BUILD No.1 - BUILD magazin
BUILD No.1 - BUILD magazin
BUILD No.1 - BUILD magazin
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
poslovanje<br />
Društvena odgovornost preduzea<br />
Jedna od trenutno aktuelnih<br />
tema u privredi je i DOP,<br />
odnosno društvena odgovornost<br />
preduzea. Smart<br />
Kolektiv je vodea organizacija<br />
u ovoj oblasti kod nas,<br />
tako da smo odgovore na<br />
neka tekua pitanja potražili<br />
upravo ovde<br />
Razgovor vodila: Tijana Jovanovi<br />
Razgovor na ovu temu vođen je sa izvršnim<br />
direktorom Smart Kolektiva,<br />
gospodinom Nevenom Marinovićem.<br />
build: Koja su osnovna načela društvene<br />
odgovornosti <br />
N.M: Društvena odgovornost kompanija<br />
predstavlja koncept u kome se firme svesno<br />
i dobrovoljno posvećuju aktivnostima koje<br />
izlaze iz njihove primarne delatnosti uvećanja<br />
profita i pozitivno utiču na svoje radno,<br />
društveno i prirodno okruženje. Društveno<br />
odgovorno poslovanje je u suštini svest o<br />
novom položaju i značaju koje kompanije<br />
imaju u savremenom, globalnom društvu i<br />
odgovornosti koja iz njih proizilazi. Praksa<br />
društveno odgovornog poslovanja odnosi se<br />
na celokupno delovanje jednog preduzeća:<br />
šta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li<br />
poštuje zakone, kako se odnosi prema zaposlenima,<br />
da li ulaže u lokalnu zajednicu i na<br />
koji način doprinosi očuvanju životne sredine.<br />
build: Šta sve uključuje novi poslovni model<br />
preduzeća<br />
N.M: Održivost (sustainability) ili održivi<br />
razvoj (sustainable development) predstavlja<br />
ideju razvoja koji zadovoljava sadašnje potrebe,<br />
ali koji uzima u obzir i potrebe budućih<br />
generacija. Postalo je jasno da ekonomska<br />
održivost, sama za sebe, nije dovoljan uslov<br />
za sveukupnu, dugoročnu održivost jednog<br />
društva. U tom smislu, odgovorno poslovanje<br />
predstavlja jedno od ključnih rešenja za<br />
dostizanje održivog razvoja, budući da doprinosi<br />
harmonizaciji odnosa između sfere<br />
ekonomije, kao glavnog nosioca razvoja, i<br />
interesa društva u celini koji takođe ne smeju<br />
biti zanemareni.<br />
8<br />
build: Kratki osvrt na istorijske početke<br />
kod nas.<br />
N.M: U Srbiji, koncept društvene odgovornosti<br />
preduzeća definisan na današnji način<br />
nije bio poznat u okviru socijalističkog<br />
sistema društvenih odnosa. Ipak, privredni<br />
subjekti iz bivših socijalističkih zemalja su u<br />
velikoj meri praktikovali aktivnosti koje bi se<br />
danas mogle nazvati društveno odgovornim.<br />
Ovde su preduzeća takođe imala istaknutu<br />
društvenu svrhu. Naime, za vreme socijalizma<br />
su darivanja i sponzorstva od strane<br />
pojedinaca i preduzeća za sportske klubove,<br />
kulturna dešavanja, hendikepirane i decu<br />
bila vrlo uobičajena. Ulaganje u zajednicu<br />
je predstavljalo ključni aspekt ovakvog delovanja.<br />
To naročito važi za takozvane „gradove-preduzeća”<br />
(na primer Kragujevac) u<br />
kojima je glavni poslodavac ili preduzeće<br />
bio primarni pokretač razvoja, ne samo ekonomskog,<br />
već i razvoja čitave zajednice. Stoga<br />
su preduzeća investirala u sve što je bilo<br />
od značaja za zajednicu, od infrastrukture<br />
do škola i bolnica. Socijalistički period je,<br />
takođe, ostavio zaveštanje visokog stepena<br />
zaštite prava radnika i zaposlenih razvijajući<br />
sistem „radničkog samoupravljanja” koji<br />
je uveo i praksu učestvovanja zaposlenih u<br />
upravljanju i donošenju odluka, iako se ispostavilo<br />
da je taj sistem krajnje neefikasan,<br />
i da se svodio pre svega na retoriku.<br />
build: Društvena odgovornost u praksi i<br />
primeri dobre domaće prakse.<br />
N.M: Istraživanje „Odnos javnosti, lidera<br />
poslovnog, neprofitnog i javnog sektora<br />
prema konceptu DOP-a u Srbiji”, koje je<br />
sproveo Smart Kolektiv 2005, obuhvatilo<br />
je pet ciljnih grupa: javnost, poslovni sektor,<br />
neprofitni sektor (NVO), međunarodne institucije,<br />
državnu i lokalnu upravu i pokazalo<br />
da je svest o društveno odgovornom poslovanju<br />
(DOP) u Srbiji prisutna više na nivou<br />
koncepta u formiranju, koji tek počinje da se<br />
prepoznaje kao važan i društveno poželjan,<br />
nego na nivou realizovanog ponašanja, sa<br />
kojim imamo sopstveno iskustvo.<br />
Većina kompanija kao glavni motiv i glavnu<br />
korist od praktikovanja DOP za sopstvenu<br />
firmu vidi u kreiranju pozitivne predstave<br />
o kompaniji („image” kompanije), odnosno<br />
bolje pozicioniranje na tržištu. Kao akteri<br />
Neven Marinovi,<br />
izvršni direktor Smart Kolektiva<br />
DOP najčešće su navođeni potrošači (84%),<br />
zaposleni (76%) i lokalna zajednica (61%).<br />
Samo sedam kompanija navelo je društvo u<br />
celini kao glavnog aktera (korisnika) DOP.<br />
Nedostatak svesti o značaju ovog koncepta<br />
ocenjen je kao glavna prepreka većoj inicijativi<br />
za društvenu odgovornost u Srbiji.Svest<br />
građana o konceptu društveno odgovornog<br />
poslovanja veoma je niska. Građani, kao i<br />
kompanije, nisu u stanju da ideju sopstvenog<br />
„benefita” vide u celini, već sopstveni<br />
interes posmatraju kroz trenutnu ulogu u<br />
kojoj se nalaze, jednom kao potrošači, drugi<br />
put kao zaposleni kompanije.<br />
build: Koju vrstu akcija preduzimaju domaća<br />
preduzeća i na koji način su društveno<br />
odgovorna<br />
N.M: Novo istraživanje, koje smo sproveli<br />
krajem 2006. godine ukazuje na činjenicu<br />
da se većina kompanija odlučuje da finansira<br />
projekte koji se tiču nekog oblika edukacije<br />
(75%), na drugom mestu su projekti koji se<br />
odnose na razvoj lokalne zajednice (67%),<br />
zatim projekti vezani za zdravstvo (62%),<br />
infrastrukturni projekti (gradnja), ekološki<br />
projekti i sport. Zanemarljiv je broj kompanija<br />
koje su spremne da investiraju u kulturu<br />
i umetnost, kao i religijske programe. Mnoge<br />
kompanije, svoj društveni angažman tretiraju<br />
kao oprobano PR sredstvo. Svaka velika<br />
kompanija u Srbiji imala je barem neku<br />
vrstu filantropske delatnosti. Velike domaće<br />
kompanije, poput Telekoma i NIS-a,<br />
najčešće ostaju na terenu velikih donacija
Change language