MA BILI MI MAJSTORI Slika o nekoj profesiji formira se iz mnogo izvora, međutim, svaka je sama odgovorna za konačnu sliku koju tržište i potrošači imaju o njoj. S obzirom da ne možemo računati na svest svih pojedinaca iz branše da će se zalagati za opštu stvar, ovo se postiže udruživanjem u organizacije koje okupljaju profesionalce i zastupaju njihove interese. Kada govorimo o građevinarstvu, skoro vek i po imamo Inženjersku komoru, a tu su i mnoge druge organizacije. Međutim, na tržištu se ne vidi njihov uticaj. Odluke donesene na sastancima građevinskih esnafa imaju veoma malo, zapravo i nemaju, uticaja na stanje ili na sliku o građevinskoj struci. Ali sledeće stvari itekako imaju: Primer prvi: izvođač radova daje ponudu investitoru za nadogradnju sprata i potkrovlja sa radovima navedenim po stavkama. Ponuda je bila bolja od drugih i dobio je posao. Zatim je uneo nekoliko stavki sa naznakom: dodatni radovi. Tu je bilo navedeno rušenje starog nazitka i postavljanje skele. Legalno Verovatno. Moralno Sigurno ne. Primer drugi: statičar dimezioniše slemenjaču od 16x32x900cm (koja je pritom položena na armiranobetonsku gredu 20x40cm), uz tvrdnju da najveće opterećenje leži upravo na njoj. Ne na podrožnjačama, ne na venčanici... U istom maniru letve su dimenzionisane sa 5x5cm. Za podizanje ovakve slemenjače iznajmljivan je kamion sa dizalicom, a za ukucavanje ovih letvi majstori su morali da koriste veće čekiće, troše mnogo više snage, rade duže i, naravno, da koštaju više. Ovo su primeri iz jeseni 2009. godine. One godine koja će biti upamćena po padu prometa u građevinarstvu od 30, 40 ili 50 odsto(). Kako firme koje rade po zakonu, i zakonu časti, upadaju u blokade i gase se, a one koje rade ovako uzimaju dobre poslove u mesecima najveće stagnacije u izgradnji Kako na tržištu postoje profesionalci sa dugogodišnjim iskustvom koji su toliko daleko od osnovnih znanja iz teorije i prakse Lako. Lako onda kada klijent ne zna kome da se obrati. Da li zaista očekujemo da neko ima vremena i znanja da ispita sve ponude do kojih može doći, da proveri nečiju kompetentnost, da načuje sve naše priče koje pričamo među sobom da je taj i taj tu i tu napravio to i to i oštetio klijenta za toliko i toliko Više nam odgovara da sami pokušamo da nađemo svoju ovcu za šišanje To je posao – kaže se. Pa, kad je to posao, onda i ne treba da se nada boljem od 2009. godine. Pitanjima nezakonitosti kod konkurencije treba da se bave državni organi, ali pitanjem moralnosti u struci, standarda, ne samo za izvođenje radova, već i za odnos prema klijentu, moraju da se bave strukovna udruženja. Ovo naravno ne podrazumeva optužbe, javne ili u četiri oka, već podrazumeva garancije, makar i umerene, za nekog profesionalca ili izvođača iz svojih redova. Kada bi se firme koje na tržištu predstavljaju konkurenciju jedna drugoj udružile i dogovorile osnovne standarde po kojima će raditi, bilo to odsustvo sitnih šićarenja na račun investitora ili insistiranje na kvalitetnijim materijalima i poboljšanoj energetskoj efikasnosti, i kao udruženje nastupile na tržištu... Tada bi klijent mogao da se obrati udruženju, da uzme ponude i izabere. Nije preterano optimistično reći da u takvim uslovima, gde su sigurnost i prisnost komunikacije na višem nivou, sama cena ne mora biti presudni faktor. Reference koje bi ostale iza članova udruženja predstavljale bi najbolju garanciju budućim klijentima. Kada je naš zubar ili automehaničar prebukiran, pošalje nas kod prijatelja za koga zna da će nam završiti posao kvalitetno i po sličnoj ceni. U građevinarstvu su veći ulozi, pa i princip treba da bude ozbiljniji... ...Udruženje izvođača grubih radova tog i tog grada ili opštine, Izvođači gipsanih radova u enterijeru, Udruženje instalatera grejnih instalacija i kotlova, vodovodnih instalacija ili sigurnosnih sistema, Udruženje parketara, tapetara, molera, Grupa izvođača za ugradnju stolarije, Društvo projektanata i dizajnera enterijera, Udruženje stovarišta Ibarske magistrale, Novosadskog puta ili Trošarine... Sva ova udruženja mogla bi imati povoljnije uslove kod dobavljača, bližu komunikaciju sa drugim udruženjima što bi klijentu omogućilo siguran izbor izvođača završnih ili dodatnih radova, sajt udruženja bio bi vidljiviji na internet-pretragama, troškovi marketinga bili bi podeljeni... Mož’ tako, a mož’ i ovako... Da nam Nova ne bude ovako. Sve najbolje, vidimo se na Sajmu, Urednik, Mladen Bogićević REDAKCIJA GLAVNI UREDNIK Tomislav Stamenić UREDNIK Mladen Bogićević IZVRŠNI UREDNIK Aleksandra Jovanović DIZAJN I PRIPREMA Ivan Anđelovski Vladimir Končarević DIREKTOR MARKETINGA Dunja Filipović MARKETING Jelena Božić Tanja Vićentijević Goga Lukić Katarina Đurić Jelena Hajduković Monika Ilomanoski Stana Arsenić Srbijanka Savić Marina Puljko Milica Rakić OBRADA I UNOS PODATAKA Emilija Mitić FINANSIJE Sandra Todorović IZDAVAČ Izvorska 41 11030 Beograd tel/fax: +381 11 35 71 509 +381 11 35 71 510 e-mail: info@infonetgroup.com www.infonetgroup.com Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova ŠTAMPA Rotografika d.o.o. Segedinski put 72 24000 Subotica ISSN 1452-8495 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije Beograd 624 COBISS.SR-ID 139422220
Da li znate... ... da Build <strong>magazin</strong> četiri puta godišnje potpuno besplatno stiže na adrese svih proizvođača, distributera, uvoznika, predstavništava, ustanova, organizacija, strukovnih udruženja, lokalnih vlasti, biroa i pojedinaca u Srbiji koji su profesionalno vezani za građevinsku industriju Da li znate... ... da je Build <strong>magazin</strong> izuzetno sredstvo za promociju Vaše kompanije, proizvoda, usluge ili tehnologije
Change language