Број 73-74

skd.rs

Број 73-74

oj 73-74

juli - avgust 2007

sadr`aj


Naslovna strana

i likovni prilozi u broju:

Sa izlo`be Simboli~no u

srpskom slikarstvu

od XIX do polovine XX veka

moderna galerija Vaqevo 2.6.-15.7.2007

autor izlo`be Branko Kuki}






esej

2 Josif Brodski

26 Klod Mu{ar

proza

5 Igor Marojevi}

8 Ratko Dangubi}

45 Nenad Gruji~i}

ogledalo

10 Nikola Bertolino

citat vinaver

17 Gojko Te{i}

poezija

20 Marija Kne`evi}

28 Diego Valverde

35 Radivoj [ajtinac

60 Filip Tanselen

nagrade

22 Vujica Re{in Tuci}

~itawe

24 Nenad Milo{evi}

se}awe

30 Milan Oklopxi}

56 Svetlana Nenadovi}


pesni~ki brevijar

32 Radmila Lazi}

iz sveta

36 Biserka Raj~i}

tribina skd

39 Vojislav V. Jovanovi}

Sa{a Jelenkovi}

48 Gojko Bo`ovi}

\or|e Despi}

otisci

54 Dejan Mihailovi}

zapis

57 Goran Babi}

filozofija

58 Nenad Dakovi}

naslovna strana

61 Jasmina Petkovi}

leksikon

62 Dejan Mihailovi}

to~ak

64 Slobodan Zubanovi}

kwi`evni magazin Mese~nik Srpskog kwi`evnog dru{tva

Osniva~ i izdava~: Srpsko kwi`evno dru{tvo, tel/faks: (011)328-85-35

Redakcija: Francuska 7, utorkom od 13-15, (011)262-88-92 e-mail: kmagazin@beotel.yu

Za izdava~a: Gojko Te{i} Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Zubanovi}

Uredni{tvo: Gojko Bo`ovi}, Nikola Vuj~i}, Dejan Mihailovi}

Likovna oprema: Mirjana @ivkovi} Lektura i korektura: Olgica Raji} Prelom: Dragan Ninkovi}

[tampa: ^igoja {tampa, Beograd, Studentski trg 13

@iro ra~un: 255-0012950102000-15

IZLA@EWE „KWI@EVNOG MAGAZINA“ POMA@E MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE


2kwi`evni magazin

kwi`evni magazin

esej

esej

Josif Brodski

ZA[TO JE MILAN KUNDERA

NEPRAVEDAN PREMA DOSTOJEVSKOM

sej Milana Kundere koji se nedavno

E

pojavio u „The New York Times Book Review“

(„Uvod u varijaciju“, od 6. januara

1985) sadr`i niz tvrdwi koje zahtevaju

odgovor. Rasprava o pitawima

ukusa po pravilu se zavr{ava ni na

~emu. Ono, me|utim, ~emu Milan Kundera

daje prednost, gradi se ne toliko na estetskim

stavovima, koliko na wegovom ose}awu istorije.

Kada je o istoriji re~, ~ovek se na|e na veoma

~vrstoj, ako ne i na apsolutno neoborivoj ravni. Ta

ravan je ~vrsta bar toliko da izdr`i dokaze o sopstvenom

pogubnom uticaju na sudbinu umetnika. No

ta ravan ipak klizi ispod nogu ako ~ovek poku{ava

da na wu navali odgovornost za svoje esteti~ke poglede.

Takav na~in mi{qewa pot~iwava umetnost potrebama

veroispovesti, filozofskom sistemu, grupnim

interesima i, prema tome, ideologiji. Umetnost

je, me|utim, starija i neizbe`nija od svega nabrojanog.

U umetnosti vlada sopstvena dinamika, sopstvena

logika, vlastita genealogija i vlastita budu}-

nost. Estetika jednog umetika nastaje iz instinktivnog

ose}aja svih tih elemenata, a ne zbog poruxbine.

Upravo estetika uslovqava wegovu etiku i wegovo

ose}awe istorije, a ne obrnuto...

Jednog dana 1968. godine, kada su sovjetske trupe

okupirale ^ehoslova~ku, tamo{wi pozori{ni rediteq

predlo`io je Milanu Kunderi da pod pseudonimom

dramatizuje roman Dostojevskog Idiot. U to

vreme Kunderine kwige bile su zabrawene i on nije

imao „nikakvih legalnih na~ina“ da uka`e na svoje

postojawe. Bez obzira na to, kako on obja{wava u

svom eseju, „ponovo sam pro~itao Idiota i shvatio

da ~ak i kada bih gladovao, ne bih mogao da obavim taj

posao. Svet Dostojevskog sa razlivenim gestovima,

mutnim dubinama i agresivnom sentimentalno{}u

odbijao me je. Odjednom sam osetio neobj{wiv nastup

nostalgije prema ’@aku-fatalisti’“...

Daqe, Milan Kundera nastvaqa: „Otkuda ta iznendna

odbojnost prema Dostojevskom? Nije li to antiruski

refleks ^eha, traumiranog okupacijom svoje

zemqe? Nije, po{to nisam prestao da volim ^ehova.

Mo`da sumwe u estetsku vrednost toga dela? Ne,

jer je ta odbojnost nastupila neo~ekivano i nije pretendovala

na objektivnost. Nervirala me je kod Dostojevskog

sama atmosfera tog romana; svet gde se sve

usmerava na ose}awa. Drugim re~ima, gde se ose}awa

podi`u na nivo vrednosti i op{te istine“.

Zatim se Kundera ustremquje na nedefinisana

ose}awa i posle primedbe da su ose}awa na{u civilizaciju

veoma skupo ko{tala, prelazi na uzdizawe

wihovih suprotnosti, ta~nije: racionalnog mi{qewa,

duha rasu|ivawa i dvoumqewa, otkrivaju}i nam

da je wihovo sredi{te iskqu~ivo na zapadu. Granice

unutar kojih se ose}awa „posmatraju kao samostalne

vrednosti, kao kriterijumi istine, kao opravdawe

odre|enog pona{awa“, nalaze se upravo u onom pravcu

na koji ukazuje wegov prst i iz koga su se pojavili

kako Dostojevski, tako i tenkovi. Iz onih krajeva gde

se ose}awima zamewuju misli, gde su „velikodu{ni

nacionalni sentimenti uvek spremni da opravdaju

najneverovatnije u`ase i gde ~ovek, ~ije se grudi nadimaju

od lirskog zanosa, ~ini ~udovi{ne zlo~ine u

ime svete qubavi“.

To ipak, dopustite, nije ba{ tako; u svakom slu-

~aju, nije tako simetri~no. Zlo~ini koji su u~iweni

i koji se i daqe ~ine u tim krajevima, ~inili su se i

~ine se ne toliko u ime qubavi, koliko u ime nu`nosti,

posebno istorijske. Koncepcija istorijske nu-

`nosti je proizvod racionalne ideje, i ona je u Rusiju

dospela sa zapadne stane. Ideje „velikodu{nog divqaka“,

prirodne ~ovekove ~estitosti kojima se suprotstavqaju

r|ave dru{tvene institucije, isto kao

i ideje idealne dr`ave, socijalne pravde i tome

sli~no – nisu ponikle niti su se rascvetale na obalama

Volge. Treba, koliko je to mogu}e, prilikom odupirawa

toj napasti pa`wu usmeriti na isprazne,

mada ne i nedarovite, besposli~are francuskih salona

XVIII veka kao izvore savremene policijske dr-

`ave. Ne treba nikako zaboraviti da je Das Kapital

bio preveden na ruski sa nema~kog.

Oda}emo du`no priznawe zapadnom racionalizmu,

jer je ipak „avet komunizma“ u lutawu po Evropi

bio prinu|en da se naseli na istoku. Ali tim pre se

mora primetiti da ta avet nigde nije do`ivela ja~i

otpor po~ev od Zlih duha Dostojevskog pa do krvavog

Gra|anskog rata i Velikog terora; taj otpor se nastavio

sve do dana{weg dana. U svakom slu~aju, ta

avet se mnogo bezbri`nije naselila u otaxbinu Milana

Kundere 1945. godine, kao uostalom i 1968. kada

je po drugi put demonstrirala svoje pravo u toj zemqi.

Politi~ki sistem, koji je Milana Kunderu li-

{io sredstava za `ivot, u istoj meri je proizvod zapadnog

racionalizma kao i isto~nog emocionalnog

radikalizma. Jednom re~ju, kada se ugleda ruski tenk

na ulici, ima osnova da se ~ovek priseti Didroa.

Milan Kundera spomiwe Dostojevskog ili zato

{to wegovo ose}awe geografije odre|uje wegovo

ose}awe istorije, ili stoga {to prisusutvo tog pisca

u wemu izaziva ose}aj vlastite nesigurnosti.

Sklon sam da verujem da je u pitawu ovo drugo, makar

zato {to je takav ose}aj u odnosu na Dostojevskog sasvim

prirodan i svojstven svakom profesionalnom

piscu. Ali pored svega ostalog, opisivati atmosferu

delâ Dostojevskog kao svet u kojem je sve okrenuto

emocijama, gde su ose}awa dovedena u rang vrednosti

ili istina, predstavqa prili~no izvrtawe smisla

wegovog dela.

^ak i kada bismo sveli romane Dostojevskog na

taj redukovani nivo koji predla`e Kundera, sasvim je

o~igledno da ti romani ne opisuju ose}awa kao takva,

ve} wihovu hijerarhiju. Jo{ vi{e, ta ose}awa se

javqaju kao reakcija na izre~ene misli, koje su u velikoj

meri duboko racionalne i pokupqene, izme|u

ostalog, sa zapada. Ve}ina romana Dostojevskog je u

su{tini rasplet doga|aja ~iji se po~etak zbio van

Rusije, na zapadu. Upravo se sa Zapada vra}a du{evno

oboleli knez Mi{kin; upravo je tamo Ivan Karamazov

pokupio svoje ateisti~ke ideje; za Verhovenskogmla|eg

zapad je bio izvor wegovog politi~kog radikalizma

i skrovi{te za konspirativno delovawe...

U svakom slu~aju, pogled na ~oveka Dostojevskog

mnogo je mawe kratkovid nego {to se to Kunderi ~ini.

Ta slika je kudikamo slo`enija i mawe direktna,

{to delimi~no obja{wava pogre{nu Kunderinu percepciju.

Wegovo pogre{no tuma~ewe, po svemu sude-

}i, upravo je povezano sa tom uni`enom predstavom o

~oveku protiv koje je Dostojevski negodovao i koja je

porodila – da upotrebim najbla`u odrednicu – agnosticizam.

Ta~no je da tenkovi i vojska pristi`u u

otaxbinu Milana Kundere sa istoka sa zamornom regularno{}u;

ali wegovo ube|ewe da tip ~oveka kojeg

opisuje Dostojevski postoji samo u domovini Dostojevskog,

svedo~i makar o tome da zapad ni do danas nije

stvorio pisca koji dose`e do takvih dubina kao

{to to Dostojevski ~ini.

Otuda i Kunderin ose}aj geografije, jer tamo gde

on vidi trijumf ose}awa ili razuma, wegov ruski

prethodnik vidi qudsku sklonost prema zlu. Kada

ve} govorimo o tome, upravo su ^esi, uzimaju}i u obzir

wihov geografski polo`aj, na vlastitom primeru,

i boqe od drugih naroda, osetili crtu tog zajedni~kog

imeniteqa, koju je istorija sprovodila preko

wihovih le|a. Oni, po svemu sude}i, do 1968. godine

jo{ nisu uspeli da zaborave ono {to se dogodilo trideset

godina ranije kada je upad do{ao sa zapada.

Ostaje da se naga|a kako bi tada ~e{ka publika primala

„@aka-fatalistu“.

Pre nego {to pripi{emo racionalnom mi{qewu

tako visoke vrednosti, razuman ~ovek mogao bi da

se upita da li je razum zaista sposoban da vr{i otkri}a,

ili on samo artikuli{e znawa koja mu se nalaze

na raspolagawu. To pitawe je starije od na{e

civilizacije; u su{tini, ono je i wen glavni pokreta~.

Ono je i pokreta~ zna~ajnih dela literature, posebno

dela Dostojevskog.

Ako se Milan Kundera ne predaje takvim razmi-

{qawima, razlog nije odsustvo ma{te ili odbojnost

prema apstraktnom mi{qewu. Tu`na istina u wegovom

slu~aju (i u slu~aju mnoge wegove isto~noevropske

sabra}e) jeste da je taj izuzetni pisac pao kao nevoqna

`rtva geopoliti~kog opredeqewa

svoje sudbine – koncepcije podele sveta na

istok–zapad.

3


kwi`evni magazin

4kwi`evni magazin

esej

proza

I zaista, o kakvom severu-jugu mo`e da

razmi{qa jedan ^eh (Poqska? Nema~ka?

Ma|arska?). Ma kako bila tragi~na predstava

o svetu razjediwenom na taj na~in, ona nije li{ena

odre|ene lagodnosti. Zato {to predla`e prili~no

komfornu podelu, po principu parova na: ose-

}aj–racio, Dostojevski–Didro, mi–oni itd. [to na

svoj na~in primorava ~oveka da pravi izbor. Proces

izbora je, po pravilu, dramati~an i opasan; ~ovek koji

~ini izbor ima velikog osnova da sebe smatra herojem.

No, sva nevoqa je u tome {to je takav izbor

sam po sebi krajwe ograni~en. U skladu sa prirodom

u tim krajevima, to je pitawe: ili–ili.

Tako ograni~en izbor, sa~iwen pod pritiskom

okolnosti, kao da predstavqa eho ~ovekove arhitipi~ne

situacije uop{te. U tome ne bi bilo ni~eg lo-

{eg, i mo`da ne bi trebalo to ni razmatrati, kada se

time ne bi nametnula uni`ena predstava o qudskom

potencijalu, svojstvena svakom ograni~enom izboru.

Pojedinac po~iwe da insistira na onim zakqu~cima

do kojih ga je dovelo wegovo vlastito iskustvo i negira

ili odbacuje sveobuhvatnije, plemenitije i {ire

predstave o ~oveku.

^ini mi se da je to su{tina predube|ewa Milana

Kundere u odnosu na Dostojevskog... Ako literatura i

ima dru{tvenu funkciju, ona se ogleda u tome da poka`e

~oveku wegove optimalne parametre, wegov duhovni

maksimum. Na toj skali metafizi~ki ~ovek iz

romana Dostojevskog predstavqa ve}u vrednost nego

Kunderin uvre|eni racionalist, ma koliko bio savremen

i ma koliko bio rasprostrawen.

U tome nema Kunderine krivice, mada bi on, naravno,

trebalo da bude toga svestan. Masa stvari

uslovqava na~in mi{qewa tog ~e{kog pisca kada se

na|e vis-à-vis u odnosu na Dostojevskog. Pre svega wegov

dug boravak na surovoj esteti~koj dijeti, koja se

ogledala u prili~no ~estoj upotrebi erotike u svojstvu

iscrpquju}e metafore kao ne{to {to rukovodi

~ovekom. Ma kako to paradoksalno zvu~alo, pravom

esteti ne bi palo na pamet da razmi{qa o problemu

izbora u trenutku kad ugleda kako se strani tenkovi

vuku po ulicama; pravi esteta je sposoban da predvidi

– ili da unapred pogodi – takve doga|aje (pogotovo

u na{em veku)...

Mo`da je najbitnije slede}e: Milan Kundera je

stanovnik kontinenta, Evropejac. A Evropejci su veoma

retko sposobni da pogledaju sebe sa strane. Ako

im se to i dogodi, to je samo u kontekstu Evrope, jer

wima Evropa postavqa mernu skalu na fonu u kojem

wihovo postojawe dobija na zna~aju. Prednost vi{eslojnog

dru{tva (u ovom slu~aju ameri~kog – prim.

prev.) upravo je u onoj lako}i s kojom pojedinac mo`e

da proceni svoje napredovawe u wemu. Druga strana

medaqe je, me|utim, u uvi|awu granica i onom beskraju

sa kojim individualni `ivot nema nikakve veze.

Eto za{to starosedeoci ne podnose nomade: osim

~isto fizi~ke opasnosti, nomad kompromituje koncepciju

granice.

Stanovnici kontinenta su qudi ~ije je postojawe

u velikoj meri odre|eno granicama, bilo da su to

granice nacije, op{tine, klase, tradicije, hijerarhije

– ili granice zdravog smisla. Dodajte tome hipnoti{u}u

birokratsku strukturu dr`ave i dobi}ete

~oveka li{enog ose}aja predskazawa kako za sebe samog,

tako i za svoj narod. Po{to nikada nije slu{ao

o postojawu sistema sa mno{tvom varijanata, on u

najboqem slu~aju mo`e da zamisli samo apsolutnu

stoprocentnu alternativu, sli~nu ve} postoje}oj –

istok ili zapad. Ako postane pisac, takav ~ovek }e

smatrati svojim dugom da se sa time obra~na, na primer,

metodom ru{ewa granica... `anra. Na taj na~in

on mo`e ste}i reputaciju predstavnika avangarde,

ali samo u svesti onih koji se i sami nalaze u stilskom

}orsokaku.

Po{to je pro`iveo dovoqno dugo u Isto~noj

Evropi (u Zapadnoj Aziji, za neke), Milan Kundera

te`i, {to je potpuno prirodno, da bude ve}i Evropqanin

od samih Evropqana. Pored svega ostalog ta

poza je za wega posebno privla~na, jer obezbe|uje vezu

wegove pro{losti sa sada{wo{}u mnogo vi{e nego

{to je to obi~nom izgnaniku dostupno. Osim toga,

ona omogu}ava pogled sa takve visine koja dopu{ta

prekore zapadu za izdaju vlastitih vrednosti (a skup

tih vrednosti se zove evropska civilizacija) i za

predaju nekoliko zemaqa koje se bore za o~uvawe te

civilizacije, bez obzira na neznatne {anse...

Na kraju svog eseja Milan Kundera pi{e: „Licem

u lice sa ve~no{}u ruske no}i, u Pragu sam do`iveo

nasilni kraj zapadne kulture upravo onako kako je

ona bila predstavqena u osvit savremene epohe,

oslawaju}i se na pojedinca i wegov razum, na pluralizam

mi{qewa i na toleranciju. U maloj zapadnoj

zemqi iskusio sam kraj Zapada. Bio je to veli~anstven

rastanak“.

Zvu~i uzvi{eno i tragi~no, ali to je ~isto pozori{te

praznih re~i. Kultura nestaje samo za one koji

nisu u stawu da je stvaraju isto kao {to moral ne

postoji za razvratnika. Zapadna civilizacija i wena

kultura, ukqu~uju}i Kunderine pojmove, gradila se

pre svega na principu `rtve, na ideji ~oveka koji

nam je doneo smrt. Kada se na|e u opasnosti, zapadna

civilizacija i wena kultura uvek na|u u sebi dovoqno

odlu~nosti da stupe u borbu sa neprijateqem, ~ak

ako je on i unutra{wi. Posledwi svetski rat je, u

svakom pogledu, bio gra|anski rat zapadne civilizacije.

U pu{tawu krvi ima malo dobrog; to se ne mo`e

~ak ni kvalifikovati kao `alosno podra`avawe

Hristu; no, dok god je ~ovek spreman da prihvati

smrt kao svoj ideal, ti ideali su `ivi, civilizacija

je `iva.

Rano nam je da se opra{tamo sa zapadnom kulturom;

rano je ~ak i u Pragu, makar zbog Jana Palaha,

~e{kog studenta koji se javno spalio u januaru 1969.

godine protestuju}i protiv sovjetske okupacije. „Ruska

no}“ koja se spustila na ^ehoslova~ku, nije mnogo

tamnija od one 1948. kada su agenti ruske dr`avne

bezbednosti bacili kroz prozor Jana Masarika. Da

pre`ivi tu no}, Milanu Kunderi je pomogla zapadna

kultura, te no}i je zavoleo Denisa Didroa i Lorensa

Sterna i smejao se wihovim smehom. Taj smeh je, uostalom,

bio isto tako privilegija slobodnog ~oveka,

kao i duboka tuga Dostojevskog.

1985.

Prevela s ruskog Neda Nikoli} Bobi}

(Iz kwige Vodeni `ig i drugi eseji u okviru

Izabranih dela Josifa Brodskog, RUSSIKA, Beograd)

er Objektive Beobachter, list koji je nekoliko

meseci izlazio u tajnosti,

D

bio je sme{ten, u stvari, u onom gorwogradskom

parki}u vol{ebno izniklom

po~etkom godine. Rastiwe

koje, po re~ima na{e sugra|anke {to

je htela da ostane anonimna, „spoqa

li~i na ogroman kockasti kola~ pozeleneo od bu-

|i“, raskrinkao je na{ dr. Unzihtbar, kako ga Nemci

nazivaju. I nije ~udno da ~ovek ~iji je identitet

sakriven, razotkrije jedan tajni list. List koji je,

kako je rekao F. Nojhauzen, „namewen onim zna~ajnim

Nemcima i wihovim prijateqima {to `ele

pravi uvid u zbivawa u Zemunu, a ne da budu smu{eni

propagandom, i tu|om i nema~kom. Fizi~ko odstojawe

novina koje streme objektivnoj distanci,

jedini je na~in da je one danas postignu.“

Dospeti do Der Objektive Beobachtera i nije svakida{wi

uspeh. Premor od podviga i zrela julska

`ega ipak nisu smetali Unzihtbaru da nam nadahnuto

opi{e prostorije neobi~nog lista i wihovu

okolinu. Kako je sve to uspelo tako nejakom ~oveku,

boqe zna on nego mi ovde:

– Jedino zaposleni i ~lanovi obezbe|ewa, i jedni

i drugi nema~ke narodnosti, i retki ovda{wi

prijateqi wihovi, imaju propusnice za {etwu

„parkom“ ~iji su uglovi i krov potpuno zaklopqeni

`ivom ogradom. (To je vaqda jedini park nepogodan

za plu}a.) Kada sam mimoi{ao stra`are i pro{ao

kroz drvenu kapiju „parka“, umesto lepih krivudavih

staza, fontana i klupa video sam ~etiri `elezna

stuba {to podupiru vodoravne grede krova rastiwa,

premre`ene sigurnosnim sajlama. Du`inom

leve strane zdawa prostire se betonska staza, koju

preseca zaravan za paqewe novina, a okon~ava cev

za odvod dima. Na suprotnoj strani „parka“ pru`aju

se cevi kroz koje struji sve`i vazduh s Dunava. Po

wegovoj sredini: puti} od {qake koji me je vodio do

sedi{ta Beobachtera – tako je rekao na{ budu}i pisac

„Unzihtbar“, u stilu svojstvenom wegovim novinskim

prilozima.

Znaju}i da je neprimetan, ~im je imao priliku,

zainteresovao se za qude koji ga ve} dugo nisu videli.

Kre}u}i se neopa`en „tajnim listom“, uputio

se u wihove radne uslove:

–Po visini, ku}a redakcije se}a na moj dom –

rekao nam je Unzihtbar posle vr{qawa Beobachterom.

– Plafoni su takve visine da se i ~ovek prose~nog

stasa mora sagnuti dok hoda: bez prestanka

biti pognut: prakti~no skru{en. Drugog obja{wewa

ne vidim: qudi tuma~e zna~ewa stvari prema

li~nom iskustvu. Otkako be{e kupio jednako nisku

ku}u, moj otac se stalno sagibao a na ~etiri zida

na{e jedine sobe be{e oka~io po kitwast krst. A

Igor Marojevi}

TAJNI LIST

na stiroporom oblo`enim zidovima redakcije Beobachtera,

nalazi se slogan: „Skru{enost je na korak

od discipline“, F. Nojhauzen, napisan nema~kim jezikom.

Izbegavaju}i udarce glavom o nizak plafon,

sre}ni {to su izmakli opasnosti, nema~ki novinari

moraju biti skromni u tuma~ewu zbiqe. Tim posmatra~ima,

zaista, ostaje da budu gotovo objektivni.

Der Objektive Beobachters.

–Prostorija redakcije ve}a je od ostalih – nastavio

je Unzihtbar. – Novinari sede prema zidovima,

za pisa}im ma{inama firme erika. Urednica

Karen Frost ih nadgleda s le|a: ako bi neki novinar

na~inio gre{ku te`u od slovne (gre{ku po

smislu?, op. aut.), mogla bi da ga kazni hicem u potiqak.

Bio bi to upe~atqiv na~in da Karen, posle

vi{enedeqnog boravka u bolnici, obele`i svoj povratak

na posao. Pokraj redakcije je foto-radionica

iz koje se sti`e u maskirnom bojom prefarbano,

sti{weno skladi{te sa~uvanih primeraka novina.

Ako jo{ ima nekog ko ne zna: primerci Der Objektive

Beobachtera nisu na prodaju. Tajno se pozajmquju

upu}enima koji su du`ni da novine, usvojiv{i istinite

informacije iz wih, vrate redakciji koja ih

potom uni{tava unutar „parka“, na betonskoj loma-

~i. Od svakog broja, u onom maskirnom trezoru,

uredni{tvo ~uva samo po primerak (...). Tre}a prostorija

u ku}i slu`i da se prelama list i skladi-

{ti papir, ali tamo je bila prevelika gu`va da bih

se motao. ^etvrta, tako|e uska i pravougaona, sekretarska

odaja, namewena je spoqnim saradnicima:

novinarima koji nisu nema~ke narodnosti. Pred

sekretaricom, [vabicom, popisao sam prezimena,

imena i adrese svih wih, i upamtio wihov izgled sa

foto-snimaka.

Unzihtbar ka`e da je na zamisao da u|e u „park“

do{ao sasvim slu~ajno. Videv{i crni VW kako,

preko puta grobqa, skre}e u Klaoni~ku ulicu, na

sedi{tu suvoza~a prepoznao je Nojhauzena. Ne bi ga

ni primetio, da se privredni {ef „VUS-a“ nije

osvrtao svud oko sebe, pa i u pravcu grobqa. „Wegovo

lice nikada ne}u zaboraviti“, ispovedio nam se

Unzihtbar. Po`urio je za kolima koja su skrenula u

Prigrevicu, da se parkiraju pred nekada praznim

uglom ulice koji je odnedavno popuwen misterioznim

„parkom“. Kada se uspeo Prigrevicom, Unzihtbar

je imao {ta da posmatra: dva uniformisana

telohraniteqa F. Nojhauzena jo{ su iznosila

Karen Frost iz crnog VW-a. Unzihtbar nije gubio

vreme: dok su stra`ari ~ekali da je „lajbvehteri“

polo`e u invalidska kolica, mimo wih je {mugnuo

kroz trenutno otvorenu kapiju.

Jesu li videli Unzihtbara, ili ga nisu videli?

Ni tada, ni dok je prodirao do zgrade redakcije,

Unzihtbar nije bio prime}en. U{ao je u redakciju,

5


6kwi`evni magazin

kwi`evni magazin

proza

proza

Uro{ Predi},

Vizija u

oblacima, 1887

prou~io sve prostorije, iz foto-radionice

izneo komplet Der Objektive Beobachtera i

iza{ao napoqe.

Jesu li videli Unzihtbara, ili ga nisu

videli?

Kada su videli da nedostaje komplet wihove

{tampe, nastala je panika. Neko je vikao: Unzihtbar!

Unzihtbar! (Nevidqiv!). Stra`ari su podigli ma-

{inke i repetirali, zveraju}i oko sebe. Unzihtbar

se ve} bio sakrio u `ivici koja ~ini zid Beobachtera

nad ponorom {to je nekada vodio do Dunava one

koji su me|u formama za podvla~ewe `ivotne crte

birali skok s velike visine. Da je Unzihtbaru, na

primer, pao na pamet takav samoubila~ki skok, trenutno

ga ne bi mogao izvesti: svaka strana guste

`ive ograde po sredini je oja~ana gustim re{etkama

koje ometaju radoznalce da se spoqa, kroz rastiwe,

probiju do jezgra misterioznog „parka“.

Iz vrata redakcije pomolio se zamenik glavne

urednice, oberlajtnant Kurt Lampersberg. Za wim

se ukazala figura jo{ jednog uniformisanog novinara,

a onda i lik pamfletiste i biv{eg poslanika

Drqevi}a, kom je Lampersberg rezignirano prepri~avao

vi{emese~no poigravawe Unzihtbara s

Nemcima. O Unzihtbaru su, zaista, ~uli mnogo toga,

ali ne i podatke o wegovom skrovi{tu i stalnoj

adresi. Uostalom, ne znaju mu ni ime i prezime.

Za ovo treba da zahvale i kapitalistima iz

Ikarusa koji toliko preziru radni~ki sloj da nisu

na~inili listu svojih spoqnih saradnika, {to je

bio i Unzihtbar.

– Unzihtbar zanima Nemce – mrgodio se Lampersberg

dok je govorio Drqevi}u – jo{ otkako je s

pokojnim Radivojevi}em neprime}en svirao u centru

Zemuna. Niko od Nemaca ga nije video ni dok je

le`ao u beogradskom Gestapou, gde su ga sumwi~ili

za pisawe parola i rasturawe „Pravog grani~ara“.

I nastavak je poznat: Unzihtbar najpre nije

shvatio da ga administrativci Gestapoa ne vide.

Jesu li ga videli? Ili ga nisu videli?

–Od `e|i i gladi je umalo umro. Kad je nadagent

Gerd Henetmajer do{ao da ga obi|e u }eliji, Unzihtbar

mu je rekao da priznaje sve za {ta ga terete

– nastavio je poru~nik. – @eleo je da potpi{e

izjavu kako bi mu {to pre dali da jede. Tih re~i se

nadagent Henetmajer setio tek kasnije, kao kroz

pramiwawe snega. A dok ih Unzihtbar be{e izgovarao,

Henetmajer nije obra}ao pa`wu. Unzihtbar se

nanovo obratio Henetmajeru, koji ga i daqe nije

~uo, jo{ mawe video. Opsovao je Henetmajera, koji

se toga setio tek mnogo docnije. Kad smo ispitivali

Henetmajera, on je za`murio. Posle nekoliko

trenutaka, koji su za wega trajali mesecima, setio

se psovke koju mu Unzihtbar be{e uputio. No, bilo

je dockan: Henetmajer je sad u Gestapou, gde u`iva

zasebnu }eliju.

– Nije trebalo da ga prebacujete ~ak u Beograd.

Ima i u Zemunu finih }elija – ~udio se Drqevi}.

– Ako vas ba{ zanima, ja sam tako odlu~io – ume-

{ao se Nojhauzen.

– I {ta je na kraju bilo s tim Nevidqivim?–

pitao je Drqevi} prave}i se da ne opa`a pizmu grupenfirera.

–Shvativ{i da ga niko ne ~uje i ne prime}uje,

i{etao je iz Gestapoa – snu`deno je odgovorio poru~nik.

–Unzihtbar je sasvim nevidqiv?

– Za nas Nemce, prakti~no nevidqiv – precizirao

je poru~nik. – Kad smo ga, uz pomo} Srba, uhvatili

slede}i put, nije ni stigao do Gestapoa: voze-

}i ga, dva su na{a stra`ara prestala da obra}aju

pa`wu i on im je pobegao iz auta.

–[ta ne}u ~uti – rekao je zami{qeno S. Drqevi}.

– A mora biti tako. Non fácile solus serves, quod

multis placet. A {ta ti, mali{a, tra`i{ ovde? M’r{!

Oberlajtnant Lampersberg se za~udio:

–Kome ste se obratili na va{em jeziku?

–Nekom detetu – rukom je odmahnuo S. Drqevi}.

–De~ak ili devoj~ica?

–De~ak: naravno.

–A kako izgleda?

–Mali je rastom, plav i bled – rukama je Drqevi}

potkrepio opis.

–Mislim da ste videli Unzihtbara – uzbu|eno

je rekao poru~nik osvr}u}i se oko sebe.

Dugo su svi oni zurili po parku, pa`qivo zagledaju}i

i najudaqenije kutke.

–Sigurno je ve} napustio park – vrteo je glavom

Nojhauzen.

–Ono dete da bude Unzihtbar? – opet se ~udio

S.

–Henetmajer je i rekao da Unzihtbar li~i na

dete – Nojhauzen se obrecnuo.

–Kunem se da ovaj nije li~io na dete – insistirao

je Drqevi}. – Ovaj je bio dete.

Grupenfirer, oberlajtnant, Drqevi} i nekoliko

novinara civila i daqe su bezuspe{no zverali

na sve strane. Uznemireni vojnici su cevima automata

prebirali po `ivici.

–Unzihtbar! Unzihtbar! – poneki bi viknuo, kao u

nadi da }e im se na{ drug odazvati.

Kada je Drqevi} oti{ao, predsednik Saveta

Der Objektive Beobachtera i privredni na~elnik

„VUS-a“, Nojhauzen, izneo je plan o preme{tawu

redakcije:

–Kao {to rekoh, u vremenima poput ovog, jedino

fizi~kim odstojawem list mo`e posti}i objektivnu

distancu. Eh, kad bismo mogli da beobahter-

~i} smestimo ispod zemqe... Ali to bi bilo pogubno:

banditi se odli~no kre}u podzemnim terenima,

ina~e ne bi bili banditi – tako on o nama. – Mora-

Jovan Klaji},

David sa harfom,

oko 1842

}emo da na|emo neku zapu{tenu, zaboravqenu ku}u,

sli~nu ovoj, samo mnogo zaba~eniju – rekao je i

okrenuo se prema sedi{tu redakcije. – Na takvo

mesto treba premestiti redakciju, ali prvo: izbaciti

sve ovda{we saradnike. Doma}i svet ukqu~iti

samo u podlistak o tragawu za Mari~i}em: u wega

uneti izjave onih me{tana koje }emo ispitati.

Pro{iriti podlistak za wihove izjave o skrivawu

Unzihtbara. Kada se nakupi materijala, podlistak

{tampati na osam stranica, u jednom Beobahterovom

broju. Kada se nakupi jo{ materijala, {tampati

ga u drugom broju Der Objektive Beobachtera. Podlistak

nazvati „Du`ni monolozi“ ili „Obavezni

monolozi“, da ispitiva~i uvek imaju na umu kako su

ispitanici du`ni da nas informi{u. Moramo pomo}i

novinarima, tim meku{cima – okru`en nekolicinom

novinara, zakqu~io je Nojhauzen.

–^eka nas veliki posao – Lampersbergu se

omakao krupan uzdah.

–Svaki novi dan u ovim prostorijama bio bi

jo{ rizi~niji – rekao je Nojhauzen. – Najgore od

svega je {to Unzihtbar zna gde je redakcija. Najgore

od svega je {to smo mnogo ulo`ili u Beobachter,

a ostali i bez wegovog kompleta. Najgore od svega

je {to je tajna o Beobachteru odavno procurela.

–Za to bi trebalo kazniti mene – ponudila je

Karen Frost voze}i se ispred redakcije u invalidskim

kolicima.

–Ma, dobro, Karen... – Lampersberg ju je neodlu~no

te{io: Karen Frost je delovala neute{no,

~emu su posebno doprinosile elegantne cipele s

ma{nicom na wenim nepomi~nim stopalima.

Ostali Nemci su se sve br`e osvrtali. Gledaju-

}i ka svim ta~kama dvori{ta novinske ku}e u nadi

da }e videti Unzihtbara, prakti~no su gledali jedni

u druge. Jesu li videli Unzihtbara?

Ili ga nisu videli.

(odlomak iz romana [nit)

7


kwi`evni magazin

8kwi`evni magazin

proza

proza

Ratko Dangubi}

BACA^ NO@EVA

spred prodavnice kolonijalne robe

I

stoji kamion koji raznosi mleko. Na

horizontu se leluja siva zavesa, kao

da je od tila. Ju~e su u Pragu, od jutra

do podne, padale sitna ki{a i slatka

pra{ina. Onaj ko lizne list sa drveta

ima {ta da oseti na jeziku. Starica

izbrazdanog lica prosi na }o{ku, trese konzervom:

ogla{ava se sitni{. Plavo-sivi oblaci tumaraju

nebom. Na jugoistoku, na obodu grada, iza linije

deponije {qake, nalik na crne obrve, ispred {ume i

poqa, prostire se naseqe `elezni~ara. Predgra|e je

prese~eno prugom. Pija~ni trg, na koji gleda prosjakiwa,

pust je, podne je, a u dnu, ispred ku}e Ha{ekovih,

ostatke piqarske ponude kqucaju golubovi i koko{ka,

zovu je Lili Marlen.

Porodica Ha{ek ima deset ~lanova. U domu smeha

i suza ima na pretek. Jutros je ve}ina odraslih

iza{la u grad, u potrazi za novcem i hranom. U predgra|u

`ive qudi pristigli u Prag u potrazi za korom

hleba. Ju~e je sa novinarom Janom i{ao do Karlovog

mosta. Kroz prozor posmatra trg, qude koji promi~u.

Izme|u kamenih plo~a klizi mlaz vode, boje `ive.

Sino} su kroz dowi grad, ka`e gazdarica, proneli

glas da je Karl Miler postao milioner u Americi.

^esima, smeje se, ne treba saop{tavati ovakve vesti:

odu{eve se preko mere.

U ku}i uz Ha{ekove, kod Marije Hrubine, iznajmio

je stan Nikola Okiqevi}: Sin kroja~a za gospodu,

Luke Okiqevi}a – iz Hercegovine. U Pragu `ivi,

uz putovawa, sedam godina. Polako sla`e fotografije

u kutiju od ~okoladnih bombona: nagledao se

gradova i qudi, trideset mu je godina. Nema, veruje,

mudrijeg naroda od ^eha i zemqe gde se novac vi{e

ceni. I voli i ne voli ovaj narod. U dru{tvu ne pri-

~a o tome. Vodi dnevnik: o sebi pi{e kao o nekome

drugom.

Opru`io se na somotnom bidermajer trosedu. On

je jedan od poznatijih baca~a no`eva. Okiqevi}i su

iz Gacka, rasuti su po svetu, poput semena borova i

jela. Dopada mu se ova soba koja miri{e na vanilu i

cimet. Pradeda je bio kova~ u Salcburgu, u vreme dok

je Hercegovina, odlukom sila na Berlinskom kongresu

1878, bila komad monarhije K und K. Mre{kaju se

misli, uspomene. Sredina je maja, 1978, sto godina od

Berlinskog kongresa, deset od Pra{kog prole}a.

Podsmeva se sebi, posramqen se}awem na pretke. Sedi,

uz hladnu kaqevu pe}, stisnuo je usne: Ulica Pivarska

broj 7.

Wegov ~e{ki, stanodavka ka`e, zvu~i boqe nego

kod dosta ^eha. Otac Luka radio je kao kroja~ za gospodu

i dame u Beogradu, u Ulici Cara Uro{a 5. Popio

je ~a{u soka i kafu. Iz Gacka se otac otisnuo

1946, da kroji i {ije odela za mar{ala Tita, \ilasa,

Mo{u Pijade – karakonxule, tako je otac zvao one koji

vladaju zemqom. Kapqice znoja presijavale su se

na nosu gazdarice. Krajem ~etrdesetih godina Luka

se o`enio Ma|aricom Ilonkom, koja je rodila }erku

Jelenu i sina Nikolu. Vra}aju mu se slike sa o~eve

sahrane, pogled mu je uko~en, kao kod qudi koji se retko

fotografi{u.

^uo se lave` pasa. Otvorio je i drugi prozor, miri{e

jorgovan, prole}e je. Ne bez nostalgije se}a se:

Malo je porodica u Beogradu u kojima se `ivelo tako

lepo i slo`no, kao kod Okiqevi}a. Gazdarica se

~udi pri~i kako se pru`io po podu kroja~nice i rekao:

[ta god ho}ete radite sa mnom, odoh u cirkus.

Majka ga je prekliwala da se opameti. Otac je pqunuo

za wim. Pro{lo je, od tada, deset godina; sla`e

dane i `ivot kao cigle. Obilazi u Dr`avnom ~e-

{kom cirkusu varo{i i zemqe. Ispred nogu mu se

prote`e bela ma~ka stanodavke, na zidu kuca starinski

sat.

Stara gazdarica je krupna, na woj drhti salo. Uz

wegovu pri~u ho}e da pusti i po koju suzu. Ma{ta kako

}e cirkus do}i u Gacko. Voleo bi, ne zna za{to, da

to bude pred zimu. Uzdahnuv{i, pali cigaretu. To je

sve lepo, smeje mu se povremeno, vidi ga u dimu duvana,

kowu{ar Karlo, snevaj i ~ekaj da se zaqubi{ u no-

}i punog meseca.

Pro{ao je sat pre nego {to se povratio od prebirawa

po uspomenama. Podsmevao mu se kowu{ar

Karlo ili ne, veruje da }e obele`iti dolazak u Gacko.

Nakon ratova i seoba, koji su Hercegovinu zadwih

sto godina opusteli, on }e u Gacko prvi doneti cirkusko

veseqe. Koliko vredi pesma, govorio mu je Lazar

Kruq iz Trebiwa, jo{ vi{e zna~i i vredi peva~

– koji pesmu nosi. Otac ga je, zaista, odvra}ao od zanata

baca~a no`eva. Znao je i Luka makaze put vrata

da hitne, tako da se oba vrha zabodu. Jo{ su vrata na

kroja~koj radionici ku}e na Dor}olu, u Beogradu, koju

su kupili od Jevrejina Kona, unaka`ena od uboda

makaza. Skide ko{uqu, krenu da se umije.

Iznuren je mislima, sumwama i snovima. Pro-

{log meseca je Nikola na Karlovom mostu sreo devojku

kakve u pesmama u Hercegovini zovu vilama.

Desilo se ne{to lepo u wegovom `ivotu. Divqa

strast je ovladala Nikolom. Koliko je bilo putovawa,

devojaka, i ba{ tu da se zaqubi, u carstvu uspomena

dede Alekse. Se}a se star~evih pri~a, ovde je deda

stranstvovao kao kondukter voza Sarajevo–Prag. Voz

je zvao bo`jom, zemaqskom ko~ijom za snove.

Licem okrenut ogledalu na zidu – zastade. Zapalio

je jo{ jednu cigaretu. Ve} zna ko `ivi iza koga

zida u ku}i. Uze da svira usnu harmoniku. Cirkus se

sprema na turneju po Rumuniji. Odmara deset dana.

Usuo je vino i zagledao se u ~a{u. Lik devojke titra

mu pred o~ima. Iznajmqena soba je plave boje. Saznao

je da devojka radi u banci na Vaclavskim namjestima.

Zami{qa sva{ta, nesiguran je. Igra igre u

glavi – nalik na rugalice.

U Beogradu, pored Save, kasnih {ezdesetih, Nikola

je u`ivao u cvetawu topole, bagrema i {u{tawu

trske, raspravama o dadaizmu i kraju dvadesetog veka.

Savetovala ga je majka: niko nije doku~io misli Boga.

Devojka `ivi u jednoj od onih umivenih ku}ica,

zidanih sobu po sobu, kako su se, davno, prido{licama

u Pragu ra|ala deca. Pogledala ga je krupnim o~ima.

Odlo`i usnu harmoniku na prekriva~. Ako ne jede{,

kao da ~uje glas majke Ilonke, ne vodi{ ra~una

o sebi i drugima. Prepoznao bi devoj~ine o~i me|u

stotinu. Osmeh joj je, ~ini mu se, kao bistra voda. Se-

}a se dama koje je sretao po lokalima Amsterdama.

[ta ako je ^ehiwa udata? Nakon susreta na mostu ne

mo`e da se oslobodi wenoga lica. Vreme curi kao

crvoto~ina iz stola. Daj sebe, daj qubav, kao da ~uje

pijanistu Avrama iz restorana Zlatni Prag, daj

{to ima{, ali – da se ne vidi, da ti ne bude `ao. De-

{avaju se ~udesa, cerio se Avram, ali ~udesa odlete

na nebesa.

Sawao je ve{ala: `utu om~u koja se klati na vetru.

Treba, ka`e xelat, da ga obese zbog ne~ega {to je

u~inio neki Jan Kot. Odgurnuo je xelata. Da nije maske

na glavi krvnika, video bi – ko zna ~ije lice? Xelat

je, sumwa, krupna {ankerica iz restorana Pastrmka.

Spavao je s wom pro{le godine, pijan. Se}a

se {ankericine stra`wice. Neveselo se sme{i, kao

da je ugazio u balegu. Xelat – {ankerica – |avo, ima

crvene o~i: kao maline. U snu je video i sebe bez lica.

Mo`da to nije samo san, ve} poruka? Popeo se na

klupu ispod om~e, mirisala je na kukutu. Na prozoru,

s druge strane, stajala je devojka koju je sreo na Karlovom

mostu – mahala je buketom belih ru`a? Na woj

su bile ~izme koje je nosio on, kupqene u Trstu, kod

modne ku}e More{i. Kao de~ak jahao je golog crnog

kowa na hipodromu Careva }uprija u Beogradu: utekao

je u snu ispod ve{ala, ba{ mu se posre}ilo, kao u

kaubojskom filmu.

U starom ~ajniku stoji pra{wavo ve{ta~ko cve-

}e koje mu je dala Vera J. Ne prestaje da mu se udvara.

Devojka je u kojoj se sudaraju tuga i pro{lost. U qubavi

nema prostora, branio se, sve je vreme i nada.

Sudbina je, sle`e ramenima, magija: ne mo`e se vikom

oterati.

Gatara Miroslava gledala je jedne ve~eri Nikoli

u karte. Ni{ta je ne podse}a na qubav. Gatara Miroslava

pu{i lulu od tre{wevog drveta, ima bla`eno

lice, sedi pred cirkusom, kao maskota. Smeje se kao

kad kow r`e. Miroslava ka`e: Ne zabode se svaki kolac

na pravo mesto. Bio joj je drag. Nekada je s ~ergarima

krstarila Dalmacijom. Za wu je zaqubqen ~ovek

budala, prazna pojava.

Ima Nikola i druga u cirkusu, Rusa. On an|ela

uvek vidi s trubom. Sve je u prozra~noj magli. Nikolu

pomalo pla{i ono {to mu se de{ava. Povetarac

se oglasio na prozoru. Ispod velikog mesinganog

kreveta, s ukrasima, izvu~e kutiju, a iz we no}nu futrolu,

u kojoj su skupi no`evi za nastup u cirkusu –

rad starih, be~kih majstora.

Otvorio je vrata te{kog, jednokrilnog ormana i

na wima nacrtao karminom `ensku konturu. Dugo je

sedeo miran na podu. Ko ima glavu, uzdahnu, mora da

ma{ta i pati. Vaqa na jeziku re~i: prigu{ena lepota.

Ponovio je to tri-~etiri puta. Zamislio je devojku

golu.

Odre|ena mesta na telu pokrio je papirnim cvetovima

– glavama margarite iz ~ajnika. Prekrstiv-

{i noge, krenu da re|a no`eve oko nacrtane konture,

mrmqaju}i: ne mo`e se sre}a iznajmiti. Izlu|uje ga

put. A ti, pazi, u~io ga je stari \ula Molnar, baca~

no`eva nema sporedno zanimawe. S no`evima, priznao

mu je, ume. U ku}i se ~uo smeh, gazdarica se ne~emu

radovala. Samo da ne proma{i, da ne pogodi u konturu:

bio bi to lo{ znak. Vidi devojku, zove je Lea,

kako se sme{i, no`evi je okru`uju. No`eve baca mehani~ki.

Pogledom miluje vrat, dojke i butine.

Otvara – zatvara zamku u koju je upao. Qubav je

treperewe sastojaka od kojih je du{a sazdana. I jo{

jednom posegnu rukom – futrola je ve} bila prazna.

Lice mu je rumeno. Usporeno je disao. Setio se kako

se kupao u zale|enoj reci Savi, i to ga vrati u stvarnost.

^e{ka prstima glavu crnu kao ugaq. ^ovek pravi

ludorije, ni on se tu sudbini ne mo`e da odupre.

Sedi sa prekr{tenim nogama. Tr`e se: oznoji{e mu

se dlanovi. U figuri devojke, u predelu srca, bilo je

zabodeno ne{to nepoznato. Zna da nije pogre{io. U

glavi se, dok je ustajao, pojavi{e vrtlozi. Ose}a se

kao muva u paukovoj mre`i. Pru`i ruku ka onome {to

je stajalo u srcu devojke i i{~upa malu, takve je gledao

na reprodukcijama poznatih slikara, Amorovu

strelicu. U prozoru se, na trenutak, ukaza gologuzi

an|el~i}, pqeskao je belim ru~icama.

Iz malog sata sa klatnom, sli~nog onome u velikoj

sobi stanodavke, izlete kukavica. ^ini se da je

pro{la ve~nost. Vi{e nije bilo ni an|el~i}a. Izroni

iz piqevine lik gatare Miroslave: Ove karte

poma`u kao gladnome molitva. Tra`io je upori{te,

razmi{qao: da li mu an|el~i} {aqe poruku, opomenu

ili mu se ruga?

Beli~asti mesec proviruje kroz prozor. Amorovu

strelicu stavi u xep i iza|e na ulicu. U konzervu

starice na }o{ku, koja je jo{ bila tu, ubaci nov~i}.

Slu{a kako starica zahvaquje, trese konzervom: ne

sluti da je ona wegova sudbina. Upade u gomilu dokonih

koji su u maraku skakali na trgu. Igra se amorovom

strelicom u xepu, kao otkinutim dugmetom kaputa.

Nada, uzdahnu, tiwa, gasi se i rasplamsava: zaqubqeni

je i svetac i mu~enik.

Drugi dan, ne videv{i Nikolu, u sobu u|e stanodavka

Marija. Bila je to navika: pona{a se kao da mu

je majka. Krstila se pred ikonom svetog Arhangela

Mihajla, koju je Nikola doneo sa Svete Gore. ^udila

se no`evima oko konture `ene nacrtane karminom na

vratima ormana. Pa`wu joj privuko{e papirni cvetovi.

Di`e o~i prema nebu. Nikolu je, kaza glasno, jela

qubav. Oh, Bo`e, stresla se. Propiwu}i se iza

stanodavke, skakutala je kom{inica Vera J, koja je

Nikoli poklonila papirno cve}e. Mrmqala je: Idiot.

Na licu joj je grimasa kao da muze kravu. Oglasila

se usna harmonika, na krevetu, kao da je onaj drugi

Nikola bio tu. Udovica se opet prekrsti, pogleda

kroz prozor. Na zidu Doma za slepe je stajao grafit:

Dole Predsednik. Palila su se uli~na svetla, drhtava

kao nada. Na vrhu hladne pe}i stoji maska klovna,

Nikola ju je dobio od Johana, majstora na citri. On,

izgleda, muca Marija, ne}e puzati pred sudbinom.

Zurila je Vera J. u konturu devojke, u masku. Po{la

bih i ja za wim gola, uzdahnula je. Na maski je klizila

suza: da ju je neko od wih dve video, liznuo,

za~udio bi se kako je, poput pra{ine koja je

dan ranije padala na grad, slatka.

9


kwi`evni magazin

ogledalo

ogledalo

10

kwi`evni magazin

Nikola Bertolino

AFERA (2)

ije mi dugo trebalo da shvatim kako

N

sam neoprostivu i nepopravqivu

gre{ku po~inio. Pomogao sam majstorima

igre da budem izigran. Ali

ako je neko povu~en za nos, za to je

sam kriv, jer mu se nos na{ao u pogre{no

vreme na pogre{nom mestu.

Nisam mogao da promenim odluku `irija, ali mogao

sam da iz te rabote iza|em neukaqan. Mogao

sam da ne izgubim prijateqa kakvog sam imao u Danilu

Ki{u. Dodu{e, ne znam jesam li tim postupkom

zaista izgubio wegovo prijateqstvo. Na{i su

se kontakti proredili, mo`da ne samo zbog wegovog

nezadovoqstva mojim ~inom, pa ni zbog wegovog

odsustvovawa – jer ja sam, naime, izbegavaju}i

pomisao da je na{e prijateqstvo prekinuto, ~iwenicu

da se vi{e ne vi|amo tuma~io wegovim „odsustvovawem“

i pretpostavqao da on negde u Francuskoj

na miru pi{e kwigu o „aferi“, dok se on, u

stvari, za dobrovoqni egzil iz kojega mi se nije javqao,

opredelio tek po wenom okon~awu. Razlog

prekida na{ih susreta mogla je tako|e biti moja i

wegova porodi~na situacija. Mi smo dotad naj~e-

{}e odr`avali porodi~ne kontakte. Ali moji

bra~ni problemi, koji }e se zavr{iti razvodom,

tih godina ve} su bili u toku. Mojoj okolini to je

bilo poznato, o tome se pri~alo, pa je i Ki{ za to

saznao, a ispostavilo se da kroz sli~nu krizu istovremeno

prolazi i on. Jednog dana smo se sastali

da bih mu pozajmio kwigu „libertenskih“ pesama

koju je sastavio Apoliner i koja mu je bila potrebna

za pripremu wegove antologije erotske poezije

Bordel muza. Ru~ali smo kod ~uvenog „Ace Devetke“.

Raspitivao se sa prili~nom qubopitqivo{}u

„{ta se to de{ava sa mnom i Radmilom“ i saop-

{tio mi, mada u nedovoqno jasnim nagove{tajima,

da kroz sli~nu muku prolazi i on, rekav{i pri tom

da razlaz sa svojom Mirom, „svojim najboqim `ivotnim

drugom“, kako se izrazio, do`ivqava kao

tragediju – dodu{e neminovnu, ali ipak tragediju.

Ali da se vratim „aferi“. To {to nisam bio

svestan rabote ~ija sam `rtva ispao, {to nisam

znao na kakvim je ra~unicama, kakvim spletkama,

zasnovana odluka u kojoj sam u~estvovao, nije moglo

da me opravda. Ve} nekoliko sati nakon te kobne

sednice osvestio sam se i shvatio kakvu sam gre-

{ku u~inio. To saznawe donelo mi je mnogo lo{e

prospavanih no}i. Do{lo je i do krajwe o{trih

reakcija u javnosti, ali, kao i obi~no, sa velikim

zaka{wewem – ja sam tada ve} odavno bio podneo

ostavku na ~lanstvo u tom `iriju, skrativ{i svoj

mandat za godinu dana. U jednom novinskom ~lanku

ta ostavka je ocewena kao „moralni ~in“, ali meni

je to bila slaba uteha. Previ{e je mu~no bilo ono

{to sam ~itao o radu `irija ~iji sam bio ~lan. U

Pismu iz Beograda, objavqenom u „Slobodnoj Dalmaciji“,

pesnikiwa Marija ^udina pisala je da

„nije udovoqeno ~asti jedne takve nagrade kao {to

je Oktobarska“, i dodala: „O ~lanovima `irija

najboqe je ne govoriti. Oni su krivi {to su pristali,

ne sla`u}i se me|usobno, da to ne bude tako.

Poslije svega, krivi su i zbog toga {to su jednodu-

{no dali nagradu, a kasnije su davali sasvim nejednodu{ne

izjave. Ili su (nehrabro) {utjeli.“ Na

}utwu je ukazivao i Predrag Matvejevi} u zagreba~kom

„Oku“: „Mnogo je tragi~nije, me|utim, to

da se nitko od svih onih koji sve to skupa znaju ne

usu|uje di}i glas, iza}i pred javnost i prokazati

javni skandal.“ Ova su me mi{qewa bolno pogodila,

jer ja ipak nisam }utao. Mo`da je upravo to

{to sam progovorio o skandalu i {to sam dao

ostavku navelo Du{ana Radovi}a da me pre}uti u

svojoj stalnoj kolumni u „Dugi“, gde je pru`io nepo{tedan

ali krajwe precizan i istinit portret

Dragana M. Jeremi}a, da bi zatim dao nemilosrdnu

i surovu ocenu `irija: „[...] moglo bi se posumwati

u namere onih koji bi ovaj `iri hteli da proglase

za najnepo{teniji od svih do sada. Jer to nije ta~no.

Bilo je i nepo{tenijih.“ Du{an Radovi} se u

tom ~lanku nije libio da bez dlake na jeziku ka`e

{ta misli o svakom ~lanu `irija poimence. Jedino

mene nije pomenuo.

Me|utim, po mene je najmu~nije bilo ono {to je

Dragan M. Jeremi}, dva meseca kasnije, s punim

pravom napisao u jednom od svojih skandaloznih

polemi~kih tekstova: „A {to se ti~e Oktobarske

nagrade, Ki{ je ispao pre finala, u kojem sam ja

dobio sve glasove, pa i glas urednika – izdava~a

Ki{ove kwige.“

Glavnu temu ogromne medijske buke koja se te

godine podigla oko dodele Oktobarske nagrade

predstavqalo je ne{to {to je u celoj toj stvari bilo

od sporednog zna~aja: ~iwenica, koja je naknadno

precizno utvr|ena (mada su je nadle`ni organi

Skup{tine grada nastojali zaba{uriti kako bi

nagradu po{tedeli jo{ ve}e blama`e), da je Jeremi}eva

kwiga ukqu~ena u konkursni postupak nakon

krajweg roka predvi|enog propozicijama. Prvih

dana oktobra jo{ nije ni bila zvani~no objavqena,

a ve} se na{la u rukama ~etvoro ~lanova

`irija. Ja nisam bio me|u wima. Mnogo zna~ajnije,

me|utim, bilo je ono {to sam tek postupno saznavao,

a {to je u javnosti obznaweno posle sednice

Skup{tine grada, na kojoj se raspravqalo o „skandalu

oko nagrade“. „Od sedam ~lanova `irija pro-

{logodi{we Oktobarske nagrade Beograda za

kwi`evnost i prevodila{tvo“ – pisale su „Ve~erwe

novosti“ u ~lanku pod naslovom @iri ~itao

mokru kwigu! (19. januara 1977), „~etvoro (Jara

Ribnikar, Erih Ko{, Velimir Luki} i Qubi{a

Jeremi}) je preksino} reklo da su do posledweg

trenutka glasali za nekog drugog pisca, a nagrada

je ipak jednoglasno dodeqena Draganu Jeremi}u, za

kwigu Snovawe i stvarawe!“ Iz izjava ~lanova

`irija javnost je saznala da je prvi kandidat Jare

Ribnikar bio pesnik Branislav Petrovi}, Velimira

Luki}a – Vasko Popa, Eriha Ko{a – Desanka

Maksimovi}, Qubi{e Jeremi}a – ne znam ko, ali

ne Dragan Jeremi}. (Jara Ribnikar je na slede}i

na~in branila odluku `irija: „To je marksisti~ka

kwiga, ~itko napisana, sa nedogmatskim pristupom

literaturi.“ A Qubi{a Jeremi}: „To je vredan poku{aj

da se na marksisti~ki na~in pri|e goru}im

problemima kulture i stvarala{tva. ... Te{ko je

napasti kwigu kakva je Snovawe i stvarawe, pa neki

poku{avaju da napadnu li~nost, odnosno propisnost

po kojoj je nagrada dodeqena.“) Po{to ni moj

prvi kandidat nije bio zlosre}ni autor Snovawa i

stvarawa, ve} Danilo Ki{, pitao sam se kakvim se

to vol{ebnim marifetlukom moglo desiti da nagrada

bude dodeqena delu za koje tobo`e nije bio

skoro niko (osim, pretpostavio sam, Branimira

[}epanovi}a). Shvatio sam, dakle, da sam dopustio

da budem uvu~en u jednu ne samo ru`nu nego i komi~nu

ujdurmu, pa sam zakqu~io da mi nema druge

nego da podnesem ostavku i iza|em iz tog dru{tva

koje sam do tog trenutka smatrao uglednim i besprekornim.

Dotad pasivni i nedovoqno obave{teni posmatra~

afere, iznenada sam bio primoran da postanem

wen veoma aktivan u~esnik, sve do samog

kraja onoga {to je ponekad nazivano „aferom

Ki{“, a ~emu bi primereniji naziv svakako bio

„afera Jeremi}“.

Drugi ~in te „afere“, ili te farse, odigrao se

u drugom `iriju, onome koji je pod nazivom „Zajedni~ka

redakcija Udru`enih izdava~a“ osnovan na

moju inicijativu, na osnovu dogovora koji sam u

ime BIGZ-a postigao sa direktorom „Narodne

kwige“ Vidakom Peri}em, s tim {to nam se pridru`ila

i izdava~ka ku}a „Rad“. Vidak Peri} i ja

bili smo motivisani kritikama koje su „malim izdava~ima“

stizale od onih najve}ih, „Prosvete“ i

„Nolita“, da se bave samo „komercijalno isplativim

poslovima“, dok nezahvalnu kulturnu funkciju

objavqivawa novih dela doma}e kwi`evnosti

pa`qivo zaobilaze. Na{e tri ku}e, dakle, odlu~ile

su da zajedni~ki preuzmu i taj „teret“ i da svake

godine, na osnovu raspisanog konkursa, objavquju

odre|eni broj dela doma}ih pisaca. Me|utim, po-

{to nijedna od na{ih ku}a nije bila kadrovski

osposobqena za taj posao, formirali smo „Zajedni~ku

redakciju“, ili `iri, kao stalno telo, sa

neodre|enom du`inom mandata, jer je konkurs trebalo

raspisivati svake godine. Zamislili smo da

najboqoj od objavqenih kwiga bude dodeqivana

„Nagrada Udru`enih izdava~a“, po nov~anom iznosu

znatno ve}a od u tom trenutku najve}e kwi`evne

nagrade u Jugoslaviji. (Te godine iznosila je devet

miliona dinara.)

U Zajedni~koj redakciji na{la su se tri glavna

urednika ku}a u~esnica: Cveta Kotevska ispred

„Narodne kwige“, Bo{ko Bogeti} ispred „Rada“ i

ja ispred BIGZ-a. Spoqa{wih ~lanova bilo je ~etiri,

jer smo mi, predstavnici izdava~â, `eleli

da kwi`evnoj javnosti obezbedimo u ovom poslu

prete`ni uticaj. Neko (ne pamtim ko) predlo`io

je da `irijem predsedava tada{wi predsednik

Udru`ewa kwi`evnika Srbije, glavni urednik

„Kwi`evnih novina“, profesor Univerziteta,

itd. – re~ju, Dragan M. Jeremi}. Predlog je prihva-

}en, jer ko bi se mogao suprotstaviti takvom autoritetu?

Ja sam za ~lanstvo u `iriju predlo`io Danila

Ki{a, {to je tako|e prihva}eno. Nisam bio

siguran da li }e Ki{ pristati, a obradovalo me,

donekle i iznenadilo, kad je on prihvatio jednu tako

nezahvalnu ulogu. Preostala dva mesta popunili

su pisci Milan Komneni} i Bo`idar Milidragovi}.

Atmosferi u `iriju, na po~etku wegovog

rada, nije se moglo ni{ta zameriti. Sastajali smo

se u redakcijskim prostorijama „Rada“; Ki{ i Jeremi}

sedeli su jedan pored drugog. ^inilo se da na

vidiku nema nikakvog obla~ka. Konkurs je izazvao

ogromno interesovawe i stiglo nam je preko petsto

rukopisa. Radili smo punom parom. Ki{ je

predlo`io efikasan metod: uzimali smo rukopis

po rukopis i ~itali samo prvih nekoliko stranica.

Na osnovu tog kratkog uvida bilo je lako ustanoviti

da li je re~ o ozbiqnom piscu ili o nekome

od mnogobrojnih skribomana. Ovi posledwi bili

su u ogromnoj ve}ini: wihove rukopise odmah smo

odbacivali, da bismo se posvetili onim preostalim,

ozbiqnijim delima. Na taj na~in veoma brzo

smo obavili veliki deo posla. Da smo imali svedoka

sa strane, taj bi sa zadovoqstvom mogao da posmatra

tu primernu saradwu, te poslenike na zajedni~kom

i zna~ajnom kulturnom zadatku. Nisam slutio

da }e ta idila uskoro biti brutalno prekinuta.

„Arapski telefoni“ ve} dugo su zujali pronose}i

glas o „ne~uvenom plagijatu“. Me|utim, sve se

to odvijalo u kwi`evnom podzemqu. Tek sredinom

novembra „afera“ je izbila na novinske stupce.

Novinar Dragoqub Golubovi}, zvani „Pigeon“

1 , `eqan da se proslavi senzacionalnim otkri-

}em, po{to to nije mogao da uradi u svom ~asopisu,

„Dugi“, uradio je to u rubrici „Polemi~ki poligon“

zagreba~kog lista „Oko“, otvorenoj za sve pikanterije

iz svih oblasti dru{tvenog `ivota. Wegov

~lanak, pod naslovom Ogrlica od tu|ih bisera,

bio je dokumentovan faksimilom stranice koju

je „plagijator“ prepisao, kao i odgovaraju}ih stranica

iz Ki{ove kwige. Uporedo s tim ~lankom, na

istoj strani, pojavio se, me|utim, i Ki{ov odgovor,

~iji je naslov glasio Niska od niskih pobuda,

a moto mu je bila „karavla{ka poslovica“ [ta

zna sviwa {ta je diwa (izna|ena bez sumwe asocijacijom

na Golubovi}ev nadimak od kojega je Ki{

odsekao drugi deo – eon – tako da je ostalo samo

pig). Ova „nevi|ena neuqudnost“ izazvala je erupcije

ogor~ewa i besa, a nedugo potom bila je podneta

i tu`ba sudu. Po{to je Ki{, nekoliko

meseci kasnije, istu tu „neuqudnost“ ponovio

i u polemi~koj kwizi ^as anatomije,

11


kwi`evni magazin

ogledalo

ogledalo

12

kwi`evni magazin

Miodrag Bulatovi} je u NIN-u obznanio

da je Ki{ovim pisawem – ni mawe ni vi{e

– „oklevetan na{ glavni grad“. Drugi akter

afere, Dragan M. Jeremi}, bio je ogor~en zbog

~iwenice da je Ki{ov odgovor objavqen istovremeno

sa napadom. To je ocenio kao pristrasnost redakcije

„Oka“. Zacelo se nadao da }e kleveta bar

nekoliko dana u`ivati medijski ekskluzivitet: za

to vreme bujala bi i cvetala neuznemiravana, tako

da bi se mo`da i ukorenila, pa bi je bilo te`e i{-

~upati.

Pigeon je bio samo `rtveni jarac. Podmetnut

je u nameri da se riziku ne izlo`e oni glavni – oni

koji su bili voqni da izrone iz mraka samo ako se

wegov napad poka`e uspe{nim. Po{to razvoj doga-

|aja nije opravdao wihove nade, ostali su }utqivi,

ali to im je tek zakratko omogu}eno. Ve} za koji

dan pojavio se, opet u „Oku“, tekst Predraga Matvejevi}a

U znaku ovna, u sjeni Nerona, gde je kao

pokreta~ „afere“ izri~ito imenovan Dragan M.

Jeremi}. (Citiram: „Na zakqu~nom sastanku `irija

Andri}eve nagrade [...] Dragan M. Jeremi} dolazi

s te{kom insinuacijom da postoje neki ’moralni

razlozi’ (dobro sam upamtio te rije~i) da se

Ki{ova kwiga diskvalificira iz trke za nagradu.

[...] Dakle, nije u pitawu samo herostratski kompleks

jednog frustriranog i neupu}enog novinara,

nego i ne{to drugo, daleko skandaloznije.“)

Prozvani se, dakle, morao izjasniti. Veoma zainteresovano

i nestrpqivo o~ekivao sam wegov

odgovor, budu}i da sam se s wim i Ki{om nalazio u

istom `iriju. Verovao sam da }e profesor odbaciti

optu`bu – da }e, recimo, tvrditi kako ga je Matvejevi}

pogre{no ~uo ili razumeo. Odgovorio je u

„Kwi`evnim novinama“, listu ~iji je bio glavni

urednik, tekstom naslovqenim Niski udarci tu-

|om rukom.

Za~u|enost... – ne, to je preblag izraz: zapawenost,

pome{ana s ga|ewem, to je bilo moje ose}awe

kad sam pro~itao taj neverovatni tekst ~iji je autor

bio ~ovek koga umalo nisam predlo`io kao

„eksperta“ za ovaj izmi{qeni problem. On se tim

polemi~kim napisom javno deklarisao kao potpisnik

klevete koja je skoro puna dva meseca kolala

podzemnim kanalima beogradskog „kulturnog“ polusveta.

(Citiram: „^itaju}i [Ki{ovu] kwigu, a

posebno dve pripovetke objavqene pro{le godine,

zapazio sam da u woj ima izvesnih pozajmica, na koje

on nije ukazao, mada je, mislim, na to trebalo da

uka`e. [...] u woj ima nekih mesta koja se mogu na}i

i kod nekih drugih pisaca. [...] Tada sam prvi put

~uo da je i neko drugi to ve} zapazio i da se negde

govori ~ak i o plagijatu.“) Ali nije me uzbudio samo

taj potpis; uzbudila me, jo{ i vi{e, „opomena“

koju je Jeremi} dao Matvejevi}u „da o onome {to se

dogodilo i doga|a u Beogradu, pre svega, ovde treba

i govoriti“ – ovde, gde je ~ak i meni postajalo

o~igledno da je Dragan M. Jeremi} u svakoj ~orbi

miro|ija, u tolikim klanovima kum, u tolikim

kwi`evnim i kulturnim poslovima Boss! Opomena

je imala i zloslutni prizvuk: „Ne me{aj se u na{a

nacionalna, srpska posla!“ Uz tu lekciju dato je i

„obrazlo`ewe“: „Istina, on [Matvejevi}] `ivi ~etiri

stotine kilometara od Beograda i, prema tome,

daleko je od pameti da on mo`e da zna vi{e o

beogradskim prilikama od samih Beogra|ana.“

Skandaloznu optu`bu za kwi`evni plagijat, o kojoj

se mo`e meritorno raspravqati u svakoj zaista

kulturnoj sredini, bilo gde u svetu, bez obzira na

kilometarsku razdaqinu od „centra“ u kome stoluje

Dragan M. Jeremi} – tu optu`bu, dakle, ugledni

profesor, pisac, kriti~ar, svrstao je u rubriku

„beogradske prilike“...

Pro~itav{i Jeremi}ev „odgovor“, shvatio sam

da s tim ~ovekom ni ja vi{e ne}u mo}i da sedim zajedno

bilo gde, a ne samo u tom `iriju gde nas je sastavio

„slu~aj, taj komedija{“.

Slede}a sednica `irija Udru`enih izdava~a

odr`ana je, naime, bez Ki{a. On je podneo ostavku

~im je objavqen Jeremi}ev odgovor Matvejevi}u.

Glavni urednik „Rada“ Bo{ko Bogeti} saop{tio je

tu vest. Nastala je neprijatna ti{ina. Pogledi su

bili uprti u predsednika `irija. Me|utim, Jeremi},

nimalo uzbu|en, predlo`io je da nastavimo

rad, uz opasku – „Pa, koga nema, bez wega se mo`e...“

^uv{i to, mi ostali smo se nekoliko trenutaka

zgledali. Ti{ina je potrajala. Najzad se oglasio

Bo`idar Milidragovi} obra}aju}i se Jeremi}u:

„Stvari ipak nisu tako jednostavne. Razgovarao

sam sa Komneni}em, pa moram da saop{tim zakqu-

~ak do kojega smo do{li, a taj je, da spor koji je nastao

izme|u vas i Ki{a dovodi ovaj `iri u veoma

delikatnu situaciju. Vidimo samo dva re{ewa –

ili da nastavimo rad sa obojicom, ili bez ijednog

od vas dvojice.“

^uv{i to, osetio sam kako moja napetost popu-

{ta. Stvari su, pomislio sam, same od sebe krenule

dobrim tokom.

Jeremi} je izgledao veoma za~u|en.

„Ki{ je imao neke svoje razloge da podnese

ostavku“, rekao je. „To je wegova li~na stvar. Ne

vidim na koji bi se na~in to moglo mene ticati.“

Odjednom me obuzela qutwa koju nisam mogao

da obuzdam.

„Poku{a}u da vam objasnim na koji vas se na~in

to i te kako ti~e!“ rekao sam. „Najpre }u vam staviti

na znawe da vas na sastanku kolegijuma BIGZa

umalo nisam predlo`io kao eksperta za takozvani

slu~aj plagijata. Nisam mogao ni u snu pomisliti

da biste upravo vi Ki{ovu kwigu mogli proglasiti

plagijatom, a vi ste ba{ to pre neki dan uradili,

u svom odgovoru Matvejevi}u. Bilo me sramota,

u va{e ime, dok sam ~itao taj tekst. Vi ste profesor,

stru~wak za kwi`evnost, pa bi trebalo da

vam ova stvar bude sasvim jasna. Stoga sam o~ekivao

da }ete biti me|u prvima, ako ne prvi, koji }e

prekinuti i razobli~iti ovu nedostojnu kampawu.

Me|utim, vi ste se ispod we potpisali! Uz to, onih

va{ih ’~etiristo kilometara’ do kraja vas moralno

diskvalifikuju u mojim o~ima. Sve su to dovoqni

razlozi zbog kojih mislim da biste morali podneti

ostavku na ~lanstvo u ovom `iriju.“

Izgovoriv{i ovo, o~ekivao sam da }e impozantna

figura koja se nalazila su~elice meni pocrveneti

od besa, da }e me taj mo}nik zasuti s visine

svog dru{tvenog polo`aja uvredama i pretwa-

Aksentije Marodi}, Usekovawe, nedatirano

ma; re~ju, o~ekivao sam buru. Me|utim – ni{ta.

Kao da su moje gnevne strele bile }orci. Preda

mnom je bio ~ovek ~ija je ko`a izgledala otporna i

na probojnije projektile. Saslu{av{i me sa izrazom

koji kao da je govorio „Navikao sam ja na to“,

Dragan M. Jeremi} izgovorio je za~u|uju}u re~enicu

– „Da ste mi sve to ranije rekli, izbegli bismo

ovu neprijatnu situaciju!“

Ostali ~lanovi `irija izgledali su zate~eni.

Po svoj prilici, za wih je bilo poveliko iznena-

|ewe da neko mo`e Draganu M. Jeremi}u u o~i re-

}i ono {to sam mu upravo rekao. Ali ni moj napad

nije bio dovoqan da pokoleba ~oveka koji je kolekcionirao

funkcije. Bio je re{en da i daqe sedi

tamo gde je zaseo. Dr`awe Komneni}a i Milidragovi}a,

kad su to shvatili, promenilo se. Vi{e nisu

onako odlu~no kao neposredno posle Ki{ove

ostavke tra`ili od Jeremi}a da se povu~e. Bio

sam, dakle, primoran da svoj pritisak poja~am do

maksimuma.

U stvari, ~inilo mi se da sam postao u~esnik u

nekakvoj sablasnoj predstavi pozori{ta senki. Ti

qudi s kojima sam se skoro svakodnevno sastajao govorili

su mi – i ja sam wima govorio – o ne~emu li-

{enom `ivotnosti i smisla. Te rasprave, te prepirke,

li~ile su mi na razgovor seni, na re~enice

{to nemaju te`ine i rasplinu se pre nego {to se

~uju. To micawe usnama nije ni u ~emu mewalo stawe

stvari – gromada oko koje su te re~i obletale

ostajala je nepomi~na i nedodirqiva. Poput svog

sopstvenog spomenika, Dragan M. Jeremi} nije

hteo da se makne sa ne~ega {to je ose}ao kao postoqe,

a bez postoqa, prestajao je da bude „spomenik“,

gubio razlog svog postojawa.

I dotad sam na mnogo ~emu zavideo Danilu Ki-

{u – prvenstveno na kwi`evnom talentu, na onom

majstorstvu o kome je govorio u Pri~i o majstoru

i u~eniku, objavqenoj tog leta. Me|utim, u toj situaciji

krajem 1976. zavideo sam mu vi{e nego ikada,

ali ovaj put na slobodi koja mu je omogu}ila da

se jednostavno udaqi iz dru{tva koje nije mogao da

podnese. Ja se nisam mogao udaqiti. Dr`ale su me

obaveze – dr`alo me moje radno mesto.

A onda mi je sinulo. Upitao sam se: „^ekaj malo,

kakvim si to lancima vezan? Za{to ne mo`e{

uzeti tu slobodu na kojoj si pozavideo Ki{u?“

Slede}eg dana saop{tio sam svom generalnom

direktoru da vi{e ne mogu sedeti u Zajedni~koj redakciji

sa Jeremi}em koga smatram moralno diskvalifikovanom

osobom. „Ukoliko on ne podnese

ostavku“, rekao sam, „podne}u je ja, bez obzira na

posledice koje to mo`e da ima po BIGZ, po konkurs

koji smo raspisali, pa i po mene li~no.“

Nakon nekoliko dana trojica direktora udru-

`enih izdava~kih ku}a obratila su se Jeremi}u pismom.

Napomenuv{i da su „trojica od ~etvorice

spoqnih ~lanova Redakcije [wegov] daqi rad u Zajedni~koj

redakciji dovela u pitawe“, upozoravali

su ga: „U me|uvremenu je jo{ jedan ~lan Zajedni~ke

redakcije, ovoga puta predstavnik Udru`enih izdava~a,

izjavio da ne}e nastaviti da radi u Redakciji,

bez obzira na posledice, ukoliko ostanete u wenom

sastavu.“ Sledilo je obe}awe o izvr{ewu materijalnih

obaveza izdava~a (o isplati ugovorenog

honorara), ali ne i izri~it zahtev za podno{ewem

ostavke, ve} samo diskretna sugestija: „Zato Vas

molimo da sami predlo`ite odgovaraju}a re{ewa

i pomognete nam da {to lak{e prevazi|emo nastale

te{ko}e.“

Jeremi} je odgovorio ozna~uju}i krivce za nastalu

situaciju: „O~igledno je da ste prihvatili

obja{wewe jednog ~lana Redakcije iz redova izdava~a,

koji je nastupio ne samo kao nosilac Ki{ove

poruke Redakciji nego i wegove `eqe da onemogu-

}i normalno dovr{ewe wenog rada.“ Upozoravao je

da je pridat „isuvi{e veliki zna~aj sasvim li~nim

pobudama, kojih je i ranije bilo“. Podsetio je „na

pismo koje je Redakciji poslao Miodrag Bulatovi}

a ti~e se istog tog ~lana Redakcije iz redova izdava~a.“

Optu`io je direktore za „sprovo|ewe voqe

onih koji su o tom interesu [’interesu konkursa i

brojnih pisaca’] mawe vodili ra~una nego o svojim

li~nim ili prijateqskim ose}awima“. Me|utim,

najzanimqiviji deo te poruke bio je slede}i:

U krajwoj instanciji, vi ste objektivno podlegli

delovawu faktora koji su iz li~nih razloga

`eleli da onemogu}e jednog u~esnika konkursa i

mene kao ~lana Redakcije, a to zna~i da }e krajwe

odluke Redakcije biti pomaknute u pravcu delovawa

ovih faktora, {to zna~i u pravcu koji se ranije

nije mogao o~ekivati i koji }e dovesti do druk-

~ijih odluka od onih kakve bi bile donete u ranijoj

situaciji.

Jeremi} je, dakle, znao kakve bi odluke bile

„donete u ranijoj situaciji“ – {tavi{e, znao je i

najavio da }e u promewenoj situaciji, delovawem

nekih „faktora“, biti donete nekakve „druk~ije

odluke“ i da }e jedan u~esnik konkursa biti onemogu}en.

(Nema sumwe da je mislio na Branimira

[}epanovi}a, koji je u konkursu Udru`enih izdava~a

u~estvovao svojim ve} mnogo hvaqenim, od

strane „Kwi`evnih novina“ nagra|enim delom

Smrt gospodina Golu`e.) Potpisati te re~i zna-

~ilo je potpisati priznawe o vlastitom

u~e{}u u zakulisnim radwama o kojima ja,

kao u~esnik u dono{ewu tih odluka, nisam

13


kwi`evni magazin

ogledalo

ogledalo

14

kwi`evni magazin

imao pojma, a siguran sam da je isti slu~aj

bio i sa ostalim ~lanovima „Zajedni~ke

redakcije“.

Moj pritisak, koji je u jednoj od saradni~kih izdava~kih

ku}a dobio kvalifikaciju „staqinisti~ki“,

najzad je bio dovoqno jak i Dragan M. Jeremi}

si{ao je sa svog postamenta. (Osoba za koju sam pouzdano

znao da je autor kvalifikacije „staqinisti~ki“

rekla mi je, posle nekoliko godina, kad je

ishod „najve}e kwi`evne afere u Srbiji u XX veku“

bio uveliko poznat: „Se}a{ li se kako smo

onog Jeremi}a izgurali iz `irija Udru`enih izdava~a?“).

Konkurs je posle velikog zaka{wewa, pra-

}enog ogromnom medijskom bukom, kona~no uspe{no

priveden kraju.

Dok se sve to zbivalo, s Ki{om sam se dva-tri

puta video, pa sam mu pri~ao o tim svojim do`ivqajima

vezanim za „aferu“. Jedino mu nikad nisam

spomenuo preporuku [pira Galovi}a, ocewuju-

}i da bi to bilo nekorektno prema onome ko ju je

izrekao, ukoliko je bila izre~ena samo kao li~na

sugestija, a ne kao zvani~na direktiva. Osim toga,

nisam verovao da bi me taj motiv mogao u Ki{ovim

o~ima opravdati za moj glas dat Jeremi}evom Snovawu

i stvarawu.

Prilikom jednog od tih sastanaka Ki{ mi je

rekao da pi{e kwigu o „aferi“.

Reagovao sam veoma zainteresovano: „Pretpostavqam

da }e{ je dati meni da je objavim?“

„Ne}u. Imam drugog izdava~a u vidu“, odgovorio

je on.

Shvatio sam da pla}am cenu za jedan trenutak

pomra~ewa svesti.

Nekoliko meseci kasnije, u svojoj kancelariji

u BIGZ-u, razgovarao sam sa pesnikom Vaskom Popom,

urednikom u „Nolitu“. Nastoje}i da za Xepnu

kwigu osvojim oblast poezije, objavio sam u toj

ediciji, u visokom tira`u, wegove Pesme 2 . Do{ao

je po primerke svoje tek od{tampane kwige. „Nikoli

Bertolinu, prijatequ i izdava~u“, napisao je

posvetu na mom uredni~kom primerku. Pitao me

kako mi je u BIGZ-u. „O~ajno“, odgovorio sam. Objasnio

sam tu svoju sumornu ocenu nizom ~iwenica

iz kojih se video nezavidan polo`aj izdava~ke delatnosti

u toj velikoj ku}i. „Uz to“, dodao sam, „ovde

me primoravaju da budem glavni urednik, pa ~ak

i direktor, a meni je stalo da se bavim samo uredni~kim

poslom.“

„Pa do|i u ’Nolit’“ rekao mi je Popa. „Kod nas

}e{ mo}i da se bavi{ samo uredni~kim poslom.“

Da do|em u „Nolit“! Da ostvarim `equ staru

nekoliko decenija! „@abu ne treba terati u vodu“,

ka`e narodna izreka. Koji mesec kasnije, odazvav-

{i se tom pozivu, na{ao sam se na uredni~kom poslu

u „Nolitu“. 3

U „Nolitu“, malo posle mog dolaska u tu ku}u,

pojavio se Danilo Ki{ sa rukopisom kwige o kojoj

mi je govorio. Bio je to ^as anatomije.

Nedugo potom, ~ovek koji me pozvao u „Nolit“,

Vasko Popa, pri{ao mi je posle redakcijskog sastanka.

Predlo`io mi je da pre|emo „preko puta“,

na drugu stranu Terazija, u kafanu „Moskva“. Da

porazgovaramo.

Pre{li smo, seli i naru~ili kafu. U prvi

mah, ose}ao sam se po~a{}en ~iwenicom da jedan

Vasko Popa `eli da sa mnom porazgovara tête-à-tête

o nekoj, po svemu sude}i, va`noj stvari; me|utim,

wegovo lice obi~no smirenog izraza, ~esto i nasme{eno,

bilo je namrgo|eno. Gledao je u sto pred

sobom, a potom, verovatno osetiv{i da ga upitno

posmatram, sagnuo se iznad stola k meni, zagledao

mi se u lice, i tako ostao nekoliko trenutaka.

Imao sam utisak da me pomno prou~ava.

„Moram da ti ka`em“, progovorio je najzad, „da

si postao ~lan jednog skladnog kolektiva, Uredni~kog

kolegijuma ’Nolita’, koji je svih ovih godina

dosad radio kao slo`an tim. Svi smo stavqali

svoj uredni~ki potpis na sve kwige doma}ih pisaca

birane na godi{wem konkursu. U tom na{em poslu

nikad nije bilo nikakvih trzavica.“

„Sre}an sam {to je tako“, odgovorio sam.

„Da, ali izgleda da svojim dolaskom upravo ti

preti{ da naru{i{ tu harmoniju.“

Bio sam zapawen.

„Da naru{im harmoniju u Uredni~kom kolegijumu

’Nolita’... Kako to misli{? ^ime ja to radim

tako ne{to?“

„Time {to u ’Nolit’ dovodi{ Danila Ki{a i

wegov ^as anatomije.“

Moja prenera`enost nije toliko bila uzrokovana

jednom tako neo~ekivanom optu`bom koliko

~iwenicom da tu optu`bu izri~e jedan tako uman,

tako razborit ~ovek kakav je Vasko Popa.

„Da ja dovodim Ki{a u ’Nolit’... Na osnovu ~ega

si to zakqu~io?“

„Jednostavno, na osnovu ~iwenice da je on kod

tebe, u BIGZ-u, objavio Grobnicu za Borisa Davidovi~a,

a sad obojica dolazite istovremeno u ’Nolit’

– ti na mesto urednika, a on sa ^asom anatomije.“

„Najpre, ja sam u ’Nolit’ do{ao jer si me upravo

ti pozvao. O tom mom prelasku Ki{ nije znao

ni{ta. Mnogo pre tvog poziva on mi je saop{tio

da priprema kwigu o aferi. Izrazio sam nadu da

}e meni poveriti weno objavqivawe. Imao sam u

vidu BIGZ, razume se, jer tada nisam ni sawao da

}u se na}i u ’Nolitu’. Odgovorio mi je da ima u vidu

drugog izdava~a. Nije mi ~ak rekao ni koji je to

izdava~.“

„Pri~aj to nekom drugom. O~igledno si ti doveo

Ki{a. To je bio va{ dogovor, da ne ka`em ujdurma

ili podvala. Nemoj sad da me vu~e{ za nos i

pri~a{ mi bajke.“

Zate~en, ostao sam nekoliko trenutaka bez re-

~i. Ali nisam bio samo za~u|en, bio sam i rasr|en.

Kad sam se koliko-toliko sabrao, odgovorio sam:

„Ne znam otkuda ti neshvatqiva pomisao da bih

ja mogao dovoditi Ki{a! S wim se nisam video jo{

od onog dana kad mi je stavio na znawe da kwigu koju

pi{e ne}e poveriti meni za objavqivawe... A

{to se ti~e na~ina na koji mi se obra}a{, Vasko,

mo`e{ ti sto puta biti Vasko Popa, ne mogu ti dozvoliti

da sa mnom tako govori{!...“

Taj mu~ni razgovor potrajao je skoro puna tri

sata. Kad mi se pred o~ima sve po~elo vrteti od uzbu|ewa,

kad me, uz damare u slepoo~nicama, ve} dugo

mu~ila `estoka glavoboqa, moj sagovornik dopustio

je, najzad, mogu}nost da ja „mo`da ipak nisam

doveo Ki{a“, ali je i daqe tvrdoglavo nastojao

da postigne nemogu}i ciq – da ubedim svog prijateqa,

autora ^asa anatomije, da iz „Nolita“ povu~e

tu kwigu koja „unosi razdor“, kwigu koja }e od dosad

tako skladnog kolektiva, Uredni~kog kolegijuma

„Nolita“, u~initi „u~esnika u kwi`evnom

skandalu“, kwigu na koju on, Vasko Popa, nipo{to

ne}e staviti svoj uredni~ki potpis...

Na kraju, nije mi izgledao nimalo uveren u ono

{to sam mu neprestano tvrdio – da se to {to je od

mene zahtevao nalazi van doma{aja mojih mogu}nosti.

Od tada pa do mog posledweg vi|ewa sa Vaskom

Popom, posle wegovog penzionisawa, wegov odnos

prema meni bio je samo u granicama korektnosti.

Vi{e nisam bio „prijateq“.

Ciq ovog svedo~anstva nije da umawi sjaj izvanrednog

~oveka i velikog pesnika kakav je Vasko

Popa. Ono treba da pru`i uvid u jednu samo u`em

krugu poznatu stranu te slo`ene li~nosti i da uka-

`e na neke idiosinkrazije ili frustracije kakve

su u tim vremenima ispoqavali i tako izuzetni

qudi. Jo{ jedan primer Popine preosetqivosti na

ono {to je odudaralo od vladaju}ih normi i „duha

sistema“ pru`io mi je slu~aj Peki}evog romana

Kako upokojiti vampira. Tim delom Peki} je u~estvovao

u konkursu Udru`enih izdava~a. Oceniv{i

ga kao izuzetno ostvarewe (tema dela je geneza zlo-

~ina~ke li~nosti, dakle ne{to {to me uvek naro-

~ito zanimalo i ~emu su bile posve}ene moje po-

~etni~ke proze, pripovetka Na `alu i kratki roman

Na vu~jem tragu), zalo`io sam se, kao ~lan Zajedni~ke

redakcije, da mu bude dodeqena nagrada

Udru`enih izdava~a, {to sam postigao tek znatnom

uporno{}u i kompromisom: pristao sam da s tim

romanom nagradu podeli zbirka pesama Gojka \oga

Kukuta, koja na mene nije ostavila neki sna`niji

utisak. Kasnije sam saznao da je Peki}ev roman bio

neku godinu ranije odbijen u „Nolitu“, i da je glavnu

ulogu pri dono{ewu odluke o odbijawu odigrao

Vasko Popa. Na{av{i se u „Nolitu“, potrudio sam

se da ta gre{ka bude koliko-toliko ispravqena:

„Nolit“ je 1982. objavio drugo izdawe romana Kako

upokojiti vampira.

Moja re{enost „da ne sedim zajedno sa Draganom

M. Jeremi}em“ stavqena je na te{ko isku{ewe.

Opet sam bio primoran da sedim s wim, jer on

je bio skoro svuda. Bio je, dakle, i u Programskom

savetu „Nolita“, ~ijim sam sednicama morao da

prisustvujem kao urednik.

Ve} na prvoj sednici ~iji sam bio u~esnik, morao

sam da posmatram wegovu impozantnu figuru –

koja se ovaj put, dodu{e, nervozno vrpoqila.

Zapo~eo je raspravu o stvari koju je nazvao

„problemati~nom“: o objavqivawu ^asa anatomije.

Zahtevao je, tvrde}i da kao ~lan Saveta na to

ima zakonsko pravo, da mu se rukopis te kwige dâ na

uvid. Tome se odlu~no usprotivio glavni urednik

Milo{ Stamboli}, ~ijem sam se mi{qewu i ja

pridru`io, zaslu`iv{i time da me Jeremi} diskvalifikuje

kao „prenosnika Ki{ove voqe“, wegovog

prijateqa i „advokata“.

Predsednik Saveta, Eli Finci, upitao je podnosioca

zahteva je li „siguran da je to {to tra`i

u skladu sa zakonskim propisima“.

„Apsolutno“, odgovorio je Jeremi}.

„Jeste li se dosad u nekom Programskom savetu

koristili tim pravom, tra`e}i da vam se rukopisi

daju na uvid?“ pitao je Finci.

„Nisam.“

„Da li vam je poznato da se bilo koji ~lan bilo

kog Programskog saveta ikad koristio tim pravom?“

„Nije.“

„Nije li o~igledno da vi za taj zahtev imate i

neke sasvim li~ne motive?“

„Ako ih i imam, ne vidim {ta to mewa na stvari.

@elim da koristim svoje zakonsko pravo.“

„A ne ~ini li vam se da va{ zahtev, ~ak i ako je

u skladu sa zakonskim propisima, nije u skladu sa

nekim eti~kim normama?“

„Ja samo `elim da koristim svoje zakonsko pravo“,

odgovorio je Jeremi}. Te re~i, „zakonsko pravo“,

ponovio je jo{ mnogo puta u toj raspravi.

Wegovom zahtevu nije udovoqeno, pa je podneo

tu`bu, nastoje}i da oni koji su prekr{ili wegovo

„zakonsko pravo“ budu ka`weni.

Nije uspeo.

Da sam ostao u BIGZ-u, rukopis Ki{ove kwige

o „aferi“ ostao bi mi nedostupan, ali ~udnovatim

sticajem okolnosti ipak mi je, kao uredniku u „Nolitu“,

dospeo u ruke. Stavqeno mi je u du`nost da

poslove oko wega obavqam u svojstvu „izvr{nog

urednika“. Prvi koji ga je pro~itao, razume se, bio

je Milo{ Stamboli}, glavni urednik. On je na jednom

mestu intervenisao tra`e}i od Ki{a da izostavi

fragment u kome je bio opisan „incident u

Francuskoj 7“: jednom, ulaze}i u Klub kwi`evnika,

Ki{ je zatekao Miodraga Bulatovi}a na delu, kako

prisutne upoznaje sa skandalom zvanim „plagijat“.

Ki{ je od Buleta zatra`io da smesta napusti prostoriju.

U incident, koji je ogor~ena ~ar{ija

okvalifikovala kao vrhunac (Ki{ovog, razume se)

bezobrazluka i prostakluka, uplela se i milicija.

Milo{ Stamboli} je s pravom ocenio da je taj

fragment ispod nivoa ostalog teksta ^asa anatomije.

Ki{ je prihvatio wegovu sugestiju. Rukopis

je u moje ruke dospeo bez tog fragmenta, o kome nisam

znao ni{ta. Prvi put sam taj fragment video

na CD-romu Danilo Ki{, Ostav{tina, u izdawu

Narodne biblioteke Srbije i Mirjane Mio~inovi}.

Meni je, me|utim, jedan drugi deo kwige privukao

pa`wu. Bio je to uvodni tekst onog (kra}eg) dela

kwige u kojemu se Ki{ bavi Branimirom [}epanovi}em.

Bila je to Pri~a o majstoru i u~eniku,

ve} objavqena, prethodnog leta, u listu „Kwi`evna

re~“. Videv{i u mojoj Xepnoj kwizi, prethodne

godine, [}epanovi}eva Usta puna zemqe, Ki{ me

donekle maglovitim aluzijama navodio na za~u|uju}u

pomisao da je on u~estvovao u nastajawu tog dela,

{tavi{e, da ga je dobrim delom napisao,

pretvaraju}i „bezvrednu tvorevinu“ u

ne{to {to mo`e imati izvesnog uspeha. O

15


kwi`evni magazin

ogledalo

citat vinaver

16

kwi`evni magazin

tome je bila re~ u Pri~i o majstoru i u~eniku.

Kasnije }e Ki{, u Post scriptumu kwige

Enciklopedija mrtvih, napisati slede-

}e:

U woj je [u toj pri~i] re~eno, dalekovido mada

psiholo{ki sasvim predvidqivo, da }e u~enik povesti

„nepo{tednu i dugotrajnu borbu protiv

Majstora, slu`e}i se pri tom ’spletkama i klevetama

kojima je pokazao da nije li{en ba{ svakog

dara’.“ Na taj na~in, ova je pripovetka vremenom

sve vi{e gubila od svog alegorijskog zna~ewa i sve

vi{e preme{tala svoje te`i{te na realisti~ki,

~ak dokumentarni plan.

Ki{ je o ovome otvorenije govorio (mada ne

pomiwu}i ime „u~enika“) u intervjuu datom Charlesu

Julieru za Radio France Culture 1986: „Na ideju o toj

pripoveci, govore}i anegdotski, {to ~itaocu mo-

`da i nije va`no, do{ao sam posle izvesnog nesporazuma

sa jednim piscem kome sam popravqao ono

{to je napisao, wegov roman koji je imao izvesnog

uspeha. Taj pisac me posle toga izbegavao i postao

jedan od mojih neprijateqa.“ Na tog pisca Ki{ je

aludirao u tekstu Niska od niskih pobuda (odgovoru

Dragoqubu Golubovi}u-Pigeonu u zagreba~kom

„Oku“), nazivaju}i ga „korpulentnim“, a Predrag

Matvejevi} je u tekstu U znaku ovna, u sjeni Nerona

doveo tog „korpulentnog pisca“ u vezu sa Pri-

~om o majstoru i u~eniku.

U Pri~i o majstoru i u~eniku Ki{ je pokazao,

mada ne izlaze}i iz okvira alegorije, kako je izvr-

{io monta`u tu|eg kwi`evnog dela, dav{i mu,

ako ne „puno}u“, a ono „privid puno}e“. U poglavqu

^asa anatomije koje nosi naslov Dupli gula{ Branimira

[}epanovi}a Ki{ je demontirao drugo

delo („antologijsku“ pripovetku Smrt gospodina

Golu`e) tog istog pisca kome je prethodno pru`io

neobi~nu literarnu uslugu. Pri~a o majstoru i

u~eniku, uvr{tena u ^as anatomije, stavqala je

sasvim jasno na znawe da je Majstor Ki{, a da je

u~enik [}epanovi}. Ali istovremeno je zna~ila,

po mom uverewu, i priznawe o u~e{}u u ~udnovatom

kwi`evnom falsifikatu. Kititi se tu|im

perjem i kititi drugoga svojim perjem u osnovi su

sli~ne stvari. Stoga sam sugerisao Ki{u da iz ove

polemi~ke kwige izostavi tu pripovetku. On se u

prvi mah protivio. Kasnije se ipak predomislio,

mada mi o tome ni{ta nije rekao: verovatno je na

tu odluku uticalo jo{ neko mi{qewe, autoritativnije

od mog.

Najzad, maestralno polemi~ko delo ^as anatomije

postalo je stvarnost i potisnulo pokreta-

~e „afere“ u potpunu defanzivu. Wihova reakcija

svodila se na nemo}no, besno {krgutawe zubima.

Kwiga je nosila imena ~etvorice urednika (Milo-

{a Stamboli}a, Jovana Hristi}a, Slobodana Galoga`e

i moje). Vasko Popa, kao {to mi je i najavio,

nije je potpisao. Izostalo je i ime Bore Radovi}a

koji je `eleo da ostane sasvim neume{an u „aferu“.

To je u istoriji „Nolita“ bila prva kwiga jednog

doma}eg pisca koju nije potpisao ceo Uredni~ki

kolegijum.

A onda se, kao {to se moglo o~ekivati, pojavio

Dragan M. Jeremi} sa odgovorom, rukopisom ~iji je

naslov-bumerang, Narcis bez lica, bio u skladu sa

sadr`ajem te zametne pisanije u kojoj se sve, analize

i argumenti, okretalo protiv vlastitog autora.

Ne bih tu kwigu ni pomiwao da za wu nije vezana

moja posledwa polemi~ka rasprava u ovoj aferi. U

Uredni~kom kolegijumu „Nolita“ izjasnio sam se

protiv objavqivawa te kwige. „Mi nismo du`ni“,

tvrdio sam, „da poput redakcije nekih novina ili

neke televizijske stanice po{tujemo zakonsku obavezu

na jednak tretman obeju strana u nekom sporu.

Mi smo izdava~ka ku}a koja ima pravo na sopstveni

stav. A on, u ovom slu~aju, po mom mi{qewu, treba

da se poklapa sa stavom Danila Ki{a. To zna~i da

s na{eg stanovi{ta ^asu anatomije ne bi smela da

bude potrebna nikakva replika. Tom je kwigom kona~no

i su{tinski stavqena ta~ka na ovaj spor.

Ako Dragan Jeremi} `eli da odgovori, neka to uradi

kod nekog drugog izdava~a.“

Moj stav nije dobio podr{ku. Sve {to sam mogao,

bilo je da ne potpi{em kwigu Dragana M. Jeremi}a.

Pored mog, izostao je i potpis Bore Radovi}a,

koji je ostao dosledan svom opredeqewu da

bude sasvim neume{an u „aferu“. Bio sam, dakle,

jedini urednik „Nolita“ koji je potpisao Ki{ovu,

a ne i Jeremi}evu kwigu.

„Afera“ je bila okon~ana, ali ne i wene posledice.

U woj su se zloslutno nazirali koreni strahota

koje, iako poznate i ponavqane, stalno pokazuju

neko novo, na uvek druk~iji na~in u`asavaju}e

lice. Na posledwoj sednici Programskog saveta

BIGZ-a na kojoj sam u~estvovao kao glavni urednik,

ve} u jeku „afere“, jedan od prisutnih ~lanova

okvalifikovao je Ki{ove re~i i postupke kao ~ivutska

posla. Molim ~itaoca da mi oprosti {to

ne mogu da se setim lika i imena te individue koju

je moja podsvest ocenila kao nedostojnu da bude zadr`ana

u pam}ewu. Glavni razlog hajke povedene na

Ki{a povodom Grobnice za Borisa Davidovi~a nije

bio tobo`wi antikomunizam te kwige – ideolo-

{ki motivi te vrste slu`ili su uglavnom kao kamufla`a.

Glavni razlog bila je mr`wa koju je Ki{

navukao na sebe ~uvenim intervjuom u kojemu je izrekao

najreskije, najnemilosrdnije, najta~nije ocene

nacionalizma. A nacionalizam se upravo tada

budio, {irio poput kuge, cvetao i bujao u „kwi-

`evnim“ i „umetni~kim“ tvorevinama, ostvarivao

kobnu simbiozu sa vladaju}om ideologijom. Ve} u

prvom tekstu kojim se „afera“ oglasila u javnosti,

u Pigeonovom ~lanku u „Oku“, tra`eno je da o Ki-

{u izreknu sud „svi oni koji brinu o osobenosti

nacionalnih kultura“, a u ime te iste brige govori}e

i tu`ilac, na su|ewu Ki{u, pozivaju}i pri

tom i na „borbu u ime narodne samosvojnosti“. Bili

su to prvi, ili skoro prvi, odjeci i reagovawa

koji }e uskoro na najtragi~niji na~in promeniti

na{u sudbinu.

1

„Golub“ (fr.).

2

Ne{to ranije objavio sam u Xepnoj kwizi, tako|e u veoma

visokom tira`u, kwigu poezije Du{ana Mati}a, pod naslovom

Tajni plamen. Kad sam se posle mnogo godina ponovo javio ~oveku

koji je nekad hteo da me „lansira“, i koga sam nekoliko puta

za~udio, on me, ~uv{i moj predlog, ponovo posmatrao

sa ~u|ewem. Ali bio je i obradovan.

3

O pojedinim okolnostima tog prelaska bi}e vi-

{e re~i u slede}em poglavqu.

Gojko Te{i}

STANISLAV VINAVER,

NAJEVROPSKIJI SRPSKI PISAC

tanislav Vinaver je najevropskiji srpski pizac

modernoga duha, ali i najsrpskiji pisac evropske

duhovne orijentacije srpske kwi`evnosti, umetnosti

i kulture protekloga veka. Najve}em srpskom

jezikotvorcu materwi jezik je bio poqski,

dodu{e, ravnopravno sa nema~kim jezikom. Zar to

nije najve}i stvarala~ki paradoks o materwem jeziku

kao odrednici pripadnosti jednoj nacionalnoj

kulturi – naravno kada je o Vinaverovom slu~aju

re~. Hodi li se magijskim jezi~kim lavirintima

Vinaverovim, onda je on od retkih onih koji je svojom

ingeniozno{}u u~inio najvi{e za srpsku kwi-

`evnost, i mnogo {ire, i mnogo vi{e. Dakle, po

materwem jeziku pripadao bi poqskoj ili nema~koj

kwi`evnosti. Ali na tim jezicima nije stvarao.

Uz malenu dopunu: s tih jezika je prevodio. [abac

je varo{ica koja je iznedrila najve}ega jezi~koga

genija srpskoga jezika – i to zavi~aj, naro~ito, mora

da zna.

Vinaver je u srpskoj literaturi XX veka postao

simbol poetskog moderniteta, ona vrsta stvaraoca

koji je ve} u prvoj deceniji svojim radikalnim

poeti~kim zahvatima (naro~ito u sporu sa tzv.

larpurlartisti~kim konceptom Bogdana Popovi-

}a i pozitivisti~kom, pragmatisti~kom estetikom

Jovana Skerli}a) inicirao projekat srpske avangarde

(zajedno sa Svetislavom Stefanovi}em, Dimitrijem

Mitrinovi}em). Prelom, prevrat, razarawe

klasi~nih formi i normi (sa Pri~ama koje

su izgubile ravnote`u, telegrafskim sonetima

sa~iwenim od jednoslo`nih stihova), sa parodijama

kao specifi~nom formom kriti~kog pre/vrednovawa

poetske tradicije itd.) ono je {to je Stanislava

Vinavera kao francuskoga |aka bergsonovsko/malarmeovsko/valerijevskog

tipa na~inilo

radikalnim za~etnikom modernisti~ko-avangardnog

projekta.

Nesporno je da je Stanislav Vinaver najevropskiji

intelektualac moderne srpske kwi`evne

umetnosti XX veka – {irokoga obrazovawa, nesvodqivog

i nekanonizovanoga duha, uvek u `estokom

sporu sa onom vrstom dogmatskog, ideologizovanog,

normativisti~kog, pozitivisti~koga mi{qewa

i pevawa koje je tekovina mrtve tradicije. Uvek

je iz evropskoga okru`ja u srpski poetski kontekst

kriti~ki prenosio, prepevavawem i prevo|ewem

ostra{}eno i zaneseno, prkosno i u inat zakonodavcima

i propovednicima poetske prakse i promi{qawa

ono {to je negde, tamo u svetu, najvrednije,

najzna~ajnije...

Stanislav Vinaver – jeste paradigma srpskog

poetskog moderniteta, magi~na stvarala~ka pojava

srpske avangarde, jezi~ki mag i ~udotvorac, prenosnik

onoga {to je u evropskoj poetskoj modernisti~koj

tradiciji najsvetije, najplodotvornije,

naj`ivqe u matici najvrednijega. Stanislav Vinaver

je u srpskoj kwi`evnoj umetnosti, ponavqam, s

razlogom – najevropskija, najsvetskija pojava modernoga

kova – najve{i, najbo`anskiji Institut

srpske poetske modernosti u kome je jezik vrhunaravni,

najvrhovniji Bog nad bogovima... Taj jezi~ki,

poetski i kriti~ki genije za svoga `ivota nije

imao slavqeni~kih kwi`evnih manifestacija wemu

u ~ast, za `ivota je bio bez ijednog priznawa za

kwi`evni rad. Za wega, ve~itog prznicu, inaxiju,

neugodnog i opakog polemi~kog protivnika po nekom

nepisanom pravilu, ostao je prezir, nepo{tovawe,

ignorancija – onih vladaju}ih starih socrealisti~kih

spisateqskih vlastodr`aca s

kojima je bio u permanentnom kwi`evni~kom

(ne samo ideolo{kome!) sporu. Dodu-

17


kwi`evni magazin

citat vinaver

citat vinaver

18

kwi`evni magazin

{e, oni su bili ideolozi literature a to je

za Vinavera bio sasvim dovoqan povod za

iscrpquju}i i neprekidan rat koji je, u svakoj

prilici, dobijao...

***

Godine 1991. ni Beograd, ni srpska kwi`evna

javnost (izuzev Pozori{nog muzeja i dr Zorana Jovanovi}a

– niko, ama ba{ niko, nije obele`io stogodi{wicu

ro|ewa najve}eg srpskog bergsonovca,

rablezijanca, ha{ekovca, {eherezadinovca, valerijevca,

nastasijevi}evca, zaqubqenika u narodne

vezove, muziku, pozori{te, likovni rukopis, delo

Rastkovo, u [ekspira, blistavog znalca epske i

lirske narodne tradicije, vijonovca, remboovca,

jezikotvorca nad jezikotvorcima u vasceloj srpskoj

tradiciji.

Upiwem se ve} decenijama da nekoga u srpskoj

kulturi ubedim da je Vinaver najve}i srpski Evropqanin,

ali i Srbin koji je sa neopisivom stra{-

}u Evropi opisao najve{e nacionalne vrednosti

(poku{ao sam da osnujem Zadu`binu Vinaver koja

bi imala raznovrsne manifestacije duhovne modernosti,

decenijama pripremam wegova celokupna

dela, pokrenuo sam „Almanah Vinaver“ – i sve je

to, do sada, bez naro~itog uspeha. Mo`da }e VIN-

MIR, novoimenovani fajl u koji }u ubacivati sve

{to je ~inilo Vinaverov Svet – simboli~ki VIN-

MIR, dovesti do `eqenoga ekstati~noga zanosa.

^udesan, neponovqiv spoj srpskog i evropskog, uzoran

u svakome segmentu stvarala~kome. U 101. Vinaverovoj

godi{wici, pohodio sam na \ermu wegov

dom iz koga je u srpsku kulturu odaslao biserje

svojih ushita, zanosa, prkosa. Ispri~ao sam za

„Vol{ebnik“, lepu emisiju, Mirjane Ota{evi} i

B. Andri} – jedan ushit, koji i ovde s razlogom, od

sebe „prepisujem“.

Na uglu \akova~ke i Krsmanovi}eve ulice

imao sam vinaverovski kratak dijalog sa jednim

otmenim, starim gospodinom. Bezuspe{no sam se

vrteo kao u nekom za~arnom krugu. Pomalo iznena-

|enog, upitao me je {ta tra`im. Odgovorio sam da

tra`im \akova~ku 2l. Wegov odgovor je bio odse-

~an i kratak, pokazav{i mi rukom, ali u pokretu,

moj ciq: „To je Vinaver!“ Pomalo zate~en, zahvalio

sam mu, ali sam `eleo saznati jo{ neki detaq.

Gospodin je produ`io, bez `eqe da nastavi bilo

kakav razgovor. Smatrao je, sa razlogom, da je Stanislav

Vinaver od onih nacionalnih veli~ina o

kojoj je, prirodno, sve znati...

\akova~ka 21: ova omalena prizemna ku}a je za

mene Institut duhovne modernosti, ne samo srpske

ve} i znatno {ire: magi~na gra|evina iz koje je u

ovaj grad, Beograd, i u ovu, srpsku, kulturu {irokim

stvarala~kim mlazevima isticala evropska

modernost. Ona je bila i onaj ~asni hram iz kojeg je

najve}i srpski nadgramati~ar, antidogmati~ar u

po-eti~kom smislu, ali i u ideolo{kom, odlazio u

beskompromisne bitke za odbranu poetskog moderniteta

(sa socrealistima poput V. Gligori}a, J.

Popovi}a, ali i M. Bogdanovi}a, i sa tzv. posleratnim

modernistima u liku i delu M. Risti}a, itd.).

U ovome Kosmi~kom jezi~kom institutu Stanislav

Vinaver je nekoliko godina (od 1952. pa sve do

svoje smrti, 1. avgusta 1955) vajao najve}i spomenik

kulturi ovoga grada: Beogradsko ogledalo – jedinstven

i neponovqiv kriti~ki registar svega {to

se de{avalo u kwi`evno-umetni~kom i kulturnom

`ivotu ovoga grada u nazna~enim godinama. Beogradsko

ogledalo, objavqivano na stranicama marginalnog

nedeqnog lista „Republika“ (koji je poku{ao

nastaviti republikanske tradicije istoimenog

lista iz dvadesetih godina 20. veka), kriti~ka

je institucija modernoga duha koja je Beogradu

darovala i Evropu na vol{eban na~in. Ali je i Beograd

u~inio velikom evropskom prestonicom moderne

umetnosti i duhovnosti. Beogradsko ogledalo

je stvarala~ko ~udo koje se, o~igledno, nije moglo

udomiti u ovda{we velike listove! A grad Beograd

Stanislavu Vinaveru – najve}em evropskom

duhu u svojim redovima onda{weg vremena – nije se

ni~im odu`io: nema ni spomen-obele`ja, niti bilo

koje kulturne i obrazovne institucije sa wegovim

imenom! Nema ni izabranih, ni sabranih, a kamoli

celokupnih dela! Stogodi{wicu wegova ro-

|ewa (1. marta 1891) nije ni~im obele`io! Zato se,

danas i ovde, juna 2007. godine, u 107. godi{wici,

wegovo stvarala{tvo, wegova li~nost, wegovo

evropejstvo i istan~anost za nacionalne vrednosti

osvetqava na fascinantan na~in u Kulturnom

centru Beograda.

Ovde, u \akova~koj 21, na \ermu, stvarana je

istorija srpske moderne kwi`evnosti, ali i istorija

evropske modernosti. Ovde je napisana ona magi~na,

autopoeti~ka, fascinantna monografija

Zanosi i prkosi Laze Kosti}a (odbio ju je onda-

{wi NOPOK – potowi Nolit, a i mnogi drugi beogradski

izdava~i). A odavde je, ispisuju}i stranice

o modernoj srpskoj i evropskoj literaturi, Vinaver

sa onim ovekove~enim Xumhurovim kofer-

~etom odlazio u beogradske biblioteke (naj~e{}e

u Univerzitetsku!, kod velikog profesora srpskoga

romantizma, Miodraga Popovi}a, koji je tih pedesetih

morao biti bibliotlekar) po duhovnu hranu

iz filozofije, istorije, literature, umetnosti,

etnografije, a naro~ito iz lingvistike... To je

genijalni Zuko Xumhur nacrtao, ono ~arobno kofer~e

s kojim je ovaj ~udesni genije i{ao ba{ po

tu duhovnu hranu!

Ovde su napisane one polemi~ne, nadgramati~ke

stranice u dogmatsko-gramati~kim krugovima

sporne kwige Jezik na{ nasu{ni (1952). \akova~ka

21 je za mene najve}i jezi~ki institut, ona neponovqiva

jezi~ka, magi~na, alhemi~arska laboratorija

u koju tek treba sada, {to ~e{}e zavirivati,

uvek }e se na}i neka dragocenost...

Iz ove ~udesne ku}e jezika i duha u svet srpske

kulture Vinaver je otposlao silne tomove velikih

spomenika kwi`evne umetnosti Evrope i sveta:

Hiqadu i jednu no} (preveo je sve, ali je objavqen

tek neznatan deo!), „mrsnog“ i genijalnog Gargantuu

i Pantagruela Fransoa Rablea, Vijonova Velika

zave{tawa, Ha{ekove Do`ivqaje dobrog vojnika

[vejka, Blokovu poemu Dvanaestorica, Tvenovog

Toma Sojera, Skaske Saltikova-[~edrina,

\avolovog u~enika Bernarda [oa, Alisu u ~arobnoj

zemqi L. Kerola, Geteove Jade mladog Vertera,

Valerija, Remboa, Nervala, Poa, itd, itd.

Genije parodije svojom Alajbegovom slamom ujedao

je kwi`evne mo}nike, kabadahije pedesetih godina,

koji su sve u~inili da se Vinaverovo ime potisne

sa kulturne scene Beograda. Nisu uspeli,

ali su ovome ~arobwaku jezika i duha naneli velike

nepravde. Ti zli pisci-mo}nici iz Francuske 7

(pre svih Gligori} i M. Bogdanovi}) upotrebili

su svoju mo} da Vinavera osujete u mnogim poetskim

akcijama. Uspevali su... Alajbegova slama objavqena

je fragmentarno (tek 1969. godine – u~inio

je to veliki po{tovalac Vinaverovog dela

Vladeta R. Ko{uti}).

U \akova~koj 21 Stanislav Vinaver je ispisivao

one ~udesne stranice u odbranu poetske misije

Milo{a Crwanskog, Rastka Petrovi}a i drugih

koji su bili na „Index-u“ Kwi`evne politike Marka

Risti}a. Usu|ivao se pomiwati u svojim anketama

imena onih koji su obele`eni `igom izdajstva...

I u tome misionarstvu – prvi je u ovoj kulturi!

Godine 1991. propu{teno je da se obele`i vek

od Vinaverovog ro|ewa. Mo`da je u tome bilo i neke

pravde. Naime, bio je suvi{e ~udesan, otka~en,

{irok, evropski, neuklopqiv a da bi i prise}awe

na wega moglo da bude prigodno, redovno. Nije pripadao

nijednoj koteriji (u onom me|uratnom zna~ewu

te ru`ne re~i!), ali je bio jedinstven, dosledan,

principijelan u odbrani potske modernosti.

Se}am se, godinama sam uredni~ke kreature po

beogradskim najuglednijim izdava~kim ku}ama ube-

|ivao da objave Vinaverova izabrana dela. ^inim

to i danas – s ni{ta vi{e uspeha. Oni najmo}niji

pretpostavqali su ga svojim savremenicima/prijateqima

(npr. „Prosveta“, „Nolit“), a oni sitniji

(„Vuk Karaxi}“ i „Narodna kwiga“ imali su `eqe

– nisu to mogli sami). Nepravdu }e, verovatno, nekad

– jednog lepog dana – a mo`da i nikad! – (fajl

VINMIR „nare|uje“ da se to mora i mo`e ostvariti!),

neko i ispraviti. Istrajavam u radu i u nameri

da taj zavetni projekat ostvarim.

Ku}a Stanislava Vinavera – u \akova~koj 21

(bez spomen-obele`ja a sa onim klasi~nim „Ovde

je `iveo i stvarao...“) za mene je najve}a srpska institucija

i duhovne i umetni~ke modernosti, najve}e

duhovno sredi{te u kome su stvarala~ki „drugovali“

Gete, Bergson, Rembo, Malarme, Valeri,

Rable, Vijon, Rastko, Nastasijevi}, B. Stankovi},

Prust, Nerval, Keno itd, itd. To je za mene institut

moderne srpske i evropske duhovnosti, u koji

treba u}i na onaj pravi, stvarala~ki, ispitiva~ki

na~in... U Vinaverovom institutu modernosti ima

bezbroj tajni. A oko wega je bezbroj nepravdi...

Posledwa je ona, jezivo saznawe, bi}e sru{ena

jer }e neko na tom mestu napraviti ku}u i ve}u i

lep{u... Ipak, Vinaverov festival jeste velika

gozba duha – vaqda }e neko shvatiti da su mnoge

ideje ne{to {to zaslu`uje mnogo ve}u pa`wu. Zato

je Citat Vinaver jedan neobi~an antologijski

herbarijum, veoma, veoma su`enog obima – mogu}i

izazov, provokacija za one koji mogu utemeqiti u

srpskoj kulturi Vinaverovu zadu`binu modernoga

duha. Ukratko, {ta je Citat Vinaver.

Ovo je kwiga antologijskog tipa, sa~iwena iskqu~ivo

od objavqenih tekstova Stanislava Vinavera:

od prvog o ~itawu iz 1908. do posledweg posve}enog

kwi`aru i izdava~u Cvijanovi}u iz 1955.

godine. Dakle, ona je neka vrsta kola`a–me{avina

svih `anrova u kojima se stvarala~ki manifestovao

ovaj, nesporno, najevropskiji srpski pisac: poezija,

proza, parodije, eseji, reporta`e, kritike,

polemike, pesni~ki prevodi, komentari, zapisi

itd, itd.

Citat Vinaver sa~iwen je prema hronolo-

{kom principu: preciznije, za svaku godinu odabrani

su, mawim delom, najvredniji, najprovokativniji

i najzna~ajniji tekstovi; taj segment prati

ikonografska gra|a, bele{ke sa nekom vrstom potpunijeg

pregleda – a sve to predstavqa paralelnu

pri~u o Vinaveru, odnosno kulturnom kontekstu u

kojem je delovao i stvarao.

Svi segmenti kwige Citat Vinaver pokazuju

koliko je Vinaver jedinstvena, i na`alost, jo{

uvek nedovoqno shva}ena evropska vrednost u srpskoj

kulturi. S druge strane ona je neka vrsta sveobuhvatnog

uvoda i vodi~a kroz razu|eno i izuzetno

delo ovog najzna~ajnijeg Evropqanina u korpusu

srpske kulture: jedan sloj su nesporno paradigmatske

ta~ke svetske kulturne ba{tine a drugi je pregled/presek

ili pak karta bogatstva srpske kulturne

i umetni~ke tradicije, ali sa onim najprete-

`nijim znakom modernosti.

Citat Vinaver je, dakle, uzbudqiva ilustracija

najmodernije pri~e srpske kwi`evnosti, pri-

~e koja ima prepoznatqivo ime, ali tako dugo sklawano

na marginu: STANISLAV VINAVER!

(Integralna verzija teksta koji je pisan kao

predgovor za kwigu Citat Vinaver).

19


kwi`evni magazin

poezija

poezija

20

kwi`evni magazin

Marija Kne`evi}

PETRA

I

Nezadovoqna svojim `ivotom,

Po nalogu psihologa,

Uz saglasnost kardiologa,

Brigom prijateqa

Poistove}ivawem

Razlomqena,

Stala je da mewa sebe

[etwom koliko god mo`e kilometara na dan.

II

Iz {piqe stana

Kroz tunel ulice

Uhodilo je zvocawe dobrih namera:

Va`no je biti u pokretu.

Postoji{ pomi~na.

Hod umiruje misli, a podsti~e

Krvotok. Izlazak me|u qude

Jeste

Obra~un sa otu|ewem. Pobedi!

I ostaj

Neoptere}ena pobedom.

Sledila je savet medicinskog razuma:

Udobna obu}a, pamu~ne navlake,

Osmeh – sugestija,

Oprez u saobra}aju,

Muzika iz li~nog nosa~a zvuka.

I do`ivotni zavet hemiji

Za snala`ewe u vremenu.

Na predlog prvog kom{ije

U ~ijem se stanu neprijatno

Jasno ~ulo weno cvilewe,

Nabavila je psa, Orfija, kako je pisalo u

pedigreu,

Potomka crvenih irskih setera iz XVIII veka.

Zadihana po~etnica

Dobila je punu podr{ku tetiva, vena,

zglobova.

Sve kosti

Bile su na wenoj strani

Na putu uslu`nih rupa, o{trih

Uspona i razbojnika pod narkozom.

III

IV

Orfi je voleo

Tako {to je voleo samo wu.

Ostatak sveta video je u preprekama.

Lajao, re`ao, kidisao

Na psovke, vozila, vrtoglavicu.

To mu je od babe, objasnili su –

Ne trpi nepotrebno.

I premda je pro{ao obuku

Nezastajawa,

^uvao je wu za sebe

Iz mesta predan.

U zamenu za kurje o~i,

Desni rukav izgreban

O zidove i {iqate ograde,

Prevalila je krizu razvoda,

Torturu na poslu, besparicu,

Krivicu zbog neispuwenih `eqa

Svoje dece uvek nagra|ene

Bombonom u domu zdravqa.

Takva, na{la se u dnevnim novinama

Pridru`ena preslikanim reporta`ama

Preko kojih prele}u pogledi

Brzinom vojne ve`be.

Po odobrewu psihologa,

Uz saglasnost kardiologa,

Iz snova najbli`ih moqena

Uzastopnim morama

Ako boga zna da im pru`i

Predah odaqenosti,

Odva`ila se da nagradi sebe

Putovawem na 12 mese~nih rata

Kopnom do Uranopolisa.

Bio je to najdu`i put

Samo}e

Otkako se oporavila.

^itav paket aran`man opijao se i

stra{no pevao

Sve vreme smrdela su prekju~e kuvana jaja,

Autobus, kao i svaki autobus iz doma}eg filma/

@ivota, ponavqao je pretwu raspadom,

Jedna beba je plakala kao ~itave jaslice

U istoj intonaciji do odredi{ta.

V

Ipak, ~ula jekako Orfi zavija

Poput neiskusnog qubavnika

Prvi put ostavqen,

I doziva wu

Iz pansiona za ku}ne qubimce.

Oma{kom stru~waka ili naprotiv,

Zavoleli su se

Bez mesta

Stanke qubavi, iako sve je

Po~elo zdravqa radi.

Grad Neba je odmah dao odobrewe

Burom kakva se ne pamti

U drevnom podnebqu gostoqubqa.

I vratila se ona prvim letom

Gradu [etwe, wemu i sebi

Nepostoje}oj bez qubavi.

Prisutni svedo~e

Da je Orfi zagrlio svim {apama, wu,

Kako bi}e stiska posledwi smisao.

Upi{kio se i, za wenog odsustva onemeo,

Ispustio slab cijuk.

Veterinar je spremno prisko~io,

Ali niko jo{ nije sustigao

Srce lovca.

Pali su.

Orfi pravo u smrt,

Ona u nesvest gde se zavr{ava

Izve{taj ovla{}enog lica.

Ostala je pri~a

Turista iz barke

Kojom oba pola sa mora

Razgledaju Atos:

O tome kako je naglo zavladao

Mir sunca nad Uranopolisom,

Vidqivost ~iju o{trinu

U drugim okolnostima

Nema ni Grad Neba,

Te o `eni sasvim nalik onoj putnici

Koja se odmah vratila.

Hodala je, slobodna i zbuwena, ka`u,

Tamo gde `enska noga

Nikada nije kro~ila,

Ona

Nesigurno,

Kao da u~i prve korake

Izvan podzemnog sveta.

Petar Ranosovi}, Devoj~ica me|u bulkama, oko 1900

21


kwi`evni magazin

nagrade

nagrade

22

kwi`evni magazin

Vujica Re{in Tuci}

ZAPIS O VASKU POPI

ada je saop{teno da je moja kwiga

K

Gnezdo paranoje (objavqena posle 23

godine }utawa) oven~ana ~uvenom

nagradom Vasko Popa, iz provalije

zaborava neo~ekivano su izronili

prizori dalekih sedamdesetih godina

pro{log veka.

Te 1976. gluvario sam u zaba~enoj sindikalnoj

biblioteci uvrh zgrade Radio Novog Sada, kada je

zazvonio telefon. Javio mi se legendarni Vasko

Popa. Kao da se ve} dugo znamo, odmah mi se obratio

sa „ti“. Zatra`io je prilog za zbornik Pesni~ka

ulica, u izdawu Kwi`evne op{tine Vr{ac. O

tome kako pi{em. Nisam shvatio {ta bi to bilo, a

on }e:

–Pa, zna{ ono – Work in progress – delo u nastajawu.

^im smo zavr{ili razgovor, napisao sam tekst

i poslao ga u Vr{ac. Malo sam se i na{alio. Opisuju}i

svoje telesne muke dok pi{em, ubacio sam

pri~u kako se napiwem, ~u~nem, stewem i tome

sli~no. Znao sam da to, dok pi{e, ~ini Oskar Davi~o,

s kojim sam se ve} ranije upoznao. A kako su

se oni razi{li nakon objave ~uvene antologije

srpskog pesni{tva Miodraga Pavlovi}a, hteo sam

da u tu wihovu ~orbu malo natrunim.

Uskoro me je Vasko pozvao u svoj dom u Beogradu.

O tome sam, u dnevniku (23. februara 1976) zapisao:

„Pet sati razgovora i ru~ak u Maderi. Ho}e da

{tampa Strugawe ma{te, ali ni{ta nije razumeo.

Slo`io sam se i da}u mu vizuelni roman. Ako

se dogovorimo oko formata“.

Kwi`evni~ka sujeta je beskrajna. Danas ne

shvatam da nisam zabele`io o ~emu smo razgovarali.

Poneo sam tada listove vizuelnog romana

Strugawe ma{te i rukopis poetsko-memoarske

kwige Prostak u no}i (u wu sam, naknadno, ubacio

zapis o na{em susretu).

Bio sam ve} dobro pregurao tridesetu. Za

mnom su ostali pobuweni~ki dani grupe Januar-

Februar, Tribine mladih i ~asopisa Poqa. Oskar

Davi~o me je spasao dugogodi{we robije (optu`en

sam za „neprijateqsku propagandu“). U biblioteku

Radio Novog Sada vlast me je prosto sklonila.

Ali, nisam skinut sa „crne liste“.

Vasko je hteo da mi pomogne. Razgledao je moj

vizuelni roman (za wega je to ipak bila prevelika

novost) i iznenada me upitao:

–A ko ti je glavni junak?

Bio sam zate~en.

–Glavni junak je vreme koje sam utro{io rade-

}i...

Upozorio me je:

–A, ne, mora{ imati glavnog junaka...

Na sli~icama Strugawa ma{te povremeno se

javqao komi~ni ~ove~uqak sa {e{iri}em. On }e

biti glavni junak, samo da ga grafi~ki urednik

umno`i i provu~e kroz tekst. Kako sam ja, prevejani

internacionalist, pome{ao }irilicu i latinicu,

Vasko predlo`i da se sve prebaci na }irilicu.

Od toga ni{ta nije bilo. Strugawe je iza{lo

1990, kao vizuelni roman-esej-poema.

Predlo`io je i da umesto Prostak u no}i novu

kwigu naslovim sa Bitanga u no}i. Ispri~ao je da

su bitange bile [vabe koje su ostale bez posla u

kosovskim rudnicima.

Lutali su okolo i bogoradili:

– Bite... bite...

A kad im seqaci {togod udele, klawali bi se:

– Danke... danke...

Pa se govorilo:

– Eno, opet one bitange!

Dobio sam i pouku. Naslov pesme mora biti iz

jedne re~i. Da bi se kriti~ar lak{e pozvao. Zato je

boqe da se moja pesma „Na autobuskoj stanici u Beogradu“

kratko zove – „Stanica“. Onda je kriti~aru

lako:

– U pesmi „Stanica“...

Itd.

Dok smo sedeli u Vaskovoj radnoj sobi, odnekud

je, kao iz pesme, izronila Ha{a, sunce wegove poezije.

Onda se ne~ujno vratila u svoj zatvoreni svet.

Za moju generaciju Kora i Nepo~in-poqe bile

su objava magi~ara. Kada sam nedavno rekao da je u

poeziji Branka Radi~evi}a qudski svet postao dodirqiv,

a da ga je Vasko Popa u~inio metafizi~kim,

pomislio sam da je wegova poezija niz mentalnih

prizora.

Godine 1943. kao zarobqenik u velikobe~kere~kom

logoru, Vasko se pred Nemcima dobro dr-

`ao. Mislim da je ~itavu wegovu li~nost obele`ilo

to logorsko iskustvo. U pesmi Zid, kao na steni,

uklesana je jezi~ka poruka o qudskoj egzistenciji.

On ka`e:

Nisam ni jak ni slab: iskustva nemam.

...

Nisam ni dobar ni r|av: sam sam.

Dok smo sedeli, iza mojih le|a bila je zastakqena

vitrina. Vasko je ustao i razmakao stakla.

Pokazao mi je svoje blago: 28 razli~itih prizmi.

Sada znam, wegov poetski jezik, sva zna~ewa unutar

stiha, prelamaju se kao {to se svetlost prelama na

stranicama prizmi.

Na drugi susret, u ~uvenoj Maderi, do{ao sam

sa prijateqem, pesnikom Vojislavom Despotovim.

Ni o tome nema zapisa. Ali, se}am se, Vasko

nam je govorio da se pesma pravi kao cipela. Kada

je zavr{i{ – ne sme da propu{ta vodu. Despotov i

ja, pa i ~itava onda{wa Avangarda, pravili smo u

poeziji cipele koje propu{taju vodu.

O tome sam, citiraju}i Vaska, govorio u jednom

intervjuu. Kada sam sa wim, Pavlom Ugrinovim i

Aleksandrom Ti{mom uskoro sedeo u hotelu Putnik

u Novom Sadu, nisam shvatao za{to samo }uti

i slu{a. Na koncu, nisam izdr`ao, upitao sam ga

{ta mu je, za{to ne govori. On me blago o{inu pogledom:

– Pa da ti to posle da{ u novine!

Najve}i modernist pedesetih godina, no}na mora

tradicionalne univerzitetske inteligencije,

za~udo, ostavio je neponovqive zapise o nacionalnoj

duhovnoj vertikali srpskog naroda. A ipak,

ipak, usput je na naslovnu stranu „Letopisa Matice

srpske“ utisnuo znamen crvene zvezde petokrake.

Bio je levi~ar. Sawao je utopiju.

Taj svet se sru{io, ali jo{ uvek nije otkrivena

tajna postojawa. Izme|u vidqivog i onog o ~emu

~ovek sawa, svet opstaje kao niz mentalnih projekcija.

Volim da se na{alim sa arheolozima, pa ka-

`em: i piramide su samo mentalna projekcija, one

su se stvrdnule u na{oj svesti, a arheologija je vrhunac

~uvenog lukavstva uma. O svemu tome Vasko

Popa je lepo rekao:

Na jedan dlan sad ki{a pada

Iz drugog dlana trava raste

[ta da ti pri~am.

TAKO I ^OVEK, PONEKAD

Niko nema pravo na zabludu

u johu ne veruje.

Samo je zabluda prozor,

zamra~en spoqa

i iznutra.

Samo tako se gleda,

izme|u dve zavese,

kroz staklo

tawe od

prozirnosti.

^ovek ne pripada

pripadawu,

kao {to ni prozor

ne vidi

gledawe.

On je zid

i spoqa

i iznutra.

Ko ne mo`e sebe da se seti,

taj ve} u dolasku odlazi.

Ko se napre`e da vidi,

taj je napregnut.

Muva koja leti,

u~estvuje u letu,

ali wena krila

ne ma{u

celo letewe.

Tako i ~ovek,

ponekad,

mine,

kao prozirnost

koja se ne magli.

HLADNO STOPALO NO]I

Hladno stopalo no}i

spu{ta mi se na grudi.

Stisnutih o~iju,

isceren,

pru`am ruke.

Svilene ga}ice

majke Vasione

klize mi

kroz prste.

@IVOT JE POSAO

Kao trska

prelomqena u vodi,

stojim

na mokrom asfaltu,

[akama se odupirem

o ispra`wenu du{u.

@ivot je posao.

Vujica Re{in Tuci}

23


kwi`evni magazin

~itawe

~itawe

24

kwi`evni magazin

Nenad Milo{evi}

SAM I LEP, POSUT

MLADE@IMA REVOLUCIJE

Refleksije o pesni~kom i umetni~kom radu

Vujice Re{in-Tuci}a posle ~itawa

kwiga Igra~ u svim pravcima (2001) i

Gnezdo paranoje (2006)

ili smo bezbri`ni iako smo se jo{

B

„snalazili“. Diktator je bio zba-

~en, dete se rodilo, „vratio“ sam se

na posao. @iveli smo na „gomili“,

u „univerzalnoj sobi“ ali budu}-

nost („puna `ileta“?) je bila pred

nama. Pred spavawe zapo~iwao sam

~itawe raznih kwiga, a onda iznad glave sa police

dohvatao Igra~a u svim pravcima (izabrane i

nove pesme V. R. Tuci}a, 2001) i po~iwao naglas

da ~itam, zaceniv{i se od smeha posle nekoliko

stihova: „Osamqenog srca, kelner donosi pi-

}e./Sedim za stolom, sam i lep,/posut mlade`ima

revolucije“... ili „Odgurnuo sam tawir,/ svim

vremenima,/ali glas mi drhti“...ili „Ideje su

hladne,/a meso drhti“... ili „O, jutarwe jaje!/Stoji{

mi na dlanu,/toplo, budno,/slepo, }utqivo“...

@ena je, da ne bi probudili dete, jednu ruku stavqala

na svoja a drugu na moja usta. Hvatali smo se

za stomak. I tako gotovo svake no}i, nekoliko puta.

^itaju}i Vujicu nisu mi suze uvek navirale

zbog smeha.

U mojim pesni~kim lektirama poezija V. R.

Tuci}a zauzima posebno mesto. Prvi susret sa

wom odigrao se u nekom starom „belom“ Letopisu

Matice srpske na|enom u jednoj beogradskoj antikvarnici.

Taj glas mi se u~inio uverqivim iako je

gledao na dru{tvenu nepravdu iz drugog ugla nego

moje pesni~ko oko. Uostalom, pesni~ki krik se i

ne mo`e svesti samo na pobunu protiv jedne ideologije

ili jednog globalnog poretka, ve} je on

uvek iskonski krik. U izabranim i novim pesmama,

kako glasi podnaslov kwige Igra~ u svim

pravcima iz 2001. ve} je postojao ciklus pesama

pod nazivom Gnezdo paranoje.

Tuci}eve umetni~ke aktivnosti nisu se iscrpqivale

wegovim ~isto kwi`evnim radovima ve}

su obuhvatale i performanse, saop{tewa, akcije

itd. (na po~etku je pripadao, sa Jovicom A}inom

i Vojislavom Despotovim, krugu takozvanih zrewaninskih

transformersa). Za ime Vujice Re-

{in-Tuci}a vezuje se i Nova umetni~ka praksa

70-tih. Nastupi novosadske grupe Februar u Domu

omladine i drugim javnim umetni~kim tribinama

`estoko su osporavani i od oficijelne ali i od

kvazinezavisne kritike (B. Tirnani}, npr.). Napadan

je, po~etkom sedamdesetih, zajedno sa ~lanovima

grupe Februar u dnevnim listovima od strane

qudi koji se danas di~e time da su uvek bili na

strani individualne i umetni~ke slobode.

Tuci} se posle brojinih napada, koji su dolazili

i iz vrha tada{we vlasti povukao sa javne

scene i delovao poluilegalno, {to je za tradiciju

srpske kwi`evnosti dvadesetog veka nezamislivo,

po{to se kwi`evnost kod nas uvek vezivala

za javni nastup i promociju.

U posleratnoj srpskoj kwi`evnosti (posle

Drugog svetskog rata) nije postojala samo javna

diskvalifikacija pisca, nego i ona kompleksnija,

samim tim podmuklija, koja se zasnivala na etiketirawu

pisca ili pesnika: modernista, realista,

avangardista, postmodernista, neoavangardista;

etiketirawe koje je unapred trebalo

(moglo) da odvrati {iri krug ~italaca od dela i

od autora. Od prilike do prilike, u zavisnosti od

ciqa. Takva etiketa istovremeno je zna~ila i

priznawe, ali je mogla da poslu`i i kao razlog za

eliminaciju iz sredi{ta priznatih kwi`evnih

vrednosti. U kontrolisawu i kreirawu kwi`evne

javnosti kwige kakve su na primer bile zbirke

pesama Vujice Re{in Tuci}a (ali i nekih drugih

autora) mogle su samo da smetaju.

Tuci} je ve} od svoje prve kwige Jaje u ~eli~noj

qusci (1970) pa do posledwe Gnezdo paranoje

(2006) prikazivao svet svakodnevnog `ivota li-

{enog transcendencije: „Osamqenog srca, kelner

donosi pi}e./Sedim za stolom, sam i lep,/posut

mlade`ima revolucije./U te{kom zelenilu palaca

jezik/koji hvaqewem ne prestaje./Socijalizam

je pobedio./Poezija vi{e nikom nije potrebna“

(Sam i lep, posut mlade`ima; San i kritika,

1977). No bez obzira {to su socijalizam i postkomunizam

istorijski i politi~ki prevazi|eni,

stvarnost za pojedinca na ovim prostorima je

ostala gotovo nepromewena, bez obzira na Internet,

televiziju, nove sisteme komunikacije i edukacije.

Javno i kulturno potiskivani svet o kome

je V. R. Tuci} pevao probio je zidove svog geta i

danas postao jedina stvarnost ve}ine qudi. To je

svet pojedinca koji gubi socijalne veze sa dru-

{tvom, pojedinaca disharmoni~nog emocionalnog

`ivota, poni`enog, politi~ki izdanog, kome jedino

preostaje svakodnevni „sitni“ `ivot,...

okrenut kredencu sirotiwskom.

Iako krajwe autenti~an i radikalan predstavnik

srpske neoavangarde kome je, po re~ima

Ivana Negri{orca (autor predgovora Igra~a u

svim pravcima), ravan jedino Qubomir Mici},

Tuci} je pesnik koga mo`ete konzumirati u delovima

koji vam odgovaraju. Liri~nost daje poseban

ton wegovom avangardizmu i anga`ovanosti i

obrnuto. „^ista lirika“ je prete`no zastupqena

u posledwe dve pesni~ke zbirke Reform grotesk

i Gnezdo paranoje. (Uslovno bi se mogla napraviti

podela Tuci}evih pesama na neoavangardne, veristi~ke

i lirske. Ali takva podela se ne mo`e

odr`ati posle ~itawa bilo koje pesnikove kwige.)

Tuci} je pesnik demonskog, varvarskog sveta,

kakvog u ne{to druga-

~ijim slikama nalazimo

u pesmama Novice

Tadi}a na primer, ali

on je i pesnik naivnog

i nevinog (Blejk) ~oveka,

~oveka koji mora da

veruje u dru{tvo da bi

fizi~ki i duhovno opstao

i koji mora da razara

konvencije dru-

{tva da bi utolio glad

za istinom.

Tuci} gradi svoje

pesme miksuju}i svet reklame

i folk muzike sa

jezikom narodne poezije,

jezikom argoa, jugoslovenskih

dijalekata, politi~kih

parola, reklamnih

slogana i dr.

Iza naizgled neposrednog

tona i jednostavnog

izraza „sirotiwske poezije“

krije se prava „literarna

ma{ina“ u delezovskom

zna~ewu, dakle

poezija kojoj prethodi

kwi`evna teorija i estetika.

Personifikacija i

hiperbolizacija su dva

osnovna stilska postupka.

Treba, me|utim, naglasiti

da se u toj poeziji hiperbolizuje

i personifikuje

ne{to sasvim novo. Neprekidno

mewaju}i rakurse,

stalno u pokretu on na malom

prostoru, u malo teksta, zahvata i ono organsko,

naoko odvratno, ali u stvari `ivotno. „Ovo

je tih zanat, precizan, kao smrt./Otvaram sklopqenu

sintaksu,/prqavo crevo sobe,/}utqivi name{taj./Raste

sirova re~enica/u klizav sapun dana./Na

bledo lice stola/zakivam dasku smisla./Kuca,

meca, provokacija – /{apu}e de~ji

glas.“ (pesma „Otvaram sklopqenu sintaksu“; Reform

grotesk, 1983).

Tuci} parodira samu ideju kwi`evnosti i sam

kwi`evni jezik, `ude}i istovremeno za osloba-

|awem od jezika. Taj dramati~ni glas je glas postreligioznog

i postideolo{kog ~oveka koji ni

pred ~im i ni pred kime ne odvra}a pogled, koji je

li{en i vere (religioznog ose}awa) i ideologije

(svetovne nade). S jednakim argumentima koji tuma~i

Tuci}eve poezije ozna~avaju neoavangardizmom,

slobodan sam da Tuci}evu poeziju ozna~im

kao postmodernisti~ku ili kao poeziju postmodernog

ni{tavila. Tuci} koristi sva tri intertekstualna

postupka karakteristi~na za postmoderniste:

i transformaciju (preobra`aj re~i

preuzetih iz razli~itih tekstova), transfiguraciju

(preme{tawe) i mapirawe (sme{tawe u novi

strukturalni poredak).

Tuci}eve pesme spajaju

naivno i ozbiqno kakvim

nam se i `ivot naj~e{}e

pokazuje. U wima je progovorio

glas onih koji su u

dru{tvu u kome smo `iveli

bili istinski gubitnici,

{to zna~i da su i danas

u toj poziciji. Ako je dru-

{tvo zasnovano na odre-

|enim pravilima i ugovorima

izme|u pojedininaca,

Tuci} je pesnik koji

ho}e da dosegne konkretnu

egzistenciju umetnika

u takvom dru{tvu. Zbog

toga je u wegovim pesmama

stalno prisutno ogoqavawe

kako starih tako

i savremenih mitova i

wihovo svo|ewe na konkretnu

dru{tvenu realnost

i iz toga sleduju}i

individualni do`ivqaj

stvarnosti. Samo posle

takvog napora su i mogle

da se kasnije pojave

wegove ~iste lirske pesme,

pesme tragi~no

istinite i lepe, koje i

bez konteksta u koji ga

teoreti~ari kwi`evnosti

i neoavangarde

svrstavaju, poseduju izrazitu

sugestivnost i

za dana{weg ~itaoca

stasalog na romanima

i zaboravu lepote pesni{tva.

„Sam u no}i,/pod dalekim zvezdama,/ni-

{tavan,/slab/i smrtan-/moram da se smejem./Ne ~ujem

dobro,/ne vidim./Budu}nost je puna `ileta./Nervozan

sam/i moram,/moram/da se smejem.“

(pesma „Moram da se smejem“)

Tuci}eva lirika je dokaz paradoksalnog dejstva

kwi`evnosti. Glas Vujice Re{in – Tuci}a pun

nihilizma i rezignacije, formiran u vreme vladavine

jedne druge ideologije i sistema vrednosti,

svoje puno opravdawe i potvrdu nalazi danas i ovde,

u dru{tvu i kulturi bez ideologije. Sistemi

se mewaju a zapitanost i bol ~ovekov

ostaju, bar u pesmama velikih pesnika.

25


kwi`evni magazin

esej

esej

26

kwi`evni magazin

Klod Mu{ar

PRED DVERIMA DANA I NO]I

ideo sam je, video sam: moj dan po~eo

V

je kao Homerov spev!“ Gr~ka, eto kakvo

sjajno otkri}e Nerval nagla{ava

"

u jednom od poglavqa „uvoda“ („Ka istoku“)

svoga Putovawa na istok, koje

nam Nacionalna {tamparija danas

nudi u novom izdawu.

Zora nad Gr~kom, to je, u Nervalovim o~ima,

pristup Istoku i po~etak blistave obnove: „Bila je

to zaista ru`oprsta Zora koja mi otvara vrata Istoka!

I ne pri~ajmo vi{e o zorama u na{oj zemqi,

jer bogiwa ne ide tako daleko. Ono {to mi, ostali

varvari, zovemo svanu}em ili osvitom, samo je bledi

odsjaj, ukaqan ne~istom atmosferom na{eg bednog

podnebqa.“

Ka po~etku svega! Nervalova pri~a napreduje

neodoqivo. Ona je neobi~na a istovremeno vo|ena

tajanstvenom potrebom, komplikovana i ~ista, mocartovska.

Ovo novo izdawe je posebno prijatno za ~itawe

(ne bez nekoliko {tamparskih gre{aka). Tu se nalaze

tuma~ewe i bele{ke @aka Irea, i karte. Ovo izdawe

mo`e se uporediti sa trenutno dostupnim izdawima.

U biblioteci Plejade, Klod Pi{oa i @an

Gijom ostvarili su rad veoma bogat u „nau~nom“ pogledu

(sa dodacima, „dosijeom“ u kome se nalazi posebna

Nervalova „sveska iz Kaira.“) U izdawu Garnije-Flamariona,

predgovor Mi{ela @anerea je

jedno od najdubqih ~itawa Putovawa koje znam.

Najoriginalnijima mi se ~ine tuma~ewa @aka

Irea, koja proisti~u iz poznavawa zemaqa i civilizacija

o kojima Nerval govori. Naro~ito iznena-

|uje povezivawe – prema naslovu Anrija Korbena

(na ~ije se radove poziva Ire) – sa „iranskim islamom.“

Ovo Putovawe dolazi posle mnogih drugih, naro~ito

posle velikih prethodnika – [atobrijana,

Lamartina. Nerval se nadao da }e – po{to su ga smatrali

definitivno izgubqenim u ludilu – ponovo

u}i u svet kwi`evnosti. „Ovo putovawe,“ pi{e on

svome ocu (19. avagusta 1843, iz Konstantinopoqa),

„uvek }e mi slu`iti da poka`em qudima kako sam

pre dve godine bio `rtva samo jednog izolovanog doga|aja.“

On jo{ ka`e: „Moje putovawe je u~inilo da

zaboravim na bolest.“

Istok – ili poreklo. Nerval nije jedini, u 19.

veku, koji se nadao da }e oti}i na putovawe ne samo

u prostoru, ve} i u vremenu. „^ini mi se, ve} neko

vreme,“ – pi{e na primer pripoveda~ Putovawa na

istok (u izmi{qenom pismu koje {aqe nepostoje-

}em primaocu) – „da `ivim u nekom davnom veku koji

je magijom o`iveo.“

Ali za Nervala prvobitni sjaj stalno bledi,

strasno `eqena sigurnost pomu}ena je beskrajnim

udvajawima. Opasno je i samo „izlaze}e sunce“ koje

}e vas uskoro spr`iti i spustiti vam kapke.“ Osim

ako se, sve do Istoka, u Egiptu na primer, ne prekrije

pra{inom i potamni.

Nerval (kako navode svi tuma~i) ponovo sastavqa,

u svojoj pri~i, putovawe koje je na trenutke sasvim

razli~ito od onog ili boqe od onih koja je u

stvarnosti obavio. Uostalom, re~ je, s jedne strane,

kako o geografskom „itinereru“, tako i o putovawu

kroz kwige. Ali uvek logika svojstvena fikciji pobe|uje.

Putuju}e „ja“ postaje lik u delu. Wegovi pisani

do`ivqaji pokoravaju se tajanstvenim zakonima:

„Sudbina ili provi|ewe, izgleda kao da se ispod

jednoobraznog tkawa `ivota vidi linija iscrtana

na nevidqivom obrascu, ozna~avaju}i put koji treba

slediti pod pretwom da se izgubimo.“ Sam je Nerval,

na svom putovawu, izvesno tra`io „liniju“ i

„put“. Ali poluizmi{qeni putnik iz pri~e je o~igledno

spremniji od ~oveka Nervala da ostvari ono

{to nala`e „nevidqivi obrazac“ ukr{tenih sudbina.

Da li „ja“ iz pri~e nastoji da se „ven~a“ na isto~wa~ki

na~in? „Odmah zami{qam kako mi je oduvek

bilo pisano da }u se ven~ati u Siriji; kako je

sudbina do te mere predvidela tu ogromnu ~iwenicu,

da je za weno ostvarewe bilo potrebno hiqadu

bizarno povezanih okolnosti u mom `ivotu, ~ije

sam odnose bez sumwe preuveli~avao.“ Opasan je tu

humor: imaginarno „ja“ podeqeno je ne samo zbog

putnika Nervala ve} i zbog svih svojih „~ini mi

se“, „zami{qam“, „preuveli~ao sam.“

Putovawe na istok podeqeno je na delove i poglavqa

koji se nadovezuju jedni na druge. Ali jo{ tajanstvenije,

tekst se pokorava uzajamnim odjecima

izme|u re~i ili izraza (i izme|u vlastitih imenica,

koje su sli~ne, kao Konstanca i Konstantinopoq);

poigrava se odsjajima slika, saglasjima i muzi~kim

tonalitetima.

^etiri bitna „dela“ umetnuta su u pri~u o putovawu.

To su, kako pi{e Klod Pi{oa u bele{ci iz

Plejade: „Venerina misa, Piramide, povest o Hakemu,

povest o kraqici Jutra i Solomonu, umu nad

umovima,“ koja je u stvari povest o Adoniramu.

U svakoj pri~i }emo prona}i neke od opsesija

Putovawa na istok – naro~ito onu o ven~awu.

Ali, sa druge strane, svaka od ovih epizoda dobija

sna`nu, gotovo oniri~nu autonomiju. A to je ono

{to daje Nervalom re~enicama najve}u snagu: one se

onda nude na{im u{ima i o~ima, blistave i tragi~ne,

neverovatne a tako bliske, uznemiruju}e.

Sa kakvom snagom, na primer, po~iwe pri~a o

kalifu Hakemu! Kako najpre iznenadno a potom ludo

verovawe mo`e do te mere da nas doziva, da nadahwuje?

„Strancu“ – koji jo{ nije poznat kao Hakem –

obra}a se mladi} Jusuf, istovremeno sa nagla{enom

zavodqivo{}u i kao mesiji: „Tajanstvena privla~nost

vu~e me ka tebi. Kada si u{ao u ovu dvoranu,

neki glas je uskliknuo iz dubine moje du{e: „Evo

ga, najzad!“ Tvoj dolazak je sti{ao skrivenu brigu

koja mi nije davala mira. Ti si onaj koga sam ~ekao

ne znaju}i.“ „Povest koja po~iwe govori}e o incestuoznoj

`eqi, o mo}i i zaverama, ludilu i zlo~inu.

Ali prvo }e wen junak, zahvaquju}i za~aravaju}em

Mali{a Gli{i}, Borovi, 1912

Jusufovom pogledu, po~eti da veruje u sopstvenu bo-

`ansku prirodu. Nerval nesumwivo ima u vidu dejstvo

ha{i{a – i tu nismo daleko od Bodlera. Ovaj

posledwi je naime u „Pesmi o ha{i{u“ nazvao jedno

poglavqe „^ovek – bog“, i pi{e: „Niko se ne}e za~uditi

{to krajwa, vrhovna misao, izbija iz usijane

glave jednog sawara: ’Postao sam Bog!’... Me|utim,

toj Hakemovoj „teomaniji“ (kako su govorili psihijatri

19. veka), radosti i strepwi koje ga obuzimaju

kada veruje da je mesija ili Bog (a ovde mo`emo da se

prisetimo [abataja Cevija o kome je Ger{om [olem

napisao pri~u), upravo Nerval daje wenu mo}

isku{ewa: „On me pita koga ja obo`avam!... Ne obo-

`avam nikoga, po{to sam ja Bog! Jedini istiniti,

jedinstveni Bog, a drugi su tek wegove senke.“

Jo{ zavodqivija je pri~a o Solomonu i kraqici

od Sabe – ili pre pri~a o Adoniramu, mitskom

zanatliji-umetniku. Sa Adoniramom }emo prodreti

do pulsiraju}eg sredi{ta zemqe, u}i }emo u najgu-

{}u „tamu vremena“. Vergilije, Po, ili, kao prethodnik,

Vern? Nerval spaja se}awa na klasi~nu starinu

sa silovito{}u svojstvenom wegovom vremenu.

Ispod crta Adonirama pojavquje se moderni umetnik

koji, po Nervalu, svakako poti~e od neke druge

loze a ne od Adamove: wegova „rasa“ se oduvek odvajala

od ostalog ~ove~anstva. I tada kao da neka

skrivena mogu}nost udvaja tamom i vatrom ~itavu

istoriju: „...tajna na{eg postanka mora ostati skrivena

za Semovu decu napravqenu od gline.“ Tako se

iskazuje nervalovski „kainizam“: potajna suparni-

{tva i solidarnosti, buntovne suverenosti, obele-

`ene „plamom“, neprimetna crvenila („plamsaj tih

o~iju pre{ao je preko mojih obraza i za`ario ih“)...

Ali ponekad se ~ini da sva ova tuma~ewa te`e samo

da izazovu neke nove re~enice – da, ili samo delove

re~enica, tu i tamo, ali sposobne da opsedaju ~itao~evo

pam}ewe. Tako nam pri~a daje i prepu{ta ove

re~i: „... a tvoj otac, Adoniram, bludi goru}im vazduhom

koji udi{e{.“

Te{ko nam je da ostavimo Putovawe i ove pri-

~e koje bi nas o~aravale u beskraj... treba stati, neka

to bude pred eteri~nim stilom pri zavr{etku

Nervalove kwige. Dadiqa Balkise – kraqice od

Sabe, omogu}i}e krvnu vezu izme|u mra~nog Adonirama

i ne`ne „kraqice jutra.“ Ta tajanstvena Dorina

zna tajne neophodne da se u~vrsti veza koja nastaje,

i potrebno joj je da ih u tom ~asu objavi... Ali kome?

Ni Balkisi, ni Adoniramu, no izvan i iznad

wih. „Sarahil (...) je stao iza kraqice i pokazao u

vazduhu, pred umetnikovim o~ima, tajanstveni znak

koji ovaj nije razumeo, ali od koga je zadrhtao.“ Tu je

sve eteri~no i nedoku~ivo. Me|utim, Adoniram kao

umetnik naslu}uje snagu tog „znaka“, ne umeju}i da je

sebi objasni. Da li bi taj obris bio iste prirode

kao i Himere? Nervalovi stihovi kao da se ispisuju

u vazduhu; ~ini se kako wihova neobja{wiva ta~nost

zavisi od neophodne distance na kojoj nastaju, i

tako povezani sa prozirno{}u prostora navode ne

samo ~itaoce, nego i pesnika li~no, da „zadrhti“.

S francuskog prevela Sowa Panti}

(Claude Mouchard, Aux portes du jour et de la nuit, u: La

Quinzaine litteraire, 718)

27


kwi`evni magazin

poezija

poezija

Dijego Valverde

OSVAJAWE

28

kwi`evni magazin

Moje o~i i usne mile po tvom telu kao vojska mrava.

Okliznu se na `ivi tvoje ko`e, pa se dignu

savladavaju udubqewa tra`e pre~ice

upadaju u pokretne zamke koje im postavqa{

zarivaju zastave qubavi i `eqe

na osvojene kote

skupqaju mrvice tvoje toplote za zimu

preplavquju svaki kutak hiqadama no`ica

nastawuju sve sa milimetarskom ta~no{}u

parceli{u u {estougaonike tvoju glatku ko`u

izra|uju precizne mape, otvaraju puteve

podi`u pontonske mostove kako bi savladali

vrtloge tvoje lepote.

Osvajaju kako bi se predali

kako bi pali ni~ice

da se klawaju kao varvari pred licem Bazileje.

NEPOKORNOST SNA

@elim neke druge da sawam, a dolazi{ ti.

JEDNO JEDINO TELO

Tvoje ruke su moje ruke

tvoj vrat moje usne

tvoja le|a moj jezik

tvoje lice moje o~i

tvoja ramena moji zubi

tvoji prsti moja ko`a.

Tvoja peta je moja

Ahilova peta.

SA ELEGANCIJOM VAMPIRA

Da pojedem tvoje srce

Kako bi moje telo postalo tvoje

Kako bi moja krv postala tvoja

Ima li ne~eg va`nijeg od toga?

Gost 44. Disovog prole}a

POMERENE GRANICE

Ovogodi{we Disovo prole}e ugostilo je pesnika

iz [panije, Dijega Valverde Viqenu

(Diego Valverde Villena). To je prvi put u dugoj

istoriji ove pesni~ke manifestacije da jedan od

gostiju i u~esnika dolazi van granica biv{e Jugoslavije.

Gradska biblioteka duguje zahvalnost

Branimiru \or|evi}u, ^a~aninu u [paniji, koji

je predlo`io dolazak ovog pesnika na Disovo

prole}e i pomogao da se ta ideja

i realizuje. Ministarstvo

kulture [panije finansijski

je pomoglo dolazak Dijega Valverdea

Viqene u Srbiju.

Na kwi`evnoj ve~eri u organizaciji

Gradske biblioteke

„Vladislav Petkovi} Dis“,

odr`anoj 16. maja 2007. godine u

Umetni~koj galeriji „Nade`da

Petrovi}“ u ^a~ku, gospodin Viqena se predstavio

~a~anskim qubiteqima poezije svojim pesmama,

koje je na srpski prevela kwi`evnica

Gordana ]irjani}, a ~itao ih je Slobodan Nikoli},

profesor kwi`evnosti. Voditeq kwi`evne

ve~eri bio je Bogdan Trifunovi}. U razgovoru

sa {panskim gostom pored isticawa najva-

`nijih aspekata wegovog stvarala{tva, gospodin

Viqena je naglasio i osnovna strujawa u savremenoj

{panskoj i evropskoj kwi`evnosti.

Dijego Valverde Viqena ro|en je u Limi

(Peru) 1967. godine. Diplomirao je {pansku i

nema~ku kwi`evnost, a magistrirao je na engleskoj

kwi`evnosti. Tako|e je studirao jezik i

kwi`evnost na univerzitetima u Dablinu,

Edinburgu, Vroclavu i Salamanci, poha|ao je

doktorske kurseve iz sredwovekovne kwi`evnosti

na univerzitetima u Oksfordu, Hajdelbergu,

^ikagu i Madridu. Predavao je kwi`evnost na

vi{e univerziteta u Evropi i Americi, radio

je u {panskom Ministarstvu kulture, a trenutno

je direktor Sajma kwiga u Vaqadolidu. Stalni

je saradnik brojnih kwi`evnih ~asopisa, {panskih

i hispanoameri~kih, kao i ustanova: Institut

„Servantes“, [panska agencija za me|unarodnu

saradwu, Dom Amerike, Rezidencija studenata

i Evropski savet. Aktivan je i kao prevodilac

sa engleskog jezika, objaviv{i radove Artura

Konana Dojla, Radjarda Kiplinga, Xorxa

Herberta i drugih na {panskom jeziku. Priredio

je kriti~ka izdawa poezije Alvara Mutisa i

Luisa Alberta de Kuenke.

Objavio je zbirke pesama: Te`ak zadatak zaborava

(1997), ^ikago, West Barry 628 (2000), Nemoj

da zaboravi{ moje lice (2001), Pakao zaqubqenog

(2002), Na ogledalu napisano moje ime

(2006) i Ser Hasirim (2006). Pesme su mu prevo-

|ene na vi{e jezika, objavqivane u ~asopisima

Evrope, Amerike i Azije, i zastupqene u nekoliko

antologija. U svom esejisti~kom radu, naro~itu

pa`wu je posvetio Borhesu i Alvaru Mutisu,

temama sredwovekovne kwi`evnosti i uporednom

prou~avawu kwi`evnosti.

Priredio Bogdan Trifunovi}

MLADE@I

Kunem se da je mlade` bio ovde, ba{ ovde...!

O~ima podi`em kartu ko`e i nema ga.

A ju~e ga videh upravo ovde!

Za{to tvoji mlade`i mewaju mesta?

[ta ih to tera da hodo~aste?

Koji to sna`ni magnetizam

vodi wihovo ~udno preme{tawe?

Ah, ti tvoji mlade`i lutalice...!

Ta~ke na kockicama vi{weg Boga.

Kotrqaju se po ~oji tvoje ko`e.

Svakog jutra, popodneva, no}i

po prevarnim prevojima tvoga tela

moj @ivot je u igri.

IKONE

Leon Koen,

Adam i Eva u Raju,

nedatirano

Ispisujem na ogledalu svoju usrdnu molbu

Tvoj pogled odgovara

Tra`ite i da}e vam se

Tvoje o~i su Bo`je pismo

Sa {panskog prevela Gordana ]irjani}

29


kwi`evni magazin

se}awe

se}awe

30

kwi`evni magazin

Milan Oklopxi}

BOMBARDOVAWE

XONA MALKOVI^A

edim tako ju~e u kafeu kraj obale

S

mora u San Francisku i slu{am

slede}i razgovor:

Mu{karac: Jesi li ~ula {ta se

doga|a u Evropi?

@ena: Misli{ na Olimpijadu?

Bila sam ube|ena da je zavr{ena.

Mu{karac: Jeste, zavr{ena je. Nego mislio sam

na onog tipa, Malkovi~a.

@ena: Ne znam. [ta se doga|a?

Mu{karac: Tog tipa koga smo bombardovali,

Malkovi~a, oborio je s vlasti wegov narod tamo.

@ena: Aha. A gde je to?

Mu{karac: Nema~ka. Ili Rusija, ili ne{to tako.

Ali kona~no je smaknut. Mislim, to je dobro za

demokratiju.

Oktobar 2000.

THE LAST JOINT

Ubilo me je kad je Bet rekla: kako je Mek Klur

ostario! Bo`e, gluposti. Pitam Majkla u koju

je za{ao, a koliko je napunio? Tako se to pita u

Amerikaki, na finom engleskom. Wega to ne interesuje:

Fuck, pa Lorens je jo{ `iv! @ivqi nego

ikad.

Bet je seqan~ica iz Oklahome koju je moj drugar

Skot nesmotreno pri`enio, posle nesmotrenog

odno{aja, verujem.

Heeeeej, otvoren je BEAT MUSEUM, bitni~ki

muzej usred San Fran~eska, na Brodveju, odmah tu,

tik-kraj-pored Ferlingetija i CITY LIGHTS kwi-

`are. Za mnoge, centar sveta. Ugao Kolumbus ulice

i Brodveja. Pet miliona posetilaca godi{we. Kad

bi Bora Semenka svakom prodao po fi{ek imao bi

tri ku}e u blizini \or|a i Maje Sabqi}. U ~etvrtoj

bi bila pr`ionica. Semeni na maslinovom...

i{li bi kao ludi.

Wait a minute, za{to me{am kulturu i nekulturu?

Ne me{am, izjedna~ujem. Meni je Bora Semenka

zna~ajniji od Bezmudog Noga. Pisao sam Bori biografiju

kada su ga u prvom krugu predlo`ili za dovi~nog

~lana SANU. Nije znao da pi{e (po direktivi)

pa su mu dopustili da vi~e. Posle dovi~nog

~lana bi moj Bora i{ao daqe i vi{e: ne bih morao

da mu pi{em jer svaka semenka ima svoju pri~u.

1001. no} sa BS.

Biv{i gradona~elnik Vili Braun ... iz limuzine

– pravo u muzej. Odakle mu to? Gledao Jo{ku na

dnevniku kad je bio mawi i jo{ crwi nego sada.

Nije li to dokaz da komuware blede s vremenom i

limuzinama?

Tek je sedam, a muzej se otvara u 19 ~asova. Xeri

]imino je napravio ne{to sli~no u Montereju

koji ba{ nema neke veze sa ovim lu|acima, Keruakom,

Ginzbergom i Kasidijem. Onda se neko setio

da proda Keruakov ~ek nekoj liker radwi na Grant

ulici i dao svu lovu Xeriju da iznajmi ku}erinu

Milena Pavlovi} Barili,

Mu{ka figura sa krilima, 1932

MILAN OKLOPXI]

Unedequ 1. jula 2007. godine, u San Francisku,

u Kaliforniji, iznenada je preminuo

pisac i dramaturg Milan Oklopxi} (ro|en 9.

maja 1948. u Beogradu). Diplomirao je dramaturgiju

na FDU 1976. i 1978. magistrirao na Univerzitetu

Dejvis, u Sjediwenim Dr`avama, sa

tezom Psihosomatske predstave – pozori{te

i terapija. Po povratku iz SAD objavio je roman

CA Blues („Prosveta“, 1981), koji je u roku

od nekoliko godina postao kultni roman prvog

autenti~nog pisca srpske baby-boom generacije,

za koji je dobio nagradu Milo{ Crwanski 1983.

godine i u 8 izdawa do`iveo tira` od preko

100.000 primeraka. Popularni „Mika Oklop“

objavio je zatim jo{ tri romana (Video, 1982;

Metro, 1983, i Horseless, 1986), zbirku pri~a

broj 540 na Brodveju. Mislim se ne{to, da je Ja{a

Grobarov ikad dr`ao ~ekovnu u zadwaku, ispalio

bi ga ro|eni Sava Joki}. ^uj, ~ek na 12 dolarjev,

prodat za trista tisu}. Ima Keruakov potpis. Ko je

taj jebeni Keruak? GOVORIO JE ENGLESKI. I

PISAO NA ISTOM, PRODATA FUCKING DU-

[A!

Dobro, ]imino odredio sredu za sve~ano GALA

otvarawe: Hju Romni, faca stole}a, poznat i pod

~uburskim prankster nadimkom Wavy Gravy zabavqa

raju ispred. Jedina `iva ikona koja cirka je

Al Hinkle, tako|e poznat kao Ed Dunkel iz Keruakove

biblije NA PUTU. Majkl ima obaveze, tra-

`i da prvi recituje.

Kako je Mek Klur ostario, ponavqa seqan~ica

Bet iz Oklahome. ^ovek nikad nije izgledao boqe,

obrijan ispod ko`e, do ko`ne jakne, strogo kafa

bez soca. Govori svoje prve stihove koje je kao klinac

~itao u ~uvenoj SIX GALLERY, oktobra 1955.

Da li to traje poezija ili qudi? ^ak se i znoji, nekako

dostojanstveno.

Muzej je prepun qudi, kwiga, pisama, slika, dopisnica,

pisa}ih ma{ina, odela, majica, emocija i

...Fali nam onaj stari Hudson iz 1949. u kojem su se

vozili Xek i Nil od Wuce do Friska ...`ali se Xeri.

U{li smo mu u trag, ali star~i} kod koga je, ne-

}e ni da ~uje da ga bar pozajmi. Uop{te ne zna ko je

Keruak, ka`e da ga je kupio od prethodnog vlasnika,

nekog Haurda Hjuza. Automobili nemaju {ta da

tra`e u literarnim muzejima, insistira.

Jebena, primitivna Amerika. Kod nas SANU

prepuna crvenih {alova i ispeglanih komesarskih

titovki u departmanu za novu literaturu.

U staklenom boksu je i xemper koji su Ken Kizi

i Mountain Girl ispred Prenkstera predali Xon

Alen Kasidiju, sinu Nilovom i Karolin Kasidi.

Naravno, isti onaj koji je no}ima koristio Nil sede}i

za volanom kosmi~kog autobusa. Pored je prvi

{tampani primerak NA PUTU i original toalet

– papir verzija istog romana.

Pitam Xerija za{to nema Gerija Snajdera?

Siv (1986) i, kao koautor,

zbornik Beogradske

pri~e. Sa velikim uspehom

izvo|ene su wegove

pozori{ne, radio i TVdrame

Volim te dok jede{

jabuke, Salata od

masla~ka, Kristina

plavih snova i Neko je

protr~ao kroz ba{tu.

Od 1993. `iveo je u Pacifiki

i San Francisku,

u Kaliforniji, i kao ~lan Ameri~kog

PEN-a objavqivao pri~e, ~lanke, prikaze i intervjue

u ameri~koj periodici.

D. Mihailovi}

Pozvali smo ga, nije odgovorio. Zna{ ko fali,

lupnem iz ~istog neznawa – Gregori Korzo. On je

umro pre nekoliko godina, ina~e bi sada ovde bila

ludnica. Zna{ {ta je neverovatno? Ferlingeti je

u Italiji, oti{ao je na MESEC dana. Da? Pa, ne

zavidim mu, on, starkeqa od 90, vitla po Evropi

mesec dana?!

Tu su boce sa pi}ima, Keruakov omiqeni porto

koji je ispijao na litre pred kraj. Kraj? Kako se

ovo tuma~i: bocin ili wegov? Gramofon, onaj isti

~ija je igla izgrebala petnaestu kopiju Mocartovog

REKVIJEM-a? I uop{te, {ta je to {to ostane

iza pisca, sem kwiga, pribele`aka, dugova i nenapla}enih

~ekova? Sve biografije koje sam uspeo

da pro~itam, govore o skromnom mladi}u iz Louela,

gradi}a u Masa~usetsu, u kojem je mogao da se rodi

bilo koji drugi skromno-lepu{kasti mom~i}.

Xek nije ni pomi{qao da bi jednog dana mogao

imati muzej. U to sam siguran, jer bi se barem za~e-

{qao na onoj slici na ulazu. Pa, on je patio {to je

delio Karolin sa Nilom, nije u pitawu samo katoli~ka

etika. Ginzbergu to ne treba, wemu brada

stalno ide u istom pravcu. I nije voleo da deli.

Idemo? pita ]imino. Ne shvatam da je ve} 10.

Qudi odlaze. Ne volim ono RAZILAZE SE. Ne

shvatam da dr`im mini govor u uglu, kraj tenor

saksofona u boksu od klirita koji je Xek dobio od

Sonija Rolinsa.

Idemo.

Iznenadi me da, dok nas dvadesetak prelazi

ulicu ka baru VESUVIOS, Xeri samo zalupi vrata

za sobom i ostavi upaqena svetla. Onda se `ena kojoj

nisam upamtio ime jo{ u sedam, tj. 19 h prilikom

upoznavawa, okrete ka Bet nasred prelaza i

predstavi se: Ja sam Magda Kreg, `ivotni saputnik

Lew Walch-a. Imam jedan zamotan joint, ho}e{ li da

ga podelimo pre ulaska u bar? ^inilo mi se da su

pre{le ulicu {esnaest puta, pre nego je

Bet iz Oklahome, zami{qenih obrva i

napu}enih usana odgovorila: Ne, hvala ti.

Zna{, ja vozim.

31


kwi`evni magazin

pesni~ki brevijar

pesni~ki brevijar

32

kwi`evni magazin

Radmila Lazi}

O POEZIJI,

PESNICIMA I PISAWU

oezija je duboko individualna stvar.

P

Bilo kakvi, i ~iji, zahtevi, o~ekivawa,

upitanost – u pogledu svrhovitosti

pesme ili namere pesnika –

uvek imaju ideolo{ku pozadinu.

*

Tobo`wa zabrinutost – {to je poezija izgubila

tzv. primat, te se navodno nalazi na margini. Te,

da se pesni~ke kwige ne kupuju, a eto, ~uda, jo{ se

{tampaju – komentari su malicioznih i ni{~ih

duhom, trgovaca na veliko i malo, „in`ewera qudskih

du{a“.

*

Pesnikov rad nije dru{tveno koristan u smislu

u kome je to rad rudara, programera, ili elektroin`ewera,

pa ipak narodi i dr`ave se pamte po

pesnicima a ne po programerima. Jer, kao {to re-

~e Gotfrid Ben: „Da se dr`ava odr`ava uli~nim

svetlom i kanalizacijom, Rim nikada ne bi propao“.

*

Nije obaveza pesnika da svedo~i o svome dobu,

dru{tvu, zajednici, to je obaveza sociologa i istori~ara.

Pesnik svedo~i o postojawu jedinke, o jedinstvenosti

wenog `ivota.

*

Jedina pesnikova obaveza prema dru{tvu je da

pi{e dobru poeziju.

*

Poezija predstavqa duhovnu supstancu naroda,

a ne dru{tveni korektiv. Pa ipak, postoje vremena

u istoriji naroda kada biti li~an zna~i biti subverzivan.

*

Tragawe za smislom postojawa ne vodi preko

nacionalnih programa, geopoeti~ke strategije,

ili monetarnog sistema, ono vodi kroz individuu

samu.

*

Koliko ko{ta kilo sira ne interesuje moju

Muzu.

*

Ne `elim ni{ta vi{e da ka`em o svetu nego

{to su govorile Safo, Emili Dikinson ili Silvija

Plat. Kakav je bio svet u kome su one `ivele

ne mo`e se zakqu~ti na osnovu wihovih pesama.

Wihova poezija ne svedo~i o vremenu i prilikama

doba. Ona svedo~i o postojawu wihovog li~nog sveta.

Li~ni svetovi su jedinstveni kao i `ivoti, i

zato sveti.

*

Pravao na subjektivnost je pravo liri~ara.

Tzv. objektivnom istinom „operi{u“ politi~ari,

vojni stratezi, razni omamqiva~i masa i {arlatani

– pretendenti na „celu istinu“.

*

Istina nije u vlasti pesnika. Pesma tra`i i

nalazi istinu sama.

*

Svaki stvaralac je pobuwenik, i kad to ne `eli

ili ne zna. I kada mu se ~ini da stvara „po liku

bo`jem“, on stvara ne{to ~ega nije bilo. Ali budu-

}i da stvara ne{to ~ega nije bilo, za wegov rad se

mo`e re}i da je bo`anski. Preuzimawe prerogativa

bo`anskog je pobuweni~ki impuls.

*

Pesnik ne sme da bude pokoran. Osim, pred lepotom

i istinom. Sve ostalo, narod, otaxbina, porodica,

`ena... mogu biti samo kukavi~ki izgovori.

*

Pravi pesnik je uvek unutra{wi emigrant.

*

Pesnik nije tu da prizna poraz qudskoj kona~nosti,

niti da ponudi optimisti~ku perspektivu

qudskom postojawu. On je tu da pru`i nadu da je sve

mogu}e.

*

Poezije se ti~e ovozemaqski svet samo onoliko

koliko je mogu}e da ga preobrazi, ~ine}i ga podno{qivim

i mnogo vi{e mogu}im nego {to je.

*

Naj~e{}e pesni~ke teme i motivi su iz ovozemaqske

kona~nosti, samo {to ih pesni~ki jezik

pretvara u beskona~nost.

*

Pesnik na neki na~in raspola`e sobom, ali

istovremeno je na raspolagawu imaginaciji, koliko

i slu~aju.

*

Stvarawe pre svega ima ~ar otkrivala~kog. To

je najja~i motiv za pisawe.

*

Pesma ne nastaje ni od stvarnosti ni od snova,

nego od na{e mogu}nosti.

*

Kada se ka`e da pesnika odr`ava vera u ~udesno

i „qubav prema nemogu}em“ kako su verovali

Grci, vidim alpinistu sa rancem na le|ima i pogledom

u visinu, dok je pod wim ponor.

*

Pisawe nije samo stvar srca, to je isto toliko

i mentalna stvar.

*

Pesnik lirske provinijencije prikazuje stawe,

ostali izra`avaju stav.

*

Poezija nije pesniku psihijatrijski kau~ ni ispovedaonica.

To je ve~no upomo} kome nije potrebna

ovozemaqska pomo}, a ni blagoslov.

*

Pesma je izuzetan trenutak koji mogu}nost pretvara

u mo}.

*

Stawe osuje}enosti je potencijalno stvarla~ko

stawe. Zato istrajte – u osuje}enosti.

*

Pesnik na krhotinama sveta zida palate.

*

Pesma govori o qudskoj mogu}nosti saop{tavawa

neizrecivog.

*

Lirska pesma ostvaruje prisnost sa ~itaocem.

Prisnost se ostvaruje preko emocija i ~ula, a ne

preko racija.

*

Ma koliko nam, i na koji na~in, neka pesma govorila

bitne stvari o svetu, ili o nama samima,

ona pesma koja nam pru`a emocionalno ili ~ulno

pro`ivqavawe uvek }e intenzivnije delovati na

nas.

*

Lirska pesma podrazumeva jednostavnost i jasnost

iskaza. Moglo bi se re}i – trezvenost iskazanog.

Lirska pesma je razumqiva pesma.

*

Pesnik mora sve u~initi da mu se veruje. To je

jedina wegova obaveza prema ~itaocima.

*

Lirska pesma pored intenziteta i naboja, koje

ostvaruje sublimacijom iskaznih elemenata i

kratko}om forme, nosi u sebi i onaj suvi{ak emocija

koji nazivamo zanos.

*

Pesni~ki zanos ~ini poeti~ko poqe punijim,

dovode}i ga do prsnu}a. Ali prsnu}a ne sme biti.

Ako do|e do prsnu}a dolazi do razlivawa emocija.

Razlivawe emocija vodi u patetiku i sentimentalnost.

*

Patetika i sentimentimentalnost su `ivo

blato za poeziju.

*

^esto se lirskoj pesmi odri~e filozofi~nost.

Lirska pesma je u svojoj su{tini metafizi~ka pesma,

samo {to se ona ne izra`ava apstraktnim ili

teorijskim jezikom, ve} pesni~kim.

*

Ima pesnika koje volimo jer nas diraju i uzbu-

|uju. Ima pak pesnika koje uva`avamo i cenimo.

Ipak, wih ne ~itamo vi{e od jedanput.

*

Svaka pesma prevazilazi tuma~ewe. Kada se desi

obrnuto znak je da je kriti~ar trebalo da bude

pesnik. Takvi su u mawini.

*

Kwi`evni istori~ari ne treba da su samo ba-

{tinici nego i vizionari. Istorija ne sme da ra-

~una samo sa pro{lo{}u, ona mora da misli na budu}nost.

Jedino je vizionar dostojan budu}nosti.

*

Kriti~ki tekst je obi~no projekcija kriti~arevih

ideja, zamisli, ose}awa... Kriti~ar obi~no

manipuli{e sa namerom pesnika i zna~ewem teksta.

Prilago|ava delo teorijskom metodu, a ne obrnuto.

*

Recepcija poezije zasniva se na tekstu i kontekstu.

Tekst je na papiru, kontekst u kriti~arevoj

glavi. [to je tekst nerazumniji to je kontekst primewiviji.

*

Estetika `ivqewa ostvariva je samo u samo}i.

*

Iako svet u pesmi nije stvarniji od objektivnog

sveta, on je svakako trajniji, i ako se pesniku

posre}i – ve~an.

*

Realnost nije samo spoqa{wi, pojavni svet.

Itekako je realnost unutra{wi svet.

*

Pisawe je jedini obred koji je sastavqen od neznanog

broja rituala. Ima ih onoliko koliko ima

pesnika.

*

Najuzbudqivije su one pesme u kojima je nemogu}e

naslutiti gde prestaje stvarnost a gde po~iwe

uobraziqa.

*

Nije potrebno da ~italac i{ta zna o pesniku.

Da bismo prigrlili neku pesmu nije potrebno da

grlimo wenog autora.

*

I kada ne govori o sebi, pesnik svedo~i o svom

postojawu.

*

I kada ne `elimo da govorimo o sebi,

jezik to radi, on nam otkriva i ono {to ne

znamo ili {to skrivamo i sebi samima. Jezik

nas ra|a jer smo u wemu pohraweni.

33


kwi`evni magazin

pesni~ki brevijar

poezija

34

*

Svaki veliki pesnik je za~etnig novog, pesnik

diskontinuiteta. Kontinuitet je mawe-vi{e replika.

Kontinuitet je reduktivan. Diskontinuitet

je sloboda.

*

Kwi`evni teoreti~ari i istori~ari rade na

uspostavqawu kontinuiteta, po svaku cenu. Diskontinuitet

je za wih remetila~ki faktor.

*

Fikcija je ono {to nije stvarno ali se takvim

prikazuje. To je rad svesnog dela na{eg stvarla~kog

bi}a na oneobi~avawu i o~u|avawu.

Imaginacija je rad nesvesnog, ili podsvesnog,

intuitivnog dela bi}a.

*

Za uobraziqu se mo`e re}i da je nevoqnog porekla.

Poseduju je i umetnici ali i du{evno bolesni,

samo {to se uobraziqa umetnika tretira kao

dru{tveno prihvatqiva, jer je ne{kodqiva po okolinu.

*

Fantazija (ma{ta, sawarewe...) je za razliku od

uobraziqe voqnog porekla. Ona se mo`e kontrolisati

iako joj je kao i uobraziqi isto poreklo, iz

imaginarnog, intuitivnog dela bi}a. Intuitivno

je iskqu~ivo `enski princip, ali ga mogu posedovati

i mu{karci.

*

Uobraziqa i fantazija su sestre od iste majke.

Samo {to je otac uobraziqe nagon, a fantazije

emocija.

*

Konkretno se neopravdano ~esto ozna~ava kao

trivijalno, apstraktno kao intelektualno, iako

apstraktno ~esto mo`e biti puko trabuwawe i

kvazi-filozofirawe.

*

Filozof sawa otvorenih o~iju, dok se za pesnika

to ne bi uvek moglo re}i.

*

U recepciji poezije, naro~ito kod kriti~ara,

bitniji su tema i motiv, ono o ~emu se peva, od toga

kako se peva, koja se sredstava koriste, koji je

krajwi rezultat. Zaboravqa se da poezija nije sadr`aj

nego forma.

*

Fikcionalno pesni{tvo preoblikuje stvarnost

u nestvarnost. Lirsko, pak, pesni{tvo, opona-

{a stvarnost.

*

^esto su pesnici veli~ani kao bo`ji izaslanici,

kao savest ~ove~anstva, wihova du{a pore|ena

je sa an|eoskom, malo ko veruje, da za pesnika nema

svetoga. Pesnik }e sve dati, i najve}u tajnu, najdubqu

intimnost, za dobar stih. To ne ostaje neka-

`weno. U tome le`i pesni~ka ukletost.

*

Telo poezije je du{a. Zapremina te du{e nadilazi

svaki oblik, prostor i vreme, pa i qudsko

bivstvovawe.

*

Melanholi~na supstanca obezbe|uje pesmi dugove~nost.

*

Tek kada napusti dominantan poeti~ki koncept,

va`e}i pesni~ki standard, pesnik postaje

svoj, autohton. To je uslov svake autenti~nosti.

*

Na primeru drugih pesnika dolazimo do saznawa

o sopstvenom pesni~kom putu.

*

Autenti~na objava sopstvenog pesni~kog

glasa biva u neprepoznavawu drugih glasova.

Radivoj [ajtinac

MAKAC PO STROGOM CENTRU

Padao je sneg i ranije

Svevide}i bili bez brige

U prizemqu palate Albanije

Prodavale se kwige

Krqu{ti kompakt diskova treperile kroz te{ko staklo

Potrudila se sama svetlost da ostane u pro{lom vremenu

@urnim korakom odmicao niz terazije

Odmeren, kasnije, vagom srpskih vladara

@urio da odnesem jo{ zamrznuto meso, neko gotovo jelo,

Aluminijumske folije ve} razdra`ene u prtqagu

Sve hitaju}i studentskim, de~jim sobama, zadihan od saznawa.

Pobogu, de{avale se i ki{e

Padale, kako bi se smisleno reklo

U kalendarski kli{e

Ne{to steklo ili uteklo

Sad se, naravno, zanesem, roditeqski, misionarski

Zabijam nevidqive klinove preko prekri`enih detaqa

Ruke, mo`da ~ak Hristove podi`em ko peteqke

Asistiram u preklapawu golih, jo{ neprobijenih stopala

Opona{am Bejkonovog magacionera u Podno`ju raspe}a

Ili pred Mek-om, preko od Moskve prkosno mumlam – Romani tar.

Bioskop Beograd, Nolit, Vasko Popa

Toliko puta je neza{ti}eno lice

Zbog odsjaja s niklovane raskrsnice

Pope~eno suncem prestonice

Izmrvqeno kao s trenice.

35

kwi`evni magazin

Zdravko Sekuli},

Leda i labud,

1936

Pri povratku, na autobuskoj stanici

Zabrinut za goluba da se ne udavi mekikom, iz prqave,

Tamne supe za~iwene upquvcima i pikavcima

Pratim krivudavu nit masnog, slinavog spektra

Gutam umesto wega, ose}am kqun ko trn

I udahnem duboko ube|en u povratno razre{ewe

Jer sam miran, jednostavan, jer ~ekam, jer ~ekam.


kwi`evni magazin

iz sveta

iz sveta

36

kwi`evni magazin

Biserka Raj~i}

PISMA IZ POQSKE

a ~etrdesetak godina odla`ewa u

Z

Poqsku nikada nisam imala prilike

da je pre|em uzdu` i popreko kao

tokom maja 2007. Jer, kako narod ka-

`e, za to su potrebni vreme i novac.

Obi~no mi je uvek ne{to nedostajalo.

Ovoga puta bilo je i jednog

i drugog. To mi je pre svega omogu}ila stipendija

krakovskog Instituta za kwigu i sme{taj u Decju{ovoj

vili iz XVII veka, s parkom, udaqenoj

nekih 8 km od istorijskog centra Krakova. Omogu}io

mi je i poziv na Konferenciju o prevo|ewu

poezije u Lo|u, jer sam u tom gradu, drugom po veli~ini

u Poqskoj, 2004. dobila Nagradu za prevo-

|ewe poezije Zbigwev Domiwak. Odatle me je put

poveo u Var{avu, gde sam boravila samo dva dana,

dovoqno da obi|em Stari grad i Centar, koje

uvek obilazim, prate}i brojne promene naboqe

koje se u ovom gradu od 1990. odigravaju. Poslav-

{i svoj prvi paket kwiga koje sam dobila ili kupila.

Na{av{i na Krakovskom p{edmje{}u, preko

puta Univerziteta, plo~e za kojima godinama

tragam, originalne snimke lavovske popularne

muzike iz 30-ih i 40-ih godina i Hanke Ordonuvne,

jedne od najve}ih kabaretskih zvezda iz istog

vremena. Iz Var{ave sam krenula na Baltik ili

u trogra|e (Gdiwa, Sopot, Gdawsk) na uru~ewe

Nagrade Stanislava Ignacija Vitkjevi~a za popularisawe

poqskog pozori{ta i drame u Srbiji,

na Festival savremene poqske drame Raport i

Konferenciju posve}enu Ru`evi~evom dramskom

stvarala{tvu, sa predstavama wegovih najpoznatijih

drama i projekcijama televizijskih drama,

vrativ{i se odatle ponovo u Krakov.

Krakov me je do~ekao sa nizom kulturnih doga|aja

u samom gradu i okolini, u okviru manifestacije

Malopoqski dani kulturnog nasle|a. U

to nasle|e se uklapa i tolerancija Poqaka koja

se izme|u ostalog o~ituje u slede}im ~iwenicama:

u XV veku u Krakovu na{ao je uto~i{te Firentinac

Kalimah, pesnik i slobodan mislilac,

optu`en zbog {pijuna`e, kome je kraq Kazimje`

Jagelon~ik poverio vaspitavawe svoje dece, ~iji

se grob nalazi u Dominikanskoj crkvi; zatim vajar

Vit Stvo{ koji je iz Nirnberga pobegao zbog

nepla}enih dugova i u Krakovu ostao dvadeset godina,

izvajav{i u lipovom drvetu i oslikav{i u

Bogorodi~inoj crkvi na Glavnom trgu jedan od

najlep{ih oltara Evrope, ~ija se ku}a i danas nalazi

u Grodskoj ulici, pa Konrad Celtes koji je

na Krakovskoj akademiji studirao dve godine, a

kasnije u jednoj svojoj poemi obradio motiv Halke

i osnovao prvo kwi`evno dru{tvo u Poqskoj

Sodalitas Litteraria Vistulana i me|u wima, naravno,

Ludvig Jodok Dec koji je 1505. tako|e pobegao iz

alza{kog Vajzenburga u Krakov zbog optu`bi da

je u~estvovao u politi~kim nemirima. Preko

mo}ne porodice Boner, a i s obzirom na solidno

obrazovawe, na{ao se na kraqevskom dvoru Zigmunta

Starog, prema obi~ajima toga vremena latinizuju}i

svoje prezime u Decius, kasnije poqsko

Decju{. Bio je kraqev sekretar, savetnik,

istori~ar, mecena univerziteta, {tamparija,

prijateq Kopernika koji je ro|en u Pruskoj, ali

je studirao u Krakovu, sa kojim je posredovao u

sporovima s Prusima, za {ta je dobio plemi}ku

titulu i zemqi{te na kome je izgradio tipi~nu

renesansnu vilu s parkom koju su wegovi naslednici

kasnije dogra|ivali, te je postala palata,

jer je kraq bio o`ewen italijanskom princezom

Bonom Sforca i na svoj dvor su dovodili kvalitetne

qude iz cele Evrope. Posebno treba ista}i

pru`awe uto~i{ta Jevrejima posle progona u

[paniji i drugim zemqama Evrope koji su se nastanili

u celoj Poqskoj, a u Krakovu imali poseban

grad koji je tek u XIX veku prikqu~en gradu

Krakovu. Sve zahvaquju}i brojnim privilegijama

koje su dobijali od poqskih kraqeva.

Proslava Tre}emajskog ustava je usledila 3.

maja. Za mene je po~ela pre podne u vo`wi Patriotskim

tramvajem od Glavne po{te do sela Bronovice,

u kome su deca krakovskih osnovnih {kola

pevala patriotske pesme, a predve~e na Glavnom

trgu umetnici kabarea Podrum Kamelot, u pratwi

stotinak hiqada Krakovqana svih uzrasta.

Onaj ko ne zna {ta Poqacima zna~i taj ustav donet

uo~i tre}e podele Poqske, tu manifestaciju

ne mo`e da shvati, odnosno mo`e da je shvati pogre{no,

kao izraz krajweg nacionalizma. Pomenuti

ustav je donet 3. maja 1791. i prvi je demokratski

ustav u Evropi. Donet je u vreme postojawa

liberum veta, jakih i bogatih magnata a slabe

kraqevske vlasti, ekonomske krize, me{awa suseda

u unutra{we stvari Poqaka. Predvi|ao je

ukidawe liberum veta, slobodnih izbora koji su

Poqsku doveli na ivicu propasti, glasawe putem

ve}ine, naslednost prestola, ja~awe zakonodavne

i izvr{ne vlasti, davawe prava gra|anstvu, stavqawe

seqaka-kmetova pod za{titu dr`ave. Primewivan

je samo 15 meseci. Planirane reforme

nikada nisu sprovedene, jer je 1792. u Poqsku

u{la ruska vojska i zaustavila ih, 1793. izvr{ena

je druga, a 1795. tre}a podela zemqe, te je naredne

sto dvadeset tri godine godine bila pod okupacijom

Rusa, Prusa i Austrijanaca. „Patriotske

pesme“ su u najve}em broju nastale tada, ali i kasnije,

sve do Solidarnosti.

Organizacija te manifestacije je za mene bila

neverovatna. Svako na Trgu je dobio besplatno

Pesmaricu patriotskih pesama s notama i pevao

ih od prve do posledwe.

Do~ekao me je, s obzirom na praznike, i ogroman

broj turista, i brojne pozori{ne i kabaretske

predstave. I pededesetak najrazli~itijh izlo`bi.

^etiri su bile posve}ene plakatu. Koncerti

vrtne muzike odr`avani su i u nizu drugih

mesta u gradu i okolini: kraqevski zamak na Vavelu,

u Krupwi~oj 26, u ku}i slikara Juzefa Mehofera,

jednog od najzna~ajnijih predstavnika

Mlade Poqske koji je u duhu pravca u kome je

stvarao pored sjajnih vitra`a i simbolisti~kih

slika po~etkom XX veka komponovao vrtove za

svoju porodicu, prijateqe i poznate Krakovqane.

Wegova ku}a je muzej u okviru krakovskog Narodnog

muzeja i u wenoj divnoj ba{ti ~esto se odr`avaju

kwi`evne i muzi~ke ve~eri, jer je Dom pisaca

u Krupwi~oj 22 odavno prestao da postoji.

U Mehoferovoj ku}i ro|en je drugi veliki

predstavnik Mlade Poqske, Stawislav Vispjawski,

slikar i pisac. I on je bio veliki qubiteq

cve}a i u Ku}i [olajskih u [~epawskoj ulici,

tako|e odeqewu Narodnog muzeja koje nosi wegovo

ime i na dva sprata prikazuje celokupno wegovo

likovno stvarala{tvo, u prizemqu je izlo`ba

pod nazivom Herbarijum. Slikarska je i botani~ka.

Zanimqivo je {ta se kasnije doga|alo sa skicama

cve}a koje je Vispjawski pravio u trenutku

kada su u~enici slavnog Matejka, najve}eg poqskog

i evropskog slikara

XIX veka, otkriv{i

impresionizam, po~eli

da odlaze „u prirodu“ i

slikaju pejza`e, a ne-

{to kasnije i aktove,

tj. da zanemaruju istorijsko,

patriotsko slikarstvo.

Blago stilizuju}i,

jer je Mlada Poqska

bila bli`a simbolizmu,

secesiji, art decou

nego impresionizmu.

U tome je Vispjawski

predwa~io, jer je

bio jedan od prvih ilustratora

kwige, primeweni

umetnik koji je

projektovao stepeni-

{ta, name{taj, lampe,

lustere, }ilime i niz

drugih predmeta za svakodnevnu

upotrebu. A i

biqni motivi su prisutni

na nizu wegovih

vitra`a, kwi`nih ilustracija,

slika-pastela

koji se mogu videti u

stalnoj postavci wegovog

muzeja koji se donedavno

nalazio u Kanowi~oj

ulici.

U Centru za japansku

umetnost i tehniku Manga pri Narodnom muzeju

koji se nalazi preko puta Vavela, u zgradi koju

su projektovali japanski arhitekta u saradwi s

And`ejom Vajdom i wegovom suprugom Kristinom

Zahvatovi~, sme{tena je ogromna kolekcija isto~wa~ke

umetnosti Feliksa Jasjewskog-Mange

(oko 15.000 predmeta). Jo{ 1920. poklonio ju je

gradu Krakovu. Trenutno je u woj izlo`ba pejza`a

Topole iznad vode koja je posve}ena drugom zna-

~ajnom predstavniku Mlade Poqske, Janu Stawislavskom,

majstoru i prvom profesoru pejza`a na

krakovskoj Likovnoj akademiji koju je osnovao

Matejko, odnosno wom se obele`ava stogodi{wica

wegove smrti. I wegovi pejza`i i pejza`i wegovih

kolega, Matejkovih u~enika i posetilaca

„umetni~kih“ kafana Paun i Mihalikova jama,

~iji gost je 1914. bio i Andri}, nastali su u okolini

Krakova ili obli`wih Tatra. Veoma su secesionisti~ki,

~esto inspirisani isto~wa~kom,

osobito japanskom umetno{}u. O tome svedo~e

pejza`i japanskih umetnika iz Mangine kolekcije,

nastali u isto vreme.

Trebalo bi mi jo{ mnogo prostora i vremena

da ka`em koju re~ i o drugim vrtovima Krakova i

okoline, kao {to su Vrt austrijskog konzulata,

Park dr Henrika Joradana, prvi krakovski javni

park, Omladinskog doma kulture „Dom skauta“,

Vrt Lobzuv nastao jo{ u XIV veku, u okviru letwe

rezidencije kraqa Kazimje`a Velikog, kasnije

Stefana Batorija, Ane Jagelonke, Zigmunta

III, Vladislava IV, koji

je 1777. posledwi poqski

kraq darovao Krakovskoj

akademiji, te se

dugo zvao Jagelonski

univerzitet, Poqoprivredne

akademije, Opatije

cistercita u Mogili,

jo{ iz 1222, kada

je krakovski biskup bio

~uveni Ivo Odrovon`,

Opatije norbertanaca

u Novom B`esku iz XII

veka, vrta manastira i

crkve bra}e Misionara

na krakovskom Stradomu,

Malopoqskog instituta

za kulturu u

Karmelickoj ulici 27,

Dvorca Paderevskog u

Dowoj Kon{noj, Dvorca

i kapele aristokratske

porodice Firlej u Bjescu,

Spomen doma Jana

Matejka u Novom Vi-

{wi~u, Doma kulture

Podgu`e koje je do 1918.

bilo austrijski grad,

P~eliweg parka „[umarak“

i mnogih drugih.

Sa krakovskim

piscima

37


kwi`evni magazin

38

kwi`evni magazin

iz sveta

u~estvovala sam 27. maja u hepeningu Vrt

pesnika u Plavovicama koje se nalaze dvadesetak

kilometara na putu Krakov–Sandomje`.

U Plavovicama je vi{e vekova `ivela

poznata aristokratska porodica Mor{tin koja je

dala nekoliko velikih dramskih pisaca, a u me|uratnom

periodu u woj su odr`ana dva Kongresa

poqskih pesnika, ~lanova novoosnovane Akademije

kwi`evnosti. U palati s ogromnim parkom

boravila je do 1945, kada je proterana. Palata je

od tog vremena do pre godinu dana davana na upotrebu

razli~itim institucijama koje su je dovele

u jadno stawe.

U okviru No}i muzeja pored Narodnog, Arheolo{kog,

Geolo{kog, Farmacije, Manginog, Jevrejskog,

posebnu atrakciju je predstavqalo razgledawe

s vodi~em Palate biskupa Erazma ]oleka,

Odeqewa Narodnog muzeja, u kome }e se uskoro

na}i zbirka poqske umetnosti iz Ku}e [olajskih,

u koju je nedavno preme{ten Muzej Vispjawskog.

Nalazi se u tzv. podgra|u Vavela, u Kanowi-

~oj ulici koju su u XIV veku naselili kanonici

krakovske kapitule. Erazmo ]olek je bio biskup

i sekretar kraqa Aleksandra Jagelow~ika, tipi~an

humanista i vrstan diplomata. Wegovu palatu

su projektovali italijanski arhitekti, koji

su bili anga`ovani i na kraqevskom Vavelu. Pored

renesansnih elemenata sadr`i i dosta kasnogotskih,

naro~ito na stubovima u prizemqu, sa~uvanih

do danas. Kasniji biskupi, naro~ito Pjotr

Tomicki i Je`i Ra|ivil, ~ije su grobnice u katedrali

na Vavelu, pored kraqevskih, dogra|ivali

su je i prera|ivali, te je danas u veoma dobrom

stawu. U sve~anim salama na prvom spratu jo{

uvek postoji odli~no sa~uvana i nedavno obnovqena

polihromija. Nad ulaznom kapijom je grb

biskupa Konstantija Felicijana [awavskog iz

XVIII veka. U XIX veku sve do 1918. dr`ale su je

austrijske vlasti. Predata je Narodnom muzeju za

zbirku poqske umetnosti XII-XVIII veka 1996.

Zbirka poqske umetnosti XIX i po~etka XX veka

~uva se u starom trgovinskom centru Sukjewice

na Glavnom trgu temeqito se renovira i trenutno

se nalazi u letwoj kraqevskoj rezidenciji u

obli`wim Wepolomicama.

Donedavno je dosta dugo renoviran i deo glavne

zgrade Narodnog muzeja u kome se nalazi zbirka

umetnosti XX veka. Sada su na 3000 kvadratnih

metara izlo`benog prostora prikazana dela od

op{teg zna~aja, kao i ona koja je dao Krakov. Slikarstvo.

Skulptura. Grafika. Animacija. Od

kraja bélle epoque preko svih novih pravaca do najnovijih:

secesija, art deco, futuristi, formisti,

kapisti, konstruktivizam, Krakovska grupa, posleratno

figurativno slikarstvo, enformel,

pop art, op art, land art, hepening, instalacije,

grupa Wprost, var{avska Gruppa, Grupa ’adnie, Supergrupa

Azorro, postmodernizam, zakqu~no sa izlo`bom

Van tela na kojoj je predstavqen poqski

feminizam, odnosno najmla|a generacija umetnica,

na ~elu s Kata`inom Kozirom koja je Poqsku

predstavqala na Venecijanskom bijenalu.

Treba ista}i da je krakovski Narodni muzej

najve}i u Poqskoj, jer ima 10 odeqewa, 11 galerija

i 2 biblioteke. Pored pomenutih odeqewa

nikako ne smemo izostaviti Muzej ^artoriskih i

Biblioteku kne`eva ^artoriskih koji spadaju u

najbogatije u Poqskoj i u wima se pored niza dragocenosti

nalazi ~uvena Leonardova Dama s hermelinom,

Ku}u Jana Matejka u Florijawskoj ulici,

Muzej Karola [imanovskog u vili „Atma“ u

Zakopanu, u kome }e se tokom cele 2007. odr`avati

koncerti posve}eni sedamdesetogodi{wici

umetnikove smrti i Muzej Emerika Huten-^apskog

u ulici Pilsudskog sa sjajnom kolekcijom rukopisa,

stare kwige, numizmatike i medaqa.

Fasciniraju me i lokali. Svakodnevno ni~u

novi. Iskori{}en je svaki kutak starog Krakova.

Pasa`i. Podrumi. Svi su s izuzetnom atmosferom

koju su Krakovqani uvek postizali. Moj omiqeni

je i daqe Kod sunca na Glavnom trgu, gde se

sre}em sa svojim prijateqima i piscima. Prihvatili

su ga i mladi autori koje posledwih godina

prevodim. Volim i Novorolovu poslasti~arnicu

u Sukjewicama, ali se trenutno renovira. Volim

je, jer je jo{ uvek u duhu art decoa, be~kih postasti~arnica

s po~etka XX veka, a i zbog pogleda na

spomenik Mickjevi~u, najve}em poqskom pesniku.

Volim i ruski pab u Grodskoj ulici. Zbog atmosfere.

Mada sasvim druga~ije nego {to bi se

kod nas o~ekivalo. Uz glasnu rusku muziku. Glasne

muzike u pomenutim lokalima uop{te nema. Ne

spada u dobar ton. Kvari ve} ustaqene navike Poqaka.

Plemi}ki duh koji se i posle pola veka komunizma

nije izgubio.

Zbog prvomajskih praznika i od silne zauzetosti

prvi put u Krakovu nisam videla nijednu

pozori{nu predstavu, naro~ito `alim zbog zanimqivog

Novog kupatila u Novoj huti. Nisam videla

nijednu filmsku projekciju, iako je po~iwao

~uveni Festival dokumentarnog filma, na

kome je za {est dana prikazan 341 film, a Nagradu

„Ala nad alama“ za `ivotno delo je dobio Raul

Serve. Posebno `alim {to u bioskopu Kod ovnova

na Trgu nisam gledala filmove poqske

filmske {kole: Vajdine, Munkove, Kucove, Morgen{ternove,

Kavalerovi~eve, Hasove... koje jo{

uvek najvi{e volim, a ni Menclov Slu`io sam

engleskog kraqa, prema Hrabalovom tekstu.

Sa Krakovom sam se divno rastala. Moji kwi-

`evni prijateqi priredili su mi 30. maja kwi-

`evno ve~e u staroj [tampariji na Podgu`u, na

koje ih je do{lo sedamdesetak. Trajalo je dva i po

sata, a posle smo se preselili u kafanski deo i

ostali do jedan posle pono}i. Ve}ina mi je poklonila

kwige, petnaestak kilograma, tako da

sam sutradan morala da ih zapakujem i po{aqem

po{tom. To divno zadovoqstvo primawa kwiga

pokvario mi je nov zakon o cariwewu kwiga, jer

se svaki paket carini sa 1.500 dinara, bez obzira

na to {to su u wemu uglavnom poklowene kwige,

a ni slawe kwiga iz Poqske nije sitnica kada je

re~ o ceni. Tako da s tugom mogu da konstatujem:

Srbija nije svet! Na kulturu u woj se ne

daje, ve} se od we uzima, da ne ka`em: na

sve mogu}e na~ine gu{i.

? Pisati i govoriti o

poeziji Vojislava V. Jovanovi}a

vi{estruki je

izazov, pre svega zato

{to doma}a kwi`evna

kritika nije posvetila

dovoqno pa`we wegovoj

poeziji. Jovanovi} je,

osim toga, sasvim neopravdano

zaobila`en i

zapostavqan prilikom

dodeqivawa kwi`evnih

nagrada, {to mnogo govori

i o prilikama u na-

{em kwi`evno-politi~kom

`ivotu. S obzirom

da se radi o izuzetnom

pesniku, ose}am potrebu

da ovaj razgovor po~nem Vojislav V. Jovanovi}

pitawem koje se, sasvim

konvencionalno, odnosi na kwi`evne po~etke pesnika

Vojislava V. Jovanovi}a.

: Najpre sam nau~io da ~itam. Nau~io sam da ~itam

pre polaska u {kolu, i ~itao sam vrlo brzo i

mnogo. To mi je opredelilo `ivot. Moj otac je „dr-

`ao kafanu“, ja sam ro|en u kafani. Kafana je idealno

mesto za sve qude, tu se svi na|u. Kafana je bila

i ostala jedan od najuticajnijih faktora u srbijanskom

na~inu `ivota. Kafana je plemenito mesto,

i mesto koje ima razaraju}u mo}, bar kad su poneki od

nas u pitawu. Ne znam ni sam koliko sam kafana promenio

do dvadesete godine. Vremena su bila takva da

sam u ve}ini slu~ajeva i{ao za svojim ocem. Kada je

on umro, kafana je prestala da bude bliska mom `ivotu,

otu|io sam se, i bilo mi je potrebno mnogo

vremena da se vratim. Ali, i daqe o kafani mislim

sve najboqe. U jednoj od tih kafana sam provodio

vreme, ~itaju}i i poma`u}i ocu. Bio sam dete, tek

sam po{ao u {kolu. Jedan od redovnih posetilaca

kafane, u kojoj je u to vreme radio moj otac, bio je

{ef jednog od odeqewa u Narodnoj biblioteci u Ni-

{u, i ja sam imao pristup svim kwigama. Imao sam

devet-deset godina, i petogodi{wi ~itala~ki sta`.

Moj pokojni otac voleo je da ~ita novine, i on me je

nau~io da ~itam. On je bio sasvim obi~an ~ovek, radnik,

samouk. I moja majka je pored wega nau~ila da

~ita. Ali, znala je mnogo narodnih pri~a, zagonetki,

pesama, i mudrih izreka. Na{i roditeqi su uvek

sa nama mnogo razgovarali, i mislim da je to bilo

presudno. Imao sam mnogo svojih kwiga, ono {to se,

tada, moglo nabaviti. Moji deda i baba po majci, srbijanski

seqaci, bili su dovoqno mudri da svog sina,

mog ujaka, po{aqu u {kolu, u gimnaziju. Bio je

maturant, pred Drugi svetski rat. On mi je poklonio

nekoliko desetina kwiga, i tako je po~elo. A zavr-

{ilo se tako {to sam po~eo da kupujem kwige. Odlazio

sam u biblioteku i uzimao gomilu kwiga. Niko

tribina skd

PODNO[EWE I IGNORISAWE

Sa Vojislavom V. Jovanovi}em razgovarao Sa{a Jelenkovi}

TRIBINA „SKD KWIGA +“

me nije savetovao, ~itao

sam sve {to mi padne pod

ruku. Od narodnih lirskih

i epskih pesama,

Disa, Laze Kosti}a, Vojislava

Ili}a, Laze Lazarevi}a,

Gli{i}a, Bore

Stankovi}a... Kadoka, do

Zole, Mopasana, Turgeweva,

Igoa, Pu{kina,

Dostojevskog i Tolstoja.

Poeziju sam po~eo da ~itam

kasnije, nisam imao

sklonost ka ~itawu poezije,

dok sam bio mla|i,

vaqda nisam bio spreman

za to, tada. Ali, kada je

po~elo, onda je to bila

Sa{a Jelenkovi} provaqena brana koja je

sve pustila da pro|e, ni-

{ta nije mogla da zaustavi. Do dvadesete godine pro-

~itao sam ono {to mnogi ne uspeju da urade ni do ~etrdesete,

pedesete godine `ivota. Svakako, bila je

tu i {kolska lektira, i ona mi je davala one neophodne

smernice. Ali, to je kratko trajalo. Prevazi-

{ao sam lektiru, i opredelio se za ~itawe po epohama.

Nije to bilo najsre}nije re{ewe, ali ja sam bio

uporan, i ono {to mi nije bilo jasno, u po~etku, ja

sam ponovo i{~itavao, a i ono {to me je odu{evqavalo,

sve se naslagalo, jedno na drugo, i uspostavqen

je red i redosled. U isto vreme otkrio sam film, i

redovno sam ia{ao u bioskop. @ivot mi se sveo na

~itawe i gledawe filmova. Toliko sam bio potonuo

u to, da sam ponavqao peti razred gimnazije, tako se

to tad zvalo, posle zavr{ene osnovne {kole. To je

mnogo pogodilo moje roditeqe, moja pokojna majka

mi je rekla: „Ako ne}e{ da ide{ u {kolu, onda se

opredeli za ne{to drugo, ustaj u zoru sa svojim ocem,

idi radi, pa vidi {ta }e{.“ Ne mogu da ka`em da me

je pokolebala, ili da sam promenio mi{qewe, samo

sam se malo vi{e posvetio {koli. To je bezna~ajan

napor, bilo mi je svejedno da li imam ocenu dovoqan

ili odli~an. Znao sam ko sam, {ta sam, i koliko vredim.

Po~eo sam da pi{em sa petnaest-{esnaest godina.

Nisam ni{ta sa~uvao. Ili sam sve to pogubio,

ili pobacao. Sa~uvana je samo jedna pesma, objavqena

u „Narodnim novinama“ ili u onda{wem „Glasu

mladosti“, nisam vi{e siguran ni za vreme ni za ~asopis,

ali bila je to pesma socijalnog momenta, o nepravdi,

o tome kako se ~ovek mu~i i te{ko radi da bi

pre`iveo, i tako to, ako se dobro se}am. Da li je to

bio uticaj ~itawa ili ne, da li je to bilo ono {to je

iz mene htelo napoqe, neki talenat, ne{to {to nikada

nisam uspevao da odredim, ja to ne znam.

Ne bih da razglabam o tome, mu~no je proveravati

te stvari, kako, za{to. Jer sve }e se

svesti na pitawe: ~emu? a taj odgovor je u sa-

39


kwi`evni magazin

tribina skd

tribina skd

40

kwi`evni magazin

mom pisawu, pro~itaj ko je {ta napisao, i

sve }e iza}i na videlo. Pisao sam i bacao, i

dobro sam uradio. Nisam sa~uvao ni{ta {to

bi me danas primoravalo da preispitujem sebe.

Poznavao sam neke qude u Ni{u koji su i sami pisali,

i na sve na~ine sam ih izbegavao. Osim dvojice,

jedan je mrtav, a drugi je i danas moj prijateq. Postojala

je, a postoji danas, odbojnost prema onima koji

su druk~iji, makar i po tome {to ne}e da se dru`e.

Razmi{qao sam i pisao druk~ije, i to je bilo dovoqno.

Moj pokojni otac radio je u poznatoj kafani

[vajcarija, i tu sam, jednom, ne znam koje godine, ali

jo{ sam bio gimnazijalac, sreo Branka Miqkovi}a,

jer i moj pokojni otac je bio Zaplawac, iz Velikog

Vrtopa. Zapamtio sam bledog, stra{no tihog gimnazijalca,

toliko zatvorenog da sam poverovao da je do-

{ao iz nekog drugog sveta. Imao sam iskustvo, i u pi-

}u i u pisawu, ali sam sve to pred wim pre}utao, jer

bilo mi je jasno da moram jo{ mnogo da ~itam, da radim

i da u~im, da izvla~im iz `ivota sve {to bi mi

pomoglo da idem daqe. Ali, to su bila druga vremena,

drugi mentalitet, drugi qudi, to nema veze sa sada{wim

vremenom. A onda se dogodilo ne{to {to

je, ipak, imalo uticaja na moj daqi `ivot. Danilo

Ki{ i Qubomir Simovi}, tada{wi urednici Vidika,

imali su kwi`evno ve~e u Ni{u, i mi gimnazijalci

smo masovno oti{li da to slu{amo i gledamo.

Iskren da budem, oti{ao sam tamo samo da bih udovoqio

svojoj razrednoj, pokojnoj gospo|ici Zagi Radakovi},

koja nam je predavala srpski jezik i kwi-

`evnost, i koja je bila tipi~an primer zaqubqenika

u kwi`evnost. Ceo `ivot je posvetila poeziji i |acima.

Ka`em da su to bili Danilo i Quba, ube|en da

su bili ba{ wih dvojica, zaista bi bila katastrofa

da sam sve to zaboravio, pome{ao, i pogre{io.

Uglavnom, pozvali su nas gimnazijalce, koji pi{emo,

da po{aqemo pesme i prozu na tu i tu adresu, na

adresu Vidika. Ja sam poslao tri pesme. I jednoga

dana, ne znam vi{e koji je ~as bio, a bilo je negde na

kraju {kolske godine, pred veliku maturu, ulazi u

u~ionicu onaj ~ikica koji radi u {koli, koji mewa

sijalice, zvoni za mali i veliki odmor, i otkucava

direktorki uvek kada Milutin, Miodrag i ja do|emo

pijani u {kolu, (a ona nije krila da joj je `ivotni

ciq da nas istera iz {kole, ali smo je preduhitrili

polo`ov{i maturu), i taj ~ikica nosi u rukama jedan

primerak Vidika, i uputnicu na hiqadu petstotina

dinara. Objavili su sve tri pesme. Jednu qubavnu,

posve}enu nekoj Biqani Miti}, mojoj qubavi iz

osnovne {kole, i dve, rokerske, jednu posve}enu mojim

pajtosima iz kafane i klupe, Bati i Miti, a jednu

sam posvetio samome sebi. Hiqadu petstotina dinara!

To je bila gotovo polovina plate mog oca.

Pred profesorima, pred razrednom i {kolskim drugovima

ja sam bio promovisan u istinskog pesnika,

dobio sam priznawe, tri objavqene pesme, i pare!

Nisam, ni u jednom trenutku, pomislio: Od ovoga se

mo`e `iveti! Jedino {to sam znao, bilo je: Za ovo se

mora `iveti! Izuzetnost do`ivqavawa `ivota, kad

ga sagledavamo u celini pro{losti, potvr|uje svu

banalnost koja ~ini taj `ivot, pogotovu po~etke vezane

za stvarala{tvo, sam dobri Bog zna koliko je,

bar meni, mu~no da o tome imam bilo kakvo mi{qewe,

a o vrednovawu da i ne govorimo. Tako je to bilo.

I bilo je gotovo.

? Zabava mladih qudi. Ti ka`e{ „Bilo je gotovo“,

a u stvari, tek je po~elo. A nastavilo se tako {to si

prvo objavqivao prozu, ali 80-ih u prvim svojim

kwigama poezije ti si obnovio, ~ini mi se, dugo potiskivane

re~i, uveo si neke motive koji se dugo nisu

pojavqivali u poeziji, a to su du{a, suze, teskoba,

dakle sve ono {to opisuje mra~na i te{ka stawa,

onako najjednostavnije re~eno. U samoj kwizi Teskoba,

ti si i potvrdio to svoje opredeqewe za poetiku

mra~nih, o~ajni~kih stawa i na taj na~in si se

nadovezao na prozu koju si do tada objavqivao. Postavio

si, ~ini mi se, tom prozom, odli~an temeq za

svoje budu}e pesni~ke kwige. Da li sam u pravu? Da

li si u tom trenutku tra`io i nalazio sebe kao pesnika,

ili si se jednostavno nadovezivao na sebe kao

proznog pisca, ili je u pitawu ne{to tre}e, a mo`da

se to naprosto ne mo`e razdvojiti? Kod tebe i prozni

pisac i pesnik egzistiraju vrlo dobro i vrlo

ravnopravno.

: Da, to je tako. Ja sam tek u trideset prvoj godini

objavio prvu kwigu. Dotle sam objavqivao samo pesme,

pri~e, i neke malo du`e proze koje sam vadio iz

te kwige koju sam posle objavio u „Prosveti“. Moram

da ti ka`em da je stvar sa fakultetom stajala

tako da je odredila, kasnije, neki moj stav prema `ivotu

i prema pisawu. Nikada nisam mislio ni ose-

}ao da se pesnik i prozni pisac, koji `ive u meni,

glo`e oko ne~ega. Imali su i imaju potpuno iste poglede

na svet, ista merila, i isti na~in da to izraze.

^ak su i re~i iste. Bio sam takav, i takav sam krenuo

na fakultet. Milutin i ja smo upisali takozvanu

svetsku kwi`evnost, ube|eni da }emo tamo nau~iti

ne{to o pisawu, da }e neko vrednovati ono {to

smo ve} uradili, i da }e nas uputiti u ono ~uveno

„{ta daqe“. A oni su hteli da od nas naprave svoje

u~ene klonove, {to meni nije bilo potrebno, i posle

prvih ispita shvatio sam da moram da nastavim

da budem gimnazijalac, onaj koji govori tu|e misli o

gradivu, i onaj koji je potpuno neva`an. Ja se za to

nisam opredelio. Nisam se upisao da bih napravio

karijeru, ni nastavni~ku ni umetni~ku. Nisam imao

ambicija da budem asistent, docent, profesor. Ja

znam da se ni pisci tu ne ra|aju. Mislio sam da je katedra

neka vrsta babice, poma`e porodiqi oko deteta,

da do|e na svet, a posle dete ide svojim putem.

Ali, mnogo toga nije bilo lako podneti. Odlu~io

sam da privremeno svedem na najmawu mogu}u meru

svoj `ivot koji je bio vezan za pisawe. Ja sam izdr-

`ao nekoliko godina, polo`io sam sve ispite, dao

sve seminarske radove, i jednoga dana sam krenuo da

prijavim diplomski. Oti{ao sam u „Vidin kapiju“,

i napio se, onako, usput. I nikada vi{e nisam oti-

{ao na katedru. Ja nisam ne{to izgubio, nisam ni-

{ta izgubio, katedra jo{ mawe. U me|uvremenu sam

objavqivao pesme i prozu u Delu, Savremeniku,

Studentu, Mladosti. Vremena su po~ela da se mewaju.U

sve se uvek uvu~e i politika. Politika zagadi

`ivot, i `ivot odbacuje qude kao strano telo.

Ona Jugoslavija, za kojom mnogi liju suze, postala je

mesto nepodno{qivo za `ivot. Zahuktavala se nesre}a

nabijena nacionalizmom, netolerancijom,

ksenofobijom, i za~ela se Jugoslavija koju su po~eli

da ru{e komunisti~ki, provincijski vo|i, toliko

nacionalisti~ki nastrojeni da je bilo pitawe vremena,

dana takore}i, kada }e pasti krv. Podele su

postale toliko vidqive da je bilo opasno biti van

svoje mati~ne republike. Pocepali su najpre jezik,

kulturu, zajedni~ke korene, i sve je oti{lo u propast.

Ja sam iz privatnih razloga napustio Srbiju.

Odlazio sam na du`e vreme, i vra}ao se, povremeno.

Dugo vremena nisam ni{ta bio objavio. Tamo gde sam

boravio, pisao sam. Tamo sam `iveo, ovo ovde bilo je

jedno neprestano otimawe iz zamke, upao si u rupu i

svim snagama se trudi da se iskobeqa{. Nisam umeo

da se prilagodim klanovima, nisam hteo da se dru-

`im sa qudima koje sam prezirao, nisam hteo da sa

wima pijem i da radim po sistemu: ja tebi ti meni. Ja

sam uvek imao onu crtu karaktera koja ne ume sa qudima.

Isuvi{e sam samotwak, ponekad mi dru`ewe

sa qudima predstavqa problem, radim to na silu.

Imam nekolicinu prijateqa, i to mi je dovoqno. A

tu je i moja porodica. Sedamdeset sedme sam se vratio

u Beograd, kupio stan, i bio bez posla. Poku{avao

sam da na|em neki posao, uzalud. Poku{avao sam

da objavim pone{to od svoje proze i poezije, uzalud.

Moji vr{waci, ili qudi mla|i od mene, ili oni ne-

{to stariji od mene, sa kojima sam imao kakve-takve

odnose, svi su, takore}i, bili udomqeni. Neko je bio

direktor izdava~ke ku}e, neko glavni i odgovorni

urednik, neko urednik, neko lektor. Za mene nije bilo

mesta ni da radim posao korektora. Tada su mi pomogla

dvojica izuzetnih qudi. Qudi obrazovani, i

plemeniti. Bili su to pokojni Mile Peri{i}, i pokojni

Dule Latkovi}. Mile mi je jednoga dana rekao:

„Slobodno je jedno radno mesto poslovo|e kwi`are,

u ovim vremenima samo to mo`emo da ti ponudimo.“

Prihvatio sam. @enina plata nije bila dovoqna za

`ivot, ni za nas dvoje, ni za dvoje na{e dece. Sa pokojnim

Duletom Latkovi}em proveo sam mnoge sate u

razgovoru o xezu, obojica smo bili fanovi xeza. Sa

Miletom sam postao jo{ bli`i, bio je jedan od retkih

qudi u koje sam imao poverewa, znao sam ga jo{

iz vremena studirawa, i bio je ne samo moj prijateq,

ve} i prijateq moje dece. Ponosan sam {to sam poznavao

obojicu i bio blizak sa tim qudima. Tako sam

ja proveo osam godina za tezgom, i na svoj pomalo

upropa{}en `ivot dodao jo{ tih osam godina. Ne

mogu da ka`em da su to izgubqene godine, jer za pisca

ni{ta ne mo`e da bude izgubqeno, iz svega se mo-

`e izvu}i korist. @ivot mu do|e kao muva, da li }e

sleteti na ru`u, i nasisati se nektara, ili }e sleteti

na govno, isto joj se hvata. Ona je svoj posao zavr-

{ila. I daqe niko nije hteo da primi nijedan moj rukopis.

^ak me nisu ni obave{tavali: odbijen, primqen,

sutra, prekosutra, malo sutra. Iz tog vremena

imam lepu naviku podno{ewa ignorisawa. U to vreme

Miroslav Josi} Vi{wi} pokre}e svoju Kwi`evnu

fabriku. I on mi jednoga dana ka`e: „Nemoj i}i

unaokolo i vu}i za rukav te tipove, spremi {ta

ima{, i ja }u to objaviti“. Imao sam dve kwige, jednu

kwigu poezije, i jednu kwigu pri~a. Obe sam preuredio,

skratio, i on je to {tampao. Zatim sam u

„Grafosu“ {tampao Teskobu, i to je pored Dajmoniona

i kasnije Dvoglave korwa~e, bila kwiga koju sam

objavio kod tzv. dr`avnog izdava~a. Bile su to moje

velike gre{ke. Niko se nije zauzeo za mene, za svoje

izdawe, niko nikada nije stao iza mene. Nekoliko

godina kasnije, po~eo sam da sara|ujem sa Milutinom

Petrovi}em i Brankom Kuki}em, i kod wih objavio

sve ostale kwige. Sad znam na ~emu sam, zauvek.

Da se vratim, odnosno da nastavim pri~u o pro`imawu

proze i poezije, o `ivotu pisca, i {ta sve uti~e

na wega. Ne znam, niti razmi{qam o tome, kako su

`iveli i {ta su mislili, i o ~emu su razmi{qali

drugi qudi, moji vr{waci, ili oni stariji ili mla-

|i od mene. Re~i su izuzetno te{ke, obavezuju}e,

smrtonosne. Nisam imao pesni~ke uzore, nisam se

utapao u odu{evqavawe `ivotom pojedinih pesnika.

Ja sam imao pesme uzore, i danas sam svim srcem uz

wih, posle ~etrdeset, pedeset godina. Ne mogu da

sledim ne~iji `ivot, ni ne~ije delo, tu|e ideje i zamisli

me odvra}aju od drugih qudi. Svaka pesma je

`ivot za sebe, ako veruje{ pesmi, veruje{ sebi i

svom putu, zna{ da si na pravom putu. Re~i su tu da

te podr`e, ali ne da budu merilo stvari. Ako `ivi{

re~i koje `ivi tvoja pesma, onda nema novih i starih

re~i, zaboravqenih ili upam}enih. Stara je i ofucana

izreka, ali ta~na, da postoje samo dobre i r|ave

pesme, re~i su uvek najboqe, neprikosnovene, ali

ne smeju odneti prevagu, jer onda gube smisao i zna-

~aj. Nisam nikada odvajao svoju prozu od poezije.

Onaj koji se javqa u prozi, taj govori i u stihu. To je

jedan te isti lik, samo na razli~itim zadacima. To

je grobar, on kopa grob, jednak i za mu{karca i za `enu.

^ak i da je dete u pitawu, dimenzije su mawe, ali

je krajwi ishod isti, stra{an, slika o~ajawa, suza,

teskobe, neizdr`ivi ose}aj bola i gubitka. Uostalom,

kako razdvojiti to {to ose}a{, ne mo`e{ `iveti

naopako, obu}i ko{uqu navukav{i samo jedan

rukav. Ja sam jedno vreme izbivao iz Srbije. Kada

sam se vratio, sve je opet bilo isto, neizdr`ivo.

Bio sam sam sebi merilo stvari, `ivot je bio te`ak,

nemilosrdan, pun kompromisa, ali prqavih, gnusnih,

podla~kih kompromisa, a ja na to nisam bio spreman.

Tu sam cenu platio, i pla}am je i dan-danas. Zato i

ka`em, nikada nisam bio spreman da pratim tu|e misli,

zato nisam nikada ni bio ~lan neke partije ili

stranke, ne mogu da zamislim da mojim `ivotom, pesni~kim,

proznim, politi~kim, socijalnim, upravqa

neka mediokritetska budala samo zato {to je

predsednik ili direktor ne~ega. Pisac nikada nije

na gubitku, sve {to pro|e pored wega, kad prolazi

`ivot, to je pisawe. Ali, osam godina sam bio van

sveta kwi`evnosti, a uz kwige, ma kako to zvu~alo

idiotski. Ve} sam bio objavio roman u „Prosveti“,

ali to mi nije bilo od pomo}i. I daqe su odbijali

moje rukopise. Nisam bio spreman da bilo koga vu-

~em za rukav, da se dru`im sa pojedinim qudima sa

kojima nisam imao ni{ta zajedni~ko, da postanem

~lan nekog klana. Bio sam dobro uzdrman, svim onim

{to se ve} ustalilo u Beogradu. Sve je bilo podeqeno,

i ako nisi deo neke grupe, onda si gotov. Tako je

i danas. Ponosan sam {to se nisam promenio. Ostao

sam dosledan svom prvom opredeqewu: ni po koju cenu

protiv svog morala. Ali, dobro. Te re~i koje pomiwe{,

Du{a, suze, teskoba, a iznad svega strah,

smrt, bile su iza mene, one su zahtevale svoje mesto

u mojoj poeziji i prozi. Ako ti se `ivot sastoji od

tih re~i, onda ne mo`e{ da ih odbaci{. Tu je bio za-

~etak mog opredeqewa da nikada ne odvajam pesni-

{tvo od proze. Pesni{tvo je iznad svega, sublimacija

svega, u wemu je sve. Proza je sirovina, plemenita

ali sirovina, pesni{tvo ekstrakt, sto grama

ne~ega i kada ga razbla`i{ dobija{ sto

kila toga i toga. Nije moje da odre|ujem sebe

41


kwi`evni magazin

tribina skd

tribina skd

42

kwi`evni magazin

ni kao pesnika, ni kao prozaistu. Dobri Bog

se ve} potrudio oko toga. Dobro je {to o meni

nisu pisali razni doktori kwi`evnih

nauka, redovni pisci dnevne kwi`evne kritike

„Politike“, „Danasa“, „Blica“, i {ta ja sve

znam kojih i kakvih glasila. Ne o~ekujem od nekoga

ko u `ivotu nije napisao smislenu re~enicu da presu|uje

o mom radu. Ne misli{, vaqda, da }u u ovim godinama

brinuti da li }e neko o meni re}i: „Jovanovi}

je uspeo da u svojoj prozi... poeziji...“ ili: „Jovanovi}

nije uspeo...“ To su, uglavnom, qudi kojima su

kolena i talenat na istom nivou. U svakom slu~aju,

potpuno sam miran. Iskreno re~eno, ono {to kwi-

`evna kritika pre}utkuje o meni, ja ka`em, naglas.

Ja o ve}ini wih mislim jo{ gore. Ako postoji ste-

~ajna mafija, univerzitetska mafija, naftna mafija,

duvanska mafija, urbanisti~ka mafija, trgovina

qudima i oru`jem... onda, svakako, postoji i kwi`evna

mafija. To je onaj srpski, pa i srbijanski, }iftinski,

burazerski odnos ja tebi – ti meni. Nagrade?

Pa, ja sam vaqda jedini `ivi srpski pisac koji nikada

nije dobio bilo kakvu kwi`evnu nagradu! Malo

li je to, za takav `ivot?! Plemena, poreklo, povezanost

po svaku cenu. Ja nisam u tome. Meni nije va`no

da li }e Raja, Gaja i Vlaja izme|u sebe podeliti zvawa,

nagrade, poslove, misliti o sebi da su genijalni,

da su najboqi na svetu. Sre}an sam {to ne moram da

se dru`im sa tim qudima. Imam nekolicinu starih

prijateqa, to mi je sasvim dovoqno. Raskrstio sam,

davno, sa nekolicinom podlaca. Ja ne pi{em na dijalektu,

a ve}ina srpskog pesni{tva napisana je na

dijalektu o lokalnim temama. Dijalekt nije samo geografsko

odredi{te. To je politika koju vode mrziteqi

Evrope, ksenofobi, i ~uvari nevinosti majke

Srbije. Kad doda{ Bogorodicu, pa jo{ Trojeru~icu,

onda eto poezije. A i proze. I sve je po principu:

{to vi{e imenice Srbija, i prideva srpski, to si

ve}i pesnik, prozni pisac, ~ovek, i na kraju Srbin.

U Srbiji se uva`ava samo despotska, azijatska politi~ka

misao, iz te misli proizilazi politi~ka

praksa. Ratovi, obmane, prevare, la`i, ratni zlo~ini,

ratni profiteri, profesionalni rodoqupci kojima

su usta puna Srbije a xepovi puni i srpskih i

stranih para, idiotluk rasne netrpeqivosti, otima~ina,

profiterstvo, prekrajawe istorije, mitovi,

legende... Narodu koji radi i govori ono {to danas

rade i govore Srbi, nije mesto me|u civilizovanim

narodima. Tamo gde trideset posto glasa~a glasa protiv

interesa sopstvene dece i unuka, nema budu}nosti.

Ovde se neguju najgnusnije politi~ke strasti,

jer oni koji vladaju ovom dr`avom nemaju vremena ni

za {ta drugo osim za zgrtawe para i bolesno usa|ivawe

u foteqe, a samo tako mogu postojati, to je jedini

na~in da se ostvare. Nerasvetqena politi~ka

ubistva, kriminal, prodaja i kupovina svega i sva~ega,

to su Srbi. Ovde se podjednako zlupotrebqavaju i

Bog, i Kosovo, i Tesla, i Wego{, i \in|i}, i patriotizam,

i gra|anska svest... ovo je jedna neprekidna

drama sa pevawem o `ici i pucawem u `ive mete.

Maloumno okretawe le|a Evropi i svetu, samo dokazuje

da smo tre}erazredna, bezvredna nacija, mi{qewe

koje se sve vi{e o nama u~vr{}uje i kod na{ih

proverenih prijateqa. Svet se svakako ne}e mnogo

zabrinuti, niti }e gubiti vreme sa nama. Mi }emo,

nastavimo li ovako, zauvek ostati na ledini.

? Mislio sam da jedan deo ovih pitawa posvetim

nekom tvom `ivotnom iskustvu, ali ti si na neka od

tih pitawa ve} odgovorio. U posledwe dve godine

objavio dve kwige proze, Stani~ni bife i Veliki

Mao. U Stani~nom bifeu napisao si da ~ovek mo`e

ili da upropasti sebi `ivot ili da ga uzdigne na visine

gde Bog obitava, samo ukoliko se, kako ti ka-

`e{, otisne i u|e u prvi stani~ni bife, kao u neki

mikrokosmos. Zar to nije slua~aj i sa poezijom?

Po~ni da pi{e{ poeziju, i mo`e{ sebi upropastiti

`ivot, ili da se propadaju}i uzdi`e{, i obratno.

: Podrazumeva se da poeziju pi{u izuzetni qudi.

Od Aristotela naovamo pesnici su izuzeti od svega.

Svet je zapamtio Homera. Ni{ta vi{e ne mo`e promeniti

tu ~iwenicu. U{li smo u svet, napisali stih

i otvorili sebi besmrtnost u grobu svakodnevnog

uni{tavawa, a tako je samo ako si pisac, ako nisi

tvorac dosetki. Ka`em ti, nema ni~eg izme|u ro|ewa

i smrti ako nisi pisao poeziju. Bezbrojne su

kwige koje je napisala dosetka, igrarija re~ima, kako

ih ve} sve zovu, a to nije ni proza ni poezija. Dosetka

u poeziji je poni`avaju}a, za poeziju i za onoga

koji je ~ita. Onaj koji pi{e takvu poeziju je na

svome, on nije pesnik. Savremena srpska poezija prepuna

je dosetki. Te{ko i sa mukom mo`e{ na}i poeziju,

onu koja ti govori. Mo`e{ se diviti i pesmi i

pesniku. A mo`e{ se diviti ili pesmi ili pesniku.

Ne bih ti sada navodio primere ni za jedno ni za drugo.

^iwenica je da je danas pisati poeziju apsolutno

svirep posao. Isto je i sa prozom. Prevladava povla|ivawe

ukusu uticajnih kriti~ara, ili ukusu takozvane

{iroke ~itala~ke publike, ili ukusu urednika

izdava~kih ku}a. Ako se protivno svom moralu

prikqu~i{ tim trendovima, propa{}e{, ali }e{ se

za nekolicinu uzdi}i. Ako ne u~ini{ tako, propa-

{}e{, ali }e{ ostati svoj. Ne volim ni poeziju ni

prozu koje mi ni{ta ne govore. Mo`da je stani~ni

bife samo metafora. Mo`da tu po~iwe putovawe za

kraj, za grob. Mo`da je stani~ni bife mesto gde ~ekamo

da se ukrcamo u voz koje }e nas odvesti do {upe

gde stoji alat za kopawe tog groba. Svejedno je da li

je poezija ili proza. Vrhunska umetnost nema odrednice,

zar je va`no da li je Homer, Gete, Roden, Van

Gog, Morikone, [ekspir, Bah, Dostojevski, Peki}...

Ako je Bog milostiv prema onome koji se ukrcao, taj

}e sti}i do svog groba. Ako nije, on }e se neprestano

ukrcavati, sve osvr}u}i se za svojom senkom. Tu se

razdvaja du{a od tela. Postoje pesme, i proza, a ja }u

sada govoriti samo o pesmama, koje sam uvek imao na

pameti, koje su me uvek ohrabrivale, i koje su me uvek

dr`ale. I uvek su bile vezane za taj moj rad i na prozi

i na poeziji. Recimo, „U poznu jesen“, Vojislava

Ili}a. Rano sam je pro~itao, mo`da je zato zauvek

ostala u meni. Druga je „Svetkovina“ Sime Pandurovi}a.

Slu{ao sam kako Crwanski govori svoj „Lament

nad Beogradom“. Za{to ti ovo ka`em? Zato

{to kad pi{e{ poeziju, hteo to ili ne, mora{ uvek

misliti na druge pesnike. A sve tri ove pesme su ~ista

proza. Oni su pro`imali svoja pesni~ka nadahnu}a

sa svojom prozom, i ja mislim da wihova proza

ba{ i nema neki veliki dodir sa wihovom poezijom.

Kod mene ima , i to mnogo, jer moji svetovi, proze i

poezije, ne mogu biti druk~iji, razli~iti. Ne znam

kako su Ili} i Pandurovi} ~itali svoje stihove,

ali Crwanski je jedan, mani se tuma~a i ~ita~a. Ne

znam da li sam ubedqiv kad ovo govorim, ali bez nipoda{tavawa

svih ostalih zanimawa, pesni{tvo je

ipak vrhunski posao, vrhunsko ume}e. Iako sam malo~as

izrekao jednu negativnu ocenu o svemu tome

upravo zato }e iza nas i ispred nas uvek biti nekog,

u ne~em, svejedno je da li je proza ili poezija. Kad

govorimo o prozi i poeziji, opet }u se vratiti na to,

imamo savr{en primer: „Kad sam po{ao u institut

da prodam telo“. To apsolutno nije poezija, to je

proza, ali je dovoqno bilo ~oveku koji je to napisao

da je svojom genijalno{}u podigne na nivo poezije. A

to je i sa „ U poznu jesen“ i sa „Svetkovinom“ i sa

„Lamentom“. Koliko to veze ima sa mojim pisawem?

Verovatno u onoj meri koliko sam ja uspeo u svojoj

pri~i „Venecija, riva deqi Skiavoni“ i u pesmi

istovetnog naslova, da sabijem u dvadeset gusto kucanih

strana, i u taj jedan sonet, sve od moje poetike,

mog stava prema prozi i pesni{tvu, i mog stava prema

pesnicima, smatram da su ta pri~a i taj sonet

„najsrpskiji“ u mom stvarawu, jer sam tu ogolio sebe

do o~iglednosti morala za koji se zala`em. To je

li~ni moral. Poezija je samo pitawe morala, i ni-

{ta vi{e. Nema mnogo prilika da se divi{ i poeziji

i pesniku. Ne mislim da pisawe poezije daje

oprost podlacima. Ne mislim, tako|e, da podlac mo-

`e da se uzdigne pi{u}i poeziju. Pisawe poezije je

~in druge vrste. Niko nije boqe ~itao „Lament nad

Beogradom“ od samog Crwanskog. Velika pesma, veliki

pesnik. Ja ne znam kako je Vojislav Ili} ~itao

„U poznu jesen“. Niti kako je Sima Pandurovi} ~itao

„Svetkovinu“. Ostali su veliki pesnici, velike

pesme. Mo`da sam naveo te{ko prepoznatqive primere

za svoju tvrdwu, ali oni su tu, i bi}e tu, zauvek.

Simbol stani~nog bifea prenosim, prebacujem iz

pesni{tva u prozu, i obratno. Ube|en sam, mada mo-

`da nemam razloga za to, da su pesnici koje sam pomenuo,

jednom, svaki za sebe, naravno, kada su popili,

po`eleli da upropaste svoj `ivot be`e}i od poezije,

i kada su do{li do kraja `ivota nisu svodili

bilans, nego su iz tog stani~nog bifea krenuli na

nebo. Zna~i, definitivno su uspeli da sebi upropaste

`ivot. Proza ili poezija, na to odgovara sam pisac.

[ta misli{ {ta je... „Kad sam po{ao u institut

da prodam telo...“ ili... „Labud gleda glavu ne pomera“,

proza ili poezija? Jedno proisti~e iz drugog, i

uliva se jedno u drugo. Ne}u da ti navodim druge primere,

ostali bismo ovde tri nedeqe dana. Jer, pesnik

je po{ao u institut da proda svoje telo, i zastao

je u parku da gleda nepomi~nog labuda u jezeru.

Ne verujem da je stigao do instituta. Ostao je u parku,

izvesno vreme, i onda oti{ao u stani~ni bife.

Nema pesnika koji nije upropastio svoj `ivot pi{u-

}i poeziju. Zato je poezija na vrhu, a sve ostalo se

klimata za wom.

? [ta si sve radio u `ivotu, po{to znam da nisi

uvek mirno sedeo za pisa}om ma{inom, ili kao sada

za lap-topom, i pisao?

: Nisam promenio hiqadu zanimawa, mada sam radio

sve i sva{ta. Imao sam bogat `ivot, povremeno

i opasan. Nije va`no {ta sam radio, jer bi}u slobodan

da prepri~am misli prote Mateje: po mom ra~unu

jeo sam, pio, spavao, vozio i pisao u preko sto gradova,

varo{ica i selendri Sredwe i Centralne

Evrope. Nagledao sam se u`asa, i nepojamnih lepota.

Vozio sam fi}u po makadamskom putu deset kilometara

na sat. Na autoputu, vozio sam por{e devet jedan

jedan dvesta deset kilometara na sat. U mladosti

sam vozio motocikle. Gotovo pedeset godina vo`wa

mi je bila najboqi lek. Prevezao sam milion kilometara

u slobodi. Ne zato {to sam bio za volanom ni

sam ne znam koliko vrsta vozila, ve} zato {to to nisam

delio ni sa kim, zato {to sam pisawe i vo`wu

sa~uvao od drugih. Bio sam, kao i ve}ina Srba, bombardovan

bezbroj puta. Promenilo se nebrojeno imena

dr`ave u kojoj sam ro|en. Pisa}a ma{ina, kompjuter,

lap-top, komunikator, svejedno, nisu uspeli da

me preobrate. Ja sam od svoje dece nau~io da budem

Srbin sutra{wice. Nikada ne bih pogazio li~ni

moral, ponosan sam {to sam Balkanac, od onih koji

ba{tine Sokrata. Od prijateqa me je ~uvao Bog, a od

neprijateqa sam se ~uvao sam. Ja sam vi{e stari

Atiwanin, ili Rimqanin. Horacije, videv{i da

ostaje bez najbli`eg prijateqa, pose`e za ~a{pm punom

otrova. On tako {titi svoj li~ni moral. [ekspir

je znao da proceni trenutak kada ne{to treba

dokazati, svetu i sebi. Sokrat, jedan od najve}ih qudi

u istoriji, sam je platio i ~a{u i otrov, i ispio,

da bi dokazao ispravnost svog morala. @ivot i ne

treba da bude ni{ta drugo, do ~ekawe na ovu potvrdu.

To je sve. Na ovaj ili onaj na~in to moramo da doka`emo.

Ne uradimo li tako, uzalud smo `iveli. Pa

makar dobili i Nobelovu nagradu.

? Ti neprestano preispituje{ na najdirektniji

mogu}i na~in smisao bavqewa poezijom koju dosledno

pi{e{ velikim slovom, i to smisao bavqewa poezijom

u jednom svetu koji se gasi, da bi ispevao poeziju

sveta na zalasku, jednu neuporedivu situaciju.

Da bi ispevao tu poeziju, na~inio si jedan pomak,

ukinuo si stilsku figuru komparacije. To sam primetio

kada smo Sa{a Radoj~i} i ja pravili izbor iz

tvoje poezije za kwigu Grobqa. Ti i ja smo mnogo puta

razgovarali o tome. Kod tebe uop{te nema komparacije

„kao“. Za{to?

: Nikada nisam koristio „kao“ u poeziji. Poku{avam

da to uradim i u prozi. Mislim da je to jedna ru-

`na, opasna i gadna po{tapalica. Mogu da razumem

jedno „kao“ u pesmi, ali kad vidim da je svaki drugi

stih u pesmi „kao“ ovo ili ono, onda mislim da je i

samom pesniku muka od toga. To „kao“ je ne{to {to

se mo`e izbe}i, ja to radim, ne name}em drugima. To

se mo`e, nadomestiti interpunkcijom, izvesnim

glagolskim oblicima, izmenom redosleda re~i u stihu,

ili u proznoj re~enici, ima mnogo na~ina. Znam

da „Pozna jesen“ i „Svetkovina“ nemaju nijedno

„kao“. Znam da i Milutin, od `ivih pesnika, ne koristi

„kao“. Verovao ili ne, nikada sa wim nisam

razgovarao o tome. Pi{i i }uti. Niti je to ugledawe,

niti podra`avawe, to je ono sa ~ime se dolazi na

svet. Bez preterivawa, sudbina. Poezija je sve. Kada

sam napisao stihove: Nema ni~eg izme|u ro|ewa i

smrti, ako nisi pisao poeziju, rekao sam svoje. Ne

`elim da nipoda{tavam bilo {ta ~ime se qudi bave,

ali samo poezija je iznad svega. Na`alost, danas

se i to izvrglo u ne{to {to poni{tava i poni`ava

qudski `ivot. Kakav u`as, ako }e svi pisati poeziju!

To je to KAO. To je onaj trenutak kada sam raskinuo

sa komparacijom. To KAO postalo je rana koja ne

zarasta, rasek pun gnoja. ^im vidim KAO u

pesmi znam da je i samom pesniku mu~no {to

je podlegao toj po{tapalici. Mislim da po-

43


kwi`evni magazin

tribina skd

proza

44

kwi`evni magazin

ezija ne sme da bude KAO, da ono {to nam saop{tava

ne sme da bude KAO. I {ta zna~i to

KAO? Ne bih tome pridavao va`nost. Ja sam

to izbacio iz poezije koju pi{em, za druge

nisam nadle`an. To je KAO u `ivotu, svako zna {ta

mu je ~initi. Ja nisam to uradio iz obesti, ali ni u

jednoj mojoj pesmi nema KAO. Mo`da ima jo{ pesama

bez KAO, ako zna{ reci mi, voleo bih da to znam.

Ali, ne `elim da to KAO vi{e pomiwem, pravi}emo

se KAO da ne postoji. Od mene je dosta {to sam

ispevao pesmu „Jer i Smrt }e do}i“. Naravno, i to ne

sva u belom. Ne KAO da nije u belom, ve} }e biti u

crno ruvo obu~ena, a mlada, lepa, po`eqna. I tu se

zavr{ava svet, nije to zalazak, ve} potpuni mrak.

Stalno se govori o osvitu ~ove~anstva, o zori ovoga

ili onoga, o po~etku, KAO kraj ne postoji. Eto ti

potvrde, bi}e to kraj toliko stra{an, da }e glave leteti

unaokolo, KAO u filmovima B produkcije.

? Tvoj lirski junak mogao bi da bude nazvan Putnik.

Ako si u prozi dramatizovao wegov tok svesti,

da li se mo`e{ saglasiti sa konstatacijom da u poeziji

Putnik iskazuje sna`an eti~ki stav? Poezija i

moral, {ta misli{ o ovom odnosu?

: Rekao sam ve}, nikada i ni po koju cenu ne bih pogazio

li~ni moral. Horacije je posegnuo za peharom

sa otrovom, Sokrat je sam platio i ~a{u i kukutu.

Jedan iz literature, drugi u stvarnom `ivotu daju

primer odbrane li~nog morala. Ja sam to izrekao u

svojim stihovima, i toga se dr`im, KAO pijan plota.

Poezija ne mo`e da popravqa `ivot. Ona mora da

bude `ivot sam. Na`alost, mi `ivimo u dr`avi gde

je trideset posto stanovni{tva funkcionalno nepismeno.

To je na{ `ivot. Mi smo u posledwih pedeset

godina toliko moralno propali da smo nepopravqivo

o{te}eni. Ne verujem, i niko me ne mo`e ni

ubediti u suprotno ni ohrabriti da }emo se izvu}i.

Ne vidim nikakvu budu}nost ni na{e dr`ave ni nas

kao naroda. Putnik kojeg pomiwe{ je pojedinac. Ti

ili ja, svejedno. Kako u takvom svetu mo`e da opstane

pesni{tvo? Nije va`na wegova sudbina. Postoji

kolektiv, a svi be`e od kolektivne krivice. Kolektivna

krivica postoji, prebroji{ pojedince u lancu

zla, i eto ti ishoda. I onda dobri qudi, a pesnici jesu

takvi, pi{u pesme! Za koga, i za{to, i dokle? Mislim

da smo do{li do kraja puta, i da je vreme pred

nama samo vreme za odluku: da li sko~iti u ambis

ili se obesiti! Na{e vladaju}e strukture pokazuju

pravu na{u sliku, svet u wima vidi nas, ne u na{im

piscima, slikarima, sportistima. Ne govori{ ti u

Ujediwenim nacijama, ni Divac, ni Goran Paskaqevi},

ni Marina Abramovi}. Ovde ve}ina ne}e da se

sagiwe pred takozvanim zahtevima Zapada, ali vrlo

rado pru`a ruku da uzme donaciju, koja se uglavnom

sastoji od ke{a. Pregovore sa Zapadom i svetom u

na{e ime vode oni sa kojima ni ro|ena mater ne mo-

`e razgovarati. U staroj Atini idiotima su zvali

one koji se nisu bavili politikom. U Srbiji, danas,

politikom se bavi ve}ina idiota. Pogledaj na{e

stranke, partije, wihove ~elne qude, ministre, ~inovnike,

ovu poni`avaju}u situaciju pregovarawa,

ugovarawa, dogovarawa, podele plena, pquva~ine po

narodu i wegovoj izbornoj voqi, ovu nevi|enu mr-

`wu prema Evropi i svetu, ovu bolesnu opsednutost

pro{lo{}u, neopravdanu samozaqubqenost, nesnala`ewe

u prostorima sopstvene teritorije, uskogrudost,

i nemilosrdnu tiraniju prostakluka i

primtivnosti, i {ta }e{ misliti o Srbiji i Srbima?

Kakvu poeziju pisati u ovim vremenima? I kakvu

prozu? [ta re}i svojim bli`wima, i misle}oj

mawini u ovom narodu? Onaj koji govori, a ti ka`e{

da je to Putnik, stalno tr~i, sve tra`e}i izlaz i

spas, iz poezije u prozu, i obratno, koleba se u stani~nom

bifeu, mo`da je zaboravio {ta ~eka, ~ak je,

mo`da, zaboravio {ta treba uraditi. Oni koji se bave

dosetkama, oni te{e narod. Zalu|uju ga mitovima

i politi~kim utopijama, prenose}i na wega li~ni

idiotluk, i to postaje najunosnija, najprofitabilnija

grana srpskih intelektualnih i politi~kih

krugova. La`ni politi~ari, la`ni intelektualci,

la`ne patriote, la`ni narod. Narod nije nevin, nije

bezazlen, kriv je, do Boga. [to pre po~ne da razmi{qa

o svom glupavom bitisawu, o budu}nosti svoje

dece i unuka, to }e pre na}i zajedni~ki jezik sa

Evropom i svetom. Samo pod jednim uslovom, da nije

ve} kasno.

? U Mrtvoj prirodi nalazimo stih „Neprirodno

sve je, {to strah nije“. Ako je prvo imenovawe stvari

bila prva pesma u istoriji ~ove~anstva, pesma nastala

iz straha, kako }e izgledati posledwa pesma?

: Ako me to pita{ kao pojedinca, onda ti mogu re-

}i da smo davno zavr{ili sa imenovawem stvari,

bar mi pesnici. [ta }e uraditi narod, u strahu i u

sada{wosti i u budu}nosti, opet }u ti re}i da ne

verujem u budu}nost. Prebrzo smo stigli od kamenog

vrha kopqa do po{asti atomske bombe, hemijskog i

bakteriolo{kog oru`ja. Do svesti dostupnosti svega

toga svakome i na svakom mestu. Tu prestaje mo}

Poezije. Tu po~iwe sida, pti~iji grip, i ostalo

{to sledi. Svet je do{ao do one ta~ke kada treba odlu~iti,

ili svi ili niko. Postoje dva ili tri centra

idiotluka na svetskom nivou, ukopanih u nedodirqivost

svog blagostawa, svoje neprikosnovene

ispravnosti u politi~kom razmi{qawu, u ogoqeni

klero-fa{izam. Ima bezbroj razlika, koje razdvajaju,

a jo{ vi{e stvari koje spajaju. Utopija ili ne, kukawe

nad sudbinom ili ne, ali tako je, a Poezija je,

ipak, preslaba da oplemeni idiota i da ga vodi ka

boqitku, telesnom i duhovnom. Onaj prvi strah,

star koliko i mraz u pe}ini koji je u`asavao na{eg

pretka, nemilosrdno leden u zoru kada je trebalo

napustiti pe}inu i krenuti u potragu za hranom,

svet koji je do~ekao to kosmato bi}e neprijateqski

raspolo`en, surov, spreman na krajwi obra~un, na

bitku do istrebqewa, i odlu~nost na{eg pretka da

mu se odupre, da se suprotstavi, po~eli su, ube|en

sam, ispevavawem prve pesme. Ja sam misle}e bi}e,

rekao je na{ predak, i sada ja stvaram istoriju. Koliko

je u tome uspeo, da li je i{ao pravim putem, da

li gre{i ili ne, to je vidqivo, danas, i ovde. Strah

nije nestao, promenio je oblik, ali nije promenio

nas, mi smo ostali isti. Ja verujem da }e se i za to

na}i pesnik. Svako vreme ima svog Homera. Potrebno

je samo da izme|u jednog i drugog Homera pro|e

dve-tri hiqade godina. [ta }e u me|uvremenu biti,

to smo ve} videli. Ja mislim, ni{ta hvaqewa vredno,

osim Poezije. Takva }e biti i posledwa pesma,

za~etak neke nove prve pesme, ako ho}emo da budemo

optimisti. Mada, i pesimizam ima iste korene.

Zato, na kraju, svi umiremo, jer takav

je scenario.

Nenad Gruji~i}

PERSA

a `ena nije od ovoga svijeta. Neko

T

bi pomislio da govorim o svetici

ili kakvoj proro~ici, ali ne.

Persa je odvaqena od `ivota, kao

busen od oranice, ~ovjek od ovog

sirovog i svakodnevnog svijeta,

`ena iz debele stvarnosti, galamxija

broj jedan, hvalisavi bunxija, torokalo, dera~a

– probrbqala bi kad je zasvrbi pa i na lakat.

Vi|a{ je na mu{kom biciklu kako vozi xak

bra{na na paksicu ili jo{ jednu vre}u krompira

ispred nekad bujnih grudi na upravqa~u dvoto~ka{a.

[vercovala farmerke iz Be~a, provla~ila

se kroz vozove, s kondukterima {urovala, nevi-

|ene akrobacije rije~ima i dosjetkama pakovala,

`ivjela za djecu da ih i{koluje, da ih, govorila,

izvede na put. Podizala je sukwu kad je

trebalo da pre|e granicu bez carine. Malo ko

bi u takvoj mu{kobawastoj blebetu{i prepoznao

toliko brige za tri sina. Mo`da je zato

unuci i nisu zanimali. Kad ih je dobila, ve} se

bila posva|ala sa sinovima. Sad s wom niko od

bli`wih ne govori. A zavadila se, jer se petqala

u `ivote svojih snajki. To se vi{e nije moglo

podnositi pa su sinovi stali na stranu svojih

`ena.

Prati Persa televiziju i komentari{e politi~ke

doga|aje. Stisnute pesnice, ne da na

svoj narod, prijeti onima drugima, pokazuje

kako bi zavrnula glavu savkome ko ne misli

kao ona. Najve}e ideje iznosi mucavo, jecavo,

tuc-muc, ali slasno, glasno, kao iz bureta, razroga~eno

i na ivici pla~a. Ustaje naglo kad je

potrebno da pojasni rije~, mlati rukama lijevo-desno,

klekne, zavrti se, udari glavom u zid,

pokazuje mi{i}e, uradi par sklekova ~ak i na

jednoj ruci, sko~i na stolicu, zawi{e luster,

plopne kao `aba, otvori prozor pa ga zalupi,

pomene rusko oru`je, zacakli pogledom, prsne

vlagu sa pro{aranih desni sa pola zubâ, kreveqno

se smije, podrigne, pqune u {ake, zaprijeti

smr}u, kune se unu~adima, ro|enog bi mu-

`a zaklala kad bi je izdao, zapjeva ojka~ki

dvostih, lane k’o kuja, zagrli prvog do sebe,

masira mu grba~u, meqe kao mlin, toro~e, trtqa,

izaziva, }orlai{e, nema {ta ne ~ini. Jedna

glava – hiqadu jezika.

S Aksentijem `ivi pola vijeka. On voli

{ah vi{e od hqeba. Ispod vinove loze sa kom-

{ijama ili namjernicima zametne igru. Pro~ulo

se pa su mnogi, tra`e}i lijeka dosadi, dolazili

u ovo proletersko predgra|e. Okolo {qivici

i kukuruzi{ta. I svraka zakre{ti pred

dolazak stranaca. Ima fanatika koji u {ahu vide

sve {to su propustili u `ivotu. Unose se u

svaki potez, zaboravqaju ovaj svijet, ni{ta ne

vide i ni{ta ne ~uju. Kad izgube partiju pa ustupe

mjesto drugome, kao kibiceri daju savjete vatreno,

bojno i polemi~ki, kao da se radi o gubitku

imawa.

Aksentije rijetko pri~a dok igra, ne pripada

onima {to ume}u sva{ta u ~avrqave komentare

bez kraja, na primjer, da vole {ah jer su izbegli

vojsku ili `enidbu. Akse, kako su skra}eno

zvali Persinog mu`a, odobrava sve {to drugi

govore, sve mu ravno do Kosova, ne haje ako i

u glas dobacuju potez. Katkad, odvezan od stvarnosti,

udubqen u zametak {ahovske pozicije,

ispu{ta preko odromboqene dowe usne samo duplirane

rje~ce ne i ne, ili da i da ne znaju}i o

~emu je u stvari rije~. Tad uska~e Persa da ga

pred drugima izvoza dok on zaglavqen u kombinacije

ne sklawa pogled sa crno-bijele table.

Toliko ogwa u jednoj `eni ne pamti niko. [uketa

i potcjewuje, ismijava i kudi, vitla iznad wegove

glave kao zavatrena krijesta }urana.

–On je budaletina, nikad ~ojeka od wega, ne

zna taj ni gde je {upaq – uzvikuje sva u jari Persa.

–Tako je – uzvra}a Aksentije sa skaka~em u

desnoj ruci ne gledaju}i odakle dolazi poznati

rafal uvreda pa lupne crnom figurom po bijelom

poqu. Zatim – kao da je uvr}e u dasku, kao da

je od voska, ne ispu{ta dvadesetak sekundi iz

prstiju.

– Nikad me u `ivotu nije slu{’o, samo sam ja

crn~ila –nastavqa da versa Persa.

U`ivqen do besvjesti u poziciju na plo~i,

Akse jedva ~ujno mrmqa:

– Jeste, jeste, istina je, istina...

Bistri Aksentije u izboranoj glavi s per~inom

na obrvi, bistri {ta }e povu}i protivnik

na wegov potez – Sf5. Uvla~i dim cigarete kao

da mu od toga zavisi du`ina `ivota. Ispu{ta

zmijoliki pramen dima koji, gle ~uda, izlazi

kroz desnu nogavicu. Povu~e drugi dim, namjesti

se na zadwici, promjeni polo`aj, pa dim

pusti kroz lijevu, da ne povjeruje{.

Persa kidi{e sve vi{e i vi{e. Aksentije

hladnokrvan kao klupa kraj bunara, ni{ta ne

~uje, }uti li }uti, uzdi{e i rve sa sa {ahovskom

pozicijom pod nosem, ne}e da ~uje gadna za~ikavawa.

To joj je najvi{e smetalo, to {to je

on i ne pogleda, {to je magnetski prikovan

za raspored figura. A ona tako `eli

45


kwi`evni magazin

proza

proza

46

kwi`evni magazin

da ga iznervira, ne samo to, nego da ga izludi,

da mu se popne na }ube, da ga zaja{e

na grbi do nesvijesti, da smu}en izgubi

{ahovsku partiju, da se svi uvjere da je bila u

pravu.

Ali, Aksentije se ne da i ne da. Kad najmawe

o~ekuje{, on ne{to nerazumqivo prozbori, po-

~e{e koqeno, zine i dowu vilicu zaustavi u letu,

mogla bi kru{ka u wu upasti, pa ispusti ne-

{to izme|u glasa a i e, te onda za~ini i kombinacijom

o i u, i taman kad pomisli{ da je zaboravio

vokal i, on ga otegnuto u melodiji kakve

bi{}anske sevdalinke zalemi na grudvu prethodne

muzike. Takva `ilica zvuka razoru`a

Persino ~antawe i ona, ~udom zbuwena, za}uti

kao zalivena.

I kibiceri – u tajcu, ma ni da zucnu, znaju,

ako se umije{aju, mogu i sami biti Persinom

`rtvom. Samo ona ima pravo da uni`ava i huli

na Aksentija. Ako bi joj neko pritekao u pomo}

i dolio malo duhovite tala{ike protiv Aksentija,

ona bi tad svom `estinom ustajala protiv

toga ko se drznuo da poni`ava wenog mu`a. Samo

ona, ~ujte jo{ jednom, samo Persa ima pravo

da se i`ivqava, da mu~i i ka`wava bra~nog druga

svog.

Smrtnici su uvijek s pa`wom i brigom i{-

~ekivali kraj partije. Znali su da }e vje~ita

Persa imati jedno od dva rije{ewa. Ako bi Aksentije

pobjedio, a {to se ~e{}e de{avalo, ona

bi quta, kao da je i sama izgubila, bijesno, ali

ti{e, zazvocala jo{ koju masnu uvrijedu pa tiho

u{la u ku}u, tobo`, da mijesi tijesto. A ako bi

Aksentije izgubio partiju, tad je stizala i da ga

udari, da oplete po le|ima kakvom mo~ugom, metlom

ili rukama da ga izbuba:

– Ovo ti je za ono {to si me ukr`o od oca i

majke, a ovo za djecu koja me vi{e ne po{tuju.

Nad ~uvenom vinovom lozom u dvori{tu gde

se danas, evo, igra ko zna koja po redu partija,

nadnijelo se krdo oblaka. Li~e na {ahovske figure.

Neki su tmasti i crni, drugi bjelkasti i

sve~ani. Udaraju jedni na druge kao `ivi. Glava

tamnog kowa se otvara, u wu bijeli lovac prevrnut

ulije}e, svjetlica pe{aka minu nebom i ugasi

se na grudima lovca. Bijeli top savio duga~ke

cijevi kao da se usijan topi, ste`e ugqenkastog

pje{aka koji nekim ~udom pora|a svoga

blizanca. Kruna kraqa rasta~e se na nebesima u

potpis stvoriteqa, a kraqica cijepa haqinu

beskraja na tri polovine. Uskome{ane figure

na nebu iznad igra~a pod vinovom lozom najavquju

sudbinski rasplet svih `ivota nadnesenih

nad {ahovskom tablom.

Grmqavina zamjewuje Persino torokawe.

Ima razlike, mora se priznati. Ona, me|utim,

ne odustaje da se nadvikuje sa olujom u zametku,

bogara i urla da je Aksentije lopu`a i matrak,

da su svi boqi od wega. U tom se, kao za inat,

razvedri, i, kao da ih nikad ne bje{e, oblaci se

rasturi{e. Zablista u licu Aksentije, potegnu

opet skaka~a i, na zaprepa{}ewe kibicera, ma-

Paja Jovanovi}, Dijana, 1906–8

tira protivnika. Bi pora`en Quban iz kom{iluka,

voza~ prve klase kojem se nikad ne dade da

pobjedi Aksentija. Zari prste u kovrxavu kosu,

ustade i {utke dade mjesto drugom igra~u. Zablista{e

zubi pobjednika, pripali jo{ jednu

„Drinu“, po prvi put toga dana pogleda Persu, a

ona, kao da si je mokrim }ebetom predvostru-

~io, nijema k’o kre~. [to god da ka`e, ne vrijedi,

nije to vi{e to. Ukopana u samu sebe, ne vjeruje,

krsti se, smawuje u kostima i bje`i u ku}u.

Drugi put }u, u kakvom inom iglenu, ispri-

~ati {ta se dogodilo kad je Ilija ribar pobjedio

Aksentija. Zasad samo da je sto bio prevrnut,

da je Aksentije zba~en sa klupice, da se

Persa zasko~ila, da je otrgla sa loze zeleni

grozd, oborila Aksentija na zemqu i ugurala mu

ga s li{}em u usta:

– Ti }e{ meni... Ja }u tebi pokazati {ta je

{ah!

Nije ona samo to. I nije ovo samo ovo. Ima

toliko toga o Persi da je vrijedno ispri~ati

jo{ i ovo. Elem, ho}e ona da se kandiduje za predsjednika

predgra|a. Ne}e napisane govore, ho}e

iz glave da taqiga, da mrsi pri~u bez kraja:

– Ja sam `enski [trbac, Davidova sam seja ja.

Petar Ko~i} je znao za mene, ali nije }io da me

tura pod nos }esaru, ~ek’o je ovo vrijeme – da me

ima, da budem, rezervna, a prava, da pustim svoga

Jablana na Rudowu, da ja satrem novu carevinu.

Izvikivala se na raskr{}ima, na ulicama

i trgovima, ispred robnih ku}a, na pokretnim

stepenicama podzemnih prolaza, na autobuskim

i `eqezni~kim stanicama, na pijacama i u

{kolskim dvori{tima, pred barakama i fabri~kim

kapijama, u hotelima i birtijama, na

izleti{tima, du` ograda i `ivica, na imawima

mnogoqudnih porodica... Ne}e na televiziju,

ne}e u novine, ho}e ovako, da s narodom u istu

tikvu duva, da raspe|eli svoju du{u sa svojima,

da virne u o~i ~arne drugima, da to {to obe}a,

i uradi.

Slu{ao to svijet, pa joj neki povjerovali.

Pridobi ona kao onaj ugarski velmo`a Strez

prista{e, preote ih druguma. Ubrzo Persa bi

izabrana za predsjednika omalene mjesne zajednice.

Svijet se nije mogao na~uditi. Tu se Persa

poka`e i te kako uspje{nom. Nije se, poput

mnogih kad se do~epaju vlasti, promjenila nagore,

ve} naboqe. Nije zaboravila na ono {to je

talasala u narodu kad se najavaqivala za ovo

mjesto. Postade smjerna i razborita, tiha, ali

uporna, spremna na dijalog, odgovorna i ta~na.

Pokaza i rezultate: ~askom iskopani kanali i

uba~ene cijevi uz dvije uli~ice za odvod prqav-

{tine, o~i{}en mali stadion, zamijeweno devet

uli~nih svjetiqki, vra}en saobra}ajni znak

na parkirali{tu za bicikle, postavqena nova

quqa{ka za djecu, sastrugani ostaci politi~kih

plakata sa zidova povisokih ku}a i prizemqu{a.

Dopade se to qudima pa je na ramenima, potom,

na prvim {irim izborima izneso{e na

mjesto gradona~elnika. O tome pisali dr`avni

mediji. Pri~a se da je vijest prenio i CCN.

Otvori{e se vrata cijelom regionu. Mnogi bi

da sara|uju s wom, svi bi wenim putem.

A tad se Persa prepodobi. Kao da si je u manastir

uveo. Pobo`na, u crnu zemqu uprtog pogleda,

o~i podigne samo kad `eli da preporodi

du{u drugoga. Izgovara psalme, {apu}e molitve,

tra`i oprost i za najmawi svoj grijeh odranije.

U vatru poslova ubacuje nove saradnike,

mahom mlade pronalaza~e, umjetnike, pisce i

sportiste koji posti`u vrhunske rezultate. Naro~ito

je cjenila dobre golmane i pecaro{e koji

porodicu hrane ulovom od preko no}i.

Grad po~eo da cvjeta i raste, svud novi temeqi,

gradwa na sve strane, miri{e malter iz

bu~nih mije{alica, pu{e se nove ulice u pekmezu

asfalta, ciju~u testere i bu{ilice, rok}u

bageri i buldo`eri, fasade pirlitaju sve~anim

bojama, sve`e leje ru`a pijevaju sa de~jim

ma{nama na sve~anostima, miri{u parkovi kao

u nekoj drugoj zemqi, qudi poput p~ela strpqivo,

sa planom vi{eg reda, krpe svaki kutak, smi-

{qaju razne poslove, plode se novcem, granaju i

razmewuju iskustva, sve krenulo ka velikom boqitku.

Persa vi{e ne dr`i govore, to ~ine drugi,

citiraju wene misli. Ona se u bijeloj odori pojavquje

i otvara mostove, sije~e vrpce tek podignutih

pogona i preduze}a, prisustvuje pozori{nim

premijerama, muzi~kim i pjesni~kim

festivalima, udara temeqce novim Bo`jim hramovima,

ni~u na sve strane crkvice i crkve.

[ta se to dogodilo sa onakvom `enom? Ne samo

da se i sama do nevjerovawa promijenila, ve}

ona preporodi obezvoqeno stanovni{tvo i dade

mu snagu i voqu za `ivot? Gde se dosad skrivala?

Kamuflirala u neurednu lokalnu vi`dra-

~u? Na ova pitawa poku{avali su da odgovore

lokalni novinari. I ne samo oni. ^ak i profesori

u penziji odasvud, koji, iako skrhani bole-

{}u, na pitawe {ta misle o ~udu zvanom Persa,

naglo bi `ivnuli, zarumijenili se i, grgoqe}i

woj u slavu, dugo vremena bivali boqeg zdravqa

i sasvim ~ili. Neki su ~ak i odgodili smrt, vidjelo

se to po razdraganom ~avrqawu na preure-

|enom keju. I pomisao na Persu lije~ila je qude

od raznih tegoba. Kao da je taj nevidqivi lijek

spravqala od samog `ivota.

Neki su ~ak sumwali i tvrdili da Persa nije

Persa. Neki su to prepoznavali po hodu koji

nije vi{e gegav, ve} Persa kao da lebdi. Neki,

opet, po osmjehu koji je sad umiven dobrotom i

kajawem, a bio je nikakav, krzav i stje{wen.

Neki po boji glasa koji, em se retko ~uje, em je

kao slavujev. Neki primjeti{e da ima oba palca

na rukama, a zna se da joj je jedan falio.

Kako bilo da bilo, ~udo se slu~ilo: Persa

je potpuno prestala da govori i da se javno pojavquje.

Zaneseni qepotama preporoda grada,

qudi su kao oma|ijani odjednom zaboravili na

wu; neko novo ~udo. Toliko ih je obuzeo divni

grad, da su se i oni proqep{ali i pro~istili.

A onda, kad su se neki ve} uveliko pitali za-

{to je toliko nema, pro~ulo se da je umrla na

svoj ro|endan. Uzbunilo se stanovni{tvo: kako

je mogu}e da to nisu ~uli, pa to je tek ~udo?!

Svi odreda za`ali{e, mnogi i zaplaka{e {to

ne bjehu na sahrani za koju niko nije znao. Nasta

ridawe i kukwava, starije `ene su naricale

u crkvenim dvori{tima, a djevojke ih opona{ale.

O, `ivote, gorak li si, sjenko zemna!

Kud se djenu Persa? Ni za za grob joj niko ne

zna.

Vrijeme se koti ve} i u decenije, a niko i ne

pomi{qa da glavni trg nazove wenim imenom

ili da ga bar ponese jedna od one dvije uli~ice

{to se preporodi{e u pregra|u s po~etka wenog

bavqewa politikom. Nad onom vinovom lozom,

ka`u, neka proqep{ana Persa pojavila se

iznebuha nekoliko puta u vidu bjeli~astog obla~ka

{to je brzo potamnio i isplakao se na

li{}e sa kojeg su se cjedile srebrne kapi na {ahovske

figure novih igra~a. Aksentija

odavno nema, a unuci opona{aju babu i

djeda.

47


kwi`evni magazin

48

kwi`evni magazin

tribina skd

SVE JE GRA\A ZA POEZIJU

Sa Gojkom Bo`ovi}em razgovarao \or|e Despi}

TRIBINA „SKD KWIGA +“

? Gojko Bo`ovi} je pored

pet kwiga pesama:

Podzemni bioskop

(1991), Du{a zveri

(1993), Pesme o stvarima

(1996), Arhipelag

(2002), Elementi (2006),

objavio je kwigu eseja o

srpskoj poeziji u drugoj

polovini dvadesetog veka

Poezija u vremenu

(2000), kao i dve antologije:

Antologija novije

srpske poezije (2005) i

Antologija srpske poezije

druge polovine XX

veka na engleskom jeziku

(2006). Dobitnik je

Gojko Bo`ovi}

nagrada za poeziju: „Mati}ev

{al“, „Brana

Cvetkovi}“, „\ura Jak{i}“, „Branko ]opi}“ i

„Europe \ovani Inernational Poetry Prize“. Za esejistiku

je dobio Kwi`evnu stipendiju „Borislav

Peki}“. Prevo|en je na engleski, francuski, nema~ki,

ruski, ~e{ki, italijanski, ma|arski, poqski,

bugarski, makedonski i rumunski jezik. Povod

za dana{wi razgovor jesu Elementi. Moja uloga u

ovom razgovoru prvenstveno bi bila da doprinesem

pitawima. Ali da li je uop{te mogu} druga~iji govor

o kwi`evnosti nego kroz pitawa? Zapravo,

svaki govor o poeziji ili povodom poezije zasnovan

je na pitawima. Nije li onda samo postavqawe

pitawa, nije li samo artikulisawe pitawa, u stvari,

artikulacija jedne ~itala~ke i interpretacijske

napetosti? Nije li to, dakle, put ka razumevawu

kwi`evnog dela? S druge strane, ovako postavqeno

pitawe nu`no usmerava razgovor u jednom

pravcu, odnosno implicitno sadr`i odre|eni

aspekt tuma~ewa. Pitawe se mo`e artikulisati jedino

na podlozi ~itala~kog konstituisawa smisla,

shva}enog ne kao obavezno kona~nog ~ina, ve} pre

kao istrajavaju}eg procesa. I stoga }e moja dana-

{wa pitawa biti osu|ena na recepcijsku subjektivnost

i interpretacijsku pristrasnost. Za po~etak,

Gojko, pitao bih te kako prona}i meru izme|u

kwi`evne kritike i poezije, izme|u kritike i samokritike.

Ili su, zapravo, ova dva diskursa tek

naizgled opozitna?

: S tim pitawem se suo~ava svako ko se danas bavi

kwi`evno{}u, ~ak i ako pi{e samo jedan `anr.

Danas je svaki pisac istovremeno i kriti~ar, nezavisno

od toga da li pi{e i objavquje kwi`evnu kritiku.

Naime, vi{e ne mo`emo da ka`emo da postoji

na{ omiqeni pisac ili na{a omiqena kwiga, samo

jedno ime i samo jedan naslov. To je bila privilegija

~italaca XIX veka ili ranijih vremena. U XX veku

i u na{em vremenu

postoji ~itavo obiqe

mogu}nosti u kojima se

vrlo te{ko uspostavqa

hijerarhija vrednosti.

Ali to nije zato {to

vrednosti nema, zato

{to su vrednosti osporene

ili zato {to hijerarhije

~esto deluju vrlo

sumwivo, nego naprosto

zato {to smo suo~eni

sa Velikim Obiqem:

mo`emo da govorimo o

kwigama koje su nam drage,

o piscima koji su nam

va`ni, ali moramo uvek

\or|e Despi}

da govorimo u mno`ini,

nikako vi{e u jednini.

Svaki jednostrani izbor

doveo bi nas u arbitrarnu poziciju koja, pre

svega, ugro`ava onoga ko ho}e da bude iskqu~iv i ko

sebe osu|uje na samo jednu ta~ku oslonca, na samo

jednu kwigu, na samo jednog pisca, kod tolikih drugih

mogu}nosti izbora, kod toliko drugih kwiga,

kod toliko drugih autora. U tom smislu svaki pisac,

~ak i ako ne pi{e kwi`evnu kritiku, mora da

bude kriti~ar, jer nu`no preispituje kwi`evno

nasle|e od koga polazi. Ako je i sasvim avangardni

ili postavangardni duh, pisac se na neki na~in odre|uje

prema kontekstu vlastitog govora. I kada

potpuno odbacujemo kontekst, ve} to odbacivawe jeste

stav prema tradiciji, odre|ena veza, ako ho}ete,

sa tradicijom.

Pisac preispituje sopstvenu kwi`evnu savremenost.

Pi{u}i novu kwigu, pisac preispituje, dovodi

u dijalog, dovodi nekad i u sumwu ono {to je

sam napisao. Dakle, i sopstveni stihovi, proza ili

esejistika mogu potpuno legitimno da se tretiraju

kao neka vrsta tradicije. Pisac je svakako kriti-

~ar u tom ~asu dok procewuje ono {to je uradio sam

ili ono {to su uradili drugi wegovi savremenici

ili wegovi preci u jeziku kojim se slu`i, ili pisci

u drugim jezicima koji su mu zbog ne~ega bliski.

Nikako ne bih stavqao liniju razdvajawa izme-

|u razli~itih kwi`evnih `anrova. Granice me|u

`anrovima je sve te`e odrediti. O{tra razlika

me|u `anrovima tako|e je bila privilegija ranijih

poeti~kih doba i ranijih istorijskih vremena.

Prirodno je da oslu{kujemo razli~ite glasove u

sebi. Ja pi{em nekoliko `anrova, ali se trudim da

ih, pi{u}i te `anrove, po ne~emu razli~ite, po ne-

~emu srodne, zapravo ne me{am. Kada pi{em pesme,

nastojim da budem, pre svega, pesnik, kada pi{em

kwi`evnu kritiku, nastojim da budem, pre svega,

tribina skd

kwi`evni kriti~ar, ali sa svim iskustvom koje

imam i dok oblikujem svoje pesme i dok oblikujem

svoju kwi`evnu kritiku povodom drugih pesama ili

drugih kwi`evnih dela, jer ta iskustva po mnogo

~emu jesu neuporediva, ali mislim da su u osnovnom

duboko srodna. To je sve rad u jeziku, oblik postojawa

u kwi`evnosti, poku{aj da se protuma~i unutra{wa

potreba da se kwi`evnost pi{e i unutra-

{wa potreba da se kwi`evnost ~ita, voqa da se

protuma~i vitalizam koji postoji iza svakog objavqenog,

svakog napisanog, svakog pro~itanog kwi-

`evnog teksta. Tek na temequ tog vitalizma i na temequ

tog suo~avawa sa onim {to zati~emo u kwi-

`evnosti i sa onim {to smo sami kwi`evnosti poku{ali

da doprinesemo mo`e da proistekne neka

stvarno nova kwiga. Novim kwigama preispitujemo

ono {to smo zatekli i poku{avamo da dodamo sopstveni

glas, glas razlike. Ne samo razlike u odnosu

na druge pisce, druge kwige, druga poeti~ka vremena,

nego mo`da najpre glas razlike u odnosu na ono

{to smo sami uradili. I upravo tu dolazimo do

drugog dela pitawa, to je pitawe samokritike. Va-

`no je biti samokriti~an, pogotovo u vremenu kada

se tako mnogo pi{e i tako mnogo objavquje, a tako

malo ~ita. Vrlo ~esto imam utisak da na srpskom

jeziku ima vi{e pesnika nego ~italaca poezije.

Ali potpuno sam svestan da situacija nije su{tinski

druga~ija ni u drugim kulturama. Postoje `anrovi

koji su prakti~no izgubili svaku kop~u sa publikom,

u slu~aju poezije ta kop~a nije izgubqena

samo sa {irom publikom nego ~ak i sa doskora-

{wim ~itaocima poezije. I u toj situaciji postoji

mno{tvo tekstova koje gotovo da niko ne ~ita. Oni

su u kamernom prostoru, kao glas iz vremena koji ni

do koga ne dopire. Vrlo je delikatno objavqivati

nove pesni~ke tekstove, a pri tome nemati vrlo

strogu meru prema sebi i vrlo strogu meru prema

drugima. Samokriti~nost u~i da kwige, mo`da pogotovo

pesni~ke kwige, ne budu objavqivane suvi-

{e ~esto. U slu~aju posledwih nekoliko mojih kwiga

vremenski razmak izme|u wih jeste gotovo pravilan,

5-6 godina, {to je mera koja je meni potrebna

da bih izo{trio meru samokriti~nosti, da bih vi-

{e puta iznova pro~itao svoje pesme, da bih od nekih

odustao, da bih neke izmenio, da bih, zapravo,

do{ao do koncepta koji mi u nekom ~asu deluje celovit

i u datom vremenu zaokru`en.

? Da pre|emo na samu pesni~ku kwigu Elementi

sastavqenu od osam ciklusa. Na samom po~etku parafrazira}u

zavr{ni stih uvodne pesme „Po~etak“.

„Od kojeg znawa da po~nem“, odnosno {ta zaslu`uje

da bude predmet pesni~ke misli?

: Pa gotovo sve. Predmet pesni~ke misli zaslu-

`uje da bude prakti~no sve {to postoji. Sve je gra-

|a za poeziju. Ni u jednom qudskom danu, ni u jednom

trenutku `ivota ne mo`emo znati {ta }emo nekada

iskoristiti u nekoj na{oj pesmi. Sve {to nas okru-

`uje, svi razgovori koje vodimo, svi susreti koje

imamo, svi trenuci koji nas na neki dubqi na~in

dodirnu, a da mo`da u tom ~asu toga nismo ni svesni,

za neko kra}e ili du`e vreme, mo`da ~ak za neku

godinu, sve to mo`e postati autenti~an izvorni

materijal za poeziju. Utoliko poezija nije odeqena

od stvarnog `ivota. Ona nije tu da popravqa stvarnost

i nikada ne}e dovoqno mo}i da tu stvarnost

popravi i promeni. Dovoqan primer smo, recimo,

mi, jer na{a poezija je uvek bila boqa od na{e

stvarnosti, u svim istorijskim vremenima, toga

smo potpuno svesni. Tako nije samo kod nas, mo`emo

da se setimo da je vrhunska poqska poezija nastajala

u vremenima kada poqska stvarnost ni najmawe

nije bila vrhunska, naprotiv.

@ivimo u ubrzanom vremenu, usred mno{tva doga|aja,

izazova, informacija. Kako je govorio

Oskar Vajld, na{ vek je suvi{e informisan da bi

bio uman. Mi zaista svakoga dana dobijamo mno-

{tvo informacija najrazli~itijih vrsta, privatnih

i javnih, onih koje nas se ti~u i onih sa kojima

nemamo nikakve veze, onih od kojih mo`emo ne{to

da upotrebimo da bismo formirali svoju sliku sveta

i onih koje slu`e samo da spre~e svaku pomisao

da se razmi{qa o vlastitom svetu. Ali u takvim

okolnostima ne smemo da budemo strogo selektivni

i ne smemo da odbacimo bilo koju pomisao, bilo koju

ideju, bilo koji doga|aj, bilo koji detaq stvarnosti,

definitivno veruju}i da to nikada ne}e biti

predmet pesme, jer se u pesmama usredsre|uju najdubqe

~ovekove potrebe da govori, da u ubrzanom vremenu

iskazuje zna~ewa koja nisu ogla{ena, ali koja

na su{tinski na~in svedo~e o ~ovekovim antropolo{kim

potrebama, o vitalnoj va`nosti emocija,

~ovekovog unutra{weg `ivota i jednog strpqivijeg,

ali i promi{qenijeg sagledavawa vlastitog

sveta.

Poezija nam, mo`da vi{e nego ijedan drugi medij,

poma`e da sebe i svoj svet sagledamo u celini,

Utoliko pre sve mo`e da postane element pesme. U

nekom detaqu svakodnevice, bilo da deluje epifanijski

ili gotovo trivijalno, za neko vreme mo`da

}e se prepoznati dubqe sredi{te, zrno soli koje }e

omogu}iti nastanak pesme i samu priliku da se u

toj pesmi iska`u neke od najvitalnijih sopstvenih

slutwi, sopstvenih saznawa ili ume}a.

Pi{u}i kwigu Elementi, koja je nastajala posledwih

{est, gotovo sedam godina, kretao sam se

od onoga {to je elementarno, od stvari koje su svakodnevne,

ponekad privatne, kamerne, intimne, od

vlastitog okru`ewa, vlastitog iskustva, ali nisam

ostajao u tom krugu ni elementarnog, ni svakodnevnog,

pogotovo ne kamernog i intimnog. Verovao sam

da treba prevazilaziti svaku od tih osnova, od kojih

su neke vrlo privla~ne, da bi pesni~ki glas postao

zanimqiv i nekome drugome ko ima sasvim druga~ije

iskustvo i ko bi, ~itaju}i ove pesme, mogao

da bude u dijalogu sa onim {to ja prepoznajem i kao

elemente svakodnevnog `ivota i kao elemente antropolo{ke

potrebe zvane poezija. Poku{ao sam da

u ovoj kwizi, govore}i o elementarnim stvarima

kao {to su dan, horizont, vidik, ~italac, jezik, voda,

grad, porodica, sklopim sliku sveta koja se ne}e

ticati samo mene. Tako je nastala ova mala pesni~ka

rasprava o tome kako su elementarne stvari pomalo

i{~ezle iz svakodnevice. Tek kada poku{amo

da se prisetimo na{eg autenti~nog odnosa prema

onome {to jeste elementarno, utvrdimo koliko smo

se udaqili od toga u dramati~nom ubrzawu

koje nije samo na{e, ali jeste izraz prirodne

situacije modernog ~oveka. Suvi{e mno-

49


kwi`evni magazin

tribina skd

tribina skd

50

kwi`evni magazin

go informacija, suvi{e mnogo brzine, suvi{e

mnogo otu|enosti od autenti~nih sadr`aja,

pogotovo od onoga {to je elementarno.

Zato sam pomislio da bi, samom meni,

pre svega, bilo zanimqivo da nekoliko godina

pi{em pesme o elementarnom, pesme koje }e preispitivati

status nekih svakodnevnih elemenata u

mom `ivotu, u `ivotu mojih bli`wih, u `ivotu mojih

~italaca, a kada sklopim tu kwigu, da joj dam pomalo

programski naslov Elementi. Elementarne

stvari u na{em vremenu gube na ceni, a ono {to nam

se predstavqa kao osnovno, jedino, elementarno,

prirodno naj~e{}e je izraz otu|enog `ivota u kome

ima sve mawe istinskog uzbu|ewa i u kome ima sve

mawe pravih novosti.

? Elementi su, sa formalnog aspekta, ujedna~ena

kwiga, dosledno jezi~ki ostvarena, uz primetnu

melanholi~nu intonaciju i lirsku refleksiju.

Pri tom, wen motivsko-tematski opseg obuhvata

motiv sna, dana, jutra, ~ulnog do`ivqaja sveta, ~itawa

i ~itaoca, smeh, dete, jezik, mit. U ovom kontekstu

name}e se i govor o naslovu kwige. Zlobnici

ka`u da onaj ko govori o naslovu kwige nema

{ta da ka`e o samoj kwizi, me|utim, naslovi u

onim sre}no prona|enim re{ewima uvek predstavqaju

figurativno sa`imawe poeti~kog profila

kwige. U tom smislu ovaj motivsko-tematski raspon

Elemenata odgovara upravo elementima od

kojih je sazdan svet subjekta, o ~emu je, zapravo, Gojko

Bo`ovi} govorio. Poeti~ki okvir Elemenata

naizgled je prili~no {irok. On se kre}e od urbanih,

svakodnevnih impresija, do tragawa za mogu-

}im znacima mita. Od nagla{enog ~ulnog kontakta

sa okru`uju}im svetom do uve}ane refleksivnosti

pesni~kog govora, naro~ito u zavr{nim ciklusima

kwige. Kako shvatiti ovaj raspon od svakodnevnog

do mitskog? I iskqu~uju li se ove dve dimenzije?

: One na prvi pogled jesu suprotstavqene. Jedno

je svakodnevica koja nas ispuwava, ponekad malo

trivijalna, ponekad uzbudqiva, ponekad suvi{e

dramati~na, ponekad brutalna. Drugo je mit o kome,

iz nekog dubqeg razloga, verujemo da jeste svet uzvi{enih

stvari, svet jasnih relacija, svet u kome je

lako prepoznati dobro i zlo, ono {to je iznad dobra

i ono {to je ispod zla. Pomalo i po rutini verujemo

da u mitu postoje samo bogovi i heroji, oni

koji su ispravni i po`eqni i oni koji ni po ~emu ne

mogu zaslu`iti dubqe po{tovawe. Ali kad se malo

zagledamo u mitove, vidimo da su mitovi bili svakodnevica

sveta potpuno druga~ijeg od na{eg, ali

tako|e svakodnevica. I kada se suo~imo sa nekim

izrazima na{e svakodnevice, na prvi pogled potpuno

obi~nim, ni po ~emu izuzetnim, u wima mo`emo

da prepoznamo ~itav niz situacija koje nas na najdubqi

na~in vezuju sa odre|enim mitskim pozicijama,

sa odre|enim doga|ajima i mitovima raznih

vremena i raznih naroda. Mi, zapravo, u jednom intenzivnom,

ispuwenom `ivotu mo`emo da prepoznamo

najrazli~itije sadr`aje. Ja sam upravo u Elementima

poku{ao da izrazim to iskustvo da svaki

~ovek jeste sa~iwen od mno{tva sadr`aja, senzacija,

iskustava, izazova, od mno{tva elemenata po

mnogo ~emu neuporedivih, ali svaki ~ovek jeste pomalo

uslovna celina, jer se ta celina mewa iz trenutka

u trenutak, iz dana u dan. Svaka dobra kwiga

nas promeni, odli~ne kwige nas mewaju veoma. Svaki

dragocen susret nas promeni, svaki izraz qudske

topline nas u~ini pomalo druga~ijim qudima. Mi

smo uslovna celina u neprestanoj promeni, svako od

nas. Ali i na{a svakodnevica i na{ `ivot upravo

su sa~iweni od toga {to je neuporedivo, na prvi pogled

suprotstavqeno, ali meni se ~ini ispuweno

nekim dubqim pro`imawem. U svom okru`ewu susre}em

ono {to je svakodnevica koja }e brzo biti

potisnuta u zaborav, da mo`da iz tog zaborava nikada

ne izroni. Ali i doga|aje naizgled obi~ne, koji

su, zapravo, replika nekih starih mitskih situacija.

^ak i ako kao qudi odre|enog ~itala~kog i

`ivotnog iskustva upisujemo u te svakodnevne situacije

tragove nekog nasle|enog mitskog iskustva, i

to govori da svakodnevica i mit, obi~no i epifanijsko,

nisu stvari koje se iskqu~uju, rekao bih pre

da se dopuwuju, dolaze kao stanovi{ta ~as u sporu,

~as u skladu. Mene upravo to u poeziji zanima, na

jednoj strani ~ulno, na drugoj strani refleksivno,

ono {to je svakodnevno i ono {to je epifanijsko.

Ukratko, stvari koje su na prelazu, pomalo senovite,

pomalo neuhvatqive. Poezija treba da govori o

tim senkama. O stvarima koje su suvi{e jasne i vidqive

imamo tolike oblike javnog diskursa. O tome

mo`emo da govorimo na mnogo svakodnevnih na-

~ina, svakodnevnim re~ima. Poezija je pogodna da o

stvarima koje su senovite, pomalo zamra~ene, nedovoqno

vidqive i razja{wene govori jezikom koji je

pomalo neuhvatqiv ali i daqe dovoqno precizan,

jezikom koji je sa~iwen od razli~itih slojeva, sve

da bi mogao da iska`e razli~ite slojeve stvarnosti

i razli~ite slojeve qudskog iskustva.

? U pesmi „Dan“ u melanholiji zakqu~ka pesni~ki

subjekt zasniva do`ivqaj dana na kompenzaciji,

da parafraziram, onoga {to nemamo onim {to imamo.

No, najve}i deo pesama u Elementima uspostavqa

imperativ bi}a upravo u onom {to nemamo.

Drugim re~ima, osnova subjekatskog odnosa prema

svetu je u transcendiraju}oj `eqi. Otuda u ciklusu

„Vidik“, recimo, prvenstveno vizuelna percepcija

sveta i u „Par~etu zemqe“, i u pesmi „Egon [ile:

’Autoportret sa namr{tenim licem’, 1912.“ i u

„Vidiku“. Otuda pogled kao produ`eni dodir, kao

figura ~e`we. Koliki je udeo ~e`we u pesni~kom

~inu i u ~emu je smisao wene prisutnosti?

: To je vrlo zanimqivo tuma~ewe; kao autor ovih

pesama, pa i kao wihov ~italac, mogao bih da to tuma~ewe

potvrdim. Zaista, moderni subjekt suo~en je

sa raznim otu|ewima, osuje}ewima, ograni~ewima,

preprekama da do|e do ispuwewa vlastite sudbine

ili do ispuwewa mira, pre svega, sa sobom, pa mo-

`da i sa drugima. Na drugoj strani, u ovim pesmama

postoji i to iskustvo ~e`we i taj poku{aj prevazila`ewa

zadatog `ivotnog kruga. U tom smislu pozicija

u kojoj se nalazi subjekt ovih pesama nije minimalisti~ka,

nije ni spokojna, ona je melanholi~na.

Ali u toj melanholiji i u toj vrsti iznudice subjekt

poku{ava da na|e spoznajni spokoj, dakle, da

preko refleksije spozna autenti~nu vlastitu poziciju

u svetu, da prepozna svet takav kakav jeste, `ivot

sa svim svojim silama i potresima koji ga ispuwavaju,

a potom da nagovesti, makar u jednoj vrsti

mitopejskog mi{qewa, {ta bi to mogao da bude neki

boqi izbor, neka druga~ija mogu}nost, neko

skladnije re{ewe. Ja vidim ulogu poezije i u tome:

ne samo da opisuje predmetni svet, ne samo da iskazuje

ono {to je vidqivo i lako dostupno, nego da poku{a

i da nasluti neke druge mogu}nosti, makar

one bile te{ko dostupne ili mo`da ne bi bile uop-

{te dostupne. Iskustvo ~e`we i iskustvo melanholije

jesu priro|eni jeziku poezije. Upravo zato {to

polazi od stvarnosti, poezija neprestano nastoji

da tu stvarnost prevazi|e. Polaze}i od jednog qudskog

vremena, ona poku{ava da bude govor koji }e

biti priro|en i drugim, potpuno razli~itim qudskim

vremenima. I tu se to pitawe ~e`we, to pitawe

melanholije, to pitawe mitopejskog govora name}u

kao nu`ni i sastavni deo svake pesme koja ho-

}e da pre|e granice dana u kome je nastala. I to iskustvo

~e`we, s jedne strane, ima ulogu konstituenta

pesni~kog iskustva. S druge strane, ono je va`no

da bi se razumela pozicija moderne jedinke koja naseqava

ove pesme, jedinke koja je po svojoj prirodi

melanholi~na, koja je svesna situacije u kojoj se nalazi,

ali koja, isto tako, zna da to nije jedini mogu-

}i svet, zbog ~ega ne pristaje, ni voqno, ni spokojno,

na ograni~ewa koja taj svet name}e. Ako poezija

na to ne pristaje, ako se ne povla~i potpuno u nemost,

nego i daqe govori i svedo~i o ovom svetu, onda

je slede}i korak da nagovesti i neku mogu}nost

razli~itu od one koja je u ovom ~asu zadata.

? U uvodnoj pesmi „Po~etak“ u motivu ugnutog

traga stopala na re~noj obali nazire se ova linija

transcendencije, jedan vid te`we ka imaginacijskoj

rekonstrukciji predmeta subjekatske pa`we.

Ovaj postupak reinterpretacije ubedqivi vrhunac

do`ivqava, ~ini mi se, u veoma uspeloj pesmi

„Egon [ile: ’Autoportret sa namr{tenim licem’,

1912“. U ovim stihovima uspostavqa se proces reverzibilnog

transcendiraju}eg iskustva, gde subjekt,

posmatraju}i [ileov „Autoportret“, do`ivqava

wegovu transcendiraju}u `equ, za~udnu i povratnu

mo} da gleda kroz o~i posmatra~a. Vladimir

Nabokov u pri~i „Venecijanka“ o`ivqava motiv

i slike stvaraju}i fantasti~ku interakciju

pripovedne stvarnosti i motiva sa slikarskog

platna. Ti ovde posti`e{ ne{to sli~no samo na

poetski primeren na~in, lirski suptilno, ali

igrivo, u dosluhu sa unutra{wim imaginacijskim i

intuitivnim signalima. No, subjekt tvojih pesama

svestan je ove `e|i za transcendencijom, ali i wene

nezaustavqivosti, uvode}i time, kao u pesmi

„Vidik“, na primer, zna~ajnu nijansu ironije. Krije

li se neka poeti~ka figura u tom reverzibilnom

gledawu i kolika je uloga ironije u tvom, i uop{te

u savremenom, postmodernom ili modernom, svejedno,

pesni~kom postupku?

: Ko, zapravo, gleda na na{e o~i i kakvo se sve iskustvo

nalazi iza svakog na{eg pogleda? [ile je jedan

od mojih omiqenih slikara, wegova biografija,

a pomalo i slike koje je uradio za kratkog, neobi~nog

i burnog `ivota, jesu gra|a za pesmu, ali i

za neki mogu}i roman. Uvek me je zanimao u portretima

raznih vremena, raznih qudi, raznih slikara

taj pogled. [ta se krije iza tog usredsre|enog pogleda,

kome je taj pogled namewen, {ta neko ko pred

nekim portretom stoji u tom pogledu sve mo`e da

prepozna? Da li sopstveno iskustvo, ne{to od svog

vremena, da li samo vreme u kom je taj portret nastao?

To je tako|e pitawe transcendencije, prevazila`ewa,

odzemqewa od onoga {to je zadato i od

onoga {to je lako vidqivo. U dosada{wim kwigama

pesama, od Podzemnog bioskopa pa zakqu~no sa Elementima,

uvek sam imao najmawe po jedan ciklus

pesama u kojima sam se bavio pitawima vidqivog i

nevidqivog, ~ulima lako dostupnog i ~ulima gotovo

nemogu}e dohvatqivog, onoga {to je tu pred nama

i onoga {to jeste jedna vrsta transcendiraju}eg iskustva

koje stoji iza onoga {to se na{em pogledu

otkriva i {to se na neki zavodqiv na~in predstavqa

kao jedino vidqivo, jedino autenti~no, jedino

~oveku dostupno iskustvo. To je problem koji me veoma

zanima i u poeziji i uop{te u kwi`evnom stvarawu:

pitawe horizonta, vidika, vidqivosti i onoga

{to prevazilazi svaki vidik, svaki qudski vidik,

vidik svakog vremena, horizont svakog qudskog

iskustva. Verujem da }u se time baviti i u svojim

budu}im pesmama, jer u tome prepoznajem temu koju

jo{ nisam do kraja zaokru`io. Mo`da }u jednom

sklopiti kwigu koja }e upravo biti sa~iwena od

mojih pesama iz mojih raznih pesni~kih kwiga koje

se upravo bave pitawem vidqivog i onim {to svaku

vidqivost prevazilazi.

Ako je re~ o ironiji, u mojim kwigama mogu}e je

pratiti kako se vidqiva ironija postepeno u mojim

pesmama smawivala. Kako su moje pesme postajale

melanholi~nije, ironija je postajala pomalo prigu-

{ena. Ali ne bih hteo da se pogre{no razumemo.

^ini mi se da sam uvek bio melanholi~an u poeziji,

a ~ini mi se i u stvarnom `ivotu. Na drugoj

strani, ironija je neminovni ~inilac moderne poezije;

zapravo, modernu poeziju prepoznajemo po prisustvu

ironije u woj. ^ak i kod velikih modernih

pesnika koji, na prvi pogled, svoje stihove udru`uju

sa patosom i koji govore iz emfati~ne, prili~no

uzvi{ene, pomalo sve~ane pozicije, i u wihovim

najboqim trenucima tako|e prepoznajemo jednu vrstu

ironijskog odmaka u odnosu na predmet pevawa.

Jer ako tog odmaka nema, onda, zapravo, predmet pevawa

postaje va`niji od samog pesni~kog ~ina i od

samog pesni~kog mi{qewa. Ironija je u poeziji

sredstvo koje poma`e da od neposredne stvarnosti

do|emo do refleksije o woj. Ironija nam omogu}ava

pesni~ko mi{qewe. Ona poma`e da budemo neo-

~ekivani, a neo~ekivanost u poeziji je ono {to nas

najvi{e uzbu|uje. Ako je neka pesma suvi{e predvidqiva,

ako su jezi~ka sredstva, pesni~ki postupak,

staja}a mesta, metafori~ki sklopovi u woj ve} vi-

|eni, ve} do`ivqeni, ve} apsolvirani, onda nas je

ta pesma, ~ak i ako govori o nekoj temi koja je su-

{tinski va`na, ~ak i ako je ona tim sredstvima

prili~no dobro uobli~ena, istinski izneverila,

jer smo to ve} negde ~itali, kod nekih drugih pesnika

u boqoj ili u jednako dobroj varijanti. A poezija

je neprestana potreba za prevazila`ewem sopstvenog

govora, za otkrivawem uvida koje jo{ nismo

prepoznali i za pronala`ewem re{ewa koja su

nam do sada jezi~ki i saznajno bila nedostupna.

Svaka pesma jeste istinska potreba i istinska potraga

za tim uvidima, za tim re{ewima, za tim neo-

~ekivanim situacijama u kojima postajemo malo

druga~iji i u kojima na neki na~in prevazilazimo

sami sebe. Tome slu`i poezija, a

ironija je taj neophodni dodatak bez koga se

51


kwi`evni magazin

tribina skd

tribina skd

52

kwi`evni magazin

u poeziji ne mo`e, ni kao pesnik ni kao ~italac.

? U nekim pesmama mo`e se prepoznati

nagiwawe ka veristi~kom izrazu i percepciji

sveta sa pokatkad neonaturalisti~kim detaqima.

Recimo, u pesmi „Gradska {etwa“, u kojoj pesni~ki

subjekt prisustvuje ostacima jedne smrti,

smrti goluba. U ciklusu „Susret sa ~itaocem“ svesno

zastupa{, u stvari, ovu pesni~ku liniju, liniju

elemenata od koje tvoj imaginativni ~italac, sagovornik,

o~ekuje vernost `ivotu, a na {ta najplasti~nije

upu}uje upravo tvoj autopoeti~ki stih:

„Pesmu treba nekako prizemqiti.“ U ~emu treba

tra`iti dobitak za poeziju: u slo`enom ili u nepretencioznom

do`ivqaju sveta? I da li je to univerzalno

na~elo, ili pak samo odgovara tvom trenutnom

ili na{em poeti~kom obzorju?

: U ciklusu „Susret sa ~itaocem“ oblikovao sam

jednu mogu}u implicitnu poetiku ove kwige, pa i

nekih svojih {irih iskustava sa poezijom, i kao pisca

poezije i kao ~itaoca poezije. U wemu sam nastojao

da iska`em i svoja razumevawa poezije i da

tom poeti~kom poslu pristupim na pomalo ironi-

~an na~in. Ali kad ka`em da poeziju treba nekako

prizemqiti, onda zaista mislim da je treba odvojiti

od ne~ega {to je ~ista apstrakcija, od ne~ega

{to je odsustvo svake konkretizacije, ne samo u vremenskom

ili prostornom smislu, nego je gubitak

svake supstance realnog qudskog iskustva. Poezija

mo`e da bude, apstraktna, imamo zaista izuzetne

primere takve velike poezije, ali ~ak i u takvoj poeziji

mi kao ~itaoci, pored ostalog, tragamo za nekim

kristalima na{eg iskustva i u velikoj poeziji

te kristale sopstvenog iskustva zaista prepoznajemo.

U onim ~asovima kad poezija postaje govor ni o

~emu, ni{ta ni o ~emu, onda se u tim ~asovima na

su{tinski na~in mimoilazimo sa wenim velikim

zahtevima. Kad ka`em da poeziju treba prizemqiti,

ho}u da istaknem jednu vrstu iskustva u ~itawu

i pisawu poezije. Poezija uvek mora da ima jednu

vrstu sidra, kotvu koja je ve`e i za jedno vreme i za

jedan prostor, kako god to vreme i taj prostor zamislili

i oblikovali, koja ve`e najpre za jedno stvarno

iskustvo, li~no, kolektivno, iskustvo jednog jezika,

iskustvo ~oveka koji mewa jezike, mewa prostore

`ivota, sad svejedno. Ali polaze}i od neposrednog

iskustva, poezija u tom iskustvu ne sme da

ostane, jer, ako ostane u granicama tog iskustva,

ona izneverava svoje velike razloge i postaje jedna

vrsta primewene umetnosti, ona, zapravo, ne uspeva

da prevazi|e po~etne razloge svog nastanka i ne

uspeva da se suo~i sa velikim izazovima. Tek u onom

~asu kada poezija, bivaju}i svejednako prizemqena,

dakle, autenti~na, u dosluhu sa najboqim izrazima

svoga vremena, tek u ~asu kada prevazi|e te svoje

po~etne razloge, mo`e da apeluje na ona druga iskustva,

na mogu}nost da pesme, recimo, mo`emo da ~itamo

i posle pedeset ili sto godina ili nekoliko

vekova, a da se u wima ni{ta nije izgubilo na dubini,

prodornosti. Kod velikih pesnika iz prethodnih

vremena ni{ta nismo izgubili od aktuelnosti

i tim velikim pesmama ne moramo da pi{emo fusnotu

da bismo ih razumeli: i kada se pojavi neki

toponim, neko ime, neki istorijski legendarni doga|aj,

mi mo`emo da ga razumemo na temequ dubqe

kulturne pozicije, ~ak i ako nemamo fusnotu, ~ak i

ako ne znamo o kom je mitskom junaku re~, ili ako

ba{ ne znamo gde taj toponim treba smestiti u razmerama

sveta o kome nam govori pesnik, vidimo da

u pesmama prepoznajemo neka dubqa i va`nija zna-

~ewa koja kao da su nastala u na{em vremenu i kao

da govore upravo o nama. U ~asu kada prepoznamo u

nekoj pesmi ma kog pesnika da je ta pesma namewena

nama, mo`emo biti sigurni da je taj pesnik postigao

svoj ciq i da ta pesma ispuwava onaj su{tinski

zahtev – da se ti~e nekoga. U tom ~asu mo`emo videti

da smo stupili na prag ozbiqne i velike poezije

i da ta poezija ispuwava razloge svoga nastanka.

? Vidi se da promi{qa{ i problematizuje{ ovaj

odnos, ne samo u ovom ciklusu. Nave{}u jednu drugu

pesmu, pesmu „Podstanar“, u kojoj se poigrava{, metafori~ki,

figurativno, sa samim prostorom teksta,

sa samom temom koju uzima{ kao kqu~ za izla-

`ewe iz sebe i stvara{ jednu fingiraju}u metafizi~ku

~e`wu za podstanarstvom u ~itao~evom

estetskom do`ivqaju. Kako zami{qa{ idealnog

~itaoca?

: To je jedno od onih pitawa koje bih radije zamenio

nego {to bih na wega odgovarao, jer na to pitawe

niko nema pravi odgovor. Danilo Ki{ je na to

pitawe odgovorio da idealnog ~itaoca zami{qa

kao samog sebe, u ~emu ne treba videti kwi`evnu

pozu, ve} pridavawe tvora~kih sposobnosti samom

~itaocu, jer takav ~italac bi mogao da u potpunosti

u|e u trag razre{ewu svih zahteva koji postoje

u izvornom tekstu. Setimo se Xojsa koji je o~ekivao

~itaoca koji }e `ivot provesti u ~itawu samo jedne

pi{~eve kwige. To je veliki zahtev i te{ko je

na}i takvog ~itaoca, ~ak i za tako velike kwige.

Svakako, pi{u}i, mi zami{qamo da neki ~itaoci

postoje. I ~ak kada smo potpuno svesni i s tom sve-

{}u spokojni da nema mnogo ~italaca poezije, ipak

verujemo da neki ~itaoci postoje. Sama ~iwenica

da pi{emo jeste jedna vrsta obra}awa. U ~asu kad

smo napisali pesmu stekli smo prvog ~itaoca, to

smo mi sami. Posle toga, kada pesmu objavimo u nekom

~asopisu ili u kwizi, dolaze drugi ~itaoci.

Mo`da idealnog ~itaoca i nema, onoga koji bi bio

u svemu saglasan, ne sa duhom autora, to ~ak nije ni

potrebno. Postoje ~itaoci koji sigurno mogu da

pro~itaju boqe od autora koji je tu kwigu ili tu pesmu

napisao. To tako|e jeste mogu}nost o kojoj vredi

razmi{qati, ja mislim da je ona u mnogim slu~ajevima

vrlo realisti~na. Ali postoje dobri i pronicqivi

~itaoci, uvek se obradujem kad se sretnem

sa nekim od wih. Postoje ~itaoci koji vam ka`u

dragocene re~i, ne samo re~i podr{ke i re~i ohrabrewa,

~itaoci u ~ijim utiscima, sugestijama, stavovima,

ne samo objavqivanim u kwi`evnoj kritici,

u svakodnevnim razgovorima, prepoznajete dubqe

~itala~ko iskustvo, jednu vrstu pronicqivosti.

Ta pronicqivost ~esto poma`e da neke svoje

situacije sa poezijom lak{e i boqe razre{imo. To

daje ne samo saznawe da postoji neko ko ~ita pesme,

to saznawe je jako va`no, jer bez tog saznawa pitawe

je da li bismo te pesme objavqivali. Svakako da

bih ih pisao, ali je pitawe da li bih ih objavqivao.

Uvek sam se najvi{e radovao kada sretnem nekog

~itaoca koga ranije nisam poznavao. Vrlo je lako

zamisliti da se, recimo, u jednoj zemqi koja nije

tako velika, obimom poput Srbije, svi ~itaoci poezije

me|usobno poznaju. To nije tako velika zajednica,

mnogo je mawa nego zajednica ~italaca pri~a,

neuporedivo je mawa nego zajednica ~italaca romana,

a da ne govorimo koliko je mawa od zajednice ~italaca

„Ve~erwih novosti“. Kada negde putujem, na

neko kwi`evno ve~e, ili kakvim slu~ajnim povodom,

kada mi neko ka`e da je pro~itao neku moju pesmu

ili kwigu, u mnogim od tih razgovora prepoznam

ne{to od ~italaca kojima se radujem i ~ije mi

re~i i pitawa daju jednu vrstu okrepqewa. Ja sam

takvim ~itaocima zadovoqan.

? U Elementima se ~esto bavi{ samim jezikom,

pitawem jezika, poetskog jezika, re~ima uop{te. U

ciklusu „Ime jezika“ nagla{eno tematizuje{ jezik:

da li je poetski jezik, ili jezik uop{te, zvuk

ili ti{ina? Citiram jedan tvoj stih: „Progovorio

sam samo svojim jezikom.“ Me|utim, u narednim

stihovima te iste pesme tvoj poetski jezik se implicitno,

gotovo neprimetno konstitui{e kao zapitanost.

Ova sugestija poetskog jezika kao zapitanosti

u dobroj meri je poeti~ka imanentnost Elemenata.

Uzvra}am svojom zapitano{}u. U ~emu se

prepoznaje priroda pesni~kog jezika i re~i, da li

u zvuku ili ti{ini? Da li je poezija govor ili }utawe,

re~ ili belina?

: U najkra}em. Sve je jezik. Kada samo pomislimo

u koje se sve svrhe jezik upotrebqava, vidimo, zapravo,

da on vrlo ~esto jeste predmet ozbiqnih zloupotreba.

Jezikom se pi{e i poezija, ali se jezikom pi-

{u i tabloidi. Jezikom se daju objave najdubqeg smisla

za koje je spreman moderni ~ovek, ali jezik je izraz

i najstra{nijih manipulacija kojima je moderni

~ovek izlo`en. Sve je jezik, ali mislim da je jezik

poezije upravo u ovom me|uprostoru koji si ozna-

~io: izme|u beline i re~i, izme|u govora i }utawa,

izme|u zvuka i ti{ine. Jezik poezije jeste i jedno i

drugo, nikako ne ili jedno ili drugo. Jezik poezije

podrazumeva i iskustvo stvarnosti i iskustvo onoga

{to stvarnost prevazilazi, i iskustvo ~ula i iskustvo

refleksije, i zvuk koji mora biti pokrenut da

bi neka re~ bila kazana i da bi se ta re~ ~ula, i iskustvo

ti{ine koje mora da postoji da bi neka re~

bila promi{qena pre nego {to bude kona~no izgovorena.

Jezik poezije je upravo u tom me|uprostoru,

vrlo velikom, u tom rasponu koji je ogroman, ali koji

se mora savladati i koji se mora povezati da bi

poezija bila govor koji jo{ vredi oslu{kivati, i

koji jo{ mo`e da nam ka`e neke va`ne stvari.

? Ako je tvoja pesni~ka kwiga usmerena prema otkrivawu

elemenata kao izdvajawu esencije iz sveta

pojavnosti, da li je onda poezija koncept obnove

pesni~kog bi}a ili bi}a uop{te? Kako ti to shvata{?

Da li poeziju shvata{ kao ~in rekreacije subjekta

kroz taj jezi~ko-ritualni ~in?

: Moderni subjekt je oslabqen. On je izgubqen u

mre`i modernih izraza manipulacije. Obasut je informacijama,

senzacijama, velikim i malim pitawima

svakoga dana, a sve to ve} u slede}em trenutku

ili najmawe u slede}em danu vi{e uop{te ne va-

`i kao ~iwenica, nego postaje ne{to {to smo zaboravili,

ne{to {to je u jednom ~asu obuzelo na{e

vreme i uzelo nam autenti~ne sadr`aje. Moderni

~ovek deluje kao niz kontradiktornih saznawa.

Mislim da je Bart rekao da je moderni subjekt rasut.

Ali sadr`aje te rasutosti on ipak mora da povezuje

u jednu celinu. Ne uspevamo uvek u tome, ali

tome moramo te`iti. Mene u poeziji, uporedo sa

statusom elemenata koje treba iznova potpisati ne

samo u poeziji, interesuje i status subjekta. Ko, dakle,

svedo~i o na{em vremenu, {ta misli i koji

izazovi ga okru`uju, u kojim situacijama se on na

najdubqi na~in samoprepoznaje kao moderni subjekt?

Svako od nas, svako od mogu}ih ~italaca poezije,

svako od onih koji o poeziji nikada ne razmi-

{qaju, svako od onih koji nikada nisu pro~itali

nijednu pesmu i koji za poezijom nemaju nikakvu potrebu,

ili su tu potrebu u sebi zatomili, {to je verovatnije

re{ewe, ali svako od nas jeste moderni

subjekt. A taj moderni subjekt je prinu|en da se suo~ava

sa vlastitim vremenom i da mu da dostojan odgovor.

Te{ko je dati dostojan odgovor kada ima toliko

mnogo pitawa, kada ima toliko mnogo sumwe i

kada ima toliko mnogo neizvesnosti. Gotovo da nemate

nijednu ta~ku oslonca u modernom vremenu za

koju bi subjekt rekao da je nesporna. Sve ~ega biste

se setili, sve za {ta biste rekli da je su{tinski

element jednog qudskog `ivota, to mo`da va`i za

nekoga od nas pojedina~no, za na{ individualni

stav, za na{e li~no iskustvo, za na{u kulturolo-

{ku poziciju, ali ve} za na{eg najbli`eg prijateqa,

za na{eg bli`weg ili za nekoga koga jedva znamo

ili koga uop{te ne poznajemo, to nije obavezuju-

}e. To je veliko pitawe. Qudi pro{lih vremena, a

ja ne prizivam sa nostalgijom ni bli`u ni daqu

pro{lost, prosto govorim o jednom iskustvu, imali

su odre|enu vrstu kategorijalnih principa koji su

im davali jednu vrstu koordinacije u svakodnevnom

svetu. U tim vremenima se `ivelo su{tinski sporije,

ali su bili druga~ije razre{eni odnosi izme-

|u dobra i zla. Dobro i zlo je bilo prepoznavano.

Setimo se da je u jednoj od svojih lucidnih analiza

Xorx Stejner rekao da se tek na polovini XX veka

pojavquju izazovi koji prevazilaze one stra{ne

apokalipse iz Otkrovewa Jovanovog. Tek negde u

~asu kada pada prva atomska bomba, ili u ~asu kada

se industrijalizuje smrt u koncentracionim logorima,

ili u ~asu kada bomba pogodi ~oveka i od wega

ne ostane nikakav trag da je bilo kad `iveo na

ovom svetu, toga zaista nema u Otkrovewu Jovanovom.

To je iskustvo s kojim se svega nekoliko posledwih

generacija prvi put suo~ava u iskustvu u

istoriji qudskog roda. Modernom subjektu zaista

nije lako da se prepozna u tom iskustvu, da prvi

osmisli neka nu`na, va`na pitawa i va`ne odgovore

u poeti~kom smislu, u kulturolo{kom smislu, u

qudskom smislu, u eti~kom smislu. On vaqa da ka`e

{ta je wegov odgovor na sve te izazove i kako on mo-

`e da konstitui{e sebe kao osobu spremnu na te

izazove i sposobnu da tim izazovima odgovori, a da

posle toga i daqe bude na najvi{im izrazima modernog

samorazumevawa. Neke odgovore smo zatekli,

ali pitawe je koliko ih stvarno imamo, jer su

ti odgovori suvi{e tradicionalni, ne uva`avaju

novo iskustvo, vi{e nisu upotrebqivi, ponekad

~ak deluju arhai~no i demantuju sami sebe. Za nova

vremena potrebno je smisliti nove odgovore.

Bojim se da jo{ nismo po~eli da ih smi-

{qamo.

53


kwi`evni magazin

otisci

otisci

54

kwi`evni magazin

Dejan Mihailovi}

KAN-KAN ANTOLOGIJA

ubiteqi lirske poezije i kwigoqupci

{to danas prebiraju po sve

Q

re|im kwi`arama u gradu, koje jo{

nisu pretvorene u narodu toliko potrebne

parfimerije, mogli su u protekle

dve godine nai}i na jednu gotovo

neprime}enu i, najbla`e re~eno,

pa`we vrednu antologiju.

Sa potpisom izdava~a i

{tampara pod intrigantnim

i katalogizovanim nazivom

„BeoSing“, pojavila

se jo{ 2005. godine podebela

kwiga pod naslovom Antologija

lirske poezije,

koju je „izabrao i priredio“

@ivojin Jankovi} – sva je

prilika kwi`evni poslenik

koji ovom zbirkom ulazi

u antologijske primere

srpskog izdava{tva.

Ve} same korice, sa deset

metara udaqenosti, obe-

}avaju nesumwivu zabavu i

nagove{tavaju golicava uzbu|ewa:

na wima jedna Tuluz-Lotrekova

igra~ica

kan-kana visoko di`e desnu

nogu i sabla`wivo otkriva

uglavnom mu{koj publici

iz „Mulen ru`a“ svoje bestidne

bele kilote, ispod

kojih vrebaju crne podvezice.

Ovakav dizajn na prvi

pogled name}e zakqu~ak da

bi ~italac me|u koricama

kwige mogao da otkrije sve

one u`itke koje pru`aju

najlep{i primeri francuske

lirike. Kako je, me|utim,

doti~ni prizor tokom

proteklog veka postao isto

toliko svojina i za{titni

znak EU kao celine, u Antologiji

koja se ovako najavquje

moglo bi se o~ekivati

i prisustvo nema~ke, engleske, italijanske, {panske

i jo{ verovatno poneke druge evropske nacionalne

kwi`evnosti.

Ali, ve} na prvoj strani „Predgovora“, iz pera

urednika koji je isto {to i autor antologije, dakle

@. Jankovi}a, ~itaocu se nedvosmisleno razvejava

ova kan-kan predrasuda: „Osnovna karakteristika

ove antologije je da obuhvata srpsko – lirsko pesni{tvo

odre|enog perioda, a kwi`evnom i kulturolo{kom

lepotom zadovoqava najvi{e esteti~ke

norme.“ Ostavi li po strani pitawe gde se denuo

predikat i {ta bi mogao zna~iti izraz „kulturolo{ka

lepota“, uporni ~italac sve vi{e uvi|a da

autor antologije udara u `icu esteti~kih merila

i to mu odnekud zvu~i poznato. Npr.: „Ova antologija

pored drugih kriterijuma,

osnovno merilo za izbor

pesama je esteti~ko.“

Ili: „Osnovno obele`je

ove Antologije je esteti~ko,

lepota pesme je osnovno

merilo i karakteristika –

ose}awe je izraz lirske pesme,

a ne ma{ta i ve{tina.“

To jest: „Esteti~ko merilo

pesme ispoqava se u ritmici,

harmoniji, poruka pesme

i snaga uticaja na korisnike

poezije, ispoqavawe apsolutno

lepog.“

Kada se najzad iskobeqa

iz ovakvih antologijskih

primera srpskog jezika i

stila, koji o~igledno ni sami

nisu ostali po{te|eni

ratnih razarawa, dosad ve}

prili~no zamajani „korisnik

poezije“, i daqe ne mare}i

za eau de cologne i Moulen

rouge, najzad zaboravqa i

na kan-kan korice, i na nesretni

„Predgovor“, kupuje

kwigu za svega 540,00 dinara

(ukqu~uju}i PDV), i sa

fiskalnim ra~unom u xepu,

u dubini no}nog mira, okre-

}e se izboru i pesmama iz

Antologije.

Ne slute}i da su dosada{wi

neo~ekivani

prepadi „BeoSingovog“

urednika i antologi~ara

na ~itao~eve predstave

o formalnoj logici

i srpskoj gramatici

tek neznatna nezgoda u

odnosu na ono {to tek

sledi, korisnik antologije,

od uvodne pesme,

„Hajd’mo, o muzo!“ Jovana

Du~i}a, do zavr{ne,

„Pesnik i pesma“ Milete

Jak{i}a, po~iwe da ~ita, zatim da pregleda i

upore|uje, i najzad da prebrojava lirske primere u

izboru @. Jankovi}a.

Ve} dakle na po~etku, na{ uporni kwigoqubac

ose}a da je namirisao obilatu upotrebu jo{ jednog

od ~uda moderne tehnologije i stonog {tamparstva:

uporednom analizom, u kratkom roku koliko

mu je potrebno da prelista 314 stranica klasi~nog

formata ove antologijske antologije, on sa nevericom

utvr|uje da je @ivojin Jankovi}, u svojoj

{tamparsko-izdava~koj kuhiwi, sme{tenoj zbog ne-

~eg u Ba~vansku ulicu u Beogradu, skenirao i u svoju

antologiju, pod svojim imenom, preneo kompletnu

Antologiju novije srpske lirike Bogdana Popovi}a!

(Objavqene prvi put 1911. godine i pre-

{tampane do danas bar dvadesetak puta!)

Iako ne mo`e zaobi}i tvrdwu, nagla{enu i na

zadwoj korici ove kwige, da je prire|iva~ (tj. wegova

malenkost @.

Jankovi}) „nastojao

da na osnovi postavqenih

kriterijuma

napravi najboqi izbor“,

na{ stari dobri

~italac ponovo

se vra}a „Predgovoru“

i u wegovih ciglo

30-tak redova

nikako ne mo`e da

prona|e ni jedan jedini

kriterijum.

Ali zato nalazi da

je prire|iva~ do-

{ao do neverovatne

i, u odnosu na Bogdana

Popovi}a, potpuno

nove ideje: da podeli

antologiju u

tri dela, tri istorijska

perioda, dodu{e

identi~na kao

i kod Bogdana Popovi}a

(Prvo doba,

posle 1840, Drugo

doba, posle 1880, i

Tre}e doba, posle

1900. godine), ali

koja }e originalno

svesti na kudikamo

jednostavnije nazive:

Doba, Doba i Doba!

Vaqda nezadovoqan

Popovi}evim

uplitawem matematike

u liriku, @.

Jankovi} je iz svoje

skenijade izbacio

numeri~ke oznake pomenutih perioda i umesto Popovi}evog

Prvog, Drugog i Tre}eg doba ostavio,

dakle, samo Doba, Doba i Doba.

Pored ovog nesumwivo zna~ajnog postmodernisti~kog

doprinosa, @. Jankovi} je u odnosu na Antologiju

novije srpske lirike Bogdana Popovi}a

uneo jo{ dve jednostavne, ali zato ingeniozne novine:

1) dao je sadr`aj izabranih pesama (umesto

Popovi}vog sadr`aja u kome se antologija deli na

„Uvodnu pesmu“, „Prvo doba“, „Drugo doba“, „Tre}e

doba“ i „Zavr{nu pesmu“); i 2) izbacio je spisak

pesnika i spisak naslova i prvih stihova koji postoje

u Popovi}evoj antologiji.

Na ovaj na~in prire|iva~, urednik, {tampar,

skener-majstor i autor izbora, sadr`aja, kriterijuma

i „Doba, Doba i Doba“, @. Jankovi}, pomogao

je ve} pomalo umornom ~itaocu da po naslovima iz

sadr`aja kona~no detaqno uporedi izbore pesama u

obe antologije i privede svoje nalaze kraju slede-

}im svodom:

Od 169 pesama iz antologije Bogdana Popovi}a

@. Jankovi} je izbacio 18 (me|u wima Zmajevu pesmu

Ded i unuk i [anti}evu Ve~e na {koqu), a umesto

wih dodao svoje 23.

Suma sumarum,

ove 23 pesme predstavqaju,

pored punog

sadr`aja i epohalnog

„Doba, Doba

i Doba“, ne samo

krucijalan doprinos

@. Jankovi}a

srpskim antologijama,

nego i krunski

dokaz da, sad je ve}

jasno, prevareni ~italac

i korisnik

lirike koji je kupio

ovu antologiju –

svoj uzalud sa~uvani

fiskalni ra~un, sa

sve kupqenom robom,

mo`e da baci u

|ubre.

55


se}awe

Svetlana Nenadovi}

O DU[KU RADOVI]U

(29. novembar 1922 – 16. avgust 1964)

56

kwi`evni magazin

okreta~ lista „Poletarac“, glavni

urednik i wegova du{a, Du{ko

P

Radovi}, tih sedamdesetih, posle

godina izolacije, nije bio rado vi-

|en u medijima. O~arana listom,

zatra`ila sam da me primi tada-

{wi direktor Radio Beograda,

Branko Dadi}, izlo`ila svoju nameru i, za~udo,

dobila dozvolu da Du{ka Radovi}a pozovem na

razgovor.

U studiju XIV, malom studiju za govorne emisije,

gost se qubazno rukuje sa snimateqem Darkom

Radowi}em, se}a ga se sa nekog ranijeg snimawa

i, vidno raspolo`en, odgovara na sva moja

pitawa. Na pitawe za{to se imena autora tekstova

upisuju tek na posledwoj stranici, pa ih

~ak ponekad i nema kad su u pitawu neke krilatice

ili kratki aforizmi, odgovara da je deci

svejedno KO, a va`no [TA je napisano. Na pitawe

ko je autor poruke „^uvaj mamu da ti dugo traje“

ka`e „Ja“, gledaju}i nekako u stranu, kao da

mu je neprijatno. Zahvaliv{i mu u ime svih mama

na svetu zavr{avam razgovor koji je trajao desetak

minuta. Na`alost, snimak nije sa~uvan, a

ja po se}awu nipo{to ne bih smela da citiram

dragocene re~i kojima je moj gost govorio o listu,

saradnicima, iznosio svoj stav o odnosu dece

i roditeqa, koji se, uostalom, kroz wegove

pri~e, pesme i aforizme mo`e doznati.

Silaze}i zajedno niz stepenice, razgovaramo,

on o svom ve} odraslom sinu Milo{u, ja o

mom sinu Marku, dvogodi{woj bebi, koji nisu

nikad, ali nikad, pocepali nijednu stranicu nijedne

kwige, ma koliko bili mali.

Idu}e godine, na otvarawu izlo`be karikatura

„Pjer ’75“ sala u Domu omladine je prepuna.

Svi pu{e, galame, dovikuju se, izlo`enim karikaturama

se skoro ne mo`e pri}i. Tu je i ona, kasnije

~uvena, karikatura Du{ana Petri~i}a sa

koje gleda svevide}e oko Du{ka Radovi}a. Pokazujem

mom sinu prvo karikaturu, a posle Du{ka

Radovi}a li~no, jer je on tako|e tu, obavijen duvanskim

dimom.

Odjednom, kao da je si{ao sa zida, Du{ko Radovi}

kr~i put kroz brbqivu gomilu, prilazi

mom sinu, pru`a mu ruku i, ne gledaju}i mene, ka-

`e: „^uvaj mamu da ti dugo traje“! Okre}e

se i odlazi.

Moj sin ga je ~uo. Ja jo{ uvek trajem.

[TA JE DETE

Dete je kad se ne pazi

Kad se rodi samo pa mama pla~e

Dete je da tata ne ostavi mamu

Dete je da se nema drugo dete

Dete je {to mama rodi vaspita~ici

Dete je da se nekom ostavi

Da se poqubi kad se ostavi

Dete je da se `ali

Kad nema nekog da ima traume

Dete je kad nije ni{ta

kad li~i nad nekog

da bude ne{to drugo

kad nije mu{ko dete

Dete je da je problem

da ne mo`e napoqe

da ne}e nikad vi{e

Dete je kad umre

[to se voli kad se nema

Du{an Radovi}

More magazines by this user
Similar magazines