BUILD No.2 - BUILD magazin

buildmagazin.com
  • No tags were found...

BUILD No.2 - BUILD magazin

sadržaj

Tema broja

montažni

objekti

14

54

Agencija za

energetsku

efikasnost

Predstavljamo

Fokus

38

Simprolit ®

blokovi

32 46 48

Opštinska zgrada

u Benidormu

Inženjerska

komora Srbije

Transport materijala

do gradilišta

– KAMIONI

BUILD info 6

Poslovanje

Primena Interneta u građevinarstvu 12

Tema broja

Montažni objekti – kuće od prefabrikovanih elemenata 14

Montažne kuće BOR PROMET 16

ISOBAU HELLAS objekti po meri 18

M-PROFIL materijali za motažne objekte 19

Modularni kontejneri EUROMODUL-a 20

Visokoregalno skladište (TRIMO) 21

Predstavljamo Vam RUUKKI C kasete 22

ENIGMA IDEA mobilni objekti 23

Konstrukcije od lepljenog lameliranog drveta (PIRAMIDA) 24

Kuće za novi milenijum 26

Montažne hale LINDAB 28

Prefabrikovane betonske i čelične konstrukcije

(ŠIRBEGOVIĆ grupa) 29

Montažni objekti (LENSIM NEOTON) 30

Arhitektura

Opštinska zgrada u Benidormu 32

XXIX Salon arhitekture 33

Fokus

SIMPROLIT ® BLOKOVI 38

Optimizacija građenja primenom SIMPROLIT ® proizvoda 41

BUILD transmaterijali 44

Pogled

Inženjerska komora Srbije 46

Mehanizacija

Transport materijala do gradilišta – kamioni 48

Urbanizam

Linije vremena 52

Energetska efikasnost

Agencija za energetsku efikasnost

– strategija razvoja energetike do 2015. 54

Kuća budućnosti SOLTAG 57

Software

Autodesk novosti 58

Predstavljamo

Sistem brze gradnje YTONG elementima 60

Sajmovi 62

BUILD zanimljivosti 65

BUILD promo

PROJEKTNO FINANSIRANJE za izgradnju

stambenih i poslovnih objekata (ERSTE BANK) 31

POLYKEM SR izolacioni i građevinski materijali 34

Moguće rešenje problema javnih toaleta (ATRIK BOXI) 36

Računarske mreže (EX ECENTAR) 45

Najbolje iz Kine (AGROVOJVODINA MEHANIZACIJA) 51

TRADEUNIQUE sinonim za kvalitet 64

Index oglasa 5

Narudžbenica 66


BUILD

magazin

IZDAVAČ

GLAVNI UREDNIK

Tomislav Stamenić

UREDNICI

Miljan Mikić, dipl. građ. inž.

Tijana Jovanović

IZVRŠNI UREDNIK

Aleksandra Jovanović

DIREKTOR MARKETINGA

Dunja Filipović

MARKETING

Jelena Božić

Tanja Vićentijević

Monika Ilomanoski

Vanja Nikolić

DIZAJN I PRIPREMA

Ivan Anđelovski

Goran Mladenović

Nakon manje od tri meseca, pred Vama je drugi broj prvog srpskog besplatnog

poslovnog magazina o građevinarstvu i opremanju. BUILD je na većem broju

strana, redakcija sa većim iskustvom i većom ambicijom.

Značajna tema drugog broja jesu montažni industrijski i stambeni objekti. Predstavljena

je Inženjerska komora Srbije i Agencija za energetsku efikasnost. Biće

reči o 29. salonu arhitekture, primeni Interneta u građevinarstvu, rekonstrukciji

niških objekata.

U novom BUILD-u ćete, nadam se, pronaći nešto novo i zanimljivo. Kako bi

Vam to omogućili, pored rubrika Zanimljivosti i Transmaterijali u zadržanom

obimu, proširili smo rubriku Build Info. Promo tekstovi će i nadalje predstavljati

kompanije i proizvode iz oblasti o kojima pišemo.

Ostajemo potpuno otvoreni i spremni da razmotrimo i uvažimo sve Vaše primedbe

i predloge.

Miljan Mikić,

Urednik

FINANSIJE

Dragana Stanković

ADRESA

Izvorska 41

11030 Beograd

tel/fax:

+381 11 35 71 509

+381 11 35 71 510

+381 11 30 58 577

e-mail: info@infonetgroup.com

www.infonetgroup.com

ŠTAMPA

BUILD magazin je prvi srpski besplatni

poslovni magazin o građevinarstvu

i opremanju koji se na teritoriji Srbije

besplatno distribuira na adrese preduzeća,

organizacija i profesionalaca

iz oblasti građevinarstva, arhitekture i

pratećih delatnosti.

BUILD magazine is the first Serbian

free building construction business

magazine which is, in Serbia, distributed

without charge, to addresses of

companies, organizations and individuals

connected to building construction

industry and architecture.

Rotografika d.o.o.

Segedinski put 72

24000 Subotica

ISSN 1452-8495

CIP -

Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije,

Beograd 624

COBISS.SR-ID 139422220

Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost

i verodostojnost objavljenih oglasa

i promotivnih tekstova

INDEX OGLASA

Alumival 67

Atrik Boxi 37

Autokomerc 3

Biesse 43

Bor Promet 17

Elektrometal 59

Ex Ecentar 45

Gates 57

Jadranski Sajam 63

Kalzip 68

Katalog Građevinarstvo i opremanje 11

Korkovado 50

Lensim Neoton 30

Mali Princ 35

M-Profi l 2

Nova Forma 27

Novi Kolektiv 47

Pan Komerc 53

Piramida 25

Trimo 1


info

MEKSIČKI SEMEKS NAJVEĆI

U SVETU PO PRODAJI CEMENTA

svet

Meksički gigant za proizvodnju cementa SE-

MEKS je postao najveći isporučilac građevinskog

materijala u svetu, posle preuzimanja

većinskog paketa akcija australijske RINKER

GRUPE. Prema saopštenju SEMEKS-a, australijska

fi rma je prihvatila njegovu ponudu

za preuzimanje 50,34 odsto akcija za 14,25

milijardi dolara. Najnovije preuzimanje je još

jedan od brojnih poslovnih aranžmana koje

sklapaju kompanije iz zemalja u razvoju, poput

indijskog MITALA koji će uskoro okončati

preuzimanje luksemburškog AEOROSOLA i

oformiti najveću kompaniju za čelik u svetu.

SEMEKS i drugi konglomerati iz zemalja u razvoju

– kao što su MITAL, brazilska KOMPA-

NIJA VLADE DO RIO DOSE i indijska TATA

GRUPA – počeli su kao državne monopolske

kompanije, a danas preuzimaju fi rme iz razvijenih

zemalja. Preuzimanjem RINKERA, SE-

MEKS će uvećati sadašnju godišnju prodaju

od oko 18,2 milijardi dolara za oko pet milijardi

dolara, čime će preteći sadašnjeg lidera - francuski

LAFARŽ, koji je lane ostvario plasman

od 21,4 milijarde dolara.

ARCELOR MITTAL ULAŽE

10 MILIJARDI USD U UKRAJINU

Najveći svetski proizvođač čelika ARCELOR

MITTAL u proizvodnju čelika i rudarski sektor

u Ukrajini planira da uloži deset milijardi

USD, najavio je ukrajinski predsednik Viktor

Juščenko, pozivajući se na razgovore koje je

vodio sa Laksmi Mittalom, izvršnim direktorom

koncerna ARCELOR MITTAL, koji u svom

vlasništvu ima najvećeg proizvođača čelika u

Ukrajini – MITTAL STEEL KRYVY. Planirane

investicije samo su potvrda velikom zanimanju

Mittala za Ukrajinu, koja je sedma u svetu po

proizvodnji čelika.

Posebno su im zanimljive zalihe rude gvožđa.

Da bi se pokrenula ta proizvodnja, potrebno je

ulaganje od najmanje 800 miliona USD, ali je

gvožđe neophodna sirovina za Mittalove čeličane

u Ukrajini, Rumuniji, Poljskoj i Češkoj.

Za nalazište zainteresovan je i mešoviti konzorcijum,

sastavljen od METALLOINVEST-a

iz Rusije i SMART – GROUP iz Ukrajine, kojoj

je kao kupcu naklonjeniji ukrajinski premijer

Viktor Janukovič.

POLJSKA OTVARA TRŽIŠTE RADA

Posle odluke UEFA da organizaciju evropskog

fudbalskog prvenstva 2012. dodeli zajednički

Ukrajini i Poljskoj, poljska vlada je najavila da

planira da otvori svoje tržište rada za radnike

iz Kine, Rusije i drugih zemalja i tako osigura

da sve bude na vreme spremno za taj veliki

sportski događaj.

U toj zemlji danas nema dovoljno sportskih

terena, hotela i puteva, koji su potrebni kako

bi Poljska uspešno ugostila učesnike takve

sportske manifestacije, a stanje u Poljskoj karakteriše

i manjak građevinskih radnika.Veliki

deo infrastrukturnih objekata u Poljskoj izgrađen

je u vreme komunizma i oni danas ni izbliza

ne zadovoljavaju važeće standarde.

Među planiranim projektima za evropski kup

2012. godine su novi nacionalni stadion u

Varšavi i hiljadu kilometara auto puteva, ali i

desetine novih hotela – za očekivani masovni

priliv turista.

U Poljskoj je još ranije počeo građevinski bum,

podstaknut ulaskom zemlje u EU.

Međutim, paralelno je došlo do masovnog odlaska

građevinskih radnika, kojih sada nema

dovoljno. Poljsko udruženje građevinskih radnika

kaže da im nedostaje najmanje 150 hiljada

radnika.

Mnogi od njih su otišli u Britaniju da rade na

projektima vezanim za Olimpijske igre u Londonu

i izgradnju novog stadiona Vembli.

Reagujući na takvo stanje, vlada je saopštila

da planira da uvede novi zakon idućeg meseca

kojim bi se dozvolilo radnicima iz Kine,

Rusije, Ukrajine i Belorusije da bez radne dozvole

rade u Poljskoj na određeno vreme.

Vlada u Varšavi ujedno razmišlja i o mogućnosti

da, kako se bude bližilo vreme održavanje

evrospkog fudbalskog prvenstva, proširi svoju

ponudu i na radnike iz drugih zemalja.

POSLOVI ZA SRPSKE FIRME

U MAROKU

Građevinska preduzeća Planum i Mostogradnja

dobili su u Maroku posao vredan 2,5

miliona evra. U pitanju su dodatni poslovi na

izgradnji autoputa Agadir-Amskrud, koji obuhvataju

izgradnju nadvožnjaka i benzinske

pumpe sa restoranom i pratećim objektima.

Ovo je treći građevinski projekat koji je obezbeđen

našim građevinskim fi rmama uz pomoć

ambasade Srbije u Maroku. Ukupna vrednost

ovih projekata iznosi 115 miliona evra.

NAJVEĆA SVETSKA KOMPANIJA ZA

NEKRETNINE RIMAX UKLJUČUJE

I SRBIJU U SVOJU PONUDU

Cilj dolaska najveće svetske korporacije za poslovanje

nekretninama RIMAX u našu zemlju

je usaglašavanje lokalnog tržišta sa međunarodnim

standardima i promovisanje inostranih

investicija u ovaj deo sveta.

Ovo u razgovoru kaže Džordž Diamantopulos,

predsednik kompanije za Srbiju i Crnu Goru.

Takođe je rekao da se javljaju i prvi kupci iz

inostranstva.

U 7.000 kancelarija, RIMAX pokriva blizu 70

zemalja. Interesovanje za nekretnine u Srbiji

pokazale su kancelarije u Irskoj, Holandiji,

kao i u SAD i Kanadi. Naše kancelarije

u inostranstvu imaju promotivne magazine

za nekretnine u svetu, uključujući i ovo područje.

Takvi RIMAX magazini će postojati

i u Srbiji.

CRNOMORSKI PRSTEN

I KORIDOR 10

okruženje

Evroazijska putna povezivanja novog veka

počinju iz Beograda, rekao je Evripidis Stilijanidis,

pomoćnik grčkog ministra za inostrane

poslove, zadužen za ekonomsku diplomatiju.

„Strateški, 7500 kilometara dugi Crnomorski

putni prsten počinje u Beogradu i pravcem

preko Soluna i Aleksandropolisa prelazi u

Bugarsku opasujući Crno more. Saobraćajno

povezivanje zemalja Crnomorskog regiona,

koji zbog energetskog bogatstva, posle

jugoistočne Azije, beleži najbržu privrednu

stopu rasta u svetu, jeste istorijska prilika za

podsticaj razvoju. U toj mreži razvoja globalnih

koridora mešovitog saobraćaja, Grčka je,

nakon trogodišnjeg kašnjenja, spremna da

počne fi nansiranje izgradnje kraka evropskog

Koridora 10 od Grdeličke klisure do graničnog

prelaza Preševo”, naglasio je Stilijanidis na

međunarodnom brifingu, nakon ministarskog

sastanka Organizacije za crnomorsku saradnju

u Beogradu.

Južni krak Koridora 10 od Grdeličke klisure do

Soluna, i 680 kilometara dugi put „Egnatija” od

grčke luke Igumenica do granice sa Turskom,

po oceni Stilijanidisa, dve su direktne spone

Srbije, BJRM i Albanije sa Crnomorskim putnim

prstenom, i dalje sa „Putem svile” koji će

u budućnosti povezati Stari kontinent sa tržištem

Dalekog istoka.

Za oživljavanje zastale izgradnje deonice Koridora

10 od Grdeličke klisure do Preševa,

vlada Kostasa Karamanlisa je već deponovala

12 miliona evra na računu grčke ambasade

u Beogradu, a još 20 miliona spremljeno je u

Atini. Ostatak od obećanih 100 miliona evra

biće obezbeđen u naredne četiri godine. Srbija

će, inače, u izgradnji te deonice učestvovati

sredstvima iz Nacionalnog investicionog programa.

„Srbija je na potezu”, smatra Evripidis Stilijanidis,

predočavajući da je Grčka ponudila zvaničnom

Beogradu tehničku pomoć kompanije

EGNATIJA AE iz Soluna oko pripreme tenderske

dokumentacije za izvođača deonice Grdelička

klisura-Preševo. „Ako Srbija pozitivno

odgovori na ovu ponudu, odobrena sredstva

će biti plasirana, a zatim se može očekivati i

konkurs za izvođača radova te sekcije Koridora

10”, izjavio je Stilijanidis.

Modernizacija teške drumske deonice od Leskovca

do granice sa BJRM je, inače, jedna od

nosećih stavki „Helenik plana za ekonomsku

rekonstrukciju Balkana”, u koji je zvanična Atina

usmerila oko 550 miliona evra, od čega za

projekte u Srbiji oko 250 miliona evra. „Ovom

prilikom smo predložili Srbiji da delegira nacionalnog

predstavnika u upravni odbor Helenik

plana. Investiciona saradnja sa Srbijom je

jedan od najviših privrednih prioriteta vlade u

Atini”, istakao je Evripidis Stilijanidis.

6 www.buildmagazin.com


info

HRVATSKA RASPISALA KONKURS

ZA MOST PELJEŠAC - KOPNO

Bez obzira što sa BiH nije potpisan protokol o

morskoj granici, Hrvatska je raspisala međunarodni

javni konkurs za gradnju mosta Pelješac.

Gradnja će trajati oko 4 godine i ne sme

biti skuplja od 1,9 milijardi kuna, odnosno, oko

270 miliona evra, a projekt će se fi nansirati

iz fonda od oko 257 miliona EUR, koliko se

izdvaja za održavanje hrvatskih puteva, izvestila

je HRT.

HRT izveštava da će, suprotno očekivanjima,

most biti sa dve trake, širok čak 21 metar. Osim

što će u plovnom putu biti visok 55 metara, ispod

mora će temelj biti dubok čak 100 metara.

Prema njihovom planu, Hrvatska bi u celosti

kopnom trebala biti povezana do kraja 2011.

TURCI INVESTIRAJU U NALAZIŠTE

GIPSA KOD GORAŽDA

Turska kompanija ABS GIPSUM (ABS GYP-

SUM) je zainteresovana da investira u nalazište

gipsa na Presjeci, u bllizini Uskotline, rekli

su predstavnici te kompanije lokalnim vlastima

u Goraždu.

Prema pisanju poslovnog sajta www.investitor.

ba, osim za to nalazište u Bosni i Hercegovini

(BIH), Turci su zainteresovani i za ulaganje u

region na tromeđi Avganistana, Kazahstana i

Uzbekistana.

ABS GIPSUM ima šest fabrika u Turskoj i

Moldaviji, a do kraja 2008. godine počeće

proizvodnju i u Rusiji. Pored Donjeg Vakufa u

BiH, Knina u Hrvatskoj i Debra u Makedoniji,

Presjeka je jedno od retkih nalazišta gipsa na

Balkanu.

Prema procenama stručnjaka, goraždanski

gips ima izuzetan kvalitet. Na površini od oko

3,5 hektara nalazi se oko 11 miliona tona gipsa,

što je dovoljno za eksploataciju u narednih

50 godina.

U MAKEDONIJI SE GRADE

VETRENJAČE

Preduzeće Elektrane Makedonije (ELEM) izabralo

je četiri mesta na kojima će graditi parkove

vetrenjača, saznaje poslovni portal Total.

Analize su pokazale da lokacije Šašavarlija

kod Štipa, Bogoslovec kod Svetog Nikole,

Ravnec kod Bogdanaca i Flora na Kožuhu

imaju potencijal i već je odlučeno da se na njima

grade centrale koje koriste snagu vetra za

proizvodnju struje.

Svaki od tih parkova će imati po 12 vetrenjača

sa instalisanom snagom od 100 gigavati, tako

da će ukupan kapacitet biti oko 400 gigavat

časova.

Prve procene pokazuju da će za realizaciju

projekta biti potrebno više od 60 miliona evra.

Najverovatnije će biti primenjen model privatno-javnog

partnerstva, odnosno, privatne

kompanije će zajedno sa ELEM-om investirati

u izgradnju vetrenjača. Regulatorna komisija

za energetiku, zajedno sa Svetskom bankom,

u medjuvremenu priprema novi tarifni sistem

za energiju dobijenu od vetra i završiće ga do

kraja meseca.

Prema pisanju Totala, više stranih kompanija

je zainteresovano za ulaganje u izgradnju

elektrana na vetar. Neke od njih već su se

obratile Ministarstvu ekonomije i tražile da se

upoznaju sa uslovima i mogućnostima za investiranje

u taj posao.

Austrijska kompanija NOVA ENERGIJA je u

Makedoniji osnovala svoju fi rmu preko koje će

graditi 30 centrala na vetar.

Stručnjaci ELEM-a će nastaviti istraživanja na

novim lokacijama.

GRUPA SORAVIA

NA OHRIDSKOM JEZERU

GRADI HILTON HOTEL

Kupovinom državnog zemljišta na obalama

Ohridskog jezera, SORAVIA GROUP je obezbedila

preduslove za izgradnju luksuznog hotelskog

kapaciteta u sastavu poznatog lanca

HILTON.

Ukupna investicija vredi 25 miliona evra, potvrdio

je makedonski premijer Nikola Grujevski.

Kako je najavljeno, hotel HILTON od 15.877 m 2 ,

nadomak reprezentativnog i rezidencialnog

kompleksa INEX GORICA, bi trebalo da bude

izgrađen za 2,5 godine.

SORAVIA GROUP, kako je objavljeno, kao jedini

učesnik na javnom nadmetanju, kupila je

zemljište za oko 900.000 EUR.

Srbija

REGULISANI UZAJAMNI DUGOVI

RUSIJE I SRBIJE

Predstavnici ruske i srpske vlade potpisali su

u Beogradu sporazum o regulisanju obaveza

po obračunima vezanim za robni promet

između bivšeg SSSR-a i SFRJ. Istovremeno

je potpisan i protokol o usaglašavanju spiska

robe i usluga radi izmirivanja dugova Ruske

Federacije prema Srbiji.

Međudržavnim sporazumom o regulisanju klirinškog

duga bivšeg SSSR-a, odnosno Rusije

prema Srbiji od 288,5 miliona dolara – 188 miliona

će biti iskorišćeno za namirivanje obaveza

Srbije za isporučeni ruski gas, dok će 100,5

miliona dolara ići za revitalizaciju Hidroelektrane

„Đerdap”, istakao je Parivodić.

Ono što Srbiji pripadne po osnovu kamata biće

utrošeno za izgradnju akceleratora u Institutu

za nuklearna istraživanja „Vinča”. Srbija duguje

oko 249 miliona dolara GASPROMU za

isporučeni, neplaćeni gas u periodu od 1994.

do 2000. godine.

Rusija Srbiji može ponuditi različitu, veoma

kvalitetnu opremu, poput one koja je neophodna

za revitalizaciju Đerdapa. Dug Srbije

GASPROMU moguće je rešiti jednim delom

prebijanjem, a mnogo većim kroz davanja akcija

određenih preduzeća ruskoj strani, ili kroz

neke druge investicione projekte za koje je ruski

partner zainteresovan.

Sergej Storčak, pomoćnik ministra fi nansija

Ruske Federacije, potpisnik ovog sporazuma,

istakao je da je verifi kovan vrlo važan dokument

kojim će se još više produbiti ekonomska

i fi nansijska saradnje dve zemlje.

„Tokom razgovora sa srpskim zvaničnicima

u više navrata je pominjano da je uzajamna

razmena Srbije i Rusije dostigla cifru od 2,4

milijarde dolara, što je više nego robna razmena

Rusije i Indije”, naglasio je Storčak, dodajući

da će ona narednih godina biti sigurno

još veća.

Parivodić je, u ime prošle Vlade Srbije, istakao

da je potpisivanjem ova dva važna dokumenta

konačno isplaćen dug Srbije Ruskoj Federaciji

za gas i omogućena modernizacija Đerdapa

na koju se čeka 35 godina. Taj posao

bi trebalo da počne naredne godine, čime će

se vek ove hidroelektrane koja proizvodi 20

odsto energije EPS-a produžiti za 40 godina.

U planu je kompletna obnova svih šest agregata.

Njihova snaga biće povećana za po 15

megavata.

SRBIJA TROŠI DUPLO VIŠE

ENERGIJE NEGO ŠTO BI TREBALO

Stručnjaci Asocijacije proizvođača mineralnih

vuna (MIVUS) upozoravaju da se u Srbiji

energija koristi neracionalno i troši dva puta

više nego što bi trebalo, prema statistici – od

150 do 250 kilovatčasova po metru kvadratnom,

dok evropski prosek iznosi 138.

Neracionalnost u raspolaganju energijom u

Srbiji zastupljena je u svim oblastima, od industrije

do saobraćaja, mada se najviše energije

troši na zagrevanje i hlađenje zgrada, čak 65

odsto. Dok u EU zgrade troše 40 odsto ukupne

energije, u Srbiji troše 46 osto.

Najviše energije u Srbiji troši zdravstvo - 46

odsto, industrija 29, a saobraćaj 25 odsto.

Kao najbolje rešenje preporučuje se ulaganje

u energetsku efi kasnost zgrada kroz ugradnju

odgovarajuće termoizolacije, koja treba da

smanji gubitak energije. Najviše energije, oko

51 odsto, gubi se kroz ventilacione sisteme,

kroz spoljašnje zidove 21, kroz krov 10, a kroz

pod šest odsto. Kao najbolji izolatori pokazali

su se kamena i staklena vuna, čija ugradnja

može da se isplati već za tri do pet godina,

tako da će se na svaki uloženi evro, kroz uštedu

vratiti 6,5 evra.

POTPISAN UGOVOR

O KONCESIJI ZA IZGRADNJU

AUTO-PUTA HORGOŠ-POŽEGA

Velimir Ilić, kao ministar za kapitalne investicije

u prošloj Vladi, i predstavnici konzorcijuma

španske FCC CONSTRUCTION i austrijske

ALPINE potpisali su, u Vladi Srbije, Ugovor

o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš -

Požega. Iako se u javnosti spekulisalo da je

uzrok odlaganja protest vojvođanskih političara

koji tvrde da je posao štetan za pokrajinu i

da će zbog toga tražiti poništavanje ugovora,

Ilić je na konferenciji za novinare upriličenoj

povodom potpisivanja ugovora, objasnio da je

do kašnjenja došlo zbog „manjih izmena prvobitnog

teksta, koje se odnose na način obračunavanja

vrednosti izvedenih radova. To je

bio zahtev banaka koje prate investiciju”.

Pre početka radova, biće formirano koncesiono

preduzeće koje će, između ostalog,

kontrolisati frekvenciju vozila na izgrađenim

deonicama, visinu putarine i period važenja

www.buildmagazin.com 7


info

koncesije. „To znači da će, ukoliko se poveća

broj vozila, iznos putarine biti smanjen ili

će trajanje koncesije biti kraće”, rekao je Ilić i

dodao da će odmah po okončanju pripremnih

radova, početi paralelna gradnja na dve lokacije

– od Horgoša prema Novom Sadu i od

Beograda prema Požegi.

Tender za dodelu koncesije raspisan je prošle

godine, a odluka o najpovoljnijoj ponudi

doneta je početkom novembra 2006. godine.

Uslovima je predviđeno da koncesionar ima

obavezu da izgradi levu traku autoputa od

Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilometara,

vrednu oko 200 miliona evra kao i da

projektuje i izgradi kompletan autoput od Beograda

do Požege u dužini od 148 kilometara,

čija je vrednost oko 600 miliona evra. Obaveza

konzorcijuma je i održavanje već izgrađene

deonice od Novog Sada do Beograda u dužini

od 68 kilometara, a za uzvrat će investitori

imati pravo da u narednih 25 godina naplaćuju

putarinu na celokupnoj trasi dugoj više od 320

kilometara. Vrednost ugovora procenjena je

na 1,5 milijardi evra.

VLADA ITALIJE IZDVAJA

15 MILIONA EUR ZA IZGRADNJU

700 STANOVA U OSAM GRADOVA

SRBIJE

Vlada Italije fi nansiraće izgradnju više od 700

stanova za izbeglice u osam opština u Srbiji,

saopštila je Ambasada Italije u Beogradu.

U saopštenju se podseća da je prvog juna

2007. godine u Pančevu otvoreno gradilište sa

76 stambenih jedinica i navodi da će stanovi

biti izgrađeni i u Kragujevcu, Čačku, Kraljevu,

Nišu, Staroj Pazovi i Valjevu.

Izgradnju fi nansira Vlada Italije sa 15 miliona

evra, navedeno je u saopštenju.

Stanovi se grade na osnovu projekta „Saradnja

za razvoj”, kojim je predviđena i podrška

ekonomskoj i socijalnoj integraciji izbeglica i

najsiromašnijih slojeva društva.

Italija je za više projekata u Srbiji prošle godine

izdvojila 18,4 miliona evra.

NAŠA, A SVETSKA

DUNAVSKA MARINA KOD APATINA

Marina na Dunavu kod Apatina ispunjavaće

sve međunarodne standarde, po čemu će biti

jedinstvena u Srbiji. Apatinska marina u svom

sastavu imaće restoran, prodavnice mešovite

robe i nautičke opreme, benzinsku pumpu,

parking za automobile, dizalicu velike nosivosti,

servisnu radionicu i sve ostalo što je određeno

strogim propisima.

Radnici somborskog preduzeća DUNAV TISA

završili su radove na profi lisanju obale i izgradnji

obaloutvrde, koji su koštali blizu 400.000

evra. Treća faza radova bi trebalo da počne

uskoro i ona podrazumeva postavljanje keja i

izgradnju pratećih objekata. Ukupna vrednost

investicije je 689.660 evra, koji su obezbeđeni

iz sredstava Nacionalnog investicionog plana.

Posebna pažnja tokom izgradnje marine poklonjena

je zaštiti životne sredine, tako da

biljni i životinjski svet u obližnjem Specijalnom

rezervatu prirode „Gornje Podunavlje” neće

biti ugrožen. Rezervat „Gornje Podunavlje”

značajan je centar biodiverziteta, koji se ogleda

u prisustvu oko hiljadu biljnih vrsta, 11 vrsta

vodozemaca, devet vrsta gmizavaca, 230

vrsta ptica i 50 sisara, među kojima su šakal

i dabar.

REKONSTRUKCIJA

MEĐUNARODNOG ŽELEZNIČKOG

KORIDORA U DUŽINI

OD 17 KILOMETARA

Rekonstrukcija međunarodnog železničkog

koridora na relaciji od stanice Gilje u Ćupriji

do Paraćina u dužini od 17 kilometara počeće

za dva meseca i biće završena u naredne tri

godine.

Posao će se fi nansirati kreditom od 30 miliona

evra koji je pod povoljnim uslovima odobrila

Evropska investiciona banka. Eksproprijaciju

zemljišta fi nansiraće ŽTP i republika.

„Poslovi na rekonstrukciji pruge već su praktično

počeli, jer su GOŠA iz Smederevske

Palanke i MIN iz Niša započeli izradu čelične

konstrukcije budućeg železničkog mosta na

Velikoj Moravi. Što se tiče zemljanih radova,

oni će početi kada se obavi eksproprijacija

zemlje. Rekostrukcijom međunarodnog železničkog

koridora dužina pruge biće smanjena

sa 17 na 10 kilometara i biće ispravljena velika

krivina zbog koje su se vozovi kretali 5 km/h

na ovoj deonici. Na novoj trasi vozovi će moći

da se kreću brzinom od 120 km/h, što je po

standardima EU i međunarodnog koridora”

kaže Vladimir Marjanović, tehnički direktor JP

Direkcija za izgradnju u Ćupriji. Trasa nove

pruge više neće ići obodom planine Juhor i

praviti veliku krivinu, već će u blagom luku, čiji

je poluprečnik 30 kilometara, spajati Ćupriju i

Paraćin.

Problem koji se ovom rekonstrukcijom pojavljuje

jeste ukidanje železničke stanice u Ćupriji.

„Izgradnja nove stanice koštala bi oko devet

miliona evra, pa se ostavio samo jedan pružni

pravac prema Paraćinu. To omogućava razvijanje

lokalnog saobraćaja između dva grada”

navodi Marjanović.

POTPISAN UGOVOR ZA IZGRADNJU

NOVOG „ŽEŽELJA”

Izgradnja novog „Žeželjevog mosta” preko

Dunava u Novom Sadu napokon je sasvim

izvesna. Evropska agencija za rekonstrukciju

potpisala je ugovor o projektovanju budućeg

drumsko-železničkog mosta sa italijanskom

fi rmom ITALFER. Novi most će biti izgrađen

na istom mestu gde je stajao stari most, porušen

u NATO bombardovanju, 27. aprila 1999.

godine. Saobraćajni institut CIP je uradio generalni

projekat novog drumsko-železničkog

mosta, koji nalikuje porušenom, s tim što bi se,

umesto betonskog, gradio čelični lučni most

koji bi se oslonio na postojeće stubove.

U najskorije vreme biće raspisan tender za izgradnju

mosta, kao i tender za izbor izvođača

radova. Procenjuje se da će izgradnja ovog

mosta Srbiju koštati oko 40 miliona evra, za

koje će se, prema ranijim najavama nadležnih,

Srbija kreditno zadužiti kod Evropske banke

za obnovu i razvoj i Evropske investicione

banke.

ZAVRŠENA OBILAZNICA

OKO OVČAR BANJE

Obilaznica oko Ovčar Banje, koja je deo magistralnog

puta M-5, između Čačka i Požege,

otvorena je 7. maja 2007. Nova deonica će

zameniti staru trasu koja prolazi kroz samo

naselje Ovčar Banja. Duga je 1.606m, građena

je 22 meseca, i koštala je oko 646 miliona

dinara. Izgrađeni su betonski most dug 436m i

tunel kroz masiv Kablara, dužine 142 m. Urađeno

je, takođe, 170 m potporne konstrukcije.

Ugrađeno je oko 30.000 m 3 betona, asfalta i

armature. Korišćeni su najsavremeniji materijali

i oprema, a tunel je moderno osvetljen i

snabdeven uređajima za ventilaciju i kontrolu

koncetracije izduvnih gasova sa pratećom

elektronikom. To će sve omogućiti brži i sigurniji

saobraćaj na veoma prometnom magistralnom

putu od Čačka prema Užicu. Sredstva je

obezbedila Vlade Srbije iz kredita Evropske

investicione banke.

HENKEL OTVARA FABRIKU

GRAĐEVINSKIH LEPKOVA

Kompanija HENKEL otvara u Inđiji novu fabriku

građevinskih lepkova Ceresit. Ova investicija

od pet miliona evra, imaće stratešku ulogu

u razvoju poslovanja kompanije u regionu.

Nova fabrika će poslovati u skladu sa najsavremenijim

standardima proizvodnje i obezbediće,

u početnoj fazi, više od 50 radnih mesta.

Ovo je druga HENKEL-ova fabrika u Srbiji, čiji

će godišnji kapacitet proizvodnje biti 100.000

tona lepka, a proizvodiće se i praškasti materijali

za završne radove u građevinarstvu, kao i

gotovi dekorativni malteri. Fabrika u Kruševcu

će nastaviti sa proizvodnjom lepkova, te direktor

poslovne jedinice HENKEL-LEPKOVI Darko

Kozlovački kaže da ova kompanija planira

da proizvodima iz fabrike u Kruševcu snabdeva

južnu Srbiju, Makedoniju, Albaniju, Crnu

Goru i Bugarsku, dok će Beograd, Vojvodina,

Hrvatska, BiH i Rumunija dobijati proizvode iz

fabrike u Inđiji. U prvom kvartalu 2007. godine,

nemačka kompanija HENKEL je zabeležila

prodaju od 3,237 milijardi evra, što je za 6,2

8 www.buildmagazin.com


info

odsto više nego u prvom kvartalu prošle godine.

Operativni profi t svih poslovnih sektora

porastao je za 9,2 odsto na 323 miliona evra.

ECO-RECYCLING OTVARA DVE

FABRIKE ZA RECIKLAŽU GUMA

Preduzeće ECO-RECYCLING iz Novog Sada

i danski ELDAN potpisali su ugovor o isporuci

dva postrojenja za reciklažu dotrajalih automobilskih

i kamionskih guma. Ovo su prva postrojenja

ovakvog tipa u Srbiji. Isporuka prve linije,

koja će biti locirana u okolini Novog Sada, očekuje

se u septembru, dok će isporuka druge

uslediti krajem godine i ona će se nalaziti uz

auto-put Beograd-Niš. Ovakav položaj fabrika

uslovljen je mogućnostima nabavke repro materijala,

kao i mogućnostima plasmana gotovih

proizvoda. „Kapacitet svake fabrike će biti 3

tone na sat, ali će tehnologija izrade i vrsta

pločastog materijala biti različita”, objašnjava

Vlatko Drča, vlasnik ECO-RECYCLING-a. Reciklažom

guma se dobija gumeni granulat od

0-4 mm, koji se koristi za ponovnu proizvodnju

guma, kao podloga za dečja igrališta, parkove

i bazene. Iz guma se, takođe, dobija i čelična

žica koja čini 35% strukture gume. Nova tehnologija

koja će biti primenjena je u skladu sa

standardima Evropske unije.

VIMINACIJUM

SVETSKA EKOLOŠKA PRESTONICA

Srpski arheološki lokalitet Viminacijum kod

Požarevca, prestonica rimske provincije Gornja

Mezija, 7. jula će biti svetska metropola,

pošto će te noći biti uključen u globalnu mrežu

„SOS planeta”, izjavio je direktor Viminacijuma

dr Miomir Korać.

Projekat „SOS planeta” održava se već više

godina na predlog bivšeg potredsednika SAD

Ala Gora, a ove godine će prvi put biti organizovano

satelitsko i internet povezivanje sedam

svetskih metropola i još oko 40 drugih

važnih mesta širom sveta, među kojima i naš

Viminacijum. Gor je pokrenuo ovu akciju da

bi skrenuo pažnju čovečanstva na potrebu

zaštite životne sredine i na mnoge ekološke

probleme.

U Njujorku, Šangaju, Johanesburugu, Londonu,

Rio de Žaneiru, Tokiju i Sidneju simultano

će se održavati programi, pre svega koncerti,

u trajanju od 24 časa. Učešće je već najavilo

150 najvećih muzičkih zvezda, kao što je Madona,

koja će pevati u Njujorku. Sve odabrane

lokacije biće umrežene u globalni sistem

i očekuje se da će ove programe pratiti više

od dve i po milijarde gledalaca. Prema nacrtu

manifestacije koji tek treba da bude detaljno

razrađen, program u Viminacijumu će otvoriti

„rimski legionar” s vrha dimnjaka obližnje termoelektrane

„Kostolac” koji će duvati u antički

kaval.

„Na vrh dimnjaka, koji simbolizuje zagađivanje

životne sredine, odakle je najprimerenije

da se uputi upozorenje ljudskom rodu, trubača

će podići alpinisti”, rekao je Korać. Zamišljeno

je da ispred najvažnijih antičkih objekata budu

postavljene bine na kojima će se izvoditi klasična,

rok, džez i etno muzika.

NOVO LICE BEOGRADA

Beograd

Ako se ostvari bar deo planova gradske uprave,

domaćih i stranih investitora, Beograd za

pet godina neće moći sam sebe da prepozna.

„Uz sve graditeljske poduhvate posla će u njemu

biti za novih sto hiljada ljudi”, kaže gradski

arhitekta Đorđe Bobić.

Centru Beograda predstoji značajna transformacija.

Na Trgu će se graditi Gradska galerija.

Impozantna građevina visine sadašnjeg Narodnog

pozorišta zaokružiće, prema zamisli

gradskih urbanista, centralni gradski trg. Tačno

preko puta, novcem iz Nacionalnog investicionog

fonda treba ovog avgusta da počne

rekonstrukcija Narodnog muzeja. Obe građevine

imaće restorane vidikovce na krovu.

„Mitićeva rupa” na Slaviji ostaće park bar još

neko vreme dok se ne reši problem sa vlasništvom

nad zemljištem, ali bi u narednih pet

godina dve poslovne zgrade trebalo da budu

sazidane, i to na mestu sadašnjeg parkinga i

uz novu zgradu Narodne banke Srbije.

Na Vračaru, umesto „Gradića Pejton”, zidaće

se nova zgrada Filharmonije sa muzičkim zabavištem

na krovu. Potpuno nov izgled dobiće

i jedna od najstarijih pijaca u gradu, Kalenić.

Privatni strani i domaći investitori zidaju mnogo

u starom delu Beograda, mada, opterećeni

najčešće nerešenim imovinsko-pravnim odnosima

nad zemljištem, ne grade tako brzo

i intenzivno kao preko Save, u Novom Beogradu.

U starom delu Beograda izvesno je

da će uskoro biti završena „pametna zgrada”

na Terazijama, u Balkanskoj ulici broj 2 i Verano

- Vero tržni centar sa hotelom na uglu

Ruzveltove i Cvijićeve. Završava se i Intereks

poslovni centar na Konjarniku, na uglu Ustaničke

i Vojislava Ilića. Skele su postavljene na

zgradi CENTROTEKSTIL-a na početku Knez

Mihailove i na vladinoj zgradi u Nemanjinoj 9.

DELTA M zauzela je lokacije za svoje impozantne

poslovno-stambene kule na Autokomandi

i kod Zvezdinog stadiona. Još se čeka

da HIPO-ALPE-ADRIJA počne hotel na mestu

kafane „Tri lista duvana” u Kneza Miloša i luksuzne

apartmane na Kalemegdanu. Stranci bi

trebalo da grade luksuzan hotel sa pet zvezdica

na dnu ulice Kneza Miloša, na mestu bombardovane

zgrade MUP-a.

Od značajnih infrastrukturnih gradnji, gradska

uprava planira da se izgrade tri mosta i unutrašnji

magistralni poluprsten čiji su mostovi

sastavni deo. Prvi će se graditi most preko

Ade Ciganlije, koji će povezati Novi Beograd

sa Čukaricom i naseljima uz Ibarsku magistralu.

Taj most treba da rastereti „Gazelu” i skrati

put onima koji sa Čukarice idu u Novi Beograd

na posao.

Druga dva mosta su na Dunavu: jedan kod

Ade Huje a drugi između Zemuna i Borče.

„Most preko Ade Huje, za čiju su izgradnju

Japanci veoma zainteresovani, rasteretiće

Pančevački most i privući investitore da na

potezu sada zapuštenog Dunavskog amfi teatra

počnu sa gradnjom” kaže Bobić, dodajući

da je siguran da će bar polovina od skoro 500

hektara Dunavskog amfi teatra do 2012. godine

biti urbanizovana.

Most između Zemuna i Borče, takozvani Dunavski

most, otvoriće vrata za izgradnju „trećeg

Beograda”. „Treći Beograd” je ideja studenata

arhitekture, koji u sada više ruralnom

nego urbanom delu Beograda preko Dunava

vide šansu za izgradnju i uređenje kakvu je

imao Novi Beograd posle Drugog svetskog

rata.

U narednih pet godina, Beograd treba da dobije

i tri uređene rečne marine. Najpoznatija je

„Marina Dorćol”, koja iz projektantskih razloga

kasni sa početkom izgradnje. Veoma blizu

nje, DELTA M je kupila Luku Beograd od koje

planira da napravi moderno turističko brodsko

pristanište. Gradska vlast uskoro kreće sa

uređenjem Čukaričke marine, od ulaza na šetalište

Ade Ciganlije do Sajma.

Bum izgradnje u Novom Beogradu doseći će

svoj vrhunac u narednih pet godina. Do tada,

većina započetih poslovno – stambenih zgrada

i kompleksa bi trebalo da bude završena.

To su Univerzitetsko selo i Delta siti u Bloku

67, Sava siti, Avenija 19 i Park apartmani kod

„Hajata”, zatim bi MPC trebalo da završi drugu

kulu Ušća, uz nju multifunkcionalni centar, a u

blizini stanove u Bloku 11. Trebalo bi da bude

gotov i dobar deo Erport sitija, Biznis park u

Ulici omladinskih brigada, poslovni centar

„Meteor” u ulici Milutina Milankovića, „Delta

kule” u Bloku 20.

Do kraja 2012. godine verovatno će biti pušten

u saobraćaj makar deo trase prve linije lakog

metroa, sa trasom od vrha Bulevara kralja

Aleksandra do Tvorničke ulice u Zemunu.

MOSTOVI KOJI ĆE BITI

REKONSTRUISANI:

1. PANČEVAČKI, OD 1. MAJA 2007.

2. „GAZELA”, OD 15. JUNA 2007.

MOSTOVI ČIJA SE IZGRADNJA PLANIRA

3. PREKO ŠPICA ADE CIGANLIJE

4. OD ZEMUNA DO OVČE

5. KOD ADA HUJE

6. KOD VINČE (DRUMSKO-ŽELEZNIČKI)

www.buildmagazin.com 9


info

ENERGOPROJEKT ZA GRČKI

BLUEHOUSE GRADI POSLOVNI

CENTAR NA NOVOM BEOGRADU

Kompanija ENERGOPROJEKT HOLDING

potpisala je sa grčkom kompanijom za nekretnine

BLUEHOUSE ugovor o izradnji komercijalno-poslovnog

centra površine 50.000 m 2 , a

vrednost investicije prelazi 60 miliona evra.

„Velelepni objekat biće izgrađen u Bloku 26

na Novom Beogradu, a rok izgradnje je dve

godine”, navodi se u saopštenju i dodaje da je

potpisivanjem ovog ugovora vrednost ugovorenih

poslova ENERGOPROJEKTA premašila

iznos od pola milijarde evra.

Ugovor su potpisali generalni direktori kompanija,

Vladan Pirivatrić i Janis Delikanakis,

a u podršci fi nansiranju učestvovaće i grčka

ALPHA BANK.

OBNOVA BEDEMA OKO POBEDNIKA

Ove godine u planu je uređenje kompleksa

Zindan kapije, Sahat kule i Sahat kapije,

Stambol kapije, kompleksa Barutane, Malog

stepeništa, kao i svih preostalih bedema, naročito

Gornjeg grada.

Obnova Beogradske tvrđave u toku godine je

jedan od prioriteta gradskih vlasti, budući da

će za radove na ovom spomeniku kulture biti

utrošeno dva i po puta više novca nego u periodu

od 2001. do 2006. godine. Radmila Hrustanović,

zamenik gradonačelnika, odobrila je

da bezmalo 30 miliona dinara bude izdvojeno

iz gradske kase za restauratorske radove na

pojedinim delovima Beogradske tvrđave, kao

i za pripremne istraživačke radove arhitekture

Južne kapije.

„Za ovu godinu planirali smo da u Beogradsku

tvrđavu bude uloženo oko 800 miliona dinara,

a posao ćemo nastaviti sledeće godine. Ove

godine je u planu obnova kompleksa Zindan

kapije, Sahat kule i Sahat kapije, Stambol kapije,

kompleksa Barutane, Malo stepenište,

kao i svih preostalih bedema, naročito Gornjeg

grada” rekla je Hrustanovićeva i dodala da su

sada u toku radovi na restauraciji bedema oko

spomenika Pobednik.

Inače, posebno važna biće obnova kapije

Karla Šestog i Rimskog bunara, jer ovi objekti

nikad nisu obnavljani.

Osim toga, gradske vlasti izdvojile su

15.000.000 dinara za brojne građevinske i

elektroinstalaterske radove u Bitef teatru,

među kojima je i obnova unutrašnjosti pozorišta

i krova ovog zdanja. Ove obimne popravke

omogućiće kvalitetnije izvođenje redovnog

programa i realizovanje programa festivala

„Bitef”. Zamenica gradonačelnika juče je dala

saglasnost da Kuća legata dobije na čuvanje

i održavanje umetnička dela Nedeljka Gvozdenovića,

Riste Stijovića i Tome Rosandića,

koja su ovi umetnici zaveštali gradu Beogradu.

Među brojnim zaveštanim umetničkim

delima su uljane slike, akvareli, skice, crteži

i skulpture.

PROGRAM OBNOVE FASADA

Više od 30 skupština stanara u gradu učestvovaće

u programu obnove fasada jer su

ispunile uslove konkursa od prošle godine za

sufi nansiranje radova na održavanju krovova,

fasada i liftova.

Ako sve skupštine stanara koje su dobile tu

mogućnost zaključe ugovore, ukupna vrednost

radova biće oko 94,3 miliona, od čega će

70 odsto, odnosno nešto manje od 70 miliona

dinara, biti izdvojeno iz budžeta grada, dok bi

preostalih 30 odsto obezbedili sami stanari.

„Smatramo da će konkurs ove godine, biti

uspešniji i masovniji od prethodnih, kao i da

će u narednoj godini u gradu biti mnogo više

obnovljenih fasada”, rekla je zamenik gradonačelnika

g-đa Radmila Hrustanović.

Ona je dodala da je od 2003. godine, na četiri

dosadašnja konkursa, u okviru projekta „Popravimo

zajedno” popravljeno 339 objekata,

za šta je grad izdvojio oko 300 miliona dinara,

dok su stanari dali oko 94 miliona.

GRADSKA GALERIJA

NA TRGU REPUBLIKE

Gradska galerija na Trgu Republike, koja bi

trebalo da počne da se gradi ove godine, imaće

dvostruko više kvadrata nego što je u početku

planirano. Konkursom iz 2004. godine

predviđena je izgradnja oko 10.000 kvadrata,

dok novi urbanistički plan za centar grada dozvoljava

objekat od oko 23.000 kvadrata.

„Projekat gradske galerije je sada usklađen sa

Planom detaljne regulacije za Trg Republike,

na kom se paralelno radilo. Programska komisija

mesecima je razrađivala skice koje smo

dobili konkursnim rešenjem iz 2004. godine

i došli smo do idejnog rešenja u kom će biti

4.900 kvadrata izložbenog prostora, skoro dva

puta više nego što ima Muzej „25. maj”, rekla

je Gorica Mojović, pomoćnik gradonačelnika,

zadužena za kulturu.

Prema urbanističkom planu, veličina objekta u

gabaritima ostala je ista kao što je predviđeno

konkursnim rešenjem iz 2004. godine, samo

je centralna „rupa“ novim planom popunjena.

“Predlogom rešenja Bojane Puzić i Natalije

Ristanović, koje su pobedile na konkursu, prediđeno

je da centalni deo građevine bude prazan.

U međuvremenu, završen je urbanistički

plan za Trg Republike i dozvoljeno je da se

sazida nešto više od 20.000 kvadrata. Sada

radimo na razradi rešenja koji će se uklopiti

u urbanističke uslove” kaže arhitekta Vladimir

Lojanica, profesor Arhitektonskog fakulteta

koji na projektu gradske galerije radi sa autorima

pobedničkog rada i gradskim vlastima.

Uprkos razlici u kvadratima, veličina objekta

ostaće potpuno ista, možda čak i nešto manja.

Ispod zemlje u neposrednoj blizini nove zgrade

gradske galerije, planirana je i stanica budućeg

lakog metroa. Galerija će pod zemljom

imati depoe i garažu na dva nivoa. Pretpostavlja

se da će ispod zemlje biti prostora i

za komercijane sadržaje. U samoj zgradi

galerije komercijalni prostor biće sveden na

minimum. Prema rečima arhitekte Lojanice,

predviđa se da uz galeriju budu radnje poput

knjižara, gift šopova i druge, slične namene.

Na vrhu zgrade od tri sprata planira se restoran-vidikovac.

Operski pevač Živan Saramandić, pisac Siniša

Kovačević, arhitekte Mihajlo Mitrović, Milan

Pališaški i Branko Bojović i još nekoliko desetina

njihovih kolega se, međutim, snažno protive

izgradnji galerije na Trgu Republike, ističući

da je gradu potrebnija opera.

„Trg Republike nije oduvek imao slobodnu

zelenu površinu koja je sada Plato dr Zorana

Đinđića. U bomardovanju 1941. godine

ceo trg je sravljen sa zemljom, neke zgrade

su obnovljene, ali zgrada u kojoj je bila Kolarčeva

kafana nije. Bilo je pokušaja da se trg

zaokruži izgradnjom nekog objekta, ali ništa

nije realizovano. Projekat galerije je pokušaj

naše generacije da Trg zaokruži” kaže Gorica

Mojović.

PRVI PROJEKAT BORISA PODREKE

U BEOGRADU

Čuveni evropski arhitekta, akademik, univerzitetski

profesor, dobitnik niza prestižnih

priznanja – Boris Podreka predstavio je 15.

maja, u Svečanoj Sali Skupštine grada, idejno

arhitektonsko-urbanističko rešenje Muzeja

nauke i tehnike, čija se izgradnja fi nansira iz

Nacionalnog investicionog plana. Ovo je prvi

projekat profesora Podreke u Beogradu, mestu

njegovog rođenja.

„Stara zgrada termoelektrane na Dorćolu je

idealan prostor za arheološko-industrijsku

baziliku smeštenu u gradsku četvrt, fragmentiranu

ne višom silom, već sklonostima njenih

stanovnika. Ta četvrt će sačuvati svoj izgled

u kom se oseća eho pariske arhitekture s početka

prošlog veka“, objasnio je profesor Podreka.

Ravnoteža između zatečenog urbanog

nasleđa i savremenih arhitektonskih zahvata

čini prepoznatljivu crtu radova profesora Podreke,

koji je takav pristup ilustrovao i svojim

poznatim projektima muzeja u Veneciji i Limožu.

Projekat rekonstrukcije i adaptacije termoelektrane

za potrebe Muzeja nauke i tehnike

(osnovanog 1989.) je podržan od strane

Ministarstva kulture Srbije i Skupštine grada

Beograda, te se očekuje da će konferencija

međunarodnog udruženja tehničkih muzeja,

zakazana za 2009. u Beogradu, biti održana u

novoj zgradi Muzeja nauke i tehnike.

10 www.buildmagazin.com


poslovanje

Primena Interneta

u građevinarstvu

Razgovor vođen

na temu Primena Interneta

u građevinarstvu sa gospodinom

Darkom Dunjićem,

direktorom Eunet College-a

Razgovor vodila: Tijana Jovanović

build: Kako biste ocenili trenutno stanje u

Srbiji u vezi sa internet korisnicima i uslovima

za razvoj e-poslovanja

INTERNET

POSLOVANJE

Brzina, globalizacija, unapređenje produktivnosti,

dolaženje do novih klijenata

i deoba znanja među organizacijama i

institucijama jesu termini koji određuju

elektronsko poslovanje.

Prema nekim istraživanjima, internetu

se svakodnevno priključuje hiljade korisnika,

iz čega se može zaključiti da

je internet kao potencijalno tržište u

stalnom porastu. Takođe, dolazi do zanimljivog

obrta situacije - mnogi korporativni

giganti ne uspevaju da postave

dobar on-line poslovni model, dok su

sa druge strane mnoge male kompanije

svoje poslovanje potpuno prilagodile internetu.

Preduzeća koja posluju u oblasti

maloprodaje, marketinga, izdavaštva

i advertajzinga, mogu biti veoma uspešna

u svom nastupu na web-u. Takođe,

građevinske fi rme mogu da očekuju

znatne uštede, jer arhitektonske projekte

mogu sada da dobiju na globalnoj

D.D: Prelistavajući vaš časopis vidi se da su

skoro svi oglašivači stavili adresu svoje web

prezentacije. Danas u Srbiji više od 90 odsto

preduzeća koristi Internet, tako da imamo

preko 50.000 web prezentacija, a preko

1,5 miliona stanovnika koristi Internet. Od

četiri bitna elementa za uspešnu primenu:

infrastruktura, broj korisnika, politička volja

i sposobnost primene najviše smo uradili u

izgradnji infrastrukture (novi ADSL pristup

po niskoj ceni) i rastu broja korisnika.

Nažalost institucionalna podrška – pravna

regulativa, podsticaj poslovne primene i podrška

preduzećima za realizaciju dobiti od

e poslovanja skoro su zanemareni.

build: Koje su trenutne mogućnosti i zašto

se nedovoljno koriste

D.D: Odmah da kažemo da je za realizaciju

dobiti 10 odsto informaciona tehnologija

i znanja a ostalih 90 odsto je nov pristup i

unapređenje poslovanja. Kod dobrog dela,

naročito malih preduzeća, savladana je prva

prepreka – posedovanje osnovnih IT znanja.

build: U kojim poslovnim procesima se

Internet može efikasnije koristiti

D.D: Pre svega u boljoj komunikaciji sa postojećim

i novim kupcima. Većina nas koristi

e-mail komunikaciju kao zamenu za klasičnu

poštu. Međutim, mogućnosti elektronske

pošte su mnogo veće. Na primer, jedan

sadržaj možete lako da pošaljete na stotine

adresa i potencijalne kupce blagovremeno i

lako informišete o novim pogodnostima ili

da vidite šta svakog ponaosob zanima. Ovo

danas možete raditi bez informatičkog zna-

mreži mnogo povoljnije, umesto da na

jednom mestu drže cele arhitektonske

timove.

U našim okvirima, tek treba očekivati

procvat internet poslovanja, i to po

donošenju potrebnih zakona i razvojem

telekomunikacione infrastrukture,

uvođenjem odgovarajućih platnih kartica,

ali i prekopotrebnim jačanjem standarda

domaćeg potrošača.

Darko Dunjić, direktor Eunet College-a

Definicije osnovih termina

elektronskog poslovanja

Šta je e-Commerce, a šta e-Business

e-Commerce (Electronic Commerce)

kupovina je ili prodaja dobara ili usluga

putem Interneta. U praksi se ovaj termin

često koristi umesto novijeg termina e-

business, što znači poslovanje putem

Interneta. Koncentriše se na procedure

koje uključuju transakcije kreditnim karticama,

e-cash (elektronska trgovina), e-

billing (elektronsko plaćanje), e-cheques

(elektronski čekovi), e-invoice (elektronski

računi). Na ovaj način se omogućava

nastanak korišćenja tehnologije EDI

(Electronic Data Interchange), odnosno

elektronskih razmena podataka. Ovaj

sistem razmene podataka je prethodio

pojavi interneta i obično se koristio u

razmeni podataka između korisnika koji

su međusobno već bili u kontaktu.

Electronic Business (elektronsko poslovanje)

označava vođenje poslova

na internetu, što podrazumeva i brigu

o klijentima i poslovnim partnerima, kao

i organizaciju poslovanja u sopstvenoj

fi rmi on-line. IBM je 1997. godine prvi

počeo sa korišćenjem termina e-business,

da bi napravio konceptualnu

razliku sa do tada upotrebljavanim terminom

e-commerce (elektronska trgovina),

koji je izjednačavao elektronsko

poslovanje sa elektronskom trgovinom.

Sistem elektronskog poslovanja se sastoji

iz dva glavna dela: strategije elektronskog

poslovanja i primene elektronskog

poslovanja, odnosno operativnih

procesa. Ovim strategijama se defi nišu

svi poslovni procesi koji imaju za krajnji

cilj zadovoljstvo klijenta i profi t fi rme.

12 www.buildmagazin.com


poslovanje

nja korišćenjem, za rukovanje, jednostavnog

servisa kao mejl liste. Sa druge strane web

prezentacija, ako se kvalitetno uradi, ne

samo da će efikasno prezentovati vašu ponudu,

već svojom interaktivnošću može da

vam uštedi dragoceno vreme u prezentaciji

ponude prema trenutnim potrebama kupca.

I ovde su alati tako napredovali da održavanje

internet prezentacije (sa aktuelnim i

atraktivnim podacima) ne zahteva programiranje,

već pametan pristup šta, na koji

način i kojim kupcima ponuditi.

Nacionalni centar za platne kartice

NBS dobitnik je ovogodišnje nagrade

„e-trgovina AWARD 2007”, koju mu

je za doprinos razvoju plaćanja preko

interneta u Srbiji dodelila Konferencija

e-trgovina na međunarodnom skupu o

elektronskoj trgovini i poslovanju, održanom

na Paliću. Tom prilikom je istaknuto

da će realizacija projekta „Internet

plaćanja u DinaCard sistemu”,

za koji je Nacionalni centar za platne

kartice NBS dobio ovo priznanje, značajno

podstaći plaćanja preko Interneta

na domaćem tržištu.

Do sada je, inače, dodeljeno šest ovakvih

godišnjih nagrada, koje su dobili

VISA International, JP PTT saobraćaja

Srbije, kompanije FIRST DATA

INTERNATIONAL, PAKOM COMPU-

TERS i DELTA M.

Izvor - Press služba Nacionalnog centra za

platne kartice NBS

Druga, vrlo bitna stavka je nalaženje novih

poslova i mogućnosti. Navedena dva servisa

e-mail i web prezentacija su polazna osnova

– alat, ali da biste realizovali dobit morate

raditi marketing i akviziciju potencijalnih

kupaca i poslova. Za građevinarstvo na raspolaganju

su specijalizovani B2B (Business

to Business) portali. Na primer i vaš pretraživač

www.gradjevinarstvo.co.yu je jedan

dobar sajt gde možete pronaći firme svrstane

prema tipu ponude. Vrlo korišćeni su sajtovi

koji prikazuju tendere na lokalnom, regionalnom

i globalnom nivou (www.ekapija.com

ili www.europages.com). U poslednje vreme

razvio se čitav spektar portala koji su specijalizovani

za prikaz ponude i tražnje. Na

sajtu www.emarketservices.com možete pogledati

33 sajta Building & Construction sa

uputstvima šta vam omogućavaju i kako ih

koristiti.

build: Šta je važno za uspeh

D.D: Po našem iskustvu prioritet treba staviti

na dobru pripremu šta želite da postignete,

a ne na tehnologiju kojom ćete realizovati

ciljeve. Na primer, za analizu tržišta i

konkurencije treba se pretplatiti na specijalizovane

sajtove ili je samostalno sprovesti. Za

prodaju na Internetu postoje kvalitetna rešenja,

kako za distribuciju (veleprodaju) tako i

za maloprodaju – prodaju krajnjim kupcima.

Samo rešenje može se instalirati za nekoliko

dana i troškovi su zanemarljivi. Ali ceo

proces, od interne organizacije do procedura

sa kupcima, mora biti dobro pripremljen i

organizovan na nov način (automatizacija

zahteva dobru definisanost svih procedura i

promptno izvršavanje svih koraka). Važno je

napomenuti i aspekte bezbednosti i pouzdanosti

u korišćenju internet servisa.

Kvalitetni ponuđači ovih servisa obezbeđuju

korisnicima kompletnu podršku u zaštiti i

radu.

build: Šta nas očekuje i šta moramo da

uradimo

D.D: Danas u Evropi preko 70 odsto kompanija

traži nove dobavljače i partnere putem

Interneta, a već 30 odsto zaključuje poslove

isključivo putem Interneta. Praksa je

pokazala da dobra primena na prvom mestu

smanjuje troškove ugovaranja za 15 odsto,

daje šansu svima a pogotovu malim kompanijama

da bolje iskoriste i razviju nove

potencijale. Evropska unija završava projekat

koji obuhvata sve pravne i proceduralne

standarde za efikasnu primenu elektronskog

poslovanja i očekuje se da će preko četiri

miliona kompanija sledeće godine efikasno

poslovati putem Interneta.

Mi moramo da povećamo sposobnost primene

koja, pored IT znanja, mnogo više

zahteva nova poslovna znanja koja idu od

uvođenja i pridržavanja standarda, specijalizacije

i povezivanja u partnerske odnose,

bolje korišćenje resursa van kompanije kao i

jačanje mehanizama podrške u primeni najbolje

prakse i unapređenju kvaliteta.

Za početak sa postojećim resursima treba

napraviti i sprovesti plan zajedničkog

nastupa na ciljnim tržištima (kao

prijavljivanjem i reklamiranjem portala

www.gradjevinarstvo.co.yu).

Sa naše strane uradili smo seriju praktičnih

obuka za korišćenje internet servisa i

sprovođenja određenih ciljeva u marketingu

i prodaji. Detaljnije o ovome kao i

praktične materijale možete naći na sajtu

www.eunetcollege.com ■

www.buildings.com

Sajt koji daje zanimljiv izbor članaka

po oblastima, studije slučaja,

prikaze proizvoda i najave seminara

vezanih za građevinarstvo,

značajnih na svetskom nivou

www.a4a.info

Razvijen portal sa člancima, najavama

događaja, linkovima, diskusijama

o temama iz oblasti građevinarstva

i arhitekture sa područja

bivše SFRJ

www.beobuild.net

Sajt koji prikazuje novosti i pruža

uvid u aktuelne projekte za

područje Beograda. Takođe, pruža

mogućnost učestvovanja u diskusijama

o problemima i projektima

www.cmc-pro.net

Portal koji prikazuje aktuelnosti

iz oblasti građevinarstva, školu

menadžmenta, projekte, stručne

radove, a sadrži i značajnu bazu

tehnologije i mehanizacije

www.buildmagazin.com 13


TEMAbroja

Montažni objekti

– kuće od prefabrikovanih

elemenata

Imati sopstveni krov nad glavom, odnosno

dom u obliku kuće, san je mnogih porodica.

Ne bi li se delom savladala osnovna

prepreka ka ostvarivanju tog sna – novac

(potrebna i dovoljna količina istog), ljudi,

naročito u našoj zemlji i njenom okruženju,

analiziraju mogućnost kupovine montažne

kuće, odnosno kuće od gotovih, prefabrikovanih

elemenata.

Kuće od prefabrikovanih elemenata, koje se

postupkom „suve gradnje” montiraju na licu

mesta, grade se više decenija širom sveta. U

zavisnosti od potreba, finansijskih mogućnosti

ali i klimatskih uslova, primenjuju se različiti

sistemi, materijali i tehnike građenja.

U skandinavskim zemljama, već petnaest

godina postoji program izgradnje relativno

jeftinih kuća namenjenih privatnom sektoru.

Slični programi, od kojih se neki odnose

i na socijalno stanovanje, postoje i u Velikoj

Britaniji, SAD i drugde. U Finskoj je, pak,

veliki deo stambenih kuća, takođe, izgrađen

od prefabrikovanih elemenata, međutim

one nisu mnogo jeftinije od kuća izgrađenih

na licu mesta, opekarskim ili sličnim proizvodima.

Razlog tome, osim materijala koji

se upotrebljava, jeste i to što će sve one kuće

koje se ne uklapaju u standardne i modularne

sisteme, zbog svog dizajna iziskivati veći

rad, koji je bitan deo cene same kuće. Postoje

izvesni sistemi građenja kod kojih se,

takođe, primenjuju prefabrikovani elementi

(polistiren ili stiropor + armatura) koji se

zatim na gradilištu montiraju i ispunjavaju

betonom, ali će ovde više reči biti o tzv. suvom

sistemu gradnje.

Postavlja se, dakle, pitanje zašto uopšte graditi

montažnu kuću.

Iako cena može (mada ne mora) biti jedan

od presudnih faktora, neke od prednosti izgradnje

sopstvenog doma na ovakav način,

jesu:






kratak period izgradnje

laka konstrukcija

ušteda energije

niski troškovi održavanja

ekološki prihvatljivi materijali

Montažne kuće mogu biti urađene od gotovih

zapreminskih jedinica, od kojih se modularnim

slaganjem mogu dobiti različiti

modeli gotovih kuća. Konstruktivni sistem

kuća od prefabrikovanih elemenata može

biti panelni i skeletni. Panelni konstruktivni

sistem podrazumeva da su noseći elementi

konstrukcije zidovi, odnosno, paneli. Dalje

se kod takvog sistema razlikuju krupno

panelni sistem, sa većim panelima, kakvi su

često i celi zidovi sa otvorima za prozore i

vrata, i sistem sa manjim panelima. Noseći

elementi skeletnog konstruktivnog sistema

su stubovi od različitog materijala, između

kojih se dalje postavljaju zidovi od odgovarajućih

slojeva gotovih elemenata.

U Sjedinjenim Američkim Državama se

koncept suvog sistema brze gradnje dugo

razvija, te je ponuda u pogledu upotrebljenih

materijala, načina rada i cene izuzetno

raznovrsna, te su, u skladu sa tim i trajnost,

funkcionalnost, zdravstvena podobnost i

ekološka prihvatljivost objekta koji se gradi.

U poslednje vreme se, razumljivo, vodi puno

računa o energetskoj štedljivosti objekata, te

značajni projekti arhitekata u smislu montažnih

objekata prate takav trend. Kuću koja

živi (Living Home), odnosno najzeleniji

dom na svetu, dizajnirao je Steve Glenn, i

predstavlja kuću za koju se kaže da je ultraenergetski

efikasna. Za takvu kuću izuzetnog

dizajna, koja sama proizvodi svu potrebnu

energiju, biće potrebno izdvojiti 150

- 250 američkih dolara po kvadratu. Cena

ne obuhvata izgradnju temelja i transport

materijala. U Santa Moniki, u Kaliforniji,

izgrađen je prototip takve kuće, a u planu je

da u ponudi bude širok varijetet kuća veličine

od 800 do preko 4.000 m 2 , sa potpuno

prilagodljivim enterijerom.

A kod nas...

Iako se u našoj zemlji već godinama grade

montažne kuće, prema njima još uvek postoji

određena odbojnost. Najviše se strahuje

u vezi sa samom čvrstoćom konstrukcije,

zapaljivošču, truljenjem, termičkom i zvučnom

izolacijom, mogućnošću nastanjivanja

insekata, podobnošću za zdravlje. Pomenuti

problemi su, naravno, prisutni

od samog početka

primene montažne gradnje,

ali se potrebnim proračunima

potvrđuje nosivost,

primenjuju se slojevi

za zvučnu i termoizolaciju,

dok se primenom različitih

savremenih sredstava, koja

nisu štetna po zdravlje, vrši

zaštita panela od požara i

insekata.

Vek trajanja bilo koje konstrukcije,

pa tako i montažne

kuće, zavisi od stabilnosti

elemenata i kvaliteta

14 www.buildmagazin.com


TEMAbroja

materijala korišćenih pri izradi. Gotovo svi

proizvođači montažnih kuća daju garanciju

od 30 do 70 godina na vek trajanja montažne

kuće.

Verovatnoća izbijanja požara u montažnim

objektima svedena je na istu meru kao i u zidanim

objektima. Unutrašnji zidovi se obično

oblažu gips-kartonskim pločama, a spoljnji

zidovi cementnim pločama između kojih

se nalazi visokokvalitetna izolacija od nezapaljivih

materijala. Upotrebom novih materijala

i tehnologija u proizvodnji montažnih

kuća završna obrada je potpuno uporediva sa

kućama građenim klasičnim načinom.

Trajanje izrade montažne kuće je različito u

odnosu na klasičan način gradnje. Za kvalitetno

izgrađenu porodičnu kuću prosečne

kvadrature, klasičnom gradnjom potrebno

je oko 12 meseci, dok je za montažnu kuću

i njenu izradu, po sistemu ključ u ruke, potrebno

između 2 i 4 meseca. Sama montaža

objekta gotova je za svega nekoliko dana.

Kod montažne gradnje veći deo posla se

obavlja u fabrici pod jednakim uslovima, a

na samom gradilištu je potrebno svega nekoliko

dana da se kuća montira i da se počne

sa uređivanjem enterijera. Takođe, treba biti

svestan činjenice kako klasična gradnja porodične

kuće retko kad bude dovršena za 12

meseci, zbog takozvane etapne gradnje. Naime,

često zbog prevelikih apetita i premalih

sredstava investitora, gradnja kuće može da

potraje i po nekoliko godina. Kod montažnih

kuća to nije moguće, zbog načina gradnje

i useljivosti odmah posle montaže.





ugradnja montažnog dimnjaka

centralno grejanje

fasadna skela (za objekte veće od jedne

etaže)

često neophodan smeštaj i ishrana za radnike

za vreme radova

Okvirne (informativne) cene montažnih

kuća su (detaljnije se treba raspitati kod

proizvođača):

60m 2 cca - 12.000 € + posebni troškovi

70m 2 cca - 13.000 € + posebni troškovi

80m 2 cca - 14.000 € + posebni troškovi

90m 2 cca - 16.000 € + posebni troškovi

100m 2 cca - 17.500 € + posebni troškovi

Iako su cene različite, i zavise od više parametara,

može se reći da se metar kvadratni

montažne kuće, po sistemu ključ u ruke,

kreće od 250€ naviše u zavisnosti od modela,

veličine i proizvođača montažne kuće.

Posebno se obračunava:

• projektna dokumentacija

• temelji sa podnom pločom i hidroizolacijom

• roletne kutije i PVC roletne

• nabavka i polaganje završnih podnih

obloga (parket, keramičke pločice), s termoizolacijom

i glazurom

• završno bojenje zidova

• nabavka i ugradnja sanitarija

• nabavka i ugradnja neohodne elektroopreme

PRIMER KONSTRUKCIJE

SPOLJNI ZID

1. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm

2. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm

3. PVC folija (PVC foil) ………………………………………………………0,15 mm

4. Mineralna vuna (Glass wool) ………………………………………………80 mm

5. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm

6. Izoterm obloga (Isotermal casing) …………………………………………40 mm

– Ukupna debljina zida …………………………………………………149,65 mm

UNUTRAŠNJI ZID

1. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm

2. Iverica (Chipboard) …………………………………………………………10 mm

3. Mineralna vuna (Glass wool) ………………………………………………30 mm

4. Vazdušni prostor (Air spac) …………………………………………………50 mm

5. Iverica (Chipboard) ……………………………………………………………10 mm

6. Gips-kartonska ploča (Gypsum card board) ………………………………9,5 mm

– Ukupna debljina zida …………………………………………………119,00 mm

www.buildmagazin.com 15


TEMAbroja

Montažne kuće

Bor Promet

BOR PROMET iz Ivanjice se

bavi proizvodnjom montažnih

objekata svih namena

Pored tipskih kuća za stanovanje i vikendica

proizvodi i kioske, prodavnice, garaže,

hale, magacine, škole, vrtiće... U ovom

broju magazina BUILD biće predstavljene

tipske kuće iz našeg proizvodnog programa.

Zidni elementi

Zidni elementi tipskih montažnih kuća

proizvode se u radionici u modularnoj meri

120 × 260 i 60 × 260 cm. Mogu biti fasadni

ili pregradni, puni ili sa ugrađenom stolarijom.

Konstrukciju elemenata čini drveni

Montaža elemenata

Montaža elemenata i spajanje u jednu celinu

vrši se pomoću drvenih temeljača, venčanica

i lajsni koje se ubacuju u prethodno urađene

žljebove. Temeljače se premazuju bitulitom i

pričvršćuju za ankere koji su ugrađeni u betonsku

ploču prilikom njene izrade. Kondor

rolna, koju obezbeđuje kupac, seče se na

trake koje se postavljaju ispod svih zidih elemenata,

odnosno temeljača. Prilikom izrade

elemenata ugrađuju se gibljiva creva za

razvod struje koja se ne razvodi.

Stolarija se radi od zdrave i suve čamove

građe. Prema zahtevima prostorija određuju

se dimenzije otvora. Prozori i balkonska

vrata su jednostruki, ekranski, otvaraju se

Krovna konstrukcija

Krovna konstrukcija radi se od rešetkastih

nosača u svemu prema statičkom proračunu.

Krovni nosači daščaju se čamovom daskom

od 24 mm. Preko daščane oplate postavlja

se ter-hartija, vertikalna, pa horizontalna

letva, a zatim se vrši pokrivanje crepom

M 222. Kalkanski delovi oblažu se ivericom,

preko koje se stavlja stiropor i fasada.

Preko donjeg pojasa krovnih nosača

postavlja se plafonski roštilj sastavljen od letvi

48 × 40 mm, zatim PVC folija i gips-ploča, a

sa donje strane stavlja se mineralna vuna debljine

80 mm. Plafon se gletuje i mala u dva premaza.

Strehe se podšivaju lamperijom, venci

rendisanom daskom. Svi stubovi, podvlake i

ograde rade se od kvalitetne čamove građe.

Svi drveni elementi boje se sandolinom u

dva premaza.

Postavljaju se oluci od pocinkovanog lima i

ostala pripadajuća limarija.

Montaža tipskih kuća traje od 4 do 7 dana ■

ram debljine 80 mm koji se obostrano oblaže

ivericom debljine 10 mm. Između obloga

stavlja se mineralna vuna od 80 mm i PVC

folija. Nakon montaže objekata vrši se oblaganje

fasadnih zidova građevinskim stiroporom

od 40 mm, malterisanje i nanošenje

zaribane fasade. Sa unutrašnje strane zidovi

se oblažu gips-pločom debljine 9,5 mm,

gletuju i malaju u dva premaza. Zidovi sanitarnih

prostorija i kuhinje oblažu se vodootpornom

gips-pločom 12,5 mm.

oko vertikalne osovine i zatvaraju rubnim

zatvaračem, a prozori u kuhinji, ostavi i kupatilu

otvaraju se oko obe osovine. U sklopu

prozora i balkonskih vrata rade se kapci sa

pokretnim žaluzinama. Unutrašnja vrata su

duplošperovana, puna ili polustaklena. Na

zahtev kupca, prozori mogu biti okovani

okovom za otvaranje oko obe ose. Zastakljivanje

stolarije vrši se termoizolacionim

staklom 4 + 12 + 4 mm.

16 www.buildmagazin.com


orpromet@neobee.net

ul. Bedina Varoš B.B.

Ivanjica

Tel :

032 / 663-583

630-008

063 / 664-623

064 / 561-65-02

064 / 36-11-939

Beograd

Tel :

011 / 309-69-56

064 / 185-55-51

Podgorica

Tel :

081 / 608-000

069 / 012-822


TEMAbroja

ISOBAU HELLAS

OBJEKTI PO MERI

ISOBAU je osnovan 1982.

kao privatno akcionarsko

društvo za proizvodnju

poliuretanskih panela, trapezoidnih

pokrivača, limova

i lake konstrukcije

Od 1990. godine ISOBAU se proširio

u ISOBAU Hellas S.A. i KMS BU-

ILDINGS S.A.

ISOBAU HELLAS S.A. je jedna od vodećih

grčkih kompanija u oblasti proizvodnje

i isporuke izolacionih krovnih i zidnih

poliuretanskih sendvič panela sa tradicijom

Montažne garaže

preko 25 godina i ogromnim iskustvom u

proizvodnji i radu na razvoju moderne tehnologije

ISOBAU.

Za sve ISOBAU proizvode posedujemo sertifikat

o kvalitetu EN ISO 9001:2000 koji

je Međunarodni standard o kvalitetu, kao i

sertifikat EN ISO 14001 koji je u skladu sa

Međunarodnim standardom o zaštiti čovekove

sredine.

Proizvodni program

ISOBAU HELLAS S.A.

Bočni ili zidni (tipa WCL) i krovni paneli

(tipa TRS) su blago obrađeni laki građevinski

elementi za bočno i krovno oblaganje

Montažni kontejneri

zgrada ili građevina, jednostavno i brzo se

postavljaju, poseduju savršene termoizolacione

osobine, veliku izdržljivost na opterećenja

i nepovoljne klimatske uslove.

Sastoje se od dve pocinkovane ili galvanizovane

i obojene čelične ploče koje predstavljaju

omotač oko ekološke i samogasive

poliuretanske pene.

Proizvode se u velikoj paleti boja, a isporučuju

se u nominalnim debljinama poliuretana

koje se kreću od 30 mm do 120 mm.

Montažni poslovni objekat

Montažni objekti

i kontejneri tipa ISOBAU

Već 17 godina KMS BUILDINGS S.A.

uspešno razvija tehnologiju raznih tipova

montažnih objekata koristeći prevashodno

termoizolacione poliuretanske sendvič panele

ISOBAU.

Jedna od važnijih karakteristika montažnih

kuća ISOBAU je čelična konstrukcija koja

je vrlo izdržljiva, pre svega na zemljotres i

razne klimatske uslove, kao i poliuretanski

paneli ISOBAU koji obezbeđuju visoku termo

i zvučnu izolaciju.

Prostorije u objektima su kompletno opremljene

adekvatno nameni, a po želji klijenta

se mogu dodatno opemiti ili oplemeniti

drugim materijalima kao što su drvo, ukrasna

cigla, itd.

Prednosti montažnih

objekata:

Postoji mnogo prednosti izgradnje montažnih

objekata u odnosu na klasične objekte

od blokova, cigle, betona, itd.

Montažni objekti predstavljaju dobro rešenje

za trajne ili privremene potrebe. Njihove

glavne prednosti su povoljna cena, brza

montaža i mogućnost preseljenja na drugu

lokaciju a evo još nekih prednosti montažnih

objekata:

• kratak rok izgradnje: svi montažni elementi

se seku i prave u fabrici u odgovarajućim

dimenzijama, što doprinosi uštedi

vremena, tako da je njihovo postavljanje

na terenu znatno ekonomičnije, brže i jednostavnije

• objekat po meri: veliki izbor modularnih

razradjenih gotovih projekata daje nam

mogućnost da za kratko vreme napravimo

objekat po želji klijenta; projekat se

lako može prilagoditi svim urbanističkim

zahtevima i potrebama terena

• laka konstrukcija: montažni objekti su lakši

od objekata od cigle, blokova i betona,

pa omogućavaju postavljanje i na slabo

noseće površine; kao takav, projektovan

objekat je otporniji na zemljotres od klasičnih

kuća

• bolja iskorišćenost prostora: zidovi kod

montažnih objekata su tanji od klasičnih,

čime se povećava iskorišćenost prostora i

daje mogućnost promene rasporeda prostorija

kao i njihove veličine jednostavnim

pomeranjem pregradnih zidova

• ušteda energije: dobra toplotna izolacija

karakteriše poliuretanske sendvič panele,

Montažna kuća za stanovanje

a samim tim se troškovi grejanja i hladjenja

smanjuju čak i za 25-50% po sezoni

• unapred poznata cena: samim tim što je

gradnja tipska cene su određene i fiksne,

tako da je klijent unapred upoznat sa neophodnim

troškovima za naručeni objekat

po njegovoj želji ■

Predstavništvo Beograd

Vile Ravijojle 11, Beograd,

Tel: +381 11 367 90 19

Fax:+381 11 367 90 18

Mail: isobausrb@isobau.gr

Site : www.isobau.gr

18 www.buildmagazin.com


TEMAbroja

M-PROFIL

materijali za motažne objekte

-Profil je preduzeće sa sopstvenom proizvodnjom krovnih i

M fasadnih sendvič panela sa ispunama od kamene vune (protivpožarni

paneli) i polistirena (samogasivi paneli), koji se koriste za

oblaganje konstrukcija montažnih objekata. Biće, takođe, predstavljeni

trapezno, sinusno profilisani limovi i lim u obliku crepa.

Sendvič paneli

Konstrukcije od sendvič panela proizvode se od kvalitetnih i trajnih

materijala, ugrađuju se brzo, dugog su životnog veka uz jednostavno

održavanje, pa su izuzetno ekonomski opravdane. Svojstva sendvič

panela proizilaze iz načina spajanja pojedinih sastavnih elemenata u

kompozitni panel. Dva površinska lima lepe se na jezgru od kamene

vune ili polistirena. Limovi imaju superiornije mehaničke karakteristike,

dok je jezgro odličan toplotni izolator. Limovi su čelični,

pocinkovani i plastificirani. Proizvedeni su po normi EN 10147 i

EN 143 i zadovoljavaju protivpožarne norme.

Proizvode se u debljinama od 60 do 200 mm, a dužina i boja panela

je po izboru. Bez obzira na debljinu, svi paneli zadovoljavaju statiku

nosivosti.

M-Profil sendvič panel se izrađuje na gradilištu, a sastoji se od:

• gornjeg trapezno profilisanog lima OTP 30

• paropropusno-vodonepropusne membrane

• termoizolacije d=14 cm

• parne brane

• donjeg trapezno profilisanog lima OTP 18

Panel ima odlične toplotne karakteristike i u smislu fizike zgrade

zamenjuje klasičan zid debljine 50 cm. Moguće su i druge kombinacije

sendvič panela prema uslovima gradnje (raspon konstrukcije,

debljina izolacije i sl.).

Preduzeće M-Profil uskoro počinje proizvodnju panela sa ispunom

od poliuretana.

Trapezno profilisani limovi

U proizvodni program M-Profila spadaju i jednostruki trapezno

profilisani limovi. U ponudi ima sledeće vrste trapeznih profila:

OTP14, OTP18, OTP30, OTP45 i OTP150. Visoki trapezni profil

OTP 150/280, debljina od 0,75; 0,88 i 1,00 m, takođe je počeo

da se proizvodi.

Osnovni materijal za izradu profilisanih limova je kvalitetan čelični

lim proizveden u Švedskoj prema evropskim normama EN

10142 i EN 10147. Antikorozivna zaštita čeličnih limenih traka je

višestruka. Kontinuirano su vruće cinkovane uranjanjem u rastopljeni

cink čistoće 99%, sa ukupno 275 g/m cinka na obe strane, M

kvaliteta pocinkovanja i B kvaliteta površine. Tako obrađene trake

su plastificirane, prema evropskoj normi EN 10469-1, poliester

boje u sloju debljine 25 μm. Svi limovi se rade prema specifikacijama,

dužine prema su potrebama kupca u bojama prema karti

boja M-Profila.

Lim u obliku crepa

Lim u obliku crepa je visokokvalitetni proizvod u području profilisanja

limova. Na tržištu je zastupljen kao jedna od najboljih varijanti

izbora za pokrivanje svih vrsta objekata od onih najzahtevnijih

stambenih do malih individualnih vikend kuća. OCP lim u obliku

crepa zbog svoje težine i jednostavne montaže vrlo je pogodan za

pokrivanje stambenih zgrada i objekata na kojima se rade nadogradnje.

Postojanost boja na svim limovima odnosno profilima vrlo je

bitna i treba je naglasiti. Izdržljivost krovnog lima je velika, i on ima

vrlo veliku čvrstoću i otpornost uz mali presek. Krovni limovi se proizvode

u pločama čija se dužina određuje prema narudžbi kupca.

Pokrov se može montirati na sve vrste objekata i nije potrebno skidati

postojeći pokrov i konstrukciju. Limovi se mogu montirati u

dve verzije: izolirani i neizolirani. Osnovni materijal za izradu je

isti kao i kod trapezno profilisanih limova, uz preporuku korišćenja

paropropusno-vodonepropusne folije.

Krovne ploče su vrhunskog kvaliteta jer se koristi pocinkovani čelik

obojen poliesterskom bojom ili presvučen plastisolom. Prednost

našeg proizvoda je u njegovoj trajnosti (ne puca, ne lomi se, ne ljušti

se), otporan je na sve vremenske uslove, jednostavno i brzo se

montira. Limovi zadovoljavaju sve savremene estetske i ekološke

standarde.

Sinusno profilisani limovi

Sinusno profilisani limovi su nov proizvod M-Profila. Upotrebljava

se profilisani lim koji se koristi kod velikih sala jer se odlikuje

odličnom statikom nosivosti i ima mogućnost horizontalnog i vertikalnog

montiranja. Ovakvi limovi se sve više koriste zbog zahteva

većih gradnji.

Za sve svoje proizvode M-Profil nudi i svu prateću opremu.

U delatnost M-Profila spada i proizvodnja armaturnih mreža, projektovanje,

izrada i montaža poslovnih, proizvodnih i skladišnih

objekata, kao i izrada čeličnih konstrukcija. Tim stručnjaka M-Profila

svakodnevno prati zahteve tržišta, usvaja inovativna rešenja i podržava

promene, težeći da postane i ostane vaš partner u građenju.

U sklopu grupe, osim M-Profil-a iz Stare Pazove, posluju preduzeća:

M-Profil iz Zaboka, M-Steel iz Sarajeva, M-Profil iz Budimpešte,

Jelšingrad FMD iz Prnjavora, Inteks iz Mladenovca i Konstruktor

iz Zlatara ■

M-Profil

Golubinački put bb,

22300 Stara Pazova

tel: 022/311 231

310 517

310 237

e-mail: office@m-profil.co.yu

www.m-profil.co.yu

19


TEMAbroja

Modularni kontejneri

Euromodul-a

Piše: Milan Ćopić,

direktor EUROMODUL d.o.o, Nova Pazova

Investicija

Direktnom investicijom matične firme

EUROMODUL iz Rijeke, u iznosu 600.000

evra, tokom 2005. godine je u kratkom roku

izgrađena fabrika kontejnera u Novoj Pazovi,

površine 1500 m 2 , a potom je izvršen

transfer tehnologije proizvodnje modularnih

objekata. Kontejneri proizvedeni u fabrici

u Novoj Pazovi, zbog svog nespornog

kvaliteta, prihvatljive cene i dobro organizovanog

tržišnog nastupa odmah su pronašli

kupce u zemljama bivše Jugoslavije: Hrvatskoj,

Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ali i u

Nemačkoj, Holandiji...

Već tokom 2007. godine EUROMODUL je

postao vodeći proizvođač modularnih kontejnera

na tržištu Srbije, što je kompaniji

omogućilo da ugovara poslove sa najvećim

državnim i privatnim komapnijama, kao što

su MUP, NIS, EPS, Telekom Srbije i druge,

a u toku je ugovaranje izvoza na tržišta Švajcarske,

Engleske, Bliskog istoka i Afrike.

Stambeni kontejneri

Kontejneri su se, do sada, najčešće upotrebljavali

na gradilištima i to kao pojedinačni

objekti površine od 15 do 30 m 2 (kancelarijski,

stambeni ili sanitarni objekat), ali

su široke upotrebne mogućnosti doprinele

i razvoju visoko kvalitetnog proizvoda sa

odličnim termoizolacionim karakteristikama.

Upotreba industrijski izrađenih sendvič

panela i drugih savremenih građevinskih

materijala omogućila je brzu izradu kvalitetnih

objekata različitih namena zasnovanih

na konceptu modularne gradnje: poslovni

prostori, ambulante, škole i obdaništa, prodajni

saloni, radionice, skladišta i sl. Međusobnim

spajanjem osnovnih jedinica u nizu

i na sprat omogućena je brza i efikasna izgradnja

kompleksa površine i po nekoliko

stotina kvadrata.

Javni toaleti

Opremanjem kontejnera kvalitetnom sanitarnom

opremom sa senzorskom kontrolom

i oblagnjem fasada različitim tipovima završnih

obloga, izrađuju se javni toaleti visokog

nivoa higijene i konfora.

Projektanti i inovatori EUROMODUL-a

dizajnirali su i patentirali izradu tzv. samočistećih

javnih toaleta koji se u potpunosti

uklapaju u standarde hotelske higijene, a

primenu najčešće nalaze u ekonomski razvijenim

zemljama.

Prefabrikovane kuće

„FUTURA”

Proizvodnja

Kompanija EUROMODUL dizajnirala je

izradu prefabrikovane kuće FUTURA koja

je konstruisana i tehnički oblikovana tako,

da se čak i do 98% svih potrebnih radova izvodi

u fabrici. Posle završene fabričke izrade,

u roku od samo nekoliko sati kuća FUTU-

RA je, postavljanjem na temelje i priključenjem

na elektro, vodovodnu i kanalizacionu

mrežu, spremna za upotrebu.

Dimenzije

Osnovne dimenzije modula FUTURA

kreću se u rasponu od 20 do 27 m 2 , a spajanjem

više modula se, praktično, mogu dobiti

objekti za koje ne postoji ograničenje u

dimenzijama. Osnovne dimenzije su definisane

prema mogućnostima transporta, te u

tom smislu dozvoljenim gabaritima modula,

koji su do 12 m dugi, do 4 m široki i do 3,4m

visoki. Prenosivost je karakteristika koju

omogućuju navedeni gabariti dozvoljeni za

transport i masa do maksimuma od 3 tone.

Kome je namenjen

ovakav objekat

Višenamenska karakterističnost sadržana je

u mogućnosti korišćenja, odnosno građenja

modularnog montažnog objekta kao porodične

kuće, apartmana, bungalova, gradilišnog

naselja, vikendice u sklopu turističkih

kampova itd. Nadalje, ovakav objekat može

biti u službi stana, poslovnog objekta ili ateljea.

Prednost građenja objekata ovakvog

tipa ogleda se u nižoj ceni u odnosu na klasično

zidane objekte uz neuporedivo kraće

vreme izgradnje, zatim u maloj površini

zemljišta potrebnoj za postavljanje, kao i u

mogućnosti da objekat bude dodatak objektima

u nizu ili nadogradnja na već postojeći

objekat ■

EUROMODUL

Industrijska zona bb

22330 Nova Pazova

tel/fax: 022/328 003

e-mail: info@euromodul.co.yu

www.euromodul.co.yu

20 www.buildmagazin.com


TEMAbroja

Uzimajući u obzir potrebu

tržišta za novim, tehnološki

poboljšanim proizvodima

koji ohrabruju kreativnost u

arhitekturi, kompanija Trimo

osmišlja inovacije i bavi se

neprekidnim usavršavanjem

svojih proizvoda

paneli, savremeni sistemi vođenja, protivpožarne

zaštite i sistema za pranje, te se radovi

izvode i projektima upravlja u skladu

sa širokim tehničkim znanjem i iskustvom.

Sve to omogućava dobijanje jednog optimiziranog

sistema koji može biti konkurentan

na tržištu.

Kompletno sistemsko rešenje

timizirani sistem (noseći profili mogu istovremeno

biti deo fasade ili krovna potkonstrukcija,

specijalni uređaji za pranje koji su

sastavni deo fasade mogu istovremeno biti

deo aktivnog protiv-požarnog sistema, itd.).

Sobzirom na to da se svaki deo sistema najvećim

delom sastoji od Trimo proizvoda ili

proizvoda strateških partnera Trimo-a, kvalitet

je bolji a brzina građenja veća u odnosu

na slučaj kada se dobavljači različitih materijala

i izvođači različitih radova sretnu prvi

put na samom projektu.

U konkretnim projektima Trimo razmatra

detalje i specifične zahteve investitora, specifičnosti

lokacije, te svoje sistemsko rešenje

visokoregalnog skladišta prilagođava, u

meri u kojoj je to moguće, datim potrebama.

Time su investitori odnosno korisnici objekata

u dobitku u pogledu mogućnosti da se

oslone na Trimo, u brzini gradnje, i posebno

u ekonomskom pogledu.

Moguće je, naravno, posetiti izgrađena visokoregalna

Trimo skladišta i na licu mesta se

uveriti u njihovu funkcionalnost i kvalitet.

Trimo proizvodi će ubuduće biti dostupniji

na našem tržištu, jer je u fabrici u Šimanovcima

otpočela probna proizvodnja Trimo

panela ■

Trimo Inženjering d.o.o.

Bul. Arsenija Čarnojevića 99b,

11070 Novi Beograd, Srbija

T: + 381 11 2129 724

+ 381 11 2129 731

F/T: + 381 11 2129 726

E: office@trimo.co.yu

I: www.trimo.co.yu

Trimo već godinama učestvuje u izgradnji

brojnih visokoregalnih skladišta, te je tokom

rada kompanija stekla dosta iskustva u

vezi sa gradnjom ovih objekata. Oslanjajući

se na to iskustvo, kao i na znanje koje Trimo

razvija kroz projektovanje, odnosno rešavanje

problema skladištenja, dopremanja

i otpremanja materijala, a zatim izvođenje

radova, Trimo je odlučio da spajanjem „posla

i zadovoljstva” razvije sistemsko rešenje

visokoregalnog skladišta.

U pitanju je, dakle, sistemsko, kompletno

rešenje visokoregalnog skladišta upotrebom

Trimo proizvoda. Primenjuje se Trimo čelična

konstrukcija, Trimo fasada i krovni

Na osnovu navedenog, Trimo je u stanju da

svojim partnerima ponudi kompletno rešenje.

To se, dakle, ne odnosi samo na jedan

segment samog objekta (upravljanje projektom,

fasada i pokrivanje krova, konstrukcija,

tehnologija…), već na celokupni objekat sa

svim instalacijama koji deluje kao jedan op-

www.buildmagazin.com

21


TEMAbroja

Predstavljamo Vam

RUUKKI C kasete

Predstavljamo Vam Ruukki C kasete,

kao noseći konstruktivni element zidne

i krovne konstrukcije objekata. C kasete se

vezuju direktno za noseće stubove (ili grede

– u krovu), noseće čelične ili betonske

konstrukcije, isključujući potrebu postojanja

podkonstrukcije zidova, tj. rožnjača u krovu.

Upotrebom ovog elementa dobija se završna

unutrašnja površina (zaštićena poliesterskim

premazom debljine 15 μm) koja ne zahteva

dodatnu korozivnu zaštitu i bojenje, u standardnoj

beloj boji RAL 9002 ili 9010.

Male je težine, može se brzo i jednostavno

montirati, a nakon ugradnje može se odmah

započeti s radovima u enterijeru, paralelno

sa postavljanjem spoljašnjih fasadnih obloga

(trapezni lim ili limovi drugih profilacija,

Fasetti horizontalne lamele, Liberta kasete

proizvoljnih dimenzija). Dubina C kasete

zavisi od projektovane debljine termoizolacije.

Različitim zaptivkama i zaptivnim trakama

se postiže idealno dihtovanje čeličnih

elemenata, a ujedno oformljuje i prekid termičkog

mosta na svim međusobnim kontaktima

konstruktivnih elemenata, čeličnih

ili betonskih.

Između mineralne vune u C kaseti i fasadne

obloge postoji mogućnost postavljanja

Unutrašnjost objekta čiji su zidovi i plafonska konstrukcija

izvedeni Ruukki C kasetama

dodatnog sloja mineralne

vune veće gustine

i specijalne lake grede

kojima se ostvaruje

ventilisani sloj radi

sprečavanja kondenzacije

vodene pare i bolje

termičke izolacije zida.

Ukoliko želimo da postignemo

dobru ventilaciju

krovnog pokrivača,

ili fasadne obloge,

neophodno je dozvoliti

ulaz vazduha u donjoj

ravni, a izlaz u gornjoj

ravni.

Kod konstrukcija zidova

i krovova hala bez

vodoravnih lakih greda

prednost je što je prilikom montaže površina

krova pogodna za hodanje, pa je omogućeno

sigurno i brzo montiranje. Za kratko

vreme objekat u izgradnji se zatvara tako

da se dobijaju gotove unutrašnje površine

(zaštićene poliesterskim premazom debljine

15 μm), omogućujući time da radovi u enterijeru

započnu što ranije. Noseći elementi

poput C kaseta dodatno statički ukrućuju

noseću konstrukciju objekta čime se štedi na

materijalu noseće konstrukcije objekta. Debljina

lima bira se prema potrebnoj nosivosti

tj. razmaku koji je potrebno

premostiti i opterećenju koje

obloga treba da prihvati.

Kao završna, fasadna obloga

može se koristiti Ruukki profilisani

lim ili fasadne obloge

Liberta ili Fasseti.

Kompletnost

Ruukki rešenja

Spoljašnjost objekta

Ruukki rešenja za krovove i

zidove montažnih objekata

izuzetno fleksibilno odgovaraju

raznim potrebama, bilo

da se radi o pogonskim objektima,

izložbenim paviljonima,

skladišnim zgradama, garažama,

sportskim objektima,

poslovnim zgradama,

poljoprivrednim zgradama,

hlad-njačama, trgovačkim centrima ili

hangarima. Pritom nam takođe pružaju i sve

one prednosti koje daju proizvodi i usluge

koncentrisani kod jednog isporučioca. U

ponudi su, osim nosećih elemenata, spoljnih

i unutrašnjih obloga i olučni sistem, samobušeći

zavrtnji u boji fasadnog ili krovnog

lima, opšivke, slemenjaci, sigurnosni i razni

drugi elementi koji omogućuju kompletno

rešenje zida ili krova objekta.

Ruukki stavlja na raspolaganje svoje vlastite

projektante koji, nakon ispitivanja potreba

naručioca, određuju optimalno tehničko rešenje,

kao i potrebne materijale za izvođenje

i razradu detalja celokupne konstrukcije.

Kompanija Ruukki specijalizovana je za područje

metala, i na nas se možete sa poverenjem

osloniti ako su vam potrebni materijali,

komponente, sistemi ili sveobuhvatna

rešenja na bazi metala. Ruukki konstantno

radi na razvoju proizvodnog programa i načinu

poslovanja koji se uskladjuje sa vašim

potrebama ■

Ruukki Hungary Kft.

Predstavništvo Beograd

Glavna 13m, 11080 Zemun

tel/fax: +381 (0)11 3076 192

www.ruukki.com

22 www.buildmagazin.com


TEMAbroja

ENIGMA IDEA

MOBILNI OBJEKTI

Preduzeće ENIGMA idea bavi se proizvodnjom

mobilnih, modularnih poslovno-stambenih

jedinica – KONTEJ-

NERA i KONTEJNERSKIH NASELJA,

izradom čeličnih konstrukcija za hale i

uslužnim radovima u bravarskoj i mašinskoj

radionici. Do 2004. godine poslovali smo u

okviru grupacije Idea a.d, kada se izdvajamo

i nastupamo na tržištu kao samostalno preduzeće

pod imenom IDEA INVEST koje

kasnije menjamo u ENIGMA idea.

Svi modeli kontejnera su laki za montiranje

na bilo kojoj lokaciji u svetu, pogodni za

smeštaj i rad ljudi, za sanitarne čvorove, ambulante,

intendantske jedinice itd. Na sajmu

građevine prošle godine predstavili smo se

sa mobilnom modularnom demontažnom

vikend kućom kontejnerskog tipa, a u 2007.

godini krećemo sa proizvodnjom mobilne

kuće od 24 i 30 m 2 napravljene od jednog

modula.

Pozvani ste da budete naši gosti i da se uverite

u naše mogućnosti, kvalitet i kvantitet.

Modeli kontejnera

Trenutno smo u prilici da Vam ponudimo

četiri osnovna modela: „KLASIK II“

– demontažni kontejner, varijanta koja ispunjava

potrebe smeštaja ljudi i formiranja

većih poslovnih prostora bez zahteva

za nadogradnjom na sprat. „MONOLIT“

– kompletnija i kompaktnija varijanta kontejnera

projektovanog za zahtevnije kupce,

namenjen za izgradnju kontejnerskih naselja,

atestiran za nadogradnju još dva sprata

i beskonačno dodavanje modula u širinu i

dužinu. „HIBRID“ – kombinacija prve dve

Rado ćemo razmotriti Vaš zahtev, posavetovati

Vas i ponuditi Vam najbolju varijantu ■

Do sada smo proizveli preko 600 kontejnera

različitih modela za potrebe preduzeća u

Srbiji i za tržišta Rusije, Libije, Hrvatske i

Crne Gore. Sa 40 zaposlenih radnika specijalizovanih

da proizvedu preko 100 kontejnera

mesečno na 5.000 m 2 radnog prostora,

planiramo da se do kraja 2007. godine pozicioniramo

u vodeće proizvođače kontejnera

na ovim prostorima.

varijante sa tehničkim karakteristikama i jednog

i drugog, ali sa konkurentnom cenom

za bilo koje tržište. MODUL „M-25“ namenjen

je za formiranje objekata montažnog

tipa većih površina jednostavnom i brzom

montažom. Spajanjem više modula po

dužoj strani dobijaju se prostori širine preko

10 metara i dužine po želji, bez unutrašnjih

stubova.

www.buildmagazin.com

ENIGMA IDEA d.o.o. Dunavska 102

telefon: 011 20 72 300, fax 20 72 399

e-mail: office@enigmaidea.com

enigma.idea@gmail.com

http: www.enigmaidea.com

www.kontejneri.co.yu

23


TEMAbroja

Konstrukcije od lepljenog

lameliranog drveta

PIRAMIDA

Firma PIRAMIDA d.o.o. iz Sremske

Mitrovice je specijalizovana u izradi

konstrukcija od lepljenog lameliranog drveta.

Trenutno smo jedini proizvođač i izvođač

konstrukcija ovoga sistema na teritoriji Srbije

i Crne Gore. Uslužni program firme obuhvata

projektovanje konstrukcija uz primenu

odgovarajućih softvera (Tower i AutoCAD)

i na osnovu inženjerskog iskustva stečenog

na velikom broju izvedenih objekata.

Naš tim sastoji se od ljudi koji se dugi niz

godina bave izradom lepljenih lameliranih

konstrukcija. Veliko iskustvo i odgovarajuća

stručna sprema nas čine najkvalifikovanijim

za rešavanje problema u obrazovanju konstrukcija

od drveta. Pored projektovanja, vršimo

uslugu izrade elemenata konstrukcije.

Izrada elemenata vrši se i uslužno prema

nalogu investitora, a prema dostavljenoj

tehničkoj dokumentaciji.

Svi elementi konstrukcije se standardno

završno hobluju i premazuju dvostrukim lazurnim

premazom. Prema potrebama investitora

elementi se mogu i kvalitetnije završno

obraditi, uz obrazovanje odgovarajućih

fazonskih detalja. U proizvodni program

spada i izrada pratećih elemenata od čelika

koji su potrebni za međusobno povezivanje

elemenata konstrukcije u predviđeni prostorni

sklop. Ovi elementi štite se od korozije

premazima ili cinkovanjem u skladu sa

položajem i izloženosti u konstrukciji.

Mašinski smo opremljeni za usluge transporta

elemenata konstrukcije do gradilišta.

Transport se u zavisnosti od gabarita vrši ili

manjim kamionom ili šleperom. Ukoliko su

elementi izuzetno veliki njihov transport se

može vršiti i korišćenjem usluga železnice.

Krajnji element naše ponude je montaža

objekta. Naše ekipe montažera su sposobne,

uz odgovarajuće tehničko vođstvo, da

sklope bilo koji objekat koji izađe iz našeg

projektnog biroa. Kako su ovo specifične

konstrukcije, treba naglasiti da se ne preporučuje

samostalna montaža objekata velikih

raspona. Projektovanje, izrada, transport i

montaža lepljenih lameliranih konstrukcija

je naš proizvodni opus, a finalni proizvod

je konstrukcija montirana na gradilištu,

spremna za pokrivanje. Ne nudimo uslugu

pokrivanja objekata, niti bilo kakvih završih

radova.

Primena lepljenih lameliranih konstrukcija

pokriva veliko polje raznih objekata. Drvo

je sposobno da premosti velike raspone uz

primenu odgovarajućih statičkih sistema.

Uz odgovarajuću zaštitu, drvo je vrlo otporno

na agresivne uticaje sredine, što ga čini

povoljnim za izradu konstrukcija zatvorenih

bazena ili štala za razne vrste stoke ili peradi.

Kako se svaka konstrukcija posebno statički

razrađuje, konstrukcija se može prilagoditi

proizvoljnim uslovima pokrivanja. Uz svoj

estetski kvalitet i primenu savremenih premaza

za dodatno toniranje elemenata, drvo

je izuzetan enterijerski materijal. Može se

primeniti za vidne elemente konstrukcije

u ekskluzivnim objektima kao što su kafići,

restorani i hoteli.

Drvo je izuzetno istrajno u uslovima požara

što ga čini pogodnijim od drugih materijala

u uslovima požarnog opterećenja. Izdržljivost

mu se može dodatno povećati odgovarajućim

premazima. Drvene konstrukcije su

montažnog karaktera, što znači da se brzo

grade. Elementi se kroje u pogonu i obrađeni

se dovoze na gradilište, gde se vrši formiranje

projektom predviđenog prostornog

sklopa.Tehnologija proizvodnje drvenih

elemenata omogućava projektantima arhitekture

veliku slobodu forme. Tehnološki je

moguće izvesti kako ravne tako i elemente

sa proizvoljnim radijusima krivine (minimalni

radijus krivine elemenata je 2 m).

Maksimalni gabariti elemenata su ograničeni

uslovima transporta, ali se ta ograničenja

prevazilaze izborom odgovarajućeg statičkog

rešenja. Osnovni materijal za izradu

elemenata od lepljenog lameliranog drveta

je četinarska građa I klase – jela i smreka. Po

potrebi može se koristiti i drugačija građa:

bor, ariš, hrast... Svi elementi se izrađuju u

skladu sa domaćom regulativom, što znači

da se rade prema svetskim standardima.

Lepljenje elemenata vrši se sintetičkim lepkovima

iz uvoza koji su posebno izrađeni za

namenu lepljenja elemenata za nosive konstrukcije.

Ovi lepkovi su dugotrajni, velikih

mehaničkih čvrstoća i vodootporni. To nisu

lepkovi koji se primenjuju u stolarskim pogonima,

niti je tehnologija lepljenja jednaka

onoj koja se primenjuje u stolariji.

Izvedeni objekti

U Srbiji i Crnoj Gori nalazi se veliki broj

objekata izvedenih u sistemu lepljenog lameliranog

drveta: Ledena dvorana u Nišu,

sportske dvorane u Kragujevcu, Smederevskoj

Palanci, Bačkoj Topoli, Novoj Varoši,

Novoj Pazovi, sportska dvorana Đorđević

u Beogradu, sportska dvorana KMF Riverside

u Smederevu, hotel Turjak u Rožaju,

nadstrešnica Fine Dining hotela Splendid u

Bečićima, pešački most na Budvanskoj promenadi,

zatvoreni bazen Oaza u Sremskoj

Mitrovici, farma krava u Mladenovu, mauzolej

u Starom Kostolcu, benzinska stanica

RB Golf u Sremskoj Mitrovici, pozornica

Doma kulture u Guči, prodajni salon Domis

Enterijeri u Sremskoj Mitrovici, kafić

Planet Bar u Baru, kafić diskoteke Maxim

u Kotoru, kafić Dolce Vita u Rafailovićima,

centralni hol hotela Queen of Montenegro

u Bečićima, restoran Maša u Budvi, restoran

Brioni u Sremskoj Mitrovici, proizvodna

hala Todorović u Inđiji, proizvodna hala Palavra

u Novoj Bili, restoran hotela u Ovčar

banji, nadstrešnica za vozila u Čačku ■

PIRAMIDA

Promenada 11

22000 Sremska Mitrovica

tel: 022/639 205, 636 205; fax: 022 / 611 - 081

e-mail: sm.piramida@neobee.net

www.piramidasm.co.yu

24 www.buildmagazin.com


TEMAbroja

Jedna od najvećih debata u

savremenoj arhitekturi vodi

se o prefabrikovanim

građevinama

Piše: Tijana Jovanović

Pokazalo se da su prefabrikovani elementi

učinili čuda u bržoj izgradnji industrijskih

hala, skladišta, kabina ili garaža.

Ali, da li će označiti i prekretnicu u načinu

stanovanja i razvoju poslovnog prostora u

bližoj budućnosti

Prefabrikovane ili montažne kuće su građevine

koje se ne grade na licu mesta, već se

delovi proizvode u fabrici u vidu panela ili

modula, a zatim se transportuju do mesta

izgradnje. Pošto su kuće sagrađene iz delova

vlasniku je lako da montira dodatne prostorije

ili solarne panele na krovove. Mnoge od

ovih kuća mogu biti lako prilagođene specifičnostima

lokacije izgradnje, čineći ovakav

LEISURAMA

U pitanju je posebna vrsta prefabrikovanih

kuća koja je bila inspirisana

takozvanom Kuhinjskom debatom

(Kitchen debate) između Nikite Hruščova

i Ričarda Niksona u vreme otvaranja

Američke nacionalne izložbe u

Moskvi. Radnja se događa u vreme

eskalacije hladnog rata i lansiranja

Sputnika 1957. godine. Povodom tog

događaja sagrađena je kuća za koju

je američka strana tvrdila da njenu kupovinu

može da priušti svaki prosečni

Amerikanac bez veće štednje i ulaganja.

Bila je puna najrazličitijih aparata

koji su predstavljali oličenje plodova

američkog potrošačkog društva. Kuće

su bile projekat All State Properties i

dizajnera Rejmonda Livija (Raymond

Loewy) i bile su namenjene za masovnu

proizvodnju. Zanimljivo je i to da su

ove instant kuće isporučivane kompletno

opremljene, sa tanjirima, peškirima,

pa čak i četkicama za zube. Razgovor

o svrsishodnosti upotrebe takvih

instant kuća i aparata, vođen između

dva predsednika, bio je zapravo prenet

na ekonomsku osnovu, odnosno

za ili protiv kapitalizma i komunizma.

oblik konstrukcije daleko fleksibilnijim i

modernijim nego ranije.

Prefabrikovane kuće dugo nisu bile popularne

na tržištu zbog neadekvatnih materijala i

nedovoljne izolacije. Međutim, sa razvojem

tehnologije i novih materijala, ti problemi

su prevaziđeni. Danas dizajn prefabrikovane

kuće predstavlja izazov za svakog mladog arhitektu.

Dizajn postaje sve inventivniji upotrebom

najrazličitijih geometrijskih oblika i

eco-friendly materijala. Na taj način ovaj tip

kuća prati razvoj aktuelne zelene arhitekture

i održivi način gradnje i stanovanja. Veliku

prednost predstavlja i to što nakon izgradnje

ne ostaje puno građevinskog otpada. U

Evropi i Americi tržište prefabrikovanih

materijala i kuća je u stalnom usponu.

U Velikoj Britaniji, reč prefab se uglavnom

vezuje za specifični tip prefabrikovanih kuća

podignutih u velikom broju za vreme i nakon

Drugog svetskog rata, kao privremena

zamena za smeštaj vojske. Bili su to Nisen

(Nissen) kolibe i Belman (Bellman) hangari

čija je namena nakon rata preinačena. Služile

su porodicama i imale su ulazni hodnik,

dve spavaće sobe i kupatilo, što je bila inovacija

za mnoge Britance u to vreme, kao i

odvojeni toalet, dnevnu sobu i opremljenu

kuhinju. Gradili su se od čelika, aluminijuma

i azbesta, u zavisnosti od tipa građevine.

Jedna takva kuća, nakon četrdeset godina

upotrebe, postala je muzejski primerak

otvorenog muzeja Čiltern (Chiltern). U

Bristolu postoji danas još nekih sedam stotina

ovakvih kuća.

U Americi se prefabrikovane kuće javljaju

nešto ranije. Početkom prošlog veka, oko

1908. godine, u vreme Zlatne groznice, bilo

ih je moguće naručiti u delovima poštom. U

Americi su se koristile Kvonset (Quonset)

kolibe kao vojne građevine i čuvene Lustron

(Lustron) kuće za obezbeđivanje smeštaja

trupa tokom rata, ali i za povratnike iz rata.

Iako je ideja bila da ove građevine imaju

ograničenu upotrebu, mnoge su ostale naseljene

godinama pa i decenijama nakon rata.

U isto vreme bile su popularne i montažne

učionice, a njihova uloga se čak povećala za

vreme bejbi bum (baby boom) generacije.

Nakon Drugog svetskog rata javlja se problem

nedostatka stambenih jedinica. Započela

je masovna izgradnja koja se odlikovala

brzinom, ali ne uvek kvalitetom i inventivnošću

dizajna. Stanovnike tih zgrada niko

26 www.buildmagazin.com


nije pitao kako bi oni voleli da izgleda njihov

životni prostor. Za to nije bilo vremena.

U nedavnom izdanju časopisa Architectural

review, urednik Piter Dejvi (Peter Davey)

primetio je da je pre nekih četrdesetak godina

bilo nezamislivo razmišljati o stambenoj

jedinici kao o nečemu što bi trebalo da

bude dom, jer je taj deo bio rezervisan za

komercijalnu i masovnu arhitekturu. Relativno

nedavno obnovljeno je interesovanje

za individualne kuće u savremenoj arhitekturi.

Arhitekte su se konačno zapitale kako

bi trebalo da izgleda dom. Po mišljenju velikana,

kakvi su bili Volter Gropijus (Walter

Gropius) ili Mis Van de Roe (Mis

Van der Rohe), termin dom nije

se mogao odnositi na ogromna

aristokratska imanja ili viktorijanske

kuće. Prvi put u istoriji, obična

stambena kuća našla se u središtu

pažnje arhitektonske teorije i prakse.

Pre nekih sedamdesetak godina,

kredo modernizma koji je naglašavao

ulogu čistih formi, uzeo je

maha i u radikalnim rezidencijalnim

narudžbinama kao što su bile kuća Šreder

(Schroeder) u Utrehtu, Gerita Ritvelda

(Gerrit Rietveld), Le Korbizjeova (le Corbusier)

vila Savoja (Savoye) u Poasiju (Poissy)

kao i kuća Farnsvort (Farnsforth) Mis

van de Roa (Mis Van der Rohe) u Ilinoisu

(Illinois). Ovaj minimalistički apstraktni stil

prenet je u koncept radničke kuće i stambene

kuće građanske klase. Verovatno prvi put

u istoriji arhitekture, individualno i želje naručilaca

stanara zauzimaju najvažnije mesto.

Sada arhitekte zadovoljavaju potrebe potrošača,

a ne nameću svoj stav i ne insistiraju na

masovnoj gradnji kao pedesetih i šezdesetih

godina prošlog veka. Nove kuće za novog

čoveka.

Danas, kuće prate budžet stanara, kao

i njihov način života. Čovek 21. veka

je nomad. Njegova misija je osvajanje

novih prostora. Uvek u pokretu, on

nosi svoj dom i kancelariju svuda sa

sobom. Današnji nomad nikad više

ne bi trebalo da pakuje svoje stvari, jer

njegova kuća je ujedno i njegov kofer.

Bez obzira na to kuda ide, moderni

nomad svuda pronalazi svoj dom ■

IKEA BOKLOK

Sredinom devedesetih godina, Skanska

i Ikea su započele saradnju u nameri

da sagrade visokokvalitetne kuće

za svakoga. Rezultat je bio Boklok,

kuća čija je ideja vodilja – živeti pametno.

Kuće su namenjene porodicama

sa nižim primanjima, ali se mogu naći i

prave raskošne vile Boklok, u zavisnosti

od uloženog novca i potreba. Budžet

za kuće je pravljen prema prosečnom

švedskom domaćinstvu, koje čini samohrana

majka sa jednim detetom, bez

kola i prosečnom platom. Kuće su testirane

u Danskoj, Norveškoj, Finskoj,

Švedskoj i Velikoj Britaniji. Ikea planira

da ove kuće lansira na tržište i u ostalom

delu Evrope.

www.boklok.com

MALA KUĆA U PRERIJI

Arhitekte ALCHEMY WORK-a su 2003.

godine podigle prvu iz serije Wee kuća

u Americi, koje su odmah postale potpuni

hit. One dolaze u montažnom modulu,

urađenom od prirodnih materijala,

sa kompletnim priručnikom za montažu,

instalacijama, prozorima, dvorišnim

vratima, bambusovim podom i EPDM

krovom. Uz ovaj osnovni model, mogu

se dodati i stepenice, dva ili tri sprata na

stranama ili krajevima modela.

www.weehouses.com

LIVING HOMES

Nova kompanija LIVING HOMES nedavno

je izgradila prototip ovih kuća u

Santa Moniki. Rađena je po dizajnu Rej

Kape (Ray Kappe) od kvalitetnih ekoloških

materijala, sa zelenim montažnim

krovom i solarnim panelima i velikim

prozorskim površinama.

www.livinghomes.net

www.buildmagazin.com 27


TEMAbroja

Montažne hale

LINDAB

Švedska kompanija LINDAB je priznati

svetski proizvođač sistema hala, čeličnih

profilisanih limova i sistema lakih nosećih

konstrukcija, pri čemu se sve proizvodi na

bazi najkvalitetnijeg čelika.

Oko 4.900 zaposlenih u 29 zemalja, godišnja

prodaja od oko 1.000 objekata širom Evrope,

svrstavaju Lindab među lidere u oblasti

montažnog građevinarstva.

Nezadrživ razvoj LINDAB grupe doveo je

do njenog širenja, pridruživanjem kompanije

BUTLER u 2002. i kompanije ASTRON

u 2005. godini.

Dimenzije hale, njena težina i oblik, mogu

biti projektovani u okviru široko definisanih

granica, u skladu sa namenom, organizacijom

prostora i ostalim arhitektonskim zamislima

vezanim za budući objekat.

Glavna karakteristika LINDAB sistema

hala zasniva se na izboru čelične primarne

i sekundarne konstrukcije (krovne i zidne

grede od hladno oblikovanih profila), kao i

na izboru integrisanih sistema za oblaganje

i pokrivanje objekata, kao što su čelični pocinkovani

plastificirani trapezni limovi, visoki

profili, sendvič paneli, zidne kasete.

Sistem primarne konstrukcije sa međuspratnom

konstrukcijom od visokih profila

omogućava izgradnju višespratnih

objekata.

Takođe, izbor sekundarne konstrukcije

(krovne i zidne grede) od

hladno oblikovanih profila i široka

lepeza zidnih i krovnih obloga

(čelični pocinkovani plastificirani

trapezni limovi, sendvič paneli,

zidne kasete...), čine sistem hala

potpunim.

LINDAB svojim kupcima nudi

kompletan sistem hala prema

koncepciji koja obuhvata sve detalje.

Osim glavnih konstrukcionih

elemenata, u našoj ponudi su

proizvodi koji upotpunjuju navedene

sisteme i koji su u potpunosti

kompatibilni za ugradnju. To

su: sistem oluka, sistemi zaštite

na krovu, transparentni elementi,

fabrički elementi za opšivanje, industrijska

sekciona vrata, itd.

Višegodišnja iskustva, rad na

unapređenju LINDAB proizvoda

i stalno praćenje potreba kupaca,

doveli su do razvoja novih sistema, a to su

sistemi konstrukcija za fasadne zidove ispune

i za pregradne zidove, sa zvučnom izolacijom.

Ovaj novi sistem će do kraja godine

biti dostupan i na našem tržištu.

Hala u Vranju: fasada od čelicnog pocinkovanog

plastifi ciranog lima

Švedski kvalitet u Srbiji

Biti blizu tržišta je suština poslovne politike

kompanije LINDAB, a neposredni kontakt

sa kupcima je centralna ideja naše filozofije.

U svim fazama realizacije objekata (tehničke

informacije, projektovanje, izvođački radovi),

LINDAB stoji na usluzi svojim kupcima pružajući

im tehničku podršku i stručne savete.

Zaključak koji se nameće je da je LINDAB

kompanija koja uspeva da odgovori svim

potrebama svojih kupaca, nudeći kompletan

sistem u vidu višenamenskih hala, koje su

pogodne kako za potrebe skladištenja, tako i

za industrijske, poljoprivredne, komercijalne

i mnoge druge svrhe, istovremeno zadovoljavajući

sve estetske i funkcionalne zahteve ■

Hala u Senti: najveći čist raspon (48 m) u Srbiji

predstavništvo za Srbiju

Bul. Mihaila Pupina 10d (YUBC),

11070 Novi Beograd

tel/fax: +381 11 311 04 85, 311 04 86

e-mail: lindab@yubc.net

www.lindab.co.yu

28 www.buildmagazin.com


TEMAbroja

Prefabrikovane betonske

i čelične konstrukcije

ŠIRBEGOVIĆ grupa

Prednapregnute šuplje ploče

(PSP)

Prednapregnute šuplje ploče (PSP) su montažni

konstruktivni elementi sa kontinuiranim

unutrašnjim šupljinama koje umanjuju

težinu elemenata i stvaraju efikasan nosivi

presek.

Reč je o jedinstvenom proizvodu na regionalnom

tržištu, koji se odlikuje brzinom

proizvodnje, mogućnostima raznolike primene,

efikasnošću, a iznad svega, ovaj proizvod

garantuje značajnu vrednost u odnosu

na ulaganje.

U savremenom građevinarstvu gradnja objekata

u što kraćem vremenu, te ekonomičnost

bez žrtvovanja kvaliteta ili celovitosti

projekta, predstavljaju krajnji cilj svih napora.

Prednapregnute konstrukcije, a naročito

prednapregnute šuplje ploče, zadovoljavaju

ove potrebe na više načina.

Reč je o konstruktivnom elementu čija je

proizvodnja visokoindustrijalizovana primenom

potpuno automatizovane svetske

tehnologije. Proizvodni asortiman obuhvata

ploče debljine 200, 250, 300, 350 i 400 mm,

za proračunske raspone od 4 do 16m, u dva

nivoa požarne otpornosti REI 90 i REI 120

što ukupno iznosi oko 70 različitih podtipova

ploča.

Ovakva raznolikost zadovoljava sve potrebe

naručioca. U svetu se godišnje proizvede 25

miliona tona PSP-a.

ŠIRBEGOVIĆ grupa

Osnovna delatnost kompanije je projektovanje,

inženjering, nadzor i izvođenje svih

vrsta građevinskih i građevinsko-zanatskih

radova, proizvodnja, transport i montaža

prefabrikovanih armirano-betonskih, prednapregnutih

i čeličnih konstrukcija, te finansijski

inženjering. U sklopu preduzeća je

i fabrika za proizvodnju aluminijske i PVC

stolarije.

Sedište kompanije nalazi se u Gračanici

(BiH), sa poslovnicama u Beogradu, Splitu,

Zagrebu, Ptuju i Sarajevu. Stalno radeći na

vlastitom unapređivanju i usavršavanju svojih

kadrova, kompanija je osigurala vodeću

ulogu na tržištu u BiH i susednim zemljama,

te postala prepoznatljiva po kvalitetu,

brzini izvođenja radova, maksimalnom poštovanju

rokova i ukupnoj ponudi.

Preduzeće poseduje u potpunosti razvijen

inženjering za ugovaranje objekata po sistemu

„ključ u ruke”. Vlastita tehnologija proizvodnje

i montaže betonskih i prefabrikovanih

elemenata kombinuje se sa klasičnom

gradnjom. Preduzeće zapošljava oko 600

radnika, od kojih veliki broj visokostručnih

kadrova: inženjera arhitekture, građevine,

elektro i mašinskih inženjera, ekonomista,

pravnika.

„Mi zadovoljavamo potrebe ljudi za prostorom,

ispunjavanjem svih zahtjeva, vodeći

računa da uz funkcionalnost budu ispoštovana

i estetska načela arhitektonskih rješenja.

Gradimo u najkraćim rokovima, bez

žrtvovanja kvaliteta uz najpovoljnije uslove”

– moto je tima ŠIRBEGOVIĆ grupe ■

ŠIRBEGOVIĆ grupa

Patriotske lige bb, 75 320 Gračanica, BiH

tel: +387 35 700 000

fax: +387 35 703 158

GMT d.o.o. Beograd

Bulevar Mihaila Pupina 10V

pp 124 TC YUBC, 11000 Beograd

tel: +381 11 3119 448

info@sirbegovic.com

www.sirbegovic.com

■ MALA MASA:

Masa PSP-a je za 37-54% manja od mase uobičajenih ploča

■ VELIKI RASPONI:

Prednapregnute šuplje ploče mogu bez oslonca premostiti raspone

do 16 m

■ PRILAGODLJIVE SVAKOM SISTEMU GRADNJE:

Ove se ploče primenjuju ne samo u armiranobetonskim nosivim

konstrukcijama, nego i u zidanim i čeličnim građevinama

■ UŠTEDE U MATERIJALU:

Upotrebom prednapregnutih šupljih ploča ostvaruje se do 50%

uštede betona i 50% uštede armature u odnosu na klasične ploče.

To znači da se pri gradnji 1000 m 2 uštedi 35 tona betona i 7,5 tona

armature

■ JEDNOSTAVNIJA PROIZVODNJA:

Upotrebom jednakih količina materijala, radne snage i energije,

proizvede se 1 m 2 klasičnih ploča i 2,5 m 2 PSP-a

■ VISOK KVALITET

■ ISKORIŠĆENOST ŠUPLJINA

■ NOSIVOST

■ OTPORNOST NA POŽAR

■ ZVUČNA IZOLACIJA

■ FLEKSIBILNOST PRI PROJEKTOVANJU

■ RAZNE UŠTEDE

■ BRZA PROIZVODNJA

■ KRATKI ROKOVI GRADNJE

www.buildmagazin.com

29


TEMAbroja

MONTAŽNI

OBJEKTI

Čizma glavu čuva,

šubara je kvari

– narodna poslovica

Pojam „montažni objekti” podrazumeva

veoma široki dijapazon objekata,

zavisno od njihove veličine (mali, srednji,

veliki), namene (proizvodne hale, magacini,

tržni centri, radionice, garaže, stambeni

objekti...), vrste noseće konstrukcije (čelik,

beton, drvo), tipa panelnog materijala (lim,

drvo, prefabrikovani beton, poliuretanski

sendvič paneli...).

Broj kombinacija navedenih elemenata i

njihovih varijacija je zaista veliki, ali ćemo

se mi ovde pozabaviti sa dva elementa koji

su konstanta u svakoj kombinaciji: AB ploča

na kojoj celi objekat leži (čizma), i krov

(šubara) koji ima funkciju zaštite kompletne

strukture od atmosferalija.

Zahtev, koji se podrazumeva prilikom

projektovanja noseće armirano-betonske

ploče, je da njen vek trajanja bude ako ne isti,

onda svakako duži od predviđenog trajanja

samog objekta kao upotrebne celine. Da bi

se ta dugovečnost postigla, neophodno je, po

našem mišljenju, do maksimuma redukovati

broj slojeva, odnosno broj raznorodnih

materijala koji treba da funkcionišu kao

jedna celina. Budući da raznorodni materijali,

aplicirani u slojevima, imaju tendenciju

da se kad-tad odvoje i time kompromituju

funkcionalnost sistema, naš pristup predviđa

da osnovni građevinski materijal – beton

– u sebi objedini sve neophodne funkcije:

čvrstinu, vodonepropusnost, nosivost,

otpornost na habanje.

Za postizanje takvog cilja, u praksi sa uspehom

primenjujemo materijale iz Sistema

PENETRON® (www.penetron.com), koji

svojim hemijski aktivnim kristališućim

dejstvom poboljšavaju karakteristike

samog betona i obezbeđuju permanentnu

funkcionalnost. Najefikasnija kombinacija

materijala iz sistema se određuje na osnovu

konkretnih zahteva objekta, a ilustracije

radi, navodimo nekoliko materijala i njihovu

osnovnu namenu:

• PENETRON ADMIX – praškasti

aditiv koji se dodaje prilikom pripreme

betona. Postiže se aktivna hidroizolaciona

zaštita betonske ploče po celom preseku.

Moguća kombinacija sa svim tipovima

superplastifikatora ili drugih aditiva za

beton.

• PENETRON® – cementni premaz koji

putem aktivnog kristališućeg dejstva

dubinski štiti površinu na koju je nanešen

kako od pozitivnog, tako i negativnog

pritiska (16 bar).

• PENECRETE MORTAR – brzovezujući

reparatur malter sa aktivnim

dejstvom.

• PENETRON PLUS – nanosi se suvim

posipanjem praha, moguće mehaničko

utrljavanje u sveži beton.

• PENEPLUG – trenutno zaustavljanje

aktivnih prodora vode.

• PENESEAL PRO – dubinska

impregnacija betona, hidroizolacija od

pozitivnog pritiska.

• PENESEAL FH – bezbojni učvršćivač

betonske površine, idealan za pretvaranje

betonske površine u izuzetno stabilan

industrijski pod.

• PENEBAR – bubreća bentonitna

traka sa brzim dejstvom, za obezbeđenje

vodonepropusnosti na nastavcima

betoniranja...

Pravilnim koncipiranjem sistema i

adekvatnom upotrebom materijala iz

PENETRON® Sistema, postižete da čizma

vašeg objekta bude pouzdanija, dugotrajnija

i jeftinija od bilo koje druge kombinacije

materijala.

Kada je u pitanju krov vašeg objekta,

skrećemo vam pažnju na naša razmišljanja

iznešena u prošlom broju Build magazina

na temu ravnih krovova.

Ovom prilikom, još jednom ćemo vam

skrenuti pažnju na laki termoizolacioni

beton POLITERM BLU (www.edilteco.it)

koji je, zbog svojih termičkih i mehaničkih

karakteristika, a ponajviše zbog izuzetno male

mase (260 kg/m 3 ), praktično nezamenljiv u

objektima montažnog tipa. Ovaj materijal je

idealan za izradu ispunjavajućih i ravnajućih

slojeva na međuspratnim konstrukcijama, za

ispunjavajuće, ravnajuće ili nagibne slojeve

na krovu objekta.

Ako POLITERM BLU upotrebite u

sadejstvu sa nekim od kompatibilnih

hidroizolacionih sistema, postižete da šubara

vašeg objekta, umesto da ga kvari, ima i te

kako efikasnu zaštitnu funkciju ■

30 www.buildmagazin.com


promo

PROJEKTNO

FINANSIRANJE

za izgradnju stambenih i poslovnih objekata

Projektno finansiranje je

novi proizvod u ponudi

Erste Bank namenjen finansiranju

novoosnovanih, kao i

već postojećih firmi

Osnivači firmi mogu biti:

• pravna lica i

• fizička lica sa iskustvom u oblasti građevinarstva

U ponudi su sledeći modeli finansiranja:

• finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih

objekata namenjenih daljoj prodaji na

tržištu

• finansiranje izgradnje stambenih i poslovnih

objekata namenjenih rentiranju

• finansiranje izgradnje turističkih objekta

Erste Bank projektnim finansiranjem želi

da pomogne svojim klijentima u izgradnji

objekata (na području većih gradova u

Srbiji, kao i područjima priznatih turističkih

centara) koji će biti predmet prodaje ili rentiranja

na tržištu.

Zbog veličine i ozbiljnosti samih projekata

iznosi kredita idu do 80% vrednosti projekta,

odnosno minimalno EUR 0,5 mil, maksimalno

EUR 3 mil.

Period korišćenja kredita je usklađen sa

dinamikom gradnje, tako da se momentom

finansiranja računa trenutak dobijanja prijave

radova i uloženih 20-30% od vrednosti

investicije, a sredstva iz kredita se puštaju

nakon završenih privremenih situacija overenih

od strane nadzornog organa.

Dinamika otplate je usklađena sa dinamikom

prodaje (nakon završetka perioda gradnje).

Otplata se vrši iz priliva od prodatih stanova,

poslovnih prostora i garaža koji se nalaze na

namenskim računima u Erste Bank.

Takođe, obezbeđena je mogućnost i za

fizička lica da pod povoljnijim uslovima

dođu do stambenih kredita u objektima

čiju izgradnju finansira Banka:

• banka odobrava stambene kredite (uz

mogućnost odloženog početka otplate)

fizičkim licima za kupovinu stanova, u

objektima čiju gradnju banka kreditira

• sredstva od prodatih jedinica se uplaćuju

na dinarski i devizni namenski depozitni

račun korisnika kredita – investitora

• banka finansira izgradnju objekta, pa je

tako suštinski i vlasnik objekta

• sredstva od prodatih stanova ne mogu

se tretirati kao sredstva koja pripadaju

investitoru sve do dobijanja upotrebne

dozvole!

• sredstva od prodatih stanova koristiće se

za otplatu kredita od momenta kad objekat

dobije upotrebnu dozvolu

• ovakvom konstrukcijom kupci su zaštićeni

Osnovne prednosti projektnog finansiranja

kod Erste Bank:

• sigurna investicija, kako za investitora

tako i za Banku

• brža gradnja – dovoljna količina novca za

izgradnju

• brža prodaja stanova - povoljni stambeni

krediti Banke

• sigurnost za kupce stanova – sigurno dobija

uknjižen stan

• investitor nije prinuđen da u toku gradnje

prodaje stanove po nižoj ceni jer kupac

nema rizik, a investitor ima sredstva za

gradnju

• akcenat na analizi projekta, a ne analizi

preduzeća

• projekat otplaćuje sam sebe (investitor

ništa ne plaća Banci dok se objekat ne

završi, a vraćanje kredita po dobijanju

upotrebne dozvole je od priliva ostvarenih

prodajom jedinica iz objekta koji je

predmet kreditiranja)

• projekat ne angažuje dodatni kolateral

Investitora ■

ERSTE BANK a.d.

Novi Sad

Bulevar oslobođenja 5

21000 Novi Sad

Tel: 0800 201201

info@erstebank.co.yu

www.erstebank.co.yu

www.buildmagazin.com

31


arhitektura

Opštinska zgrada

u Benidormu

Razgovor vođen sa

gospodinom

Huanom Anjonom

(Juan Añon)

Pripremila: Tijana Jovanović

build: Šta nam možete reći o idejnom

konceptu projekta

H.A: Opština se gradila na ostacima bivšeg

trga, na kraju parka L’Aiguera. Ispod trga je

postojala podzemna parking-garaža, koja je

ujedno služila kao potpora.

Ciljevi projekta su bili: postaviti i podići

Opštinu Benidorm, redefinisati trg, formirati

prilaze parku i ustanoviti relaciju garaže i

nove zgrade. Mesto nudi dva suprotna efekta,

i pomalo ambivalentna, koja se moraju

integrisati. S jedne strane, pretvoriti generisani/definisani

prostor u prilaz parku iz grada,

prolazno mesto, i sa druge strane, stvoriti

trg za zaustavljanje/okupljanje publike/ljudi,

mesto sastajanja vezano za samu Opštinu.

Potreba da se sačuva postojeća podzemna

garaža otvarala je mogućnost korišćenja

postojećeg konstruktivnog sistema i implementacije

istog u nove prostore. Projektantski

reperi i uslovi vezani za našu odluku su

bili: postojeće isušeno korito reke, prostor,

trg, nova gradska vrata, kontrast vertikalnom

gradu (Benidorm ima najviše i najviši

soliter u Španiji). Okružena šumom solitera,

među kojima je i trenutno najviši soliter u

Španiji, nova opštinska zgrada primorskomediteranskog

grada Benidorma vraća gradu

horizontalnost mora sa zgradom-mostom,

podignutom nad nekadašnjim rečnim

koritom pretvorenom u gradski trg.

build: Na koji način biste opisali konstruktivno

rešenje projekta

H.A: Konstrukciju ovog zdanja čine dve

bazične komponente mosta – potpora i ploča,

koje istovremeno čuvaju suštinski karakter

gradskih vrata i praznog prostora, unutar

gradskog tkiva, koje je nekadašnje korito

predstavljalo.

Na prostranoj platformi, sa obe strane prizme,

nalaze se dve stambene baze u kojima se organizuju

ulazni hol i službe za usluge građanstvu.

Ova dva noseća elementa materijalizuju

se u betonu in situ od belog cementa i agregatu

od žućkastog kamena, specifičnog za ovo

podneblje. Na njih „naleže” sandučasta greda

koja sa skoro 100 metara dužine natkriljuje

trg i povezuje prostorije sa obe strane.

Kao kontrapunkt elementima osnove, horizontalni

element grede-mosta ističe se

svojim prefabrikovanim karakterom, otkrivajući

rešetkaste čelične grede koje ga nose.

Svi konstruktivni elementi – prednapregnute

međuspratne ploče, pregradni zidovi i fasadni

elementi montirani su tokom gradnje.

Na južnoj fasadi pokretne staklene brisoleje

regulišu količinu osunčanja preko senzora

smeštenih na krovnoj terasi. Veoma zanimljivo

je da su na brisolejima tehnikom

serigrafije utisnuta imena stanovnika grada

Benidorma.

U unutrašnjosti zgrade, na tri nivoa, organizuju

se, u vidu otvorenih kancelarija sa pokretnim

elementima, odvojene različite administrativne

službe. Deset atrija terasa, različito

raspoređenih duž spratova, nude zaposlenima

jednu malu repliku trga nad kojim se nalaze.

build: Naša zemlja otvorila se u poslednje

vreme stranim investitorima u želji da realizuje

projekte domaćih, ali i stranih arhitekata

i na taj način doprinese i poboljša trenutnu

urbanističku koncepciju. U tom smislu,

pojavljuju se ogranci stranih arhitektonskih

biroa, kao što je recimo BEVA Proyecta.

Koji su vaši ciljevi i na koji način možete da

doprinesete domaćem razvoju

32 www.buildmagazin.com


arhitektura

razgovor s povodom

XXIX SALON

ARHITEKTURE

H.A: Dvadesetogodišnje iskustvo matične

firme AIC, iz Valensije, čiji je BEVA ogranak

u Beogradu, omogućuje profesionalan

pristup pitanjima ove vrste imajući uvek u

vidu neophodno prilagođavanje uslovima

tržista u razvoju, koje iziskuje zakonske promene

po ugledu na evropski uzor, bez čije je

pomoći težak rast.

Pružanje tehničkih usluga svim domaćim

investitorima, koji shvataju da uspeh leži u

„profesionalizaciji” posla - usluga, zasnovanih

na vrednostima arhitekture u službi građana,

imajući u vidu da je svaki projekat jedan

korak u stvaranju evropske baštine. Za konstruktivnu

definiciju projekata uvek pokušavamo

da koristimo proverena rešenja, nismo

skloni „izmišljanju”, jer želimo da iza svakog

detalja postoji proizvođač u okviru građevinske

industrije i pokušavamo da krajnji izraz

predstavlja pročišćenu ideju projekta.

BEVA Proyecta je firma sposobna da pruži

usluge na polju nekretnina i projektovanja

za investitore iz Španije koje, nakon pozitivnog

iskustva i uspeha poslednjih godina

u okviru ovog sektora u zemlji, zanima prisustvo

na novim tržištima. Tržištima, sa izuzetnom

stambenom tražnjom i koja prolaze

kroz procese neminovnih promena u okviru

finansijskog sektora i sektora nekretnina.

Što se tiče imena, govorimo o svim drugim

arhitektima koji imaju sličan pristup ovim

problemima: kao Hilbersheimer, Grassi do

savremenih projektanata kao Alejandro Zaera,

sa kojim sarađujemo na nekoliko projekata

u Valensiji.

Autori i firma: AIC-PROYECTA / BEVA

PROYECTA Juan Añon, Rafael Martinez,

Gemma Marti, Ramon Calvo, Jose Ramon

Tormo ■

Zahvaljujemo gospođi Vesni Pajčin, iz

arhitektonskog biroa BEVA Proyecta

iz Beograda, ogranka matične fi rme

AIC-PROYECTA iz Valensije.

Razgovor vođen sa mr Ljiljanom Miletić-Abramović,

muzejskim savetnikom

i kustosom Odseka za arhitekturu Muzeja

primenjene umetnosti u Beogradu

build: Naslov ovogodišnjeg, 29. po

redu, Salona arhitekture je Spontani

tokovi (lokalno-regionalno-globalno).

Možete li nam reći na koji način se ovi

uticaji prepliću u domaćoj savremenoj

arhitekturi

LJ.M-A: Salon arhitekture predstavlja

godišnji pregled najnovije produkcije

domaće savremene arhitekture. Po

svom kvalitetu ima eminentno mesto u

sklopu arhitektonskih događaja u našoj

sredini. Globalno i globalizacija su

aktuelni termini u svetskim tokovima,

koji do nas dolaze kao informacije i

uticaji. Dolazi do usaglašavanja obrazaca.

Pokazalo se da su domaće arhitekte

vrlo dobro informisane o globalnim

tokovima, kao i da imaju dovoljno

znanja i talenta da sprovedu nove ideje

u delo. S druge strane, postoji i vrlo

jasan uticaj karakterističnih domaćih,

regionalnih problema kao što su pre

svega problem takozvane divlje gradnje,

opšta pretrpanost grada, urbanistička

politika koja ne prati potrebe

grada na adekvatan način. U okviru

pratećeg programa Salona, imali smo

temu My identity koja se upravo bavila

čitanjem te vrste arhitekture, kroz sociološke,

kulturološke, fi lozofske i naravno

arhitektonske poglede na ovaj

problem.

build: Da li možete da izdvojite neke

prepoznatljive uzore domaće arhitekture

u proteklim godinama

LJ.M-A: Na Salonu je predstavljen

širi tematski okvir, gde su zastupljeni

pre svega javna arhitektura, poslovne

i privredne zgrade, kao i višestruki

stambeni objekti. To je već pomak u

odnosu na ranije, gde je akcenat bio

na privatnoj kući, odnosno individualnim

stambenim objektima. Ove građevine

prate svetske arhitektonske ideje.

Mnogi projekti su urađeni tokom devedesetih,

ali zbog poznate političke

situacije tek sada su realizovani, tako

da danas oni možda deluju anahrono.

Arhitektura je kompleksna i u njoj se

prelamaju mnogi uticaji, ali je ona i

najbolji pokazatelj stanja jednog društva.

Aktuelno pitanje u našoj sredini

je pitanje investicija, vrsta objekata,

politike urbanizma i naravno estetska

i arhitektonska komponenta. Neki generalni

pravac, koji se sledi, jeste neomodernizam

i uticaj stvaralaca kod

nas u vreme kada se gradilo dobro,

znači neke šezdesete godine prošlog

veka.

build: Šta nam možete reći o nagrađenim

radovima

LJ.M-A: Ove godine bilo je oko dvesta

radova, ali je ovogodišnji žiri odlučio

da podeli manje nagrada nego

prošle godine, kako bi se istakao

značaj ovog događaja. Prva nagrada

je otišla u ruke internacionalnog tima

iz Španije. U pitanju je arhitektonski

tim Aic-Proyecta-BEVA Proyecta, iz

Valensije, a nagrada je za zgradu opštine

u gradu Benidormu. Ova odluka

je izazvala dosta polemika, međutim

Salon u svom statutu i propozicijama

ima međunarodni karakter. Na Salonu

je zastupljeno i dosta naših autora koji

rade u Evropi. Priznanje u kategoriji

Arhitektura otišlo je Zoranu Radojičiću

za porodičnu kuću Vila T u Baje Pivljanina

13 u Beogradu. Tu su, naravno,

i Jovan Mitrović i Dejan Miljković, koji

su dobili priznanje za Stambeni objekat

rekonstrukcije i dogradnje u Lazarevačkoj

ul. 1 u Beogradu. Posebno

bih izdvojila projekat za Poslovni objekat

Textil u Užicu, studija Neo (Snežana

Vesnić i Vladimir Milenković), jer je

pokazao jasnu inovativnu komponentu

u pogledu projekata za poslovne

objekte. Mustafa Musić, naš čuveni

arhitekta, dobio je priznanje za idejni

projekat svog ateljea u kategoriji Enterijer.

Priznanje u kategoriji Urbanizam,

otišlo je Miroslavi Petrović-Balubdžić

za Kompleks za sport i rekreaciju

Naseljski park, Stambeno naselje na

Čukarici u Beogradu. I, na kraju, vrlo

je značajna i publikacija Stambena arhitektura

Beograda u 19. i početkom

20. veka, Mirjane Roter-Blagojević.

www.buildmagazin.com 33


promo

POLYKEM SR

izolacioni i građevinski materijali

POLYKEM SR je multinacionalna kompanija

koja posluje u okviru RAVAGO

GROUP.

Osnovna aktivnost firme je zastupanje i distribucija

visokokvalitetnih građevinskih materijala,

najpoznatijih svetskih proizvođača.

Među poznatim svetskim brendovima, sa

kojima je POLYKEM SR u partnerskim

odnosima, izdvajamo: Dow Chemicals

Company, Flag, Armstrong, Trespa, Alchimica,

Sonoco, Caretta, Geofelt, Asphaltop i

predstavljamo njihove osnovne proizvode.

Kompanija DOW CHEMICALS proizvodi

foliju od ekstrudiranog polietilena

ETHAFOAM 222 E, debljine 5 mm, koja

predstavlja zaštitu od zvuka udara u međuspratnim

konstrukcijama. Zvuk udara je

moguće ublažiti, odnosno ukloniti, na

više načina. Najčešće se to rešava izradom

„plivajućeg poda” tj. odvajanjem cementnog

estriha od ostalih elemenata konstrukcije

pomoću materijala za zvučnu izolaciju.

Kombinacija folije ETHAFOAM 222 E

i termoizolacionih ploča od ekstrudiranog

polistirena iz grupe STYROFOAM predstavlja

odličnu termičku i zvučnu zaštitu.

STYROFOAM, plava ekstrudirana polistirenska

pena (XPS), je izolacioni materijal

izuzetnih karakteristika, razvijen u fabrici

Dow Chemicals-a. Zbog tehnologije proizvodnje

ekstrudiranjem, ploče imaju jednoliku

strukturu zatvorenih ćelija. Ova

zatvorena ćelijska struktura pruža brojne

prednosti i posebne osobine prilkom ugradnje:











niska vrednost toplotne provodljivosti za

dugi period

odlična mehanička čvrstoća

nema kapilarnog upijanja

visoka otpornost na vlagu

postojanost na cikluse smrzavanja

i odmrzavanja

dugi rok upotrebe

mala težina i laka obrada

lako se reže jednostavnim alatima

otporan na truljenje i starenje

čist, bez mirisa i ne nadražuje kožu.

Dow Chemicals je razvio širok spektar izolacionih

proizvoda koji odgovaraju specifičnim

zahtevima u garđevinarstvu i industriji:

34






Shapemate – za izolaciju zidova i serklaža

Roofmate – za izolaciju ravnih i kosih

krovova i međuspratnih konstrukcija

Floormate – za izolaciju podova sa velikim

opterećenjem

Styrofoam LB – za izolaciju PVC

i AL panela

Styrofoam RTM GV X – za izolaciju

hladnjača kamiona i vagona.

ALCHIMICA, poznati grčki proizvođač

poliuretanskih zaštitnih hidroizolacionih

premaza. Primenjuju se kod ravnih krovova,

kao primarna hidroizolacija i kao zaštita

bilo koje „crne” hidroizolacije, kao i kod mostova,

rezervoara pijaće vode, industrijskih

podova... Odlikuju se odličnom otpornošću

na različite uticaje:






vodonepropusni

paropropusni

otporni na visoke i niske temperature

izuzetno elastični kroz ceo

eksploatacioni vek

otporni na veliki broj hemikalija.

ASPHALTOP je, kao član grupacije

POLYKEM, proizvođač bitumenskih hidroizolacionih

membrana, plastomerne

APP i elastomerne SBS, ojačane netkanim

poliesterskim filcom ili staklenim voalom,

čija je gornja površina polietilenski film.

CARETTA, takođe jedan od brendova

proizvođača Asphaltop – bitumenska APP

šindra se postavlja na kose krovove kao finalni

sloj, umesto konvencionalnog crepa.

Sastoji se od bitumenske smese, ojačanja i

gornjeg sloja koji je od mineralnih škriljaca.

Proizvodi se u četiri oblika: polukružni, četvrtasti,

paralelogram i šestougaoni; i u dve

boje: zelena i terakota.

FLAG, PVC i TPO – hidroizolacione

membrane. Izuzetno efikasni sistemi, jednostavni

za ugradnju.

Primena: bazeni, tuneli, veštačka jezera, kanali,

hidrocentale, deponije, ravni krovovi.

Mehanički otporne i UV stabilne membrane,

tako da su ujedno i završni slojevi u bazenima,

rezervoarima i na ravnim krovovima.

GEOFELT, geosintetički materijali. Primenom

geosintetike ostvaruje se pouzdano

i ekonomski najpovoljnije rešenje problema

ojačanja i stabilizacije tla, separacije i filtracije.

www.buildmagazin.com

Geomreže – za armirano tlo, tkani i netkani;

geotekstili – za separaciju i filtraciju, mreže za

armiranje asfalta – odlaganje pojave reflektovanih

pukotina.

TRESPA, svetski lider u proizvodnji visokokvalitetnih

panela za oblaganje: ventilisanih

fasada, krovnih venaca i balkona, objekata

izloženih teškom habanju i prljanju, izradi

urbanog mobilijara kao i uređenju enterijera

objekata posebne namene. Poseduje bogatu

paletu sa preko 1.500 boja i dezena. Izuzetne

otpornosti na spoljne uticaje: sunce, kisele kiše,

vlagu, mržnjenje i kravljenje. Paneli su izrađeni

na bazi termički obrađenih smola ojačanih

drvnim vlaknima borovih šuma, homogenizovanih

posebnom tehnologijom (EBC),

razvijenom u laboratorijama TRESPA.

ARMSTRONG, vodeći svetski proizvođač

spuštenih plafona, neprekidno se razvija i

unapređuje svoj proizvodni program.

SONOCO, oplata za kružne stubove.

Jednokratna upotreba, laka manipulacija,

jednostavna montaža – odličan rezultat.

Raspoložive dužine: 3-9 m 2 . Raspoloživi

preseci: 15-120 cm.

IZOLACIONI

GRAĐEVINSKI MATERIJALI

Sr

Za sve informacije o proizvodima kontaktirajte

POLYKEM SR d.o.o. – Beograd,

Balkanska 29, tel: 011/306 55 77. Tim profesionalaca

stoji Vam na raspolaganju ■


promo

Moguće rešenje

problema javnih toaleta

Većini stanovnika i posetioca naše prestonice čije aktivnosti podrazumevaju

višečasovni boravak u krugu dvojke se verovatno

dogodilo da, imajući izvesne, prirodne potrebe, budu primorani da

požure kući ili uđu u kafić ili restoran i zamole za uslugu. Problem

nedostatka i nefukncionisanja postojećih javnih toaleta je u Beogradu

izuzetno izražen.

Ako urbanistima i planerima gradskog prostora nije lako da odrede

broj potrebnih javnih toaleta, a gradskim vlastima da, zatim, uspeju

u tome da pronađu potrebne i adekvatne lokacije za toalete, postavlja

se pitanje zašto postojeći javni toaleti ne funkcionišu.

Prepreka koja stoji na putu rešavanja ovog, za grad, važnog problema

je nedostatak sredstava za održavanje, a naročito za izgradnju

novih WC-a. Ono što bi, međutim, trebalo imati u vidu jeste praksa

većih svetskih, evropskih, pa čak i gradova u okruženju, koja podrazumeva

postojanje strategije rešavanja problema javnih toaleta, koja

bi omogućila da grad, na osnovu nje, nešto i zaradi.

Slično kao gradski prevoz i javni toaleti mogu biti mesto pogodno za

reklamu. Za one koji se moraju izgraditi neophodno je da grad uloži

potrebna sredstva, ali se zatim zidovi i unutrašnje površine mogu

koristiti kao prostor za reklame. Postoje, naravno, i pokretni toaleti

i to oni koji se priključuju na instalacije i drugi, sa rezervoarom. U

slučaju prvog tipa, neophodni su investicioni troškovi za nabavku,

koji zavise od tipa toaleta i sistema za čišćenje. U Francuskoj su

patentirani samočisteći montažni toaleti koji su izuzetno pogodni

za gradske uslove, a u okruženju, tačnije u Hrvatskoj, proizvode se

slični toaleti sa nižom cenom.

Problem se može rešiti i na jednostavan način, iznajmljivanjem pokretnih

WC-a, u obliku kabina. One bi, zbog urbanističkih uslova,

mogle da u dovoljnom broju budu postavljene u gradskim parkovima,

a njihovo održavanje i redovno pražnjenje radi firma koja

toalete iznajmljuje. Spoljne strane toaletskih kabina mogle bi biti

mesto pogodno za reklamu, što bi moglo da pokrije deo troškova

za iznajmljivanje.

GISEL pokretne WC kabine

GISEL kabinama nije potreban

priključak za vodu i, ukoliko se

iznajmljuju, nema investicionih

troškova. Prostor potreban za

jednu kabinu je 1,2 m². U cenu

iznajmljivanja je uključen dovoz,

montaža i odvoz kabine.

One mogu biti postavljene na javnim gradskim

površinama, ali kao što je to poznato, i

na gradilištima i na mestim održavanja različitih

manifestacija, kakvi su na primer veliki

koncerti ili festivali.

Zapremina razervoara kabine iznosi 280 litara

a pražnjenje se vrši jednom nedeljno. Uz

pražnjenje se vrši pranje, dezinfekcija, i punjenje

rezervoara novom tečnošću koja sprečava stvaranje bakterija i

neugodnih mirisa, a zadovoljava sve ekološke standarde.

Sama cena iznajmljivanja bi, naravno, zavisila od broja kabina, perioda

korišćenja i lokacije na kojoj se GISEL kabine postavljaju ■

GISEL WC kabine

Petra Mećave 23, 11000 Beograd

tel/fax: 2543-162

mob: 062/200-390

36 www.buildmagazin.com


Čiste, praktične i ekološki prihvatljive

kabine nije potrebno spajati na vodovodnu

ili kanalizacionu mrežu. Rezervoar

kabine je 280 litara što omogućava

sigurnu nedeljnu upotrebu do 15 osoba te

su servisiranje i pražnjenje kabina u

nedeljnom ciklusu. Pražnjenje se obavlja

specijalnim vozilom, rezervoar se posle

pražnjenja puni dezinfekcionim sredstvom

koje zadovoljova sve ekološke i sanitarne

norme i sprečava razvoj bakterija i

neugodnih mirisa.

MOBIL WC

"Atrik-Boxi"d.o.o. osigurava brzu i tačnu

dostavu, nedeljno čišćenje i odlaganje

fekalija, održavanje tehničke ispravnosti

kabina, dezinfekcijsku tečnost i toalet

papir.

• gradilišta

• koncerte

• manifestacije

Pogodne su za:

• parkove

• kupališta

• parkirališta

MI GARANTUJEMO EKOLOŠKO

ODLAGANJE FEKALIJA

ATRIK-BOXI

Petra Mećave 23, 11000 Beograd, Srbija

tel: 3541-283

fax: 3558-552

mob: 065/88888-25

e-mail: atrik@yubc.net


fokus

SIMPROLIT ®

BLOKOVI

ZIDOVI OD SIMPROLIT® blokova

debljine 25,0 cm imaju 2,5 puta bolje

termičke karakteristike od propisanih za

naše klimatsko područje, pa ih nije potrebno

dodatno utopljavati.

Izgradnjom objekata Simprolit® blokovima

rešavate i problem protivpožarne saglasnosti,

jer zid od Simprolit® bloka d=25,0 cm

ima otpornost na dejstvo požara preko 180

minuta (El 18O).

Fasadni zid od Simprolit® bloka debljine

25,0 cm obostrano omalterisan, težak

je svega 164 kg/m² zida (npr. omalterisani

pregradni zid od opeke debljine 12 cm težak

je 260 kg/m² zida).

Zidovi izidani Simprolit® blokovima su najdugovečniji

od svih konkurentskih proizvoda,

jedini su koji „dišu”, otporni su na veoma

visoke i veoma niske temperature, termoizolacioni,

zvukoizalacioni, paropropusni, komfortabilni,

seizmootporni, ekonomični.

Zidanjem Simprolit® blokovima dobijate i

preko 10% dodatne prodajne neto površine

unutar istih gabarita objekta!

Rezultati mnogobrojnih istraživanja u svetu

poslednjih godina pokazuju da se, kao jedinstven

put povećanja kvaliteta uz istovremeno

sniženje cene koštanja kvadratnog metra

stambenog prostora, javlja povratak jednoslojnim

konstrukcijama fasadnih zidova.

Jednoslojni zidovi od Simprolita® debljine

samo 20 cm zadovoljavaju termičke zahteve

svih klimatskih regiona Balkana, a zidovi od

Simprolit® blokova debljine 25 cm previšuju

norme i preko 100%. Pri tome, koriste se

samo Simprolit® blokovi, beton za ispunu,

malter za tanko malterisanje ili gletovanje i

završna boja.

Simprolit® blokovi imaju izuzetno dobre i

druge pokazatelje: ne upijaju vlagu, nemaju

pojave glivica i buđi, zidovi „dišu”, otporni

su na mraz preko 100 ciklusa, otporni na

požar preko 3 časa, seizmički izuzetno stabilni,

konstruktivno nosivi i preko 20 spratova

bez dodatnih stubova ili greda itd. U

prostorijama izidanim od Simprolit ® blokova

ne samo da se ostvaruje komfortnost

življenja, već su u potpunosti ispunjeni i svi

ekološki zahtevi.

Objekti izgrađeni Simprolit® elementima

pokazali su se kao najekonomičniji ne samo

u izgradnji, već i u eksploataciji, te se Simprolit®

sistem javlja i osnovom značajnog

pojeftinjenja kvadratnog metra prostora.

Zahvaljujući njihovoj lakoći, zidanje Simprolit®

blokovima nema konkurenata kada

se radi o nadogradnji postojećih objekata

i izgradnji mansardi. Tamo gde se drugim

materijalima bez sanacije temelja moze

nadzidati maksimalno sprat, primena Simprolit®

sistema omogućava nadgradnju dva

i više spratova te iste težine.

Kod zidova izidanih od Simprolit® blokova

treba istaći i jedinstvenu mogućnost

kompenzacije toplotnih gubitaka zbog zastaklenih

fasadnih otvora – umesto da se

povećava ili debljina zida ili broj grejnih

tela, kod objekata Simprolit® sistema to se

rešava prostim dodavanjem uložaka unutar

Simprolit® blokova iste debljine.

38 www.buildmagazin.com


fokus

Simprolit ® sistem je trenutno najoptimalniji sistem gradnje

u svetu koji istovremeno zadovoljava sve neophodne karakteristike

dugovečne i ekološke gradnje i to:

Dugovečnost

Termoizolacija

Otpornost

na mraz

Hidrofobnost

Otpornost

na požar

Aseizmičnost

Letnja

stabilnost

Nosivost

Ekologičnost

Ekonomija

Investitora

Ekonomija Izvođača

Ekonomija

korisnika

Simprolit ® je najdugovečniji medju analozima - po Certifi katu NIISF

RAASN, više od 50 godina

Simprolit ® blok debljine svega 20 cm zadovoljava sve klimatske regione

Balkanskog regiona

Otpornost na mraz Simprolit ® blokova je veća od 100 ciklusa zamrzavanja

u surovim uslovima ruske zime

Simprolit ® blokovi ne upijaju vodu, pri ispitivanju u Moskvi Simprolit zidovi

imali su vlažnost < 1%

ЕI180, otpornost na dejstvo požara Simprolit ® fasadnih i pregradnih

blokova veća je od 3 časa

Lakoća, nosivost i duktilnost konstrukcije obezbeđuju visoku

aseizmičnost Simprolit ® sistema

Optimalno sadejstvo termoizolacije spolja i iznutra čini Simprolit ® zidove

zimi toplim, a leti prohladnim, što je ne malo važno sa aspekta štednje

energije i zimi i leti, a uzimajući u obzir postojeće klimatske promene

Zidovi od Simprolit ® blokova, zapunjeni betonom i armirani, imaju visoki

stepen nosivosti – za klasu veći nego zidovi od drugih termoizolacionih

blokova

Simprolit ® sistem je jedan od retkih građevinskih sistema u svetu u kojem

zidovi „dišu”, ne upijaju vodu, nemaju pojave gljivica i buđi i neagresivni

su u odnosu na armaturu, ankere i vodene cevi

Kratki rokovi gradnje

Više od 10% dodatne prodajne površine objekta

Znatno smanjena količina potrebnog matrijala i radne snage

Kvalitetna i ekonomična, brza i dugovečna gradnja

Lak, jednostavan i jeftin horizontalni i vertikalni transport

Odsustvo oplate i potrebe utopljavanja termičkih mostova

Odsustvo potrebe za angažovanjem specijalizovanih proizvođača

Jednostavnost izvođenja radova i znanto smanjeni broj radnih taktova

Velika brzina izvođenja radova i kratki rokovi predaje objekta

Dugovečan, siguran, kvalitetan i jeftin stambeni prostor,

Ekološki (zidovi dišu), ne zrači niti akumulira radioaktivno zračenje

Nema potrebe za dodatnom ventilacijom i kondicioniranjem vazduha

Znatna ekonomija sredstava kod održavanja i eksploatacije objekta

Simprolit ® sistem izvođenja novih,

kao i utopljavanja i nadogradnje

postojećih objekata, obezbeđuje

ekološki, ekonomičan,

kvalitetan i dugovečan stambeni

prostor.

ZA NAS, NAŠU DECU I UNUKE!

U nastavku rubrike prikazane su Projektanske

oznake i građevinska fi zika Simprolit

® blokova, a zatim deo diplomskog rada

Snežane Isaković, diplomiranog građevinskog

inženjera.

Simpro d.o.o. i Simprolit d.o.o.

Kostolačka 67/2, 11000 Beograd

tel/fax: +381 0(11) 397 67 70

397 67 71

www.simprolit.co.yu

www.buildmagazin.com 39


fokus

PROJEKTANTSKE OZNAKE I GRAĐEVINSKA FIZIKA

SIMPROLIT ® BLOKOVA

Simprolit blokovima dodeljeno je unificirano

označavanje:

I. Ispuna šupljih podužnih otvora, orijentisanih

ka unutrašnjosti objekta:

0 – bez ispune

B – beton

С – Simprolit polistirolbeton

II. Poprečni termoizolacioni ulošci, u sredini i na bočnim stranama

blokova:

0 - bez poprečnih termoizolacionih uložaka

P - poprečni termoizolacioni uložak od polistirola ( stiropora ),

debljina zavisi od tipa bloka

S - poprečni termoizolacioni uložak od Simprolit jednoslojne

(SOP) ploče, debljina zavisi od tipa bloka

III. Podužni termoizolacioni ulošci, orijentisani ka spoljašnjoj

strani zida, debljina po zahtevu termičkog proračuna (u santimetrima):

0- bez podužnih termoizolacionih uložaka

P (1, 2……) – podužni termoizolacioni uložak od polistirola (stiropora),

debljine (1, 2…) cm.

S (1, 2……) – podužni termoizolacioni uložak od Simprolit SOP

ploče, debljine (1, 2…) cm.

Oznake termo-zvuko-fizičkih karakteristika

SIMPROLIT ® blokova:

• Ro [=] m 2 °С/W:

• R [=] m 2 °С/W:

• R potr

[=] m 2 °С/W:

Ukupan otpor prolasku

toplote kroz konstrukciju fasadnih zidova

Otpor prolasku toplote elemenata fasadnih zidova

Propisani ukupan otpor prolasku toplote fasadnih

zidova

Ro= R + 1/α u

+ 1/α s

≥ R potr

gde je:

• α i

[=] W/m 2 °С:

Koefi cijent termoprenosa unutrašnje površine

fasadnih zidova

• α e

[=] W/m 2 °С:

Koefi cijent termoprenosa

(za zimske uslove) spoljašnje površine fasadnih zidova

• K [=] W/m 2 °С: Termički koefi cijent prolaska toplote elemenata u zidu

• ΣK [=] W/m 2 °С: Termički koefi cijent prolaska toplote zida od elemenata

• [=] (min. 10 – za zidove ka severu, 15 – za ostale zidove, 25 – za

krovove)

Letnja stabilnost

• D24 [=] W/(m 2 °С):

Koefi cijent toplotne inercije

• t 1

[=]°C (t i

=unutrašnja temperatura u °C; t e

=spoljašnja temperatura u °C):

Komfortabilnost

gde je:

t i

= Proračunska temperatura unutrašnjeg vazduha u °С, saglasno tehnickim

normativima

t e

= Proračunska temperatura spoljašnjeg vazduha u °С, saglasno tehnickim

normativima

R w

[=] dB:

Nivo zvučne izolacije fasadnog zida

q [=] kg/m 2 : Težina kvadratnog metra zida (sa betonskom ispunom i tankim

malterisanjem sa obe strane)

Navedeni Simprolit ® blokovi debljina: 25 cm,

20 cm i 12 cm više nego zadovoljavaju termičke

zahteve za klimatski region Balkana. Ostale mnogobrojne

kombinacije Simprolit blokova za sve

regione sveta date su u katalogu „Gradjevinska fi -

zika Simprolit blokova i ploča” koji se može učitati

sa interneta ili sa CD-a, koji sadrži oko 700 Mb tekstova,

slika, fi lmova, animacija, crteža, sertifikata i

dr., a koji se može poručiti telefonom ili poštom.

40 www.buildmagazin.com


Optimizacija građenja

primenom SIMPROLIT ® proizvoda

na primeru stambeno-poslovnog objekta u ul. Dimitrija Tucovića u Beogradu

Opšte gledano savremeni građevinski termoizolacioni

materijali bi, pored zahtevanih

fizičkih, hemijskih i drugih svojstava,

morali da zadovolje i vrlo značajan zahtev

u smislu ekonomičnosti, kako pri izgradnji,

tako i pri kasnijoj eksploataciji objekta.

Stoji činjenica, da bez obzira na svoje želje

i potrebe, svaki investitor je zainteresovan

da sagleda funkcionalna rešenja koja mu

omogućavaju jeftiniji projekat, kraće vreme

realizacije, povoljniju eksploataciju,

modernije sisteme u objektu, supstitute

materijala koje mu nude određene pogodnosti.

Koncepcija diplomskog rada je takva da

su u prvom delu prikazana osnovna fizičko-mehanička

svojstva Simprolita, sa

akcentom na eksperimentalno ispitivanje

primene Simprolit® blokova pri niskim

temperaturama, dok je drugi deo ovog

diplomskog rada posvećen uporednoj

tehno-ekonomskoj analizi standardnog

načina građenja i Simprolit® proizvoda

(Simprolit® blokova, Simprolit® ploča

i Simprolit® monolita u svojstvu cementne

košuljice). Rezultati ovih analiza ukazali su

na ekonomske efekte koje bi investitor mogao

da ostvari primenom pomenutih Simprolit®

proizvoda na predmetnom stambeno-poslovnom

objektu u ul. Dimitrija

Tucovića, odnosno kod objekata sa sličnim

projektnim rešenjem.

Tehnički opis objekta

Objekat je postavljen na uglu ulica Dimitrija

Tucovića i Marka Oreškovića. Spratnost

objekta je Pg+Pr+6+O+Pk, a ukupna površina

iznosi 4195,81 m 2 . Konstrukciju objekta

čine AB sistemi zidova, arm.bet. stubovi,

sa arm. bet. gredama, horizontalni i vertikalni

serklaži u pregradnim zidovima od

giter blokova 20 i 25 cm. Fasadni zidovi su

projektovani kao sendivč zidovi u slojevima

– giter blok 20 i 25 cm, AB platno 20 cm,

stiropor 5 cm i puna opeka na 12 cm), ukupne

debljine od 32-46 cm. Pregradni zidovi

projektovani su od pune opeke na12cm.

Optimalnije rešenje

Simprolit® proizvoda blokova. Projekat

građevinske fizike za predmetni objekat za

slučaj primene Simprolit® proizvoda uradilo

je preduzeće za inženjering, konsalting i

promet „Simpro” na osnovu koga su usvojeni

analogni blokovi za fasadne zidove date

originalnim projektom, a tako da odgovaraju

zahtevima građevinske fizike koji je

za predmetni objekta rađen na kompjuteru

pomoću programa GFN.EXE autora Arana

Teodorčevića.

Spoljašnji zid SZ01

- Projektom data konstrukcija

Faktor prigušenja amplitude oscilacije temperature =198.08

=198.08 > =15 - konstrukcija zadovoljava

- Analogni zid od

Simprolit bloka

SBS-20;

Procena troškova

d

[cm]


[kg/m 3 ]


[W /m·K]

R

[m 2 K / W]

1 PRODUŽNI MALTER 2.00 1700.00 0.850 0.024

2 GITER BLOK 20.00 1200.00 0.520 0.385

3 STIROPOR 5.00 25.00 0.041 1.220

4 PUNA OPEKA 12.00 1600.00 0.640 0.188

5 CEMENTNI MALTER 2.00 1800.00 0.870 0.023

K = 0.498 W/m 2 K dzida=41cm R = 1.840 m 2 K / W

( Kmax = 0.9 W/m 2 K) T EZINA G = 503.25 kg / m 2 R k = 2.010 m 2 K / W

Prikaz karakteristicnog zida na predmetnom objektu




Razlika SZ01 i SBS-20 .................................................................................................... 40 - 21.5 = 18.5 cm

Razlika SZ04 sa ’demit oblogom i SZ04 sa SUP-10..........................................................33 - 31.5 = 1.5 cm

Razlika SZ05 sa stiroporom i punom opekom i SZ05 sa SOP-8........................................41 - 29.5 = 11.5 cm

Razlika SZ06 i SBDS-25 ................................................................................................. 32 - 26.5 = 5.5 cm

Razlika UZ05 i SBDS-25....................................................................................................32 – 27.0 = 5.0 cm

Razlika UZ07 i SBDS-20....................................................................................................26 – 22.0 = 4.0 cm

Korisna površina koja se dobija, primenom Simprolit proizvoda, na tipskom spratu:

fokus

Procena troškova za zidarske radove predmetnog

objekta rađena je primenom modela

zasnovanog na aktivnostima. Pri čemu je

svaka aktivnost pojedinačno analizirana, u

smislu potrebnih resursa i troškova, uz korišćenje

standardnih normativa rada u visokogradnji.

Aktivnost je osnovna jedinica realizacije

projekta u mrežnom planiranju, koja

predstavlja tehnološki i vremenski zaokruženu

celinu. Ovaj model procene troškova

izabran je jer omogućava simultanu procenu

vremena i troškova.

Inicijalne uštede primenom

SIMPROLIT ® proizvoda

Uporednim analizama troškova dve razmatrane

tehnologije, koja je vršena na

osnovu detaljne procene troškova, došlo

se do zaključaka u vezi mogućih ušteda

koje bi se ostvarile primenom analiziranih

Simprolit® proizvoda. Ekonomičnost

primene ovih proizvoda pokazala

se kako u samom izvođenju zidarskih

radova, tako i u izvođenju AB radova

što je posledica izuzetne lakoće ovog

materijala. Takođe, karakterisitka Simprolit®

fasadnih blokova koja se ogleda

u mogućnosti da pri istoj debjini bloka,

pomoću umetaka, povećaju termoizolaciju

zida, omogućava povećanje korisne

površine i proporcionalno tome umanjenje

krajnje cene za svaki dobijeni 1m 2 objekta.

Na taj način investitor ima zaradu po svakom

dužnom metru fasadnog zida izidanog

Simprolit® blokovima.

U daljem tekstu prikazaće se rezultati izvršenih

analiza.

Kao optimalnije rešenje projektovanih zidova,

analizirana je primena pomenutih

P = (480+500+80+560+480+560+480+500+520+75+208+379+208+320+250+276+190+260.5+340+480)*18.5*10 -2 + (490+505)*1.5*10 -2 + 251.6*11.5*10 -2 +

+ (154+325+54+154)*5.5*10 -2 + (130+12+333+475)*5.0*10 -2 + (167*2+167*2)*4.0*10 -2 15m 2

Dobijena korisna (prodajna) površina za ceo objekat: P=120m 2

www.buildmagazin.com 41


fokus

Značajne uštede u izvođenju radova primenom SIMPROLIT ® proizvoda

Daleko manja težina objekta direktno utiče na dimenzije

nosivih elemenata i količinu armature u

njima, počev od temlja, preko stubova i greda, pa

sve do smanjenja seizmičkih uticaja zbog manje

mase objekta.

Kraće vreme realizacije objekta primenom SIMPROLIT ® proizvoda

Sa prikazanih dinamičkih planova može

se uočiti da je primenom SIMPROLIT®

blokova potrebno znatno manje taktova u

gradnji. Generalni zaključak u vezi vremena

realizacije projekta, na osnovu prikazanih

dinamičkih planova i ciklograma, je da

se primenom Simprolit blokova značajno

ubrzava gradnja pri čemu je za izvođenje

radova u tom slučaju potrebno angažovati

manji broj radnika. Kraće vreme realizacije

projekta je svakako još jedan od faktora koji

utiče na smanjenje ukupnih troškova kod

izvođenja objekta.

Zaključak

Primena razmatranih Simprolit elemenata

u odnosu klasičan način izvođenja

radova, pokazalo se kao znatno optimalnije

rešenje koje se ogleda u značajnom

smanjenju ukupnih troškova i vremena

realizacije objekta, što je posledica:






manjeg utroška materijala;

manjeg broja taktova u gradnji;

zidanje ovim proizvodima ne zahteva

visokokvalifikovanu radnu snagu;

lakoće Simprolit proizvoda (lakša

manipulacija, lakši horizontalni i vertikalni

transport; smanjenje ukupne

težine objekta);

Simprolit proizvodi ne zahtevaju debeo

sloj maltera.

Ekonomska efikasnost primene Simprolit

blokova naročito se ogleda u dobijenoj

korisnoj površini u okviru istih gabarita

objekta.

SIMPROLIT SISTEM

42 www.buildmagazin.com


Japanski naučnici su izmenili strukturu kristalne

rešetke cementa i pretvorili je u tanku, providnu

membranu koja provodi električnu energiju. Ovakav

materijal bi mogao da bude zamena za retke metale

kao što je indium. Struktura običnog cementa satransmaterijali

PROZOR OTPORAN NA ZVUK

Ekstremno bučna okruženja blizu aerodroma, puteva

i velikih zabavnih centara, predstavljaju veliki

problem za stanare, pošto obični prozori ne pružaju

adekvatnu zaštitu. Dvostruko ili čak trostruko staklo

apsorbovaće visoke frekvencije, ali ne može da učini

ništa protiv visokofrekventne buke koju proizvode

avioni ili, recimo, bas-tonovi glasne muzike.

Naučnici sa Instituta Fraunhofer za strukturalnu izdržljivost

i sigurnost sistema (Structural Durability

and System Reliability) i Tehnološkog univerziteta

u Darmštatu (Darmstadt) nedavno su razvili prototip

prozora otpornog na zvuk. Jedan od naučnika, dr

Tnilo Bejn (Tnilo Bein), saopštio je da je ovaj novi

tip prozora uspeo da smanji buku u proseku za šest

decibela u frekvenciji od 50 do 1000Hz. Takođe,

predvideli su smanjivanje buke motora putničkog

aviona u frekvenciji ispod 1000Hz za 10 decibela.

Rešenje su pronašli u čipu, prikačenom na prozorsko

okno, koji smanjuje vibracije stakla izazvane bukom.

Prototip je predstavljen na Sajmu u Hanoveru

(Hannover) u aprilu.

stoji se od asimetričnih rešetaka, što ga čini slabim

provodnikom elektriciteta. Ali, postavljanjem smeše

cementa sa titanijumom unutar staklene šipke i zagrevajući

je do 1100 °C naučnici su stvorili homogenizovanu,

simetričnu rešetku koja provodi električnu

energiju kao metal.

ACOUSTICEL

Ovaj izolacioni materijal dobija se od reciklirane

EPDM gume, ne sadrži nikakve štetne materijale i

ne proizvodi toksičan dim ili izduvne gasove. Guma

nastaje od starih automobilskih guma isečenih na

tanke trake. Ova izolacija se prodaje u 10 mm tankim

rolnama za podove i dužine 1 m 2 za zidove.

Lišće i delovi stabla palme prave veliku količinu đubreta

koje nastaje u procesu proizvodnje ulja. Ipak,

ovi materijali suviše su dragoceni, da bi se tek tako

bacali. Zato se ovaj materijal sada koristi za proizvodnju

panela za građevinsku industriju, ali i industriju

nameštaja. U termomehaničkoj obradi ovih otpadnih

materijala, para zagreva vlakna koja se potom melju.

Ovoj smesi se na kraju dodaje lepak i materijal se

stavlja pod vrelu presu da bi se postigla odgovarajuća

gustina i čvrstina panela.

SOLID POETRY

Holandski dizajneri Frederik Molenšot (Frederik Molenschot)

i Suzan Hapl (Susanne Happle) dizajnirali

su betonske pločice koje otkrivaju reljefne šare kada

su mokre. Dizajneri očekuju da će Solid Poetry pločice

biti savršeno prikladne za vrtove, bazene, kupatila,

saune ili bilo kakvo okruženje koje je podložno

čestim promenama vlažnosti.

PODNE OBLOGE OD BAMBUSA

U poslednjih nekoliko godina, podne obloge od

bambusa postale su konkurentska alternativa konvencionalnim

drvenim podnim oblogama. Bambus

je, kao materijal, vrlo zahvalan zbog svoje otpornosti

i dugotrajnosti. Takođe, mnoge vrste bambusa

UPOTREBA SOJE

U GRAĐEVINARSTVU

Trenutno dosta pažnje privlači upotreba soje kao

građevinskog materijala, naročito u projektima za

klijente koji su alergični na isparenja hemikalija.

Proizvodi na bazi soje ne sadrže formaldehid i, u

interakciji sa drugim hemikalijama, ne emituju štetna

isparenja. Neki od proizvoda na tržištu, koji su bazirani

na soji, uključuju lepila, premaze za drvo i beton,

a njihova najnovija uloga je kao izolacioni materijal.

Trenutno se može naći i kao izolacioni panel, ali i u

vidu spreja za izolaciju.

www.soyol.com

CEMENT KOJI PROVODI STRUJU

sazrevaju u roku od tri do šest godina, dok bi recimo

javoru ili hrastu bilo potrebno pedeset godina. Zbog

toga je bambus mnogo jeftiniji i sve više se koristi u

građevinskoj industriji. Na žalost, lepila koja se koriste

u proizvodnji laminata bambusa najčešće sadrže

formaldehid. Međutim, nova tehnologija omogućila

je da se koriste lepila koja se ne zasnivaju na formaldehidu.

www.bamboomountain.com

www.greenfloors.com

www.bamboohardwoods.com

PANEL PLOČE OD PALMINIH

VLAKANA

Malezija snabdeva 50 odsto ukupnog svetskog

tržišta palminim uljem, sirovim materijalom koji se

dosta koristi u prehrambenoj i hemijskoj industriji.

44

www.buildmagazin.com


promo

RAČUNARSKE MREŽE

Ex Ecentar d.o.o. je dinamična

beogradska firma, kakva

je, uostalom, i čitava informaciona

tehnologija koja je

oblast našeg delovanja

Ex Ecentar je u mogućnosti da projektuje

i instalira sve što je potrebno jednom

preduzeću ili ustanovi u oblasti IT infrastrukture.

Takođe, u mogućnosti smo da

našim partnerima ponudimo projektovanje

i izgradnju informacione infrastrukture u

fazi izgradnje samog objekta.

Ali krenimo redom, najpre bismo izdvojili:

1. projektantske usluge koje obuhvataju

projektovanje računarskih mreža zasnovanih

na principima strukturnog kabliranja,

aktivnu mrežnu opremu (klasična i bežična

rešenja), stalni pristup Internetu, serverska i

klijentska rešenja

2. izgradnju računarskih mreža zasnovanih

na bakarnim i fiberoptičkim komponentama

renomiranih proizvođača, kako u

izgrađenim objektima, tako i tokom same

izgradnje objekata

3. usluge implementacije i održavanja

softvera i opreme, koje obuhvataju instalaciju,

konfigurisanje, administraciju i održavanje

sistemskog i poslovnog softvera i

opreme; održavanje uključuje detekciju i rešavanje

problema nastalih neodgovarajućom

primenom ali i preventivno delovanje kroz

ugovorene obaveze koje preciziramo sa našim

klijentima

4. zaštitu informacionih sistema, koja

obuhvata implementaciju zaštite od neovlašćenog

pristupa i upotrebe informacionih

sistema, formiranje Firewall zaštite, centralizovanu

instalaciju i administraciju korporacijskih

antivirusnih paketa za servere, zaštićenu

VPN komunikaciju

5. usluge Backup-a podataka, koje obuhvataju

narastajuće izazove na polju čuvanja

podataka sa proširivanjem kapaciteta informacionih

sistema raznovrsnim servisima a

samim tim i mnogostrukim opasnostima;

nudimo Vam analizu Vaših potreba i implementaciju

centralizovanog i automatizovanog

sistema za zaštitu podataka, optimizovanog

za specifično okruženje, bez obzira da

li je reč o maloj ili srednjoj firmi, ili kompaniji

velikih informacionih kapaciteta

6. konsalting u planiranju rešenja i njihovoj

implementaciji, razmeni stručnih mišljenja i

preporukama zasnovanih na praćenju i poznavanju

savremenih trendova i stečenim

praktičnim iskustvima u svim oblastima

primene i razvoja informacionih sistema

7. licenciranje softvera, kao Microsoft

partner našim klijetima nudimo pogodnosti

količinskog licenciranja softvera (OVS).

Količinsko licenciranje je namenjeno firmama

koje žele da na duži rok definišu obim

investicija na polju sofverskih ulaganja a

ujedno obezbede jednostavnije upravljanje

licencama i dobiju mogućnost nadogradnje

na najnovije Microsoft-ove proizvode

Prepoznajući poslovne korisnike kao naš

primarni cilj, a osluškujući njihove potrebe,

ponudili smo našim stalnim korisnicima

sada već osvedočeno uspešni vid saradnje

kroz ugovore o održavanju informacionih

sistema baziranih na implementaciji dogovorenih

rešenja, našem stalnom nadgledanju

korisnikovih potreba i konsaltingu, preventivnom

delovanju na održavanju postojeće

opreme i brzom delovanju u trenucima otkaza

sofvera i opreme.

Takođe, nudimo građevinskim firmama

mogućnost da kroz zajednički rad i saradnju

implementiramo savremena informaciona

rešenja u stambeno-poslovne objekte koje

grade i na taj način podignu upotrebnu a

time i tržišnu vrednost objekata.

U okviru naših rešenja nudimo opremu i

softver najrenomiranijih svetskih proizvođača:

HP, Dell, IBM, Intel, Microsoft, Allied

Telesyn, Cisco, Draka, Panduit i drugi.

Na referentnoj listi naših korisnika su domaće

firme koje su lideri u svojim oblastima

ali i ogranci stranih kompanija koji posluju

na našem tržištu ■

www.buildmagazin.com

45


pogled

Inženjerska

komora Srbije

Zakonom o planiranju

i izgradnji („Sl. Glasnik RS”,

broj 47/2003) propisano je

osnivanje Inženjerske

komore Srbije sa sedištem

u Beogradu

Priredio: Miljan Mikić

Članovi Komore su diplomirani inženjeri

arhitektonske, građevinske, mašinske,

elektrotehničke, saobraćajne i diplomirani

inženjeri drugih tehničkih struka, kao i

diplomirani prostorni planeri kojima je Komora

izdala odgovarajuću licencu. Trenutno,

Komora ima 17.843 člana.

U postupku pripreme za početak rada Komore

Ministarstvo urbanizma i građevina

RS izdalo je dvestotine „nultih” licenci odgovornih

planera, odgovornih urbanista,

odgovornih projektanata i odgovornih izvođača

radova.

Osnivačka skupština Inženjerske komore

Srbije održana je dana 14.6.2003. godine u

Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu.

Na osnivačkoj skupštini Ministar,

prof. dr Dragoslav Šumarac, uručio je „nulte”

licence na osnovu kojih su imaoci licenci

postali članovi Inženjerske komore Srbije.

Među članovima Komore su i doajeni našeg

građevinarstva: prof. dr Nikola Hajdin, diplomirani

građevinski inženjer, Predsednik

SANU-a, prof. Ivan Antić, diplomirani inženjer

arhitekture, akademik; prof. dr Ilija

Stojanović, diplomirani inženjer elektrotehnike,

akademik i prof. dr Titoslav Živanović,

diplomirani mašinski inženjer.

Osnovni ciljevi i zadaci Komore su da:

• utvrđuje profesionalna prava i dužnosti i

etičke norme ponašanja članova u obavljanju

poslova planiranja, projektovanja i

izvođenja radova (u daljem tekstu: Etički

kodeks);

• utvrđuje ispunjenost uslova za izdavanje,

odnosno oduzimanje licence za odgovornog

planera, odgovornog urbanistu,

odgovornog projektanta i odgovornog izvođača

radova u skladu sa Zakonom, Pravilnikom

o uslovima i postupku za izadavanje

i oduzimanje licence za odgovornog

urbanistu, projektanta, izvođača radova

i odgovornog planera (u daljem tekstu:

Pravilnik) i opštim aktima Komore;

• proverava usklađenost izdatih licenci po

propisima drugih zemalja;

• vodi evidenciju lica iz tačke 2. ovog

člana;

• organizuje Sud časti za utvrđivanje povreda

profesionalnih standarda i normativa

(profesionalne odgovornosti), kao i za

izricanje mera za te povrede;

• uređuje i unapređuje uslove za obavljanje

stručnih poslova u oblasti prostornog i

urbanističkog planiranja, projektovanja,

izgradnje objekata i drugih oblasti značajnih

za planiranje i izgradnju;

• prati i utiče na razvoj profesionalnih odnosa

u struci obezbeđujući uslove svojim

članovima za takvu delatnost;

• obezbeđuje sigurnost i zaštitu opštih i pojedinačnih

profesionalnih interesa članova;

• donosi normative i kriterijume za procenu

vrednosti poslova iz delatnosti članova;

• organizuje polaganje stručnih ispita koje

joj poveri nadležno ministarstvo;

• prati rad svojih članova i primenu pravila

profesionalne etike;

• predlaže nadležnim organima donošenje

odgovarajućih propisa i sarađuje sa odgovarajućim

ministarstvima i državnim

organima u pripremi i primeni zakonske i

druge regulative koja se odnosi na oblasti

delatnosti Komore;

• uspostavlja, održava i unapređuje saradnju

sa drugim inženjerskim komorama i drugim

srodnim organizacijama i institucijama

u zemlji i inostranstvu;

• organizuje i učestvuje u pripremi naučnih

i stručnih skupova i pruža pomoć u izdavanju

publikacija od interesa za delatnost

struke;

• obavlja i druge poverene poslove, kao i

poslove od značaja za profesionalnu praksu

i usavršavanje rada članova Komore.

Organi

Inženjerske komore Srbije

Skupština Inženjerske komore Srbije

Predsednik:

• Prof. Branislav Mitrović, dipl. inž. arh.

Potpredsednik:

• Ljiljana Beloš, dipl. inž. arh.

Predsednik Inženjerske komore Srbije:

• Prof. dr Dragoslav Šumarac, dipl. građ. inž.

Prof. dr Dragoslav Šumarac,

predsednik Inženjerske Komore Srbije

Upravni odbor Inženjerske komore Srbije

Predsednik:

• Prof. dr Dragoslav Šumarac, dipl. građ. inž.

Potpredsednik:

• Milovan Glavonjić, dipl. inž. el.

Nadzorni odbor Inženjerske komore Srbije

Predsednik:

• Prof. dr Milisav Damnjanović, dipl. inž. arh.

Sekcije i podsekcije Komore

U okviru Komore postoje sekcije planera,

urbanista, projektanata i izvođača radova.

Do sada je, po sekcijama, ukupno izdato

103 licenci za prostorne planere, 957 za urbaniste,

14.554 za projektante i 11.665 za

izvođače radova.

Na nivou matičnih sekcija projektanata i izvođača

postoje sledeće podsekcije:

• diplomiranih inženjera arhitekture

• diplomiranih građevinskih inženjera

• diplomiranih mašinskih inženjera

• diplomiranih inženjera elektrotehnike i

• diplomiranih inženjera ostalih tehničkih

struka

Organi podsekcija su:

• predsednik podsekcije

• regionalni odbori podsekcije

Regionalni odbori podsekcija konstituišu se

u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu,

Valjevu, Čačku, Kraljevu, Nišu i Kosovskoj

Mitrovici.

46 www.buildmagazin.com


Sud časti

Sud časti, kao nezavisan i samostalan organ,

utvrđuje odgovornost i izriče mere članovima

Komore zbog povreda profesionalnih

standarda i normativa (profesionalne odgovornosti).

Sud časti Inženjerske komore Srbije konstituisan

je 16. decembra 2005. godine. Miroljub

Gaon, iz Beograda, izabran je za predsednika

Suda, a za njegovog zamenika Jovan

Zorić iz Novog Sada.

Ukoliko je neko bio nesavestan, i pokaže se

da je svojim delovanjem postupao protivno

profesionalnim pravima i dužnostima i

etičkim normama ponašanja, Sud časti mu

može izreći mere zbog povrede profesionalnih

standarda i normativa. Nakon sprovedenog

postupka i utvrđene odgovornosti

moguće je izreći javnu opomenu sa objavljivanjem

na sednici Upravnog odbora,

javnu opomenu sa objavljivanjem u jednom

dnevnom listu, do oduzimanja licenci na

period od šest meseci do pet godina. Pored

ovih mera, Sud časti može izreći i meru

bezbednosti zabrane učešća u radu organa

Komore.

Prijavu protiv licenciranog inženjera, Sudu

časti može podneti fizičko ili pravno lice, odnosno

organ Komore, koje smatra da postoji

povreda za koju se može izreći mera u skladu

sa Zakonom i ostalim aktima Komore.

Sud časti broji 25 sudija, srazmerno broju

članova sekcija: 2 iz sekcije planera, 3 iz sekcije

urbanista, 10 iz sekcije projektanata i 10

iz sekcije izvođača radova. Iz redova sudija,

bira se predsednik Suda koji nakon konstituisanja

bira svog zamenika. Pored njih u

postupku će učestvovati Tužilac koji zastupa

interese Komore i Branilac koji pruža pomoć

u odbrani okrivljenom. Mandat sudija

traje 4 godine, dok mandat Tužioca i Branioca

traje 2 godine. Tužilac i Branilac imaju

svoje zamenike.

Trenutne aktivnosti

14. juna 2007. godine Inženjerska komora

Srbije je, povodom četvorogodišnjeg postojanja,

organizovala proslavu Dan Inženjerske

komore Srbije, u Narodnom pozorištu

u Beogradu.

Na osnovu zahteva velikog broja članova

Komore, u okviru programa permanentnog

usavršavanja članova Inženjerske komore

Srbije, 21. juna 2007. godine, u periodu od

11 do 14 časova, u Svečanoj sali Građevinskog

fakulteta u Beogradu održano je predavanje

na temu „Evropski sistem za akreditaciju

inženjerskog obrazovanja: EUR-ACE

STANDARD”.

pogled

Cilj održavanja ovog predavanja je upoznavanje

akademske zajednice sa evropskim

sistemom za akreditaciju inženjerskog

obrazovanja i trendovima u uspostavljanju

„Europen label” za akreditovane inženjerske

studijske programe kroz pripremu standarda

EUR-ACE (European Acredited Engineer),

i ocena mogućnosti uključivanja u

Evropsku mrežu za akreditaciju inženjerskog

obrazovanja (ENAEE).

Predavači su bili Prof. dr Snežana Pejčić

Tarle, dipl. inž. saob, i Prof. dr Vladanka

Aćimović Raspopović, dipl. inž. el.

Takođe, u prostorijama Komore je, u periodu

od Sajma građevinarstva, održano više

prezentacija proizvoda i kompanija iz oblasti

građevinarstva.

Na sajtu komore: www.ingkomora.org.yu,

mogu se pronaći:

• informacije o komori i njenom radu

• zakoni i podzakonska akta

• press clipping, odnosno, aktuelnosti iz

medija

• lične prezentacije ili predstavljanja inženjera

• berza poslova, ponuda i potražnja zaposlenja

u struci

• pretrage

• forumi iks

• „Glasnik” u elektronskoj formi ■


mehanizacija

Transport materijala

do gradilišta – kamioni

Kamion CAT 730

EJECTOR

piše:

Vlada Radojević, urednik portala:

www.cmc-pro.net

www.mti-gradjevinarstvo.net

Rad na gradilištu ili eksploataciji materijala

iz površinskih i podzemnih kopova

je, danas, gotovo nezamisliv bez mašina.

Posmatrano uže, vezano za građevinarstvo,

primena građevinskih mašina je jedan od

najbitnijih faktora za realizaciju bilo kog

investicionog projekta. Da bi građevinarstvo

beležilo stalni napredak, neophodan je brži

razvoj i usavršavanje radnih karakteristika

mašina (brzina kretanja, veličina radnih

organa, manevarske sposobnosti). Akcenat

se stavlja na bezbednost i komfor rukovaoca

mašinom, pouzdanost vitalnih delova ili

mašinskih sistema, a uz istovremeno smanjenje

troškova rada u vezi sa potrošnjom

goriva i maziva, kao i habajućih delova.

U prošlom broju bilo je reči o utovarivačima.

Ovog puta, govorićemo nešto više o različitim

vrstama kamiona kao sredstvu za transport

materijala do gradilišta i na samom

gradilištu.

Kamioni spadaju u mašine sa cikličnim dejstvom.

Osim njih, u ovu grupu mašina spadaju

bageri, dozeri, utovarivači, skreperi, fabrike

betona, kranske dizalice. Ove mašine

svoj rad obavljaju u ciklusima, tj. postoji određen

broj radnih operacija koje se periodično

ponavljaju. Skup svih tih operacija čini

jedan radni ciklus mašine. Trajanje ciklusa

izražava se u vremenskim jedinicama, označava

sa Tc i koristi kod proračuna praktičnog

učinka mašina. Tc se određuje posebno

za svaku mašinu u zavisnosti od konkretnih

operacija koje obavlja, uslova na terenu, karakteristika

same mašine. Bitan parametar je

zapremina radnog organa q.

Autoprevoz (rubber-tyred haulage) u građevinarstvu

se, uglavnom, obavlja vozilima raznih

konstrukcija na pneumaticima. To su vozila

koja karakteriše velika brzina na otvorenim

putevima kao i velika manevarska sposobnost

i prilagodljivost svim radnim (terenskim)

uslovima (vremenske prilike, osobine samog

puta, dnevna ili noćna svetlost).

Tipične vrste građevinskih vozila za transport

materijala, odnosno, kamiona su damperi

i kamioni kiperi.

Ostala vozila koja se koriste u građevinskom

transportu su:

• traktori sa prikolicama – za gradilišni

transport

• tegljači sa poluprikolicama – za prevoz

profilnih komada i rastresitog materijala

na veće daljine

Damperi (dump trucks, haulers) predstavljaju

velika i vrlo snažna vozila za prevoz rastresitih

tereta (zemlje, šljunka, kamenitog materijala

svih veličina) do rastojanja od nekoliko

kilometara i u teškim uslovima rada na

gradilištu. Posebno oblikovan i ojačan sanduk

podizanjem unazad omogućava istovar

tereta. Zbog gabarita i velikog osovinskog

pritiska, damper nije moguće koristiti za

transport putevima kojima se kreću druga

vozila. Poseban problem je njihovo održavanje.

U građevinarstvu se najviše koriste

zglobni damperi, koje karakteriše kombinacija

snage i robusnosti.

Damper CAT MT 26

Minidamperi (mini-haulers) mali su, robusni

damperi za prevoz raznih građevinskih

materijala unutar gradilišta. Umesto pneumatika

mogu imati gusenice. Kada su uslovi

na gradilištu specifični, a ekonomski je

opravdano i isplativo, mogu se upotrebiti i

minidamperi sa daljinskim upravljanjem.

48 www.buildmagazin.com


Minidamper CAT MT 26

Zglobni damperi (articuled dump truck) jesu

građevinska transportna vozila sa radnim

i konstruktivnim karakteristikama velikih

dampera – u pogledu snage. Koriste se za

prevoz rastresitih materijala u teškim uslovima

na gradilištu. Deo vozne konstrukcije

dampera, ispod sanduka, zglobno je vezan

s prednjim delom koji nosi motor i kabinu

vozača. Mogu biti sa dve osovine (prednja

ispod motora i kabine, zadnja ispod sanduka)

ili tri osovine (jedna napred ispod motora

i kabine, a dve pozadi ispod sanduka).

Zglobna veza, kao i pogon na svim osovinama,

omogućava damperu veliku prilagodljivost

raznim podlogama po kojima se kreće

(blato, neravnine, brazde, nagibi). Oni se

mogu koristiti na javnim putevima, jer poseduju

gabaritne mere kamiona kipera.

Kamioni kiperi ili kamioni samoistovarivači

(tipping lorry) najčešće su korišćena

prevozna sredstva za prevoz građevinskih

materijala izvan gradilišta. To su vozila sa

ojačanom voznom konstrukcijom, na kojoj

se nalazi posebno oblikovan, takođe ojačan,

sanduk za prevoz rastresitih materijala.

Sanduk se nesmetano prazni (samoistovara)

dizanjem unazad ili u stranu. Prave se

uglavnom serijski u fabrikama u kojima se

proizvode vozila i kamioni druge namene.

Konstrukcija ovih kamiona dozvoljava njihovo

korišćenje u javnom saobraćaju.

Kiper Mercedes TIP 20 N4

Proračun praktičnog učinka

kamiona kipera

Up = Ut × Kv × Kr × Kp

Ut = T / Tc × q

Kv - koeficijent korišćenja radnog vremena

Kr - koeficijent rastresitosti materijala

Kp - koeficijent punjenja kašike

Tc - trajanje radnog ciklusa

Tc = tu + tt + ti + tpov + tm

tu - vreme utovara

mehanizacija

tu = ( q / Up,us ) × Kv

Up, us - praktični učinak utovarnog sredstva

tt - vreme transporta

tt = Lbaze / Vpun

Vpun = 15 km / h

ti - vreme istovara

tpov - vreme povratka

tpov = Lbaze / Vpraz

Vpraz = 30 km/h

tm - vreme manevrisanja

Koeficijenti neophodni za proračun dobijaju

se iz tabela, dok se izbor kamiona kipera

vrši iz podloga ■

Različiti modeli pomenutih vrsta kamiona

mogu se pronaći na sajtovima

nekih proizvođača:

www.caterpillar.com

www.moxy.no

www.terexmining.com

www.iveco.com

www.meiller.com

www.man-nutzfahrzeuge.de

www.zeppelin.de

www.volvo.com

www.buildmagazin.com

49


promo

Najbolje iz Kine

Kvalitetna mašina se može

napraviti samo ako imamo

kvalitetne komponente. Od

ove postavke polaze kineski

proizvođači koji razvijaju

program građevinske mehanizacije

i žele svoj deo kolača

na svetskom tržištu.

Fabrika koja će ovom prilikom biti predstavljena

je najveća kineska fabrika za

proizvodnju utovarivača LIUGONG.

Fabrika je osnovana još daleke 1958. što je

ujedno čini i fabrikom sa najdužom tradicijom

u proizvodnji utovarivača u Kini. Od

1987. do 1995. godine fabrika LIUGONG

radi u kooperaciji sa CATERPILLAR-om,

upoznaje i uvodi CATERPILLAR tehnologiju

kao i sistem rukovođenja. 1995. godine

LIUGONG počinje saradnju sa najpoznatijom

svetskom fabrikom za proizvodnju

komponenti transmisije – nemačkom kompanijom

ZF, a nešto kasnije i sa američkom

fabrikom motora CUMMINS. Godine

2004. LIUGONG postaje druga najveća

fabrika utovarivača na svetu i tu poziciju

zadržava do danas. U 2006. godini broj prodatih

LIUGONG utovarivača širom celog

sveta iznosio je 20.000 komada.

Mašine LIUGONG su svoj kvalitet i pouzdanost

potvrdile kako u Aziji, tako i u zemljama

razvijenog sveta (Španiji, Portugalu,

Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji...).

Brend ovih mašina je nama manje poznat,

ali su nam imena brendova njihovih osnovnih

komponenti poznata već duži vremenski

period. Proizvođači osnovnih komponenti

ovih mašina su: Cummins i Deutz (motori,)

ZF (transmisija), Parker, Rexroth, Kawasaki

i Toshiba (komponente hidrauličnog sistema),

Siemens (elektronika), Asiatruck (gusenice),

Manuli (creva).

Cene mašina su znanto niže i prihvatljivije

u odnosu na ostale proizvođače koji su prisutni

na našem tržištu.

Najkraće rečeno, efektivnost, pouzdanost,

dostupnost su reči koje najbolje opisuju ove

mašine.

Konkretno, utovarivač točkaš CLG 856

koji je prikazan na slici nosi Cummins motor

snage 215 Ks, ZF menjač kao i prednju

i zadnju osovinu koja takođe nosi ZF-ov

znak. Kočioni sistem je potpuno hidraulični

(Rexroth) sa multi-diskovima potopljenim

u ulju. Kabina je udobna i pregledna, sa

Grammer sedištem, klima uređajem i muzikom.

Predviđen je i dug spisak dodatnih

oruđa, kao što su veće ili manje kašike, viljuška

za trupce, kašika za kamen i pribor za još

neke specifične poslove koje ovaj utovarivač

može da obavlja.

Paletu mašina koje se proizvode u fabrici

LIUGONG pored utovarivača čine i rovokopači,

viljuškari, valjci, grejderi itd. To

LIUGONG svrstava u red najvećih fabrika

građevinske mehanizacije u svetu. Kompletan

program ove fabrike možete naći u

novosadskom preduzeću Agrovojvodina-

Mehanizacija, koja, po njihovim rečima, već

drugu godinu uspešno sarađuje sa ovom fabrikom

i ujedno obezbeđuje servis i rezervne

delove ■

Sentandrejski put 165, Novi Sad

tel: 021/455 312, 450 211

fax: 021/419 129

e-mail: agrovojvodina@eunet.yu

www.agrovojvodina-mehanizacija.co.yu

www.buildmagazin.com

51


urbanizam

LINIJE VREMENA

Piše: Milena Mišić

Dosta se ljudi slilo u Niš u proteklih

10-ak godina. To je, naravno, diktiralo

ubrzanu izgradnju, uglavnom stambenih

objekata. Puno različitih stvari je moglo da

bude viđeno. Da li zbog one: „Dobar se glas

daleko čuje, a loš još dalje”, uglavnom ostaje

utisak da je većina tih objekata ispunila samo

jednu od mnogobrojnih funkcija – onu krajnju

– stambenu. Možda sve ovo zvuči

i opravdano, sobzirom na sociološke

faktore u kakvim funkcionišemo

i sobzirom da je arhitektura i počela

tako što je čoveku bilo neophodno

sklonište. Ipak, malo misaonog procesa

pri projektovanju dovodi nas

do korektnih rešenja, a još malo tog

procesa do skladnih i odgovarajućih

rešenja. Pokušavajući da prkosimo

pomenutoj izreci, predstavićemo

neke od dobrih rešenja nadogradnji i

revitalizacija objekata u Nišu. Svi su

izvedeni uz kompletno poštovanje

istorijskih vrednosti koje su objekti

posedovali pre intervencije. Čini se

da bi ovakve poteze i sami prvobitni

projektanti poželeli.

Prvi objekat koji ćemo predstaviti jeste

stambeni objekat i nalazi se u ulici Prvog

ustanka br. 15. Delo je našeg poznatog arhitekte

Aleksandra Medvedeva i izvedeno

je 1936. godine. Nađena je samo projektna

dokumentacija rađena za potrebe nadziđivanja

već 1941. godine. Projekat nadziđivanja

uradio je projektant Ratomir Novaković i na

osnovu njega je iste godine dobio zahtevanu

dozvolu. Ipak, nadziđivanje je iz nepoznatih

razloga stopirano.

Sobzirom da je objekat izveden pre skopskog

zemljotresa, on zasigurno nije zadovoljavao

odredbe važećeg pravilnika za projektovanje

i građenje objekata visokogradnje u

seizmičkim područjima koje se odnose na

zidane zgrade bez vertikalnih serklaža.

Ponovna inicijativa za nadziđivanje zgrade

počinje u toku 2003. godine, da bi konačno

juna 2004. bio izrađen i glavni projekat. Odgovorni

projektanti su mr Dragan Zlatkov,

dipl. inž. građ. i mr Miomir Vasov, dipl. inž.

arh, a investitor i izvođač projekta je preduzeće

DMB INŽINJERING d.o.o, Niš.

Jedina karakteristika na fasadi koja, pomalo

simbolično, odslikava naše vreme je niža

spratna visina, koja je po mišljenju autora

teksta dobro došla u oblikovnom smislu

menjajući ritam naglašene horizontalnosti

objekta. Objekat je bio spratnosti Po+P+1,

sada je dobio još dva sprata čija unutrašnja

organizacija odslikava današnje potrebe življenja,

kao što i prva dva sprata odslikavaju

potrebe življenja 1936. godine.

Stambena zgrada u ulici Generala Milojka

Lešjanina 41 pripada istom vremenu i stilu

i, kao i predhodna,

izgrađena je 1933.

godine, a uknjižena

1938. godine.

Bila je vlasništvo

menjača Leona

Hazana. Objekat

je bio spratnosti

Po+P+1+Tav.

Sada je dobio

novu fasadu, dva

sprata i osveženu

uspomenu na arhitekturu toga

vremena. Radi se o objektu čiji je

vlasnik jednog dela dugo vremena

država, a u tom delu se nalaze prostorije

Politike, pa je zgrada i po reklami

ovih novina spontano dobila

naziv – Politikina zgrada.

Projektovana je uobičajeno za taj

period gradnje, svaki stan sa dva

ulaza, i sa dva mokra čvora. Sada se

iza fasade sa duhom 30-tih godina

na 3. i 4. spratu kriju stambeni sadržaji

čija je organizacija uticala na

neka odstupanja u vidu otvora na

fasadi u odnosu na prvobitno stanje.

Postojeća drvena stolarija je zadržana, kao i

ulazna vrata u objekat, dok se na 2. i 3. spratu

pojavila PVC stolarija sa sličnom podelom

prozorskih krila. Betonske ograde su i

u ovom slučaju zadržane, kao i „testerasta”

obrada fasade između prozorskih otvora, i

dalje naglašavajući horizontalnost. Objekat

je, takođe, na dograđenom delu dobio dva

kubusa, proizašla iz rešenja unutrašnje organizacije.

Interesantno je napomenuti da

objekat i dalje poseduje unutrašnju stepenišnu

ogradu koja je dobro interpretirana i

ponovljena na sledeća dva sprata. Projektant

52 www.buildmagazin.com


nadgradnje je Miodrag Marković, dipl. ing.

arh, a investitor agencija STAN PROMET.

Lepo je videti da je jedna takva zgrada, koja

je predstavljala savremenu stambenu gradsku

arhitekturu u stilu konstruktivizma, i

dalje predstavnik svoga vremena.

Sledeća dva objekta obradićemo zajedno,

zato što su se nekako, uvek kroz istoriju, vezivali

jedan za drugi, iako obrada njihovih

fasada govori da su različito tretirani. To su

dve zgrade u samom centru Niša, na trgu

Kralja Milana broj 15 i 17.

Zgrada na trgu Kralja Milana broj 15 je podignuta

ranije, 1940. godine, spratnosti P+2.

Projektant ovog objekta je Desimir Misić,

a investitor je bila firma STEFANOVIĆ I

ŠUMARAC. Projektovana je kao poslovnostambena

zgrada, sa lokalima u prizemlju.

Kasnije, 1957. godine, došlo je do inicijative

u okviru investicionog programa trgovačkog

preduzeća Robna kuća NAPRED. Predstavnik

investitora je bio Vladimir Šurdilović,

službenik Robne kuće NAPRED. Ideja

je bila da se nadogradnjom postojeće zgrade

do visine P+4 i izgradnjom nove zgrade P+4

na praznom prostoru između zgrada dobije

jedna arhitektonska celina na tadašnjem

trgu Oslobođenja. To je i urađeno 1957. godine

projektom arhitekte Dušana Jakšića.

Prva zgrada ima naglašenu horizontalnost

sa po tri prozora na svakom spratu postavljena

u ustaljenom ritmu i podcrtanih zajedničkim

simsom. Druga zgrada ima ortogonalnu

ravnotežu uspostavljenu vertikalnom

opnom koja „nosi” terase stanova.

Objekti predstavljaju spomenike kulture,

zato su i ušli u program adaptacije i revitalizacije

zaštićenih objekata „Lepša Srbija”.

Svaki rad na njima se vrši u skladu sa „Zakonom

o kulturnim dobrima”, pa je Skupština

grada Niša ispred svega postavila Zavod

za zastitu spomenika koji je i izdao uslove

projektovanja adaptacije i revitalizacije. Odgovorni

projektant građevinsko-arhitektonskog

dela je Milorad Meco, dipl. ing. arh.

Objektima su potpuno zamenjeni krovni

pokrivači, limarija je zamenjena u skladu sa

urbanizam

postojećom, fasadni zidovi su potpuno malterisani

i bojeni bojom koju određuje Zavod

za zaštitu spomenika kulture Niš, fasadna

bravarija je bojena uljanom bojom. Svi radovi

su izvođeni u skladu sa propisima Zavoda

za zaštitu spomenika. Detalji dekorativne

limarije su, na primer, rađeni prema autentičnim

sačuvanim ostacima pomoću izrade

metalnog kalupa-šablona, profilisani venci i

pilastri su izrađeni, takođe, pomoću odgovarajućih

šablona koji odgovaraju originalnim.

Kroz ovaj projekat unutrašnjost objekta nije

obrađivana.

Ova rešenja kroče put, nadamo se, još brojnijim

dobrim rešenjima nadgradnje i rekonstrukcije

objekata ■


energetska efikasnost

Agencija za energetsku

efikasnost – strategija razvoja

energetike do 2015.

Pripremio: Miljan Mikić

Loše ekonomsko i političko stanje, zajedno

sa neregulisanim privredno-ekonomskim

uslovima u zemlji, te zanemarivanje

potreba za programima povećanja

energetske efikasnosti u poslednjoj deceniji

dvadesetog veka imalo je, između ostalih,

sledeće posledice:










veliku potrošnju električne energije za

grejanje stambenih objekata

nisku energetsku efikasnost u industriji

uz zastarele, energetski intenzivne proizvodne

tehnologije

energetski neefikasne sisteme centralnog i

gradskog grejanja

zastarela energetska rešenja u industriji

tehnički istrošene, energetski neefikasne i

zagađujuće komunalne službe za snabdevanje

energijom

mali stepen korišćenja postojećih potencijala

obnovljivih izvora energije kao i

otpadne energije

zaostajanje u korišćenju efekata spregnute

proizvodnje električne i toplotne energije

finansijski neodrživo poslovanje preduzeća

za proizvodnju, prenos i distribuciju

električne energije zbog prodajnih cena

energije koje ne odražavaju stvarne troškove

proizvodnje

nedovoljno razvijen i primenjiv energetski

menadžment. u razvijenim zemljama

energetski menadžment se sprovodi kao

jedna od redovnih mera za povećanje

energetske efikasnosti.

Nesumnjivo je da, na osnovu navedenog,

postoji potreba velikih ulaganja u energetski

sektor radi poboljšanja i modernizacije energetske

infrastrukture, kao i potreba razvoja

i primene jedne sveobuhvatne politike unapređenja

energetske efikasnosti i korišćenja

obnovljivih izvora energije, ali je i potencijal

za unapređenja veliki.

Na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike

kaže se da reforma energetskog sektora

Srbije, predstavlja de facto utvrđivanje nove

energetske politike, u smislu definisanja ciljeva

i prioriteta u okviru Strategije razvoja

energetskih sektora i uloge državnih organa

i energetskih subjekata u okviru nove Institucionalne

organizacije energetskih delatnosti u

Srbiji. Promene moraju biti u skladu kako sa

privredno-ekonomskim razvojem republike,

tako i sa energetskom praksom i standardima

EU za zemlje kandidate za članstvo u EU.

Tako shvaćena nacionalna energetska politika

omogućuje subjektima energetske privrede

Srbije da sagledaju prioritete u okviru srednjoročnih

i dugoročnih planova/strategije razvoja

odgovarajućih sektora energetike, uključujući

i izvesnost uslova za privatna i strana

ulaganja u nove energeske objekte u Srbiji.

O aktivnostima Agencije za energetsku efi -

kasnost saznali smo nešto više u razgovoru

sa mr Bojanom Kovačićem, zamenikom

direktora agencije

Agencija za energetsku

efikasnost

Za ostvarivanje ciljeva racionalne upotrebe

energije i unapređenja energetske efikasnosti

iz iskustva evropskih zemalja proizilazi

da je, osim definisanog programa energetske

efikasnosti i odgovarajuće regulative, kojom

se podstiče ostvarenje navedenih ciljeva,

neophodno postojanje i delovanje nacionalne

Agencije za energetsku efikasnost. Ovi

instrumenti (agencija i regulativa) i selektivna

finansijska podrška svim subjektima

koji ulažu u tehničke mere za smanjenje

potrošnje energije (po jedinici obavljene

energetske usluge), doprineli su da se, čak i

u zemljama u tranziciji (zemlje CJIE), primetno

smanji energetski intenzitet i poveća

efikasnost proizvodnje i korišćenja električne

i toplotne energije u svim sektorima

potrošnje energije. Finansijska podrška projektima

energetske efikasnosti, omogućena

je osnivanjem posebnih fondova (Fond za

energetsku efikasnost), na osnovu uvođenja

selektivne „takse’’ na energente/potrošače i

izdvajanjem iz budžeta vlade, kao i iz stranih

donacija, ako je reč o novoosnovanim

agencijama. Najvažnija pouka iz zemalja sa

uspešnom realizacijom programa energetske

efikasnosti odnosi se na usklađivanje ciljeva

nacionalnih programa energetske efikasnosti,

sa finansijskom podrškom za njihovu

realizaciju.

54 www.buildmagazin.com


energetska efikasnost

Danas u svim zemljama EU, centralne i istočne

Evrope postoje nacionalne agencije sa

prosečnim brojem zaposlenih od 21 (Czech

Energy Agency-CEA) do 1250 (The Netherlands

Agency for Energy and Environment-Novem),

zavisno od veličine zemlje

i razvijenosti mreže sličnih institucija. Najveći

broj ovakvih agencija deluje duže od 20

godina, a u većini zemalja obezbeđeno je

stabilno finansiranje rada agencije i implementacije

programa.

Vlada Srbije dobila je podršku Svetske

banke i EU za osnivanje i finansiranje rada

Agencije za energetsku efikasnost, radi organizovanog

uticaja na sektore potrošnje energije

i usklađivanja potrošnje sa proizvodnim

mogućnostima izvora za proizvodnju električne

i toplotne energije. Na predlog Ministarstva

rudarstva i energetike, Uredbom

vlade Republike Srbije od 30. maja 2002.

godine, osnovana je nacionalna Agencija za

energetsku efikasnost, čiji je pravni status

potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio

na snagu 1. avgusta 2004. godine. Zakon

o energetici uređuje osnivanje, poslove i početak

rada agencije.

Agencija je, dakle, osnovana, da u novim

okvirima rada, poslovanja i razvoja energetskih

sektora Srbije priprema i predlaže

programe i mere, koordinira i stimuliše

aktivnosti kojima se ostvaruje racionalna

upotreba energenata, kao i povećanje efikasnosti

korišćenja energije u svim sektorima

potrošnje prikuplja podatke o potrošnji

energenata; utvrđuje prioritetne projekte,

predlaže finansijsku podršku, prati efekte

realizovanih projekata i u sporazumu sa nadležnim

ministarstvom sarađuje sa stranim i

domaćim organizacijama.

Regionalni centri Agencije nalaze se u Beogradu,

Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i

Kraljevu.

Agencija radi na ostvarivanju ciljeva kroz

realizaciju sledećih programa:

(1) usaglašavanje politike energetske efikasnosti

sa energetskom politikom vlade Republike

Srbije;

(2) povećanje energetske efikasnosti u: zgradarstvu,

industriji i komunalnoj energetici;

(3) podsticanje korišćenja obnovljivih izvora

energije i tehnologija za spregnutu proizvodnju

toplote i električne energije;

(4) predlaganje regulative kojom se podstiče

racionalna upotreba energenata i povećava

efikasnost korišćenja energije;

U Agenciji postoje savetnici za oblasti na

kojima se u okviru Agencije radi, i to su:

• savetnik za energetsku efikasnost u zgradarstvu

• savetnik za energetsku efikasnost u industrijskoj

energetici

• savetnik za nove i obnovljive izvore energije

• savetnik za zgradarstvo na projektu unapređenja

energetske efikasnosti u javnim

zgradama

• savetnik za monitoring, evaluaciju i komunikacije

na projektu unapređenja energetske

efikasnosti u javnim zgradama

• savetnik za obuku i obrazovanje u domenu

energetske efikasnosti

• savetnik za informatiku i računarstvo u

domenu energetske efikasnosti

U okviru Programa energetske efikasnosti u

zgradarstvu, industriji i komunalnoj energetici

izrađeni su i sprovedeni brojni konkretni

projekti, te ćemo neke od njih predstaviti u

narednim brojevima.

Usaglašavanje politike

srpske vlade sa trendovima

energetske efikasnosti

Pred našom zemljom se trenutno ne postavljaju

zahtevi koji će u sve većoj meri biti

postavljani državama ili će ih, čak, države

same sebi postavljati, u pogledu smanjivanja

emisije ugljen dioksida, povećanja

učešća novih i obnovljivih izvora energije

u ukupnom bilansu energije i povećanja

energetske efikasnosti. Ipak, neophodno je

raditi na tome, i to ne samo radi približavanja

Srbije EU, već i zbog značajnih ušteda

u energiji, odnosno novcu, koje je moguće

ostvariti.

Energetska zavisnost EU trenutno iznosi 50

odsto, dok je za Srbiju 44 odsto i smanjivanje

energetske zavisnosti (količine energije koja

se uvozi) upravo predstavlja dodatni motiv

za postavljanje i ostvarivanje zahteva o povećanju

energetske efikasnosti i većem korišćenju

novih i obnovljivih izvora energije.

Što se tiče oblasti koja se odnosi na smanjivanje

emisije ugljen dioksida, u toku su

aktivnosti na formiranju nacionalne institucije

(tela), koja će predlagati nacionalne

projekte kojima bi se smanjivala emisija

ugljen dioksida za određenu količinu. U

tome bi se mogao pronaći potencijal za izvesnu

novčanu dobit države, jer je izvesno

da će cena tone smanjene emisije ugljen

dioksida rasti, kao i da neke države iz različitih

razloga neće moći da smanje emisiju

na svojoj teritoriji u potrebnoj količini. U

tom slučaju, rešenje bi se moglo ogledati u

mogućnosti da takve države kupe projekte,

odnosno, potrebnu količinu smanjene emisije

od druge države.

www.buildmagazin.com 55


energetska efikasnost

Opšti cilj strateškog programa usaglašavanja

politike srpske vlade sa trendovima energetske

efikasnosti je da vladi Srbije obezbedi

određeni broj ciljanih sredstava i mera za

usmeravanje razvoja energetskog sektora u

Srbiji u pravcu energetske efikasnosti.

Postoji pet različitih vrsta instrumenata politike

koji se mogu koristiti za podsticanje

povećanja energetske efikasnosti, koji se

međusobno dopunjuju, te bi politika vlade

trebalo da obuhvati sve vrste intrumenata

kako bi se postigli najbolji rezultati. S tim

u vezi i analogno vrstama instrumenata, neposredni

ciljevi Strateškog programa jesu:

• usvajanje zakonske regulative kojom se

podstiče i podržava energetska efikasnost;

• korišćenje ekonomskih instrumenata,

uključujući podsticajne mere za povećanje

energetske efikasnosti;

• povećanje obima istraživačko-razvojnih

poslova koji stvaraju bazu za razvoj energetski

efikasnih tehnologija i postupaka;

• sprovođenje strategija informisanja, kampanja

i obrazovnih aktivnosti u cilju povećanja

svesti o energetskoj efikasnosti i

širenja znanja o načinu ponašanja;

• obezbeđenje kvalitetnijih podataka i statistike

kako bi se stvorila pouzdana baza

za definisanje strategija i merenje rezultata

aktivnosti;

KAKO ŠTEDETI ELEKTRIČNU

ENERGIJU NA RADNOM MESTU

Šta označava znak

„Energetska zvezdica”

i da li je obavezan

„Energetsku zvezdicu” je osmislila

američka Agencija za zaštitu životne

sredine – EPA – i Ministarstvo za

energetiku, kao dobrovoljni program

označavanja energetski efikasnih

elektronskih uređaja za

kancelarije. Uređaji koji imaju

ovaj znak imaju manju potrošnju

od one predviđene američkim

federalnim standardima,

odnosno, u oblastima koje

nisu regulisane zakonom, dati

uređaji pokazuju neka svojstva energetske

efi kasnosti.

Evropskim programom „Energetska

zvezdica” upravlja Evropska komisija,

na osnovu sporazuma sa vladom

SAD, i ovaj program polako prerasta u

međunarodni standard za označavanje

energetski efi kasnih elektronskih

uređaja. Oznaka nije obavezna ali

ukazuje na najbolje uređaje iz svoje

klase, što se tiče energetskih karakteristika.

Koji se uređaji označavaju

„Energetskom zvezdicom”

Većina elektronskih uređaja koji se

koriste u kancelarijama podleže ovakvom

označavanju, pod uslovom da

pripadaju grupi uređaja sa najmanjom

potrošnjom energije u svojoj klasi. U

tu grupu spadaju personalni

računari, laptop računari,

monitori, štampači,

kopir mašine, skeneri,

faks aparati, višenamenski

uređaji koji imaju funkcije

više pojedinačnih uređaja

i modemi.

Koliko je manja potrošnja

uređaja označenih „Energetskom

zvezdicom” u odnosu na

„obične”

Potrošnja računara i štamapača,

označenih ovim znakom, može biti i

do 10 puta manja u odnosu na slične

uređaje te vrste. Znak „Energetske

zvezdice” je prikazan vidljivo na samom

uređaju, na kutiji za pakovanje i

u pratećoj dokumentaciji uz uređaj.

U nastavku Programa su, za svaki neposredni

cilj, definisani potprogrami. Drugi deo

Programa jeste Plan realizacije programa, u

okviru koga je prikazano Rangiranje projekata

po prioritetu, dati su Postupci i uputstva

za realizaciju projekta i Plan praćenja

Programa.

Strategija razvoja energetike

do 2015. godine

Strategija razvoja energetike do 2015. godine

bila je prva strategija usvojena u parlamentu,

i usvojena je 2005. godine. Osnovni prioriteti

strategije jesu: tehnološka modernizacija

postojećih energetskih sistema/objekata,

povećanje energetske efikasnosti, veće korišćenje

novih i obnovljivih izvora energije

(takođe veće korišćenje novih i energetsko i

ekološko prihvatljivijih tehnologija), ulaganja

u nove elektroenergetske izvore sa novim

gasnim tehnologijama, izgradnja novih

objekata za proizvodnju električne energije.

Strategiju razvoja sprovodi država preko

svojih organa, među kojima značajno mesto

zauzimaju Ministarstvo za rudarstvo i energetiku,

Agencija za energetiku i Agencija za

energetsku efikasnost.

Neke od mera sprovođenja strategije jesu:

uspostavljanje sistema savremene tehničke

regulative, pristupanje energetskoj zajednici

zemalja jugoistočne Evrope (što je učinjeno),

utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto

protokola i naših obaveza koje iz njegove

ratifikacije proističu, izbalansirana politika

socijalne zaštite najsiromašnijih kategorija.

Program ostvarivanja strategije vlada Srbije

usvojila je ove godine i on se odnosi na period

do 2012. godine. Program se sastoji od

15 modula u koje, između ostalih, spadaju

Energetska efikasnost i Obnovljivi izvori

energije.

Programom je, takođe, predviđeno donošenje

zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom

korišćenju energije, što je bilo praksa

u svim zemljama u tranziciji.

Ono što je veoma značajno reći jeste da je,

pored svega što nadležne institucije sprovode

u oblastima o kojima je ovde bilo reči,

neophodno mnogo raditi na obrazovanju i

podizanju svesti građana o političkim, ekonomskim,

socijalnim i ekološkim aspektima

energetske efikasnosti i primene novih i obnovljivih

izvora energije. Interesantan podatak

je da je u Srbiji moguće otvoriti 20.000

radnih mesta u oblasti primene novih i obnovljivih

izvora energije do 2012. godine.

U ovom članku su prikazana tri grafika iz

Strategije razvoja energetike do 2015. godine.

U narednim brojevima biće više reči o

pojedinim oblastima koje su u okviru delovanja

Agencije za energetsku efikasnost.

Sajt Agencije za energetsku efikasnost:

www.seea.sr.gov.yu ■

56 www.buildmagazin.com


energetska efikasnost

Kuća budućnosti

SOLTAG

Inicijativa EU u vezi sa razvijanjem propisa

za ograničenje emitovanja ugljen dioksida

iz građevinskih objekata, kao i za smanjenje

potrošnje energije u građevinskim objektima,

u nekoliko evropskih zemalja nametnula

je štednju energije od 25 do 30 odsto, a

predočeno je da se sa smanjenjem potrošnje

energije nastavi do 2015. godine. O tome će

u ovom, a i u narednim brojevima Build-a

biti nešto više reči.

Kao odgovor težnji za štednjom energije

i novim propisima koji se polako usvajaju,

VELUX je kreirao SOLTAG, kao deo istraživačkog

projekta „Demo-kuća” (probna

kuća), koji je nastao pod pokroviteljstvom

Evropske unije. Istraživački projekat je

uključio istraživačke institute, stambena

udruženja i proizvođače iz građevinskog

sektora. Projekat se sprovodi u sedam evropskih

zemalja: Danskoj, Holandiji, Poljskoj,

Mađarskoj, Austriji, Španiji i Grčkoj sa ciljem

da pokaže mogućnosti intervencija u

vezi sa energetskom efikasnošću postojećih

zgrada i da pruži primere za standarde stanovanja

u budućnosti.

SOLTAG je u osnovi stambena jedinica koja

se može pripojiti postojećim višespratnicama

sa ravnim krovovima, bez potrebe da se

povezuje na postojeće energetske sisteme u

zgradi. Ravni krovovi, tako, mogu da budu

iskorišćeni kao „nova” građevinska mesta.

SOLTAG je idealan za pojedinačne stambene

prostore u gradovima, selima, a čak i na

vodi u obliku sojenica ili splavova. SOLTAG

jedinica proizvodi svoju sopstvenu toplotnu

energiju za toplu vodu u kući i toplu vodu

za podno grejanje. Takođe proizvodi i svoju

sopstvenu električnu energiju za pumpe za

topao vazduh i ventilaciju, a kombinovanjem

pažljivo odabranih materijala i sa ugrađenim

krovnim prozorima obezbeđuje zdravu unutrašnju

klimu, optimalno korišćenje dnevne

svetlosti i funkcionalnu osvetljenost, bez potrošnje

električne energije. Razvijenim sistemom

za grejanje, uz pomoć solarne energije,

ne oslobađa se ugljen dioksid.

Sve navedene odlike stambene jedinice

SOLTAG govore da je moguće podići nivo

kvaliteta životnog prostora i, razmišljajući

unapred, iskoristiti nove tehnologije za unapređivanje

prirodnog i socijalno-ekonomskog

okruženja u širem smislu ■

www.buildmagazin.com

57


software

Autodesk novosti

Don’t just save time.

Stockpile it.

AutoCAD 2008

AutoCAD 2008

Piše: Tomislav Milićević

Pred nama je AutoCAD 2008 sa novim

alatkama i novim pristupima crtanju. Skoro

20 godina unazad, AutoCAD nam, iz verzije

u verziju, nudi poboljšanja, slušajući potrebe

korisnika i omogućujući im da rade kvalitetnije

i brže. Dok su verziju 2007 karakterisale

novine vezane za rad u 3D prostoru,

AutoCAD 2008 se više okreće problemima

u nekim drugim oblastima.

Korisničko okruženje

Prvi put predstavljena u AutoCAD-u 2007,

paleta nazvana Dashboard bila je namenjena

prvenstveno crtanju i vizuelizaciji u 3D prostoru.

AutoCAD 2008 je na Dashboard-u

dobio devet novih panela, sa velikim mogućnostima

kontrole crtanja u 2D prostoru

(Layers, Annotation Scaling, Text, Dimensions,

Multi leaders, Tables, 2D Navigate,

Object Properties i Block Attributes).

Radnom okruženju AutoCAD Classic i 3D

Modelling okruženju, pridružilo se još jedno

– 2D Drafting & Annotation.

Poboljšane su mogućnosti podešavanja korisničkog

okruženja. Kao prvo, treba izdvojiti

prilagođavanje Dashboard-a sopstvenim

potrebama. U novoj verziji AutoCAD-a dodajemo

alatke na Dashboard i tako pravimo

panele koje želimo prikazati u određenom

radnom okruženju, a sve to prostim prevlačenjem

iz Toolbar polja na Dashboard.

Nova komanda QUICKCUI omogućava

pristup CUI-u u svom pojednostavljenom

prikazu, gde se vidi samo lista komandi.

Upravljanje crtežima

U AutoCAD-u 2008 funkcionalnost DWF

podloga je poboljšana, pa tako sada komandom

DWFLAYER možemo kontrolisati

vidljivost lejera koji u podlozi postoje.

Rad sa referenciranim crtežima dobio je

novu opciju. Ako unutar komande XCLIP

izaberemo Invert clip, a onda zadamo granicu

za odsecanje, sve unutar te granice biće

uklonjeno iz crteža.

Posebnu pažnju treba posvetiti novinama u

oblasti upravljanja lejerima. Prostom „drag

and drop” metodom možemo menjati redosled

kolona u Layer Properties Manager-u.

Klikom na „New Layer VP Frozen in All Viewports”

kreira se nov lejer koji je automatski

zamrznut u svim nevezanim prozorima u prostoru

papira. Još jedna od novih mogućnosti

AutoCAD-a 2008 je različit prikaz elemenata

u različitim Viewport-ima (VP Color, VP

Linetype, VP Lineweight i VP Plotstyle).

Još neke novosti na području rada sa lejerima

u AutoCAD-u 2008:

• Dashboard poseduje deo sa komandama

za rad sa lejerima i naredbe za njihovo

uređenje.

• Nova naredba SETBYLAYER omogućava

da objektu brzo dodelimo osobine

koje ima njegov lejer. Osobine koje

želimo menjati, biramo iz dijalog prozora

SetByLayer Settings.

• Da bi održao neka standardna podešavanja

koja sami zadajemo, AutoCAD nas

upozorava da je dodat novi lejer koji se

sa time ne poklapa. Opcijom Reconcile

iz Right Click menija razmatramo i odobravamo

takve lejere.

• Komanda LAYISO omogućava izolovanje

odabrane površine. AutoCAD 2008

nam, umesto jednostavnog skrivanja, nudi

mogućnost da neizolovane lejere izbledimo

ili zatamnimo željenim intenzitetom.

Rad sa tekstom

Unapređeni tekst editor nudi veću kontrolu

i tekst čini fleksibilnijim. Novi Text panel

na Dashboard-u omogućava pravljenje

paragrafa, dodavanje tabova, pretraživanje,

proveru pravopisa, menjanje stila i visine teksta.

Takođe, imamo mogućnost pravljenja

kolona i njihovog automatskog ili ručnog

editovanja.

Atributi su unapređeni i podržavaju više linija

teksta (Multiline).

Crtanje kota

Na paleti Dashboard postoji i deo sa novim,

unapređenim komandama za crtanje kota,

panel Dimension. Konačno, lako dobijamo

58 www.buildmagazin.com


automatsko poravnanje, prelome glavnih

kotnih linija, pozicioniranje teksta, tolerancije

itd.

Označavanje crteža

(lideri, kote, atributi)

Često se dešavalo da su vam objekti za

označavanje crtani u odgovarajućoj razmeri,

ali posle promene te razmere oni postaju teško

vidljivi i nečitljivi. Onda ste morali menjati

razmeru svakog od njih. Toga u Auto-

CAD-u 2008 više nema. Ti elementi, zvani

Annotation elementi, nam, povezani sa svojom

razmerom, omogućavaju opremanje

crteža informacijama, nevezano za globalnu

razmeru crteža.

Tabele i podaci

Excel-ov list se u novoj verziji lako povezuje

sa AutoCAD-ovom tabelom, tj. svi podaci

iz Excel-ovog radnog lista mogu se ubaciti

u AutoCAD-ovu tabelu i obratno.

3D novosti

i radu sa osvetljenjima je lako zadavanje

realnih parametara za svetlost (Candela,

Lumen, Lux).

Vertikalne aplikacije

software

Još jedna od uzbudljivosti koje donose verzije

2008 Autodesk-ovog softvera, svakako

je AutoCAD Civil 3D 2008, program namenjen

svima koji se bave projektovanjem

u oblasti niskogradnje. Program je razvijen

pod AutoCAD-om, okrenut je projektovanju

u 3D prostoru, veza između objekata je

inteligentna i, što je najvažnije, takva veza

dopušta dinamičko menjanje svega što je do

određenog trenutka isprojektovano ■

Focus computers d.o.o.

Gradski park 2, 11080 Beograd

tel/fax: +381 11 37 71 543

www.focus-computers.co.yu

e-mail: info@focus-computers.co.yu

Na području 3D crtanja u verziji AutoCAD

2008 je manje novosti. Ono što bi trebalo

pomenuti je paleta sa materijalima koja poseduje

nove panele koji daju brži i jednostavniji

pristup karakteristikama materijala.

Takođe, značajna novina pri renderovanju

Civil 3D prikaz digitalnog modela kružne raskrsnice, u planu i prostoru


predstavljamo

Sistem brze gradnje

YTONG elementima

Inovativnost u teškim

vremenima – najstariji

građevinski brend

Velika ekonomska kriza dvadesetih godina

prošlog veka nametnula je potrebu

za štednjom na svim poljima. Nauka dobija

zadatak da pronađe materijal koji će smanjiti

potrošnju energije za grejanje. Odgovor

stiže iz Švedske: arhitekta Aksel Erikson

(Axel Eriksson) 1923. godine izumeo je

– porobeton.

Sastavljen od prirodnih elemenata koje su

ljudi od davnina upotrebljavali - pesak, kreč,

gips, cement, voda – novi materijal sjedinio

je u sebi čvrstinu betona i lakoću drveta,

ostvarivši istovremeno izvanrednu toplotnu

izolaciju, do tog vremena nepoznatu, do danas

neprevaziđenu.

Prva linija za proizvodnju porobetona otvorena

je u švedskom gradiću Yxhultu, a ime

robne marke – YTONG nastaje ukrštanjem

imena grada i naziva materijala (betong je

švedska reč za beton).

U svetu se danas godišnje proizvede više od

osam miliona kubnih metara YTONG-a.

Nije potrebno posebno naglašavati da je

„originalna formula” u međuvremenu neprestano

tehnološki unapređivana, tako da

je YTONG bio i ostao najtraženija robna

marka u svetu građevinarstva.

Sistem gradnje

i moguće uštede

YTONG omogućava brzu, preciznu i jednostavnu

gradnju, uz nižu cenu i višestruke

uštede.

Osnovu YTONG sistema gradnje čini

YTONG-termoblok debljine 30 centimetara,

proizveden od prirodnih materijala.

Najvažniju komparativnu prednost – toplotnu

izolaciju YTONG postiže zahvaljujući

milionima vazdušnih pora, tako da,

osim jednoslojnog zida, nema potrebe za

postavljanjem dodatne termoizolacije. Zahvaljujući

apsolutnoj preciznosti dimenzija

YTONG elemenata sa odstupanjem od ± 1

mm, ozidan zid nema potrebe dodatno malterisati.

Direktno se gletuje sa unutrašnje

strane ili na pregradnim zidovima, dok se na

spoljnjim, takođe, direktno postavlja dekorativni

deo fasade. I keramičke pločice se na

YTONG postavljaju direktno, bez prethodne

pripreme zida.

Za povezivanje YTONG elemenata koristi

se YTONG TANKOSLOJNI MALTER

koji je po sastavu veoma sličan YTONG

materijalu i nanosi se u debljini od 1 do 3

mm, pa se, pored veoma precizne i lake izrade,

kao rezultat dobija monolitan zid. Svi

YTONG blokovi su 60 × 20 cm dok im debljina

zavisi od namene, pa YTONG sistem

gradnje pored blokova za spoljne zidove (debljine

20, 25 i 30 cm), čine još i zidni blokovi

(debljine 10, 12 i 15 cm), kao i YTONG

univerzalne ploče debljine 5 i 7,5 cm.

YTONG-blok je u svakom delu pun, nema

rupe poput klasičnog bloka, ali za razliku od

njega ima isto termoizolacijsko svojstvo u

svim pravcima i delovima. Materijal je, dakle,

IZOTROPAN, što je još jedno svojstvo

koje YTONG čini jednistvenim građevinskim

materijalom. Prednost izotropnosti

ogleda se u nepostojanju slabih tačaka na

objektu koje propuštaju toplotu, što isključuje

pojavu tzv. termo-mostova koji nastaju

na ploči i u zoni prozorskih i vratnih otvora.

Time se u odnosu na termoizolovan objekat

građen tradicionalnim materijalima štedi

preko 30% energenata. U praksi to znači da

koristeći objekat kao što je, na primer, porodična

kuća u periodu od deset godina uštedite

jedan nov automobil srednje klase.

Pored toga što se od jednog kubika sirovine

dobija čak pet kubika građevinskog materijala,

korišćenje YTONG-a podrazumeva i

60 www.buildmagazin.com


predstavljamo

veći broj drugih kratkoročnih i dugoročnih

ušteda. Prilikom izgradnje, štedi se dvostruko:

zahvaljujući odličnoj toplotnoj i zvučnoj

izolaciji dodatna izolacija nije potrebna, što

predstavlja uštedu i do 20% u spoljašnjem

zidu. Zimi YTONG snižava troškove grejanja,

a leti rasterećuje rad klima uređaja, što

sve čini nemerljive dugoročne uštede.

Građevinski materijal YTONG se vrlo jednostavno

obrađuje i ugrađuje, elementi za

gradnju su velikih dimenzija i male težine,

pa je gradnja dva i po puta brža nego sa

klasičnim materijalima. Mala težina dodatno

štedi vreme, snagu i gorivo potrebno za

transport.

Ipak, najveća prednost izgradnje YTONGsistemom

je brzina gradnje uz manje pomoćne

radne snage, što kao krajnji ishod

donosi znatno niže učešće rada u ukupnoj

ceni gradnje.

Iako je YTONG materijal pri nabavci skuplji

od cigle, uzimajući u obzir manji broj

zidara, kraće rokove gradnje, jednostavnije

i jeftinije malterisanje, sistem bez dodatne

toplotne izolacije, celokupno izvođenje konstrukcije

sa završnom obradom je 10 do 15

odsto jeftinije u odnosu na klasičnu gradnju.

Za investitore je izuzetno značajna i činjenica

da se korišćenjem YTONG-a prilikom

građenja dobija 7% korisne površine objekta

što na primeru stana veličine 60 kvadratnih

metara znači da se dobijaju tri dodatna kvadratna

metra stambenog prostora.

Blok YTONG je sastavljen od negorivih

mineralnih sirovina pa već i u tankom

sloju pruža odličnu protivpožarnu zaštitu;

mala težina i sposobnost neutralisanja sila

potresa iz svih smerova čine ga sigurnim u

slučaju zemljotresa. Povrh toga, korišćenjem

YTONG-materijala postiže se optimalan

odnos temperature i vlažnosti u objektu, što

pruža zdravu klimu u prostoru stanovanja.

YTONG-sistem gradnje korisnicima osigurava

gradnju vrednih i trajnih građevina,

zdravih i udobnih za stanovanje i rad.

S druge strane, investitorima suočenim sa

visokim troškovima izgradnje, YTONGsistem

donosi znatne uštede – prvenstveno

smanjenjem rokova izgradnje, broja zidara i

utrošenog materijala i energije. Što je najvažnije,

YTONG-objekti su po svojoj prirodi

dugoročno štedljivi jer donose i naknadne

uštede, naročito u potrošnji energije.

Zbog svih svojih karakteristika YTONG

se danas u razvijenim zapadnim zemljama

masovno koristi za izgradnju niskoenergetskih

stambenih, poslovnih i industrijskih

prostora.

O trajnosti objekata izgrađenih od

YTONG-a govori činjenica da kuće izgrađene

početkom prošlog veka, na početku

industrijske proizvodnje YTONG-a, i danas

stoje jednako čvrste i stabilne.

YTONG tipske kuće

YTONG kuće nisu montažne građevine, već

čvrsti objekti ozidani YTONG-blokovima.

Kupac može da gradi kuću sa svojim majstorima

(izvođačima), ali može da se obrati

i firmi Xella koja za gradnju preporučuje

ovlašćenog izvođača čiji su se radnici teorijski

i praktično osposobili i stekli kvalifikaciju

YTONG majstora. Xella na gradilište šalje i

YTONG instruktora koji pomaže majstorima.

U zavisnosti od želje kupca, u tzv. tipski

projekat mogu da se unesu manje promene

u samom projektu ili rasporedu prostorija

unutar kuće. Manje promene projekta su besplatne,

dok za veće treba izvršiti minimalnu

doplatu. Svaki kupac porodične YTONG

kuće besplatno dobija kompletnu dokumentaciju

neophodnu za lokacijsku i građevinsku

dozvolu. Postoji i mogućnost da kupac sam

izradi projekat ili ga naruči kod projektanata,

partnera firme Xella. Takođe, u saradnji sa

Raiffeisen bankom omogućeno je i kreditiranje

izgradnje YTONG kuće.

Vreme izgradnje kuće zavisi od njene veličine.

Od iskopavanja temelja do useljenja

obično su potrebna dva do tri meseca. Cena

kuće po sistemu „ključ u ruke” je 460 evra po

bruto kvadratu.

Za sve dodatne informacije dovoljno je posetiti

internet prezentaciju na web adresi

www.xella.co.yu ili pozvati besplatan info

telefon 0800 111 112 ■

www.buildmagazin.com 61


poslovanje sajmovi

SEEBBE

Na Beogradskom sajmu je od 11. do 15.

aprila održan Međunarodni sajam građevinarstva

SEEBBE.

Sajam građevinarstva je, kao i većina specijalizovanih

priredbi Beogradskog sajma, potekao

iz Sajma tehnike - svojevrsne “majke

sajmova”.

Godine 1975, kada je odvojen kao robna

grupa Sajma tehnike u posebne hale, pa sve

do 1996. godine, sajam se održavao istovremeno

sa Sajmom tehnike. Kada je značaj

ove privredne grane, a time i značaj i obim

Sajma građevinarstva, prevazišao status jedne

od priredbi u okviru majskih dana tehnike,

Beogradski sajam je doneo odluku da

ovoj specijalizovanoj priredbi da poseban

termin. Od te, 1996, godine, Sajam građevinarstva

je po angažovanom izložbenom prostoru

i broju domaćih izlagača porastao više

od tri puta, a po broju stranih izlagača više

od šest puta. Broj posetilaca je desetostruko

povećan. Sajam građevinarstva u Beogradu

je postao najznačajniji specijalizovani sajam

iz ove delatnosti u regionu cele jugoistočne

Evrope. Međunarodna potvrda značaja Sajma

građevinarstva na Beogradskom sajmu

je i prijem u članstvo Unije međunarodnih

sajmova (UFI) u Parizu, u oktobru mesecu

1998. godine.

Ove godine na Sajmu je učestvovalo više od

hiljadu izlagača, od kojih je 345 bilo iz inostranstva


Na 33. MEĐUNARODNOM SAJMU GRAĐEVINARSTVA SEEBBE, povodom dodele visokih tradicionalnih priznanja

Beogradskog sajma, radio je stručni žiri u sastavu:

• Dr SLOBODAN OTOVIĆ, dipl. inž. građ, akademik Jugosl. inženjerske akademije - predsednik

• Prof. dr RADOSLAV ALEKSIĆ, Tehnološki fakultet Univerziteta u Beogradu - član

• Prof. dr SRĐAN BOŠNJAK, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu - član

• Prof. dr BRANISLAV IVKOVIĆ, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu - član

• Prof. dr MIODRAG NESTOROVIĆ, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu - član

i odlučio da se

NOVA VIZURA dodeli:

Proizvođaču:

Za:

ASTRA Veicoli Industriali S.p.A Italy zglobni damper „Astra ADT 30c”

SIKA d.o.o. Beograd

fleksibilni jednokomponentni poliuretanski lepak

VIZUS d.o.o. Niš

rezidencijalna vrata u kombinaciji metal - drvo

POTISJE KANJIŽA A.D. - TONDACH

crep „Konstant plus”

LKV CENTAR Beograd

lake rešetkaste nosače

POSEBNO PRIZNANJE se dodeljuje:

Proizvođaču:

Za:

POLYMIT B d.o.o. Šabac

akrilne kade za hendikepirane i stare osobe

PAN LIFT d.o.o. Beograd

sistem za održavanje i modernizaciju liftova u eksploataciji

ELBA d.o.o. Apatin

organosilikatni dekorativni malter

DMP ELECTRONICS Srl Italy

nove sisteme, komponente, galanterije za kuhinje i kupatila

BIBIS d.o.o. Beograd

tepidarium – kamenu toplu ležaljku

MTSI lighting d.o.o. Beograd

porfido – svetleće podne kocke

EUROPOLIS d.o.o. Beograd rešetkasti nosač EB 220

BRABO d.o.o. Beograd

krovni prozor 814R

TERMOGLAS d.o.o. Beograd

krovne svetlosne trake i lanterne

LA QUERCIA GRANITI Srl. Italy

lapidea – oblaganje površina kamenom – ventilirajući zidovi

ORTEK TECHNOLOGY d.o.o. Beograd

zidne kamene obloge

WÜRTH d.o.o. Beograd

sisteme za tiplovanje i ankerisanje

BAUMA 2007

U halama i na otvorenom izložbenom prostoru

novog Minhenskog sajma najnoviji

međunarodni proizvodi mašinske industrije

za građevinarstvo, građevinske materijale

i rudarstvo prezentovani su od 23. do 29.

aprila 2007. godine. Minhenski sajam je

obezbedio 540.000 m 2 izložbenog prostora

za ovu vodeću svetsku manifestaciju.

BAUMA je ove godine oborila sve svoje rekorde.

Sa oko 500.000 posetilaca (20% više

u odnosu na 2004) od kojih je oko 160.000

došlo iz inostranstva, odnosno iz 190 država,

smatra se da je BAUMA 2007. najuspešnija

BAUMA ikada. Broj izlagača je iznosio

3.041, a od toga je 1.390 bilo iz Nemačke.

U 2004. godini izlagao je 2.801 izlagač iz 47

zemalja, i bilo je preko 416.000 posetilaca iz

Nemačke i inostranstva.

Minhenski sajam

Messe München International (MMI, Munich

Trade Fairs International Group) jedna

je od vodećih svetskih sajamskih kompanija.

MMI organizuje oko 40 sajamskih manifestacija

kapitalnih i potrošnih dobara, kao i

industrije visoke tehnologije. Svake godine

30.000 izlagača iz više od 100 zemalja, kao

i preko 2.000.000 posetilaca iz više od 200

zemalja učestvuje u minhenskim sajamskim

manifestacijama. MMI dodatno organizuje

sajmove u Aziji, Rusiji, na srednjem istoku

i u Južnoj Americi. Sa 4 strane podružnice

i 62 strana predstavnika, sa kojima pokriva

68 zemalja, MMI pravi pravu sajamsku globalnu

mrežu ■

62 www.buildmagazin.com


CHINA

BUILDING

2007

U Kini se svakog meseca održava bar jedan

sajam građevinarstva. U želji da osmotrimo

šta se dešava na Dalekom istoku, posetili

smo jedan od njih.

China Building, ili međunarodni sajam

građevinskog materijala, građevinskih sistema,

mašina i arhitekture se organizuje u Pekingu

od strane Saveta za promociju međunarodne

trgovine i Udruženja industrije

građevinskog materijala Kine. Organizovana

12. put, u periodu od 10-13.5.2007. godine,

ova manifestacija je definitivno postala

najveća i najkompletnija promocija građevinske

industrije u severnoj Kini. Namenjen

prvenstveno profesionalcima, ovaj sajam

poslednjih godina beleži izuzetan porast

broja, kako izlagača, tako i posetilaca. Tako

je 2004. godine evidentirano 300 izlagača i

više od 34.000 posetilaca, da bi ove godine

broj izlagača porastao na više od 600 a broj

posetilaca prešao 60.000. Pored izlagača iz

Kine, oko 12% čine inostrani izlagači uglavnom

iz SAD, Japana, Južne Koreje, Kanade,

Nemačke, Francuske,

Hong Konga i dr. Po

tvrdnji organizatora

broj inostranih izlagača

se iz godine u

godinu povećava.

Sajam je organizovan

na oko 35.000m 2 ,

tako da su izlagački

štandovi u proseku

bili veoma mali i,

generalno, prilično

oskudno uređeni. Što

se tiče komunikacije,

ako se uputite u Kinu

da sklapate poslovne

aranžmane, obavezno

sajmovi

Peking – grad sa 8.000 kranova

Peking je u jeku priprema za Olimpijske

igre koje se u ovom gradu održavaju od

8.8.2008. godine. Na svakom koraku se

mogu uočiti gradilišta na kojima se radovi

izvode u tri smene. Procenjuje se da je trenutno

u gradu postavljeno oko 8.000 kranova.

Naravno, do početka Olimpijskih igara

svaki od tih kranova mora biti uklonjen.

povedite prevodioca kineskog jezika. I pored

želje da vam izađu u susret i pruže što

više informacija, zaposleni u kineskim kompanijama

to neće biti u stanju usled veoma

slabog poznavanja engleskog jezika. Što se

tiče prospekata, kataloga i ostalog promo

materijala, situacija je veoma slična. Često

ih, verovali ili ne, ne poseduju, ili pak, poseduju

samo verziju na kineskom jeziku ■


promo

TRADEUNIQUE

sinonim za kvalitet

Kompanija TRADEUNIQUE nalazi se već više od 20 godina u

samom vrhu svetskog tržišta dizajna, arhitekture i građevinarstva,

i to kao investitor, suinvestitor, projektna organizacija i glavni

izvođač.

For 20 years TRADEUNIQUE has been on the top of the field of

world design, architecture and construction as investor, coinvestor,

master designer and main contractor.

There are no limits for us, only challenges that we are always able to

overcome. Quality, creativity and complete devotion to the developement

of even the most demanding endeavors have all become our

company’s trademarks.

TRADEUNIQUE has been on the top of the field of world design,

architecture and construction as investor, coinvestor, master designer

and main contractor for 20 years.

There are no limits for us, only challenges that we are always able to

overcome. Quality, creativity and complete devotion to the developement

of even the most demanding endeavors have all become our

company’s trademarks.

Za nas ne postoje granice, postoje izazovi koje smo uvek u mogućnosti

da savladamo. Kvalitet, inventivnost i potpuna predanost

u izvođenju čak i najzahtevnijih projekata postali su zaštitni znak

naše kompanije.

Garantujemo uspešno izvođenje projekata bilo koje vrste po sistemu

„ključ u ruke”, što podrazumeva idejna i dizajnerska rešenja,

izvođenje predprojektnih, projektnih i građevinskih radova uz primenu

najsavremenije tehnologije, kao i opremanje objekata svom

potrebnom tehničkom, tehnološkom i kompjuterskom opremom.

Po ovom principu smo, uspešno i u predviđenom i zadatom vremenskom

roku, izveli radove na brojnim projektima u Rusiji, Zapadnoj

Evropi kao i na Balkanu.

Naša kompanija predstavlja izvanredan spoj kvaliteta, kreativnosti,

predanosti poslu i našim klijentima, partnerima, te su naš rad

i, naročito, naše ideje izuzetno zapažene i nagrađene brojnim priznanjima

u oblasti kvaliteta, tehnologije, inovacije, preduzetničkog

prestiža kao i organizacionim radovima u oblasti građevinarstva i

arhitekture.

Tim naše kompanije čine mladi, hrabri, kreativni i visoko kvalifikovani

stručnjaci. Inženjeri, arhitekte, dizajneri i radnici svojim kvalitetima

pomažu da, zajedno sa našim klijentima, gradimo svet za 21. vek.

Our company represents an extraordinary union of quality, creativity,

dedication to our clients, partners and our work, and in particular,

our ideas have been extremely noticed and given numerous awards

in the fields of quality, technology, innovation, corporative prestige

and in organizational works in developement and architecture.

TRADEUNIQUE’s team is composed of young, courageous, creative,

highly qualified experts. Engineers, architects, designers and

workers with their qualities help our clients build a world for the

21st century.

Devotion to our clients and their desires is a way to assure a successful

cooperation.

The bonds between TRADEUNIQUE and our clients go on even

after the completion of prjects. They grow into frienships and

thanks to regular contacts with our partners and great references

TRADEUNIQUE holds a prestigious place in developement and

construction.

Our business formula is world quality, European standars and local

logistics. Quality, price and dead-line!

At TRADEUNIQUE we bring Your visions to life ■

Posvećenost našim klijentima i njihovim željama siguran je put za

ostvarenje uspešne saradnje.

Veze između TQ i klijenata ostaju neraskidive i ostajemo prijatelji i

nakon obavljenog posla. Zahvaljujući redovnim kontaktima sa našim

partnerima i odličnim referencama, TRADEUNIQUE zauzima

prestižno mesto u građevinarstvu.

Naša poslovna formula je svetski kvalitet, evropski standardi i lokalna

logistika. Kvalitet, cena, rok!

Kompanija TRADEUNIQUE je mesto gde Vaše vizije postaju

stvarnost ■

TRADEUNIQUE

Serbia, 11000 Belgrade,

Karađorđeva 89

Tel: +381 11 36 11 999

Fax: +381 11 36 11 998

E-mail: belgrade@tradeunique.com

www.tradeunique.com

64 www.buildmagazin.com


zanimljivosti

EARTH SHIP

Jedan u nizu velikih ekoloških problema predstavljaju

i odbačene kamionske gume.

Vremenom se odustalo od njihovog uništavanja, jer

se u tom procesu ispušta velika količina toksičnih

materija u vazduh.

Rodžersov najnoviji projekat su Fleksi (Flexi) kuće.

U pitanju je 145 prefabrikovanih kuća sa fasadama

živih boja. Kupci će moći da izaberu različite završne

fasade, promene izgled enterijera ili dodaju jednu ili

više prostorija u skladu sa rastom porodice. Montažni

paneli se proizvode u fabrici i spajaju na licu

mesta u kratkom vremenskom periodu.

www.rsh-p.com

Zgrada Bilbord, koju je arhitekta Klajn Ditam (Klein

Dytham) podigao u Tokiju, verovatno je najvitkija

građevina na svetu. Visoka je 10m, dugačka 40m, a

široka samo 2,5m. Smeštena je uza zid druge zgrade

i okrenuta frontalno ka ulici. S obzirom na to da

se cela vidi frontalno, ona zaista i preuzima ulogu

bilborda. Fasada postaje slika, slika postaje fasada.

Ovom konceptu doprinosi i to što frontalni deo čini

velika staklena površina koja ima šablon koji predstavlja

šumu bambusa. Danju je šablon u senci, ali

zato noću svetli.

Jedno od mogućih rešenja ovog problema dao je

Majkl Rejnolds, koji gradi kuće od naslaganih starih

kamionskih guma napunjenih zemljom i prelivenih

betonom. Ovakva konstrukcija se ponaša kao velika

baterija, jer su guma i zemlja savršeni toplotni provodnici,

koji održavaju istu temperaturu u kućama

tokom cele godine.

ZGRADA SA TURBINAMA

NA VETAR

Arhitektonski biro Vo Tislton (Waugh Thistleton)

osnovan je 1997. godine. Arhitekte Andrew Waugh i

Anthony Thistleton projektuju idejno potpuno različite

građevine – od komercijalnih do hi-tech građevina.

Najnoviji projekat je zgrada u istočnom delu Londona,

koju je naručio Metropolitan Housing Trust . Ova

četrnaestospratnica bi trebala da ponudi 66 privatnih

stanova, kao i 1117m 2 kancelarijskog prostora. Inovativnu

komponentu građevine čine turbine na vetar,

koje su prikačene za kičmu zgrade, i koje predstavljaju

osnovni izvor električne energije za zgradu.

Zavisno od snage vetra, turbine će obezbediti oko

40 000kw h godišnje što je dovoljno da se obezbedi

struja za sve stanove i sačuva 7 tona ugljen-dioksida

koji bi, inače, bio ispušten u atmosferu.

www.waughthistleton.com

Arhitekta Yashuro Yamashita, nedavno je sagradio

zanimljiv primerak pet arhitekture. Radi se o stambenoj

kući, savršeno prilagođenoj prostoru, uskog i

zakrivljenog trapezoida, sa osnovom 3,2m i visinom

od 29,3m. Zanimljivo je i to da je cela građevina

pretvorena u mrežu sa opnom poput jedara broda.

Korišćen je materijal koji obezbeđuje dovoljnu količinu

svetlosti, kao i pod koji, zbog svoje rešetkaste

strukture, propušta veliku količinu svetlosti.

www.klein-dytham.com

www.tekuto.com

www.earthship.org

FLEKSI KUĆE

Ričard Džordž Rodžers (Richard George Rogers),

britanski je arhitekta poznat po svom funkcionalnom

dizajnu. Nakon arhitektonske prakse sa Normanom

Fosterom i Timom 4, stekao je značajno priznanje za

svoj high-tech industrijski dizajn.

OKRUGLA KUĆA

Osnivač Instituta Monolithic dome je Dejvid Sut (David

South), koji je još davne 1976. godine osmislio

ove okrugle kuće, koje su izuzetno lake za konstrukciju.

Svako opremljen Monolith dome patentiranom

vazdušnom formom, priručnikom sa instrukcijama i

nešto malo građevinskog materijala, spreman je da

postavi kuću. Metod je jednostavan, nađete površinu

gde ćete graditi, izlijete betonsku ploču, naduvate

fabrički balon, postavite mrežastu strukturu i crevom

poprskate betonsku smešu iznutra. Kada se beton

osuši, ukloni se fabrički balon i to je to.

www.monolithic.com

Od 1967. godine, Rodžers se priključio Rencu Pianu

(Renzo Piano), a njegova karijera je znatno napredovala

kada je osvojio nagradu za dizajn Centra

Pompidu (Pompidou) u Parizu 1974. godine. Ova

građevina je postala Rodžersov zaštitni znak zbog

izlaganja kompletnog unutrašenjeg sistema i instalacija

zgrada (vodovodne cevi, grejanje, stepenice...)

u okviru eksterijera, čime se rasterećivao unutrašnji

deo građevine. Drugi njegov značajni projekat je Milenijumska

kupola, konstruisana za najveću izložbu

održanu povodom početka trećeg milenijuma. Nakon

saradnje sa Pianom, Rodžers je osnovao sopstvenu

praksu Rogers Stirk Harbour+Partners. Ove godine

proglašen je za laureata Pritzker nagrade.

JAPANSKA PET ARHITEKTURA

U poslednjoj deceniji 20. veka u Tokiju su zbog velike

naseljenosti počele da niču sasvim male građevine,

postavljene na neobičnim mestima, zapravo najčešće

uglavljene između dve zgrade. Idejni tvorac

naziva za ove sasvim male gradjevine je Atelje Bow

Wow, kojeg su ove minijature najviše podsećale na

kućne ljubimce.

Časopis studenata Građevinskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu

• građevinarstvo u svetu i kod nas

• studiranje na građevinskom fakultetu

• studentski život i standard

• zanimljivosti iz studentskog ugla

Nadamo se saradnji. Predloge, pohvale i kritike možete

poslati na: redakcijapetlja@yahoo.com

www.buildmagazin.com 65

More magazines by this user
Similar magazines