Francuska Polinezija - Travel Magazine
Francuska Polinezija - Travel Magazine
Francuska Polinezija - Travel Magazine
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Destinacije<br />
34 TRAVEL MAGAZINE<br />
<strong>Francuska</strong><br />
<strong>Polinezija</strong><br />
Tekst i fotografije: Ivo Tomov<br />
Tahiti<br />
Morea<br />
Bora Bora<br />
Izoštrite sva čula!<br />
Posle ravno 24 sata leta preko Pariza i Los Anđelesa sleteli<br />
smo u ranim jutarnjim satima, oko 03.40 po lokalnom<br />
vremenu, na aerodrom Fa u Papete, glavni grad ostrva<br />
Tahiti i Francuske Polinezije. Odmah po napuštanju<br />
Amerike, stjuardese su obukle tahićanske haljine želeći da<br />
nas pripreme za lepotu koja nas je očekivala...
G<br />
rad još spava, ali ne i petočlani<br />
orkestar zadužen za veselu<br />
atmosferu i doček putnika. Dobrodošlicu<br />
nam žele i vlaga koja<br />
se oseća u vazduhu i nasmejane<br />
Tahićanke sa tradicionalnim<br />
venčićima od sveže ubranog cveća koji vam se<br />
za tili čas nađu oko vrata.<br />
Kolima moje rođake, koja godinama<br />
ovde radi kao arhitekta, brzo stižemo dobro<br />
osvetljenim i kvalitetnim putem do apartmana<br />
u modernoj zgradi sa bazenom, visoko, ali ne<br />
i daleko iznad okeana. Polako sviće. Pogled<br />
sa terase oduzima dah zbog neopisive lepote<br />
boja koje se smenjuju. “Znači ovo je Tahiti”,<br />
pomislio sam. Istog momenta zaboravljate na<br />
dug put i sva vaša čula su otvorena da prime<br />
očekivanu, ali i zaista jedinstvenu lepotu ovog<br />
dela Zemljine kugle.<br />
U ovakvom prizoru svakodnevno uživa<br />
oko 250.000 stanovnika Francuske Polinezije<br />
(starosedeoci Maohi preko 70%, evropski<br />
doseljenici 15% i Kinezi 5%) koju čini 118 ostrva<br />
podeljenih u pet ostrvskih grupa: Društvena<br />
ostrva, Markiška ostrva i ostrvske grupe Tuamotu,<br />
Gambije i Tubuai.<br />
Sva ostrva su vrhovi ugašenih vulkana koji<br />
vire sa dna okeana. Najveću visinu ima Tahiti,<br />
sa najvišim vrhom od 2.241 metrom, a osnova<br />
ostrva nalazi se na više od 4.000 metara<br />
morske dubine. Ostrva su jako stara. Tahiti, na<br />
primer, ima oko dva miliona godina i jedno je<br />
od mlađih ostrva. Okružena su koralnim grebenom<br />
koji je kod nekih ostrva ostao pod vodom i<br />
najčešće ima oblik prstena koji okružuje ostrvo<br />
na izvesnoj udaljenosti od obale.<br />
Spoljnu stranu grebena zapljuskuju jaki<br />
talasi okeana. Prostor između grebena i obale<br />
predstavlja lagunu - specifičnost ovih ostrva.<br />
Voda u laguni zaštićenoj grebenom je mirna,<br />
prozirna, male dubine, kompletne palete<br />
plave i zelene boje koje čine prelep kontrast sa<br />
belim peskom, amblemom tropskih plaža. Svu<br />
nijansiranost lagune smiruje tamno plavetnilo<br />
okeana sa spoljne strane grebena gde počinju<br />
ogromne dubine.<br />
Tradicionalni način opuštanja i uživanja<br />
Polinežana, naročito žena, je ćaskanje i sedenje<br />
u plićaku, u mirnoj, čistoj i toploj vodi okeana<br />
samo za jedan stepen hladnijoj od prosečne<br />
temperature vazduha od 28ºC. Temperatura<br />
na ostrvima inače nikad ne prelazi 32ºC, a<br />
zimski period traje od juna do septembra kad<br />
duva malo svežiji vetar, uz obilne kiše koje i<br />
tada naglo iznenada smenjuje sunce.<br />
Tahiti<br />
Tahiti čini veliko ostrvo obima 114 kilometara<br />
i poluostrvo Tahiti Iti obima 37 kilometara.<br />
Većina stanovnika Francuske Polinezije živi<br />
na njemu. Zapadna strana ostrva je naseljenija<br />
zbog slabijih vetrova i manje vlažnosti.<br />
Papete (Papeete), sa<br />
svojih 26.000<br />
Australija<br />
Novi Zeland<br />
<strong>Francuska</strong> <strong>Polinezija</strong><br />
���������<br />
�����<br />
Hotelski kompleks Bora Bora Nuit<br />
Resort et Spa, ostrvo Bora Bora<br />
Hotelski kompleks Intercontinental,<br />
ostrvo Morea<br />
stanovnika, vrlo je živahan i zanimljiv grad<br />
uronjen u bujno tropsko zelenilo. Velika luka<br />
sa ogromnim brodovima oivičena je bulevarom<br />
Pomare (Boulevard Pomare), koji nosi ime slavne<br />
dinastije koja je dugo vladala ostrvom. Grad<br />
ima mnoštvo restorana, butika, malih i većih<br />
tržnih centara, galerija i crkava. Na ulici vlada<br />
vrlo tolerantna atmosfera koju stvaraju pripadnici<br />
različitih kultura i religija (protestanti 50%<br />
i katolici 40%). Ljudi su kulturni, predusretljivi<br />
i prijatni. Takav je i saobraćaj - vozi se bez nervoze,<br />
saobraćajna kultura je na visokom nivou,<br />
iako su gužve veoma velike, jer svi voze i<br />
to odlične automobile.<br />
Osećate se sigurno i<br />
spokojno. Sve je veoma čisto.<br />
U gradu su hoteli i pansioni<br />
različitih kategorija, dok je<br />
������<br />
obala rezervisana za luksuzne<br />
komplekse svih svetskih hotelskih<br />
lanaca. Noću gradske ulice deluju<br />
prilično usnulo, dok u klubovima i hotelima<br />
ritam polinežanskog plesa čini atmosferu<br />
uzbudljivom. Plesačice u tradicionalnoj nošnji<br />
- grudnjaci od kokosovog oraha ukrašeni<br />
školjkama i sedefom, a na glavi raznobojne perjanice<br />
i cveće - izvode gipke i zanosne pokrete<br />
uz žestoki ritam egzotičnih bubnjeva i ukulelea<br />
(instrument nalik gitari).<br />
Mladići često svoja tela ukrašavaju tetovažama<br />
koje su u Polineziji gotovo tradicionalne.<br />
Tatu rade svi od davnina i motivi su najraznovrsniji,<br />
često su to dosta složene kompozicije.<br />
Velika pijaca je živopisan i nezaobilazan<br />
prostor prepun svežih morskih plodova, voća i<br />
povrća i sitnica koje vam nikad neće ustrebati.<br />
Banane, mango, ananas, papaja, goava i grejpfrut<br />
vrlo vešto naslagani u ogromne piramidalne<br />
gomile mame vas svojim mirisom i bojama.<br />
Vanila, kokos, uru i još mnogo toga. Vanila je<br />
najznačajniji začin sa ovih prostora ponuđen u<br />
prahu, sušenim štapićima,ekstraktu ili parfemi-<br />
TRAVEL MAGAZINE<br />
35
Destinacije<br />
Istorijat<br />
Francuzi su bili najbrži Luksuzni bungalovi sa podom<br />
Pirog, čamac starih stanovnika Okeanije predstavljao<br />
je prilično pouzdano plovilo u tumaranju<br />
po beskonačnoj površini Tihog okeana u potrazi<br />
za novim prostorima, pa se otkrivanje i naseljavanje<br />
ovih ostrva smatra rezultatom slučajnih<br />
okolnosti.<br />
Tek je 1595. godine španski moreplovac<br />
Alvaro de Mendana otkrio južnu grupu Markiških<br />
ostrva, a 10 godina kasnije njegov prijatelj<br />
Fernando de Kiros otkriva Tuamotu. Najzad, 1767.<br />
godine engleski moreplovac Semjuel Valis stiže<br />
na Tahiti. Godinu dana kasnije Francuz Bugenvil<br />
biva veoma prijateljski dočekan i oduševljen prirodom,<br />
spontanošću muškaraca i lepotom žena. On<br />
je prvi na svom brodu u Francusku poveo jednog<br />
Polinežanina i svojim impresijama je najzaslužniji<br />
za stvaranje mita o polinežanskom raju.<br />
Engleski moreplovac Džejms Kuk se vraća<br />
tri puta u narednih 10 godina praćen istaknutim<br />
naučnicima svoga vremena (botaničari, astronomi,<br />
kartografi) sa kojima prikuplja značajne<br />
geografske i etnografske podatke o mnogim<br />
ostrvima Polinezije.<br />
Interesovanje Evropljana postaje veoma<br />
veliko, jer se priča o prirodnim lepotama, muzici<br />
i plesu brzo širi, pa <strong>Francuska</strong> brže-bolje 1842.<br />
proglašava svoj protektorat nad ostrvom Tahiti,<br />
a Papete, sa tadašnjih 1.148 stanovnika, glavnim<br />
gradom. Zbog jačanja britanske pomorske<br />
moći <strong>Francuska</strong> 1880. priznaje Tahiti kao svoju<br />
koloniju, a 1946. Tahiti postaje prekomorska teritorija<br />
(TOM) Republike Francuske sa tahićanskim<br />
i francuskim jezikom kao zvaničnim jezicima.<br />
36 TRAVEL MAGAZINE<br />
ma. Plod Noni drveta je žućkaste boje i podseća<br />
na krupan krompir. Jestiv je, ali nije prijatnog<br />
ukusa i ima široku primenu u medicini, te je sve<br />
više tražen i na našim prostorima.<br />
Tu možete kupiti pareo - tradicionalnu<br />
odeću Polinežana koja predstavlja simbol<br />
njihovog načina života. To je najjednostavniji<br />
oblik četvrtaste tanke tkanine<br />
živopisnih boja sa cvetnim motivima<br />
(tijare i hibiskusa) koja se<br />
vezuje oko tela na način koji bi ih<br />
najmanje ometao u svakodnevnim<br />
aktivnostima. Sa osmehom<br />
izgovoreno “Ia orana oe”, što na<br />
tahićanskom znači “dobar dan”<br />
pruža vam mogućnost da se<br />
cenkate.<br />
Ne propustite da ponesete i<br />
monoi - parfimisano ulje kojem<br />
Polinežanke duguju lepotu svojih<br />
dugih crnih kosa i glatke tamne<br />
puti! Ulje se koristi od davnina i<br />
sadrži isključivo prirodne sastojke: cvet tijare i<br />
ekstrakt kokosovog ulja.<br />
Pored francuske, italijanske i kineske<br />
kuhinje (u restoranu u kome sam jednog<br />
prepodneva ispijao odlično domaće Hinano<br />
pivo na meniju je bio i mađarski gulaš) nemojte<br />
propustiti jedan od specijaliteta domaće kuhinje<br />
- sirovu ribu (poisson cru). Sveža riba (tuna<br />
ili sabljarka) isečena na komadiće, usoljena i<br />
Tradicionalni<br />
način opuštanja<br />
i uživanja Polinežana,<br />
naročito<br />
žena, je ćaskanje i<br />
sedenje u plićaku,<br />
u mirnoj, čistoj i<br />
toploj vodi okeana<br />
samo za jedan<br />
stepen hladnijoj<br />
od prosečne temperature<br />
vazduha<br />
od 28ºC<br />
od stakla, ostrvo Bora Bora<br />
prelivena najpre sokom limete, a potom kokosovim<br />
mlekom. Neobično, ali jako ukusno.<br />
Na izletničkim turama redovno se nudi<br />
obrok pripremljen na tradicionalni način<br />
Polinežana: velika zemljana posuda u koju<br />
se slažu komadi prasećeg mesa i razno<br />
povrće umotana u listove banane spušta se<br />
na užareno vulkansko kamenje<br />
na dno iskopane rupe, a potom<br />
se i odozgo zatrpa zemljom.<br />
Turistima koji posedaju oko<br />
zemljanog ognjišta obrok se<br />
služi u tanjirima poprskanim<br />
kokosovim mlekom i ne zaboravite<br />
- jede se prstima.<br />
Ako krenete kolima u<br />
obilazak ostrva, spoznaćete svu<br />
raskoš tropske vegetacije, obilje<br />
njenih mirisa i boja, pa je zbog<br />
svega toga Gogen nazivao Tahiti<br />
mirisnim ostrvom. Otkrićete<br />
cvet tijare, amblem ostrva Tahiti,<br />
mnogobrojne vrste hibiskusa, bugenvilije,<br />
anturijum i divlje orhideje.<br />
Cvet tijare (Gardenia Tahitensis) je zaštitni<br />
znak Polinezije - simbol koji nalazimo na trupu<br />
aviona lokalne aviokompanije, na pročelju banaka,<br />
na memorandumima lokalnih preduzeća<br />
ili na pareo ogrtačima i muškim košuljama. On<br />
je ključ po kojem, u zavisnosti od toga da li ga<br />
žena nosi u kosi sa desne ili leve strane, prepo-
Botanička bašta, ostrvo Tahiti<br />
Jedan od dva postojeća vulkanska<br />
vrha, ostrvo Bora Bora<br />
Peščana plaža, ostrvo Bora Bora<br />
<strong>Travel</strong> Tips <strong>Francuska</strong> <strong>Polinezija</strong><br />
VODIČI<br />
Na engleskom jeziku pronaći ćete vodič<br />
o Francuskoj Polineziji u izdanju Lonely<br />
Planet-a, dok na francuskom možete da<br />
potražite vodič Le Pacifique - Polynésie,<br />
u izdanju Gallimard-a. Vodiči se mogu<br />
kupiti u našim knjižarama ili putem<br />
Interneta.<br />
POPUSTI<br />
Ne postoje kartice<br />
sa kojima možete<br />
da ostvarite<br />
popuste.<br />
BEZBEDNOST<br />
<strong>Francuska</strong> <strong>Polinezija</strong> je izuzetno<br />
bezbedna destinacija, a kriminal<br />
gotovo da ne postoji. Ipak,<br />
radi lične bezbednosti treba se<br />
pridržavati osnovnih pravila i ne<br />
zalaziti u mračne ulice ili nepoznate<br />
delove grada ili ostrva.<br />
ZABRANE<br />
Prodaja i konzumiranje alkohola je zabranjeno<br />
osobama mlađim od 21 godine. Pušenje je zabranjeno<br />
na aerodromima, dok je u restoranima<br />
negde dozvoljeno, a negde ne. Često se mogu<br />
naći odvojene prostorije za pušače i nepušače.<br />
Ukoliko ste kupili crne bisere obavezno sačuvajte<br />
račun zbog kontrole prilikom izlaska iz zemlje!<br />
znajemo da li je njeno srce slobodno ili ne.<br />
Smenjuju se plantaže kokosa, pomorandži<br />
i banana u plodnim dolinama zaštićenim<br />
visokim vrhovima planina u središtu ostrva.<br />
U tome su inspiraciju tražili mnogi umetnici,<br />
a među njima je možda najpoznatiji francuski<br />
slikar Pol Gogen koji kaže: “Ovde pored<br />
moje kuće sanjam o pravoj harmoniji, opijen<br />
mirisima iz prirode.” Pored Gogenovog muzeja<br />
koji je više memorijalnog karaktera nalazi se<br />
botanička bašta sa svim svojim bogatstvom, pa<br />
i kornjačama sa Galapagosa.<br />
Pored turizma i poljoprivrede, druga glavna<br />
ekonomska grana je uzgoj crnih bisera, a tu su i<br />
ribolov, pletarski proizvodi i rezbarenje drveta.<br />
Morea<br />
Vikend smo proveli na ostrvu Morea (Moorea),<br />
udaljenom 15 kilometara od ostrva Tahiti. Na<br />
krcatom feribotu kompanije AREMITI FERRY<br />
bilo je putnika čini se svih boja i nacija. Nakon<br />
četrdesetak minuta plovidbe polako pristajemo<br />
u luku smeštenu u zalivu Džejms Kuk (Cook’s<br />
Bay). To isto mogli smo i avionom letom od pet<br />
minuta. Pogled na gotovo vertikalne planinske<br />
vrhove kojih ima osam, visine od 800 do 1.200<br />
metara, obrasle bujnom tropskom vegetacijom,<br />
naprosto je spektakularan. U dolinama se<br />
prostiru polja kokosa i plantaže ananasa za koji<br />
kažu da je ovde najbolji.<br />
Kompleksi odličnih hotela (trećina ukupnih<br />
hotelskih kapaciteta Polinezije nalazi se<br />
na Morei), veliki golf klub, bele peščane plaže<br />
i laguna su po meni dovoljan razlog da više<br />
nikada ne napustite ovo ostrvo. Ovde živi oko<br />
10.000 srećnih i ljubaznih stanovnika (48%<br />
mlađih od 20 godina) laganim tempom života<br />
na 134 metara kvadratna površine ostrva čiji<br />
je obim 6o kilometara. Biciklisti ga mogu<br />
obići za pola dana.<br />
Jedna od karakteristika ostrva je da na<br />
njemu nema električnih stubova, već su kablovi<br />
sprovedeni pod zemljom kako bi se sačuvala<br />
lepota pejzaža po tvrdoglavom nastojanju<br />
gradonačelnika.<br />
Atrakcija za turiste na ostrvu svakako<br />
je Lagunarijum (Moorea Lagoonarium) gde<br />
možete provesti nezaboravne trenutke dok<br />
plivate sa ražama, bebama ajkula, kornjačama<br />
i svim ostalim ribama iz dela lagune koji<br />
je zaštićena morska zona. Cena ovakvog izleta<br />
je 20 eura i ona obuhvata šetnju tradicionalnim<br />
pirogama po Lagunarijumu i posetu<br />
koralnom sprudu sa vodičem.<br />
Morea nudi zaista obilje sadržaja: mnogobrojne<br />
pešačke ture i razgledanje unutrašnjeg<br />
brdovitog dela ostrva, iznajmljivanje bicikla,<br />
jahanje, safari ture, međunarodni golf klub,<br />
iznajmljivanje brodića (dva sata po ceni od 5o<br />
eura), parasejling, pecanje na otvorenom moru,<br />
džet-ski, skijanje na vodi, jedrenje ili jednostavno<br />
opuštanje u mnogobrojnim spa centrima<br />
RADNO VREME<br />
Uobičajeno radno vreme prodavnica<br />
je od 08.00 do 12.00 i<br />
od 13.30 do 17.30. Pošte rade<br />
od 07.30 do 17.00, a banke<br />
od 08.00 do 15.30. Vikendom<br />
prodavnice rade uglavnom u<br />
popodnevnim časovima.<br />
TRAVEL MAGAZINE<br />
37
Destinacije<br />
Hotelski kompleks Bora Bora Nuit<br />
Resort et Spa, ostrvo Bora Bora<br />
koji preporučuju egzotične masaže i relaksaciju.<br />
Pogled iz vazduha dok se vozite helikopterom<br />
za minimum četiri putnika u trajanju od 20<br />
minuta košta 140 eura.<br />
Na ostrvu Morea moguće je posetiti Tiki Vilidž<br />
(Tiki Village), uzgajalište školjki Pinktada<br />
Margaritifera (Pinctada Margaritifera), jedine<br />
vrste na svetu koje daju čuvene crne bisere i<br />
prisustvovati demonstraciji vađenja bisera, a<br />
pri tom se dobijaju i informacije o njihovom<br />
kvalitetu i ceni u zavisnosti od njihove veličine<br />
i boje.<br />
Po povratku na Tahiti odmah osećate<br />
razliku između ova dva ostrva, naravno u korist<br />
oba. Želite li malo dinamike, tu je Tahiti na kojem<br />
se odvija celonedeljna poslovna aktivnost<br />
domaćeg stanovništva, dok Morea nudi mir u<br />
dane vikenda.<br />
<strong>Travel</strong> Tips <strong>Francuska</strong> <strong>Polinezija</strong><br />
KUHINJA<br />
Tradicionalna polinežanska kuhinja je<br />
pod jakim uticajem francuske i kineske<br />
kuhinje. Specijalitet domaće kuhinje je<br />
sirova riba (tuna ili sabljarka) isečena<br />
na komadiće, usoljena i prelivena najpre<br />
sokom limete, a potom kokosovim<br />
mlekom. Na ostrvima se jedu i komadi<br />
nedopečenog testa koje podseća na<br />
krompir, a prave se od hlebnog drveta<br />
Uru. <strong>Francuska</strong> <strong>Polinezija</strong> je poznata i<br />
kao postojbina vanile.<br />
38 TRAVEL MAGAZINE<br />
REKREACIJA<br />
Najpopularniji sport, naročito<br />
na Tahitiju, je ronjenje.<br />
Ljubitelji ronjenja se često<br />
odlučuju da posete Francusku<br />
Polineziju upravo zbog<br />
izuzetno bogatog i slikovitog<br />
podvodnog sveta. Osim<br />
ronjenja, možete se baviti<br />
skoro svim sportovima na<br />
vodi, ali i golfom, jahanjem<br />
ili sportskim pecanjem.<br />
Bora Bora<br />
Dani neumitno prolaze gomilajući<br />
utiske. Biti u Francuskoj<br />
Polineziji, a ne posetiti čuveno<br />
ostrvo Bora Bora, bio bi pravi<br />
greh. Letom od oko jednog sata<br />
stižemo na ostrvo Bora Bora<br />
udaljeno 270 kilometara severozapadno<br />
od ostrva Tahiti. Stari<br />
naziv ostrva je Vavau i po legendi<br />
svoj današnji naziv ostrvo duguje<br />
pomorskom kapetanu Džejmsu<br />
Kuku koji je kao prvi Evropljanin stigao na<br />
ostrvo daleke 1769. godine. Čuvši da domoroci<br />
često izgovaraju reč “apooraa” (skupština) i pomislivši<br />
da izgovaraju “bora bora” ostrvu je dao<br />
takav naziv. Po jednoj drugoj legendi ostrvo<br />
ŠOPING<br />
Karakteristični suveniri i pokloni koje<br />
treba kupiti su predmeti pleteni od trske<br />
(korpe, maštoviti šeširi), rezbarije od<br />
drveta, pareo - ženska ogrtač haljina,<br />
kozmetički preparati od vanile i kokosa,<br />
nakit od cenjenog crnog bisera koji<br />
ćete pronaći na pijaci bisera u Papeti. U<br />
gradu ima i tržnih centara, a možete da<br />
kupujete i u prodavnicama u hotelima.<br />
Za pravo šoping iskustvo preporučujem<br />
vam živopisnu pijacu u centru Papete.<br />
Jedna od karakteristika<br />
ostrva<br />
je da na njemu<br />
nema električnih<br />
stubova, već su<br />
kablovi sprovedeni<br />
pod zemljom<br />
kako bi se sačuvala<br />
lepota pejzaža<br />
po tvrdoglavom<br />
nastojanju gradonačelnika<br />
svoje ime duguje tahićanskoj reči<br />
“pora pora” koja znači “izronilo<br />
iz tame”. S obzirom na to da je<br />
ovo najstarije ostrvo, druga legenda<br />
mi izgleda prihvatljivijom.<br />
Nakon napada na Perl<br />
Harbur 1941. godine, američko<br />
rukovodstvo je donelo odluku<br />
o postavljanju baze u južnom<br />
Pacifiku i za odredište odabralo<br />
ostrvo Bora Bora, na kojem su<br />
ostali do 1946. Turizam počinje<br />
da se razvija šezdesetih godina<br />
20. veka, a pun procvat doživljava u osamdesetim,<br />
nakon otvaranja najluksuznijih hotela.<br />
Na malom simpatičnom aerodromu dočekuje<br />
nas predstavnik hotela - dražesna Japanka.<br />
Rezervisali smo četvorodnevni boravak u<br />
ZABAVA<br />
Zabava se uglavnom svodi na izlaske po<br />
restoranima i opuštanje uz plesove lokalnih<br />
plesača. Klubovi i diskoteke se nalaze uglavnom<br />
u hotelima, ali uvek možete da se raspitate<br />
među lokalnim stanovništvom za prava<br />
mesta za zabavu. Na ostrvu Morea nalazi se<br />
Tiki Village Theater u kojem se svake večeri<br />
održava šou u kojem učestvuje oko šezdesetak<br />
plesača izvodeći tradicionalne tahićanske<br />
plesove. Nakon završetka predstave, provod<br />
se nastavlja do kasno u noć.<br />
RAZNO<br />
Ukoliko volite avanture<br />
onda će vam<br />
ideja da hranite iz<br />
ruke ajkule sigurno<br />
zazvučati dobro.<br />
Ovo je izuzetno<br />
popularno na ostrvima,<br />
ali naravno<br />
dozvoljeno je samo<br />
uz pratnju i savet<br />
vodiča.
ungalovu luksuznog hotela BORA BORA NUI<br />
RESORT ET SPA, jednom od mnogih krajnje<br />
luksuznih hotela. Pošto smo se udobno smestili<br />
na gliser sa još nekoliko parova iz Italije, Španije<br />
i Japana u znak dobrodošlice poslužili su<br />
nas čajem od jasmina i kolačićima od sušenih<br />
banana. Kakav doživljaj na jutarnjem suncu.<br />
Spora plovidba mirnom, tirkiznozelenom lagunom,<br />
pogled na dva planinska vrha viša od 700<br />
metara i deo razuđene obale koja se preslikava<br />
u čistoj vodi.<br />
Površina lagune neuporedive po svom obliku<br />
i bojama je dva puta prostranija od površine<br />
samog kopna ostrva (32 km²). Po svojoj lepoti<br />
laguna ovog ostrva je uz lagunu ostrva Morea<br />
najlepša u Francuskoj Polineziji. Izmišljeno<br />
mesto za sve aktivnosti na vodi. Dok ronite<br />
u kristalnom moru, na desetine raznobojnih<br />
riba bez straha i sa velikom zainteresovanošću<br />
dodiruje vrhove vaših prstiju na rukama.<br />
Ovde živi oko 7.000, po mom mišljenju,<br />
povlašćenih stanovnika. Pravi raj na Zemlji.<br />
Hotelski kompleks čine komforni bungalovi u<br />
raskošnom vrtu i u laguni sa podom od stakla<br />
radi još bližeg kontakta sa morem koje vas<br />
okružuje. To je destinacija skupog i elitnog<br />
Zalazak sunca, ostrvo Tahiti,<br />
u pozadini ostrvo Morea<br />
turizma na kraju ili početku sveta, odredište<br />
imućnih, mladih bračnih parova, bogatih penzionera,<br />
avanturista i svih onih željnih nečeg<br />
neponovljivog.<br />
Nakon snimanja filma “Pobuna na brodu<br />
Baunti” 1966. Marlon Brando se zaljubio u<br />
lepotu Polinezije i kupio ostrvoTetiaroa, udaljeno<br />
42 kilometra severno od ostrva Tahiti,<br />
na kojem je ostao do kraja svog života (umro<br />
je 2004.)<br />
Fotografije i reči samo delimično mogu<br />
dočarati bogatstvo boja i ambijenta, trenutak<br />
doživljaja i večnost ove lepote.
Info <strong>Francuska</strong> <strong>Polinezija</strong><br />
geografski položaj<br />
<strong>Francuska</strong> <strong>Polinezija</strong> nalazi se u<br />
južnom Pacifiku. Zauzima površinu od<br />
oko 4.000 kvadratnih kilometara.<br />
populacija<br />
U Francuskoj Polineziji živi 250.000<br />
stanovnika. Ostrva većinom naseljavaju<br />
starosedeoci Maohi (više od 70%),<br />
dok ostatak populacije čine Evropljani<br />
(15%) i Kinezi (5%). Glavni grad Papete<br />
ima oko 26.000 stanovnika.<br />
kako stići do...<br />
Do glavnog grada Papete može se doći<br />
avionom preko Pariza i Los Anđelesa.<br />
Primera radi, avion kompanije Air France<br />
iz Beograda poleće u 12.40 svakog<br />
dana. Sleće u Pariz u 15.10, a let za<br />
Los Anđeles se nastavlja u 16.35. U Los<br />
Anđeles se stiže u 19.05 po lokalnom<br />
vremenu, a putovanje se nastavlja u<br />
23.00. Avion u Papetu sleće u 04.30<br />
po lokalnom vremenu. Cena karte je od<br />
1.304 eura, plus oko 390 eura za takse<br />
i dodatke.<br />
dokumenta<br />
U ambasadi Francuske u Beogradu<br />
možete da izvadite vizu za Francusku<br />
Polineziju. Treba zakazati razgovor<br />
preko call centra na 0800 123 124, od<br />
ponedeljka do petka, od 07.00 do 14.00.<br />
Od dokumenata potrebno je priložiti popunjen<br />
obrazac za vizu sa naznakom da<br />
aplicirate za odlazak na neko od ostrva<br />
Francuske Polinezije, dve fotografije skorijeg<br />
datuma, pasoš koji važi tri meseca<br />
nakon isteka tražene vize, fotokopije<br />
stranica pasoša sa navedenim podacima<br />
podnosioca zahteva i kopije svih<br />
stranica sa Šengenskim vizama (ukoliko<br />
posedujete priložite i stari nevažeći pasoš<br />
na uvid), međunarodno zdravstveno<br />
osiguranje, potvrdu o radnom odnosu sa<br />
40<br />
TRAVEL MAGAZINE<br />
naznačenim iznosom plate i funkcijom<br />
koju obavljate, profesionalnu legitimacija<br />
(npr. press kartica za novinare), uverenje<br />
M4 Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko<br />
osiguranje, potvrđenu hotelsku<br />
rezervaciju, rezervaciju povratne avionske<br />
karte (ukoliko se viza odobri potrebno je<br />
priložiti fotokopiju kupljene karte). Viza<br />
košta 35 eura. Takođe, potrebna je američka<br />
tranzitna viza zbog promene letova<br />
na aerodromu u Los Anđelesu.<br />
Najbliže diplomatsko predstavništvo<br />
Republike Srbije nalazi se u Kamberi,<br />
u Australiji. Broj telefona je + 02-6290<br />
2630, 6290 2948, a e-mail je serbembau@optusnet.com.au<br />
klima<br />
U Francuskoj Polineziji vlada tropska<br />
klima sa suvom i kišnom sezonom.<br />
Suva sezona je od maja do oktobra, i to<br />
je najbolje vreme za posetu zbog malo<br />
padavina i nižih temperatura. Period<br />
od novembra do aprila karakterišu<br />
jake kiše, izuzetno visoka vlažnost i<br />
više temperature. Bez obzira na ovu<br />
činjenicu, period oko Božića i Uskrsa<br />
je takođe, vreme kada turisti posećuju<br />
Francusku Polineziju.<br />
vremenska razlika<br />
+ 12 GMT, ne postoji letnje i zimsko<br />
računanje vremena<br />
jezik<br />
Zvanični jezici su francuski i polinežanski,<br />
ali se možete sporazumeti i na<br />
engleskom jeziku.<br />
medicinske norme<br />
Za odlazak u Francusku Polineziju nije<br />
potrebno obaviti posebne medicinske<br />
pripreme, niti vakcinisati se. Uvek je<br />
za preporuku da se ponese mala putna<br />
apoteka sa najnužnijim lekovima.<br />
novac<br />
Zvanična valuta je pacifički franak (XPF),<br />
a za jedan euro može da se dobije oko<br />
120 pacifičkih franaka.<br />
struja<br />
220V, 60Hz. Adapter nije potreban.<br />
smeštaj<br />
Na ostrvima ćete pronaći različite vrste<br />
smeštaja, najčešće hotele, pansione,<br />
kampove i bungalove. Cene zavise od<br />
kategorije i tipa smeštaja i kreću se od<br />
Hotelski kompleks u laguni, ostrvo Morea<br />
60 eura za noć po sobi, pa do nekoliko<br />
stotina eura za smeštaj u hotelima<br />
najviše kategorije. Više informacija<br />
možete pronaći na www.tahiti-tourisme.com<br />
i www.tahitiguide.com<br />
informacije<br />
Turističke informacije možete da dobijete<br />
u hotelima, ali i, moglo bi se reći, na<br />
svakom koraku na ostrvu. Stanovnici<br />
i turistički radnici su veoma ljubazni i<br />
pružiće vam svu potrebnu pomoć.<br />
telefoniranje i internet<br />
Kada iz Srbije pozivate Francusku<br />
Polineziju treba da okrenete 00689,<br />
a zatim broj pretplatnika. Cena po minutu<br />
razgovora je 52,52 dinara. Kada<br />
pozivate Srbiju iz Francuske Polinezije<br />
okrenućete 00 381, zatim pozivni broj<br />
grada i broj pretplatnika. Naši mobilni<br />
operateri nemaju potpisan ugovor o romingu,<br />
te mobilni telefon sa nekom od<br />
naših kartica nećete moći da koristite.<br />
Internet ćete moći da koristite u hotelima,<br />
besplatno ili uz doplatu, a na<br />
nekim od ostrva pronaći ćete Internet<br />
kafee. Najviše ih je na Tahitiju.<br />
kako se kretati<br />
Između ostrva putuje se brodovima<br />
i malim, čarter avionima. Između<br />
većih ostrva su česti polasci, dok je<br />
do manjih udaljenijih ostrva znatno<br />
teže doputovati. Na samim ostrvima<br />
moguće je prevesti se taksijem ili<br />
malim autobusima, kao i iznajmljenim<br />
vozilima koja se mogu unajmiti<br />
u agencijama na ostrvu. U Francuskoj<br />
Polineziji se vozi levom stranom puta.
Change language