Hidrobiologija 5 - Raka Web
Hidrobiologija 5 - Raka Web
Hidrobiologija 5 - Raka Web
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
MAKROFITE
Više vodene biljke su znatno bolje zastupljene u kopnenim vodama nego u<br />
morskim. U moru se razvila samo jedna grupa biljaka semenjača<br />
(Spermatophyta) i to morske cvetnice (Magnoliophyta). One pripadaju<br />
monokotiledonim biljkama (Monocotyledoneae), odnosno Liliopsida. Obuhvata<br />
tridesetak travolikih vrsta, a njihove livade ili travnjaci rasprostranjeni su samo<br />
u gornjem stubu morskog dna-infralitoralu.<br />
Morske vrste<br />
Posidonia oceanica<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Najadales<br />
Fam: Posidoniaceae<br />
Morfološke karakteristike: jak rizom, izduženi listovi poput kopnenih trava<br />
Biologija: višegodišnja biljka, u proleće izbija 6-7 novih mladih listova, do 40m<br />
dubine, rizomi ostaju u dnu do 100 godina<br />
Značaj: sklonište mnogim beskičmenjacima, mrestilište mnogih riba
Cymodocea nodosa<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Alismatales<br />
Fam: Cymodoceaceae<br />
Morfološke karakteristike: poseduje razgranato korenje (do 28 cm)<br />
Biologija: razvija se na siromašnom sedimentu (pokretna podlogapesak)<br />
podnosi dosta ustajalu i zagađenu vodu, nema je na dubini<br />
većoj od 10m.<br />
Značaj: sklonište mnogim beskičmenjacima, mrestilište mnogih riba
Zostera marina<br />
Zostera nana<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red:Potamogetonales<br />
Fam: Zosteraceae<br />
Morfološke karakteristike: poseduje duge zelene listove širine oko 1cm,<br />
rizom je bele boje sa plitko ukorenjenim korenom<br />
Biologija: razvija se na peščanim sedimentima, može živeti kao submerzna<br />
vrsta ali i u plićacima gde je smena plime i oseke<br />
Značaj: važna u stabilizaciji sedimenata, supstrat je za razvoj<br />
jednoćelijskih algi i mikroskopskih beskičmenjaka. Stanište mnogih<br />
morskih beskičmenjaka, mrestilište mnogih riba
Echinophora spinosa<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Apiales<br />
Fam: Apiaceae<br />
Morfološke karakteristike: polugrm visok do nekoliko metara,<br />
razgranati koren može biti dug do nekoliko metara<br />
Biologija: rasprostranjena samo u južnom delu jadrana uz morske<br />
obale posebno na pesku.<br />
Značaj: u nekim delovima evropskog areala koren služi u ishrani.<br />
Kritično ugrožena vrsta
Slatkovodne vrste<br />
EMERZNE BILKE se ukorenjuju u dnu, dok im je stabljika izvan vodene površine<br />
Phragmites communis<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Poales<br />
Fam: Poaceae<br />
Morfološke karakteristike: vrlo je visoka, može preko 3m. Cvetovi skupljeni<br />
u klasiće, ljubičaste boje. Plod je krupa.<br />
Biologija: listovi opadaju u jesen ali stabljika prezimljava<br />
Značaj: stanište mnogih beskičmenja i malih kičmenjaka. Naša najveća trava
Typha latifolia<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Poales<br />
Fam: Typhaceae<br />
Morfološke karakteristike: jaki rizom, cvetovi sakupljeni u klipove<br />
Biologija: trajna močvarna ili vodena biljka sa linearnim listovima,<br />
cveta od<br />
Značaj: rizom je bogat skrobom, može se jesti nakon kuvanja i<br />
guljenja kore. OPREZ ne jesti ako su sa zagađenog područja jer<br />
apsorbuje zagađivače
Carex acuta<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Poales<br />
Fam: Cyperaceae<br />
Morfološke karakteristike: cvetovi sakupljeni u klasiće. Plod je<br />
krupa<br />
Biologija: rasprostranjen je u litoralu reka, jezera i močvara, raste<br />
i na alkalnim i na kiselim područjima, ne podnosi duže suše<br />
Značaj: stanište brojnim beskičmenjacima i manjim<br />
kičmenjacima
Sagittaria saqittifolia<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Alismatales<br />
Fam: Alismataceae<br />
Morfološke karakteristike: listovi u obliku strelica su dužine 15 do<br />
25 cm a širine 10 do 22 cm. Stabljika je oko 45 cm iznd vodene<br />
površine. Cvetovi su beli sa tri latice.<br />
Biologija: raste u vodi 10-50 cm dubine<br />
Značaj:okrugli gomolj je jestiv. Ukus mu je sličan krompiru, samo<br />
malo hrskaviji i kad je kuvan.
Flotantne biljke Lišće im pliva po površini vode, korenje visi<br />
u vodenom stubu ili je pričvršćeno u mulju. Pretežno se nalazi u stajaćim<br />
vodama, a u tekućim samo na nirnijim mestima.<br />
BILJKE KOJIMA KORENJE NIJE PRIČVRŠĆENO U BENTALU<br />
Nuphar luteum<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Nymphaeales<br />
Fam: Nymphaeaceae<br />
Morfološke karakteristike: veliki srcoliki listovi na površini vode, lepi žuti cvetovi, rizom sa<br />
ožiljcima otpalih listova<br />
Biologija: nakon truljenja, semenke isplivaju na površinu vode, lepe se na perje ptica koje<br />
ih raznose u nova staništa.<br />
Značaj: ukras brojnih slatkih voda, pri velikoj brojnosti dolazi do zasenjivanja vode.<br />
Žutozeleni iznutra beli rizom sadrži više od 20% skroba i 6 % glukoze. Sirovi rizomi sadrže<br />
termolabilne alkaloidne materije i otrovni su, mogu se jesti nakon termičke obrade. Rizomi<br />
se mogu sušiti i samleti u brašno iz kojeg se priprema testenina. Poseduju insekticidno<br />
delovanje. Ispržene semenke se mogu jesti a samlevene mogu biti zamena za kafu.
Nymphaea alba<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Nymphaeales<br />
Fam: Nymphaeaceae<br />
Morfološke karakteristike: trajna vodena biljka sa velikim debelim, sjajnim,<br />
ovalnim ili okruglastim duboko srcoliko urezanim listovima sa dugim<br />
peteljkama. Cvetovi krupni sa mnogo belih latica i prašnika<br />
Biologija: cvetaju<br />
Značaj: rizom sadrži više od 20% skroba i 6 % glukoze. Jede se kuvan ili<br />
pečen. Zamena za kafu. Od cvetova čaj za nesanicu, jednom listu ima oko<br />
200mg vitamina C. Retka biljka, zaštićena
Trapa natans<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Magnoliopsida<br />
Red: Myrtales<br />
Fam: Trapaceae<br />
Morfološke karakteristike: podvodna stabljika dostiže do 5 m dužine,<br />
poseduje dva tipa listova. Jedni pod vodom uz stabljiku, drugi na površini u<br />
obliku rozete sa nazubljenim rubovima. Cvet je bele boje, a cveta u rano<br />
proleće. Plod je oraščić<br />
Biologija: raste u mirnim vodama dubine do 5m<br />
Značaj: plod sadrži veliku jestivu semenku punu skroba. U kini se kultivira<br />
3000 godina a u Nemačkoj je otkriveno da se koristio u ishrani još u<br />
preistorijsko doba. Danas je vrsta retka, pretpostavlja se zbog klimatskih<br />
promena, promena kvaliteta vode. Vrsta je uvezena u SAD zbog uzgajanja,<br />
bekstvom iz kontrolisanih uslova je postala invazivna
Biljke čije korenje visi u vodenom stubu<br />
Lemna minor<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Alismatales<br />
Fam: Araceae<br />
Morfološke karakteristike: cvetovi su sitni, zelenkasti i retki, listovi 2-5<br />
mm, 3-6 zajedno. Razmnožava se većinom vegetativno.<br />
Biologija: često pokrivaju celu površinu neke vode<br />
Značaj: brzorastuća vrsta, korišćena je za ishranu stoke i riba
Salvinia natans<br />
Razdeo: Pteridophyta<br />
Klasa: Pteridopsida<br />
Red: Salviniales<br />
Fam: Salviniaceae<br />
Morfološke karakteristike: poseduje tri lista, dva su na površini vode, treći<br />
preuzima ulogu korena i nalazi se ispod površine<br />
Biologija: prezimljava ispod vodene površine, uzdiže se u proleće kada voda<br />
malo otopli<br />
Značaj: raste brzo, stvara gusti vodeni pokrivač i zasenjuje vodenu<br />
površinu, često se koristi za ukrašavanje vodenih vrtova
Submerzne biljke<br />
Korenje im je pričvršćeno za dno, čitava stabljika je ispod površine vode.<br />
Utricularia vulgaris<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Magnoliopsida<br />
Red: Lamiales<br />
Fam: Lentibulariaceae<br />
Morfološke karakteristike: dvojaki listovi (heterofilija), lepi žuti<br />
cvet, koren rasperjan u vodenom stubu<br />
Biologija: pluta u mirnoj vodi, razmnožavanje fragmentarno i<br />
polno<br />
Značaj: karnivorna biljka koja raste na močvarnim staništima,<br />
potrebe za kiseonikom crpi razgradnjom proteina insekata koje<br />
hvata specifično oblikovanim listovima
Potamogeton natans<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Liliopsida<br />
Red: Alismatales<br />
Fam: Potamogetonaceae<br />
Morfološke karakteristike: plivajući listovi duguljasti i<br />
zašiljeni na vrhu<br />
Biologija: visoko tolerantni na anaerobne uslove, ali<br />
zahtevaju sunce, ne podnose zasenjena područja, cvetaju<br />
sredinom leta<br />
Značaj: koren je jestiv
Ceratophyllum demersum<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Magnoliopsida<br />
Red: Ceratophyllales<br />
Fam: Ceratophyllaceae<br />
Morfološke karakteristike: stabljika dužine 1-3 m, listovi<br />
dužine 8-40mm, cvetovi zelenosmeđi, plod je oraščić<br />
Biologija: raste u mirnim vodama sa muljevitim dnom pri<br />
temperaturama 15-30 0 C na mestima sa mnogo minerala<br />
Značaj: koristi se u akvarijumima za toplovodne i<br />
hladnovodne slatkovodne ribe, pružaju zaštitu ribljoj<br />
mlađi
Myriophyllum spicatum<br />
Razdeo: Magnoliophyta<br />
Klasa: Magnoliopsida<br />
Red: Saxifragales<br />
Fam: Haloragidaceae<br />
Morfološke karakteristike: listovi ispod vode su kraći i manji nego<br />
oni iznad vode<br />
Biologija: razvija se na mirnim vodama<br />
Značaj: služi kao hrana raznim vodenim insektima, u slučaju da se<br />
proširi u vodenom medijumu uništava staništa i sprečava razvoj<br />
komaraca
BESKIČMENJACI KOPNENIH<br />
VODA
Površinske kopnene vode možemo podeliti na stajaće, tekuće i podzemne kopnene<br />
vode.<br />
Stajaće kopnene vode se sastoje od:<br />
plitkih ekosistema<br />
čovekovih tvorevina<br />
jezera<br />
U plitke ekosisteme se ubrajaju lokve (svako udubljenje ispunjeno vodom), močvare<br />
(poslednji stadijum stajaćica, postepeno se pretvaraju u kopno), bare (plitka i<br />
trajna voda koja nepresušuje). Živi svet je bogat i raznovrstan, bujna je vegetacija,<br />
prisutne su mnogobrojne životinje (ribe, vodozemci, gmizavci, sisari, insekti...)<br />
U čovekove tvorevine ubrajamo akumulacije i ribnjake.<br />
Jezera su dublji i veći ekosistemi. Vrlo su dinamična. Ovde su životne zajednice<br />
beskičmenjaka vezane za veći broj različitih staništa. Jedna od osnovnih podela<br />
staništa:<br />
Zona slobodne vode (limnion, pelagijal)<br />
Zona dna (pedal, bental)
Zona slobodne vode se deli na eufotični i afotični sloj. U eufotičnom sloju se<br />
odvija fotosinteza, prisutan je zooplankton i fitoplankton. Na površinskom sloju<br />
se nalazi posebna životna zajednica pod nazivom neuston. U afotičnom sloju<br />
nalazi se vrlo malo svetla ili ga uopšte nema. Tu je prisutan zooplankton i<br />
bakterije.<br />
Zona dna jezera naziva se bental. Bental se deli na litoral, sublitoral i profundal.<br />
Litoralna zona se deli na<br />
a) zona nadvodnih (emerznih) biljaka<br />
b) pojas plivajuće vegetacije, flotantnih biljaka<br />
c) pojas podvodne vegetacije, submerznih biljaka<br />
Za zonu emerznih biljaka karakteristično je obilje organskog materijala. Tu se<br />
mogu naći žabe, zmije, kornjače, vodene ptice, puževi, larve insekata i odrasli<br />
insekti
Flotantne biljke zasenjuju vodu, uzimaju znatne količine hranljivih soli, bitno<br />
smanjuju fotosintezu, smanjuju razvoj planktona.<br />
Pojas submerzne vegetacije zauzima područje od 3 do 7 m dubine, a pojas<br />
višećelijskih algi od 7 m do dubine opsega litorala-30 m. Ovde se odvija intenzivna<br />
fotosinteza i prisutno je obilje hrane. Nalazi se najveći broj životinjskih vrsta:<br />
• Protozoa<br />
• Rotifera<br />
• Gastropoda<br />
•Oligochaeta<br />
•Mollusca<br />
•Crustacea<br />
• Insecta (larve i adulti)<br />
• Pisces
Sublitoral se proteže do 180 m dubine. Zbog nedostatka svetla isčezava vodeno bilje,<br />
a dno je obično peskovito. Uglavnom su prisutne bakterije, Oligochaeta i<br />
Chironomidae.<br />
Profundal se proteže do dubina većih od 180 m dubine (Ohridsko jezero na pr.). Dno<br />
se sastoji od finog mulja, stalne temperature, visokog pritiska, malo kiseonika i<br />
puno CO 2 . Prisutne su Oligochaeta, Chironomidae i životinje karakteristične za<br />
podzemne vode.<br />
Tekućice mogu biti manje od 5 m širine i tada se nazivaju potoci i veće od toga, kada<br />
se nazivaju reke. Mogu se podeliti na:<br />
1. Gornji tok - velika brzina vode (>3m/sec), dno kamenito, mala kolebanja<br />
temperature, puno kiseonika. Prisutne su silikatne alge, mahovine i stenotermni<br />
organizmi (prilagođeni na niske temperature)<br />
2. Srednji tok - manja brzina vode (1-2m/sec), sitniji supstrat (šljunak, pesak), veća<br />
kolebanja temperature, manje O 2 , više CO 2 . Prisutne su silikatne alge, mahovine,<br />
zelene alge, končaste bakterije, i euritermni organizmi (podnose veća kolebanja<br />
temperature)
3. Donji tok - brzina vode
Planktonski beskičmenjaci<br />
Planktonski beskičmenjaci pripadaju zooplanktonu i nalaze se u pelagijalu.<br />
Zooplankton slatkih voda se sastoji od različitih organizama. Tipični predstavnici<br />
pripadaju u 4 sistematske grupe:<br />
1. Protozoa<br />
2. Rotifera<br />
3. Cladocera<br />
4. Copepoda<br />
Osim toga u zooplankton spadaju razvojni stadijumi različitih crva, mekušaca, viših<br />
rakova i riba, koji u odraslom stanju pripadaju nektonu ili bentosu.<br />
Veliki broj pripadnika zooplanktona se hrani fitoplanktonom i bakterijama. Oni su<br />
direktna hrana ribama u svim stadijumima života.
Obzirom da se planktonski organizmi ne mogu jače aktivno kretati, u<br />
tekućicama su od manjeg značaja. U većoj biomasi se mogu razvijati samo u<br />
stajaćim vodama. U gornjim tokovima reka mogu se naseljavati samo dobri<br />
plivači i po pravilu nema mogućnosti za razvoj planktonskih organizama. Oni<br />
tu ipak mogu dospeti ako postoji dotok iz stajaćih voda. Ipak ima izuzetaka.<br />
U izvorima sa ustajalom vodom je moguć razvoj retkih zooplanktonskih<br />
organizama kao što su Eucyclops serrulatus i Paracyclops fimbriatus.<br />
U donjim tokovima reka je moguć razvoj planktona na mirnijim mestima sa<br />
vrlo slabijim strujanjima vode od 0,5 do 0,8 m/sec
Brachionus plicatilis<br />
Razdeo: Rotifera<br />
Klasa: Monogononta<br />
Red: Ploima<br />
Fam: Brachionidae<br />
Morfološke karakteristike: Telo vrsta ovog roda je pokriveno jasno<br />
vidljivom kutikulom. Zastupljena je bilateralna simetrija i polni dimorfizam.<br />
Na telu se razlikuju četiri regiona: glavu sa vencem, vrat, telo i stopalo.<br />
Stopalo izgleda kao dodatak koji se proteže ventralno od tela<br />
Biologija: Ovaj rod je jedan od najzastupljenijih rodova rotifera od 2.500<br />
vrsta. Važna zooplanktonska vrsta. Hrane se raznim vrstama morskih algi,<br />
ostalim fitoplanktonom, dominantno zastupljenim u moru.<br />
Značaj: široko je korišćen kao esencijalni izvor hrane kod uzgoja larvi<br />
morske i slatkovodne ribe i račića prvenstveno zbog svoje tolerancije na<br />
uslove okoline. Njihova nutritivna vrednost, veličina tela, i relativno sporo<br />
kretanje u vodi takođe doprinosi njihovom idealnom karakteru kao plen<br />
aktivnim larvama
Kellicottia longispina<br />
Razdeo: Rotifera<br />
Klasa: Monogononta<br />
Red: Ploima<br />
Fam: Brachionidae<br />
Morfološke karakteristike: Veličina oko 450-860µm. Glatka<br />
kutikula, na prednjoj strani ima šest produženja u obliku<br />
rogova različite veličine. Bez stopala<br />
Biologija: Hrani se fitoplanktonom i to vrstama<br />
Mallomonas, Dynobrion, Crysochromulina i Stichococcus<br />
Značaj: Vrlo zastupljena vrsta zooplanktona
Asplanchna priodonta<br />
Razdeo: Rotifera<br />
Klasa: Monogononta<br />
Red: Ploima<br />
Fam: Asplanchnidae<br />
Morfološke karakteristike: Veličina oko 420-1500 µm. Za ovu<br />
grupu, krupna vrećasta planktonska vrsta sa širokim<br />
spektrom mogućih izvora hrane. Transparentni su. Veliki jezik<br />
je produžen u svrhu hvatanja plena. Nema stopalo. Dva mala<br />
crvena oka. Vrsta ima okrugle jajnike. Prisutna je sezonska<br />
ciklomorfoza, što znači da se telo menja sa promenom sezone.<br />
Biologija: Hrani se algama, cilijatama, ostalim rotiferama<br />
Značaj: Kosmopolitska planktonska vrsta koja nastanjuje<br />
slatkovodne a ponekad i bočatne vode.
Polyarthra dolichoptera<br />
Razdeo: Rotifera<br />
Klasa: Monogononta<br />
Red: Ploima<br />
Fam: Synchaetidae<br />
Morfološke karakteristike: Veličina oko 75-150 µm.<br />
Biologija: do sada je poznato 14 vrsta ovog roda.<br />
Značaj: Vrlo je česta vrsta, naročito u ribnjacima
Cyclops sp.<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Maxillopoda<br />
Potklasa:Copepoda<br />
Red: Cyclopoida<br />
Fam: Cyclopidae<br />
Morfološke karakteristike: ima 5 pari nogu. Veličina je 2-3 mm.<br />
Poseduju po jedno crno ili crveno oko na sredini glave. Vrsta je<br />
dobila po jednookom čudovištu iz grčke legende. Boja mu je<br />
zelenkasta, slamnato žuta ili sivkasta. Kreće se trzanjem kroz vodu.<br />
Ženke nose jaja u malim prostranim vrećicama.<br />
Biologija: Ciklus razmnožavanja je vrlo brz. Često se viđa u blizini<br />
vodene buve<br />
Značaj: ima značajnu ulogu u lancima ishrane
Bosmina longirostris<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Branchiopoda<br />
Red: Cladocera<br />
Fam: Bosminidae<br />
Morfološke karakteristike: dužina ženki 250-700 µm. Ima štipaljke na kratkom<br />
dodatku ili nastavku zadnjeg dela. Telo je zaobljeno i bočno sploštena. Čekinje<br />
i bodlje su hemoreceptori<br />
Biologija: Nađena u planktonu u blizini obale jezera i ribnjaka<br />
Značaj: planktonska vrsta u ribnjacima i jezerima.
Daphnia magna<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Branchiopoda<br />
Red: Cladocera<br />
Fam: Daphniidae<br />
Morfološke karakteristike: Telo je podeljeno na segmente koji su slabo<br />
uočljivi. Glava je srasla i postavljena prema dole, prema telu sa vidljivim<br />
rezom koji ih odvaja. Kod većine vrsta ostatak tela je pokriven leđnim<br />
oklopom, sa trbušnim procepom u kojem leži pet ili šest nogu.<br />
Najznačajnije obeležje su složene oči, duge antene i par trbušnih čekinja.<br />
Kod mnogih vrsta leđni oklop je providan ili skoro providan pa je<br />
pogodan objekat za posmatranje pod mikroskopom. Veličine su 2-5 mm.<br />
Biologija: Nađena u planktonu u blizini obale jezera i ribnjaka<br />
Značaj: planktonska vrsta u ribnjacima i jezerima. Spadaju u male<br />
vodene rakove koji se najčešće zovu vodene buve zbog skakajućeg<br />
plivačkog stila.
Biologija: Žive u različitim vodenim okruženjima od kiselih močvara do slatkovodnih<br />
jezera, ribnjaka, reka, potoka. Hrani se bakterijama i algama. Reprodukuje se<br />
partenogenezom od proleća do kraja leta. Jednu ili više larvi gaji u torbi u leđnom<br />
oklopu. Potpuno zrele ženke mogu proizvesti leglo mladih svakih deset dana u<br />
idealnim uslovima. Reproduktivni proces se nastavlja sve dok stanje okoline podržava<br />
njihov rast. Kada nastupi zima ili suša ili neka druga nepogoda u sredini, proizvodnja<br />
novih ženskih generacija prestane i proizvedeni su partenogenetski mužjaci. Mužjaci<br />
su mnogo manje veličine nego ženke i imaju trbušni deo kojim se koriste u parenju<br />
tako da stisnu ženku, silom otvore njen leđni oklop i oplode jaja. Takva jaje su zimska<br />
jaja. Ovakva jaja prezimljavaju do proleća kada se reproduktivni ciklus može<br />
ponoviti. Životni vek ne prelazi jednu godinu i zavisi od temperature. Organizam<br />
može da živi 108 dana na 3 0 C dok drugi samo 29 dana na 28 0 C. Izuzetak je zimsko<br />
vreme u kojem je populacija ženki živela 6 meseci. Ove ženke su rasle sporije nego one<br />
u normalnim uslovima.<br />
Značaj: One su važan izvor hrane za mnoge veće vodene organizme uključujući ribe i<br />
razvojne faze mnogih insekata. Ona je i plen hidre. Prodaje se kao hrana za<br />
akvarijumske ribice.
Neuston<br />
Površinu stajaćih kopnenih voda naseljava veliki broj organizama. Osim<br />
beskičmenjaka, u samom površinskom sloju ili neposredno ispod njega živi mnoštvo<br />
jednoćelijskih organizama kao što su Euglena, Chlamidomonas i brojne praživotinje<br />
uglavnom zastupljene cilijatama.<br />
Gotovo stalna pokretljivost mora nije povoljna za razvoj neustona. Kao njegova<br />
komponenta poznati su samo insekti, inače retki stanovnici mora, Hemiptera iz roda<br />
Halobates.<br />
Hydrometra stagnorum<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Hemiptera<br />
Fam: Hydrometridae<br />
Morfološke karakteristike: relativno<br />
velike 7-12 mm<br />
Značaj: hrane se živim ili uginulim<br />
artropdama
Ranatra linearis<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Heteroptera<br />
Fam: Nepidae<br />
Morfološke karakteristike: telo je cilindrično i produženo<br />
sa vitkim nogama od kojih prve služe za hvatanje hrane.<br />
Dužina do 50 mm<br />
Značaj: nalaze se u mirnijim vodama sa puno vegetacije.<br />
Jedna vrsta iz ovog roda živi u kopnenim vodama.
Gerris najas<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Hemiptera<br />
Fam: Gerridae<br />
Morfološke karakteristike: 6-18 mm veličine, noge prekrivene<br />
mnoštvom dlačica<br />
Biologija: hrane se živim ili uginulim artropodama
Velia caprai<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Hemiptera<br />
Fam: Veliidae<br />
Morfološke karakteristike: 2-8 mm veličine<br />
Biologija:pojavljuje se u rano proleće sve do kasne jeseni,<br />
hrani se imagom Chironomidae, Culicidae, Gerris i<br />
uginulim insektima<br />
Značaj: hrana ribama
Podura aquatica<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Collembola<br />
Fam: Poduridae<br />
Morfološke karakteristike: veličine do 1,5 mm<br />
Biologija: celi život na površini vode<br />
Značaj: hrana ribama
Change language