Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
Kardelj, Edvard, O poljoprivredi, selu i zadrugarstvu, Knjiga 3 ...
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
vesnih regresa dobrima i zadrugama kao i drиge mere koje<br />
се olaksati rad zadrиga i gazdinstava. Naravno, za sledecи i<br />
za kasnije godine moracemo doneti i drиge mere koje се radnim<br />
ljиdima и <strong>poljoprivredi</strong> dati vеси stabllnost и planiranjи<br />
i prihodima, sto се polozaj naprednih poljoprivrednih gazdinstava<br />
i zadrиga и najvecoj mogucoj meri izjednaCiti sa polozajem<br />
indиstrijskih predиzeca. Svakako, takva politika<br />
Ьiсе иspesna samo pod иslovom ako socijalisticka gazdinstva<br />
i zadrиge i sami Ьиdи иcinili sve da postignи visoke prinose<br />
i sto nize troskove proizvodnje.<br />
ёinjenica da pojedine zadrиge nisи izvrsile svoje obaveze<br />
prema seljacima u kooperaciji izazvalaje tи i tamo kod seljaka<br />
diskиsijи о tome da li se isplati dalje saradivati sa zadrиgom.<br />
Medиtim, i ti seljaci ne treba da gube iz vida to da<br />
је tи rec о odredenim prelaznim teskocama koje sи izazvane<br />
иzrocima о koiima sam ranije govprio. Sasvim је jasno da<br />
nase zadrиge bezиslovno morajи ispиniti svoje obaveze prema<br />
seljacima и kooperaciji. А poslednje mere Saveznog izvrsnog<br />
veca im to i оmоgисији. Naravno, ako sи pojedine zadrиge<br />
иsle bez racиnice и kooperacijи i gиblle i pored mera<br />
koje је predиzelo Savezno izvrsno vece, onda је to роиkа za<br />
njih i za komиne da иЬиdисе ne cine slicne greske. Ali obaveze<br />
morajи da se ispиne. Kooperacija moze Ьiti иspesna<br />
samo tada ako zadovoljava kako interes seljaka tako i interes<br />
zadruge. Zato и kooperacijи ne treba ici naglavacke, nego sa<br />
dobro proиcenim racиnicama. I ne treba ро svakи сеnи teziti<br />
najrazvijenijim oblicima kooperacije, vec onima koji и<br />
datim иslovima i pri datim sredstvima za proizvodnjи najbolje<br />
odgovarajи interesima i shvatanjima seljaka i zadruge.<br />
Naravno, seljaka ne treba prisiljavati da ide и kooperacijи.<br />
Ako on misli da moze ziveti bez saradnje sa zadrugom,<br />
neka ти Ьиdе ро volji. Medиtim, radni seljaci treba da vode<br />
racиna о tome da se polozaj и nasoj zemlji veoma brzo menja.<br />
Sa razvitkom indиstrije sve vise ljиdi sa sela prelazi na<br />
rad и indиstrijи i krupnи poljoprivrednи proizvodnjи. Veca<br />
prodиktivnost rada и tim oЬlastima proizvodnje оmоgисије<br />
tи brzi porast zivotnog standarda, brze poboljsanje иslova zivota.<br />
Medиtim, na zaostaloj primitivnoj <strong>poljoprivredi</strong> nemogиce<br />
је dostiCi takvи prodиktivnost rada, ра prema tome ni<br />
takve zivotne иslove. Sasvim је prirodno da се oni koji ostanи<br />
na zaostaloj poljoprivrednoj proizvodnji ne samo dolaziti<br />
и sve vece teskoce и pogledи radne snage nego се zaostajati<br />
36<br />
i и pogledи porasta zivotnog standarda. Ма koliko ih nasa drzava<br />
pomagala- а ona се radnim seljacima pomagati nezavisno<br />
da li sи и kooperaciji ili van nje- ona ipak nece moci<br />
da nadoknadi ono sto moze da da radnom covekи visokoprodиktivan<br />
rad роmоси savremenih sredstava za proizvodnjи.<br />
Prema tome, da Ьi radni seljak sebl poboljsavao zivotne<br />
иslove, Ьiсе ти neophodno da sve vise saradиje sa zadrиgom,<br />
da koristi preko nje savremena sredstva za proizvodrijи<br />
i savremena agrotehnicka znanja. Prema tome, риt ka poboljsavanjи<br />
zivotnih иslova radnog coveka је prvenstveno и njegovoj<br />
saradnji sa zadrиgom i sa drugim socijalistickim gazdinstvima,<br />
sa socijalistickom privredom иopste. Kako се da<br />
saradиje, kada i pod kojim иslovima- to treba da Ьиdе stvar<br />
zdravih materijalnih interesa, kako seljaka kao radnog coveka<br />
tako i zadruge kao nosioca ili organizatora proizvodnog<br />
procesa. Iz tih razloga bezиslovno moramo ocиvati kako princip<br />
dobrovoljnosti tako i princip ekonomske opravdanosti<br />
svakog pojedinog oЬlika kooperacije, kako za zadrиgu tako<br />
i za seljaka.<br />
Prelazne teskoce и metodima finansiranja poljoprivrede<br />
ne treba ni i.l kom pogledи da izmene nasи koncepcijи modernizacije<br />
poljoprivrede i njenog socijalistickog preobraiaja.<br />
Naprotiv, navedene teskoce sи samo dokaz da treba sto<br />
hitnije сео mehanizam иpravljanja poljoprivredom dovesti и<br />
sklad sa tom kooperacijom. U stvari, te teskoce i dolaze иpravo<br />
zato sto smo sa sistemom и izvesnom zakasnjenjи za<br />
kretanjima и praksi.<br />
[ ... ]<br />
NAPOMENA<br />
[1] Prethodno је и ovom izlaganju Ьilo reci о zadacima vezanim za povecanje<br />
produktivnosti rada, za razvoj samoupravljanja, razvoj sistema raspodele<br />
i drustvene kontrole. ·<br />
37
Change language