PIROTSKE NOVINE 177

ПиРОТСке иНФОРмАТиВНе НОВиНе / иЗлАЗE СВАкОГ ПРВОГ ПеТкА У меСецУ 

БРОЈ 177/ ГОДиНА VI/ ПеТАк 6. СеПТемБАР 2013. / цеНА: 80 ДиНАРА 

9 7 7 1 8 2 0 7 4 9 0 2 8 

ЗА ВАСИЋЕВИХ 10 ГОДИНА 

БЕЗ ПОСЛА ОСТАЛО 

9.500 ПИРОЋАНАЦА

2 СТАВ 

Број 177, 6. септембар 2013. 

Неумитност 

бројева 

Пи ше: Богољуб Најдановић 

Ста на ри су глад ни, го ли и бо си, због 

пр опал о г и з ап уш тен о г темељ а зг р а - 

да је пред уру ша ва њем, а пред сед ник 

скуп шти не ста на ра не пре ста но троши 

заједничке паре на лиц кање фа са де. 

О в а ко и згл ед а Пир от д анас , нако н деце - 

ни је на в лас т и г руп е људи пр е дв ођ ени х 

В ла д а н ом В ас ићем. Наиме, пр ем а п о - 

д ацим а Реп уб личко г з ав од а з а с т ат и - 

сти ку, од 2003. ка да је Ва сић до шао на 

че ло Пи ро та, па на о ва мо, број рад них 

ме ста рапидно се сма њи вао, да би нако 

н десе т година њ егов о г руков ођ ењ а 

о п ш т ин ом готов о 10.0 0 0 Пир оћанац а 

оста ло без по сла и на шло се на ули ци. 

Нар авн о, ов ој с в о је вр с н ој еко н ом с кој 

ап ок алипс и у г р а д у на о б а ла м а Ни ша - 

в е с в ес рдн о је до пр и н е ла т р ан зи ци - 

ја и п љ ачк ашк а пр и в а т и з а ци ја д р ж ав - 

не имо ви не као њен нај по губ ни ји део. 

Али се кри ви ца, про сто, не мо же сва лити 

са мо на њу. Јер, по шаст зва на при ват 

из ација з адес ила је с в а ме с т а у Ср б и - 

ји, па и она „ту жном ју гу” зе мље по пут 

о б лиж њи х Лес ков ц а, Вр а њ а, В ла со т ин - 

ца или Кња жев ца, али су та мо шњи челни 

ци по след њих го ди на ус пе ли не са мо 

да спрече даљу пропаст, већ и да по лако 

по ве ћа ју број рад них ме ста за сво је 

г р ађ ан е. Наж ал о с т, с д ру ге с т р а н е, ди ја - 

грам ко ји по ка зу је број рад них ме ста у 

Пир от у током пр о те к л е де це ни је зна з а 

са мо је дан пра вац – на до ле, у по нор. 

Дру га ствар, већ 2008. ди рект ни по губни 

е ф ект и пр ив ат и з а ци је у Пи р о т у в ећ 

су би ли на из ди са ју. Ово је при знао и 

сам Васић ко ји је баш те 2008. из ја вио 

да је „Пи рот пре бо лео тран зи ци ју”, и у 

скла ду са тим до дао да оп шти ну ко јом 

упра вља у на ред ном пе ри о ду „оче ку је 

интензив ан екон ом с к и р а з в ој”. О б ећао, 

и пао на те сту вре ме на. 

Од те ње го ве из ја ве до да нас без 

си гур ног хле ба на сто лу оста ло је 5.850 

људи, сма њио се број пред у зе ћа, ин вести 

ци ја и но вих рад них ме ста ни је би ло 

ни за лек, али је за то из го ди не у го дину 

све ви ше не срећ ни ка ко ји пу не ходни 

ке Цен т р а з а со ци ја л ни р а д мо л е ћи з а 

по моћ, као и глад них на ту роб ној ли сти 

че ка ња за оброк из на род ног ка за на. 

Та ко у р е ж и ји В ла д а на В а с и ћа и з гл е д а 

„ин те зи ван еко ном ски раз вој”. И да се 

раз у ме мо, не ра ди се ов де о не чи јем субјек 

т ив н ом о па ж а њу, в ећ о с у р о в ој н е у- 

ми т н о с т и бр о је в а. 

Елем, сва ко ко се усу ди да ука же на 

ши з о фр е н у п о ли т и к у д а се к у п у је к а ви - 

јар док се не ма ни за ‚ле ба, да се гра ди 

к у ћа б е з те ме љ а, с в о је вр с на В а ви л о н - 

ска ку ла, да се пре ска че осно ва, су штина 

док се све ула же у фор му и над градњу, 

пр е ко п ла ће ни х ме ди ја пр о гла ша в а 

се је р е т и ком и коч ни ком на пр е т к а и 

пр о с п е р и те т а. Ни ко ме ни је с п ор н о, р е - 

ци мо, што се гра ди ба зен, а да се не ма 

пара у буџету за пре ко по треб не лет ње 

ра до ве на школ ским згра да ма, што се 

пр е т ум б а в а ј у т р го ви пр е п у ни н е з а п о - 

сле них ко ји по цео дан се де у ка фи ћи ма, 

што не ко во ђен лич ном су је том са главом 

у обла ци ма же ли да по сва ку це ну 

оста ви спо ме ни ке сво је вла да ви не. 

На ко н де це ни је на в ла с т и, о нај ко ји 

же ли „да сте че се би име” одав но ни ког 

ви ше не слу ша, ни ти па би ло ко из њего 

ве кли ке сме шта да му ка же. До ду ше, 

би ло је љу ди бли ских Во ђи ко ји се ни су 

с ла га ли с а т а к в ом п о ли т и ком и ус у ди ли 

се да ука жу на по гре шно тро ше ње народ 

них па ра, али су они бр зо за вр шили. 

За при мер. Са да се пр ви ме ђу једна 

к и м а (!), о к ру ж и о ме ди о к р и те т и м а 

и п о л т р о ни м а (час т и з у з е ци м а), к а ко 

и пр и ли чи је д н ом ау то к р а т и. Су в е р е н о 

в ла д а с в о јом де с п о то ви н ом и з а т у н е - 

ла Си ће вач ке кли су ре, а за слу чај да неко 

на пр ви по глед и не уочи да се ра ди 

о из у зет ном чо ве ку ко ји ни је као смртници 

ко ји м а ру ко в о ди - н е м а пр о б л е м а, 

за то је он се би и на пра вио грб. Да, кичас 

т и ам б л ем с а ор л ом р а ши р е ни х к р и - 

ла ко ји у сво јим кан џа ма др жи по злаће 

ни штит на ко ме је ис пи са но ве ли ко, 

н еч е му на лик ди ја м ан т и м а у к р а ш е н о 

сло во „В” кра сио је че стит ку ко ју је племић 

из Пољ ске Ржа не про шлих но вого 

ди шњих пра зни ка елек трон ском пош 

том пр о с л е ди о с в о јим пр и ја те љи м а 

и са рад ни ци ма. Ве ро ва ли или не! Али, 

да не ула зи мо да ље у раз ма тра ње ове 

пр о б л е м а т и ке ко ја се и те к а ко т и ч е с ви х 

гра ђа на Пи ро та јер је у директној вези 

са начином трошења њиховог новца. За 

р а з ли к у од ја с н о чи тљи ви х ци ф а р а, з а 

то је по тре бан не ко мно го струч ни ји од 

пот пи сни ка ових ре до ва. И са ка у чем у 

к ан це ла р и ји. 

САДРЖАЈ 

Шаренило и бука опет 

очарали Пироћанце 

стр. 5 

Бело Поље још чека 

вртић 

стр. 6 

Једанаест пријава за 

директорска места 

стр. 7 

Власници шума на 

Старој планини траже 

накнаду штете 

стр. 9 

Последња станица 

Церев Дел 

стр. 12-13 

Слика месеца 

Фото: Славица Јовановић 

Пиротске новине ТЦ „Гушевица” II спрат, локал бр. 8 Пирот • Оснивач и издавач: „Књижаре Пипрес“ д.о.о. Ђерам 32 Пирот • Директор: Ивица Лакићевић • Главни и 

одговорни уредник: Богољуб Најдановић • Штампа: ГИД „Пи прес” Ђерам 32 Пирот • Рукописи се не враћају • Излази једном месечно • Телефони 010/312-510, 010/ 312- 

511 • CIP - Каталогизација у публикацији • Народна библиотека Србије, Београд • 32+659(497.11) • Регистарски број јавног гласила NV 000110 • ISSN 1820-7499 • COBISS. 

SR-ID 147284748 

www.pirotskenovine.rs • pirotskenovine@gmail.com • www.facebook.com/pirotskenovine


За безмало десет година владавине 

Коалиције за Пирот са председником 

општине Владаном Васићем 

на челу, у Пироту је без посла остало 

чак 9.500 радника. У просеку, 1.000 годишње. 

Наиме, у децембру 2003. године, 

када је Васић изабран за председника 

општине, била су запослена 

23.174 Пироћанца, да би се број радних 

места у општини на чијем је челу константно, 

из године у годину, смањивао 

и марту 2013. износио трагичних 

13.671, показују подаци Републичког 

завода за статистику. Да ствари буду 

још горе, тренд губитка радних места 

у Пироту наставља се несмањеном жестином, 

па се само од 2008. до марта 

ове године 5.850 запослених нашло на 

Васић и даље без 

одговора 

Будући да су у Канцеларији за 

локални економски развој сматрали 

да смо се обратили на погрешну адресу 

када смо им упутили позив за 

разговор на ову тему, обратили смо 

се председнику општине Владану 

Васићу. Али одговоре на питања која 

смо му уредно упутили преко кабинета 

још крајем јула, још увек нисмо 

добили. 

улици. Иако су на сајту Републичког завода 

за статистику подаци о броју запослених 

у општини Пирот доступни 

само до марта ове године, армији оних 

који су остали без радног места свакако 

би требало додати и 815 „првомајаца” 

који су крајем јула раскинули 

радни однос и нашли се на евиденцији 

Националне службе за запошљавање. 

Разлог за овакво апокалиптично стање 

свакако се може приписати приватизацији, 

али и чињеници да су инвеститори 

који би отворили нова радна 

места у претходних десет година заобилазили 

Пирот. Сетимо се само неиспуњених 

обећања у вези са отварањем 

фабрике словеначког Туша, италијанског 

Геокса „који ће у старту запослити 

хиљаду радника”, „оживљавањем 

производње у Љубомиру Картаљевићу”, 

и Млекари, изградњом тржних 

центара на четири хектара (!)... 

Очекивано, у Пироту се последњих 

година смањује и број 

привредних субјеката. На сајту Агенције 

за привредне регистре (АПР) 

доступни су само подаци за период 

од 2009. до краја 2012. који показују 

да се у општини Пирот константно 

смањује број предузетника и привредних 

друштава. Тако је у Пироту у 

2009. било 498 предузетника, да би 

У ЖИЖИ 

Деценија економске пропасти општине Пирот 

За 10 Васићевих година без посла остало 9.500 радника 

Подаци АПР 2009. 2010. 2011. 2012. 

Број активних предузећа 1313 1270 1244 1217 

К ак о ј е П и р о т с к и м н ов ин ам а р е - 

че но у Основ ном ту жи ла штву у Пи рот 

у, п р е дс е д н и к о пш т ин е П ир о т В л ад а н 

В ас и ћ , д ир е кт о р Д ир е кц иј е з а и зг р а д - 

њу Ми ро слав Ман чић и ди рек тор ПУ 

„Ч ик а Ј ов а З м а ј ” М ил о ш Тод ос иј ев и ћ 

с ас л у ш ан и с у п р е д и ст р аж н и м с уд иј а - 

ма у окви ру ис тра ге ко ја се про тив њих 

в од и н а о с н ов у з а хт ев а з а п ок р ет ањ е 

к р ив и ч н о г п ос т у пк а к ој е ј е т уж ил а - 

ш т в у п о д н ел а Д рж а вн а р ев из о рс к а и н - 

сти ту ци ја (ДРИ). У то ку је ве шта че ње, а 

н ак о н т ог а ћ е т уж ил аш т в о д он ет и о д - 

л ук у о п од из ању о пт уж н иц е п р от и в 

о в е т р о ј и ц е ф у н кц ион ер а и л и о дус т ат и 

од да љег по ступ ка. Да под се ти мо, ДРИ 

ј е н ак о н р е в из иј е б уџ ет а и п р ав и лн о - 

сти по сло ва ња оп шти не Пи рот за 2011. 

г од и н у п р от и в В ас ић а , М а нч ић а и То - 

д ос иј е в ић а п о дн ел а п р иј ав е з б о г к р и - 

в и чн о г д ел а н ен ам е н с к о т р о ш е њ е б у - 

џ е тс к и х с р е дс т ав а. Ре в и з о р ј е т о к о м 

п р ош л е г од ин е к о нт р о л и с а о т р о ш е - 

ње бу џе тског новца у укуп но 21 гра да 

и оп шти не у Ср би ји и због уоче них неп 

р ав и лн ос т и п о дн е о д е в е т к р и в и ч н и х 

при ја ва, од че га су чак три за вр ши ле у 

Пироту. 

П ор е д к р ив и чн и х , д р ж а в н и р е - 

ви зор је под нео и по јед ну пре кр шајн 

у п р иј ав у п р от и в В а с и ћ а и М а н ч и - 

ћа, две при ја ве за при вред ни пре ступ 

п р от и в М а нч ић а , а з а х т е в и з а п о к р е - 

т ањ е п р ек рш а јн о г п о с т у п к а п о д н е т и 

с у и п р от и в д ир е кт ор а Д о м а к у л т у р е 

М иш к а Ћ ир ић а , б и вш е г и с а д а ш њ е г 

н ач е лн ик а О пш т и нс к е у п р а в е Б о г о љу - 

б а Тош ић а и Д еј ан а Ж и в к о в и ћ а , п р е д - 

с е дн иц е Уп р а вн о г о дб о р а П У „Ч и к а Ј о - 

в а З м а ј ” Р а дм ил е М а н ч и ћ , д и р е к т о р а 

њихов број на крају прошле године 

пао на 429. Такође, број привредних 

друштава у поменутом периоду 

23.174 

22.603 

20.182 

19.323 19.507 19.541 18.108 

С п о р т с к о г ц е н т р а Н е н а д а Ђ о р ђ е в и ћ а , 

д и р е к т о р к е Н а р о д н е б и б л и о т е к е Н а - 

д и ц е К о с т и ћ и п р е д с е д н и ц е Уп р а в н о г 

о д б о р а Ф о н д а з а р а з в о ј п о љ о п р и в р е - 

де оп шти не Пи рот Ве сне Ла за ре вић и 

тд. ДРИ је Прекршајном суду у Пироту 

поднела укупно 22 захтева за покретање 

прекршајног поступка, од чега 

3 

смањио се за 96 – са 1.313. 2009. на 

1.217 претходне године. 

Б. Најдановић 

* Подаци Републичког 

завода за статистику 

15.428 

14.721 

13.761 

Број активних привредних друштава 498 437 418 429 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. март 2013. 

Саслушани Васић, Манчић и Тодосијевић 

13.692 

је до сада изречено 7 правоснажних 

осуђујућих пресуда, у једном случају 

подносилац је одустао од захтева, а 

у 14 предмета поступак је још увек у 

току. У ових седам случајева изречене 

су новчане казне у распону од 10.000 

до 40.000 динара. 

Б. Нај д а н о вић

4 МАРКЕТИНГ 


Visoko kvalitetne 

stomatološke usluge 

• popravke, lečenja 

• najsavremenije metode iz 

oblasti stomatološke protetike 

• skidanje zubnog kamenca, 

beljenje i poliranje zuba 

• saveti stručnjaka 

VODITE RAČUNA O ZDRAVLJU VAŠIH 

ZUBA, SAČUVAJTE OSMEH. 

Vaš Pi DenT 

save Kovačevića 23 

064/55-77-499 

063/48-49-33 

Frizerski salon “Glam by Redken“ 

na novoj lokaciji, 

ulica Knjaza Milosa, lokal 3, lamela A. 

Kontakt telefon 065/5757070


В а шар је толико в елик и догађ ај 

да су сви ве ли ки ва ша ри у Ср би ји евиден 

т ир ани у ц рк в ен ом к ал енд ару. О в о - 

годи шњи т р адициона лни пир отс к и 

ва шар тра јао је не што ду же не го претходни, 

буд у ћи д а с у се в ашар џије б ил е 

о к упил е који д ан р аније пр е зв аничн о г 

по чет ка. 28. ав гу ста, на дан сла ве град 

а, В е ли к у Гос п ојин у, т р адициона лн о, 

з а вр еме в ашар а прс к ала је к ишиц а, 

али облач но вре ме ипак ни је ус пе ло да 

по ква ри уго ђај. И овог пу та ску пи ли су 

се тр гов ци са свих стра на и ну ди ли све 

– од игле до ло ко мо ти ве, а на де се ти не 

хи ља де љу ди из Пи ро та и око ли не ни је 

жа ли ло нов ца за ову при ли ку. Гу жва је 

као по оби ча ју би ла ве ли ка. Љу ди су се 

гу ра ли од те зге до те зге ко је су би ле пос 

т ав љ ен е д у ж т р отоар а, од сем аф ор а у 

цен тру гра да па до са мог ва ша ри шта. А 

на њи ма за сва ко га по не што. Ко пи је сатов 

а и парф ем а најп ознат ији х с в е тс к и х 

м арк и, р азна д рв енар ија и г р нчар с к и 

пр озв оди, г ипс ан е фиг ур ице лабудов а 

и ш т румф о в а, пр ои зв оди з а дом аћин - 

ство од пла сти ке, ку хињ ски при бор, муз 

ејс к и пр имерци моб и лни х тел еф она и 

лап топов а, р а звн оврс ни а лат, папагаји 

и р и б ице, пир атс к а музичк а и зд ањ а... 

По је ди не те зге су из гле да ле као да су 

пр од авци р ешили д а п ос пр еме с в оје т а - 

ва не и по дру ме и све то што би тре бало 

да из ба це – по ну де на про да ју. За сто 

ди на ра мо гло је да се ку пи ре ци мо 12 

украсних хе миј ских олов ки, де вет сунђе 

ра, три па ра до њег ве ша, две ма ји це 

и ли чак јед ан пар ф армер иц а. Највиш е 

је ипак би ло те зги са оде ћом и обу ћом, 

из Ки не, Бу гар ске и Но вог Па за ра. Деца 

су тра жи ла од ро ди те ља да им купе 

играч ке и ше ћер ну ву ну, а до ма ћи це 

с у р а згл ед ал е п лас т ичн е в англ е, п л ете - 

не кор пе, вар ја че и дру ге по треп шти не 

з а дом аћинс т в о. Ст ар и ји љу ди и з о ко л - 

них се ла, све ча ни и по себ но оде ве ни 

за ову при ли ку, до ве ли су сво је уну ке 

на ва шар. До шли су са на ме ром да купе 

др жа ли це за мо ти ке, алат и све друго 

што им је нео п ход но, а на ва ша ру се 

може наћи је фт иније. И к ао с в а ке го ди - 

не, ка да већ не ка ко ус пе те да пре ђе те 

пр еко пас ар ал е, прв о на ш т а на и ла зи - 

те су ва шар ске ша тре или „веј ни ци” са 

„ ж ив ом” музиком, чи ја ат мо с ф е р а је 

по себ на и тре ба је до жи ве ти. Око „твис 

тер а”, р инг ишпила, зи д а с м р т и и ау то - 

дро ма ши ри ла се нео пи си ва бу ка. Као и 

обич но нај ве ћа гу жва је би ла око вр те - 

шки и ауто дро ма, где су де ца че ка ла да 

се во зе за 100 ди на ра, као и зам ко ва на 

над ув авв ањ е који х је ов е го ди н е б и л о 

при мет но ви ше не го ра ни је, а они ма ло 

ста ри ји и хра бри ји ужи ва ли су у во жњи 

на по пу лар ном „крај зи ден су”. Би ло је 

нар авн о и тезг и с а в а з д у шним п у шк а - 

ма, за оне ко ји су же ле ли да се по ка жу и 

сво јим леп шим по ло ви на ма осво је плиша 

ну играч ку, али и не из бе жне кру шке 

на којој с у м ладићи демо н с т р и р а ли с в о - 

ју сна гу. Де ца су ву кле ро ди те ље за рукав 

да им ку пе ше ћер ну ву ну, а и продав 

ци „ме ћи ка”, ко ји су по себ но слат ки 

б аш на в ашару, з адов о љ н о с у т р љ а ли 

руке. Цена је б ила на ни в оу пр о ш л о го - 

ди шње – 30 ди на ра. И та ко, и по ред заглу 

шу ју ће бу ке, и гу жве у ко јој вас сваког 

тре нут ка не ко мо же на га зи ти или 

уд ар ит и лактом, в ашар се с в а ке го ди - 

не са не стр пље њем иш че ку је, и сва ког 

пу та љу ди из Пи ро та и око ли не до лазе, 

не жа ле ћи ни вре ме но но вац. Ипак, 

ова свет ко ви на има по се бан шарм, дугу 

тра ди ци ју на овим про сто ри ма и дубо 

ко је уко ре ње на у све сти љу ди, а оно 

што то ли ко тра је тре ба и по што ва ти и 

ч ув ат и. 

АКТУЕЛНО 

Тра ди ци о нал ни ва шар оку пио на де се ти не хи ља да љу ди из Пи ро та и око ли не 

Шаренило и бука опет очарали Пироћанце 

Највећа гужва испред “Твистера” 

Мекике су најслађе баш на вашару 

5 

Фото: Владан Ристић 

Бројне тезге код надвожњака 

Б.Н. 

Најмлађи суграђани увидели прилику да зараде за џепарац

6 АКТУЕЛНО 


Школска година је почела, а радови на објекту нису завршени 

Бело Поље још чека вртић 

Три године је прошло од првобитног 

обећања функционерке УРС-а Верице 

Калановић и председника општине 

Пирот Владана Васића мештанима 

Белог Поља да ће изградити вртић и 

уредити игралиште у селу. Иако је почела 

нова школска година радови на 

изградњи објекта још нису завршени, 

а са уређењем игралишта није се 

ни почело. Да подсетимо, због великог 

броја деце предшколског узраста 

мештани Белог Поља су у септембру 

2010. године преко медија затражили 

од локалне самоуправе да им изгради 

дечји вртић и уреди игралиште. 

Тадашња министарка за НИП Верица 

Калановић обећала је да ће се „идуће 

У присуству црквених великодостојника 

и бројних званица у среду 28. 

августа обележена је слава Пирота и 

православни празник Успеније Пресвете 

Богородице, у народу познатији као 

Велика Госпојина. Након свечане литургије 

цркви „Успеније Пресвете Богородице” 

у Тијабари, коју је са свештенством 

служио епископ нишки Господин 

Јован, литије су кренуле улицама града, 

а испред зграде Скупштине општине је 

потом пресечен славски колач. 

– Нека је срећна и благословена 

слава овога дивнога града и народа, 

слава божија која се данас излила не 

само на храм који је посвећен Успенију 

Пресвете Богородице, не само на верни 

народ, него је тај благослов по древном 

обичају кренуо са свете литуригије 

и светога храма у овај живи храм, 

у верујући народ. У овим крајевима су 

Унутрашњост објекта 

године (2011) у селу адаптирати просторија 

за децу предшколског узраста и 

изградити дечје игралиште”. Међутим, 

прошла је цела 2011. година, а радови 

нису били ни започети. Онда је наступило 

затишје све до септембра 2012., 

када је потпредседник општине Бранислав 

Костић најавио да је потписан 

уговор са извођачем радова пиротском 

фирмом Ким Тим за изградњу 

вртића вредан 11 милиона динара, 

уз подједнако учешће Општине и Министарства. 

Рок за завршетак радова, 

како је најављено, био је три месеца. 

Међутим, након што је рок истекао, 

потпредседник општине најавио је почетком 

2013. да ће село са четрдесе- 

дубоки корени хришћанства. Овде је 

некада у историји била митрополија, 

седиште древне Епископије Ремезијанске, 

Нишке, Пиротске. Та благодет је позната 

целом роду хришћанском – рекао 

је владика Јован. 

Председник општине Пирот Владан 

Васић је свим грађанима честитао градску 

славу и пожелео мир и здравље. 

– Славу треба да славе сви житељи 

града, али и сви који данас гости 

нашег града. Захваљујем се и владици 

Јовану који је служио свету литургију 

и као и претходне две године предводио 

литије кроз град. Надам се да ћемо 

још дуго славу прослављати у миру, 

здрављу и весељу – казао је Васић. 

Испред зграде општине је за 

окупљене грађане организовано послужење 

и културно -забавни програм. 

Б.Н. 

Након завршетка радова чекаће се и употребна дозвола 

так деце школског узраста и тридесетак 

деце старости до осам година, дуго 

очекивани вртић коначно добити до 

почетка ове школске године. 

Али, ни ово обећање није испуњено. 

Иако је школска година почела, 

шеф градилишта Владица Михајловић 

каже за Пиротске новине да завршетак 

радова може да се очекује тек 

крајем септембра. После тога остаје да 

се просторије уреде за боравак деце, 

али и прибави употребна дозвола. 

– Због неуплаћивања средстава 

имали смо паузу пола године, и наставили 

смо са радовима тек 28. августа. 

Што се тиче унутрашњих радова 

остала је столарија, санитарни 

радови, да се уреде зидови и део пода. 

Поред тога, потребно је да се поплоча 

двориште, засади трава и прибаве 

љуљашке и клупе. То ће све бити готово 

најкасније до 30. септембра – тврди 

Михајловић. 

Са своје стране, члан Општинског 

већа ресорно задужен за ванпривреду, 

Бобан Николић, каже да је још 

рано за давање било каквих изјава 

будући да треба сачекати да радови 

на објекту буду завршени и да се 

добије употребна дозвола, те да се 

не може са сигурношћу казати када 

би малишани из Белог поља могли 

да крену у вртић у свом селу. Према 

његовим речима, са радовима се 

каснило због тога што је надлежно 

министарство тек недавно уплатило 

средства. У међувремену, деца су као 

и ранијих година уписана у објекте ПУ 

„Чика Јова Змај” у Пироту. 


Обележена градска слава Велика Госпојина


АКТУЕЛНО 

7 

Највише кандидата за Комуналац, Николић једини за Топлану 

За директоре јавних предузећа 11 пријава 

На кон курс за из бор ди рек то ра чети 

ри јав на пред у зе ћа у Пи ро ту, ко ји је у 

ск ладу са новом законском рег улативом 

расписала општинска управа, а који је завр 

шен 2. сеп тем бра, сти гло је укуп но 11 

при јава. 

Ка ко Пи рот ске но ви не не зва нич но 

с азнај у, највиш е пр ијав љ ени х је з а ме - 

с то дир екто р а Комуна лц а, а међу п ето - 

р о к ан дид а т а налаз е се и дос ад ашњи 

чел ни ци овог пред у зе ћа, На да Авж нер 

и Бо бан То лић. За ме сто ди рек то ра Дирек 

ци је за из град њу кон ку ри са ли су заменик 

пр е дсе дник а о пш т ин е Бр анис лав 

Ко стић и бив ши ди рек тор ЈУП-а Ан дрија 

Манчић. Акт уе лни дир ектор Дир екци 

је, Ми ро слав Ман чић, про тив ко га је 

Д рж авна р евиз орс к а инс т ит уција п одне 

ла по јед ну кри вич ну и пре кр шај ну и 

две при ја ве за при вред ни пре ступ, није 

ко нк ур ис ао. Међу т р оје к андид ат а з а 

дир ек тор а „ В одов од а и к ана лиз ације” 

је и акт уе лни дир ектор З о р ан Ни ко лић, 

а је ди ни кан ди дат за пр вог чо ве ка Градс 

ке Топ лан е је с ад ашњи ди р ек тор Ра до - 

ван Ни ко лић. Ко ми си ја за име но ва ње 

ди рек то ра јав них пред у зе ћа ће у по недељ 

ак дев ето г септем бр а пр е гл е д а т и 

с в е пр ис п ел е пр ијав е. „ Не б ла го вр е ме - 

не, не ра зу мљи ве и при ја ве без пот пу не 

до ку мен та ци је” би ће од ба че не без права 

жал бе. На кон то га ће Ко ми си ја обавит 

и пр ов еру с т ру чн е о с п о со б љ е н о с т и, 

знањ а и в еш т ина к ан ди д а т а, од н о с н о 

о ценит и пр ил ожен е пр о г р а м а р а д а з а 

пр е дуз еће з а које с у ко н к у р и с а ли, а ли 

их под вр гнути и пи сме ном те сту из познав 

ањ а З акона о јавним пр е д у з е ћи м а, 

З акона о л ок а лн ој с амо у пр а ви и З а ко - 

на о комуна лним делат н о с т и м а. К а ко 

је пр е двиђ ен о з акон ом, бу д у ћег ди р ектор 

а ће од п он уђ ени х к ан ди д а т а б и р а - 

ти од бор ни ци, а он не мо ра да има најви 

ше бо до ва на те сту, од но сно не мо ра 

да бу де нај бо ље ран ги ран од стра не коми 

си је. Упра во овом чи ње ни цом, да 

в ла д а ј у ћа в е ћи на мо же на ди р ек тор - 

с к а ме с т а п о с т а ви т и с в о је к ан ди д а те п о 

пар т иј с кој ли ни ји, б е з о б зи р а на њи хо в о 

зна ње и стручност, мо же се об ја сни ти 

из у зет но ма ли број при ја ва за ди рек торе 

јав них пред у зе ћа у Пи ро ту. Да ли ће 

конкурси бити само фарса и да ли ће локална 

власт опет поставити своје људе, 

видеће се ускоро. 


Пе де сет рад ни ка из Пи ро та и Ди ми тров гра да по тра жу је 20 ми ли о на ди на ра 

„Алпина” остала дужна четири плате 

Напуштено градилиште коридора у близини Сукова 

По траживањ а од грађевинског 

кон церна А лпине, који је био ангажо - 

ван на из град њи Ко ри до ра 10 од Пи рота 

до Ди ми тровграда и отишао у с течај, 

пре машиће пет милијарди евра, оче - 

к ују у Удру жењ а за заштит у кредита. 

Уку пан дуг Ал пи не пре ма срп ским компанијама 

износи 420 милиона динара, 

а пе де се так радника из Пирота и Димитров 

града који с у били ангажовани на 

изград њи ко ридора протес товало је про - 

шлог ме се ца због то га што им ни су исплаће 

не че тири зараде и затражило по - 

моћ државе како би наплатили више од 

20 мили она динара дуга. Председник 

Над зор ног од бо ра фир ме „ОЗ ПИ плус” 

Верољуб Ђурић, преко које с у радници 

анга жо вани, казао је Пиротским новинама 

да су про бле ми на ста ли још у мар ту. 

– А лпина је радницима ос тала дужна че - 

тири пла те. Због ненаплаћених потражива 

ња и фир ма ОЗ ПИ плус ће до ћи у ситу 

а ци ју да оде у сте чај, јер смо ви већ 

уплатили порезе и допри но се у из но с у 

од око 8 ми ли о на ди на ра. По сту пи ли смо 

по налог у с течајног управ ни ка из Бе ча 

да пријавимо потражива њ а и сва до к у- 

ментација је пос лата на вре ме. Од го во - 

ре но нам је по врат ни цом да је све у ре ду 

и да је док ументација при м ље на. По с то - 

ји и мо гућ ност да се из га ран ци ја ба на ка 

исплате зараде радници ма, али још не - 

ма ко нач не од лу ке. Оста је нам да че камо 

од лу ку су да из Бе ча – ка же Ђу рић. 

Пр е м а н е к им пр о це на м а, с те чај ни 

п о с т у пак у „ А л пи ни”, ко ја је пр о гла с и ла 

б ан к р от, т р а ја ће нај м а њ е ч е т и р и го ди - 

не, на кон че га ће мо ћи да се на пла те пот 

р а ж и в а њ а. 

Ина че, А л пи на је би ла ан га жо ва на на 

из град њи ис точ ног кра ка Ко ри до ра 10, 

од но сно де о ни це од Пи ро та - пе тља исток 

ка Ди ми тров гра ду и оби ла зни це и 

мо с то ва око Ди ми тров гра да, из у зи ма јући 

два т у не ла чи ја је из град њ а по ве ре на 

грч кој „Тер ни”. Де о ни ца од Пи ро та пре ко 

Су ко ва до Ди ми тров гра да за вр ше на је са 

53 од сто, а мо сто ви и ту нел од Су ко ва до 

оби ла зни це око Ди ми тров гра да 4 6 одс 

то. Оби ла зни ца око Ди ми тров гра да до 

гра нич ног пре ла за са Бу гар ском за вр ше - 

на је 62 од сто, а мо сто ви на оби ла зни ци 

87 од с то. Ра до ви на оби ла зни ци за по че - 

ти су у апри лу 2010. го ди не, са ро ком од 

720 да на, а ра до ви на де о ни ци Пи рот исток 

- Ди ми тров град у но вем бру 2010. годи 

не, са ро ком од 540 да на. 

Ди р ек тор Ко р и до р а Ср б и је Д ми т ар 

Ђу ро вић ка зао је да ће тен дер за за врш 

е т ак р а до в а на и з г р а д њи Ко р и до р а 10 

од Пи р о т а до Ди ми т р ов г р а д а б и т и по - 

к р е н у т п о нај к р а ћој пр о це д у р и к а ко б и 

ра до ви на тој де о ни ци мо гли да се наста 

ве по чет ком гра ђе вин ске се зо не у 

2014. го ди ни. 

Б.Н. 

Топлана 19 дана у блокади 

Мање првака него прошле године 

Рачун ЈП „Градска Топлана” био је 

у блокади читавих 19 дана, од 14. августа 

до 2. септембра. Најпре је дуговање 

Топлане износило преко 8 милиона 

динара, али је износ за који је 

рачун блокиран полако смањиван. 

Иначе, ово је трећи пут у овој години 

да је ово пиротско јавно предузеће у 

блокади. Пре овога, рачун Топлане је 

блокиран на један дан крајем априла, 

као и три дана у јуну. Од директора 

Радована Николића, који је поново 

конкурисао за место директора нисмо 

успели да сазнамо због чега је рачун 

блокиран. 

Б.Н. 

Школ ска го ди на у Пи ро ту по че ла је 

без штрај ка, а у пр ви раз ред кре ну ло је 

ма ње ђа ка не го про шле го ди не. У школске 

клу пе се ло је 444 пр ва ка, што је у одно 

су на про шлу го ди ну за 12 уче ни ка мање, 

и чак сто ти ну ма ње не го, ре ци мо, пре 

шес т го ди на. Нај ви ше пр ва ка, њих 14 4 

упи са но је у шко лу „Вук Ка ра џић”, основна 

шко ла „Осми сеп тем бар” у сво је клу пе 

при ми ла је 128 но вих уче ни ка, Све ти Са ва 

92, док је у шко ли „Ду шан Ра до вић“ по први 

пут у ђач ке клу пе се ло 80 уче ни ка. 

Ове го ди не у пр ви раз ред основне 

шко ле упи са на су де ца ро ђе на од 1. 

мар та 2006. до 1. мар та 2007. го ди не. 

Б.Н.

8 ТЕМА 


Тезге на пиротској Зеленој пијаци препуне, али нема купаца 

Домаћице одустају од прављења зимнице 

Иако су цене прошлогодишње а понуда богата, 

продавци се жале да је купаца мање него икада, јер 

народ, просто, нема пара 

Богољуб Најдановић 

Иако је крај августа и почетак септембра 

време када би припрема зимнице 

требало да је у пуном јеку, упркос 

препуним тезгама и богатој понуди на 

пиротској Зеленој пијаци, купаца нема 

ни за лек. Продавци се жале да је упркос 

прошлогодишњим ценама продаја 

гора него икад, јер народ, просто, нема 

пара. Домаћице, с друге стране, кажу да 

је прескупо и да купују само најнужије, 

па ће ове године асортиман специјалитета 

за дугу зиму бити знатно сужен 

или ће се зимница припремати у много 

мањим количинама. 

„Пропали смо 

начисто” 

Браца Николић из села Стајковце 

код Лесковца годинама уназад продаје 

на пиротској Зеленој пијаци и не памти 

да је било мање купаца. Каже да је горе 

него прошле године, иако је тада мислио 

да не може бити горе. Показује нам 

сочну црвену паприку коју продаје по 

прошлогодишњим ценама - за 50 динара 

по килограму или од 3 до 6 динара по 

комаду. 

– Пропали смо начисто. Седимо по 

цео дан бадава. Цена нас убија, на нивоу 

је прошлогодишње. Ма, годинама 

уназад је иста цена. Чини ми се да ћемо 

ове године бити у минусу. Дај Боже да 

завршимо на позитивној нули. Шта да 

вам кажем, људи једноставно немају 

пара. Почела је и школска година, треба 

опремити дете за школу, купити дрва... 

Не иде нам на руку ни то што је ова година 

била изузетно родна, па је велика 

понуда. Пироћанци се ове године неће 

најести зимнице, а ми смо изгледа џабе 

радили – жали се овај Лесковчанин. 

Ништа боље среће није ни његова 

земљакиња Љиљана Петровић. 

– Ништа, нула. И цена, и продаја. 

Једва отплатимо гориво. Паприку продајем 

од три до шест динара по комаду, 

ма дајем и за два динара. Парадјз је 

од 25 до 40, а купус од 25 до 30 динара. 

Цену су прошлогодишње, иако је све остало 

поскупело, али џабе, кад нема ко 

да купи. Нико те ништа не пита по цео 

дан – каже Љиљана. 

Шарени се и тезга Љиљане Пејчић 

из Бериловца. Каже да је на пијацу дошла 

директно са њиве и да данас продаја 

и не иде тако лоше, али да је генерално 

много слабија него претходних 

година. 

– Парадајз је 50 и 60 динара по килограму, 

домаћи је, здрав, краствачићи 

су 50 динара, а ситна паприка 130. Данас 

није тако лоше. Кад људи приме 

пензију или плату, побољша се мало 

продаја, али после поново дође застој. 

Ми смо снизили цене колико је то могуће, 

али мала је куповна моћ. Поред 

тога, за прављење зимнице је потребан 

и зејтин, со, шећер, а то је скупо – 

објашњава ова Бериловчанка разлоге 

за слабу продају. 

Мало је купаца на пијаци, а и они 

које смо упитали за зимницу нерадо говоре 

о с војим плановима. 

Тек онолико да очи 

не буду гладне 

Пензионерка Бранка Мадић још 

увек само разгледа. Каже да ће за ову 

зиму шпајз бити празнији него што је то 

био случај ранијих година. 

– Припремићу много мање него ранијих 

година. Само оно најосновније – парадајз 

салату, печену паприку и мало корнишона. 

Ајвар не, много је скупа паприка. 

Довољно је да вам кажем да сам пензионер 

и онда вам је све јасно. Кад платим 

струју и остале дажбине, мало новца остане. 

А памтим много боља времена. 

Спремала сам све и свашта, свакакве 

специјалитете, било је и претеривања, 

па смо бацали зимницу. Тада 

Тезге се шарене, а пијаца пуста 

то није био проблем – каже Мадићева. 

На пијаци смо затекли једну младу 

домаћицу како иде од тезге до тезге и 

распитује се за цену паприке. 

– Ја сам незапослена, након завршене 

више школе још нисам пронашла 

посао, а плата супруга је тек нешто већа 

од минималца. Помажу нам родитељи, 

па тако некако спајамо крај са крајем. 

Ставићу пар тегли паприке „печи-гњечи” 

и мало краставчића. Не знамо где 

ћемо пре са парама. Зимница нам је 

последња ставка на папиру – каже ова 

Пироћанка. 

Септембар је некада био време када 

се са пијаце у џаковима носило поврће 

које су домаћице претваралу у укусну 

зимницу. Данас је куповина сведена на 

најмању могућу меру, и Пироћанке припремају 

тек онолико зимнице да очи не 

буду гладне. 

Ове године за зимницу само најосновније 

Популарна готова зимница 

За оне домаћице којима мукотрпан посао припремања зимнице представља 

проблем или једноставно немају времена, решење је готова зимница, која је последњих 

година све популарнија. Понуда у пиротским маркетима и продавницама 

је разноврсна. Тегла крставчића од 700 грама кошта од 100 динара па све до 250 динара. 

Килограм ајвара, у зависности од тога да ли је справљен само млевељем паприке 

или је упржен креће се од 200 до 500 динара. За барене или целе паприке треба 

издвојити од 250 до 300 динара. У понуди су и најразличитије салате, љутенице и 

пунџури а цене се крећу од 600 до 1.000 динара по килограму. Литар сока од парадајза 

кошта од 100 до 150 динара. Наравно, на рафовима продавница могу се наћи и 

најразличитије врсте џемова, а такве су и цене.


ДРУШТВО/ПОЛИТИКА 

Пи рот ска власт за бо ра ви ла на пут до зим ског цен тра на Ја буч ком рав ни шту 

Вла сни ци шу ма тра же на кна ду ште те 

Пут до хо те ла Ста ра пла ни на про би јен је још 2010. и 

на том се ста ло, а вла сни ци пар це ла ко је су се нашле 

на траси након три године чекања траже новчану 

накнаду од Општине 

Иако ло кал на власт у Пи ро ту го динам 

а у наз а д Ст ару п ланин у ап ос т р офи - 

ра као ве ли ку шан су за раз вој овог краја, 

за раз ли ку од чел ни ка Кња жев ца, 

ма ло то га у прак си je ура ди ла на ис кор 

ишћав а њу ов о г т ур ис т ичко г потенци - 

ја ла. Кон кре тан при мер за ову тврд њу 

пр е д с т а в љ а п у тни пр ав ац од села Цер о - 

ва пре ко Мир ко ва ца до зим ског цен тра 

Јабу чко р авниш те и хотела Ст ар а п ла - 

нина, који се налази к њ ажев ачкој с т р а - 

ни пла нин ског ма си ва. Из град њом ове 

виш е п ут а најав љив ан е деонице с т ар о - 

п ланинс к а с к ијалиш т а б ила б и знатн о 

бли жа Пи ро ћан ци ма, јер би се до Ја бучког 

рав ни шта и Ба би ног зу ба уме сто за 

са да шњих сат и по, ко ли ко је по треб но 

о б и лазним п утем пр еко К а лн е, с т из а - 

ло за све га пе де се так ми ну та. Овај пут 

пред ста вљао би и ве ли ку шан су за развој 

се ла на се ве ру пи рот ске оп шти не, а 

з аврш е т ак р адов а с а најв ећим н е с т р - 

п љ ењ ем ишч ек уј у Тем ш т а ни, ко ји шан - 

су за раз вој се ла ви де упра во у ту ри зму. 

О то ме ко ли ко би за Пи рот би ла зна чајна 

и зг р а дњ а ов е деони це н е ко ли ко п у- 

та го во рио је и сам пред сед ник оп штине. 

Ме ђу тим, по след ње три го ди не о 

то ме се ћу ти, а ка ко са да ства ри сто је не 

на зи ре се за вр ше так ра до ва. 

Наиме, п у т од Цер о в е до т у р и с т ич - 

ког цен тра Ста ра пла ни на тра си ран је 

још 2010. го ди не, а ра до ве и из ра ду 

И дејн о г пр ојект а финан с и р а л о је Ми ни - 

с т арс т в о екон омије и р е г и о на л н о г р а з - 

во ја. И на то ме је оста ло. Да би се сте кли 

усло ви за на ста вак ра до ва, ка жу из Мини 

стар ства за Пи рот ске но ви не, нај пре 

је нео п ход но да се из ра ди Глав ни пројек 

ат, пр иб ави г р ађ евин с к а до зв о ла и 

ре ше имо вин ски од но си на тра си пу та, 

а то је све у над ле жно сти пи рот ске Дирек 

ци је за из град њу. Ре ше ње имо винс 

к и х одн ос а, т ачније н ов ча н у на к на д у 

Путо в ањ а нар одни х п ос ланик а у 

прв ој пол овини ов е годин е р еп уб личк и 

парла мен т кош т ала с у 6 6 милиона ди - 

на ра, од че га 49 ми ли о на за слу жбе на 

п уто в ањ а у з ем љи и с кор о 17 милиона 

динар а з а п утов ањ а у инос т р анс т в о, пи - 

ш у Нов о с т и. 

П р ем а п о д а ц и м а о д 1. ј ан уар а 

до 30. ју на, ко ји су ли сту до ста вљени 

из На род не скуп шти не, са мо 88 

п ос л ан и к а у т о м п ер иод у н иј е н ап л а - 

ти ло ни је дан ди нар ка да је реч о пут 

ов ањ им а у з ем љ и к ој а о бух в ат ај у 

т р ош к о в е п р ев оз а , г ор ив а и д н е вн иц е. 

Нај ви ше нов ца по овом осно ву, пре носи 

лист, по тро шио је по сла ник По кре та 

с оц иј ал ис т а Д р аг а н Тод о р о в и ћ , к о м е ј е 

и сп л аћ ен о 6 8 9. 8 43 д ин а р а. Н а п р е д њ а к 

Д р аг а н Н ик ол и ћ с а с к у п ш т и н с к е б л а - 

гај не по ди гао је 610.600, а ње гов стран 

ачк и к ол ег а М уј о М у к о в и ћ 5 6 6 . 535 

д ин ар а. Н еп ун и х 15. 0 0 0 м а њ е у з е л а 

ј е М ил а нк а Ј е вт ов и ћ В у к о ј и ч и ћ , а С а - 

њи Че ко вић из по сла нич ке гру пе „Зајед 

но за Ср би ју” ис пла ће но је 540.470 

д ин ар а. К ак о н ав од е Н о в о с т и , п о с л а - 

н иц и о ч иг л е дн о н ис у љу б и т е љ и ј а в - 

ног пре во за и ви ше во ле да ужи ва ју у 

в ож њ и ау т ом об ил им а. Н а и м е н а к н а - 

д е з а к ор иш ћ ењ е с о п с т в е н о г в о з и л а 

Атар села Мирковци: Уништили им парцеле и заборавили их 

од о п ш т и н е т р а же и в ла с ни ци пар це ла 

кроз ко је је про шао пут. 

Сретен Станковић вла сник земљи 

шта у ата ру се ла Ру ди ње ис ти че да 

му је још пре три го ди не обе ћа но да ће 

ш те т а ко ја му је у чи њ е на пр о б и ја њ ем 

п у т а б и т и на до к на ђ е на, а ли д а се на ко н 

то га ни ко ви ше ни је огла сио. 

– Пут је про се чен, а ни ко нас ни шта 

н и ј е п и т а о, н и т и о б а в е с т и о. С а м о с м о 

ј е д н о г д а н а з а т е к л и б у л д о ж е р е. Ус п е - 

ли смо да са стра не чу је мо да се гра ди 

пут до хо те ла и да ће нам ште та би ти 

н а д о к н а ђ е н а. З а д њ и р а д о в и с у и з в о - 

ђе ни то ком ле та 2010. го ди не, он да су 

ма ши не по ву че не и ни ко се ви ше ни је 

по ја вио. Пут је про шао кроз мо ју шу му 

и њи ве, ко је су као што и са ми ви дите 

уни ште не и на не та ми је ште та. То је 

мо је има ње, ја сам ту од ра стао. Обраћ 

а л и с м о с е н а д л е ж н и м а у О п ш т и н и , 

Ф о н д у з а г р а ђ е в и н с к о з е м љ и ш т е, ј а 

сам се чак раз го ва рао и са бив шим нач 

е л н и к о м О к р у г а , м е ђ у т и м , н и к о н и - 

шта ни је знао да нам ка же. Тра жим да 

ми се на док на ди ште та, до ста смо чека 

ли – ка же Стан ко вић. 

9 

Ст р п љ е њ е је и з г у б и о и Гојко Петровић, 

ко ме је тра си ра њем пу та униште 

на шу ма у се лу За сков ци. 

– Ре кли су нам да ће нам све би ти 

на док на ђе но, али се на кон то га ни ко није 

по ја вио три го ди не. Уни шти ли су ми 

шу му и њи ве на ко ји ма сам са дио кромпир 

и овас. Ка кав је то на чин Ако сам ја 

вла сник и ако пла ћам по рез на ту имови 

ну, ваљ да је не ко нај пре тре ба ло да 

ме оба ве сти да ће кроз мо је зе мљи ште 

про ћи пут, а са да да ми ка же и шта ће 

да ље би ти са тим. Ми три го ди не че камо 

да нам се не ко обра ти. То је чист безо 

бра злук. Тра жим да ми над ле жни надок 

на де ште ту – ка же Пе тр о вић. 

Упр кос пр во бит ном на чел ном до го - 

во ру, ни два и по ме се ца ни је би ло довољ 

но да до пре мо до ди рек то ра Дирек 

ци је за из град њу оп шти не Пи рот 

Ми ро сла ва Ман чи ћа и са њим по разго 

во ра мо у ве зи са овим про бле мом. С 

дру ге стра не, ка ко нам је ре че но у Мини 

с тар с тву, бу џе том за ову го ди ну ни с у 

пред ви ђе на сред с тва за на с та вак ра до ва 

на из град њи пу та до Ја буч ког рав ни шта. 

Б. Нај д а н о вић 

Народном посланику из Пирота на име пут них тро шко ва и дневница Скупштина исплатила највише од свих 

Тодоровић са благајне подигао 690.000 динара 

скуп штин ска ка са је олак ша на за ви ше 

о д 4 8 м и л и о н а д и н а р а , д о к с у ау т о б у - 

ске кар те ко шта ле све га 72.264 ди на ра. 

На име свих тро шко ва за ино стра на 

п у т о в а њ а н а ј в и ш е ј е п о т р о ш и л а п о - 

с л а н и ц а С Н С А л е к с а н д р а Ђу р о в и ћ , 

укуп но 970.969 ди на ра, док је Ве сна 

М а р ј а н о в и ћ и з ДС н а п р а в и л а ц е х о д 

934.433. Сле ди ње на пар тиј ска дру гар 

и ц а Н а т а ш а В у ч к о в и ћ , ч и ј и с у о д л а - 

сци у ино стран ство ко шта ли 862.447 

д и н а р а , д о к с у п у т о в а њ а М и л о ш а А л и - 

г р у д и ћ а ( ДСС ) с т а ј а л а 8 5 8 . 0 0 5 д и н а р а , 

о т к р и в а ј у Н о в о с т и. 

Б.Н.



Knjižara Pi-press 

Radno vreme 09h-20h, subota 09h-15h 

Dragoševa 8 

TEL 010-21-000-14


ДРУШТВО 

11 

Кубик огревног дрвета 30 евра, угаљ од 13 до 15 хиљада динара по тони 

Навала на огрев 

Ти гар АД ис кљу чен са Прајм ли стин га бер зе 

Ко мис ија з а лис т инг Б еог р а дс ке 

бер зе до не ла је ре ше ње ко јим се акци 

је Ти гар АД ис кљу чу ју са пре сти жног 

Прајм ли стин га и укљу чу ју на Опен Маркет 

због то га што је ком па ни ја пре стала 

да ис пу ња ва усло ве за ли стинг, наво 

ди се на сај ту Бер зе. На и ме, још на 

прет ход ној сед ни ци Ко ми си је дат је 

рок од два ме се ца ком па ни ји Ти гар да 

се ускла ди са пра вил ни ком о ли стин гу, 

од но сно да уве ри не за ви сног ре ви зо ра 

д а и змени с в оје „р ез ервис ан о миш љ е - 

њ е” по пит ању финанс ијс к и х и зв еш т а - 

ја з а 2012. годин у. Буд ући д а компанија 

Тигар није у пр опис ан ом р ок у исп уни - 

ла на в е ден е ус л ов е, Комис ија је, с ходн о 

пр а ви лни к у, дон ела р еш ењ е о иск ључ 

ењу с а лис т инга. Пр ем а ко нсолидов а - 

н ом финанс ијс ком и зв еш т ај у компаније 

Ти гар АД за про шлу го ди ну, та фир ма је 

п ос л ов ала с г уб и тком од милијард у ди - 

на ра или око 10 ми ли о на евра. У бер занс 

ком инф орм атору се, међут им, нав оди 

д а „у дос а д а шњ ем п ос л ов ању није б ил о 

Иако су високе температуре тек 

недавно минуле, домаћинства која се 

греју на дрва и угаљ увелико припремају 

огрев за зиму. Продавци кажу да 

огрева има довољно, а веће интересовање 

купаца очекују почетком овог 

месеца. Цене су на нивоу прошлогодишњих, 

а још увек се не зна да ли ће 

бити поскупљења и колико. Без обзира 

на то да ли се одлучите да дрва купујете 

код приватника, уличних продаваца 

или планирате да се огревом 

снабдете преко Шумског газдинства, 

цене се крећу од 3.200 до 3.600 динара. 

Момчило Минчић, на трактору 

паркираном код „Пантиног моста” 

продаје храст, горун и габар. Цена као 

прошле и претпрошле године – 3.300 

динара. 

– Ја тражим 3.300, купци нуде 

3.200, 3.100, њима је скупо, мени јефтино 

и тако се цењкамо по цео дан. 

Цена није мењана од претпрошле године, 

а је л’ знате колико је нафта у 

међувремену поскупела Али шта ћу, 

народ нема пара, па спуштам цену, морам 

и ја од нечега да живим. 

И Нела Бунчић из Шумског газдинства, 

каже да се цена није мењала 

у односу на прошлу годину. 

– Цене за кубни метар буковог дрвета 

је 3.600 динара. Грађанима дајемо 

на шест месечних рата путем административне 

забране, а у цену је 

укључен и превоз. И ове године постоји 

„продаја на пању” где грађани 

сами превозе дрва која купују на камионском 

путу, а цена је 2.816 динара 

са ПДВ-ом. Када је у питању потражња, 

затишје је било до краја августа, а већ 

од почетка септембра, као и сваке године, 

очекујемо знатно повећање – 

каже Бунчићева. 

Поред дрвета, домаћинстава у Пироту 

за огрев користе и угаљ. 

У предузећу „Деиграциа” које се 

г уб ит ак а у м ат ичн ој ком па ни ји Ти гар А Д 

Пи рот”. Ина че, ак ци је Ти гра су у од но су 

на по че так го ди не кра јем ав гу ста би ле 

сла би је за не пу на 23 про цен та. Са своје 

с т р ан е, Цент ар з а кому ни к а ци је Ти г р а 

нав е о је д а с у у компани ји б ла го вр е ме - 

но пред у зе те све нео п ход не ак тив но сти 

на кор екцији финанс иј с к и х и з в е ш т а ја. 

– На д з ор ни од б ор ком па ни је је ко - 

р и го в а н е фи нан с иј с ке и з в е ш т а је ус в о - 

јио, а уско ро се на осно ву то га оче ку је 

и ми ш љ е њ е р е ви з о р а. Им а ј у ћи у ви - 

ду обим и вр сту ак тив но сти ко је је у ту 

с вр х у н е о п ход н о пр е д у з е т и, ко р ек ци ја 

и на к на д на р е ви зи ја фи нан с иј с к и х и з- 

в е ш т а ја ни с у мо гли д а бу д у о б а в љ е - 

Улична продаја код „Пантиног моста” 

налази на шестом колосеку, угаљ продају 

у врећама, али и ринфуз. 

– Мрки угаљ је 15.000 динара по 

тони за ринфуз, док пакован у вреће 

кошта 15.700 динара. Када је у питању 

лигнит, тона кошта 13.000 динара за 

ринфуз, док је паковани такође нешто 

скупљи - 13.700 динара. Имамо и ситно 

дрво за потпалу, а продаје се по десет 

динара по килограму. Очекујемо да 

добијемо и огревно дрво по цени од 

2.500 динара за кубни метар. Купаца 

има још од априла, али очекујемо да 

„нагрну” у септембру и октобру – каже 

Љиљана Анђелков. 

Р.С. 

ни у про пи са ним вре мен ским оквири 

ма, као ни у про ду же ном ро ку ко ји 

је ком па ни ја з а т р а ж и ла з а о б е з б е ђ и - 

ва ње усло ва за оста нак на Прајм марке 

ту. Иако ис пу ње ност усло ва за останак 

на Ли стин гу А Бе о град ске бер зе у 

ов ом т р е н у т к у ни је нај в а ж ни ја п о зи - 

ци ја з а ком па ни ј у, пр ак с а Ти г р а д а јав - 

ност пе ри о дич но и до след но из ве шта ва 

о свом по сло ва њу би ће на ста вље на и у 

на ред ном пе ри о ду, јер је тран спа рентност 

у ра ду кључ но опре де ље ње и менаџ 

мен та и Над зор ног од бо ра Ти гар АД, 

али и основ ни ин те рес по сто је ћих и потен 

ци ја л ни х в ла с ни к а Ти г р о ви х ак ци - 

ја – на во ди се на сај ту Ти гра. Ина че, на 

А ли с т ин г у Б е о г р а д с ке б ер з е на ла з е се 

НИС, „Со ја про те ин”, Аеро дром „Ни ко ла 

Те сла” и „Енер го про јект”. Акционарско 

друштво„Тигар” својевремено је било 

прва фирма у Србији која је испунила 

услове да уђе на „А” листинг Београдске 

берзе. 

Б.Н.

12 ХОРИЗОНТ 


Екипа Пиротских новина у посети удаљеном селу у пиротској општини 

Последња станица 

Иако је све га два де се так ки ло ме та ра од Пи ро та, до 

Це рев Де ла се те рен ским во зи лом пу ту је је дан сат и 

дваде сет ми ну та 

Се ло Це рев Дел јед но је од пр вих на 

с пис к у на тер итор ији пир отс ке о пш т ин е 

ко ме пр ет и и зумир ањ е. У њ ему т р ен у т- 

но жи ви осмо ро љу ди, и то ста рих. Најмла 

ђи стал ни ста нов ник има 52 го ди не. 

Као глав ни раз лог за из у ми ра ње овог 

се ла ме шта ни на во де то што до ње га 

в ећ деценијам а н ем а п ут а и з ат в ар ањ е 

школ е сед амдесет и х година пр ош л о г 

ве ка. У се ло до ла зе са мо они ко ји мора 

ју, де ца и род би на ко ја се ста ра о оно 

ма ло љу ди ко ји жи ве у се лу. То ком се зоне 

ло ва до ла зе лов ци, а ле ти и док услови 

то до зво ља ва ју до ла зе и др во се че са 

т р акто р им а. К ад а з атегн е зим а, н ем а 

ско ро ни ко га да до ђе. 

Пут 

Да нас се до Це рев Де ла сти же искљу 

чи во џи пом, трак то ром, мо то ром 

или пе шке. Пр во се сти же до При сја на, 

десет ак к ил омет ар а асф а лтом, з ат им 

се и де дв а к ил омет р а до К амик а р ела - 

тив но до брим кол ским пу тем, а ода тле 

кре ће успон у Вла шку пла ни ну од још 

осам ки ло ме та ра где је пут ве о ма лош. 

Да би сте кре ну ли овим пу тем, осим што 

мор ате им ат и тер енс ко в озил о, мор ате 

б ит и и с пр емни з а ав ант ур ис т ичк у в о - 

ж њу. Најпр об л ем ат ичнији де о п ут а је 

из над се ла Ка мик, по ред гро бља, јер је 

ту ве ли ки успон и има пу но ка ме ња. У 

то смо се лич но уве ри ли. Наш во зач Мило 

ван Ђор ђе вић - Ми ћа био је на ви си ни 

з а д ат к а и усп е о је и најпр об л ем ат ични - 

је део нице п ут а д а с ав лад а с а лакоћом 

с в о јим „Сузук ијем”. Током најтежег де - 

ла пу та и по лу ча сов ног труц ка ња од Ками 

ка, ауто мо бил је пун цр ве не пра ши не 

Зграда бивше задруге пред урушавањем 

од ц рв енице која до ми ни р а у р е љ е фу. 

Ус пут смо ужи ва ли у пре ле пим при родним 

пеј за жи ма и гу стој шу ми. На кон сат 

и дв адесе т мин у т а в о ж њ е и з Пи р о т а 

сти же мо у Це рев Дел око по дне ва. Авгу 

стов ски је врео дан, са из гле ди ма за 

ки шу. Већ на ула зу у се ло пи та те се да 

ли ће те на не ко га на и ћи. Сти же мо у село. 

Од мах на по чет ку ви дљи ва је згра да 

н ек ад ашњ е з ад ру ге и ом ла дин с к и дом. 

Тр агови вр емена к а д је се л о б и л о ж и в о. 

Одм а х п ор е д нала зи се к у ћа Џа ли ни х . 

Испр е д њ е нас до ч е к у је о с ам де се т је д- 

н огодишњ а Олга М ла де н о вић. Оч е к у је 

нас и то пло по зи ва да уђе мо у ку ћу и одмор 

имо од п ут а. Ку ћа с т а р а се о с к а, т и - 

пич на за пи рот ки крај. На пра вље на од 

др ве та и бла та. Те мељ од ка ме на. Под у 

к ући од з ем љ е. По чи њ е мо р а з го в ор с а 

б аб а Олгом. У међу вр е ме н у о на п о зи в а 

с в оје „ прв е” комши је уд а љ е н е н е ко ли - 

ко ку ћа од ње. Сти жу Ка мен ка и Иви ца. 

Те жак жи вот 

На пи та ње ка ко се жи ви ме шта ни 

од го ва ра ју да је бо ље да их то не пи тамо, 

јер су од се че ни од све та. Ка мен ка 

Тодоровић (47) жи ви већ две го ди не 

уна зад у Це рев Де лу. Чу ва сви ње, манг 

улице, њи х дв аде се т ак и де в е т ко њ а. 

Да ни је ње, се ло би би ло још пу сти је. 

– Не ма на ро да, не ма ни че га. Овде 

чу вам сто ку. Ево про шле го ди не сам 

има ла 90 ман гу ли ца, тре нут но их имам 

са мо 20 и раз ми шља мо са си ном да преста 

не мо да чу ва мо сто ку. Јер не ма пу та, 

не мо же стал но да се до ла зи, а тек кад 

до ђе зи ма не ма ни ре чи да не ко мо же 

д а дођ е, к ат ас т р о ф а. Не м а ни т р ж и ш т а 

до бр о г з а м ан г у ли це, с ла б а је пр о д а ја. 

Дру га ствар, ај де и да ми не ко по тра жи 

да ку пи сви њу, ка ко би је оте рао до Пиро 

та, кад је пут ка та стро фа. Ми смо нашу 

ла ду ни ву скроз сло ми ли за крат ко 

вре ме по овом пу ту. Тре ћа ствар, хра ну, 

к у к у ру з, з а с ви њ е до те ру је мо и з Пи р о - 

та. Џак ку ку ру за је био про шле го ди не 

1.700 ди на ра, а сви ње су је ле је дан џак 

днев но. Би ло их је 90 ко ма да про шлог 

пр о л е ћа. Не п о с то ји р а ч у ни ц а д а се с вуње 

чу ва ју – ја да се Ка мен ка. 

– Ла га ли су нас из го ди не у го ди ну 

да ће да на пра ве пут, али не ма ни шта 

од то га. Ве ро ват но сма тра ју да не ма ни 

за ко га да пра ве пут. Али, да има мо пут 

мн о г и љу ди б и ов де од р ж а в а ли с в о је 

ку ће, а не да оне про па да ју и па да ју. Могли 

би бр же и лак ше да стиг ну, па би чешће 

до ла зи ли, на из лет на ви кенд. Овде 

је при ро да ја ко ле па, чист је ва здух 

– го в о р и на ша с а го в ор ни ц а и по зи в а д а 

о б и ђ е мо њ е н о до м а ћин с т в о. 

Ка мен ка и Иви ца нас во де да ви димо 

ман г у ли це. Ус пу т про ла зи мо по ред 

ку ће ба ба Ло зе ко ја је ових да на због лошег 

здрав стве ног ста ња мо ра ла у Пи рот. 

– Пре не ко ли ко да на ба ба Ло зи која 

има 78 го ди на је би ло ло ше. Из гле да 

Каменка Тодоровић са мангулицама 

да је има ла шлог. Од у зе ла јој се це ла лева 

стра на, и ру ка и но га. Да ни сам би ла 

ја, не би има ло ко да јој по мог не. По звала 

сам хит ну по моћ, спре ми ла је. Хит на 

по моћ је до шла и од ве зла је – при ча Камен 

ка. 

Ја сно је сви ма да су вр ло ма ли изгле 

ди да се опет вра ти у се ло. Ве ро ватно 

ће оста ти код сво јих у гра ду. О њеним 

две ма кра ва ма тре нут но се бри ну 

Ка мен ка и Иви ца. 

Ман гу ли це и ко њи 

Ст и же мо до дв о р и ш т а К а мен ке То - 

дор о вић. С а з а до в о љ а с т в ом нам п о к а - 

зу је сво је ман гу ли це и упо зна је са њима. 

Сва ка но си име не ког по зна тог из 

села: Б ор к а, В е с на, К а мен к а, Ли ди ја... а 

она ко ја се ско ро опра си ла зо ве се Ана. 

Им а ч е т и р и м а ла пр а се т а. К а мен к а на - 

ста вља сво ју при чу: 

– Имам и пет ко ња ко је смо ку пили 

од бес по врат ног кре ди та од др жаве, 

че ти ри ко би ле и је дан па стув. Прве 

го ди не су нам се све че ти ри ко би ле 

ождре би ле. Два ждре бе та смо про да ли 

два оста ви ли за нас. А ове го ди не три 

су се ождре би ле, с тим што смо јед но


ХОРИЗОНТ 

13 

које још увек одолева изумирању 

Церев дел 

ж д р еб е и з г уб или, јер коб ила није умела 

да га чу ва, та ко да из ове го ди не има мо 

два ждреп ца и че твр та ко би ла тре ба да 

се ождре би, та ко да их сад има мо укупно 

де вет. Пу сти ли смо их сло бод но да 

и д у п о п ла нини. Нем амо в елик и х о б а - 

в ез а пр е м а њим а. Једин о им о б е зб е - 

ди мо се но за зи му. Они са ми до ђу кад 

пад не снег и не мо гу да па су, па су зи ми 

ту. Чим огре је сун це с про ле ћа опет одла 

зе у пла ни ну – по но сна је на ша са говорница. 

Ка ко је не ка да би ло 

У по слу на се лу Ка мен ки по ма же 

Ивица Тодоровић (52), њен ро ђак. Он 

се се ћа ка да је у се лу у за дру зи ра дио 

к ао м ага ци он ер. 

Ивица Тодоровић 

– Би ла је 1987. го ди на ка да са радио 

и ка да сам имао ско ро исти про мет 

као и бив ша но во мал ска за дру га. Јер у 

то вре ме ов де је би ло као ва шар ле ти 

к а д с у се отк уп љив ал е п е ч у р ке. До ла - 

зи ли су љу ди да бе ру пе чур ке из су седног 

Ка ми ка и При сја на он да из Ки јев ца, 

Си ње Гла ве, али и из Пи ро та. Сва ке неде 

ље сам до би јао по два трак то ра роб 

е з а пр од авниц у, нар о чи то пи ће. С а д а 

је пра ва ште та што пут ни је пра вљен и 

што не ма љу ди и не ма ко да се вра ти на 

се ло – ка же он. 

Иви ца се ни је же нио, је ди нац је, роди 

те љи су му умр ли и са да жи ви сам. 

– Би ло је при ли ке да се оже ним, али 

ајде д анас- с ут р а, д анас- с у т р а... р а ч у на - 

ли смо да ће би ти бо ље, а ис па ло је све 

го ре и го ре – при ча Иви ца. 

Осамдесетих је радио као ма га ци о нер 

пет го ди на у за дру зи „8. сеп тем бар”, а затим 

као по штар че ти ри го ди не. 

Је ди на оба ва за ко ју има је да помог 

не Ка мен ки око сви ња и ко ња. Он 

стра ху је шта ће се де си ти ако се Ка менка 

вра ти у Пи рот. Не ма ни ка квих стални 

х пр им ањ а, једина н ов ча на с р е д с т в а 

з ар ађује код К аменке и од ан га жо в а њ а 

са љу ди ма ко ји се ку др ва. 

– Имам пра во на со ци ја ну по моћ, 

али ни кад ни сам ишао да тра жим – 

пр ича Ивиц а. 

З ав рш ав ам о о б ил а з а к и в р а ћ а м о 

се код ба ба Ол ге. Она је већ по ста ви ла 

сто за ру чак и за бри ну то пи та где смо 

Код док то ра у Ка мик 

По штар одав но не до ла зи у Це рев Дел, је ди но рет ко до ђе поне ко из Елек троди 

с т р ибуције д а п опиш е с т а њ е бр ојила и в етер инар којег с амо до в о зи мо к а д се 

р а зб оли с ток а, пр ича К аменк а Тодор овић 

– Ево пре не ки дан Хит на по моћ нам до шла кад је од ве зла ба ба Ло зу. То су једи 

ни ко ји до ла зе од др жав них ин сти ту ци ја у се ло. Док тор нас одав но не оби ла зи. 

Ко има по тре бе и здрав је да пе ша чи сва ког дру гог по не дељ ка мо же на пре глед 

код док то ра у Ка мик – каже. 

с е з а д р ж а л и т о л и к о п о о в о ј в р у ћ и н и. 

На рав но и она је жељ на да по раз го вара 

са не ким. 

„Ме ни си је до бро 

овамо” 

Б а б а Олга Младеновић р о ђ е на је 

у се лу и у ње му про во ди цео свој живот. 

Иако је пре го ди ну и по да на остала 

са ма, јер јој је умро муж, де да Све та, 

ипак је од лу чи ла да оста не на се лу. Прове 

ла је пре две го ди не јед ну зи му у граду. 

Ка же ле по јој би ло код ћер ке Ми ре, 

али ипак сва ко има сво је оба ве зе и њој 

је леп ше у Це рев Де лу. 

– Ов де сам са ма, али сам на сво ме. 

Иза ђем у ба шту, одем за во ду, ме ни си 

је до бро ова мо. Ту сам се ро ди ла, ту сам 

се уда ла, ту сам цео мој жи вот. Не ка да 

је у Це рев Де лу, кад сам ја би ла мла да 

жи ве ло 90 љу ди. Би ло је и сто ке, го ве да, 

ов це, би ло је жи во. Сад не ма љу ди, у селу 

има са мо 7-8 ова ца, 20-ак сви ња и 10 

кра ва. Се ло је нај ви ше без љу ди оста ло 

за то што ни кад ни смо има ли до бар пут 

од Ка ми ка до Це рев Де ла и што је школа 

з а т в о р е на, се д ам де се т и х го ди на. О н - 

да су сви мо ра ли да иду или у Ка мик или 

у град. У гра ду има си гур но 50-ак ку ћа 

са Це рев ци ма – ка же ба ба Ол га. 

– Кад се мо ја ста ри ја ћер ка уда ла, 

то је би ло 1972. го ди не, са зе том су дошли 

пр ве го ди не за Ђур дев дан у Це рев 

Дел. Сва ка ку ћа, а би ло их је три де сетак, 

је опе кла јаг ње на ра жњу. Би ли су 

оки ће ни са цве том шљи ве и но ше ни су 

на крст у се ло. Сва ко је знао сво је ме сто 

по ред кр ста. Ту се сла вио Ђур дев дан са 

му зи ком, про сто да је чо ве ку дра го да 

бу де – при се ћа се ста ри ца. 

Се о ска сла ва је Све ти Или ја, 2. август. 

И ова свет ко ви на се и дан-да нас 

обе ле жа ва у се лу. 

– Из го ди не у го ди ну све је ма ње 

све та и за Све тог Или ју. Да нас се ова 

с ла в а о б е л е ж а в а у глав н ом с а с в о ји м а 

јер је све ма ње љу ди. Ра ни јих го ди на 

до ла зи ли су љу ди из свих окол них се ла 

и гра да па је би ла и му зи ка и игра. Сад 

то га не ма, сад се са мо у ку ћа ма пра ви 

ру чак са сво ји ма – при ча ба ба Ол га. 

Омла дин ски дом је по ред ба ба Олги 

не ку ће. Она ка же да су не ка да у 

том до му р е дов н о б и л е ор га ни з о в а - 

не игран ке. Чак се и на пла ћи вао улаз и 

до ла зи ли су мно ги из дру гих се ла. У том 

до му су се ор га ни зо ва ле број не при редбе 

по во дом др жав них пра зни ка. 

Олга Младеновић 

Пролазе дани 

Пи та ли смо ба ба Ол гу ка ко јој прола 

зе да ни. 

– За ни мам се пре ко да на. Ују тро 

кад уста нем пр во спре мим до ру чак, а 

он да идем у ба шту, чи стим од тра ве лук 

и па суљ. Имам и кром пир, ње га ко пам. 

Он да ру чам па од мо рим ма ло. Уве че ми 

свра ти ба ба Ло за, али она је сад у граду 

по што се раз бо ле ла. Ина че, стал но 

с вр а ћа ј у К а мен к а и Иви ц а. Ви кен дом и з 

гра да ми стал но до ла зе зет Ца не и млађа 

ћер ка Ли ла. Они је ди ни и зи ми до лазе 

стал но у се ло – од го ва ра она. 

Дан нам је ве о ма бр зо про шао у разго 

во ру. Има ју на ши до ма ћи ни још мно го 

то га да ка жу, да по ка жу сли ке сво је деце 

уну ка, пра у ну ка... А ли ми мо ра мо да 

гле да мо на сат. Већ је шест по сле подне. 

Ва ља кре ну ти пут Пи ро та док је дан. 

Уз пр ска ње ки ше на пу шта мо Це рев Дел. 

Опра шта мо се од на ших до ма ћи на и нада 

мо се да ће мо се уско ро по но во виде 

ти. Же ли мо им да их у овој си ту а цији 

здра вље слу жи. Што се сре ће ти че не 

сум ња мо да је има ју. То се ви ди на њи ховим 

ли ци ма, јер без ње не би из др жа ли 

да ле ко од ци ви ли за ци је усред пла ни не. 

Вишечлана екипа ПН



ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ПИРОТ 

ОБА ВЕ ШТЕ њА 

У пе ри о ду од 01-05. у ме се цу ЕД Пи рот вр ши ће ОЧИ ТА ВА ЊЕ за утрош 

ен у е л е к т р ич н у е н е р г и ј у у с в и м к а т е го р и ј а м а п о т р о ш њ е у г р а д у и се л и м а. М о л и м о 

куп це да омо гу ће до ступ ност до бро ји ла на шим чи та чи ма ка ко би сма њи ли мо гу ће примед 

бе или У ЗА КОН СКОМ РО КУ са ми до ста ве ста ња. Отво рен је по се бан те ле фон ски број 

010-313-816 за при јем ста ња и при мед би ко је се од но се на све по дат ке у об ра чу ну. 

Е л е к т р од и с т р ибуц иј а Пи р о т з а х в а љу ј е се на р е до в н о м и з м и р и в а њу у го в о р н и х о б а - 

ве за. Мо ли мо куп це са ду гом да из ми ре сво ју оба ве зу по ОПО МЕ НИ ко ју су при ми ли. Купц 

им а с а в ећ и м и з н о со м д у г а ЕПС ј е д н о м го д и ш њ е н у д и м о г у ћ н о с т и з м и р е њ а д у г а п у т е м 

ван суд ског по рав на ња. 

Тако ђ е, Е Д Пир о т п о з и в а к у п це в л а с н и ке в и ке н д и ц а д а ћ е в р ш и т и о б у с т а ву и с п о ру ке 

е л е кт р ичн е е н е рг и ј е к у п ц и м а ко ј и до д а т у м а до с п е ћа н е м а ј у ДО С ТА В ЉЕ НА С ТА ЊА к а о и 

ду го ва ње у ви кенд на се љи ма. ЕД Пи рот не ће сно си ти ште ту због об у ста ве. 

РЕГИСТРОВАњЕ КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТ 

ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ПД ЈУГОИСТОК 

Од 28.3.2012 год. активирана НОВА ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПД Југоисток на веб 

адреси: www.jugoistok.com i www.jugoistok.rs 

I УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРОВАЊЕ КОРИСНИКА 

1. ПОДНЕТИ ЗАХТЕВ за регистрацију 

2. Подносилац је РЕГИСТРОВАН КАО КУПАЦ ел.енергије, 

3. Подносилац је закључио УГОВОР О ПРОДАЈИ ел.енергије. 

Корисник се не може регистровати за мерна места заједничке потрошње. 

Обрасци су доступни на шалтеру електродистрибуције и на интернет презентацији 

ПД Југоисток. 

Ваша Електродистрибуција 

НАЈЈЕФТИНИЈА 

Погребна 

опрема 

Николе Пашића 46 

УЗ КОМПЛЕТНУ ОПРЕМУ: 

– бесплатан превоз 

– бесплатне плакате до годину дана 

– 20% попуст за израду споменика 

– бесплатна читуља у Пиротским новинама 

Тел. 010/327-186 i 724-117 Моб. 061/61-222-16 

Програм „Србија на длану 2” можете пратити преко IPTV на 

каналу 200 

Актуелности из Пирота, Врања, Ниша, Вршца, Смедерева,... 

СВе ТелеВиЗиЈе НА ЈеДНОм кАНАлУ !!!!


ПИСМА ЧИТАЛАЦА 

Лични став о чувеној фрески у цркви Светог Петра и Павла у селу Рсовци 

„Ћелави Исус”, или ћелави Свети Павле! 

Пише: Јован Игић - Jimmyjanus 

На двадесет и другом километру 

северо-источно од Пирота, у пределу 

Средњег Висока, на падинама планине 

Видлич смештено је својевремено једно 

од најгушће насељених височких села, 

село Рсовци. У поменутом селу на десној 

обали реке Височице, на око километар 

и по од локалног моста, у правцу села 

Паклештица, налази се мала црква - испосница, 

посвечена хришћанским апостолима, 

Светом Петру и Павлу. 

15 

Исус младенац 

Црквица би сама по себи иако смештена 

у питорескној природној кречњачкој 

пећини брда Камик, била једна од многих 

на територији Србије и Европе, да почетком 

седамдесетих година прошлог века није 

одјекнула неочекивана новинарска вест. 

Наиме, професор и археолог Радивоје Љубинковић 

који је 1972. године био у саставу 

тадашње комисије Завода за заштиту споменика 

културе из Ниша, на северној страни 

зида пећине на висини од око три метра од 

пода, „открио” је после толико векова горњи 

део фреске са ликом млађег проћелавог човека 

(доњи део фреске неки ревносни Височанин 

буквално је у међувремену уништио 

тражећи сакривено злато - прим. аут.) Елем, 

тај лик коме је тешко дефинисати старосно 

доба, али се свакако ради о млађој особи, 

наликовао му је наводно на „Исуса младенца“, 

или како је у народу општеприхваћено 

„Ћелавог Исуса“. Ову несвакидашњу вест 

објавио је убрзо познати пиротски новинар 

и ондашњи дописник „Политике“ Синиша 

Стаменковић. Тај текст у скраћеној верзији 

гласио је овако: 

„На десној обали Височице, крај села 

Рсовци код Пирота, на Старој планини у 

пећини брда Камик налази се црква светог 

Петра и Павла. До цркве се може доћи 

само каменом стазом „на лакат“, како кажу 

мештани, преко сеоског дрвеног моста. У 

цркви су фреске које потичу из 13. века. Време 

и немар нагризли су најстарији живопис 

у Понишављу... Фреска Христос младенац је 

јединствен примерак у српском фреско сликарству. 

Исус је млад и - ћелав... итд. 

Од 1972. године, дакле, преко 40 година, 

воде се полемике зашто је „Исус младенац“, 

приказан као проћелави момчић, 

када је општепозната чињеница да је он 

имао бујну дужу црну косу, коју је чешљао 

„на раздељак“. Биолошка је истина да се 

ћелави са годинама, односно у старости, а 

не како је на фресци приказано у доба ране 

младости. Намеће се питање како је онда 

могуће да је Исус у „обрнутом процесу одрастања“, 

у младости био проћелав, а после 

у доба зрелости измедју тридесете и 

тридесет и треће године „изненада“ добио 

јаку дугу црну косу, по којој се његов лик 

препознаје на први поглед. 

Теорија о 

будистичким 

коренима 

На будистички начин ошишана коса, 

дала је можда професору Љубинковићу 

идеју да у неформалним разговорима са 

својим сарадницима на терену, говори и „о 

Исусу као будистичком мисионару“. Треба 

притом знати да букавално у целом свету 

/осим ваљда у Чилеу, или Бразилу - прим. 

аут./ не постоји ниједна фреска, или икона 

на којој је Исус Христ приказан као - ћелав. 

Баш из тог разлога тзв „Ћелави Исус“ постао 

је с правом ванредна верска атракција 

и омиљена туристичка дестинација, 

посебно отакако је направљен нови мост, и 

ново степениште до самог улаза у црквицу. 

Наметнута мантра о тзв. Ћелавом 

Исусу толико се у међвремену примила 

да су поједини аналитичари ослањајући 

се на непознати живот Исуса Христа, између 

његове тринаесте и тридесете године, 

провукли теорију о будистичким коренима 

хришћанства, односно да је Исус 

био ошишан „на ћелаво“ на исти начин 

као и бројни други припадници будистичке 

религије, јер им је и сам наводно у раној 

младости припадао. 

О томе је шире писао, доградјујући 

почетну неформалну тезу професора Љубинковића, 

новинар НИН-а Драган Јовановић, 

који је пореклом из села Мокре, 

код Беле Паланке. Његовом заслугом 

фреска „Ћелавог Исуса“, била је објављена 

1988. год на насловној страни у оно време 

интелектуално водећег НИН-а. Наслов 

је био „Тајне цивилизације, откуд Ћелави 

Исус у Србији.“ Због наведене насловне 

стране, и за то време „богохулног“ текста 

о „будистичком Исусу“, Јовановић је био 

позиван „на рибање“ у Центрлни Комитет 

СКЈ у Београду, и дуго после тога носио 

незахвални епитет „неподобног“ новинара. 

Библија, по Јовановићу, плански 

прећуткује период младалаштва Исуса 

Христа, дакле период његовог живота од 

дванаесте до тридесете године. Где је био 

млађани Исус, и чиме се бавио По свему 

судећи, Исуса су као дечака „из Давидове 

краљевске лозе“, „путевима свиле“ одвели 

на школовање у Индију, односно онданашњи 

Тибет. Тамо се он из прве руке 

упознао са будизмом и касније управо том 

филозофијом „посолио“ своју хришћанску 

мисао о човеку. О овоме су шире писали и 

Николај Натович са групом аутора, у књизи 

„Непознати живот Исуса Христа“. Наравно, 

делови филозофије будизма које је 

Исус ширио кроз своје проповеди нису се 

допали ортодоксним јеврејским верницима, 

па су га зато касније разапели на крст, 

са још двојицом разбојника. 

Списи професора 

Љубенковића 

У списима професора Љубинковића 

не могу се децидно наћи докази на основу 

којих је он закључио да се баш ради о 

„Исусу младенцу“. Такође, није потпуно 

јасно којом се он научном методом служио 

беспоговорно квалификујући „непознату“ 

фреску као „Исус младенац“. У сваком 

случају у извештају комисије Завода 

за заштиту споменика културе из Ниша, 

говори се заиста о „Исусу младенцу“, али 

нема буквално ни речи, о Исусу као потенцијалном 

будистичком мисионару. 

Вероватно се у овом конкретном случају 

у дешифровању лика са фреске радило 

о примени тзв. визуалне методе, која у 

научном смислу, није сто посто поуздана. 

Тако се потврдило у пракси, да очи понекад 

и те како варају и професионалце, те да 

професор Љубинковић - није био у праву! 

Наиме, чак и површном посматрачу, 

који не мора да буде ни велики верник, 

ни велики познавалац уметности, према 

томе, простим упоређивањем лика „Исуса 

Младенца“, и познатог и општеприхваћеног 

лика Исуса Христа, са канонским ликом 

Св. Павла, јасно је да ту нешто не штима. 

Нешто се не подудара! „Ћелави Исус“, 

или ћелави Свети Павле, питање је сад! 

Неоспорно је свакако да физиономија, 

односно облик главе наводног „Исуса младенца“, 

као јаје јајету наликује анатомији 

главе св. Павла, а не Исуса Христа. Распоред 

косе, конкретно „ћуба“ на предњем 

делу, и преостали део косе на потиљку, 

„Исуса младенца“, савршено се уклапа са 

проћелавом косом Св. Павла, и није у корелацији 

са косом Исуса Христа. Затим облик, 

величина и положај носа, који је благо 

повијен, тзв. кукасти нос, потпуно су исти и 

код „Исуса младенца” и код Св. Павла, а - 

дијаметрално се разликује од правог „грчког” 

носа Исуса Христа. Просто речено, нигде 

на свету у фрескосликарству не постоји 

приказ лика Исуса Христа, са повијеним 

носем. Дакле, било чији нос па и повијени 

„Исуса младенца“, драстично се не може 

мењати приликом одрастања. Ако је нос 

повијен као у конкретном случају, такав 

нажалост остаје целог животног века. Затим, 

треба обратити пажњу на облик и положај 

очију „Исуса младенца“ које у потпуности 

одговарају облику и положају очију 

св. Павла. Облик усана и браде „Исуса младенца“, 

такође у свему одговарају лику Св. 

Павла, а не Исуса Христа итд. итс. 

Требало је само да Професор Љубинковић 

са осталим члановима комисије 

изађе из мрака пећинске црквице и да на 

дневном светлу упореди лик који је видео 

на фресци са ликом светог Павла изнад 

улаза у саму цркву. Ликови „Исуса младенца” 

и Светог Павла, у појединостима и 

у целини, у свему су индентични! 

У наредном броју: Да ли су аутори 

фреске оставили свој потпис!

16 ПОГЛЕДИ 


У Техерану на Нишави цвета хиљаду Кинеских зидова 

Пише: 

Борис Старешина 

Би ло је та мо не че га и пре дав но 

упо ко је ног „кор зоа”, на ме сто ко јег су 

и з н ик л е м о д н а и р о б н а к ућ а и в ез н и 

тракт. И би до бро. Ма кар дру га чи је, 

али осе ћа ла се и да ље ду ша. Во зди гоше 

се и Дом ЈНА и Дом кул ту ре, и даље 

би до бро. Не баш она ко, али до бро. 

Бе ше то не ко дру га чи је вре ме, мен тали 

тет је још увек био по зи ти ван, емп 

ат и ј а д о е м п а т иј е , с рд а чн и р а зг ов о - 

р и и с в а к о ј а к а р а ст ер е ћ ен о с т. . . У к р а ј 

Цр ве ног тр га и да ље оби та ва ше „пиксла”... 

Иза че сме пре ко пу та По ште у 

п а рк у б и л а н е к а ф о н т ан иц а , б аз е н - 

чић, на сред ко је је ра сла ве ли ка биљка 

и би ла је ку гла од бе то на, ка сни је 

не мар но ба че на у трав њак. На том 

ме сту још ка сни је ни кла цве ћар ни ца. 

Н а Гол ем о м м ос т у с п аз а рс к е 

стра не био ки оск са се мен ка ма, лиз 

ал иц а м а с в и х о бл ик а и б ој а , и с л ад о - 

лед „се ра вац”, из апа ра та. Кеј је и даље 

био кеј, и ра ди ла је ка фа на ‚‘Кеј‘‘, 

где си мо гао да је деш шта ти пад не 

н а п ам е т, д а ј у ћ и б он о в е д об иј ен е о д 

фир ме у ко јој си ра дио, без да по сегнеш 

за нов ча ни ком и ва диш па ре. Ник 

о т ад а н и ј е р а зм иш љ а о о д ев из ам а , 

осим оних ко ји и дан-да нас раз мишља 

ју кроз де ви зе, као и њи хо ви потом 

ци. 

Б и л о ј е в ат ром ет а , б ил о ј е с л е - 

т ов а , б и л о ј е а у т о д р ом а и ц и рк ус а , 

и у т а км и ц е „ Д еб е л и – М рш ав и ” н а 

Град ском ста ди о ну за 1. април... Био 

је би о скоп „Искра” и би о скоп код Голе 

мог мо ста, тај дру ги је пре ра но 

пре ми нуо да би уме сто ње га вас крсло 

не што но во и без ду шни је. 

Љу ди се сре та ли по гра ду, раз гов 

ар ал и , с м е ј а л и с е , ч ит ав е п ор од иц е у 

ц е нт р у г р а д а к о м у н и ц ир ај у с д р уг и м 

ч и т ав и м п о р о д и ц ам а , о н ак о, с р ел и 

смо се, што да не про ћа ска мо; од расли 

са од ра сли ма, клин ци се већ снађу 

ме ђу со бом. 

Док су зи ме би ле зи ме, док се Ниш 

а в а л е д и л а г от ов о ц ел о м д уж ин о м 

про ти ца ња кроз град, и док су ле та 

би ла баш ле та а про ле ћа и је се ни личи 

ли на са ме се бе, све је би ло не како 

у ре ду, ма да је и та да би ло страха. 

Ко је склон пла ше њу, ње му не ма 

п о м о ћ и . 

Он да се све то пре тум ба ло: пр во 

је би ла хра брост, та ко по треб на уплаш 

ен им а . Ст р а х ј е д ош а о к ас н иј е , с т и - 

ћи ће мо и до стра ха... 

Л уд ил о - г од ин е , к ак о и х д р уг ач и - 

је на зва ти, до но се нам све ча но пушта 

ње у по гон За вој ског је зе ра, пре 

т ог а б ет он ир ањ е к е ј а и д е в а с т и р а њ е 

ч ит ав о г к р ај ол и к а о к о Н и ш а в е , у з - 

в о дн о о д ж ел ез н и ч к о г м о с т а . В а з д а 

ј е н а о б од им а к о р и т а Н и ш а в е б и л о 

из во ра са пит ком во дом, док је Ниш 

ав а б ил а у т р е ћ о ј к а т е г о р и ј и з а г а - 

ђе но сти због фа бри ка ко је су ра диле 

(!) и ис пу шта ле отро ве у ре ку, без 

и к ак в е к о нт р ол е . Б а х а ћ е њ е ј е в е ћ 

п оп р им ал о з аб р и њ а в а ј у ћ е р а з м е р е , 

п он ов ић ем о , к о н т р о л е н и ј е б и л о и л и 

је би ло ре да ра ди, фор мал но, ка да се 

д ес ил о . . . 

...Пе че ни во на Цр ве ном тр гу. Трг 

к рц а т, о к о лн е з г р а д е и њ и х о в и к р о в о - 

ви, све пре пу ње но, гле да се во на ражњу, 

а ка да је во био ис пе чен, ру ља 

г а ј е р а ск ом ад а л а з а д в а д е с е т а к м и - 

н ут а . У з п р иг о дн у м у з и к у. И з а к о ј е с у 

усле ди ли ми тин зи за ове и за оне и 

за оне тре ће ко ји су за пра во пр ви ако 

гле даш из те и те ви зу ре, и та ко да ље. 

У г о дн и р а зг о в о р и в о ђ е н и у п р е д - 

ве чер је да на по ла га но, па све бр же, 

з ам ир у, у с т уп ај у ћ и м е с т о н е у р о т и ч - 

н и м к у рч ењ им а б е з п о к р и ћ а . Ч и т а в 

је дан слој гра ђан ства од ла зи у помр 

чи ну, од мах за тим и у не ку бо љу и 

леп шу исто ри ју, е да би се олош распо 

ма мио и по чео да га зду је. Они ко ји 

су ко ли ко до ју че ту кли кру шку на ваш 

ар у, п ос т ај у б из н и с м е н и с а в а ж н и м , 

и ш т о ј е н а јг ор е , у в а ж а в а н и м ф а ц а м а 

к ој е н а м х и мс е л ф о т к р и в а ј у п о р а ж а - 

в ај ућ у р ет а рд ир а н о с т в л а с н и к а т и х и 

т ак в и х л иц а . 

Ов де на сце ну сту па страх. Грађан 

ство се већ ду бо ко по ву кло у илег 

ал у, о с т ав љ ај ућ и ш и р о к п р о с т о р з а 

раз ми шља ње је ли га ика да уоп ште 

и б ил о, а п р ос т а ц и п р е у з и м а ј у м и к р - 

оф о н и п ој ач ал а , в а љ д а с у о д у в е к м и - 

к роф он и и т е а н д р о м о љ е б и л и с а м о 

з а њ и х ; к у лт у рн и љу д и т и х о г о в о р е и 

не го во ре пре ду го. 

По сле дич но, до га ђа се још ствар 

и . Н е п о в е р е њ е . П р и к р а д а њ е . В р е - 

ба ње. Мој бли жњи ни је ми брат. Док 

м и н е ш т о г о в о р и ш , з в е р а м н а о к о л о, 

али не про пу штам да оша цу јем шта 

то но сиш у ке си. Не гле дам те у очи 

при по здра вља њу, гле дам шта ти је у 

ке си. И прост сам, јер су и сви оста ли 

про сти. И др зак сам. Без ика квих пробле 

ма пи там те а ко ли ка ти је пла та, 

а ка ко брак, а кад ћеш у брак, а много 

си се уго јио или си мно го смр шао, 

мо гао би да смр шаш или да се уго јиш. 

Јер за што да не бу дем агре си ван, а не 

же лим да ти при знам пра ви раз лог 

– усрао сам се од стра ха! Па ћу он да 

и ја да глу мим пре да то ра, а ти бу ди 

фин и из је шћу те, иако и не мам не ког 

раз ло га осим тог стра ха. Сад, че га се 

ј а з а п р а в о б о ј и м , н и ј е н и м е н и н а ј ј а - 

сни је, али до бро, ћу тим и пла шим се, 

и где ми ис ко чи не ки као ти, од мах га 

за врат, та ко сви ра де, за што да будем 

из у зе так баш ја 

Агре сив ност се ра ђа из стра ха, а 

агре сив но сти има ко ли ко вам је вољ 

а . Ј е д н а о д м а н и ф е с т а ц и ј а с т р а х а 

ј е с т е и п о м а њ к а њ е к о н с т р у к т и в н и х 

иде ја. Ода кле опет сле ди агре сивност. 

Кон крет но: хај де мо да пре тумба 

мо трг или кеј на 33 на чи на. Или да 

узме мо и да не што пре тум ба мо, онако, 

ша ле ра ди, да се не ви ди страх. 

Страх се ја ко до бро ви ди, по себ но 

одан де где је гра ђан ство тре нут но – 

из мра ка. 

На мут ној све тло сти још мут ниј 

е г с у н ц а к о ј е п р о с и ј а в а н а д П и р о т о м , 

а ка ко сто је ства ри – та кво ће ста ње 

т р а ј а т и д о л о ш е б е с к о н а ч н о с т и , о г л е - 

да се не ко ли ко ства ри: где је страх ту 

је и ре пре си ја, где је ре пре си ја ту је 

и д у б о к о р о њ е њ е у г л у в о д о б а н о ћ и , 

где је већ та ко, он да че му освит новог 

ју тра. 

Ни јед но би ће на овом зем ном шару 

не зна за гра ни це, са мом се би их 

по ста вља, при др жа ва се то га и пошту 

је их, али то он да ни су гра ни це, 

т о ј е с л о б о д а . П и р о ћ а н а ц , р а з м и с л и о 

то ме, и не мој да те хва та страх од поно 

ћи. Вам пи ри не по сто је, осим ако их 

сам не из ми слиш па се упла шиш сопстве 

не ми сли.


КУЛТУРА 

17 

Еминентни предавачи на радионици „Турес” у Музеју Понишавња 

Стручњаци представили занимљив свет архитектуре 

У Му зе ју По ни ша вља од 26. до 30. 

авг ус та одржана је архитектонска радио 

ни ца „Ту рес”, у окви ру ко је су по ла зници, 

кроз те о ријск у и практичну нас таву, 

с тек ли основна знањ а о архитект ури. 

Ау тор радионице, која је у ор ганизацији 

Музеја Понишав ља одржана у оквиру 

Пи рот ског ле та, био је Пи ро ћа нац Мирко 

Стани мировић, асис тент на Грађевинско 

-архитектонском фак ултет у у Нишу, а 

осим ње га пре да ва ња су одр жа ли и уважени 

гос ти са Архитектонског фак ултета 

у Ни шу, Завода за заштит у споменика из 

Ниша и пиротске Дирекције за изградњу. 

– По ла зни ци су то ком пет да на би ли у 

при ли ци да до би ју основ на зна ња о архитект 

ури, процес у про јек то ва њ а и ме - 

ханизмима заштите у окви ру гра дитељског 

нас леђа. Ради о ни цу је отво рио 

продекан нишког ГАФ -а, про фе сор Го - 

ран Јо ва но вић и ујед но на пра вио кратк 

у презентацију фак улте та. На чео је вр - 

ло обимну тему архитек т у ре и на дам се 

заголицао машт у поједи них по ла зни ка. 

Дру гог да на је Алек сан дра Ма нић из Дирекције 

за изградњу го во ри ла о ме ханизмима 

заштите к улт ур ног на с ле ђа на 

при ме ру објек та Бе ла мач ка, ко ји се упркос 

великом значају на ла зи у ве о ма ло - 

шем ста њу. Тре ћег да на мо је ко ле ге са 

ГАФ -a Бранис лава Стољи ко вић и С ла виша 

Кондић одржали с у пре да ва ње у ве - 

Предавање о стамбеној архитектури у просторијама Музеја 

Учесници радионице са предавачима испред Момчиловог града 

зи са с там бе ном ар хи тек т у ром и про - 

це сом про јек то ва њ а. По с лед њег да на 

про фе сор ка ГАФ -а Мил ка Ва сић са по лазни 

ци ма је го во ри ла о по зи ву ар хи тек те, 

а ди рек тор ка ни шког За во да за за шти т у 

спо ме ни ка к ул т у ре, Е ле на Ва сић, ина че 

Пи ро ћан ка, нас је упо зна ла са Мом чи ло - 

вим гра дом и ак тив но с ти ма за очу ва ње 

ове сред њове ков не твр ђа ве – об ја шњ а- 

ва Ста ни ми ро вић. 

Је дан од по ла зни ка ра ди о ни це, Душан 

Стоиљковић, с т у дент дру ге го ди не 

ар хи тек т у ре, ка же да је ово би ла од лична 

при ли ка да на у чи ка ко у прак си из гле - 

да оно што учи на фа кул те ту. 

– Ра дионица ни је би ла пред ви ђе на за 

с т у ден те, већ за сред њо школ це, али буду 

ћи да су пре да ва чи би ли из уста но ва са 

ко ји ма ће мо ми на кон за вр шет ка с т у ди ја 

са ра ђи ва ти, же лео сам из пр ве ру ке да чујем 

ка ко то из гле да у прак си. Та ко ђе, ово је 

би ла одлич на при ли ка и да од про фе со ра 

са мог фа кул те та чу јем не што ван сту дијског 

про гра ма. Ра ди о ни ца је у пот пу но с ти 

ис пу ни ла мо ја оче ки ва ња – ка же Ду шан. 

У окви ру ра ди о ни це, за крај сеп тембра 

пла ни ра на је из ло жба на отво ре ном 

с т у де ната Гра ђе виснко -ар хи тек тон ског 

фа к ул тета у Ни шу. 

Б.Н. 

Млади кроз глуму обрађивали проблем наркоманије 

Форум представа „С мрачне стране живота” 

У Дру штве ном цен тру у Пи ро ту, 

у пе так, 16.ав гу ста, одр жа на је претп 

р ем иј ер а ф ор у м п р е дс т ав е „ С м р ач - 

н е с т р ан е ж ив от а” к ој у с у п р ип р ем ил и 

мла ди из Дру штве ног цен тра и не формал 

не гру пе „Ac ti vity crew”, а дан кас 

н и ј е у п р ел еп о м а мб иј е нт у М уз еј а П о - 

н иш ав љ а о д рж ан а ј е п р ем иј ер а и с т е 

п р е дс т ав е. З а р а зл ик у о д п р ош л ог о - 

д иш њ е ф о р у м п р е дс т ав е, к ој а ј е о бр а - 

ђи ва ла те му дис кри ми на ци је, ове годи 

не па жња је усме ре на на про блем 

н а р к ом а н иј е. Ф ор у м п р е дс т а в а ј е с п е - 

ц иф и чн о д ел о к ој е т р ај е д ес е т а к м ин у - 

та и ко је кроз че ти ри сце не при ка зу је 

не ки со ци јал ни про блем. У пр вој и друг 

о ј с ц ен и с е у п оз н ај ем о с а п р об л ем о м , 

док у тре ћој или че твр тој до ла зи до нас 

иљ а. Н ак о н з ав рш е тк а , п р е д с т а в а с е 

игра још јед ном, и пу бли ка има прили 

ку да про ме ни ток при че та ко што 

се ја вља и ула зи на сце ну уме сто не ког 

г л у мц а и и мп р ов из ац и ј о м п о к у ш а в а 

да ре ши про блем. Уко ли ко се про блем 

не ре ши, сле ду је вру ћа сто ли ца на кој 

о ј л ик ов и с ед е и о дг ов а р а ј у н а п и т а њ а 

к ој а п ос т ав љ а п уб л ик а. П и р о т ј е с а м о 

ј ед а н о д г р ад ов а к ој и с п р е м а п р е д с т а - 

ве ова квог ти па. Пу бли ка на пре ми јери 

се до ста укљу чи ва ла са на ме ром да 

на што бо љи на чин ре ши про блем. Бил 

о ј е в ел ик о г б р ој а к р е а т и в н и х и з а н и - 

м љ ив и х и д еј а. 

Ђор ђе То мо вић 

Фото конкурс „Књига, ти и лето” 

Изложба најбољих радова са фото 

конкурса „Књига, ти и лето”, који је организовала 

Народна библиотека у оквиру 

Пиротског лета, отворена је у уторак 

27. августа у холу Дома војске и 

трајаће све до 14. септембра. На отварању 

изложбе је директора Библиотеке 

Надица Костић уручила награде ауторима 

три најбоље фотографије и изразила 

задовољство због великог броја 

пристиглих фотографија. Прву награду 

освојила је ученица Иконија Дабижљевић 

из Пожаревца за фотографију под 

називом „Наопачке изроњени Крлежа 

у рукама мале читатељке”. Друго место 

припало је Маријани Јанковић за фотографију 

„Дозволи да те књига одведе“, 

а трећу награду поделиле су Богдана 

Коклић и Катарина Маливуковић. Иначе, 

на фото конкурс чији је циљ био популаризација 

књиге и читања учествовало 

је 26 аутора из целе Србије са 

преко 50 фотографија. 

Р.П.

18 СПОРТ 


Зо ран Ђор ђе вић се лек тор ре пре зен та ци је нај мла ђе др жа ве на све ту 

Пироћанац исписује фудбалску историју Јужног Судана 

Пи ротски фуд бал ски с тручњак Зоран 

Ђорђе вић, родом из Великог Јовановца, 

током 33 година дуге тре нерске каријере 

своје знање преносио је фудбалерима у 

четр наес т земаља Африке, Азије и Европе, 

по ред број них клу бо ва ко је је пред водио 

био је и се лек тор пет ре пре зен та ци ја 

и осво јио ук упно 15 шампионских трофеја. 

До са да нај звуч ни ји успех у сво јој кари 

је ри оства рио је 2009. го ди не, ка да се 

уписао у ис торију индијског фудбала освојив 

ши тит улу првака са к лубом Черчил 

Бра дерс, чи ме је по стао пр ви стра ни тренер 

ко ји је освојио шампионск у тит улу у 

дру гој намногољуднијој земљи света, о 

че му су Пи рот ске но ви не већ пи са ле. Потом 

је овен чан признањеm нај бо љег фудбалског 

тренера у Индији, потражио нове 

иза зо ве, па је већ 2010. пре у зео се лек цију 

Бан гла де ша и са њом по сти гао ве ли ки 

успех освaјањем пр вог ме ста на Ју жноазиј 

ским играма и то на импресиван начин 

– са пет по бе да у пет утак ми ца без 

при мље ног го ла. На пу ту до но вог тро феја 

у својој богатој колекцији, Ђорђевићев 

тим у по лу фи на лу је са вла дао упра во фаворизо 

вану Индију, великог ривала, чиме 

је до нео неочекивану радос т навијачима у 

Банд ладешу. Каријеру је потом нас тавио у 

Си ри ји и на Фи ли пи ни ма, где је тре ни рао 

репрезентацију до 23 го ди не, а не ми ран 

дух и же ља за но вим иза зо ви ма и до ка зива 

њем од ве ли су га на кор ми ло ре пре зентације 

најмлађе др жа ве на све т у. Зо ран 

Ђор ђе вић у ју ну про шле го ди не по стао је 

селектор Јужног Су да на и во дио еки пу у 

њеној премијерној у так ми ци од до би ја ња 

независнос ти и при је му у свет ск у фуд балск 

у федерацију. 

– Ово је но ви иза зов за ме не и на кон 

то ли ко го ди на у фуд ба лу опет сам на почет 

ку. Ју жни Су дан је сте као не за ви сност 

на кон 55 го ди на упо р не бор бе, а по том 

при мљен у ФИ ФУ. У са рад њи са чел ни цима 

тамошњег фуд бал ског са ве за фор мира 

ли смо ре пре зен та ци ју и пр ву, исто ријску 

утак ми цу од и гра ли 10. ју на про тив 

Уганде, чиме је обе ле же на пр ва го ди на 

независнос ти. Сусрет ко ји је од и гран на 

ста ди о ну у глав ном гра ду Џу би пред око 

22.0 0 0 гледалаца за вр шен је не ре ше ним 

ре зул та том - 2:2, а има ју ћи у ви ду да је 

Уганда шампион Ис точ не и Цен трал не 

Афри ке и да се оче ку је да из бо ри плас 

ман на Светско пр вен с тво за до во љан 

сам игром и позитив ним ре зул та том ко - 

ји смо оства ри ли – ка же Ђор ђе вић. 

„Св етла зв ез д а”, к а ко је на ди м ак 

р епр ез ент ацији Ј у ж н о г Су д а на, им а ће 

пр ав о нас т упа у к в а ли фи к а ци ја м а з а 

Фудбалски глобтротер 

Ђор ђе вић је тре нер ск у ка ри је ру за по чео 1978. го ди не у пи рот ском Рад ничком. 

По сле две го ди не оти шао је на Бли ски исток и тре ни рао не ко ли ко еки па 

из Катара, Ује ди ње них Арап ских Еми ра та и Кувајта. То ком 1991. го ди не вра тио 

се у Ср би ју и јед ну го ди ну про вео у ФК Трудбенику, да би га за тим пут од вео назад 

у Иран, Ба хре ин и Ка тар, где је био шеф струч ног шта ба у не ко ли ко клу бо ва. 

Ђор ђе вић је 1999. го ди не иза бран за се лек то ра Јемена, а већ го ди ну да на ка сније 

на шао се на клу пи се лек ци је Су да на. По том је усле дио по вра так у Ср би ју где је 

у се зо ни 2000/2001 тре ни рао за је чар ски Ти мок, да би се убр зо вра тио на Бли ски 

ис ток, тач ни је у Са у диј ск у Арабију, где је пред во дио не ко ли ко к лу бо ва. На кон то - 

га је 2009. го ди не усле дио од ла зак у Ин ди ју и освajање ти ту ле др жав ног пр ва ка са 

еки пом „Чер чил бра дерс” чи ме је по стао пр ви стра ни тре нер ко ме је то по шло за 

ру ком. На ред не се зо не пре у зео је се лек ци ју Бан гла де ша и са њом осво јио злат ну 

ме да љу на Ју жно а зиј ским игра ма. Ка ри је ру је по том на ста вио у Си ри ји и на Фи липи 

ни ма , да би у јуну про шле го ди не по стао пр ви се лек тор се лек ци је Јужног Судана. 

Током 33 година дуге каријере пиротски фудбалски стручњак радио је у клубовима 

и са репрезентацијама 14 земаља и освојио 15 шампионских титула. 

За историју: Фотографија са првог меча репрезентације Јужног Судана 

На четвртом по реду „Рафтингу на 

Нишави” који је одржан дан пре славе 

града Велике Госпојине учествовало 

је осамдесетак младића и девојака, 

већином спортиста који су се на гумама 

спуштали од села Пољска Ржана до Големог 

моста. Упркос томе што им временски 

услови нису ишли на руку, јер је 

на старту чак падала и киша, деоницу 

дугу три километра прешли су за нешто 

мање од два сата, а први на циљ стигао 

је осамнаестогодишњи Никола Митић, 

члан Боксерског клуба Тигрови. 

– Први пут учествујем и било ми је 

јако интересантно, али и помало напорно. 

Време нас је мало „издало”, на старту 

је прскала и киша, али смо се загревали 

пливањем – казао је Никола. 

Од неколико девојака које су 

учествовале на рафтингу, прва на циљ 

Куп африч ких на ци ја 2015, као и Свет ско 

пр вен ство 2018. го ди не и све је усме рено 

ка то ме да се оства ри пла сман на ова 

дв а т ак ми ч е њ а. 

– Успе шна пре ми је ра про тив Уганде, 

а по том и обе ћа ва ју ћи на сту пи на 

ин тер на ци о на л н ом т у р ни ру у ис тој з е - 

мљи зна че мно го за на па ће ни на род у 

Ју жном Су да ну. Иако је у но вој др жа ви 

све још у по во ју, та мо се во ли фуд бал, 

а т р и б и н е с у ис п у њ е н е на ви ја чи м а. Ра - 

зу мљи во, оче ку је нас још мно го по сла, 

ка ко ме не као се лек то ра, та ко и љу де из 

фуд б а л с ко г с а в е з а на ф ор ми р а њу је д- 

н е озб и љ н е, ко н к у р ен т н е се л ек ци је ко ја 

стигла је рукометашица Симона Танчић. 

– Било је јако занимљиво, лепо смо 

се дружили и учествоваћу и следеће године, 

ако буде организовано. Вода је 

било прохладна, вребало је и опасно камење 

на брзацима, али је све у свему 

било јако лепо – рекла је Симонида. 

И овогодишњи рафтинг организовао 

је Спортски центар. 

Р.П. 

мо же да из бо ри пла сман на Куп афричких 

на ци ја. Још увек је ра но го во ри ти о 

с мо т р и нај б о љи х с в е т с к и х се л ек ци ја. У 

Ју жном Су да ну има мно го та ле на та, као 

уоста лом и на це лом Африч ком кон тинен 

ту, и уко ли ко не из о ста не фи нан сијска 

по др шка са ве за ве ру јем у бр зи напре 

дак ре пре зен та ци је на ранг ли сти 

ФИ ФЕ и до бр е р е зул т а те у бу д ућ н о с т и 

– з а к љу ч у је ов ај с в е т с к и фуд б а л с к и 

п у т ник ко ме је з а ш т и т ни знак з а с т а в а 

Ср би је, јер ма у ко јој зе мљи осва јао троф 

е је о на је на ин с и с т и р а њ е Ђ ор ђ е ви ћа 

увек би ла део сла вље нич ког ко ло ри та. 


И девојке учествовале на Рафтингу на Нишави


СПОРТ 

Мо но гра фи ја о нај ста ри јем пи рот ском фуд бал ском клу бу из пе ра Бо ри во ја Пе тро ви ћа 

При ча о Је дин ству је при ча о љу ба ви 

На кон две и по го ди не му ко трп ног 

п р ик уп љ ањ а м ат ер иј ал а , п р ош л о г 

м ес е ц а с в ет л о с т д ан а ј е у г л ед ал а м о - 

н ог р аф иј а о н а јс т ар иј е м ф удб а лс к о м 

клу бу и спорт ском ко лек ти ву у Пи роту 

– Је дин ству из Но ве ма ле, под нази 

вом „Фор ми ра но је да би веч но посто 

ја ло”. Аутор овог обим ног де ла на 

370 стра на са ви ше од 400 фо то графи 

ја, по зна ти спорт ски но ви нар Бори 

во је Пе тро вић, ка же на по чет ку 

раз го во ра за Пи рот ске но ви не да је 

при ча о ФК Је дин ство, у ства ри прича 

о љу ба ви. 

– Ве ли ко ми је за до вољ ство што је 

на кон мно го тру да пи рот ски спорт добио 

јед ну озбиљ ну мо но гра фи ју. У прип 

р ем и к њ иг е к ор ис т и о с а м м ат ер иј а л 

Након што се пре три године, тада 

као ученик 6. разреда, попео на највиши 

врх Србије Миџор (2.168) , петнаестогодишњи 

Пироћанац Дарко Илић 

крајем прошлог месеца освојио је и највиши 

врх Балкана – Мусалу (2.925) у Бугарској. 

Овај храбри дечак коме је љубав 

према планинарењу пренео отац 

Роберт Илић, искусни планинар „Видлича” 

, био је део експедиције петнаестеак 

пиротских планинара. 

– Најпре смо се ски лифтовима попели 

до планинарског дома, да би одатле 

кренули на успон. Сам успон трајао је 

око четири сата, а временски услови су 

нам ишли на руку. Једино је мали проблем 

представљала густа магла на око 

метар од земље. На срећу, било је сунчано 

и није дувао јак ветар па нисмо 

к ој и с а м п р он ал аз и о у л и с т о в и м а к а о 

што су Глас на шег ис то ка, пре ра та, зат 

и м С л об од а , П ир о тс к е н о в и н е, н и ш к е 

На род не но ви не, Спорт и Жур нал. Кор 

ис т и о с а м и м он ог р а ф и ј е к л у б о в а к о - 

ји су игра ли про тив Је дин ства, број не 

з ап ис н ик е с а у т а км иц а , а р х и в с к а д о - 

ку мен та, а слу жио сам се и ин тер нет 

о м . У п ит ању с у с ам о д о к у м е н т о в а н е 

ства ри, ни је би ло ра да по се ћа њу, јер 

с у к аз ив ањ а ч ес т о н е п о у з д а н а. И л и ј а 

П е јч и ћ - Л ик а м и ј е н е с е б и ч н о о т в о р и о 

а рх ив у ф от ог р аф иј а , к а о и к о л е г а С л о - 

б од а н Ј ов ан ов и ћ с в о ј у а р х и в у с т а т и - 

с т и чк и х п од ат ак а. П р и ч а о Ј е д и н с т в у ј е 

при ча о јед ном ма лом клу бу, ко ји је у 

с т в ар и в ел ик и. П р ич а о в е л и к о ј љу б а - 

в и , о др иц ању, е нт уз иј а з м у к о ј и с у б и - 

Фото: Илија Пејчић Лика 

ли по треб ни да се дав не 1925. фор ми ра 

клуб. Осно ва ли су га си ро ма шни меш 

т а н и Н о в е м а л е, љу д и к о ј и с у ж и в е - 

ли од зе мљо рад ње и сто чар ства, и зах 

в а љу ј у ћ и ч и ј и м д о н а ц и ј а м а ј е, у п р к о с 

свим не во ља ма, и оп стао, ево ско ро 90 

го ди на. Је дин ство за све те го ди не ни је 

про ме ни ло име. Нај пре су про ба ли да 

г а у н и ш т е б у г а р с к и о к у п а т о р и т о к о м 

Д р у г о г с в е т с к о г р а т а , ј е р Ј е д и н с т в о з а 

р а з л и к у о д д р у г и х к л у б о в а н и ј е ж е л е - 

ло да игра ме че ве са бу гар ским клу бов 

и м а и з а м р з л и с у а к т и в н о с т и. П о т о м 

су 1945. го ди не по ку ша ли да их уга се 

и ко му ни сти, али ни њи ма то ни је пошло 

за ру ком. За и ста се на дам да ће 

веч но тра ја ти, што је и на слов књи ге 

– г о в о р и П е т р о в и ћ , и н а ч е р о ђ е н и Н о - 

в о м а л а ц . 

Ка же да се не ра ди о су во пар ној мон 

о г р а фи ји о п те р е ће н ој с т а т и с т ич к им 

по да ци ма, иако оби лу је њи ма, већ да 

има и мно го лир ских мо ме на та. 

– Иако сва ка го ди на има та бе лу и 

о р и г и н а л н е ф о т о г р а ф и ј е , б р о ј н е с т а - 

ти стич ке по дат ке, тру дио сам се да то 

н е б у д е ј е д н а д о с а д н а м о н о г р а ф и ј а . 

П о м е н и , н а ј в е ћ е б о г а т с т в о о в е к њ и г е 

је сте њен по след њи део, то су за бе леж 

е н а с е ћ а њ а б и в ш и х и г р а ч а и ф у н к - 

ц и о н е р а . З а с т у п љ е н о ј е м н о г о в и ш е 

лир ских не го еп ских мо ме на та. Има 

п р и ч а о љу б а в и м а , а н е г д о т а… А к о 

ка жем да је грб Је дин ства пре Дру гог 

свет ског ра та био у об ли ку ср ца са изве 

зе ним сло ви ма ЈСК то по ка зу је коли 

ко се клуб во лео. Ни ка да ту ни је бил 

о в е л и к и х п а р а и л и с п е к т а к у л а р н и х 

19 

ре зул та та, али ко јед ном до ђе на те 

ма ле те ре не и уду би се, схва ти ће о каквој 

се то љу ба ви ра ди. Је дин ство је 

не што ви ше од јед ног клу ба. Ако каж 

е м д а ј е ц е л а њ е г о в а и с т о р и ј а с т а л а 

је у јед ну фо то гра фи ју на ко јој је за беле 

жен тре ну так ка да се сви игра чи купа 

ју у бла ту у Ни шу на кон по бе де прот 

и в С и н ђ е л и ћ а , љу д и м а ћ е б и т и ј а с н о 

ко ли ки је овај ма ли клуб у ства ри вели 

ки. Ви ше од две хи ља де игра ча је 

про шло кроз клуб, плус функ ци о нери 

и на ви ја чи. Ве ру јем да ће ова књига 

жи ве ти, јер ће сва ком од њих бити 

дра го да про на ђе се бе на не ком од 

т и х ф о т о г р а ф и ј а . С в а к а ч а с т Р а д н и ч - 

ком, али тра ди ци ја мо ра да се по штује 

– за вр ша ва Пе тро вић. 

Р.П. 

Ученик Техничке школе Дарко Илић попео се на 2.925 метара 

Петнаестогодишњак освојио највиши врх Балкана 

имали већих проблема да се попнемо 

до врха. За разлику од сада, када сам се 

пре три године пео на Миџор, временски 

услови на Старој планини били су 

изузетни тешки, било је изуетно хладно, 

снег је био дубок, а удари ветра су 

достизали 120 километара на час. Ипак, 

колико год планинарење било напорно, 

па у неку руку и опасно, вреди труда, јер 

осећај који вас обузме када се попнете 

на врх не може речима да се опише. 

То мора да се доживи. За сада немам у 

плану неки нови успон, једино знам да 

изазов мора да буде већи – каже Дарко. 

Иначе, чланови Видлича не мирују, 

па су Роберт Илић, Владимир Костић и 

Мирослав Бошковић, искусни планинари 

и дугогодишњи чланови пиротског 

клуба, недавно постали први лиценцирани 

планински водичи на југу 

Србије. Илић каже да лиценца коју су 

добили важи за целу Европу и да омогућава 

вођење појединаца или групе 

планинара до надморске висине од 

3.000 метара. 

– Уз стандардну обуку морали смо 

да савладамо и основе метеорологије, 

прве помоћи, географије, ноћење у планини 

у различитим временским условима, 

технике спуштања низ стене и 

стрмине и још много тога – објашњава 

овај искусни планинар за Пиротске новине. 

Илић који је изузетни познавалац 

Старе планине, каже да за ову лепотицу 

влада све веће интересовање и нада се 

да ће ту бити посла за водиче. 

Б.Н.


Број 177, 6. септембар 2013.


МАРКЕТИНГ 

21

22 ОМЛАДИНСКЕ 


Два де се то го ди шњи Алек са Жив ко вић спо јио ле по и ко ри сно 

Пи рот ски Са ма ри ћа нин по ма же ста ри ма и бо ле сни ма 

Пиш е: К ат ар ина Видојковић 

IV-4, Гим на зи ја Пи рот 

„По пр ви пут у Пи ро ту! Мр зи Вас На 

пос лу с те У школи с те Заборавили с те 

не што код ку ће Бо ле сни сте Не знате 

где да ку пи те Те шко Вам је да но сите 

ке се до ку ће Не во ли те гу жве и че кање 

у редовима Нема проблема, ми с мо 

ту, да оба ви мо ку по ви не, оде мо по ле кове... 

Све што тре ба је да по зо ве те 061/ 297 

52 03 и удоб но се сме сти те у Ва шу фо тељу!” 

Овако двадесетогодишњи А лекса 

Живковић од маја 2012. године помаже 

грађа нима Пирота при обав љању свако - 

днев них оба ве за ко је су им те шке да обавља 

ју са ми. Алек са је офо ри мио предузетничк 

у радњу познат у као к урирска 

слу жба „Ле ка 010” чи ја је основ на де латнос 

т поштанске ус луге комерцијалног 

сервиса. У фебруару је успос тавио сарадњу 

са Цр ве ним кр стом у Пи ро ту, а у ју ну 

до био фи нан сиј ску по моћ од Оп шти не за 

ре ализацију пројекта „м лади за с таре”. 

– Оби ла зе ћи ку ће по Пи ро ту схватио 

сам да има пу но ста рих љу ди ко јима 

је по треб на мо ја по моћ, ве ро ват но 

би пре жи ве ли и без ме не, али мо гу да 

им по мог нем и олак шам не ке сва коднев 

не оба ве зе ко је су им те шке да обавља 

ју са ми – ка же уз осмех Алек са. 

Иако по сто ји це нов ник услу га, млади 

Пи ро ћа нац ка же да је и да ље при сутна 

це на „ко кол‘ко да”. Свим су гра ђани 

м а с т ар ијим од 70 година б е сп латн о 

пруж а с в е ус л уге. Пир оћанцим а, п озна - 

т и ји к ао Пот рчко, п ор е д к лас ични х к у- 

рир ских услу га иде у на бав ке, ку по ви не 

на мирниц а у з дос т аву на к ућн у а д р ес у, 

На бициклу дневно прелази и до четрдесет километара 

п лаћа р ач ун е, з ак а зу је л е к ар с ке пр е гл е - 

де, пр еузим а л еко в е и р е цеп те – је д- 

но став но све што не ко не ма вре ме на 

да ура ди сам. У по чет ку је, ка ко Алек са 

ка же, би ло не по ве ре ња и сум ње да неко 

мо же да их услу жи на ова кав на чин. 

А ли д анас , ов ај дв а де се то го ди шњ ак 

днев но до би ја и до два де се так по зи ва. 

Мла ди га нај ви ше зо ву због ци га ре та, 

ал ко хо ла и бр зе хра не, а ста ри ји за плаћањ 

е р ач уна и з ак а зи в а њ а пр е гл е д а. 

– Би ло је и не спо ра зу ма, по зо ву ме 

и не на ве ду тач но оно што им тре ба, 

до шло је до про бле ма око на бав ке 200 

гра ма сун цо кре та и то не оног у па ко вању, 

већ на ме ре ње и то очи шће ног – објашњ 

ав а Ж ивковић. 

Као пре во зно сред ство и зи ми и лети 

ко ри сти би цикл. Уз осмех ка же да за 

ки шу има ка ба ни цу, а за зи му зим ске 

г уме. Жели д а до пр и н е се з а ш т и т и ж и - 

вот не сре ди не, а и ра ни је се ба вио бици 

кли змом, та ко да је ус пео да спо ји лепо 

и ко ри сно. 

– Пи рот је ма ли град, па не ма то лико 

гу жве у са о бра ћа ју, али пред ност бици 

кла је што мо же да про ђе, углав ном, 

где и пе шак, али бр же, и не мам про блема 

са пар ки ра њем – на во ди овај мла ди 

ен ту зи ја ста, ко ји днев но пре ђе и до чет 

р де се т ак к и л о ме т а р а. 

У куповину иде уместо вас 

Пи р о ћан ци к а ж у д а им ов ај С а м а р и - 

ћа нин на би ци клу пу но зна чи. 

– А л ек с а до ла зи бу к в а л н о с в а к и 

дан код нас. Но си го то ва је ла по Пи роту. 

Ја ко нам зна чи. До бра је ре кла ма. Супер 

је услу га, брз је и по штен. Ово зна чи 

мно го Пи ро ћан ци ма, али и на ма – каже 

Ан д р и ја на Ив ко вић и з Hap py Fa mily 

Food, го то ва је ла. 

Ка да је ви део на ин тер не ту да у већим 

г р а до ви м а п о с то је с лич н е к у р ир - 

ске слу жбе од лу чио се за овај нео би чан, 

али вр ло ху ма ни по ду хват. Иако су они 

који га по зна ј у, на ко н з а вр ш е т к а с р е д- 

ње шко ле, од њега оче ки ва ли нај ма ње 

ди п л о му н у к л е ар н о г фи зи ча р а, А л ек с а 

је од лу чио да по бег не из со бе и про ве де 

вре ме ква ли тет ни је на отво ре ном прос 

то ру пр и том п о м а ж у ћи љу ди м а. З а с а - 

да Алек са не пла ни ра од ла зак на фа култет, 

али му је у пла ну про ши ре ње по сла. 

Иако с у ко мен т а р и о ко ли н е р а з ли чи т и, 

в ећи на ов ај А л ек с ин п о д у х в ат п о д р ж а - 

ва уз ко мен тар да се млад чо век од лучио 

да за ра ди на по штен на чин, ма да ту 

су они ко ји и да ље сма тра ју да овај младић 

сво ју па мет тро ши на во жњу би цик 

ла. Ко мен т а р и с у р а з ли чи т и, а ли до б ар 

глас се да ле ко чу је. Алек са је пр вог ју ла 

до б и о п о зив од Ла з а р а В у јо ви ћа, пр е д- 

с т ав ни к а E x i t ф о н д а ци је д а бу де го с т 

кон фе рен ци је са те мом „R:Brand Ser bia” 

за јед но са 300 нај бо љих сту де на та у Срби 

ји, на ко јој му је уру че но при зна ње 

„Мла ди хе рој”. У сло бод но вре ме Алекса 

во ли да спа ва, идол му је Вла ди мир 

В ла ди ми р о вич Пу т ин, а Пи р о ћан ци м а 

п о ру ч у је „Оче к уј те м а л о, к а д а до б и је те 

ма ло ви ше, би ће те срећ ни”. 

Невестин вео 

Не ве стин или мла дин вео је ло зи ца ко ја је у пос 

л е д њ е вр еме з ауз ела п опр иличн о пр ос тор а у с в аком 

дому. Спад а у г руп у т р авнат и х п ењ ачиц а. Јако омиљ е - 

на ло зи ца сит них дво бој них ли сто ва, са гор ње стра не 

је зе ле не а са до ње там но љу би ча сте бо је са сит ним 

бе лим цве ти ћи ма, ја ко је за хвал на за га је ње и пот пу но 

не зах тев на по пи та њу не ге. Биљ ка се у ства ри са сто ји 

од т ан ко г с т аб ла које им а н еколико ч ланак а на којим а 

из ра ста ју ли сто ви, и уко ли ко се от ки не на ме сту на коме 

се на ла зи тај чла нак до би ја се раз ни ца ко ја се ја ко 

ла ко и бр зо уко ре ни са ђе њем у зе мљу. Цве то ви су ја ко 

сит ни, бе ли и у ве ли ком бро ју, отва ра ју се у то ку препо 

дне ва, а затва ра ју пред ве че и има ју благ при ја тан 

ми рис. На том ме сту где је био цвет и ко ји је пре цвет 

ао јав љ ај у се б об ице које с азр ев ај у и т ад а отпад ај у. 

У Аме ри ци ода кле по ти че ра сте као ко ров. Уко ли ко се 

з а с ади у н екој висећој корпи и згл ед аће к ао је дна в е - 

лик а з ел ена л о пт а и т ад а ће доћи до најв ећег и зр аж а - 

мејл за пи та ња и су ге сти је: cvetnikutak010@gmail.com 

ја ње на ле по та. Од 

р ан о г п р о л е ћ а к р е ћ е 

ц в е т а њ е и т р а ј е с в е 

до ка сне је се ни. Може 

да на ра сте у виси 

ну или ду жи ну и до 

1,5ме та ра. Што се пол 

ож а ј а у т о к у л е т а т и - 

че при ја јој ди рект на 

с у н ч е в а с в е т л о с т и 

в и с о к а т е м п е р а т у р а 

и оба ве зно да ле то 

п р о в е д е н а п о љу, д о к 

је зи ми тре ба уне ти у ку ћу у не ку хлад ни ју про стор 

иј у с а д о с т а с в е т л о с т и , м а д а м о ж е и у п р о с т о р и ј у 

са пар ним гре ја њем уз че шће за ли ва ње. У то ку лет 

а з а л и в а с е у в р е л и м л е т њ и м д а н и м а с в а к о д н е в н о, 

а у то ку про ле ћа на два да на, а зи ми на сва ка 3-4 дана. 

Ја ко јој при ја и оро шав 

а њ е в о д о м . П р и х р а њу ј е 

се ле ти 2 пу та не дељ но, 

а зи ми 1 не дељ но. На јесен 

ка да се биљ ка уно си у 

ку ћу оре же се и те ре знице 

се ко ри сте за раз множ 

а в а њ е, м о ж е д и р е к т- 

но са ђе њем у зе мљу или 

з а к о р е њ и в а њ е м у в о д и. 

Ук о л и к о ј е б и љ к а з а с а ђ е - 

на или у ве ћој сак си ји или 

ј е б и љ к а н а п р о с т о р е т к а 

о н д а с е в р х о в и г р а н а ј е д - 

Цветни кутак 

Пр и пр е ми ла: 

Ива на Ко стић 

но став но вра те у зе мљу и та ко се за ко ре њу ју и на тај 

на чин по ста је гу шћа. 

У сле де ћем бро ју: Хри стов ве нац


ФЕЉТОН 

23 

Завичајна зрнца (158) 

У ОКУ СВЕ ТА 

Ће си ја сас сол над 

ог њи ште то 

При чал ми је ућа, То ми слав Га ков, 

за де ду си Га ку кад је иш6л у пе чалбу 

у вла шко код Чи рак-Ма ну. И там с 

ње га би ло мло го Ви со ча ње. И сас њега 

бил не кој Ни ко ла, ко ји је бил у снагу 

нај слаб, па њим је го твил ка че мак 

сва ћи д6н. И го то во увек је Ни ко ла забо 

ра вљал да ту ри сол у ка че ма кат. И 

они, да га пот се те, за вр жу у јед ну ћеси 

ју сол и ђу ту ре да ви си над ог њиш 

т е т о. И к ад а Н икол а с ип уј е в од у у 

кот6лат, да га со лат уда ри у гла ву, ћеси 

ја та, и он да се се ти да ту ри сол. А 

де да Јо ва, по ње га смо Јо ви ни у Изатов 

ци, клел си чер ку: -Е, Маг де, да бог 

да де да ц6втиш а да не вр зу јеш. А деда 

Со та клел си на си, и тр љал ка ме ње 

и јел зе мљу да се кле тва при ва не. А 

ба ба Пе тра је би ла де ве де се и три годи 

не и кле ла ку ку мав ку: - Да те по мете 

ме тла/ Да те уби је гром/ Да да де 

Го спод да не ос6внеш/ Да за спиш па 

да се не диг неш/ Да пук неш ка ко јајце 

у огањ/ И крв и ка тран да ли жеш/ 

Да те раш че пе на кр сто пу ти ну/ И никој 

за ни шта да те не ве ру је! 

(И сп р ич а о А л е кс а нд а р М ан и ћ, 

1983, Пи рот) 

Сал тир ка ја ши ло магаре 

С а лт и рко ј е дов еде н и з Р у д и њ е, 

до вел га чо век ко ји не је имал де ца. 

Бил је го лем чо век, нај јак и нај голем 

у Це ро ву, и во лел је да пи је. Јаш 

и л м аг ар е о д Б ел у в о де н и ц у п р е м а 

Це ро ву, го лем чо век, но ђе му се влаче 

по-зе ми. И ма га ре ста не од јед нуш, 

при ме ти ло кур ја ка, и не че да мрд не. 

Сал тир ко бил, ка рал, окал, ни шта не 

по ма га, ма га ре сто ји у ме сто. И он како 

га с пе сни цу уда ри у гла ву, оно падне 

и не мр да. А он се пла шил од же ну 

ли, од до ма ћи на то га ли, а тел је свако 

му да уго ди, па увр же ма га ре на 

гр би ну, од не се га ч6к у се ло и уне се 

га у шта лу. И лег не. Али це лу ноч неје 

спал. И кад ују тро, ка же на же ну ту: 

-Ајд с ме не до шта лу. И она пој де. Он 

тел да мр тво ма га ре нај ду у шта лу, да 

се не прав да ка ко га је уте пал. И кад 

ул ез н у у ш т ал у, о н о м а г а р е т о в е се л о 

и је де се но. Бил је Сал тир ко мло го добар 

чо век, ако је бил јак и го лем. 

(И сп р ич а о Б ож ид а р Ц в е т ко в и ћ, 

1953, Цер ов а) 

За пи сао и при ре дио: 

Д р аго љу б З лат ко вић 

Стрпљење 

Стрпљивост је врлина магараца и светаца (италијанска) 

Све што се сло ми ло, ра ди ло се без стр пље ња 

(хауска, нигерија) 

Стрпљивост је кључ за врата жељеног блага (таџикистанска) 

Ко нема стрпљивост, нема ништа (француска) 

Та мо где није дан кључ не отва ра, отва ра стр пљи вост 

(немачка) 

У заљубљеног је стрпљивости колико воде у решету 

(таџикистанска) 

Стрпљивост срца сразмерна је његовој величини (арапска) 

Једна минута стрпљења, десет година мира (грчка) 

По лошем времену стрпљивост је вредан кормилар 

(немачка) 

Буди сталожен, за тебе си је (пиротска) 

Пр и пр е ми о: Д. З лат ко вић 

Анатомија душе (6) 

Да ли се лидер рађа или постаје 

Пише: Милош Ћулибрк, 

Подружница психолога 

Пиротског округа 

Би хеј виоралне теорије вођ с тва с у засни 

ва не на све распрос трањенијем уве - 

ре њу да се љу ди не ра ђа ју као во ђе, већ 

да то по ста ју. Мек Гре гор је опи сао кла сичан 

мо дел с хватања и понашања лидера 

у контекс т у некадашње организације рада, 

озна чен је име ном те о ри ја Х, и ка ракте 

ри шу га сле де ће три по став ке: пр ва је 

да љу ди по сво јој при ро ди и у ве ћи ни случа 

је ва не во ле рад и на сто је да га из бег ну, 

по другој ру ководс тво у организацијама 

мора раднике принудити, контролисати 

и ка жња вати да би довољно радили 

и ис пу њавали организацијске циљеве, и 

по тре ћој ве ћи на љу ди ви ше во ли да бу де 

усмеравана него да преузима одговор - 

ност, да има ре ла тив но ни ске ам би ци је и 

да жели сиг урнос т без ризиковања. Мек 

Грегор је касније анализирајући критички 

пос ледице оваквог с хва та ња и по ла зе ћи 

од нових сазнања о људ ским од но си ма 

на раду формулисао но ви мо дел по нашања 

менаџера који омо г у ћа ва успе шно 

вођ ство и ко ји је озна чио име ном те о- 

ри ја У. Ова но ва те о ри ја има шест те за: 

у људ ској при ро ди ни је да не во ле рад, а 

за ве ћи ну љу ди рад мо же да бу де из вор 

задовољс тва; за дос тиза ње ци ље ва ко јима 

с у привржени, људе по кре ће уну трашња 

мотивација, није нео п ход но да бу ду 

под спо ља шњом кон тро лом и под притиском 

казни; људи с у при вр же ни ци ље - 

ви ма у оној ме ри у ко јој су на гра ђи ва ни 

према личним дос тигну ћи ма; у од го варајућим 

ус ловима већи на љу ди не са мо 

да прихвата већ и тражи пре у зи ма ње одго 

вор но сти; мно штво љу ди је у ста њу да 

са релативно високим ни во ом сво је маштвовитос 

ти, проницљи во с ти и кре а- 

тивнос ти буде иноватив но у ре ша ва њу 

про бле ма; у уоби чај ним усло ви ма у савременим 

организација ма, ин те лек т у ални 

по тен ци јал про сеч ног чо ве ка са мо је 

де ли мич но ан га жо ван. Ова кво гле да ње 

на људ ск у при ро ду омо г у ћа ва ли де рима 

да бу ду успе шне во ђе, а мо дел по наша 

ња из те о ри је Х то оне мо г у ћа ва; по наша 

ње ме на џе ра из те о ри је Х за си ће но је 

при ти ском и при ну дом, уз ми ни мум нена 

сил ног у ти ца ја. Ме на џе ри чи ји је с тил 

вођ с тва опи сан у те о ри ји У, омо г у ћа ва ју 

под ре ђе ни ма да ос тва ра ју ћи ор га ни зациј 

ске ци ље ве, а да ис то вре ме но ос твару 

ју и лич не ци ље ве, ак ти ви ра ју са мо - 

ди сци пли ну и пред у зи мљи вост и ти ме 

по с ти ж у нај бо ље ре зул та те. Ми чи ген ска 

шко ла успе шног вођ ства де фи ни ше два 

с ти ла вођ с тва: ру ко во ђе ње ор јен ти са но 

на за да так и ру ко во ђе ње ор јен ти са но на 

љу де. Во ђе ор јен ти са не на за да так с у зао 

ку пље ни по слом и на сто ја њем да се постиг 

ну што бо љи рад ни ре зул та ти, а во ђе 

ор јен ти са не на љу де по ка зу ју ин те ре со - 

ва ње за за по сле не, бри ну о њи хо вим потре 

ба ма и те же да мо ти ви шу за бо ље 

ре зул та те. По ка за ло се да је усме ре нос т 

на за по сле не успе шни стил, а усме ренос 

т на за дат ке ру ко во ди лач ки с тил не - 

у спе шних. Те о ри ја би хеј ви о рал них ти по - 

ва ме на џе ра ис ти че по с то ја ње три ти па 

мен џе ра: пр ви тип, за дак том ор јен тисан 

струч њак опи сан је као јак у стру ци, 

али с лаб у ин тер пер со нал ним од но си ма. 

Дру ги тип је љу ба зан и не у спе шан, у интер 

пер со нал ним од но си ма је осе тљив, 

али не до ми нат нан ни ам би ци о зан. Тре - 

ћи тип љу ди ма ор јен ти са ни во ђа има недо 

стат ке у не ким спек ти ма по сла, али то 

на док на ђу је до брим ин тер пер со нал ним 

од но си ма. Тран сак ци о но и тран сфор маци 

о но вођ с тво под ра зу ме ва по с то ја ње 

ха ри зме во ђе ко ји по се ду ју спо соб нос т 

до ми на ци је, са мо по у зда ње, по тре бу да 

бу ду у ти цај ни и сна жном уве ре но шћу у 

мо рал ну ис прав нос т сво јих уве ре ња. 

Наставак у следећем броју

PIROTSKE NOVINE 177

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?