pdf - anarhija/ blok 45

Fredi Perlman
Reprodukcija svakodnevnog
`ivota i drugi eseji
Uvod u Zver (1)
Porodi~na biblioteka br. 5
anarhija/ blok 45

2
O knjizi i piscu (tekst za zadnjih korica {tampanog izdanja)
Kritika institucija i trendova modernog kapitalizma obuhvatila je skoro njegove vidljive
posledice, ali se ~udno uste`e da dirne u njegovo nevidljivo sredi{te: kapital. Od pri~e o
nepravdama i {tetnim posledicama kapitalizma, do zahteva da se on u~ini pravednijim i
manje {tetnim, samo je jedan korak. Zato je mo`da dobro vratiti se na po~etak.
[ta je to kapital? [ta znamo o tom faktoru koji stoji stoji iza svih tih kulisa: MMF, Svetske
Banke, Buvljaka, ideologija, teku}e politike? Odakle dolazi, ~ime se hrani, kako se pokre}e taj
d`inovski metabolizam? [ta znamo o njegovim manevarskim sposobnostima, o~igledno
izuzetnim, jer je mu je uspelo da izmanevri{e i apsorbuje sve: i svoje neprijatelje (komuniste,
levi~are, antiglobaliste, anarhiste, zabrinute keve) i svoje doju~era{nje gospodare
(“kapitaliste”)?
Ne postoji bolji uvod u Zver od tekstova koji ~ine okosnicu ove zbirke: Reprodukcija
svakodnevnog `ivota se bavi njenim metabolizmom, a Stalna privla~nost nacionalizma i odlomci iz
Perlmanovog remek-dela, Protiv Levijatana, protiv njegove Pri~e, prapo~etkom, dinamikom i
logikom njenog pohoda na svet.
“Otpor je jedina ljudska komponenta ~itave pisane istorije. Sve ostalo je bilo napredovanje
Levijatana. Za mene se podrazumeva da je otpor jedini prirodni ljudski odgovor na
dehumanizaciju; tu nema {ta da se pravda i obja{njava.” — Protiv Levijatana, protiv njegove
Pri~e, 1983.
*
Fredi Perlman (Fredy Perlman, 1934-1985): Pisac i teoreti~ar, jedan od najzna~ajnih modernih
kriti~ara kapitalizma i religije Progresa. Ro|en u ^e{koj, odrastao u Boliviji, najve}i deo `ivota
proveo u SAD. Izme|u 1963-66. `iveo u Zemunu i Beogradu, gde je doktorirao na pravima i
ekonomiji. Jedno vreme radio kao predava~ na univerzitetima u Kalamazu (Mi~igen) i Torinu.
Obi{ao fi}om dobro par~e ju`ne, zapadne i severne Evrope i u~estvovao u pobuni maja 1968.
u Parizu. Osniva~ i urednik {tamparsko-izdava~ke kooperative Black & Red (Detroit), me|u
~ijim se brojnim izdanjima nalazi i prvo ameri~ko izdanje knjige Gija Debora Dru{tvo spektakla.
Uz D`ona Zerzana i rani Fifth Estate (~asopis, tako|e Detroit), najzaslu`niji za pro{irivanje
radikalne dru{tvene kritike na kritiku Civilizacije u celini. Autor satiri~nog Priru~nika za
revolucionarne vo|e, epistolarnog romana Pisma pobunjenika, fascinantne istorijske studije Protiv
Levijatana, protiv njegove Pri~e i poetske istorije oblasti Detroita, pisane iz ugla njenih
prvobitnih stanovnika, Tesnac (The Strait), koja je ostala nedovr{ena. U ovoj zbirci je
sakupljeno nekoliko eseja napisanih u periodu 1969-1984, me|u kojima su i dva najpoznatija:
Reprodukcija svakodnevnog `ivota i Stalna privla~nost nacionalizma.

3
Izvori
Anything Can Happen, Phoenix Press, PO Box 824, London, N1 9DL, 1992.
Against His-Story, Against Leviathan, Black & Red, Detroit, 1983.
Having Little, Being Much: A Crhronicle of Fredy Perlman’s Fifthy Years, by Lorraine
Perlman, Black & Red, Detroit, 1989.
Bez prava na prevod i prate}e tekstove.
Svi originalni tekstovi objavljeni su u anticopyright re`imu.
Prevod, priprema i prate}i tekstovi: Aleksa Golijanin
Korektura: Du{anka Golijanin
Korice: Tarik Alimanovi} i A. G.
Na koricama: Seneka Indijanci (“Irokezi”) za vreme prole}nog obreda
pro~i{}enja; rezervat Allegany, Coldspring, New York, 12. april 1942.
“Oni koji su nekada imali malo i bili sve, sada imaju mnogo, ali su ni{ta.” —
Fredi Perlman, Reprodukcija svakodnevnog `ivota, 1969.
blok45@eunet.yu
Decmbar, 2003.
anarhija/ blok 45 nema nikakve veze ni sa jednom politi~kom ili nevladinom
organizacijom, niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu, Srbiji ili u ovom
delu sveta predstavlja kao anarhisti~ka (o levi~arima, ma {ta to zna~ilo danas
ili oduvek, da ne govorimo). Za anarhiju/ blok 45 ideologija anarhizma je bez
ikakvog zna~aja. Izvesna terminolo{ka podudarnost je slu~ajna i za sada
predstavlja izvor mnogih zabavnih, ali ponekad i vrlo zamornih
nesporazuma.
“Ova avantura nema ime. To nikada ne treba gubiti iz vida. Koje ime, koji
izam prika~iti toj `elji da `ivot bude ^udo, a ne samo u`as, rmbanje i patnja?
Ja ne znam nijedno, niti sam ga ikada tra`io. Anarhija? Anarhizam? Nemojte
me zajebavati.” — Po~nimo ljubav iz po~etka, blok 45, 2002.

4
Sadr`aj
Zahvalnica 5
Posveta 6
Fredi Perlman ponovo u Beogradu 7
Reprodukcija svakodnevnog `ivota 13
Stalna privla~nost nacionalizma 27
Teze o prodiranju egokrata 48
Lorejn Perlman: Putovanje na Aljasku 52
Protiv Levijatana, protiv njegove Pri~e (odlomak) 53
Progres i nuklearna energija: Uni{tavanje kontinenta i njegovih ljudi 61
Biografija 66
Bibliografija/ Veb arhive 69
D`on Zerzan: Se}anje na Fredija Perlmana 71

5
Zahvalnica
U toku rada na ovoj knjizi imali smo veliku podr{ku na{ih prijatelja:
Lorraine Perlman, koja je pozdravila objavljivanje ove zbirke, poslala nam nekoliko
izdanja Black & Red i iz prve pogodila da je Blok 45 na Novom Beogradu!
Kevina Tuckera iz Coalition Against Civilization, koji se prvi odazvao na na{u
poruku i uputio nas na Lorraine,
Jasona McQuinna, urednika Anarchy: A Journal of Desire Armed, koji je Johnu
Zerzanu prosledio na{u molbu da napi{e nekoliko re~i o svom poznanstvu sa
Perlmanom,
Johna Zerzana koji je to i napisao i
Alice Parman iz Eugena, Oregon, koja nam je taj tekst prosledila.
Hvala vam svima!
anarhija/ blok 45, septembar 2003.

6
Posveta
“^im ljudi prihvate novac kao zamenu za `ivot, prodaja `ive aktivnosti postaje uslov
njihovog fizi~kog i dru{tvenog opstanka. @ivot je zamenjen za pre`ivljavanje…
~ovekova aktivnost je ‘produktivna’, dru{tveno korisna, samo u obliku prodate
aktivnosti. A sam ~ovek je produktivan ~lan dru{tva samo ako su njegove
svakodnevne aktivnosti prodate aktivnosti. ^im ljudi prihvate uslove ovakvog oblika
razmene, njihova svakodnevna aktivnost poprima oblik op{te prostitucije.”
“Svaki put kada ~ovek proda svoj rad… on obnavlja uslove za dalje iznajmljivanje
rada i eksploataciju drugih ljudi. Nijedan ~ovek ne bi dobrovoljno prodao svoju ruku
ili svoje dete za novac; ipak, kada ~ovek svesno proda deo svog radnog `ivota u
zamenu za pre`ivljavanje, on time ne reprodukuje samo uslove koji od prodaje
`ivota ~ine nu`an uslov njegovog opstanka; on time stvara uslove u kojima ta prodaja
postaje uslov opstanka i za druge ljude.”
“Kada ljudi ne bi vi{e prodavali svoju `ivu delatnost, sva impotencija kapitala bila bi
odmah otkrivena; kapital bi prestao da postoji… Ali, svaka propu{tena prilika da se
odbaci otu|eni, prinudni rad samo uve}ava zalihu rada kojom kapital nastavlja da
kupuje na{e `ivote.” — Fredi Perlman, Reprodukcija svakodnevnog `ivota, 1969.
“A: Svoju decu ne bismo prodali niza{ta na svetu. A ipak ih od malih mogu u~imo
samo jednom: kako da se {to bolje prodaju na tr`i{tu rada. Zar to nije pomalo…
~udno?
*
B: Draga moja, ~udna je tvoja frizura, a to o ~emu pri~a{ je bolesno. To je slika i prilika
odnosa u kojima `ivimo (~uo sam kako pri~aju izme|u sebe dve istinski zabrinute
keve)…” — Eseji o robi, vrednosti i `ivoj vagi: Priru~nik za mlade roditelje, Blok 45, 2003.
Ova knjiga je posve}ena prvoj generaciji roditelja koja svoju decu ne}e slati u {kole,
pa na posao.
A. G.
*

7
Fredi Perlman ponovo u Beogradu
Pregled tekstova
U ovom izdanju Porodi~ne biblioteke donosimo nekoliko izuzetnih tekstova pisanih u
vreme kada su i vrapci, osim o ljubavi i plavom nebu, ~avrljali o feti{izmu robe, vi{ku
vrednosti i prvobitnoj akumulaciji kapitala.
U me|uvremenu, jezik ljudi se promenio. Promenila su se i pitanja, tako drasti~no i
temeljno da ih vi{e, zapravo, i nema. Sve dileme zamenilo je besmisleno i isprazno
glo`enje oko istog.
S jedne strane, sve manje, nude nam kapitalizam u ime Marksa, a sve vi{e to isto,
samo u ime “ve}e participacije radnika i gra|ana” u ne~emu u ~emu ve}
participiramo i to do gu{e. 1 S druge strane dovikuju nam da prekinemo sa svim tim
glupostima: tu je samo kapitalizam, “onaj pravi”. I to bi trebalo da je sve? Da, sve.
Svetla Budu}nost, koja se danas zove Normalan `ivot, ne dopu{ta ni{ta manje od
toga i ni{ta osim toga.
Ne{to je u toj modernoj raspravi o~igledno postavljeno jako lo{e. Naime, nema
rasprave. Svuda isto. Sve drugo je postalo nebitno, do ta~ke u kojoj je postalo
nepojmljivo.
Do{li smo u bizarnu situaciju da sama pomisao na ne{to {to nije kapitalizam odmah
di`e bauke jedne ideologije koja se dugo i la`no predstavljala kao jedina alternativa.
Katastrofalne posledice te ideologije jo{ uvek su toliko sve`e da nismo ni primetili da
smo iz ~eljusti, samo skliznuli u `eludac istog ideolo{kog ~udovi{ta.
Zar je bitno da li ovu sumanutu, progresisti~ku utopiju neko podr`ava sa leva ili sa
desna? U oba slu~aja proizvodnja mora da bude masovna i da se odvija bez zastoja:
“Svako ko dirne u proizvodnju dobija svoje. Kapitalizam i oni koji mu se
suprotstavljaju sede zajedno na le{u proizvo|a~a, ali proizvodnja mora da te~e.”
(Alfredo M. Bonano, Oru`ana radost, 1977) U oba slu~aja, vlast mora da postoji:
masovnu proizvodnju nije mogu}e organizovati bez masovne prinude i kontrole. U
svakom od tih aran`mana, sve ko{ta. Prema tome, svako mora da radi. A po{to mora
da radi, normalno je da nema kad da se bavi drugim pitanjima. Zato su tu na{i
izabrani i stru~ni predstavnici – ili prosve}eni (i manje prosve}eni) diktatori, ukusi su
razli~iti.
Osim nu`ne unutra{nje podele (Ma{ini su potrebni svi profili radnika: robovi, lovci
na robove, goni~i robova, ali i rezervni robovi – nezaposleni), ova idealna konstelacija
donosi nam jo{ ne{to. U svakom njenom modalitetu pred nama se otvara, tako {to se
zatvara, svaka perspektiva: masovna proizvodnja, masovna potro{nja i neprestana
akumulacija mo}i mogu da vode samo ka masovnom sagorevanju svega. Kolaps se
ve} dogodio i traje, samo {to nam se tim povodom niko iz ovog politi~kog spektra
(levica-desnica-centar) jo{ nije obratio.
1 Za detalje ove i sli~nih ponuda, koje nam sti`u iz “crvenog” dela spektra, pitajte @arka
Kora}a i druge levi~are iz kruga dvojke.

8
Uvek ista pri~a i tako podmuklo ista, da ostajemo nemi, bez odgovora, ali i bez
pitanja: te{ko je u tom neprestanom smenjivanju istog uo~iti one bitne nijanse, obrte
koji ozna~avaju po~etak neke nove dinamike, nekog novog trika kapitala. Kao {to
}emo videti u tekstovima koji slede, socijalizam komunista-marksista bio je samo
jedan od tih trikova.
Ipak, sve najgore dru{tvene posledice kapitalisti~ke utopije jo{ uvek se vezuju samo
za jednu njenu inkarnaciju: “komunizam”. Zato se uspomena na nju neprestano
podsti~e; ona poma`e da se sav govor ovog dru{tva isprazni, tako {to se neprestano
usmerava ka trivijalnom i fantasti~nom: Za koga }emo da glasamo ve~eras? Koji
gazda bije manje? Da li bi na presto trebalo da do|e pravedni i mudri kralj?
Za to vreme, u kro{njama i sve ~udnije plavom nebu lebde neka druga pitanja: [ta je
ovo? @ivot? Dugujemo li mi to nekom ne{to pa da mora tako?
Fredi Perlman ka`e da ne dugujemo.
I jo{ ka`e da se ne optere}ujemo nazivima. To je nebitno:
“Anarhista ima svakakvih, kao i ljudi unutar ~ove~anstva. Neki anarhisti razlikuju se
od marksista samo po tome {to su lo{ije obave{teni. Oni bi da Dr`avu zamene
mre`om kompjuterskih centara, fabrika i rudnika kojima bi ‘upravljali sami radnici’ ili
neki anarhisti~ki Sindikat. To se vi{e ne bi zvalo Dr`ava. Sama promena naziva
proterala bi Zver.” (str. 114-115)
Nazive mo`emo da menjamo koliko ho}emo, pitanje ostaje isto. A to nije pitanje re~i,
jer iza razli~itih re~i mogu da stoje isti odnosi, ista ideja `ivota. Da nije tako slavno
pukao i “socijalizam” bi mogao da poslu`i kao natpis na groblju pored rudnika ili kao
etiketa za martini.
Istina je da nam treba i novi jezik. Ali, ne i jezik u kojem }e svaka re~ nu`no biti nova.
To nije presudno. Taj jezik, trapav i grub kao i svaki pojmovni jezik, bi}e nov utoliko
{to }e ponovo otvoriti sva pitanja. To je jedini kriterijum za precizno razdvajanje
starudije od onoga {to jo{ uvek brije. Bi}e to jezik koji vi{e ne okleva.
Zato ne}emo mnogo da mrsimo. Zver je tu, preti nam svima i zove se kapitalizam.
Strana re~, kao {to bi trebalo da nam budu strani i odnosi koje ozna~ava.
Izgovara se s mr`njom.
Ovaj izgovor trebalo bi da postignete sa lako}om.
*
To je prvo {to mi je palo na pamet kada sam seo da napi{em neku re~ o Frediju
Perlmanu. Po{to upoznavanje s njim ionako sledi, misli su mi odlutale ka nekim
pitanjima koja su se u ovom ideolo{kom stampedu ka svetloj budu}nosti (koje nema)
o~igledno izgubila iz vida.
Objavljivanje ovih tekstova smatrali smo va`nim iz jednog prostog razloga: ko je
danas, me|u svim tim neprijateljima kapitalizma, ~ije proteste mo`emo da pratimo u
sada ve} predvidljivim sezonskim intervalima, u stanju da u nekoliko re~i objasni {ta
je to kapital? Da nam objasni njegovu logiku, metabolizam, sastavne delove?
Za{to je to va`no? Zato {to je oduvek bilo va`no prona}i vitalne ta~ke u telu Zveri.
Razbijanje kulisa, koliko god bilo po`eljno kao gest (za{to samo tokom protesta?
Za{to tu uvek mora da bude neki spektakularan povod?), poruka da smo tu i da ne
prihvatamo postoje}e stanje, ne vodi nikud ako po~iva na iluziji da naprsline na
kulisama sistema dopiru i do njegovog jezgra. Ovaj sistem ne po~iva u svojim

9
vidljivim institucijama ve} u na{im svakodnevnim odnosima. To je prostor njegove
neograni~ene vladavine. Kako u tome uspeva? Koji su to odnosi? Koje su to vitalne
ta~ke od kojih zavisi uspeh ili neuspeh tog poku{aja?
S druge strane, ~ini se da kriti~ka misao do`ivljava pravu renesansu. Vidimo da je na
tom talasu nedavno zajahala i Madona. Ne{to ranije, ekscese kapitalizma, posebno
njegove neoliberalne varijante, osudio je i Papa. Prostor za kritiku zapravo nikada
nije bio {iri i slobodniji – a kritika tako temeljno li{ena svih dru{tvenih posledica. Te
`alopojke i kletve se mo`da di`u do neba, ali ovde, dole, to zna~i ni{ta.
Ovim ne umanjujem edukativni zna~aj tekstova u kojima su brojni, posve}eni
aktivisti i teoreti~ari sagledali prakti~no sve nepravde i katastrofalne posledice
kapitalisti~ke utopije. Nema izgovora da se to {tivo dobro ne pro~e{lja, da se ne nau~i
{to vi{e i da se ta saznanja ne {alju dalje. To, me|utim, mnogim aktivistima i
teoreti~arima nije smetalo da, u skladu sa svojim “odgovornim” i “realpoliti~kim”
kredom, svoje zahteve ograni~e na uvo|enje pravednijeg i manje {tetnog oblika tog
istog re`ima. 2 Sistem koji stalno podgreva iluziju da se nalazi na korak od
racionalizacije, od ukidanja nepotrebnih ekstrema i nepravdi, oma|ijao je svoje
moderne kriti~are i uspeo da ih ve`e za projekte koji tragaju za nekom pravednijom,
humanijom i ekolo{ki korektnijom nagodbom sa kapitalom. Odatle taj sumorni utisak
koji ostavljaju svi ti “skromni predlozi”: neverovatno je koliko se energije ula`e da bi
se sa~inili izvanredno obimni i detaljni dru{tveni projekti koji poku{avaju da nam
sam kapital, kroz njegove sastavne delove i prate}a isparenja – rad, tr`i{te, vrednost,
tehnologiju, specijalizaciju, vladaju}u ideologiju potreba – prika`u kao neutralan
potencijal koji samo treba staviti pod “demokratsku kontrolu” i “usmeriti ka ljudskim
ciljevima”. 3
Ipak, ono najtragi~nije do~ekuje nas na ulici. Ljudi koji svakodnevno prodaju svoj rad
za novac tra`e ni`e cene, vi{e para, ve}u sigurnost za sebe i svoje porodice. Samu
prodaju niko ne dovodi u pitanje.
Istina je prosta: svojim pristankom na svet u kojem sve ko{ta mi smo unapred pristali
na sva budu}a poskupljenja; svojim pristankom na ulogu najamnih robova mi smo
unapred pristali na neprestano pogor{avanje svog polo`aja. Tu zaista “nema ni~eg
li~nog”: to je ugra|no u samu prirodu svakog na mo} i profit usmerenog sistema. I
bogati i siroma{ni oma|ijani su istom ideologijom Potreba, dele istu kulturu koja lu~i
samu ideju bogatstva i siroma{tva. “Realizam” ne vodi nikud: svaka nagodba sa
kapitalom, na njegovom terenu i na njegovom jeziku (ve}e plate, sigurnija radna
2 Proverite sami. Dobre analize, obilje materijala, ~udni zaklju~ci i jo{ sumnjiviji predlozi: Jerry
Mander (sigurno najsvetliji primer), Susan George, Herman E. Daly, David Morris, David
Korten, Kevin Danaher, John Cavanagh, itd. Sajtovi (linkovi }e vas odvesti dovoljno daleko):
corpwatch.org, turnpoint.org, ratical.org, tni.org, zmag.org. Najbolju i najobimniju zbirku
tekstova priredili su Jerry Mander i Edward Goldsmith: The Case Against The Global Economy
(Sierra Club Books, 1996). Ipak, hit je postala No Logo, Naomi Klein, koju tako|e vredi
pro~itati, posebno ako ste presko~ili sve ostalo. (Prevod: Samizdat, 2002)
3 Ovo naro~ito va`i za “radikalne” kriti~are okupljene oko Noama ~omskog, Majkla Alberta i
redakcije Zmag. Albertova knjiga Moving Forward: Program for a Participatory Economy (AK
Press, 2000) donosi upravo jedan takav megalomanski i beskrajno dosadan predlog za
ostajanje na istom.

10
mesta, puna zaposlenost, pravednija distribucija, ve}e {anse za mala i srednja
preduze}a) jeste njegov trijumf; poma`e samo potpuno iskorenjivanje.
Sve to je lako re}i: svakodnevna ekonomska ucena ne ostavlja mnogo prostora za
zadr`avanje na ovako postavljenim pitanjima. Treba pre`iveti, nahraniti decu, izvesti
ih na pravi put. Taj put se, dodu{e, vrti u krug. Slede}a generacija upada u isti vrtlog.
^ini se da je tako oduvek i da nema izlaza. Sve drugo vi{e nije ~ak ni “naivno” ili
“nerealno” ve} prosto nepojmljivo.
Tu je granica vladaju}eg realizma. Kriti~ari kapitalizma se ne usu|uju da je pre|u.
Oni su realni, trezveni, odgovorni ljudi. Oni nisu tu da bi sebe i druge zamajavali
nepojmljivim. Najzad, kako uop{te govoriti o ne~emu nepojmljivom? O svetu,
ta~nije, odnosima u kojima ni{ta ne mo`e da bude roba, gde niko ne mo`e nekome
drugom da name}e svoje ili da diktira dru{tvene ciljeve, gde za `ivot nije potrebno
ni{ta {to podrazumeva ne~iju (na primer tvoju) neslobodu (rintanje po firmama) i
tolikim drugim stvarima koje se odavde iz bloka vide sasvim jasno? “Ostaje nam
samo da strpljivo pro{irujemo dno kaveza…” Samo vi pro{irujte, g. ^omski. Mi smo
ve} s one strane. Pri tom, jedino {to nas ~ini tako vidovitim i slobodnim je na{e
odbijanje da se posvetimo nekim unapred propalim manevrima. Nas zanima
nepojmljivo: ukidanje kaveza u celini, svih njegovih pretpostavki i razloga kojima
realisti svih fela brane njegovo postojanje. Ako je istina da smo tu samo na tren, za{to
gubiti vreme na bilo {ta manje od toga? Meni ba{ to li~i na realizam. Ne insistiram, ali
ako vama ne li~i, tu su uvek g. ^omski i njegove kopa~ke brigade. Izaberite sami.
Realizam je mo`da najefikasnija patologija kojom kapital uspeva da u korenu sase~e
svaki ozbiljniji otpor. Uspeo je da nas ubedi da je tu oduvek, da je izvan na{e mo}i i
da je svaka radikalna promena takvog stanja jebeno te{ka stvar koja zahteva
posve}enost i izgaranje ~itavih generacija – {to je prosto nerealno o~ekivati (nismo
nadljudi, samo ljudi). Zato sedimo za sto, apelujmo, pritiskajmo, poku{ajmo da se
nagodimo. Ali, s kim bi mi to trebalo da se nagodimo? Kapital, sam po sebi, ne postoji.
To je samo odnos izme|u ljudi. Istina je da je nekim ljudima veoma stalo do
odr`avanja tog odnosa i da }e u~initi sve da tako i ostane (zaista ne razumem kako ih
to preporu~uje kao sagovornike oko bilo ~ega). Stalo je ~ak i gubitnicima: kapital je
u{ao u ljude, upozorava Kamat; to je obrt koji mo`emo da pratimo svuda oko sebe i
ispod sopstvene ko`e. Roba nam je u{la u krvotok, ona hrani na{ metabolizam i na{e
snove. To zaista nisu lake propozcije. Ali, to smo i dalje samo mi i na{i svakodnevni
odnosi: “Svakodnevna aktivnost robova reprodukuje robovlasni{tvo…Svakodnevna
prakti~na aktivnost najamnih radnika reprodukuje najamni rad i kapital.” (str. 23)
Ako je tako, to zna~i da su nam potrebni druga~iji svakodnevni odnosi, druga~iji
svakodnevni `ivot. Ne ka`em da je sve ba{ tako prosto. Ali, mi i dalje ne poku{avamo
da sagledamo sve konsekvence tog prostog uvida. @urimo da se nagodimo s ne~im
{to ne bi ni trebalo da postoji. Oni mudriji poga|aju se diskretnije, na odvojenim
sastancima. Svi ta~no znaju {ta je mogu}e, a {ta nemogu}e, iako nikada, osim mo`da
u snu (s ~ime ionako ne znaju {ta da rade), nisu iskora~ili iz te rupe koja im je
dodeljena unutar Velike podele rada i uloga. “Realizam… realizam…”, bile su
poslednje re~i pukovnika Kurca. Na kraju ni on nije znao {ta bi o tome jo{ moglo da
se ka`e.
Zato instisitiramo na ovih nekoliko osnovnih lekcija. Ako poku{am da odglumim
napad dobre volje, mogao bih da ka`em da ovi tekstovi – kao i tekstovi @aka Kamata,
Gija Debora i drugih iz te starije generacije koja nije verovala u mogu}nost nagodbe –
dobro dopunjuju analize savremenih kriti~ara, jer nas podse}aju na neke trajnije
elemente uvek promenljive civilizacije tr`i{ta. To je va`no, jer problemi nisu po~eli

11
ju~e, na primer, s “globalizacijom”, frontalnim napadom neoliberalnih krsta{a i
demontiranjem “socijalne dr`ave” ({to tako|e nije od ju~e). Ta strategija zaslu`uje
svu mogu}u pa`nju, lucidan i beskompromisan odgovor, ali ona je nova samo utoliko
{to potpuno otvoreno poku{ava da ostvari stari san kapitala (star koliko i sama
Civilizacija): potpunu dominaciju putem potpune komodifikacije svega. Jedini
oslonci tog poku{aja su i dalje na{ `ivi rad i na{a pasivnost, a glavno sredstvo
svakodnevna ekonomska ucena. Tu se ni{ta nije promenilo, osim uvek novih oblika
“participacije” i izgovora za sve tegobnije napredovanje istim putem. Ima takvih
stvari, koje se stalno menjaju u poku{aju da ostanu iste ili da ostvare uvek iste
ciljeve…iako mi u ovom trenutku na pamet pada samo kapital. Kapital, maco, kapital.
To je ono na ~emu bi ovde trebalo da se malo zadr`imo.
Pregled tekstova
Zbirka gravitira oko nekoliko eseja napisanih izme|u 1969. i 1984. godine. Iako je
glavni povod za ovakav uvod bila knjiga Protiv Levijatna, protiv njegove Pri~e, pisana u
vreme kada je Perlman ve} bio daleko izvan svake ideolo{ke orbite (1983), ona je ovde
zastupljena samo u odlomcima. Nadam se da nije daleko dan kada }e se ta knjiga
pojaviti i u celini. Ali, glavni povod za sastavljanje ove zbirke bio je esej napisan
petnaest godina ranije, u vreme kada se Perlman, nakon direktnog u~e{}a u pobuni
maja 1968. u Parizu i upoznavanja sa situacionistima, jo{ oporavljao od surovog
marksisti~kog treninga: Reprodukcija svakodnevnog `ivota.
Reprodukcija svakodnevnog `ivota (1969) je lekcija iz politi~ke ekonomije, ali ni{ta nalik
onome {to biste mogli da ~ujete na Ekonomskom fakultetu ili na kursu za brzo
ekonomsko opismenjavanje pri G17+. To je zapravo mantra: nisam brojao, ali mislim
da ukupan fond re~i ne prelazi 100, a da pojmova koje bi trebalo savladati nema vi{e
od 4 (rad, vrednost, roba, kapital). Re~ je o vrlo sa`etom, ali krajnje preciznom uvodu
u politi~ku ekonomiju, koji }e vas brzo i temeljno izle~iti od svakog kompleksa u
odnosu na eksperte za tu oblast.
Esej koristi termine i sledi tok Marksove teorije vrednosti, iako uz neke klju~ne
korekcije. Ali, to je ovde od sporednog zna~aja. 4 Sve je podre|eno fokusiranju na
procese i dinamiku koji stoje iza jedne svakodnevne istine, koja nam nije strana, ali
koju radije potiskujemo ili preru{avamo, jer ne znamo kako da s njom iza|emo na
kraj: da sami stvaramo i odr`avamo uslove sopstvene patnje; da neprestana
degradacija `ivota u pre`ivljavanje nije ni Bo`ja volja, niti }ud Prirode, ve} plod
robovskog (Marks je koristio eufimizam “dru{tvenog”) rada nametnutog nasiljem i
u/cenom, a od pro{log veka i nekim jo{ mo}nijim sredstvima – masovnom
participacijom u potro{nji i potpunom kolonizacijom sfere ljudskih potreba (obrt koji
ovaj esej obuhvata samo delimi~no).
Ve} u uvodnom delu, kroz karakteristi~no ponavljanje, ova mantra posti`e `eljeni
efekat. Preporu~uje se svakodnevni tretman, u dozi koja nakon uzimanja teksta u
celini mo`e da se ograni~i samo na uvodni deo, putem glasnog ~itanja, svakog jutra
pre polaska na posao. Kumulativni efekat ovog individualnog tretmana trebalo bi da
ima nesagledive dru{tvene posledice. Proverite odmah!
4 Reprodukcija je, kao lekcija iz teorije vrednosti, vi{e polemika sa marksistima nego sa
Marksom. Sam Marks i drugi aspekti njegovog u~enja do{li su na red ne{to kasnije. U ovom
eseju sve se jo{ uvek odvija u granicama prili~no rigidnog materijalizma.

12
Tekst Stalna privla~nost nacionalizma (1984) verovatno }e do}i kao malo olak{anje: jo{
jedan brilijantan esej Fredija Perlmana, ali ovog puta vi{e istorijski. Ili mo`da
avanturisti~ki. Mislim da }e vam le}i bolje nego Korto Malteze.
Naslov ne treba da zavara: nacionalizam i rasizam ispra`njenih ljudi, prethodno
li{enih svega – ljudske su{tine, istinske ljudske zajednice – bili su samo sredstvo. Zato
smo i dalje na istom terenu: pri~a i po~inje u trenutku kada se apsolutni gospodar tog
bizarnog i nespokojnog carstva, koga ne mo`e da zasiti ni{ta osim stalne ekspanzije
(kralj skakavaca, Kapital, naravno), sprema da pred noge baci ~itav poznati svet. U
tom pohodu sve je bilo dopu{teno. “Jedine patriote bile su patriote Eldorada”, a
preuzimanje jezika oslobo|enja samo jedan od trikova. Uz Reprodukciju,
najpoznatiji i naj{ire distribuirani Perlmanov esej.
Ostali tekstovi – me|u njima i nekoliko odlomaka iz Protiv Levijatana, protiv njegove
Pri~e, najavljeni stranicom iz biografije koju je napisala Lorejn Perlman –
predstavljeni su sa po nekoliko re~i dalje u knjizi.
Na kraju, posle kratkog biografskog pregleda i bibliografije, sledi prilog D`ona
Zerzana, koji nam je, specijalno za ovo izdanje, poverio se}anje na jedan susret i
saradnju sa Fredijem Perlmanom.
Prvo ide mantra o tome kako sami reprodukujemo uslove sopstvene patnje, onda
ostalo.
A. G., septembar 2003.

13
Reprodukcija svakodnevnog `ivota
Svakodnevna prakti~na aktivnost pripadnika plemena reprodukuje i nastavlja pleme.
Ta reprodukcija nije samo fizi~ka, ve} i dru{tvena. Svojom svakodnevnom aktivno{}u
pripadnici plemena ne reprodukuju samo jednu grupu ljudskih bi}a; oni
reprodukuju i samo pleme, poseban dru{tveni oblik u kojem ta grupa ljudi na
poseban na~in obavlja svoje aktivnosti. Te aktivnosti nisu posledica “prirodnih”
karakteristika ljudi koji ih obavljaju, na isti na~in na koji je med posledica “prirode”
p~ele. Svakodnevni `ivot pripadnika plemena je poseban dru{tveni odgovor na
konkretne materijalne i istorijske uslove.
Svakodnevna aktivnost robova reprodukuje robovlasni{tvo. Svojom svakodnevnom
aktivno{}u robovi ne reprodukuju sebe i svoje gospodare samo fizi~ki; oni
reprodukuju i sredstva kojima ih njihovi gospodari dr`e u ropstvu, kao i svoju naviku
pot~injavanja autoritetu gospodara. Ljudima koji `ive u robovlasni~kom dru{tvu
odnos gospodar-rob izgleda kao prirodan i nepromenljiv odnos. Ali, ljudi se ne
ra|aju kao gospodari i robovi. Robovlasni{tvo je poseban dru{tveni oblik, kojem se
ljudi pot~injavaju samo u vrlo specifi~nim materijalnim i istorijskim okolnostima.
Svakodnevna prakti~na aktivnost najamnih radnika reprodukuje najamni rad i
kapital. Svojom svakodnevnom aktivno{}u “moderni ljudi”, isto kao i pripadnici
nekog plemena ili robovi, reprodukuju stanovni{tvo, dru{tvene odnose i ideje svog
dru{tva; oni neprestano reprodukuju dru{tveni oblik svog svakodnevnog `ivota. Isto
kao i pleme ili robovlasni~ki sistem, kapitalisti~ki sistem nije ni prirodni, niti krajnji
oblik ljudskog dru{tva; kao i prethodne dru{tvene formacije, kapitalizam je samo
poseban odgovor na konkretne materijalne i istorijske okolnosti.
Za razliku od ranijih oblika dru{tvene aktivnosti, svakodnevni `ivot u kapitalisti~kom
dru{tvu sistematski menja materijalne uslove na koje je kapitalizam prvobitno
predstavljao odgovor. Neka materijalna ograni~enja ljudske aktivnosti postepeno su
do{la pod njihovu kontrolu. Na visokom stupnju industrijalizacije prakti~na
aktivnost po~inje da stvara sopstvene materijalne uslove, ali i sopstvene dru{tvene
oblike. Tako predmet analize postaje ne samo na~in na koji prakti~na aktivnost u
kapitalizmu reprodukuje kapitalizam, ve} i na~in na koji sama ta aktivnost elimini{e
uslove na koje je kapitalizam prvobitno predstavljao odgovor.
Svakodnevni `ivot u kapitalisti~kom dru{tvu
Dru{tveni oblik u kojem ljudi u kapitalizmu obavljaju svoje redovne aktivnosti
predstavlja odgovor na konkretne materijalne i istorijske okolnosti. Te okolnosti
mogu da objasne nastanak kapitalizma kao dru{tvenog oblika, ali ne i za{to se taj
oblik dru{tvenog `ivota nastavlja i nakon nestanka prvobitnih uslova. Koncept
“kulturne inercije” tako|e ne mo`e da objasni kontinuitet jednog dru{tvenog oblika i
nakon nestanka uslova na koje je on predstavljao odgovor. Taj koncept samo
konstatuje kontinuitet. Kada koncept “kulturne inercije” krene da paradira u obliku
“dru{tvene sile” kao faktora koji odre|uje ljudsku aktivnost, to predstavlja samo
poku{aj da se posledice ljudske aktivnosti opi{u kao spoljna sila nad kojom ljudi

14
nemaju nikakvu kontrolu. Isto va`i i za mnoge druge koncepte. Mnogi pojmovi koje
je koristio Marks uzdignuti su na nivo spoljnih ili ~ak “prirodnih” sila koje odre|uju
ljudsku aktivnost. Tako koncepti kao {to su “klasna borba”, “proizvodni odnosi”, a
posebno “dijalektika”, imaju u teorijama nekih marksista istu ulogu kao i “prvobitni
greh”, “provi|enje” i “ruka sudbine” u teorijama srednjovekovnih mistifikatora.
Obavljaju}i svoje svakodnevne aktivnosti, ljudi u kapitalisti~kom dru{tvu uporedo
sprovode dva procesa: oni reprodukuju oblik svojih aktivnosti u isto vreme
elimini{u}i uslove na koje je taj oblik nekada predstavljao odgovor. Ali, oni nisu
svesni tog dvostrukog procesa; njihova vlastita aktivnost nije im o~igledna. Oni `ive
u iluziji da je njihova svakodnevna aktivnost odgovor na prirodne uslove izvan
njihove kontrole, ne uvi|aju}i da oni sami stvaraju te uslove. Zadatak kapitalisti~ke
ideologije je da stalno ispreda veo koji spre~ava ljude da vide da njihova vlastita
aktivnost reprodukuje oblik njihovog svakodnevnog `ivota. Zadatak kriti~ke teorije
je da ukloni taj veo koji zastire pravu prirodu te aktivnosti, da je u~ini o~iglednom, da
u~ini vidljivim na~in na koji ljudi svojom svakodnevnom aktivno{}u reprodukuju
kapitalizam.
Svakodnevni `ivot u kapitalizmu sastoji se od niza povezanih aktivnosti koje
reprodukuju i pro{iruju kapitalisti~ki oblik dru{tvene aktivnosti. Prodaja radnog
vremena za cenu (nadnicu), ugra|ivanje radnog vremena u robu (prodajna dobra,
materijalna i nematerijalna), potro{nja materijalnih i nematerijalnih roba (kao {to su
roba {iroke potro{nje i razli~ti spektakli) – sve te svakodnevne aktivnosti sigurno nisu
izraz “ljudske prirode”, niti su ljudima nametnute silama koje se nalaze van njihove
kontrole.
Ako je ~ovek “po svojoj prirodi” u isto vreme i neinventivni pripadnik nekog
plemena i inventivni preduzetnik, ponizni rob i ponosni zanatlija, nezavisni lovac i
zavisni najamni radnik, onda je “ljudska priroda” ili prazan koncept ili ta “priroda”
ipak zavisi od materijalnih i istorijskih uslova i predstavlja odgovor na njih.
Otu|enje `ive aktivnosti
Kreativna aktivnost u kapitalizmu poprima oblik robne proizvodnje, ta~nije
proizvodnje tr`i{nih dobara, pa je tako krajnji oblik te aktivnosti roba. Tr`i{na ili
prodajna vrednost postaje op{ta karakteristika celokupne prakti~ne aktivnosti i svih
proizvoda te aktivnosti. Proizvodi ljudske aktivnosti neophodni za opstanak imaju
oblik prodajnih dobara: mogu se dobiti samo u zamenu za novac. A novac se mo`e
dobiti samo u zamenu za robu. Ako veliki broj ljudi prihvati legitimnost ovog
aran`mana, ako pristanu na to da je roba preduslov za sticanje novca, a novac
preduslov opstanka, oni tako zatvaraju sebe u za~aran krug. Po{to nemaju robu,
jedini na~in na koji mogu da iza|u iz tog kruga je da sebe ili deo sebe tretiraju kao
robu. To je, zapravo, posebno “re{enje” kojem ljudi pribegavaju u odnosu na
konkretne materijalne i istorijske okolnosti. Oni za novac ne razmenjuju svoja tela ili
delove tela. Oni za novac prodaju kreativni sadr`aj svojih `ivota, svoju prakti~nu,
svakodnevnu aktivnost.
~im ljudi prihvate novac kao zamenu za `ivot, prodaja `ive aktivnosti postaje uslov
njihovog fizi~kog i dru{tvenog opstanka. @ivot je zamenjen za pre`ivljavanje.
Kreacija i proizvodnja postaju prodate aktivnosti. ^ovekova aktivnost je
“produktivna”, dru{tveno korisna, samo u obliku prodate aktivnosti. A sam ~ovek je
produktivan ~lan dru{tva samo ako su njegove svakodnevne aktivnosti prodate

15
aktivnosti. ^im ljudi prihvate uslove ovakvog oblika razmene, njihova svakodnevna
aktivnost poprima oblik op{te prostitucije.
Prodata kreativna mo}, ili prodata svakodnevna aktivnost, iskazuje se u obliku rada.
Rad je istorijski uslovljeni oblik ljudske aktivnosti. Rad je apstraktna aktivnost, koja
ima samo jedan kvalitet – tr`i{ni, jer mo`e biti prodat za odre|enu koli~inu novca.
Rad je indiferentna aktivnost: ravnodu{an prema konkretnom radnom zadatku, kao i
u odnosu na konkretan cilj zbog kojeg se obavlja. Kopanje, {tampanje ili duborez su
diferentne, zainteresovane aktivnosti, ali u kapitalisti~kom dru{tvu sve tri su samo
rad. Rad je prosto “zara|ivanje”. @iva aktivnost koja poprima oblik rada je samo
sredstvo za sticanje novca. @ivot postaje sredstvo pre`ivljavanja. Ovaj ironi~ni obrt
nije dramati~ni vrhunac neke novele; to je `ivotna ~injenica kapitalisti~ke
svakodnevice. Pre`ivljavanje, to jest, puko samoodr`anje i reprodukcija, nisu
sredstvo u slu`bi prakti~ne, kreativne aktivnosti, ve} je upravo obrnuto. Kreativna
aktivnost u obliku rada, tj. prodate aktivnosti, jeste bolna nu`nost koju diktira
pre`ivljavanje; rad je sredstvo samoodr`anja i reprodukcije.
Prodaja `ive aktivnosti dovodi do jo{ jednog obrta. Rad jedne osobe prodajom
postaje vlasni{tvo druge osobe; on biva prisvojen i stavljen pod kontrolu druge
osobe. Drugim re~ima, aktivnost jedne osobe postaje aktivnost druge osobe, vlasnika;
ona se otu|uje od osobe koja je obavlja. Tako `ivot jedne osobe, sva njena
dostignu}a, sve {to njen `ivot ~ini posebnim unutar `ivota ~ove~anstva, ne samo da
bivaju svedeni na rad, surovi uslov opstanka, nego se sasvim otu|uju u aktivnost
koju obavlja kupac tog rada. U kapitalizmu, arhitekte, in`enjeri, radnici, nisu
graditelji; graditelj je ~ovek koji kupuje njihov rad. Njihovi projekti, prora~uni i
pokreti njima su strani. Njihova `iva aktivnost, sva njihova dostugnu}a, pripadaju
njihovom kupcu.
Akademski sociolozi, koji prodaju rada uzimaju zdravo za gotovo, govore o ovom
otu|enju rada u terminima ose}anja: radniku njegova vlastita aktivnost “izgleda”
strana; njemu se “~ini” da je ona pod kontrolom nekog drugog. Ipak, svaki radnik
mo`e da objasni svakom akademskom sociologu da to otu|enje nije ni ose}anje, niti
samo ideja u njegovoj glavi, ve} gola ~injenica njegovog svakodnevnog `ivota.
Prodata aktivnost je stvarno otu|ena od radnika; njegov rad je stvarno pod
kontrolom njegovog kupca. U zamenu za svoju prodatu aktivnost radnik dobija
novac, op{te prihva}eno sredstvo opstanka u kapitalisti~kom dru{tvu. Sa tim novcem
on mo`e da kupuje robu, stvari, ali ne i da povrati svoju aktivnost. To ukazuje na
svojevrstan “jaz” u konceptu novca kao “univerzalnog ekvivalenta”. ^ovek mo`e da
proda robu za novac i da tim novcem kupi tu istu robu. On mo`e da proda svoju `ivu
aktivnost za novac, ali ne i da tu aktivnost ponovo kupi.
Stvari koje radnik kupuje za svoju nadnicu su pre svega potro{na dobra koja mu
omogu}avaju da pre`ivi, da reprodukuje svoju radnu snagu i tako nastavi da je
prodaje. To je, zatim, spektakl: predmeti pasivnog divljenja. Njegova potro{nja i
njegovo divljenje su pasivni. On ne u~estvuje u tom svetu kao aktivni ~inilac koji ga
menja, ve} kao bespomo}ni, impotentni posmatra~. To stanje nemo}nog divljenja on
mo`e da naziva “sre}om”; po{to je rad mu~an, on mo`e da `udi za “sre}om”, ta~nije,
da bude neaktivan, tokom ~itavog `ivota (stanje sli~no mrtvoro|enju). Robe i
spektakl ga pro`diru; svoju `ivu energiju on koristi za pasivno divljenje; on biva
potro{en stvarima. U tom smislu, {to vi{e ima, manje jeste.

16
(Pojedinac mo`e da prevazi|e ovo stanje smrti-za-`ivota kroz marginalne kreativne
aktivnosti; ali to ne va`i i za ljude u celini, osim ako ne ukinu kapitalisti~ki oblik
prakti~ne aktivnosti, ako ne ukinu najamni rad i tako razotu|e kreativnu aktivnost.)
Feti{izam robe
Otu|uju}i svoju akvitnost i ugra|uju}i je u robu, materijalni oblik ljudskog rada, ljudi
reprodukuju sami sebe i stvaraju kapital. Sa stanovi{ta kapitalisti~ke ideologije, a
posebno akademskih ekonomista, ova tvrdnja je neta~na: “nije samo rad taj koji
proizvodi robu”; ona je proizvod primarnih “faktora proizvodnje”, Zemlje, Rada i
Kapitala: kapitalisti~kog Svetog Trojstva, gde je najva`niji “faktor” glavni junak na{eg
komada, kapital. Svrha ovog ve{ta~kog Trojstva nije analiza, jer to nije ono za {ta su
eksperti pla}eni. Oni su pla}eni da zamaskiraju dru{tveni oblik koji na{a prakti~na
aktivnost poprima u kapitalizmu, da na svaki na~in prikriju ~injenicu da sami
prozivo|a~i neprestano reprodukuju sebe, svoje izrabljiva~e i sredstva kojima ih ovi
izrabljuju. Ali, ova formula nije dovoljno ubedljiva. Jasno je da zemlja ne proizvodi
robu ni{ta vi{e nego voda, vazduh ili sunce.
Dalje, kapital – koji je u isto vreme naziv za dru{tveni odnos izme|u proizvo|a~a i
kapitaliste, zatim naziv za sredstva proizvodnje ~iji je vlasnik kapitalista i kona~no
naziv za nov~ani ekvivalent tih sredstava i “nematerijalnih” vrednosti – sam po sebi
ne proizvodi ni{ta osim fikcija pogodnih za pojavljivanje u {tampanoj formi, ~iji su
autori na{i akademski ekonomisti. ^ak ni sredstva za proizvodnju koja ~ine kapital
jednog kapitaliste nisu primarni “faktor proizvodnje”, osim ukoliko ~itav sistem ne
svedemo na slu~aj jedne kapitalisti~ke firme; pogled na ekonomski sistem u celini
otkriva nam da je kapital jednog kapitaliste materijalni oblik rada otu|enog u korist
nekog drugog kapitaliste. Ali, iako ova formula nije ubedljiva, ona uspeva da
zamaskira pravo pitanje: umesto da se pitamo za{to aktivnost ljudi u kapitalizmu
poprima oblik najamnog rada, potencijalni analiti~ari kapitalisti~kog svakodnevnog
`ivota postaju akademski, salonski marksisti koji se pitaju da li rad jeste ili nije jedini
“faktor proizvodnje”.
Na ovaj na~in ekonomisti (ali i ~itava kapitalisti~ka ideologija) tretiraju zemlju, novac i
proizvode rada kao stvari koje imaju mo} da same stvaraju vrednost, da rade za svoje
vlasnike, da menjaju svet. To je ono {to je Marks nazvao feti{izmom koji oblikuje na{e
svakodnevne koncepte, od kojih su na{i akademski ekonomisti napravili dogmu.
Naime, za njih, ljudi su stvari (“faktor proizvodnje”), a stvari `ive (novac “radi”,
kapital “proizvodi”). Ovi feti{isti sve proizvode svoje aktivnosti pripisuju svom feti{u.
Na taj na~in ljudi se odri~u sopstvenog poseda: svoje mo}i da sami menjaju svoje
okru`enje, da sami odre|uju oblik i sadr`aj svog svakodnevnog `ivota. Umesto toga,
koriste se samo onom mo}i koju im dodeljuje njihov feti{: “mo}i” da kupuju stvari.
Na taj na~ni ljudi sami sebe kastriraju, pripisuju}i svu plodnost svom feti{u.
Ali, feti{ je mrtva stvar, a ne `ivo bi}e; on nema plodnost. Feti{ je samo stvar zbog
koje se i pomo}u koje se odr`avaju kapitalisti~ki odnosi. Misti~na snaga kapitala,
njegova “mo}” da proizvodi, njegova plodnost, ne nalazi se u njemu samom, ve} u
~injenici da ljudi otu|uju svoju kreativnu aktivnost, da prodaju svoj rad kapitalisti,
da materijalizuju ili postvaruju svoj otu|eni rad u robama. Drugim re~ima, ljudi su
kupljeni proizvodima sopstvene aktivnosti, a ipak svoje sopstvene aktivnosti vide kao
aktivnost kapitala, a svoje vlastite proizvode kao proizvod kapitala. Pripisuju}i
kapitalu kreativnu snagu, oni se odri~u svoje `ive aktivnosti, svog svakodnevnog

17
`ivota u korist kapitala, {to zna~i da se svakodnevno stavljaju na raspolaganje
personifikaciji kapitala, kapitalisti.
Prodaju}i svoj rad, otu|uju}i svoju aktivnost, ljudi svakodnevno reprodukuju
personifikacije vladaju}eg oblika prakti~ne aktivnosti: najamnog radnika i kapitalistu.
Oni ne reprodukuju te konkretne pojedince samo fizi~ki, ve} i dru{tveno; oni
reprodukuju pojedince koji su prodavci radne snage i pojedince koji su vlasnici
sredstava za proizvodnju. Oni reprodukuju konkretne individue, ali i njihove
specifi~ne aktivnosti, prodaju i posedovanje. Svaki put kada ljudi izvode neku
aktivnost koja nije pod njihovom kontrolom, svaki put kada pla}aju robu koju su
proizveli novcem koga su dobili kao nadoknadu za svoju otu|enu aktivnost, svaki
put kada se pasivno dive proizvodima svoje aktivnosti kao otu|enim objektima koji
se mogu dobiti samo za novac, oni daju nov `ivot kapitalu, poni{tavaju}i tako sebe i
svoje `ivote.
Svrha tog procesa je reprodukcija odnosa izme|u radnika i kapitaliste. Ali, to nije i
namera pojedinaca koji u njemu u~estvuju. Njihove sopstvene aktivnosti nisu im
o~igledne; njihov pogled fiksiran je za feti{ koji stoji izme|u njihove aktivnosti i
njenog rezultata.
Konkretni pojedinci koji u~estvuju u ovom procesu fiksirani su za stvari, upravo one
kroz koje se kapitalisti~ki odnos i uspostavlja. Radnik kao proizvo|a~ nastoji da
proda svoj svakodnevni rad za nadnicu, {to zna~i da te`i upravo onoj stvari kroz koju
se njegov odnos sa kapitalistom uvek iznova uspostavlja, kroz koju on neprestano
reprodukuje i sebe kao najamnog radnika i onog drugog, kao kapitalistu. Radnik kao
potro{a~ razmenjuje svoj novac za proizvode rada, upravo za one stvari koje
kapitalista mora da proda da bi ostvario kapital.
Svakodnevna transformacija `ive aktivnosti u kapital je samo posredovana stvarima;
same stvari ne mogu da postignu ni{ta. Feti{ista to ne zna; za njega su zemlja i rad,
sredstva za proizvodnju i novac, preduzetnik i bankar, svi redom “faktori” i “~inioci”.
Kada lovac koji nosi amajliju obori jelena kamenom, on mo`e da tu amajliju smatra
“faktorom” koji je oborio jelena i koji mu je ~ak prizvao tog jelena kao objekat
spreman da bude ulovljen. Kao odgovoran i dobro obrazovan feti{ista, on }e se svojoj
amajliji posvetiti posebnu pa`nju i divljenje. Da bi unapredio materijalne uslove svog
`ivota on }e unaprediti na~in na koji nosi tu amajliju, umesto na~in na koji koristi
kamen. On ~ak mo`e da po{alje svoju amajliju da “lovi” za njega. Njegove sopstvene
svakodnevne aktivnosti nisu mu jasne; kada ima dovoljno hrane, on to ne}e pripisati
svojoj akciji bacanja kamena, ve} delovanju amajlije; kada gladuje, razlog tome ne}e
biti to {to ne ide u lov, ve} }ud njegove amajlije. *
Feti{izam robe i novca, mistifikacija sopstvenih svakodnevnih aktivnosti, religija
svakodnevnog `ivota koja `ivu, delotvornu mo} pridaje nepokretnim stvarima, nije
samo mentalni kapric za~et u ljudskoj ma{ti; njen uzrok le`i u prirodi kapitalisti~kih
dru{tvenih odnosa. Ljudi zaista uspostavljaju odnose preko stvari; feti{ je zaista cilj
kojem su oni zajedni~ki posve}eni i kroz koji oni reprodukuju svoju aktivnost. Ali,
nije feti{ taj koji obavlja te aktivnosti. Nije kapital taj koji obra|uje sirovinu, niti ono
{to proizvodi stvari. Kada `iva, ljudska delatnost ne bi obradila sirovinu, to bi ostala
sirova, neobra|ena, nepokretna, mrtva stvar. Kada ljudi ne bi vi{e prodavali svoju
* Nekoliko godina nakon ovog eseja-prekretnice, Fredi Perlman }e prestati da na ove lovce
gleda kao na “feti{iste”, makar i “odgovorne i dobro obrazovane”. (nap. prev.)

18
`ivu delatnost, sva impotencija kapitala bila bi odmah otkrivena; kapital bi prestao da
postoji. Njegov poslednji trzaj bio bi samo podse}anje na oblik posredovanja koji je
obele`avao uslove svakodnevne, op{te prostitucije u kapitalizmu.
Radnik otu|uje svoj `ivot zato da bi pre`iveo. Kada ne bi prodavao svoju `ivu
aktivnost, ne bi mogao da zaradi nadnicu i ne bi uspeo da pre`ivi. Ipak, nije nadnica
ta koja od otu|enja ~ini uslov opstanka. Kada ljudi vi{e ne bi prodavali svoje `ivote,
kada bi umesto toga preuzeli kontrolu nad sopstvenom aktivno{}u, op{ta prostitucija
vi{e ne bila uslov opstanka. Sama ta sklonost da prodaju svoj rad, a ne stvari zbog
kojih je prodaju, ~ini od otu|enja `ive aktivnosti neophodan uslov opstanka.
`ivu aktivnost radnik prodaje, a kapitalista kupuje; i samo je ta `iva aktivnost ono {to
daje `ivot kapitalu, ono {to ga ~ini “produktivnim”. Kapitalista, “vlasnik” sirovine i
sredstava za proizvodnju, predstavlja prirodne stvari i proizvode tu|eg rada kao
svoje “privatno vlasni{tvo”. Ali, nije nekakva misti~na mo} kapitala ono {to stvara to
“privatno vlasni{tvo”; njega stvara `iva, ljudska aktivnost, a oblik te aktivnosti je ono
{to to vlasni{tvo ~ini “privatnim”.
Transformacija `ivog rada u kapital
Transformacija `ivog rada u kapital odvija se svakodnevno, kroz stvari, ali ne i u
samim stvarima. Stvari, proizvodi ljudske aktivnosti, izgledaju kao aktivni ~inioci jer
se sve postoje}e aktivnosti i odnosi obavljaju i uspostavljaju zbog i kroz njih; zato {to
ljudima prava priroda njihove aktivnosti nije jasna; oni stalno brkaju posreduju}u
stvar sa uzrokom.
U kapitalisti~kom obliku proizvodnje radnik otelotvoruje ili materijalizuje svoju
otu|enu, `ivu energiju u nepokretnoj stvari, koriste}i sredstva koja su i sama
otelotvorenje `ive aktivnosti drugih ljudi. (Sofisticirani industrijski instrumenti
otelovljuju intelektualnu i manuelnu aktivnost bezbrojnih generacija izumitelja,
inovatora i proizvo|a~a sa svih strana sveta i iz najrazli~itijih tipova dru{tava.) Ti
instrumenti su nepokretni predmeti; oni su materijalno otelotvorenje `ive aktivnosti,
ali sami nisu `ivi. Jedini aktivni ~inilac proizvodnog procesa je `ivi radnik. On koristi
plodove rada drugih ljudi i udahnjuje im `ivot, ali taj `ivot je ipak samo njegov; on
time ne mo`e da vaskrsne one koji su svoj rad ugradili u njegovo sredstvo za rad. To
sredstvo mo`e da mu omogu}i da u odre|enom periodu proizvede vi{e, pa u tom
smislu mo`e da se ka`e da ono pove}ava njegovu produktivnost. Ali, samo `ivi rad,
koji je jedini u stanju da proizvodi, mo`e da bude i produktivan.
Na primer, kada radnik koristi elektri~ni strug, on koristi proizvod rada generacija
fizi~ara, izumitelja, elektroin`enjera, proizvo|a~a strugova. On je o~igledno
produktivniji od zanatlije koji isti predmet obra|uje ru~no. Ali, to nikako ne zna~i da
je “kapital” kojim raspola`e industrijski radnik “produktivniji” od “kapitala” kojim
raspola`e zanatlija. Da `iva aktivnost generacija intelektualnih i manuelnih radnika
nije ve} ugra|ena u elektri~ni strug, odnosno, da radnik mora sam da izmisli strug,
elektri~nu energiju i elektri~ni strug, onda bi bili potrebni nebrojeni `ivoti da bi se
jedan predmet preobrazio u elektri~ni strug; sav postoje}i kapital ne bi mogao da
pove}a njegovu produktivnost do nivoa produktivnosti zanatlije koji radi ru~no.
Pojam “produktivnosti kapitala”, a posebno merni sistemi za odre|ivanje nivoa
produktivnosti, samo su izumi ekonomske “nauke”, te kapitalisti~ke religije
svakodnevnog `ivota, koja energiju `ivih ljudi stalno prinosi na oltar svom
centralnom feti{u. Njihove srednjovekovne kolege bavili su se preciznim merenjima

19
visine i {irine an|ela koji nastanjuju Raj, nikada se ne pitaju}i {ta su uop{te an|eli i
Raj, uzimaju}i njihovo postojanje zdravo za gotovo.
Plod radnikove prodate aktivnosti je proizvod koji mu ne pripada. Taj proizvod je
otelotvorenje njegovog rada, materijalizacija dela njegovog `ivota, skladi{te njegove
`ive aktivnosti, ali koje nije njegovo; ono mu je strano, kao i njegov rad. Taj proizvod
nije plod njegove odluke, a kada ga je proizveo ne mo`e njime da raspola`e. Ako ga
`eli, mora da ga kupi. Ono {to je napravio nije prosto neka korisna stvar; za tako
ne{to on ne bi morao da prodaje svoj rad kapitalisti u zamenu za nadnicu; trebalo bi
samo da sakupi sav potreban materijal i pribor, i da onda oblikuje taj materijal vo|en
svojim ciljem i ograni~en svojim znanjem i ve{tinom. (Jasno je da pojedinac ovim
mo`e da se bavi samo marginalno; raspolaganje materijalom i alatima potrebnim za
zadovoljenje njegovih potreba mogu}e je samo ako se odbaci kapitalisti~ki oblik
proizvodnje.)
Ono {to radnik proizvodi u kapitalisti~kim uslovima proizvodnje je proizvod sa vrlo
specifi~nom osobinom: onom koja ga ~ini predmetom prodaje. Proizvod otu|enog
rada je roba.
Po{to je kapitalisti~ka proizvodnja zapravo proizvodnja roba, tvrdnja da je cilj tog
procesa zadovoljenje ljudskih potreba jednostavno nije ta~na; re~ je o najobi~nijoj
racionalizaciji i apologiji. “Zadovoljenje ljudskih potreba” nije cilj kapitalista i radnika
povezanih procesom proizvodnje, niti krajnji rezultat tog procesa. Radnik prodaje
svoj rad zbog nadnice; on nije zainteresovan za konkretan sadr`aj svog rada.
Kapitalista kupuje njegov rad i anga`uje ga u proizvodnji roba koje mogu biti
prodate. On nije zainteresovan za konkretna svojstva tih roba, kao {to nije
zainteresovan ni za potrebe ljudi. Sve {to ga zanima u vezi tog proizvoda je za koliko
}e mo}i da ga proda, a sve {to ga interesuje u vezi ljudskih potreba je samo koliko }e
ljudi “`eleti” da ga kupuju i kako da ih, putem propagande i psiholo{kog
uslovljavanja, navede da “`ele” {to vi{e. Cilj kapitaliste je da zadovolji svoju potrebu
za reprodukcijom i uve}anjem kapitala, a rezultat tog procesa je dalja reprodukcija
najamnog rada i kapitala ({to svakako nisu “ljudske potrebe”).
Robu koju je radnik proizveo kapitalista razmenjuje za odre|enu koli~inu novca;
roba je vrednost koja mo`e biti razmenjena za ekvivalentnu vrednost. Drugim
re~ima, `ivi i minuli rad materijalizovan u proizvodu mo`e da postoji u dva razli~ita,
ekvivalentna oblika, u robi i novcu ili u obliku koji im je zajedni~ki: vrednosti. Ovo ne
zna~i da je ta vrednost rad. Vrednost je dru{tveni oblik postvarenog
(materijalizovanog) rada.
U kapitalizmu, dru{tveni odnosi se ne uspostavljaju direktno, ve} kroz vrednost.
Svakodnevna aktivnost se ne razmenjuje direktno, ve} samo u obliku vrednosti.
Samim tim, ono {to se doga|a sa `ivom, ljudskom aktivno{}u ne mo`e se sagledati
kroz pra}enje same te aktivnosti, ve} samo ako se slede svi preobra`aji vrednosti.
Kada `iva aktivnost ljudi poprimi oblik rada (otu|ene aktivnosti), ona sti~e svojstvo
konvertibilnosti, razmenljivosti; ona poprima oblik vrednosti. Drugim re~ima, rad
mo`e biti razmenjen za “ekvivalentnu” koli~inu novca (nadnicu). Upravo svesno
otu|enje `ive aktivnosti, koje pripadnici kapitalisti~kog dru{tva vide kao nu`an uslov
opstanka, reprodukuje kapitalizam kao dru{tveni oblik u kojem je otu|enje nu`an
uslov opstanka. Po{to `iva aktivnost ima oblik vrednosti, proizvod takve aktivnosti i
sam mora da ima oblik vrednosti: on mora biti razmenljiv za novac.
Ovo je o~igledno, jer kada proizvodi rada ne bi poprimali oblik vrednosti, nego,
recimo, korisnih predmeta koji bi stajali na raspolaganju svim ~lanovima dru{tva,

20
onda bi oni ili ostajali u fabrici ili bi se ljudi njima slobodno koristili svaki put kada se
za njima uka`e potreba. U oba slu~aja, nadnica vi{e ne bi imala nikakvu vrednost, a
`iva aktivnost ne bi mogla biti prodata za “ekvivalentnu” vrednost; `iva aktivnost ne
bi mogla biti otu|ena. To zna~i da ~im `iva, ljudska aktivnost poprimi oblik vrednosti,
isto biva i sa proizvodima te aktivnosti, tako da se reprodukcija svakodnevnog `ivota
odvija kroz promene ili preobra`aje vrednosti.
Proizvode rada kapitalista prodaje na tr`i{tu; on ih razmenjuje za odgovaraju}u
vrednost; on tako posti`e jednu fiksnu vrednost. Raspon u kojem se kre}e ta vrednost
jeste cena robe. Za akademske ekonomiste Cena je klju~ kojim Sv. Petar otvara vrata
Raja. Kao i kapital, i cena se kre}e u ~udesnom svetu u kojem postoje samo objekti; ti
objekti izme|u sebe uspostavljaju odnose kao da su ljudska bi}a; oni `ive,
preobra`avaju se jedni druge, komuniciraju, `ene se i ra|aju decu. Podrazumeva se
da u kapitalisti~kom dru{tvu ljudi mogu biti sre}ni samo uz posredovanje i milost
ovih inteligentnih, mo}nih i kreativnih entiteta.
U toj `ivopisnoj slici, kojom nam ekonomisti do~aravaju na~in na koji funkcioni{u
Nebesa, an|eli su ti koji rade sve, a ljudi ni{ta; ljudi samo u`ivaju u onome {to su im
obezbedila ta superiorna bi}a. Nije tu kapital jedini koji proizvodi, a novac jedini koji
radi: tu su i druga misti~na stvorenja, obdarena sli~nim mo}ima. Tako Ponuda,
koli~ina prodate robe, i Potra`nja, koli~ina kupljene robe, zajedno odre|uju Cenu,
odgovaraju}u koli~nu novca. Kada Ponuda i Potra`nja u odre|enoj ta~ki tog
dijagrama stupe u brak, oni ra|aju Ujedna~enu Cenu, pandan op{tem stanju
bla`enstva. Aktivnosti svakodnevnog `ivota obavljaju stvari, a ljudi se tokom svog
“radnog vremena” svode na stvari (“faktor proizvodnje”), a tokom svog “slobodnog
vremena” na pasivne potro{a~e i posmatra~e stvari. Najve}a vrlina na{ih nau~nikaekonomista
je njihova sposobnost da proizvod svakodnevne aktivnosti ljudi pripi{u
stvarima, odnosno njihova nesposobnost da ispod grotesknog pona{anja stvari vide
`ivu aktivnost ljudi. Za ove ekonomiste stvari kroz koje se reguli{e aktivnost ljudi u
kapitalizmu u isto vreme su i roditelji i deca, i uzrok i posledica sopstvene aktivnosti.
Raspon u kojem se kre}e vrednost robe, cena, koli~ina novca za koji se razmenjuje,
nije odre|ena stvarima ve} svakodnevnom aktivno{}u ljudi. Ponuda i potra`nja,
lojalna i nelojalna konkurencija, samo su dru{tveni oblici koje proizvodi i aktivnosti
poprimaju u kapitalisti~kom dru{tvu; oni nemaju svoj vlastiti `ivot. ^injenica da je ta
aktivnost otu|ena, da se radno vreme prodaje za odre|enu koli~inu novca, da ima
odre|enu vrednost, ima nekoliko konsekvenci po raspon u kome se kre}e vrednost
proizvoda rada. Vrednost prodate robe mora da bude makar jednaka vrednosti
ulo`enog radnog vremena. Ovo se podrazumeva kako sa stanovi{ta pojedina~nih
kapitalisti~kih firmi, tako i sa stanovi{ta dru{tva kao celine. Ako je vrednost prodate
robe manja od vrednosti unajmljenog rada, onda su tro{kovi kapitaliste na ime
unajmljenog rada ve}i od njegove zarade, {to mo`e samo da ga odvede u bankrot. Sa
stanovi{ta dru{tva, ako je vrednost radnikove proizvodnje manja od vrednosti
njegove potro{nje, onda radna snaga ne}e mo}i ~ak ni da reprodukuje samu sebe, a
kamoli ~itavu kapitalisti~ku klasu. Opet, ako vrednost robe jedva dosti`e vrednost
radnog vremena ulo`enog u njenu proizvodnju, proizvo|a~i robe mo}i }e samo da
reprodukuju sebe, {to bi zna~ilo da tu nije re~ o kapitalisti~kom dru{tvu. Takvo
dru{tvo bi i dalje moglo da po~iva na robnoj proizvodnji, ali to nikada ne bi mogla da
bude kapitalisti~ka robna proizvodnja.
Da bi rad stvorio kapital, potrebno je da vrednost proizvoda rada bude ve}a od
vrednosti samog rada. Drugim re~ima, radna snaga mora da proizvede vi{ak
proizvoda, koli~inu koja se ne tro{i. Taj vi{ak proizvoda transformi{e se u vi{ak

21
vrednosti – oblik vrednosti koji se ne iskazuje kroz nadnicu radnika, ve} kroz profit
kapitaliste. Ali, vrednost proizvoda rada mora da bude jo{ ve}a, jer `ivi rad nije jedina
vrsta rada koja je u njemu materijalizovana. U procesu proizvodnje radnik, osim
svoje energije, koristi i rad drugih ljudi uskladi{ten u obliku sredstava za
proizvodnju; rad drugih ljudi je ugra|en i u materijal koji obra|uje. To za ishod ima
~udnu pojavu da se raspon u kojem se kre}u vrednost proizvoda rada i vrednost
radnikove nadnice razlikuju, to jest, da je suma novca koju kapitalista dobija
prodajom proizvoda najamnog rada razli~ita od sume kojom pla}a najamne radnike.
Ova razlika ne mo`e da se objasni ~injenicom da iskori{}eni materijali i sredstva
moraju biti pla}eni. Kada bi vrednost prodate robe bila jednaka vrednosti `ivog rada i
sredstava za proizvodnju, tu i dalje ne bi bilo mesta za kapitalistu. Stvar je u tome {to
razlika izme|u ova dva raspona mora da bude dovoljno velika da podr`i ~itavu klasu
kapitalista – ne samo pojedince, ve} i sve njihove specifi~ne aktivnosti, kao {to je
unajmljivanje `ivog rada. Razlika izme|u ukupne vrednosti proizvoda i vrednosti
rada utro{enog u njegovu proizvodnju jeste vi{ak vrednosti, seme kapitala. Da bi se
shvatilo kako nastaje vi{ak vrednosti, neophodno je da se utvrdi za{to je vrednost
rada manja od vrednosti proizvedene robe.
Otu|ena aktivnost radnika transformi{e materijale uz pomo} sredstava za
proizvodnju i tako proizvodi odre|enu koli~inu robe. Ali, kada se ta roba proda, a
iskori{}eni materijali i sredstva plate, radnici ne dobijaju ostatak vrednosti proizvoda
svog rada kroz nadnicu; oni dobijaju manje. Drugim re~ima, tokom svakog radnog
dana radnici obavljaju odre|enu koli~inu nepla}enog, prinudnog rada, za {ta ne
dobijaju odgovaraju}u nadoknadu.
Obavljanje tog nepla}enog, prinudnog rada, jeste drugi “uslov opstanka” u
kapitalisti~kom dru{tvu. Kao i otu|enje, ni taj uslov ne name}e priroda, ve}
zajedni~ka praksa samih ljudi, kroz njihovu svakodnevnu aktivnost. Pre pojave
sindikata, radnik je prihvatao bilo kakav prinudni rad, koji bi umesto njega mogao da
prihvati bilo koji drugi radnik, pod istim uslovima razmene; odbijanje tih uslova
zna~ilo je odricanje od bilo kakvih prihoda. Radnici su se otimali izme|u sebe za
nadnicu koju je nudio kapitalista; ako bi neki radnik napustio posao zato {to je
nadnica bila neprihvatljivo niska, uvek bi se na{ao neko da ga zameni, jer je za
nezaposlenog radnika svaka nadnica ve}a od nikakve.
Tu konkurenciju izme|u samih radnika kapitalisti su nazvali “slobodan rad”; njima je
sigurno bilo veoma stalo do takve slobode, jer im je upravo ona obezbe|ivala vi{ak
vrednosti i stvarala uslove za akumulaciju kapitala. Radnik nije radio zato da bi
proizveo vi{e nego {to je pla}en. Njegov cilj je bila {to ve}a nadnica. Ali, samo
postojanje radnika bez ikakve nadnice, ~ije je poimanje visoke nadnice bilo mnogo
skromnije nego kod zaposlenih radnika, omogu}avalo je kapitalisti da unajmljuje rad
po sve ni`oj nadnici; samo postojanje nezaposlenih, bilo je garant da }e zaposleni
prihvatiti nadnicu na koju ina~e ne bi pristali. Tako je posledica zajedni~ke
svakodnevne aktivnosti radnika, vo|enih individualnom `eljom za {to ve}om
nadnicom, bila ni`a nadnica za sve. Krajnji rezultat ove konkurencije svih protiv svih
bio je da su svi radnici dobijali najmanju mogu}u nadnicu, dok je kapitalista sticao
najve}i mogu}i vi{ak.
Svakodnevna praksa svih poni{tava sav napor svakog pojedina~no. Ali, radnici nisu
opa`ali to stanje kao proizvod sopstvenog, svakodnevnog pona{anja; njihove vlastite
aktivnosti nisu im bile o~igledne. Radnici su prihvatali niske nadnice kao ne{to
prirodno, kao sastavni deo `ivota, na isti na~in kao bolest ili smrt, a pad nadnica kao
prirodnu katastrofu, poput poplave ili te{ke zime. Kriti~ki radovi socijalista, Marskove

22
analize, kao i dalji industrijski razvoj koji je stvorio vi{e prostora za refleksiju, uklonili
su neke velove i omogu}ili ljudima da bar donekle sagledaju pravu prirodu svoje
aktivnosti. Ipak, u zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Dr`avama to nije vodilo ka
odbacivanju kapitalisti~kog oblika svakodnevnog `ivota: odgovor radnika bilo je
osnivanje sindikata. U isto vreme, u druga~ijim materijalnim uslovima, u Sovjetskom
Savezu i isto~noj Evropi, radnici (i seljaci) su zamenili kapitaliste dr`avnom
birokratijom, koja je nastavila da unajmljuje otu|eni rad i akumulira kapital u ime
Marksa. Svakodnevni `ivot sa sindikatima bio je vrlo sli~an onome pre pojave
sindikata. U stvari, ostao je isti. Svakodnevni `ivot se i dalje sastoji od rada, otu|ene
aktivnosti, nepla}enog, prinudnog rada. Radnici organizovani u sindikate vi{e ne
utvr|uju sami uslove sopstvenog otu|enja: to sada za njih rade sindikalni
funkcioneri. Uslovi pod kojima se radnikova aktivnost otu|uje nisu vi{e odre|eni
njegovom `eljom da prihvati bilo kakav posao koji se nudi; oni su sada odre|eni
potrebom sindikalnih birokrata da o~uvaju svoju poziciju svodnika, koji posreduju
izme|u prodavaca i kupaca radne snage.
Sa ili bez sindikata, vi{ak vrednosti nije ni ne{to prirodno, niti proizvod samog
kapitala. Njega stvaraju ljudi, svojom svakodnevnom aktivno{}u. Obavljaju}i te
aktivnosti, ljudi ne samo da ih otu|uju od sebe, ve} i neprestano reprodukuju uslove
koji ih prisiljavaju na to otu|enje, reprodukuju}i tako i kapital i njegovu mo} da
unajmljuje njihov rad. Sve ovo se ne doga|a zato {to ljudi ne znaju “{ta je
alternativa”. Osoba koja pati od hroni~nih probavnih problema jer u organizam unosi
suvi{e masti, nastavlja da se kljuka ma{}u, ali ne zato {to ne zna {ta je alternativa.
Ona ili vi{e voli masno nego da ne pati ili ne zna da je masno uzrok njenih
zadravstvenih problema. Ako joj onda jo{ i lekar, sve{tenik, u~itej i politi~ar ka`u da
je masno zapravo odr`ava u `ivotu, a zatim i da su oni ve} u~inili za njeno dobro sve
{to bi i sama u~inila samo kada bi bila u stanju, onda nije ~udno {to joj njeni vlastiti
postupci nisu jasni i {to se ni malo ne trudi da ih razjasni.
Proizvodnja vi{ka vrednosti je uslov opstanka, ali ne za ljude ve} za sam kapitalisti~ki
sistem. Vi{ak vrednosti je onaj deo vrednosti robe koji se ne vra}a njenim
proizvo|a~ima. Ta vrednost mo`e biti izra`ena u robi ili u novcu (kao {to i kapital
mo`e da se izrazi kroz koli~inu stvari ili novca), ali to ne menja ~injenicu da je re~ o
izrazu materijalizovanog rada koji je uskladi{ten u datoj koli~ini proizvoda. Po{to
proizvodi mogu biti razmenjeni za “ekvivalentnu” koli~inu novca, novac
“predstavlja” istu vrednost kao i sami proizvodi. Novac zatim mo`e biti razmenjen za
drugu koli~inu “ekvivalenta” u robi. Skup ovakvih razmena, koje se simultano
odvijaju tokom svakodnevne prakti~ne aktivnosti, predstavlja kapitalisti~ki proces
cirkulacije. Upravo kroz taj proces se odvija neprestana transformacija vi{ka
vrednosti u kapital.
Deo vrednosti koji se ne vra}a radniku, vi{ak vrednosti, omogu}ava postojanje
kapitaliste, ali i mnogo vi{e od pukog postojanja. On dalje investira jedan deo tog
vi{ka vrednosti; on unajmljuje nove radnike i kupuje nova sredstva za proizvodnju;
on pro{iruje svoj posed. To zna~i da kapitalista akumulira novi rad, u obliku `ivog
rada koji unajmljuje, kao i u obliku minulog rada (pla}enog i nepla}enog) koji je
ugra|en u materijal i ma{ine koje kupuje. Kapitalisti kao klasa akumuliraju vi{ak rada
~itavog dru{tva, ali taj proces se i odvija na nivou dru{tva kao celine, {to zna~i da ga
je nemogu}e sagledati ako se posmatra samo aktivnost pojedina~nog kapitaliste.
Treba uvek imati u vidu da proizvod koji jedan kapitalista kupuje kao sredstvo za
proizvodnju ima iste osobine kao i proizvod koji prodaje (roba, u oba slu~aja). Jedan
kapitalista prodaje drugom kapitalisti neko sredstvo za proizvodnju za odre|enu

23
sumu novca, pri ~emu se samo jedan deo te vrednosti vra}a radnicima u obliku
nadnice. Ostatak je vi{ak vrednosti, kojim prvi kapitalista kupuje nova sredstva za
proizvodnju i unajmljuje rad. Drugi kapitalista kupuje ta sredstva za odre|enu
vrednost, {to zna~i da tako pla}a ukupnu koli~inu rada koju je akumulirao prvi
kapitalista, kako onaj deo koji je bio pla}en, tako i onaj deo rada koji je obavljen bez
ikakve nadoknade. To zna~i da neko sredstvo koje je kupio drugi kapitalista sadr`i u
sebi sav nepla}eni rad obavljen u korist onog prvog. Drugi kapitalista zatim prodaje
svoj proizvod za odre|enu vrednost, pri ~emu se opet samo deo te vrednosti vra}a
radnicima kao nadnica. Ostatak koristi za nabavku novih sredstava i novog rada.
Kada bi se ~itav ovaj proces sabio u jedan kratak period, i kada bi se svi kapitalisti
stopili u jednog, videlo bi se da je vrednost kojom oni nabavljaju nova sredstva za
proizvodnju i unajmljuju `ivi rad, jednaka vrednosti proizvoda koja nije vra}ena
proizvo|a~ima. Taj akumulirani vi{ak rada je kapital.
Izra`eno jezikom samog kapitalisti~kog dru{tva kao celine, ukupni kapital jednak je
sumi nepla}enog rada generacija ljudskih bi}a ~iji je `ivot bio sveden na svakodnevno
otu|ivanje njihove `ive aktivnosti. Drugim re~ima, kapital je proizvod te
svakodnevne prodaje `ivota za novac. On se dalje reprodukuje i neprestano uve}ava
svakog dana, samim ~inom prodaje rada, svakog sekunda provedenog u
kapitalisti~kom obliku svakodnevnog `ivota.
Skladi{tenje i akumulacija ljudske aktivnosti
Transformacija vi{ka rada u kapital jeste poseban istorijski oblik {ireg procesa
industrijalizacije, stalne transformacije ~ovekovog materijalnog okru`enja. Neke
su{tinske odlike tog procesa i posledice takve ljudske aktivnosti u uslovima
kapitalizma mogu se shvatiti i na osnovu slede}e, pojednostavljene ilustracije.
Recimo da u jednom zami{ljenom dru{tvu ljudi najve}i deo aktivnog vremena
provode u proizvodnji hrane i drugih neophodnih dobara; samo jedan deo tog
vremena predstavlja “vi{ak”, u smislu da se ne koristi za proizvodnju `ivotnih
dobara. Ovaj vi{ak vremena mo`e da se koristi za proizvodnju hrane za sve{tenike i
ratnike koji sami nisu proizvo|a~i; ili za proizvodnju dobara koja se uni{tavaju za
vreme posebnih obreda ili tro{e na neki drugi na~in u sli~nim prilikama; taj vi{ak
mo`e biti utro{en i za druge fizi~ke aktivnosti, kao {to je ples, itd. U svakom od tih
slu~ajeva, materijalni uslovi `ivota ovih ljudi ne}e se bitno menjati iz generacije u
generaciju, na osnovu njihove svakodnevne aktivnosti. Ali, mo`da jedna generacija
ljudi iz tog zami{ljenog dru{tva odlu~i da taj vi{ak energije nekako uskladi{ti, umesto
da ga odmah iskoristi. Na primer, mo`da im padne na pamet da tu energiju
uskladi{te u vidu opruga. Slede}a generacija bi onda mogla da iskoristi tako
uskladi{tenu energiju za zadovoljavanje svojih potreba ili da tu energiju iskoristi za
pravljenje novih opruga. U svakom slu~aju, uskladi{teni vi{ak rada prethodne
generacije obezbedi}e novoj generaciji ve}i vi{ak radnog vremena. Ta nova generacija
mo`e tako|e da uskladi{ti taj vi{ak u opruge ili u neka druga skladi{ta. U relativno
kratkom periodu tako uskladi{ten rad prema{i}e koli~inu rada koju mo`e da obavi
bilo koja pojedina~na generacija. Uz relativno mali utro{ak energije, ljudi iz ovog
dru{tva mo}i }e da se koriste ovim sredstvima za zadovoljavanje svojih potreba, kao i
da pripreme nova sredstva za narednu generaciju. Najve}i deo vremena koje su
ranije morali da tro{e na obezbe|ivanje osnovnih `ivotnih dobara, sada }e mo}i da
koriste za aktivnosti koje ne}e biti diktat nu`nosti, ve} projekcija njihove imaginacije.

24
Na prvi pogled izgleda malo verovatno da bi se ljudi ikada mogli posvetiti tako
bizarnom zadatku kao {to je savijanje opruga. Osim toga, ako bi se i prihvatili takvog
posla, pitanje je da li bi te opruge ~uvali za slede}u generaciju, po{to bi njihovo
otpu{tanje moglo da predstavlja sjajan prizor za vreme svetkovina.
Uglavnom, ako ljudi ne raspola`u svojim `ivotima, ako im njihova vlastita radna
aktivnost ne pripada, ako se ta aktivnost sastoji od prinudnog rada, onda ta aktivnost
mo`e lako da bude usmerena i na savijanje opruga, to jest, na zadatak skladi{tenja
vi{ka radnog vremena u materijalna sredstva. Istorijska uloga kapitalizma, koju
izvode ljudi koji su prihvatili legitimnost ~injenice da neko drugi raspola`e njihovim
`ivotima, sastoji se upravo u skladi{tenju ljudske aktivnosti u materijalna sredstva
putem prinudnog rada.
~im se ljudi pot~ine “mo}i” novca da kupuje uskladi{teni rad, kao i samu `ivu
aktivnost, ~im prihvate fiktivno “pravo” onih koji imaju novac da kontroli{u i
raspola`u uskladi{tenom i `ivom aktivno{}u ~itavog dru{tva, oni pretvaraju novac u
kapital, a vlasnike tog novca u kapitaliste.
To dvostruko otu|enje, otu|enje `ive aktivnosti u obliku najamnog rada i otu|enje
aktivnosti ranijih generacija u obliku uskladi{tenog rada (sredstava za proizvodnju),
nije ~in koji se dogodio nekada, samo jednom, u nekom istorijskom trenutku. Odnos
izme|u radnika i kapitaliste nije uspostavljen u nekoj ta~ki dru{tvenog razvoja
jednom za svagda. Nikada nije potpisan neki ugovor ili postignut neki verbalni
sporazum kojim bi se ljudi odrekli svoje `ive aktivnosti i aktivnosti svih budu}ih
generacija, u svakom kutku sveta. Kapital nosi masku prirodne sile; on je “jak kao
zemlja”; njegovi pokreti su “nezaustavljivi” poput plime; njegove krize su
“neizbe`ne” poput zemljotresa ili poplava. ^ak i kada se prizna da sva njegova mo}
poti~e od ljudi, to mu slu`i samo kao povod za stvaranje nove fikcije, o nekakvoj sili
koju je izmislio sam ~ovek, poput Franken{tajnovog ~udovi{ta, koje izaziva jo{ ve}i
u`as nego bilo koja prirodna sila.
Ali, kapital nije ni prirodna sila, niti ~udovi{te koje je stvorio sam ~ovek, nekada u
istoriji, i kome je su|eno da zauvek dominira ljudskim `ivotima. Snaga kapitala nije u
novcu: novac je samo dru{tvena konvencija koja ima onoliku “mo}” koliku joj sami
ljudi dodele. Kada bi ljudi odbili da prodaju svoj rad, novac ne bi bio u stanju da
obavi ni najprostiji zadatak, jer on ne mo`e da “radi”. Snaga kapitala ne le`i ni u
materijalnim sredstvima u kojima je uskladi{ten rad prethodnih generacija; tu
potencijalnu energiju mo`e da oslobodi samo aktivnost `ivih ljudi, ~ak i ako ta
sredstva i dalje postoje samo kao kapital, tj. kao otu|ena svojina. Bez `ive aktivnosti
sve stvari koje ~ine kapital jednog dru{tva bile bi samo gomila beskorisnih proizvoda,
bez vlastitog `ivota; “vlasnici” tog kapitala bili bi samo gomila neobi~no jalovih ljudi,
okru`enih gomilom beskorisnog papira kojim mogu da o`ive samo uspomene na
svoju nekada{nju veli~inu. Sva “mo}” kapitala le`i u svakodnevnoj aktivnosti `ivih
ljudi. Ta “mo}” sastoji se od sklonosti ljudi da prodaju svoju svakodnevnu aktivnost
za novac, da se neprestano odri~u kontrole nad proizvodima vlastite aktivnosti i
aktivnosti prethodnih generacija.
Svaki put kada ~ovek proda svoj rad kapitalisti i prihvati samo deo svog proizvoda
kao nadnicu za taj rad, on obnavlja uslove za dalje iznajmljivanje rada i eksploataciju
drugih ljudi. Nijedan ~ovek ne bi dobrovoljno prodao svoju ruku ili svoje dete za
novac; ipak, kada ~ovek svesno proda deo svog radnog `ivota u zamenu za
pre`ivljavanje, on time ne reprodukuje samo uslove koji od prodaje `ivota ~ine
nu`an uslov njegovog opstanka; on time stvara uslove u kojima ta prodaja postaje

25
uslov opstanka i za druge ljude. Naredna generacija mo`e da odbije da prodaje svoje
`ivote, kao {to ljudi iz sada{nje generacije odbijaju da prodaju svoju ruku ili dete. Ali,
svaka propu{tena prilika da se odbaci otu|eni, prinudni rad samo uve}ava zalihu
rada kojom kapital nastavlja da kupuje na{e `ivote.
Da bi pretvorio vi{ak rada u kapital, kapitalista mora da prona|e na~in kako da ga
uskladi{ti u materijalnim sredstvima, u novim oblicima proizvodnje. On mora da
unajmi nove radnike koji }e aktivirati ta nova sredstva za proizvodnju. Drugim
re~ima, on mora da pro{iri svoje preduze}e ili da osnuje novo, u nekoj drugoj grani
proizvodnje. Ova ekspanzija zahteva postojanje materijala koji mo`e biti obra|en u
nove prodajne robe, postojanje kupaca tih novih proizvoda i postojanje ljudi
dovoljno siroma{nih da moraju da prodaju svoj rad za novac.
Ove pretpostavke stvorene su samom kapitalisti~kom aktivno{}u, pred kojom
kapitalista nastoji da ukloni sva ograni~enja i prepreke. Demokratija kapitala zahteva
apsolutnu slobodu. Imperijalizam nije samo “poslednji stadijum kapitalizma”, ve} i
prvi. Sve {to mo`e da se pretvori u robu je dobro zrnevlje za `rvanj kapitala, bez
obzira da li dolazi sa imanja kapitaliste ili njegovog suseda, da li je ispod ili iznad
zemlje, da li plovi morem ili se vu~e po tlu, da li se nalazi na drugom kontinentu ili na
drugoj planeti. Celokupno ~ovekovo istra`ivanje prirode, od alhemije do fizike,
mobilisano je u potrazi za novim sredstvima za skladi{tenje rada, za novim stvarima
koje bi se mogle prodati. Kupci starih i novih proizvoda stvaraju se svim raspolo`ivim
sredstvima, a nova se neprestano izmi{ljaju. “Otvorena tr`i{ta” i “otvorena vrata”
stvaraju se silom i prevarom. Ako ljudima nedostaju sredstva kojima bi kupili robu
koju kapitalista prodaje, bivaju unajmljeni i pla}eni da proizvode robu koju `ele da
kupe; ako je lokalni zanatlija ve} proizveo ne{to {to kapitalista ho}e da proda, odmah
biva upropa{ten ili otkupljen; ako zakoni ili tradicija zabranjuju upotrebu nekih
proizvoda, ti zakoni i tradicija se uni{tavaju; ako ljudi ne vide za{to bi kupovali neke
proizvode, bivaju brzo nau~eni; ako ljudi ose}aju da su njihove fizi~ke i biolo{ke
potrebe zadovoljene, kapitalista onda “zadovoljava” njihove “duhovne potrebe”,
unajmljuju}i psihologe koji samo treba da ih stvore; ako su ljudi toliko zasi}eni
kapitalisti~kim robama da vi{e ne `ele nove, bivaju navedeni da kupuju stvari i
spektakle od kojih nemaju nikakvu korist, osim pukog posedovanja i divljenja.
Siroma{ni ljudi iz preagrarnih i agrarnih dru{tava `ive na svim kontinentima; ako jo{
uvek nisu toliko siroma{ni da bi prodavali svoj rad, dolaskom kapitalista i njihovom
aktivno{}u brzo bivaju potpuno osiroma{eni. Zemlja lovaca uskoro postaje “privatno
vlasni{tvo” novih “vlasnika” koji koriste nasilje dr`ave da bi lovce saterali u rezervate,
u kojima njihov goli opstanak dolazi u pitanje. Sredstva koja su potrebna seljacima
uskoro se mogu nabaviti samo od istih onih trgovaca koji im velikodu{no pozajmljuju
novac za njihovu nabavku, a kada njihov dug postane neotplativ, bivaju prinu|eni
da prodaju zemlju, koju ni oni ni njihovi preci nikada nisu morali da kupe. Kupci
zanatskih proizvoda uskoro postaju trgovci koji te proizvode plasiraju na tr`i{te;
jednog dana trgovac mo`e da odlu~i da “svoje zanatlije” smesti pod isti krov, gde }e
sa sredstvima koja }e im on obezbediti praviti samo ono {to na tr`i{tu ima najbolju
pro|u. Nezavisni i zavisni lovci, seljaci i zanatlije, slobodni ljudi i robovi, svi postaju
samo najamni radnici. Oni koji su nekada raspolagali svojim `ivotima u borbi sa
surovim `ivotnim uslovima, sada ih se odri~u upravo u ~asu kada po~inju da menjaju
svoje materijalne uslove; ljudi koji su do ju~e bili svesni kreatori svog oskudnog
na~ina `ivota, postaju nesvesne `rtve vlastite aktivnosti, iako uspevaju da se u novim
uslovima re{e nekada{nje oskudice. Ljudi koji su nekada imali malo i bili sve, sada
imaju mnogo, ali su ni{ta.

26
Proizvodnja novih roba, “otvaranje” novih tr`i{ta i stvaranje novih radnika, nisu tri
odvojena procesa; to su samo tri razli~ita aspekta istog procesa. Nova radna snaga se
proizvodi upravo u cilju proizvodnje novih roba; upravo nadnice tih novih radnika
otvaraju nova tr`i{ta; njihov nepla}eni rad je odsko~na daska za novu ekspanziju. Ni
prirodne, ni kulturne barijere ne mogu da zaustave {irenje kapitala, stalnu
transformaciju svakodnevne ljudske aktivnosti u otu|eni rad, transformaciju vi{ka
ljudskog rada u “privatno vlasni{tvo” kapitaliste. Ipak, kapital nije prirodna sila; to je
skup aktivnosti koje ljudi obavljaju svakog dana; to je oblik svakodnevnog `ivota;
njegovo dalje postojanje i {irenje zahteva samo jedan preduslov: sklonost ljudi da i
dalje otu|uju svoju aktivnost i tako neprestano reprodukuju kapitalisti~ki oblik
svakodnevnog `ivota.
Prvi put objavljeno kao pamflet u izdanju Black & Red, Detroit, 1969. Ponovo objavljeno u
zbirci Anything Can Happen, oktobra 1992 (Phoenix Press, London) i opet kao pamflet u
izdanju Black & Red, 2002.

27
Stalna privla~nost nacionalizma
I
Tokom XX veka nacionalizam je nekoliko puta progla{avan mrtvim:
– posle I svetskog rata, kada su Austrija i Turska, poslednje evropske imperije, bile
razbijene na nezavisne nacije i kada se smatralo da su, osim cionisti~kih, sve druge
nacionalisti~ke te`nje ostvarene.
– posle bolj{evi~kog pu~a, kada se govorilo da je bur`oaska borba za samoopredeljnje
prevazi|ena borbom radni~ke klase, koja nije nacionalno odre|ena.
– posle vojnog poraza fa{isti~ke Italije i nacisti~ke Nema~ke, kada su genocidne
posledice nacionalizma bile svima vidljive, za {ta se mislilo da je trajno diskreditovalo
nacionalisti~ki program i praksu.
Ipak, 40 godina nakon poraza fa{ista i nacista, vidimo da je nacionalizam ne samo
pre`iveo ve} i do`iveo pravu renesansu. Nacionalizam nije o`ivela samo takozvana
desnica, ve} pre svega takozvana levica. Nakon rata sa nacionalsocijalistima,
nacionalizam nije vi{e bio pripisivan isklju~ivo konzervativcima, ve} je postao
program i praksa mnogih revolucionara, koji tvrde da je to jedini istinski i delotvorni
revolucionarni program.
Levi~arski ili revolucionarni nacionalisti insistiraju da njihov nacionalizam nema ni{ta
zajedni~ko sa nacionalizmom fa{ista i nacista. Po njima, to je nacionalizam potla~enih
ljudi, koji te`e li~nom i kulturnom oslobo|enju.
*
U skladu s vladaju}om predrasudom (vrlo zgodnom za manipulaciju) imperijalizam
je relativno skora pojava, a njegova glavna ambicija je kolonizacija ~itavog sveta. To je
“poslednji stadijum kapitalizma”. Ova dijagnoza podrazumeva specifi~an lek:
nacionalizam. Ratovi za nacionalno oslobo|enje sru{i}e imperijalisti~ko carstvo.
Ova dijagnoza mo`da slu`i svrsi, ali ne obja{njava bilo koji doga|aj ili situaciju.
Mnogo bli`e istini dolazimo kada ovaj koncept postavimo naglava~ke i kada ka`emo
da je imperijalizam bio prvi stadijum kapitalizma, da je svet vremenom bio
kolonizovan od strane nacionalnih dr`ava, a da je nacionalizam vladaju}i, aktuelni i
nadamo se poslednji stadijum kapitalizma. Dokazi za ovu tvrdnju nisu otkriveni ju~e;
oni su odavno poznati, ba{ kao i predrasude koje slu`e tome da ih ospore.
Bilo je veoma po`eljno, iz mnogo razloga, zaboraviti da sve do skora vladaju}e sile
Evroazije nisu bile nacionalne dr`ave ve} carstva. Nebesko Carstvo dinastije Ming,
Islamsko Carstvo dinastije Otomana i Katoli~ko Carstvo dinastije Habsburga dugo
vremena su se borili za dominaciju nad poznatim svetom. Me|u ova tri carstva,
katolici nisu bili prvi imperijalisti ve} poslednji. Nebesko Carstvo dinastije Ming
vladalo je ve}im delom isto~ne Azije i raspolagalo velikom prekomorskom flotom
mnogo pre nego {to su katoli~ki pomorci izvr{ili invaziju na Meksiko.
Apologete katoli~kih podviga zaboravljaju da je izme|u 1420-1430. kineski carski
slu`benik ~eng Ho komandovao pomorskom ekspedicijom od 70.000 ljudi i plovio ne
samo do Malajskog poluostrva, Indonezije i Cejlona ve} i do persijskog zaliva,

28
Crvenog Mora i Afrike. Obo`avaoci katoli~ke Konkviste tako|e zaboravljaju
imperijalisti~ka dostignu}a Otomana, koji su osvojili skoro sve provincije
nekada{njeg rimskog carstva, osim najzapadnijih oblasti, zavladali severnom
Afrikom, srednjim istokom i polovinom Evrope, dr`ali pod kontrolom ~itav
Mediteran i do{li do zidina Be~a. Katoli~ki imperijalisti su krenuli na zapad, iza
granica poznatog sveta, ne bi li nekako izbegli okru`enje.
Ipak, Ameriku su “otkrili” upravo katolici, a genocid, destrukcija i plja~ka, koji su
pratili to “otkri}e”, izmenili su odnos snaga izme|u evroazijskih imperija.
Da li bi kineski ili turski osvaja~i bili manje destruktivni da su oni prvi “otkrili
Ameriku”? U sva tri carstva na strance se nije gledalo kao na ljude, ve} kao na
legitiman plen. Za Kineze su svi ostali bili varvari. Muslimani i katolici su jedni za
druge bili nevernici. Termin nevernik nije tako brutalan kao termin varvar, budu}i da
nevernik prestaje da bude legitimna meta i postaje ljudsko bi}e prostim ~inom
preobra}enja na pravu veru, dok varvari ostaju legitimna meta sve dok ih civilizatori
sasvim ne pokore.
Termin nevernik i njegova moralna dimenzija bili su u kontradikciji sa praksom
katoli~kih osvaja~a. Ovaj raskorak izme|u propovedi i dela uo~io je jedan rani kriti~ar
katoli~ke konkviste, po imenu Las Kazas (Las Casas). On je primetio da su obredi
preobra}enja bili uvod u plja~ku i istrebljivanje nevernika, dok preobra}enici nisu
postajali punopravni katolici ve} robovi.
Las Kazasova kritika je kod Crkve i Krune izazvala tek ne{to vi{e od nelagodnosti. Bili
su doneti novi zakoni, u osvojene zemlje slate su inspekcije, ali sve to nije imalo
nikakvog efekta jer su dve glavne aktivnosti katoli~ke ekspedicije, preobra}enje i
plja~ka, bile u nere{ivoj kontradikciji. Ve}ina sve{tenika bila je potpuno posve}ena
spa{avanju zlata i proklinjanju du{a. Katoli~ki Car je sve vi{e zavisio od oplja~kanog
bogatstva, kojim su finansirani matica, vojska i flota koja je sprovodila plja~ku.
Plja~ka je i dalje imala apsolutnu prednost nad preobra}enjem, ali kod katolika je to
ipak izazivalo nelagodnost. Njihova ideologija nije bila sasvim prilago|ena praksi.
Katolici su se silno obogatili plja~kom Acteka i Inka, ~ija su carstva opisivali kao sli~na
habsbur{kom, a njihovu religioznu praksu kao ni izbliza tako demonsku kao {to je
bila praksa njihovih zvani~nih neprijatelja, otomanskih Turaka. Ali, katolici nisu imali
mnogo koristi od istrebljivanja onih zajednica koje nisu imale kraljeve, niti staja}u
vojsku. Takvi pohodi, koji su redovno bili preduzimani, bili su u jo{ ve}em sukobu sa
njihovom ideologijom i bili su sve samo ne herojski.
Sukob izme|u religozne ideologije osvaja~a i njihove prakse nisu razre{ile prete~e
nove dru{tvene formacije – nacionalne dr`ave. Prave prete~e pojavile su se iste
godine, 1561, kada je jedan prekomorski avanturista proglasio svoju nezavisnost od
Krune i kada je u Evropi nekoliko carskih bankara i trgovaca povelo rat za
nezavisnost.
Konkvistador i avanturista, Lope de Agire 1 , nije uspeo da dobije {iru podr{ku i bio je
pogubljen.
1 Lope de Aguirre: Ozlogla{eni {panski konkvistador i avanturista (potpisivao se kao Lope de
Aguirre, Lutalica). Poku{ao da na delu teritorije dana{nje Venecuele uspostavi svoj dominion.
Harao ~itavim severnim delom ju`ne Amerike. Pogubljen 1561. (nap. prev.)

29
S druge strane, carski bankari i trgovci mobilisali su stanovni{tvo nekoliko provincija i
uspeli da ih otcepe od carstva. Ove provincije kasnije }e dobiti naziv Holandija.
Ova dva doga|aja jo{ uvek nisu bili borba za nacionalno oslobo|enje. Bili su to
vesnici stvari koje }e se tek dogoditi, ali i podsetnik na pro{lost. U neverni~kom
rimskom carstvu, ulogu Carevog ~uvara imala je pretorijanska garda. Ova garda je
preuzimala sve vi{e imperatorskih funkcija, sve dok nije stekla ve}u mo} i od samog
Cara. U arapskom islamskom Carstvu istu ulogu imala je Kalifova garda sa~injena od
Turaka. Turski gardisti, poput ranijih Pretorijanaca, preuzimali su sve vi{e kalifskih
funkcija sve dok vremenom nisu preuzeli carsku palatu i carsku administraciju.
Lope de Agire i holandski gospari nisu bili habsbur{ka Garda, ali su ovaj andski
avanturista i holandske finansijske i trgova~ke ku}e stekli zna~ajne imperatorske
funkcije. Ti pobunjenici, poput ranijih rimskih i turskih gardista, `eleli su da se
oslobode od duhovne podre|enosti i materijalnog pritiska koji su i{li uz slu`enje
Caru. Od trenutka kada su sami stekli imperatorsku mo}, Car je za njih postao samo
parazit.
Kolonijalni avanturista Lope de Agire nije mogao da poslu`i kao uzor drugim
pobunjenicima; njegovo vreme jo{ nije bilo do{lo.
Ali, holandski gospari su sasvim odgovarali toj ulozi; to je bilo njihovo vreme. Oni
nisu zbacili imperiju, ve} su je samo racionalizovali. Holandske finansijske i trgova~ke
ku}e su ve} posedovale veliki deo bogatstva Novog Sveta. Najve}im delom to
bogatsvo bilo je ste~eno kao nadoknada za redovno snabdevanje carske flote, vojske i
poseda. Ali, njihova ambicija sada je bila da sami krenu u plja~ku kolonija, za svoju
vlastitu korist, neoptere}eni parazitskim gospodarom. Po{to nisu bili katolici ve}
kalvinisti~ki protestanti, raskorak izme|u njihovog religioznog u~enja i dela nije ih
mnogo uznemiravao. Njih nije zanimalo spasavanje du{a. Njihov kalvinizam u~io ih
je da je nemilosrdni Bog jo{ na po~etku Vremena spasio i prokleo sve du{e i da u tom
Bo`jem planu nijedan holandski pop ne mo`e ni{ta da promeni.
Holan|ani nisu bili krsta{i; oni su bili posve}eni prora~unatoj, rutinskoj plja~ki, u
kojoj nije bilo ni~eg duhovnog ili herojskog. Plja~ka{ke flote odlazile su i vra}ale se iz
pohoda po ta~no utvr|enom rasporedu. ^injenica da su oplja~kani stranci bili
nevernici, bila je manje va`na od ~injenice da to nisu bili Holan|ani.
Zapadnoevropski vesnici nacionalizma izmislili su termin divljak, divljaci. Bio je to
sinonim za ono {to se u evroazijskom Nebeskom Carstvu nazivalo varvarom,
varvarima. Oba ova termina imala su za cilj da neka ljudska bi}a proglase za legitimni
plen.
Tokom naredna dva veka, osvajanje, pokoravanje i plja~ka koje su zapo~eli
Habsburzi, postali su manir drugih evropskih kraljevskih ku}a.
Gledano o~ima nacionalisti~kih istori~ara, ti prvi kolonizatori, kao i njihovi kasniji
nastavlja~i, izgledali su kao nacije: {panija, Holandija, Engleska, Francuska. Ali,
gledano s jedne mnogo prikladnije ta~ke, iz ugla same pro{losti, kolonijalne sile su
bile Habsburzi, Tjudori, Stjuarti, Burboni, Oran`i – dinastije identi~ne dinasti~kim
porodicama koje su se otimale za bogatstvo i mo} jo{ od pada Zapadnog Rimskog
Cartsva. Ti entiteti vi{e nisu bili samo feudalni posedi, ali jo{ uvek nisu bili ni
potpuno razvijene nacije; oni su ve} posedovali neke, ali ne i sve odlike nacionalne
dr`ave. Element koji je najupadljivije izostajao bila je nacionalna armija. Tjudori i
Burboni su ve} manipulisali nacionalnim ose}anjima svojih podanika, “Engleza” i
*

30
“Francuza”, posebno u me|usobnim ratovima. Ali, ni {koti i Irci, kao ni Korzikanci i
Provansalci, nisu bili regrutovani da se bore i ginu zbog “ljubavi prema otad`bini”.
Rat je bio samo mu~ni, feudalni teret, mrska obaveza; jedini dobrovoljci bili su
avanturisti koji su sanjali o zlatu; jedine patriote bile su patriote Eldorada.
Principi koji }e kasnije postati nacionalisti~ki program jo{ uvek nisu odgovarali ukusu
vladaju}ih dinastija, koje su se i dalje oslanjale na sopstvene, ofucane, ali isprobane
principe. Nove principe usvojile su njihove visoke sluge: njihovi kreditori, snabdeva~i
za~inima, snabdeva~i vojske i plja~ka{i kolonija. Ti ljudi, poput Lope de Agirea i
holandskih gospara, ili ranijih rimskih i turskih gardista, dr`ali su klju~ne funkcije, a
ipak su bili samo sluge. Mnogi od njih, mo`da i ve}ina, nastojali su da se na svaki
na~in oslobode tog tereta, da se otarase parazitskog gospodara i da sami krenu u
plja~ku kolonija, u svoje vlastito ime i u svoju korist.
Kasnije poznati kao bur`oazija ili srednja klasa, ti ljudi po~eli su da sti~u bogatsvo i
mo} jo{ od kada je prva flotila zaplovila put Zapada. Deo njihovog bogatsva poticao
je iz oplja~kanih kolonija; bila je to nagrada za njihove usluge Kruni; taj deo ste~enog
bogatsva kasnije je postao poznat kao “prvobitna akumulacija kapitala”. Drugi deo
tog bogatstva bio je plod plja~ke njihovih sunarodnika i suseda, uz pomo} metode
koja je kasnije nazvana kapitalizam. Sam metod nije bio toliko nov, ali je postao
veoma popularan od trenutka kada je srednja klasa stavila ruku na zlato i srebro
Novog Sveta.
Srednja klasa je tako stekla zna~ajnu mo}, ali jo{ uvek nije imala iskustvo potrebno za
preuzimanje centralne politi~ke vlasti. U Engleskoj im je uspelo da zbace monarha
(^arls I) i proglase Komonvelt, ali, iz straha da se narodna energija koju su bili
mobilisali protiv vi{e klase sada ne okrene i protiv njih, uskoro su postavili drugog
monarha, ~ak iz iste dinasti~ke ku}e (^arls II).
Nacionalizam nije do{ao na svoje sve do pred kraj XVIII veka, kada su dve velike
eksplozije, u razmaku od trinaest godina, preokrenule relativno stabilan odnos
izme|u dve gornje dru{tvene klase i zauvek izmenile politi~ku geografiju planete.
Godine 1776, idu}i Agireovim stopama, kolonijalni trgovci i avanturisti proglasili su
nezavisnost od prekomorskog monarha, nadma{iv{i svog prethodnika utoliko {to im
je uspelo da mobili{u ve}inu kolonisti~ke populacije i da se otcepe od hanoverskog
britanskog Carstva.
Godine 1789, prosve}eni trgovci i pisari nadma{ili su svoje holandske prethodnike, jer
im je uspelo da mobili{u ne samo stanovni{tvo nekoliko rubnih kolonija ve} ~itavu
podani~ku populaciju, da zbace i pogube vladaju}eg burbonskog monarha i da sve
feudalne veze pretvore u nacionalne. Ta dva doga|aja obele`avaju kraj jedne ere. Od
tada su sve pre`ivele dinastije ubrzo ili postepeno postajale nacionalne, a njihovi
posedi su sve vi{e poprimali svojstva nacionalnih dr`ava.
Te dve revolucije s kraja XVIII veka bile su veoma razli~ite; svaka od njih je na
poseban na~in doprinela ideji i praksi nacionalizma, ugra|uju}i u njih razli~ite, ali
~esto i kontradiktorne elemente. Nije mi namera da ovde detaljno analiziram te
doga|aje ve} samo da skrenem pa`nju na neke od tih elemenata.
*
Obe pobune bile su uspe{ne u osloba|anju vazala od obaveza prema monarhisti~kim
ku}ama i obe su uspele da uspostave kapitalisti~ke nacionalne dr`ave; ali izme|u
prvog i poslednjeg ~ina, te dve drame imaju malo toga zajedni~kog. Glavni pokreta~i
ovih pobuna bili su upoznati sa racionalisti~kom doktrinom Prosvetiteljstva. Ali,

31
prakti~ni i samonikli Amerikanci posvetili su se politi~kim problemima, pre svega
problemu uspostavljanja dr`avne ma{inerije koja }e mo}i da preuzme inicijativu na
prostoru sa kojeg se kralj D`ord` bio povukao. Kod Francuza je bilo druga~ije; mnogi
me|u njima oti{li su mnogo dalje. Oni su kao problem videli ne samo preure|enje
dr`ave, ve} preure|enje ~itavog dru{tva. U pitanje je bila dovedena ne samo veza
izme|u podanika i monarha, ve} i veza izme|u robova i gospodara – odnos koji je za
Amerikance ostao svetinja. Obe grupe su bez sumnje bile upoznate sa Rusoovom
mi{lju da se “ljudi svuda ra|aju slobodni, a da su ipak svuda u lancima”. Ali, Francuzi
su te lance shvatali mnogo ozbiljnije i u~inili ve}i napor da ih se oslobode.
Pod uticajem istih onih racionalisti~kih doktrina koje su presudno uticale i na Rusoa,
francuski revolucionari poku{ali su da primene dru{tvenu misao na ljudsko
okru`enje, na isti na~in na koji je “razum prirode”, nauka, po~ela da se primenjuje na
prirodno okru`enje. Ruso je radio za pisa}im stolom; on je nastojao da uspostavi
dru{tvenu pravdu na papiru, poveravaju}i ljudske poslove entitetu koji je nazvao
op{tom voljom. Revolucionari su agitovali u prilog dru{tvene pravde ne samo na
papiru ve} me|u mobilisanim i naoru`anim ljudima, od kojih su mnogi bili vrlo
gnevni, a ve}ina veoma siroma{ni.
Rusoov apstraktni entitet pre{ao je u oblast konkretnog u obliku Komiteta za javnu
bezbednost (ili Javno Zdravlje). Bila je to policijska organizacija koja je sebe proglasila
za otelotvorenje op{te volje. Visokomoralni ~lanovi tog Komiteta po~eli su da u
ljudske poslove ulivaju razum. Videli su sebe kao hirurge nacije. Oblikovali su
dru{tvo po modelu svojih li~nih opsesija, uz pomo} sredstva koje je najvi{e li~ilo na
o{tricu brija~a u rukama dr`ave.
Primena nauke na ljudsko okru`enje poprimilo je oblik sistematskog terora. Glavni
instrument Razuma i Pravde postala je giljotina.
Vladavina Terora prvo je obezglavila biv{e vladare, da bi se zatim okrenula ka samim
revolucionarima.
Op{ti strah podstakao je reakciju koja je zajedno sa Terorom zbrisala i Pravdu.
Pokrenuta energija krvo`ednih patriota bila je usmerena preko granice, s ciljem da
strancima silom nametne na~ela prosvetiteljstva i da naciju preobrazi u Carstvo
(Napoleonovi ratovi, nap. prev.). Snabdevanje nacionalne armije bilo je mnogo
unosniji posao od snabdevanja nekada{njih feudalnih vojski, {to je mnoge biv{e
revolucionare u~inilo bogatim i mo}nim pripadnicima srednje klase – one koja je sada
bila na vrhu, vladaju}a klasa. Tako su teror i ratovi postali deo nasle|a kasnijih
nacionalisti~kih projekata.
*
Nasle|e Ameri~ke Revolucije bilo je sasvim druga~ije. Amerikance je manje zanimala
pravda, a mnogo vi{e pitanje vlasni{tva.
Doseljenicima-osvaja~ima sa severoisto~ne obale kontinenta D`ord` od Hanovera bio
je potreban isto koliko i Lope de Agireu Filip Habsbru{ki. Ta~nije, bogatim i mo}nim
doseljenicima administrativni aparat Kralja D`ord`a bio je potreban da bi za{titio
njihovo bogatstvo, ali ne i da bi ga stekli. Kada bi mogli da sami organizuju jednako
represivan i efikasan aparat, Kralj Dord` im uop{te ne bi bio potreban.
Sigurni u svoju sposobnost da sami stvore takav aparat, kolonijalni robovlasnici,
zemlji{ni {pekulanti, proizvo|a~i, trgovci i bankari proglasili su poreze i ukaze Kralja
D`ord`a nepodno{ljivim. Najnepodno{ljiviji od svih Kraljevih ukaza bio je ukaz koji
je privremeno zabranjivao neovla{}ene upade na teritoriju starosedelaca kontineta;

32
Kraljevi savetnici imali su na umu `ivotinjska krzna kojima su ih snabdevali lovciuro|enici;
revolucionarnim {pekulantima bilo je stalo do njihove zemlje.
Za razliku od Agirea, severna federacija kolonista je uspela da stvori nezavisni,
represivni aparat, usput zadovoljavaju}i samo zahteve za minimumom Pravde;
njihov cilj je bio ukidanje kraljevske vlasti, a ne i svake vlasti, posebno ne njihove.
Umesto da se oslanjaju na manje sre}ne saputnike-doseljenike ili stanovnike velikih
{uma – o robovima da ne govorimo – ovi revolucionari su se radije oslanjali na usluge
pla}enika i dragocenu pomo} Burbonskog monarha, koga }e nekoliko godina kasnije
zbaciti ne{to moralniji revolucionari.
Severnoameri~ki kolonizatori su raskinuli tradicionalne veze izme|u podanika i
feudalnih gospodara, ali su, za razliku od Francuza, vrlo postepeno menjali
tradicionalne odnose zasnovane na ose}anju patriotizma i nacionalne pripadnosti.
Oni jo{ uvek nisu bili nacija u pravom smislu; nevoljna mobilizacija kolonijalnog
selja{tva nije bila dovoljna da ih stopi u jedno; vi{ejezi~na, vi{ekulturna i dru{tveno
podeljena populacija podanika jo{ uvek nije bila povezana ose}anjem patriotizma.
Zato im je bilo potrebno ne{to drugo.
Robovlasnici koji su zbacili svog gospodara, strahovali su da bi sada i njihovi robovi
mogli da se re{e svojih gospodara; uspe{na pobuna robova na Haitiju u~inila je ta
strahovanja vi{e nego opravdanim. Iako vi{e nije bilo opasnosti da ih uro|eni~ko
stanovni{tvo baci u more, trgovce i {pekulante je veoma brinulo pitanje daljeg
napredovanja u dubinu kontinenta.
Ameri~ki doseljenici-osvaja~i imali su na raspolaganju sredstvo koje, za razliku od
giljotine, nije bilo nov izum, ali je bilo jednako smrtonosno. To sredstvo, kasnije
poznato kao rasizam, postalo je sastavni deo nacionalisti~ke prakse. Rasizam je, kao i
kasniji proizvodi prakti~nog ameri~kog duha, bio pre svega pragmati~an princip;
sadr`aj nije bio va`an; bilo je va`no da funkcioni{e.
Ljudi su bili mobilisani na osnovu najmanjeg i najpovr{nijeg zajedni~kog imenitelja,
ali su se tom pozivu odazvali. Ljudi koji su napustili svoja sela i porodice, koji su
pozaboravljali svoj jezik i obi~aje, koji su nekada bili sve, a sada bili li{eni svega {to ih
je ~inilo delom neke zajednice, trebalo je da boju svoje ko`e prihvate kao zamenu za
sve {to su izgubili. Novi manipulatori ~inili su sve da se ti ljudi osete ponosnim zbog
ne~ega {to nije bila ni li~na crta, niti, poput jezika, ste~ena sposobnost. Svi oni sada su
bili jedna nacija, nacija belih ljudi. (Bele `ene i bela deca postajali su va`ni samo kao
skalpirane `rtve i dokaz bestijalnosti onih koje je trebalo istrebiti.) Potvrda ovog
osiroma{enja je i popis fiktivnih osobina koje su belci navodno delili: bela krv, bele
misli, pripadnost beloj rasi. Du`nici, besku}nici i sluge, kao belci, imali su sve
zajedni~ko sa bankarima, zemlji{nim {pekulantima i vlasnicima planta`a, a ni{ta sa
Crvenoko{cima, Crncima, `utima. Spojeni na takvim osnovama, mogli su da budu
mobilisani i organizovani u “bele kolone”, grupe za lin~, “borce protiv Indijanaca”.
Rasizam je prvobitno bio samo jedan od na~ina za mobilizaciju kolonijalnih armija, ali
iako je u Americi bio kori{}en vi{e nego bilo gde drugde, ipak je bio samo dopuna
drugim metodama. @rtve pionira-osvaja~a i dalje su bile opisivane kao nevernici,
bezbo`nici. Ali, ve}ina doseljenika su, sli~no kao i njihovi prethodnici Holan|ani, bili
protestanti, koji su na bezbo`ni{tvo gledali kao na ne{to {to mo`e biti samo ka`njeno,
ali ne i korigovano. Za `rtve se tako|e govorilo da su divljaci, ljudo`deri i primitivci,
ali i ovi termini su kori{}eni kao sinonimi za sve {to nije belo, za stanje koje ne mo`e
biti pobolj{ano. Rasizam je bio ideologija savr{eno prilago|ena praksi porobljavanja i
istrebljivanja.

33
Lin~erski pristup, grupni obra~un sa `rtvom koja je smatrana inferiornom, privla~io je
siled`ije bez trunke ljudskosti i ose}aja za fer-plej. Ali, taj pristup nije imponovao
svima. Ipak, ameri~ki biznismeni, pola lovci u mutnom, pola ljudi od poverenja, uvek
su imali za svakoga po ne{to. Za brojne sledbenike Sv. \or|a, koji su imali ne{to malo
~asti i veliku `e| za herojskim podvizima, opis neprijatelja izgledao je ne{to
druga~ije: bili su to narodi bogati i mo}ni poput njih samih, koji `ive u {umovitim
planinama i du` obala Velikih Jezera.
Apologete herojskih pohoda {panskih konkvistadora imali su pred sobom primer
carstava centralnog Meksika i Anda. Apologete pohoda ameri~kih nacionalnih heroja
na{li su pred sobom samo narode; o~ajni~ki otpor uro|eni~kih, anarhisti~kih
zajednica predstavljali su kao me|unarodnu zaveru iza koje su stajali umovi tako
mo}nih vojnih arhona (vo|a) kao {to su bili “generali” Pontijak i Tekumseh. Velike
{ume bile su naseljene nacionalnim liderima, efikasnim general{tabovima i
nepreglednim armijama odlu~nih patriota. Na toj slici nigde se ne vide represivne
strukture njenih autora; pred o~ima su imali samo svoju ta~nu kopiju, samo sa svim
bojama potpuno izkorenutim, ne{to poput fotografskog negativa. Tako je neprijatelj
predstavljen kao jednak u pogledu strukture, snage i ciljeva. Rat protiv takvog
neprijatelja nije mogo biti stvar fer-pleja; bila je to surova nu`nost, pitanje `ivota i
smrti. Ostale osobine neprijatelja, njegovo bezbo`ni{tvo, divlja{tvo i kanibalizam,
~inili su zadatak obra~una, pokoravanja i istrebljivanja jo{ hitnijim, {to je dodatno
nagla{avalo herojsku dimenziju tih pohoda. 2
Time je nacionalisti~ki program bio manje-vi{e kompletiran. Ova tvrdnja mo`e da
izgleda ~udno onima koji nigde na terenu jo{ uvek ne vide “prave nacije”. Sjedinjene
Dr`ave jo{ uvek su bile konglomerat razli~itih jezi~kih, religioznih i kulturnih
zajednica, koji se ubrzano transformisao u carstvo napoleonskog stila. ^italac }e
mo`da poku{ati da primeni poznatu definiciju nacije kao ure|ene teritorije na kojoj
`ive ljudi koji imaju isti jezik, religiju i obi~aje ili barem ne{to od toga. Ta definicija,
jasna, zgodna za upotrebu i stati~na, ne govori ni{ta o samoj pojavi, ve} slu`i samo
tome da je opravda. Dru{tveni fenomeni nisu stati~ne definicije ve} dinami~ni
procesi. Zajedni~ki jezik, religija i obi~aji, kao i bela krv ameri~kih kolonizatora, bili su
samo predtekst i sredstvo za mobilizaciju osvaja~kih armija. Kulminacija ovog
procesa nije bila oboga}ivanje zajedni~kog ve} upravo suprotno: op{te osiroma{enje,
potpuni gubitak jezika, religije i obi~aja; pripadnici nove nacije govorili su jezikom
prestonice, klanjali se pred oltarom dr`ave i sledili samo one obi~aje koje je dopu{tala
zvani~na, nacionalna politika.
2 Pontijak, Tekumseh: najpoznatije, ali ne i jedine ratne poglavice Otava i [onija. Perlman
aludira na poznatu sklonost da se o nekim indijanskim poglavicama govori kao o apolutnim
gospodarima ili vojskovo|ama po uzoru na evropske, {to oni sigurno nisu bili. Uz ime
Pontijaka vezuje se rat koji je tokom 1763. najozbiljnije ugrozio engleske kolonijalne posede.
Za samo mesec dana Otave i njihovi saveznici uni{tili su sve kolonijalne naseobine i utvr|enja
u oblasti Velikih Jezera, osim Detroita i Fort Pita. Tokom opsade ovih utvr|enja Englezi su
me|u Otave ubacili }ebad zara`enu boginjama, {to je ubrzo izazvalo pravi pomor Indijanaca.
(nap. prev.)

34
II
Velika plja~ka: Prvobitna akumulacija kapitala
Nacionalizam i imperijalizam su suprotni pojmovi samo na planu definicija. U praksi,
nacionalizam je samo jedna od metodologija kojom se uspostavlja vladavina kapitala.
Stalni rast kapitala, ~esto nazivan materijalnim napretkom, ekonomskim razvojem ili
industrijalizacijom, bio je glavna preokupacija srednje klase, takozvane bur`oazije.
Njihovo glavno vlasni{tvo bio je kapital; gornja klasa je posedovala nekretnine.
Otkri}e novog sveta neizmerno je uve}alo bogatstvo srednje klase, u~iniv{i je u isto
vreme vrlo ranjivom. Kraljevi i plemstvo koji su prvi do{li do novog blaga, ubrzo su
morali da ga prodaju trgovcima iz srednje klase, zadr`avaju}i samo retke trofeje. Tu
nije bilo pomo}i. Blago nije stizalo u obliku u kojem se moglo odmah koristiti; tako su
trgovci po~eli da snabdevaju plemstvo korisnom robom u zamenu za oplja~kano
blago. Ali, plemstvo je jasno videlo da }e ono biti sve siroma{nije, a trgovci sve
bogatiji, osim ukoliko ne krene da plja~ka i njih, uz pomo} svojih dobro naoru`anih
pla}enika. Srednja klasa je bila izlo`ena stalnim napadima starog re`ima – napadima
na svoje vlasni{tvo. Kraljeva armija i policija sigurno nisu bili prava za{tita; zato su
mo}ni trgovci, koji su ve} vodili mnoge poslove carstva, preduzeli sve potrebne mere
da bi okon~ali to stanje op{te nesigurnosti: sada su u svoje ruke bili preuzeli i
policijske poslove. Gde god je to bilo mogu}e osnivali su svoje pla}eni~ke vojske. Ali,
~im se na horizontu pojavila mogu}nost osnivanja nacionalne vojske i nacionalne
policije, o{te}eni biznismeni prihvatili su je bez oklevanja. Glavna prednost
nacionalne armije bila je garancija da }e se sluga-patriota boriti zajedno sa svojim
gazdom protiv sluge drugog, neprijateljskog gazde.
Novi, stabilniji uslovi koje je garantovao nacionalni represivni aparat bili su za
vlasnike ne{to poput staklenika, u kojem je njihov kapital mogao da raste, da se
uve}ava i umno`ava. Sam termin “rast” i izvedeni pojmovi, poti~u iz kapitalisti~kog
re~nika.
Ti ljudi su gledali na jedinicu kapitala kao na zrno ili seme koje investiraju u plodnu
zemlju. U prole}e, iz svakog semena po~inje da klija biljka. U leto, iz svake od tih
biljaka oni `anju toliko novog semena da, nakon {to plate nadoknadu za zemlju,
sunce i ki{u, na kraju imaju mnogo vi{e semena nego na po~etku sezone. Slede}e
godine oni sade na jo{ ve}em polju, a zatim se {ire na svo okolno zemlji{te i
unapre|uju ga. U stvarnosti, to inicijalno zrno ili seme je novac; sunce i ki{a su
utro{ena energija radnika; biljke su fabrike, radionice i rudnici, a `etva roba – ostaci
industrijski obra|enog sveta. Vi{ak semena, profit, jeste zarada koju kapitalista
zadr`ava za sebe, umesto da ona bude raspodeljena me|u radnicima.
Taj proces, posmatran u celini, sastoji se u preradi prirodnih supstanci u stvari za
prodaju, robu, i zatvaranju radnika u pogone za proizvodnju, fabrike.
Brak izme|u kapitala i nauke omogu}io je veliki skok napred ka stanju u kojem
danas `ivimo. Laboratorijski na~unici otkrili su metode kojim prirodni materijal mo`e
biti razlo`en na sastavne komponente; investitori su sav svoj ulog stavili na kartu
procesa dekompozicije; nau~nici-prakti~ari ili menad`eri shvatili su da se ovaj proces
mo`e primeniti i na radnike koji su im stajali na raspolaganju. Eksperti za dru{tvene
nauke izumeli su ~itav niz metoda da se radnici u~ine manje humanim, ali
efikasnijim, {to vi{e nalik ma{ini. Zahvaljuju}i nauci, kapitalisti su bili u stanju da

35
preobraze najve}i deo prirodnog okru`enja u sirovinu za dalju obradu, u ve{ta~ke
proizvode, a ve}inu ljudi u njihove poslu`ioce.
Kapitalisti~ki proces proizvodnje analizirali su i kritikovali mnogi filozofi i pesnici,
me|u kojima je najpoznatiji bio Karl Marks. 3 Njegova kritika je pokrenula i nastavlja
da pokre}e militantne dru{tvene pokrete. Ali, njegova analiza je imala jednu
zna~ajnu slepu ta~ku; ve}ina njegovih u~enika, ali i onih militanata koji nisu bili
njegovi u~enici, zasnovala je svoju platformu na toj slepoj ta~ki. Marks je sa puno
entuzijazma podr`avao bur`oasku borbu za oslobo|enje od feudalnih okova. Ko tada
nije bio entuzijasta? On, koji je primetio da su vladaju}e ideje jedne epohe uvek ideje
vladaju}e klase, sam je delio mnoge ideje srednje klase koja je svuda dolazila na vlast.
Bio je vatreni sledbenik Prosvetiteljstva, racionalizma, materijalnog progresa. Marks
je taj koji je lucidno primetio da svaki put kada radnik reprodukuje svoj rad, svakog
trena koji posveti obavljanju dodeljenog zadatka, udahnjuje nov `ivot materijalnom i
dru{tvenom aparatu koji ga dehumanizuje. Isti onaj Marks koji je sa toliko
entuzijazma gledao na primenu nauke u procesu proizvodnje.
Marks je obavio temeljno istra`ivanje samog procesa proizvodnje kao obja{njenja za
fenomen rada, ali je za sobom ostavio svega nekoliko usputnih, povr{nih i nevoljnih
komentara o pretpostavkama kapitalisti~ke proizvodnje, o poreklu i prirodi
inicijalnog kapitala koji je taj proces i u~inio mogu}im. 4 Bez tog po~etnog kapitala ne
bi bilo ni investicija, ni proizvodnje, niti velikog skoka napred. Ove pretpostavke je
analizirao jedan rani ruski marksista, Preobra`enski, 5 koji se nadovezao na nekoliko
zapa`anja poljske marksistkinje Roze Luksemburg i formulisao svoju teoriju o
primitivnoj akumulaciji kapitala.
Preobra`enski je pod “primitivnim” podrazumevao osnov ~itavog kapitalisti~kog
zdanja, temelj, pretpostavku. Te pretpostavke ne mogu se pojaviti u samom procesu
kapitalisti~ke proizvodnje, po{to bez njih taj proces ne bi ni bio mogu}. One moraju
biti negde izvan samog procesa proizvodnje. To negde su pre svega kolonije, njihovo
oplja~kano i istrebljeno stanovni{tvo. U prethodnom periodu, kada jo{ nije bilo
kolonija, po~etni kapital, pretpostavka kapitalisti~kog na~ina proizvodnje, bio je
ce|en iz unutra{njih kolonija, od seljaka kojima su bili otimani i zemlja i njeni
plodovi, iz konfiskovanih poseda proteranih Jevreja i Muslimana.
Primitivna ili prvobitna akumulacija kapitala nije ne{to {to se dogodilo jednom u
davnoj pro{losti i nikada vi{e posle toga. To je proces koji sve vreme prati
kapitalisti~ki proces proizvodnje, njegov sastavni deo. Proces koji je opisao Marks
donosi redovan i o~ekivani profit; proces koji je opisao Preobra`enski donosi
iznenadne dobitke i velike skokove napred. Redovan profit periodi~no biva ugro`en
krizama svojstvenim sistemu; nove injekcije po~etnog kapitala su jedini poznati lek
za te krize. Bez neprestane primitivne akumulacije kapitala proizvodnja bi stala;
svaka naredna kriza mogla bi da postane stalna.
Genocid, sra~unato istrebljivanje ljudske populacije ozna~ene kao legitiman plen, nije
bilo odstupanje u odnosu na “ina~e miroljubiv” tok Progresa. To je razlog za{to su
menad`erima kapitala bile potrebne nacionalne armije. Ta vojska nije slu`ila samo
3 Podnaslov prvog toma Kapitala glasi Kritika politi~ke ekonomije: Kapitalisti~ki proces proizvodnje.
4 Isto, deo VIII: “Takozvana primitivna akumulacija”.
5 E. Preobra`enski: Nova ekonomija, Moskva, 1926. “Knjiga koja donosi veran opis primitivne
socijalisti~ke akumulacije…”, iz najave prvog izdanja na engleskom, Clarendon Press, Oxford,
1965.

36
tome da za{titi vlasnike kapitala od gneva njihovih najamnih radnika. Ta vojska je
pre svega trebalo da uvek iznova pronalazi sveti gral, ~arobnu lampu kapitalizma –
po~etni kapital, ru{e}i pred sobom sve branjene i nebranjene kapije, plja~kaju}i,
proteruju}i i ubijaju}i sve {to bi joj se na{lo na putu.
Tragovi tih nacionalnih armija tako|e su i tragovi Progresa. Te armije su bile, i jo{
uvek jesu, sedmo ~udo sveta. U njima je i{ao vuk pored jagnjeta, pauk pored muve.
U njima su izrabljivani radnici bili drugari izrabljiva~a, do gu{e zadu`eni seljaci ortaci
svojih kreditora, prevareni prijatelji varalica. Samo {to to drugarstvo nije po~ivalo na
ljubavi, ve} na mr`nji prema svima koji bi im se na{li na putu do mogu}eg izvora
po~etnog kapitala: bezbo`nicima, divljacima, ni`im rasama.
Ljudske zajednice, po na~inu `ivota i obi~ajima raznolike poput ptica, bile su
napadane, plja~kane i kona~no istrebljene na na~in i u razmerama koji se ne mogu ni
zamisliti. Ode}a i predmeti uni{tenih zajednica bili su sakupljani i zatim izlagani u
muzejima kao jo{ jedan trag koji je svedo~io o toku Progresa; i{~ezla verovanja i
na~ini `ivota postali su predmet ~u|enja jo{ jedne od osvaja~evih brojnih nauka. Iz
otetih polja, {uma i `ivotinja uzimalo se kao iz mirnog mora; tako je ubiran prvobitni
kapital, preduslov procesa proizvodnje koji je livade preobrazio u farme, drve}e u
klade, `ivotinje u {e{ire, minerale u municiju, a pre`ivela ljudska bi}a u jeftine
radnike. Genocid je bio, i jo{ uvek jeste, preduslov, prelomna ta~ka i temelj ~itavog
vojno-industrijskog kompleksa, pogona za industrijsku obradu ~itavog okru`enja,
sveta kancelarija i nepreglednih parkinga.
Nacionalizam je bio savr{eno prilago|en svom dvostrukom zadatku:
pripitomljavanju radnika i plja~ki stranaca. Kao takav, odgovarao je svima koji su
raspolagali ili te`ili tome da raspola`u jednim delom kapitala.
*
Tokom XIX veka, posebno u drugoj polovini, svaki potencijalni investitor otkrio je
svoje korene me|u zemljacima koji su govorili jezikom njegove majke i obo`avali
bogove njegovog oca. Vatrena ose}anja tih nacionalista bila su o~igledno cini~na.
Nijedan od tih zemljaka nije vi{e imao korene me|u ro|acima svojih roditelja: spas
svoje du{e on je tra`io u svom trezoru, molio se svojim investicijama i govorio
jezikom ra~unovodstva. Ali, ne{to je ipak nau~io: bio on Amerikanac ili Francuz,
shvatio je da ako ne mo`e da mobili{e svoje zemljake apeluju}i na njihove uloge
lojalnih slugu, klijenata i mu{terija, jo{ uvek mo`e da ih mobili{e kao lojalne Italijane,
Grke ili Nemce, odnosno lojalne Katolike, Pravoslavce ili Protestante. Jezik, religija i
obi~aji postali su sredstvo za upravljanje nacionalnim dr`avama.
Materijal kojim se manipulisalo bio je samo sredstvo, a ne cilj. Svrha nacionalnih
entiteta nije bila unapre|ivanje jezika, religije i obi~aja, ve} razvoj nacionalne
ekonomije, pretvaranje zemljaka u radnike i vojnike, pretvaranje otad`bine u rudnike
i fabrike, dinasti~kih poseda u kapitalisti~ka preduze}a. Bez kapitala, ne bi bilo
municije i zaliha, nacionalne armije, nacije.
Opsesije racionalisti~ke srednje klase – finansijske rezerve i investicije, istra`ivanje
tr`i{ta i kalkulacije cena – postale su vladaju}e opsesije. I ne samo vladaju}e: ove
racionalisti~ke opsesije postale su apsolutno isklju~ive. Pojedinci koji su prednost
davali nekim drugim, iracionalnim opsesijama bili su brzo izolovani i sklanjani u
posebne azile.
Nacije su uglavnom bile monoteisti~ke, iako za time vi{e nije bilo preke potrebe; stari
bog ili bogovi izgubili su svaki zna~aj osim kao sredstvo manipulacije. Nacije su

37
postale monoopsesivne, a ako bi se pokazalo da se neki monoteizam uklapa u
vladaju}u opsesiju, i on bi bio mobilisan.
*
Prvi svetski rat je ozna~io kraj jedne faze u formiranju nacionalnih entiteta, koja je
zapo~ela Ameri~kom i Francuskom revolucijom, a bila najavljena mnogo ranije,
deklaracijom Lopea de Agirea i pobunom holandskih trgovaca i bankara. Rat su
pokrenuli sukobljeni interesi starih i novih nacija. Nema~ka, Italija i Japan, kao i
Gr~ka, Srbija i kolonijalna Amerika, koje su ve} imale mnoge crte svojih
nacionalisti~kih prete~a, postale su nacionalne imperije, monarhije i republike.
Najmo}nije me|u njima `elele su da steknu i glavni, nedostaju}i atribut: status
kolonijalne imperije. Tokom rata, svi mobilisani elementi dve velike dinasti~ke
imperije, Habsbur{ke i Otomanske, izdvojili su se u posebne nacije. Kada bi
bur`oazija koja je pripadala razli~itim jezicima i kulturama, poput Turaka i Jermena,
pretendovala na istu teritoriju, slabiji je bio tretiran na isti na~in kao nekada ameri~ki
Indijanci: bio je istrebljen. Nacionalni suverenitet i genocid uvek su bili u najte{njoj
uzro~no-posledi~noj vezi.
Zajedni~ki jezik i religija samo su prividne karakteristike nacije: kada su slu`ili svrsi
bili su kori{}eni kao vezivni materijal, kada nisu, bili su odbacivani. Nije bilo nikakvih
prepreka da vi{ejezi~ka {vajcarska ili vi{ereligijska Jugoslavija budu primljene u
dru{tvo nacija. Kao sredstvo za moblizaciju lako su mogli da poslu`e i oblik nosa ili
boja kose – {to se kasnije i dogodilo. Zajedni~ko nasle|e, koreni i druge zajedni~ke
crte trebalo je da udovolje samo jednom kriterijumu kojim se rukovodio ameri~ki
pragmatizam: da li “rade”? Sve {to “radi” moglo je biti iskori{}eno. Zajedni~ke crte
nisu bile va`ne zbog svog kulturnog, istorijskog ili filozofskog sadr`aja, ve} samo ako
bi se pokazale korisnim u organizovanju policijskih snaga za za{titu nacionalne
svojine i mobilizaciji vojske za plja~ku kolonija.
Kada je nacija jednom bila uspostavljena, ljudi koji su `iveli na nacionalnoj teritoriji,
ali koji nisu posedovali nacionalne crte, mogli su biti tretirani kao unutra{nja kolonija,
odnosno, kao izvor po~etnog kapitala. Bez tog kapitala nijedna nacija nije mogla da
postane velika nacija; nacije koje su te`ile veli~ini, a kojima su nedostajale
prekomorske kolonije, tako su uvek mogle da se oslone na plja~ku, istrebljenje i
otimanje zemlje onih svojih zemljaka koji nisu posedovali nacionalne crte.
III
Formiranje nacionalnih dr`ava do~ekano je sa velikim entuzijazmom i pravom
euforijom kod pesnika, ali i kod seljaka, kojima je izgledalo da su njihove muze i
bogovi kona~no si{li na zemlju. Ali, bilo je i onih koji su preko razvijenih zastava i
konfeta, odmah po~eli da bacaju mokru }ebad. Bili su to pre svega biv{i vladari,
kolonizovani narodi i u~enici Karla Marksa.
Razvla{}eni i kolonizovani nisu imali mnogo entuzijazma, iz sasvim o~iglednih
razloga.
U~enici Karla Marksa nisu imali entuzijazma, jer ih je iskustvo nau~ilo da nacionalno
oslobo|enje zna~i nacionalnu eksploataciju, da je nacionalna vlast samo izvr{ni organ
nacionalne kapitalisti~ke klase i da nacija za radnike nema ni{ta drugo osim lance. Ti
stratezi radni{tva, koji sami nisu bili radnici ve} bur`uji iz vladaju}e klase, govorili su
da radnici nemaju dr`avu i organizovali se u Internacionalu. Ta organizacija se

38
vremenom podelila na tri struje, od kojih se svaka ubrzano pomerala ka Marksovoj
slepoj ta~ki.
Prvu internacionalu je predvodio nekada{nji Marksov sledbenik i njegov prvi
prevodilac na ruski jezik, a zatim protivnik, Bakunjin. Ovaj nepopravljivi buntovnik
u po~etku je bio vatreni nacionalista, sve dok se nije upoznao sa Marksovim u~enjem
o eksploataciji. Bakunjin i njegovi sledbenici, koji su bili protiv svih autoriteta,
pobunili su se i protiv Marksovog autoriteta; optu`ivali su ga da od Internacionale
`eli da napravi dr`avu koja }e biti represivnija od feudalne i nacionalne zajedno. Iako
su bili jednodu{ni po pitanju odbacivanja dr`ave u bilo kom obliku, Bakunjin i
njegovi sledbenici nisu imali iste stavove po pitanju kapitalisti~kog preduzetni{tva. U
slavljenju nauke, materijalnog progresa i industrijalizacije i{li su ~ak i dalje od
Marksa. Kao pravi buntovnici, smatrali su da je svaka borba dobra, ali da je najbolja
ona protiv feudalnih zemljoposednika i katoli~ke crkve; zato su ideje Bakunjinove
Internacionale imale najvi{e uticaja u zemljama poput {panije, gde bur`oazija nije
bila zavr{ila svoju borbu za nezavisnost, ve} je bila sklopila savez sa feudalnim
baronima i Crkvom u borbi protiv radnika i seljaka uvek sklonih pobuni. Bakunjisti
su se borili za ostvarenje bur`oaske revolucije bez i protiv same bur`oazije. Sebe su
nazivali anarhistima i odbacivali svaku dr`avu, ali nikada im nije uspelo da objasne
kako misle da osiguraju rad bazi~ne i druge industrije, progres i dalji razvoj nauke –
jednom re~ju, kapital – bez pomo}i vojske i policije. Pravu priliku da ovu
kontradikciju re{e u praksi nikada nisu do~ekali. To nije uspelo ni dana{njim
sledbenicima Bakunjina, koji i dalje ne shvataju da anarhija i industrija nikako ne idu
zajedno.
Druga Internacionala nije bila tako radikalna kao prva i brzo je na{la zajedni~ki jezik
kako sa kapitalom, tako i sa dr`avom. ^vrsto u{an~eni u Marksovu slepu ta~ku,
aktivisti i propovednici ove organizacije nisu dozvolili sebi da se zaglave u neku od
Bakunjinovih kontradikcija. Eksploatacija i plja~ka za njih su bili neizbe`ni uslovi
materijalnog progresa; krajnje realisti~ki, oni su zaklju~ili da tu nema pomo}i. Sve {to
su tra`ili bila su ve}a prava i beneficije za radnike, kao i kancelarije za njih same, kao
predstavnike radnika u okviru postoje}eg politi~kog establi{menta. Kao i sve dobre
sindikaliste koji su im prethodili i od kojih su u~ili, ove apostole socijalizma veoma je
mu~ilo “pitanje kolonija”; ali, sli~no kao i kod Filipa Habsbur{kog, ta nelagodnost je
za posledicu imala samo gri`u savesti. Vremenom su nema~ki carski socijalisti,
kraljevski danski socijalisti i francuski republikanski socijalisti prestali da budu ~ak i
internacionalisti. 6
Tre}a Internacionala nije samo sklopila savez sa kapitalom i dr`avom; ona je od njih
napravila svoj cilj. Osniva~i ove Internacionale nisu bili buntovni ili nepo}udni
intelektualci, ve} sama dr`ava, ruska dr`ava, nakon dolaska bolj{evika na vlast.
Glavna aktivnost ove Internacionale bila je afirmacija povampirene ruske dr`ave,
njene vladaju}e partije i njenog osniva~a, ~oveka po imenu Lenjin. Dostignu}a ove
partije i njenog osniva~a zaista su bila izuzetna, ali njihovi promoteri u~inili su sve da
sakriju ono {to ih je zaista ~inilo takvima.
Prvi svetski rat ostavio je dva velika carstva u velikim previranjima. Nebesko Carstvo
Kine, najstarija dr`ava na svetu, i ruska Carevina, mnogo skorijeg porekla, jo{ uvek
su odolevale pritiscima da se preobraze u nacionalne dr`ave ili da se raspadnu na
manje jedinice, kao {to se to dogodilo sa Otomanskim i Habsbur{kim carstvima.
6 Ova epoha je zavr{ena Prvim svetskim ratom, koji je prakti~no bio “izglasan” u mogim
evropskim parlamentima ili podr`an glasovima socijalista (socijaldemokrata). (nap. prev.)

39
Tu dilemu je u slu~aju Rusije razre{io Lenjin. Da li je tako ne{to mogu}e? Marks je
jednom primeto da pojedinac ne mo`e da promeni okolnosti ve} samo da ih
preokrene u svoju korist. Izgleda da je bio u pravu. Lenjinov podvig nije bio u tome
{to je promenio okolnosti ve} u tome {to ih je iskoristio na izuzetan na~in. Njegov
podvig je zaista bio izuzetan u svom oportunizmu.
Lenjin je bio ruski bur`uj koji je proklinjao slabost i nesposobnost ruske bur`oazije. 7
Ovaj entuzijasta kapitalisti~kog razvoja, vatreni obo`avalac progresa u ameri~kom
stilu, nije na{ao zajedni~ki cilj sa onima koje je proklinjao, ve} sa njihovim
neprijateljima, antikapitalisti~ki nastrojenim u~enicima Marksa. Potpuno se bio
posvetio tome da od slepe ta~ke Marksove kritike kapitalisti~kog procesa proizvodnje
napravi priru~nik za dalji razvoj kapitala. Marskovo prou~avanje ekploatacije i op{te
bede postalo je hrana za gladne, virtualni rog obilja. Ameri~kim biznismenima je ve}
bilo uspelo da prodaju fla{iranu mokra}u kao izvorsku vodu; ali ovako
monumentalna inverzija bila je potpuno van njihovog doma{aja.
Okolnosti su ostale iste. Ni{ta se nije promenilo. Svaki korak ove inverzije bio je
izveden u skladu sa datim okolnostima, pomo}u dobro poznatih i ve} isprobanih
metoda. Ruske seljake nije bilo mogu}e mobilisati pozivanjem na njihovu ruskost,
pravoslavlje ili boju ko`e, ali su zato mogli biti i bili pokrenuti pozivanjem na
izrabljivanje i nasilje koje im je carski despotizam nametao vekovima. Eksploatacija i
nasilje postali su glavni vezivni materijal. Vekovi patnje pod carskim re`imom
kori{}eni su na isti na~in kao skalpiranje belih `ena i dece kod Amerikanaca, da bi se
ljudi organizovali u borbene jedinice, embrione budu}e nacionalne armije i
nacionalne policije.
Slika diktatora i centralnog komiteta Partije, kao diktature oslobo|enog proletarijata,
izgledala je kao ne{to novo; ali, nove su bile samo re~i. Bila je re~ o ne~emu starom
isto koliko i egipatski faraoni ili mesopotamski lugali, o izabranim vo|ama ljudi i
jedinim legitimnim posrednicima izme|u sveta ljudi i sveta bogova. Uvek isti, stari,
odavno isprobani trik vladara. Ako su ti drevni prethodnici mo`da i bili zaboravljeni,
tu su jo{ bili neki skoriji, poput francuskog Komiteta javnog zdravlja, koji se tako|e
predstavljao kao otelotvorenje op{te, nacionalne volje.
Cilj, ukidanje kapitalizma i komunizam, tako|e su izgledali kao ne{to novo, kao
promena okolnosti. Ali, i tu su nove bile samo re~i. Cilj diktature proletarijata i dalje
je bio progres u ameri~kom stilu, razvoj kapitalizma, elektrifikacija, razvoj brzog i
masovnog transporta, nauka, jo{ intenzivija prerada prirodnog okru`enja. Cilj je bio
kapitalizam koji slaba i nesposobna ruska bur`oazija nikada nije uspela da razvije. S
Marksovim Kapitalom kao bakljom i vodi~em, diktator i njegova Partija uspostavi}e u
Rusiji kapitalizam; oni sami poslu`i}e kao zamena za bur`oaziju, a vlast }e koristiti ne
samo za za{titu kapitalisti~kog na~ina proizvodnje, ve} i da bi ga pokretali i upravljali
njime.
Lenjin nije po`iveo dovoljno dugo da bi pokazao sve sposobnosti generalnog
menad`era ruskog kapitala, ali je zato njegovom nasledniku Staljinu uspelo da
iskoristi sve prednosti osniva~eve ma{inerije. Prvi korak bila je akumulacija po~etnog
7 V. I. Lenjin, Razvoj kapitalizma u Rusiji, prvi put objavljeno u Moskvi, 1899. Citat sa str. 599
engleskog izdanja: “U pore|enju sa sada{njim tempom razvoja koji se posti`e primenom svih
raspolo`ivih tehni~kih i kulturnih dostignu}a, sada{nji tempo razvoja kapitalizma u Rusiji je
svakako veoma spor. A ne mo`e a da ne bude spor, jer ni u jednoj kapitalisti~koj zemlji nije
opstalo toliko prevazi|enih institucija, u potpunom neskladu sa zahtevima kapitalizma, tako
zaostalih u razvoju i koje samo dodatno pogor{avaju stanje proizvo|a~a.”

40
kapitala. Ako Marks u tom pogledu nije bio dovoljno jasan, Preobra`enski sigurno
jeste. Ali, Preobra`enski je sada bio u zatvoru, a stare, isprobane metode za
obezbe|ivanje po~etnog kapitala, koje je tako dobro opisao, bile su kori{}ene {irom
Rusije. Po~etni kapital engleskih, ameri~kih, belgijskih i drugih kapitalista dolazio je
iz oplja~kanih kolonija, koje Rusija nije imala. Ali, taj nedostatak nije bio prepreka –
cela Rusija, a posebno rusko selo, bila je pretvorena u koloniju.
Prvi izvor po~etnog kapitala bili su kulaci, seljaci koji su imali ne{to vredno plja~ke.
Pohod je bio tako uspe{an da se pro{irio i na ostale seljake, s racionalnom
pretpostavkom da }e plja~ka svih, ~ak i ako pojedina~no imaju malo, doneti bogatu
`etvu.
Seljaci nisu bili jedine kolonijalne `rtve. Pripadnici stare vladaju}e klase ve} su bili
temeljno li{eni svog bogatsva i poseda, ali uskoro je bio prona|en novi izvor
po~etnog kapitala. Sa dr`avnom vla{}u koncentrisanom u svojim rukama, diktatori su
otkrili da mogu sami da stvore izvor prvobitne akumulacije. Uspe{ni preduzetnici,
nezadovoljni radnici i seljaci, aktivisti konkurentskih organizacija, ~ak i ~lanovi Partije
li{eni iluzija, mogli su da budu progla{eni za kontrarevolucionare, uhap{eni, li{eni
sve imovine i deportovani u radne logore. Tako su masovna deportacija, masovna
pogubljenja i eksproprijacija, kojima su se slu`ili prvi kolonizatori, bili ponovo
o`ivljeni u novoj Rusiji.
Prvi kolonizatori, kao i svi drugi pioniri, morali su da u~e na svojim gre{kama. Ali,
ruski diktatori nisu imali taj problem. Svi na~ini za obezbe|ivanje po~etnog kapitala
bili su u me|uvremenu dobro ispitani i sada su se mogli nau~no primeniti. Ruski
kapital se razvijao u potpuno kontrolisanom okru`enju, kao u stakleniku. Svaki nivo,
svaka varijabla bila je pod kontrolom nacionale policije. Funkcije koje su nekada
bivale prepu{tane slu~aju ili drugim organima, u manje kontrolisanim okolnostima, u
ruskom stakleniku postale su briga policije. ^injenica da podanici nisu bili negde van
zemlje-matice ve} unutar nje, {to zna~i da ih nije trebalo osvajati ve} samo hapsiti, jo{
vi{e je pove}ala zna~aj i obim policijskog aparata. Vremenom je svemo}na i
sveprisutna policija postala vidljiva emanacija i otelotvorenje proletarijata, a
komunizam je postao sinonim za totalnu policijsku organizaciju i kontrolu.
*
Ruski staklenik nije ispunio sva Lenjinova o~ekivanja. Policijski aparat u ulozi
kapitaliste je pravio ~uda u obezbe|ivanju po~etnog kapitala, uglavnom od
obespravljenih kontrarevolucionara, ali nije bio ni izbliza tako efikasan u upravljanju
procesom proizvodnje. Mo`da je jo{ uvek rano da se o tome donese kona~an sud, ali
do sada se pokazalo da je policijski na~in uprave bio jedanko neefikasan kao i stara
ruska bur`oazija, koju je Lenjin toliko osu|ivao. Sposobnost da obezbedi uvek nove
izvore po~etnog kapitala pokazala se kao jedina prednost ovakvog pristupa.
Osim toga, policijski aparat nije bio privla~an na na~in kojem se Lenjin nadao. On
uop{te nije imponovao biznismenima i etabliranim politi~arima, s obzirom da nije bio
dovoljno ubedljiv u ulozi menad`era proizvodnog procesa. Taj aparat je privla~io
ljude iz posebne klase, koju }u sada poku{ati da ukratko opi{em, pre svega kao
sredstvo za osvajanje nacionalne vlasti, a tek sekundarno kao na~in za obezbe|ivanje
po~etnog kapitala.
Naslednici Lenjina i Staljina nisu bili poput nekada{njih pretorijanskih gardista,
stvarni nosioci ekonomske i politi~ke vlasti u ime i u korist parazitskog monarha. Bili
su to priu~eni pretorijanci, {egrti u oblasti ekonomije i politike, koji su o~ajni~ki
poku{avali da se domognu makar najni`ih nivoa vlasti. Lenjinov model je takvim

41
ljudima omogu}avao da sa tih najni`ih nivoa lako presko~e sve stepenike koji ih dele
od centralne palate.
Pravi naslednici Lenjina dolazili su iz slojeva najni`eg sve{tenstva i dr`avnih
slu`benika; bili su to ljudi poput Musolinija, Hitlera i Mao Ce Tunga, ljudi koji su, kao
i sam Lenjin, proklinjali svoju slabu i nesposobnu bur`oaziju zbog neuspeha u
vaspostavljanju velike nacije.
(Ovde ne ubrajam cioniste, jer oni pripadaju ranijoj generaciji. Oni su bili Lenjinovi
savremenici, koji su, mo`da i samostalno, otkrili snagu progona i patnje kao sredstva
za mobilizaciju nacionalne armije i policije. Ali, cionisti su imali i neka originalna
re{enja. Njihov tretman jedne raseljene religiozne grupacije kao nacije, nacionale
dr`ave kao centralne ideje vodilje i smisla postojanja same te nacije, kao i svo|enje
religioznog nasle|a na rasno nasle|e, predstavljali su zna~ajan doprinos metodologiji
nacionalizma. Pravi zna~aj tog doprinosa do{ao je do izra`aja kada su iste te metode
bile primenje na same Jevreje, me|u kojima je bilo i mnogo onih koji nisu bili cionisti,
od strane jedne druge nacije, mobilisane na isti na~in – “nema~ke rase”.)
Musolini, Mao Ce Tung i Hitler su uklonili zavesu od slogana i videli u Lenjinovim i
Staljinovim podvizima ono {to su zaista bili: uspe{an na~in za osvajanje i odr`avanje
na vlasti. Sva trojica su tu metodologiju sveli na njenu su{tinu. Prvi korak bio je
povezivanje sa istomi{ljenicima me|u adeptima mo}i i osnivanje nukleusa budu}e
policijske organizacije, Partije, kako ju je nazvao Lenjin. Slede}i korak bio je stvaranje
masovne baze, borbenih trupa i infrastrukture za njihovo snabdevanje. Tre}i korak
bio je preuzimanje dr`avnog aparata, postavljanje novih dr`avnih teoreti~ara u
kancelarije Du~ea, Predsednika i Firera, regrutacija kadrova za policiju i menad`erske
funkcije me|u partijskom elitom i kona~no – vra}anje masovne baze nazad na posao.
^etvrti korak bilo je obezbe|ivanje po~etnog kapitala neophodnog za obnovu i
pokretanje vojno-industrijskog kompleksa, sposobnog da podr`i nacionalne lidere i
njihove kadrove, policiju, vojsku i industrijske menad`ere; bez tog kapitala ne bi bilo
ni oru`ja, ni vlasti, ni nacije.
Lenjinovi i Staljinovi naslednicu su jo{ vi{e izbrusili ovu metodologiju, tako {to su
minimizirali kapitalisti~ku eksploataciju i koncentrisali se na tla~enje na nacionalnom
nivou. Pri~a o eksploataciji nije vi{e slu`ila svrsi; {ta vi{e, postala je smetnja, jer je
svima, a posebno najamnim radnicima, bilo o~igledno da tim uspe{nim
revolucionarima nije bilo ni na kraj pameti da ukinu najamni rad, ve} upravo
suprotno, da jo{ vi{e pro{ire njegov domen.
Po{to su bili pragmati~ni kao i ameri~ki biznismeni, novi revolucionari nisu govorili o
oslobo|enju od najamnog rada ve} o nacionalnom oslobo|enju. 8 To nije bilo
oslobo|enje o kojem su govorili romanti~ari-utopisti, ve} ne{to {to je bilo sasvim
mogu}e, {ta vi{e, {to je u postoje}im okolnostima bilo jedino mogu}e. Trebalo je samo
po}i od datih okolnosti, iskoristiti ih i ostvariti `eljeni cilj. Nacionalno oslobo|enje
zapravo je bilo oslobo|enje nacionalnih vo|a iz okova nemo}i, od li{enosti vlasti.
Njihov poduhvat nije bila borba nadahnuta snom ve} primena isprobane, nau~no
dokazane i usavr{ene strategije.
8 Musolini: “Na{ mit je nacija, na{ mit je veli~ina nacije.”; “Dr`ava je ta koja stvara naciju, koja
svoja htenja i svoj stvarni `ivot prenosi na narod svestan svog moralnog jedinstva”;
“Maksimum slobode uvek je bio mogu} samo uz maksimalnu snagu dr`ave.” “Sve za dr`avu;
ni{ta protiv dr`ave; ni{ta izvan dr`ave.” — iz Che cosa e il fascismo i La dottrina del fascismo.

42
Fa{isti i nacionalsocijalisti su bili prvi koji su dokazali da ta strategija funkciono{e i da
bi uspeh bolj{evika mogao biti ponovljen. Odmah nakon preuzimanja vlasti, nove
nacionalne vo|e i njihovi saradnici fokusirali su se na pitanje akumulacije po~etnog
kapitala neophodnog za stvaranje velike nacije. Fa{isti su krenuli na neke jo{
neosvojene oblasti Afrike (Etiopija), plja~kaju}i ih kao i raniji industrijalci svoja
kolonijalna carstva. Nacisti su se okomili na Jevreje, doma}e stanovni{tvo, koje je bilo
deo “ujedinjene Nema~ke” od kada i sami Nemci; kao i u slu~aju Staljina i ruskih
kulaka, Jevreji su bili dobar izvor po~etnog kapitala jer su posedovali mnogo toga
vrednog plja~ke.
Cionisti, koji su prethodili nacistima u svo|enju religije na pitanje rase, mogli su da
se, kao i nacisti, ugledaju na na~in na koji su ameri~ki pioniri koristili nacionalizam.
Hitlerovim ekspertima je ostalo da samo prevedu ogromnu istra`iva~ku zaostav{tinu
ameri~kih rasista i tako snabdeju svoje nau~ne institute velikim bibliotekama. Nacisti
su se prema Jevrejima ophodili vrlo sli~no kao i Amerikanci prema uro|eni~kom
stanovni{tvu kontinenta, s tom razlikom {to su nacisti bili u mogu}nosti da u cilju
deportacije, plja~ke i istrebljenja ljudskih bi}a anga`uju neuporedivo mo}niju
tehnologiju. Ali, u tom poslu sigurno nisu bili inovatori; i oni su samo iskoristili
okolnosti koje su im stajale na raspolaganju.
Fa{istima i nacistima pridru`ili su se graditelji japanskog carstva, koji su strahovali da
bi raspadaju}e Nebesko Carstvo moglo da postane izvor kapitala za Ruse ili za
kineske industrijalce-revolucionare. Ujediniv{i se u Osovinu, ove tri sile su poku{ale
da ceo svet pretvore u izvor po~etnog kapitala. Drugi narodi nisu bili smetnja; do
problema je do{lo kada su se okomili na posede ve} ustanovljenih kapitalisti~kih sila.
Poku{aj da se ve} postoje}i kapitalisti svedu na plen mogao je da uspe unutar
nacionalnih granica, kao u slu~aju Lenjina i Staljina. Ali, primenjena na svetskom
nivou, ta praksa, koja bi u tom slu~aju zna~ila ne samo iskori{}avanje, ve} i promenu
okolnosti, mogla je da izazove samo svetski rat. Sile Osovine pru`ile su se preko
svojih mogu}nosti i bile pora`ene.
Nakon rata, mnogi razumni ljudi nazivali su ciljeve sila Osovine iracionalnim, a
Hitlera ludakom. Ipak, ti isti trezvenjaci smatrali su D`ord`a Va{ingtona i Tomasa
D`efersona mudrim i racionalnim ljudima, iako su upravo oni osmislili i pokrenuli
osvajanje jednog velikog kontinenta uz masovnu deportaciju i istrebljivanje njegovog
stanovni{tva, u vreme kada je takav projekat bio daleko te`i za izvo|enje nego u
vreme sila Osovine. Ta~no je da su tehnologije, kao i fizi~ka, hemijska, biolo{ka i
dru{tvena saznanja koja su stajala na raspolaganju Va{ingtonu i D`efersonu bila
sasvim druga~ija od onih kojima su raspolagali nacisti. Ali, ako je znanje mo}, kako to
da su ubistva koja su po~inili ameri~ki pioniri, uz pomo} baruta, u vreme zaprega i
ko~ija, ne{to racionalno, a ubistva nacista koji su koristili mnogo ja~i eksploziv,
borbene otrove i hemijske agense, ne{to iracionalno? Zar samo zato {to na sve
gledamo iz dana{njeg ugla, iz vremena raketa, podmornica i autoputeva? 9
9 “Postepeno {irenje na{ih naseobina sigurno }e naterati divljake, kao i vukove, u povla~enje;
iako se razlikuju po obliku, i jedni i drugi su zveri koje treba loviti …” — D`ord` Va{ington,
1783.
“Ako ikada budemo primorani da podignemo svoje sekire protiv nekog plemena, ne}emo ih
spustiti sve dok to pleme ne bude potpuno istrebljeno ili proterano…” — Tomas D`eferson,
1807.
“Stra{ni masakri koje su po~inili nad na{im `enama i decom, obavezuju nas da ih gonimo do
istrebljenja ili da ih proteramo u oblasti izvan na{eg doma{aja…” — Tomas D`eferson, 1813.

43
Nacisti su, ako ni{ta drugo, bili jo{ vi{e nau~no orijentisani nego Amerikanci. U svoje
vreme, oni su za ve}i deo sveta bili simbol nau~ne efikasnosti. Vodili su zapisnike o
svemu, izra~unavali i prera~unavali svoje nalaze, objavljivali ih u svojim nau~nim
publikacijama. Kod njih rasizam nije bio stvar sirovih grani~ara ve} ba{tina
renomiranih nau~nih institucija.
Mnogi razumni ljudi izgleda izjedna~uju ludilo sa neuspehom. Nije to bilo prvi put:
mnogi su Napoleona nazivali ludakom kada je bio u zatvoru ili u izgnanstvu, ali kada
se ponovo pojavio, ovog puta kao Car, ti isti ljudi govorili su o njemu s po{tovanjem
ili ~ak s divljenjem. Utamni~enje i izgnanstvo nisu bili smatrani samo za lek protiv
ludila, ve} i kao njegovi simptomi. Neuspeh je ludost.
Tako dolazimo do Mao Ce Tunga, tre}eg velikog pionira me|u nacionalsocijalistima
(ili nacionalkomunistima; druga re~ vi{e nije va`na, jer je postala samo istorijski relikt;
pojam “levi fa{isti” tako|e bi mogao da poslu`i, samo {to u njemu izostaje klju~ni
nacionalisti~ki predznak). On je sa Nebeskim Carstvom postigao isto {to i Lenjin sa
ruskom Carevinom. Najstariji birokratski aparat na svetu nije se raspao na manje
jedinice, niti postao kolonija drugih industrijalaca; on je vaskrsao, zna~ajno izmenjen,
u obliku Narodne Republike, svetionika “potla~enog naroda”.
Predsednik i njegovi “kadrovi” krenuli su stopama svojih brojnih prethodnika u
nastojanju da Nebesko Carstvo preobraze u neiscrpan izvor preliminarnog kapitala,
progone}i i uklanjaju}i sve {to je ometalo “veliki skok napred”.
Slede}i korak, pokretanje kapitalisti~kog procesa proizvodnje, bio je izveden po
ruskom modelu, to jest, uz pomo} nacionalne policije. Rezultati nisu bili ni{ta bolji
nego u ruskom slu~aju. Zato je preduzetni~ka uloga postepeno bila prepu{tena
menad`erima i oportunistima koji su ljudima ulivali vi{e poverenja nego policija. Ali,
taj momenat je za maoiste bio od manjeg zna~aja nego za lenjiniste. Kapitalisti~ki
proces proizvodnje je bio jednako va`an, u najmaju ruku isto koliko i prvobitna
akumulacija kapitala, jer bez kapitala nema vlasti, nema nacije. Ali, maoisti nikada
nisu previ{e insistirali na tome da je njihov model industrijalizacije superiorniji od
drugih; u tome su bili mnogo skromniji od Rusa, pa tako i manje razo~arani
rezultatima svoje policijski nadzirane industrije.
Maoisti~ki model pru`io je svojim radnicima obezbe|enja i studentima isprobanu
metodologiju mo}i, u obliku nau~no osmi{ljene strategije nacionalnog oslobo|enja.
Op{te poznata kao Mao Ce Tungova Misao 10 ova nauka je svojim budu}im
predsednicima i kadrovima pru`ila mogu}nost neograni~ene vladavine nad `ivim
bi}ima, ljudskom aktivno{}u, ~ak i nad njihovim mislima. Papa i sve{tenstvo katoli~ke
crkve, sa svim svojim inkvizitorima i misionarima, nikada nisu imali takvu mo}, ne
zato {to je nisu `eleli ve} zato {to nisu raspolagali dostignu}ima moderne nauke i
tehnologije. Oslobo|enje nacije je bilo smatrano za poslednji stadijum u borbi protiv
parazita. Kapitalizam je prethodno ve} bio o~istio prirodu od parazita, tretiraju}i
ostatak samo kao sirovinu za prera|iva~ku industriju. Moderni nacionalsocijalizam se
ustremio na eliminaciju parazita iz ljudskog dru{tva.
Svi citati iz Facing West: Metaphysics of Indian-Hating and Empire Building, by Richard
Drinnon (New York: New American Library, 1980, pp. 65, 96, 98)
10 Objavljeno kao Citati predsednika Maoa; Peking, Politi~ko odeljenje Narodne Oslobodila~ke
Armije, 1966.

44
Paraziti u ljudskom obliku uvek su bili izvor po~etnog kapitala, ali kapital nije samo
ne{to materijalno; on mo`e da se pojavi i u obliku kulturnog ili “duhovnog” blaga.
Obi~aji, mitovi, poezija i muzika ljudi bili su sistematski iskorenjivani; ne{to od te
ba{tine, uglavnom muzika i narodna no{nja, kasnije se ponovo pojavilo u
prera|enom i prepakovanom obliku, kao deo nacionalnog spektakla, kao dekor i
sredstvo za op{tu motivaciju; obi~aji i mitovi postali su sirovina prera|iva~ke
industrije zasnovane na “humanisti~kim naukama”. ^ak je i jalovo nezadovoljstvo
radnika otu|enim radom bilo likvidirano. U oslobo|enoj naciji, najamni rad prestaje
da bude teret; to je sada nacionalna obaveza, koju treba ispunjavati s rado{}u.
Pripadnici totalno oslobo|ene nacije ~itali su Orvelovu 1984 kao antropolo{ku
studiju, kao veran prikaz jednog ranijeg doba.
Pri ovakvom stanju stvari satira postaje neumesna. ^ak i ona rizikuje da postane
Biblija za slede}u generaciju nacionalnih oslobodilaca. 11 Svaki satiri~ar rizikuje da
postane osniva~ nove religije, novi Buda, Zaratustra, Isus, Muhamed ili Marks. Svako
razotkrivanje zlo~ina vladaju}eg sistema, svaka kritika na ra~un njegovog
funkcionisanja, rizikuje da postane ispa{a za konje novih oslobodilaca, materijal za
graditelje novih oslobodila~kih armija. Maova Misao, u svim verzijama i revizijama, u
isto vreme je i totalna nauka i totalna teologija; dru{tvena fizika, ali i kosmi~ka
metafizika. I francuski Komitet javnog zdravlja je za sebe tvrdio da izra`ava op{tu
volju svih potla~enih ljudi.
Stalna revizija Misli je neophodna, jer njene po~etne formulacije nisu primenljive na
sve, zapravo, ni na jednu kolonizovanu populaciju. Nijedna od njih nema tradiciju
dr`avnog aparata dugu dve hiljade godina. Svega nekoliko potla~enih naroda ima
tek po neki atribut nacije, ste~en u bli`oj ili daljoj pro{losti. Misao bi trebalo da bude
primenja na narode ~iji su preci `iveli bez nacionalnh vo|a, vojske i policije, bez
kapitalisti~kog na~ina proizvodnje i samim tim bez ikakve potrebe za po~etnim
kapitalom.
Revizije su bile vr{ene tako {to je inicijalna Misao bila oboga}ena pozajmicama od
Musolinija, Hitlera i izraelskih, dr`avotvornih Cionista. Musolinijeva teorija o
ostvarenju nacije kroz dr`avu bila je glavna dogma. Najrazli~itiji narodi, mali ili
veliki, sa ili bez industrije, koncentrisani ili raspr{eni, bili su posmatrani kao nacije, ali
ne u pogledu svoje pro{losti, ve} u pogledu svoje aure, kao potencijal koji su oli~avali
njihovi nacionalni oslobodila~ki pokreti. Hitlerovo, ali i cionisti~ko, tretiranje nacije
kao rasnog entiteta bilo je druga, sredi{nja dogma. Kadrovi su bili regrutovani me|u
ljudima li{enim tradicionalnih rodbinskih veza i obi~aja, tako da se oslobodioci ubrzo
nisu mogli razlikovati od tla~itelja u pogledu jezika, verovanja, obi~aja ili naoru`anja;
jedino {to ih je dr`alo u vezi s njihovom masovnom bazom, bio je isti onaj materijal
koji je povezivao bele sluge i bele gazde du` ameri~ke Granice; “rasna povezanost”
dala je identitet ljudima bez identiteta, ose}anje pripadnosti ljudima bez rodbine,
11 Izdava~ Black & Red je pre desetak godina poku{ao da se na satiri~an na~in pozabavi ovom
situacijom, objavljuju}i la`ni “Priru~nik za revolucionarne vo|e”. Njen autor Majkl Veli (od
Makijaveli; autori su Lorejn i Fredi Perlman, nap. prev.) ponudio se da za potrebe modernih
revolucionarnih prin~eva uradi isto {to i Makijaveli za feudalne. U tom la`nom “priru~niku”
Misao Mao Ce Tunga bila je ukr{tena sa u~enjima Lenjina, Staljina, Musolinija, Hitlera i
njihovih modernih sledbenika, nude}i ~itav niz brutalnih recepata za stvaranje revolucionarne
organizacije i preuzimanje vlasti. Potpuno neo~ekivano, barem polovina porud`bina za ovo
izdanje do{la je od potencijalnih nacionalnih oslobodilaca, tako da je sasvim mogu}e da barem
neke od savremenih verzija nacionalisti~ke metafizike sadr`e recepte koje je ponudio Majkl
Veli.

45
ose}aj zajedni{tva ljudima koji su izgubili svoje zajednice; bila je to poslednja spona
me|u kulturno opusto{enim ljudima.
Revidirana misao sada je mogla da bude primenjena na Afrikance, isto kao i na
Navahoe, Apa~e ili Palestince. Pozajmice od Musolinija, Hitlera i cionista bile su
pa`ljivo zamaskirane, budu}i da Musoliniju i Hitleru nije uspelo da se odr`e na vlasti,
dok su mnogo uspe{niji cionisti pretvorili svoju dr`avu u svetskog policajca i
neprijatelja svih drugih oslobodila~kih pokreta. Tako su Lenjin, Staljin i Mao Ce Tung
dobili mnogo vi{e prostora nego {to su zaslu`ili. 12
Revidirani i op{te primenljivi model funkcionisao je sli~no kao i original, ali mnogo
finije; ma{ina je bila ~esto proveravana; brojni nedostaci originala bili su uklonjeni ili
pobolj{ani; sve {to je bilo potrebno da bi se ovaj izum stavio u pokret bili su dobar
voza~, prenosni kai{ i gorivo.
Voza~ je, naravno, teoreti~ar li~no ili njegovi najbli`i u~enici. Prenosni kai{ je
aktivisti~ko jezgro, organizacija, Partija ili komunisti~ka partija. Komunisti~ka partija
s malim “k” jeste upravo ono o ~emu govorimo: nukleus budu}e policijske
organizacije, koja ima zadatak ~i{}enja i koja }e pro~istiti i samu sebe, kada vo|a
postane Nacionalni Vo|a i tako oseti potrebu za revizijom Nepromenljive Misli, u
poku{aju da se prilagodi svom novom ambijentu – porodici bankara, proizvo|a~a
oru`ja i investitora. Gorivo: to su oduvek bili i bi}e porobljene, potla~ene mase, a sada
oslobo|eni ljudi.
Vo|a i njegovi najbli`i saradnici ne dolaze sa strane; to nisu strani agitatori. Oni su
integralni proizvod kapitalisti~kog procesa proizvodnje. Taj proces je bez izuzetka bio
pra}en rasizmom. Rasizam nije nu`an uslov proizvodnje, ali, u ovom ili onom obliku,
rasizam je bio nu`an preduslov procesa prvobitne akumulacije kapitala, odakle je
uvek prodirao i u sam proces proizvodnje.
Industrijalizovane nacije su preliminarni kapital obezbe|ivale plja~kom,
deportacijom, progonom, segregacijom, a ~esto i istrebljivanjem ljudi koji su bili
ozna~eni kao legitiman plen. Rodbinske veze su bile prekidane, prirodno okru`enje
uni{tavano, kultura i tradicionalni obi~aji iskorenjivani.
Potomci onih koji su pre`iveli ovu klanicu, bili su sre}ni ako bi im uspelo da sa~uvaju
makar senku svoje tradicionalne kulture. Ali, mnogima nije ostala ~ak ni senka; bili su
potpuno ispra`njeni. Sada im je ostalo samo da idu na posao i tako samo dalje ja~aju
mehanizam koji je uni{tio kulturu njihovih predaka. U svetu rada ~ekalo ih je mesto
na margini, najodbojniji i najlo{ije pla}eni poslovi. To ih sada ispunjava gnevom.
Magacioner u nekom velikom supermarketu dobro zna {ta je rasizam: on ~esto zna
vi{e o zalihama i porud`binama od samog menad`era. Rasizam je jedini razlog za{to
12 Uop{te ne preterujem: imam pred sobom pamflet veli~ine knjige, pod naslovom Mitologija
belog proletarijata: kratak kurs iz razumevanja Vavilona, autor J. Sakai (Chicago: Morningstar
Press, 1983). Re~ je o najlucidnijoj primeni Maove Misli na ameri~ku istoriju, na koju sam do
sada nai{ao. Autor veoma dokumentovano i ~esto veoma `ivopisno opisuje nasilje prema
afri~kim robovima, progone i istrebljenje ameri~kih uro|enika, rasisti~ko izrabljivanje Kineza,
deportaciju Japanaca, ameri~kih gra|ana, u koncentracione logore, itd. Autor evocira ta
iskustva s neskrivenim u`asom, ali ne zato da bi tra`io na~in da se ukine sistem u kojem je sve
to bilo mogu}e, ve} da bi pozvao `rtve tog nasilja da same reprodukuju taj sistem i iskoriste ga
za svoje ciljeve. Na~i~kan slikama i citatima Lenjina, Staljina, Mao Ce Tunga i Ho {i Mina, ovaj
pamflet i ne poku{ava da ubla`i ili sakrije svoje represivne namere; on apeluje na Afrikance,
Navahoe, Apa~e i Palestince da se organziju u partije, osvoje dr`avnu vlast i likvidiraju sve
parazite.

46
on nije menad`er, a menad`er magacioner. Radnik obezbe|enja dobro zna da je
rasizam jedini razlog za{to on nikada ne}e postati {ef policije. Upravo me|u takvim
ljudima, koji su izgubili svoje korene, koji sanjaju o mestu menad`era supermarketa
ili {efa policije, pokreti za nacionalno oslobo|enje pu{taju svoje korenje; to su mesta
gde se formiraju budu}e vo|e i njihovi najverniji sledbenici.
Nacionalizam nastavlja da privla~i te ispra`njene ljude, jer im sve druge opcije deluju
jo{ neubedljivije. Kultura predaka je uni{tena; prema tome, po pragmati~nim
standardima, ona je bila osu|ena na neuspeh. Jedini pre`iveli preci bili su oni koji su
se prilagodili poretku osvaja~a, potisnuti na obode velikih |ubri{ta. Sve druge utopije
pesnika i velikih sneva~a, kao i brojne “mitologije proletarijata” tako|e su propale, jer
nisu uspele da se potvrde u praksi. Samo vetar, pusti snovi, “pite na nebu”… Stvarni
proletarijat bio je rasisti~ki isto koliko i njihove gazde ili policija.
Magacioner i radnik obezbe|enja su izgubili dodir sa svojom drevnom kulturom; njih
ne zanimaju pusti snovi i utopije ; {ta vi{e, oni im se podsmevaju s istim onim
prezirom koji prakti~ni, poslovni ljudi pokazuju prema pesnicima, velikim traga~ima i
sanjarima. Svima njima nacionalizam nudi ne{to konkretno, ne{to isprobano u praksi,
za {ta se pokazalo da funkcioni{e. Ne postoji nijedan zemaljski razlog zbog kojeg bi
potomci progonjenih ostali progonjeni, kada im nacionalizam nudi mogu}nost da i
sami postanu progonitelji. Bli`i i dalji ro|aci `rtava mogu postati nacionalna dr`ava;
sada su oni ti koji mogu da druge ljude sateruju u koncentracione logore, da ih
progone, kre}u u genocidne ratove protiv njih i obezbe|uju po~etni kapital otimaju}i
njihove posede i imovinu. Ako su to mogli da urade “rasni ro|aci” Hitlerovih `rtava,
isto mogu da poku{aju i potomci `rtava Va{ingtona, D`eksona, Regana i Begina.
Svaka potla~ena populacija mo`e da postane nacija, fotografski negativ tla~iteljske
nacije, prostor na kojem biv{i magacioner postaje menad`er supermarketa, a biv{i
radnik obezbe|enja {ef policije. Primenom odgovaraju}e strategije, svaki radnik
obezbe|enja mo`e sebi da obezbedi polo`aj pretorijanskog gardiste. Oru`ano
obezbe|enje nekog rudnika u stranom vlasni{tvu mo`e da proglasi nezavisnu
republiku, da oslobodi svoj narod i nastavi da ga osloba|a, sve dok ovaj ne po~ne da
zapoma`e da mu je dosta slobode. ^ak i pre nego {to osvoji vlast, ta naoru`ana banda
mo`e sebe da proglasi Frontom i ponudi svojim te{ko oporezovanim i stalno
nadziranim sunarodnicima ne{to {to im je svo vreme nedostajalo: njihovu vlastitu
organizaciju za oporezivanje, finansiranje Fronta i nadzor, to jest, paralelnu poresku i
policijsku slu`bu. Na taj na~in ljudi bivaju oslobo|eni mentaliteta nasle|enog od
svojih predaka-`rtava; sve {to je pre`ivelo iz preindustrijskog doba i prekapitalisti~ke
kulture tako mo`e da bude trajno iskorenjeno.
Shvatanje po kojem svest o genocidu i se}anje na holokaust mogu ljude da vode
samo ka ukidanju sistema u kojem je tako ne{to bilo mogu}e je potpuno pogre{no.
Stalna privla~nost nacionalizma govori suprotno: da je svest o genocidu vodila ljude
ka osnivanju novih genocidnih armija, da je se}anje na holokaust vodilo samo ka
nastavljanju holokausta. Pesnici koji su zabele`ili te gubike, istra`iva~i koji su ih
dokumentovali, podse}aju na laboratorijske nau~nike koji su otkrili strukturu atoma.
Nau~nici ptrakti~ari su iskoristili to otkri}e za razbijanje atomskog jezgra i tako
proizveli oru`je koje je u stanju da razbije jezgro svakog atoma. Nacionalisti su
koristili poeziju da bi prvo razbili, a zatim ponovo ujedinili ljudske grupe, mobilisali
ih u genocidne armije i pokrenuli novi holokaust.
Laboratorijski nau~nici, pesnici i istra`iva~i se ne ose}aju krivim pred opuste{enom
zemljom i raskomadanim telima.

47
Da li je zaista tako?
Izgleda da je barem u jednoj stvari Marks bio u pravu: svaki sekund posve}en
kapitalisti~kom na~inu proizvodnje, svaka misao ugra|ena u industrijski sistem samo
uve}ava mo} koja je u svemu okrenuta protiv prirode, kulture, `ivota. Primenjena
nauka nije ne{to strano; to je integralni deo kapitalisti~ke proizvodnje. Nacionalizam
nije do{ao sa strane. To je proizvod kapitalisti~kog na~ina proizvodnje, isto kao i
hemijski agensi koji truju jezera, vazduh, `ivotinje i ljude, isto kao i nuklearni reaktori
koji u mikrookru`enju utiru put radioaktivnom zaga|enju ~itavog makrookru`enja.
Na kraju, umesto zaklju~ka, odgovori}u na jedno pitanje pre nego {to ga neko
postavi. Pitanje glasi: “Zar ne mislite da bi neki potomak potla~enih ljudi bio bolji kao
menad`er supermarketa ili {ef policije?” Moj odgovor je tako|e pitanje: “A koji to
menad`er koncentracionog logora, nacionalni d`elat ili mu~itelj nije bio potomak
potla~enih ljudi?”
Prvi put objavljeno u Fifth Estate, 1984, zatim kao poseban pamflet 1985 (Black & Red, Detroit).
Ponovo objavljeno u zbirci Anything Can Happen, oktobra 1992 (Phoenix Press, London) i
Anarchy: A Journal of Desire Armed, #37, Summer 1993.

48
Teze o prodiranju egokrata
Ovaj tekst se nadovezuje na neke teme iz prethodnog eseja, ali je nastao ranije, kao sa`etak
obimnog Priru~nika za revolucionarne vo|e, koji su Fredi i Lorejn Perlman napisali i objavili 1972.
godine pod zajedni~kim pseudonimom Majkl Veli. Kao {to Perlman napominje u
prethodnom eseju, mnogi nesu|eni oslobodioci ljudi od njihovih tirana, ali i od svake druge
predstave o slobodi, shvatili su tu satiru doslovno. Teze o prodiranju egokrata skiciraju
klini~ki portert “eksperata za slobodu” i ukratko opisuju na~in na koji se ta sorta {iri,
razmno`ava i uspostavlja dominaciju.
I
Egokrata – Mao, Staljin, Hitler, Kim Il Sung – nije nesre}an slu~aj, anomalija ili
erupcija iracionalnosti. On je personifikacija odnosa na kojima po~iva vladaju}i
dru{tveni poredak.
II
Egokrata je inicijalno pojedinac, poput bilo kog drugog pojedinca: nem i nemo}an u
vrtlogu dru{tva bez zajedni{tva i komunikacije, `rtva spektakla, tog “neprestanog
govora vladaju}eg poretka o sebi samom, neprekidnog monologa samouzdizanja,
autoportreta tog poretka u fazi njegove potpune dominacije nad svim aspektima
`ivota” (Debor). Odbijen spektaklom, on `udi za “oslobo|enjem ljudskog bi}a, koje je
u isto vreme i dru{tveno bi}e i ~ove~anstvo” (Kamat). Kada tu `udnju po~ne da
ispoljava u praksi, tamo gde radi, na ulici, svuda gde spektakl otima svu njegovu
ljudskost, on mo`e da postane buntovnik.
III
`udnju za zajedni{tvom i komunikacijom egokrata ne ispoljava u praksi: on je
transformi{e u Misao. Naoru`an tom Mi{lju, on je i dalje nem i nemo}an, ali vi{e nije
poput ostalih. On je sada Svestan, on je u posedu Ideje. Da bi potvrdio svoju
razli~itost, da bi sebi dokazao da se ne zavarava, potrebno je da ga i drugi opaze kao
druga~ijeg – oni drugi koji }e potvrdti da on zaista poseduje Misao i da je ta misao
Ispravna.
IV
Svoju `udnju za zajedni{tvom i komunikacijom egokrata ne ostvaruje uni{tavaju}i
sve elemente spektakla koji mu se na|u u dometu, ve} tako {to se okru`uje
istomi{ljenicima, njihovim Egom, koji jedan drugom odra`avaju Zlatnu Misao i
potvr|uju jedan drugom njenu dragocenost. Izabrani Narod. U ovoj ta~ki, da bi
ostala Zlatna, neukaljana i beskompromisna, Misao mora da ostane nepromenjena.
Kritika i revizija postaju sinonimi za izdaju. “Zato ta misao postoji samo kao polemika
sa stvarno{}u. Ona odbija svaki prigovor. Ona mo`e da pre`ivi samo zamrzavaju}i se,
postaju}i sve vi{e i vi{e totalitarna” (Kamat). Samim tim, da bi nastavio da odra`ava i
potvr|uje ispravnost Misli, pojedinac mora da prestane da misli.

49
V
Prvobitni cilj, “oslobo|eno ljudsko bi}e”, gubi se u praksi podre|enoj egokratovoj
svesti, jer ta “svest od sebe pravi jedini cilj i postvaruje se u obliku organizacije koja
taj cilj treba da ostvari” (Kamat). Grupa uzajamnih obo`avalaca pravi raspored
aktivnosti i odre|uje mesto okupljanja; ona postaje institucija. Organizacija, u
zavisnosti od okolnosti i li~nih sklonosti, mo`e da poprimi oblik bolj{evi~ke ili naci-
}elije, socijalisti~kog kluba ~italaca ili anarhisti~ke grupe afiniteta, “stvaraju}i tako
uslove koji pogoduju neformalnoj dominaciji vode}ih propagandista i ideologa, ~iji
osrednji intelektualni domet biva dodatno ograni~en stalnim pozivanjem na nekoliko
ve~itih istina. Ideolo{ka odanost dono{enju jednoglasnih odluka, utrla je put
nekontrolisanoj vladavini ovih eksperata za slobodu” (pisao je Gi Debor povodom
anarhisti~kih organizacija). Odbijaju}i vladaju}u ideologiju spektakla, organizacija
ekperata za slobodu reprodukuje odnose spektakla kroz svoju internu praksu.
VI
Organizacija posve}ena realiziciji Misli okre}e se ka svetu, jer “projekat ove svesti
jeste da stvarnost ukalupi u svoj koncept” (Kamat). Grupa postaje militantna. Ona se
priprema da na {iri, dru{tveni plan primeni svoje unutra{nje odnose, {to bi u jednoj
od mogu}ih varijanti moglo da izgleda i ovako: “Unutar partije niko ne sme da
zaostaje kada naredba rukovodstva glasi ‘napred’, niko ne sme da skrene desno kada
nare|enje glasi ‘levo’” (jedan revolucionarni lider, citat M. Veli/ F. i L. Perlman,
Priru~nik za revolucionarne vo|e) U toj ta~ki, konkretan sadr`aj Misli je s prakti~nog
stanovi{ta va`an isto koliko i za hri{}ane geografska lokacija Raja. Cilj je sveden na
batinu: on slu`i samo kao opravdanje za represivnu praksu grupe i kao sredstvo
ucene. Nekoliko primera: “~ak i najmanja devijacija socijalisti~ke misli osna`uje
bur`oasku ideologiju.” (Lenjin, citirao M. Veli); “Kada vidim kako ‘liberteri’
besomu~no kleve}u jedni druge, pitam se {ta je ostalo od njihove zrelosti i
posve}enosti revolucionarnoj promeni dru{tva” (jedan anarhista iz pisma redakciji
Fifth Estate).
VII
Militantna organizacija se pro{iruje putem preobra}enja i uz pomo} manipulacije.
Preobra}enje je bilo omiljen metod ranih bolj{evika i anarhisti~kih misionara: izri~it
zadatak militanta je da radni~ku klasu u~ini “svesnom” (Lenjin), da “na{e ideje
pribli`i radnim ljudima” (jedan anarhista iz The Red Menace, Toronto). Ali,
militantov skriveni zadatak i prakti~an ishod njegove aktivnosti jeste da uti~e na
praksu radnika, a ne na njihovu misao. Preobra}enje se smatra uspelim ako radnici,
bez obzira na to {ta zaista misle, pla}aju doprinos organizaciji i ako se odazivaju na
njene pozive na akciju ({trajkovi, demonstracije, itd.) Egokratova prava namera je da
uspostavi hegemoniju (svoju i svoje organizacije) nad velikim brojem pojedinaca, da
postane vo|a mase sledbenika. Ta skrivena namera postaje cini~no o~igledna u
slu~aju nacista ili staljinista (ili kod amalgama kao {to je Radni~ka partija SAD).
Preobra}enje utire put manipulaciji, otvorenoj la`i. U tom modelu, regrutacija novih
sledbenika postaje glavni zadatak, a Ideja prestaje da bude zvezda vodilja, savr{ena i
nepromenljiva; Ideja postaje samo sredstvo za postizanje cilja; sve {to mo`e da
privu~e nove sledbenike je dobra Ideja; ona postaje cini~ni kola` sastavljen od

50
strahova i mr`nje potencijalnih sledbenika; njeno glavno obe}anje je likvidacija
`rtvenih jar~eva: “kontrarevolucionara”, “anarhista”, “agenata CIA”, “Jevreja”.
Razlika izme|u manipuilatora i misionara je samo teoretska; u praksi, oni su samo
konkurenti koji jedni drugima kradu ideje.
VIII
U nameri da pro{iri Ideju, da preobrati ili izmanipuli{e, egokrati su potrebni
odgovaraju}i instrumenti, mediji, i to upravo oni mediji koje dru{tvo spektakla
proizvodi u izobilju. Jedno od opravdanja za upotrebu medija glasi ovako: “Mediji su
sada monopol vladaju}e klase, koja ih koristi za svoje ciljeve. Ali, sama struktura
medija je “su{tinski egalitarna”. Zadatak revolucionarne prakse je da omogu}i da
njihov potencijal, koji kapitalisti sada koriste na perverzan na~in, do|e do punog
izra`aja, da ih oslobodi…” (parafrazirao Bodrijar) Prvobitno odbijanje spektakla,
`udnja za zajednicom i komunikacijom, bivaju zamenjeni te`njom ka preuzimanju
kontrole nad istim onim instrumentima koji poni{tavaju zajednicu i istinsku
komunikaciju. Oklevanje ili iznenadna provala kritike sankcioni{u se ucenom u ime
organizacije: “Lenjinisti }e pobediti, ako ne prihvatimo svu odgovornost borbe do
kona~ne pobede…” (anarhista iz The Red Menace; staljinisti bi rekli “trockisti }e
pobediti, ako…”, itd.) Posle ovoga, sve prolazi. Svako sredstvo koje vodi ka cilju je
dobro. Da bi apsurd bio potpun, ~ak se i prodajna promocija i reklama, aktivnost i
jezik samog kapitala, opravdavaju kao revolucionarna sredstva: “Mi se u velikoj meri
oslanjamo na distribuciju i promociju. Na{ promotivni rad je {irokog opsega i veoma
skup. To uklju~uje ogla{avanje u medijima, promotivni materijal, kataloge,
iznajmljivanje displeja {irom zemlje, itd. Sve to iziskuje ogromnu koli~inu novca i
energije, {to pokrivamo novcem zara|enim od prodaje knjiga.” (jedan “anarhisti~ki
biznismen” u pismu redakciji Fifth Estate) Da li je ovaj anarhisti~ki biznismen samo
sme{an primer, jer je tako preteran, ili se samo dobro uklapa u ortodoksnu tradiciju
organizovanog militantstva? “Velike banke su deo dr`avnog aparata potrebnog za
igradnju socijalizma koji }emo samo preuzeti od kapitalista; na{ zadatak je da
odbacimo sve ono ~ime su kapitalisti izvitoperili taj izvanredni aparat i u~inimo ga
JO{ VE}IM, jo{ demokratskijim, jo{ sveobuhvatnijim” (Lenjin, citirao M. Veli)
IX
Za egokratu mediji su sredstvo, a cilj hegemonija, apsolutna vlast tajne policije:
“Nevidljivi vodi~i usred narodne bure, mi smo ti koji treba da je usmeravaju, ne kao
vidljiva sila, ve} kao kolektivna diktatura na{e alijanse – diktatura bez oznaka, naziva
i zvani~nog statusa, a opet jo{ mo}nija, upravo zato {to ne}e imati nijedno od
pojavnih obele`ja vlasti” (Bakunjin, citirao Debor). Kolektivna diktatura ubrzo postaje
dikaktura jednog egokrate, jer “ako sve birokrate, uzete zajedno, odlu~uju o svemu,
oni svoju klasnu koheziju mogu da odr`e samo ako svoju teroristi~ku silu
koncentri{u u jednoj li~nosti” (Debor). Ako egokratov poduhvat uspe, uspostavljanje
“diktature bez zvani~nog statusa” ne ukida komunikaciju samo na dru{tvenom
planu; tajna policija svesno likvidira i svaki lokalni poku{aj. Ova situacija nije
“deformacija” prvobitnih “~istih ciljeva” organizacije, ve} je predodre|ena njenim
sredstvima, istim onim “su{tinski egalitarnim” instrumentima upotrebljenim za
postizanje pobede. “Masovni mediji su zapravo antimedijatori, neprenosnici,
prozivo|a~i nekomunikacije. Televizija, samim svojim postojanjem, uvodi dru{tvenu
kontrolu u domove. Uop{te nije neophodno da se kontrola zami{lja kao periskop

51
kojim re`im {pijunira privatni `ivot pojedinaca, jer televizija taj posao obavlja mnogo
bolje. Ona posti`e da se ljudi vi{e ne obra}aju jedni drugima, da ostanu potpuno
izolovani pred saop{tenjima na koja ne mogu da odgovore.” (Bodrijar)
X
Egokratski projekat je postao suvi{an. Kapitalisti~ki mediji za proizvodnju i
komunikaciju ve} su redukovali ljudska bi}a na neme i bespomo}ne posmatra~e,
pasivne `rtve neprekidnog “samouzdi`u}eg monologa” vladaju}eg poretka.
Antitotalitarna revolucija ne zahteva neki drugi medijum ve} likvidaciju svih medija:
“…likvidaciju ~itave sada{nje strukture, svih njenih funkcionalnih i tehni~kih
elemenata, koji u svemu odra`avaju postoje}i dru{tveni oblik. To bi, u krajnjoj liniji,
trebalo i moralo da vodi ka ukidanju samog koncepta posrednika: neposredno
razmenjene re~i, uzajamna i simboli~na razmena, negiraju samu ideju i funkciju
medija…Zato je uzajamnost jedini put koji vodi ka ukidanju posredovanja.”
(Bodrijar)
1977.
Reference
Jean Baudrillard, Pour une critique de l’economie politique du signe (Paris, Gallimard, 1972)
Jacques Camatte, The Wandering of Humanity (Detroit, Black & Red, 1975)
Guy Debord, Society of the Spectacle (Detroit, Black & Red, 1970/ 1977)
Claude Lefort, Un Homme en Trop: Reflexions sur “L’Archipel de Goulag” (Paris, Seuil, 1976)
Michael Velli (Fredy & Lorraine Perlman), Manual for Revolutionary Leaders (Detroit, Black &
Red, 1972)

52
Imati malo, biti mnogo: Hronika Fredijevih pedeset
godina
Lorejn Perlman
Odlomak iz biografije
str. 78, putovanje na Aljasku:
U leto 1971. godine Fredi i ja smo krenuli na put na Aljasku. S nama su po{le moja
sestra Rut i na{a prijateljica Debi Hansberger, veliki ljubitelj divljine. Krenuli smo u
starom {evroletu, s ne{to rezervnih guma i opremom za kampovanje. Kroz Jukon
smo i{li prose~nom brzinom od 20 milja na sat, {to zbog neravnog puta, {to zbog
~estih zaustavljanja da bismo se divili neverovatnim predelima.
Nadomak Ferbanksa ugledali smo tablu: “Ferbanks, sveameri~ki grad!” Morali smo da
se nasmejemo. Bio je to sve samo ne tipi~ni ameri~ki grad. Prizor je bio pomalo
zastra{uju}i: sve je li~ilo na kulise gradi}a s granice, a ljudi su izgledali siroma{ni.
Mladi, nezaposleni mu{akrci su ~ekali ispred jedne zgrade na prevoz do naftnih
bu{otina.
Kratko zadr`avanje u Ferbanksu uverilo je Fredija da je natpis “sveameri~ki grad”
ipak bio odgovaraju}i. Ovaj grad sa Aljaske je te 1971. godine bio replika hiljada
drugih ameri~kih gradova iz prethodne epohe. Imali ste utisak da ljudi mrze prirodu
koja ih okru`uje. Njihove gra|evine su bile napravljene od uvezenih materijala,
valovitu tundru je prekrivao asfalt, a neonska svetla i bilbordi su zaklanjali pogled na
planine. Ferbanks je bio tumor koji pro`dire svoje okru`enje.
Deset godina kasnije, Fredi je na Feniks (Arizona) gledao istim o~ima. Ljudi su
tvrdoglavo insistirali na travnjacima i drve}u uvezenim iz drugih oblasti, koji su
uni{tavali prirodni balans na tom lokalitetu. Nekada `ivopisna pustinja bila je
svedena na ne{to poznato: na odbojno, urbano izleti{te.
Put na Aljasku je ozna~io prekretnicu u Fredijevim pogledima na dru{tvo. Da li je
ljudska intervencija ikada donosila ne{to dobro? Od tada je na gradove, urbanu
dinamiku i progres po~eo da gleda drugim o~ima. Nekoliko godina kasnije, kada je
pro~itao tekstove `aka Kamata, objavljene u ~asopisu Invariance, u kojima je ovaj
francuski sledbenik Amadea Bordige tvrdio da je gubitak ljudske zajednice posledica
pripitomljavanja ljudi od strane kapitala, Fredi je bio odu{evljen susretom sa
stavovima koji su podr`ali njegovo sve ve}e nezadovoljstvo zapadnja~kim i
marksisti~kim shvatanjem progresa. Pet godina kasnije Fredi }e zapo~eti sa
sistemati~nom kritikom progresa, ali njegov otpor prema masivnom industrijskom
dru{tvu bio je jasno izra`en ve} tada.
1989.

53
Protiv Levijatana, protiv Njegove Pri~e
Odlomak
“S one marksisti~ke teorije i anarhisti~ke istoriografije, s one strane tehnologije i
modernosti, Perlman ponovo otkriva primitivne narode i primitivne zajednice,
uvi|aju}i da kapital nije neizbe`na posledica 'materijalnog' i 'istorijskog razvoja' ve}
~udovi{na deformacija.” — Anon, “Fredy Perlman: An Appreciation,” Fifth Estate,
Summer 1985, p. 14
Protiv Levijatana, protiv Njegove Pri~e (u originalu Against His-Story, Against Leviathan,
1983) je najpoznatije Perlmanovo delo i verovatno naj~udnija istorijska knjiga ikada
napisana.
Re~ je o istorijskoj studiji bez i jednog datuma ili bilo koje druge vremenske
odrednice. Za sve nas koji smo navikli da kroz istorijsku gra|u idemo kao po
autoputu sa dobro raspore|enom signalizacijom, to u prvi mah predstavlja te{ko}u.
Ali, tu je sama pri~a, koja odmah privla~i svu pa`nju: umesto lekcije za ispit,
dobijamo vrlo op{iran i detaljan izve{taj o pozadini, dinamici i toku sukoba izme|u
drevnih, egalitarnih “zajednica slobode” i ovog novog, hijerarhijskog ~udovi{ta.
Prava skrivena ili zabranjena istorija na{eg sveta, o kojoj u {kolama, niti bilo gde
drugde gde taj uljez brani sebe, ne}ete ~uti ni re~. Pri~a ima veoma {irok zamah, ali ne
posustaje nijednog trenutka: sve po~inje u zemljama Levanta i Plodnog polumeseca
(Ur/ Ere{), a zavr{ava se s prvim znacima pometnje du` isto~ne obale Kornja~inog
Ostrva (Amerike). Delo izuzetne poetske vizije i nadahnu}a, koje }e, upravo zato {to
je poezija, jo{ neko vreme ~ekati na svog prevodioca.
Ovde objavljujemo samo nekoliko odlomaka: 1) uvod, 2) prikaz i kritiku ~uvene
teorije “vi{eg stadijuma” (koja i danas pomra~uje umove svih obrazovanih ljudi) i 3)
sam po~etak glavne pri~e.

54
Levijatan: ovde, be`ivotno ~udovi{te koje pokre}u ljudi zato~eni
u njegovoj utrobi.
str. 2-5
U izvanredno lucidnoj knjizi nazvanoj Beyond Geography/ S one strane geografije,
knjizi koja tako|e ide daleko s one strane istorije, tehnologije i civilizacije, Frederik
Tarner povla~i zavesu; scenu preplavljuje svetlost.
I drugi su povukli zavesu pre Tarnera; oni koji su tajnu u~inili javnom: Tojnbi,
Drinon, D`enings, Kamat, Debor, Zerzan, me|u savremenicima ~ija sam svetla
pozajmio; Melvil, Toro, Blejk, Ruso, Montenj, Las Kazas, me|u prethodnicima; Lao
Ce od kada postoji pisano se}anje.
Tarner, Tojnbi i ostali usredsredili su se na Zver koja uni{tava jedini dom `ivih bi}a.
Podnaslov Tarnerove knjige glasi: The Western Spirit Against Wilderness/ Zapadni
duh protiv Divljine. Pod zapadnim duhom Tarner podrazumeva stav ili dr`anje,
du{u ili duh zapadne civilizacije, koju danas zovemo samo Civlizacija.
Tarner defini{e Divljinu na isti na~in kao i zapadni duh, samo {to joj on pridaje
pozitivno zna~enje: ona obuhvata svu prirodu i sve ljudske zajednice van dometa
Civilizacije.
U Istra`ivanju istorije Tojnbi je izrazio veliki entuzijazam za istoriju i civilizaciju.
Nakon {to je video uspon i pad Tre}eg Rajha, ali i sve drugo {to su istorija i civilizacija
donele sa sobom, Tojnbi je izgubio entuzijazam. To ose}anje gubitka izrazio je u
knjizi Mankind and Mother Earth/ ~ove~anstvo i Majka Zemlja. Vizija koju je tu
razvio sli~na je Tarnerovoj: ~ove~anstvo uni{tava Majku Zemlju.
Pod ~ove~anstvom Tojnbi pozdrazumeva i zapadni duh i sve zajednice van dometa
Civilizacije, a pod Majkom Zemljom sav `ivot. Tojnbi dalje ka`e da je ~ove~anstvo,
ljudska vrsta, drugim re~ima Mi, izraslo u ne{to mo}no, mnogo mo}nije od svih
drugih `ivih bi}a, ali i od same Biosfere (drugi termin koji koristi Tojnbi). Ljudi imaju
mo} da razore njenu osetljivu ko`u, {to i ~ine.
*
Tojnbijev protagonist, ~ove~anstvo, definisan je suvi{e {iroko. On obuhvata sve
civilizacije, ali i sve ljudske zajednice van Civilizacije. Ali, te druge zajednice, kao {to i
sam ka`e, `ivele su zajedno sa svim ostalim `ivim bi}ima tokom hiljada generacija ne
nanev{i Biosferi nikakvu {tetu. Ko je onda taj razbojnik?
Tarner ukazuje na zapadni duh. To je junak koji sebe stavlja naspram Divljine, koji
objavljuje rat do istrebljenja u ime Duha protiv prirode, Du{e protiv tela, Tehnologije
protiv biosfere, Civilizacije protiv Majke Zemlje, Boga protiv svih.
Marksisti govore o kapitalisti~kom na~inu proizvodnje, ponekad samo o
kapitalisti~koj klasi. Anarhisti pokazuju na Dr`avu. Kamat na Kapital. Novi Ranteri 1
pokazuju na Tehnologiju i Civilizaciju, ~esto na oboje u isto vreme.
1 D`on Zerzan, Dejvid Votson, Fifth Estate, itd. Perlman aludira na Rantere, radikalnu
hri{}ansku sektu iz XVII veka, koja je u Engleskoj nastavila tradiciju bratstva Slobodnog
Duha; rani “anarhoprimitvisti”. (nap. prev.)

55
Ako je Tojnbijevo ~ove~anstvo suvi{e {irok pojam, mnogi od navedenih su suvi{e
uski.
Marksisti vide trn samo u tu|em oku. Oni nitkova zamenjuju svojim herojem,
antikapitalisti~kim oblikom proizvodnje, Revolucionarnim Poretkom. Oni ne
prime}uju da njihov heroj tako|e ima “telo lava s ljudskom glavom, pogled prazan i
nemilosrdan poput sunca”. Oni ne vide da njihov antikapitalisti~ki oblik proizvodnje
samo `eli da nadma{i svog brata u uni{tavanju Biosfere.
Anarhista ima svakakvih, kao i ljudi unutar ~ove~anstva. Neki anarhisti razlikuju se
od marksista samo po tome {to su lo{ije obave{teni. Oni bi da Dr`avu zamene
mre`om kompjuterskih centara, fabrika i rudnika kojom bi “upravljali sami radnici”
ili neki anarhisti~ki Sindikat. To se vi{e ne bi zvalo Dr`ava. Sama promena naziva
proterala bi Zver.
Kamat, Novi Ranteri i Tarner vide u zlikovcima o kojima govore marksisti i anarhisti
samo atribute pravog junaka ove pri~e. Kamat je ~udovi{tu dao telo; nazvao ga je
Kapital. Termin je pozjamio od Marksa, ali mu je dao novi sadr`aj. Obe}ao je da }e
opisati poreklo i putanju ~udovi{ta, ali to jo{ nije uradio. Novi Ranteri pozajmili su
svetlost od Mamforda, Elila i drugih, ali, po meni, nisu oti{li dalje od Kamata.
Tarner je oti{ao jo{ dalje. On se ograni~io na to da opi{e duh ~udovi{ta, ali je bio
svestan da je njegovo telo to koje uni{tava ljudske zajednice i Majku Zemlju. Rekao je
mnogo o njegovom nastanku i putanji, a ~esto je govorio i o oklopu ~udovi{ta. Ali,
nije imao nameru da ~udovi{tu dodeli ime ili da opisuje njegovo telo.
Ovde `elim da govorim o telu ~udovi{ta. Naime, ono zaista ima telo, zastra{uju}e telo
koje je postalo ja~e i od same Biosfere. Mogu}e je da to telo zapravo nema svoj vlastiti
`ivot. Mo`da je re~ o mrtvoj stvari, o d`inovskom le{u. Ono mo`e da pokre}e svoje
te{ke udove samo ako ih iznutra pokre}u `iva bi}a. Ipak, to telo je ono koje pravi svu
pusto{.
Ako je Biosfera izlu~evina planete koja pokriva njenu povr{inu, onda je i zver koja je
razara tako|e njena izlu~evina. Ta zver je r|a koja prekriva povr{inu ljudskih
zajednica. Ali, nju ne izlu~uje svaka od tih zajednica, ~ove~anstvo u celini. Sam Tojnbi
je krivicu usmerio na jednu si{u}nu manjinu, na svega nekoliko njih. Mo`da }e se
pokazati da je taj d`inovski le{ izlu~ilia samo jedna od tih zajednica me|u mirijadama
drugih.
str. 13-19
Neki Oklop bi mogao da upita: “Ako je Zlatno Doba bilo tako dobro, tako lepo i ~isto,
za{to su ga ljudi napustili? Ako se Civilizovani jo{ se}aju tog bla`nstva, za{to mu se
ne vrate? Ako je u njemu bilo tako udobno, za{to seljaci ne odbace svoje plugove i
vrate se {tapovima za kopanje? (Ista sorta postavlja i ~uveno pitanje “Ako si tako
pametan, za{to nisi bogat?”)
Na svako od ovih pitanja postoji odgovor. Ali, Oklop ne `eli da ih ~uje. On ve} zna
odgovor. Ljudi su napustili prirodno stanje zato {to je Civilizacija zna~ila prelazak na
vi{i stadijum. (…u odnosu na {ta? Oklop vam to nikada ne}e re}i. Brzo }e pre}i na
ne{to drugo.)
Teorija vi{eg stadijuma je stara koliko i Civilizacija. Jedna od najuticajnijih modernih
verzija ove teorije nastala je u XIX veku, a njen autor bio je advokat iz severnog Nju
Jorka, Luis Henri Morgan.

56
Savetnik nekoliko poslovnih {pekulanata, republikanski aktivista i rasista, Morgan je
ipak na{ao vremena za istra`ivanje na~ina `ivota svojih suseda iz severnog Nju Jorka,
bednog ostatka nekada mo}ne iroke{ke zajednice. Morganovi rasisti~ki prethodnici
Va{ington i D`eferson gledali su na Irokeze kao na decu; ali, Morgan je do{ao do
zaklju~ka da su Irokezi dostigli stadijum izme|u detinjstva i adolescencije.
Svoja predube|enja Morgan je konceptualizovao u lestvicu, ~iji je svaki prag bio
ugla~an rasizmom. Uop{te se nije trudio da sakrije svoj prezir; naprotiv, mahao je
njime. Taj prezir se i danas u Americi tuma~i kao znak prefinjenosti. Najni`i prag,
fazu ranog detinjstva, nazvao je Divlja{tvo. Slede}i prag, doba kasnijeg detinjstva,
nazvao je Varvarstvo. Naravno, oni gornji pragovi bili su Civilizacija, a najvi{i me|u
njima ameri~ka Civilizacija. Iznad tog praga Morgan je smestio Veliku Belu Rasu.
Ameri~ki profesori su veoma laskali sebi kada su Morgana izabrali za predsednika
Ameri~ke asocijacije za razvoj nauke.
Profesori }e kasnije za`aliti zbog toga. Morganovu rasisti~ku lestvicu pozjamili su
agitator Karl Marks i revolucionarni biznismen Fridrih Engels. Marks je imao u planu
da dotera lestvicu, ali nije imao dovoljno vremena. Time se pozabavio Engels. Nije
mnogo doterivao: lestvicu je preuzeo netaknutu, sa svim njenim rasisti~kim
pragovima: Divlja{tvo, Varvarstvo, itd. Engels je doradio samo vrh lestvice: prvo je
preimenovao onaj najvi{i prag, a zatim dodao jo{ jedan.
Morganovu Veliku Belu Rasu Engels je zamenio kapitalisti~kom klasom, a na prag
iznad je smestio vo|e i sledbenike Marksove politi~ke partije. U tom obliku,
Morganova rasisti~ka lestvica je postala zvani~na religija Sovjetskog Saveza, Kine,
isto~ne Evrope i drugih zemalja u kojima su nazivi ovih pragova utuvljivani deci u
glavu poput katehizisa.
Naravno, ~im su ovi agitatori preuzeli monopol nad lestvicom ameri~ki profesrori
nisu hteli da imaju ni{ta sa njom. Morgan je bio zaboravljen ({to se posti`e prili~no
lako, tamo gde je se}anje u milosti izdava~a pisane re~i).
Ali, to ne zna~i da je rasizam nestao iz Amerike. Morganova lestvica bila je suvi{e
dobra da bi se ~itava stvar prepustila nekakvim agitatorima. Arheolog V. G. ^ajld,
iako i sam marksista, povratio je lestvici dostojanstvo popunjavaju}i njene pragove
najnovijim Pozitivnim Dokazima. Lestvica se tako vratila u Ameriku, ne ba{ kao
zvani~na religija ve} vi{e kao poslednji oslonac, ne{to {to se koristi u hitnim
slu~ajevima. Sam pomen “prirodnog stanja” tu je oduvek bio znak za uzbunu.
Lestvica, teorija vi{eg stadijuma, svakako obja{njava za{to su ljudi napustili prirodno
stanje. Ta teorija je zato i napravljena. Naslov Engelsove knjige glasi: Poreklo porodice,
privatne svojine i dr`ave. Obja{njenje je jednostavno, lucidno, u stvari mehani~ko, i
moglo bi da se predaje u osnovnoj {koli. Treba samo da skrenemo pogled sa `ivih
bi}a i usredsredimo se na stvari. Lestvica je stvar. To su i pragovi. Veze izme|u ni`ih i
vi{ih pragova su tako|e stvari. To su sredstva. ^ajld je pogre{no nazvao svoju knjigu
^ovek koji pravi samog sebe, jer se tako sti~e utisak da je u njenom sredi{tu neko `ivo
bi}e. Za ^ajlda, ~ovek je stvar, spremi{te predmeta i sredstava; materija je jezgro,
~ovek njena izlu~evina.
Sredstvo pomo}u kojeg ~ovek uspeva da se prebaci sa praga zvanog Divlja{tvo, na
prag Varvarstva jeste sprava poznata kao “materijalni uslovi” ili, ta~nije, “stepen
razvoja proizvodnih snaga”. Istim sredstvom sti`e se i do svih ostalih, vi{ih pragova.
Kao i Morgan, i Marks i Engels su `iveli u vreme kada su se materijalni uslovi –
bukvalno, samo tlo – izmakli ispod nogu dotada{njih vladara, omrznutih barona i
biskupa. Kapitalisti, vlasnici rudnika i fabrika, sada su kupovali zemlju od aristokrata.

57
Marks i Engels su tako do{li do predvi|anja da }e se i kapitalistima tlo na sli~an na~in
izma}i ispod nogu, a svoju `elju projektivali su ve} za osvit idu}eg dana.
U skladu s tom projekcijom, ~ovek je hiljadama generacija `iveo kao Divljak. Onda
su, pre nekih 300 generacija, materijalni uslovi postali povoljni za ne{to vi{e od
divlja{tva. Ti uslovi su podrazumevali poljoprivredu, metalurgiju, to~ak, itd. Kada se
jednom na{ao u posedu svih tih stvari, ~ovek je mogao da stvara vi{ak proizvoda,
marginu (Tarner je tako|e podlegao ovom delu teorije). Taj vi{ak, ili margina, jeste
ono {to podr`ava, bukvalno hrani, ~itav vrli novi svet koji je sada postao mogu}:
kraljeve, generale, robovlasnike, zapovednike radnih armija. ^ovek je oduvek `udeo
za gospodarima, stalnim vojskama, ropstvom, podelom rada, samo nije mogao da
ostvari taj san sve dok materijalni uslovi nisu dovoljno sazreli. Ali, ~im su uslovi
sazreli, svi progresivno nastrojeni divljaci su bez oklevanja sko~ili na vi{i prag.
(^itao~e, u~ini mi uslugu i sam preispitaj teoriju vi{eg stadijuma. Onda reci da li ovu
karikaturu smatra{ preteranom.)
Teorija vi{eg stadijuma mo`e da se pri~a deci zato {to je bajka. U bajkama nema ni~eg
lo{eg. Ali, propovednici ove bajke tvrde da je ona ne{to drugo; oni preziru bajke.
*
Takozvani “materijalni uslovi” nisu bili ni{ta drugo nego ono {to je omogu}avalo
svetkovine, kretanje zemljom i vodom. Za drevne ljude to je bilo ne{to poput {tapa.
Varijeteti i slo`enost tog {tapa bili su izraz ingenioznosti ljudskih bi}a. Ali, centralno
mesto koje u na{oj svesti zauzimaju te stvari ne zna~i da se u `ivotima ljudi u
“prirodnom stanju” sve vrtelo oko vo}a, zrnevlja i {tapova. Iako ne znamo skoro ni{ta
o njihovim najsvetlijim trenucima, ipak znamo da to zasigurno nisu bili industrijski
sajmovi, proslave povodom novih otkri}a, izlo`be novih naprava. Njihova oru|a su
im svakako bila korisna, ali ta korist bila je sitnica u pore|enju s neposrednim
dodirom s postankom, izvorom `ivota, samim bi}em.
Ove trivijalne stvari poti~u iz davne pro{losti i mogu}e je da su nekada bile mnogo
raznovrsnije nego danas. Kada bi na najvi{im granama po~elo da sazreva vo}e, sve
vrste {tapova, kuka, u`adi i lestvica bile su kori{}ene da bi se vo}e obralo pre nego {to
ga pokupe majmuni.
Ljudi su sebe smatrali ro|acima `ivotinja. Mnoga njihova oru|a omogu}avala su im
da slede primer `ivotinja. Du` obala reka i jezera, ljudi su izmislili sve mogu}e vrste
splavova i ~amaca da bi mogli da plove poput patki ili labudova. Pravili su zimske
zalihe oraha i zrnevlja poput veverica. Razbacivali su semenje poput ptica. Pleli
mre`e poput paukova. Lovili jelene na na~in vukova. Po{to vukovi imaju o{tre zube i
sna`ne ~eljusti, o{trili su svoje {tapove i kamenje. (Na{i arheolozi prikazuju tog
~oveka kako po ceo dan ne{to kle{e i delje, poput nekog zeka. 2 Mi stalno imamo pred
o~ima tu sliku. Ti ljudi nisu bili u vlasti onoga {to je Tojnbi nazvao “impersonalnim
institucijama”. Niko nije mogao da ih natera da nastave da delju, kada im to vi{e ne bi
bilo zabavno.)
Modernim kopa~ima je uspelo da do|u do ostataka drevnih gradova u oblasti
Anadolije i Levanta, na mestima koja su kasnije nazvana {anidar, Jerihon, Katal
Hojuk, Hakilar. U {anidaru je ~itava zajednica koristila jednu pe}inu kao zimsko
skloni{te; stanovnici te pe}ine su o~igledno znali da koriste metale. U Jerihonu su
2 Rob iz sibirskih logora. Izraz dolazi od Sol`enjicina. Perlman koristi ovaj izraz u celoj knjizi.
(nap. prev.)

58
sami napravili pe}inu, tako {to su se ogradili zidom, verovatno zato da bi se za{titili
od neprijatelja. Severno od njih prona|eni su ostaci naroda koji je uzgajao biljke i
`ivotinje, ali koji nije podizao ni gradove, ni zidove. Na sasvim drugom kraju sveta,
na obalama Gornjeg jezera, preci Od`ibva Indijanaca bavili su se metalurgijom,
prave}i predivne bakarne ukrase i pribor.
Nijedan od ovih naroda nije razvio ni{ta nalik “impersonalnim institucijama”. Ostali
su ro|aci. Nastavili su da dele sve {to imaju i sve {to bi do`iveli. Kova~i bakra sa
Gornjeg jezera nisu sadili biljke, niti dr`ali `ivotinje. Mo`da su znali da je i to
mogu}e, ali nisu imali nijedan jedini razlog da se time i pozabave. Istina je da su imali
pse. Psi su se sami pripitomili, bilo iz bezgrani~ne ljubavi prema ljudskim bi}ima, bilo
iz neke parazitske potrebe. Ali, za{to bi ti ljudi uop{te poku{avali da i od karibua ili
losova naprave parazite?
Materijalni predmeti, motke i kanui, {tapovi za kopanje i zidovi, bili su stvari koje je
svaki pojedinac mogao da napravi ili su, kao u slu~aju zida, ne{to {to se u konkretnoj
prilici moglo posti}i zajedni~kim radom. Pretpostavljam da su graditelji jerihonskog
zida prestali da budu graditelji zidova istog ~asa kada su napravili taj jedan; sigurno
su se odmah vratili mnogo va`nijim aktivnostima. Pretpostavljam da su zato i
napravili zid, da bi tim va`nijim aktivnostima mogli da se bave na miru.
Vratimo se sada na vi{ak proizvoda, ~uvenu Marginu, koju su, navodno, upravo ta
sredstva u~inila mogu}om: Salins i drugi antroplozi su pokazali da su zajednice sa
mnogo materijalnih sredstava i one sa malo njih, one iz prirodno bogatog okru`enja i
one iz najsurovijeg, sa svih strana bile okru`ene “vi{kom proizvoda”. U skoro svakom
od tih slu~ajeva, nakon {to bi svi ljudi pojeli svoj deo, a svi insekti, ptice i `ivotinje
svoj deo hrane, opet bi ostajalo obilje plodova koje je trunulo na zemlji, da bi
narednog prole}a donela nove plodove. Mnoge `ivotinje i mnogi ljudi su skladi{tili
hranu, onoliko koliko su cenili da }e im biti potrebno tokom zime. Ali, ni{ta preko
toga; slobodnim ljudima to nije bilo potrebno.
*
Mnoga materijalna sredstva su veoma stara, a vi{ak proizvoda se `anje jo{ od iskona;
ali, to nigde nije vodilo ka stvaranju “impersonalnih institucija”. Njih su izgradili
ljudi, konkretna `iva bi}a. I to ne ~ovek ili ~ove~anstvo, ve} jedna izolovana
zajednica, kako Tojnbi re~e, jedna si}u{na manjina.
Osim toga, ta si}u{na manjina nije razvila te institucije u najpovoljnijim materijalnim
uslovima; na primer, u bogatim {umama oko Velikih Jezera, d`unglama Afrike ili u
plodnim predelima Evroazije. To se dogodilo u najnepovoljnijim materijalnim
uslovima, u jednom krajnje surovom okru`enju.
Kopa~ima je uspelo da iskopaju i rastuma~e plo~ice koje bacaju svetlo na neke od
najranijih trenutaka impersonalnih institucija.
Plo~ice su pisane sumerskim jezikom, koji verovatno poti~e iz centralne Azije. Njihovi
autori su prvi pismeni ljudi. Njihove naseobine zvale su se Ere{, Ur, Eridu, Laga{. Sva
ta sela nalazila su se u dolini izme|u Tigra i Eufrata, na mestu koje }e mnogo kasnije
biti nazvano “plodni polumesec”, u pri~i koja obja{njava za{to magarci imaju repove.
Na ovim plo~icama se o toj dolini ne govori najpovoljnije. Opisana je kao pakleno
mesto, tako da se pitamo za{to su ljudi uop{te ostali tamo. Poku{ali su da se bave
poljoprivredom usred d`ungle. Svake godine reke su plavile dolinu, pretvaraju}i je u
mo~varu.

59
`ene su se bavile usevima. Jedne godine, poplava bi bila tako silovita da bi odnela svu
`etvu i ku}e. Slede}e godine bi udarila su{a, a nemilosrdno sunce bi spr`ilo sve useve.
Me{tani su sigurno pomi{ljali da se vrate u materijalno povoljnije uslove centralne
Azije, gde puki opstanak nije zahtevao toliko vremena i energije. Tamo bi sigurno
mogli da se posvete mnogo prijatnijim aktivnostima.
Ali, to su bili `ilavi ljudi. Pramajke su pozvale starce na ve}anje. Ti ljudi su bili
sneva~i. @ene su im rekle da treba da sanjaju o na~inu na koji bi trebalo re{iti pitanje
vode, tako da je ne bude ni premalo, ni previ{e.
Starci su sigurno bili uvre|eni time {to se od njih o~ekuje da svoju viziju upotrebe za
tako trivijalne stvari. Mogu}e je da zato nisu odgovorili na taj prvi poziv, nego da su
morali da budu pozvani drugi i tre}i put, sve dok se kona~no nisu odazvali, ovog
puta za vreme velike gladi.
Starci po~e{e da polako govore {ta vide. Mogu}e je da su videli kako dabrovi
obezbe|uju sebi potrebnu koli~inu vode. Zatim utonu{e u san. Videli su da su za to
potrebni brana, kanali za navodnjavanje, ispusni kanali. Ali, ko }e sve to izgraditi?
Sigurno ne starci. Oni nisu dabrovi. Zato su pozvali sve mlade ljude iz sela i objasnili
im svoju viziju.
Ti mladi ljudi, koji nikada nisu radili, bili su spremni da se poka`u kao orni i
velikodu{ni dobro~initelji.
Ali, niko nije znao kako da nastave. Starci su u svojoj viziji mo`da imali plan, ali im
sugirno nije bilo na kraj pameti da nagledaju radove. Izabrali su jednog sna`nog
mladi}a, Lugala. Rekli su mu da pa`ljivo gleda kako to rade dabrovi. Starci su tako
mogli da se vrate svojim mnogo va`nijim filozofskim preokupacijama.
Lugal, {to na sumerskom zna~i “sna`an ~ovek”, je mo`da oti{ao, a mo`da i nije, da
posmatra dabrove; mo`da je, a mo`da i nije napravio neki plan. Ali je svakako
preuzeo nadzor. Zar to nije bila volja staraca?
Kada su rovovi i kanali bili iskopani, Lugal se vratio me|u svoje parnjake, ponosan,
ali jo{ uvek ne i ohol. Sve je i dalje bilo po starom. Ovakvi zajedni~ki poduhvati bili su
vrlo retki, ali ne i nepoznati u zajednicama srodnika.
Ali, to je bio Ere{, mesto na kojem bogovi nisu `eleli da vide ljude. Prva poplava je
sav njihov trud odnela u more. @ene su opet pozvale starce na ve}anje. Ovog puta
starci izabra{e jednog jo{ sna`nijeg mladi}a, reko{e mu da jo{ temeljnije istra`i ume}e
dabrova i da jo{ dublje sanja. Ovog puta kanali i nasipi su izdr`ali, barem za neko
vreme.
Ali, Ere{ je i dalje bio te{ko mesto za `ivot, a ubrzo su i kanali opet po~eli da se
uru{avaju. Iskusni Lugal je bio pozvan da popravi kanale i nasipe. Lugal i njegovi
ro|aci su prigovorili da ih je trebalo pozvati makar mesec dana ranije, kada su se
obale kanala jo{ mogle popraviti; sada su morali sve iz po~etka. To se ponovila u dva,
mo`da tri navrata, a onda je Lugal zatra`io da mu se dodeli mesto u ve}u staraca,
tako da bi i njegova re~ mogla da se ~uje kada se bude odlu~ivalo o pravom trenutku
za popravku nasipa.
Pro{la su mnoga prole}a i zime, ispunjeni zajedni~kim gozbama, praznicima, plesom i
igrama.
Starci iz Ura, ~ak i oni iz Laga{a, poslali su svoje Lugale da prou~e irigacioni sistem
Ere{a.

60
Prvo jedan, a zatim jo{ jedan starac iz ve}a Ere{a umre{e; na njihova mesta do|o{e
novi ~lanovi ve}a.
Do tada je Lugal postao mnogo iskusniji starac od novoprido{lica; sada je govorio i o
drugim stvarima, ne samo o nasipima. Iza njega su stajali njegovi najbli`i ro|aci;
postao je ohol. Najazad, oni su ti kojima je uspelo da Ere{u obezbede potrebnu vodu.
Lugal se ~ak usudio da jednoj pramajci ka`e gde ne sme da sadi svoje seme.
Jednog dana Lugal je prona|en mrtav. Ljudi su pri~ali da ga je ubilo isto ono
bo`anstvo koje je bilo u bliskoj vezi sa uvre|enom pramajkom. Izabran je novi Lugal,
manje ohol, a starci su bili veoma odlu~ni u tome da mu ne dopuste da prisustvuje
ve}anjima.
Za ovu pri~u ne postoje nikakvi ~vrsti dokazi. ^injenica je da sumerske plo~ice
tajanstveno }ute o delima `ena i staraca iz vremena prvih Lugala. Kako je vreme
odmicalo, pisci plo~ica su pomogli ljudima da zaborave koliko su sumerske `ene
nekada bile va`ne, da su postojala ve}a staraca i da je prvom Lugalu prethodila ~itava
ve~nost.
1983.

61
Progres i nuklearna energija: Uni{tavanje kontinenta
i njegovih ljudi
Ovaj tekst se prvi put pojavio u posebnom, antinuklearnom izdanju Fifth Estate, 8. aprila 1979.
godine. Napisan je odmah nakon nesre}e u nuklearnoj elektrani u mestu Three Miles Island,
u isto~noj Pensilvaniji. Dok su se vesti o nesre}i {irile, zvani~ni stav je glasio: “Nema potrebe
za panikom; situacija je stabilna i pod kontrolom.” Ipak, svo okolno stanovni{tvo bilo je
evakuisano (200.000 ljudi). U tekstu Perlman podse}a kako su prvobitni stanovnici te oblasti
bili varani i uni{tavani obe}anjima, bolestima i nasiljem, zbog uvek istog cilja: daljeg
napredovanja kapitala. (Iz uvodnika Insurgent Desire: An Online Green Anarchist Archive.)
Samo najve}i licemeri mogu da nazovu “nesre}nim slu~ajem” svesno trovanje ljudi,
tla i drugih `ivih vrsta. Samo oni koji svesno zatvaraju o~i, mogu da tvrde kako su
posledice tehnolo{kog Progresa bile “nepredvidljive”.
Trovanje i proterivanje prvih stanovnika ovog kontinenta u ime “vi{ih ciljeva” mo`da
je po~elo ba{ u isto~noj Pensilvaniji, ali sigurno ne pre nekoliko nedelja.
Pre jedanaest generacija, u oblasti koja je sada izlo`ena radijaciji (Three Miles Island),
{pekulanti poput Frenklina, Morisa, Va{ingtona i Hejla, skrivali su svoja imena iza
kompanija kao {to su Vandalia Company i Ohio Company. Te kompanije su imale
samo jedan cilj: da zara|uju na prodaji zemlje. Pojedinci koji su stajali iza tih
kompanija, tako|e su imali samo jedan cilj: da uklone sve prepreke za nesmetano
sticanje profita, bez obzira da li su te prepreke ljudska bi}a, hiljadugodi{nje kulture,
{ume, `ivotinje ili ~ak reke i planine. Njihova namera je bila da civilizuju kontinent i
da ga uklju~e u ciklus aktivnosti za koje se ovde, do tada, nije znalo: rad, {tednju,
investiranje, prodaju; u ciklus reprodukcije i neprestane akumulacije kapitala.
Glavna prepreka bila su ljudska bi}a koja su na ovom kontinentu `ivela hiljadama
godina, bez Zakona, Vlasti i Crkve, u`ivaju}i u suncu, potocima, {umama, obilju
biljnih i `ivotinjskih vrsta i jedni u drugima. Ti ljudi su smatrali da je `ivot cilj, a ne
sredstvo koje treba da slu`i za ostvarenje “vi{ih ciljeva”. Na Civilizaciju uop{te nisu
gledali kao deca na teglu s pekmezom, kao {to su to razni Frenklini i Va{ingtoni
o~ekivali. Civlizacija nije imala mnogo toga da im ponudi; uglavnom ne{to oru`ja, da
bi za{titili svoju slobodu od daljeg prodiranja Civilizacije. Radije su prihvatali smrt
nego `ivot sveden na rad, {tednju, investiranje i trgovinu. U poslednjem o~ajni~kom
poku{aju da potisnu Civilizaciju i njene Blagodeti sve do mora i preko njega, u
ustanku koji je danas poznat po nazivu jednog automobila, 1 njihovim ratnicima je
uspelo da ove otima~e zemlje potisnu iz ~itavog Ontarija, Mi~igena, Ohaja i zapadne
Pensilvanije. Zbog tog beskompromisnog otpora Civilizovani su ih nazvali
Divljacima. To je Civilizovanima dalo pravo da ih istrebe bez ikakvih obzira:
“Po{aljite im }ebad zara`enu boginjama”, naredio je jedan od vojnih zapovednika
zadu`enih za istrebljenje.
Nedavno obele`ena dvestogodi{njica ameri~ke nezavisnosti posve}ena je se}anju na
dan kada su, pre deset generacija, otima~i zemlje, {pekulanti i njihovi saveznici re{ili
da ubrzaju istrebljenje nezavisnih naroda zapadno od Three Miles Island. Kraljevska
1 “Pontijakov rat”; videti napomenu br. 2 iz eseja Stalna privla~nost nacionalizma. (nap. prev.)

62
administracija je bila suvi{e daleko da bi na pravi na~in za{titila investicije, a bila je i
feudalna, {to zna~i da se njeni interesi nisu uvek poklapali sa interesima {pekulanata;
{ta vi{e, ta administracija je ~ak insistirala na obavezama preuzetim kroz ugovore
sklopljene sa Divljacima. Tako se javila potreba za efikasnim aparatom koji bi bio pod
direktnom kontrolom {pekulanata i u potpunosti posve}en za{titi njihovih interesa.
Neformalne grani~arske organizacije poput Pakstonovih momaka su tako istrebile
stanovni{tvo jednog izolovanog sela u toj oblasti. 2 Ali, te grani~arske jedinice su bile
male i privremene, u velikoj meri zavisne od dobrovoljnog pristanka svakog
pojedinca, sli~no kao kod indijanskih ratnika; samim tim, to nisu bile prave policijske
jedinice. Zato su se {pekulanti udru`ili sa idealistima i sanjarima, i pod zastavom
Slobode, Nezavisnosti i Sre}e, preuzeli vlast, vojsku i policiju u svoje ruke.
Pre stopedest godina, efikasni aparat za podr{ku napredovanju kapitala ve} je bio
dobro formiran. Vojne i policijske organizacije zasnovane na komandnoj hijerarhiji i
poslu{nosti, a ne na dobrovoljnom pristanku, bile su poptuno spremne za pohod na
narode koji su se ovakvoj vrsti mobilizacije odupirali dvadeset hiljada godina, a
verovatno i mnogo du`e. Kongres je doneo jednu od najizri~itijih mera u tom smslu:
Zakon o izme{tanju Indijanaca. 3 Za samo nekoliko godina, sve {to je pru`alo otpor,
sve aktivnosti koje nisu bile aktivnost kapitala, bile su izme{tene zapadno od oblasti
Three Miles Island ka Misisipiju, a ju`no od Mi~igena ka D`ord`iji. Vlada, koja }e
uskoro postati jedna od najmo}nijih na svetu, nije vi{e morala da se oslanja samo na
boginje ili na iznenadne napade i masakre; ona je sprovodila Zakon o izme{tanju
prevarantskom kombinacijom garancija, obe}anja i nasilja. Preostala slobodna
plemena nisu mogla da prihvate ta obe}anja i da u isto vreme ostanu slobodna.
Izabrala su da ostanu slobodna i tako su poslednji slobodni ljudi izme|u Three Miles
Island i Misisipija bili proterani.
Doseljenici koji su naselili planski ispra`njenu zemlju, ~iji je vazduh jo{ mirisao na
doju~era{nju slobodu, pretvorili su beskrajne {ume u d`inovske replike pakla kojeg
su ostavili za sobom. Drevne staze i {ume su nestale; {ume su bile spaljene; staze su
bile ispresecane putevima za {to br`e kretanje kapitala. Radost je prestala da bude
jedini smisao `ivota; `ivot je postao sredstvo, a profit jedini cilj. Beskrajno mno{to
kulturnih formi bilo je svedeno na jednoli~nu rutinu: radi, {tedi, investiraj,
kupujprodaj, svodi ra~une, od jutra do mraka. Sve nekada{nje aktivnosti, uz mno{to
novih, bile su preobra`ene od izvora radosti u izvor profita. Kukuruz, pasulj i tikva,
“tri sestre” koje su nekada{nji stanovnici ove oblasti po{tovali i voleli, sada su bili
samo roba; oni koji su morali da ih seju i `anju nisu to radili da bi u`ivali u njima kao
hrani, na gozbama i sve~anostima, ve} samo zato da bi ih prodavali na tr`i{tu.
Lagodno ba{tovanstvo zamenio je mukotrpni rad na velikim farmama, {umske staze
su postale `elezni~ke pruge, hodanje je uzmaklo pred kloparanjem d`inovskih
pokretnih pe}i na ugalj, kanui su bili potisnuti plove}im gradovima koji su zacrnjivali
vazduh dimom spaljenog drve}a. Kao {to su “tri sestre”, zajedno sa ostatkom familije,
bile degradirane na status robe, tako je i drve}e postalo samo drvna gra|a, a `ivotinje
meso; ~ak su i putovanja, pesme, mitovi i pri~e ovih novih stanovnika kontinenta
postali samo roba.
2 Pokolj Saskvehenok Indijanaca iz sela Konestoga, Pensilvanija, 1763. (nap. prev.)
3 Zakon donet 26. maja 1830, za vreme mandata jednog od najve}ih progonitelja i ubica
Indijanaca u ameri~koj istoriji, ju`nja~kog predsednika Endrju D`eksona. (nap. prev.)

63
To su zaista bili novi stanovnici: prvo nekoliko stotina, zatim nekoliko hiljada, na
kraju milioni. Kada se uvoz robova kona~no zavr{io, novi kontigenti seljaka uvo`eni
su iz zaostalih dr`ava postfeudalne Evrope. Njihovi preci su jo{ pre mnogo generacija
izgubili svako se}anje na slobodu. Nekada{nji napoli~ari velikih zemljoposednika i
lordova-trgovaca, stigli su u novu zemlju unapred `ele}i upravo ono {to je kapital
imao da im ponudi; degradacija `ivota koju je kapital uvek podrazumevao, za njih je
bila sloboda u pore|enju sa onim {to su imali kao jedinu referentnu ta~ku. Sa
parcelama koje su im prodali zemlji{ni {pekulatnti, do kojih su ih prebacivali
`elezni~ki {pekulanti, opremljeni oru|ima i alatom kupljenim od trgovaca opremom,
zadu`eni kod bankara, sku}eni i obu~eni od trgova~kih ku}a koje su ih snabdevale i
ostalim potrep{tinama uz mar`e koje nijedno prethodno doba ne bi smatralo
“po{tenim”, ti do|o{i su ponosno izve{tavali svoje ro|ake iz starog kraja kako su
kona~no postali svoje gazde, slobodni ljudi. Ali, duboko u svojim praznim stomacima
i izmu~enim srcima ose}ali su pravu istinu; da su bili robovi jednog gospodara koga je
bilo jo{ te`e imenovati, jo{ okrutnijeg i udaljenijeg od starih feudalnih lordova, ~ija se
smrtonosna snaga, poput radioaktivnosti, mogla samo osetiti, ali ne i videti. Sada su
bili zapre`na stoka kapitala. Oni koji su zavr{ili po fabrikama, kao “izvr{ioci” i
“nekvalifikovani radnici”, nisu imali ~ime da se pohvale u svojim pismima; u starom
kraju se, na svakom koraku, jo{ uvek disalo slobodnije.
Vek nakon ustanka vezanog za ime Pontijaka, usledio je vek ispunjen o~ajni~kim
poku{ajima Pontijakovih naslednika da zaustave dalje napredovanje kapitala; neki
farmeri-do{ljaci tako|e su po~eli da se bore protiv daljeg svo|enja na sluge
`elezni~kih, trgova~kih i finansijskih kapitalista. Siroma{ni farmeri su poku{ali da
stanu za vrat raznim Rokfelerima, Morganima i Gouldima, ali njihova pobuna je bila
samo bleda senka ranijih poku{aja Otava, ~ipeva, Delavare i Potavatomi Indijanaca.
Farmeri su se ustremili na li~nosti, ali su se i dalje dr`ali istih onih kulturnih vrednosti
koje su ih i osu|ivale na neprestanu degradaciju. Samim tim, bili su beskrajno daleko
od ideje da se ujedine i da prepoznaju kao svoj oru`ani otpor naroda iz Prerije,
poslednjih koji su poku{ali da spre~e da se ~itav kontinent pretvori u ostrvo kapitala.
U toj borbi bili su pora`eni od strane modernih Asiraca (ili modernih sovjetskih
socijalista), koji su na njih primenili poznate metode: masovnu deportaciju,
koncentracione logore, masakre nenaoru`anih zarobljenika i besmu~no ispiranje
mozga u re`iji vojnih i misionarskih pla}enika.
Ma koliko da su bili militantni i hrabri, pobunjeni farmeri su retko stavljali
zadovoljstvo i sam `ivot iznad rada, {tednje i zarade; utoliko lak{e je njihov pokret
bio podriven prodorom radikalnih politi~ara, koji su `elju za novim `ivotom
izjedna~ili sa `eljom za novim Vo|om. Ovaj podriveni, falsifikovani populisti~ki
pokret postao je model po kojem je oblikovan budu}i radni~ki pokret. Politi~ari koji
su sahranili populizam, bili su prethodnici beskrajnog niza novih, mona{kih sekti,
ure|enih po uzoru na jezuite, koji su svu istinu i dogmu izvla~ili iz ove ili one
komunisti~ke, socijalisti~ke ili anarhisti~ke Svete knjige. Spremni da iskoriste svaku
eksploziju nezadovoljstva, ti saboteri su sputavali pobunu za pobunom, name}u}i
svoju doktrinu, organizaciju i vo|stvo ljudima koji su se borili za svoje `ivote. Ti
klovnovi, po kojima je stvar bila samo u tome da se naslovne strane novina ukrase
njihovim nju{kama i govorima, na kraju su i sami postali kapitalisti koji su na tr`i{te
izneli jedinu robu za koju su bili iskreno zainteresovani: ljudski rad.
Po~etkom XX veka, kada je sav delotvorni otpor bio uni{ten, sa pseudoopozicijom
koja je bila samo sredstvo za dalju redukciju ljudske aktivnosti na puku varijablu
kapitala, aparat koji je ostvario ~itave generacije profita uspeo je da uni{ti sve spoljne

64
prepreke za svoje dalje napredovanje. Tu su i dalje bile neke unutra{nje prepreke:
razne frakcije samog kapitala, Vanderbilti, Gouldi i Morgani, koji su neprestano
okretali jedni na druge svoju artiljeriju, prete}i da iznutra uni{te ~itavu strukturu.
Rokfeler i Morgan su bili pioniri u “spajanju”, stvaranju kombinacije razli~itih
frakcija. Finansijski {pekulatni su po~eli da investiraju novac jedni u druge, u
kompanije i projekte svojih partnera i da razmenuju menad`ere na najvi{im
rukovode}im funkcijama. Na taj na~in su uspevali da obezbede prosperitet svakoj
jedinici unutar tog sistema. Osim retkih pre`ivelih privatnih i porodi~nih carstava,
vlasnici svih ostalih kompanija bili su samo najamnici koji su se od ostalih zaposlenih
razlikovali jedino po visini primanja. Zadatak menad`era bio je da uklanjaju sve
prepreke, ljudske ili prirodne, sa samo jednim ciljem: da stvore uslove za neometano
delovanje svih oblika preduzetni{tva koji zajedno ~ine kapital.
Pre samo dve generacije, fizi~ari i hemi~ari u slu`bi kapitala otkrili su da sva materija
iznad i ispod povr{ine zemlje nije jedini mogu}i izvor profita. Pokazalo se da su
oslobo|ena “jezgra” nekih materija naro~ito pogodna za eksploataciju. Destrukcija
materije na atomskom nivou, koja je prvo vodila ka stvaranju najmonstruoznijeg
oru`ja koje je ljudski rod ikada smislio, sada je proizvela novu robu. Do tada su
zelena{ki zajmovi, putarine i trgova~ke mar`e, kojima se zara|ivalo na ra~un farmera,
kao i odavno nestale {ume i `ivotinje, prestali da budu zna~ajni izvori profita.
Kompanije za eksploataciju i trgovinu energentima, sa monopolom na proizvodnju
uranijuma i nafte, postale su mo}nije od bilo koje dr`ave koja na lokalnom nivou
mo`e da igra samo ulogu policajca. U kompjuterskim centrima ovih carstava zdravlje
i `ivoti “prihvatljivog” broja ljudi procenjuju se u odnosu na “prihvatljivi” raspon
dobitka ili gubitka. Potencijalni otpor tim kalkulacijama kontroli{e se me{avinom
starih trikova: garancijama, obe}anjima i nasiljem.
*
– Trovanje stanovni{tva isto~ne Pensilvanije kancerogenom radijacijom od strane
sistema koji zna~ajan deo svoje aktivnosti pravda potrebom “odbrane” od nuklearnog
napada,
– trovanje hrane i `ivotnih resursa preostalog stanovni{tva kontinenta, kao i
zatvaranje svake perspektive pred farmerima koji su poslu{no slu`ili trgova~kim
interesima kapitala,
– pretvaranje u minsko polje, upotrebom najmo}nijih eksploziva i otrova, ~itavog
kontinenta ~iji su stanovnici sve do skora bili ljudi za koje je jedina svrha `ivota bila
da u`ivaju u vazduhu, suncu, drve}u, `ivotinjama i jedni u drugima,
– perspektiva kontinenta prekrivenog radnim logorima, sa ~ijih zvu~nika odjekuje
“Nema potrebe za panikom; situacija je stabilna i pod kontrolom”
…sve to nije samo “nesre}an slu~aj”. To je nu`na posledica sada{nje faze tehnolo{kog
Progresa, tog Franken{tajna, Kapitala, za kojeg su revolucionarni menad`eri tvrdili da
je sam po sebi “neutralan” i da je stvar samo u tome da se stavi pod njihovu kontrolu.
Tokom poslednja dva veka kapital se razvijao uni{tavaju}i prirodu, progone}i i gaze}i
ljudska bi}a. Sada je zapo~eo frontalni napad i na svoje doma}ine; njegovi kompjuteri
sami procenjuju “isplativost” onih koji su sebe smatrali za njegove najve}e korisnike.
Kada bi se duhovi mrtvih ponovo pojavili me|u `ivima, ratnici Otava, ~ipeva i
Potavatomija mogli bi da nastave bitku koju su zapo~eli pre dvesta godina, poja~ani
snagama Dakota, Probu{enih Noseva, Jana, Medoka i mnogih drugih plemena ~iji su
jezici zauvek nestali. Samo takav duh bi mogao da stane za vrat kriminalcima koji se

65
ina~e nikada ne}e na}i pred nekim sudom. Svi ti agenti kapitala bi onda mogli da
nastave sa svojom rutinskom radi-{tedi-kupuj-prodaj praksom, mu~e}i jedni druge
garancijama, obe}anjima i nasiljem, zatvoreni iza plutonijumskih vrata svojih
uru{enih i izolovanih nuklearnih jazbina.
1979.

66
Fredi Perlman
(1934-1985)
1934: Ro|en u Brnu, ~ehoslova~ka, 20. avgusta.
1938: Porodica Perlman emigrira u Boliviju (Cochabamba), neposredno pre napada
nacista na ~ehoslova~ku. Umesto dva, lokalna administracija dodeljuje malom Frediju
samo jedno D (Fredy), {to je i zadr`ao.
1945: Perlmanovi prelaze u SAD. Posle Alabame, Bruklina i Kvinsa, porodica se
ustaljuje u mestu Lejksajd Park (Kenatki), gde Fredi zavr{ava srednju {kolu.
1952-1955: Studije na Dr`avnom koled`u Morhed u Kentakiju i UCLA, gde i
diplomira.
1956-1959: Poha|a Kolumbija Univezitet, prvo kao student engleske knji`evnosti, da
bi se zatim usredsredio na filozofiju, politi~ke nauke i evropsku knji`evnost. Jedan od
profesora bio je i S. Rajt Majls (C. Wright Miles), koji je izvr{io veliki uticaj na mladog
Perlmana. Upoznaje i ljubav svog `ivota, Lorejn (Lorraine Nybakken).
Krajem 1959. Lorejn i Fredi sedaju na skuter i obilaze Ameriku, kre}u}i se uglavnom
sporednim putevima, brzinom od 25 milja na sat.
1959-1963: Lorejn i Fredi `ive na isto~nom Menhetnu. U~estvuju u mnogim
antiratnim aktivnostima zajedno sa ~lanovima Living Theater. Za Living Theater radi
i kao {tampar. U to vreme pi{e The New Freedom: Corporate Capitalism i pozori{ni
komad Plunder.
1963: U januaru odlaze za Evropu, uvereni da zauvek napu{taju Ameriku. Posle
nekoliko meseci provedenih u Kopenhagenu i Parizu, u septembru sti`u u Beograd.
U junu iste godine Fredi je poku{ao da se upi{e na studije u ~ehoslova~koj, ali tamo
su ga progalasili nepo`eljnim.
1963-1966: Upisuje postdimplomske studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,
gde i doktorira, s tezom “Struktura zaostalosti”. Doktorira i na Pravnom fakultetu, s
disertacijom “Uslovi za razvoj ekonomski zaostalih regiona”. Tokom poslednje
godine boravka u Jugoslaviji radio je kao ~lan Instituta za planiranje Kosova i
Metohije. Sve u svemu, prili~no ~udna epizoda i izbor tema za budu}eg vode}eg
kriti~ara religije Progresa! U pismu kojim je podr`ala izdavanje ove knjige, Lorejn
nam je potvrdila da je gubljenje svih iluzija u vezi tog koncepta po~elo ba{ tada, a da
je nakon maja 1968. sve krenulo potpuno druga~ijim tokom.
1966-1968: Lorejn i Fredi se vra}aju u SAD. @ive u gradu Kalamazu, Mi~igen, gde
Fredi radi kao profesor ekonomije na Western Michigen University. Dr`ao je
predavanja iz uvoda u dru{tvene nauke. Nai{ao je na veliki otpor kod nekih ~lanova
univerzitetskog Ve}a zato {to je pokrenuo seriju predavanja koja su dr`ali sami
studetni, koji su i ocenjivali jedni druge. Tokom prve godine u Kalamazu zajedno sa
Milo{em Samard`ijom, svojim nekada{njim profesorom iz Beograda, prevodi Eseje o
Marksovoj teoriji vrednosti, I. I. Rubina. Za ovu knjigu Fredi je napisao du`i uvod pod
naslovom An Essay on Commodity Fetishism, koji je kasnije objavljen kao posebno
izdanje (1970).

67
1968-1969: U maju 1968, nakon dve nedelje predavanja u Torinu, Fredi sti`e u Pariz,
poslednjim vozom pred sam po~etak generalnog {trajka. U~estvovao u pobuni i radio
pri Censier centru i sa fabri~ikim komitetom radnika Citroena. Po povratku u
Kalamazu u agvustu 1968, zajedno sa Ro`eom Gregoarom pi{e Worker-Student Action
Committees, May 1968.
Tokom poslednje godine u Kalamazu Fredi napu{ta Univerzitet i zajedno sa
prijateljima, uglavnom studentima, pokre}e ~asopis Black & Red. Redakcija je bila u
ku}i Perlmanovih, a {tamparija pri Radical Education Project u obli`enjem En Arbor.
U januaru 1969. zavr{ava Reprodukciju svakodnevnog `ivota, esej-prekretnicu.
U prole}e 1969. Lorejn i Fredi ponovo dolaze u Evropu. U Torinu Fredi dr`i dve serije
predavanja, o ekonomskom razvoju i o dru{tveno-ekonomskoj prirodi geta. Tu
kupuju svog prvog fi}u i kre}u za Jugoslaviju. Nakon susreta sa prijateljima i
kolegama sa Beogradskog univerziteta, Fredi pi{e esej Revolt in Socialist Yugoslavia.
Istim fi}om Lorejn i Fredi napu{taju Jugoslaviju i obilaze prijatelje u Parizu,
Frankfurtu, Firenci, Londonu, Amsterdamu, Oslu i Kopenhagenu.
U avgustu 1969. Lorejn i Fredi prelaze u Detroit. Tu pi{e Incoherence of Intellectual (o
biv{em profesoru S. Rajtu Majlsu). Iste godine, zajedno sa D`onom Supakom i jo{
nekoliko saradnika prevodi Dru{tvo spektakla Gija Debora.
1970: Lorejn i Fredi pokre}u Detroit Printing Co-op (kooperativu). Tu su tokom
naredne decenije {tampana sva izdanja Black & Red, kao i mnoge druge publikacije.
Lorejn i Fredi poma`u {tampu i izdavanje Fifth Estate, ~asopisa koji je ozna~io nov
period u oblasti dru{tvene kritike i razvio radikalno anticivilizacijsku platformu. U
Fifth Estate objavljuje i neke od svojih najpoznatijih eseja: Anti-Semitism and the Beirut
Pogrom i The Continuing Appeal of Nationalism.
1971-1976: Pi{e i prevodi nekoliko knjiga: satiri~ni Manual for Revolutionary Leaders:
The Seizure of State Power (pod pseudonimom Michael Velli i zajedno sa Lorejn),
History of the Makhnovist Movement (Ar{inov), The Unknown Revolution (Volin) i The
Wandering of Humanity (@ak Kamat). Po~inje da svira ~elo. Iste godine, 1971, Lorejn i
Fredi putuju na Aljasku, kolima.
1976: Prva operacija na srcu. Nakon operacije u~estvuje u pisanju i izvedbi “Who”s
Zerelli?”, pozori{nog komada koji kritikuje autoritarni karakter medicinskog
establi{menta. Iste godine pojvaljuje se jedna od najpoznatijih Perlmanovih knjiga:
Letters of Insurgents; roman-esej o sudbini radikalnih ideja, pokreta i pojedinaca, u
formi pisama, objavljen pod imenima Sophia Nachalo i Yarostan Vochek. Sofija
Na~elo/ Princip je lik iz koga je govorio Fredi, dok je lik Jarosnog ~oveka (Yarostan
Vochek) bio posve}en Velimiru Mora~i, jednom od disidenata koga je progutao mrak
jugoslovenskog socijalisti~kog raja (umro u zatvoru, po~etkom 1970-tih).
1977-1980: Po~inje sa istra`ivanjem svetske istorije. Putuje u Tursku, Egipat, Evropu i
obilazi mnoga istorijska mesta u SAD. Godine 1980. po~inje sa pisanjem
sveobuhvatne istorije oblasti Detroita pod naslovom The Strait, zami{ljene kao pri~e iz
ugla njegovih prvih stanovnika, Indijanaca iz oblasti Velikih Jezera. Ova knjiga je
ostala nedovr{ena (prvo i poslednja poglavlja). U julu 1985. Fredi je procenio da bi
mu za kompletiranje i objavljivanje knjige trebalo jo{ 8-10 meseci.
1982-85: Fredi obustavlja rad na The Strait i po~inje sa pisanjem Against His-Story,
Against Leviathan, svog glavnog dela.

68
1983. Fredi postaje ~lan sekcije ~elista u Dearborn Orchestra s kojim u junu 1985.
izvodi dela Mocarta i {umana u okviru programa Physicians for Social Responsibility.
Iste godine izlazi i Against His-Story, Against Leviathan.
1985: Druga operacija na srcu. Ovog puta srce nije izdr`alo. Umire pred kraj
operacije, 26. jula 1985.
Hronologija je sa~injena na osnovu teksta objavljenog u Fifth Estate Vol. 20 #2, Indian
Summer 1985, 10/7/85 i biografije Having Little, Being Much: A Crhonicle of Fredy Perlman’s Fifty
Years, Lorraine Perlman, Black & Red, 1989.

69
Bibliografija/ Veb arhive
Bibliografija
The New Freedom: Corporate Capitalism, 1961.
Plunder, 1962.
An Essay on Commodity Fetishism, 1970.
Worker-Student Action Committees, May 1968.
Incoherence of the Intellectual, 1970.
Manual for Revolutionary Leaders, 1972.
Letters of Insurgents, 1976.
Aganinst His-Story, Against Leviathan, 1983.
Machine Against the Garden, 1985.
The Strait, 1988.
Najzna~ajniji Perlmanovi kra}i eseji objavljeni su u zbirci Anythig Can Happen
(Phoenix Press, London, 1992):
Anything Can Happen, 1968.
The Purpose of Red & Black, 1968.
I Accuse This Liberal University of Terror and Violence, 1969.
The Reproduction of Daily Life, 1969.
Revolt in Socialist Yugoslavia, 1969.
Ten Theses on the Proliferation of Egocrat, 1977.
Progress and Nuclear Power, 1979.
Anti-Semitism and the Beirut Pogrom, 1982.
The Continuing Appeal of Nationalism, 1984.
Prevodi
The Society of the Spectacle, Guy Debord, 1971/ 1977.
History of the Makhnovist Movement, Peter Arshinov, 1974.
The Unknown Revolution, Voline, 1969/ 1974.
The Wandering of Humanity, Jacques Camatte, 1975.
Biografija
Lorraine Perlman, Having Little, Being Much: A Chronicle of Fredy Perlman”s Fifty
Years (Black & Red, 1989)

70
Ovom bibliografijom su obuhva}eni samo najva`niji Perlmanovi radovi. Ve}ina
navedenih eseja i knjiga su objavljeni za Black & Red, iako su se neki tekstovi prvi put
pojavili u drugim publikacijama (najvi{e u Fifth Estate) ili u saradnji sa drugim
izdava~ima.
Black & Red
P. O. Box 02374
Detroit, Michigan 48202
Veb arhive
Coalition Against Civilization
blackandgreen.org/fredy.html
John Moore: Prophets of the New World
blackandgreen.org/jm/writings.html

71
Se}anje na Fredija Perlmana
D`on Zerzan
Sa Fredijem sam prvi put stupio u kontakt 1975. godine. Tada je u izdanju Black &
Red pripremao zbirku tekstova pod nazivom Sindikati protiv revolucije, u koju je
uklju~io i moj tekst Pobuna protiv rada, koji se ne{to ranije pojavio u izdanju Telosa. U
isto vreme, Fredi me je upoznao sa redakcijom radikalne detroitske publikacije Fifth
Estate.
Na{ jedini susret dogodio se godinu dana kasnije, u San Francisku. On i Lorejn su
proveli kod mene nekoliko dana tokom svog putovanja kroz Kaliforniju.
Ono {to me je kod njega najvi{e zapanjilo bila je njegova energija, njegova `udnja za
`ivotom. Dok su se raspakivali, video sam kako iz torbe ispada bo~ica sa lekom koji je
uzimao zbog sr~anih problema. (Bio je to jedan “bapski lek”, jedini lek koji je pristao
da uzima, ispri~ala nam je Lorejn; nap. izd.) Lorejn mi je rekla da se uop{te ne obazire
na lekarska uputstva, {to je bilo o~igledno, jer se nije odrekao jake, crne kafe i
pu{enja!
Se}am se i jednog izleta tokom te posete. Fredi i ja smo imali raspravu o Hegelu. On
je insistirao na su{tinskom zna~aju Hegela, kako sve po~inje sa Hegelom, dok sam mu
ja govorio da zaboravi na Hegela. Bilo je to u vreme kada se pojavila njegova knjiga
Letters of Insurgents; ta knjiga je izvr{ila ogorman uticaj na ljude koje sam poznavao.
Toliko sjajnih uvida, toliko izazovnih tvrdnji, posebno u odnosu na uobi~ajena
levi~arska dostignu}a. Jedan prijatelj, koji je tada bio u zatvoru, a koji je knjigu
pro~itao pre mene, rekao mi je: “Slede}i put do|i u posetu tek kada pro~ita{ tu
knjigu!”
Fredi je bio ~ovek tako `ivog duha, a opet potpuno otvoren i srda~an. S njim je uvek
bilo zabavno. Suvi{e kasno sam shvatio da nam se vi{e ne}e pru`iti prilika da
u`ivamo u dru`enju, kao {to je to bilo tokom te njihove posete.
Nastavili smo da se dopisujemo sve do njegove smrti 1985. godine. Od Fredija sam
mnogo nau~io; u`ivao sam u njegovim tekstovima, u na~inu na koji je primenjivao
najrazli~itija stilska re{enja. Koliko god da je bio odmakao u kritici civilizacije, kao i u
drugim istra`ivanjima, siguran sam da bi oti{ao i dalje, da je mogao da sa nama
ostane bar malo du`e.
Jud`in, Oregon, 15. decembar 2002.