1 Organic News - savetodavstvo

1 Organic News

IMPRESSUM 

Za izdavača: 

Nada Mišković, 

Nacionalna asocijacija za 

razvoj organske proizvodnje 

“Serbia Organica” 

http://serbiaorganica.org 

Molerova 29/a, Beograd 

tel: 065 855 68 68 

info@serbiaorganica.org 

Menadžer projekta: 

Ivana Simić 

Glavni i odgovorni urednik: 

Jelena Sajić 

Saradnici: 

Olga Kešelj 

Vladan Ugrenović 

Dr Vladimir Filipović 

Dizajn & prepress: 

Ivan Tarle 

Dragi prijatelji, 

posebno sam srećna što mogu sa vama da podelim radost oko izlaska prvog on-line 

časopisa Nacionalne asocijacije “Serbia Organica”. 

Nacionalna asocijacija za razvoj organske proizvodnje postoji i radi nešto više od godinu 

dana. Za tako kratak period puno toga je urađeno - usvojen je novi Zakon o organskoj 

poljoprivredi, pripremljen je Nacionalni akcioni plan, u pripremi su podzakonska akta, 

povećana su podsticajna sredstva za organsku proizvodnju, edukovali smo savetodavce, 

naših sedam kompanija predstavilo se na Biofachu, vodećem evropskom sajmu organske 

hrane. 

Mnogo toga je urađeno za godinu dana, ali pripremanje terena traje dvadeset godina, od 

Terras-a koji je prvi krenuo u ovu bitku preko stotina entuzijasta koji su svojom ljubavlju 

i radom pripremali prostor za sadašnje delanje. 

Posebno sam srećna jer sam na ovom putu upoznala divne ljude bez čijeg rada i truda sve 

ovo sigurno ne bi bilo isto. Ivanu, mladog agronoma i našeg generalnog sekretara za koju 

se uvek pitam kako sve postiže uz svoje troje dečice, Jozefa, Vasa, Miljana, Olgu, Oljaču, 

Branku, Mirjanu, Sašu, Igora, Snežanu, Sandu, Emiliju, Mariju, Jovanu, Peđu, Anku koja 

zna sve sireve i njihove tajne, Fridu koja zna svaku kozu u Srbiji, Aleksandru, Mikarića, 

Milenu i svi one drage koje nisam pomenula a deo su ove priče i koji će biti sa vama na 

ovim stranicama, pomažući vam da se lakše i brže reši sve ono sto nas žulja i muči. 

Kroz ovaj list informisaćemo vas o svemu važnom što se dešava u organskoj poljoprivredi, 

podsticajnim sredstvima i kako ih dobiti, o sortama, o zaštiti bilja, sertifikaciji, pomoći 

oko plasmana i još mnogo toga. 

Nacionalna asocijacija je stvorena kao krovna organizacija i nadam se da će svima nama 

biti lepa kuća pod čijim ćemo se krovom zajedno radovati i rasti u bolje sutra. 

Posebno se zahvaljujem USAID - u koji je pomogao da dobijemo ovako lep časopis a 

time i mogućnost da se mnogo više družimo. 

Naše vreme tek dolazi i zato čuvajmo prirodu najlepše zemlje na svetu! 

S poštovanjem i ljubavlju, 

Nada Mišković 

Izvršna produkcija: 

Moja farma d.o.o. 

www.mojafarma.rs 

Realizaciju ove publikacije omogućeno je uz pomoć američkog 

naroda preko Agencije Sjedinjenih Američkih Država za 

međunarodni razvoj (USAID). Nacionalna asocijacija organskih 

proizvođača je u potpunosti odgovorna za sadržaj ove publikacije, 

koji ne mora nužno odražavati stavove USAID-a ili 

vlade Sjedinjenih Američkih Država. 

Sadržaj 

Vesti i događaji 

• Interesovanje za organsku 

poljoprivredu 

• Ko je ko u organskom sektoru u Srbiji 

• U susret Biofachu 

Predstavljamo Vam 

• Udruženje Terras - pionir organske 

poljoprivrede u Srbiji 

Aktuelno 

• Organska poljoprivrda - sastavni deo 

ruralnog razvoja 

Iz ugla proizvođača 

• Organska proizvodnja planinske žitarice 

Iskustva iz prakse 

• Proizvodnja i upotreba organskog 

semena 

Razgovor sa ... 

• Organska poljoprivreda - zalog za 

budućnost 

Tržište organskih proizvoda 

• Obeležavanje organskih proizvoda 

• Moj salaš - pijaca dobre poljoprivredne 

prakse 

• Promocija organskih proizvoda u marketima 

Beograda 

Svet 

• Prva međunarodna konferencija o 

kvalitetu organske hrane i uticaju na 

zdravlje 

• “Gradska gospođa“ se uhvatila u koštac 

sa organskom poljoprivredom 

• Organska poljoprivreda u srcu Havane 

Organic News 2

VESTI 

Interesovanje za 

organsku poljoprivredu 

Na konferenciji o mogućnostima investiranja 

u sektor agrobiznisa u Srbiji, koja je 

održana 17. novembra u Londonu, ministar 

poljoprivrede Saša Dragin rekao je da 

su strani investitori pokazali najveće interesovanje 

za organsku poljoprivredu i sektor 

obnovljivih izvora energije. 

Na konferenciji, koju su zajednički organizovali 

srpsko Ministarstvo poljoprivrede i 

Evropska banka za obnovu i razvoj, stranim 

kompanijama i finansijskim institucijama 

iz agrobiznisa prezentovane su pogodnosti 

investiranja u Srbiji. Pored predstavnika 

Ministarstva i EBRD, na skupu su bili 

prisutni i predstavnici najuspešnijih kompanija 

iz sektora agrobiznisa u Srbiji, predstavnici 

finansijskih institucija i agrobiznis 

kompanija iz Velike Britanije, Evropske 

unije i zemalja delovanja EBRD, kao i 

članovi diplomatskog kora zemalja potencijalnih 

partnera poljoprivrede Srbije. • 

„Ko je ko u organskom 

sektoru u Srbiji“ 

Formiranje jedinstvene baze podataka pod 

nazivom „ Ko je ko u organskom sektoru 

u Srbiji“ deo je projekta Nacionalne asocijacije 

za razvoj organske proizvodnje čija je 

realizacija u toku zahvaljujući podršci Usaid 

Agrobiznis projekta. 

S obzirom da je jedan od ključnih nedostataka 

organskog sektora u Srbiji nedostatak 

jasne baze podataka svih učesnika u lancu 

organske poljoprivredne proizvodnje, prerade 

i trgovine, kao i svih zainteresovanih 

strana u širenju proizvodnje, prerade, plasmana, 

promocije i potrošnje organskih 

proizvoda bazom će biti obuhvaćeni svi 

učesnici u ovom sektoru. 

Baza će sadržati i sve vladine i nevladine 

organizacije koje podržavaju ovaj sektor, 

naučno-obrazovne i istraživačke institucije 

kao i sve zainteresovane strane u širenju 

proizvodnje, prerade, plasmana, promocije 

i potrošnje organskih proizvoda, a biće 

formirana do kraja decembra. 

Svi učesnici organskog sektora mogu da 

kontaktiraju Nacionalnu asocijaciju, popune 

upitnik i budu deo baze. • 

U Srbiji se osnivaju četiri centra 

za organsku proizvodnju 

U Srbiji će biti formirana četiri Nacionalna 

centra za proizvodnju ogranske hrane 

- u Selenči, Svilajncu, Leskovcu i Valjevu. 

Centar za uzgajanje ratarskih i povrtarskih 

useva već je formiran u Selenči, dok će ostala 

tri - za stočarstvo u Svilajncu, u Leskovcu 

za sakupljanje proizvoda iz prirode i za organsko 

voćarstvo u Valjevu biti otvorena do 

kraja godine. 

Zamisao je da ovi centri kroz edukaciju 

i razvijanje berze poslovanja organskim 

proizvodima intenzivno razvijaju organsku 

proizvodnju na celoj teritorije Srbije. Nacionalne 

centre za razvoj organske proizvodnje 

formiralo je Ministarstvo poljoprivrede. 

• 

U susret Biofachu 

Na predstojećem sajmu organskih 

proizvoda, u Nirnbergu, Nacionalno 

udruženje za razvoj organske proizvodnje, 

Serbia Organica, učestvovaće 

kao izlagač sa domaćim organskim 

proizvođačima i prerađivačima. 

Kao i svake godine, Biofach sajam će 

okupiti veliki broj izlagača iz celog sveta. 

Ovaj najveći sajam organskih proizvoda 

održava se od 16. do 19. februara 

u nemačkom gradu Nirnbergu. Srpski 

proizvođači, prerađivači i izvoznici imaće 

idealnu priliku da se sretnu sa novim 

kupcima, investitorima i inovacijama u 

organskoj proizvodnji. Serbia Organica 

će uz podršku USAID agrobiznis projekta 

organizovati odlazak i zajedničko 

izlaganje srpskih preduzeća. • 


PREDSTAVLJAMO VAM 

Udruženje TERRA’S iz Subotice ove 

godine je obeležilo dvadeset godina 

postojanja. Te 1990. godine, kada 

je osnovana, TERRA’S je bila prva i 

jedina nevladina organizacija, ne 

samo u tadašnjoj Jugoslaviji, već i u 

jugoistočnoj Evropi, formirana radi 

širenja ideja i inicijativa iz oblasti 

organske proizvodnje hrane. Danas, 

različitim edukativnim, promotivnim, 

savetodavnim programima i 

izdavaštvom, TERRA’S razvija saradnju 

i koordinira aktivnosti u oblasti 

proizvodnje, prerade, plasmana i 

primene organske hrane širom naše 

zemlje. 

Prvi koraci 

Prva istraživanja vezana za uspostavljanje modela 

organske proizvodnje hrane započeta su 

1990. godine na Subotičko-horgoškoj peščari, 

gde je TERRA’S osnovao prvu “eksperimentalnu 

biostanicu” u našoj zemlji. U saradnji sa 

Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada, 

Zavodom za zaštitu zdravlja i Zorka institutom 

iz Subotice i drugim naučnim institucijama, 

uspostavljen je model proizvodnje hrane bez 

primene sintetičko-hemijskih zaštitnih sredstava 

i veštačkog đubriva, poznat kao „Model 

TERRA’S“, po kojem se danas organska poljoprivreda 

širi u brojnim regionima naše zemlje. 

Makroprojekat TERRA’S 

U tržišnim uslovima privređivanja, 

umrežavanje svih učesnika u lancu proizvodnje 

organske hrane je neminovno radi 

uspešnosti poslovanja. U tom kontekstu je 

multidisciplinarni stručni tim TERRA’S-a, 

Otvorenog univerziteta, Zavoda za zaštitu 

zdravlja, Ekonomskog fakulteta u Subotici, 

Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta u 

Novom Sadu i drugih naučnih institucija 

izradio “Makroprojekat TERRA’S”. Reč je 

o razvojnom programu koji povezuje poljoprivredne 

proizvođače, prerađivače, distributere 

i potrošače u zaokruženi poslovni sistem 

koji je održiv u svim segmentima, takoreći “od 

njive do trpeze”. Formiranje i realizaciju ovog 

poslovnog sistema podržale su međunarodne 

organizacije - AVALON fondacija iz Holandije, 

Svetska banka, Evropska agencija za 

rekonstrukciju, Švedska individualna humanitarna 

pomoć, REC-Mađarska, ARCI-Italija, 

USAID-SAD. 

Obrazovanje 

U proteklom periodu TERRA’S je organizovao 

niz seminara bioškole u više od 30 lokalnih 

zajednica širom Srbije i regiona, zasnovano 

Pioniri organske poljoprivrede u Srbiji 

20 godina rada 

Udruženja TERRA’S 

je 25 oglednih polja na teritoriji Vojvodine, 

čime je TERRA’S doprineo pripremanju više 

od 2000 poljoprivrednika i preduzetnika za 

proces tranzicije iz konvencionalne u organsku 

proizvodnju hrane. Stručnjaci TERRA’S-a su 

pokrenuli i učestvovali u izradi niza neophodnih 

dokumenata vezanih za razvoj organske 

poljoprivrede u našoj zemlji, kao što je nacionalni 

Zakon o organskoj poljoprivrednoj 

proizvodnji, Lokalni ekološki akcioni plan, 

Strategija ekonomskog razvoja Subotice, 

uvođenje sistema stimulacije za proizvođače 

organske hrane itd. 

Umrežavanje 

U protekle dve decenije Udruženje TER- 

RA’S je okupilo na desetine poljoprivrednih 

proizvođača, privatnih preduzeća koja se 

bave preradom i plasmanom organske hrane, 

naučnih institucija i javna preduzeća koja 

proizvodnju hrane na ekološkim principima 

uvode u svoj redovni program, kao novi razvojni 

pravac. Udruženje TERRA’S je od 1991. 

godine član IFOAM-a (Međunarodne federacije 

pokreta za organsku poljoprivredu), od 

2008. je učlanjeno u CEEweb for Biodiversity 

– mrežnu organizaciju za očuvanje biodiverziteta 

u zemljama centralne i istočne Evrope, 

a prošle godine je pristupilo Nacionalnoj asocijaciji 

za razvoj organske proizvodnje “Serbia 

organica”. 

Mogućnosti 

Punopravno članstvo Udruženja TERRA’S 

u IFOAM-u, bogata međunarodna saradnja 

i dvodecenijsko iskustvo u istraživačkom 

i praktičnom radu nalažu i obavezuju da 

TERRA’S ide dalje u osvajanju novih prostora 

u proizvodnji, preradi i primeni organske 

hrane. Jedino tako se mogu iskoristiti potencijali 

naše zemlje, posebno da Vojvodina postane 

značajan i prepoznatljiv region u svetu po visokokvalitetnim 

organskim proizvodima. 

Međutim, da bi organska poljoprivreda 

postala zaista realna i ostvariva razvojna šansa 

naše zemlje treba joj obezbediti određenu 

infrastrukturu. Pre svega savremeni model 

organske poljoprivrede zahteva novi profil 

čitavog niza profesija – od poljoprivrednika, 

preko prerađivača do distributera. Pa, i više 

od toga, jer organska poljoprivreda podstiče 

istraživanje, kao i novu industriju bio-preparata 

za zaštitu bilja, organskog semenskog i sadnog 

materijala, specijalnu opremu i mašine za 

organsku proizvodnju – što direktno vodi do 

otvaranja novih radnih mesta ne samo u poljoprivrednoj 

proizvodnji, već i turizmu i zdravstvu 

koji dobijaju nove aspekte zahvaljujući organskoj 

poljoprivredi. 

Perspektiva 

Od Udruženja za zdravu, preko prirodne, do 

organske hrane, menjajući naziv, TERRA’S 

se okretao rešavanju problema i u drugim 

segmentima zaštite životne sredine. Danas 

Udruženje TERRA’S, osim prioritetne oblasti 

– razvoja organske proizvodnje, svoje projekte 

usmerava na urbanu ekologiju, održivi razvoj, 

energetsku efikasnost, problem ambrozije i 

drugog korovskog bilja, upravljanje otpadom 

i rešavanje problema otpadnih voda. • 


Organska poljoprivreda – 

sastavni deo ruralnog razvoja 

Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo je 

važnost i pre dve godine iniciralo razvoj 

organske proizvodnje u Srbiji. “U ove dve 

godine pokušali smo da napravimo zatvoren 

sistem u organskoj proizvodnji koji 

podrazumeva zakonodavni i institucionalni 

okvir, tržište i sve ono što čini uspešnim 

jednu proizvodnju, jer bez tog sistema nijedna 

proizvodnja, ne samo organska, ne 

može da funkcioniše”, kaže prof. dr Mirjana 

Milošević, državna sekretarka u Ministarstvu 

poljoprivrede. Profesorka Milošević kaže 

da bi do kraja godine trebalo da se donese 

Opšti pravilnik o organskoj proizvodnji i 

Pravilnik o uvozu organskih proizvoda, a 

u okviru Zakona o organskoj proizvodnji 

koji je u potpunosti usaglašen sa zakonodavstvom 

Evropske unije i koji će stupiti na 

snagu u januaru 2011. godine. 

Uz pomoć GTZ-a napravljen je Nacionalni 

akcioni plan koji predviđa da organska 

proizvodnja bude deo ruralnog razvoja. 

Plan predviđa i povećanje površina pod organskom 

proizvodnjom na 40.000 hektara. 

Institucionalni okvir 

organske proizvodnje 

Kompetentno telo koje se nalazi u Batajnici 

u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji 

formirano je od strane Ministarstva poljoprivrede. 

Ovo telo će voditi računa, sa 

državnog nivoa, o svim važnijim aspektima 

organske proizvodnje. Pored ovog tela, u 

Srbiji će, prema najavama iz Ministarstva 

poljoprivrede, postojati četiri Nacionalna 

centra za organsku proizvodnju – već formirani 

centar za organsko ratarstvo i povrtarstvo 

u Selenči, u Valjevu za voćarstvo, 

u Svilajncu za stočarstvo i u Leskovcu za 

sakupljačku proizvodnju. Pri Ministarstvu 

će biti obrazovan i Savet za organsku proizvodnju 

koga će činiti direktori Nacionalnh 

centara. Oni će planirati razvoj organske 

proizvodnje u dogovoru sa Ministarstvom. 

Do kraja godine zacrtali smo cilj, kaže profesorka 

Milošević. “Cilj je da apliciramo na 

listu trećih zemalja što će podrazumevati da 

organski proizvođači i prodavci organskih 

proizvoda mogu da rade pod istim uslovima 

kao kolege iz Evropske unije što će značajno 

olakšati i proizvodnju i promet robe”. 

Inputi u organskoj proizvodnji 

Proizvođači u Srbiji najviše problema imaju 

sa organskim semenom, kao i sa skupim i 

nedostupnim zaštitnim sredstvima. U ovom 

prelaznom roku Ministarstvo poljoprivrede 

odobrava organskim proizvođačima da koriste 

konvencionalna semena sorti sa sortne 

liste. Uslov je da seme nije hemijski tretirano. 

Pored toga, prema rečima profesorke 

Milošević, treba raditi na priznavanju autohtonih 

sorti koje u roku od godinu dana 

mogu da se priznaju i stave na sortnu listu, 

a njihova semena koriste u organskoj 

proizvodnji. “Potrebno je da neko od već 

postojećih proizvođača počne sa proizvodnjom 

takvog semena. Pretpostavljam da će se 

oni koji se već bave proizvodnjom semena 

zainteresovati delom i za proizvodnju organskog 

semena”, kaže ona i dodaje da je 

problem vezan za zaštitna sredstva kompikovaniji. 

Uprava za zaštitu bilja dozvolila 

je uvoz preparata koji se koriste u organskoj 

proizvodnji za eksperimentalne svrhe, 

a koje su dovoljne za sadašnje površine 

pod organskom proizvodnjom u Srbiji. 

Uvoznicima se ne isplati da registruju preparate 

ovde zato što je samo ispitivanje veoma 

skupo. Postoji mogućnost da prihvatimo 

listu EU kada budemo u statusu zemlje 

kandidata. Na taj način bi automatski bili 

AKTUELNO 

Iako je organska poljoprivreda u Srbiji još uvek na samom početku, pomaci su vidljivi. U poslednje dve 

godine rešen je veći broj pitanja vezanih za zakonodavni i institucionalni okvir. U narednom periodu predstoji 

sprovođenje donetih zakonskih regulativa i Nacionalnog akcionog plana. Rešavanje problema koji se 

odnose na inpute u organskoj proizvodnji i na tržište organskih proizvoda je takođe od krucijalne važnosti 

za razvoj organske poljoprivrede na ovim prostorima. 

Ministarstvo poljoprivrede je prvi 

put ove godine izdvojilo 10 miliona 

dinara za subvencionisanje 

organske proizvodnje. Subvencije 

se po hektaru kreću od 25.000 

dinara za ratarsku proizvodnju, 

35.000 dinara za povrtarsku 

proizvodnju, do 45.000 dinara za 

voćarsku i vinogradarsku proizvodnju. 

Za stoku koja se gaji uz 

primene metoda organske proizvodnje 

dobija se 15.000 dinara 

po grlu krupne stoke, 5.000 dinara 

po grlu sitne stoke i 500 

dinara po jedinki živine, kao i 

2.000 dinara po košnici. Zajedno 

sa Ministarstvom ekonomije, 

Ministarstvo poljoprivrede 

subvencioniše sa 50 procenata 

troškove sertifikacije organske 

proizvodnje. 

prihvaćeni preparati i koji se koriste u organskoj 

proizvodnj u Evropskoj uniji što bi 

bilo najjednostavnije rešenje. • 


IZ UGLA PROIZVOĐAČA 

Jekoslav Purić, najveći proizvođač heljde 

Organska proizvodnja 

planinske žitarice 

Agronom iz sela Radijevića kod Nove Varoši Jekoslav Purić jedini se u ovom planinskom kraju 

bavi proizvodnjom heljde po organskim principima. Sa 24 hektara, sa koliko je jesenas skinuo 

rod, Purić je jedan od najvećih proizvođača heljde u ovom delu Srbije. Prvi je i pre nekoliko 

godina započeo pakovanje brašna i jastuka od heljdinih ljuspica 

Legenda kaže da se heljda na području Nove 

Varoši gajila još od kosovskog boja. Ona je 

između dva svetska rata slovila kao sirotinjska 

hrana. Percepcija ljudi danas se promenila - 

heljda odavno više nije sirotinjska hrana, već 

proizvod cenjen i na najzahtevnijim tržištima. 

Danas u svetu postoje mnogi proizvodi od 

heljde koji imaju široku primenu u ishrani 

ljudi. Koristi se za pripremu hleba, testenine 

i raznih vrsta peciva. Značajna primena heljde 

je i u proizvodnji anatomski prilagođenih jastuka 

koji se prave od ljuspica (omotača heljdinog 

semena). 

Jekoslav Purić sa bavi uzgojem ove retke a 

izuzetno zdrave žitarice dvadesetak godina. 

Heljdu tenutno gaji na 24 hektara u podnožju 

planine Zlatar i na planini Javor. Ove godine 

je, zahvaljujući sertifikacionoj kući Bioagricert, 

započeo proces konverzije. Prelazak sa 

konvencionalne na organsku proizvodnju 

za njega neće biti težak. Na svojoj strani ima 

odgovarajuću nadmorsku visinu pogodnu 

za uzgoj heljde i kvalitetne ekološke uslove. 

Najmanje tri – četiri godine zemljište nije 

tretirano hemijskim sredstvima, korišćene su 

odgovarajuće količine stajnjaka, kao i dozvoljena 

biološka sredstva. Određenu količinu 

organskog semena je ove godine uvezao iz 

Slovenije, dok je za narednu godinu dobio 

obećanje o isporuci 300 kilograma organskog 

semena iz novosadskog Instituta za ratarstvo i 

povrtarstvo. 

Perspektiva ovog kraja za organsku proizvodnju 

heljde je ogromna. Heljda se može proizvoditi 

samo u brdovitim predelima, a Zapadnu 

Srbiju čine ogromna prostranstva, potpuno 

nezagađeno zemljište koje decenijama niko 

nije obrađivao. Prema Purićevim rečima, za 

organsku proizvodnju postoje klimatski uslovi, 

ali je neophodna pomoć države. Međutim, 

umesto pomoći, zbog jedne administrativne 

zavrzlame, Purić je nedavno morao da plati 

žestoku globu. Naime, pozivajući se na jednu 

od odredbi uredbe o posebnoj stopi PDV-a, 

on je poslednjih godina uplaćivao porez od 

osam odsto na heljdino brašno, ali je inspekcija 

je utvrdila da je, umesto osam, trebalo 

Organic News 6 

Heljda je vrlo stara kultura poreklom 

iz brdskih područja srednje i 

severoistočne Azije, gde je iz divlje 

prevedena u kulturnu biljku. Samonikle 

vrste mogu se naći i danas u 

Kini, na Himalajima do visine od 

4500 metara. Mongoli su je preneli 

u Evropu krajem 14. veka i prvi put 

se spominje u arhivima 1396. godine, 

dok se u Rusiji gajila i pre toga. Danas 

se heljda u svetu proizvodi na oko 

2.000.000 hektara. Najveći svetski 

proizvođači heljde su zemlje bivšeg 

SSSR-a, Kina, Brazil, Poljska, Francuska, 

Japan, SAD, Južna Afrika, Australija. 

Prosečni svetski prinosi ploda heljde 

kreću se u rasponu od 700 do 1200 

kg/ha. Od 100 kg čiste heljde dobija 

se 60 do 70 kg brašna, 4 do 18 kg 

mekinja, 18 do 26 kg ljuske. 

da plaća 18 odsto. Razliku od punih 700.000 

dinara agronom je platio, iako je to, bezmalo, 

vrednost cele njegove godišnje proizvodnje. 

Ovaj školovani agronom bavi se isključivo 

proizvodnjom heljde koju na tradicionalan 

način melje i ljušti. Već godinama upakovano 

heljdino brašno distribuira uglavnom na tržište 

Beograda. Za sebe kaže da je prvi čovek u 

Srbiji koji je upakovao heljdino brašno i danas 

proizvodi više od 10 tona godišnje. Ali, osim 

brašna odlučio se i da tržištu ponudi još jedan 

zanimljiv heljdin proizvod. Reč je o jastuku od 

heljdinih ljuspica. “Kada sam počinjao proizvodnju 

jastuka od heljde uplašio sam se reakcije 

Japanaca. Naime, s obzirom da sam pravio 

jastuke po originalnoj japanskoj metodi, pomislio 

sam da mogu da me tuže zbog kopiranja. 

Oni su mi umesto toga ponudili donaciju 

za mašinu za šivenje jastuka“, začuđen je Purić. 

Purićevi planovi su da animira mlade ljude 

za bavljenje ovom perspektivnom proizvodnjom. 

“Moji planovi su da što više mladih ljudi 

izvedem na njive, koje se u našem kraju sve 

ređe obrađuju. Ali još važnije je animirati naše 

građane, pre svega decu da se zdravo hrane. 

Ja ne razmišljam o izvozu, mislim da smo za 

početak dužni naše tržište obogatiti zdravom 

prehranom”, uveren je Purić. •

Iskustva iz prakse 

Proizvodnja i upotreba 

organskog semena 

Organska poljoprivreda se širom 

sveta ubrzano razvija. U EU je u 

toku priprema za izradu niza dokumenata 

(2014. – 2020.) koji 

uključuju CAP i Akcioni program 

razvoja organske poljoprivrede. 

Postavljeni cilj je da u 2020. godini 

organska proizvodnja čini 

20% poljoprivrednih površina 

u EU. Ovakav pristup, zahteva 

značajno veće angažovanje 

postojećih resursa u cilju 

obezbeđenja svih preduslova za 

uključenje Srbije u program razvoja 

organske proizvodnje. Kao 

prvi od većeg broja preduslova je 

obezbeđenje dovoljnih količina 

kvalitetnog semena i sadnog materijala 

proizvedenog po metodama 

organske proizvodnje. 

Organska poljoprivreda predstavlja zatvoren 

sistem potpuno odvojen od konvencionalne 

proizvodnje i u najvećoj meri isključuje 

upotrebu inputa van farme. Ova važna načela 

organske poljoprivrede određuju i pitanje 

proizvodnje i upotrebe semena i sadnog materijala. 

Još 1991. godine u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj 

zajednici pitanje reproduktivnog materijala 

u organskoj proizvodnji regulisano je 

regulativom EZ 2092/91. Prema toj regulativi 

materijal za reprodukciju (seme, sadnice...) u 

organskoj proizvodnji mora biti proizveden 

metodama organske proizvodnje. Međutim, 

problem snabdevenosti tržišta organskim semenom 

i do danas nije u potpunosti rešen. 

Ponuda organskog semena ne prati ekspanziju 

organske poljoprivrede. Uredbama koje 

su sledile dozvoljena je upotreba konvencionalnog 

hemijski netretiranog semena u 

slučajevima kada organsko seme nije dostupno 

proizvođačima uz odobrenje nadležnih organa. 

U Republici Srbiji ovo pitanje rešeno 

je na sličan način, Pravilnikom o organskoj 

proizvodnji iz 2002. godine (˝Sl. glasnik SRJ˝, 

br. 51/2002). Međutim kod nas, praktično, 

ne postoji komercijalna proizvodnja organskog 

semena (Berenji, 2009). Primer iz tekuće 

godine, govori da je zbog upotrebe semena 

nepoznatog porekla od strane sertifikacionih 

kuća odbijen jedan broj prijavljenih proizvodnji 

koje su zasnovali već sertifikovani organski 

proizvođači. Ovakva situacija je nastala, pre 

svega zbog nepostojanja dovoljnih količina organski 

sertifikovanog semena. 

Organska poljoprivreda se širom sveta ubrzano 

razvija. U EU je u toku priprema za izradu 

niza dokumenata (2014 – 2020) koji 

uključuju CAP i Akcioni program razvoja 

organske poljoprivrede. Postavljeni cilj je da 

u 2020. godini organska proizvodnja čini 

20% poljoprivrednih površina u EU. Ovakav 

pristup, zahteva značajno veće angažovanje 

postojećih resursa u cilju obezbeđenja svih preduslova 

za uključenje Srbije u program razvoja 

organske proizvodnje. Kao prvi od većeg broja 

preduslova je obezbeđenje dovoljnih količina 

kvalitetnog semena i sadnog materijala proizvedenog 

po metodama organske proizvodnje. 

Proizvodnja organskog semena podleže 

dvostrukoj kontroli i sertifikaciji i to po osnovu 

zakona o semenu i zakona o organskoj 

proizvodnji. Zbog odsustva primene hemijskih 

sredstava u toku proizvodnje postoji veći 

rizik od kontaminacije semena korovima i 

patogenima. Takođe ova proizvodnja znatno 

je skuplja od proizvodnje konvencionalnog 

semena. Nepredvidivost potreba za organskim 

semenom kao i činjenica da u organskoj proizvodnji 

postoji zastupljenost većeg broja biljnih 

vrsta nameće potrebu za planiranjem, kako ne 

bi dolazilo do nedostatka ili hiperprodukcije. 

Tokom 2009. godine u Institutu za ratarstvo 

i povrtarstvo iz Novog Sada, Institutu za 

povrtarstvo Smederevska Palanka i Institutu 

„Tamiš“ Pančevo započelo se sa proizvodnjom 

semena po organskim metodama. Pionirski 

napori da se pokrene organsko semenarstvo 

urodili su plodom i proizvedene su određene 

količine semena pšenice krupnika, soje, tikve i 

nekoliko povrtarskih biljnih vrsta. 

Načelo očuvanja biodiverziteta uslovilo je 

favorizovanje upotrebe lokalnih populacija 

u organskoj proizvodnji. U mnogobrojnim 

kontaktima sa učesnicima u sistemu organske 

proizvodnje, došlo se do saznanja da organski 

proizvođači koriste seme iz lokalnih 

populacija, autohtone ili introdukovane 

sorte. Lokalne populacije predstavljaju bogatstvo 

poljoprivrede jedne zemlje i zbog svoje 

prilagođenosti lokalnim uslovima sredine 

pomažu bržem uvođenju organske proizvodnje. 

Međutim lokalni biljni materijali često nisu 

dostupni organskim farmerima. Iz tog razloga 

potrebno je projektnim aktivnostima zaštititi 

lokalne populacije i uskladiti zakonsku regulativu 

kako bi seme iz lokalnih populacija bilo 

dostuno organskim proizvođačima. 

Na početku 2009. godine, država Srbija prepoznala 

je aktuelnost problema, nedostatka 

organskog semena i doneta je Uredba o 

korišćenju podsticajnih sredstava za podršku 

proizvodnji semena po organskim metodama. 

U narednom periodu, u nedostatku 

organskog semena, potrebno je organskim 

proizvođačima učiniti dostupnim konvencionalno 

hemijski netretirano seme najvišeg 

raspoloživog kvaliteta i sa najvišeg nivoa 

pokrenuti organsko semenarstvo. Jedna od 

korisnih smernica za pokretanje organskog semenarstva 

u Republici Srbiji je Uredba (EZ) 

Br. 834/2007. koja nameće potrebu da svaka 

država članica uspostavi kompjuterizovanu 

bazu podataka semena radi evidentiranja sorti 

za koje je na njenoj teritoriji dostupno seme 

dobijeno metodom organske proizvodnje. 

Stvaranjem ovakve baze omogućio bi se uvid 

stanja dostupnog semena na tržištu svim subjektima 

u proizvodnji, kontroli proizvodnje 

i korisnicima organskog semena. Postojanje 

takve baze podataka olakšalo bi razvoj organskog 

semenarstva u našoj zemlji. • 

Vladan Ugrenović dipl. ing. 

Dr sci. Vladimir Filipović 

Institut „Tamiš“ Pančevo 


Razgovor sa prof. dr Brankom Lazić, doajenom organske poljoprivrede u Srbiji 

Organska poljoprivreda - 

zalog za budućnost 

Organska poljoprivreda nije samo, kako se često govori, poljoprivreda u kojoj se ne primenjuju 

mineralna đubriva, pesticidi i druga sintetizovana hemijska sredstva. Ona je mnogo više od 

toga, jer podrazumeva celovit sistem proizvodnje, a ne samo pojedinačne agrotehničke mere, 

kaže prof. dr Branka Lazić, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. - Širenje 

organske poljoprivrede može imati i mnogo veći društveni i ekonomski značaj od same proizvodnje 

hrane boljeg kvaliteta. Organska multifunkcionalna poljoprivreda kao deo integralnog 

ruralnog razvoja daje šansu razvoju porodičnog gazdinstva i malih proizvođača u Srbiji, 

unapređenju eko i agrobioturizma i očuvanju tradicije - smatra profesorka Lazić. 

razgovarala Jelena Sajić 

Organska poljoprivreda u Srbiji razvija se 

dvadesetak godina iako je najintenzivniji 

rast zabeležen poslednjih pet-šest godina. 

Početak razvoja organske proizvodnje u 

našoj zemlji je specifičan jer je bio iniciran 

od strane nevladinih organizacija, pre svega 

udruženja Terras iz Subotice koji je osnivač 

pravca bio-škole Terras, pravca organske 

poljoprivrede, kaže u intervjuu za Organic 

news profesorka Lazić. 

Od 2001. godine, doneta su tri zakona o 

organskoj proizvodnji. Međutim, tek je 

Zakon o organskoj poljoprivredi koji je usvojen 

ove godine a stupa na snagu u januaru 

2011. potpuno usaglašen sa propisima 

i regulativama Evropske unije koji počivaju 

na bazičnim standardima Međunarodne 

organizacije za organsku poljoprivredu 

(IFOAM). Očekujemo do kraja godine 

donošenje pravilnika koji će precizno ukazati 

proizvođaču na koji način i po kojim 

principima će se baviti organskom proizvodnjom. 

Profesorka Lazić smatra da organska proizvodnja 

nije ni mogla bržim tempom da 

napreduje, pre svega, zbog nedostatka propisa 

koji su usklađeni sa standardima EU. 

- Ministarstvo poljoprivrede je u poslednje 

dve godine mnogo uradilo po pitanju organske 

poljoprivrede, formirano je Nacionalno 

udruženje za razvoj organske prozvodnje 

Serbia Organica, postoji podrška inostranih 

fondova koji daju sredstva za edukaciju i 

razvoj ove proizvodnje. Stekli su se uslovi, 

ali sada treba ići korak dalje, treba osnivati 

organsku proizvodnju. Neophodno je posedovanje 

znanja i veština za bavljenje organskom 

proizvodnjom, primene prilično 

strogih standarda i kontrola, kao i dobre 

organizovanosti i povezanosti u okviru 

nacionalnih i međunarodnih organizacija. 

Organic News 8 

Profesorka naglašava da su zakonski okviri 

za ovu oblast u Srbiji zaokruženi, ali da su 

neophodna značajna podsticajna sredstva 

za zasnivanje organske poljoprivrede, osnivanje 

sertifikacionih kuća i nezavisnih 

kontrolnih tela. Dobro bi došli i osmišljen 

marketing s razvojem robnih marki i razvoj 

odgovarajućih preradnih kapaciteta. 

Na koji način se odvija organska proizvodnja 

u našoj zemlji 

- Kada govorimo o organskoj proizvodnji, 

govorimo o tri tipa tipa proizvodnje. Prvi 

tip čine male eko farme koje su najtipičniji i 

najbolji primer organske poljoprivrede. Na 

njima su povezane ratarska i stočarska proizvodnja. 

U drugi tip spadaju oni koji se 

bave samo jednom vrstom organske proizvodnje 

(organskim ratarstvom, voćarstvom 

ili nekim drugim vidom organske proizvodnje) 

što nije najbolja solucija jer je takav 

način proizvodnje teži i skuplji. Treći, 

novi tip organske proizvodnje predstavljaju 

velike eko farme, koje čine kombinaciju 

ratarsko povrtarske i stočarske proizvodnje 

na površinama oko 1.000 hektara koje 

su sada u periodu konverzije. Već sledeće 

godine ćemo imati velike poljoprivredne 

proizvođače u organskoj proizvodnji koji su 

uglavnom vezani za sistem prerade. 

Kojem tipu organske proizvodnje Vi dajete 

prednost 

Za mene je najznačajnija organska proizvodnja 

na malom posedu. Porodična farma 

u Srbiji je prosečne veličine 3,5 hektara. Na 

tako malom posedu nijedna proizvodnja 

drugog tipa ne može dati profit. Pri tom 

se razvija dodatni tip proizvodnje - multifunkcionalna 

organska poljoprivreda 

gde se visoko vrednoj hrani specifičnoj za 

određeni region može dodati i određeni 

nepoljoprivredni proizvod i usluga i to upakovati 

u jednu agrobioturističku ponudu. 

Na taj način ostvaruje se profit plus. Možda 

nekome to deluje kao lepa priča, ali to je 

realnost. U Vojvodini postoji nekoliko revitalizovanih 

salaša koji imaju sertifikovanu 

organsku proizvodnju hrane i turističku 

ponudu. 

Nerazvijeno tržište i svest potrošača, 

nedostatak inputa, neki su od brojnih 

problema s kojima se suočavaju 

proizvođači iz ove oblasti poljoprivrede. 

Koji još problemi prate organsku proizvodnju 

Problem koji je zajednički za konvencionalnu 

i organsku poljoprivredu je problem 

udruživanja koje još uvek nije dovoljno 

prijemčivo za proizvođače zbog nasleđa 

iz prethodnog perioda. Neophodno je

udružiti male proizvođače da bi imali 

dovoljne količine robe za tržište. 

Nerešen problem je i usaglašavanje propisa 

i regulativa iz ove oblasti sa drugim 

postojećim zakonima, zakonom o semenu, 

zakonom o zaštitnim sredstvima, zakonom 

o đubrivu. Nisu usaglašene mogućnosti u 

uslovima kada je nerazvijena organska poljoprivreda 

i kada nema zainteresovanih prodavaca 

za uvoz malih količina organskih inputa 

na tržište Srbije. Trebaju nam prodavci 

koji će prodavati organsko seme, biološka 

sredstva za zaštitu, sertifikovana organska 

đubriva. Tu je još uvek funkcija države vrlo 

značajna, nadam se da će taj brzo problem 

rešiti jer bez toga nema pravog razvoja organske 

proizvodnje, ona će ostati minorna. 

Ipak, da bi se organska proizvodnja razvijala, 

pored podrške države, opština, fondova, 

moramo imati i razvijenu svest potrošača. 

Neophodna je edukacija potrošača. Onaj 

ko kupuje organsku hranu mora da zna da 

je samo sertifikovana hrana - organska hrana. 

Kada kupuje tu hranu, potrošač kupuje 

kvalitetnu i zdravstveno bezbednu hranu i 

direktno pomaže očuvanje prirode i razvoj 

ruralne sredine. 

Nisam zagovornik da organsku hranu proizvodimo 

za izvoz, mi organsku hranu treba, 

pre svega, da proizvodimo za nas, za našu 

decu, da očuvamo zemljište i eko sistem 

za buduće generacije. A samo višak i neke 

specifične proizvode treba da izvozimo. 

Kakva je, po vama, budućnost organske 

pojoprivrede u Srbiji 

Kao što sam rekla, organska poljoprivreda 

u našoj zemlji razvijala se nekih dvadesetak 

godina ali bez potpore države i bez 

odgovarajućeg zakona i zakonskih akata. 

Danas imamo stimulativnu podršku Ministarstva 

poljoprivrede, Zakon o organskoj 

poljoprivredi stupa na snagu 1. januara, 

pravilnici su gotovi, izdvojena su određena 

sredstva namenjena razvoju organske poljoprivrede. 

Međutim, postoje tri osnovna nerešena pitanja 

od kojih će zavisiti brzina ali i pravac 

razvoja organske poljoprivrede u Srbiji. 

Važno pitanje je kako za veliki broj vrsta 

koje se proizvode na organskim principima 

obezbediti organski sertifikovani materijal. 

To pitanje se odnosi i na rešavanje 

korišćenja netretiranog semena u organskoj 

poljoprivredi. Zato je neophodno da ministarstvo 

poljoprivrede u ovom prelaznom 

periodu, za dve tri godine, usaglasi postojeći 

zakon o semenu i zakon o organskoj poljoprivredi. 

Druga dva pitanja takođe su vezana za 

Ministarstvo poljoprivrede i odnose se na 

rešavanje pitanja bioloških zaštitnih sredstava 

i đubriva sertifikovanih za organsku 

poljoprivredu. Ta tri pitanja - seme, 

biološka sredstva za zaštitu i sertifikovana 

organska đubriva su ključna za dalji razvoj 

organske poljoprivrede u Srbiji. 

Kada govorimo o budućnosti organske 

poljoprivrede u Srbiji ja sam relativni optimista. 

Optimista sam kad su u pitanju 

velike eko farme koje će imati mogućnosti 

za lakši uvoz inputa. Mali proizvođači teško 

će se snalaziti na neorganizovanom tržištu 

inputa. Razvoj malih i srednjih proizvođača 

je moguć, ali samo sa rešenim prethodno 

pomenutim pitanjima. Nadam se da će pritisak 

proizvođača biti stimulativan za ministarstvo 

i za odgovarajuće službe da iznađu 

pravni osnov za rešavanje ova tri pitanja. U 

tom slučaju moguć je vrlo brz razvoj organske 

poljoprivrede, posebno proizvodnje organskog 

povrća, voća, a bilo bi dobro kada 

bi razvili neprocenjivo blago brdsko planinskog 

područja Srbije - organsko stočarstvo. 

• 


ГРАД НОВИ САД 

ГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРИВРЕДУ 

TRŽIŠTE ORGANSKIH PROIZVODA 

Moj salaš - pijaca dobre poljoprivredne prakse 

Juna 2004. godine Novi Sad je dobio Pijacu 

„Moj salaš“ nazvanu prema programu Zelene 

mreže Vojvodine pod istim nazivom, 

koji je u sebi obuhvatio dugoročno planiranu 

edukaciju poljoprivrednih proizvođača 

o organskoj proizvodnji, način distribucije 

takvih proizvoda i promišljen marketinški 

pristup. 

Na Pijaci su te 2004. godine gostovala dva 

organska proizvođača iz okoline Subotice 

okupljena oko organizacije Terra’s. Ostali 

proizvođači na Pijaci bili su oni koji su ili 

započeli proizvodnju prema sistemu koji 

propisuje organska poljoprivreda (tada još 

nije bilo regulisano zakonodavstvo u toj 

oblasti) ili su se držali tradicionalne poljoprivredne 

proizvodnje. 

Od 2005. godine na Pijaci je stalan učesnik 

Josip Mamužić - sertifikovan organski 

proizvođač sa, možda najdužim stažom 

PIJACA 

Moj Salaš 

ORGANSKA POLJOPRIVREDA 

DOBRA ZA TEBE 

DOBRA ZA PRIRODU! 

SVAKOG ČETVRTKA OD JUNA DO SEPTEMBRA 

SPC VOJVODINA, NOVI SAD 

ZELENA MREŽA VOJVODINE 

MOJ SALAŠ 

Označavanje organskih proizvoda 

u organskoj proizvodnji. Na Pijaci se u 

periodu od 2006. do 2009. godine pojavilo 

još nekoliko sertifikovanih organskih 

proizvođača. 

U ovoj godini većinu na Pijaci činili su poljoprivrednici 

sa sertifikovanim organskim 

proizvodima. Od ove godine, stalni učesnici 

Pijace su sedam sertifikovanih organskih 

proizvođača, a dva voćara su gostovala sa 

svojim sertifikovanim organskim jabukama 

i malinama. Na Pijaci su ostali i tradicionalni 

povrtari,voćari i ratari, kao i proizvođači 

iz multifunkcionalne poljoprivrede. Pijaca 

„Moj salaš“ je u ovom momentu najveće 

distributivno mesto organskih proizvoda u 

Srbiji. 

Program „Moja salaš“ je 2007. godine iznedrio 

i prodavnicu „Moj salaš“ u Novom 

Sadu, koja prodaje organske proizvode tokom 

cele godine. • 

Promocija organskih proizvoda 

u marketima Beograda 

Tokom četiri vikenda, od 30. oktobra 

do 21. novembra, pod pokroviteljstvom 

USAID Agrobiznis projekta i u organizaciji 

Nacionalnog udruženja “Serbia Organica”, 

realizovan je projekat promocije srpskih 

organskih proizvoda u megamarketima u 

Beogradu, pod sloganom “ORGANSKO 

JE ZDRAVIJE”. 

Posetioci Veropulosa 1,2,3 i Mercator 

Hipermarketa u Beogradu, imali su priliku 

da probaju srpske organske proizvode 

i uvere se u njihov kvalitet. Tom prilikom, 

potrošači su mogli da se informišu o organskoj 

hrani, o nacionalnom udruženju, našim 

proizvođačima i prerađivačima, da probaju 

organske sokove i zimnicu, a po povoljnijim 

cenama pazare neke od sertifikovanih 

organskih proizvoda Foodland-a, Zdravo 

Organic-a i Biosil-a, članova udruženja 

“Serbia Organica”. • 

Za sada ne postoje usaglašeni standardi 

za označavanje organskih proizvoda na 

svetskom nivou. Međutim, u Evropskoj 

uniji i SAD proizvođači se moraju strogo 

pridržavati usvojenih standarda ukoliko 

žele da svoje proizvode označe kao organske. 

Potrošači kupovinom proizvoda koji nose 

ovaj znak mogu biti sigurni da : 

• je najmanje 95% sastojaka ovog proizvoda 

organskog porekla 

• se proizvod slaže sa propisima inspekcije 

koju ovi proizvodi prolaze 

• sam proizvod dolazi direktno od 

proizvođača i da je zapakovan u propisanu 

ambalažu 

• sadrži ime proizvođača, kod i telo koje je 

izvršilo inspekciju 

Kod nas, Zakonom o organskoj proizvodnji, 

sertifikovan organski proizvod se 

obeležava oznakom “organski proizvod”, 

kodom ovlašćene organizacije i nacionalnim 

znakom. Izgled oznake i nacionalnog 

znaka propisuje ministar. 

U februaru ove godine Evropska Komisija 

je objavila da je izabran novi logo kojim 

će se obeležavati organski proizvodi u Evropskoj 

uniji. EU logo je obavezan na svim 

proizvodima iz zemalja Evropske unije i to 

od 1.jula 2010. godine. • 


Prva međunarodna konferencija 

o kvalitetu organske hrane i 

uticaju na zdravlje 

Prva međunarodna konferencija o kvalitetu 

organske hrane i uticaju na zdravlje, 

održaće se u Pragu, Republici Češkoj, od 

18.-20. maja 2011. godine. Tematika kojom 

će se ova konferencija baviti bazira se 

na najnovijim istraživačkim dostignućima 

iz domena kvaliteta organske hrane i zdravlja, 

a pre svega na 

• kvalitet i zdravstvenu ispravnost organskih 

biljaka i animalnih proizvoda 

• uticaj prerade na kvalitet i zdravstvenu 

bezbednost hrane 

• standardizaciju novih metoda 

• autentičnost organske hrane 

• uticaj organske hrane na životinje 

• uticaj organske hrane na ljude 

• organsku hranu sa aspekta zdravlja 

Radovi zainteresovanih učesnika mogu se predati 

do 23. januara 2011. godine. Više informacija 

na web adresi www.fqh2011.org. • 

VESTI 

„Gradska gospođa“ se uhvatila u 

koštac sa organskom poljoprivredom 

Uprkos predrasudama da žene nisu dobri 

preduzetnici, jedna to opovrgava. Uspešna 

Turkinja već nekoliko godina vodi organsku 

farmu i snabdeva potrošače u Istanbulu i Urli. 

Pelin Balcioglu je nakon povratka iz SAD-a, 

gde je prošla edukaciju iz organske poljoprivrede, 

u Izmiru započela organsku proizvodnju. 

Na svojoj farmi, u proviniciji Urla, 

Pelin uzgaja piliće i koze, kao i različite vrste 

voća i povrća. Pored farme, uspešno vodi radnju 

u kojoj prodaje sve proizvode sa farme. 

Za Pelin, organska poljoprivreda je krug 

koji započinje u bašti, a završava u kući. „To 

je veoma impresivan koncept proizvodnje. 

Kada sam se vratila u Izmir, odlučila sam da 

otpočnem poljoprivrednu delatnost. Na ovaj 

način sam želela da dam doprinos i prirodi i 

svetu“, kaže ona. 

Na površini od 12 jutara, u početku je proizvodila 

masline, grožđe i drugo sezonsko voće i 

povrće, a sada se farma rasprostire na 69 jutra, 

što je dovoljno za uzgoj 500 koza, kako Pelin 

kaže. 

Sa površinom, proširio se i asortiman proizvoda. 

Tako da se u njenoj prodavnici sada može 

kupiti i organski kozji sir, kozje mleko, organska 

jaja, pored različitih vrsta voća i povrća. 

Trebalo je dosta truda, rada i odricanja da bi 

ova odlučna žena uspela u svojoj nameri. • 

Organska poljoprivreda u srcu Havane 

Da li je moguće biti gradski farmer Primer 

sa Kube nas ubeđuje da je to moguće. 

Naime, u Havani je deo grada, koji je 

nekada bio gradska deponija, preuređen 

za organoponsku (termin koji je dodeljen 

proizvodnji organske hrane u betonskim 

gredicama) poljoprivredu. 

Proizvodnju je kooperativa započela još 

1992. sa nekoliko natkrivenih gredica, a 

sada je površina dostigla površinu polovine 

gradskog bloka. A proizvodi se skoro sve. 

Od povrća poput spanaća, salate, šargarepe 

i luka, preko začinskog bilja do cikorije. 

U borbi protiv insekata i štetočina koriste 

sirak, koji seju oko cele bašte i time 

štetočine drže podalje od plodova. U dnu 

svake gredice se seje bosiljak i neven, kao 

druga linija odbrane od insekata, a unutar 

gredica se sadi beli i crveni luk, kao treća 

linija. Proizvodni ciklus za neke vrste je veoma 

mali, tako od setve spanaća pa do berbe 

prođe oko 15 dana. To im omogućava brži 

priliv novca. 

Cela proizvodnja se zasniva na radu osmoro 

ljudi, od kojih je troje direktno u proizvodnji, 

troje radi u prodaji, jednog biologa, 

i jednog agronoma, koji upravlja ovom 

„gradskom baštom“. 

Deo proizvodnje završi u školama i bolnicama, 

a ostatak se prodaje na direktno kupcima 

na štandu. Od ukupnog prihoda 80% 

dobija kooperativa, 15% država, a ostatak 

od 5% se koristi za obrtna sredstva. • 


O nama 

Nacionalna Asocijacija Serbia Organica je 

krovna organizacija koja udružuje celokupan 

sektor organske poljoprivrede na teritoriji 

Republike Srbije. 

Serbia Organica je nevladina, nezavisna i 


POSAO BUDUĆNOSTI 

Jedan od glavnih ciljeva Asocijacije je pružanje 

neophodne, stručne, pomoći proizvođačima 

zainteresovanim za organsku proizvodnju. 

Ukoliko želite da unapredite svoje znanje i posao 

pridružite nam se i postanite 

Član 

Nacionalne Asocijacije za organsku proizvodnju 

Kao članu Asocijacije na raspolaganju su vam: 

· 

· 

· Informacije o konkursima za dodelu novčanih 

i drugih podsticajnih sredstava za organsku 

proizvodnju. 

· Informacije o kreditima. 

· Pomoć pri sklapanju ugovora za plasman 

proizvoda. 

· Povoljnija nabavka semena i sadnog materijala. 

· Promocija kroz Bilten Asocijacije. 

· Promocija putem sajta Asocijacije 

· Popust pri kupovini literature. 

· Popust na kotizaciju za seminare i predavanja. 

· Popust na studijska putovanja i ekskurzije. 

Serbia Organica je član međunarodnih 

organizacija IFOAM (International Federation 

of Organic Agriculture Movements) i AVALON 

(Fondacija za unapređenje održivog ruralnog 

razvoja Centralne i Istočne Evrope) . 

Serbia Organica je strateški partner državnim i 

inostranim institucijama u cilju usklađivanja i 

koordinacije razvoja organske poljoprivrede u 

Srbiji. 


NAŠE AKTIVNOSTI 

· Asocijacija svojim aktivnostima doprinosi 

realizaciji Nacionalnog Akcionog Plana za 

razvoj organske proizvodnje u Srbiji. 

· Asocijacija učestvuje u kreiranju zakonske 

regulative i pravilnika o organskoj 

proizvodnji. 

· Asocijacija edukuje proizvođače, prerađivače 

kao i potrošače o organskoj proizvodnji i 

organskim proizvodima. 

· Asocijacija se zalaže za dobijanje olakšica za 

članove Asocijacije pri nabavci semenskog i 

sadnog materijala kao i sredstava za ishranu 

i zaštitu bilja dozvoljenih u organskoj 

proizvodnji. 

· Asocijacija organizuje učešće naših članova 

na sajmovima i izložbama u zemlji i 

inostranstvu (BIOFACH 2011. u Nirnbergu). 

· Asocijacija organizuje studijske posete 

članovima Udruženja. 

Serbia Organica 

Molerova 29a 

11000 Beograd 

www.serbiaorganica.org

1 Organic News - savetodavstvo - Vojvodina

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

1 Organic News - savetodavstvo - Vojvodina

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?