Посета високих званичника

НЕДЕЉОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

12:15h 

БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ БИЛТЕН ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА “ШТАМПА, РАДИО И ФИЛМ” бр. 42 - 31. октобар, 2014. год. година II 

Посета високих званичника 

Министар Александар Антић и амерички амбасадор 

Мајкл Кирби разговарали са представницима борске 

општине и РТБ-а Бор » стр. 2. и 3. 

Нов начин 

флотирања 

руде бакра 

Канадски стручњаци 

компаније „Мецо 

минералс” одржали 

предавање о 

технолошкој примени 

вертикалног млина у 

флотацији 

Лоше време пореметило јесење 

пољопривредне радове » стр. 2 

Дажбине једу плате » стр. 4 

Поправни за путаре 

Због одступања од стандарада и неравнина на 

коловозу Предеузеће за путеве Зајечар ће поново 

» стр. 5 

асфалтирати део улице 3. октобар у Бору » стр. 6 

» стр. 7 

Почели „Зоранови дани“ » стр. 9 

Рекордан број медаља за борске 

клубове и спортисте » стр. 12 

Неплатише 

на суду 

Грађани Бора за 

неплаћене комуналије 

дугују 360 милиона 

динара. Јавно 

стамбено предузеће 

поднело је 1.200 

тужби за период 

јул-децембар 2013. 

године

стр.2 петак, 31. октобар 2014. 

АКТУЕЛНОСТИ број 42 

Неповољан утицај временских прилика 

Касни сетва пшенице 

и берба кукуруза 

Ове јесени у борском округу 

озимим културама требало би 

да буде засејано 24.000 хектара, 

хиљаду хектара мање него лане. 

На подручју општине Бор ратари 

ће засејати 5.900 хектара, 

а најзаступљенија култура, на 

око 3.500 хектара биће пшеница. 

Земљораднике прате бројни 

проблеми, пре свега нестабилно 

време и велика количина кише 

која је пала у протеклом периоду. 

Због тога ратари нису могли 

да ураде квалитетну припрему 

земљишта за сетву, а и потрошња 

нафте је велика због збијености 

тла. 

- Препоручили би пољопривредницима 

да, с обзиром на то 

да није прошао оптимални рок 

сетве, да сеју количину семена 

које препоручују произвођачи. 

Требало би сејати до средине 

новембра, а након тог рока требало 

би повећати сетвену норму. 

Посебну пажњу требало би посветити 

заштити усева од глодара, 

јер они могу, због недостатка 

хране, да направе велику штету 

засејаној пшеници - каже Владица 

Гавриловић, саветник за 

ратарство у ПССС Неготин. 

Ове године пољопривредници 

на подручју борског округа, 

због неповољног времена касне 

са брањем јарих култура, пре 

свих сунцокрета и кукуруза. 

- На територији борске 

општине кукуруз није скинут 

са 10 одсто површина. На тим 

парцелама тешко је ући у њиве и 

реална је могућност да кукуруз 

остане на њивама и да не буде 

скинут. Наша препорука је да га 

не треба оставити на њиви, већ 

да би га требало обрати. Кукуруз 

је, како тако родио, с обзиром на 

то да је ова производна година 

била неповољна, 

пре свега због поплава 

и велике количине 

воде. Кукуруз 

може да остане на 

њиви до половине 

новембра, а ако 

ништа друго, требало 

би га скинути 

због плодореда. 

Ратари у борском 

округу на парцелама 

на којима је био 

кукуруз сеју пшеницу - додаје 

Владица Гавриловић. 

У Борском округу, ове сезоне 

кукуруз је заузео 20.000 хектара, 

у борској општини седам 

хиљада. Приноси жутог зрна су 

око 6,5 тона по хектару. 

Горан Грамић 

Оспособљен водовод 

у Бољетину 

БОЉЕТИН»У Бољетину, 

селу које је током септембарских 

поплава у општини Мајданпек 

било најугроженије, сеоски водовод 

је поново у функцији. Запослени 

у ЈКП „Доњи Милановац“ 

заменили су око 450 метара 

водоводне мреже, док ће остатак 

од укупно 1.200 метара мреже, 

бити замењен етапно у наредном 

периоду. 

Вода из водовода за сада је 

само техничка, а предстоји дезинфекција 

резервоара и саме 

мреже како би, током наредне 

седмице било обављено прво 

узорковање воде у Заводу за јавно 

здравље „Тимок“ у Зајечару. 

Неопходно је да три узастопне 

анализе задовоље све критеријуме 

из Правилника о хигијенској 

и здравственој исправности 

воде за пиће, да би вода била 

исправна и безбедна по здравње 

мештана. 

С. Вукашиновић 

Министар Александар Антић 

Пријем у Општини Бор 

МАЈКЛ КИРБИ 

У ЗАЈЕЧАРУ 

Другог дана боравка у Тимочкој 

крајини амерички амбасадор 

Мајкл Кирби посетио је и 

Зајечар, где је учествовао на саветодованом 

састанку за Нацрт 

стратегије развоја цивилног 

друштва у Србији. Том приликом 

амбасадор Кирби је истакао 

да борска невладина удружења 

треба да се укључе у преговоре 

не само са локалном самоуправом, 

када се буде отварао нови 

рудник, већ и са представницима 

америчке компаније, која је 

заинтересована за улагање у 

борску општину. То је посебно 

важно с обзиром на еколошки 

терет који град бакра носи са 

собом због своје главне делатности. 

Кирби је подвукао да се 

грађани не могу ослонити само 

на спремност владе да штити 

њихове интересе, већ морају 

бити спремни да сами кроз локалне 

организације цивилног 

друштва утичу на доносиоце 

одлука како би заштитили своја 

права. 

За амбасадора Сједињених 

Америчких Држава у Србији, 

Мајкла Кирбија и његове сарадника, 

челне људе компаније 

Фрипорт Мекморан, представнике 

фирме Ракита Еxплорејшн 

и министра рударства и енергетике 

Александра Антића организован 

је пријем у Скупштини 

Општине Бор. 

Добродошлицу гостима пожелео 

је председник Општине- 

Живорад Петровић истакавши 

да једна од највећих светских 

компанија која се бави рударским 

истраживањима Фрипорт 

Мекморан својим активностима 

учествује и у развоју града. Према 

његовим речима Општина 

Бор жели да буде партнер овој 

америчкој компанији и осталим 

фирмама које би да инвестирају 

у овај део Србије. 

- Неспорно је да су за град 

Бор најважније делатности рударство 

и металургија и ту постоји 

дуга традиција. Међутим, 

не треба занемарити туризам и 

екологију. Компанија Фрипорт 

Мекморан је у овом делу Србије 

пронашла интерес, али претпостављам 

да је и интерес овог 

региона и целе Србије да има 

инвестиција и да се ради. То је 

сигуран пут ка бољем животу 

мештана - рекао је амерички амбасадор 

Мајкл Кирби. 

- Влада Републике Србије је 

чврста у намери да се рударски 

градови попут Бора и Мајданпека 

морају економски подићи до 

нивоа да се стандард грађана 

овде и у другим срединама не 

разликује. Важно је да се заврше 

постојећи пројекти, пре свега 

нова топионица и фабрика 

сумпорне киселине, али и да се 

покрену нови - нагласио је министар 

рударства и енергетике 

Александар Антић. 

Министар Антић је најавио 

да ће већ наредног месеца у 

републичком парламенту бити 

усвојен нови закон о геологији 

и рударству, који је усклађен са 

свим међународним стандардима 

у овој области. Очекује да ће 

посао инвеститорима бити знатно 

олакшан, а да ће многи млади 

стручни људи у Србији имати 

могућност да се запосле. 


twitter.com/@TelevizijaBor 

dailymotion.com/rtvbor

БОР» Министар рударства 

и енергетике Владе Републике 

Србије, Александар 

Антић, посетио је Рударско-топионичарски 

басен Бор и са генералним 

директором басена, 

Благојем Спасковским, обишао 

градилишта нове топионице и 

фабрике сумпорне киселине. 

Задовољан динамиком радова 

чији је завршетак планиран за 

23. децембар, министар Антић 

је истакао да нова топионица 

има стратешки значај за привредни 

раст Србије, па рокови 

морају бити испоштовани, а 

неопходно је и најавио помоћ 

државе у реализацији и разговорима 

са потенцијалним 

партнерима. 

- Држава не жели да прода 

Рударско-топионичарски басен 

Бор и она ће остати власник, али 

је проналажење најбољег стратешког 

парнера неопходно и то 

мора бити приоритет – рекао је 

Александар Антић. 

- Ја сам данас видео да је 

овде радно, више од 700 радника 

тренутно ради како би објекат 

био завршен у предвиђеном року. 

Све очи су упрте у завршетак 

радова и почетак рада нове 

топионице које треба да да значајан 

допринос привредном развоју. 

Реализација овог пројекта, 

проналажење стратешког партнера 

за Железару Смедерево, решавање 

питања наше хемијске 

индустрије, пре свега мислим на 

Петрохемију, Азотару и МСК, су 

кључни елементи програма Владе 

Републике Србије, како би се 

број 42 АКТУЕЛНОСТИ 

петак, 31. октобар 2014. 

и амерички амбасадор Мајкл Кирби посетили Општину Бор 

Министар Антић: Држава 

остаје власник РТБ-а Бор 

привредни развој земље у 2015. 

и 2016. години, подигао на ниво 

који ће грађанима омогућити да 

осете помак на боље – рекао је, 

такође, Антић. 

- Ја још једном морам рећи 

да ће рок бити испоштован и да 

ћемо 23. децембра завршити све 

ово. Иза тога, одмах ћемо кренути 

са хладним пробама и затим 

са топљењем у новој технологији, 

која обезбеђује веће искоришћење 

од садашњег за 5 до 6 

процената, значи 98 процената. 

То ће нам омогућити чисто небо 

над градом, онакво какво је било 

1903. године – додао је Благоје 

Спасковски, генерални директор 

Рударско-топионичарског 

баесена Бор. 

Осим помоћи државе у реализацији 

пројекта нове топионице 

и проналажењу стратешког 

партнера, министар Антић 

најавио је и интересовање Владе 

да се пронађе решење за ширење 

рудника у Мајданпеку. 

Овом приликом истакнуто је 

и да постоји потреба да се интензивирају 

радови на пројекту 

кривељског колектора, где министар 

очекује помоћ генералног 

директора и стручних људи 

РТБ-а, иако басен није правно 

укључен у пројекат. 

Министар Александар Антић 

присуствовао је и састанку 

са представницима америчке 

фирме „Фрипорт Мекморан“, 

која у околини борског аеродрома 

ради истаживања на великим 

дубинама. 

Марија Ћосић 

БОР» Током боравка у 

Бору, Мајкл Кирби, амбасадор 

Сједињених Америчких Држава 

у Србији, посетио је и Рударско-топионичарски 

басен Бор, 

где је са представницима компаније 

„Фрипорт Мекморан“ и 

челним људима басена разговарао 

о потенцијалима рударства 

у овом крају и могућностима 

отварања још једног рудника 

бакра. Амбасадор је са Благојем 

Спасковским, генералним директором 

РТБ-а, обишао градилишта 

нове топионице и фабрике 

сумпорне киселине. Он је изразио 

задовољство што радови 

добро напредују и подсетио на 

значај, како овог пројекта, тако и 

сарадње са Фрипортом за српску 

привреду. 

- Велико ми је задовољство 

што имам прилику да видим рудник 

и уопште рударство на делу 

у Бору. Захвалан сам генералном 

директору Басена и председнику 

Општине што су ми показали 

Бор. Радна атмосфера и бука 

која се чује ме заиста радују. 

Драго ми је и што сам чуо да је 

у последњих шест месеци број 

радника на ова два градилишта 

са 250 повећан на готово 700. 

То само показује велику жељу 

да се пројекат нове топионице 

што пре заврши. Други део моје 

посете био је да, осим са локалним 

званичницима, разговарам 

и са представницима компаније 

„Фрипорт Мекморан“. Она се у 

Бору око 13 година бави испитивањем 

могућности отварања 

још једног рудника бакра и видео 

сам њихову бушотину дубоку 

2.100 метара која треба да 

потврди предвиђања и њихова 

стр.3 

Мајкл Кирби: Рударство 

доноси добру зараду 

очекивања. Добро рударство 

доноси добру зараду Србији, 

а сви знамо да су финансијска 

питања са којима се суочава 

овдашња влада врло озбиљна. 

Имамо, дакле, ту могућност, 

али и још једну мултинационалну 

компанију, „Рио Тинто“, 

која је заинтересована да овде 

улаже у рударство. Знам да се 

врло напорно ради на Закону о 

рударству који ће, с једне стране, 

омогућити Србији сигурност 

у убирању пореза од рударења, а 

с друге, великим компанијама да 

инвестирају у Србији – рекао је 

Мајкл Кирби. 

- Амбасадор Кирби је овде 

са једним циљем, да види и лично 

се увери да велика државна 

инвестиција коју прати и надгледа 

Влада Србије, под руководством 

премијера Александра 

Вучића, напредује добро и да је 

изградња нове топионице при 

крају. Инвестиција је импресивна, 

великих размера, и ово 

је инвестиција која ће Боранима 

и мештанима околине донети 

чисто небо какво је било 1903. 

године, а посебно ће утицати на 

економски напредак и повећање 

БДП Републике Србије – додао 

је Благоје Спасковски, генерални 

директор Рударско-топионичарског 

басена Бор. 

Рударско-топионичарски басен 

Бор спреман је да сарађује 

са свим потенцијалним партнерима, 

закључио је Спасковски. 

Амбасадор Мајкл Кирби, 

најавио је нову посету Бору и 

РТБ-у за 23. децембар, када је 

предвиђено отварање фабрике. 


youtube.com/rtvbor 

facebook.com/rtvbor

стр.4 


Социјална помоћ 

као зарада 

Министар за рад, запошљавање, 

борачка и социјална питања, 

Александар Вулин, најавио 

је да ће сви корисници социјалне 

помоћи који су радно способни 

добити у својим центрима радно 

задужење и одговарајућу обуку 

која ће бити обавезна. 

Према званичним статистичким 

подацима, стопа незапослености 

у Србији пала је на 20,3 одсто 

и то је седми месец за редом 

у коме се број незапослених у нашој 

земљи смањује – истакао је је 

министар за рад, запошљавање, 

борачка и социјална питања 

Александар Вулин. Министар 

Вулин додао је овом приликом да 

је у периоду од 1. јуна до 30. септембра 

ове године Инспекција 

рада извршила скоро 17 хиљада 

надзора код 354 послодавца, а 

као резултат рада инспекције запослено 

је нешто мање од 14 и по 

хиљада људи. Према његовим речима, 

оваква статистика резултат 

је Закона о раду и тежње да се у 

Србији уреди тржиште рада, како 

би се на пут стало раду на црно, 

а омогућило запошљавање што 

више људи. 

На основу податка да 68 одсто 

на евиденцији незапослених 

посао тражи дуже од 12 месеци, 

држава ће законским решењима 

увести и обавезу тражења посла, 

па ће незапослени морати да 

усвајају одређена знања, пролазе 

кроз програме преквалификације 

и да тако активно траже посао. 

Корисници социјалне помоћи 

који су радно способни 

добиће у центрима радно задужење 

и одговарајућу обуку која 

ће бити обавезна – најављено 

је из Министарства рада, запошљавања 

и социјалне политике. 

У складу са новом уредбом о 

мерама социјалне укључености 

корисника новчане социјалне 

помоћи, коју је 15. октобра ове 

године усвојила Влада Србије, 

социјална помоћ више неће бити 

на терету друштва и нешто што 

се добија. 

У случају да неко одбије радно 

ангажовање и обуку, социјлна 

помоћ ће најпре бити умањена, а 

уколико одбије и поновни захтев 

Центра за социјални рад, социјална 

помоћ биће ускраћена. 


ДРУШТВО број 42 

Смањује се број 

незапослених 

Незапосленост је већ дуже 

време један од највећих проблема 

скоро у целом свету. Различити 

начини решавања али и 

мерења незапослености дају и 

различите резултате. 

Недавно објављени подаци 

Републичког завода за статистику 

гворе да је стопа незапослености 

крајем септембра у 

Србији била 20,3 одсто, што је 

у односу на исти период 2013. 

смањење за 3,8 одсто. Ови подаци 

су резултат анкете о радној 

снази, која појам незапосленог 

лица посматра у ширем смислу, 

Две трећине плате 

поједу дажбине 

па тако радну снагу чине они 

који раде макар један сат седмично. 

Административна стопа 

незапослености ради се другом 

методологијом и она даје другачије 

резултате. 

- Административна стопа 

незапослености према подацима 

Националне службе за запошљавање 

и према начину како 

се код нас обрађују подаци говори 

да је стопа незаполености 

у овој приближна прошлогодишњој, 

јер није дошло до значајних 

померања мада се такве 

анализе углавном раде на крају 

Просечној породици у Србији, 

према статистичким подацима, 

сваког месца за фиксне 

трошкове потребно је око 30 

хиљада динара. Тако од просечних 

прихода од 50-так хиљада 

динара, домаћинству две трећине 

оду на разне уплатнице, а 

остало је за храну и како кажу 

преживљавање. 

Према најновијим подацима, 

за комуналије, струју, гориво, телефонирање 

одлази чак 35 одсто 

од укупних просечних прихода 

домаћинства. Највећи део породичних 

примања и Боранима 

иде за рачуне и храну. 

Ако се месчним рачунима 

за комуналије додају трошкови, 

рецимо за вртић, плаћање 

кредита или кирије, или сијасет 

других дажбина, зависно од породичних 

потреба, онда је још 

теже, и, како кажу Борани, нема 

се ни за лек. 

Истраживања показују такође 

да је у Србији, нажалост, 

мало оних који могу на време 

и без проблема да измире своје 

месечне издатке око режија и да 

им при томе остане довољно за 

живот. 

Више од две трећине становништва 

Србије није у могућности 

да подмири основне 

животне потребе, па тако просечно 

домаћинство у Србији, 

притиснуто великим расходима, 

месечно може да потроши 

за промену обуће или одеће 

око 2.000 динара и, према 

стастистици, свега 365 динара 

за образовање. 

Елда Драгаш 

Према подацима статистичара, крајем 

септембра стопа незапослености у Србији 

износила је 20,3 процента, што је мање за 3,8 

одсто него у истом периоду 2013. године 

године. Стопа незапослености 

на пподручју Борског округа 

такође је приближна просечној 

репубчичкој па је тако на 

подручју Филијале Бор 28,96 

одсто док је републичка 28,85. 

Подаци стопе незапослености 

за општине Бор и Кладову су 

нешто ниже док општине Мајданпек 

и Неготин бележе благи 

пораст када је реч о стопи 

незапослености - каже Соња 

Станковић директор Филијале 

НСЗ-а у Бору. 

Према евиденцији Националне 

службе за запошљавање 

у Бору у градовима округа на 

посао чека 12.759 лица, од 

којих је скоро 5.990 из Бора. Од 

почетка године у Бору радни 

однос на одређено и неодређено 

време укупно је засновало 

5.781 лице, док су на подручју 

округа 13.402 особе добиле посао 

на одређено или неодређено 

време, склопиле уговор о 

делу и биле ангажоване за привремене 

послове. 




број 42 ЕКОНОМИЈА 


Одржана тродневна Међународна конференција 

Дунав бизнис форум 

У Београду и Новом Саду, 

од 27. до 29. октобра одржана је 

Трећа међународна конференција 

„Дунав бизнис форум“, заснована 

на принципима и стубовима 

Дунавске стратегије. Дунавски 

форум је усмерен на стварање 

амбијента погодног за бизнис, 

унапређење сарадње, конкурентност 

и одрживи развој, боље коришћење 

економских потенцијала 

и афирмацију просперитета 

Дунавске регије, као најзначајнијих 

вредности проистеклих из 

заједничког знања и вештина. На 

конференцији је речено да кључну 

улогу у региону има управо 

Србија, јер реализује око 40 одсто 

трговине са околним земљама. 

- Сама чињеница да Дунав 

повезује 14 земаља, да са друге 

стране повезује простор у којем 

живи више од 200 милиона становника 

даје значај не само Дунаву 

него и потребу да се регија 

економски повезује. Ово је један 

од „Хоројзн“ пројеката, који има 

неколико етапа и неколико фаза 

које треба да се до краја 2020. 

године имплементирају на овим 

просторима. Сама награда Дунавски 

цвет, коју је добила Привредна 

комора Србије, јесте признање 

да је Србија на том путу 

и да је том пројекту дала више 

него значајан допринос - рекао је 

Здравко Јелушић, потпредседник 

Привредне коморе Србије. 

Циљ Дунавске стратегије 

јесте да свим земљама пружи 

једнаку могућност да се развијају, 

заједно управљају ресурсима 

и развијају туризам, отварају 

нова радна места, а један 

од предуслова јесте и дуално 

образовање па је стога како наглашава 

Здравко Јелушић потпредседник 

Привредне коморе 

Презентација вертикалног млина 

Применом нове технологије у Флотацији РТБ-а Бор знатно ће бити повећана искоришћеност 

бакра из руде. - Предавачи били и канадски стручњаци 

БОР» За запослене флотере 

и металурге у Рударско-топионичарском 

басену Бор одржано 

је предавање о примени вертикалног 

млина у Флотацији Бор 

за прераду топионичке шљаке. 

Између осталих, предавачи су 

били и стручњаци канадске компаније 

„Мецо минералс“ с обзиром 

на то да је реч о њиховој 

технологији и опреми. 

Последњих година у Рударско-топионичарском 

басену 

Бор значајна пажња поклања 

се увођењу нових технологија. 

Новина у производњи бакра са 

знатним предностима у односу 

на постојећу опрему која се 

користи у флотацијама у Бору, 

Кривељу и Мајданпеку биће 

увођење вертикалног млина у 

процес прераде шљаке из Топионице. 

Басенски стручњаци 

су имали прилику да се 

упознају са опремом која је широко 

заступљена у савременој 

металургији 

- Ова је нова технолгија, 

која ће се први пут применити у 

земљи. За све стручњаке о овој 

области је веома важно да се 

упознају са овом опремом јер ће 

она бити примењена у новом постројењу 

у пројекту реконструкције 

Топионице бакра у процесу 

такозваног „домељавања“.Млин 

ће бити инсталиран у новој хали 

која се налази у постојећој, а 

њено пројектовање је у завршној 

фази. Темељи новог млина 

се већ постављају и урађени су 

пројекти. Предности вертикалног 

у односу на хоризонтални 

млин су велико искоришћење, 

ниски трошкови прераде и на 

крају се добија ситнија гранулација 

материјала као излазни производ 

-каже Јовица Анђеловић 

руководилац постројења за прераду 

топионичке шљаке. 

- Да би се остварили металуршко 

искоришћење бакра из 

руде од 98 одсто битно је и да 

у Флотацији у процесу прераде 

металуршке шљаке буде уведена 

нова технологија. Реч је о 

вертикалном млину који ће заменити 

постојеће хоризонталне 

коју мељу материјал са куглама 

и шипкама. Ово је сада новина 

-рекао је Димча Јенић директор 

за развој РТБ-а Бор. 

Ово је било једно у низу предавања 

и презентација које ће 

бити организоване о коришћењу 

нове опреме у металургији и рударству 

за запослене у Комбинату 

бакра да би је ефикасније 

користили а све у циљу економичније 

производње. 


стр.5 

Србије врло битно да се говори 

о дуалном образовању, јер је то у 

западној Европи био предуслов 

за развој привреде. 

- Ми сада коначно имамо 

ситуацију када и Министарство 

образовања и Министарство 

привреде схватају да ће дуално 

образовање бити један од неопходних 

ослонаца развоја привреде 

и да у оквиру Дунавске 

стратегије позитивна европска 

искуства буду донета и прилагођена 

нашим потребама и нашем 

начину образовања-омладине 

са једне стране и стварању 

привредног амбијента који је 

неопходан да би привреда ишла 

напред - наглашава Јелушић. 

Тродневна Међународна конференција 

Дунав бизнис форум 

окупила је више од 800 учесника, 

лидера у области енергетике, вода, 

агробизниса, транспорта, до 

предузетништва и креативне индустрије 

из 14 земаља које припадају 

Дунавској регији. 


Све се више 

плаћа преко 

интернета 

Према најновијим подацима 

више од милион људи купује 

преко интернета, а из године у 

годину расте и број трансакција 

платним картицама на интернету. 

Ипак, са друге стране, у последњих 

шест или седам година 

приметна је стагнација фирми 

које нуде производе у услуге 

преко интернета – речено је на 

конференцији „ПејПал и Дигитална 

Србија - где смо сада, а 

где можемо и треба да будемо“. 

Разлози за то су законска 

регулатива прилагођена традиционалном 

начину пословања, 

недостатак одговарајућих банкарских 

сервиса који би омогућили 

наплату, слаба конкурентност 

домаћих производа на 

глобалном тржишту и мали број 

стручњака који из Србије могу 

да лансирају глобални производ. 

Оно што разликује Пејпал од 

класичних банкарских платних 

система јесте то што је Пејпал 

слободан систем за који не постоје 

ограничења у формално 

правном смислу, па фирме знатно 

лакше могу да отворе налоге 

за трговину, продају и наплату 

роба и услуга. 

М. Ћосић 


facebook.com/rtvbor

стр.6 


Путари иду на поправни 

БОР» Из Предузећа за путеве 

Зајечар, које је било задужено 

за извођење радова у Улици 

„3. октобар“ у Бору, стигао је 

потврдан одговор на примедбу 

Јавног предузећа „Дирекција за 

изградњу Бора“, да је нови асфалт 

валовит и да не одговара 

прописаним стандардима. Узрок 

валова на коловозу јесте неисправност 

машине за постављање 

завршног слоја асфалта, па ће 

постојећи хабајући слој бити замењен 

новим до краја месеца. 

Пројектом реконструкције 

дела улице „3.октобар“ у Бору, 

од укрштања са Улицом „Генерала 

Павла Илића“ до раскрснице 

са Улицом „Бошко Буха“, 

осим асфалтирања, предвиђено 

је и уређење тротоара, прилаза 

зградама и асфалтирање неколико 

паркинг простора. Припрема 

паркинга за асфалтирање је у 

току, а према речима вршиоца 

дужности директора Дирекције 

за изградњу Бора, Верице Аничић, 

у првој фази биће асфалтирана 

три највећа паркинг простора 

у овом делу улице. Ипак, 

нису завршени ни радови на коловозу. 

Након што је завршено 

асфалтирање, Јавно предузеће 

„Дирекција за изградњу Бора“ 

упутило је захтев извођачу радова, 

Предузећу за путеве Зајечар, 

да због неравнина и улегнућа 

на коловозу постави нови слој 

асфалта. 

- Почели смо и уређење паркинга, 

а имемо и ту добру вест 

која нам је стигла од Предузећа 

за путеве Зајечар, да они рихватају 

грешку и да ће асфалт бити 

замењен. – рекла је Верица 

Аничић, в.д. директора ЈП „Дирекција 

за изградњу Бора“. 

Да подсетимо, захтев извођачу 

радова да постави нови 

хабајући слој асфалта, упућен је 

након што је комисија утврдила 

постојање изразитих попречних 

неравнина, односно валова на 

коловозу. На појединим местима 

асфалта постоје улегнућа и до 

18 милиметара, а по правилима 

дозвољено је највише пет. 


Комуналци спремни за зиму 

На залихама у ЈКП „3. октобар“ у Бору има 100 тона соли, а на располагању 

је више од 30 возила за одржавање градских и приградских саобраћајница 

БОР» У ЈКП „3. октобар“ у 

Бору кажу да су припреме за рад 

у зимским условима обавили на 

време и да су спремни да реагују 

у случају снежних падавина. Возила 

и механизација су у исправном 

стању, а на залихама има 

довољно соли за почетак сезоне. 

- Када је реч о носећим соланама 

оне су већ постављене 

на возила. На залихама има више 

од 100 тона соли. Људство и 

остали капацитети су апсолутно 

спремни. Одржавање улица у 

граду поверено је уговором са 

локалном самоуправом Јавно 

комуналном предузећу „3. октобар“. 

Када је реч о одржавању 

локалних и некатегорисаних путева, 

обављена је јавна набавка 

и очекује да ће ЈП „Дирекција за 

изградњу Бора“ и овај посао поверити 

нашем предузећу. У току 

следеће седмице бити затворен 

тендер за набавку нових зимских 

пнеуматика. Иначе, на свим возилима 

пнеуматици су квалитетни, 

али је зима непредвидива и 

У ФОКУСУ број 42 

Нови изглед 

Горњана и околине 

У атару борског села Горњане 

има 100 километара некатегорисаних 

путева. Асфалтирање 

пута ка Рудној Глави у општини 

Мајданпек приоритет су житеље 

овог села. 

С обзиром на то да је борско 

село Горњане разуђеног 

типа и да многи мештани живе 

на појатама, за њих је од велике 

важности да имају уређену 

путну мрежу. Процењује се да 

у атару овог села има 100 километара 

некатегорисаних путева. 

Најфрекветнији се често посипају 

ризлом, али су последње 

бујице однеле значајан део материјала. 

Многи житељи користе 

и пут према највећем селу 

мајданпечке општине, Рудној 

Глави. Део овог пута километар 

дужине је асфлатиран, а остало 

је још шест километара које би 

требало асфалтирати. 

- У атару Рудне главе асфлатирано 

је свега 500 до 600 метара 

овог пута. То је отприлике десети 

део посла који би тамо требало 

може да потраје 

тако да 

је неопходна 

резерва - каже 

Далибор 

Орсовановић, 

директор 

ЈКП „3. октобар“ у Бору. 

За одржавање путева у зимском 

периоду борским комуналцима 

је на располагању више од 

30 возила, тако да уз све припреме 

и залихе, проходност путева 

током зиме у граду и околини не 

да се уради. Овај пут је од значаја 

не само за житеље ових села већ 

и за општине Мајданпек и Бор. 

Када је реч о рејонским путевима, 

ове године смо за њихово 

уређење добили око 250 кубика 

ризле и то смо у потпуности искористили. 

Међутим, летошње 

невреме спрало је путеве, а поједини 

су чак били и у прекиду. То 

је у међувремену санирано, али 

је посао велики. Требају нам и 

ризла и механизација, јер ови сеоски 

путеви су важни за житеље, 

повезују засеоке са по педесет, 

шездесет домаћинстава. И то би 

требало уредити до зиме - категоричан 

је Јован 

Флорић, председник 

Савета 

МЗ Горњане. 

Већ неколико 

година у 

Дому културе 

у овом селу не 

одржавају се сеоске 

светковине 

и остале манифестације. 

Вишенаменска 

сала 

је оштећена, 

као и део кровне конструкције. 

Пројекат санације је урађен, део 

средстава за радове је обезбеђен 

из локалне и републичке касе, а 

недавно су решени и имовинско-правни 

односи. У савету месне 

заједнице Горњане очекују да 

ће санација Дома културе почети 

за неколико дана, уколико временске 

прилике то дозволе. 


би требало да буде проблем, тврде 

надлежни. 




број 42 У ФОКУСУ 


Именован законски 

заступник „Еурофоила“ 

БОР» Након што је Инспекција 

рада реаговала на пријаве 

радника предузећа за рециклажу 

ПЕТ пластичног отпада „Еурофоил“ 

у Бору, да због непостојања 

овлашћеног лица не могу да реше 

свој радно правни статус, за законског 

заступника именован је 

Жељко Пешут. Начелник Борског 

управног округа Мирослав Кнежевић 

и шеф Инспекције рада за 

Борски управни округ, Јасминка 

Верузић, посетиће у петак новоименованог 

заступника у Београду, 

након чега ће он доћи у Бор и са 

радницима решити административне 

проблеме. Због ове ситуације 

радници до сада нису могли 

да подигну радне књижице, али 

ни да реше проблем здравственог 

осигурања. 

Предузеће за рециклажу ПЕТ 

пластичног отпада „Еурофоил“ у 

У Србији се сваке године 

региструје око 4.600 ново 

оболелих жена од карцинома 

дојке, док се та бројка у борској 

општини креће између 20 и 40 

на годишњем нивоу. Рак дојке је 

тренутно 

водећа малигна 

болест 

код жена како 

у развијеним 

тако и у земљама 

у развоју. 

Зато је Светска 

здравствена 

организација прогласила 

октобар за месец 

борбе против рака дојке, 

како би се скренула пажња на 

Бору отворено је 2012. године, а 

само две године након отварања 

доживело је потпуни крах. 

Проблем је настао крајем 

октобра прошле године због сукоба 

међу сувласницима. Тада 

је предузећу „Еурофоил“ блокиран 

рачун због дуга од 110 

милиона динара, које је према 

уговору, хрватска компанија 

„Драва Интернационал“ требало 

да исплати суоснивачу, 

српском предузећу „Лимико“ 

за куповину више од 40 одсто 

власничког капитала „Еурофоила“ 

чиме би постала власник 

92 процента предузећа. Међутим, 

само мали део овог новца 

је уплаћен, рачун је након тога 

блокиран. Од тада запослени не 

знају свој статус, дуг за зараде 

расте, а објашњења нема. 


Обележен месец борбе протв рака дојке 

Трећина оболелих жена од ове 

болести млађа од 50 година 

распрострањеност ове болести 

и указало на значај превенције и 

раног откривања рака дојке. 

Забрињава податак да је од 

укупног броја ново оболелих 

жена у свету 30 посто жена 

млађе 

од 50 

година, 

док највећи 

број смртних 

случајева има 

у земљама у 

развоју због 

дијагностиковања 

рака у касној 

фази. 

- Ризик да оболи од 

рака дојке има свака осма же- 

БОР» Дугови Борана за 

комуналне услуге су велики и неретко 

доводе у питање нормално 

функционисање јавно комуналних 

предузећа. У 2014. години 

Јавно стамбено предузеће успело 

је да повећа степен наплате потраживања 

од грађана, који је у 

августу и септембру био добар, 

али је приметно опао у октобру. 

- Дуговања грађана која 

су предата суду на наплату су 

већа од 360 милиона динара. 

То су велики дугови и тешко се 

наплаћују. Ипак, уколико погледамо 

податке из августа и 

септембра, степен наплате потраживања 

био је добар и кретао 

се између 80 и 85 одсто. Али, у 

октобру смо приметили извесне 

осцилације у наплати. Због тога 

апелујем на грађане да своје обавезе 

редовно измирују, јер можемо 

доћи у ситуацију да грејна 

сезона ове године буде доведена 

у питање - каже Срђан Радошевић, 

директор Јавно стамбеног 

предузећа Бор. 

Дуговања за комуналне услуге 

из претходног периода су и 

стр.7 

Дуговања за комуналије већа од 360 милиона 

Тужбе за неплатише 

на у Србији. Када се рак дојке 

открије у раној фази, уз одговарајућу 

дијагностику и лечење, 

шансе за живот су далеко веће 

него кад се болест открије у 

касној фази, што је често случај 

у нашој земљи - каже др Светлана 

Димитријев, онколог ЗЦ 

Бор. 

Ове године обележавање 

месеца борбе против рака дојке 

имало је слоган „Шта ћете данас 

урадити за здравље ваших 

груди?“. 

- Редовна физичка активност, 

избегавање гојазности 

и регулација телесне тежине 

даље велика због чега су у Јавно 

стамбеном предузећу били присиљени 

да поднесу тужбе против 

нередовних платиша. 

- Ми смо против грађана 

који нису платили комуналне 

услуге за период од јула до 

децембра 2013. године поднели 

више од 1.200 тужби. Још 

једном апелујем да се дуговања 

редовно измирују, како 

грађани не би дошли у ситуацију 

да, осим дуга плаћају и 

судске трошкове - наглашава 

Радошевић. 

Акција Јавно стамбеног предузећа 

у априлу, када су грађани 

добили рачуне и уплатнице 

са тачним износом дуговања 

на кућну адресу дала је добре 

резултате и повећала наплату. 

У Јавно стамбеном предузећу 

кажу да би то могао да буде један 

од начина да се степен наплате 

још повећа, јер грађанима 

отвара могућност да тачно знају 

износ колико дугују и да новац 

уплате и на шалтерима поште 

или банке. 

Дејан Ђорђевић 

су битни фактори за очување 

здравља и превенцију водећих 

болести, кардио-васкуларних и 

малигних, али је поред промоције 

здравих стилова живота јако 

битна и секундарна превенција, 

односно рано откривање 

рака дојке – истиче др Светлана 

Димитријев. 

Златја Марковић 


13:25h 


facebook.com/rtvbor

стр. 8 


Избори за чланове националних савета 

Познати прелиминарни 

резултати 

На изборе, 26. октобра, изашло 169.147 бирача, што је 

37,58 одсто од уписаних 449.929. - Највише пријављених 

гласача било је за изборе национаналног савета мађарске 

националне мањине 

Републичка изборна комисија 

објавила је прелиминарне 

резултате избора за чланове националних 

савета националних 

мањина у Србији, који су одржани 

26. октобра. 

Према подацима које је 

саопштила комисија од укупно 

449.929 особа, које су се у 

Србији пријавиле на посебан 

бирачки списак за избор националних 

савета националних 

мањина, на гласање је 26. октобра 

изашло њих 169.147 или 

просечно 37,58 одсто. 

Према овим резултатима, 

од 27.808 бирача који су се 

пријавили за гласање за чланове 

националног савета влашке 

националне мањине на гласање 

је изашло 8.902 или 32,01 одсто. 

Највише гласова, 71 и по 

одсто освојила је листа „Власи 

за Србију - Србија за Влахе, 

Радиша Драгојевић“, која ће у 

савету, од укупно 23 представника, 

имати 18. Листе „Покрет 

влашког уједињења - Слободан 

Перић“ и Удружење „Гергина“ 

Неготин имаће по два представника, 

док ће група грађана 

„Заједница Влаха Србије 

- Драган Демић“ имати једног 

представника. 

На гласање за чланове националног 

савета румунске националне 

мањине од уписаних 

17.877 изашло је 7.432 гласача 

или 41,57 одсто. „Уједињена 

листа - Даниел Петровић“, добила 

је највише гласова 40 одсто 

и од 23 представника имаће 

10 чланова националног савета. 

Друга је листа „Заједница румуна 

- Стеван Михајлов“ која 

ће имати право на пет чланова, 

а трећа „Румуни за национално 

помирење - Јон Чизмаш“ коју ће 

у националном савету представљати 

три члана. 

За национални савет ромске 

националне мањине највише 

гласова добила је листа 

„Роми за бољу будућност“ - 

25,42 одсто која ће од 33 члана 

савета дати девет. Друга је 

листа „Ромски глас за Европу“ 

са 15,62 одсто гласова која ће 

имати право на шест чланова, 

а четири члана биће са листе 

„Правда и истина за сваког рома 

- Тане Куртић“. 

Највише пријављених гласача 

било је за изборе национаналног 

савета мађарске националне 

мањине - 136.479, од којих је 

на изборе изашло 40,60 одсто. 

Убедљиво највише гласова добила 

је листа „Мађарска слога“ 

83,97 која ће од 35 чланова савета 

имати право на 31. 

Званичне резултате Републичка 

изборна комисија ће 

објавити најкасније до 30. октобра 

у 20 сати. 

Дејан Ђорђевић 

СПЕКТАР број 42 

ВЕСТИ НА ВЛАШКОМ 

DZÎLJILJI *A TRJEKUT 

AŽUTOR SOCIJAL 

» Ažutoru socijal în ćimpu +e 

vinje no să măj fije kategorija 

trajnjikă. Ăja karje kapătă ažutor o 

să trăbujaskă să lukre +eva +asurj, a 

spus ministru đe lukru šî întrjebărlji 

socijalje Aleksandar Vulin. Centru 

đe lukru socijal o să sămnje 

încălje&erlji ku samouprava lokală 

akolo unđe trăbuje uaminj să lukre. 

Ministru Vulin a spus kă în Sîrbije 

pistă 106 đe mij đe familij kapătă 

ažutor socijal, +e je 267 đe mij đe 

uaminj, da prîn i 147 đe mij pot 

lukra. În fjalu ăsta i o să întuarkă 

întrun fjal datorija kătră socîje, da 

đe ažutor socijal pi lună să dă pistă 

o milijardă đe dinarj. 

Dakă uaminji karje kapătă ažutor 

socijal šî pot lukra nu vuor să lukre, 

ažutoru o să lje fije mićikulat. 

Ministru a spus kă dukătorju 

ažutoru socijal kapătă vro uopt 

mij đe dinarj pi lună, tot partaš în 

familije pistă 18 anj kapătă înkă tri 

mij 800, da tot partaš supt 18 anj 

înkă vro două mij 400 đe dinarj. 

Ažutoru puaće fi mićikulat numa 

la dukătorju ažutoru socijal, da la 

kopij nu, a măj spus ministru Vulin. 

ÎNVĂCĂMÎNTORI ÎN ŠTRAJK 

» La štrajku đe o dzîuă mulc 

lukrătorj în sistemu đe învăcămînt 

a dat ažuturjala ku oprit lukratu, 

alcî a cînut +asurlji măj skurće, 

НЕГОТИН» На римском 

налазишту „Врело“, на левој 

обали Врелске реке, шест километара 

западно од села Шаркамен 

код Неготина, на коме је 

завршена двомесечна кампања 

археолошких радова, почела је 

конзервација налаза откривених 

ове сезоне, за коју су задужени 

стручњаци Завода за заштиту 

споменика културе из Ниша. 

Обновљена систематска истраживања 

овог локалитета, прошле 

и ове године, одвијају се 

захваљујући уговору о заједничкој 

реализацији пројекта „Врело-Шаркамен“, 

чији су потпис- 

da sa întîmplat în +eva školj să 

să cînă protjestu în mulće fjalurj. 

Prezîdantu lu Forumu sindikacî đe 

învăcămînt în Bor Milan Petrović 

a spus kă a dat ažuturjala la 

kolegelje luj karje a otărît să cînă 

învăcămîntu, da în fjalu ăsta nă 

kunoskut toc +e însamnă protjestu. 

Forumu sindikacî a 

învăcămîntoriluor în Bor ginđešće 

kă plăcîlji la lukrătorji în sistemu 

đe învăcămînt sînt mi+ šî nar 

trăbuji să să špăruje kînd je vuorba 

đe învăcămînt, da +e o să să fakă 

măj đeparće o să să otăraskă la 

întîlnjaua, karje o să să cînă pînă 

pi svršîtu la oktobar în Beograd. 

PREZENТАŽA 

„TRANSILVANIJA“ 

» Aktori Vojin Ćetković, Nataša 

Ninković, Vesna Čipčić šî Vuk 

Kostić în Škuala đe muzikă în Bor 

a žukat prezentaža „Transilvanija“ 

lu teatru đe dramă đin Beograd. 

În prezentažă sa arătat komedija 

đe ai+a, mentalitetu, folkloru šî 

etno povješć đin parća rumînjaskă. 

La prezentaža asta pi scenario lu 

Dragan Nikolić režija a făkuto 

Milan Karadžić. 

Organizatoru Centru đe kultură în 

Bor pi în+eputu la novembar arje 

în plan ši prezentaža „Ožalošćena 

porodica“ lu Branislav Nušić, da o 

so žua+e aktori lu teatru Atelje 212. 

Prevodu: Aleksander Ilić 

Конзервација римског налазишта 

ници Археолошки институт и 

Музеј „Крајине“ у Неготину. 

На овом локалитету прва 

систематска истраживања су 

трајала у периоду од 1994. до 

2003. године, уз подршку Српске 

академије наука и уметности 

и Археолошког 

института, 

под управом 

академика Драгослава 

Срејовића. 

После 

вишегодишњег 

затишја, са 

Шаркамена, 

иначе, изузетног 

споменика 

римске културе 

на нашим просторима, 

захваљујући пројекту 

који је подржало Министарство 

културе Републике Србије, кренуле 

су нове информације, које 

значајно шире сазнања о резиденцији 

римског императора 

Максимина Даје, из касноантичког 

периода, с краја 4. и прве половине 

5. века. 

Јованка Станојевић 



број 42 КУЛТУРА 


Прва награда 

„Лопову меког срца“ 

На Конкурсу за кратку причу Народне библиотеке Бор у ужи 

избор ушло 11 радова, од неколико стотина пристиглих. 

Овогодишњи лауреат је Огњен Шестић из Београда 

стр. 9 

Почели „Дани Зорана Радмиловића“ 

Девет представа за 

позоришне сладокусце 

Фестивал који се по 23. пут организује у родном граду 

великог глумца отворио театролог Зоран Ђерић. Престижна 

награда „Зоранов брк“ додељена Јелени Рајић 

БОР» Конкурс за кратку 

причу Народне библиотеке 

Бор, замишљен као надметање 

аутора у категорији необјављене 

кратке приче на српском, 

хрватском, црногорском и бошњачком 

језику, завршен је и 

жири је на конференцији за новинаре 

објавио имена награђених 

аутора. 

Огњен Шестић из Београда 

добио је прву награду за причу 

„Лопов меког срца“, другу награду 

освојила је прича „Бука 

и бес једног капетана“ Јасне 

Димитријевић из Београда, а 

трећа награда додељена је Милану 

Миловановићу из Новог 

Сада за причу „Црна овца“. 

На Конкурс за кратку причу 

Народне библиотеке Бор ове 

године пристигао је 361 рад из 

БОР» Плејада познатих 

глумаца, Војин Ћетковић, Наташа 

Нинковић, Весна Чипчић, 

Вук Костић, маестрално је, пред 


Србије и земаља региона, од 

којих је жири разматрао 258 

прича које су задовољиле све 

услове конкурса. Више него задовољни 

одзивом аутора, чланови 

жирија истичу да су имали 

захтеван посао, па су, након 

више кругова гласања, сузили 

избор на једанаест прича. 

У жирију су били Зоран 

Илић, Весна Тешовић и Ана 

Јанковић. Народна библиотека 

Бор припремила је и новчане награде, 

20 хиљада за прво, 15 за 

друго и десет хиљада динара за 

треће место. Приче које су ушле 

у ужи избор биће објављене у 

првом наредном броју часописа 

„Бележница“, а награђене биће 

доступне на сајту Народне библиотеке 

Бор. 


„Трансилванија“ у Бору 

препуном салом Музичке школе 

у Бору, одиграла представу 

’’Трансилванија’’ Београдског 

драмског позоришта. Представа 

упечатљиво и живописно осликава 

домаћу црну комедију 

и ироничан спој примитивних 

предрасуда, менталитета, фолклора 

и етно митова из влашког, 

подунавског краја. Овај позоришни 

комад по сценарију драмског 

писца Драгана Николића, 

режирао је Милан Караџић. 

Снежана Анђеловић 

ЗАЈЕЧАР» У Зајечару су, 

26. октобра, отворени „Дани Зорана 

Радмиловића“, ове године 

двадесет трећи. Фестивал је отворио 

Зоран Ђерић, театролог, а 

након тога част да први заиграју 

на фестивалу припала је ансамблу 

зајечарског позоришта који 

је извео комад "Кабаре Нушић“ 

у режији Јоване Томић. Зоранов 

брк, по оцени стручног жирија, 

припао је Јелени Рајић. 

Наредног дана по отварању 

на програму је био комад „Бизарно“ 

по тексту Жељка Хубача 

и у режији Снежане Тришић, 

у продукцији Народног позоришта 

из Београда и Шапца. Игор 

Ђорђевић је на овогодишњем 

Стеријином позорју, за улоге 

Мартина, Ричија и Дејана у 

овом комаду освојио награду за 

глумачко остварење. 

У оквиру „Дана Зорана Радмиловића“, 

позоришне смотре у 

част великог глумца, Зајечарца, 

позоришна публика ове године 

има прилику да види девет 

представа, седам у званичној 

конкуренцији и две у ревијалном 

делу. То су већ поменуте, 

„Кабаре Нушић“ Позоришта 

Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“, 

„Бизарно“ Народног 

позоришта из Београда, „Славна 

Флоренс“ Атељеа 212, „Госпођа 

министарка“ Српског народног 

позоришта из Новог Сада, 

„Госпођа Олга“, Народног позоришта 

из Сомбора, „Дон Жуан“ 

зрењанинског Народног позоришта 

Зрењанина и „Лепотица 

Линејна“ крушевачког Народног 

позоришта. 

- Када се овом списку додају 

и још две представе ван конкуренције, 

„Ћуп“ Казалишта из 

Вировитице и у част награђених 

„Како убити супругу“ зајечарског 

позоришта, онда се већ сада 

може рећи да ће то бити фестивал 

врхунских позоришних остварења 

- речено је на конференцији 

за новинаре у зајечарском 

позоришту. 

- Уверен сам да ће цео град 

бити у знаку „Зоранових дана“. 

Тешка су времена, нигде нема 

пара, најмање у култури. Није 

нам било лако али ми напредујемо, 

то могу са сигурношћу да кажем. 

Успели смо да подигнемо 

на неки начин рејтинг фестивала. 

О томе сведочи и чињеница 

да позоришта која ће гостовати 

код нас неће доћи са пуним ценама, 

него ће они сносити половину 

трошкова. То говори да 

овај фестивал добија на значају. 

Значи да им је стало да играју на 

Данима - каже Миљан Гогић, 

управник позоришта и директор 

фестивала. 

Давор Марушић 

facebook.com/rtvbor

стр.10 


МОЗАИК број 42 

Гастрономске чаролије 

Долази зима, Секељи 

дуга и хладна 

„Долази зима, дуга и хладна, затвори врата, упали ватру ...“ и 

скувај СЕКЕЉИ ГУЛАШ (Szekely gulas) Ово је зимско мађарско 

традиционално јело, које је интересантно по причама како је настало. 

Ево једне од њих 

Градски бележник у пештанској већници Имре Секељи је у току 

зиме 1846 године, сваки дан долазио у мали ресторан „Музички сат“ 

на ручак. Једног дана дошао је касно те је особље, у недостатку јела 

са менија, сакупило све рестлове: нешто мало киселог купуса и пар 

кашика паприкаша од свињског меса. Преко свега су прелили киселу 

павлаку. Са страхом да не остану без тако доброг госта, бојажљиво 

су изнели јело пред Секељија. На опште изненађење он је све појео 

у сласт и тражио да му и наредних дана спреме исто јело. Кувар и 

власник су пробали свој „специјалитет“ и одушевили се колико је 

ова комбинација укусна. Убрзо су је уврстили у мени. Тако је испало 

да је препознатљиво мађарско јело само последица случаја. 

Да не буде случаја, 

ја вам рецепт 

за ово предивно јело 

данас препоручујем 

намерно. 

Припрема: 1 кг 

свињског меса од 

бута исеците на мале 

коцке. Очистите 2 

главице црног лука. 

У већу шерпу ставите 

кашику масти да 

се загреје на шпорету, 

па у врелу маст 

спустите ситно исечени лук да се упола испржи. У лук ставите 1 

кг купуса рибанца., предходно опраног у хладној води да би му се 

сувишна киселина уклонила. Пропржите купус са луком и често га 

мешајте. Засебно у шерпу ставите кашику масти, 2 главице ситно 

исеченог црног лука, па одмах спустите исечено свињско месо да 

се пржи као за паприкаш. Кад је месо потпуно мекано, а купус се 

удинстао, на пола сата пред ручак, помешајте купус и месо, додајте 

мало алеве паприке, бибера и соли, па налијте са 2 дл киселе павлаке 

и оставите да кратко време прокрчка. 

Сигурна сам да ћете ви, ваши укућани, па и гости, овај гулаш да 

поједете у сласт као што је то урадио и Имре Секељи, те давне зиме 

1846 године. 

Мирјана Васић 

• Враћање часовника сат уназад 

многе је примакло Европи, 

а нас 19. веку. 

• Светлост на крају тунела 

указује да ћемо још дуго бити 

у мраку. 

Пеко Лаличић 

• Тек кад сам дошао памети, 

видео сам да ми је пут био 

узалудан. 

• Генијална мисао свакоме може 

да падне на памет, али не 

наи лази свуда на плодно тло. 

Милен Миливојевић 


гулаш 

лоБОРизми 

• На мене нису вршили политички 

притисак, али таблете гутам 

превентивно. 

• Окривљени је најзад проговорио. 

Рекао је да ће се бранити 

ћутањем. 

Живојин Денчић 

• Полиција најављује борбу 

против криминала. Конкуренција 

је неиздржљива! 

• Ценим слободу говора. Она 

ми омогућује да прећутим многе 

ствари. 

Мирослав Средановић 

Поетски кутак 

некад је мудро 

мудрога не послушати 

да је умакао 

у планине 

би ли у песму 

ушао 

Процветало воће 

кад му време није 

Склони смо негодовању 

када временски услови нису 

примерени годишњем добу и 

то је оправдано, али изгледа да 

се и природа збунила те нам 

једино преостаје да се помиримо 

са чињеницом да живимо 

у времену глобалних климатских 

промена и прилагодимо се 

околностима на које не можемо 

директно да утичемо. Како то 

конкретно изгледа када се природа 

збуни? 

Пожутело лишће на гранама 

дрвећа, стазе прекривене 

јесењим покривачем од топлих 

боја, благи поветарац, па све то 

окупано којим сунчевим зраком 

и добили смо слику једног од 

променљивих октобарских дана. 

Али, прича Боранина Миодрага 

Миросављевића и крушка у 

његовом дворишту, никако се не 

уклапају у појаве уобичајене за 

другу половину десетог месеца. 

Вук и Вељко 

у историју се лако 

улази 

још лакше се из ње излази 

али је само песма 

гробница без гроба 

у њој се вечно живи 

- До ове године, редовно је 

рађала и цветала на време, а ове 

јесени нисмо убрали ни један 

плод. Уместо да сада оберемо 

крушке и спакујемо их за зиму, 

дрво је процветало. Чудно је и то 

што је винова лоза родила, брали 

смо грожђе, а онда је после 

опадања сувог лишћа пустила 

нове изданке - каже Миодраг 

Миросављевић. 

Стручњаци за воћарство тумаче 

да је закаснело цветање воћних 

стабала, као и друго цветање, 

проузроковано великом влагом и 

топлим временом.На жалост, ови 

цветни пупољци неће преживети 

до пуног цвата, а то ће узроковати 

знатно умањење наредног рода. 

Ако узмено у обзир и да су зима 

и снег већ најавили минулих 

неколико дана свој долазак, онда 

се ни овој крушки, ни виновој лози 

не пише добро. 

Бранислава Илић 

Љубиша Рајковић Кожељац 


МОЗАИК 

број 42 петак, 31. октобар 2014. 

стр.11 

ПРОГРАМСКА ШЕМА ТВ БОР 

ПОНЕДЕЉАК УТОРАК СРЕДА ЧЕТВРТАК ПЕТАК СУБОТА НЕДЕЉА 

7.00 Будилица 

9.00 ТВ Шоп 

9.15 Храна и вино 

10.00 Вести на знаковномјезику 

(р) 

10.15 Агро дан 

10.30 Кућица у цвећу 

11.00 Мојим се селом... 

11.25 Бели лук... 

12.00 Вести 

12.15 Серијски филм (р) 

13.00 Атлас/Гуливер 



14.25 АБС/Ауто 

15.25 Зелена патрола 

16.00 Дневник 

16.30 Серијски филм 

16.55 Меридијанима 

17.30 Вести на 

румунском 

17.40 Око истока 




влашком 

19.30 „Нинџа корњаче“ 

20.00 Спортска хрон. 


21.00 Нокаут 


22.00 Данас 


влашком 

22.30Вести на 


22.35 Глас Америке 



00.10 Око истока (р) 

01.00 Ноћни програм 




9.35 Биљне врсте 

10.00 Палета (р) 


11.05 Корак 21 

11.35 Бели лук... 



13.00 АБС шоуј 



14.25 Нокаут (р) 

14.50 На точковима 

15.20 Спортска 

хроника(р) 







18.30 ТВ Шоп 


19.20 Вести на влашком 

језику 

19.30 „Нинџа корњаче“ 



21.00 Радим градим 



Вести на влашком 











9.45 Времеплов 


10.15 Атлас/Гуливер 

10.45 Више од спорта 

11.35 Бели лук и.... 



13.00 Свет на длану 




14.25 Вино и ... 

14.50 Ауто флеш 

15.20 Корак 



16.45 На трагу.... 




18.15 Улична патрола 



језику 


20.00 На трагу.... 


21.00 Филм на виде(л)о 









Културна дешавања 

Установа ,,Центар за културу Општине Бор“ 

» 03. новембар – Премијера позоришне представе ,,Ожалошћена 

породица“ у сали Музичке школе Бор – Атеље 212 

» 04. новембар – Реприза позоришне представе ,,Ожалошћена 

породица“ у сали Музичке школе Бор – Атеље 212 

Информације на телефон: 030/424-546 од 08 до 14 сати 






10.15 Вино и .... 

10.45 Лек из природе 


11.35 Бели лук... 



13.00 Корак 




14.25 ABS show 

14.55 Радим градим 

15.25 Филм на виде(л)о 






18.15 Енергија... 

18.45Времеплов 



језику 


20.00 На трагу.... 
















10.15 Енергија на.... 

10.30 Калеидоскоп 

11.30 Бели лук и.... 



13.00 Везе 

13.30Времеплов 

13.45 ТВ Шоп 



14.25 Улови трофеј 

14.55 Србија коју волим 



16.45 На трагу... 




18.15 Навигатор 




језику 


20.00 На трагу... 











ЖЕЛЕЗНИЧКИ РЕД ВОЖЊЕ 

Бор - Мајданпек 7:50, 15:35 и 20:55 

Бор - Зајечар (веза за Ниш и Прахово 

пристаниште) 05:16, 10:27 и 

18:22 

Бор - Пожаревац 00:04 

Мајданпек - Бор (из Мајданпека) 

4:00, 9:15 и 17:05 

Зајечар - Бор (из Зајечара) 6:45, 

14:30, 19:50 и 23:01 

АУТОБУСИ 

Поласци из Бора за 

Београд 04:00(радним даном), 

04:38, 05:00, 06:15, 07:30,08:46, 

14:30, 15:30 

Лесковац и Врање 02:45 16:30 

Ниш 02:45, 05:00, 05:16, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 

08:40 (новим путем), 14:30, 16:30, 

Зајечар 02:45, 05:00, 06:20 (радним 

даном), 08:00 (радним даном) 08:40 

14:30 16:30 20:55 22:25 

Неготин и Кладово 07:30 

Д. Милановац 10:40 , 15:10 

Мајданпек 15:10, 17:30 

Параћин 05:00 05:16 15:30 

Јагодина 05:00 15:30 

Жагубица - Пожаревац 07:30 

7.00 У нашем атару 


10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Школирање 

11.30 Млади су закон 



12.15 Дечији филм 

14.00 Викенд на истоку 


15.10 Кућица у цвећу 

15.40 ТВ Шоп 


16.20 За све Роме 

16.40 На трагу 

природе 

17.05 Серија „Риск“ 

17.35 ТВ Шоп 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 



19.25 Култ арт 


20.35 Калеидоскоп 


„Ирене Хус“ 

(22.00) Вести 

23.05 Више од спорта 



6.00 Фарма 



10.00 ТВ Шоп 

10.15 Нови свет Гнома 

10.45 Лекције из 

географије 

11.00 Заборављени 

народи 

11.30 Млади су закон 


12.15 Село моје 

1245 Зелени екран 

13.10 Здравље 

14.00 Вести на знаковном 

језику 

13.45 Палета, програм 

на румунском језику 

15.15 МиМ магазин 


16.20 Ретроспектива, 

програм на влашком 

језику 

16.40 На трагу 

природе 

17.10 Серија „Риск“ 

17.50 Серија „Поморска 

патрола“ 


19.20 Инфо 7 


20.35 52 викенда 


„Ирене Хус“ 

(22.00 Вести) 

23.05 Под сјајем звезда 



*Програмска шема је подложна променама 

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ У БОРУ 

Позивни број 030 

Аутобуска станица 423-770 

Аутобуска станица 

„Бортравел“ 457-760 

Железничка станица 421-371 

Полицијска управа 192 

Ватросаци 193 

Хитна помоћ 194 

Електродистрибуција 422-888 

Топлификација 426-398 

Водовод 421-234 

ХОТЕЛИ И СМЕШТАЈ 

Хотел „Језеро“ 482-940 

Хотел „Албо“ 249-69-62 

Хотел „Српска круна“ 477-077 

Клуб РТБ Бор 477-008 

АПОТЕКЕ 

Апотека у Дому здравља 

421-624 

Апотека „Стеван Јаковљевић“ 

424-167 

Апотека „Здравље“ 428-866 

Апотека у Злоту 2561-958 

РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА БОР 

СВАКОГ ДАНА СА ВАМА 


12:15h 

СРЕДОМ НА ПРОГРАМУ ТВ БОР 

20:30 


facebook.com/rtvbor

стр.12 


Захуктала се спортска 

борилишта 

Фудбалери играли нерешено са „Хајдук Вељком“, 

кошаркаши „Бора“, савладали гостујућу екипу „Јабланице” 

85:83, поражени рукометаши и одбојкашице 

У 11. колу источне групе 

Српске лиге фудбалери „Бора“ 

играли су нерешено у Неготину 

са екипом „Хајдук Вељка“ 1:1. 

„Динамо“ је савладао „Ђердап“ 

3:1, „Синђелић“ је у Нишу победио 

„Тимок“ 1:0 , а Раднички је 

у Пироту савладао књажевачку 

екипу „Тимочанина“ 4:0. 

На деоби првог места на табели 

са по 22 бода су „Раднички“ 

из Пирота и „Динамо“. Бод 

мање има трећепласирани „Радан“, 

док су са по 20 бодова на 

деоби четвртог места „Тимок“, 

„Цар Константин“ и „Трстеник“. 

На седмом месту на табели је 

ОФК „Бор“ са 18 бодова. 

У источној групи фудбалске 

зоне, „Брестовац“ је био бољи 

од „Неметала“ 6:1, док је борски 

„Рудар“ поражен од истоименог 

тима у Подвису 4:3. „Сврљиг“ је 

савладао „Ртањ“ 2:0 , „Каблови“ 

су у Зајечару поражени од „Буковика“ 

2:0, а „Моравица“ је била 

боља од „Напретка“ 7:6. Са по 27 

бодова на табели на деоби првог 

места су „Сврљиг“ и „Дунав“, 

три бода мање имају трећепласирани 

„Каблови“. Борски „Рудар“ 

је десети са 13 бодова, а „Брестовац“ 

је 12. са десет бодова. 

У десетом колу Окружне лиге 

борска „Слатина“ победила је 

„Слогу“ 3:0, а „Злот“ је савладао 

„Шарбановац“ 3:1. „Кривељ“ 

је поражен у гостима од „Кључа“ 

6:0, а „Дели Јован“ и „Мајданпек“ 

играли су нерешено 2:2. 

На првом месту на табели је борска 

„Слатина“ са 28 бодова, четири 

бода мање има другопласирани 

„Пореч“, „Злот“ је на петом 

месту са 18 бодова, а Кривељ је 

на зачељу табеле са четири бода. 

У трећем колу Прве лиге, 

борске кошаркашице поражене 

су у гостима, од „Врбаса“ 63:53. 

Домаћи тим задржао је стопроцентни 

учинак и води на табели, 

заједно са екипама „Шумадије“ 

и „Радивоја Кораћа“, док је борска 

екипа још увек без победе. 

У четвртом колу источне 

групе Прве регионалне лиге кошаркаши 

„Бора“ савладали су на 

свом паркету екипу „Јабланице 

„85:83 и са по две победе и пораза 

на осмом су месту на табели. 

Борске рукометашице савладале 

су, у Зајечару, екипу „Младости“ 

25:20 и сачувале прво 

место на табели Прве лиге исток, 

са свих пет победа. 

Рукометаши „Бора“ поражени 

су, на свом паркету, од Дубочице 

30:26, у шестом колу источне 

групе Прве лиге. 

Одбојкашице „Бора“ поражене 

су у гостима од „Мајданпека“ 

3:2 у сетовима у другом колу 

источне групе Друге лиге. 

У шестом колу Прве лиге 

Србије група центар, куглаши 

борског „Бакра“ забележили 

су другу првенствену победу 

савладавши београдску „Технохемију“ 

6:2 у поенима односно 

3060:2920 у обореним 

чуњевима. 

Маријана Симић 

Издаје Јавно предузеће „Штампа, радио и филм“ Бор 

Директор Владан Нововић, уредник Зоран Максић 

Новинар-редактор Чедомир Васић 

Припрема за штампу Марко Стојчев 

Штампа Штампарија „Графомед“ Бор 

СПОРТ број 42 

Медаље у појединачним 

спортовима 

Нови успеси борских клубова на званичним државним 

такмичењима донели рекордан број златних, сребрних и 

брозаних одличја 

Сезона купања у затвореним 

базенима Спортског центра у 

Бору је почела. Базени ће бити 

отворени сваког дана од 15 до 

19 часова, осим викендом када 

ће радити од 11 до 19 сати. И 

ове године, за непливаче биће 

организована школа пливања, а 

посетиоци ће моћи да користе 

кафић и сауну. Овосезонска новина 

је пунуда напитака у базенској 

хали. Цена улазнице је прошлогодишња, 

100 динара. 

Такмичари борског Бодибилдинг 

клуба „Партизан“ освојили 

су рекордних шест медаља на 

државном првенству у Београду. 

Златна одличја освојили су 

Слободан Јанковић, победник 

борског меморијала „Новица 

Пауљичић“, у категорији до 90 

килограма и Миша Марковић, 

у новој дисциплини фитнес за 

мушкарце. Александра Васиљевић 

освојила је сребрну медаљу у 

боди-фитнесу, а Далибор Додић, 

у боди класику, Предраг Пажиновић, 

у бодибилдингу преко 90 

килограма и Ана Тодоровић, у 

дисциплини физик, освојили су 

бронзана одличја за борски клуб. 

Десетогодишња Сања Лазић 

освојила је златну, а деветогодишња 

Ива Маријановић 

сребрну медаљу за Карате клуб 

„Бор“ на Међународном трофеју 

„Београдски победник“, на коме 

је наступало укупно 1300 такмичара 

из чак 17 држава. 

На атлетском првенству Србије 

за особе са инвалидитетом, 

у Београду, Славица Стојановић 

из борског Клуба за спорт и рекреацију 

инвалида освојила је 

сребрну медаљу у дисциплини 

бацање копља. Јовица Стојановић 

освојио је по бронзану медаљу 

у бацању кугле и диска, 

Ненад Пауновић био је трећи 

у бацању диска, а Слободан 

Стојановић освојио је бронзано 

одличје у бацању кугле. 

Бојан Обрадовић 

Почела сезона у 

покривеним базенима 

Да подсетимо. Током припрема 

за почетак рада затворених 

базена радници ове 

установе реконструисали су 

део подбазенске технике, ремонтовали 

пумпу за централно 

грејање, обновили део кабина 

за пресвлачење. За ове радове 

издвојено је више од милион 

динара. 


www.rtvbor.rs

Посета високих званичника

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?