nica musliman kaže prof. Dr Šemso Tanković saborskii zastupnik u ...

forumbosnjaka.com

nica musliman kaže prof. Dr Šemso Tanković saborskii zastupnik u ...

KRITIČKE PARALELE » » »

Razlika koja (ne)prija

Piše: Omer Mehmedović

Poslije čuvene utakmice SFRJ i

Holandije, igrane na Zagrebačkom

„Maksimiru“ maja 1992.god., kada

je izviždana Jugoslovenska himna i

sve što je Jugoslovensko. Koment -

ator utakmice tada kazao čuvenu

rečenicu „Tko smo, što smo? ali tu

smo gdje smo“. Kada bi se postavilo

ovo pitanje nama, onda bi se sreli

različiti odgovori, tu bi nešto bilo

čudno da to nismo mi. Čuvenih

devedesetih, kada nam ambijent za

život i nije bio ugodan, onda smo

bili upućeni jedni na druge, zato

što smo bili u istom sosu. Ali, čim

nam se položaj polako počeo pop -

ravljati, eto nas na scenu. Pišemo

visokim Državnim zvanič ni cima

da nas štite od asimilacije drugih,

onda upozorenje našem Listu (koji

se bavi nama, našom kulturom...),

da skrati ime, jer je to je primjer

asimilacije.

Dr. Martin Luter King je imao

san, a mi bojim se, ni jave ni sna.

Nama je, ako nešto dobro uradimo

za narod, bitnije da se zna, ko je to

uradio, nego za koga je to urađ -

eno. Dalje, što je jako zabrinjavajuće,

sve se više gleda kroz prizmu

partije kojoj pripadaš. Tako se de -

šava, da se, poistovjećuje čitav narod

sa jednom partijom, pa ako

neko nije u toj partiji onda je

otpadnik, i tako nema konsezusa

oko bilo čega. Dobro je pitanje

komentator utakmice postavio.

Koju mi to utakmicu igramo, za

koji klub, pod kojim bojama, ko su

nam navijači...? Igramo u nekoj

nižerazrednoj ligi u kojoj imamo

puno slabih klubova, i bićemo u toj

ligi dok ne napravimo jak tim, koji

će biti kadar da se takmiči u naja -

čem rangu. Ovo nije iluzija, ovo je

naša realnost, da se dozovemo

pameti, da nas potomci nebi pljuvali

i kleli.

U ovom istorijskom trenutku,

kada je moguće napraviti jedan

22 mart, 2009. Re vi ja FO RUM

r e v i j a

veliki iskorak, kada se stvara istorija

jedne mlade evropske države.

Mi smo zbog naše sujete osuđeni

da stojimo na marginama te moderne

istorije. Ovo me podsjeti na

priču o tri kazana sa čuvarima.

Prolaze dva čovjeka pored prvog

kazana kraj kojeg stoje dva čuvara

sa maljevima u rukama, pita prvi

drugog „ čiji je ovo kazan“? drugi

odgovara „Srpski“, „a što će dvojica

kraj kazana“? opet će prvi, „ pa

kad krenu da izlaze, ovi ih lupe

maljem i vrate nazad“. Tako oni

nastave dalje i naiđu na drugi

kazan, kraj kojeg stoji samo jedan

čuvar sa maljem. Pita ponovo

prvi, „čiji je ovo, i zašto samo

jedan čuvar“?, „ovo je Hrvatski,

oni manje poku šavaju od Srba,

tako da im je dovoljan samo

jedan“. Nastave oni dalje i naiđu

na treći kazan pored kojeg nema

čuvara. Pita ponovo prvi, „čiji je

ovo, i zašto nema uopšte čuvara

pored“? drugi odgovara„ ovo je

Bošnjački-Mus limanski, njima uo -

pšte niije potreban stražar, jer

kada neko krene da izađe, ovi se

ostali pobune, zašto baš on i vrate

ga nazad“.

Ovo je bila priča koja je, naža -

lost naša realnost. Ostajemo zarob -

ljeni u našem „kazanu“, dok se

istorija stvara, mi se bavimo našim

sitnim prepucavanjima. Najgore

od svega, što je devedesetih bilo

malo hrabrih, da se pobuni protiv

sistematskih kršenja ljudskih i ma -

njinskih prava. Danas je to mnogo

lakše biti (biti hrabar), mada niko

ne bi snosio posljedice da je ovo

(međusobno se optuživao) radio i

tada, jer sumnjam da bi nas ond -

ašnje vlasti spječavale u tome, na -

protiv.

More magazines by this user
Similar magazines