rstvo.rss - BUILD magazin

buildmagazin.com

rstvo.rss - BUILD magazin

www.gradjevinarstvo.rs

www.build.rs

broj 24 • godina VI

Tema broja

Putna

infrastruktura

Propusne podloge

Infrastruktura

i recesija

Da li je arhitektura

otporna na prirodne

katastrofe

Autoputevi

budunosti

Samoleei beton:

Put ka samoodrživoj

infrastrukturi

green build

Ekomanipulacija

Konstrukcije od zemlje


Tema broja:

Putna

infrastruktura

Samolečeći beton:

Put ka samoodrživoj

infrastrukturi

Propusne

podloge

30

41

Sadržaj

Skromni izgledi

za evropsko

građevinarstvo

info www.gradjevinarstvo.rs 8

poslovanje Skromni izgledi za evropsko

građevinarstvo do 2015. 21

promo Oduvek i zauvek Grad(i)ti

– BEOGRADSKI SAJAM (SEEBE) 22

Kvalitet pre svega – HIDROKOMERC 24

BENTOFIX® BFG 5000:

Geosintetička bentonitna folija za

hidroizolaciju podzemnih betonskih

konstrukcija – PD OPTICUS 25

AUSTROTHERM – godine prolaze, liderstvo

traje i opstaje 26

Rolo vrata na ručni pogon za vrata

koja se retko koriste – HÖRMANN 28

tema broja Propusne podloge:

Podloge koje cure kao sito 30

Hidroizolacija betonskih konstrukcija

pod zemljom – DRACOMERX 32

20 godina savremenog poslovanja – GATES 33

Zaštitne putne ograde – UTVA SILOSI 34

Vaš pouzdan partner u gradnji

– PUT INŽENJERING 36

TenCate Polyfelt ® - Osnovne smernice

za ugradnju geosintetičkih proizvoda za

asfaltiranje: PGM 14, PGM-G i PGM-G E

– RAVAGO LAMBDA SR 37

Infrastruktura i recesija 38

Samolečeći beton:

Put ka samoodrživoj infrastrukturi 41

SELMA – Semafori, Elektronika,

Mašinstvo, Automatika 42

Tehnička zaštita tunela – SECURITON 43

Sulfatno-otporni cement

niske toplote hidratacije

– LAFARGE Beočinska fabrika cementa 44

VARIOKIT modularni sistem:

Sistemska rešenja za mostove,

tunele i inženjersku gradnju – PERI-OPLATE 45

Da li je arhitektura otporna na

prirodne katastrofe I može li biti 46

Autoputevi budućnosti:

Putevi koji svetle u mraku 48

green build EKOMANIPULACIJA: Zloupotreba

i krivotvorenje ideje održivosti, zelenog

pokreta i manipulacija u oblasti ekologije 49

Konstrukcije od zemlje: Gradnja sa

kompresovanim zemljanim blokovima 54

narudžbenica 58

54

21

Konstrukcije

od zemlje

Kompletan sadržaj

i sve prethodne

brojeve

pronaći ćete na adresi

www.build.rs


Autoputevi

budućnosti

Infrastruktura

i recesija

w

48

Da li je arhitektura

otporna na prirodne

katastrofe

38

Ekomanipulacija

I može li biti

46

49

...opširnije na www.Gradjevinarstvo.rs

INDEX OGLASA

ABR www.abr.co.rs 10 Primat www.primat.rs 16

Aluplast BGD www.aluplast.co.rs 11 Rockwool Adriatic www.rockwool.rs 15

Attos Klima www.attos.rs 20 Schneider Electric Srbija www.schneider-electric.com 3

Austrotherm www.austrotherm.rs 27 SDD Information Technology Group www.sdditg.com 17

Beogradski Sajam www.seebe.com 23 Systemair www.systemair.com 19

Build magazin www.build.rs 7, 56 Technoport www.iwea.eu 51

DE International messe-muenchen@ahk.rs 9 Tensar International www.tensar.co.uk 31

Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 55, 60 Termodom www.termodom.rs 14

Građevinarstvo i oprem. www.gradjevinarstvo.rs 59 Utva Silosi www.utva.rs 35

Hörmann www.hormann.rs 29 Rubrika OGLASI

INM www.inm-arilje.com 2 Dekor-Mont www.dekormont.weebly.com 57

Instalacija Inženjering www.instainz.co.rs 39 Frigoremont frigoremont@gmail.com 57

Jofi-Komerc jofikomerc@open.telekom.rs 41 Kolubara Gas kolubaragas@gmail.com 57

Legi SGS www.legi.rs 13 SAX saxmermer@gmail.com 57

MG Kačarević www.mgkacarevic.com 18 Tehnikom-S www.tehnikoms.rs 57

Minichotherm www.minichotherm.co.rs 12 Zenit Kop www.zenitkop.co.rs 57


Oskar Nimajer

(1907-2012)

REDAKCIJA

GLAVNI UREDNIK

Tomislav Stamenić

UREDNIK

Branislav Savić

Odlazak titana arhitekture

DIZAJN I PRIPREMA

Ivan Anđelovski

DIREKTOR MARKETINGA

Dunja Filipović

Bez obzira kojim životnim stilom živite ite i čime

se

bavite, zadivljujuće j je živeti i raditi i do 104. godine.

Ali za Oskara Nimajera to je bio samo poseban završni

čin u karijeri punoj sa izazovnom, radosnom,

kontra-intuitivnom aktivnošću.

On je bio odan sledbenik i saradnik Le Korbizijea,

uronjen u njegov strog modernistički pristup, ali

je ipak Nimajerov rad podrivao njegove principe

sa čulnim, zavodljivim krivinama i izrazito nemodernim

preferiranjem estetski privlačne forme

nad funkcijom. Bio je ateista koji je izgradio katedralu,

nekoliko crkava i džamija. On je takođe

bio i arhitektonski otac nacije, projektant glavnog

grada Brazila, Brazilije. I njegova doživotna ljubav

ka komunizmu ga nije sprečila da stvara raskošne,

hvalospevne vladine zgrade i bogate, diskutabilno

buržoaske privatne rezidencije.

Ovaj usavršen i plodan pragmatizam održao je

Nimajera u poslu preko devet decenija, gradeći

preko 500 objekata širom sveta u veoma različitim

političkim i ekonomskim klimama. Oskar, u svom

ogromnom arhitektonskom opusu ima, zajedno sa

Le Korbizijeom zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku,

Zmijski paviljon za Zoološki vrt u Londonu

i zgradu Komunističke partije Francuske u Parizu.

Međutim, njegova reputacija će na kraju počivati

na percepciji Brazilije, glavnog grada Brazila izgrađenog

ni od čega između 1956. i 1960. godine

kako bi spektakularno najavio dolazak Brazila na

međunarodnu scenu. Projekat je nastao iz odlučnosti,

popustljivosti i pod pokroviteljstvom predsednika

Kubičeka i, jasno, mnogo duguje urbanističkim

planovima Lucio Koste. Ali na kraju će uvek

biti Nimajer, tvorac neodoljivih arhitektonskih

ikona centralne Brazilije, onaj sa kojim će grad biti

identifikovan.

Kažu da je ruski kosmonaut Juri Gagarin kada je

posetio Braziliju, povezao to iskustvo sa sletanjem

na drugu planetu. Mnogi ljudi koji

vide Nimajerov

grad

po prvi

put imaju sličan utisak. On je žan, skulpturalan, šaren i slobodan – i nimalo sličan

odvabilo

čemu već viđenom. Samo je par arhitekata u

skorašnjoj istoriji bilo sposobno da prizove tako

rezonantan vokabular i da ga struktuira u tako brilijantno

komunikativan i zavodni tektonski jezik.

Brazilija je sada grad pod zaštitom UNESCO-a -

jedini grad sa ovom oznakom koji ima ispod sto

godina starosti. Njegov slavni arhitekta (sa već

preko stotinu godina) je bio ikona koji je nedavno

dizajnirao niz „Converse“ patika. Ovo je sigurno

jedinstvena diverzifikacija za arhitektu svetske klase,

populistu i pragmatičara.

U jednom intervjuu, Nimajer kaže: „Arhitektura

je bio moj način da izrazim svoje ideje, da budem

jednostavan, da stvorim svet jednak za sve, da posmatram

ljude sa optimizmom, da svako ima ponešto.

Ja ne želim ništa za sebe sem opšte sreće.

Zašto je to loše“

Na kraju su pitali ovog doživotnog ateistu, koji je

proveo veliki deo svoje karijere projektujući crkve,

šta misli o sreći posle smrti. „Ništa“, odgovorio im

je Nimajer pušeći cigarilos.

Smrt Oskara Nimajera je prirodno tužna vest, ali

ona na kraju zaokružuje njegov životni opus. Sada

kao istorijska ličnost pored vršnjaka kao što su Alvar

Alto, Le Korbizije i Mis van der Roe, njegova

karijera može da pređe u istorijski kontekst. Možda

su ga njegove pragmatične tendencije činile manje

ispravnijim modernistom, ali lepota i neposrednost

njegovih najboljih dela garantuje njegov status kao

globalni simbol značaja inspirativne arhitekture u

životima svih nas.

Urednik,

Branislav Savić d.i.a.

MARKETING

Jelena Božić

Tanja Vićentijević

Katarina Đurić

Monika Ilomanoski

Mirjana Simović

OBRADA I UNOS PODATAKA

Emilija Mitić

FINANSIJE

Jelena Hajduković

Stana Arsenić

IZDAVAČ

Luke Vojvodića 30

11090 Beograd

tel/fax: +381 11 25 62 004

+381 11 25 62 005

e-mail: info@infonetgroup.com

www.infonetgroup.com

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost

i verodostojnost objavljenih oglasa

i promotivnih tekstova

ŠTAMPA

Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72

24000 Subotica

ISSN 1452-8495

CIP

Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije

Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220


► Veći tiraž

► Dodatna distribucija

na sajmu

► Veći broj strana

sajamski

broj

/build 25/

Besplatni poslovni magazin građevinske industrije

Free business construction industry magazine

/build 25/ FAIR ISSUE

Luke Vojvodića 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • www.build.rs


info

Južna Koreja gradi grad

vredan 290 milijardi dolara

Ovaj grad nije slučajno nazvan 8City jer je

osmica srećan broj! Barem je tako kod Kineza,

baš kod onih za koje je namenjen ovaj

kockarski raj.

Kako bi privukla što više Kineza, koji svoje

pare na kocku troše uglavnom u Makau,

najvećoj kockarskoj državi na svetu, Južna

Koreja gradi grad iz budućnosti kao raj za

kockare za koji planira da potroši 290 milijardi

dolara.

8City je zamišljen kao luksuzno ostrvo u vidu

dva prstena koje će povezivati ogromna staklena

kupola koja će zapravo biti promenada

sa kockarnicama. Projekat su podržali „Kempinski“,

„Korean Air“ i „Daewoo“, a planira

se da izgradnja traje do 2030. godine.

Najveće gradilište na svetu:

Proširenje Panamskog

kanala

Proširenje Panamskog kanala je projekat

veka koji će koštati oko 5,5 milijardi dolara.

Prevodnice, na obalama Atlantskog odnosno

Tihog okeana dugačke su po 1.800

metara. One se grade paralelno sa starim

prevodnicama a njima će prolaziti brodovi

širine do 49 metara i gazom dubljim od 15

metara.

Da bi brodovi mogli da savladaju visinsku

razliku od oko 26 metara, kako bi prošli Panamski

kanal, grade se tri prevodnice u nizu

svaka duga po 403 i širine 55 metara.

Posle 12 meseci gradnje postignuti su impresivni

rezultati. Preko 4.200 radnika ugrađuje

dnevno oko 6.300 metara kubnih betona

u dve smene što ovo gradilište čini najvećim

na svetu. Na gradilištu je postavljeno 70

dizalica i 30 pumpi za beton a opremu za

skele obezbeđuje kompanija Peri.

Ceo projekat vredan je oko 5,5 milijardi

dolara a završetak radova očekuje se krajem

2014. godine.

Nova najviša zgrada

u Evropi: Merkuri Siti u

Moskvi sa 339 metara

Sve do sada, neboder Šard (Shard) u Londonu,

arhitekte Renzo Pjana, je bila najviša

zgrada u Evropi sa 310 metara visine. Ova

titula je sada prešla na toranj Merkuri Siti

koji se nalazi u Moskvi i koji je projektovan

od strane Mihaila Posokhina, Genadija Sirota

i pokojnog arhitekte Frenka Vilijamsa.

Merkuri Siti će prema planovima biti završen

početkom 2013. godine. Neboder će

imati 70 spratova i karakteriše ga fasada

od stakla koja je svetlucavo bakraste boje.

Ceremonija probijanja rekorda je održana

1. novembra kada je zgrada dostigla svoju

punu visinu od 339 metara.

Neboder Merkuri Siti će zadržati samo

kratko titulu najviše zgrade u Evropi (kao

što je i neboder Šard), pošto će Federacijska

kula, projekat nemačkih arhitekata Schweger

Partners i NPS tchoban voss architects

BDA, biti završena 2013. godine sa veličanstvenom

visinom od 506 metara (uključujući

šiljak).

Moskva je evropski grad sa najviše nebodera:

Sve u svemu, Moskva broji 87 objekata

koji su najmanje 100 metara visoki ili imaju

više od 40 spratova. Više od dve trećine njih

nije stariji od devet godina.

Porodica odbila da sa

gradilišta premesti grob

pretka, kineska firma

nastavila gradnju

Porodica iz sela blizu kineskog grada Taijuana

ne dozvoljava da se u okviru gradnje

kompleksa zgrada u ovom gradu u severnom

pokrajini Šansi pomeri grob njihovog

pretka koji je tu zakopan 2004. Tako su radnici

iskopali deset metara duboke temelje

zgrade i ostavili malo ostrvo zemlje u kojem

se nalazi grob.

Britanski list „Dejli mejl“ piše da su kineski

investitori rešeni da, bez obzira na ovaj problem,

zgradu završe do aprila 2013. godine.

Porodica preminulog je odbila da premesti

grob jer nije zadovoljna odštetom koju investitori

nude za premeštanje humke.

Taijuan je grad sa više od četiri miliona stanovnika

i smatraju ga jednim od najvećih

industrijskih centara Kine. U poslednje vreme

grad se proširio u nastojanju da postane

moderna regionalna metropola sa međunarodnim

uticajem.

Preminuo brazilski arhitekta

Oskar Nimajer

Brazilski arhitekta Oskar Nimajer, čija je

vizija pre 50 godina oblikovala futuristički

izgled Brazilije, preminuo je 6. decembra u

104. godini.

Predstavnica za štampu bolnice Samaritano u

Rio de Žaneiru potvrdila je vest o Nimajerovoj

smrti i kazala da je njen uzrok bila respiratorna

infekcija. Nimajer je poslednjih nekoliko nedelja

proveo u bolnici. Njegov lekar Fernando

Gjorup rekao je da je brazilski arhitekta radio

i u danima pred smrt, kao i da su ga posećivali

inženjeri i drugi profesionalci.

Nimajer, koji je 1988. godine osvojio najprestižniju

nagradu u arhitekturi – Prickerovu

8


nagradu, smatra se ocem brazilske arhitekture.

Čuveni arhitekta, pionir u upotrebi

prenapregnutog betona i svojim visokim,

krivudavim oblicima, učestvovao je u oblikovanju

Brazilije 1960. godine i autor je

više od 600 drugih dela širom sveta. Krajem

1940-ih bio je istaknuta figura međunarodne

arhitekture i radio je na zgradi Ujedinjenih

nacija u Njujorku sa Le Korbizjeom.

Nimajer je 1956. postavljen za glavnog arhitektu

na ambicioznom projektu izgradnje

novog glavnog grada Brazila u amazonskoj

džungli i zahvaljujući Braziliji postao je

jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata.

Autor je više od 400 zgrada uključujući

i galeriju Serpentina u Londonu, Penang

džamiju u Maleziji i sedište Francuske komunističke

partije u Parizu.

ISH 2013 u Frankfurtu -

za budućnost planete kroz

održivu tehnologiju

Naredni sajam ISH u Frankfurtu biće održan

od 12. do 16. marta 2013. godine. Na

regionalnoj konferenciji za novinare održanoj

u Beču 4. decembra, u prikladnom prostoru

bečkog Muzeja grejanja, Iris Jeglitza-

Moshage, potpredsednica Frankfurtskog

sajma, predstavila je sajam ISH ali i Franfurtski

sajam.

ISH je vodeći svetski sajam kupatila, usluga i

energije u zgradarstvu, klimatizacije i obnovljivih

izvora energije. Na njemu učestvuju

svi najveći predstavnici industrije, predstavljaju

se najsavremenije tehnologije iz ovih

oblasti, proizvodi koji su već dostupni na

tržištu ali i inovacije koje svoj komercijalni

potencijal ostvariti u godinama koje dolaze.

ISH – statistike:

• preko 200.000 posetilaca

• preko 2.350 izlagača

2

• 250.000m izložbenog prostora

ISH zapravo obuhvata dva velika pitanja

savremenog održivog građevinarstva: vodu

i energiju. Gravitirajući oko ove dve teme

ISH pruža spektar odgovora industrije

na izazove očuvanja resursa, uštede vode i

energije, efikasnosti u njihovom korišćenju,

proizvodnji i distribuciji.

info

Tu su predstavljena funkcionalna i dizajnerska

rešenja vodovodnih aplikacija, efikasnih

uređaja za zagrevanje i hlađenje prostora,

proizvodi i sistemi održavanja i upravljanja

u zgradarstvu, itd.

Sajam ISH organizuje se svake druge godine,

a za sve svoje posetioce ISH nudi nove

pogodnosti i ove godine: Niže cene čekiranja

avio-karata, besplatan gradski prevoz,

itd. Zvanični zastupnik Frankfurtskog sajma

za Srbiju je firma Zodax.

„Energoprojekt Niskogradnja“

rekonstruiše puteve u Peruu

„Energoprojekt Niskogradnja“, u konzorcijumu

sa kolumbijskom firmom „Conalvias

S.A.“, i Ministarstvom saobraćaja i komunikacija

Perua, potpisali su ugovor o izvođenju

radova na rehabilitaciji i rekonstrukciji deonice

puta Pericos-San Ignacio u Peruu.

Dužina deonice iznosi 55km i nalazi se u

regionu Cajamarca, u planinskom području

Perua.

Kako je saopštio „Energoprojekt“, ugovorena

vrednost radova koje će njihovo zavisno

preduzeće „Niskogradnja“ obavljati, iznosi

33 miliona dolara. Rok za realizaciju projekta

je 18 meseci.

15. – 21. april , Minhen

ZEMLJA

PARTNER

Indonezija

Profitirajte od jednog od

najbrže rastućih tržišta

na svetu!

Osetite sada puls budućnosti.

Očekuje Vas sajam bauma 2013.

Učestvujte i Vi na sajmu superlativa

sa oko:

2

570.000 m izlagačke površine

500.000 posetilaca

3.300 izlagača

Prijavite se

online i uštedite!

Kontakt: DEinternational d.o.o.

Tel. +381 11 202 8014, messe-muenchen@ahk.rs

Iskoristite Vaše prednosti i

prijavite se direkno online:

www.bauma.de/tickets/en 9


info

Izgrađena najuža kuća

na svetu

Najuža kuća na svetu, „Keret House“ je otvorena

krajem oktobra u bivšem jevrejskom

getu, Vola okrugu, između zgrada u Hlodnoj

br. 22 i Želazne 72 u Varšavi, Poljska.

Kao što smo izvestili prošle godine, izuzetno

uska kuća sagrađena oportunistički u

uličici, varira u širini, od 122 santimetara na

najširem delu u unutrašnjosti, do malih 72

santimetara na najužem delu.

Ipak, njena malena veličina nije uspela da

spreči arhitektu Jakuba Ščeznija (Jakub

Szczęsny) iz biroa Centrala, da tu smesti

kuhinju, toalet i tuš, kao i spavaću sobu

(jednokrevetnu, naravno). Po danu ovo je

iznenađujuće dobro osvetljen prostor, što je

karakteristika koju Ščezni pripisuje korišćenju

materijala od polikarbonata, koje su svetle

boje, i koji zbog relativno male debljine

maksimiziraju širinu unutrašnjeg prostora.

Projekat je nazvan Ermitaž, ali je poznatiji

kao Keret kuća (Keret House) pošto će u njoj

provoditi vreme (ako ne i stanovati) izraelski

pisac Etgar Keret. Zvanično, ne vodi se kao

kuća. Naime, budući da po građevinskom

zakoniku Poljske zbog proporcija objekta

on ne može da se zavede kao kuća, objekat

je zvanično umetnička instalacija.

Površina osnove objekta iznosi 14,5 metara

kvadratnih. Objekat je jednostavna trouglasta

čelična konstrukcija, izolovana sendvič

panelima i obložena ivericom. Podignuta je

iznad površine ovog prolaza, struju dobija

od susedne zgrade i ima nezavisne vodovodne

instalacije (kao vodovodni sistem na

nekim brodovima).

Kuća je na tri sprata koji su povezani merdevinama.

Na prvom nivou je kuhinja sa

kupatilom i prostorom za obedovanje. Na

drugom je spavaća soba sa radnim stolom,

a postoji čak i mini potkrovlje za odlaganje

stvari. Enterijer je ofarban u belo, kao i spoljašnjost

kuće.

Ulaz u kuću je rešen pokretnim stepenicama:

na pritisak dugmeta, one se spuštaju i

podižu. Kada su podignute, deo se podvlači

pod kuću, a deo postaje podna površina.

„Alpine“ odlazi iz Istočne

Evrope

Austrijska kompanija „Alpine“, deo posrnule

španske građevinske grupe FCC, planira da

smanji broj radnika za trećinu i da se povuče iz

Istočne Evrope, najavio je njen novi direktor.

Kompanija je pod pritiskom nakon što su

građevinski planovi stavljeni na čekanje

zbog vladinih programa štednje. „Alpine“

ima rok do kraja februara da izradi novi

plan kojim će uveriti banke da ne blokiraju

kreditne i garantne linije.

Jozef Šulteis (Josef Schultheis), kojem je početkom

decembra poveren nadzora reogranizacije

kompanije „Alpine“, rekao je za austrijske

novine „Salzburger Nachrichten“ da to može

postići „ako svi pomognu - banke i vlasnici, ali

isto tako i kupci, dobavljači i radnici“.

Šulteis je izjavio da će broj radnika „Alpine“

pasti na devet do deset hiljada, s trenutnih

15.000, dok će se prihodi smanjiti na oko

2 milijarde evra, s 3,5 milijarde evra. On

je najavio da će se „Alpine“ u budućnosti

usredsrediti na profitabilna glavna tržišta u

Austriji i drugim zemljama nemačkog govornog

područja, i ujedno se što je pre moguće,

a najkasnije do 2014, povući iz Skandinavije,

Azije i eventualno Češke.

„Alpine“-ove banke, među kojima su „Erste“

i „UniCredit Bank Austria“, pristale su

na predlog da do kraja februara ne raskidaju

kredite u vrednosti 600 miliona evra i osiguraju

sredstva za premošćavanje nelikvidnosti

u dvocifrenim milionskim iznosima.

Izvršni direktor kompanije „Alpine“ podneo

je ostavku u oktobru nakon što je kompanija

objavila upozorenje o dobiti. Naknadno su

objavili da njihovi interni računi pokazuju

da su u trećem tromesečju poslovali s gubitkom

od 89 miliona evra.

Španska grupa FCC ima problema zbog

slabog tržišta u matičnoj državi, koja se nalazi

u drugoj recesiji u poslednje tri godine.

Stoga su u FCC-u krajem decembra odustali

od isplate dividende.

Ciglane „Nexe“ moraju na

zimski odmor

Industrija građevinskog materijala u Srbiji

se već godinama opire krizi koja zatvara

ciglanu za ciglanom. Od zatvorenih tridesetak

pogona najviše je onih malih, 12

je većih, međutim, ovih dana najavljuje se

krah čak i najvećih proizvođača iz sastava

10


info

izjavio je kako je pored smanjene tražnje na

loše rezultate poslovanja uticalo i crno tržište

koje je oborilo cene proizvoda, pa su loše

rezultate ostvarili oni koji su radili legalno i

plaćali i državi poreze i radnicima doprinose.

Skupi energenti samo su prelili čašu.

hrvatske kompanije Nekse grupe, koja je u

Srbiju došla na velika vrata i privatizovala

fabrike u Novom Bečeju, Sremskim Karlovcima,

Jelen Dolu... Finansijski direktor

ove grupacije za Srbiju Šandor Kiš, koji je

ujedno i generalni direktor ciglane „Stražilovo“

u Sremskim Karlovcima, izjavio je da

je stanje katastrofalno, da će mnogi završiti

ovu godinu s gubitkom i ako ne krenu nove

investicije, spasa im nema.

Svetska kriza usporila je investicije u svim

zemljama i ugrozila stabilnost najvećih. Na

poslovanje kompanija Nekse grupe u Srbiji

nepovoljno se odrazilo i to što Nekse grupa

iz Našica nije u mogućnosti da fondovima

isplati iznos kamata po prispelim ranije

emitovanim obveznicama u Hrvatskoj, što je,

kako kaže Šandor Kiš, snizilo kreditni rejting

kompanije i alarmiralo banke na oprez. Gubitak

ulagača ceni se na oko milijardu kuna,

što ne ostavlja nikoga ravnodušnim.

Sagovornik kaže da je najteže u ciglani

„Stražilovo“, novobečejskoj fabrici „Polet-

Keramika“ i fabrikama betona u Novom

Sadu, Batajnici i Ostružnici, koji su na ivici

propasti. Jedini koji se drže iz ove grupacije

su proizvođači crepa u Novom Bečeju i kamenolom

s krečanom u Jelen Dolu, ali za

njega je potpisan ugovor o prodaji.

U Brčkom ukraden most

težak nekoliko tona

Most preko potoka Zovčica u Brčkom, težak

nekoliko tona, ukraden je sredinom oktobra.

Prema tragovima koji su ostali na zemlji može

se zaključiti da su kradljivci odvojili zavrtnje

za vezivanje gvozdene konstrukcije za betonske

stubove i kompletnu je odvezli u pravcu

najbližeg asfaltnog puta. Pretpostavlja se da je

krađa izvedena nekim jačim traktorom.

Most je koristilo više porodica koje su prelazile

na drugu stranu sa poljoprivrednom

mehanizacijom radi obrade zemlje. Zejneba

Pašalić, rekla je da su most na potoku, koji

je delio njeno imanje na pola, sagradili ona i

muž osamdesetih godina prošlog veka.

Ona smatra da vrednost mosta nije onolika

koliki je značaj imao pri obradi zemlje, jer

sada ne zna kako da traktor, koji treba da

joj uzore parcelu na desnoj obali, pređe na

drugu stranu.

Makedonija planira izgradnju

aerodroma na Ohridu

Ministarstvo transporta Makedonije objavilo

je oglas sredinom novembra u kome se

pokazuje interesovanje za izgradnju novog

aerodroma na Ohridskom jezeru. Aerodrom

na vodi bio bi izgrađen putem koncesija ili

na bazi privatnog partnerstva.

energeto ®

Vrhunski prozor

energeto ® 8000 | foam inside

U f

-vrednost od 0,79 W/m²K

U w

-vrednost od 0,60 W/m²K

Kiš dodaje da je ciglana u Sremskim Karlovcima

24. decembra prekinula proizvodnju

zbog remonta i zime, kada je i inače mala

prodaja simbolična. Radi samo pogon za

proizvodnju blokova, međutim, zbog male

potražnje i otežanog plasmana ove godine je

iskorišćeno manje od pola kapaciteta. Umesto

mogućih 120 miliona jedinica normalnog

formata blokova, ova godina zaključiće

se s proizvodnjom od samo 55 miliona.

Ciglana „Stražilovo“ u Sremskim Karlovcima

još je proletos upozoravala na velike

probleme u oblasti građevinske industrije i

razmišljala da li nastaviti s proizvodnjom ili

stati, uprkos njenom izvanrednom položaju

uz reku Dunav i između dva velika centra –

Novog Sada i Beograda. Generalni direktor

„Nekse grupe“ za Srbiju Momčilo Radojčin

Zainteresovani su do 10. decembra trebali

da dostave izjave o interesovanju, sa kratkim

opisom aktivnosti kompanije i kopije operativnih

i finansijskih izveštaja za poslednje

tri poslovne godine.

Skopski „Utrinski vesnik“ prenosi da država

ovim „opipava puls“ da li postoje inostrani

i domaći investitori zainteresovani za realizaciju

takvog projekta u gradu pod zaštitom

UNESCO-a.

www.aluplast.eu

ili 011 30 70 328

11


info

Za autoput od Kosova

do Albanije milijarda evra

Autoput „Ibrahim Rugova“ koji povezuje

Kosovo sa Albanijom, dug je 102 kilometra,

a u novembru su završeni radovi do 64. kilometra.

Cena celog projekta mogla bi dostići

čak milijardu evra.

Radnici konzorcijuma „Bechtel-Enka“ rade

neprekidno već dve godine na izgradnji tog

autoputa. Rok za završetak projekta, prema

planovima, je 36 meseci.

„Ovo je autoput po međunarodnim parametrima,

na kojem se postižu velike brzine,

od 120 do 130 kilometara na sat. Deo je

regionalne putne infrastrukture, po međunarodnim

parametrima i projektima“, kaže

Ela Ruči iz konzorcijuma „Bechtel-Enka“.

Pre nekoliko godina, put od Prištine do Tirane

trajao je 12 sati, a sada samo tri. Vlada

Albanije uložila je blizu 3 milijarde evra u

autoput na albanskoj strani. Sa druge strane,

tzv. Vlada Kosova je do sada isplatila 560

miliona evra, a ceo projekat, sa eksproprijacijom

zemljišta, mogao bi dostići cifru od

milijarde evra.

Tzv. Vlada Kosova već je počela pripreme

za izgradnju još jednog autoputa, ovog puta

prema makedonskoj granici.

„Strabag“ preuzima sve više

gradilišta u Sloveniji

Zbog stečajeva vodećih slovenačkih građevinskih

kompanija, ali i „dampinških“ cena,

austrijsko građevinsko preduzeće „Strabag“

sve više osvaja slovenačka gradilišta i dobija

tendere za nove projekte.

Samo u zadnjih nekoliko meseci „Strabag“

je uspeo na javnom tenderu dobiti nekoliko

velikih poslova, poput više od 100 miliona

evra vredne investicije u regionalni centar

za zbrinjavanje i recikliranje otpada blizu

Ljubljane, te poslove na održavanju lokalnih

puteva, dok je nakon propasti ljubljanskog

„SCT“-a, velenjskog „Vegrada“ i drugih

najvećih slovenačkih građevinskih kompanija

udeo slovenačkih graditelja sve manji.

„Nemamo ništa protiv konkurencije, ali

samo ako ista pravila važe za sve“, rekla je

za Alenka Abveršek iz slovenačke privredne

komore, izražavajući sumnju da „Strabag“ u

Sloveniji nastupa s dampinškim cenama, a

ima i prednost jer ga prate austrijske banke,

dok slovenačke banke ne mogu davati dobra

jemstva slovenačkim građevinarima.

Slovenački list iznosi i kritike slovenačkih

građevinskih kompanija koje navode da

„Strabag“ većinu građevinskog materijala

nabavlja u Austriji te da slovenački građevinari

nemaju šanse na javnim tenderima za

građevinske poslove u susednoj državi, gde

se teško prihvataju i jemstva slovenačkih

banaka.

Za hidroelektrane na Drini

460 miliona evra

Početak izgradnje četiri hidroelektrane na

Drini planiran je za iduću godinu. Elektrane

će se graditi na osnovu Ugovora o strateškom

partnerstvu u istraživanju, razvoju,

izgradnji i korišćenju hidroenergetskog potencijala

gornjeg sliva reke Drine, koji su 26.

septembra u Banjaluci potpisali predstavnici

„Elektroprivrede RS“ i nemačke kompanije

RWE.

„Ugovorom je definisan odnos od 60 odsto

za RWE, a 40 procenata „Elektroprivreda

RS“ u zajedničkoj kompaniji. Reč je o izgradnji

četiri hidroelektrane, „Buk Bijela“,

„Foča“, „Sutjeska“ i „Paunci“, a projekti su

instalisane snage 260 megavata, ukupne godišnje

proizvodnje od 760 gigavat-sati električne

energije iz obnovljivih izvora, čija je

orijentaciona investiciona vrednost oko 460

miliona evra“, rekao je ministar industrije,

energetike i rudarstva Republike Srpske

Željko Kovačević.

On je dodao da je značajan deo projektnotehničke

dokumentacije već završen, idejni

projekt, studija izvodljivosti za „Buk Bijelu“

i „Foču“, nacrt studije uticaja na životnu

okolinu i lokacijski uslovi.

Kovačević je istakao da bi početak izgradnje

prve hidroelektrane „Buk Bijela“ trebalo da

usledi početkom oktobra 2014. On tvrdi da

se u svemu vodilo računa o zaštiti životne

sredine. „Garancija da će sve ekološke pretpostavke

biti ispunjene jeste izbor ovog strateškog

partnera, koji radi u svim zemljama

najbolje energetske projekte ispunjavanjem

ekoloških uslova“, naglasio je Kovačević.

• Izvođenje centralnog grejanja

sa akcentom na kotlarnice

• Održavanje centralnog grejanja

• Izvođenje ventilacije i klimatizacije

Tradicija firme od 1908. godine

12

Milentija Popovića 4, 11070 Novi Beograd

Carigradska (Ðure Strugara) 2, 11108 Beograd

tel: +381 11 3241 840 | fax: +381 11 3235 594

mob: +381 63 259 674 | e-mail: aminich@eunet.rs

www.minichotherm.co.rs


Kamena ograda

info

Svetski vrh zelene gradnje

ponovo u Srbiji

Međunarodna izložba i konferencija o održivoj

gradnji Serbia Green Building Expo

2013, održaće se po drugi put od 27. februara

do 1. marta 2013. godine u hali Belexpo centra

u Novom Beogradu, saopštio je organizator

ovog događaja, Savet zelene gradnje Srbije.

Drugi po redu Serbia Green Building Expo

fokusiraće se na svetske trendove u održivoj

gradnji iz oblasti arhitektonskog i inženjerskog

održivog projektovanja, upravljanja zelenim

investicijama, energetske efikasnosti i

korišćenja obnovljivih izvora energije, upravljanja

otpadom, racionalnog korišćenja

vode, energetske analize i sertifikacije zgrada,

te najnovijih održivih proizvoda i rešenja

koji se primenjuju u zelenoj gradnji.

Beška zvanično koštala

5,3 milijardi dinara

Nakon nešto više od godinu dana posle

puštanja u saobraćaj novog mosta preko

Dunava kod Beške i natezanja investitora i

izvođača radova oko toga koliko je koštala

izgradnja ovog kolosa preko velike reke,

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ utvrdilo je

konačnu cenu radova.

Tel: +381 11 800 14 07

Fax: +381 11 800 16 73

office@legi.rs

11194 Rušanj - Beograd

Novo Naselje 10

www.legi.rs

LEGI je brend koji prati inovacije. Zahvaljujući

visokom stepenu zaštite od korozije, LEGI proizvodi

imaju 20 godina garancije protiv korozije

(svi elementi su prema DIN EN ISO 1461 normi toplo

Pored izložbenog dela predviđene su i brojne

konferencije tokom kojih će predavači iz

celog sveta predstaviti svetska naučna i tehnička

saznanja i najnovije trendove iz oblasti

održive gradnje i tržišta nekretnina.

Pored mnogobrojnih predavača iz zemlje i

sveta, na drugoj konferenciji zelene gradnje,

gostovaće i Nadav Malin, vodeći ekspert za

održive materijale u zelenoj gradnji i jedan

od prvih licenciranih predavača za LEED

standard zelene gradnje. Malin je vodio tim

koji je stvorio Nacionalnu bazu zgrada sa

izuzetnim karakteristikama za Ministarstvo

energetike SAD.

„Nemoguće je biti u toku savremene građevinske

industrije i zelene gradnje bez praćenja

rada Nadava Malina. Zato je naša želja i

obaveza bila da ga dovedemo u Srbiju“, kaže

Marija Golubović, predsednik Saveta zelene

gradnje Srbije.

Malin će u Beogradu za domaće stručnjake

govoriti o perspektivama razvoja poslovanja

u novim okolnostima ograničenih resursa,

primeni zelenih standarda i aktuelnih tržišnih

prilika.

Ukupno odobrena suma za izgradnju mosta

Beška iznosi 5.322.171.977,52 dinara,

nakon što je odbijena suma za kašnjenje na

projektu.

U „Putevima Srbije“ kažu da je austrijskom

preduzeću „Alpine“, kome je povereno i

projektovanje i izgradnja mosta, do sada

isplaćena ova cifra. Ovakva odluka znači

da investitor, orijentaciono, nije odstupio

od cene koju je ponudio još krajem januara

2012. godine, kada je s izvođačem potpisao

memorandum. Tada su usaglašene 42 od 43

stavke u pregovorima oko cene, ali je ostalo

otvoreno pitanje oko produžetka roka izgradnje,

na osnovu čega je izvođač radova

tražio dodatni novac, koji je dosegao, kako

se moglo čuti, čak do 100 miliona evra.

Ako izvođač radova nije zadovoljan konačnom

odlukom investitora, u JP „Putevi

Srbije“ kažu da je prva instanca za žalbu

po ugovoru nezavisni FIDIC inženjer koji

donosi svoj stav. Ukoliko jedna od strana u

postupku ne bude zadovoljna, drugi učesnik

može da pokrene arbitražu.

Da podsetimo, ugovorena cena je bila oko

37 miliona evra, najpre su se koplja lomila

oko toga da li posao treba dodeliti domaćoj

„Mostogradnji“ koja je predvodila srpski

konzorcijum i dala najpovoljniju ponudu

za izgradnju mosta, ili, pak Austrijancima.

Posle toga je usledila rasprava zašto se tako

mnogo kasnilo s izgradnjom, investitor je

prigovarao izvođaču, u jednom momentu

je bilo u opciji i da im se posao oduzme,

a izvođači su optuživali investitora da nije

stvorio preduslove za izgradnju. Ugovor o

izgradnji je potpisan 2006, a most je pušten

u saobraćaj 3. oktobra 2011. Da li će

se utvrđenom cenom staviti tačka na Bešku,

ili će završiti na arbitraži, kao koncesija

Horgoš-Požega koja je poverena istoj firmi,

ostaje da se vidi.

FLOR

LEGI proizvodi imaju glatke površine, bez šiljaka

i nepotrebnih materijala, a jednostavan dizajn

omogućava brzu i laku montažu. Samim tim, svi

proizvodi iz LEGI asortimana spremni su da odgovore

na mnogobrojne zahteve kako privatnih lica, tako i

projektanata i arhitekata.

Ukrasnа ogradа

3D ograda

Sa svojom višestrukom namenom, LEGI ograde nalaze primenu

u ograđivanju privatnih, industrijskih, komunalnih i

sportskih terena, kao i zelenih površina.

Kapije

13


info

Rusija odobrila kredit Srbiji

od 800 miliona dolara za

obnovu „Železnica“

Rusija je odobrila Srbiji kredit od 800 miliona

dolara za železničku infrastrukturu sa

rokom otplate od pet godina, rekao je krajem

novembra ruski ministar finansija Anton Siluanov.

Siluanov je precizirao da će kamata

na taj kredit koji će biti na raspolaganju već

ove godine, biti 4,1% na godišnjem nivou.

„Kredit će služiti za infrastrukturne projekte:

Izgradnju novih pruga, obnovu, kupovinu

lokomotiva i drugo“, objasnio je Siluanov.

Predviđeno je da u se u prvoj fazi projekta

realizuje izgradnja i elektrifikacija drugog

koloseka pruge Beograd-Pančevo, rekonstrukcija

šest deonica pruge na Koridoru 10

ukupne dužine 111 kilometara, i nabavka

dizelmotornih vozova od ruske kompanije

„Metrovagonmaš“.

Prema ranijim informacijama Ministarstva

saobraćaja Srbije, druga faza projekta biće

izgradnja 68 kilometara jednokolosečne

pruge Valjevo-Loznica, a treća rekonstrukcija

dela pruge Beograd-Bar, koji prolazi

kroz Srbiju.

Ukupna vrednost projekta procenjena je na

920 miliona dolara, a Srbija će morati da

obezbedi 15% sredstava odnosno 120 miliona

dolara.

Predviđeno je da u poslovima obnove železničke

infrastrukture u Srbiji ruske kompanije

učestvuju sa 70%, a srpske sa 30%.

Država duguje milijardu

Proizvodnja građevinske industrije Srbije

desetkovana je i radi sa 30 odsto kapaciteta.

Pored toga građevinska operativa beleži pad

od 30 odsto u periodu januar-avgust u odnosu

na isti period lane.

Većina ozbiljnih firmi je u kolapsu ili pred

stečajem, pre svega zbog velikih dugova, a

pritom država konstantno duguje domaćim

građevinskim firmama između 600 miliona

i milijardu evra, izjavio je krajem oktobra

savetnik predsednika Privredne komore Srbije

Aca Popović.

Građevinske firme otprilike isto toliku duguju

drugim firmama, za poreze i doprinose

i drugo, rekao je Popović novinarima u PKS,

gde je održana zajednička sednica odbora

Udruženja za građevinarstvo PKS i Privredne

komore Vojvodine. On je rekao da

građevinskoj industriji Srbije treba pomoći

u celosti i da je PKS predložila čitav paket

mera za pomoć toj važnoj industrijskoj grani,

a najvažnija je reprogramiranje dugova.

„Mi smo predlagali da Narodna banka Srbije,

vlada i građevinska operativa udružene

preko PKS nađu neki model da se dugovi

reprogramiraju po nižim kamatnim stopama,

da se dugovanja koja firme imaju prema

državi ‘prebiju’, kao što se to nekada radilo,

jer je mnogo novca koji je bio planiran za

isplatu već izvedenih radova otišao na predizbornu

kampanju“, naveo je Popović. On

je rekao da bi bolje bilo da se država zaduži

i plati dugove i tako zaustavi lanac nelikvidnosti,

kao i da će se veći deo tog novca vratiti

državi.

Veliki problem je i dalje, prema njegovim

rečima, neuređeno domaće tržište za

građevinsku operativu. Sekretar Udruženja

za građevinarstvo u PKS Goran Rodić je

kazao da je građevinska industrija Srbije

kompletno u padu kako na domaćem tržištu

tako i u izvozu i da se neka značajnija

pomeranja u toj oblasti ne očekuju u bliskoj

budućnosti.

On je rekao da po statistici građevinska

operativa beleži pad od 15 odsto u periodu

januar-avgust u odnosu na period prošle

godine, ali da je prema podacima PKS pad

duplo veći. Rodić je istakao da je domaća

operativa potcenjena kod države, s obzirom

Ušuškajte svoj dom...







14


da su na velikim projektima u niskogradnji

angažovane velike strane firme, za koje naši

građevinari rade kao podizvođači.

Imaš dinar!

Ministar finasija Mlađan Dinkić izjavio je

da je Vlada Srbije zamolila Kinu da sa 1,8

milijardi dolara podrži energetske i saobraćajne

infrastrukturne projekte u Srbiji.

On je početkom novembra na konferenciji

za novinare nakon sastanka sa zamenikom

kineskog ministra za trgovinu Džung Šanom

i potpisivanja sporazuma o kineskoj

donaciji Srbiji, kazao da se ta molba kineskoj

vladi i Eksim banci odnosi na deonice

autoputa od Beograda do Ljiga, od Pojata

do Preljine i od Novog Sada do Rume, Šapca

i Loznice, kao i za izgradnju kapaciteta

termoelektrane „Kostolac 2“ koja bi počela

2014.

Dinkić je kazao da bi Eksim banka dala

kredit Srbiji po preferencijalnim uslovima, a

da bi u radovima zajedno učestvovali kineske

i srpske kompanije po principu koji se

već primenjuje na izgradnji mosta Zemun-

Borča.

On je kazao i da bi sporazumi o realizaciji

tih projekata trebalo da budu spremni za

potpis u prvom kvartalu 2013. godine, a da

bi radovi mogli da počnu na proleće. Kineska

bespovratna pomoć iznosi oko milion

evra (10 miliona juana).

„Sredstva će biti iskorišćena za pomoć onima

kojima je u Srbiji najpotrebnija. Ovo je

drugi put da Kina Srbiji dodeljuje bespovratnu

pomoć“, rekao je Dinkić.

Srbija najveći rasipnik

energije u Evropi

Od tri miliona zgrada u Srbiji, 70 odsto nema

izolaciju, ne samo po evropskim standardima,

već ni po našim važećim domaćim propisima.

Otuda ne čudi što su naša domaćinstva

najveći rasipnici energije u Evropi.

Po novom Zakonu, svaki novi objekat treba

da ima termoizolaciju od 12 centimetara,

čime se troši tri puta manje energije.

Kada bi se na kući od 200 kvadrata, što je

prosečna površina kuće u Srbiji, izolovala

samo fasada, domaćinstvo bi godišnje uštedelo

sto hiljada dinara za grejanje i hlađenje,

a investiciju isplatilo za dve-tri godine. Ministarstvo

građevina otvorilo je i sajt kako bi

građane obavestilo o tom poslu.

Vlada je odlučna da kroz energetsku efikasnost

poboljša kvalitet življenja i da štedi

info

energiju. Prvi put obuhvaćeni su i socijalni

stanovi, a uvođenjem energetskih pasoša

napravljen je prvi korak.

Prvi energetski pasoš dobila je poslovna

zgrada na beogradskom Dedinju. Potvrdu

o energetskoj efikasnosti dobiće uskoro

još 150 zgrada u Srbiji. Sprečavanju daljeg

rasipanja energije trebalo bi da doprinese i

usvajanje Zakona o racionalnoj potrošnji.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović

kaže da je povećanje energetske efikasnosti

prioritet rada ove Vlade i resornog ministarstva,

a da je cilj da se donese Zakon o

racionalnoj potrošnji energije i svi podzakonski

akti, njih oko 30.

Predstoji dosta rada, jer najčešća slika srpske

kuće ili zgrade pokazuje neizolovane krovove,

neomalterisane zidove i vrata i prozore

koji ne dihtuju.

15


info

Mrkonjić: Završićemo

Koridor 10 pre nego

Rumuni i Bugari Koridor 4

Srbija će završiti gradnju drumskog Koridora

10 pre nego što Rumuni i Bugari

završe njihov Koridor 4, izjavio je ministar

saobraćaja Milutin Mrkonjić.

„Ne ulazim u procene oko rokova izgradnje

mosta Kalafat preko Dunava (koji će spojiti

Rumuniju i Bugarsku), jer mi je želja da

sve što se gradi što pre bude i gotovo. Ipak,

mislim da taj most neće biti skoro gotov, jer

sam nedavno bio tamo“, rekao je Mrkonjić.

On je kazao da Srbija upravo zato i žuri da

završi Koridor 10 kako nas tranzit ne bi zaobišao

Koridorom 4 preko Rumunije i Bugarske,

koje su članice EU.

Ministar je istakao da je cilj da se veliki broj

kamiona, najviše turskih, usmeri na naš Koridor

10 koji je najkraći put od Evrope ka

Turskoj, na osnovu čega bi imali značajne

prihode od putarine.

„Zato smo i žurili, pa možda i napravili

neke propuste u realizaciji, na primer kod

projektovanja i eksproprijacije, ali sada tih

grešaka više nema i sada je sve definisano i

očekujem da ćemo završiti Koridor 10 pre

nego što Bugarska i Rumunija završe Koridor

4“, naveo je Mrkonjić. Ovakvi projekti

su, prema njegovim rečima, često podložni

mogućnosti korupcije.

„Moram, ipak, da se pohvalim da su sa Koridorom

10 i Koridorom 11 svi projekti licitirani

i bili na tenderima. U krajnjoj liniji

međunarodne banke i ne dozvoljavaju drugačiji

način rada“, rekao je Mrkonjić.

On je kazao da su na tim tenderima firme koje

su ponudile najnižu cenu dobijale posao uz

obavezu da ih rade po uzusima banaka kreditora

- Svetske banke, Evropske banke za obnovu

i razvoj i Evropske investicione banke.

„Tvrdim da na Koridoru 10 i na Koridoru

11 nije bilo korupcije i da su tu građevinari

potpuno čisti“, naglasio je Mrkonjić.

Ranije je najavljeno da će ceo Koridor 10

kroz Srbiju, sa šest traka autoputa, biti završen

do kraja 2015. godine.

Vlasnici bespravnih objekata

ostaju bez povlastica

Odluka Ustavnog suda, kojom se iz Zakona

o planiranju i izgradnji kao neustavne brišu

sve odredbe o legalizaciji bespravno izgrađenih

objekata, još nije dostavljena Skupštini

Srbije, a time ni Vladi, niti resornom Ministarstvu

građevinarstva. Tekst odluke je još

na redakciji, a zakonodavcu od 6. decembra

teče rok od šest meseci da pripremi i usvoji

izmene i dopune zakona. Za to vreme sporne

odredbe o legalizaciji biće u primeni.

Iako nadležni još nemaju obrazloženje Ustavnog

suda, prema nezvaničnim informacijama

odredbe su neustavne zbog predviđenih

astronomskih popusta i smanjenog obima

dokumentacije. Ustav garantuje jednakost

građana, što u procesu legalizacije, onako kako

predviđa Zakon o planiranju i izgradnji, znači

diskriminaciju svih investitora, koji su gradili

po propisima. Nakon objavljivanja odluke

Ustavnog suda u „Službenom glasniku“ za

oko šest meseci, vlasnici bespravnih objekata u

naknadnom izdavanju građevinske i upotrebne

dozvole najverovatnije, dakle, neće moći da

računaju na popuste od 99 i 60 odsto niti na

smanjeni obim potrebne dokumentacije.

Ali, moći će da upišu vlasništvo nad svojim

objektima u katastru nepokretnosti što će

omogućiti takozvana katastarska legalizacija

po predlogu Ministarstva građevinarstva,

o kojem bi uskoro trebalo da se izjasni Vlada

Srbije. Oko pitanja zemljišta, međutim, još se

lome koplja.

Oko upisa vlasništva nad zemljištem ispod

objekta još nije postignuta saglasnost, na-

16


info

ravno kada je reč o tuđim parcelama, uključujući

i državne. Jedni smatraju da zemljište

ispod objekta bespravni graditelji moraju da

plate i da to treba da bude uslov za katastarsku

legalizaciju. Drugi kažu da treba upisati

vlasništvo, a da onda oštećeni u sudskom

postupku mogu da traže nadoknadu.

Srbija gradi najsporije

na svetu

Za dobijanje svih građevinskih dozvola u

Srbiji je investitoru potrebno da prođe kroz

18 procedura. A na to će, ukoliko sve bude

teklo u najboljem redu, čekati 269 dana,

navodi se u ovogodišnjem izveštaju Svetske

banke o lakoći poslovanja u zemljama

sveta.

Po tome smo na 179. mestu na svetu, među

185 država čiji su uslovi za biznis mereni u

tom istraživanju. Kako su izračunali analitičari

Svetske banke, za dobijanje svih potrebnih

građevinskih dozvola i saglasnosti

koje mora imati investitor koji želi da na

svom zemljištu podigne skladište, potrošiće

tačno 6.341.769 dinara. U tu cifru, naravno,

nisu zaračunati mito i korupciju kojima će

u Srbiji svakako morati da „podmaže“ da bi

sve išlo kako treba.

Izveštaj je pravljen po standardizovanim

procedurama: Uzeta je u obzir gradnja magacinskog

objekta jedinstvene vrednosti.

Lokalni saradnici Svetske banke tada izračunavaju

sve troškove i procedure potrebne

za izgradnju takvog objekta a dobijeni podaci

se potom rangiraju po zemljama. Srbija

je u ovogodišnjem izveštaju Svetske banke

na 86. mestu globalne liste koja meri lakoću

poslovanja i među deset ekonomija koje su

sprovele najveći broj reformi, a na prošlogodišnjoj

listi bila je na 95. mestu, saopštila je

ta međunarodna finansijska institucija.

U oblasti Osnivanje preduzeća Srbija je na

listi Svetske banke na 42. mestu, po Upisu

nepokretnosti na 41, po Međunarodnoj

trgovini na 94, po Dobijanju kredita na 40,

po Dobijanju priključka za struju na 76, i po

Zaštiti investitora na 82. mestu.

U oblasti Sprovođenje ugovora Srbija je na

103. mestu, kao i u Rešavanju nesolventnosti,

po Plaćanju poreza na 149, a najlošije

smo – već godinama – plasirani u oblasti

dobijanja građevinskih dozvola.

Najkraće se, po izveštaju Svetske banke,

čeka na dobijanje dokaza o vlasništvu nad

zemljištem (šest dana) i na dozvolu za početak

radova i tehnički pregled zgrade (po

jedan dan).

Najduže je potrebno za dobijanje same

građevinske dozvole (90 dana), dok se za

dozvole i saglasnosti od toplane, vodovoda,

Inspekcije rada i slično, kao i za upis zgrade

u registar, čeka između 45 i 60 dana.

Porez na izgradnju jednog takvog skladišta u

predgrađu Beograda koštao bi, po proračunu

Svetske banke, oko 5,4 miliona dinara.

U regionu Istočne Evrope i Centralne Azije

se u proseku za dobijanje svih građevinskih

dozvola čeka nešto kraće nego u Srbiji – 226

dana. U Finskoj je, na primer, investitoru za to

potrebno svega 66 dana, koliko i u Hongkongu.

Apsolutni rekorder je ipak Singapur, koji i

inače prednjači na svim listama o biznis-okruženju

– u toj azijskoj zemlji-gradu za dobijanje

građevinskih dozvola potrebno je tek 26 dana.

Lošije od Srbije su, između ostalih plasirani

Zimbabve (614 dana), kao i Haiti, gde je investitoru

za dobijanje svih građevinskih dozvola

i saglasnosti potrebno čak tri godine.

U 2013. izgradnja dva

regionalna puta

Ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave

u Vladi Srbije Verica Kalanović

najavila je da će naredne godine započeti

izgradnja dva regionalna puta koji će doprineti

ekonomskom razvoju Srbije.

Kalanović je na javnoj debati o novom konceptu

države i održivog razvoja u funkciji

smanjenja nezaposlenosti navela da će jedan

regionalni put biti u Vojvodini, a drugi u

Pomoravlju, uz napomenu da je putna infrastruktura

veoma važna u privlačenju stranih

investitora.

Predsednik PKS Miloš Bugarin naglasio je

da je Srbiji neophodna nova politika koja

će doprineti dugoročnoj promeni privredne

strukture i rastu zaposlenosti.

Bugarin je naveo da je potrebno definisati

novu politiku privlačenja investicija, koja će

podrazumevati zamenu za skupe finansijske

stimulacije investitora.

On je istakao i da je potrebno izgraditi strategiju

za uključivanje domaće industrije u

velike infrastrukturne projekte i podići kapacitete

domaćih kompanija za učešće u tim

projektima, čime će se direktno doprineti

rastu zaposlenosti.

17


info

Zaha Hadid projektuje

za Beograd

Čuveni iračko-britanska arhitekta potpisuje

projekat stambeno-poslovnog kompleksa od

94.000 kvadrata, na mestu nekadašnje fabrike

konfekcije ispod Beogradske tvrđave.

Zaha Hadid, jedna od vodećih arhitekata

današnjice, staviće autorski pečat i u Beogradu

na mestu nekadašnje fabrike „Beko“ u

podnožju Beogradske tvrđave. Njen studio

sa sedištem u Londonu potpisuje multifunkcionalni

centar: hotel, luksuzne apartmane

i poslovni prostor. Ako se obistine

namere investitora grčke kompanije „Lamda“,

koja je zgradu fabrike „Beko“ u stečaju

kupila 2007. godine za 55,8 miliona evra i

angažovala kuću Zahe Hadid, Beograd će

biti prvi grad u ovom delu Evrope koji će se

moći pohvaliti da ima avangardne građevine

koje je projektovao slavni arhitekta.

„Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih

metara i činiće ga rezidencijalni, komercijalni

i poslovni prostor, kao i hotel sa pet

zvezdica. Postaće novi urbani centar grada u

kome će biti mesta za različite sadržaje: turizam,

šoping, šetnju, odmor. Projektovan

je tako da zadovolji najviše standarde zelene

gradnje. Pozicioniran je na 3,3 hektara između

Kalemegdana i Sportskog centra ‘Milan Gale

Muškatirović’ i povezaće grad i reku. I što je

najvažnije otvoriće 1.000 radnih mesta“, kažu

u kompaniji „Lamda divelopment“ i naglašavaju

da su oni jedini vlasnici i nosioci posla u

koji će uložiti više od 200 miliona evra.

Na ovom projektu Hadidova sarađuje sa

Patrikom Šumaherom, poznatim arhitektom

iz njenog tima koji je na ovogodišnjoj

Beogradskoj nedelji dizajna najavio da će

glavni grad Srbije dobiti „reprezentativnu

zgradu hotela koja će se izvanredno uklopiti

u ambijent“. U „Lamdi“ potvrđuju da

je projekat u skladu sa domaćim propisima

i regulativama i da su sve sugestije Republičkog

zavoda za zaštitu spomenika kulture

uvrštene u finalno rešenje.

Budući višenamenski centar nalazi se u

okviru kompleksa Beogradske tvrđave kao

deo spomenika kulture od izuzetnog značaja

za republiku. Uslove zaštite za to područje

za potrebe plana detaljne regulacije koji

je prethodio urbanističkom projektu i koji

je usvojen u martu ove godine propisao je

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture,

u čijoj nadležnosti je tvrđava.

„Urbanistički projekat je izrađen u skladu sa

uslovima zaštite, koje smo propisali i na njega

smo dali saglasnost“, kažu u Republičkom

zavodu za zaštitu spomenika kulture.

Ali dok je plan detaljne regulacije prošle

godine bio na javnom uvidu, deo stručne

javnosti pobunio se protiv gradnje na toj

lokaciji. Predvođeni Aleksandrom Banović,

arhitektom i autorom prethodnog plana

za taj blok iz 1969. godine, tvrdili su da će

nove građevine zakloniti pogled na tvrđavu

sa reke i da je nedopustivo da se bilo šta zida

na toj lokaciji, jer pripada tvrđavi, spomeniku

kulture od izuzetnog značaja. Zamerke

su bile upućene i na Generalni plan Beograda

iz 2003. godine, odnosno što su urbanisti

dozvolili da se on menja. Odgovorni za taj

planski dokument smatrali su tada, kao što

misle i danas, da industriji na toj lokaciji

više nije mesto i prenamenili je u sadržaje

poput ugostiteljstva, poslovanja, kulture.

Protivnici gradnje, umesto novih kvadrata

predlagali su isto što i prethodna planska dokumenta,

slobodnu površinu za javne sadržaje,

odnosno zabavni park sa zelenim površinama,

pešačkim stazama i kulturnim sadržajima.

Nastavak izgradnje „Prokopa“

početkom januara 2013.

Izgradnja beogradske železničke stanice

„Prokop“ biće nastavljena već početkom

januara, najavio je ministar saobraćaja Milutin

Mrkonjić.

Ministar je podsetio da je Srbija sredinom

decembra dobila kuvajtski kredit od 25 miliona

evra za nastavak gradnje tog veoma važnog

dela Beogradskog železničkog čvora.

Mrkonjić je rekao da će najverovatnije Kinezima

biti ponuđeno da iznad stanice, na

ploči, izgrade komercijalne sadržaje.

„Dobili smo deo sredstava kojima će biti završena

saobraćajna infrastruktura ‘Prokopa’,

a ono što je iznad ploče ostaje kao komercijala

i to ćemo verovatno ponuditi Kinezima“,

istakao je on.

Mrkonjić je naveo da će radovi na saobraćajnoj

infrastrukturi „Prokopa“ početi pre proleća, jer

i u toku zime može da se radi unutar stanice.

Preduzeće MG KAČAREVIĆ d.o.o.

bavi se proizvodnjom gromobranske opreme,

elektrogalanterije i perforiranih i rešetkastih

nosača kablova, kao i uslužnom obradom metala.

Brđanska 134/a 11232 Ripanj

tel/fax: 011 8652 429

011 8653 099

e-mail: office@mgkacarevic.com

www.mgkacarevic.com

18


info

Za završetak i unutrašnjih saobraćajnica u

„Prokopu“, prema njegovim rečima, potrebno

je obezbediti još oko 60 miliona evra.

Ministar saobraćaja je ranije izjavio da je

ponudio predstavnicima Kuvajta da na sadašnjem

lokalitetu Glavne železničke stanice

u Beogradu, po njenom izmeštanju i izgradnji

stanice „Prokop“, naprave Kuvajtski

poslovni centar.

Počela glavna faza radova

na mostu Zemun-Borča

Graditelji mosta Zemun-Borča počeli su

glavnu fazu radova na novom prelazu. Do

sada je pobodeno svih 26 šipova za dva glavna

stuba na dubinama od 40 metara ispod

dna reke, izbetonirano je prvih 50 metara

noseće konstrukcije, a trenutno se od pristupnih

saobraćajnica grade prelazi preko

Velikog i kanala Vizelj.

Svaki sledeći deo mosta koji se bude betonirao

je kraći. Prvo će se betonirati strana

kolovoza prema Zemunu, a potom i ona ka

Borči. Radi se sa pokretne skele, kao i na dva

glavna stuba u Dunavu.

„Na stubu broj četiri u toku je izrada naglavne

glave, a stubu broj pet izbetoniran je

prvi segment u visinu. Svi radovi odvijaju se

planiranom dinamikom i završetak mosta i

pristupnih puteva planiran je za kraj 2014.

godine“, kažu u Direkciji za građevinsko

zemljište.

Vlada Srbije odustala je od

rekonstrukcije Narodnog

muzeja u Beogradu

Vlada Srbije odustala je od rekonstrukcije

Narodnog muzeja u Beogradu, i odlučila se

za delimičnu sanaciju jedne od najznačajnijih

ustanova kulture u Srbiji, koja je već

deset godina zatvorena za posetioce.

„Rok za završetak sanacije je kraj 2015. godine.

Radovi u nekoliko faza po etažama

počinju 2013. Kompletna rekonstrukcija

Narodnog muzeja sačekaće neka bolja vremena,

kada bude više para za kulturu u Srbiji“,

potvrdila je nova direktorka Narodnog

muzeja Bojana Borić Brešković.

Ministarstvo kulture objavilo je sredinom

novembra da ima najniži budžet za kulturu

u regionu, iz kojeg je za potrebe Narodnog

muzeja opredeljeno tek 1,1 milijarde dinara,

i to za naredne tri godine.

Breškovićeva kaže da je svesna kako to nije

dovoljno da bi istitucija, koja bi trebalo da

bude ponos prestonice, u potpunosti bila

rekonstruisana, ali uverava da se i sa ovoliko

sredstava Narodni muzej može privesti svojoj

nameni. Kako kaže, prioritet je da se zbirka

muzeja postane dostupna za publiku.

Take a rest – Systemair will do the work for you

DVS sileo fans – Systemair solution

Bulevar Zorana Đinđića 87, III/8 - 11070 Beograd, Srbija

tel: +381 11 6304-988 | fax: +381 11 6304-998

email: info@systemair.rs | www.systemair.com

systemair

19


info

Skupština grada Beograda

prihvatila studiju o

beogradskom metrou

Studija opšteg koncepta metro sistema grada

Beograda usvojena je na sednici Skupštine

grada 9. novembra. Gradonačelnik Beograda

Dragan Đilas podsetio je da je prvi

koncept beogradskog metroa bio laki šinski

sistem, ali je gradska vlast zaključila da za

Beograd taj model nije dovoljan i da grad

mora da dobije nezavisni šinski sistem.

„Beogradski metro se ni na jednom jedinom

mestu neće ukrštati s drumskim saobraćajem.

‘Alstom’ je jedna od najvećih svetskih

firmi koja se ovom oblašću bavi i sa njom

ćemo pregovarati javno, a cene koje bude

nudila uporedićemo sa drugim cenama. Tu

neće biti prostora za korupciju i bilo kakve

zloupotrebe. Cena metroa će zavisiti od

toga da li je nadzemni ili podzemni i koliko

ima stanica, a što se građevinskih radova

tiče, to je ogroman projekat i on zaslužuje

raspisivanje međunarodnog tendera“, rekao

je Đilas.

Prema njegovima rečima, iduće godine grad

će ući u izradu studije za drugu liniju metroa.

„U izgradnju metroa ćemo ući samo

ako obezbedimo finansijska sredstva. Jasno

je da Beograd u vreme krize, sa budžetom od

600 miliona evra, nema mogućnosti da sam

gradi metro, ali očekujemo da ćemo iz krize

izaći i da ćemo pregovarati i sa Evropskom

bankom za obnovu i razvoj i Evropskom

investicionom bankom, ali i svima ostalima

koji su spremni da ponude povoljne kredite

sa velikim grejs periodom.“

Prva linija metroa trebalo bi da bude duga

14 kilometara, a ukupna dužina čitavog

metroa 41 kilometar. Metro mreža bila bi

nosilac javnog saobraćaja, a njoj bi se prilagodili

svi ostali oblici. Studija predlaže i

metro stanice i napravljeno je saobraćajno

modelovanje broja putnika, koje je pokazalo

da je maksimalni kapacitet ovog sistema

18.000 putnika u vršnom satu sa vozilima

dužine do 70 metara, a čak 24.000 u vršnom

satu sa vozilima od 90 metara. Prema svim

istraživanjima, kad sve tri linije budu urađene

najviše što ćemo imati na pojedinim stanicama

biće oko 12.500 putnika.

Solarni punjač za telefone

i na Tašu

Novi javni solarni punjač za mobilne telefone

„Strawberry Tree“ postavljen je u

Tašmajdanski park, saopštila je kompanija

„Strawberry Energy“. Solarni punjač, koji je

postavljen u saradnji sa opštinom Palilula i

Gradom Beogradom, pomoći će posetiocima

Tašmajdanskog parka da napune svoje

mobilne telefone, tablet računare i multimedijalne

uređaje energijom Sunca.

U Beogradu je to drugo „Strouberi drvo“, a

osmo u Srbiji, ali je dobilo novi dizajn koji je

uradio arhitekta Miloš Milivojević. Konstrukcija

punjača je dugačka više od tri i po i visoka

pet metara i prati linije pravog drveta ■

K l i m a t i z a c i j a , v e n t i l a c i j a , g r e j a n j e

OTAPANJE OLUKA I KROVOVA, STEPENIŠTA I TOVARNIH RAMPI,

GREJANJE TERASA I PODNO GREJANJE










Temerinski 20 put 26 A, 21000 Novi Sad | tel: 00 381 21 419 999 | fax: 00 381 21 419 900 | e-mail: attosklima@attos.rs | www.attos.rs


Skromni izgledi za evropsko

građevinarstvo do 2015.

Kombinovano tržište šest evropskih zemalja uključeno

u izveštaju Evropskog arhitektonskog barometra

(European Architectural Barometer) i ispitivanju

istraživačke firme Arch-Vision, koja se nalazi

u Roterdamu u Holandiji, pokazuje prve znake oporavka,

ali realni rast se ne očekuje ranije od 2015. godine.

Iako britanske arhitekte vide napredak u obimu posla,

većina drugih tržišta se i dalje pogoršava.

poslovanje

Ovo su neki od zaključaka izveštaja za treći

kvartal 2012. godine Evropskog arhitektonskog

barometra, koje se sprovodi među

1.200 arhitekata u šest evropskih zemalja.

Evropski arhitekti deluju kao vodeći indikatori

za građevinske aktivnosti.

Evropsko tržište će nastaviti svoj pad u narednim

godinama, ali sa svakom godinom

negativni razvoj će slabiti. Realni rast za

kombinovano tržište šest zemalja se očekuje

ne ranije od 2015. godine. Do tada, tri od šest

zemalja će pokazati rast, dve će se zadržati

na nivou 2014. godine, a samo će Italija registrovati

i dalji pad građevinskih aktivnosti.

U trećem kvartalu 2012. godine, britanske

arhitekte su prijavile najveće povećanje poslovanja

drugi kvartal zaredom. Samo 17

odsto je pomenulo da ima pad u obimu posla,

dok je njih 15 odsto prijavilo smanjenje

prometa u trećem kvartalu. Većina ostaje na

nivou iz drugog kvartala 2012. godine, ili su

zabeležili porast dva indikatora.

Velika Britanija, zajedno sa Nemačkom,

predstavlja jedinu zemlju gde poslovanje u

arhitektonskim praksama raste iz kvartala u

kvartal. Iako izgleda da britanski arhitekti

imaju više projekata u planu, broj građevinskih

dozvola u zemlji i dalje opada, što utiče

na ukupnu prognozu za britansko građevinsko

tržište na negativan način.

Nestabilna situacija u francuskom građevinskom

tržištu primećena u drugom kvartalu

je sada još više zabrinjavajuća. Učešće arhitekata

koji su primetili jak negativan razvoj

u obimu poslovanja se povećao sa 23 odsto u

drugom kvartalu na 33 odsto u trećem kvartalu.

Ukupno, 45 odsto od svih

francuskih arhitekata je prijavilo

pad u poslovanju. Isti trend može

biti primećen kada je u pitanju

promet. U poređenju sa drugim

zemljama, udeo novih projekata

koji su započeti u trećem kvartalu u Francuskoj

je nizak (24%). Samo Holandija pokazuje

niži udeo (22%). Broj građevinskih

dozvola u Francuskoj brzo opada u poslednja

dva kvartala i ako se ovaj trend nastavi u četvrtom

kvartalu, kombinacija sa smanjenom

vrednošću arhitektonskog poslovanja dovešće

do značajnog prilagođavanja u prognozi

poslovanja u građevinskoj industriji u Francuskoj

u narednom kvartalu.

Posle dva relativno stabilna kvartala u poslovanju

španskih arhitekata, postojala je nada

da bi ovo mogao biti početak oporavka ovog

sektora. Ali španski arhitekti su imali težak

treći kvartal. Opet, mnogi od njih su prijavili

pad u broju poručenih poslova (51%), dok

samo njih 14 odsto zapaža povećanje. Španski

arhitekti imaju jednu od najvećih udela u projektima

koji su započeti u trećem kvartalu, ali

i dalje ostaju najpesimističniji kada je u pitanju

budućnost. Njih 40 odsto očekuje praznu

knjigu porudžbina u narednih dvanaest meseci.

Nesigurnost iz prošlosti se može videti u

njihovom stavu prema budućnosti. Prognoza

firme Arch-Vision za Španiju je -12% u 2012.

godini, dok se za 2013. godinu očekuje manje

negativni trend za sektor (-5%).

Italija sa druge strane jeste mnogo više pozitivnija

kada je u pitanju budućnost. Samo

23 odsto arhitekata očekuje praznu knjigu

porudžbina, dok se njihova situacija zapravo

pogoršava. U Italiji se može videti značajan

Predviđanje kretanja građevinske industrije (promene u odnosu na prethodnu godinu)

2012. -4% € 733 mlrd -2% 6% -2% -12% -16% -13%

2013. -3% € 710 mlrd -3% 2% -2% -5% -15% -3%

2014. -2% € 698 mlrd -1% 1% -1% -3% -10% -1%

2015. 1% € 702 mlrd 2% 4% 0% 0% -8% 2%

pad prometa iz kvartala u kvartal. Rad na veoma

malim projektima, ili sa veoma niskim

cenama može biti objašnjenje za ove rezultate.

Naredne dve godine će doneti ozbiljno

smanjenje italijanskog građevinskog tržišta.

Broj poslova holandskih arhitekata pokazuje

istu sliku već četvrti kvartal zaredom.

Preovlađujući udeo profesionalaca doživljava

smanjenje poslovanja. To dovodi do vrednosti

iz kvartala u kvartal koji su neznatno

bolji od onih u Francuskoj. U isto vreme,

zbog efekata poslednjih nekoliko kvartala,

Holanđani su ponovo na veoma niskom

obimu poslovanja u poređenju sa godinama

pre krize. Opadajući obim poslovanja holandskih

arhitekata, u kombinaciji sa smanjenim

brojem izdatih građevinskih dozvola, rezultira

značajnim korekcijama predviđanja firme

Arch-Vision za 2012. godinu. Oni sada prijavljuju

pad od 13% za 2012. godinu, a očekuje

se pad od 3% za 2013. godinu.

Ovi i mnogi drugi rezultati razvoja evropskog

građevinskog tržišta se može naći u

izveštajima Evropskog arhitektonskog barometra

– međunarodnim istraživanjima

koji su sprovedeni među 1.200 arhitekata u

Evropi. Ova studija se sprovodi u Nemačkoj,

Francuskoj, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji i

Holandiji od strane firme Arch-Vision četiri

puta godišnje. Pored pokazatelja prognoze

za evropsko građevinsko tržište, specifična

tema je istaknuta svakog kvartala. Tema

trećeg kvartla 2012. godine je „Održivost“.

Arhitekte mogu da se koriste ne samo kao

pouzdan izvor za buduće obime poslovanja

građevinske industrije, već je i njihova uloga

veoma važna jer oni imaju veliki uticaj na

načine na koji se projekti grade i koji materijali

se koriste ■

www.build.rs

21


promo

Oduvek i zauvek Grad(i)ti

Beogradski sajam će od 16. do 20. aprila 2013. godine

organizovati vodeći sajamski susret u građevinskoj industriji

regiona jugoistočne Evrope – SEEBBE, najvažnije mesto

okupljanja profesionalaca iz građevinske industrije.

Sve kompanije čije ime nešto znači u

građevinarstvu su prisutne na ovoj strukovnoj

smotri koja je izrasla u najveću

priredbu Beogradskog sajma. Ovo je i

najveći i najvažniji sajam građevinarstva u

regionu, značajniji čak i od onih koje organizuju

države iz regiona koje su članice

Evropske unije.

Izlaganje na ovoj specijalizovanoj manifestaciji

tradicionalni izlagači, kojih svake godine

ima preko 80 odsto od ukupnog broja

izlagača, smatraju najekonomičnijim načinom

da se susretnu sa starim, ali i potencijalnim

kupcima za koje nisu znali.

Broj prijavljenih izlagača je do ovog trenutka

prešao šest stotina, od čega je trećina iz inostranstva.

Primetno je povećano interesovanje

izlagača iz inostranstva. Popunjeni su veći

deo svih hala, kao i najatraktivnije pozicije na

otvorenom izložbenom prostoru. Osim već

tradicionalnih nacionalnih izložbi Italije, Turske,

Hrvatske, Mađarske i Slovenije, najavljene

su izložbe Rumunije, Tajvana i, po prvi put,

nastup nemačke pokrajine Hessen u hali 4.

Posetioci, koji dolaze ne samo iz Srbije, već

svake godine sve više iz zemalja regiona,

imaju mogućnost da uživo vide eksponate,

da ih dodirnu i prisustvuju njihovim demonstracijama,

ali i da ih uporede sa konkurencijom.

Očekujemo veliku posetu stručnjaka iz

okolnih zemalja. Profesionalci ovaj Sajam

doživljavaju kao centralno mesto okupljanja

građevinske struke i platformu za

prezentaciju inovacija. Na ovoj prestižnoj

manifestaciji se saznaju trendovi na tržištu,

upoznavaju se novi proizvodi, postupci i

procesi bez kojih nema jačanja konkurentnosti

i produktivnosti.

U tim interaktivnim odnosima između izlagača

i posetilaca, u dijalogu stručnjaka, nastaju

ideje za inovacije i zbog toga je Sajam

SEEBBE mesto susreta pokretača koji vuku

napred celokupnu građevinsku delatnost.

Sagradite svoj poslovni uspeh na sajmu

građevinarstva od 16. do 20. aprila ■

BEOGRADSKI SAJAM

Bulevar Vojvode Mišića 14

11000 Beograd

tel: +381 11 2655 310

2655 899

2655 301

2655 248

fax: +381 11 2655 219

seebbe@sajam.rs

www.seebbe.com

22 www.build.rs


promo

Kvalitet

pre svega

Hidrokomerc d.o.o. je jedno od najbolje snabdevenih srpskih privrednih društava

specijalizovanih za proizvodnju i promet vodovodnog i kanalizacionog materijala.

Preduzeće Hidrokomerc d.o.o. je osnovano

23. 09. 1991. godine. Osnivač je gospodin

Nikolić Duško koji je ujedno i direktor.

Lokacija preduzeća je na teritoriji

opštine Lučani u industijskoj zoni i obuhvata

prostor od jednog hektara.

Proizvodni program obuhvata proizvodnju

vodovodnih i kanalizacionih cevi, cevi za

gas i cevi za optičke kablove kao i fitinga

za unutrašnje vodovodne instalacije (PPR)

i kompresionog fitinga.

Od osnivanja privrednog društva trgovinska

delatnost je bila osnovna ali danas je ona

praktično sporedna delatnost, koja služi da

se kupci sem artiklima iz proizvodnog programa

snabdeju i sa ostalim materijalom neophodnim

za spajanje i montažu cevovoda.

Pored stalnog ulaganja sredstava za povećanje

proizvodnje i proizvodnog asortimana,

Hidrokomerc d.o.o. posebnu pažnju posvećuje

poboljšanju kvaliteta svojih proizvoda.

U tu svrhu značajna sredstva su uložena

u razvoj sistema kvaliteta i dobijanje sertifikata

ISO 9001:2008 a takođe i u nabavku

opreme za sopstvenu laboratoriju za ispitivanje

i obezbeđenje kvaliteta proizvoda.

U 2011. godini od Akreditacionog tela

Srbije dobijen je Sertifikat o akreditaciji

kojim se potvrđuje da laboratorija zadovoljava

zahteve standarda SRPS ISO/

IEC 17025:2006 i da je kompetentna za

obavljanje poslova ispitivanje kvaliteta.

U 2012. godini, na osnovu istraživanja i analize

tržišta, privredno društvo Hidrokomerc

d.o.o. ulaže sredstva u nabavku opreme za

proizvodnju kompresionog fitinga AQUA-

PRES čija proizvodnja je započeta u drugoj

polovini godine. Cilj proizvodnje je da se na

domaćem tržištu ponudi roba domaćeg proizvođača,

koja je po izgledu i karakteristikama

u najmanju ruku ekvivalentna sa robom

koja dolazi iz inostranstva, a značajno niža

sa cenom u odnosu na stranu robu.

Privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. snabdeva

sa robom sve veće vodovode, a po opremljenosti

spada u veća preduzeća te vrste u

Republici. Preduzeće nikad nije poslovalo sa

gubitkom i nema nijedan dan blokade računa.

Privredno društvo Hidrokomerc d.o.o. nastavlja

da prati zahteve i potrebe kupaca i

nastojaće da konstantnim unapređenjem

proizvodnje i kvaliteta svojih proizvoda

opravda poverenje svojih kupaca ■

HIDROKOMERC

Dragiše Mišovića b.b.

32240 Lučani

tel: +381 32 817 209

820 035, 818 833

fax: +381 32 820 036

hidrokomerc@open.telekom.rs

www.hidrokomerc.co.rs

24 www.build.rs


BENTOFIX ® BFG 5000

Geosintetička bentonitna folija

za hidroizolaciju podzemnih

betonskih konstrukcija

Geosintetička bentonitna folija Bentofix ® BFG 5000 predstavlja

vrhunac tridesetogodišnjeg razvoja i konstantnog usavršavanja

procesa proizvodnje bentonitnih folija svetskog lidera u proizvodnji

geosintetičkih materijala, nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“.

Bentofix® BFG 5000 se proizvodi u skladu

sa najstrožim standardima u oblasti

proizvodnje geosintetičkih materijala,

podleže konstantnoj, strogoj internoj i

eksternoj kontroli i poseduje ateste i sertifikate

vodećih svetskih instituta za ispitivanje

geosintetičkih materijala.

Sastav i najvažnije osobine Bentofix®-a:

Bentofix® BFG 5000 sastavljen je od dva

sloja geotekstila, nosećeg – tkanog i pokrivnog

– netkanog, između kojih se nalazi

inkapsuliran specijalnom metodom iglanja,

natrijum bentonit u obliku najfinijeg i najkvalitetnijeg

praha. Zahvaljujući patentom

zaštićenom procesu, prirodni natrijum bentonitni

prah se trajno stabilno zadržava na

svom mestu u lavirintu pregrada od vlakana

koje se stvaraju tokom procesa proizvodnje.

Bentofix® BFG 5000

Bentofix® BFG 5000 je robustan materijal

otporan na ekstremne vremenske uslove i u

potpunosti koristi fizičke i mehaničke osobine

svih komponenti od kojih je izrađen.

Osim izvanrednih mehaničkih osobina, Bentofix®

BFG 5000 poseduje i izuzetno veliku

otpornost na bušenje, kao i sposobnost samozaptivanja

u slučaju nastanka manjih rupa.

Takođe, geotekstili vrhunskog kvaliteta koji

čine sastavni deo geosintetičke bentonitne

folije Bentofix® BFG 5000, pružaju izuzetno

visok stepen zaštite od mehaničkih oštećenja

koja mogu nastati prilikom procesa ugradnje.

Ugradnja Bentofix®-a BFG 5000:

Ugradnja Bentofix®-a BFG 5000 vrši se jedino

procesom preklapanja, prilikom kojeg nije potrebno

vršiti posipanje dodatnog bentonitnog

praha na mestima preklopa, niti paste dobijene

mešanjem smese bentonita sa vodom, kao ni

bilo kakvo međusobno lepljenje susednih rolni

primenom različitih tipova lepljivih traka.

Bentofix® BFG 5000 se proizvodi u tri standardne

veličine i isporučuje se u rolnama. U

zavisnosti od primene, odabir veličine rolne

omogućava jednostavno čuvanje i rukovanje

na gradilištu, odnosno na mestu postavljanja.

Dimenzije Bentofix®-a BFG 5000:

• Mikro lajner: ......................... 1,25×2,5m

• Mini lajner: .............................. 2,5×15m

• Maksi lajner: ............................... 5×40m

Geosintetička bentonitna folija Bentofix®

BFG 5000 je uspešno ugrađena i ugrađuje

se na velikom broju kapitalnih stambenih,

poslovnih, industrijskih i infrastrukturnih

objekata na celoj teritoriji Srbije.

Na navedenim poslovima partneri su nam

vodeće izvođačke kompanije i investitori iz

Srbije, EU i celog sveta.

Tržni centar „Tempo – Ada“

u Beogradu

promo

Gotovo ceo kompleks

stambenog naselja

„Stepa Stepanović“

u Beogradu

Najviši mogući kvalitet komponenti koji

čine Bentofix® BFG 5000, omogućavaju

maksimalnu fleksibilnost, mehanička i fizička

svojstva, kao i jednostavnu ugradnju.

Zbog svog potpuno prirodnog porekla i najvišeg

stepena kvaliteta, natrijum bentonitni

prah je veoma stabilan i omogućava predvidljive

dugoročne performanse geosintetičke

bentonitne folije Bentofix® BFG 5000.

Posebno važno svojstvo prirodnog natrijum

– bentonita u obliku praha jeste njegova sposobnost

bubrenja kada dođe u kontakt sa vodom,

naročito sa podzemnim vodama, što rezultira

njegovim prevođenjem iz stanja suvog

praha u nepropustan gel procesom bubrenja,

kada se njegov volumen povećava oko 20

puta. Ova i niz drugih osobina geosintetičke

bentonitne folije Bentofix® BFG 5000, čine

ga idealnim materijalom za hidroizolaciju

podzemnih betonskih konstrukcija.

„Energetski kompleks

Elektroprivrede Srbije“

u Beogradu

Takođe, nije potrebno vršiti ni „tiplovanje“

susednih rolni na mestima preklapanja. To

je naročito značajno ako se ima u vidu da

Bentofix® BFG 5000 na zonama preklapanja,

kao i na celoj svojoj površini, sadrži

(specijalnom metodom tokom proizvodnog

procesa) impregniranu dodatnu koncentraciju

bentonitnog praha koji omogućava maksimalnu

čvrstinu veze između dve susedne

rolne prilikom procesa ugradnje.

Tržni centri „Merkur“

u Beogradu i Novom Sadu

Ekskluzivni zastupnik nemačke kompanije

„NAUE GmbH & Co.KG“ u Srbiji,

je kompanija „OPTICUS“ iz Beograda.

Ponuda kompanije „OPTICUS“ za tržište

Srbije je koncipirana tako da vrši nabavku,

isporuku i ugradnju svih tipova geosintetičkih

materijala koji se ugrađuju prilikom izvođenja

najrazličitijih objekata, pruža usluge

inženjeringa na osnovu bogatih iskustava iz

celog sveta, od projektovanja do izvođenja.

Pored navedenog, sa timom inženjera kompanije

„NAUE GmbH & Co.KG“ rešavaju

raznovrsne projektne zadatke i izvođačke

poslove za koje daju i garanciju ■

PD OPTICUS

Knez Mihajlova 6, 11000 Beograd

kontakt osoba: Mileta Gajić

tel/fax: +381 11 3221 306

3348 120, 2182 970

mob: +381 64 3800 942

opticusing@yahoo.com

www.build.rs

25


promo

Austrotherm – godine prolaze,

liderstvo traje i opstaje

Austrotherm d.o.o je deo grupacije „AUSTROTHERM INTERNATIONAL“ i već duže od 11 godina postoji

i uspešno posluje u Srbiji. Kompanija je 2005. godine preuzela poziciju srpskog lidera u proizvodnji

termoizolacionih ploča na bazi EPS-a (ekspandiranog polistirena, tj. „stiropora“) i XPS-a (ekstrudiranog

polistirena, tj. „stirodura“) i tu poziciju neprikosnoveno drži i utvrđuje sve do današnjih dana.

Centrala Austrotherm d.o.o. se nalazi u Valjevu,

gde je smeštena i jedna od tri srpske

EPS-fabrike ove kompanije. Druge dve se

nalaze u Srbobranu i u Nišu, pri čemu u

Nišu kompanija poseduje i pogon za proizvodnju

termoizolacionih ploča od XPS-a.

Reč je o jedinoj XPS-fabrici koja uopšte

postoji u Srbiji. Austrotherm d.o.o. je fizički

prisutan i u Beogradu, preko svoje kancelarije

za marketinško-tehničku podršku.

Austrotherm d.o.o puno pažnje poklanja

konstantnom obogaćivanju svoje palete proizvoda.

U periodu 2001-2012, kompanija je

na tržište Srbije, kao i na tržišta okolnih zemalja,

osim svojih gore pomenutih standardnih

proizvoda „izbacila“ i sledeće proizvode:

Austrotherm AMK®: Element ispune za

međuspratne konstrukcije („monta od stiropora“).

Austrotherm PPG®: Sistemska ploča za

podno grejanje, sa distancerima za postavljanje

cevi.

poslednja međuspratna ploča

Austrotherm EPS ® A100

Austrotherm TPE ®

kosi krov (spolja)

Austrotherm EPS ® A150

cokle, rubovi

međuspratnih ploča,

izbegavanje „hladnih

mostova“

Austrotherm XPS ® P (FS)

Austrotherm EPS® AF PLUS: Fasadna

termoizolaciona ploča od EPS-a obogaćenog

primesama grafita koji pločama daje

karakterističnu sivu boju. Poseduje do 20%

bolja termoizolaciona svojstva u odnosu na

ekvivalentni „beli“ EPS.

Austrotherm EPS® T650 / T1000: Ploča za

zvučnu izolaciju od udarne buke. Ugrađuje

se u „košuljicu“ međuspratne ploče, iznad

termoizolacione ploče. „T650“ je idealna za

ugradnju u stambenim i poslovnim prostorima,

dok se „T1000“ primenjuje i ugrađuje

u industrijskim objektima, tamo gde udarnu

buku ne proizvode samo ljudi već i teške

mašine (opteretivost ploče je 1000kg/m²).

Austrotherm UNIPLATTE®: Ploča na

bazi XPS-a, obostrano obložena specijalnom

malterskom smešom u koju je već utisnuta

armaturna mrežica. Primarno se koristi za završne

radove u „mokrim čvorovima“ (kupatila

/ kuhinje), jer se na ovu ploču direktno polaže

i lepi keramička obloga. Sa ovim proizvodom

se izrađuju pregradni zidovi, ormarići, regali,

stepenice i police u „mokrim čvorovima“,

oblažu se kade, umivaonici, cevi i instalacije u

istim itd. Proizvod nalazi veliku primenu i u

izgradnji danas modernih wellness centara.

Austrotherm TPE®: Tavanski podni element

koji se sastoji iz dva sloja - donji sloj

je stiropor (u debljini od 60mm ili 100mm),

a gornji sloj čini drvo (iverica/OSB, debljine

8mm). Primenjuje se na pod poslednje međuspratne

ploče - one koja odvaja nezagrevano

potkrovlje od etaže ispod potkrovlja (koje se

zagreva). Funkcija proizvoda je da „sačuva“

kosi krov

(iznutra, između krovnih rogova)

Austrotherm EPS ® A30

Austrotherm KLEMMFIX ®

Austrotherm KLEMMFIX PLUS ®

pod međuspratne ploče (u „košuljici“)

Austrotherm EPS ® A100

Austrotherm EPS ® A120

Austrotherm EPS ® A150

konstruktivni deo međuspratne ploče

Austrotherm AMK ®

ravan krov

Austrotherm XPS ® 30 (FS)

toplotu u zagrevanoj etaži ispod potkrovlja,

odnosno da omogući čvršći pod tavana na

koji se onda mogu oslanjati teži tereti.

Austrotherm KLEMMFIX / KLEM-

MFIX PLUS®: Ploča za izolaciju prostora

između krovnih rogova. Elastična

je, tj. idealna za „uglavljivanje“

između krovnih rogova. Izrađuje se od

belog („KLEMMFIX“) ili od sivog „grafitnog“

stiropora („KLEMMFIX PLUS“).

Austrotherm EPS-granulat: U ponudi su

granule svih 5 kategorija belog stiropora

(EPS) od kojih se izrađuju termoizolacione

ploče (A30, AF, A100, A120 i A150). Granule

su prečnika od 0,5mm do 10mm, a primena

im je višestruka, u zavisnosti od prečnika.

Granule prečnika 0,5mm-1mm se koriste kao

ispuna za jastuke. Granule prečnika 2mm-

5mm čine, zajedno sa peskom, cementom,

vodom i aditivom (plastifikatorom), osnovu

za proizvodnju tzv. „lakih betona“, koji su sve

zastupljeniji u građevinarstvu. „Laki beton“ se

koristi za izradu pada (kosine) na ravnim krovovima,

plivajućim podovima, industrijskim

toplim podovima, kao i za izradu ravnajućih

slojeva. Zahvaljujući prisustvu EPS-granula,

zapreminska masa betona je znatno smanjena,

a to važi i za masu cele konstrukcije. Granule

takođe poboljšavaju i termoizolacione karakteristike

betona, kao i njegovu mehaničku

obradivost. Granule prečnika 5mm-10mm se

koriste u industriji nameštaja, kao ispuna za

tzv. „lazy bag“ fotelje i vreće ■

spoljni podrumski zidovi

i ispod temeljne ploče

Austrotherm XPS ® 30 (FS)

sanitarna područja

Austrotherm UNIPLATTE ®

podno grejanje

Austrotherm PPG ®

fasadni zidovi

Austrotherm EPS ® AF (FS)

Austrotherm EPS ® AF PLUS (FS)

zvučna izolacija od udarne buke

Austrotherm EPS ® T 650

Austrotherm EPS ® T 1000

26 www.build.rs


promo

Rolo vrata

Foto: Hörmann

na ručni pogon

za vrata koja se

retko koriste

Na rolo vrata SB koja proizvodi Hörmann lako se može

naknadno ugraditi motor WA 300 R S4.

Svejedno da li se radi o manjoj radionici,

proizvodnom pogonu ili trgovini – za vrata

koja se retko koriste Hörmann sa svojim

novim rolo vratima SB nudi robusno i povoljno

rešenje, kojim je moguće lako ručno

rukovati. Težina zastora se izjednačava preko

zateznih opruga koja je takođe razvio

HÖrmann. Tako da je potrebna minimalna

snaga pri podizanju ili spuštanju čak i veoma

velikih vrata.

Za retko korišćena vrata Hörmann nudi

sa svojim rolo vratima SB povoljno

i istovremeno robusno rešenje.

Zahvaljujući tehnici zateznih opruga

vratima se može jednostavno rukovati

i kada su u varijanti bez motora.

Ručno se može upravljati vratima i do pet

metara širine i četiri i po metara visine, pri

čemu se mogu zadržati u svakoj željenoj

visini. Tako i pešaci veoma brzo mogu da

prođu kroz vrata jer vrata ne moraju da se

otvore do kraja. Ukoliko dođe do promene

u korišćenju objekta ili se jave dodatni zahtevi,

onda se vrata bez problema mogu nadograditi

motorom. Takođe novo razvijeni

motor WA 300 R S4 koji je prilagođen rolo

vratima SB, ima meki polazak i meko zaustavljanje

što utiče na miran rad vrata. Kao

zastor se pored aluminijumskih Decotherm

profila ispunjenih poluuretanskom penom

mogu dobiti i jednozidni aluminijumski

profil HR 120A, perforirani profil HR 120

aero kao i aluminijumska rolo rešetka ■

Laka za rukovanje: Zahvaljujući tehnici

zateznih opruga vratima se može lako

rukovati i kada nisu na motorni pogon.

Dva šampiona na istoj talasnoj dužini

Mihael Šumaher je novi ambasador grupacije

Hörmann. Najuspešniji vozač formule 1 svih

vremena i vodeći evropski proizvođač vrata su

dogovorili dugoročnu partnersku saradnju koja

će krenuti početkom 2013. godine. Mihael Šumaher

će se kao predstavnik preduzeća koje

posluje širom sveta pobrinuti za to da marka

Hörmann bude još poznatija.

„Radujemo se što smo uspeli da pridobijemo

svetski poznatog i cenjenog Mihaela Šumahera

za ambasadora marke Hörmann“, kaže Martin

Hörmann, jedan od suvlasnika firme Hörmann.

„Mihael Šumaher je već dugi niz godina simbol za

uspeh, ambiciju, iskustvo, opčinjenost tehnikom

i porodične vrednosti – i time savršeno odgovara

porodičnom preduzeću kao što je Hörmann, koje

se razvilo u vodećeg evropskog ponuđača kvalitetnih

vrata, garažnih vrata i motora.

I Mihael Šumaher veruje u novonastalo partnerstvo:

„Marka Hörmann je za mene pojam još od

početka moje karijere. Još su tada bila na našoj

stazi za karting postavljena Hörmann-ova industrijska

vrata, a i današ još viđam njihove proizvode

na mnogim stazama formule 1, kao što

je u Španiji, na Nirburgringu ili Šangaju“ ■

Rasploživi zastori: Za rolo vrata SB mogu se koristiti Decotherm-profili

(npr. za zagrevane proizvodne pogone), HR 120 A (za negrejane hale), HR 120 aero

(za ograđivanje unutrašnjih prostorija, npr. delovi magacina) kao i rolo-rešetka HG-L

(za zatvaranje unutrašnjih prostorija, npr. lokali u tržnim centrima)

Hörmann Serbia d.o.o.

Udarnih desetina 32

11271 Beograd-Surčin

tel: +381 11 844 0821

mob: +381 62 760 126

info@hormann.rs

www.hormann.rs

28 www.build.rs


TEMA broja

Propusne podloge:

Podloge koje cure kao sito

Propusni beton je zapažen u građevinskoj industriji u Sjedinjenim

Američkim Državama nakon što je kongres usvojio Zakon o čistim

vodama 1987. godine (Clean Water Act). Uz ograničenja količine

prelivenih atmosferskih voda koja su dopuštena sa puteva, parkinga

i drugih nepropusnih površina, neki projektanti su počeli da traže

ekološke alternative. Našli su ih u egzotičnom, vodoupijajućem betonu

koji je prvi put testiran na Floridi pre oko 30 godina kao način odbrane

od poplava. Inženjeri su postavili visoko porozni beton duž puteva na

Floridi koji su često bili poplavljeni. Propusna površina je obezbedila

brzo sušenje kolovoza, koji nisu ostali poplavljeni nakon oluja.

Jednostavno rečeno, propusni beton se sastoji

od cementa, šljunka i vode bez peska u mešavini.

Odsustvo finih agregata rezultiralo je

betonom sa 15 do 20 posto praznog prostora,

dozvoljavajući vodi da prođe kroz njegovu

površinu. Ostavite baštensko crevo da teče

na pravilno postavljenom propusnom betonu

i neće se formirati barica; voda kao da nestaje

slično kao Alisa kroz ogledalo.

Koje su prednosti propusnih

podloga

Kako je interesovanje građevinske industrije

za propusne betone počelo da raste, američki

Institut betona (American Concrete Institute)

počeo je da eksperimentiše sa betonskim

mešavinama i tehnikama. Pre nego što su

postale široko prihvaćeno sredstvo za ublažavanje

urbanih poplava, propusne podloge su

morale da se dokažu i da izdrže kažnjavajuće

cikluse zamrzavanja-odmrzavanja u zimskim

oblastima, kao što je Nebraska. Inženjeri su

otkrili, da sa malim podešavanjem mešavine i

dubokim (od 30cm do 40cm) slojem šljunka

ispod, ovaj tip podloge ne samo da će preživeti

cikluse zamrzavanja i odmrzavanja, već

takođe predstavlja jedinstvenu korist zimi:

smanjuje potrebu za uklanjanjem snega.

Kada sneg padne na konvencionalnim površinama,

on se lepi za njih kao lepak. Kako

dnevne temperature rastu, neki delovi snega

se tope, stvarajući ćebe od leda kada termometar

padne ispod nule. Na propusnom

betonu, porozna struktura omogućava propuštanje

toplote iz zemlje čime se sneg topi

odozdo; zajedno sa površinskim topljenjem,

voda se odvodi kroz površinu, ostavljajući

iza sebe suvu površinu bez leda.

Još jedna prednost: Ako sadite drveće pored

propusne podloge, koreni dobijaju vodu i vazduh,

tako da rastu nadole i šire se horizontalno,

umesto da teže površini usputno savijajući

i lomeći trotoare i puteve. Iz perspektive zelene

gradnje, propusni beton takođe služi kao

„prva linija odbrane“ za zagađene vode, slično

kao travnate površine ili stajaće vode. Kako se

voda filtrira kroz slojeve šljunka, bakterije aerobno

degradiraju ugljovodonike. Bakterije u

zemlji završavaju posao, tako da kada kišnica

koja prođe kroz beton i dođe do izdana, ona

je u potpunosti pročišćena. Propusni beton

takođe smanjuje količinu atmosferskih voda

koje se odvode u opštinsku kanalizaciju, smanjujući

potrebu za preterano velikim sistemima

odvodnjavanja i ograničavajući dopiranje

mulja i zagađivača do slatkih voda.

Cilindar propusnog betona sa čvrstoćom na pritisak od 3.000psi (20.684kPa)

dozvoljava prolaz od skoro 70 litara vode u minuti po kvadratnom metru.

Održavanje

Da bi ispravno funkcionisao, materijal mora

da ostane porozan, što znači da on mora

ostati čist pri ugradnji i nakon nje u upotrebi.

Vremenom prašina, mulj, nafta i drugi zagađivači

formiraju tanak, ali vodonepropusan,

film preko površine betona. Kada se ovo desi,

propusna površine ne funkcioniše adekvatno.

Održavajući ga tako da ostane propusan i

besprekorno čist zahteva ulične čistače koji

kombinuju pranje i usisavanje, i povremeno

hidrauličko pranje, što je kontinuirana obaveza

i trošak za koji morate biti svesni i koji

mora biti jasno naveden u specifikacijama.

Iako ova mešavina betona (mešavina portland

cementa, agregata šljunka veličine graška ili

promera oko 0,9cm, i malo ili nimalo peska)

jeste jednostavan koncept, njegova logistika je

daleko od jednostavne. Da bi ovaj visoko porozni

beton obezbedio trajnu površinu, uslovi

moraju da budu skoro savršeni. Beton zahteva

tačnu proporciju agregata i vode, specijalnih

hemijskih mešavina, pravilno mešanje tokom

isporuke, i stručno postavljanje. Ako odlučite

da koristite propusne podloge u nekom od

projekata, nemojte to raditi sami. Angažujte

najbolje izvođače u vašem kraju i radite sa

najvećim i najsofisticiranijim dobavljačima.

Propusne podloge nisu toliko betonski proizvod,

već sistemi za asfaltiranje koji uključuju

zemljište, podlogu i, naravno, mešavinu.

Priprema podloge je presudna

Pošto se voda odvodi kroz propusni beton,

ona mora negde da ode. Na peskovitom tlu,

propusne podloge se ponekad mogu postaviti

direktno. Većina zemljišta zahtevaju šljunčani

tampon sloj najmanje 15cm debljine koji će

delovati kao drenaža, zadržavajući atmosferske

vode dok polako otiču u zemljište. Ako je

zemljište bogato glinom, i/ili se zemljište zamrzava

zimi, morate osigurati da se bilo koja

vlaga u betonu odmah ocedi – da biste ovo

postigli, odmah konsultujte inženjera.

Primer pripreme podloge: Kada je zemljište

glinovito i često mrzne, poželjno je dodatno

iskopati podlogu za nekih 30cm. Zatim staviti

sloj netkanog geotekstila na zemljište kako bi

se sprečilo rasipanje šljunkovitog sloja zajedno

sa blatom, potom dodate 25cm čistog, lagano

sabijenog agregata (od 1,9cm do 3,8cm drobljenog

krečnjaka). Radi osiguranja, možete

staviti dva ili tri reda odvoda koji su spojeni sa

najbližom atmosferskom kanalizacijom; ako

neuobičajeno velike padavine izazovu plavlje-

30 www.build.rs


nje debelog sloja šljunka, kišna kanalizacija

služi kao ventil u slučaju prelivanja.

Konvencionalni beton uvek ima donji stroj

za drenažu, ali važno je da šljunčani sloj ispod

propusnog betona ostane izravnan u cilju

maksimalnog zadržavanja vode i filtriranja u

zemljište. U nekim slučajevima, ovo može biti

prednost; nekada je teško uspostaviti prolivanje

vode pri velikim rasponima betona.

Klimatski pogodna mešavina

Tipična mešavina propusnog betona sastoji se

od agregata veličine zrna graška, portland cementa

i vode u razmeri 0,25:0,30 (oko jedne

trećine suvlje od tipičnog betona). Zbog niskog

sadržaja vode, propusni betoni ne mogu

biti pumpani. To je mešavina sa kojom je teško

raditi, ne izliva se iz kamiona niti širi lagano, a

njegova visoka poroznost dozvoljava vazduhu

da uđe i isparava brzo vlagu (hidratacija), čineći

potrebno da proces izlivanja i finiširanja bude

završen u roku od 20 minuta. Da biste se izborili

sa ovim karakteristikama, možete dodati hemikalije

koje usporavaju hidrataciju, stabilizuju mešavinu,

i pružaju nešto duže vreme za rukovanje.

Dodaci betonu uključuju i aerant agense (hemikalije

koje dodaju mikroskopske vazdušne

džepove cementnoj pasti tako da vlaga ima

gde da se proširi bez oštećivanja betona)

kako bi se sprečilo pucanje na niskim temperaturama,

reduktore vode i modifikatore

viskoznosti koji pomažu obradivosti. Cilj je

praktična mešavina koja se „lako“ postavlja

i daje podlogu sa 15% do 20% praznine u

strukturi (podseća na kolač od pirinča). Proizvođači

betona mogu odlučiti da dodaju mali

procenat sitnih čestica, obično leteći pepeo

(reciklirani materijal koji potiče iz elektrana

na ugalj), radi bolje čvrstoće na pritisak, tako

da se betonske površine ne mrve vremenom.

Pravilno postavljanje i sušenje

Izlivanje propusnog betona zahteva visoko koordinirani

napor. Tipični izazovi koji se mogu javiti

uključuju vađenje suve mešavine iz kamiona i niz

levak, teško razlivanje i kratko vreme za rukovanje

od 15 minuta ili manje. Važno je imati dovoljno

ljudi i da svi shvate njihov specifičan posao.

Dramatičan trenutak je onda kada suva, srebrna,

metalik pasta započinje njen spori tok duž

levka. Jedan radnik usmereva levak, dok drugi

primorava čvrstu mešavinu ka dole rukom ili

lopatom. Beton se izliva na zemlju u humkama

dok radnici grabuljama i lopatama razvlače

mešavinu. Čvrsta mešavina je teška za rukovanje

i podseća na vlažan šljunak. Zatim, da

izravnjate mešavinu koristite mehanički linijski

vibrator postavljen 1,5cm iznad površine.

Umesto da ravnate sa letvom, koristite valjak

od čelične cevi. Profil površine nije kritičan

kada je reč o propusnom betonu. Izdignuća ili

TEMA broja

ulegnuća neće postati jezerca – nesavršenosti

postaju nevidljive u takvoj gruboj površini. Sa

druge strane, važno je izbeći prekomerno „glačanje“

površine, koje bi ga zapečatilo i samim

tim, onesposobilo njegovu funkciju.

Odmah nakon nabijanja betona sa čeličnim

valjkom, nanesite na beton sredstvo za negu

i zatim pokrite površinu sa polietilenskom

oblogom, a sve u roku od 15 minuta od postavljanja.

Sa veoma poroznom strukturom

i veoma niskim sadržajem vode, vlaga brzo

isparava i ugrožava proces očvršćavanja. Nepravilno

očvrsli beton je glavni uzrok pucanja

propusne podloge. Ne možete prskati vodu

na površinu koja bi usporila hidrataciju, jer bi

to cementnu pastu ispralo na dno, ostavljajući

nepropusni sloj ispod i lošu, krtu koru iznad.

Plastična obloga, zapečaćena trakom i ukotvljena

duž ivica sa vrećama za pesak, mora

da ostane na mestu sedam dana. Proveravajte

je dnevno i popravite bilo koje rascepe.

Nakon uklanjanja polietilena, dajte betonu

punih 21 dan za očvršćavanje pre nego što

dozvolite protok saobraćaj preko njega.

Iako proces može da zvuči složen i zahtevan,

on je takođe veoma efikasan. Jednom kada

izvođač stekne iskustvo sa propusnim podlogama,

niži troškovi radne snage mogu rezultirati

u ekonomičnosti, a samim tim i u profitu.

Kako potražnja za ovim proizvodima raste, oni

sa potrebnim iskustvom će imati prednost ■

www.build.rs

31


TEMA broja

Hidroizolacija

betonskih konstrukcija

pod zemljom

Trajnost i dobro funkcionisanje podzemnih delova

objekata uveliko zavisi od njihove zaštite od vode.

U području hidroizolacija, izolovanje konstrukcija pod

zemljom spada u red najzahtevnijih inženjerskih aktivnosti.

Brojni su parametri koji se moraju uzeti u

obzir kod odabira hidroizolacionog sistema,

a najbitniji su:

• ne sme propuštati tečnost, vodenu paru

ni plin;

• ne sme menjati strukturu niti degradirati;

• mora podnositi agresivne mikroorganizme

prisutne u terenu;

• mora zadržati fizičke i hemijske karakteristike

tokom vremena;

• mora podnositi pomeranje konstrukcije;

• eventualna oštećenja moraju se jednostavno

popravljati;

• aplikacija mora biti jednostavna.

VOLTEX – trajan i efikasan

sistem za celi životni vek

objekta

VOLTEX je hidroizolaciona membrana koja

se sastoji od granula Volclay bentonita zarobljenih

između dva međusobno prošivena

geotekstila. Jedinstvena karakteristika Volclay

bentonita je povećanje volumena do 16 puta

u kontaktu s vodom od onoga u suvom stanju.

U uslovima gde se nalazi kompresovan u

prisustvu vode ili vlage, bentonit se pretvara

u nepropusni gel i bubri u ograničenom prostoru,

što je garancija nepropusnosti u svakoj

tački. VOLTEX je vodonepropusan do

70m visine vodenog nivoa. Geotekstili štite

bentonit od mehaničkih oštećenja i daju mu

fleksibilnost. U fazi betoniranja vlakna geotekstila

mehanički se vezuju za beton čime se

stvara kontinuirana nepropusna membrana

koja prati rad objekta i traje koliko i on sam.

Prednosti VOLTEX sistema su što se postavlja

izrazito jednostavno i brzo po praktično

bilo kakvom vremenu (kiša i hladnoća) bez

specijalnih alata, prajmera i lepkova. Podloga

na koju se postavlja može biti nepravilna,

ne mora nužno biti ni čista, ali mora biti bez

većih udubina i oštrih izbočina. VOLTEX se

postavlja direktno ispod armirane betonske

ploče, dok se kod izolovanja podrumskih zidova

postavlja na unutrašnju stranu spoljašnje

oplate tako da se betonira direktno uz

izolaciju. Bitno je naglasiti i da je VOLTEX

u potpunosti ekološki proizvod.

VOLTEX se upotrebljava kao zaštita i hidroizolacija

podzemnih betonskih konstrukcija

od stalne ili povremene vode. Izvrstan je kao

hidroizolacija podzemnih horizontalnih i

vertikalnih površina (temeljne ploče, zidovi

uz nasip, dijafragme i sl.) kod građevina kao

što su podrumi, garaže, skloništa, pothodnici,

tuneli i ostali objekti ukopani u tlo.

Pre početka rada na hidroizolaciji objekta

svakako kontaktirajte DRACOMERX tehnički

ured i zatražite stručni savet ili izradu

kompletnog projekta hidroizolacije objekta ■

DRACOMERX tehnički ured

Bulevar Kralja Aleksandra 578

11000 Beograd

Boban Uzunović

mob: +381 65 5009 100

boban.uzunovic@dracomerx.com

www.dracomerx.com

Direktni spoj temeljne ploče sa dijfragmom

32 www.build.rs


20 godina

savremenog poslovanja

Kompanija „GATES“ d.o.o. ove godine obeležava dvadeset

godina uspešnog poslovanja na tržištu Srbije i regiona.

Kompanija „GATES“ d.o.o. se bavi proizvodnjom

industrijskih i garažnih vrata, konzolnih

kliznih kapija, automatizacijom kliznih i

zaokretnih kapija, kao i postavljanjem sistema

za zatvaranje prostora, protokolizacijom

(prolazi i parking mesta), automatskim rampama,

automatskim stubićima, parking sistemima,

senzorskim automatskim vratima za

ulaz u poslovne objekte, banke, markete, itd.

Kompanija „Gates“ nalazi se u Tršćanskoj

ulici br. 21, Zemun. Kancelarije i proizvodnja

su smešteni u zgradi fabrike satova „INSA“,

dok je njihov proizvodni pogon organizovan

na površini od 2.300m 2 sa najsavremenijom

opremom i mašinama za proizvodnju.

Proizvodni i prodajni

program

• Automatska vrata „BFT“- Italy;

• Snaga i pouzdanost - prilagođena za korišćenje

krila težine do 150kg (120kg +

120kg ako su dva krila) uz neprekidni

radni ciklus;

• Sigurnost pri radu - elektronski sistem

upravljanja obrtnim momentom, brzinom

i usporavanjem;

• Brzo postavljanje – sistem AUTOSET

dozvoljava automatsku regulaciju svih parametara

neophodnih za funkcionisanje;

• Bešuman rad;

• Ugrađeni radio prijemnik;

• Elegantno i funkcionalno – blago zaobljene

linije i prikladne dimenzije.

Kao generalni zastupnici firme „BFT“-

Italy u Srbiji vrše snadbevanje kompletnog

programa tog, vodećeg svetskog proizvođača

automatike, po najboljim uslovima.

Garažna i industrijska

segmentna vrata

Kompanija „GATES“ d.o.o. proizvodi, isporučuje

i montira automatska, segmentna,

termoizolovana garažna i industrijska vrata

po potrebnim dimenzijama. Industrijska

vrata se izrađuju od aluminijumskih panela

sa ispunom od pleksiglasa/leksana.

Za proizvodnju segmentnih termoizolovanih

garažnih i industrijskih vrata koriste

se kompozitni paneli, sa visokokvalitetnom

poliuretanskom izolacijiom, debljine 40mm.

Sa obe strane panela nalazi se pocinkovani,

plastificiran čelični lim.

Paneli korišćeni za segmentna garažna i industrijska

vrata su, sa unutrašnje strane, ojačana jakim

čeličnim pločama koje omogućavaju sigurno

fiksiranje šarki i drugih dopunskih elemenata.

Za izradu segmentnih vrata koristi se lim debljine

0,45mm sa polimernom prevlakom, čime je

obezbeđena zaštita od korozije i veća čvrstoća.

Za međupanelnu izolaciju koristi se energofleks

uz pomoću kojeg je izbegnuto stvaranje

vlage među panelima. Kompletan okov,

uključujući i torzione opruge, prekriven je

slojem cinka debljine ne manje od 20μm.

Svi metalni profili su debljine ne manje od

2mm, čime je izbegnut prevremeni kvar

vrata u slučaju nepravilnog rukovanja. Vrata

poseduju visoki stepen zvučne izolacije i nizak

stepen termopropustljivosti.

TEMA broja

Infrastrukturna rešenja

Kompanija „Gates“ je od skora i zastupnik

kompanije „EJ“ iz Francuske, ranije poznate

pod imenom „NORINCO“, koja razvija,

proizvodi i plasira na tržište veoma široki

spektar infrastrukturnih rešenja u obliku rastegljivog

gvožđa, nerđajućeg i galvanizovanog

čelika, aluminijuma i kompozita za:

• odlivke i pribor za putnu infrastrukturu;

• telekomunikacionu i kablovsku mrežu;

• rešenja urbanog mobilijara;

• glavne infrastrukturne projekte: tunele,

pristaništa, aerodrome itd.

Želeli bi posebno da izdvojimo njihovu proizvodnu

liniju pod nazivom SELFLEVEL,

koja po svojim karakteristikama najviše

odgovara našem tržištu. U pitanju su poklopci

i rešetke koji prate/kreću se (dišu) sa

asfaltom u zavisnosti od vremenskih uslova

(godišnjeg doba). Ugradnjom ovog proizvoda

stavlja se tačka na propadanje/izbijanje

šahtovskih poklopaca i njihovog rama.

Kao zastupnik kompanije „EJ“ u Srbiji,

kompanija „Gates“ pruža svu tehničku podršku

pri projektovanju i ugradnji, kao i naravno

snabdevanju proizvoda iz programa

ove vodeće svetske kompanije ■

GATES

Tršćanska 21

11080 Beograd - Zemun

tel: +381 11 3169 571

3169 572, 3077 426

fax: +381 11 3713 680

mob: +381 64 8648 307

office@gates.co.rs

www.gates.co.rs

www.build.rs

33


TEMA broja

Zaštitne putne ograde

Preduzeće „UTVA Silosi“ je locirano u najekskluzivnijem

delu industrijske zone Kovin i prostire se na površini od

gotovo 25ha. Blizina svih važnijih magistralnih drumskih

saobraćajnica i blizina Beograda, te potencijal budućeg

razvoja železničkog, rečnog i vazdušnog saobraćaja pružaju

neograničene mogućnosti za intenzivan razvoj preduzeća.

Proizvodni program firme čine:

• toplovaljani čelični limovi;

• hladnovaljani limovi od nisko ugljeničnog

čelika;

• toplovaljani rebrasti čelični limovi;

• sliteri;

• šavne cevi (kvadratne, pravougaone i

okrugle);

• profili za građevinsku bravariju;

• hladno oblikovani profili;

• zaštitne ograde za puteve;

• čelične trake sa oborenim ivicama;

• čelične pocinkovane trake za uzemljenje;

• silosi i silosna oprema;

• program izrade istegnutog metala;

• zavojnice, spirale, pužni transporteri;

• izrada i montaža objekata;

• kontejneri za smeće;

• čelične konstrukcije.

U savremenom putnom saobraćaju uz razvoj

putogradnje velika pažnja se poklanja

opremi puteva. Značajni element opreme

puteva čine zaštitne ograde za puteve koje

svojom funkcijom omogućuju sigurnost u

saobraćaju.

Zbog nepredvidljivog opterećenja od strane

raznih vrsta vozila profili zaštitne ograde

moraju imati osobinu da pretrpe plastične

deformacije bez loma ili moraju delovati

unutar granice elastičnosti. Čelik je pokazao

tu plastičnu sposobnost i ponaša se zadovoljavajuće

bez loma čime je efikasnost čelične

zaštitne ograde posebno kod težih udaraca,

UTVA SILOSI

Dunavska 46

26220 Kovin

tel: +381 13 741 484

741 625

fax: +381 13 742 821

tel: +381 18 882 040, Dahop Utva

office@utva.rs

www.utva.rs

odnosno većih poprečnih opterećenja, pokazala

prednost u odnosu na druga rešenja.

U proizvodnom programu poseduju više

vrsta zaštitnih ograda i to:

• jednostrana ograda;

• jednostrana ograda sa odstojnikom;

• dvostrana ograda;

• dvostrana ograda sa odstojnikom;

• ostali elementi zaštitnih ograda za puteve.

Pored izrade zaštitnih ograda za puteve vrše

i njihovu ugradnju. Zaštitne ograde za puteve

isporučuju korisniku (kupcu) po metru,

dok za potrebe održavanja isporučuju i pojedine

elemente zaštitnih ograda.

Elementi zaštitnih ograda za puteve su:

• štitnik profil B l=4.300mm;

• štitnik profil A l=4.300mm;

• stub zaštitne ograde;

• podupirač tip B;

• podupirač tip A;

• podesiva spojnica;

• odstojnik jednostrani;

• u spojnica;

• odstojnik dvostrani;

• traka jednostrane ograde sa odstojnikom;

• podložna pločica M10;

• podložna pločica M16;

• stub za objekat;

• sidrena ploča;

• završni komad - lični;

• završni komad - kosi;

• vijčana roba za zaštitne ograde;

• reflektujuća tela (katadiopteri) i dr.

Takođe proizvode i zaštitne žičane ograde

za puteve sa farmerskim (žičanim) pletivom

za opremanje javnih puteva visine

h=1.500mm do 2.000mm, koja se sastoji od

sledećih elemenata:

• zatezni stub zaštitne žičane ograde;

• unutrašnji profil zateznog stuba zaštitne

žičane ograde;

• kosnik zateznog stuba zaštitne žičane

ograde;

• središnji stub zaštitne žičane ograde;

• vijčana roba za vezu zateznog stuba i

unutrašnjeg profila;

• farmersko (žičano) pletivo.

Rade više vrsta zaštitnih žičanih ograda i to:

• žičana ograda bez nastavaka iznad pletiva;

• žičana ograda sa jednim ili više nastavaka

iznad pletiva;

• žičana ograda u kombinaciji sa jednokrilnim

vratima;

• žičana ograda u kombinaciji sa jednokrilnim

i dvokrilnim vratima.

Materijal za izradu je čelik kvaliteta S235JR

prema standardu SRPS EN 10025. Zaštitne

žičane ograde se postavljaju da predstavljaju

fizičku prepreku sa minimalnom mogućnošću

prolaza za krupne divljači, krupnije

predstavnike male dlakave divljači, ljude i

domaće životinje. Zaštitne žičane ograde

za puteve isporučuju kupcu po metru, dok

za potrebe održavanja isporučuju i pojedine

elemente zaštitnih žičanih ograda. Zaštitna

žičana ograda se postavlja celom dužinom

trase autoputeva, izuzev na mestima gde već

postoje prirodne i veštačke prepreke koje

funkcionalno zamenjuju zaštitne žičane

ograde ■

34 www.build.rs


Siloin d.o.o. Kovin

Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju

i zapošljavanje osoba sa invaliditetom

tel: 013 741 484 | fax: 013 742 821

e-mail: siloin.direktor@utva.rs

“Dahop Utva” Aleksinac

Društvo za hladno

oblikovanje profila

tel: 018 882 040 | fax: 018 882 041

e-mail: bojan.nikolic@utva.rs

SIGURAN PARTNER

Dunavska 46, 26220 Kovin | tel: 013 741 484, 741 625 | fax: 013 742 821 | e-mail: office@utva.rs | www.utva.rs


TEMA broja

VAŠ POUZDAN PARTNER

U GRADNJI

Put Inženjering punih 20 godina radi kao specijalizovano

preduzeće za izgradnju infrastrukture u niskogradnji i visokogradnji,

kao i proizvodnje kamenog agregata i betona. Preduzeće se bavi

i transportom, uslugama građevinske mehanizacije i specijalne opreme.

Ponuda Put Inženjeringa

Fabrika betona:

• proizvodnja svih marki betona;

• izrada ferobetona.

Proizvodnja:

• kamenog agregata iz sopstvenog kamenoloma;

• Betonblock kocki za izradu pregradnih

zidova;

• nosača za mostovske konstrukcije;

• prednapregnutih šupljih ploča;

• elemenata za prefabrikovanu gradnju

(temelji, čašice, stubovi, grede, krovne rožnjače).

Niskogradnja:

• sve vrste iskopa;

• ugradnja ivičnjaka, kanalica, rigola;

• asfaltiranje;

• izgradnja mostova, propusta;

• izrada kanalizacije, kolektora;

• pobijanje larsen talpi za obezbeđenje

obrušavanja terena;

• proizvodnja i ugradnja sistema betonske

odbojne zaštitne ograde na putevima u

skladu sa standardom EN1317.

Transport:

• auto-mikseri za prevoz betona;

• kiperi;

• damperi;

• pumpa za beton;

• niskonoseća prikolica;

• prikolica za transport betonskih gotovih

elemenata;

• autodizalice nosivosti 35t, 40t, 70t;

• specijalna niskonoseća prikolica nosivosti

do 60t.

Visokogradnja (fotografije iznad):

• proizvodnja prefabrikovanih armiranobetonskih

konstrukcija (temelji, čašice,

stubovi, T nosači svih dimenzija, A nosači

do 30m, prednapregnute šuplje ploče, rožnjače)

takva je da se mogu izvesti različiti

tipovi konstrukcija svih raspona i rastera

sa upotrebom tipskih elemenata čime se

ostvaruje racionalizacija sistema;

• izgradnja hala po crtežima klijenata ili

prerada po sistemu i statičkim proračunom

preduzeća Put Inženjering;

• montaža prefabrikovanih elemenata;

• izrada temelja i temeljnih greda;

• izrada armature u sopstvenom armiračkom

pogonu;

• izrada objekata po sistemu ključ u ruke.

Za detaljnije informacije možete se informisati

na sajtu Put Inženjeringa ili direktno

na kontakte date na dnu strane ■

PUT INŽENJERING

Knjaževačka bb

18000 Niš

tel: +381 18 215 355; 575 574

fax: +381 18 576 600

office@putinzenjering.com

bbaza@putinzenjering.com

www.putinzenjering.com

36 www.build.rs


TenCate Polyfelt ®

Osnovne smernice za ugradnju

geosintetičkih proizvoda za asfaltiranje:

PGM 14, PGM-G i PGM-G E

Ravago Lambda SR iz Beograda je multinacionalna kompanija

koja posluje u okviru RAVAGO GROUP. Među poznatim svetskim

brendovima, sa kojima je u partnerskim odnosima, izdvajamo

TenCate Polyfelt ® najvećeg austrijskog proizvođača geosintetike.

Očuvanje putne mreže u dobrom stanju je

veliki izazov za putare. Samo prosto polaganje

novog asfaltnog sloja preko starog

ispucalog i oštećenog sloja bitumena ili betona,

neće obezbediti dugotrajno rešenje. U

kratkom vremenskom periodu novi sloj asfalta

biće uništen reflektujućim pukotinama

usled habanja i temperaturnih razlika. Ovaj

problem je opštepoznat, a rešenje je TenCate

Polyfelt® PGM-G E, sloj za armiranje,

koji štiti novi asfalt od pukotina počev od

donjih slojeva puta. Novi sloj asfalta mora

biti ojačan (armiran), zaštićen od formiranja

novih pukotina upotrebom geosintetičkih

proizvoda ugrađenih između starog i novog

sloja asfalta, u skladu sa evropskim standardom

EN 15381. Geosintetički kompozit -

TenCate Polyfelt® PGM-G E upotrebljava

se da bi produžio životni vek putne površine

i do 4 puta, što je izuzetno važno uzimajući

u obzir veliku uštedu u eksploatacionom

veku nove putne površine.

Pripremni radovi

Čišćenje površine puta i pukotina od otpada,

prašine i rastinja. Spojeve koji su u lošem

stanju, izuzetno nejednake površine ili velika

ulegnuća potrebno je izravnati. Procenat

šupljina na površini puta ne sme biti veći

od 8%. Pukotine čija širina je veća od 4mm

potrebno je popuniti odgovarajućim materijalima

do nivoa okolne površine.

Nanošenje veznog sloja

Za vezne slojeve pogodne su obe vrste bitumenskih

emulzija, razređene i katjonske

(min. 65%). Naročito se preporučuju polimer-modifikovani

bitumeni, dok bitumeni

koji sadrže topitelje ne bi trebalo da se koriste.

Faktori uticaja: Klimatski uslovi, asfaltni

zastori i saobraćajno opterećenje. Preporučena

vrsta veznog sloja: Polimer-modifikovani

bitumeni (ili emulzije) i standardni bitumeni

(ili emulzije).

Preporučena količina veznog sloja

Neophodna količina materijala za izvođenje

veznog sloja izračunava se na osnovu količine

koja je neophodna da bi došlo do zasićenja

ugrađenih netkanih proizvoda tipa

PGM 14, PGM-G i PGM-G E i kako bi

se postiglo potpuno vezivanje.

Nanošenje veznog sloja prskanjem uvek

treba vršiti pomoću kalibrisane prskalice

montirane na kamion kako bi se obezbedilo

nanošenje odgovarajuće količine.

Ugradnja proizvoda iz serije PGM 14 i

PGM-G i PGM-G E

Ugradnju ovih proizvoda mora vršiti samo

osoblje koje je obučeno za to ili takozvani

odobreni izvođač.

Početak radova

Početak ugradnje određuje izvođač, pri čemu

se uzima u obzir kvalitet upotrebljenog veznog

sloja i preovlađujući klimatski uslovi. Ukoliko

je odabrani vezni sloj bitumen – bilo polimermodifikovani

ili razređeni – može se odmah

početi sa polaganjem proizvoda za izvođenje

kolovoznog zastora. Međutim, ukoliko će vezni

sloj biti emulzija, polaganje PGM proizvoda

mora se odložiti do trenutka neposredno

pre razlaganja emulzije. Vreme razlaganja nije

moguće tačno predvideti - ono se razlikuje u

zavisnosti od klimatskih uslova.

Upotreba mašine za ugradnju proizvoda

Prilikom polaganja proizvoda PGM 14,

PGM-G ili PGM-G E širine veće od 1,0m

ili u većim količinama, preporučuje se upotreba

mašine za ugradnju proizvoda.

Postupak ručnog polaganja

Za polaganje proizvoda PGM 14, PGM-G ili

PGM-G E širine manje od 1,0m obično nije

neophodna upotreba mašine za ugradnju proizvoda.

Proizvodi za izradu kolovoznog zastora

se u tom slučaju mogu polagati ručno. Emulzije

se preporučuju za ručno polaganje zato što

omogućavaju vršenje naknadnih korekcija.

Spajanje traka

Za spajanje traka u podužnom smeru duž

puta, preporučuju se sučeoni spojevi. Razmaci

između traka ili otvori širine do 40mm

mogu se zanemariti na mestima na kojima

ispod trake nema većih pukotina.

Sečenje

Svi tipovi proizvoda se jednostavno seku

pomoću noža ili makaza.

TEMA broja

Uklanjanje nabora ili neravnina

Trake je

potrebno polagati bez gužvanja. Manji

nabori (5-10mm) su nevažni i mogu se zanemariti,

ali nabore koji mogu napraviti tri sloja

trake potrebno je ukloniti sečenjem ili zagrevanjem.

Sečenje: Veliki nabori seku se nožem ili

makazama. m Jedan deo nabora se zatim polaže

na

vezni sloj i nanosi se dodatnih 0,8kg/m²

mase

pre

postavljanja drugog dela na svoje

mesto. Zagrevanje: Nabor može da se reguli-

še paljenjem em pomoću gasnog gorionika. Vodite

računa da se na tkanini ne naprave rupe.

Nanošenje posipa

Posipanje proizvoda za izradu kolovoznih

zastora obično nije potrebno; međutim,

usled određenih okolnosti, može biti neophodno

da se traka zaštiti:

• Usled izbijanja proizvoda korišćenog za

vezni sloj naročito usled visokih temperatura

okoline;

• Ukoliko je tačka razmekšavanja veznog sloja

suviše niska, usled čega točkovi vozila za izvođenje

kolovoznog zastora pomeraju trake.

Vremenski uslovi

Vetar: Ukoliko se javi potreba usled slabog

prijanjanja trake na vezni sloj, pređite blagim

pritiskom gumenog valjka.

Kiša: Trake se ne pokrivaju dok kiša ne

ispari. Manja količina preostale vlage je

prihvatljiva ukoliko je temperatura zastora

dovoljna da omogući isparavanje.

Nanošenje sloja bitumena

Mogu se koristiti sve vrste asfalta vezanih bitumenom

i makadama u okviru temperaturnog

raspona između 140°C i 180°C. Sloj asfalta

koji se polaže iznad traka mora biti najmanje

40mm debljine. Bitumen se nanosi primenom

konvencionalnih metoda, uzimajući u obzir

sledeće: saobraćaj na gradilištu može da se

odvija na pravilno položenim trakama PGM

14, PGM-G i PGM-G E. Kada se vezni sloj

u potpunosti stvrdne, može se dozvoliti javni

saobraćaj preko traka PGM 14, PGM-G

i PGM-G E u kratkom periodu, pri čemu

se mora voditi računa o smanjenom trenju

između traka i guma na vozilima. Na trake

PGM 14, PGM-G i PGM-G E se ne nanosi

nikakav dodatni vezni sloj (izuzetak su preklopi).

Na tragove točkova mora se naneti posip

ukoliko dođe do izbijanja veznog sloja. Zbog

slabog trenja između traka i guma na vozilima,

nemojte do maksimuma opteretiti finišere ■

RAVAGO LAMBDA SR d.o.o.

Cara Dušana 207a

11080 Beograd-Zemun

tel: +381 11 71 51 257

fax: +381 11 316 49 49

a.seferovic@ravago.rs

www.ravago.rs

www.build.rs

37


TEMA broja

Infrastruktura i

RECESIJA

Zašto bi trebalo da investiramo i reinvestiramo u našu

javnu infrastrukturu koja je u stalnom stanju propadanja

Kako su meseci prolazili i dubina i oštrina finansijske krize

2008. godine postajali jasniji, mi u redakciji magazina Build

smo pomislili da je ovo tačno ona remetilačka promena

potrebna da nas natera da iznova promenimo ekonomiju

na globalnom nivou.

Izgledalo je kao savršen podsticaj za rešavanje

klimatskih promena u realnim uslovima,

za zamenu našeg razmišljanja industrijskog

doba i infrastrukture, kao i za stvaranje zdravijeg

okruženja za našu decu. Za nas je bilo

očigledno: Zelena tehnološka revolucija je

bila logičan „motor“ povlačenja ekonomije

iz jarka i postavke sveta na više sigurniji i

održiviji put.

Rani znaci su bili tu:

• Američki milijarder Voren Bafet je kupovao

pruge, jedan od najekonomičnijih

vidova dugolinijskog transporta;

• Predsednik Sjedinjenih Američkih Država

Barak Obama objavio je planove za

izgradnju američke brze železnice;

• Kina i neke zemlje Zapadne Evrope

(predvođene Nemačkom) su u velikoj

meri ulagale u obnovljive izvore energije;

• Troškovi proizvodnje solarnih panela su

opadali; i

• Električni automobili i pametne mreže

su bile teme o kojima se sve više raspravljalo.

Razmišljajući o ambicioznom cilju koji je

najavio Džon Kenedi 25. maja 1961. godine

– slanje čoveka na Mesec do kraja decenije

– uzbudili smo se samo zamišljajući

mogućnosti i nenadmašne inovacije čiste

tehnologije koje se naziru u budućnosti.

Uvereni smo da ovo nije samo momenat

u vremenu u tranziciji ka održivoj zelenoj

ekonomiji, već naša moralna odgovornost.

Do sada bi velike ekonomije sveta trebale da

postavljaju ciljeve slične Kenedijevom i da

napreduju u tom pravcu. Kako bismo obnovili

same temelje, velike ekonomije treba da

prate korak sa razvitkom tehnologija i štite

svoje građane u budućnosti, postavljajući

lestvicu visoko i pružajući primer ostalima.

Prvi i osnovni zadatak sa kojim se suočavaju

nacije razvijenih zemalja ove godine jeste

pretvaranje recesije u oporavak.

Možda pravo pitanje nije zašto je Kenedi

postavio taj cilj, već zašto ne postavljamo

sebi ciljeve opet

Savršeno dobra kriza će

propasti

Svaka kriza sa sobom nosi plodove oporavka.

Ono što jeste paradoksalno jeste činjenica da

je izlazak iz ekonomoske krize jedino moguć

negiranjem postojanja krize i što većim pokretanjem

proizvodnje i industrije. Naravno,

naša ekonomija je nepobidno vezana za ekonomiju

regiona i Evropske unije i bez njihovog

pokretanja se ne možemo ni mi pokrenuti.

Moramo pomenuti i političku paralizu

Sjedinjenih Američkih Država, kao i usporavanje

kineske ekonomije kao faktore koji

ne doprinose bržem prolasku globalne krize.

Svetskoj finansijskoj krizi nije pristupljeno

na pravi način, i činjenje onoga što je zaista

potrebno da se ona stabilizuje na dugi rok se

smatra previše politički rizičnim prema američkim

i evropskim političarima koji sprovode

rigidne ideologije i štite kratkoročna nasleđa.

U međuvremenu, ovde u Srbiji, a i u regionu,

imamo ogromnu infrastrukturu, od kojoj

je većini prošao „rok trajanja“, koja ima

veliku potrebu za rekonstrukcijom ili zamenom.

Spisak je beskrajan: Stambene i javne

zgrade koje rasipaju energiju, trošni putevi

i zarđali mostovi, preopterećena električna

mreža i objekti za preradu vode će svi zahtevati

decenije istraživanja i razvoja, planiranja,

renoviranja, proizvodnje, izgradnje i

održavanja. Životi naše dece će bukvalno

zavisiti od toga.

Nikada više u našim životima nećemo imati

hitnije razloge ili bolju priliku da preduzmemo

ogroman posao infrastrukturne obnove:

1. Velika obučena radna snaga je nezaposlena,

lako dostupna i u riziku da postane

trajno nesposobna za rad sa svakim prolazećim

mesecom.

38 www.build.rs


2. Obeshrabreni stariji radnici su primorani

da odu u penziju prevremeno, sa oskudnim

prihodima, dodajući pritisak na već

preoterećen penzioni sistem.

3. Mladi radnici, trenutno nezaposleni i sa

malom mogućnošću zaposlenja, manje će

naučiti i zarađivati tokom njihovih života.

4. Prilika bez presedana postoji da se povećaju

ciljane tehničke veštine za radnike

kroz školovanje i volontiranje, kao i preko

mentorskih programa.

5. Pouzdana infrastruktura je od ključnog

značaja za ekonomiju i uspostavljanje

moderne i efikasne baze za proizvodnju

i trgovinu.

6. Ubrzane klimatske promene nas sada primoravaju

da se prebacimo sa ofanzivnog

na defanzivni položaj.

7. Troškovi kreditiranja nikada neće biti

niži.

Dakle, šta čekamo

Reč je o štednji

Koristimo izraz „mi“ u globalnom smislu,

jer smo kao (navodno) najpametnija vrsta sa

suprotno postavljenim palcem na planeti svi

zajedno u ovome.

Verujemo da se svi mi možemo složiti da je

globalnoj ekonomiji potrebna „intervencija“

neke vrste koja bi je ponovo pokrenula. Pravi

problem jeste u tome što mi ne možemo

da se dogovorimo kako da dođemo „odavde“

do „tamo“. Kada je filozof i začetnik političke

ekonomije Adam Smit uveo koncept

„nevidljive ruke“ kako bi opisao samoregulišuću

prirodu tržišta pre više od 250 godina,

sigurni smo da nije predvideo negativne

posledice te iste ruke koja ima svoj „palac

na tržištu“.

Dakle, to je mesto gde vlada treba da dođe

do izražaja – postavljanje pravila tržišta kroz

politiku i regulativu i vođenje računa o javnom

interesu kroz investicije (potrošnju)

finansirane od strane prihoda (poreza). Nažalost,

to se dešava samo na malom nivou i

u lokalnoj sferi.

Prošlo je već četiri godine od kraha iz 2008.

godine. Evropska centralna banka nastavlja

da se neadekvatno bori sa bankarskim „požarima“,

a sada profitabilne američke banke

oklevaju da pozajmljuju novac jer je to previše

„rizično“. Nakon ukidanja miliona radnih mesta

u poslednje četiri godine, mnoge korporacije

su sada profitabilnije nego ikada i sede

na gomilama novca. Berzanski trgovci i dalje

profitiraju kako njihovi kompjuteri brzo ulaze

i izlaze na tržišta, reagujući iz minuta u minut

na izveštaje o evropskim polumerama.

TEMA broja

Takođe je sada potpuno jasno, kao što je

više ekonomista predviđalo, da evropske

mere štednje (koje su uvedene da bi napale

hronične deficite) nisu uspele da uliju poverenje

u tržišta predviđena od strane političara.

Nije iznenađujuće da te mere štednje

vode Evropu nazad u recesiju, povlačeći sa

sobom i Sjedinjene Američke Države, a od

nedavno, i Kinu sa njima.

Da dodamo so na ranu, čini se da tamo postoji

dovoljno novca da se plate neki poslovi

koji hitno treba da se završe. Slučajno je to

za potrebe turizma u Švajcarskoj i Kajmanskim

ostrvima. Jedan odsto privrede se sasvim

dobro snalazi.

Kako „sigurnost“ izgleda

Dozvolite nam da kažemo na ovaj način.

Kada najveća ekonomska i vojna sila na

svetu, koja takođe ima valutu u kojoj se obračunava

rezerva, nije dovoljno „sigurna“ da

li da investira u svoju budućnost, ona šalje

poruku koja odzvanja širom sveta.

Sedamdeset odsto američke ekonomije je

vođeno potrošnjom naroda koji je izgubio

20 godina neto vrednosti od 2007. godine,

vraćajući ih finansijski nazad u 1992. godinu.

Obučena radna snaga iz srednjeg staleža

se smanjuje, popunjavajući poslove sa minimalnom

zaradom koji su tradicionalno bili

zauzeti od strane mlađih radnika sa nižim

obrazovanjem. Plate i penzije padaju, tako

Izvor buke

Izvor buke

Prijemna prostorija

www.build.rs

39


TEMA broja

da preduzeća ne zapošljavaju jer potražnja

jednostavno ne postoji. To je začarana silazna

spirala koji su neki ekonomisti već prozvali

„izgubljenom decenijom“.

Jednostavna logika (i mnogi ekonomisti)

sugerišu da pravilno ciljana, velika infrastrukturna

investicija jeste doza adrenalina

potrebna da oživi bolesnu ekonomiju. To je

radno intenzivni poduhvat koji se ne može

obaviti nigde drugde nego u samoj zemlji.

On bi dao arhitektonskoj, inženjerskoj i

građevinskoj struci preko potreban posao

u njihovom polju ekspertize i stvorio nove

mogućnosti u komunikacionim i tehničkim

delatnostima, od kojih bi svaka od njih

injektirala novac direktno u naselja i zajednice

u kojima obitavaju.

Sektori van građevinskog bi videli neposredne

korisiti kako vodoinstalateri, električari,

izvođači, kamiondžije, softverski inženjeri,

dobavljači, i njihove porodice ponovo stiču

poverenje u državu dok se prihodi u domaćinstvu

povećavaju. To se, zatim, odatle

proteže naviše i preduzeća svih vrsta počinju

da zapošljavaju kako bi zadovoljili povećanu

tražnju. Poreski prihodi rastu sa primanjima,

pomažući u plaćanju troškova.

Poreski podsticaji direktno vezani sa stvaranje

radnih mesta i poboljšanje energetske

efikasnosti će održati pozitivno kretanje.

A za onu grupu „ali mi to ne možemo da

priuštimo“ koja tvrdi da će potrošnja ostaviti

veliki teret duga njihovim unucima, imamo

dva pitanja:

1. Možete li sebi priuštiti da ne uradite to

2. Ako ne sada, kada

Izveštaj „Pripremanje za rizike 21. veka“

(Preparing for 21st Century Risks), koji je

nedavno objavila Alijansa za američku proizvodnju

(Alliance for American Manufacturing),

naglašava oštru realnost:

„Američki način života zavisi od dinamične

privrede, postojanje koje se zasniva na stručnoj

radnoj snazi, inovacijama i infrastrukturi svetske

klase. Veći deo ove kritične infrastrukture

je ranjiv na napade, katastrofalne vremenske

uslove, zastarelost i propadanje. Neposredna

nacionalna bezbednost, pripravnost i ekonomske

potrebe zahtevaju podjednako jaku

domaću proizvodnu bazu koja je, iz mnogih

razloga, erodirala tokom godina.“

Ova realnost opisuje skoro svaku razvijenu

zemlju na planeti, i premda se recepti obnove

razlikuju od zemlje do zemlje, pokretačka

sila koja stoji iza ideje jeste univerzalno

primenljiva. Možete se kladiti da će korporacije,

bankari i privatni investitori trčati da

ugrabe svaku priliku da investiraju nešto od

tog viška novca u velike inicijative koji će

se odvijati tokom decenija. Oni samo čekaju

signal. I mi zaista nemamo više vremena za

gubljenje.

Klimatske promene su ovde

Bezočno smo ignorisali već nekoliko decenija

upozorenja naučnika, pravdajući se sa

negativnim uticajima na ekonomiju. Sada

se alarmi oglašavaju svuda na svetu, a posebno

u Sjedinjenim Američkim Državama.

Rekordna suša u Teksasu prošle godine,

najveća suša od 1956. godine, je devastirala

useve kukuruza i soje, što je za posledicu

imalo veću cenu hrane u narednoj godini.

Toplotni talasi su iskrivili železničke šine i

asfalt na autoputevima. Sve oštrije zime su,

takođe, imale svoj danak na dotrajalu infrastrukturu.

Nacionalne agencije Sjedinjenih Država su

procenile 2006. godine da je ukupna materijalna

šteta i ekonomski uticaj sezone uragana

iz 2004. godine bio 45 milijardi dolara.

Godine 2011, Nacionalna administracija

za okeane i atmosferu (NOAA - National

Oceanic and Atmospheric Administration)

napravila je rang listu najskupljih uragana

od 1900. do 2010. godine i otkrila da su se

svi osim jednog desili u 21. veku.

Iako je bilo lako odložiti akciju i zažmuriti

onda kada su klimatske promene bile samo

buduća „verovatnoća“, mi sada moramo da

ih rešavamo direktno. Voda i ušteda energije

su kritična pitanja koja ne mogu više čekati.

Ekstremni vremenski događaji su sada, po

prvi put, direktno vezani za klimatske promene.

Američka vojska je počela da „zeleni“ u velikom

stilu, pošto je iskusila strateške slabosti

konvoja za snabdevanje fosilnih goriva

u Iraku. General Stiven Anderson (Steven

Anderson) je, poput mnogih vojnih lidera,

shvatio da potrošnja fosilnih goriva čine

SAD ranjivim na druge načine. „Postoji

velika veza između energije i vojske. Što se

više energije koristi, to ste manje vojno efikasni

zato što ste ranjivi.“

Mnoge bitke tek predstoje pre nego što globalna

„zelena tehnološka revolucija“ dobije

bilo kakav zalet i one će biti vođene u političkim

i korporativnim centrima moći. Ako

se političari velikih zemalja ikada slože da

daju „zeleno svetlo“ realnim akcijama za rešavanje

klimatskih promena kroz zelene infrastrukturne

incijative, ostatak sveta može

da stekne pouzdanje koje nam svima treba

kako bi prilagodili naše prioritete i ekonomije

ka više održivoj budućnosti ■

40 www.build.rs


Samolečeći beton:

Put ka samoodrživoj

infrastrukturi

Bilo da govorimo o zgradama, mostovskim konstrukcijama,

putevima, branama ili parkinzima, beton je neophodan za

građevinsku industriju.

Međutim, beton ima jedan ozbiljan nedostatak:

On ima malu zateznu snagu i ima

tendenciju da puca kada je podvrgnut tenziji.

Čak i kada su ojačane čelikom, betonske

konstrukcije postaju ranjive kada su izložene

vodi, jer sićušne pukotine na površini dozvoljavaju

vodi da prodre unutar konstrukcije

i ugroze čeličnu armaturu.

Zbog ovoga inženjeri često koriste veće

količine čelične armature unutar betonske

konstrukcije nego što je neophodno kako bi

sprečili da pukotine postanu previše velike –

ovo je višak čelika koji ne samo da je skup,

već i nema nikakvu konstruktivnu svrhu.

Štaviše, kada beton zaista pukne, reparacija

može biti jako zahtevna i skupa, naročito

u sredinama gde je ograničen pristup konstrukciji

ili strukturama kao što su podzemna

skladišta za opasni otpad, tuneli, mostovi

i slične strukture, gde je obavljanje

reparacija otežano, i može predstavljati bezbednosni

rizik.

Bolje rešenje, prema mikrobiologu dr Henku

Džonkinsu (Henk Jonkins), profesoru sa

Delft Univerziteta tehnologije (Delft University

of Technology) iz Holandije, jeste

razvijanje rešenja koje omogućava betonu

da se samozaleči prirodnim putem.

Od 2006. godine Džonkins blisko sarađuje

sa građevinskim inženjerima u razvoju sredstva

za lečenje koje sadrži bakterije koje se

aktiviraju onda kada dođu u kontakt sa vodom

i pretvaraju hranljive materije u krečnjak,

koji se zatim učvršćuje na ispucaloj

površini i popunjava je.

„Dodali smo betonskoj mešavini ‘sredstvo za

lečenje’, tačnije čestice sastavljene od bakterijskih

spora (uspavane bakterije) i odgovarajuće

hrane okružene premazom“, objašnjava

Džonkins. „Način na koji samolečeći

beton funkcioniše jeste taj kada se pukotina

u betonu javi, pucanje otvara čestice koje izbacuju

bakterijske spore i hranljivu materiju

u pukotinu. Dolazeća voda aktivira bakterijske

spore, pretvarajući ih u aktivne bakterije,

koje zatim pretvaraju hranljivu materiju u

krečnjak. Ovaj proces ima za posledicu zatvaranje

(samo-popravku) pukotina.“

Sistem je već uspešno testiran u laboratoriji,

i tim ima u planu otvoreno testiranje u punoj

veličini u narednoj godini. Ukoliko se i

ovi testovi pokažu uspešnim, Džonkins se

TEMA broja

nada da će sistem postati komercijalno dostupan

u naredne dve do tri godine.

Kada smo već kod te teme, Džonkins kaže da

je komercijalni potencijal značajan, posebno

u vlažnim sredinama kao što su podrumski

zidovi, podzemne garaže za parkiranje, tuneli

i infrastruktura kao što su vijadukti koji pate

od posledica kristalizacije soli na površini koje

su veoma štetne po betonsku konstrukciju.

Kada je upitan o preprekama koje će ova

tehnologija morati da prevaziđe, Džonkins

je rekao da je najveći izazov u ovom trenutku

proizvodnja sredstva za lečenje u velikoj

meri po prihvatljivoj ceni. On kaže da je cilj

njegovog tima da proizvede sredstvo za 2-3

evra po kilogramu, što bi trebalo da bude oko

30 do 45 evra po kubnom metru betonske

mešavine (15 kilograma sredstva za lečenje se

primenjuje po kubnom metru betona).

Na ovom nivou, on kaže da će se dodatni

troškovi sami isplatiti u prvih pet godina

u pogledu troškova za reparaciju koji bi

bili izbegnuti. Osim toga, kaže on, još više

značajnija finansijska korist bi bila dobijena

kroz povećani životni vek konstrukcija.

Projekat samoisceljujućeg betona je deo šireg

istraživačkog projekta na Delft Centru

za materijale. Za sada, beton puca kada se

izloži tenziji. Za nekoliko godina, ako profesor

Džonkins i njegov tim budu uspešni,

te pukotine će automatski lečiti same sebe u

novoizgrađenim strukturama ■

20 GODINA

SIGURAN I POUZDAN PARTNER





www.build.rs


41


TEMA broja

SELMA – Semafori, Elektronika,

Mašinstvo, Automatika

Preduzeće „SELMA” iz Subotice osnovao je

septembra 1989. godine Martin Paloš.

Bilo je to jedno od prvoosnovanih privatnih

preduzeće u tadašnjoj Jugoslaviji.

Samo ime preduzeća „Selma“ nastalo je od

početnih slova imena delatnosti kojima se

preduzeće počelo baviti – Semafori, Elektronika,

Mašinstvo, Automatika.

„Selma“ se brzo na tržištu pozicionirala

i postala prepoznatljiva kao preduzeće

za proizvodnju, održavanje i projektovanje

signalizacione opreme. Vremenom se

delatnost jasno kristalizovala i profilisala.

Najuže definisanu delatnost danas čini proizvodnja,

servisiranje, razvoj i projektovanje

saobraćajne signalizacije, sistema nadzora,

parking i naplatnih sistema, uređaja za slepe

i slabovide osobe, radarskih sistema i sistema

centralnog upravljanja.

Poslovanje ovog renomiranog preduzeća

je organizovano kroz nekoliko sektora, od

razvojnog i projektnog sektora, preko proizvodnje,

do servisnog sektora. Projektno

odeljenje radi projektnu dokumentaciju po

zahtevu investitora, kako za semafore tako i

za parking sisteme. U razvojnom sektoru se

razvijaju i testiraju inovacije vezane za bezbednost

saobraćaja, do konačnog proizvoda,

spremnog za dalju proizvodnju. Svi proizvodi

se sklapaju u proizvodnom sektoru po ispitanim

i atestiranim projektima, korišćenjem

visoko kvalitetnih repromaterijala, uvezenih

iz zemalja Evropske unije. Servisni sektor

servisira i održava semaforske uređaje širom

zemlje. Serviseri poseduju veliko stručno

iskustvo u servisiranju, kako novih tako

i zastarelih semaforskih

uređaja, tako da su sposobni

da otklone i najsloženije

kvarove.

U svom proizvodnom

programu poseduju kvalitetne

uređaje, koji mogu

da odgovore i najzahtevnijim

evropskim zahtevima.

Jedan od njih je regulator

saobraćaja „FOTON“, kruna

preduzeća, na koji su

izuzetno ponosni. Uređaj

za regulisanje saobraćaja

„Foton“ je savremeni mikroprocesorski

uređaj, projektovan po konceptu

savremenih industrijskih kontrolera, i

po uzoru na uređaje savremenih evropskih

proizvođača regulatora saobraćaja. Uređaj

je originalni proizvod preduzeća „Selma“ iz

Subotice koji je odobren od strane „TÜV

Rheinland“.

Na osnovu novog zakona o bezbednosti

saobraćaja, rodila se inicijativa za razvoj

novog proizvoda, takozvani uređaj za nadzor

i evidentiranje prekršaja u saobraćaju

„SELSmartCam“, koji prepoznaje prekršaje

(prelazak na crveno svetlo, prekoračenje dozvoljene

brzine) i dokumentuje u vidu slike

ili video snimka, radi daljeg kažnjavanja

prekršioca. Uređaj je testiran i odobren od

strane „Direkcije za mere i dragocene metale“

Beograd.

Pored pomenutih uređaja, „Selma“ u svom

proizvodnom programu ima kako hardverske

uređaje: analizatore saobraćaja, mobilne

semafore, brzinski displej, laserski radar „FamaLaser

III“, tako i softverska rešenja koja

to mogu da proprate u normalnim uslovima

ili specifičnim situacijama.

Regulator saobraćaja „Foton“

Koliko dobro i uspešno rade u „Selmi“, dokaz

je i to da su prisutni na tržištima svih

bivših jugoslovenskih republika. Takođe,

njihovi uređaji su našli primenu i u drugim

zemljama, poput Omana, Alžira, Slovačke,

Rumunije, Bugarske.

Jedno od njihovih osnovnih strateških poslovnih

opredeljenja za naredni period jeste

da naprave labaratoriju za merenje i baždarenje

radarskih uređaja. Njihovo generalno

poslovno opredeljenje jeste praćenje savremenih

tokova i novih dostignuća u ovoj

oblasti proizvodnje i poslovanja i njihova

implementacija na našim prostorima. Svi

proizvodi „Selme“ imaju standard ISO 9001,

kao i druge neophodne standarde, sertifikate

i ateste, ali i pored toga vode se idejom da je

ipak neophodno stalno i konstantno ulaganje

u modernizaciju i osavremenjavanje.

Preduzeće „Selma“ je stavilo naglasak na

kvalitet svojih proizvoda i usluga. Neprestanim

praćenjem najnovijih tehnologija,

razvojem i poboljšavanjem svojih proizvoda

osigurava mesto među vodećim preduzećima

na polju saobraćajne tehnologije ■

SELMA ELECTRONIC CORP.

Beogradski put 58

24000 Subotica

tel: +381 24 553 681

fax: +381 24 553 682

selma@selma.rs

www.selma.rs

42 www.build.rs


TEMA broja

Tehnička zaštita tunela

Tuneli su važan i vrlo osetljiv element putne infrastrukture, i od izuzetne je važnosti da

funkcionišu besprekorno i maksimalno sigurno. Nesrećni događaji u tunelima širom sveta

poslednjih godina su pokazali da su brzi i pouzdani sistemi tehničke zaštite obavezni radi

zaštite života i sprečavanja bilo kakve veće štete.

Kompanija Securiton projektuje, ugrađuje

i održava savremene sisteme tehničke

zaštite pomoću kojih se sigurnost u tunelu

možu podići na najviši nivo. Prvenstveno

se misli na sisteme za detekciju požara,

detekciju opasnih koncentracija gasova i

video nadzor.

Brza i pouzdana detekcija požara je najbolji

način da se u svakom trenutku obezbedi

sigurnost korisnika tunela. Pravovremena

dojava požara aktivira odgovarajuće mere u

pravo vreme, kao što je rano upozoravanje,

aktiviranje ventilacionog sistema ili zatvaranje

objekta za saobraćaj.

Za detekciju požara u tunelima koriste se

gotovo isključivo linijski detektori temperature.

Samo oni ne daju lažne alarme i

nisu osetljivi na uslove okoline. Securitonov

SecuriSens MHD 535 je temperaturni

adresabilni senzorski kabl koji detektuje početni

požar u rekordnom vremenu. Unutar

senzorskog kabla se nalaze veoma osetljivi

senzori koji sa vrhunskom tačnošću signaliziraju

svaki porast temperature i svaki porast

infracrvenog zračenja. Moguće je podesiti

vrednosti maksimalne i diferencijalne

vrednosti temperature na kojoj će reagovati

svaki senzor ili grupa senzora.

Senzorski kabl SecuriSens MHD 535 je veoma

otporan – i savršen za agresivne sredine.

Sistem pouzdano funkcioniše na temperaturama

od -55°C do +125°C i u uslovima

100% vlažnosti vazduha. Sistem je usaglašen

sa standardom EN 54-5 (klase A1, A2,

B, C), a dizajniran je u skladu sa EN 54-22,

budućim standardom za linijske detektore

temperature.

U zvaničnom testiranju MHD 535 je dokazao

da u tunelima reaguje duplo brže nego

ostali linijski detektori temperature, čak i

Kompanija Securiton je ugradila sistem

za detekciju požara i video nadzor u tunel

Straževica 2 (dužine 765m) koji se nalazi

na obilaznici oko Beograda.

pri uslovima brzog protoka vazduha. Zbog

infracrvene osetljivosti senzora na zračenje

toplote, kabl MHD 535 će izvršiti alarmiranje

i pre nego što dođe do povećanja

ambijentalne temperature do postavljenog

praga alarma. Tako će, na primer, u slučaju

prolaska kroz tunel vozila sa zapaljenom

prikolicom ili postojanja stalnog požara pri

velikoj promaji MHD 535 izvršiti alarmiranje

i pre povećanja ambijentalne temperature

do alarmnog praga, tj. pre nego što dođe

do većeg razvoja požara.

Detekcija opasnih koncentracija gasova

obezbeđuje pravovremeno upozoravanje i

aktiviranje ventilacionog sistema u tunelu.

Securiton nudi sisteme detekcije opasnih

koncentracija otrovnih, zapaljivih i eksplozivnih

gasova koji se mogu koristiti na

objektima različitih namena: industrija, saobraćaj,

podzemne garaže i sl.

Sistem za video nadzor je važna karika u

tehničkoj zaštiti tunela. Securitonov najnoviji

proizvod je specijalni softver IPS-

VideoManager za video analizu i snimanje,

koji se koristi sa megapikselnim kamerama.

IPS-VideoManager automatski obavlja video-analizu

u realnom vremenu i detektuje

rizične događaje. Posebno je praktičan

za sisteme sa velikim brojem kamera ili za

objekte sa posebnim bezbednosnim zahtevima.

Ovaj softver ima module za video-analitiku

koji detektuju osobe, požar, dim, zaustavljeni

automobil, ostavljeni prtljag, ispisivanje

grafita ili druge vrste neuobičajenog i/ili

rizičnog ponašanja.

Moguće je integrisati i postojeće analogne

kamere i sisteme. Sistem je visoko efikasan

zahvaljujući velikoj prilagodljivosti postojećim

računarskim mrežama. Karakteriše ga

izuzetna pouzdanost u analizi, snimanju,

video menadžmentu i prenosu digitalnih

video snimaka, kao i funkcionalnost, operativna

efikasnost i lako korišćenje za sve

potrebe i na različitim nivoima.

Tuneli su samo jedan od mnogih vrsta

objekata gde je upotreba IPS-VideoManager

sistema preporučljiva. Potencijalni

korisnici su i policija, aerodromski objekti,

zatvorske ustanove, automobilska i petrohemijska

industrija, nuklearna postrojenja,

bolnice, muzeji, javni prostori i sl.

Kvalitet na svim nivoima je apsolutni preduslov

za pouzdano funkcionisanje sistema

tehničke zaštite. Securitonovi proizvodi se

izrađuju prema visokim standardima kvaliteta,

što potvrđuju sertifikati renomiranih

svetskih laboratorija ■

SECURITON

Alarm and Security Systems

Danila Lekića Španca 31

11070 Beograd

tel: +381 11 318 70 81

318 70 82

fax: +381 11 228 05 25

office@securiton.rs

www.securiton.rs

A company of the

Swiss Securitas Group

www.build.rs

43


TEMA broja

Sulfatno-otporni cement

niske toplote hidratacije

Rešenje iz kompanije Lafarge za

specifične zahteve projekata

Kompanija LAFARGE svojim proizvodnim programom može da zadovolji sve, pa

i najteže zahteve specifičnih projekata. U protekom periodu je bilo projekata

koji su zahtevali upotrebu betona koji će biti otporan na dejstvo hemikalija,

pre svega sulfata. S druge strane, postoji stalna težnja da se skupljanje betona

svede na najmanju moguću meru i na taj način izbegnu troškovi oko izvođenja

dilatacija ili eventualnih sanacija pukotina koje nastaju usled prirodnog

skupljanja betona.

Kompanija Lafarge je kao odgovor na zahteve

tržišta, u aprilu 2012. god. promovisala

novi sulfatno-otporni cement niske toplote

hidratacije CEM III/B 32.5N LH/SR.

Cement ima nizak sadržaj trikalcijum-silikata

(C 3

S) i trikalcijum-aluminata (C 3

A)

uz visok sadržaj metalurške zgure, što ovaj

cement čini pravim izborom za betone koji

će biti izloženi dejstvu agresivnih sredina kao

i za ugradnju masivnih betona koji zahtevaju

nižu toplotu hidratacije. Bitno je napomenuti

da rastvorne soli koje imaju negativan uticaj

na beton (sulfati, nitrati, amonijumove soli...)

ne potiči samo iz zemljišta i podzemnih

voda, već treba uzeti u obzir da te hemikalije

mogu nastati i u industrijskim postrojenjima.

Stoga, prilikom projektovanja industrijskih

rezerovara i kanalizacionih kolektora treba

ozbiljno razmotriti upotrebu sulfatno-otpornog

cementa CEM III/B 32.5N LH/SR.

Tokom razvoja proizvoda vršena su ispitivanja

samog cementa i betona spravljenog od

cementa CEM III/B 32.5N LH/SR na dejstvo

različitih hemikalija. Beton je podvrgnut

dejstvu 10% rastvora natrijum-sulfata, 10%

rastvora uree, 2% rastvora amonijum-nitrata,

2% rastvora sirćetne kiseline i 5% rastvora

mlečne kiseline. Dobijeni rezultati su dokazali

da je ovaj tip cementa najbolje rešenje za

betone koji će biti izloženi dejstvu pomenutih

hemikalija. To praktično znači da kompanija

Lafarge ima gotovo rešenje za betone

LAFARGE

Beočinska fabrika cementa

Trg Beočinske fabrike cementa 1

21300 Beočin

tel: +381 21 874 100, 874 226,

874 160, 874 225, 874 478

fax: +381 21 871 277

lbfc.office@bfc.lafarge.com

www.lafarge.rs

za kanalizacijske kolektore i crpne stanice za

vodovod, podove za farme, betone za bazene

bio-otpada, silose za skladištenje različlitih

materijala kao što su veštačka đubriva.

Limanski kolektor

S druge strane, niska toplota hidratacije cementa

(ispod 250J/g nakon 7 dana) obezbeđuju

da se ovaj cement može koristiti za

spravljanje betona za brane i masivne temelje

vetrenjača vetroparkova ali i druge vrste betona

kod kojih oslobođena toplota hidratacija

može izazvati skupljanja u betonu (podovi,

betoniranja pri povišenim temperaturama

i slično). Generalno, na beton deluju sile i

mehanizmi koji izazivaju skupljanje poput

sleganja betona ili tla i skupljanje usled oslobađanja

toplote hidratacije. Skupljanja betona

koja izazivaju pukotine, mogu se eliminisati

merama kao što su: adekvatna priprema tla,

nega betona kako bi se sprečilo njegovo isušivanje,

adekvatan sastav betona (uz eventualnu

upotrebu kompenzatora skupljanja)

i pravilna ugradnja. Izvođenje dilatacija jeste

još jedna od mera gde se kompenzuju skupljanja

betona i izbegava nastanak pukotina.

Maksimalna površina betona za jednu dilataciju

je 24-36 puta debljina ploče. To znači da

za ploču debljine 10cm, dilatacija mora da se

izvede na 3m do maksimalnih 4,5m dužine

ploče. Zahvaljujući svojim osobinama, cement

CEM III/B 32.5N LH/SR u značajnoj

meri smanjuje skupljanja betona i na taj način

se izbegava jedan od uzroka nastanka neželjenih

pukotina u betonu. Konkretna prednost

upotrebe ovog tipa cementa je mogućnost

betoniranja elemenata većih dimenzija (ploče,

zidovi) uz značajno manji broj izvedenih

dilatacija, čime se postiže ušteda u radu i

materijalu. Ukupan broj i način izvođenja dilatacija

svakako zavisi od dimenzija objekta,

Armirani temelj vetrenjače

Betonirani temelj vetrenjače

ali kao poređenje se može uzeti podatak da

se kod zidova dilatacije izvode maksimalno

na 6 metara dužine zida. Kod betona koji je

bio spravljan sa cemenom CEM III/B 32.5N

LH/SR, dilatacije su izvođene na 12 metara

dužine zida i to bez nastalih pukotina.

Upravo takve osobine cementa omogućuju

izbegavanje izvođenja dilatacija tamo gde

one nisu poželjne ili značajno utiču na troškove

izvedenih radova: bazeni, rezervoari,

podovi industrijskih postrojenja.

Dosadašnja iskustva su pokazala prednosti

koje imaju betoni spravljani sa ovim tipom

cementa:

• Visok nivo krajnih čvrstoća – iako se radi o

cementu klase čvrstoća 32.5, uz pravilan izbor

hemijskih dodataka dobijaju se identične

čvrstoće kao sa CEM II cementima klase

42.5 (za istu količinu cementa);

• Umeren priraštaj čvrstoća – priraštaj čvrstoća

je (očekivano) niži nego kod CEM

II cemenata klase 42.5, ali on nikako nije

spor – nakon 7 dana se dostiže 70% od

projektovane čvrstoće betona;

• Pokretljivost betona – dobijaju se betoni koji

dugo vremena zadržavaju konzistenciju i veoma

su pokretljivi (nema efekta tiksoptopije),

što značajno olakšava ugradnju;

• Dobijanje betona bez pukotina – dobijeni

su betoni koji nisu imali nijednu pukotinu

(površina od 7.000m 2 ili betonski

zidovi dužine 12m).

Referentni projekti na kojima se ugrađivao

beton koji je u svom sastavu imao i sulfatnootporni

cement CEM III/B 32.5N LH/SR

su: Farma muznih krava PKB u Vrbovskom,

Limanski kolektor, Crpna stanica Veternik.

Razvoj proizvoda se ne završava na ovom koraku.

Tim stručnih ljudi u komapaniji Lafarge,

nastavlja da radi na recepturama za beton

sa cementom CEM III/B 32.5NLH/SR, a

kao rezultat daljeg razvoja će se sigurno javiti

nove primene za ovaj tip cementa ■

44 www.build.rs


VARIOKIT modularni sistem

Sistemska rešenja za mostove,

tunele i inženjersku gradnju

Izuzetno raznovrsna primena

TEMA broja

VARIOKIT modularni sistem za inženjersku gradnju nemačkog proizvođača oplata

i skela PERI razvijen je na osnovu već poznatih kombinacija dozvoljenog opterećenja

u tunelogradnji, mostogradnji i visokogradnji. Zahvaljujući standardnim sistemskim elementima

koji mogu da se iznajme, izrađuju se ekonomične nosive konstrukcije optimizovane za različita

geometrijska rešenja.

Mostovi:

• sistem nagurivanja;

• slobodna konzolna gradnja;

• spregnute konstrukcije;

• izrada pešačkih staza ili venaca;

• izrada parapeta:

- platforma oplate venca;

- kolica oplate venca;

- konzola oplate venca.

Tuneli:

• otvoreni metod građenja:

- monolitno;

- delimično monolitno;

- poseban metod livenja;

• tehnike miniranja:

- delimično monolitno;

- poseban metod livenja.

Inženjerska gradnja:

• opšta inženjerska gradnja;

• nosive skele za velika opterećenja;

• penjajuća tehnika.

Prednosti sistema

Maksimalno redukovanje specijalnih elemenata

Svega nekoliko različitih elemenata koristi

se pri izradi ovog modularnog sistema:

• 3 ključna elementa (penjuća šina RCS,

univerzalni čelični profil SRU i navoj za

velika opterećenja SLS);

Novi most kod Beške, Srbija

Pfänder tunel, Bregenz,

Austrija

• dodatni pribor poput konzolnih cevi i

spojnica.

Postoji samo nekolicina tipiziranih spojnica

sa posebnim prednostima:

• neophodan je manji broj veznih elemenata

(bolcne i osigurači);

• standardizovana opterećenja u odnosu na

vrstu spoja;

• jednostavna montaža shodno zahtevima

gradilišta.

Perfektno prilagođavanje potrebama gradilišta

zahvaljujući finom podešavanju

dužine za optimalnu primenu:

• čelični profil SRU (16 dužina u rasteru od

72cm do 6m);

• penjuća šina RCS (5 dužina u rasteru od

2,5m do 10m);

• navoj za velika opterećenja SLS (8 dužina

kontinualno podesivih u rasteru od 40cm

do 4,80m).

Veliki izbor sistemskih elemenata

Standardni elementi ovog sistema skraćuju

vreme projektovanja, uz maksimalnu mogućnost

prilagođavanja rešenja oplate uslovima

na samom gradilištu. Optimalne dodatne

komponente kao što su mehanizam za premeštanje,

električne ili hidraulične komponente

pospešuju učinak sistema VARIOKIT.

VARIOKIT u mostogradnji

Fleksibilna i ekonomična VARIOKIT oplatna

kolica za izradu glavnog nosača mosta i

oplate venca, perfektno prilagođena individualnim

zahtevima gradilišta.

Most na auto-putu preko reke Rio Sordo,

Portugal

VARIOKIT u tunelskoj gradnji

U zavisnosti od projekta specifično koncipirana

tunelska konstrukcija za oplatu, izrađena

od sistemskih VARIOKIT elemenata.

Opciono dostupne dodatne komponente,

kao što su električni uređaji i hidraulični

mehanizmi, povećavaju efikasnost.

VARIOKIT u inženjerskoj

gradnji

Nosive skele za velika opterećenja su već

dugi niz godina u upotrebi u inženjerskoj

gradnji. PERI je, kao prvi proizvođač, redefinisao

njihovu upotrebu u okviru inženjerskog

modularnog sistema VARIOKIT ■

PERI-OPLATE d.o.o.

Ugrinovačka 201 a

11272 Beograd-Dobanovci

tel: +381 11 2175 191

2175 193

fax: +381 11 3185 962

mob: +381 63 633 843

office@peri.rs

www.peri.rs

www.build.rs

45


TEMA broja

Da li je arhitektura

otporna na prirodne katastrofe

I može li biti

Ne bi trebalo da postoji negiranje klimatskih promena

i rezultata koje one donose na životnu (kako neizgrađenu,

tako i na izgrađenu) sredinu. Arhitekte stoje na liniji fronta

u ratu protiv klimatskih promena i ekstremnih vremenskih

prilika.

Majansko proročanstvo je ipak izgleda

bilo pogrešno protumačeno. Kraj sveta

nije nastupio 21. decembra 2012. godine,

i sve radosti i problemi življenja su ostali.

Ali, uvek postoje nova proročanstva i novi

„stručnjaci“ koji će u njima videti kraj sveta.

Šta ćemo sa njima raditi Hoćemo li

dozvoliti da nam kao prethodni put predstavljaju

remetilačku silu ili ćemo nastaviti

da živimo kao do sada Kao do sada

Teško. Sa ili bez proročanstava, čovečanstvo

se kreće ka novom ratu. Ne onom klasičnom,

nacija protiv nacije, već čovečanstva

protiv planete koja vida svoje rane. Ali, ovaj

rat se ne bije konvencijalnim oružijem. On

se bije mudrošću i učenju na greškama, snalažljivošću

i prihvatanjem sopstvenih krivica.

Možemo ga dobiti jedino suočavanjem

sa samima sobom i nepobitnim istinama i

pokušati da se izborimo sa posledicama.

Uragan Katrina uništio je Nju Orleans 2005.

godine, toplotni talas u Čikagu 1995. godine

ubio je preko 700 ljudi, snežna oluja u Kanadi

je 1998. godine ostavila četiri miliona ljudi bez

energije i naterala 600.000 da se privremeno

isele iz svojih domova, od posledica toplotnog

talasa u Evropi 2003. godine umrlo je oko

30.000 stanovnika kontinenta, cunami u Indijskom

okeanu 2004. godine je usmrtio oko

250.000 ljudi, zatim cunami u Japanu prošle

godine nakon razornog zemljotresa, zemljotresi

u Čileu i na Haitiju, vulkan na Javi, zemljotres

u Kraljevu, poplave u Srednjoj Evropi

i nedavni uragan Sendi koji je pogodio istočnu

obalu Severne Amerike... prirodne nepogode

su zaista tu, i to su sve posledice ovog novog

„tihog“ rata. Nijedan rat ne prolazi bez žrtava,

a u ovom slučaju gubitnici smo samo mi.

Dakle, šta nam je činiti Moramo da se menjamo

radi budućnosti naše dece i planete

Zemlje (koja nije moja, niti tvoja, niti vaša,

niti njihova – već svačija: prošlih, sadašnjih

i budućih generacija biljaka, životinja i ljudi).

A u međuvremenu nam ostaje samo da

se na najbolji način branimo od prirodnih

katastrofa. Drugim rečima, moramo se fortifikovati

(nemojte nas bukvalno shvatiti,

molim vas).

Kako je uragan Sendi protutnjao preko cele

istočne obale, poređenja sa uraganom Katarina

su bila neizbežna. Očevici su dokumentovali

posledice oluje preko interneta,

škole i berze su bile zatvorene, cela naselja

su bila evakuisana, skoro osam miliona ljudi

je ostalo bez struje, otkazano je oko 16.000

letova. Procenjuje se da je oko 20 milijadi

dolara u imovini oštećeno ili unušteno, dok

je desetine ljudi poginulo.

Prirodne nepogode se sa razlogom zovu

Božja dela. Nije bilo ništa što je bilo ko

mogao da uradi da zaustavi uragan Sendi.

Naprotiv – ne računajući dobro organizovan

odgovor vlasti Sjedinjenih Američkih Država

i mnogih pojedinačnih činova junaštva

– čovečanstvo je samo pogoršalo situaciju.

Kako Kroz

zanemarivanje ariv

anje

naše infrastrukture

i našeg stalnog neuspeha eha smanjenja

nja

emisija štetnih gasova, koji pogoršavaju klimatske

promene i podstiču ekstremne vremenske

nepogode.

„Svako ko misli da ne postoji dramatična

promena vremenskih obrazaca negira realnost“,

rekao je guverner države Njujork

Endru Kuomo (Andrew Cuomo) na konferenciji

za novinare dan posle uragana Sendi.

„Mi imamo novu realnost, kao i staru infrastrukturu

i stare sisteme.“

Američka vojska i globalna industrija osiguranja

se slaže sa guvernerom Kuomom (kao i

naučni establišment, što nije iznenađujuće).

Američko ministarstvo odbrane i sve četiri

grane službe navode klimatske promene kao

pretnju nacionalnoj bezbednosti; dok ih osiguravajuće

kuće, sa svoj strane, smatraju kao

najozbiljnije pretnje.

Ipak kratkovidni komercijalni, politički i verski

interesi imaju misiju da diskredituju klimatologe

i druge naučnike, dezinformišu čovečanstvo

o jasnim i prisutnim opasnostima od

klimatskih promena i blokiraju nacionalne i

46 www.build.rs


TEMA broja

međunarodne napore za rešavanje tog problema.

I radeći to, oni su otišli daleko izvan granica

zdravog skepticizma ili razumne sumnje.

Hotimično neznanje i lični interes poricanja

klimatskih promena ugrožava naše nacije i planetu,

podjednako kao i što to radi terorizam.

Američko društvo građevinskih inženjera je

u svom izveštaju o infrastrukturi iz 2009. godine

dao Sjedinjenim Američkim Državama

ocenu D (ekvivalent oceni 2 – dovoljan), i

procenilo da će biti potrebno 2,2 biliona dolara

u narednih pet godina kako bi se ispravilo

stanje infrastrukture. U međuvremenu su

Sjedinjene Države potrošile oko 7,8 biliona

dolara za odbranu i nacionalnu bezbednost

u deceniji posle 11. septembra, uključujući i

troškove ratova u Avganistanu i Iraku.

To nije stvar resursa, to je stvar prioriteta.

Zamislite da Sjedinjene Države nisu u

ratu protiv terorizma ili ratu protiv droge,

već u ratu protiv klimatskih promena, uz

arhitekte i inženjere koji ponosno služe na

prvim linijama fronta. U toj alternativnoj

Americi, usvajanje održivih tehnologija je

politički imperativ, a ne dobra volja; gde

se podrška i finansije ulivaju u istraživanje

i razvoj koji može da revolucionizuje

građevinsku nauku; gde bi svaka novogradnja

i renoviranje ciljalo najviše ekološke

standarde i energetsku efikasnost.

Postavljena su i prva načela projektovanja

bezbednijih zgrada koje mogu biti operativnije

u uslovima dužeg nestanka struje ili

vode, goriva za transport hrane, ekstremnih

temperatura, itd. Ključne elemente zgrada

prilagođenih pasivnom preživljavanju izneo

je i Aleks Vilson (Alex Wilson), urednik internet

portala Building Green, EBN:

• Otpornost na oluje – zgrade moraju biti

sposobne da izdrže ozbiljnije oluje. Nekada

„stogodišnje“ oluje sada se javljaju

na svakih dve ili tri decenije. Jedan od

najstrožijih propisa za zgrade koji se odnosi

na oluje na snazi je u Majamiju (Miami–Dade

County building code). Snažni

vetrovi nisu retkost ni u Srbiji pa prilikom

projektovanja i izvođenja treba voditi računa

da krovovi pružaju manji otpor vetru

(dobro zatvaranje oboda krova) jer će

tokom svog životnog veka zgrada morati

da preživi i desetinu i više snažnih oluja;

• Gabarit zgrada – u smislu ranjivosti, visoke

zgrade (neboderi) možda ne mogu da

opravdaju svoje postojanje. One zahtevaju

mnogo energije da bi bile operativne a

mogu generisati samo manji deo te energije

(kao posledica njihove geometrije), i u

njima je znatno otežana komunikacija, pa

čak i snabdevanje vodom u slučaju nestanka

električne energije (liftovi, pumpe za

vodu, itd). Zato je možda bolje opredeliti

se za nešto niže zgrade, na primer, lamele;

• Pasivni dizajn – Zgrade bi trebalo da

mogu da održavaju podnošljivu temperaturu

u enterijeru u slučaju dugotrajnijeg

nestanka energije za zagrevanje ili hlađenje.

Danas već veoma dobro znamo kako

da napravimo energetski efikasne zgrade:

rešenje detalja, izolacija, prirodna ventilacija

i kruženje vazduha u zgradama, pasivno

solarno zagrevanje, pasivna zaštita

od pregrevanja, itd. Sve ove strategije bi

trebalo da postanu standardna praksa i

neodgovorno je ignorisati ih;

• Dnevno svetlo – prirodno osvetljenje

takođe treba da bude standardna praksa

jer omogućava ljudima da koriste zgrade

u kako-takvim uslovima i kada nema električne

energije na duže vreme;

• Obnovljivi izvori energije – upotrebom

obnovljivih izvora na samom objektu ili

na parceli, umanjuje se zavisnost od mreže

za distribuciju električne energije. Tako

havarija koja se dogodi stotinama pa i

hiljadama kilometara daleko neće imati

presudan uticaj na upotrebljivost objekta.

Zato treba iskoristiti potencijal solarnih

fotonaponskih panela i kolektora za zagrevanje

vode, vetra ili biomase (opalog

lišća, trave, drveta na parceli i u neposrednoj

okolini). I kada u regularnim uslovima

ovi sistemi u maloj meri doprinose

ukupnim potrebama za energijom u zgradi,

u kriznim situacijama redefinisane primarne

potrebe mogle bi biti zadovoljene

iz ovih izvora. Mogu biti korisne i pumpe

ili osvetljenje na solarno napajanje;

• KGH sistemi – sistemi za klimatizaciju,

grejanje i hlađenje trebalo bi da budu optimizovani

tako da u određenim uslovima

mogu da rade i samo zahvaljujući energiji

koju dobijaju iz solarnih panela. Moguće

je koristiti se i prirodnim zakonima strujanja

vazduha za ugradnju alternativnih

rešenja koja će funkcionisati poput kanala

za ventilaciju u zgradama pre pojave električne

energije;

• Čuvanje vode – sakupljanje atmosferskih

voda na parceli ili u objektu jeste jedna od

osnovnih komponenti zgrada prilagođenih

za pasivno preživljavanje.

Vlasti mogu čak i da prihvate vrstu briljantnog

kontraintuitivnog dizajna koji su arhitekte

i urbanisti prikazali 2010. godine

na izložbi Muzeja moderne umetnosti pod

nazivom „Rastuće struje: Projekti za dokove

Njujorka“ (Rising Currents: Projects for New

York’s Waterfront). Jedan tim, na čelu sa Stivenom

Kaselom (Stephen Cassell) i Adamom

Jarinskim (Adam Yarinsky) iz biroa Architecture

Research Office i Suzan Drejk (Susan

Drake) iz biroa Dlandstudio, predložili su

zamenu betonske periferije donjeg Menhetna

sa močvarama i propustljivim betonskim

ulicama projektovanim da apsorbuju kako

brzo nadolazeće talase, tako i spori rast nivoa

mora. Ovi biomimetički baferi bi bili jako

korisni za vreme uragana Sendi (fotografije

iznad i levo).

Nadamo se da će neko dobro proistići iz svih

skorašnjih katastrofa. Uragan Sendi će možda

poslužti kao poziv za buđenje onima koji

žive u stanju poricanja posledica klimatskih

promena i hitne neophodnosti ulaganja u infrastrukturu.

Politički prokret prema naučnoj

realnosti i ekološkoj odgovornosti će imati

duboke pozitivne efekte na naš ekosistem i

ekonomiju. Koliko prirodnih katastrofa treba

da se desi da bismo nešto uradili! ■

www.build.rs

47


TEMA broja

Autoputevi budućnosti:

Putevi koji svetle u mraku

Putevi se grade na sličan način već preko sto godina. Sa zastrelim dizajnom i tehnologijom, dolazi

do velikog broja nesreća. Predviđa se da će autoputevi budućnosti biti u korelaciji sa automobilima

budućnosti. Pa, budućnost je možda već i stigla. Projekat pametnog autoputa koji će svetleti u mraku

i koga karakterišu iluminirani vremenski pokazatelji će biti postavljen u Holandiji sredinom 2013. godine.

„Jednog dana sam sedeo u svom automobilu

u Holandiji i bio sam zapanjen sa ovim putevima

na koje mi trošimo milione, a za koje

niko nije briga kako izgledaju i kako se ponašaju“,

rekao je dizajner ovog novog koncepta

autoputeva, Dan Rosegarde (Daan

Roosegaarde). „Počeo sam da zamišljam taj

autoput budućnosti gde tehnologija iskače

iz kompjuterskog ekrana i postaje deo nas.“

Projekat pametnog autoputa (Smart Highway)

Studia Rosegarde (Studio Roosegaarde)

i infrastrukturne kompanije Heijimans

je osvojio nagradu „Najbolji budući koncept“

na takmičenju Dutch Design Awards,

i već je otišao van okvira koncepta. Studio

je razvio foto-svetleći prah koji će zameniti

oznake na putu - on se puni na sunčevoj

svetlosti, što mu omogućava da svetli do deset

sati tokom noći. „On je sličan boji koja

svetli u mraku koju smo imali kada smo bili

deca“, objašnjava dizajner Rosegarde, „ali

mi smo se udružili sa proizvođačem farbi

i pogurali njen razvoj. Ona je sada gotovo

radioaktivna.“

Posebne boje će se takođe koristiti za bojenje

markera poput snežnih pahulja širom

površine puta - kada temperatura padane do

određene tačke, ove slike će postati vidljive,

što ukazuje da će površina biti verovatno

klizava. Rosegarde kaže da ova tehnologija

postoji već godinama, na proizvodima tipa

hrane za bebe, i da ju je studio samo unapredio.

Prvih nekoliko stotina metara ovog pametnog

puta koji svetli u mraku i ima indikatore

vremena će biti postavljeno u provinciji

Brabant, Holandija, sredinom 2013. godine.

Pored navedenog, put će karakterisati prioriotetna

indukciona traka za električna

vozila, interaktivno osvetljenje koje se pali

kada automobili prolaze i osvetljenje koje se

napaja na snagu vetra koji će biti postavljeni

u narednih pet godina.

Ideja nije samo da se koriste više održive

metode osvetljavanja glavnih saobraćajnica,

što ih čini sigurnijim i efikasnijim, već ponovo

razmatranje načina na koji projektujemo

autoputeve u isto vreme dok se smišljaju

novi dizajni automobila. Kako to Studio

Rosengarde posmatra, automobili i interni

navigacioni sistemi povezani sa globalnim

sistemom (koji sadrži podatke o uslovima

saobraćaja) predstavljaju samo jednu polovinu

naših budućih sistema za upravljanje

putevima - putevi moraju da postignu svoj

deo pogodbe i takođe postanu inteligentni,

korisni upravljači sa informacijama.

„Istraživanja o pametnim transportnim sistemima

i pametnim putevima postoje već više

od 30 godina - pozovite bilo kog saobraćajnog

stručnjaka ili stručnjaka za infrastrukturu

i videćete i sami“, kaže Emina Sendijarević iz

Studia Rosegarde. „Ono što nedostaje jeste

implementacija tih novih inovacija i stvaranje

tih inovacija intuitivnih i vrednih samim

korisnicima, tj. vozačima. Da bismo ovo postigli,

promena mentaliteta mora da se dogodi

u okviru jedne zemlje i njenog naroda, ali i

unutar kompanija, kao što je Heijmans.“

„Ovo je priča koja prevazilazi koncept

‘pametnog autoputa’ kao takvog – radi se o

činjenici da kompanija Heijmans i Studio

Rosegarde neće više da čekaju da inovacije

pronađu svoj put kroz politički sistem, već

će početi sa izgradnjom ovog pametnog

autoputa odmah.“

Sve ukupno, studio ima oko dvadeset ideja

koje će na kraju biti prezentovane, i bilo je

dosta interesovanja od strane zemalja širom

sveta za njihove projekte. „Indija je zaista

zainteresovana za ovaj koncept; oni imaju

dosta restrikcija i nestašica struje, tako da bi

ovo bilo odlično rešenje za njih“, kaže Sendijarevićeva.

Rosegarde se takođe nada da će svoj dizajn

uspeti da plasira na tržište Sjedinjenih Američkih

Država, posebno na zapadnu obalu,

gde kompanije kao što je Google već imaju autonomna

vozila koja saobraćaju po njihovom

kampusu: „Zapanjuje me da je većina tehnoloških

inovacija na zapadnoj obali bazirana na

ekranima. Uvek sam zamišljao da će tehnologija

izaći van okvira ekrana i postati deo našeg

okruženja. Vrlo je važno da nastavimo da

zamišljamo kako će naša stvarnost izgledati.

Mnogi ljudi su mi usput rekli da ono što sam

želeo nije moglo da se ostvari, a moj je posao

bio da dokažem da oni nisu u pravu.“

Novi koncept autoputeva izgleda dolazi u

pravo vreme pošto su vlasti u Velikoj Britaniji

najavili da će osvetljenje na autoputevima,

stambenim ulicama i pešačkim stazama

biti isključeno ili zatamnjeno već od devet

časova uveče kako bi se uštedeo novac (što

je u nekim slučajevima i po stotine hiljade

funti) i da bi se ispunili zeleni ciljevi. I to se

ne dešava samo u Velikoj Britaniji. Zemlje

čitavog sveta u jeku ekonomske krize pristupaju

ovakvim merama.

Neke opštine u Velikoj Britaniji preuzimaju

na sebe troškove postavljanja novog

osvetljenja sa dimerima, što je trošak za koji

mora da se čeka od četiri do pet godina za

povraćaj novca, a za to vreme su mogli da

sačuvaju taj novac za više efikasne i sigurnije

načine uštede na troškovima osvetljenja.

Prema izveštajima zvaničnika, u Engleskoj

skoro 5.000 kilometara puteva nije osvetljeno,

na deonici od 75 kilometara osvetljenje

se gasi između ponoći i pet ujutru, dok se

mnogo opština prebacilo na kontrolisano

osvetljenje. Potpuno gašenje osvetljenja na

velikim putnim pravcima je uštedelo Agenciji

za autoputeve oko 400.000 funti u 2011.

godini.

Ali, ni nije ovo dobro rešenje. Većina nesreća

u saobraćaju se dešavaju u mraku. Takođe,

nedostatak osvetljenja, prema nekim izveštajima,

podstiče porast kriminala. Iako ove

tehnike smanjenja ili potpunog gašenja svetla

mogu uštedeti novac u smislu energije,

one donose mnogo veće troškove u pogledu

bezbednosti, sigurnosti i nesreća.

Kako se budućnost uz pomoć tehnologije

sve više približava, nedovoljno je razvijati se

u samo jednom planu i pravcu. Sa sve bržim

rastom stanovništva i ekonomija, infrastruktura

takođe napreduje. Ona ne može ostati

na nivou na kome se nalazi poslednjih sto

godina. Napredak je neizbežan, a promena

neumoljiva. Održivi, autonomni i zeleni putevi

definitivno jesu naša budućnost ■

48 www.build.rs


energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje

pejzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade –

zima 2012/13

EKOMANIPULACIJA

ZLOUPOTREBA I KRIVOTVORENJE

IDEJE ODRŽIVOSTI, ZELENOG POKRETA

I MANIPULACIJA U OBLASTI EKOLOGIJE

Globalna afirmacija zelenog pokreta i održivog razvoja odvija se

kontinuirano od druge polovine 20. veka do danas. Na prostoru

bivše Jugoslavije kontinuitet je bio prekinut u kritičnoj fazi tog

procesa koji je obeležio poslednju deceniju 20. veka. U toj fazi

razvijeno potrošačko društvo je bilo poprište zelene potrošačke

revolucije i prvog talasa zelenog konzumerizma, zelenog

marketinga i propagande, komercijalizacije i manipulacije zelenog.

A krajnji rezultat je suštinska promena: Zloupotreba i krivotvorenje

zelenog pokreta i održivog razvoja postale su njegov sastavni deo.

Sada kada se ovaj prostor, ili konkretnije prostor srpsko-hrvatskog

govornog područja, ponovo priključuje glavnom toku evolucije

održivosti, od presudnog je značaja da se ta suštinska promena

registruje i označi terminom koji je najbolje definiše: Ekomanipulacija.

Usvajanje termina sa jasnom definicijom je uslov za prepoznavanje

i suzbijanje ove štetne i opasne pojave koja se javlja u bezbroj

varijacija, brzo i lako regeneriše i adaptira, i koja je postala

najodrživiji vid zelenog.

živeti u zelenom – zenergija – graditi

zeleno

Autor: Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA

www.build.rs

49


energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

Koji su fenomeni

obeležili poslednju

deceniju prošlog veka

i kako se to odrazilo

na dalji razvoj

zelenog pokreta

i održivosti

Kad je 1987. godine Bruntlandska komisija

Ujedinjenih nacija u izveštaju pod nazivom

„Zajednička budućnost“ upozorila na globalnu

ekološku krizu i usvojila definiciju

održivog razvoja, činilo se da su na pomolu

velike promene. Izveštaj je izazvao zabrinutost

potrošača i došlo je do značajnog

porasta potražnje proizvoda koji su zeleni,

eko, etični, organski ili kako je kojoj industriji

već priličilo.

„Naravno, potražnja je propraćena odgovarajućom

ponudom i izgledalo je da će

postojeći štetni proizvodi i procesi biti

potisnuti sa tržišta i da će ih vremenom u

potpunosti zameniti zeleni, tj. manje štetni

proizvodi, što bi dalje dovelo do restrukturiranja

kompletne privrede u skladu sa

potrebama zaštite životne okoline,“ kaže

dr Ričard Gozden (Richard Gosden) u eseju

„Zeleno, porez na budale“ (Greening all

the Way to the Bank) i analizira kako i zašto

nije došlo do zelene potrošačke revolucije

mada je izgledala sasmim izvesna.

Umesto toga formirala su se dva uporedna

tržišta: za etične i za neetične proizvode.

U nekoliko kratkih godina prvobitni polet

potrošača da putem potrošnje poznate kao

zeleni konzumerizam spase svet, eksploatisan

je od strane proizvođača, reklamnih i

marketinških agencija toliko da je to dovelo

do masovne zloupotrebe i krivotvorenja

ideje održivosti i zelenog pokreta.

Što je zeleni konzumerizam više posustajao,

zelena propaganda i marketing su postajali

žešći tako da je postalo gotovo nemoguće

prepoznati, pa samim tim i izbeći njihove

zamke. Potreba za usvajanjem termina

koji će ovaj fenomen definisati i učiniti lakše

prepoznatljivim dovela je do toga da je

1999. godine u desetom izdanju Oksford

rečnika engleskog jezika ušao termin greenwashing

sa značenjem: „Dezinformacija

prezentovana od strane proizvođača da bi

stvorili sliku o sebi kao o organizaciji koja

se odgovorno ponaša prema životnoj sredini

i njenoj zaštiti.“

Ova engleska leksema je masovno usvojena

u drugim jezicima, pa i kod nas, ali se

isto tako često doslovno prevodi kao „zeleno

pranje“. Iako veoma rasprostranjen

ovaj prevod je neprimeren. „Zeleno farbanje“

je primereniji prevod ali zbog svog

kolokvijalnog karaktera nije podoban, a

„zeleno ispiranje mozga“ iako značenjski

opravdan, nepraktičan je za upotrebu.

S obzirom da je opšteprihvaćeni termin sa

jasnom definicijom neophodno sredstvo

za prepoznavanje i efikasno suzbijanje ove

štetne i opasne pojave čija je suština manipulacija

u oblasti ekologije, smatram da je

ekomanipulacija najprimereniji i najpraktičniji

prevod za stručnu i svakodnevnu

upotrebu. Stoga sam taj termin unela u srpsko-hrvatsku

verziju Vikipedijinog članka

o greenwashing-u (http://sh.wikipedia.org/

wiki/Ekomanipulacija).

Grehovi

ekomanipulacije

Vremenom su se izkristalisale različite

kategorije popularno nazvane „grehovi

ekomanipulacije“. TerraChoice, ekološka

marketing kompanija, vodeći autoritet u

oblasti, je 2008. godine definisala „Sedam

grehova ekomanipulacije“.

Prvi greh je da se proizvod deklariše kao

zelen samo po jednoj osnovi neprihvatljivo

uskog kriterijuma i bez pridavanja značaja

drugim, nekada važnijim aspektima

zelenog i održivog. Sledeći grehovi su sami

po sebi razumljivi, greh nedostatka dokaza,

greh neodređenosti, greh beznačajnosti,

greh otvorenog laganja, zatim prikazivanja

manjeg od dva zla, u smislu da je

zelena tvrdnja tačna u okvirima kategorije

proizvoda, ali postoji opasnost da kupac

previdi značajnije aspekte uticaja na prirodnu

sredinu te kategorije u celosti. Sedmi

greh je obožavanje lažnih etiketa; preko

reči i slika se stvara impresija da je proizvod

preporučen od strane neutralnog arbitra

ili eksperta iz te oblasti. I pored toga

što se lista grehova stalno proširuje, ima

znakova poboljšanja; istraživanja kompanije

TerraChoice pokazuju da je 2010. godine

procenat proizvoda široke potrošnje

koji su „bezgrešni“ porastao (4,5%) u odnosu

na prethodnu godinu (2%).

Pokušaj da se zeleno reguliše putem sveobuhvatnog

programa sertifikacije, ovom

je programu otvorio mogućnost manipulacije

koja po svom značaju prevazilazi

jednostavni rejting ekomanipulacije, a

sertifikacija je prerasla u čitavu industriju.

Sertifikati ne potrvrđuju apsolutne nego

relativne vrednosti proizvoda; potvrđuju

da je zadovoljen standard, ali ne govori

puno o kvalitetu samog standarda. Proizvod

dobije naizgled validan sertifikat od

nezavisne agencije – ali proizvođači ili trgovinske

asocijacije su uticali na razvoj sistema

sertifikacije koji sledi niže standarde.

Dobar primer je šumska i drvno-prerađivačka

industrija koja se u ranim 90-im

godinama dvadesetog veka našla na udaru

kritika zbog masovnog krčenja šuma, ali

umesto da se pridruži rigoroznom zelenom

standardu koji je već postojao, industrija

se udružila i kreirala svoj program:

Savet za održivo upravljanje šumama (FSC

– Forest Stewardship Council) sa sličnim, ali

mnogo neodređenijim standardima.

50

www.build.rs


jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

Ali nije samo industrija ta koja pribegava

ekomanipulaciji širokih razmera, to čine

vlade i uvažene međunarodne institucije.

Najsvežiji primer je trgovinski rat koji

Sjedinjene Američke Države i Evropska

unija vode protiv jeftinih kineskih solarnih

panela.

U poslednjoj deceniji kineska vlada je investirala

milijarde dolara u istraživanje i

razvoj proizvodnje solarnih panela što je

dovelo do strmoglavog pada njihove cene

tako da sada čista zelena tehologija ne košta

puno više od prljave tehnologije fosilnih

goriva. Ali velika je opasnost da će i

ova kao i sve prethodne zelene revolucije

biti ugušena. Istina je da i Kina, kao i SAD

i EU, daje milijardske subvencije naftnim

kompanijama i kompanijama za eksploataciju

uglja, ali Kina za razliku od ostalih

subvencioniše i solarnu industriju.

Bankrot mnogobrojnih proizvođača solarnih

panela u SAD-u i EU je rezultat nedovoljnog

ulaganja u čiste tehnologije, a ne

posledica nelojalne kineske konkurencije

kako to lobisti koji zagovaraju uvođenje

specijalnih tarifa nastoje prikazati. Istina

je sušta suprotnost njihovim tvrdnjama:

Ogromna većina poslova u solarnom sektoru

van Kine je instalacija i održavanje

panela, tako da jeftini paneli povećavaju

zaposlenost i naravno obavljaju svoju prvobitnu

namenu – umanjuju klimatske

promene. Za zemlje van EU, kojima je

uglavnom potrebna temeljita obnova i

modernizacija energetskog sektora, ovo je

odlična prilika da to urade na pravi način i

po pristupačnoj ceni.

Najteža posledica ekomanipulacije je svakako

to što udvostručava potrebu za regulacijom;

kako samog zelenog tako i mera

za sprečavanje njegovog krivotvorenja i

zloupotrebe. Marketing i prodaja zelenih

proizvoda koji to nisu, usporava proces

širenja istinski zelenih proizvoda, tehnologija

i inovacija. Činjenica da ekomanipulacija

nije uvijek namerna i planirana

ne umanjuje štetni efekat i može da ima

dalekosežne posledice i ugrozi potrošače.

Ponekad je rezultat propusta u istraživanju

i razvoju proizvoda, nedovoljne provere

i kontrola, žurbe da se što pre izbaci

na tržiste i tako stekne strateška prednost

u odnosu na konkurenciju.

A šta znači zeleno

Zeleno je simbol prirode i svega što je vezano

za prirodu uključujući i njeno očuvanje.

Svest o potrebi očuvanja prirode je

stara koliko i čovečanstvo i manifestovala

se u različitim formama i u različitim delovima

sveta kroz celokupnu istoriju. Kako

su posledice ljudske aktivnosti postajale

očiglednije i pogubnije po prirodnu okolinu,

tako je i pokret za zaštitu prirode jačao

i doveo do zakona za zaštitu prirodne

okoline.

Zato je „Zeleni“ bio logičan izbor imena

partije čija je platforma utemeljena na zaštiti

životne okoline u kontekstu društva

u celini. Prve Zelene partije su osnovane

70-ih godina 20. veka, a danas su rasprostranjene

širom sveta i u mnogim zemljama

učestvuju na izborima i imaju mesta u

parlamentu. Glavne karakteristike Zelenih

su aktivizam na polju ukidanja vladinih

subvencija industrijama i kompanijama

koje uništavaju resurse i zagađuju prirodu,

promovisanje „zelene takse“ koja će

ohrabriti proizvođače i kupce da odbace

proizvode koji imaju negativan efekat na

prirodnu okolinu, antiglobalizam, borba

protiv upotrebe nuklearne energije i nagomilavanja

upornih organskih zagađivača

(POP – Persistent Organic Pollutants).

Održivo i zeleno nisu

sinonimi iako se tako

koriste

Održivost se više koristi u smislu čovekove

održivosti na planeti otkako je postalo očigledno

da je način na koji zadovoljavamo

PLUTAJUĆI BAGERI I SEPARACIJE

za eksploataciju peska i šljunka kao i separisanje frakcija

TECHNOPORT / IWEA-KG

Telefon: 00 386 41 626 586

E-mail: technoport@siol.net

www.iwea.eu

www.build.rs

51


energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

potrebe sadašnjosti neodrživ jer ugrožava

planetu pa i sam opstanak čovečanstva.

To je ujedno i najrasprostranjenija definicija

održivog razvoja: Održivi razvoj je

razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti

bez ugrožavanja mogućnosti budućih

generacija da zadovolji vlastite potrebe.

Ono što danas smatramo početkom održivosti

od Bruntlandskog izveštaja iz 1987.

godine koji je doneo gore navedenu definiciju

održivog razvoja, ustvari je njegov

treći talas. Treći talas u suštini reciklira

ideje prvog uz primenu iskustava iz prethodnog

perioda od četrdesetak godina

koliko je proteklo između ta dva talasa.

Viktor Papanek koji je svoje ideje o održivom

tj. društveno i ekološki odgovornom

dizajnu objavio u knjizi „Dizajn za stvarni

svijet“ (1971.) zajedno sa Rejčel Karson

(Rachel Carson) i Džejmskom Lovlokom

(James Lovelock) je začetnik i pripadnik prvog

talasa održivosti.

Etičan pristup dizajnu po Papaneku se

zasniva na odgovornoj upotrebi resursa

i rezultira proizvodima koji su bolje prilagođeni

lokalnim potrebama, za razliku

od centralizovanog dizajna koji se zasniva

na upotrebi univerzalne moderne tehnologije.

Zato je Papanek puno putovao u

nastojanju da nauči o stvarnim potrebama

i stvarnim rešenjima od lokalnih i tradicionalnih

kultura. Jedna od njegovih destinacija

bila je i bivša Jugoslavija za koju u

jednom intervjuu kaže: „Jugoslavija je na

dobrom putu. Oni žele proizvoditi za izvoz

i razvijati turizam, ali pri tome žele

zadržati humanistički pristup.“ Ovaj komentar

i činjenica da je njegova knjiga „Dizajn

za stvarni svijet“, kod nas prevedena

ubrzo po objavljivanju (Nakladni Zavod

Marko Marulić, Split 1973.), jasno ukazuje

da smo tada u pogledu održivosti pripadali

avangardi u pravom smislu te reči; svet nije

bio spreman za Papanekove ideje o održivom,

društveno i ekološki odgovornom

dizajnu i one su naišle na otpor i porugu.

Zato prvi talas tada nije identifikovan kao

održivost nego je još uvek ostao pod kišobranom

zelenog. Isto je bilo sa dizajnom.

Takozvani zeleni dizajn se zadovoljio time

da njegovi predmeti imaju smanjen štetni

uticaj po prirodnu okolinu, što nikako ne

znači da su rezultat održivog načina proizvodnje.

Danas svet Papaneka slavi upravo

zbog ideja zbog kojih ga je ismejao pre 40

godina; više ne izgledaju tako radikalne,

našle su uporište u konceptu ekosistema i

na njima se razvija novi talas koji karakteriše

preduzimljivost i optimizam.

Recikliranje zelenog

Iako je recesija ranih 90-tih već bila daleko

iza nas, održivo još uvek nije zaživelo,

a zelenom je trebalo skoro dve decenije

da prevaziđe otpor koji je izazvao zeleni

konzumerizam i ponovo uđe u modu kao

„novo crno“. Godine 2006, za Dan Zemlje,

časopis Vanity Fair je pokrenuo godišnjak

„Zeleno“, što najavljuje novi talas zelenog

konzumerizma. Godine 2009, izdavač je

ukinuo to izdanje sa objašnjenjem da je

zeleno u međuvremenu integrisano u način

života, da prožima sve aspekte života

društva, i da mu specijalno izdanje nije

potrebno.

Ali to nije cela priča. Prema najnovijem istraživanju

kompanije TNS Media Intelligence,

već krajem 2008. godine, interesovanje

za teme o okruženju – uključujući klimatske

promene, globalno zagrevanje, zeleni

konzumerizam i održivost, je opalo za 27%

u odnosu na početak iste godine. Tome je

doprinela globalna finansijska kriza i zeleni

zamor – generalizacija i marginalizacija

– klišetizirane priče u kojima se isti značaj

pridaje topljenju leda na Grenlandu kao i

52

www.build.rs


jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

nekom zelenom detalju iz života slavnih.

Izgleda da je to bio kraj romanse mode i

zelenog.

Ali istraživanja javnog mnjenja pokazuju

nesto više, pokazuju najpogubniji efekat

ekomanipulacije, a to je percepcija da je zeleno/održivo

skuplje od neodrživog, koju

podržava nerealna jeftinoća ovog poslednjeg.

Naime, niske cene se postižu kroz

eksternalizaciju troškova, tj. bazirane su na

ekonomskim kriterijima uz potpuno zanemarivanje

štete po okruženje i troškove

saniranja te štete. Proizvođači/investitori

pokupe profit, a posledice snosi društvo u

celini i troškovi su uglavnom projektovani

u budućnost (npr. čišćenje posle izlivanja

nafte iz tankera, čišćenje rečnih tokova i

dekontaminacija zemljišta). Krajnji rezultat:

Zeleno/održivo ima status luksuza koji

možemo priuštiti u dobrim vremenima,

a koji se može ili mora odbaciti u teškim

vremenima. A u stvari je obrnuto: „Recesija

čini ‘slučaj okruženja’ jos važnijim“,

kaže Zak Goldsmit (Zac Goldsmith), bivši

urednik magazina „Ekolog“. „Ako bi se

pravilno iskoristilo ubrzanje mogli bismo

iz recesije izaći sa zelenom ekonomijom za

sve, a ne samo sa mogućnošću izbora za

one sa dubljim džepom.“

Godine 2011. se čini da je uz zeleni konzumerizam,

zeleni marketing najodrživiji vid

zelenog, posle zatišja koji donose recesije,

skepticizam i ekomanipulacija, vraća se sa

još većom žestinom.

Istraživačka grupa Grail pokazuju da se

kupcima povratila vera u zeleno ali da

zbog smanjene kupovne moći to više odražave

njihove želje nego stvarno stanje, jer

konkretna kupovina zelenog iznosi samo

10% od procenta kupaca koji se deklarišu

kao zeleni. Osim toga, zbog raširene ekomanipulacije,

a i zbog recesije, kupci ne

žele da plate više ako nema dokaza da je

zeleni proizvod ili servis „efikasan i istog

kvaliteta“ kao njegova alternativa. Etična

kupovina je još uvek marginalna, i još

uvek se doživljava kao luksuz dostupan

manjini zanesenjaka i dobrostojećih, a ne

kao osnovno ljudsko pravo.

S druge strane, nalazi ovog istraživanja su

sasvim relativni u svetlu podataka koji slede.

Iste te 2011, druga istraživačka grupa

je ispitivanjem javnog mnenja došla do poražavajućeg

rezultata da 41% Amerikanaca

pogrešno veruje da zeleni proizvodi imaju

pozitivan uticaj na prirodno okruženje!

Samo 29% njih razume da termin označava

proizvode koji imaju smanjen štetni

uticaj u poređenju sa (postojećim) proizvodima

koji su im konkurencija. Ova studija

pokazuje da u javnosti postoji mnogo dobre

volje da se veruje u marketinške poruke

iako se već nebrojeno puta pokazalo

ne samo da su netačne, nego i da su takve

mahinacije nerazdvojni deo marketinške

strategije koja omogućava proizvođačima

da postignu nezaslužen kredit i profit.

www.build.rs

Međutim, nekoliko decenija borbe sa zelenim

konzumerizmom i ekomanipulacijom

donosi prve rezultate, na korist ali i

na štetu svih. Ispitivanje koje je kompanija

Carbon Trust radila u Velikoj Britaniji

pokazuje da samo 7% ispitanika drži

kompanije za reč kad su u pitanju njihove

tvrdnje u pogledu smanjenja štetnog uticaja

njihovih proizvoda na prirodnu okolinu

i klimatske promene. S druge strane 53%

veruje da kompanije naprave jednokratno

poboljšanje da dobiju publicitet i vrate se

uobičajenom načinu poslovanja.

Zaključak

Kad je 1987. godine Bruntlandska komisija

UN u izveštaju pod nazivom „Zajednička

budućnost“ upozorila na globalnu ekološku

krizu i usvojila definiciju održivog

razvoja, činilo se da su na pomolu velike

promene. Mada se uskoro uvidelo da promene

nisu tako velike i sveobuhvatne jer

su zahvatile samo razvijeno potrošačko

društvo, fenomeni koji su ih pratili obeležili

su poslednju deceniju prošlog veka.

Vek poznat po afirmaciji zelenog završio se

njegovom komercijalizacijom i manipulacijom,

što je dovelo do zamora koji izaziva

rezistenciju i skepticizam potrošača. Zeleno

je postalo masovno komercijalno sredstvo

koje unosi zabunu i različita istraživanja

potvrđuju da ni danas široka javnost ne

razume šta taj pojam tačno znači.

Prostor bivše Jugoslavije, ili konkretnije

srpskohrvatskog govornog područja, između

ostalog i zbog objektivnih okolnosti

u kojima se nalazio u tom periodu, tada

nije bio izložen ovim fenomenima. S obzirom

da se oni brzo i lako recikliraju i globalizuju,

neophodno je uspostaviti relaciju

između tih fenomena i njihovih manifestacija,

razumeti ih u potpunosti i označiti

terminima koji će ih jasno definisati, da

bismo izvukli pouke i eventualno izbegli

zablude i zamke kroz koje je razvijeno potrošačko

društvo već prošlo ■

53


energetska efikasnost – akvarijumi – graditi zeleno – bazen – zelenilo – terasa– opremanje pe

sportske površine – obnovljivi izvori energije – zaštita životne sredine – oprema za ulice i ba

KONSTRUKCIJE OD ZEMLJE:

Gradnja sa kompresovanim

zemljanim blokovima

Sa dugom listom prednosti, sovani zemljani blokovi čine idealni

i

kompre-

građevinski materijal. Otprilike jedna

četvrtina svetskog stanovništva živi

u domovima napravljenim od zemlje,

uglavnom u zemljama u razvoju. To

ima smisla, ipak. Zemlja je bilo jeftina

ili besplatna, a kuće izgrađene od njih

imaju dosta prednosti, uključujući:

• materijal za gradnju je iz lokalnog

porekla;

• kuće imaju veliku toplotnu masu;

• kuće su vazdušno propusne;

• nisu toksične i

• otpone su na požar, uragan, zemljotres

i tornado.

Međutim, graditelji na zapadu nisu prihvatili

građenje zemljanim materijalima na način

na koji su to uradile zemlje u razvoju,

i to zbog jednog glavnog razloga – cene.

Zemlja može biti jeftina, ali rad nije, zbog

čega mehanizacija ima toliko smisla za graditelje

koji su zainteresovani za praktičnu

održivost. Kompresovani zemljani blok

(KZB) je dokazana tehnologija koja omogućava

da konstrukcije od zemlje budu

konkurentne sa konvencijalnim metodama

gradnje.

Prema umetnosti izgradnje sa prirodnim

materijalima, kob kuće ć su građene đ u Engleskoj

u 13. veku, i kob je bio istaknuti materijal

za gradnju sve dok industrijalizacija

i jeftin transport u kasnom 19. veku nije

izrodio savremene građevinske tehnike.

Kob se generalno pravi od gline pomešane

sa slamom, peskom i vodom. Ova mešavina

se zatim nanosi na kamene temelje i utaba u

mestu stvarajući osnovu, koja se zatim ostavlja

da se osuši pre nego što se doda obloga,

omogućavajući graditeljima veliku fleksibilnost

u dizajnu i arhitekturi.

Dugotrajan dom

je održiv dom

Iako je zemlja bila originalni zeleni građevinski

materijal (ili, bolje rečeno, braon

građevinski materijal), ona nikada nije stekla

popularnost u građevinarstvu Sjedinjenih

Američkih Država koje je naviklo na brzinu

i ekonomičnost. Beton i cigle su stvorene od

strane ljudi za potrebe gradnje - zemlja nije.

Većina formi zemljane izgradnje, kao što

su kob i adob (ćerpič) zgrade (tradicionalni

objekti građeni sa zemljanim materijalima),

jesu radno-intenzivne, što je pristup koji

može da funkcioniše dobro u nerazvijenim

zemljama zbog niskih troškova rada, ali ne

i za zemlje kao što je SAD. S obzirom na

relativno niske cene i jednostavnosti prevoza

drugih raspoloživih građevinskih proizvoda,

zemljani materijali generalno ne dokazuju

svoju finansijsku izvodljivost.

Kompresovani

zemljani blokovi

Konstrukcija od kompresovanih zemljanih

blokova, međutim, jeste ekonomski

održiva opcija koja može da se takmiči sa

konvencijalnim metodama gradnje. Koristeći

najnovije tehnologije mahaničke

kompresije, domovi mogu biti izgrađeni

po još nižoj ceni nego sa ciglama i drvetom,

jer zemljani blokovi mogu biti proizvedeni

po stopi od 500 ili više po satu.

Jedna kompanija koja čini zemljane zgrade

pristupačnim jeste Advanced Earthen

Construction Technologies (AECT), KZB

proizvođač iz San Antonija u Teksasu,

SAD. Oni kažu da, koristeći njihovu tehnologiju

za proizvodnju blokova, možete

da izgradite mali pravougaoni dom za oko

90% troškova za izgradnju klasičnog doma

od opeke. „Mi smo gradili kuće koje su od

760 dolara po kvadratnom metru, pa sve

do 3.000 dolara po kvadratnom metru, u

zavisnosti od pogodnosti koje su ugrađeni

u domove“, kaže Lorens Džeter (Lawrence

Jetter), predsednik kompanije AECT.

Objašnjavajući veliku varijaciju u ceni, on

pojašnjava: „Ono što se dešava sa kućama

54 www.build.rs


jzaža – održivi razvoj – uređenje okoline – igrališta – baštenski nameštaj – pametne zgrade – voda

šte – ozelenjavanje – eko-materijali – ušteda energije – živeti u zelenom – integrisani sistemi

od kompresovanih zemljanih blokova jeste

da klijenti počinju da razmišljaju o lukovima

i svim takvim sličnim stvarima. U tim

slučajevima, odjednom njihova obična mala

kuća postaje skupa.“ Jedna od prednosti izgradnje

sa zemljanim materijalima, njegova

fleksibilnost u dizajnu, može da bude glavna

zamka za investitore koji poseduju kreativni

nagon, ali nemaju finansijsku uzdržanost.

Prednosti gradnje

sa zemljom

Džeter priznaje da je moguće izgraditi

konvencijalni dom jeftiniji od onog izvedenog

od zemljanih blokova, ali pitanje

kvaliteta zatim postaje dominantno. „Možete

otići i kupiti ivericu i fasadne obloge

i izgraditi kuću koja je jeftinija od one od

zemljanih blokova, ali za deset godina ona

će biti za đubre“, kaže Džeter. „Troškovi

posedovanja kuće od zemljanih blokova su

mnogo manji. Jedan kućevlasnik je imao

kuću od 280 kvadratnih metara za koju je

plaćao račun za struju od 320 do 340 dolara

mesečno u letnjem periodu. Njegova

nova (zemljana) kuća je površine od 530

kvadratnih metara i račun je od 100 do 145

dolara mesečno u letnjem periodu zato što

su zemljani blokovi mnogo efikasniji.“

Za Dena Pauela (Dan Powell) iz kompanije

Earth Tek Inc., proizvođača kompresovanih

zemljanih blokova iz Novog

Meksika, SAD, održivost je korist broj

jedan kompresovanih zemljanih blokova.

„Oni (zemljani domovi) su hladniji leta i

topliji zimi“, kaže Pauel. „Po mom iskustvu,

kada je leti spoljašnja temperatura 37

stepeni Celzijusa, u kući je temperatura

oko 20 stepeni.“ Takva vrsta efikasnosti

hlađenja dolazi zbog zemljane kuće koja

ima debljinu zidova od 30cm ili više, pod

pretpostavkom da su vrata i prozori zatvoreni.

Ovo čini dom koji nije samo energetski

efikasan već i udoban, pošto hlađenje

dolazi prirodno, a ne preko klimatizacije.

Institut Auroville Earth istražuje, razvija i

obučava ljude tehnologijama zasnovanim

na korišćenju zemlje. Institut se nalazi u

Indiji, zemlji koja je često pogođena svim

vrstama prirodnih katastrofa, od zemljotresa

preko cunamija do ciklona. Njihova

istraživanja su pokazala da, iako je kvalitet

izgradnje objekta glavni faktor u tome da

li će on stajati nakon zemljotresa, zemljani

objekti su preživeli velike zemljotrese sasvim

dobro, dok su neke obližnje kamene

građevine bile svedene na ruševine. Ovo

istraživanje je vodilo vlade, i unutar i izvan

Indije, da odobre zemljanu tehnologiju gradnje

instituta za korišćenje pri obnovi područja

koja su podložna katastrofama.

Zemljani domovi nisu samo otporni na

prirodne katastrofe, oni su i izdržljivi. Prema

Auroville Earth institutu, Rameseum u

Tebi, Egipat, je najstarija zemljana zgrada

na svetu izgrađena pre 3.300 godina. I ona

nije jedina. Širom sveta je uobičajeno videti

stare zemljane zgrade koje još uvek stoje

i odolevaju zubu vremena dok su njihovi

suparnici odavno svedeni na ruševine. Dugotrajan

dom je održiv dom jer mu je potrebno

manje popravki i manje podsticaja

da ga sruše i izgrade ponovo.

Pa, zašto nije svaka

zgrada izgrađena

od kompresovanih

zemljanih blokova

„Zato što niko ne zna kako to da uradi“,

kaže Džeter. „Arhitekte i inženjeri ne znaju

ništa o tome. Ne znaju. I to nije njihova

krivica; nisu ih to učili.“ Zemljana blokovska

konstrukcija je relativno nova stvar u

savremenom građevinarstvu, tako da obrazovni

sistemi sporo reaguju. Džeter se ipak

nada, jer se na nekoliko univerziteta, kao

što je Univerzitet u Koloradu, A&M Univerzitet

u Teksasu i Univerzitet u Oklahomi,

sada predaje o zemljanoj gradnji.

Pauel ukazuje na loše normative i reklamni

sistem u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Naši normativi i reklamni sistemi su

usmereni na drvo i beton“, kaže on. „I drvne

i betonske industrije su toliko velike da

će oni uraditi sve da zemljani blokovi ne

budu igrač u ovom poslu.“

Sa listom izazova jednako dugačkom kao

listom pogodnosti, nije ni čudo što izgradnja

od zemljanih blokova ima poteškoće

da postane popularna u razvijenim zemljama.

Sa tehnologijom kompesovanih

zemljanih blokova, glavni izazov - cena

- prestaje da bude problem, čineći kompresovane

zemljane blokove održivom opcijom

za izvođače zainteresovane za rad sa

visoko održivim materijalom i za investitore

koji žele sveukupno održivi, udoban,

izdržljiv dom po pristupačnoj ceni ■

Vaš internet portal

Izuzetno moćno i nezaobilazno

online marketinško sredstvo

građevinskih kompanija.

construction.rs

gradjevinarstvo.rs

www.build.rs

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf

55


Da li znate...

... da Build magazin četiri puta godišnje potpuno

besplatno stiže na adrese svih proizvođača, distributera,

uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih

udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su

profesionalno vezani za građevinsku industriju

Da li znate...

... da je Build magazin izuzetno sredstvo za promociju

vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije


oglasi

Projektovanje i izvođenje enterijera

Preko 20 godina iskustva u radu

sa sistemima Rigips i Armstrong

/ spušteni plafoni / pregradni zidovi /

/ adaptacija potkrovlja / venecijaneri /

/ trakaste zavese / tende i komarnici /

/ projektovanje / stručni saveti /

e-mail: dekormont@ymail.com

www.dekormont.weebly.com

www.dekormont.yolasite.com

Ustanička 164, 11000 Beograd

tel/fax: 011 207 10 34 | mob: 063 232 167, 062 232 203, 065 21 76 622

“Frigoremont” DOO

Vlaška bašta 4a 11500 Obrenovac

tel/fax: 011 87 20 246

mob: 064 13 62 176

Servis, remont i montaža rashladnih

i klimatizacionih kompresora,

postrojenja i opreme

“S A X“DOO

D.O.O.

Grejanje

Vodovod

20 godina

sa Vama

Toše Jovanovića 11, Beograd

+381 11 354 84 83

www.tehnikoms.rs

M E R M E R I G R A N I T I

rezanje blokova i ploča | poliranje, štokovanje, pikovanje, bunjanje

profilisanje i poliranje kantova | izrada elemenata enterijera za kupatila i kuhinje

proizvodnja svih vrsta spomenika i grobnih elemenata

isporuka | ugradnja

Užice, Dimitrija Tucovića 57 | tel/fax: +381 31 521 615; mob: +381 63 623 065

proizvodnja Gorjani: +381 31 546 287 | e-mail: saxmermer@gmail.com

SVE ZA BRAVARE

LIMOVI/HLADNOVALJANI/TOPLOVALJANI/POCINKOVANI

ČELICI/CEVI/FLAHOVI/NOSAČI/UGAONICI

RADIJATORI/MEŠALICE/GRAĐEVINSKA KOLICA...

USLUGE SEČENJA I SAVIJANJA LIMOVA

PRODAVNICA OKOVA ŠRAFOVA I ALATA

Bulevar JNA 8a, 11222 Beograd

Tel.: +381 11 394 22 42, 394 20 42

e-mail: office@zenitcop.co.rs

www. zenitkop.co.rs

www.build.rs 57


Predstavljanje u BUILD magazinu

Tržište

Nijedan časopis nema bolju pokrivenost industrije sa najvećim

obrtom kapitala u Srbiji

Izdavač

Renomirani izdavač sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti

i tema koje će privući veliki broj redovnih čitalaca

Besplatna distribucija

Izvođači radova, proizvođači materijala, trgovci, projektanti, inženjeri,

preduzetnici...

BUILD magazin je jedini časopis o građevinarstvu koji ne čeka da bude

kupljen, on direktno stiže do vašeg potencijalnog komitenta

Internet

Kompletan sadržaj predstavljen je i na www.build.rs

Oglašavanje

BUILD magazin vam omogućava najefektnije predstavljanje vaših

proizvoda i usluga na tržištu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet

Infonet Group, Luke Vojvodića 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 • info@build.rs

(narudžbenicu 24 čitko popuniti i poslati faksom, poštom ili elektronskom poštom)

Preduzeće

Ime i prezime

narudžbenica za naša izdanja

Funkcija

Adresa

Mesto

Telefon

Telefon

Mob. tel.

Fax

E-mail

Web

PIB

Opis

delatnosti

Ulica i broj

Mesto

( )

( )

( )

( )

Mat. br.

Broj zaposlenih

1 do 10

11 do 25

26 do 50

51 do 100

101 do 500

više od 500

Popunite ako želite dostavu na kućnu adresu

DA, možete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost

DA, želim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD

DA, želim da dobijam besplatan primerak kataloga Građevinarstvo i opremanje*

* samo za preduzeća m.p.

tačnost podataka overava


U pripremi je 11. štampano izdanje kataloga

GRAÐEVINARSTVO

i opremanje

U cilju kvalitetnijeg prezentovanja, preduzeima nudimo

oglašavanje putem paketa koji obuhvataju štampano izdanje

i internet portal.

• sadrži detaljne informacije

o preduzeima, proizvodima i uslugama

graevinske industrije

• detaljna klasikacija proizvoda i usluga

• štampa se jednom godišnje

• besplatno se distribuira preduzeima

koja posluju u domenu graevinarstva

• promovisan na sajmovima

graevinarstva i nameštaja

Na ovaj nain omogueno

je pokrivanje oba medija

po veoma povoljnim

cenama

Luke Vojvodia 30, Beograd • tel: 011 2562 004 • info@gradjevinarstvo.rs


construction.rs

gradjevinarstvo.rs

Qpsubm!hsb}fwjotlf!joevtusjkf

joevtusjkf

More magazines by this user
Similar magazines