Svet_bezbednosti_3-2014.sud_časti

ceasserbia

Svet_bezbednosti_3-2014.sud_časti

TEMA BROJA

Sud časti pri

Privrednoj komori

Srbije

Neiskorišćena šansa za

smanjenje nelojalne

konkurencije

Piše: Tijana Vojinović

• Iako praksa pokazuje da subjekti koji su tuženi pred Sudom časti u malom broju ponavljaju

povrede odnosno izbegavaju kršenje poslovnog morala, slučajeva iz privatnog obezbeđenja

gotovo da nema. Nameće se pitanje zašto nema motivacije da se nelojalna konkurencija spreči

pokretanjem postupka pred Sudom časti

Prema dostupnim podacima, u Srbiji

je oko 50.000 ljudi angažovano

na poslovima obezbeđenja imovine

i ljudi, prevoza novca, ugradnje elektronskih

bezbednosnih sistema ili alarma,

te aktivno deluje oko 600 preduzeća

i agencija za privatno obezbeđenje. Snaga

domaćeg tržišta procenjuje se na oko

6.000 ugovora na osnovu javnih nabavki

sa državnim institucijama i na potencijalnih

8.500 ugovora o obezbeđenju sa

privatnim klijentima. Važan deo tržišta,

dakle, čine usluge za državu dok je, iz ugla

pružalaca usluga, najveći ali i najusitnjeniji

segment srednjih preduzeća, mahom

proizvodnih firmi koje nemaju sopstveno

već angažuju profesionalno obezbeđenje.

U dugogodišnjem periodu pre normativizacije

privatnog obezbeđenja, rad

ove grane kritikovan je sa mnogo aspekata.

Jedan od njih bila je i nelojalna konkurencija.

Od 2002. do početka svetske

16 | SVET BEZBEDNOSTI decembar 2014

ekonomske krize, privatno obezbeđenje

prešlo je put od ekspanzije do potpunog

pada. Godišnji obrt ove industrije u Srbiji

bio je oko 180 miliona evra, a nedostatak

zakona u to vreme, otvorio je prostor

za nelojalnu konkurenciju, koja je dodatno

podstaknuta izbijanjem svetske ekonomske

krize. Sve to zakočilo je razvoj

kvaliteta usluga.

Činjenica da klijenti često prvo pitaju

koliko usluga košta, pa tek potom šta

dobijaju, potvrđuje da usled nedostatka

preciznih pravila brojne firme zapošljavaju

ljude „na crno“ ili nude usluge po

damping cenama na uštrb kvaliteta, samo

da bi dobile angažman. Mnogi zaposleni

u privatnom obezbeđenju mesecima

ne primaju platu, a zarade su im izuzetno

niske. Po radnom satu dobijaju manje

od jednog evra, iako bi trebalo da budu

plaćeni više od dva evra, da bi kući nosili

platu kao što prosečno nose zaposleni u

Srbiji. Ekonomska kriza je, pri tome, samo

jedan od uzroka niske cene rada. Drugi,

bitniji uzrok leži u politici menadžmenta

firmi da veliki profit ostvaruju kroz nisku

cenu rada, jer vide nemoć države u nadzoru

nad sprovođenjem zakona. Radnici,

sa druge strane, nemaju dovoljno snage

da samostalno organizuju svoj sindikat.

To sve utiče da privatno obezbeđenje još

uvek ne može da se razvije u profesionalnu

službu, iako je zvanično treći stub

sistema nacionalne bezbednosti.

Nelojalna konkurencija, pri dobijanju

ugovora o obezbeđenju, narušava ugled

celog sektora i ima implikacije po zaposlene,

poslodavce, ali i klijente. Najveći

problemi javnih nabavki u oblasti privatnog

obezbeđenja su nelojalna konkurencija,

nemogućnost da se postupak javnih

nabavki obavlja svake godine, izostanak

zakonskih i tržišnih pravila igre, kao i

izostanak ulaganja u kvalitet.


Dušan

Skorupan,

direktor kompanije

Protexi Group

System

“Bilo bi dobro

razmisliti o

uvođenju javnog

registra presuda

Sudova časti

Prema Priručniku za organizacije koje

dodeljuju ugovor za pružanje usluga privatnog

obezbeđenja – Odabir najbolje

vrednosti, koji je izradila Evropska konfederacija

službi privatnog obezbeđenja

(CoESS), uz podršku UNI-Europe i EK

– Direkcije za zapošljavanje i socijalna

pitanja, metodologija odabira podrazumeva

proveru angažovanih službenika

obezbeđenja, rukovodilaca ugovorenih

usluga, ugovorene infrastrukture i opštih

resursa firme koja nudi usluge obezbeđenja,

dok bi odluka dodeljivanja ugovora

Sankcije koje izriče sud časti

uglavnom imaju karakter

moralne osude. Pre svega,

one predstavljaju meru

upozorenja, društvenu

kritiku privrednom subjektu

koji se u svom poslovanju

ponašao neetički

trebalo bezuslovno da se bazira na principu

ekonomski najpovoljnije, a ne najniže

cene. Naručioci usluga ovde igraju

važnu ulogu jer u postupku naručivanja

usluge mogu jasno da odrede koji kvalitet

bezbednosti očekuju i za koju cenu,

odnosno, kriterijum odabira. Njima je u

interesu da dobiju što kvalitetniju uslugu,

a to bi moglo da se ostvari višim cenama i

boljim zaradama zaposlenih, što je, opet,

najvažniji motiv za kvalitetno odrađen

posao. Međutim, u Srbiji i dalje uglavnom

preovladava metodologija odabira

koja se svodi na najnižu ponuđenu cenu,

što direktno onemogućava prevazilaženje

navedenih problema u samoj osnovi,

ostavljajući nemotivisane službenike

obezbeđenja čija su prava često narušena,

neadekvatnu i nekvalitetnu uslugu,

pa samim tim i smanjenu bezbednost

klijenata.

Oblast privatnog obezbeđenja se polako

uređuje zakonski, ali nelojalna konkurencija

je pojava koja može egzistirati i pored

pravnog uređenja – jer sredstva za njeno

sprečavanje spadaju uglavnom u domen

Miladinka

Bodrožić,

tužilac Suda časti

pri PKS

“Mere koje izriče

Sud časti imaju

veliki značaj.

Privredni subjekti

više strepe od njih

nego od presuda

državnih sudova”

poslovne etike i časti, nisu inkriminisana

kao takva. Treba pomenuti da je etika

ipak našla svoje mesto u legislativi. Naime,

u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju,

članu 14, sudskom odlukom, u smislu

ovog zakona, smatra se presuda, rešenje,

kao i druga odluka doneta u postupku

pred sudom, arbitražnim sudom i Sudom

časti, a sudskim poravnanjem smatra se

poravnanje zaključeno pred sudom, arbitražnim

sudom ili Sudom časti. Koliko

je davanje zakonske snage presudi Suda

časti efikasno, govori nam sama praksa.

Etika na papiru

Udruženje za privatno obezbeđenje ima

svoj Kodeks profesionalne etike (KPE),

kao i Komisiju za nadzor i ocenu njegove

implementacije. Kodeksom se utvrđuju

obavezujuće norme ponašanja kojih su

članovi Udruženja za privatno obezbeđenje

dužni da se u svom delovanju, poslovanju

i međusobnom ophođenju, pridržavaju,

poštujući opšte norme ponašanja

i principe poslovne i profesionalne etike.

Na poštovanje ovog Kodeksa obavezuju

se svi subjekti, pravna i fizička lica kojima

je priznat status člana Udruženja, i

zaposleni u njima. Kako su se obavezali

Kodeksom, članovi Udruženja se, između

ostalog, zalažu i za lojalnu i konkurentsku

utakmicu na tržištu bez monopolskog

položaja, kao i etičko ponašanje

Povrede poslovnih običaja

Šta sankcioniše sud časti

••

Korišćenje monopolskog položaja

••

Nelojalnu konkurencija

••

Radnje koje predstavljaju špekulaciju

••

Iskorišćavanje ekonomski slabijeg partnera

••

Izvlačenje iz poslovne transakcije

nesrazmerne i neuobičajene dobiti

••

Ostvarivanje dobiti bez rada

••

Prikrivanje pravog stanja i prelaženje

preko zablude i neobaveštenosti druge

strane i uopšte svako iskorišćavanje

tuđe nevolje

prema konkurentima, a posebno u pogledu

cena sa kojima je moguće pružiti kvalitetnu

i stručnu uslugu.

Prema Poslovniku o radu Komisije KPE,

u delokrugu joj je rada, između ostalog, i

da prima i razmatra obaveštenja o učinjenim

povredama dobrih poslovnih običaja

i kodeksa profesionalne etike od domaćih

i stranih pravnih i fizičkih lica, kada

su povrede dobrih poslovnih običaja i

kodeksa profesionalne etike počinili registrovani

članovi Udruženja. To može činiti

i kada su povrede počinili oni koji nisu

registrovani članovi Udruženja, a učinjene

povrede dobrih poslovnih običaja i kodeksa

profesionalne etike imaju štetne posledice

po registrovane članove Udruženja.

U nadležnosti komisije je i da pokreće

postupak pred Sudom časti pri Privrednoj

komori Srbije a, prema Poslovniku,

može pokrenuti postupak i na osnovu

saznanja da je učinjena povreda dobrih

poslovnih običaja i Kodeksa profesionalne

etike, do kojih dolazi putem informacija

iz dnevne štampe, radija i televizije,

iz presuda redovnih sudova i drugih

izvora podataka.

U slučaju povrede Kodeksa, odlučuje

kao prvostepeni organ Sud časti nadležne

privredne Komore. U slučaju povrede

Kodeksa, nadležni sud časti privredne

komore okrivljenom članu Udruženja

Okrivljeni često i pre

pokretanja postupka ispuni

svoju obavezu i na taj način

izdejstvuje povlačenje

prijave pred Sudom časti

izriče mere prema odredbama Pravilnika

o sudu časti. Prema KPE privatnog obezbeđenja

- poslovi privatnog obezbeđenja

moraju uvek biti vršeni u skladu sa nacionalnim

zakonima i standardima, kao i

međunarodnim standardima prihvaćenim

u zemlji. Na sve što nije predviđeno

ovim Kodeksom, primenjuju se odredbe

Kodeksa poslovne etike Privredne Komore

Srbije.

Miladinka Bodrožić, tužilac Suda časti

pri PKS, za Svet bezbednosti kaže da se

privredni subjekt za koga se na Sudu časti

utvrdi da je povredio poslovni moral i

dobre poslovne običaje, kažnjava opomenom

ili javnom opomenom, koja se

objavljuje na sednici Upravnog odbora

Privredne komore Srbije. “U slučaju

teže povrede, odluka Suda se objavljuje

u jednom ili više štampanih ili elektronskih

medija. Sud časti može izreći okrivljenom

i zaštitne mere: zabranu učešća

u radu organa i tela Komore; zabranu

učešća na sajmovima i izložbama i slično.

Najoštriju zaštitnu meru - sankciju -

svakako predstavlja zabrana obavljanja

SVET BEZBEDNOSTI decembar 2014 | 17


TEMA BROJA

Sud časti pri Privrednoj komori Srbije

delatnosti na određeno vreme, u skladu

sa zakonom. Takva zaštitna mera je

za sada predviđena samo u nekim privrednim

delatnostima (u oblasti privatnog

preduzetništva)”, navodi Bodrožić.

Stranka po čijoj prijavi ili optužnom

predlogu je doneta odluka Suda časti

kojom je okrivlĽeni privredni subjekt

oglašen odgovornim i izrečena mu je

mera društvene discipline, pre svega dobija

moralnu satisfakciju. “Sankcije koje

izriče Sud časti uglavnom imaju karakter

moralne osude”, dodaje Bodrožić. “Pre

svega, one predstavljaju meru upozorenja,

društvenu kritiku privrednom subjektu

koji se u svom poslovanju ponašao neetički.Okrivljeni

je dužan da se pridržava

odluke Suda časti i da se trudi da ne ponovi

povredu poslovne etike koja je sankcionisana

odlukom”, kaže ona.

Pored preventivnog, mere društvene

discipline koje izriče Sud časti imaju i

represivno dejstvo: izrečena mera društvene

discipline upisuje se u kaznenu evidenciju

Suda časti i briše se po proteku 5

godina ukoliko u međuvremenu okrivljeni

ne učini novu povredu; okrivljeni ne može

da učestvuje na tenderima ili konkuriše

za određene poslove u inostranstvu, jer

se vodi u kaznenoj evidenciji Suda časti;

okrivljeni je obavezan da naknadi troškove

sudskog postupka; okrivljenom preduzetniku

može se zabraniti obavljanje

delatnosti za određeno vreme.

“Mere koje izriče Sud časti imaju veliki

značaj. Privredni subjekti, po pravilu,

više strepe od ovih mera nego od presuda

državnih sudova. Ova strepnja je

sasvim opravdana, jer pored moralne strane,

sankcije koje izriče Sud časti vrlo često

mogu imati i velike materijalne posledice.

Gubitak ugleda u poslovnom svetu danas

ima prvorazredan značaj, tim pre ako se

radi o proizvodima koji se teže plasiraju

ili uslugama gde je konkurencija vrlo

jaka. Otuda je i razumljiva nelagodnost

privrednika da se izvesna mera društvene

discipline objavi u štampanim i elektronskim

medijima i dobije odgovarajući

publicitet”, naglašava Bodrožić.

Od trenutka pokretanja postupka do

donošenja odluke Suda časti u zavisnosti

od složenosti predmeta, prema njenim

rečima, prosečno prođe od jednog do

pet meseci. Činjenica je, kaže, da većinu

okrivljenih privrednih subjekata na pretresu

zastupaju punomoćnici, advokati, a

pretresu prisustvuju i zakonski zastupnici

- direktori i pravnici. Takođe i privatnog

tužioca u većini slučajeva zastupaju punomoćnici

advokati.U slučajevima kada je

tužilac Suda časti, koji zastupa Komoru,

podnosilac optužnog predloga, pretresu

prisustvuje i podnosilac prijave.

“Stranke u postupku pred Sudom časti

imaju poverenje u Sud časti, u objektivno,

stručno i nepristrano suđenje. Autoritet

18 | SVET BEZBEDNOSTI decembar 2014

Nadležnost sudova časti

Sud časti pri Privrednoj komori Srbije

nadležan je da postupa kada oštećeni i

okrivljeni imaju sedište, odnosno prebivalište

na području različitih privrednih komora,

kao i u slučajevima kada jedna od stranaka

ima sedište, odnosno prebivalište van

teritorije Republike Srbije. Sud časti PKS jedini

je nadležan da postupa u slučajevima

kada jedna od stranaka ima sedište, odnosno

prebivalište van teritorije RS.

Sudovi časti pri ostalim privrednim komorama

u Srbiji, nadležni su da postupaju

kada stranke (potrošač i optuženi) imaju

sedište, odnosno prebivalište na području

te privredne komore. Ukoliko im se prebivališta

razlikuju, onda je nadležan

Suda časti ogleda se i u izuzetno malom

broju ponovljenih povreda od strane istog

okrivljenog, što znači da se posle izrečene

mere okrivljeni pred Sudom časti klone

kršenja poslovnog morala. Tome doprinosi

i kredibilitet sudija Suda časti Privredne

komore Srbije, koji su afirmisani

pravnici iz reda sudija Vrhovnog kasacionog

suda, privrednih sudova u Srbiji,

istaknutih profesora pravne nauke Pravnog

fakulteta u Beogradu i drugih pravnih

Praksa Suda časti

Teže povrede dobrih poslovnih običaja

i poslovne etike:

••

neopravdano raskidanje ugovora

••

svesno neispunjenje ugovornih obaveza

••

neopravdano odbijanje da se zaključi

ugovor

••

zaključenje nejasnih i nepotpunih ugovora

u cilju kasnijeg izbegavanja svojih

obaveza

••

korišćenje povoljnijeg položaja pri

zaključenju ugovora u cilju ostvarenja

prekomerne imovinske koristi i nanošenja

štete drugoj strani

••

zaključivanje fiktivnih ugovora i ugovora

koji su protivni pozitivnim propisima

Najčešće prijave potrošača:

••

nepriznavanje reklamacija kupaca, iako

su osnovane, te nepostupanje u skladu

sa pozitivnim zakonskim propisima

••

neispunjavanje preuzetih ili ugovorenih

obaveza

••

nepoštovanje pravila struke

••

odbijanje pružanja usluge

••

nepoštovanje ugovorenih rokova

••

neizdavanje računa i naplata više cene

od cene utvrđene tarifom

••

prodaja higijenski i bakteriološki neispravnih

proizvoda

fakulteta u Srbiji i afirmisani pravnici u

privredi”, dodaje ona.

Bodrožić kaže da okrivljeni često i pre

pokretanja postupka ispuni svoju obavezu

i na taj način izdejstvuje povlačenje prijave

pred Sudom časti. U postupku pred

Sudom časti, odmah po otvaranju pretresa,

sudsko veće predlaže mirenje poslovnih

partnera u sporu, putem iznalaženja

kompromisnih rešenja kojima treba

da se štite interesi oba poslovna partnera.

Ukoliko se okrivljeni i oštećeni sporazumeju

da sporni odnos reše mirnim

putem, oštećeni ostvaruje svoj imovinskopravni

ili drugi zahtev bez vođenja parnice,

uz uštedu vremena i manje troškove

postupka.

Ima li motiva za borbu protiv nelojalne

konkurencije

Na molbu da prokomentariše ulogu

Suda časti u borbi protiv nelojalne konkurencije

u privatnom obezbeđenju, tužilac

Suda časti pri PKS Miladinka Bodrožić

kaže da zapravo i nema komentar – jer ne

postoji praksa. Za sve ove godine (možda

decenije), imali su samo jedan slučaj,

koji su kao mesno nadležnom prosledili

Sudu časti PKB.

Jelena Kosorić, sekretar Suda časti pri

PKB, potvrdila je za Svet bezbednosti da

je Sud časti PKB postupao po toj jednoj

prijavi, ali da nema drugih primera te da je

uz konsultacije sa kolegama iz Suda časti

zaključila da po pitanju Suda časti – kao

šanse za smanjenje nelojalne konkurencije

u privatnom obezbeđenju – ne bi imala


Članovi Udruženja, između

ostalog, zalažu se i za

lojalnu i konkurentsku

utakmicu na tržištu bez

monopolskog položaja, kao

i etičko ponašanje prema

konkurentima, a posebno u

pogledu cena sa kojima je

moguće pružiti kvalitetnu i

stručnu uslugu

ništa da kaže. U tom jedinom slučaju (presude

poznate redakciji) radilo se o povredi

dobrih poslovnih običaja i poslovnog

morala od strane jedne velike firme za

pružanje usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja,

a izrečena joj je mera pisane opomene

i mala novčana kazna. Dakle, najblaža

mera. Slučaj je prijavila druga firma

za pružanje usluga privatnog obezbeđenja,

ozlojeđena bahatim ponašanjem multinacionalne

kompanije na tržištu Srbije.

Dušan Skorupan, direktor kompanije za

pružanje usluga privatnog obezbeđenja

Protexi Group System iz Beograda, kaže

da se u praksi uverio u postojanje nelojalne

konkurencije u oblasti privatnog

obezbeđenja. “Nelojalna konkurencija u

ovoj oblasti se manifestuje na više načina,

a najprisutnija je kroz nastup značajnog

broja privrednih subjekata iz ove oblasti

sa cenama koje su ekonomski nerealno

niske. Naravno, pored ovoga prisutni su

i drugi oblici, kao korišćenje ekonomske

nadmoći u odnosu na slabije privredne

subjekte pa čak i širenje neistina o konkurenciji

pred potencijalnim korisnicima

usluga. Protexi group system se i vrlo

direktno susreo sa takvim oblicima ponašanja”,

objašnjava Skorupan.

Nelojalnom konkurencijom su, prema

njegovim rečima, oštećeni zaposleni koji

nema status zaposlenog nego radi na crno,

država koja ne ubira poreze i doprinose i

na kraju to negativno utiče i na privredne

subjekte koji posluju u skladu sa zakonima

i propisima. “Naime, to takve privredne

subjekte gde pripada i Protexi group

Oblast privatnog

obezbeđenja se polako

uređuje zakonski, ali

nelojalna konkurencija

je pojava koja može

egzistirati i pored pravnog

uređenja, jer sredstva

za njeno sprečavanje

spadaju uglavnom u domen

poslovne etike i časti, te

nisu inkriminisana kao

takva

system čini nekonkurentnima ako znamo

da je u skladu sa Zakonom o javnim

nabavkama jedini kriterij za ocenu ponuda

“najniža ponuđena cena” i da naručilac

nije u obavezi da proverava ispunjenost

radno-pravnog zakonodavstva kod

ponuđača (po dobijenom mišljenju Komisije

za zaštitu prava ponuđača), čak i kada

mu se ukaže na neuobičajeno nisku cenu.

Sve to dovodi do pada kvaliteta usluga u

ovoj oblasti kao i do jako slabe motivisanosti

službenika obezbeđenja za obavljanje

ovih poslova”, dodaje on.

Skorupan kaže da su se obraćali nadležnim

organima - Komisiji za nadzor i

ocenu implementacije Kodeksa profesionalne

etike privatnog obezbeđenja - da

bi ukazali na povrede tog dokumenta.

“Naša prijava je prihvaćena i u sudskom

postupku je dokazana povreda dobrih

poslovnih običaja i poslovnog morala.

Smatram da je jako važno da pored presude

Suda časti ovakve pojave budu i

osuđene od većine subjekata na tržištu,

odnosno po mom mišljenju bilo bi veoma

dobro kada bi takva presuda imala karakter

negativne reference. U tom kontekstu

bi bilo dobro razmisliti o javnom registru

presuda Sudova časti”, ističe on.

Aleksandar Lakatuš, izvršni direktor

Polar Securitya iz Zrenjanina, za Svet

bezbednosti kaže da smatra da u Srbiji,

u oblasti privatnog obezbeđenja, postoji

nelojalna konkurencija, ali misli da je

to uglavnom posledica nestručnosti ili

nebrige naručioca usluga fizičkog obezbeđenja.

“Privredna komora i gospodin

Dragiša Jovanović kao autor Analize neoubičajeno

niske cene, pobrinuli su se da

“sažvaću” pozitivne propise i troškove

koji utiču na usluge fizičkog obezbeđenja.

Nepridržavanje pozitivnih propisa

vodi u tzv. nelojalnu konkurenciju, s tim

da smatram da je to više nezakonita nego

nelojalna konkurencija”, kaže Lakatuš.

Na pitanje da li bi se obratio Sudu časti

u slučaju nelojalne konkurencije, kaže

da bi jer ima puno poverenje u rad Privredne

komore, a naročito u rad Udruženja

za privatno obezbeđenje, jer je, kako

kaže, najviše njihovim zalaganjem usvojen

Zakon o privatnom obezbeđenju i

Zakon o detektivskoj delatnosti. U svakom

slučaju, Lakatuš konstatuje da ta

pojava (nelojalna konkurencija) negativno

utiče na poslovanje svih poslovnih

subjekata koji poštuju zakonske propise.

Mera objavljivanja presude Suda časti

u štampanim i elektronskim medijima

svakako nije prijatna, da ne govorimo o

meri zabrane obavljanja delatnosti, pa

se nameće i pitanje zašto nema motivacije

da se nelojalna konkurencija spreči

pokretanjem postupka pred Sudom časti,

ako sa na umu ima neprijatnost navedenih

mera prema počiniocu štete Možda

su se mnoge firme i same oprobale u

toj nefer igri radije nego započele borbu

protiv nje. Zato što je tako lakše. Odgovori

na sva ova pitanja možda leže baš u

etici i časti.

SVET BEZBEDNOSTI decembar 2014 | 19

More magazines by this user
Similar magazines