TA-MON-02 FS 400 kV Dalekovod Lastva Grbaljska ... - CGES

tso.epcg.com

TA-MON-02 FS 400 kV Dalekovod Lastva Grbaljska ... - CGES

Albania

Bosnia &

Herzegovina

Croatia fMacedonia Kosovo Montenegro Serbia

INFRASTRUKTURNI PROJEKAT ZAPADNOG BALKANA

TA-MON-02 FS

400 kV Dalekovod

Lastva Grbaljska - Pljevlja

Procjena uticaja na životnu sredinu i društvo

- DRAFT (nacrt) -

Studija izvodljivosti

Nacrt završnog izvještaja

TA-MON-02 October 2011

400 kV DL Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


ESIA Report – 400 kV DL Lastva Grbaljska – Pljevlja 2

Izveštaj o projektu

Naslov projekta:

Broj projekta:

Naslov izveštaja:

Broj:

400 kV Dalekovod LASTVA GRBALJSKA - PLJEVLJA

TA-MON-02

Procjena socijalnog uticaja i uticaja na životnu sredinu

DRAFT-01

Revizija 1 2

Datum 31 Oktobar 2011

Opis,primedba

Pripremio

Proverio

ESIA projekni tim:

• Konstantin Siderovski, MSc

• Garth Enwistle, MSc

• Vaso Buskovic, MSc

• Georgi Mitevski, BSc

Contributions by:

• Ilija Nikolic, BSc

• Petar Dokmanovic, BSc

• Bozidar Radovic, BSc

Bozidar Radovic /

Martyn Osborn

Odobrio

TA-MON-02 October 2011

400 kV DL Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Sadržaj:

Skraćenice

............................................................................ Error! Bookmark not defined.

1 Radni okvir .......................................................................... Error! Bookmark not defined.

1.1 Svrha procene uticaja na socijalnu i životnu sredinu .. Error! Bookmark not defined.

1.2 Stepen detaljnosti .................................................. Error! Bookmark not defined.

1.3 EBRD Kontekst ....................................................... Error! Bookmark not defined.

1.4 Sadržaj crnogorske regulative o uticajima na životnu

sredine……………………………..…Error! Bookmark not defined.

1.5 Relevantno zakonodavstvo i regulatorni okvir ........... Error! Bookmark not defined.

1.6 Objavljivanje podataka i učešće zainteresovanih strana ........... Error! Bookmark not

defined.

2 Opis projekta ....................................................................... Error! Bookmark not defined.

2.1 Svrha projekta i vreme

trajanja……………………………………………………….…………………Error! Bookmark not defined.

2.2 Tehnički opis projekta ............................................. Error! Bookmark not defined.

2.3 Konstrukcioni radovi na dalekovodu ......................... Error! Bookmark not defined.

2.4 Pristup konstrukcionom mestu stubova dalekovoda ... Error! Bookmark not defined.

2.5 Demontiranje postojećih 110 kV i 400 kV dalekovoda Error! Bookmark not defined.

2.6 Započinjanje radova ............................................... Error! Bookmark not defined.

2.7 Operativnost i održavanje ....................................... Error! Bookmark not defined.

2.8 Demontiranje i zatvaranje 400 kV dalekovoda ........... Error! Bookmark not defined.

2.9 Trafo stanice ......................................................... Error! Bookmark not defined.

2.9.1 Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj ....................... Error! Bookmark not defined.

2.9.2 Proširenje postojeće trafo stanice u Pljevljima ........... Error! Bookmark not defined.

3 Considered Alternatives ........................................................ Error! Bookmark not defined.

3.1 “Ne činiti ništa” Opcija ............................................ Error! Bookmark not defined.

3.2 Trafostanice .......................................................... Error! Bookmark not defined.

3.3 Alternativni pravci trase 400 kV dalekovoda ............. Error! Bookmark not defined.

3.4 Izabrani koridor predloženog dalekovoda ................. Error! Bookmark not defined.

4 Opis postojećih ekoloških uslova ............................................ Error! Bookmark not defined.

4.1 Geografski položaj .................................................. Error! Bookmark not defined.

4.2 Biofizičke karakteristike zone projekta ...................... Error! Bookmark not defined.

4.3 Klimatske karakteristike zone projekta ..................... Error! Bookmark not defined.

4.4 Geološke karakteristike zone projekta ...................... Error! Bookmark not defined.

4.5 Tektonske i seizmičke karakteristike zone projekta .... Error! Bookmark not defined.

4.6 Karakteristike zemljišta u zoni projekta .................... Error! Bookmark not defined.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


4.7 Hidrologija u zoni projekta ......................................... Error! Bookmark not defined.

4.8 Kvalitet vazduha u zoni projekta .............................. Error! Bookmark not defined.

4.9 Korišćenje zemljišta i pejzaži u projektnoj oblasti ...... Error! Bookmark not defined.

4.9.1 Obrasci korišćenja zemljišta .................................... Error! Bookmark not defined.

4.9.2 Pejzažne karakteristike oblasti projekta .................... Error! Bookmark not defined.

4.10 Biološki diverzitet i ekološki resursi u zoni projekta .... Error! Bookmark not defined.

4.10.1 Vegetacija ............................................................. Error! Bookmark not defined.

4.10.2 Biotopi .................................................................. Error! Bookmark not defined.

4.10.3 Postojeća prirodna baština i osetljive oblasti u zoni projekta..... Error! Bookmark not

defined.

4.10.4 Biološko-ekološki resursi i šume ............................... Error! Bookmark not defined.

4.10.4.1 Važna staništa i vrste ........................................ Error! Bookmark not defined.

4.10.4.2 Procena osetljivosti staništa ............................... Error! Bookmark not defined.

5 Opis socio-ekonomskih uslova u regionu projekta ................... Error! Bookmark not defined.

5.1 Metodologija .......................................................... Error! Bookmark not defined.

5.1.1 Direktno prikupljanje podataka ................................ Error! Bookmark not defined.

5.1.1.1 Upitnik i posete lokalitetu .................................. Error! Bookmark not defined.

5.1.2 Indirecktno prikupljanje podataka5 .......................... Error! Bookmark not defined.

5.2 Obrasci naselja ...................................................... Error! Bookmark not defined.

5.3 Socio - ekonomske osnove ...................................... Error! Bookmark not defined.

5.3.1 Demografija i socijalni sastav .................................. Error! Bookmark not defined.

5.3.2 Ekonomske aktivnosti ............................................. Error! Bookmark not defined.

5.3.3 Obrazovanje .......................................................... Error! Bookmark not defined.

5.3.4 Zdravstveni profil stanovništva ................................ Error! Bookmark not defined.

5.4 Arheološka kulturna baština .................................... Error! Bookmark not defined.

5.5 Glavna postojeća ili planirana infrastruktura u projektnom području. Error! Bookmark

not defined.

6 Uticaji na životnu sredinu ...................................................... Error! Bookmark not defined.

6.1 Kvalitet vazduha....................................................................... Error! Bookmark not defined.

6.1.1 Standardi kvaliteta vazduha .................................... Error! Bookmark not defined.

6.1.2 Prašina i čestice tokom konstrukcije i radova demontaže ......... Error! Bookmark not

defined.

6.1.3 Zagađenje iz saobraćaja ......................................... Error! Bookmark not defined.

6.2 Buka od konstrukcije i vibracije ............................... Error! Bookmark not defined.

6.3 Radna buka ........................................................... Error! Bookmark not defined.

6.3.1 Buka dalekovda ..................................................... Error! Bookmark not defined.

6.3.1.1 Uvod ......................................................................................................... 104

6.3.1.2 Potencijalni uticaji ............................................. Error! Bookmark not defined.

6.3.2 Buka trafostanica ................................................... Error! Bookmark not defined.

6.3.2.1 Uvod ............................................................... Error! Bookmark not defined.

6.3.2.2 Potencijalni uticaji ............................................. Error! Bookmark not defined.

6.4 Hidrologija ............................................................. Error! Bookmark not defined.

6.4.1 Osetljivost visinskih oblasti ...................................... Error! Bookmark not defined.

6.4.2 Potencijalni uticaji na vode tokom konstrukcije i demontaže ..... Error! Bookmark not

defined.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


6.4.3 Potencijalni uticaji na vode tokom operativnosti i održavanja .... Error! Bookmark not

defined.

-6.4.4 Rešenja potencijalnih uticaja na vode ...................... Error! Bookmark not defined.

6.5 uticaji na zemljišta ................................................. Error! Bookmark not defined.

6.5.1 Klasifikacija osetljivosti zemljišta .............................. Error! Bookmark not defined.

6.5.2 Potencijalni uticaji na zemljišta ................................ Error! Bookmark not defined.

6.5.3 Rešenja potencijalnih uticaja na zemljišta u osetljivim oblastima...... Error! Bookmark

not defined.

6.6 Uticaj na biodiverzitet ............................................. Error! Bookmark not defined.

6.6.1 Potencijalni uticaj na biodiverzitet tokom konstrukcije i demontaže .. Error! Bookmark

not defined.

6.6.1.1 Potencijalni uticaj na staništa ............................. Error! Bookmark not defined.

6.6.1.2 Potencijalni uticaj na vrste ................................. Error! Bookmark not defined.

6.6.2 Potencijalni uticaj na biodiverziet tokom operativnosti i održavanja .. Error! Bookmark

not defined.

6.6.2.1 Potencijalni uticaj na staništa ............................. Error! Bookmark not defined.

6.6.2.2 Potencijalni uticaj na vrste ................................. Error! Bookmark not defined.

6.7 Vizualni i efekti na pejzaž ........................................ Error! Bookmark not defined.

6.7.1 Vizualni efekti tokom konstrukcije ............................ Error! Bookmark not defined.

6.7.2 Vizualni efekti tokom operativnosti ........................... Error! Bookmark not defined.

6.7.2.1 Uvod ............................................................... Error! Bookmark not defined.

6.7.2.2 Vidljivost predloženog dalekovoda u pejzažu ....... Error! Bookmark not defined.

6.7.2.3 Tipična metodologija rešenja uticaja na pejzaž .... Error! Bookmark not defined.

6.7.2.4 Vizualni efekti na osetljive pejzaže i oblasti pod uticajem .... Error! Bookmark not

defined.

6.7.2.5 Vizalni efekti trafo stanice Lastva Grbaljska ......... Error! Bookmark not defined.

6.7.3 Vizalni efekti demontaže ......................................... Error! Bookmark not defined.

6.7.4 Kumulativni vizalni efekti......................................... Error! Bookmark not defined.

6.7.5 Ukupni vizalni efekti ............................................... Error! Bookmark not defined.

6.8 Nakupljanje otpada ................................................ Error! Bookmark not defined.

7 Socioekonomski uticaji i mogućnosti ...................................... Error! Bookmark not defined.

7.1 Metodologija .......................................................... Error! Bookmark not defined.

7.2 Lokalni stavovi ....................................................... Error! Bookmark not defined.

7.3 Uslovi zaposlenja i rada .......................................... Error! Bookmark not defined.

7.4 Zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice ................ Error! Bookmark not defined.

7.5 Izloženost električnim i magnetnim poljima............... Error! Bookmark not defined.

7.5.1 Uvod ..................................................................... Error! Bookmark not defined.

7.5.2 Zakonodavstvo (kontekst)....................................... Error! Bookmark not defined.

7.5.2.1 Internacionalno zakonodavstvo (kontekst) .......... Error! Bookmark not defined.

7.5.2.2 Nacionalno zakonodavstvo (kontekst)................. Error! Bookmark not defined.

7.5.2.3 Kalkulacije uticaja EMP ...................................... Error! Bookmark not defined.

7.5.2.4 Potencijalni uticaji ............................................. Error! Bookmark not defined.

7.6 Pribavljanje zemljišta,pitanja imovine i raseljavanja ... Error! Bookmark not defined.

7.7 Zagušenja saobraćaja pri konstrukciji i transportu ..... Error! Bookmark not defined.

7.7.1 Uvod ..................................................................... Error! Bookmark not defined.

7.7.2 Oblici transporta .................................................... Error! Bookmark not defined.

7.7.3 Ključne trase transporta tokom konstrukcija ............. Error! Bookmark not defined.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


7.7.4 Pretpostavljen transprot za potrebe konstrukcija ....... Error! Bookmark not defined.

7.7.5 zagušenje saobraćaja pri konstrukciji ...................... Error! Bookmark not defined.

7.7.6 Efekti zagušenja saobraćaja .................................... Error! Bookmark not defined.

7.8 Prilike za zapošljavanje ........................................... Error! Bookmark not defined.

7.9 Turizam i rekreacija ................................................ Error! Bookmark not defined.

7.10 Kulturno nasleđe .................................................... Error! Bookmark not defined.

7.11 Radio i TV smetnje ................................................. Error! Bookmark not defined.

7.11.1 Uvod ..................................................................... Error! Bookmark not defined.

7.11.2 Potencijani uticaji ................................................... Error! Bookmark not defined.

8 Karakterizacija uticaja ........................................................... Error! Bookmark not defined.

9 Mere ublažavanja uticaja na životnu sredinu i socioekonomskih uticaja ... Error! Bookmark not

defined.

9.1 Električna i magnetna polja ..................................... Error! Bookmark not defined.

9.2 Kvalitet vazduha ................................................... Error! Bookmark not defined.

9.3 Buka ..................................................................... Error! Bookmark not defined.

9.3.1 Konstrukciona i buka pri demontaži ......................... Error! Bookmark not defined.

9.3.2 Radna buka ........................................................... Error! Bookmark not defined.

9.3.2.1 Buka dalekovoda .............................................. Error! Bookmark not defined.

9.3.2.2 Buka trafostanica .............................................. Error! Bookmark not defined.

9.4 Hidrologija ............................................................. Error! Bookmark not defined.

9.5 Geologija i zemljište ............................................... Error! Bookmark not defined.

9.6 Biološtki diverzitet .................................................. Error! Bookmark not defined.

9.6.1 Mere ublažavanja tokom konstrukcija ....................... Error! Bookmark not defined.

9.6.1.1 Generalalne mere – Dobra praksa u radovima ..... Error! Bookmark not defined.

9.6.1.2 Mere ublažavanja za zaštićene oblasti zaštita staništa ........ Error! Bookmark not

defined.

9.6.1.3 Mere ublažavanja uticaja na vrste ...................... Error! Bookmark not defined.

9.6.2 Mere ublažavanja tokom rada i održavanja ............... Error! Bookmark not defined.

9.6.2.1 Mere ublažavanja za vrste ................................. Error! Bookmark not defined.

9.7 Vizualni i efekti na pejzaž ........................................ Error! Bookmark not defined.

9.8 Turizam i rekreacija ................................................ Error! Bookmark not defined.

9.9 Gužve na konstrukciji i transport .............................. Error! Bookmark not defined.

9.10 Upravljanje otpadom .............................................. Error! Bookmark not defined.

9.11 Radio i TV smetnje ................................................. Error! Bookmark not defined.

9.12 Druge socijalne mere .............................................. Error! Bookmark not defined.

9.12.1 Pribavljanje zemljišta,pitanja imovine i raseljavanja ... Error! Bookmark not defined.

9.12.2 Uslovi zapošljavanja i radni uslovi ............................ Error! Bookmark not defined.

9.12.3 Zdravlje, bezbednost i sigurnost zajednice ................ Error! Bookmark not defined.

10 Ukupne mere ublažavanja ..................................................... Error! Bookmark not defined.

11 Planiranje vandrednih situacija .............................................. Error! Bookmark not defined.

11.1 Potencijalne opasnosti i rizici u vezi sa projektom ...... Error! Bookmark not defined.

11.2 Menadžment vantrednih situacija ............................. Error! Bookmark not defined.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


12 zaključak ............................................................................ Error! Bookmark not defined.

Refernce i korištena literatura ......................................................... Error! Bookmark not defined.

Dodatak 1 – Tematski mape projekta (pod zasebnim pregledom) ...... Error! Bookmark not defined.

Dotatak 1.1 – mapa zone projekta ............................................. Error! Bookmark not defined.

Dodatak 1.1.1 – mapa zone projekta – sekcija: Lastva Grbaljska – Brezna Error! Bookmark not

defined.

Dodatak 1.1.2 – mapa zone projekta – sekcija: Brezna – Njegovudja ....... Error! Bookmark not

defined.

Dodatak 1.1.3 – mapa zone projekta – sekcija: Njegovudja - Pljevlja ....... Error! Bookmark not

defined.

Dodatak 1.2 – geološka mapa zone projekta ............................... Error! Bookmark not defined.

Dodatak 1.3 – Mapa zemljišta projekte zone ............................... Error! Bookmark not defined.

Dodatak 1.4 – Mapa vegetacije ................................................. Error! Bookmark not defined.

Dodatak 1.5 – Mapa naselja i korištenog zemljišta ...................... Error! Bookmark not defined.

Dodatak 1.6 – Mapa zaštićenih zona .......................................... Error! Bookmark not defined.

Dodatak 1.7 – Mape zaštićenih biljnih vrsta ................................ Error! Bookmark not defined.

Dodatak 2 – Pregled učešća zainteresovanih strana .......................... Error! Bookmark not defined.

Dodatak 3 – Imena onih koji su učestvovali u pripremi rešenja za uticaje na socijalnu i životnu sredinu

............................................................................ Error! Bookmark not defined.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Skraćenice

AC

a.s.l.

BiH

BOD

CC

CGES

DC

EBRD

EIA

EMF

EMP

ESIA

ESMS

EU HD

ha

HPP

HVDC

IBA

ICNIRP

IFC

IPA

IPF

IUCN

CG

M&C

NP

NGO

DV

OHS

OPGW

PA

PM10

PR

Ref.

SEE

SEP

SoER

TS

TPP

T&R

UNESCO

USAID

WHS

Naizmenična struja

Iznad nivoa mora

Bosna i Hercegovina

Biohemijska potrošnja kiseonika

Razvodno postrojenje

Crnogorski operator prenosnog sistema

Jednosmerna struja

Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj

Procena uticaja na životnu sredinu

Električno i magnetno polje

Plan procene uticaja na životnu sredinu

Procena uticaja na društvo i životnu sredinu

Sistem odnosa prema društvenoj i životnoj sredini

Direktive o staništima Evropske Unije

hektar

(HE) hidroelektrana

visokovoltažni direktni kabel

Važno stanište ptica

Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizovanog zračenja

Međunarodna finansijska korporacija

Važan lokalitet biljnih vrsta

Infrastrukturni projekat instalacija

Međunarodno udruženje za zaštitu prirodne sredine

Crna Gora

Održavanje i kontrola (DV i trafo stanice(a))

Nacionalni park

Nevladina organizacija

Dalekovod(i)

Zdravlje i bezbednost zaposlenih

Optičke podzemne linije

Zaštićeno područje(a)

Čestice suspendovane u vazduhu

(sa aerodinamičnim dijametrom do 10 µm)

Zahtevi procene radova (od EBRD polise iz 2008 dokument)

Reference

Jugoistočna Evropa

Plan učešća zainteresovanih strana

Izveštaj o stanju životne sredine

Trafo stanica

(TE) Termoelektrana

Turizam i rekreacija

Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih Nacija

Američka agencija za međunarodni razvoj

(UNESCO) zaštita svetske baštine

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Netehnički pregled

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


1 Radni okvir

1.1 Svrha procene uticaja na socijalnu i životnu sredinu

Ovaj izveštaj o uticajima na socijalnu i životnu sredinu (ESIA) je u svrhu dobijanja najvažnijih

podataka radi procene koju će izvršiti evropska banka za razvoj i rekonskrukciju (EBRD) u svrhu

dodeljivanja fondova.

Pored toga, ovaj izveštaj definiše jasnije obaveze koje se tiču životne sredine, a koje su relevantne u

izradi i nacrtu tendera i pripremanju dokumenata za konstrukciju 400kV dalekovoda od Lastve

Grbaljske do Pljevalja i njima vezanim trafostanicama, kao i o dokumentima o radu i održavanju. Ovaj

izveštaj će omogućiti nacrt, konstrukciju i operativnost projekta kao i njegovu realizaciju u skladu sa

nacionalnim i međunarodnim standardima za zaštitu životne sredine.

Detaljni plan prostornog razvoja (DSP) za jedan kilometar širokog koridora predloženih dalekovoda je

pripremljen u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom Crne Gore, uključujući i strateško planiranje

razvoja životne sredine (SEA) . Proces usvajanja DSP predstavlja više oblika učešća zainteresovanih

strana u aktivnosti. SEA je pripremljen u 2011 , u skladu sa crnogorskim Zakonom o strateškoj proceni

životne sredine . Više informacija o DSP i njegovom usvajanju mogu se dobiti od crnogorskog

Ministarstva za održivi razvoj i turizam , kao nadležnog organa za DSP .

SEA (strateški razvoj životne sredine) i procena uticaja na životnu sredinu (EIA) su dva

komplementarna instrumenta koji treba da omoguće razvojnom programu podršku u glavnom sektoru

SEA (organizacija za uticaj ekonomskog i socijalnog života) od ključnog je značaja za ostvarenje

razvojnih ciljeva koji se bave integrisanjem održivog razvoja u polise, planove i programe (PPP). Dok

se SEA odnosi na PPP, EIA se odnosi na projekte, obično definisanim kao fizičkim investicijama kao što

je ova predložena prenosna linija. Različiti alternativni koridori za predloženi DV procenjivani su tokom

celog procesa planiranja sa odabirom zasnovanim na optimalnosti rešenja. Ovo rešenje je predmet

konačnog DSP dokumenta i pridruženog SEA zasnovanom na saglasnosti sa postojećim planskim

dokumentima i standardima za zaštitu životne sredine.

1.2 Stepen detaljnosti

Projekat je razvijen do nivoa izvodljivosti, odnosno da raspolaže sa dovoljno relevantnih detalja koji

potvrđuju tehničku izvodljivost predložene linije, kao i da omogući procenu uticaja na životnu sredinu.

Konačni nacrt, uključujući tačne lokacije stubova dalekovoda i pristupnih puteva, biće razmatran u

potpunosti nakon dobijanja glavnog tehničkog nacrta i pre početka same izgradnje.

Ovo preciziranje trenutnog dizajna biće u granicama odstupanja koje su definisane u detaljima

prostornog planiranja [Ref. 1] za koridor dalekovoda.

Učinjeno ublažavanje mera definisanih u ovom ESIA izveštaju, biće uključeni u procedurama izgradnje

kojima će izvođač radova biti uslovljen pri samoj izgradnji linije. Neophodno će biti obuhvatiti obaveze

za daljim konsultacijama sa nadležnim ustanovama.

1.3 EBRD (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj), kontekst

Kroz svoju procenu uticaja na socijalnu i životnu sredinu kao i nadgledanje procesa EBRD nastoji da

obezbedi finansiranje projekta koji je sledećeg karaktera:

• Socijalno i u odnosu na životnu sredinu održiv

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Obezbeđuje prava zaposlenih i društvene zajednice.

• Dizajniran i vođen u skladu sa važećim regulativama i poznatom dobrom internacionalnom

praksom.

Da bi se ovaj cilj manifestovao u uspešnim praktičim rezultatima, EBRD je usvojio sveobuhvatan skup

specifičnih zahteva procene radova (PR) za koje se očekuje od klijenata da ih ispune pokrivajući

ključne oblasti uticaja na socijalnu i životnu sredinu kao i njihovih posledica.

EBRD-ov dokument “Environment and Social Policy” (Polise) kao i zahtevi procene radova (PR) opisuju

obavezu banke da promoviše, u punom opsegu svojih aktivnosti, ekološki i održivi razvoj.

Ovaj predloženi projekat je klasifikovan kao projekat kategorije “A”. Naveden je u prilogu 1, EBRD-ove

polise kao predmet 21 “Konstrukcija visokovoltažnih električnih dalekovoda”. Projekat kategorizovan

od strane EBRD kao “A”, zahteva specijalno formulisan i participativan proces procene.

Izgradnja predloženog 400 kV dalekovoda i pridruženih trafostanica mora ispuniti sledeće uslove

EBRD-ovog PR-a:

• PR 1: Upravljanje ekološkim i socijalnim procenama

• PR 2: Rad i radni uslovi

• PR 3:Sprečavanje i smanjenje zagađenja

• PR 4: Javno zdravlje, bezbednost i obezbeđenje.

• PR 5: Sticanje zemljišta, nevoljna fizička preseljenja i ekonomska premošćenja

• PR 6: Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje prirodnim resursima

• PR 8: Kulturna baština

• PR 10: Objavljivanje informacija i učešće zainteresovanih strana

1.4 Sadržaj crnogorske regulative o uticajima na životnu sredinu

EIA će biti pripremljen u skladu sa nacionalnim zakonom o uticajima na životnu sredinu (Službeni list

Crne Gore br. 80/2005 i 40/2010). Ovaj zakon i podzakonski akti postavljaju zahteve za

preduzimanjem procene o uticaju na životnu sredinu javnih i privatnih projekata ukoliko bi mogli da

imaju značajan uticaj na životnu sredinu, dok je ispunjenje ovih uslova neophodno pre davanja

saglasnosti/ građevinske dozvole, u vidu odobrenja za implementaciju projekta.

Uticaj na životnu sredinu može da uključuje uticaj na život ljudi i biološkog diverziteta; zemljišta, vode,

vazduha i drugih prirodnih resurasa kao i klimatskih uslova; istorijske i kulturne baštine kao i

interakcija između navedenih elemenata. Dakle, potrebno je pre dobijanja dozvole za sadržaj

razvojnog plana, ispuniti uslove koje daje EIA. Ovaj EIA proces traba da predvidi potencijalne ekološke

štete kao i da izbegne ili umanji njihov uticaj, usklađujući socijalne, ekonomske i zahteve životne

sredine.

Celokupan EIA proces uključuje tri specifične procedure. One su sledeće:

1. ‘pregled’ (odnosi se na fazu determinacije neophodnosti EIA)

2. ‘određivanje okvira’ (odnosi se na fazu određivanja okvira uticaja na životnu sredinu i

socijalno okruženje), i

3. ‘revizija’ (odnosi se na fazu revizije EIA studije kako bi se utvrdilo da li je sve učinjeno u

skladu sa standardima i zakonskim regulativama).

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Crnogorska agencija za zaštitu životne sredine je nadležni nacionalni organ za EIA procedure i

zakonske regulative prema crnogorskoj EIA regulative, ali ne i za ovaj ESIA koji je vođen od strane

EBRD.

Vrste projekata koji zahtevaju EIA su utvrđene u uredbi za određivanje projekata za koje je

procenjeno da će imati uticaja na životnu sredinu, a na koje se ova uredba odnosi (" Službeni list,

Crne Gore br. 20/2007 . ) - EIA uredba.

Pod EIA uredbom, projekti su klasifikovani u dve grupe (kategorizovani): projekat predstavljen na listi

1, podleže obaveznom EIA dok za projekte na listi 2, Procena sadrži elemente diskrecije , uz

napomenu da će sprovodjenje postupka EIA, u svakom slučaju, biti potrebno za projekte sa

potencijalno značajnim uticajem na životnu sredinu . Javnost i druge stranke treba da budu

konsultovani o EIA .

Predlog projekta za izgradnju 400 kV dalekovoda Lastva - Pljevlja uključen je u EIA Uredbom na Listi 1

- Projekti koji podležu obaveznom EIA, stavka 4.b - "Dalekovodi 220 kV napona ili više, i duži od 15

kilometara". Kao takav, projekat zahteva punu procenu uticaja na životnu sredinu i usklađenost sa

nacionalnim zakonodavstvom i EIA, kao i implementaciji EIA studije.

Ovaj projekat takođe uključuje aktivnosti za izgradnju novog razvodnog postrojenja SS-Lastva

Grbaljska i proširenje postojećeg razvodnog postrojenja (SS) Plevlja za jedan 400kV DV. U terminima

EIA procesa, ove aktivnosti su uključene u EIA dekretom na Listi 2 - Projekti za koje će EIA biti

potrebna, tačka 12 - "Infrastrukturni projekti", tačka "O" - " Razvodna postrojenja , 220 kV napona ili

više" .

U kontekstu zahteva iznetih u crnogorskom EIA legalnom okviru za dalje odgovornosti CGES, ovaj

ESIA predstavlja preliminarni EIA dokument za dalje profinjenje do faze prikladne za CGES da pokrene

i vodi nacionalne EIA administrativne procedure kao što je to gore navedeno. Takvo profinjenje

projekta treba biti urađeno u toku razvoja projekta do naprednijeg stadijuma i tehnički razvijene

dokumentacije.

1.5 Relevantno Zakonodavstvo I Regulatorni Okvir

Ključni Nacionalni Zakoni

Ključni zakoni o zaštiti životne sredine koji će biti uključeni u predloženi projekat.

• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.Glasnik Crne Gore br.48/2008)

Ovaj zakon potpuno uključuje ključne EU zakone o životnoj sredini i reguliše: principe zaštite i

održivi razvoj, planirane aspekte i dokumente o zaštiti životne sredine, subjekte i instrumente za

zaštitu životne sredine, nadgledanje životne sredine putem informacionog sistema, uključivanje

javnosti u pitanja o životnoj sredini, obeležavanje životne sredine, kao i finansijske i menadžerske

poslove. Glavni instrumenti za zaštitu šivotne sredine identifikovani u zakonu su: (I) standardi o

kvalitetu životne sredine, kao i tehnički standardi; (II) strateške procene (SEA); (III) procene o

uticaju na okruženje (EIA); (IV) Integrisana zaštita i kontrola zagađenja (IPPC); (V) prostorno

planiranje i (VI) menadžment sistema revizije (EMAS).

• Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.Glasnik Crne Gore br.80/2005 i br.40/2010) i

pripadajući podzakonski dokumenti.

Ovaj zakon reguliše administrativnu proceduru u proceni uticaja za projekte koji će verovatno

veoma uticati na životnu sredinu. Takođe definiše sadržaj EIA studije (EIA Izveštaj), angažman

zainteresovanih strana i proces uključivanja javnosti.

• Zakon o strateškim procenama (Sl.glasnik Crne Gore br.80/2005)

Ovaj zakon utvrđuje uslove, metode i procedure za sprovođenje strateških procena (SEA), određene

planove i programe za integraciju principa zaštite životne sredine kroz procedure pripremanja,

adaptacije i implementacije planova i programa koji bi imali veliki uticaj na životnu sredinu.

Kompetentan autoritet za pripremu planova ili programa ne može da preda plan ili program na dalju

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


proceduru usvajanja, a da pre toga nije dobio dozvolu za SEA Izveštaj od autoriteta koji je

odgovoran za zaštitu životne sredine.

• Zakon o zaštiti prirode (Sl.Glasnik Crne Gore br.51/2008 i br.21/2009) i pripadajući

podzakonski dokumenti

Ovaj zakon reguliše zaštitu i promociju prirode. Definiše principe za zaštitu prirode, između ostalog,

principe za održivost, principe predostrožnosti, principe preventive kao i principe za korisnike. Ovaj

zakon takođe određuje tipove dokumenata za planiranje zaštite prirode, legalne temelje za zaštićene

zone (pitanje utvrđivanja i kategorizacije) i reguliše aspekte EMERALD ekološke mreže. Ova mreža je

razvijena u okviru Bern Konvencije 1) i formalno se koristi kao priprema za aplikaciju za EU direktivu o

staništu. EMERALD mreža je bazirana na istim principima kao i mreža EU NATURA 2000 i predstavlja

njenu ekstenziju za zemlje koje još uvek nisu u EU. Za sada, u Crnoj Gori ne postoji specifično

zakonodavstvo vezano za EMERALD područja u Crnoj Gori. Međutim, obaveze koje proističu iz

Konvencije u Bernu (Crna Gora je član od 1. Marta 2009) trebale bi biti zakonska osnova koja će

omogućiti sledeće akcije na Nacionalnom nivou:

1. Identifikovanje staništa i biljnih i životinjskih vrsta koje su spomenute u Rezoluciji 4 (staništa) i

Rezoluciji 6 (vrste) ove Konvencije, i nakon toga,

2. Definisanje reprezetativne Mreže EMERALD područja 2) .

1) Konvencija o očuvanju divljine i prirodnih staništa Evropske Unije – Konvencija u Bernu

2) EMERALD Mreža u Crnoj Gori sadrži 32 područja od specijalnog interesa za zaštitu (ASCI). Kreiranje

EMERALD Mreže počelo je u 2005.godini projektom finansiranim od strane Evropskog Veća, te je

implementirana od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja Crne Gore u

kooperaciji Evropskog Veća i crnogorsakih eksperata. Tokom 2008.godine projekat je završen i

urađena je standardizacija za većinu područja u Crnoj Gori koja spadaju u EMERALD Mrežu

(Centralna informaciona baza smeštena je u Institutu za zaštitu prirode). U međuvremenu, EMERLAD

informaciona baza revidirana je (provera kvaliteta kontrole) od strane Evropskog Veća, te je bila

unapređena i ažurirana.

• Zakon o Nacionalnim Parkovima (Sl.Glasnik Crne Gore br.56/2009)

Po ovom zakonu, 5 (pet) nacionalnih parkova na teritoriji Crne Gore identifikovani su kao zaštićena

područja. Zakon uključuje geografske opise granica i prema tome definiše teritoriju svakog

nacionalnog parka. Dodatno, zakon određuje mere za zaštitu, razvoj i promociju nacionalnih

parkova, uključujući aktivnosti koje nisu dozvoljene, kao i pravila za korišćenje prirodnih resursa u

okviru nacionalnih parkova. Lista isključenih aktivnosti, aktivnosti koje su zabranjene u nacionalnim

parkovima, takođe su predstavljene u Zakonu. Ova lista ne uključuje konstrukciju DV i zbog toga ne

postoje eksplicitna pravna ograničenja za razvoj i izradu dalekovoda na teritoriji nacionalnih parkova.

Menadžment nacionalnih parkova kao i načini zaštite prirodnih resursa i vrednosti će biti uključeni u

sledeće dokumente o planiranju: (I) Prostorni plan, (II) Menadžment plan.

• Zakon o zaštiti vazduha (Sl.Glasnik Crne Gore br.25/2010) i pripadajući podzakonski akti

Ovaj zakon reguliše praćenje kvaliteta vazduha, mere zaštite, procene kvaliteta, dokumente za

planiranje i menadžment kvaliteta vazduha, inspekcije i nadgledanje.

• Zakon o vodama (Sl.Glasnik Crne Gore br.27/2007, 32/2011, 47/2011) i pripadajući

podzakonski akti

Ovaj zakon reguliše zakonski status i način za integrisano upravljanje vodama, vodnom

infrastrukturom, kao i uslove i načine vodo-privrede.

• Zakon o upravljanju otpadom (SL.GLasnik Crne Gore br. 27/2007, 80/2005, 73/2008) i

pripadajući podzakonski akti.

Ovaj zakon reguliše klasifikaciju i tipove otpada, menadžment upravljanja otpadom, prava, obaveze i

odgovornosti pravnih i fizičkih lica, uslove za sticanje licenci za odlaganje otpada, isnekciju i

nadgledanje, itd.

• Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl.Glasnik Crne Gore br. 28/2011) I pripadajući

podzakonski akti.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Ovaj zakon reguliše zaštitu od buke u životnoj sredini i određuje mere za umanjenje štetnih efekata

buke na ljudsko zdravlje, uključujući normative, urbano planiranje i tehničke mere. Ovaj zakon ne

uključuje buku u komercijalnom i stanišnom okruženju.

• Zakon o šumama (Sl.Glasnik Crne Gore br.74/2010)

Ovaj zakon reguliše zaštitu, očuvanje i promociju šuma, aspekte planiranja, načine i uslove

korišćenja šuma, konstrukciju i održavanje šumskih puteva, šumske zemlje i pitanja šumarstva.

Ključno zakonodavstvo u okviru socijalnih pitanja koja će biti uključena u predloženi projekat:

• Zakon o radu (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2008 i 26/2009)

• Zakon o zaštiti na radu (Sl.Glasnik Crne Gore br.79/2004)

• Zakon o eksproprijaciji (Sl.Glasnik Crne Gore br.55/2000, 28/2006, 21/2008)

Ostalo ključno zakonodavstvo:

• Zakon o energiji (Sl.Glasnik Crne Gore br.28/2010)

• Zakon o prostornom planiranju i izradi strukturnih objekata (Sl.Glasnik Crne Gore br.51/2008,

34/2011, 47/2011)

• Zakon o kulturi (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2008)

• Zakon o kulturnom nasleđu (Sl.Glasnik Crne Gore br.49/2010)

Ostali relevantni dokumenti:

• Relevantni dokumenti UNESCO

Dezignacija NP Durmitor kao lokacija svetskog nasleđa UNESCO.

Sa odlukom UNESCO-vog komiteta za svetsko nasleđe iz 1980.godine, NP Durmitor sa

kanjonom reke Tare je proglašen kao lokacija svetskog nasleđa pod zaštitom UNESCO-a, pod

Pariskom Konvencijom za zaštitu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa. Kao takav, NP

Durmitor je uključen u listu svetskog nasleđa UNESCO. Da bi bili uključeni u istu, područja

moraju imati veliku univerzalnu vrednost i da uključuju barem jednu od 10 UNESCO-vih

kriterijuma selekcije. Kriterijumi selekcije koji se odnose na NP Durmitor kao prirodno svetsko

nasleđe UNESCO-a su:

(VII) Da sadrže najviši stepen prirodnih fenomena ili područja sa izuzetnim prirodnim

lepotama i estetske važnosti.

(IX) Da budu izvanredni primeri koji predstavljaju glavne stadijume istorije planete, uključujući

evidenciju o živim bićima, značajne geološke promene koje su u toku, ili značajne

geomorfološke ili fiziografske karakteristike.

(X) Da sadrže najvažnija i najznačajnija prirodna staništa za IN-SITU konzervaciju bioloških

različitosti, uključujući i staništa ugroženih vrsta koje imaju izvanredan značaj.

Dezignacija sliva reke Tare kao UNESCO-v rezervat Čoveka i Biosfere (MAB).

Po odluci UNESCO-a iz 1977. godine, sliv reke Tare je proglašen kao rezervat MAB. MAB rezervat se

nalazi na veoma širokom području (oko 183,000 ha) – donji sliv Tare ide od istočne državne granice

(MN-Alb) do zapadne državne granice (MN-BiH). Centralne zone se nalaze u postojećim NP (NP

Durmitor i NP Biogradska Gora). Samom rezervatu nije dodeljena zaštitna kategorija. Ne postoje

zakonski uslovi vis-à-vis ovog rezervata u crnogorskom zakonodavstvu.

Crna Gora je članica UNOSCO-ve konvencije od 1. Marta 2007. godine. Crnogorska UNESCO komisija

u okviru ministarstva kulture je nacionalno telo odgovorno za zvanične odnose sa UNESCO-m.

Komisija je sastavljena od odbornika iz različitih ministarstava kao i od predstavnika civilnog društva.

Kao član UNESCO-ve konvencije, Crna Gora je obavezna da pripremi i preda standardne izveštaje

komitetu za svetsko nasleđe UNESCO-a I da preda informacije o zakonodavstvenim i administrativnim

dozvolama koje su prihvaćene. Takođe, treba predati I izveštaj o akcijama koje su preduzete u

sprovođenju konvencije. Crnogorska komisija UNESCO-a trenutno razmatra predloženi projekat I

predaće preporuku odgovornim telima u UNESCO-u vezano za projektne aktivnosti na teritoriji NP

Durmitor, po planu koji je zakazao UNESCO za februar 2012.

• Deklaracija o zaštiti reke Tare (Sl.Glasnik Crne Gore br.78/2004, 22.12.2004)

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Ova deklaracija zaključuje da izrada hidroelektrane/hirdorelektrana ili bilo koja druga akivnost na toku

reke Tare moeže predstavljati uznemiravajući faktor u celoj regiji gde razvoj zavisi od samog kanjona.

U smislu budućih energetskih projekata, navodi se da je “solucija za budućnost u izvorima energije

koji neće narušiti prirodnu ravnotežu, a koji će istovremeno smanjiti privredne gubitke”. Pod ovim se

podrazumeva dokument koji isključuje (infrastrukturni) razvoj koji bi promenio okruženje uz reku

Taru.

• Strategija za razvoj prozvodnje energije u CRnoj Gori do 2025; 2007

Ovaj strateški dokument identifikuje konkretne ciljeve u energetskom sektoru i definiše mehanizme i

akcije kako bi se postiga sigurna i pouzdana proizvodnja energije. On određuje pravce za prosečan

razvoj energetske proizvodnje u Crnoj Gori koji je baziran na setu pravnih, ekonomskih,

institucionalnih i promotivnih mera za njihovu implementaciju. Strategija uključuje ciljeve i akciju

razvoja mreže za prenos energije, a koja je bazirana na setu kriterijuma: pouzdana konekcija ka

novim energetskim postrojenjima, pouzdan i siguran prenos energije ka glavnim gradovima I

regionima u Crnoj Gori, redukcija gubitaka kao i regionalna konekcija sa komšijskim državama.

.

Relevantni međunarodni multilateralni sporazumi:

• Načelna konferncija UN o promeni klime - UNFCCC-а (Njujork, 1992)

• Kjoto protocol načelne konvencije UN o klimatskim promenama

• Konvencije UN o biološkom diverzitetu - CBD (Rio de Žaneiro, 1992)UN

• Konvencija o močvarama od međunarodnog značaja - Ramsarska konvencija (Ramsar,

Iran, 1971

• Konvencija UN o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja - CMS (Bon, 1979)

• Sporazumu o očuvanju populacije evropskih slepih miševa - EUROBATS (London, 1991)

• Sporazum o afroazijskim vodenim pticama - AEVA (Hag, 1995)

• Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine - UNESCO-ve Svetske baštine

konvencija (Pariz, 1972)

• Konvencija o zaštiti evropskih divljih životinja i prirodnih staništa - Bernska konvencija

(Bern,

• 1982)

• UNECE Konvencije o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i

pristupu pravosuđu u pitanjima životne sredine - Arhuska konvencija (Arhus, Danska,

1998)

• UNECE Konvencije o proceni uticaja u prekograničnom kontekstu - Espo konvencija

(Espoo, Finska, 1991)

• Evropska konvencija o prirodnom okruženju (Firenca, 2000)

Relevantna dokumenta Saveta Evrope:

• EIA direktiva (Direktiva 85/337/EEC, sa izmenama i dopunama; Direktivama 97/11/EC i

2003/35/EC), o proceni uticaja određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu

• Direktiva o proceni uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (2001/42/EC)

• Direktiva o očuvanju divljih ptica (79/409/EEC izmenjena i dopunjena 2009/147/EC)

• Direktiva o staništima (92/43/EEC)

• Direktiva o minimalnim zdravstvenim i bezbednosnim zahtevima u vezi izloženosti radnika rizicima od

fizičkih agenasa (elektromagnetna polja) (2004/40/EC)

• Preporuka Saveta EU 1999/519/EC od 12. jula 1999, Ograničenja u izlaganju populacije

elektromagnetnim poljima (0 Hz do 300 GHz)

1.6 Objavljivanje podataka i učešće zainteresovanih strana

CGES je preduzela inicijativu vezanu za učešće zainteresovanih strana tokom ESIA procesa,

uključujući mnoge konsultativne sastanke sa različitim institucijama i javnošću. Pregled učesnika

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


procesa konsultacija tokom ESIA procesa dat je u Prilogu 2. CGES će aktivno angažovati

zainteresovane strane u narednim fazama projekta. Buduće učešće aktera biće vodjeno planom o

učešću zainteresovanih strana koji je spreman da ispuni zahteve EBRD i IFC. Ovaj plan daje pregled

učešća do sada i poziva na redovnu komunikaciju sa ključnim akterima tokom planiranja, izgradnje i

funkcionalne faze projekta.

CGES namerava da sprovede projekat kao primer dobre prakse u razvoju infrastrukture

dalekovoda i trafostanica sa ciljem da se uključe zainteresovane strane i održava dobra praksa

komunikacije tokom trajanja projekta. Prema ovom pristupu, svrha otkrivanja informacija /

komunikacije će biti:

• Da obezbedi zainteresovanim stranama, (onima koje su direktno ili indirektno uključene) raspored i

informacije o aktivnostima koje će se organizovati u odnosu na projekat.

• Pružanje mogućnosti zainteresovanim stranama da izraze svoje mišljenje vezano za projekat ili

njegove aktivnosti.

• Da se javno prihvati obaveza o obezbeđivanju najbolje prakse u pogledu zaštite životne

sredine kao i zdravlja i bezbednosti radnika i izvođača radova.

• Da žalbeni postupak učine dostupnim javnosti, u cilju prikupljanja povratnih informacija kao i

da deluju u ispravljanju uzroka koji mogu dovesti do negativnog mišljenja o projektu.

Opšte informacije obuhvataju najvažnije informacije u vezi sa različitim fazama razvoja projekta

(planiranje, izgradnja, opertivnost) i biće na na raspolaganju:

• na oglasnoj table mesnih kancelarija obuhvaćenih opština

• u dnevnim novinama

Elektronska verzija na crnogorskom jeziku ovog izveštaja procene ekološkog i socijalnog uticaja

(ESIA), kao i u vezi ne-tehnički Pregled ( NTS ), angažovanja plana o zainteresovanim stranama (SEP)

akcioni plan zaštite socijalne i životne sredine (ESAP ) će biti dostupan javnosti na veb stranici CGES

a

( www.cges.me).Overene kopije ovih dokumenata biće dostupne u centralnim prostorijama CGES u

Podgorici.

Rezime projektnih informacija ( NTS , SEP i ESAP) takođe će biti dostupan u prostorijama obuhvaćenih

opština i upravama pogođenih nacionalnih parkova - NP Lovćen i NP Durmitor .

Potpun ESIA paket će takođe biti dostupan od strane EBRD na crnogorskom i engleskom jeziku u

njihovim predstavništvima u Podgorici i u Londonu za odnose sa javnošćua,takođe i obaveštenje će

biti postavljeno na sajtu EBRD-a (vvv.ebrd.com) u skladu sa javnim EBRD informacionom politikom.

Za ovaj projekat je potrebno objavljivanje od 120 dana tokom kog perioda će komentari svih

zainteresovanih strana biti prihvaćeni i razmatrani pre nego projekat odobri EBRD odbor direktora.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Opis projekta

2.1 Svrha projekta i vreme trajanja

Namera projekta je konstruisanje i puštanje u rad 400 kV dalekovoda Lastva Grbaljska do Pljevlja via

Cevo, konstrukcije i puštanja u rad 400/110 kV trafostanice Lastva kao i unapređenje postojećeg

razvodnog postrojenja Plevlja da bi se prilagodila 400 kV prenosnoj liniji.

Projekat uključuje sledeće elemente:

• Konstrukciju nove 400/110 kV trafo stanice Lastva (2x300 MVA) i proširenje postojeće

trafostanice Pljevlja.

• Skretanje 400 kV dalekovoda Trebinje - Podgorica u trafostanicu Lastva (dalekovod će biti

prekinut i preusmeren blizu Cevo lokaliteta)

• Konstrukcija 188.6km duge(152.5 km + 36.1 km), nove 400 kV dalekovoda od Lastve do

Pljevalja via Cevo

Završena konstrukcija 400 kV DV Podgorica – Tirana - Elbasan kao i planovi za novi dalekovod od

Pljevalja do Višegrada(BiH) ili od Brezne do Buk Bijele(BiH) i od Pljevalja do Bajine Bašte(Srbija)

determinisaće buduće strategije razvoja 400kV mreže u Crnoj Gori i u skladu sa tim identifikovati

potrebu u oblasti Jadranskog mora za unapređenjem postojećeg 110kV nivoa na 400kV nivo.

Postojeća 100 kV mreža će teško zadovoljiti takve potrebe i ne može ni približno zadovoljiti planove

razvoja primorske zone. Kao rezultat, nova trafostanica u primorskoj zoni i 400 kV DV od te zone do

Pljevalja kao 400 kV DV kontinentalnog dela zemlje koji je planiran. Ova veza bi takođe podržala

uslove za kapacitete nove generacije u zapadnoj Crnoj Gori.

Konstrukcija 400 kV DV Lastva-Pljevlja zatvoriće 400 kV prsten u okviru elektromreže Crne Gore

(Lastva – Pljevlja – Ribarevine - Podgorica), što će učiniti celu mrežu mnogo stabilnijom, pouzdanijom

i snažnijom. U isto vreme, novi 400 kV DV smanjiće uticaj susednih mreža u slučajevima velikih

poremećaja. Zajedno sa 400 kV DV, novo razvodno postrojenje Lastva trebalo bi da reši najkritičnije

situacije koje su pogađale prenosnu mrežu Crne Gore, naročito na zapadnom delu primorja koji

očigledno ima problema sa prekidima isporuke energije što utiče na turizam i ekonomski razvoj.

Dobrobiti od predloženog razvoja 400 kV DV sumirane su ovde:

(i)

(ii)

Značajno poboljšana, snažnija crnogorska prenosna mreža.

Pouzdanija isporuka električne energije naročito u primorskim oblastima i smanjenje teškoća

u isporuci energije, što će uticati na ekonomski razvoj primorskih oblasti, NP Durmitora i

Žabljaka.

(iii) Olakšavanje programa industrijskog razvoja i investiranja u Crnoj Gori

(iv) Ojačanje interne i regionalne mreže dalekovoda kao preduslova za učešće na regionalnom

tržištu energijom.

(v) Ohrabrujući signal za nove – obnovljive izvore energije:

a. Hidroelektrane: reka Morača, Komarnica i Berane

b. Male hidroelektrane

c. Turbine na vetar – razne lokacije

(vi) Osnažena crnogorska prenosna mreža.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Predloženi dalekovod će biti od suštinskog značaja jačanju crnogorske prenosne mreže, neophodne za

maksimalnu iskorišćenost planiranog podmorskog HVDC voda između Italije i Crne Gore, što će takođe

doprineti još intenzivnijoj trgovini električnom energijom u regionu jugoistočne Evrope. Pregled

planiranog razvoja crnogorske proizvodnje električne energije i prenosa do 2020, predstavljeni su na

slici ispod.

Prikaz 2.1 – Planirana crnogorska prenosna mreža do 2020 uključujući nove elektrane.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Ukupan period trajanja projekta uključuje sledeće faze:

o

o

o

o

o

o

Izbor adekvatnog koridora za trasu dalekovoda. Ova faza je realizovana kroz (i) identifikovanje

potencijalnih alternativnih pravaca, (ii) procenjivanja date izvodljivosti i (iii) izbora najpovoljnije

izvodljive alternative.

Faza nacrta i planiranja. Ova faza dolazi u pripremi relevantne planske dokumentacije

uključujući tehničku i nacrtnu dokumentaciju kao i analizu aspekata životne sredine.

Faza konstrukcije.Aktivnosti unutar ove faze će podrazumevati izvođenje radova kao i instalaciju

neophodne infrastrukture i opreme.

Demontažni radovi na izabranim postojećim 110 kV i 400 kV dalekovodima . Ove aktivnosti će

uključivati demontažu postojećih stubova, temelja, faznih provodnika i izolatora kao i njihov

transport izvan zone projekta.

Operativna faza. Ova projektna faza će obuhvatiti operativne aktivnosti trafostanica i

dalekovoda, uključujući održavanje i kontrolu.

Dekomisija i zatvaranje instalacije. Ova faza će obuhvatiti mere za sanaciju i buduće korišćenje

prostora, kao i mere upravljanja uticajima na životnu sredinu tokom post-projeknog perioda.

Sve komponente od planiranih dalekovoda (stubovi, fondacije, provodnici, zaštitna užad i izolatori) kao

i trafostanice i svi njihovi elementi biće projektovani, proizvedeni, testirani i instalirani u skladu sa

uslovima 400 kV mreže u Crnoj Gori. Kompletna oprema mora biti projektovana i izgrađena na način

koji će obezbediti siguran rad u geografskim uslovima koji dominiraju u oblasti u kojoj će dalekovodi

biti izgrađeni, i pod različitim energetskim opterećenjima i naponima do kojih može doći tokom rada

prenosne mreže.

2.2 Tehnički opis projekta

Tehničke karakteristike dalekovoda

Predloženi dalekovod će se projektovati i graditi u skladu sa važećim nacionalnim propisima o

tehničkim pravilima za izgradnju dalekovoda sa nominalnom voltažom od 1 kV do 400 kV.

Polazna tačka predloženog dalekovoda je nova 400/110 kV trafostanica na lokalitetu Blato i Gorovići,

izgrađena na desnoj strani auto puta Budva – Tivat, u naselju Lastva Grbaljska. Odavde, predloženi

dalekovod nastavlja prema Cetinju i Čevu, prolazeći kroz deo istočnog ugla NP Lovćen. Ova sekcija

predloženog projekta, od Lastve do Čeva, uključuje dva paralelna dalekovoda. Jedan je dvostruki 400

kV DV koji će olakšati skretanje postojećeg 400 kV DV Trebinje (BiH) – Podgorica (MN) u novu

400/110/35kV trafostanicu u Lastvi Grbaljskoj. Drugi je 400 kV DV do Pljevalja. Od Čeva predloženi

dalekovod ide do Šavnika, prolazeći zapadno od Nikšića, blizu jezera Slano i Krupac (rezervoar HE

Peručića) i prolazi kanjon na reci Komarnici. Sekcija dalekovoda od Šavnika do Pljevalja prolazi istočno

od Žabljaka, kroz NP Durmitor, prelazeći preko kanjona reke Tare i nastavlja prema Pljevljima.

Završna tačka predloženog dalekovoda je postojeća trafostanica u Pljevljima.

Totalna dužina predloženog jednostrukog 400 kV dalekovoda od Lastve via Čevo do Plevalja biće

152.5 km, dok će dvostruki 400 kV DV od Lastve do Čeva biti 36.1 km. Totalna dužina novih

dalekovoda predloženih projektom biće 188.6 km.

Pregled osnovnih parametara predloženog DV predstavljen je u sledećoj tabeli.

Tabela 2.1 – Osnovni tehnički parametri predviđenog dalekovoda sa komponentama

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Parameter

Nominalna voltaža

Karakteristike

400 kV

Tip stuba

čelik-okovan, pocinkovan, jednostruki i dvostruki samonoseći stubovi sa

provodnicima i to dva po fazi sa dvostrukom zaštitnom užadi.

Temelj • Tipičan, poseban, ojačan armirani oslonac, u zavisnosti od projekta i

geomehaničkih parametara zemljišta

• Ojačan beton: vrsta betona u skladu sa vežećim opisima.

• Zaštita od korozije i drugih elemenata.

Provodnik • Broj po fazi: 2

• Materijal: ACSR tip sa tipičnim x-presekom od 490/65 mm 2


• Maksimalno radno opterećenje:u skladu sa važećim regulativama i

uputstvu proizvođača

Dvostruka zaštitna užad u horizontalnoj konfiguraciji:

• Prva: Alumoweld užad dijametra od 126.1 mm 2 , oznake AWG 19 N O 9

Druga: užad sa optičkim kablovima, OPGW sa 48+48 kablova

Izolatori • Dva tipa izolatora kapni i iglasti:

- Na liniji: Ojačana staklena izolaciona jedinica U 160 BS

- Na prijemniku: Ojačana staklena izolaciona jedinica U 160 BS

Uzemljenje stubova

• Tip izolatora: prema propisima i regulativama

• Specifični otpor zemljišta : Prema terenskim merenjima određenih lokacija i

korišćenju tipičnom za uzemljenje

• Materijal: Okrugli pocinkovani čelični kabel.

∅ 10 mm • Dimenzije: Minimalni prečnik ∅ 10 mm

Komplet armature • Materijal: toplo pocinkovani čelik

izolatora

Klimatski parametri • Pritisak vetra: 75/90 daN/m 2

Stubovi

• Dodatna težina zbog leda i snega: 1,6/2.5/4.0 x 0,18√d daN/m

• Spoljna temperatura: Maksimum: + 40 °С / Minimum: - 20 °С

Izgradnja stubova mora podržati bezbedan rad u svim radnim klimatskim uslovima, u odnosu na

korištene fazne provodnike, zaštitnu užad i komplete izolatora kao i planiranog vetra i dužine raspona.

Od zavisnosti od njihove pozicije u sistemu prenosa, tipovi stubova mogu biti:

- Zatezni stubovi, koriste se za prave DV sekcije

- Ugaoni( noseći) stubovi, koriste se kada DV menja pravac, i

U smislu njihove izgradnje, postojaće dve glavne vrste stubova koje se koriste u konstrukciji

predviđenog dalekovoda:

(i) Stubovi jednostruki 400 kV DV (“Y” – tip stuba). Ovaj tip će biti instaliran u DV sekciji od

Lastve do Brezne i iz Kosanice do Plevalja. Oni će se razlikovati po veličini u zavisnosti od

realnih uslova zemljišta i trase predela. Visina stubova biće u opsegu od 20 do 50 metara.

(ii) Stubovi dvostruki 400 kV DV i za kombinovane 110 kV i 400 kV DV (“barrel” tip ili semivertikalni

tip stuba).Tip stuba dvostrukog 400 kV biće upotrebljen za DV od Lastve do Čeva,

dok će kombinovani 110 kV i 400 kV stubovi biti upotrebljeni u DV sekciji od Brezne do

Kosanice. Visinski opseg stubova biće između 30 i 55 metara.

Stubovi će biti građeni sa čeličnim rešetkama (pogledati detalje ispod). Svaki stub imaće 4 podnožja i

pojedinačne temelje za svaki od podnožja, što znači 4 temelja za svaki stub. Broj provodnika i njihov

raspored za svaki tip stuba je:

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


- Za jednostruke stubove: 3 linije u horizontalnom pravcu, svaki sa 2-faznim provodnicima i 2 u

horizontalnom pravcu sa 1 provodnikom zaštitne užadi (jedna od linija za OPGW).

- Za dvostruke stubove: 2 kompleta (za svaki ugao stuba)sa 3 linije u vertikalnom pravcu, svaka

sa 2- faznim provodnicima, 2 u horizontalnom pravcu sa 1 provodnikom zaštitne užadi (jedna

od njih linija za OPGW).

Ukupan broj stubova po tipu i po DV sekciji kao i prosečna dužina raspona za svaku DV sekciju dati su

u sledećoj tabeli.

Tabela 2.2 – Broj stubova po tipu

Tip stuba

(pozicija u DV)

Zbir po

Tipu stuba

(pozicija u DV)

Tip stuba

(izgradnja)

Ukupno po

tipu stuba

(izgradnja)

zatezanje 284 jednostruki 400 kV

Ugaono opterećenje 58 (“Y” – tip)

Zatezanje 194 dvostruki 400 kV &

Kombinovani 110 kV / 400 kV

Ugaono opterećenje 47 (“barrel” tip) 241

342

Ukupan sa ugaonim

opterećenjem:

Ukupan sa

zatezanjem:

105

478

Ukupan broj stubova:

583

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Tabela 2.3 – Broj stubova po DV sekciji i prosečan raspon

Sekcija DV

Lastva - Čevo

Tip stuba

Dužina sekcije

[km]

Broj stubova po

sekciji

Prosečan

raspon

[m]

jednostruki 400 kV 35.2 km 113 310 m

dvostruki 400 kV 36.1 km 116 310 m

Cevo - Brezna jednostruki 400 kV 56.0 km 166 340 m

Brezna - Kosanica

Kombinovani 110 kV i

400 kV

41.0 km 125 330 m

Kosanica - Plevlja jednostruki 400 kV 20.3 km 63 320 m

Tipičan prikaz polja za različite tipove stubova izložen je u sledećoj tabeli. Ova površina zemljišta bi

morala biti trajno stečena, kako bi se obezbedio bezbedan rad i održavanje predloženog dalekovoda.

Tabela 2.4 – prikaz prostora za stubove

Tip stuba

Tip stuba (dizajn)

(pozicija u DV)

zatezanje

Ugaono opterećenje

Prikaz prostora [m 2 ] Prikaz prostora [m 2 ]

Jednostruki 400 kV

(“Y” – tip) 80 m 2 115 m 2

Dvostruki 400 kV &

Kombinovani 110 kV / 400

kV

(“barrel”tip) 135 m 2 190 m 2

Prikaz 2.2 – Tipičan jednostruki 400 kV DV tip stuba i njihove osnovne karakteristike

Tipičan stub sa zatezajem za

jednostruki 400 kV DV

Tipičan ugaoni noseći stub za

jednostruki 400 kV DV

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Prikaz 2.3 – Tipični dvostruki 400 kV DV kao i kombinovani 400 kV & 110 kV stubovi

Tipičan stub sa zatezanjem za

dvostruki 400 kV DV i

kombinovani 400kV & 110 kV DV

Tipičan ugaoni noseći stub za

dvostruke 400 kV DV i

kombinovane 400kV & 110 kV DV

Temelji

Temelji dalekovoda biće izgrađeni od armiranih betonskih blokova.Tip betona treba da obezbedi

uslove za postavljanje normalnih temelja i moraju biti pogodni za specifične nosivosti terena. U slučaju

slabe nosivosti terena na pojedinim mikro-lokacijama i na osnovu geotehničkih istraživanja, relevantna

specifična rešenja biće dizajnirana i konstruisano rešenje.

Konačna rešenja u odnosu na vrste podloge za svaku pojedinačnu lokaciju stuba, zavisiće od

geotehničkih istraživanja.

Uzemljenje

U kontekstu bezbednosti i zaštite na radu (smanjenje efekata od strujnog udara, itd) poseban akcenat

će biti dat stubovima uzemljenja. Ovaj postupak bi trebalo da bude sproveden u skladu sa zahtevima

tehničkih propisa.

Uzemljenje stubova dalekovoda biće učinjeno instalacijom dva prstena oko svakog temelja stuba,

materijala FeZn, cevi od Ǿ 10mm. Ova dva prstena su povezana međusobno kao i sa metalnom

konstrukcijom stubova. U slučajevima kada uzemljenje mora biti ojačano (odnosi se na tipove

zemljišta smanjene provodljivosti), ojačanje se pravi dodavanjem dva postolja (produžetka) od FeZn

cevi ili FeZn traka do psotojećih prstenova svakog temelja stuba. Konačno, za lokalitete sa specifičnim

zahtevima uzemljenja (u praksi – blizu kuća ili zgrada), dodatna FeZn cevasti prsten je instaliran oko

celog temelja stuba, otprilike na 1 metar udaljenosti od postojećih prstenova i dubini od 0.8 do 1.0

metra.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Fazni provodnici

Za fazne provodnike planiranog dalekovoda, u skladu sa trenutnim konceptom za ovu vrstu

dalekovoda u Crnoj Gori, provodnici ACSR će se koristiti sa normalnim presekom od 490/65 mm2. Dva

provodnika po fazi planirani su na medjusobnoj udaljenosti na više od 500 mm.

Izolatori

Predloženi dalekovod će pripadati mreži sa direktno uzemljenom neutralnom tačkom i stepenom

izolacije zbog čega će izdržati nominalni impuls munje napona 1425 kv.

Izolatori koji se koriste biće tipa odobrenog za takve linije sa odgovarajućim načinom uklapanja i

koristiće se za rane tipove lančano vezanih izolatora.

2.3 Konstrukcioni radovi na dalekovodu

Prevozna sredstva koja će se koristiti za prevoz stubova do mesta za postavljanje uglavnom će zavisiti

od konfiguracije terena. Generalno, kamioni ili teški traktori će se koristiti. Upotreba helikoptera nije u

planu.

Postojeći prilazni putevi stubovima koristiće se gde god je to moguće. Tako, kombinacija prilaznih

opcija će se koristiti; upotrebom postojećih puteva i staza kako bi se dozvolio prilaz lokacijama za

konstrukciju i pravljenjem novih staza ukoliko je to neophodno. Pristupni putevi biće pripremljeni

upotrebom standardne teške mašinerije, uglavnom buldožera, unapređujući postojeće puteve kako bi

zadovoljili potrebe konstrukcija i pravljenjem novih puteva. Jednom kada su konstrukcije završene,

održavaće se pristupni putevi u cilju održavanja izgrađenih objekata. Bilo koji put oštećen tokom

radova biće unapređen u bolje stanje od prvobitno zatečenog.

Podstrukture stubova (segmenti čeličnih žica) biće unapred sastavljenji u pogodnom mestu projekta i

prenošeni do mesta postavljanja u delovima. Ovi segmenti će zatim biti postavljeni na predviđenim

mestima kako bi se završilo postavljanje potpunog stuba. Za lokacije sa teškim pristupom, unapred

izrađeni delovi biće manji i u skladu sa tim, broj delova biće veći. Postojaće otprilike četiri projektna

kampa duž predložene trase izgradnje dalekovoda. Sklapanje stubova i zone za odlaganje biće na

svakih 3-5 km sekcije (11-12 stubova približno), što dovodi do približno 40 privremenih zona za

odlaganje ukupno. Zona za svako odlaganje stubova je približno 100 x 50 m. Oni će biti pod

obezbeđenjem ali ne i ograđeni. Proces sklapanja je takav da se material za nekoliko stubova donese

na teren, tu se sklapa i kao takav odvozi na mesto konstrukcije. Prosečna dužina vremena provedenog

u jednoj zoni sklapanja je pribiližno dve nedelje.

Za pripremne radove (uglavnom konstrukcije pristupnih puteva) postojaće maksimalno 3 tima koji

rade paralelno, gde svaki tim broji 10 radnika.

Tipična zona zemljišta koja će biti permanentno stečena za svaki od stubova data je u tabeli 2.4 u

sekciji 2.2 iznad. Za svrhe konstrukcije, radna zona svakog od stubova DV biće oko 1,000 m 2 , do

2,500 m 2 za ugaone stubove i približno 6,000 m 2 za mesta sa vitlom koji će se koristiti za uvlačenje

provodnika na svoje mesto između stubova. Po završetku građevinskih radova, ostatak radnog

prostora će biti obnovljen i vraćen u svoje prvobitno stanje. Svim prethodnim oblicima poljoprivredne

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


aktivnosti ili drugih tipova korištenja zemljišta može se nastaviti nakon konstrukcije dalekovoda i

tokom njihove operativne faze.

Konstrukcija stubova duž linije DV razlikuje se uglavnom po načinu pristupa strukturi terena. Prosečno

vreme konstrukcije jednog stuba, kalkulisano sa jednim timom za konstrukciju, sastoji se od:

- Vremena za pripremu temelja (iskopavanja i postavljanje betona),

- Vremena konstrukcije stuba (sklapanje i podizanje), i

- Vremena za postavljanje električne opreme

Prosečno vreme za konstruisanje svakog stuba, tj. za 4 temelja, je 1 stub dnevno po iskopavanju i 1

stub dnevno za radove sa betonom. Vreme postavljanja betona uključuje pola dana za pripreme

armature i pola dana za radove sa betonom. Ojačane čelične konstrukcije biće dostavljane kamionima

ili teškim traktorima, dok će se beton prevoziti kamionima sa već pripremljenim betonom u kamionskoj

mešalici . Jedan tim radnika obuhvata 15 osoba. Tipičan ukupan broj timova koji će raditi u isto vreme

na DV je 10.

Prosečno vreme montiranja električne opreme je 4 – 5 km mesečno, što je ugrubo dovoljno, kao

prosek, za 1.7 stubova dnevno. Broje pojedinačnih članova tima je 30, dok je ukupan broj timova koji

rade na trasi 3.

Kao rezultat svega navedenog, prosečno ukupno vreme za konstrukciju stuba može se proceniti na

7.2dana, i uključuje:

• 2 dana pripremnih radova

• 2 dana za konstrukciju temelja (jedan dan za iskopavanja i jedan dan za radove na

postavljanju temelja)

• 1.5 dana za podizanje stubova

• 1.7 dana za elektromehaničke radove

Pojedinačan broj radnika bi bio 67 i maksimalan broj radnika koji u isto vreme rade duž trase

dalekovoda 201.

Gornja kalkulacija je data za procenjeno vreme konstrukcije u period od 4 godine (48 meseci).

Procenjen prosečan vrbroj radnih dana godišnje je 180.

Broj dana za svaki tip konstrukcije tokom predviđenog preioda konstrukcije od 4 godine je sledeći:

(i) Pripremni radovi: 396 dana tokom 4 godine

(ii) Postavljanje temelja: 414 dana tokom 4 godine

(iii) Podizanje/konstrukcija stubova: 306 dana tokom 4 godine

(iv) Električni radovi: 342 dana tokom 4 godine

Presečan broj punjenja kamiona sklopljenom opremom je 12, odnosno:

- 3 punih kamiona za unapred pripremljen beton (mešalica),

- 5 punih kamiona za strukture stubova,

- 2 puna kamiona za opremu, alate, materijale, itd.

- 2 puna kamiona za električnu opemu (osim za provodnike koji će se transportovati u velikoj

buradi i specijanim teškim vozilima).

Dnevni broj kamiona po jednom tornju je 3 - 4. Ipak, sav materijal će biti dovožen u ciklusima, ne

kontinuirano, dako da će se desiti situacije gde će se sklapati strukture stubova u isto vreme, takođe i

alati i električna oprema, i u takvim slučajevima maksimalan broj kamiona po zoni odlaganja i

sklapanja biće 8 i 10 dnevno. Obzirom da su uglavnom dva mesta konstrukcije duž određene sekcije

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


koja rade paralelno maksimalan broj kamiona po jednom kampu bio bi 12 i 15 (mogućnost da se

maksimalan broj kamiona zadesi na oba lokaliteta je veoma mala).

Provodnici će biti nanizani pomoću specijanih vučnih i specijalnih mašina za razbijanje.

U slučaju da dalekovod prelazi preko nekih objekata ili entiteta u prirodi, zahtevi uklopljeni u gornje

regulative biće poštovani. Ovo se odnosi na propisane bezbednosne visine i razdaljine kako je to

predstavljeno u sledećoj tabeli. Ovo su minimalne udaljenosti koje dozvoljavaju bezbedan rad, od

objekta ili entiteta u prirodi do najbližeg naelektrisanog provodnika (kabla) dalekovoda.

Tabela 2.5 – Bezbedne visine i razdaljine za 400 kV dalekovode

entitet / stanje zemljišta

Bezbedna visina

[m]

Bezbedna

udaljenost

[m]

Nepristupačna mesta

(kanjoni, stene, neplovne reke,

močvare, itd.) 6 5

Mesta pristupačna za vozila 8 7

Šume i drveće 5 5

Nenaseljena mesta 9 NA

Objekti (nepristupačni delovi,

krov, dimnjaci itd. 5 5

putevi (lokalni / regionalni /

autoputevi) 9 12 / 12 / 42

Konstrukcije mostova 7 7

Gasni ili naftni vodovi 10 10

Eletrična mreža pruge 14 17

Visokovoltažni vod 4.5 3.0

Niskovoltažni vod 4.5 4.0

Izvor: Regulative tehničkih karakteristika za konstrukciju dalekovoda određene voltaže 1kV do 400 kV

U procesu konstrukcije predviđenog dalekovoda, nema planova za otvaranje novih instalacija za

eksploataciju mineralnih ruda. Zbog prirode materijala i potrebe za preciznim konstrukcionim

radovima, beton za kontrukciju temelja stubova biće naručen od licenciranog proizvođača. Na svakoj

pojedinačnoj lokaciji stuba, pre postavljanja betona, postoji veoma senzitivna faza određivanja mesta

težišta stuba gde se nalaze konekcije za čelične delove stuba i njihovo precizno vertikalno

pozicioniranje zavisi od elemenata težišta.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Prikaz 2.4 – Konstrukcija i instalacija infrastrukture jednostrukog 400 kV dalekovoda

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Prikaz 2.5 – Konstrukcija i instalacija infrastrukture dvostrukog dalekovoda

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


2.4 Pristup konstrukcionom mestu stubova dalekovoda

Pristup radovima će se dobiti gde god je to moguće iz postojećeg magistralnog puta mreže. Upotreba

određenih nekategorisanih puteva će takođe biti potrebna. Oni nekategorisani putevi koji se mogu

koristiti biće identifikovani u narednim fazama projekta i tokom pripreme glavnog projekta tehničkog

dizajna. Informacije o proceni zahteva o prevozu vozilima za izgradnju dalekovoda prikazan je u tabeli

ispod:

Aktivnosti transporta

Procenjene potrebe transporta

vozilima za potrebe

konstrukcije

Spremna smesa betona 1,749

DL elementi 2,915

DL električna oprema 1,166

Oprema i material za konstrukciju 1,166

DL provodnici i oprema za postavljanje 105 *)

*)

Zasnovanim na broju “po ugaonom stubu”, gde će se radovi vinklom obavljati. Zahtev za dodatnim vozilima može biti aktuelan

u zavisnosti od uslova duže trase.

Unajmljeni ili trajno nabavljeni kamioni sposobni da nose teške dizalice i ostalu tešku mašineriju i

vozila, potrebni su za izgradnju svakog stuba. Kameni putevi ka svim sekcijama gde će biti postavljeni

ugaoni noseći stubovi su prednost , odnosno gde će se koristiti oprema sa vinklom. Postavljanje

zaštitnih mreža može biti upotrebljeno u nekim kritičnim oblastima ali nije pogodno na strmim

padinama (predeli planina, kanjoni, itd.) ili tokom vlažnih vremenskih uslova.

Kombinacija pristupnih opcija će morati da se razmotri uključujući i najbolju iskorištenost postojećih

puteva i staza kao i stalnih i privremenih staza koje dozvoljavaju pristup mestu konstrukcije sa

najmanjim uticajem na okruženje. Generalno govoreći, sledeći principi biće uzeti u obzir radi

definisanja putanja novih stalnih i privremenih puteva:

• Najveća moguća korist od postojeće mreže auto-puteva- mostova, puteva i staza.

• Iako se preferira upotreba postojećih puteva, upotreba prilaza kroz privatne posede biće

izbegavana gde god je to moguće zbog bezbednosnih razloga kao i uznemiravanja. Gde je

pristup ovakvim putevima neizbežan, prikladan ugovor sa vlasnicima će biti potpisan u vezi

pristupa.

• Trajne kamene pristupne staze ugaonim stubovima se preporučuju u svim mogućim

neproblematičnim zonama jer će koristiti u budućim operativnim i akcijama održavanja.

• Količina novih trajnih staza biće minimalizovana u svim za okruženje problematičnim

područjima po bilo kom osnovu kao i zaštićenim zonama.

• Više privremenih puteva će biti korišteno na mestima gde bi upotreba regularnih puteva

izazvala pometnju javnog saobraćaja.


Sledeći principi će se koristiti radi definisanja pristupa u zonama poljoprivrednih dobara:

• U poljoprivrednim zonama obično je moguće iskoristiti mrežu postojećih puteva i prilaz mestu

konstrukcije privremenim stazama koje se spajaju sa postojećim putevima

• U poljoprivrednim zonama koristiće se privremene staze i zemljište će biti vraćeno u

prvobitno stanje nakon izgradnje, osim ukoliko nije postignut sporazum sa vlasnicima oko

neophodnosti trajnog puta za generalan pristup zemljištu.

• Pristup kroz farme biće dogovoren sa vlasnicima i ako je neophodno duže staze će biti u

upotrebi radi izbegavanja ulazaka na privatne posede.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Sledeći principi biće korišteni radi definisanja prilaznih puteva u osetljivim kao i u zaštićenim

oblastima:

• Pristup kroz zaštićene zone biće definisan pažljivo. Planovi će biti pripremljeni da ukažu kako

adekvatno smanjenje značajnih efekata može da se postigne.

• Teška mašinerija i vozila neće biti korišćena tokom sezone parenja ptica.

• Sve staze kroz šumske zone biće projektovane tako da se izbegne seča drveća gde god je to

moguće.

• Postojeće staze će se koristiti u šumskim zonama gde god je to moguće.

• Staze mogu biti trajne u šumskim zonama, po potrebi, tamo gde nema ekološkog, hidrološkog

ili ili šumskog narušavanja. Ovo će biti dogovoreno sa kompetentnim vlastima.

• Prelazak vodenih tokova vozilima biće zabranjen.

• Neće biti ostavljanja tragova staza kamiona za konstrukciju blizu reka i rečnih prelazišta.

2.5 Demontiranje postojećih 110 kV i 400 kV dalekovoda

Projekat predviđa demontiranje sledećih:

• Postojećeg 400 kV DV Podgorica – Trebinje (BiH) kod Čeva, na delu gde će biti presečena i

preusmerena na novu trafostanicu u Lastvi. Ovaj segment je 6.0 km dugačak. Radovi na ovom

DV uključiće demontiranje 17 stubova (“Y” – tipa) i priključnih temelja kao i električne

opreme.

• Postojeći 110 kV DV Žabljak – Pljevlja, na sekciji između Njegovudja i Kosanića. Ova deonica

je 21.5 km duga. Radovi na ovom DV uključivaće demoniranje 40 stubova (“portal” – tipa) i

priključnih temelja kao i električne opreme.

Radovi rušenja će uključiti demontiranje postojećih stubova, delove konstrukcije postojećih stubova,

faznih provodnika i izolatora kao i njihov transport van zone radova.

Eventualna ponovna upotreba ovih elemenata biće razmatrana od strane CGES. Druge opcije

uključuju mogućnost da ovi delovi budu ponovno reciklirani u mestima za reciklažu autorizovanih

kompanija za reciklažu.

Pre početka demontiranja provodnika, bezbednosne mere biće preduzete na mestima kao što su

putevi i sekcije trasa vozova koje se ukrštaju. Ovo može da obuhvati postavljanje skela i zaštitne

mreže ili drugih specifičnih odgovarajućih mera zaštite. Demontiranje provodnika može započeti samo

nakon implementacije potpunih bezbednosnih mera.

Radovi na demontiranju standardnog 110 kV stubova su 3 stuba po danu, dok je za standardni 400 kV

stub to 1.5 stuba po danu. Demontaža svakog čeličnog stuba biće predstavljena na poedinačnoj

osnovi sa svim tehničkim i merama očuvanja prirodne sredine kao i bezbednosnim merama:: (i)

lokacija stuba, (ii) stanje zemljišta, (iii) moguća zona konstrukcije oko stuba, (iv) okružujuće privatne

svojine i druge prepreke (v) uticaj na životnu sredinu. Nakon pregleda gore navedenih stavki svaki

stub biće demontiran u kontrolisanom režimu:

• Spuštajući ga na jednu od strana, ili

• Rasklapajući sekcije stuba koristeći prikladnu mašineriju (ukoliko gore navedeno nije moguće).

Svaki stub biće razdvojen na manje delove i uklonjen sa mesta kontrukcije na reciklažu.

Demontirajući radovi će takođe uključivati i rušenje postojećih temeljnih osnova i restauraciju

zemljišta koje je bilo pod ovim temeljima. Generalno, svaki temelj biće izložen radovima iskopavanja

do 1.0 metra od visine zemljišta. Beton i čelik iz postojećih temelja biće lomljen na manje delove i

uklonjen sa mesta. Nasipni radovi će biti preduzeti kako bi se prekrile rupe od temelja.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Radovi na rekultivaciji zemljišta, uključujući organizovanje radova na menjanju oblika zemljišta u

zonama gde će demontaža biti izvođena mora se implementirati u cilju ostvarenja prihvatljive

restauracije prostora kaoi i restauracije pristupnih puteva.

2.6 Započinjanje radova

Početak radova će uključivati procenu parametara i performansi instalirane opreme i stepen njene

usklađenosti sa tehničkim specifikacijama, sa ciljem obezbeđivanja sigurnog i bezbednog

funkcionisanja dalekovoda, uključujući i njegovu usklađenost sa zahtevima za zaštitu životne sredine.

Testiranje će biti izvršeno kao i operativnost različitih komponenti.

2.7 Operativnost i održavanje

Projekat će biti namenjen za kontinuiranu operativnost (24 sata dnevno, 7 dana u nedelji) u zavisnosti

od režima i parametara nacionalne i regionalne mreže za prenos električne energije.

Od početka rada, dalekovod će raditi bez stalnog prisustva osoblja.

Održavanje predloženih dalekovoda će se vršiti od strane CGES i biće realizovano u skladu sa

nacionalnim zakonodavnim uslovima iz podzakonskih akata o tehničkim standardima za rad i

održavanje elektro-energetskih sistema. Detaljne aktivnosti održavanja biće postavljene u CGES

planovima za održavanje predloženih dalekovoda. Ove aktivnosti mogu da uključe inspekcije linije,

fotografije stubova, buduće nadogradnje, itd

Stubovi dalekovoda često zahtevaju zaštitno farbanje 10-15 po podizanju, u odnosu na radne uslove.

Farbanje rešetkastog stuba je timski zadatak. Tim od 3 ili 4 radnika će ofarbati 35 m visok stub DV za

3–4 sata, ili 2 stuba dnevno. Za većinu slučajeva, aplikacija se vrši valjkom ili ovalnom četkom, ili

mustrom. Boje koje sadrže olovo neće biti korištene u aplikaciji.

Generalno govoreći , radovi održavanja obuhvataju redovno održavanje, vizuelne inspekcije i rutinske

godišnje poslove održavanja i remonta ( detaljan pregled i otklanjanje eventualnih grešaka ).

Vizualna inspekcija biće sprovedena dva puta godišnje i propraćena izvesnim akcijama u pojedinačnim

sekcijama/ili na stubovima, kao što je zamena izolatora, mostova, zatezanje potisnih sajli,

popravka/zamena rešetaka stubova, itd. Vozila sa pogonom na sva četiri točka i manji kamioni biće

korišteni u te svrhe. Remonti se rade jednom za tri do pet godina. Oni mogu da zahtevaju upotrebu

kamiona i teških traktora. Remonti uključuju fizičku inspekciju svakog stuba uklanjanje svih

registrovanih grešaka na stubovima DV i elektro opremi (kratak spoj, erozija zemljišta, oštećenja

uzemljenja, itd.)

Putevi pristupa održavanju mogu uključivati:

- Pristup mestu – koristeći pogodna vozila za takve puteve.

- Oštećenja od oluja - koristeći pogodna vozila za takve puteve.

- Oštećenje provodnika – pristupni zahtevi za opremom nizanja provodnika.

Kao takvo, održavanje 400 kV dalekovoda zahtevaće pristup različitim kategorijama vozila različitih

veličina. Ova vozila mogu koristiti javne puteve kao i one pristupne staze koje se više ne koriste u cilju

završetka radova na konstrukciji. Operativni promet vozila biće veoma kratak i nikakvi značajni efekti

zagušenja saobraćaja na javnim putevima nisu predviđeni.

Prema CGES praksi, svi dalekovod ( posebno DV specijalno visoke voltaže, odnosi se na 220 kV i 400

kV DV) moraju imati pristup radi održavanja/ili radova popravki 365 dana/godini, ukoliko je moguće.

Ako ovo nije moguće, obzirom da je ovo severni deo zemlje gde su klimatski uslovi tokom zime

otežani tada je cilj omogućiti što je više moguće dana u godini pristup DV trasama preko javnih

puteva. Prevoz dobara i radnika koristeći helikoptere može biti opcija, ali samo u ekstremnim

situacijama, zbog sledećih razloga:

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Kada određeni sektori nemaju pristup putevima oni su obično nepristupni helikopterima

takođe (zbog snežnih oluja, jakih vetrova, itd.).

• Upotreba helikoptera za DV održavanje predstavlja značajne finansijske troškove jer CGES

nema helikopter/e u svom vlasništvu. U takvim okolnostima, dostupnost helikopterima ukoliko

bi se to smatralo neophodnim može biti zadatak sam po sebi.

2.8 Demontiranje i zatvaranje 400 kV dalekovoda

Eventualna konačna terminacija operativnosti može zahtevati demontiranje infrastrukture i opreme pri

njenom prestanku funkcija iz zona koridora DV. Lokacije će biti subjekat restauracije i ponovnog

vraćanja u uslove pre podizanja DV, u što je većoj meri to izvodljivo.

Najveći deo opreme sistema može biti recikliran ili ponovno korišten i može se ponuditi drugim

licenciranim kompanijama.

2.9 Trafo stanice

Projekat uključuje aktivnosti za konstrukciju nove trafostanice u Lastvi Grbaljskoj i unapređenje

postojeće trafostanice u Pljevljima kako bi se omogućilo da započne sa novim oblikom rada kao 400

kV DV.

2.9.1 Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj

Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj biće locirana na levoj strani glavnog puta koji vodi od Tivta do

Budve (M2 – Jadranska magistrala) na visini između 10 i 60 m iznad nivoa mora. Obzirom da je dobro

zaštićena od puta, ova zona se delom prostire na ravnom tlu zvanom Blato i delom se proteže do

udignute oblasti na svom severo-zapadu zvanom Gorovići.

Ova lokacija će takođe biti pogodna za HVDC razvodnu stanicu koja bi služila da poveže planiranu

podvodnu HVDC liniju između Italije i Crne Gore sa novim trafostanicama i time sa crnogorskom

prenosnom mrežom. HVDC tehnologija koristi se za prenos energije na velikim distancama kao i da

omogući spajanje razdvojenih sistema koji pripadaju različitim zemljama. HVDC razvodna stanica i

priključena oprema nisu deo projekta dalekovoda i zbog toga socijalni i uticaj na životnu sredinu koji

se tiče HVDC objekata ostaje subjekat posebnog ESIA.

Prostorna organizacija lokacije

Pristup lokaciji sa glavnog puta (M2 –jadranska magistrala) omogućen je postojećim putem koji se

priključuje na glavni. Interna mreža puteva biće omogućena do lokacije u zavisnosti na adaptirana

tehnološka rešenja i opreme neophodne za postrojenja. Govoreći o zemljištu, lokacija će biti podeljena

na:

• Tehničke infrastrukturne zone (TS i CS) – 20.44 ha

• Infrastrukturno zelenilo – 11.22 ha

• Zelene površine za sanaciju – 8.0 ha.

Lokacija će uključivati četiri urbane parcele kao što je to predstavljeno u sledećem:

(i) Urbane parcele 1 sa totalnom zonom od 8 ha. Ova oblast je zamišljena kao privremena radna

zona i u osnovi za konstrukcione pripreme. Cela parcela će biti sanirana nakon završetka

radova. Nikakvi konstrukcioni radovi niti postavljanje opreme neće biti dozvoljeni u ovoj zoni.

(ii) Urbana parcela 2 sa totalnom zonom od 11.55 ha. Na jednom delu ove parcele, predviđeno je

skladište sa ukupnom konstrukcionom zonom od 2,541m 2 . Preostali deo parcele je planiran da

bude prekriven zelenilom.

(iii) Urbana parcela 3 sa totalnom površinom od 8 ha, predviđena za konstrukciju razvodne stanice

i unutar njene granice plan za administrativnu zgradu koji je opcioni. Ukupna zona

konstrukcije je 4,000 m 2 . Zgrada razvodne stanice bila bi visoka do 24 m.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


(iv) Urbana parcela 4 sa ukupnom površinom od 11.25 ha, predviđena za trafostanicu i unutar

granica zone planova za CGES administrativnu zgradu čiji planovi su opcioni.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


310 m

Substation site

535 m

Converter site

630 m

Warehouse

to Tivat

Temporary working area

(restored upon

construction completion)

Main road

Budva - Tivat

458 m

to Budva

Prikaz 2.6 – Prostorna organizacija TS i Razvodnog postrojenja

izvor: Detaljan prostorni plan (DSP) za koridor dalekovoda, Ministarstva održivog razvoja i turizma, jul 2011

Tehniči opis trafo stanice

Residential

properties

Nova trafostanica u Lastvi Grbaljskoj biće konstruisana kao 400/110/35 kV trafostanica. Glavni

transformatori su 400 kV i 110 kV, dok je 35 kV dodat u cilju pomoćnog snabdevanja glavnih uređaja,

kao i doprinosu kvalitetu snabdevanja električnom energijom do lokalnih mesta i bliskih zona.

Biće instalirana dva 400/110 kV transformatora i jedan 110/35 kV u prvoj fazi realizalice projekta (za

konačnu fazu planirana su dva 110/35 kV transformatora). Zaštita izlivanja ulja u podzemne vode iz

transformatora biće instralirana i uključivaće ulje / cisternu za olujne vode, postavljenu ispod

transformatora energije na betonskoj osnovi,a istim kapacitetom veličine najveće transformatorske

jedinice. Postojaće 400 kV oprema razvodnog uređaja sa ukupno 12 polja: 2 400/110 kV polja za

transformatore, 2 polja za konekcije od HVDC razvodnog postrojenja, 2 polja za naknadnu opremu, 5

DV polja (3 planirana DV 1) u prvoj fazi i 2 slobodna polja za finalnu fazu) i spojno polje. Takođe, biće

instaliran i 110kV razvodni uređaj sa ukupno 16 polja: 2 trafo polja 400/110 kV, 2 trafo polja 110/35

1) New DL to Pljevlja, and cut/diverted existing DL to Trebinje and DL to Podgorica

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


kV (jedno za transformator u prvoj fazi), 11 DV polja bays (tri polja za postojeći DV koji treba da se

urade u prvoj fazi, i 8 slobodnih polja DV daljeg razvoja) i spojno polje . Svi razvodni uređaji biće za

spoljnu upotrebu, konstruisanim da podrže lokalne vremenske uslove. Neophodni javni poslovi biće

neophodni za pripremu betonskih montažnih delova za podršku opremi razvodnih uređaja i sabirnica.

Postojeća 400 kV DV Trebinje - Podgorica biće presečena kod Čeva i preusmerena na TS. Slično tome,

postojeća 110 kV i 35 kV DV Budva - Tivat će takođe biti presečena i preusmerena na trafostanicu.

Mere protivpožarne zaštite biće projektovane i izgrađene tokom konstrukcije trafostanica. Ove mere će

sadržati

(i) pasivne bezbednosne mere protiv požara u smislu prikladne selekcije opreme i materijala, u skladu

sa protivpožarnim standardima za bezbednu udaljenost objekata, prikladnu organizaciju lokacije u

smislu protivpožarnih zona , itd. i

(ii) aktivne protivpožarne mere kao što je mreža hidranata, protivpožarnih sirena i alarma, sredstava

za gašenje požara itd.

Lokacijska zona trafostanice kao i razvodnog postrojenja biće zaštićene od neautorizovanog ulaza

bezbednosnom ogradom.

Radovi na konstrukciji trafostanice

Konstrukcija 400/110 kV trafo stanice je intenzivna i kompleksna operacija. Zahteva koordinaciju

dostave različite i brojne opreme, poslova i aktivnosti, i u skladu sa koordinaciojom različitih brojnih

dobavljača i različitih izvođačkih timova. U normalnim uslovima, radovi na izgradnji trafostanice

veličine 400/110 kV Lastva Grbaljska traju otprilike 3 godine. Prvi šestomesečni period je uglavnom

posvećen pripremama za izgradnju, neophodnim administrativnim poslovima i procedurama kao i

postavljanju kancelarija za osoblje i zaposlene, itd. Sledeći radovi na izgradnji mogu biti podeljeni u

dve grupe: javni radovi i elektromehanički radovi.

Javni radovi će obuhvatati:

• Radove izgradnje pristupnih puteva

• Radove na zemlji (iskopavanje, usitnjavanje, nivelisanje i odvodnjavanje), i

• Radovi na konstrukciji i podizanju temelja, objekata (uključujući sve instalacije elektro,

vodovod, grejanje, klimatizacija, ventilacija), protivpožarnog sistema i bezbednosnih mreža.

Elektro-mehanički radovi će obuhvatati:

• Postavljanje uzemljenja

• ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad glavne /primarne opreme (spojnica,

transformatora i komandnih sklopki)

• ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad sekundarne opreme (zaštitne, signalne,

telekomunikacionih sistema), i

• ugradnju, instaliranje, testiranje i puštanje u rad pomoćne prateće opreme(LV AC napajanje,

DC napajanje, mobilni generatori, oprema za nadzor, itd).

Raspored radova za 400/110 kV TS Lastva Grbaljska je ukratko opisan ovde.

Prvi akcija će biti izgradnja prilaznog puta do trafostanice. Lokacija je veoma blizu glavnog puta od

Budve do Tivta i radovi na prilaznom putu se ne smatraju značajnim ili tehnički zahtevnim ali putevi

na, i oko, gradilišta bi trebalo da se izgrade. Potrebno iskopavanje i uklanjanje viška zemljišta će

uslediti, sa dve svrhe:1) radi nivelisanja zemljišta, i 2) radi uklanjanja površinskog sloja zemljišta, radi

instalacije sistema uzemljenja za čitavu zonu trafostanice kao i izgradnje sistema za odvodnjavanje.

Nakon ovoga, sledeći radovi su na mrežama kao i betonski radovi za temelje objekata, temelje

uklopne opreme kao i nosače transformatora. U ovom segmentu posla, biće dostavljena oprema

(transformatori, razvodni uređaji, odvodnici prenapona, spojnice, itd.) i spoljni elektro-mehanički

radovi takođe će biti izvođeni, dok će se javni radovi sprovoditi u postavljanju objekata i radova na

priključnim instalacijama unutar ovih objekata. Unutrašnja elektro oprema dostaviće se u završnoj fazi

i nakon instalacije, testiranja i konačnog puštanja u rad celokupne elektro-mehaničke opreme

(uključujući i sisteme zaštite, telekomunikacione sisteme, rezervene i instalacije dodatne opreme, itd.).

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Izvođačka radna snaga je otprilike distribuirana na 55% za javne radnike 45% za elektro-mehaničke

radnike. Ukupan totalni zbir 2) radnika na konstrukciji (za sve profile radne snage, odnosi se i na

inženjere, građevinske radnike i radnike) je 45, od čega 25 radnika na javnim poslovima i radnika za

elektro- mehaničke radove. Maksimalan broj radnika prisutnih na gradilištu u isto vreme desiće se

tokom prve polovine druge godine radova, kada će ukupan broj od 70 radnika biti prisutan. Minimalan

broj radnika prisutnih na gradilištu se dešava dokom druge polovine treće godine gradnje kada će 15

radnika biti prisutno u isto vreme na gradilištu.

Teška mašinerija koja će biti korištena za konstrukcije na gradilištu uključivaće buldožere, viljušare,

kopače, usitnjivače, kranove, buldožere sa valjkom, itd.

Za potrebe transporta, uglavnom normalni (standardni) kamioni biće upotrebljeni, i samo u

specijalnim slučajevima će teški teretni kamioni biti korišćeni (verovatno 4 puna kamiona - 2 za

400/110kV transformatore i 2 za 110/35kV transformatore). Za standardne isporuke, totalna

upotrebljenost je procenjena na približno 700 punjenja kamiona za potrebe elektro-mehaničkih

radova. Broj punjenja kamiona za civilne radove biće određen tokom pripremne faze glavnog

tehničkog nacrta, ali je trenutno procenjen da bude u opsegu od 3,000 i 4,000 tovara za ceo

konstrukcioni period.

2.9.2 Proširenje postojeće trafo stanice u Pljevljima

Postojeća 400 kV TS Pljevlja locirana je na levoj strani glavnog puta koji vodi od Djurdjevica Tara –

Plevlja (R-6). TS je povezana sa lokalnom termoelektranom (TPP) Plevlja.

Proširenje neće zahtevati konstrukcije van sadašnje zone trafostanice. Ova trafostanica će biti

proširena jednim 400 kV poljem i dodatnom opremom, u cilju prihvatanja 400 kV DV Lastva

Pljevlja.Proširenje neće uključiti nov transformator kao opciju. Naime, prostor za dva dodatna 400 kV

polja je mogućan u trafostanici. Jedan od ovih će se koristiti za 400 kV polje razvodnog uređaja na

koje će biti priključen 400 kV DV. Ovo je laki razvodni uređaj koja će biti od sledeće konfiguracije

delova (dva polja rastavljača, prekidač, rastavljač linije i prekidač za uzemljenje) ugrađeni na

betonskim nosačima, sa potrebnom dodatnom opremom u zaštiti, telemetriji, telekomunikacijama i

pratećoj opremi. Svi javni i elektro radovi biće izvršeni unutar postojeće ograde trafo stanice.

Predviđeni projekat ne uključuje bilo kakvu promenu ili intervenciju na postojećoj elektro opremi u TS

Pljevlja.

2) ukoliko bi ovaj broj radnika bio postojano na na lokalitetu 2,5 godine = 500 radnih dana

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


3 Razmatrane alternative

3.1 “Ne činiti ništa” Opcija

Opcija “ ne činiti ništa” je alternativa koja ne zahteva razvoj postojećeg projekta.

Jedan od glavnih strateških ciljeva opisan u Strategiji za energetiku Crne Gore do 2025 [Ref. 7] –

strategija (2007) je “Revitalizacija i tehnološka modernizacija postojećih sistema za proizvodnju

električne energije , prenosa i distribucije " .

Kao dodatak, osnovni crnogorski dugoročni razvoj i regionalno strateški prioritet predstavljen u

nacionalnoj energetskoj strategiji je izgradnja nove infrastrukture za proizvodnju i prenos električne

energije. Predviđeni razvoj prenosne mreže do 2025 treba da bude planiran tako "da omogući

razmenu električne energije sa susednim sistemima, kao i da se poboljša snabdevanje pojedinih

regiona i gradova u Crnoj Gori i omogući veza sa novim izvorima električne energije te tako smanje

gubici". U tom kontekstu, Strategija poziva na potrebu da se utvrde mogućnosti za izgradnju

podvodnog sistema prenosa između Crne Gore i Italije i, shodno tome, da proceni potrebe za

povezane relevantne prenosne infrastrukture koje će omogućiti povezivanje podvodnih sistema sa

postojećom 400 kV mrežom u zemlji. Strategija, takođe, prepoznaje potrebu da inicira analize za

određivanje optimalnog vremenskog perioda i sredstava potrebnih za unapređenje postojećih 220 kV

na 400 kV naponskog nivoa zbog trenutne međunarodne prakse.

U smislu ispunjenja gore navedenih crnogorskih strateških ciljeva, "Ne činite ništa 'opcija nema

pozitivan argument u njihovu korist, jer ako predloženi 400 kV dalekovod nije izgradjen, onda bi to

prouzrokovalo ozbiljan problem u planiranom državnom sektoru energetike i razvoja kao i regionalne

integracije Crne Gore u elektroenergetski sistem.

"Ne činiti ništa" alternativa ne uključuje troškove kapitalne investicije. Međutim, troškovi održavanja

ostaju veći nego za linije u okviru očekivanog radnog veka, jer oprema bi postala zastarela uz istekao

vek trajanja. Shodno tome, "Ne činite ništa 'opcija će direktno doprineti povećanju operativnih

troškova postojeće van datuma DV infrastrukture, kao i više tehničkih gubitaka. To će takođe smanjiti

bezbednost i pouzdanost u snabdevanju električnom energijom u regionu. Sistem studija o sadašnjim i

budućim fazama razvoja prenosne mreže u Jugoistočnoj Evropi Crnoj Gori čak i u "ne projekat"

scenariju pokazala je da u 2016, zastareva 400 kV dalekovod na trasi Pljevlji - Ribarevine - Podgorica

te bi se put Lastve izazvalo preopterećenje i opterećenje veće od 80% od nekoliko 220 kV i 110 kV

linija, kao i ozbiljan pad napona na 400 kV prenosnom nivou.

U širem kontekstu, "Ne činite ništa” opcija bi ograničila ukupan ekonomski razvoj i mogućnost za

unapređenje socijalne zaštite građana u regionu.

3.2 Trafo stanice

Lokalitet za novu TS 400/110/35 kV Lastva

Pre početka projekta ekološke analize, proces izbora lokacije za novu TS 400/110/35 kV je sproveden

od strane Obradjivača DPP-a za čiji rad smernice je dala komisija izabrana od strane vlade, sastavljena

od predstavnika opštine Kotor, opštine Tivat, Ministarstva ekonomije, Ministarstva održivog razvoja i

turizma i CGES-a koji je takođe i sam dao smjernice. Ovaj proces uključuje analizu sledećih

potencijalnih odgovarajućih lokacija za trafostanicu:

1. Lokaciju na desnoj strani regionalnog puta od Tivta do Budve, u neposrednoj blizini

aerodroma Tivat. Procena lokaliteta je zaključila sledeće nedostatke:

• Tehnička ograničenja lokacije viza VI postojeći pravni standardi koji se odnose na

aerodrome

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Verovatno negativan vizuelni izgled TS-e i uklapanje u postojeći ambijent, zbog izloženosti

duž regionalnog puta

2. Lokacije u blizini deponija Lovanja, na levoj strani regionalnog puta od Tivta do Budve.

Procena lokaliteta utvrdila je sledeće nedostatke:

• Blizina naselja u pogledu njegovog budućeg razvoja

• Verovatno negativan vizuelni izgled TS u postojećem ambijentu, zbog izloženosti duž

regionalnog puta

3. Platoi u blizini lokaliteta Mira i Naljezići (dve lokacije).

Procena lokacije zaključila je sledeće nedostatke:

• Nepovoljan teren za planirane TS, infrastrukturu i opremu

• Verovatno negativan vizuelni izgled TS-a u postojećem ambijentu zbog izloženosti.

4. Lokacija Blato u Lastvi Grbaljskoj, na levoj strani autoputa iz Tivta do Budve

5. Evaluacija CGES o lokaciji je zaključila da je ova lokacija optimalan izbor za lokaciju

planiranih novih TS-a i stoga, je izabrana od CGES kao budući razvojni lokalitet. Glavne prednosti ove

lokacije su povoljna konfiguracija terena, odsustvo vizuelnih efekata, kao taj što lokacija nije izložena

regionalnom putu Tivat - Budva, trenutno korišćenje zemljišta i udaljenost od obližnjih stambenih

objekata. Detalji za gore navedenu evaluaciju lokacije obavlja CGES i mogu se naći u sekciji " Detaljni

prostorni plan" za koridor predloženog 400 kV Dalekovoda [Ref. 1].

Postojeća TS 400/220/110 kV Pljevlja

Nema predloženih alternativa vezanih za ovu TS.

3.3 Alternativni pravci trase 400 kV dalekovoda

Tokom pripremne faze projekta za izgradnju predloženog 400 kV dalekovoda, CGES je sproveo

detaljan proces za izbor optimalnog jednog kilometra širokog DV koridora, na osnovu sveobuhvatne

zaštite životne sredine i tehnički prikupljenim podatacima simulacija, via opširne studije i terenskog

istraživanja. Ovaj proces širok spektar opcija koje su bile testirane od strane kriterijuma životne

sredine i tehničkim kriterijumima, dovoljnim da identifikuju prednost koridora koji je nakon toga bio

subjekat vežbanja u važnim javnim konsultacijama.

Za potrebe ovog ESIA izveštaja, alternativni koridori predloženih dalekovoda su podeljeni u tri sekcije:

(i) Odeljak 1: Lastva – Čevo

(ii) Sekcija 2: Čevo – Šavnik

(iii) Sekcija 3: Šavnik – Pljevlja

Kratak opis svake alternativne trase dalekovoda u svakoj od oblasti i pregled glavnih prirodnih i

ekoloških aspekata u vezi sa njima koji su dati u nastavku.

Sledeći kriterijumi su uzeti u obzir prilikom procene i poređenja odabranih varijanti:

• Strateški ciljevi (crnogorska strategija za energetiku do 2025 (2007))

• Indikativni uticaj na određene pogođene oblasti:

I. Međunarodno određenih oblasti (UNESCO-ve svetske baštine)

II. Identifikovana “Emerald” lokacija (Natura 2000)

III. Postojeća zaštićena područja / Novo planirana zaštićena područja

• Vizuelni uticaj na oblasti važnih pejzažnih vrednosti

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Indikativni uticaji na šume (dužine i površine pod uticajem šuma)

• Broj prelaza preko vodotoka

• Naselja / električnog i magnetnog polja

Sekcija1: Lastva - Čevo

Tri alternativne trase predloženog dalekovoda u ovom odeljku uzete su u obzir. Sve prolaze kroz II

kategoriju zaštićene zone Nacionalnog parka (NP) Lovćen, koji je takođe “Smaragdna” lokacija.

1. Istočna Varijanta (centralna) kroz planinu Lovćen prolazi i kroz centralni deo NP Lovćen u oko.

6,642 m dugom koridoru koji deli njenu teritoriju na dva približno jednaka dela i izaziva fragmentaciju

između dve glavne zone kategorije I uspostavljene u okviru NP teritorije.

2. Istočna Varijanta (iznad Budve) prolazi kroz istočni deo NP Lovćen II zone zaštite. Ova varijanta

prolazi preko istočnog ugla područja NP Lovćen u oko. 6.615 km dugačakom koridoru. . Dodatne

podvarijante varijanti 1B bile su izložene tokom pretrage izbora koridora DV. Ova varijanta sledila bi

koridor postojećeg 110 kV dalekovoda Cetinje - Budva,a koji mogu biti demontirani i postavljeni na

predloženu 400 kV. Dodatne pod-varijante, varijante 1B procenjene su prilikom izbora studija za

koridor dalekovoda. Ova varijanta bi pratila koridor postojećeg 110 kV dalekovoda celom dužinom u

NP Lovćen, što bi za posledicu imalo smanjenje dužine dalekovoda u NP do približno 4 km, čime bi se

smanjila verovatnoća uticaja na resurse Nacionalnog parka. Ipak, ova pod-varijanta bi prolazila u

blizini naselja i zbog toga se smatra kao manje povoljnom.

3.Zapadna varijanta (iznad Kotora) prolazi kroz zaštićenu zonu II NP totalnom dužinom od 2.56 km i

takođe iznad oblasti Kotora na planinskim obroncima Lovćena. Ova sekcija dalekovoda bi imala veoma

izražen vizuelni uticaj na pejzaž kao i na jedinstvenu zonu u oblasti “Kotorske serpentine”. Odlukom

UNESCO’s komiteta za svetsku baštinu 1979 godine, šira oblast oko Kotora je ubeležena od UNESCO

svetske kulturne baštine (WCH) lokalitet 3) pod Pariskom Konvencijom za zaštitu svetskog i kulturnog

nasleđa (referenca broj 125), zbog velike univerzalne vrednosti lokaliteta i pejzaža, u celoj zoni Bokokotorskog

zaliva, uključujući i lokalitet svetske baštine i njegovu blisku zonu.

Rezime glavnih karakteristika svake od posmatranih varijanti u sekciji dalekovoda 1 viza VI izabranih

indikatora zaštite životne sredine dat je u sledećoj tabeli.

Tabela 3.1 – Glavna pitanja životne sredine za svaku razmotrenu DV varijantu u odeljku 1

Variants

Izbegavajući

Parametar / Indikator

Kroz centralni deo

centralni deo NP

NP Lovćen)

Lovćen

iznad Kotorske zone

Totalna dužina (km) 28.5km 34.3km 30.0km

Totalna dužina (m) u NP Lovćen 6,642 m 6,615 m 2,560 m

Približan broj DV stubova u NP

Lovćen (takođe smaragdna

20 20 9

lokacija)

Navedena površina (ha)

zahvaćene šume

zona: 144.08 ha zona: 148.02 ha zona: 100.8 ha

Druga pitanja vezana za

međunarodno određene oblasti

/ /

Ova DV varijanta će

proći iznad Kotorske

3)

za više informacija pogledati na: http://whc.unesco.org/en/list/125

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


(UNESCO)

Ostali biodiverzitet/ flora & fauna

slučajevi i kompenzacije

DV koridor visa vi naselja

(relativna udaljenost od ose

koridora (u [m]))

Dužina koja prati postojeći

kroidor(km)

Ova DV varijanta bi

podelila NP Lovćen

teritoriju na dva

približno jednaka

dela. Ovim bi blisko

prolazila pored i

između zona dva

glavna NP I.

kategorije zaštite

što bi verovatno

rezultiralo efektom

fragmentacije.

Izbegnuta naselja,

osim Majstori (400

m)

OVA DV varijanta

izbegava glavni deo

NP Lovćen i zonu

kategorije I zaštite.

Izbegnuta naselja

osim:

Dubovika (350 m),

Vojkovići *) (50 m) i

Predis (480 m)

oblasti na strmim

padinama Lovćen

planine. Imala bi

veoma vidljiv uticaj

na pejzaž i

verovatno će izazvati

vizuelno zagađenje

na pejzažnoj

vrednosti UNESCO-

VCH lokacije.

OVA DV varijanta

izbegava glavni deo

NP Lovćen i I zonu

kategorije zaštite.

Izbegnuta naselja,

osim Njeguša (100

m)

0 km približno. 4.5 km 0 km

*)

Vojkovići nema populacije (Izvor: Cenzus u Crnoj Gori, 2011 – prvi rezultati; Statistički zavod Crne Gore).

Rezime:

1. Ni jedna od alternativa ne prolazi kroz UNESCO WCH lokalitet - Boka Kotorska zaliv.

2. Sve tri razmatrane varijante prolaze kroz II kategoriju zaštićene zone NP Lovćen, koja je

takođe smaragdna lokacija.

3. Varijanta kroz centralni deo NP Lovćen i varijanta iznad Budve prolaze kroz NP Lovćen u

približno istoj dužini od (6.6 km), ali u različitim koridorima. Varijanta 1A bi prouzrokovala

značajne podele između dve glavne kategorije I zona i rezervatima prirode (IUCN kategorija I -

Međunarodna unija za očuvanje prirode)) uspostavljena u okviru NP teritorije.

4. Varijanta iznad Kotora u području NP Lovćena, prolazi u najkraćoj sekciji (2,56 km) u odnosu na

ostale alternative i smatra se da će imati najmanji uticaj na šume. Međutim, ova varijanta bi

veoma vidljivo izgledala i imala negativan vizuelni uticaj na estetske vrednosti pejzaža Kotorskorisanskog

zaliva, koji je označen kao UNESCO-kulturna VHS. To se odnosi na davanje prednosti

vizuelnom kriterijumu u odnosu na promene u izmenama projektom. Ovo bi se smatralo najmanje

povoljnom opcijom.

5.Istočna Varijanta iznad Budve izbegava centralni deo NP Lovćen i ne deli svoj planirani koridor

sa prvom zonom zaštite ili prolazi u njihovoj blizini. Ova varijanta se smatra najpovoljnijom

alternativom u ovom delu predloženih dalekovoda.

Konačna alternativa je ispitana koja bi izbegavala NP Lovćen prolazeći istočno od parka. Ova varijanta

nije izabrana jer bi bila 18 km duža i koštala €7,740,000 više nego bilo koja druga alternative, a pored

toga ona bi takođe morala da prođe nekoliko naseljenih zona.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Sekcija 2: Čevo - Šavnik

Dve DV alternativne trase bile su predložene u ovom odeljku. To su sledeće:

1. Istočna Varijanta (od Čeva do Šavnika) prolazak istočno od Nikšića, i

2. Zapadna varijanta (od Čeva do Brezna) prolazak zapadno od Nikšića.

Nema značajnijih pitanja zaštite životne sredine koji su identifikovani u obe varijante posmatrane u

ovom odeljku. Ne postoje međunarodno ili nacionalno određena zaštićena područja, postojeća, kao i

planirana, duž oba razmotrena koridora. Tri posebne oblasti interesovanja su identifikovane duž

zapadne Alternative

(i) prostor oko jezera Slano i Krupac (rezervoari HE Perućica), zapadno od Nikšića,

(ii) prelaz preko reke Komarnice, kanjona i

(iii) prelaz preko kanjona Nevidio i vodopada Skakavica.

Mere ublažavanja će omogućiti izbegavanje negativnih efekata ovih osetljivih područja.

Broj prelaza preko reka veći je u slučaju Istočne varijante (8) u odnosu na zapadne varijante (4), dok

je zona zahvaćenih šuma manja za Istočnu u poređenju sa zapadnom varijantom.

Ipak, zapadna varijanta izbegava sva naselja duž svog koridora,dok istočna Varijanta ne bi izbegla

brojna naselja.

Strategija razvoja energetske proizvodnje Crne Gore do 2025 (2007) predviđa ulaganje u inicijative za

izgradnju budućeg postrojenja u širem području Brezna (HE Komarnica (2018) i u Krnovu razvoj

turbina na vetar (2014-2020)). Zbog potreba za pouzdanim prihvatanjem i prenosom energije

proizvedene u tim budućim elektranama, zapadna varijanta je izabrana kao povoljnija alternativa.

Pažljivo trasiranje zasnovano na pristupu predostrožnosti je zahtevalo da se održi red u ovom delu

koji se odnosi na prirodnu sredinu koliko god je to moguće i u isto vreme omogućava sklad sa

posebnim zahtevima u vezi sa DV, pouzdanosti, sigurnosti snabdevanja i bezbednosti tokom izgradnje.

Predložene oblasti za prelaze preko kanjona koje su pogodne sa ove tačke gledišta, i terenski uslovi

omogućiće dobru priliku za trasu koja bi ublažila uticaj na životnu sredinu.

Rezime glavnih karakteristika svake od razmotrenih varijanti je u sekciji DV-a 1 viza VI

izabrani indikatori zaštite životne sredine koji su dati u sledećoj tabeli.

Tabela 3.2 - Glavna pitanja zaštite životne sredine za svaku razmotrenu DV varijantu u odeljku 2

Varijante

Parametar / Indikator

Istočna varijanta

zapadna varijanta

Totalna dužina 59.5 km 57.0 km

(Navedena) površina (ha) zahvaćene

šume

Ostali biodiverzitet/ flora & fauna

slučajevi i kompenzacije

Broj rečnih prelaza i njihova

odgovarajuća dužina prelaza (m)

/

oblast: 144 ha

8 rečnih prelaza:

• (reke: Zeta, Gračanica,

Surdup Bijela (4x) &

oblast: 192 ha

Varijanta bi prošla blizu

jezera Slano i Krupac u

blizini Nikšića, koji su

priznati kao IBA. Ova jezera

nemaju status zaštićenih

područja. Najbliži DV stub bi

bio postavljen na udaljenosti

od 1,3 km od obale jezera

Slano. Drugi stub bi bio na

udaljenosti od> 2,5 km

4 rečnih prelaza:

• (reke: Komarnica (2x),

Grabovica i Gusarev Potok)

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


DV koridor visa vi naselje, odnosi se na

naselja sa relativnom udaljenošću od 500

m od linije koridora ili gde se nalaze

privatne svojine unutar koridora

Šavnićka Bukovica).

• Standardni DV prelaz sa

rasponom dužine (< 600

m).

Naseljena mesta: Brsno,

Laz, Bukovik, Gvozd,

Milosevici i Dobra Sela.

• Standardni DV prelaz sa

dužinom od (< 600 m).

Naseljena mesta: Ubli,

Brocanac Niksićki, Rudine i

Duzi.

Rezime:

1. Ni internacionalne ni nacionalne zaštićene zone ne nalaze se u postojećoj DV sekciji.

2. Nikakvi značajni problem sa uticajem na prirodnu sredinu i okruženje nisu identifikovani ni u

jednoj od predloženih varijanti sekcija.

3. Mala zona zahvaćenih šuma nalazi se u istočnoj varijanti – 144 ha u poređenju sa

zahvaćenom šumom od 192 ha u slučaju zahvaćene šume u zapadnoj V., stope od približno

30%. veće te bi kompenzacija bila neophodna u slučaju zapadne varijante.

4. Istočna varijanta. Neće izbeći brojna naselja. Zapadna varijanta, je poželjna u smislu

društvenog uticaja , jer izbegava sva naselja u širem okruženju koridora.

5. U smislu ostvarenja crnogorskih energetskih strateških ciljeva, Zapadna V. će omogućiti

integraciju novo-planiranih elektrana u zapadnoj Crnoj Gori na nivou nacionalnog energetskog

sistema.

6. Zapadna Varijanta se može smatrati za bolju konačnu alternativu u ovom delu predloženih

dalekovoda.

Sekcija 3: Šavnik – Pljevlja

Tokom procesa DV pravca razvoja, sledeće glavne varijante su uzete u obzir u ovom odeljku

: (i) "Durmitor", varijanta sa dve povezane pod-varijante:

O "Durmitor" pod-varijanta prelaska reke Tare na području Lever Tara O "Durmitor" pod-varijanta

prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića Tare

(ii) "Piva" varijanta sa dve vezane pod-varijante:

O "Piva" pod-varijanta (delimično preko teritorije BiH) izbegavanje NP Durmitor, kao i

O "Piva" pod-varijanta (duž granice između CG i BiH) izbegavanje centralnog područja NP Durmitor.

I "Durmitor" pod-varijanta, kao i "Piva" pod-varijanta (duž granice između CG i BiH) prelazi preko

kanjona Tare koja je deo zone i Nacionalnog parka Durmitor,i koja se identifikuje kao smaragdna

lokacija. Pored toga, sa odlukom UNESCO Komiteta za svetsku baštinu u 1980, NP Durmitor sa

kanjonom reke Tare je određen kod UNESCO-ve Svetske prirodne baštine (VNH) lokaliteta na osnovu

Pariske Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine (broj reference 100bis). Nacionalni park

Durmitor se sastoji od planina Durmitor, Žabljak platoa i pratećeg kanjona reke Tare ,koji je najdublji

kanjon u Evropi i obuhvata tri glavne geomorfološke karakteristike: kanjone, planine i visoravni.

“Oblast estetske vrednosti” je jedan od tri UNESCO-ov selekcije kriterujuma koji se odnosi in a

Durmitor kao određenom UNESCO WNH lokalitetu (pogledati sekciju 2).

Godine 2004, Skupština Crne Gore usvojila je "Deklaraciju o zaštiti reke Tare" (u daljem tekstu

"deklaraciju o Tari"). Ovaj dokument zabranjuje nove (infrastrukturne) razvoje na području duž reke

Tare u okviru UNESCO-VHS.

1) više informacija pogledati na veb stranici: http://whc.unesco.org/en/list/100

1) Kanjon reke Tare je 1,300 metara dubok na lokalitetu Obzir što je unutar administrativnih granica f NP Durmitor

1 ) Službeni list Crne Gore br. 78/04, 22.12.2004

“Durmitor” opcija

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Obe “Durmitor” pod-varijante,tj. jedna preko Lever Tare i jedna preko Đurđevića Tare prolaze kroz

dve smaragdne lokacije (NP Durmitor i reka Ćehotina (sa svojom pritokom Vezisnicom) u pljevljanskoj

zoni i kroz novu planiranu () zaštićenu oblast Regionalnog Parka (RP) Sinjavina (pogledati mapu

zaštićenih zona u dodatku 1.6).

• "Durmitor" pod- varijanta prelaska reke Tare na području Lever Tare.

Na području prelaza preko reke Tare u NP Durmitor na Lever Tari , nizvodno od mosta, da bi se

izbegao direktan vizuelni uticaj na pejzaž, gledano sa mosta kao najposećenijeg stajališta. Pored toga,

eventualna demontaža postojećeg 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja , koji sada prolazi u

neposrednoj blizini mosta reke Tare i njegove instalacije na stubove predloženih 400 kV , rezultiraće

estetskom poboljšanju vizuelne vrednosti oblasti i pored toga smanjiće ukupnu površinu zemljišta

okupiranoj od strane dalekovoda (postojeći 110 kV i predloženi 400 kV) u NP . Međutim, prelaz reke

Tare u ovom odeljku bi značilo više dalekovoda zbog dužine kroz NP Durmitor ( 5.44 km) u odnosu

na"Durmitor", pod- varijantu prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića Tare , a samim tim intenzivniji

uticaj na NP u smislu da će zahvaćeno mesto biti više ugroženo zbog promena postojećeg korišćenja

zemljišta i šuma.

Ova podvarijanta prolazi NP Durmitor , na svom najužem delu u oko 4 km dugoj sekciji , koja je

najkraća u odnosu na ostale posmatrane alternative. Ukupna dužina ove varijante preko

identifikovanih smaragdnih lokacija je približno 5.45 km.

DV prelaz preko reke Tare u NP Durmitor u blizini mosta na putu Žabljak - Pljevlja na

Đurđevića Tari ima potencijal za verovatno najveći vizuelni uticaj na širem području ove UNESCO-ve

lokacije svetske baštine. Most se smatra važnim obeležjem i tačkom za posmatranje pejzaža kanjona.

Predloženu trasu preko kanjona reke Tare prati postojeći 110 kV dalekovod Žabljak - Pljevlja . U planu

su kombinovani stubovi za pridržavanje dalekovoda (postojeći predloženi 110 kV i 400 kV ), u delu

prelaza NP Durmitora. Takva struktura će verovatno izazvati negativan vizuelni uticaj na estetske

vrednosti predela koji se može posmatrati sa mosta i drugih okolnih vidikovaca . Dakle , mere za

ublažavanje bi trebalo da budu predložene za smanjenje negativnih vizuelnih efekata koliko je to

moguće .

“Piva” opcija

• “Piva” pod-varijanta, delom prolazi kroz BiH

Ova pod-varijanta prolazi kroz periferni zapadni deo NP Durmitor i prolazi kroz teritoriju susedne

države Bosne i Hercegovine u ukupnoj dužini od 9,5 km. i, samim tim, bi inicirala potrebu za analizom

ekoloških aspekata prekograničnih odnosa. Pored toga, društveni uticaji u smislu sticanja zemljišta bi

trebalo da budu upućeni u skladu sa postojećim zakonodavstvom BiH.

Varijanta prolazi kroz dva nova planirana zaštićena područja - Regionalni park (RP) Pive, bivši RP Bioč-

Maglić-Voluja (15,827 m) i RP Ljubišna (9,949 m) - vidi Kartu zaštićenih područja u Prilogu 1.6.

Ukupna dužina DV varijante preko ovih planiranih zaštićenih područja će biti približno 25.78 km.

Proces selekcije identifikovao je ozbiljne nedostatke koji su diskvalifikujući kriterijumi kao što su

prolazi kroz teritorije druge zemlje, kao i ograničenja izgradnje, eksploatacije i održavanja. Zbog ovih

razloga, ova varijanta je bila isključena iz dalje detaljne procene.

• " Piva" pod- varijanta , duž granice između CG i BiH

Ovaj pod-varijanta prolazi kroz NP Durmitor u 6.246 km dugom delu koji je najduži u odnosu na ostale

alternative za koje se smatra da prolaze kroz NP teritoriju. Varijanta krstovi, Tri kanjona u NP

Durmitor: kanjon Sušice , kanjon reke Tare i kanjon Drage .

Na deonici od reke Tare i prelaza na Pljevljima, na planini Ljubisna , ova varijanta prolazi po pretežno

šumovitom području sa značajnim biljnim vrstama ( kod 42,243 - Crnogoraca Šume Jela navedene u

Rezoluciji 4. Bernske konvencije , takođe jedan od Natura 2000 tipa staništa ) . Region planine

Ljubišna je identifikovana kao smaragdna lokacija , kao i planirano zaštićene površine predviđne kao

regionalni park u skladu sa Nacionalnim Prostornim planom Crne Gore do 2020.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Varijanta prolazi kroz tri identifikovane smaragdne lokacije ( NP Durmitor , reka Ćehotina ( sa svojim

pritoka Vezisnica ) i planina Ljubišnja u Pljevljima oblasti) u odeljku sa ukupnom dužinom od približno

16,345 KM, što je najveća dužina kroz označenu smaragdnu lokaciju u odnosu na ostaleposmatrane

alternative.

Ona prolazi kroz dva nova planirana zaštićena područja , kao što je predviđeno u crnogorskom

Prostornom planu do 2020 : (i) Regionalni park (RP) Pive, bivši RP Bioč - Maglića - Volujak ( 9,880 m),

i

(ii ) Rp Ljubišnje ( 9,949 m) – videti “Karta zaštićenih područja” u Prilogu 1.6. Ukupna

dužina dalekovoda varijante preko ovih planiranih zaštićenih područja će biti oko 19.83 km.

Rezime glavnih karakteristika svake od posmatranih varijanti o DV 3. delu viza VI izabranih indikatora

zaštite životne sredine prikazan je u sledećoj tabeli.

Tabela 3.3 – Glavna pitanja vezana za očuvanje životne sredine za svaku DV varijantu u sekciji 3

Varijanta

“Durmitor” pod-varijanta

Parametar / Indikator

“Durmitor” pod-varijanta

“Piva” pod-varijanta duž

blizu mosta Djurdjevica

u zoni Lever Tara

granice CG i BiH

Tara

Ukupna dužina (m) u

internacionalno projektovanoj

zoni:

UNESCO svetski lokalitet NP

Durmitor sa rekom Tarom,

kanjonom)

5,439 m 4,026 m 6,246 m

Ukupna dužina (m) na

smaragdnoj lokaciji

• primedba: NP je identifikovan

kao smaragdna lokacija

Ukupna dužina (m) u planiranoj

RP ili drugih planiranih

zaštićenih područja po

nacionalnoj strategiji za

očuvanje

primedba:

sledeći RP su planirani u ovoj

sekciji: (i) RP Ljubišnja (kao i

smaragdna lokacija), (ii) RP

Sinjajevina i (iii) RP Piva

(izvor: fizički plan Crne Gore

do 2020)

Približan broj DV stubova u NP

Durmitor

Približan broj stubova u

planiranom RP ili drugim

planiranim zaštićenim zonama

(navedena) površina (ha)

zahvaćene šume

• primedba: sa lokacije

Jasenovo Polje do Pljevalja

NP Durmitor: 5,439 m

Cehotina riv.: 1,420 m

NP Durmitor: 4,026 m

Ćehotina riv.:1,420 m

NP Durmitor: 6,246 m

Ljubisnja Mnt.: 9,949 m

Ćehotina reka: 150 m

ukupno: 6,859 m ukupno: 5,446 m ukupno: 16,345 m

RP Sinjavina: 19,116 m RP Sinjavina: 19,116m

52

kroz RP Sinjavina

RP Piva: 9,880 m

RP Ljubišnja: 9,949 m

Total thr. RP: 19,829 m

13 9 9

52

kroz RP Sinjavina

54

kroz RP Piva &

RP Ljubišna

površina: 185.98 ha površina: 169.01 ha površina: 145.30 ha

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Druga pitanja vezana za zaštitu

prirode i oblici kompenzacije

Broj prelazaka reka / kanjona i

njihova dužina na tim mestima

(m)

DV koridor visa vi naselja

(relativna dužina od koridora (u

[m]))

Dužina koja prati postojeći

koridor(km)

Druga pitanja povezana sa

internacionalo zaštićenim

područjem (UNESCO)

DV varijanta prolazi kroz

prvu zaštićenu zonu NP

Durmitor (Tara Reka

Kanjon)

prelazi:

• Tara reka (kanjon)

• Standardni DV raspon

dužine prelaza (< 600

m).

Izbegnuta naselja, osim:

Godijeli (300 m),

Njegovudja (450 m),

Rasova (250 m),

Crnobori (250 m),

Gornje Selo (400 m),

Vrbica (400 m) i Komine

(prelaz).

DV varijanta prolazi kroz

prvu zaštićenu zonu I NP

Durmitor (Kanjon reke

Tare ).

prelazi:

• Tara reka (kanjon)

• Standardni raspon

dužine prelaza(< 600

m).

Izbegnuta naselja, osim:

Godijeli (300 m),

Njegovudja (450 m),

Rasova (250 m),

Djurdjevica Tara (prelaz),

Crnobori (250 m), Gornje

Selo (400 m) i Vrbica

(400 m) i Komine

(prelaz).

DV varijanta prolazi kroz

prvu zaštićenu zonu I NP

Durmitor (Kanjon reke

Tare i kanjon reke

Drage)

4 rečnih / kanjonskih

prelaza:

• Piva reka: 850 m

• Sušica: 1,000 m

• Tara reka: 2,800 m +

2,100 m

• Draga Kanjon: 700 m

Izbegnuta naselja, osim

Bezuje (200 m),

Nikovici *) (200 m),

Bobovo (400 m) i

Kakmuzi (300 m).

• primedba: oblast je

relativno naseljena

približno. 16 km 21.5 km 0 km

Izbeći direktan pogleda

sa mosta jer ugrožava

pogled sa mesta gde

najviše ljudi zastaje.

Demontaža postojeće

110 kV (na mostu) i

njihova instalacija na

stubu predloženog 400

kV znatno bi uticala na

estetske promene u

izgledu oblasti.

Potencijalni izvor

ugrožavanja vidika sa

mosta i drugih bliskih

zona što bi ugrozilo

odnose sa javnošću.

• primedba:

“zona estetske

vrednosti” je jedna od tri

UNESCO’vih selektivnih

kriterijuma je i ona koja

se odnosi na Durmitor po

nacrtu UNESCO WNH

lokaliteta.

*)

Nikovici nema populacije (izvor: Census in Montenegro, 2011 – First Results; Statistical Office of Montenegro).

Izbeći centralni deo

UNESCO WHS kao i

minimalizovati vizuelni

uticaj na okruženje

Rezime:

1. U slučaju "Piva" pod-varijante (duž granice između CG i BiH), proces selekcije je identifikovao

ozbiljne nedostatke koji su diskvalifikujući kriterijumi kao što su prolazi kroz teritoriju druge

zemlje, kao i održavanja izgradnje, eksploatacije. Zbog ovih razloga, ova varijanta je bila

diskvalifikovana iz daljeg ispitivanja.

2. I "Durmitor" pod-varijanta, kao i "Piva" pod-varijanta duž granice između CG i BiH prelaze

kanjon reke Tare i kroz Nacionalni park Durmitor, kao zaštićenog područja u skladu sa

Zakonom o nacionalnim parkovima i Crna Gora, kao i UNESCO-VNH lokaliteta i smaragdnog

lokaliteta.

3. U odnosu na obe "Durmitor", pod-varijante, "Piva" varijanta prolazi na najdužem delu kroz

različite vrste postojećih / planiranih određenih oblasti:

(i) kroz NP Durmitor koji je takođe označen kao UNESCO-VNH lokalitet

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


(ii) kroz tri identifikovana smaragdna lokaliteta (NP Durmitor, reka Ćehotina (Vezisnica) i

planine Ljubišnje u oblasti Pljevalja.

(iii) da kroz dve nove planirane zaštićne oblasti, kao što je predviđeno u crnogorskom

Prostornom planu do 2020: (i) Rp Pive i (ii) Rp Ljubišnje. Zbog navedenog, Piva se smatra

najmanje povoljnom opcijom.

5. Komparativna analiza ukazuje na dužinu i oblast pod uticajem šuma za svaku posmatranu

alternativu i pokazuje da ne postoje značajne razlike među varijantama.

6. "Durmitor" pod-varijanta viza VI DV prelazak preko reke Tare u NP Durmitor:

(i) Prelazak kanjona Tare na Lever Tari bi značilo više dužine dalekovoda kroz NP u poređenju sa podvarijantom

preko Đurđevića Tare, a samim tim veći uticaj na NP u smislu zahvaćenog područja i mesta

promena postojećih korišćenja zemljišta .

(ii) da prelazak kanjonom Tare na Đurđevića Tari ima potencijal za mogući značajni negativni vizuelni

uticaj na scenske vrednosti UNESCO-ve svetske prirodne baštine. Kombinovani stubovi bili bi vidljivi

čak i preko šuma, koja je prosečne visine do 15 metara. "Površina estetskog značaja" je jedna od tri

selekcije UNESCO kriterijuma koji se odnose na NP Durmitor, kao UNESCO-a određenog VNH

lokaliteta.

(iii) zbog morfologije terena i dalekovoda stubovi visine (oko 40-50 metara kombinovani stubovi DV)

moglo bi se očekivati da utiču na šumu (preseca šumu ) u obe pod-varijante ne bi bio značajan.

(iv) "deklaracija o Tari" zabranjuje novi (infrastrukturni) razvoj u oblasti duž reke Tare u okviru

UNESCO-VHS koji bi značilo promenu trenutnog šablona korišćenje zemljišta. Ovo diskvalifikuje podvarijante

na Lever Tari i daje prednost pod-varijanti na Djudjevica Tari, koja se smatra prednost

konačne alternative u ovom delu predloženog dalekovoda, pod uslovima da koriste koridor postojećeg

110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja.

3.4 Izabrani koridor predloženog dalekovoda

Nakon razmatranja svake od predloženih alternativa , a na osnovu više kriterijuma proces evaluacije

selekcije , koja je obuhvatila tehničke, ekološke , socijalne i ekonomsko- finansijske aspekte, konačno

optimalan DV koridor je izabran od strane CGES i usvojen od strane Vlade Crne Gore.

Izbor vežbe je takođe ugrađen u kompletan set prostornog planiranja aspekata kroz proces za razvoj

Detaljnog prostornog plana (DSP) za koridor dalekovoda u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom

Crne Gore, uključujući i DSP koji se odnose na sredinu strateškog okruženja (SEA) . Završni DSP

Dokument je zvanično objavljen 23. septembra 2011 na http://vvv.mrt.gov.me/en/ministri .

Sledeće alternative za svaku od sekcija dalekovoda izabrane su kao optimalna rešenja :

(i) Odeljak 1 ( Lastva - Čevo ) - Varijanta izbegavanje centralnog dela NP Lovćen

(ii) Član 2 ( Čevo - Šavnik ) - Zapadna varijanta

(iii) Sekcija 3 (Šavnik - Pljevlja ) - "Durmitor", pod- varijanta prelaska reke Tare u oblasti Đurđevića

Tare.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


4. Opis postojećih ekoloških uslova

4.1 Geografski položaj

Koridor predloženog dalekovoda prolazi kroz teritoriju osam crnogorskih opština: Budva, Kotor,

Cetinje, Nikšić, Plužine, Šavnik, Žabljak i Pljevlja.

Polazna tačka predloženog dalekovoda je nova 400/110-35 kV trafostanica u lokalitetu Gorovići koji se

nalazi na desnoj strani puta Budva - Tivat, u naselju Lastve Grbaljske.

Sa lokaliteta Gorovići, dalekovod ide dalje prema selu Pobori, odnosno području između sela i

manastira Stanjevići gde skreće ka istoku iznad Pobore i okoline Duletića, ali blizu granice NP Lovćen.

Nakon uključivanja u NP Lovćen na lokalitetu Rupa Laska, predloženi dalekovod okreće se ka severu i

prolazi između Velikog i Malog Šiljevika,a zatim pre nego što dođe do tačke Bjelosi skreće ka severozapadu

iznad lokaliteta Gornić i Bajice i ostavlja NP Lovćen. Trasa se nastavlja prema brdu Dubovik i

sela Dubovik gde skreće ka oblasti Ćeklići, odnosno sela Vojnovići. Nakon oblasti Ćeklića, dalekovod

sledi sever / severo-istok i dolazi, pre svega na oblast Bjelice u blizini sela Resna, a zatim oblasti Čevo

blizu sela Donjeg Kraja. Ovde se okreće ka severo-zapadu i selima Trnjine i Dolovsko Korito.

Odavde menja pravac prema severu preko Rucina i Miljanove Glave do Ubaljskog Doa. Od ove tačke,

trasa skreće ponovo ka severozapadu Brda Rudo i sela Bijele Poljane. Nakon kratke obilaznice v.Bijele

Poljane, dalekovod okreće ka severo-zapadu iznad Aluga i Ridja Lokva prema Trubjela (Vodnji Do).

Ovo omogućava zaobilaženja Slanskog jezera preko brda Šanac, Prisoje i Osoje na Zla Gori. Trasa

takođe zaobilazi Krupačko jezero i prigradsko naselje Nikšić i sela Miločani, Vidrovan i Sipačno, kreće

preko brda Dubovo Brdo i Tisa. Odavde, put se nastavlja preko Duge i Dubrave do sela Bukovi Doli

iznad Jasenovog Polja. Posle Bukovih Dola, dalekovod prelazi preko malog brda Vojvodin Mramora i

nastavlja prema zapadnim padinama planine Vojnik. Posle Vojvodin Mramora, prelazi autoput Nikšić -

Plužine i nastavlja preko katuna Todorovića na istoku-najvišeg ugla Živine doline (Živsko Razdolje).

Ovde dalekovod prelazi jugo-istočnim padinama Velikog Štuoca (Vojnik planina) na većini oblasti

istočnog ugla Brežanskog Polja.

Odavde , trasa prelazi kanjon Komarnice i okreće ka istoku iznad sela Duži i dolazi do doline

Komarnice koja prelazi između Osoje i Razvršja sa severne strane vodopada Skakavica. Posle Razvršja

, dalekovod nastavlja ka severoistočnom i istočnom pravcu Bukovičke Gore, prolazi iznad Godijeljija i

Bijelog Mramora. Posle Bukovičke Gore dalekovod prolazi između sela Gornje Bukovice i Donje

Bukovice i brda Visioc i Gubavac - i zatim nastavlja ka severu na brda Veliki Kovačev Panj u blizini sela

Njegovuđa preko Durmitorskog platoa i NP Durmitora.

Na platou Durmitora ,dalekovod prolazi pored sledećih lokaliteta i malih brda: Bucam , Bobovo Brdo,

Ogorioc , Cave, Sjenička kosa, Peseljevići, Nikitovići i Mrčajevac . Posle Velikog Kovačevog Panja,

dalekovod i dalje ide preko Šanca i Aluga u Đurđevića Tari , gde prelazi kanjon reke Tare na liniji

Rasova - Begova ravni . Posle Begove ravni ,put okreće ka severo- istoku preko Bitinskog Polja, brda

Veliki Kovčić na Kosanića oblasti , a zatim brda Cigansko brdo , Babići , Glavice i Vranju Brdu kod

Kruševog sela. Odavde,put se nastavlja ka severu svoje krajnje tačke u TS Plavlja , preko brda

Gradine , Pustopauče i Borovo brdo iznad sela Zbljevo i blizu sela Komine .

Mapa projektne oblasti sa trasom predloženog dalekovoda prikazana je u Prilogu 1.1.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


4.2 Biofizičke karakteristike zone projekta

Osnovne fizičko-geografske i bio-geografske karakteristike projektnih oblasti predstavljene su u

nastavku.

Bogatstvo Crne Gore u pogledu geologije, pejzaža, klime i zemljišta, ujedno i njen povoljan položaj na

Balkanskom poluostrvu i Jadranskom moru, sve ove karakteristike, stvorile su zajedno uslove za

razvoj veoma raznovrsnog biodiverziteta. U skladu sa takvim biodiverzitetom , Crna Gora predstavlja

"vruću tačku" u Evropi pa i svetu. Crna Gora se može podeliti u dva osnovna bio-geografska regiona -

mediteranski i alpski - i ona ima veoma širok spektar ekosistema ,ujedno i vrsta staništa u odnosu na

sve druge zemlje koje su njene veličine. Postoji zona flore i faune koja zauzima prostor od hladnog

planinskog severa i juga do tople mediteranske obale na zapadu. Pored toga, na biodiverzitet utiče

prisustvo elemenata alpske flore i faune koja se odražava na vrhovima primorskih planina i prodor

toplog vazduha, kao i prisustvo elemenata mediteranske flore i faune koja se prostire putem rečnih

dolina i kanjona , u planinama u kontinentalnom delu Crne Gore. Što se tiče vrsta šuma, izdanačke

šume dominiraju u regionu Mediterana, dok mešovite šume - omorike , jele i druge - dominiraju u

kontinentalnom regionu. Severni planinski region je bio-geografski povezan sa drugim planinskim

staništima u Dinarskom alpskom koridoru. Tokom poslednjeg ledenog doba, značajan deo današnje

flore i faune u Crnoj Gori, preživeo je glacijalnu eroziju koja je uticala na današnju okrenutost

zemlje prema severu. Danas u Crnoj Gori ne postoje samo ostaci glacijalne flore i faune (tzv.

glacijalni relikti),već i ostaci starije tercijarne flore i faune,koje su svoje utočište našle u toplim

rečnim dolinama i kanjonima. Zbog karaktera ovih "zaklonjenih" staništa, postoji značajan broj

endemskih vrsta u Crnoj Gori sa dominantnim centralno- evropskim,alpskim i mediteranskim

elemenatima flore i faune.

Predloženi dalekovod prostire se preko dva bio-geografska regiona u Crnoj Gori –mediteranskog i

kontinentalnog. U regionu Mediterana se deo DV nalazi izmedju Lastve Grbaljske i Jasenova

polja. Ovaj deo linije DV početno zahvata obalno područje od Lastve Grbaljke , prelazi preko južnih

padina Lovćena,koja predstavlja jednu od tri primorske planine u zemlji. Nakon što linija DV predje

planinu Lovćen, prelazi preko regiona Katunske Nahije i dolazi blizu Slanog jezera, zaobilazeći ga

kretanjem preko padina Zla Gore i tako linija dolazi u Jasenovo polje,koje se nalazi ispod planine

Vojnik, gde se i završava deo linije DV u regionu Meditarana. Nakon Jasenova polja, DV linija ulazi u

kontinentalno-geografski region i prelazi preko zapadnih šumovitih padina planine Vojnik i nastavlja

svoje prostiranje preko istočnog ugaonog dela Brezanske oblasti i kanjona reke Komarnice na Duzi

visoravni. Na Duzi platou DV nastavi tokom kraja obroncima Treskavca gore, a potom krsta Komarnice

doline , prolazi preko šumovitih obronaka Bukovičke gore do Durmitora bez šumskih visoravni. Nakon

napuštanja Durmitorskog platoa, DV prelazi kanjon reke Tare , a onda dolazi do Bitinskog polja (polje

) i preko relativno šumovitih oblasti istočnog kraja padine Ljubišnje gore završava u TS (trafo stanicu)-

Pljevljima pored Ćehotine.

4.3 Klimatske karakteristike zone projekta

Klima Crne Gore je pod uticajem geografskog položaja i reljefa . U rasponu od 41052 ' do 43032 '

severne geografske širine i od 18026 ' do 19022 ' istočne geografske dužine , Crna Gora je u

središnjem delu umerenog pojasa tople severne hemisfere , stoga, ima umereno toplu i prijatnu klimu

. Geografski položaj , blizina mora, morfološki profil i cirkulacija vazdušne mase oblikuje kompleks

klimatskih karakteristika u regionu Crne Gore u pogledu visokog stepena varijabilnosti u prostoru i

vremenu .

Južni region i primorsko područje Crne Gore imaju mediteransku klimu , sa dugim , toplim i suvim

ljetima i relativno blagim , kišnim zimama. Centralni i sjeverni region zemlje karakteriše planinska

klima , mada je uticaj Sredozemnog mora takođe evidentan . Kontinentalna klima na dalekom severu

odlikuje se lepotom velikih dnevnih i godišnjih temperatura , pored niskih godišnjih padavina , a

ravnomerno distribuirana preko svih meseci.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Prosečna godišnja temperatura vazduha u region projekta varira od otprilike 15.80 C na jugu do 4,60

C u Žabljaku , na području Durmitora . Najtopliji meseci su jul i avgust , dok je najhladniji mesec

Januar. Temperaturni gradijent je relativno visok i , u proseku, procenjen je na 0,80 C po 100 metara

nadmorske visine . Prosečna minimalna mesečna temperatura u projektnom regionu je približno 50 C

niža , dok je prosečna maksimalna temperatura oko mesečno . 50 C viša od prosečne mesečne

temperature.

Dužina sunčanih sati na obali varira od 2.400 do 2.600 časova godišnje , odnosno 1.600 do 1.900 sati

u planinama. Prosečna godišnja oblačnost je u porastu od juga iobale ( 44-47 %) na severu ( 56-62

%).

Dva režima padavina mogli biti identifikovani na širem području : mediteranski režim koji karakteriše

maksimum padavina u novembru i decembru i umereno-kontinentalni režim koji karakteriše

maksimum padavina u drugoj polovini leta i sekundarni maksimum u oktobru. Primorskim oblastima ,

kao i centralnom delu Crne Gore (uključujući i reke Tare sliv ) karakteriše sa modifikovanim

mediteranskim režimom padavina. Granica između modifikovane mediteranske i kontinentalnog režima

padavina u zoni projekta su Ljubisna planina i Sinjavine planine . Godišnja količina padavina je veoma

neujednačena i kreće se od oko 800 mm u dalekom severu do oko 5.000 mm u jugo-zapadnom (

Orjena planina ). Lovćen takođe karakteriše visoka godišnja količina padavina (više od 3.500 mm).

Godišnji prosek broja kišnih dana se kreće od 115-130 na primorju i 172 dana na severu.

Led je uobičajen na planinskim oblastima , gde je na godišnjoj osnovi, prosečan broj dana sa ledom

167 ( područje Žabljak ). Na obalnom području, godišnji prosečan broj dana sa ledom je samo 4 (

Budva ).

Dve vrste vetrova su tipični za ovo područje, Bora i Sirocco. Bora je dominantan vetar u toku zime sa

N - NE pravcem , visokog intenziteta i udarima posebno na obalnim područjima i Podgoričom - Skadar

basenu. Jugo sa svojim S - SE pravcem donosi topao i vlažan vazduh sa stvaranjem velike količine

padavina naročito iza Kotorskog zaliva . Najveći deo padavina tokom hladnijeg dela godine je zbog

Sirocco vetra. Vetrovite oluje utiču na obalna područja i Podgoričko - Skadarski basen. Često se

dešava unutar bura. Tokom leta, šumski požari utiču na primorske oblasti duž planinskih padina

priobalja i okruga između dva grada Podgorice i Cetinja .

4.4 Geološke karakteristike zone projekta

Geološki sastav ovog lokaliteta blato na Lastvi Grbaljskoj , predviđen je za izgradnju konvertor i trafo

stanice i obuhvata:

- Fliš sediment i gornjeg eocena sedimenti koji su deponovani u osnovu terena.

- Kvartar sedimenti ( aluvijalnim , deluvijalni i deluvijalni - aluvijalnim ) koji su deponovani u

površinskom sloju terena.

U morfološkom smislu, teren zone Blato je ravna površina i i ona leži na 12-14 metara iznad nivoa

mora . Teren je pogodan za izgradnju planiranih objekata, pod uslovom da osnovne od fliša stenske

mase ili kvartara naslage mogu da se koriste za temelje, uz prethodno odvodnjavanje terena i

uređenje povremenih površinskih tokova.

Kao supstrati aluvijalnih depozita, njčešće prisutan je deposit fliša, sa svojom degradiranom zonom na

povrčini.

U terminima gradivno geološke klasifikacije, lokalitet sadrži:

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Kompleks poluprovodljivih i neprovodljivih masa stena, peščanih i glinenih, depoziti glineno

pesak-ilovača delova, čestica gline sa različitim petro grafitnim delovima (lapor, peščar i

krečnjak).

• Zbijene mase stena, koje uglavnom čine teren lokacije koja je u pitanju. Najprisutniji je gornji

Eocen sediment fliša, uglavnom izgrađen od gline, lapora, peščara i peščanog krečnjaka.

Predložena trasa od 400 kV prenosa od Lastve Grbaljske do Pljevalja prolazi kroz pet geotektonskih

jedinica, sa karakterističnim složenih geoloških i hidrogeoloških karakteristikama kao što su:

Paraautochton (PA ), Budva - Bar zonai ( bzz ), Visoki Karst (HK) ; Durmitorska geotektonska jedinica

( DTU ) i geotektonske jedinice Cehotinja ( TUC ). Geotektonske jedinice su nalegnute jedna nad

drugom po mekim fliš sedimenata u SV pravcu. Onese šire u NV -SE pravcu.

Na osnovu gradivnih geoloških svojstava i funkcija stenske mase u projektnom području, sledeći tipovi

stena su identifikovani :

• Stene koje su dobri provodnici vode - velike poroznosti , gde su nabrojane sve vrste karbonatnih

stena.

• Stene koje su dobri provodnici vode sa intergranularne poroznosti i stena kvartara (K) starosti. Oni

su delimično od gline i peska, šljunka, blokovi pod uglom i blokovi.

• Stene koje su izolatori vode : Deluvijalni , Deluvijalni - prolluvial i eluvial - proluvijalni i aluvijalnim

sedimentima sa visokim sadržajem gline i komponenti, intruzivnih stena i kompleksa fliša.

Identifikovane geotektonske jedinice opisane su u tekstu koji sledi.

(I) geotektonska jedinica PA obuhvata primorski deo. Sadržaj stena je dobar provodnik vode

(krečnjaci krede eocenske starosti) i izolator vode fliš sedimentni slojevi srednjeg Eocen (E2)

godina - konglomerati, peščari i glinci. Ovi fliš sedimenti mogu se naći na predloženim

lokacijama trafo stanice i razvodnog postrojenja (konvertora) u Lastvi Grbaljskoj, a predloženi

koridor dalekovoda zauzima veoma mali deo u ovoj geotektonskoj jedinici - oko 200 metara.

(ii)

geotektonska jedinica BBZ je predstavljena sa dobrim provodnicima vode, krečnjacima jure i

krede i krede-eocen (KE) sa slojevima vode. Fliša izolator koji se pojavljuje naizmenično u

kratkim intervalima, te ova dva zajedno formiraju kompleks voda koje na pojedinim mestima

izlaze iz stena. Dužina trase dalekovoda u ovoj oblasti je oko 3.8 km do sela Stanjevići.

(iii) geotektonska jedinica VK je predstavljena sa dobrim provodnikom vode karbonatima od

krečnjaka, dolomit krečnjaka i dolomita i trijasa, starosti jure i krede. Ova jedinica pokriva

najveći deo predloženog koridora dalekovoda, oko 86 km od Stanojevica do Godielja i

praktično je bez vode. Karstnih vrela ima sezonskog tipa i vrlo su izdašni. Vode koje dolaze iz

ovih izvora se uglavnom slivaju u zaliv Boke Kotorske , zaleđe Budve i Nikšićkog polja.

(iv) geotektonske jedinice DTU dužine oko 36 km od Godielji Crnog Vrha predstavljaju dobro

snabdevanje vodom, stenama i njih čine karbonat trijasa starosti jure i pokriveni su gornjim

slojevima mlađeg razdobljasa vodom provodnikom glacijalnog, fluvioglacijalnog i aluvijalnih

sedimenata starosti kvartara i vodom između slojeva dijabaz. Sprovođenje vode glacijalnim i

aluvijalnim sedimentima zavisi od prisustva gline u njima. U kontaktu između VK i DTU

kompleksa prisutna je stena izolatora vode tipa starosti K Pg. One se formiraju u kontaktu sa

krečnjačkim rekama Komarnice i njenih levih pritoka Grabovice.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


(v) Geotektonske jedinice TUC sa dužinom od oko 23 km od Crnog Vrha do Pljevalja sadrže

karbonatne stene trijasa i stene dobre provodnike vode trijasa i retko od tipa vode jurske

starosti izolator: jura-kreda (JO) fliš, ugljen -Perm (KP) peščari, shist i konglomerata, srednji

Miocena godina (M2) od gline i laporaca, na mestima pokrivenim sa aluvijalnim (AL) peskom i

šljunkom.

4.5 Tektonske i seizmičke karakteristike zone projekta

Tektonske i seizmičke aktivnosti u regionu juga regiona Dinarida definisani su geografski dinamičnim

procesima u Mediteranskom basenu, čija geneza je u vezi sa sudaranjem velikih tektonskih ploča

Evroazije i Afrike. Naime , neo -tektonski , kao i paleo-tektonske aktivnosti Dinarida su dominantno u

obliku intenzivnog procesa podvlačenja u Apeninima , kao i sa seizmoloških podvlačenja u Helenidima

i Karpatima. Prvi sezmički instrumentalni podaci u CG su generisani na početku 20 veka. Ipak, zbog

nedostatka seizmoloških stanica , sve do instalacije savremene telemetrijske obzervativne mreže u

1980 -tim , fond seizmoloških podataka je bio veoma skroman. Seizmo -tektonska mapa Crne Gore i

šireg regiona data je u sledećoj slici.

Sledeće osnovne aktivne i polu- aktivne seizmičke zone mogu biti identifikovane u Crnoj Gori:

- Jug, priobalje , uključujući Uclinj –skadarsko.j , Budve i Boke Kotorske - zone sa maksimalnim

intenzitetom od mogućih 9 stepeni od Mercall - Cancani - Sieberg (MCS) skale.

- Podgorica - Danilovgrad zona sa maksimalnim očekivanim mogućim intenzitetom od 8 stepeni MCS

skale.

-Centralni i severni delovi Crne Gore(uključujući Nikšić, Kolašin , Žabljak i Pljevlja ), sa maksimalnim

mogućim intenzitetom od 7 stepeni po MCS skale .

Prikaz 4.1 – Sizmo-tektonska mapa Crne Gore

Prikaz 4.2 – Seizmička regionalizacija Crne Gore

Proposed DL

Izvor:

Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija: Prirodne karakteristike

(2005Vlada i Univerzitet Crne Gore; [Ref. 21]

Izvor:

Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija:

Prirodne karakteristike (2005Vlada i Univerzitet

Crne Gore; [Ref. 21]

Karakter intenziteta seizmičke aktivnosti u Crnoj Gori predstavljen je na mapi ispod. To uključuje

epicentre jakih zemljotresa (> 3,5 stepeni po Richterovoj ) koji su se dogodili tokom poslednjih vekova

. Skoro sve teritorije u regionu pokrivaju seizmički vruće tačke. Ipak , ova mesta se odlikuju sa veoma

različitim skalama seizmičkog potencijala. Dominantna seizmička aktivnost je registrovana na

podzemnom delu Dinarida , a centralni deo Jadranske mikro- ploče pokazuje skoro aseismičke

manifestacije.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


-------------------

MCS skala jeste seizmička skala koja se koristi za merenje jačine zemljotresa. Meri efekte zemljotresa. Skala kvantifikuje efekte

zemljtresa na površinu zemlje, ljude, objekte prirode, i ljudski načinjene strukture na skali od 1 (neosetno) do 12 (totalna

destrukcija).

Prikaz 4.3 – Mapa epicentara u regiji tokom proteklih pet vekova

Izvor: Prostorni plan Crne Gore,Sekcija Studija: Prirodne karakteristike (2005Vlada i Univerzitet Crne Gore; [Ref. 21]

4.6 Karakteristike zemljišta u zoni projekta

Predloženi dalekovod prolazi različite slivove i planinska područja, koji su prilično različiti u smislu

pedogenetičkih faktora (geologija, reljef, klima, vegetacija i antropogeni uticaj). Ova raznovrsnost

pedogenetičkih uslova ima napredno prisustvo velikog broja tipova zemljišta, i to teritoriju pokriva

prilično raznovrsno. Mapa zemljišnih područja data je u Prilogu 1.3.

Zemljišta u širem području mogu biti grupisana u sledećim kategorijama:

- Stenovita (Litosol) i Sierozem (soja) su početni tipovi zemljišta razvijeni u kompaktne stene i slabim

rigolitom, obično distribuiran u planini / stenovite zone duž dalekovoda.

- Krečnjak - Dolomit kalup zemljšta (Kalck-melansol), koji je najrasprostranjeniji tip zemljišta u

projektnom području, najviše prisutan u karstičnim i visokih planinskih terenima.

- Rendzin zemljište slično krečnjačkom kalupu zemljišta u profilu i karakteristikama, ali je formirana na

lošoj karbonatnoj podlozi. Ona sadrži mnogo više skeletnog nego kalup zemljišta (tamno zemljište),

dok oblasti obradivog zemljišta su dublje sorti vrtače, kraških polja i manjih zaravni. Ovo je

dominantan tip zemljišta duž dalekovoda, prisutne u oblasti Lovćen gori, Vojnik gori, padinama

Durmitora, Sinjavine i Žabljak visoravni.

- Humusno silikatno zemljište (ranker), koje se formira na silikatnoj površini iznad 1.500 m nadmorske

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


visine. Odlikuje se kiselom reakcijom i visokim sadržajem humusa. Ovaj tip zemljišta se širi u borovim i

četinarskim šumama duž DV (dalekovoda).

- Tamno kiselino zemljište (Distrični kambisol) preovladava u severoistočnoj Crnoj Gori u travnjacima i

šumskim područjima (borovi i četinarski), ali i u voćnjacima i drugim kultivisanim zemljištima.

- Tamno eutrik zemljište (Eutric kambisol) zauzima najniže delove rečnih dolina (bivše rečne terase),

kao i dolinama i kraškim poljima, posebno u dolini Ćehotine i pljevaljskom području, a obuhvata i

Nikšićko polje kao i duž toka reke Tare.

- Braun zemljište na krečnjaku (Calco - Kambisol) je prelazni oblik između krečnjačkog kalupa i

crvenog zemljišta, najčešće prisutnog u priobalnim područjima i šumovitim padinama Lovćen gore.

- Crvena zemljišta (Terra RoTSa) prošireni su u primorskom području, uključujući šire područje Lastve

Grbaljske i drugih terena depresije oblasti Donjeg Grblja.

- Diluvia, aluvijalna i močvarna se nalaze na najnižim terenima, u podnožju brda, kao i na aluvijalnim

ravnima duž reka i jezera, kao što su reke Ćehotine, Tare, neke oblasti na platou Žabljaka, kao i zone

u Pljevljima (Kosanica, Kovrena i Maoče ).

Rizik od erozije duž trase predloženog dalekovoda

Tipično, plitka zemljišta i zemljišta topografski podložna eroziji , kao što su zemljišta u zoni zahvaćene

i strme padine jesu izloženi riziku erozije. Odsustvo vegetacionog pokrivača i šume povećaja rizik

erozije tla, takođe. Neke vrste šumske vegetacije su zavisnici od erozije ,dok druge to nisu kao što su

retke hrastove šume , posebno na padinama sa južne i jugo-zapadne pozicije.

Sledeće zone duž zone predloženog dalekovoda su identifikovane kao osetljive na potencijalni rizik od

erozionih procesa u toku građevinskih radova :

(I) Strme padine u kanjonima reka duž rute: Komarnica ( padine doline Komarnice kod Pošćenje i

kanjon padinama između krajnjih delova Brezna oblasti i Dubrovsko kod Duzi ) kao i kanjon Tare na

Đurđevića Tari .

(ii) Strmi delovi padine planine Vojnik na ( obe, južnoj i severnoj padini ), kao i Lovćen ( južne padine

).

Mapa erozije šireg područja sa ucrtanim zonama rizika od erozije duž linije dalekovoda je uključen

u slici .

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Prikaz 4.4 – Zona podložna eroziji duž trase DV.

Indicative zones of erosion

risk along the DL route

4.7 Hidrologija u zoni projekta

Teritoriji Crne Gore se nalazi na dva glavna slivna područja. To su sliv Crnog mora sa ukupnom

površinom od 7.545 km2 ( 52,5% ) i Jadranskim morem prihvatnom oblasti sa površinom od 6.267

km2 ( 47,5 %). Najviši planinski vrhovi i masivi se nalaze u području prihvatanja Crnog mora . U

principu, oba sliva se postigne sa vodama, ali značajan deo Crne Gore pripada kontinentalnoj karstne

oblasti u kojoj postoji stalna postoja površine vodotoka. Glavni tokovi vode u region projekta, Tare,

Pive ( Komarnice ) i Ćehotine sa svojim pritokama Vezesnica pripadaju crnomorskom slivnom području

i slivu reke Drine.

Trasa predloženog dalekovoda će prelaziti sledeće vodotoke :

• U delu između Nikšića i Šavnika :

(i) Komarnice / Tare na dva prelaza :

o Na lokalitetu Lucki Do , preko kanjona Komarnice koji je oko 600 metara širok

o Na lokalitetu Razvrslje , preko 500 metara, širokoj dolini reke sa plitkim koritom

(ii) reke Grabovice ( pritoka Komarnice ) i njene pritoke Gusarev Potok.

(iii) reke Bukovice ( pritoka Komarnice ).

• U delu između Šavnika i Pljevlja :

(ii)

(iv) Reka Tara / na Gjurgevića Tari Predloženi dalekovod preći će kanjon zajedno sa 110 kV

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


DV Žabljak – Pljevlja koristeći isti koridor. Visina stubova postojećeg DV u sekciji koja prelazi

kanjon je otprilike 25 metara, dok je njihov broj 14.

Karakteristike glavnih reka u zoni projekta

Uredba o klasifikaciji i kategorizaciji površinskih i podzemnih voda (Službeni list Crne Gore No 2 / 07.)

određuje broj klasifikacija površinskih i podzemnih voda na kopnu kao i na primorskim morskim

vodama. Prema svojoj nameni, vode se dele na:

(I) Vode koje se mogu koristiti za piće i prehrambenu industriju. Na osnovu seta ograničenih

vrednosti od 50 parametara, kvalitet ove vode je podeljen u četiri klase:

• Klasa A- voda koja se u svom prirodnom stanju, sa mogućom dezinfekcijom, može se koristiti za

piće

• Klasa A1 - Voda koja se posle jednostavne fizičke obrade i procedura dezinfekcije može koristiti za

piće

• Klasa A2 - vode koje se mogu koristiti za piće posle odgovarajuće prerade (koagulacija, filtracija i

dezinfekcija), i

• Klasa A3 - vode koje se mogu koristiti za piće nakon prerade, koja zahteva intenzivan fizički,

hemijski i biološki tretman sa produženom dezinfekcijom i hlorisanjem ili koagulacijom, flokulacijom,

otakanjem, filtracijom, apsorpcijom na aktivnom uglju i dezinfekcija ozonom ili hlorom. (ii) Voda koja

se može koristiti za ribnjake i školjke kao i poljoprivredu. Ova voda se klasifikuje na osnovu 10

parametara:

• Klasa S - vode koje se mogu koristiti za negovanje plemenitih riba (salmonidi)

• Klasa V - vode koje se mogu koristiti za uzgoj školjki, kao i

• Klasa C - vode koje se mogu koristiti za gajenje manje plemenitih vrsta riba (ciprinida).

(iii) Voda koja se može koristiti za kupanje može se svrstati u dve klase, i to:

• Klasa K1 - odlična,

• Klasa K2 – zadovoljavajuća

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Prikaz 4.5 – Predložena linija dalekovoda u odnosu na zahvaćene vodotokove:

Proposed

DL route

Izvor: Prostorni plan Crne Gore do 2020. Poglavlje 4.1 – Prirodne karakteristike; Vlada Crne Gore i GTZ, 2005

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Kvalitet vode glavnih reka projektne zone zasnovan na osnovu rezultata posmatranja u 2008 prikazan

je u sledećoj tabeli:

Tabela 4.1 – Kvalitet voda glavnih reka u 2008

Tok vode Kvalitet vode (2008) *) Status

Komarnica reka Nema urađenih podataka /

Piva reka Generalno: A1, S i K1 klase, uzvodno od Piva Nezagađena reka

jezera.

Tara reka Generalno: A1, S i K1 klase, sa malim izuzecima u Nezagađena reka

urbanism zonama Mojkovca i Kolasina.

Cehotina reka • Uzvodno od grada Pljevlja: A1, S i K1 klase.

• Nizvodno od Pljevlja kvalitet pada na A2, C i K2

Generalno zagađena reka

nizvodno od Pljevlja

klase.

Vezisnica reka • Uzvodno od TPP Pljevlja : A1, S i K1 klase. Generalno zagađena reka

(pritoka

Ćehotina

• Nizvodno od TPP Pljevlja izliva: ne

zadovoljavajuća (A2 i A3 klase).

*)

Prema utvrđenim kriterijumima u uredbi o klasifikaciji i kategorizaciji površinskih i podzemnih voda

(Službeni list Crne Gore No 2 / 07 . )

Izvor : Stanje životne sredine 2008 , Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore [Ref . 8]

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


4.8 Kvalitet vazduha u zoni projekta

Kvalitet vazduha u širem području koridora dominantno određuje nekoliko pokretačkih snaga – u

zavisnosti od sektora i vrste zagađivača: saobraćaj, industrijska postrojenja, organizacije /

instalacija koje poseduju mesta sa kotlovima i pojedinačna požarna mesta.

U širem području, postoje merenja kvaliteta vazduha u urbanim zonama Budve, Tivta, Kotora,

Nikšića, Žabljaka i Pljevalja. Ne postoje merenja u opštinama Cetinje, Plužine i Šavnik i samim tim

nema dovoljno sistematizovanih i obrađenih podataka o kvalitetu vazduha na teritoriji tih opština.

2009 Soer [Ref.9] ukazuje na to da su najvišei koncentracije SO2, NO2 i PM10 registrovane u

Nikšiću i Pljevljima. Pored emisije u vazduhu iz saobraćaja, operativne industrijske instalacije -

Željezara u Nikšiću i termoelektrana u Pljevljima - imaju značajan doprinos stopi zagađenja u ovim

oblastima. Ipak, SO2 i NO2 prosečne godišnje koncentracije nisu prešle granicu vrednosti utvrđene

od strane crnogorskih propisa, dok je koncentracija PM10 u vazduhu premašila dnevni limit

vrednosti u Pljevljima (89 dana) i u Nikšiću (27 dana) [ref. 9]. Sve u svemu, 2009 Soer zaključuje

da je "na osnovu analize rezultata merenja, vazduh u Pljevljima, Nikšiću i Podgorici opterećen

zagađujućim materijama iz industrije, transporta i domaćinstava, dok su u drugim urbanim

oblastima posmatrani zagađivači u okviru zakonskih uslova" .

Trasa predloženog dalekovoda prolazi u dominantno ruralnim oblastima u kojima je odsustvo

važnih industrijskih instalacija i intenzivnog saobraćaja evidentno. Zbog ove situacije, najznačajniji

doprinos zagađenju vazduha u području potiče iz naseljenih mesta, odnosno etažnog grejanja

domaćinstava. Ognjišta pripadaju grupi kolektivno stacionarnih izvora zagađenja vazduha, iz kojih

emisija zagađujućih materija proistekne iz upotrebe određenih vrsta goriva (drvo, nafta, itd.) Kao

produkti sagorevanja, emisije SO2, CO2, NOk, CO i čvrste čestice (PM) se oslobađaju u vazduh.

Ipak, zagađenje vazduha ovog tipa je sezonskog karaktera i dešava se samo tokom grejne sezone.

Na osnovu gore navedenog, kao i činjenica da su područja neposredno oko koridora dalekovoda

koji nije gusto naseljen i ima ruralnih i brdsko-planinskih predela, može se zaključiti da je

ambijentalni vazduh u predloženom koridoru DV od nezagađenog kvaliteta i bez značajnog

prisustva zagađujućih štetnih materija.

4.9 Korišćenje zemljišta i pejzaži u projektnoj oblasti

4.9.1 Obrasci korišćenja zemljišta

Procena tipova korišćenje zemljišta vrši se za približno za 100 metara širok koridor duž predložene

trase dalekovoda u odeljku Lastva- Čevo i 70 metara širokom koridoru na deonici od Čeva do Pljevalja.

Smatra se da je gore navedena širina dovoljna da obuhvati sve direktne uticaje na trenutno korišćenje

zemljišta u toku građevinskih radova i operativnih kao i potreba održavanja predloženog dalekovoda.

Tako određen koridor zauzima oko. 953,72 hektara. Dominantni namenski tipovi zemljišta su šume 4 i

livade 5 . Šume zauzimaju 521 ha ili 54,6% od ukupne površine koridora. Dominantni tip šume

degradirane Grabove šume 6 sa 257,96 ha ili 27.04% od koridora. Pašnjaci i livade zauzimaju 305,10

ha ili 32,0%. Manje površine (127.27 ha ili 13,3%) zauzimaju druga prirodnih staništa - kamena

staništa (razne vrste staništa stenovite vegetacije).

Pregled tipova zemljišta duž predložene linije dalekovoda prikazan je u nastavku tabele. Mapa

korišćenja zemljišta data je u Prilogu 1.4 ovog ESIA izveštaja.

Tabela 4.2 - Upotreba tipova zemljišta u predloženom koridoru dalekovoda

Korišćenje tipa zemljišta Oblast (ha) %

4 Obuhvataju sve vrste šuma (odeljci 4.9.1 i 4.9.2), sa različitim visinama, obim prečnika i raznih gustina.

5 Obuhvataju sve vrste travnjaka, pašnjaka i i livada (odeljci 4.9.1 i 4.9.2).

6 Ostria carpinifolia - Grab u nekoliko biljnih zajednica, ali uglavnom u Seslerio Ostrietum carpinifoliae

kombinaciji.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Šuma 521.0 54.63

Bukova šuma svih tipova 55.64 5.83

Turski hrast – šume Graba 45.00 4.72

Bukva - jele i bukve – šume Jela 106.10 11.12

Degradirana šuma Orijentalnog Graba 31.03 3.25

Degradirane hrastove šume 23.27 2.44

Degradirane grabove šume 257.96 27.05

Plantaže Crnog Bora 2.00 0.21

Kamenita staništa 127.27 13.34

Pašnjaci - Travnjaci - Livade 305.10 31.99

Reke i vodotokovi 0.35 0.04

Totalna površina [ha] 953.72 100.00

4.9.2 Pejzažne karakteristike oblasti projekta

Na osnovu određenih geomorfoloških karakteristika (visina, nagib, karst fenomen, itd), vegetacionog

pokrivača i ljudskog uticaja, možemo razlikovati nekoliko pejzažnih tipova duž koridora dalekovoda:

• Pejzaž obalnog područja - nalazi se u Grblju, oblasti koja je početna tačka dalekovoda (u km

0 do 7 km). Osnovna karakteristika ove vrste pejzaža je kombinacija prirodnih komponenata

koje su žbunaste vegetacije i ne-prirodnih komponenti tj. ljudskih naselja. Maslinjaci su

prisutni u obe komponente koje naglašavaju mediteranski karakter ovog područja.

• Primorsko planinski pejzaž (od km 7 do km 18) - je prisutan na Lovćen gori sa brojnim

tipovima prirodnih staništa, kao što su: kameniti planinski vrhovi, litice, različita krška staništa

(pećine, doline, pukotine, vrtače, itd), fragmenti planinskih travnjaka, pod mediteranske

bukove šume i fragmenti Heldreich borove šume ispod planinskih vrhova. Kombinacija ovih

staništa je na visinama između 350 i 1,749 m nadmorske visine, i formira atraktivne pejzaže

kako na planinskom masivu tako i na njegovim padinama prema priobalju.

• Kraških predela (od 18 do 79 km) - otvoren stenoviti teren razvijen od baze krečnjaka i

dolomita. Ovde su prisutni svi mikro i makro oblici kraških reljefa - pećine, jazbine, polja,

doline, pukotine, vrtače i sl), dok je šumovitost je slabo razvijena. Ovaj jalovi erodirani teren,

obično se zove "ljuti crnogorski krš" menja se sa submediteranskim mešovitim šumama koje

se sastoje od vrsta kao sto su Hrast, Beli Jasen, vise vrsta Graba. Najveće kršno polja u Crnoj

Gori je Nikšićko polje, koje je danas kultivisan pejzaž, povezan sa seoskim strukturama.

Sistem krških vrela u Nikšićkom Polju formira reku Zetu sa jugo - istočne strane, dok su vode

na zapadnoj strani zarobljene u veštačke vodne akumulacije - jezera Krupac i Slano.

• - Kontinentalne planine (od 79 do 104km i 132 do 144 km) - su tipični krajolik severne Crne

Gore sa bogatim biodiverzitetom (šume, pašnjaci) i različiti oblici reljefa. Geografski, ove

planine pripadaju Južnoj Dinarskom eko-regionu, sa dominantnim masivom Durmitora (2.525

mnm). Više od 30 planinskih vrhova na Durmitoru su iznad 2.000 m nadmorske visine i

pružaju lep pogled na okolni pejzaž pun brda i planina grebena, jezera 7 ) glacijalnog porijekla,

na pašnjake i otvoreni teren, kao i na kanjone reka i doline. Atraktivni scenski pogled se pruža

na iskrivljene stenovite naslage brda Šareni pasovi i Uvita Greda, kao i Prutaš sa svojim

vertikalno orijentisanim kamenitim slojevima. Između ostalih planina, Vojnik i Ljubišnje (2238

mnm) su planine sa dobro razvijenim šumama.

• - Planinske visoravni (od 104. do 132. km) - u severnoj Crnoj Gori nalaze se Žabljacke

visoravni, ali takodje i Bitinsko polja, Maoče i Kosanica na području Pljevalja preko kojih

dalekovod prelazi ili prolazi u blizini. Planinski travnjaci dominiraju u ovom tipu pejzaža, sa

raznom alpskom florom bogatom intenzivnim bojama. Tradicionalne vikendice pod nazivom

"katuni" obogaćuju scenski pogled zajedno sa često mešanim šumama jele i smrče na

visinama između 1.400 i 1.700 m nadmorske visine, kao i sa šumama crnog bora kod

Kosanice. Bukove šume razvijene su na brdu Bukovička gora. U oblasti grada Pljevlja ovaj tip

pejzaža je transformisan u gradski pejzaž (grad, rudnik, termoelektrane, biljke, šuma..)

7 Kao što su Crno jezero, Zminje jezero, Barno jezero, Jablan jezero, Škrčko jezero, Sušičko jezero itd

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• - Pejzaž rečnih kanjona - poznatih zbog kanjona reke Tare koja je duboka više od 1.000

metara (najdublja tačka 1300 m na lokalitetu Obzir), i strmih padina prošaranih sporadično

vegetacijom od crnog bora. Pored kontinentalno / planinske vegetacije, neki mediteranski

cvetni elementi su takođe prisutni na terasama kanjona. Vodene kaskade su česte uz recni

tok. Kanjoni reke Komarnice su takođe izuzetni, posebno deo pod nazivom Nevidio koji je

turistička atrakcija za rafting. Prelaz preko kanjona reke Tare, je na turističkom atraktivnoj

lokaciji -to je most na Đurđevića Tari. Dubina kanjona reke Tare na ovoj specifičnoj sekciji je

približno 840m.

4.10 Biološki diverzitet i ekološki resursi u zoni projekta

4.10.1 Vegetacija

Područje projekta prostire na dva biogeografska regiona, mediteranskom i kontinentalnom uključujući

većinu vegetacionih tipova u Crnoj Gori. Identifikacija vrsta vegetacije duž trase dalekovoda bila je

zasnovana na (i) raspoloživim podacima i literaturnim izvorima i (ii) terenskom istraživanju i

mapiranju vegetacije / staništa ). Kratak pregled identifikovanih tipova vegetacije ( razlika između

biljnih zajednica je uključena, prema dostupnoj literaturi )kao i njihov prostorni raspored duž

dalekovoda prikazani su ispod .

Cilj je bio da se konačno procene komponente biodiverziteta postojećih ekosistema i različitih lokalitet

, (udaljem tekstu - staništa ) duž koridora na osnovu identifikovanih i opisao staništa, nego da

prepoznajumesta od posebne važnosti u pogledubiodiverziteta i prirodnog nasleđa - sve to u cilju

sprečavanja ekosistema i vrsta populacija iz poremećaj, oštećenja ili uništenja tokomgrađevinskih

radova i radpredloženih dalekovoda .

Procena biodiverziteta se vrši za 500 metara širok koridor duž predloženog DV , odnosno 250 metara

sa obe strane centralne ose dalekovoda. Smatra se da je gornja širina dovoljna da izbegne sve

direktne uticaje na biodiverzitet tokom građevinskih radova kao i omogući operativne potrebe

održavanja predloženog dalekovoda. U oblasti osetljivih lokaliteta i na zaštićenim područjima prelazak

u širem luku bio je razmatran i uzet u obzir takođe.

Pa ipak, treba uzeti u obzir da je inicijalno bioistraživanje bilo sprovedeno u 1 km širokom koridoru

definisano Detaljnim prostornim planom kao pomoći pri definisanju preliminarne trase DV u

ograničenijima devijacija određenih visinom koridora.

QUERCO-FAGETEA Br.-Bl. et Vlieger 37 (Vegetacija lisnatih šuma u submediteranskoj oblasti,

brežuljkastom, planinskom i alpskom pojasu vegetacije):

1. Paliuretum adriaticum H4c 63. (Carpinion orientalis, Quercetalia pubescentis). Primorska

oblast– Lastva Grbaljska.

2. Rusco-Carpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia

pubescentis). Primorska oblast – Lastva Grbaljska gore do Pobore.

3. Dioscoreo-Carpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia

pubescentis). oko Nikšića.

4. Aceri-Ctirpinetum orientalis Blečić kod Lakušića 66. (Carpinion orientalis, Quercetalia

pubescentis), oko reke Tare.

5. Querco-Ostryetum carpinifoliae Ht 38. (Orno-Ostryon, Quercetalia pubescentis). Karstična

zona od Nikšića prema Bileći i kontinentalno u karstičkim šumama.

6. Seslerio-Ostryetum carpinifoliae Ht et H~ic 50. (Orneto-Ostryon, Quercetalia pubescentis).

Viša nadmorska visina primorske oblasti (Lovćen) i kontinentalni potezi u kanjonu reke Tare i

Komarnice.

7. Fagetum silvaticae montenegrinum Blecic 58. (Fagion illyricum, Fagetalia). Zona Pive i

Durmitora.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


8. Seslerio-Fagetum moesiacae Elecic et Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Primorska

(Lovćen), centralni i istočni Dinaridi 8) .

9. Fagetum moesiacae montanum Blecic kod Lakusica 70. (Elymo-Fagetum moesiacae p. p.).

Planinska zona u centralnim i istočnim Dinaridima.

10. Abieto-Fagetium moesiacae Blecic et Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Planinska

zona u centralnim i istočnim Dinaridima.

11. Fageto-Aceretum visianii Blecic i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Subalpska zona u

centralnim i kontinetnalnim SE Dinaridima.

12. Asyneumo-Fagetum moesiacae Blecie i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia). Subalpska

zona u centralnim i kontinentalnim SE Dinaridima.

13. Acereto-Frtxxinelum montenegrinum Blecic i Lakusic 70. (Fagion moesiacae, Fagetalia).

Subalpska zona u centralnim i kontinentalnim SE Dinaridima.

II. QUERCETEA ROBORI-PETRAEAE Br.-El. et Tx. 43 (Vegetation of wet and acidic Oak – Beech

forests):

1. Quercetum serbicum montanum Cernjav. kod Jovanovića. (Quercion robori-petraeae,

Quercetalia robori-petraeae). Rečne doline Ćehotina i Tara, kao i centralna Crna Gora.

III. SALICETALIA PURPUREAE Moor 58 (vegetacija poplavljenih šuma i nižeg i niskog rastinja, kao i

vrba i topola):

1. Salicetum albo-fagilis Tx (48) 55. (Salicion albae, Populetalia, albaevegetacija oko tekućih

voda, u submediteranskom i brdovitom vegetativnom pojasu.

IV.

ERICO-PINETEA Horvat 59 (Vegetacija borovih šuma):

1. Pinetum nigrae Blecic 58. (Pinion nigrae, Pinetalia heldreichii-nigrea). kanjoni Pive i Tare.

Kultivisane oblasti oko Pobore i blizu Ivanova korita (Lovćen).

V. VACCINIO-PICEETEA Br.-Bl. 39 (vegetacija tamnih četinarskih šuma):

1. Piceo-Pinetum silvestris Blecie prov. (Vaccinio-Piceion, Vaccinio-Piceetalia). Jezera na

Durmitoru i Saranskom platou.

2. Piceetum excelsae croaticum (distinction on – montanum, - subalpinum …) Ht 50. (Vaccinio-

Piceion, Vaccinio-Piceetalia). Ljubisnja i Durmitor planine.

3. Pinetum mugi Blecic (57) 58. (Pinion mugi, Vaccinio-Piceetalia). Ljubisnja, Durmitor i Vojnik

planine.

VI. QUERCETEA ILICIS Br.-Bl. 36 (zimzelene šume i niska žbunasta vegetacija mediteranskog

hrasta):

1. Qrno-Quercetum ilicis H-ic (56) 58. (Quercion ilicis, Quercetalia ilicis). Primorska oblast.

2. Quercetum ilicis Br.-Bl. 36. (Quercion ilicis, Quercetalia ilicis). Primorska oblast.

3. Oleo-Euphorbietum dendroidis Trinajstic 73. (Oleo-Ceratonion, Quercetalia ilicis). Primorska

oblast (oko Budve).

4. Cisto-Ericetum arborcae H-ic 58. (Cisto-Ericion, Cisto-Ericetalia). Primorska strana/ padine

Lovćen planine od Kotora do Budve.

5. Erico-Calycotometum infestae H-ic 58. (Cisto-Ericion, Cisto-Ericetalia). Primorska strana/

padine Lovćen planine

VII. BETULO-ADENOSTYLETEA Br.-Bl. 48 (vegetacija visokih i nsikih trava u aubalpskoj oblasti)

1. Adenostylo - Petasitetum dorflerii Lakusic (68) 70. [Petasition dorflerii, Adenostyletalia).

Stabilizovane vrtače u subalpskom vegetacionom pojasu SE Dinarida.

VIII. EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx et Prsg. 50 (mlada vegetacija kao i vegetacija nakon požara u

brežuljkastom, planinskom i subalpskom vegetacionom pojasu):

U ključujući sledeće Dinarske planine duž DL trase: Vojnik, Durmitor i Ljubišnja

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


1. Senecioni fuchsia - Sambucetum racemosi Noirf. 49. (Sambuco-Salicion capreae, Epilobietalia

angustifolii). Planinski pojas centralne i kontinetalne oblasti SE Dinarida.

IX. ALNETEA GLUTINOSAE Br.-Bl. et Tx. 43 (higrofile šume jova i bleda):

1. Alnetum glutinosae continentals Lakusic 1966. (Alnion glutinosae, Alnetalia glutinosae). doline

Tare i Ćehotine.

2. Salicetum pentandrae dinaricum Lakusic. 74. (Salicion cinereae, Alnetalia glutinosae).

Hidrofilno žbunje u planinskom pojasu Durmitor planine.

X. CARICETEA CURVULAE Br.-Bl. 48 (vegetacija planinskih trava kiselih zemljišta):

1. Nardetum subalpinum montenegrinum Lakusic 66. (Jasionion orbiculatae, Seslerietalia

comosae). Durmitor planina.

XI. ELYNO-SESLERIETEA Br.-Bl. 48 (vegetacija planinskih trava na krečnjaku):

1. Elyno-Edraianthetum serjrylltfolii Lakusic (63) 70 (Oxytropidion dinaricae, Crepidetalia

dinaricae). Durmitor planina.

2. Edraiantho-Driadetum, octopetalae Lakusic (68) 70 (Oxytropidion dinarieae, Crepidetalia

dinaricae). Durmitor planina.

3. Carici-Crepidetum dinaricae Lakusic 66. (Oxytropidion dinaricae, Crcpidetalia dinaricae). SE

Dinaridi.

4. Stachydi-Festucetum pseudoxanthynae Lakusic 68. (Festucion albanicae, Crepidetalia

dinaricae). Planine u Durmitorskom sektoru.

5. Festuvetum pungentis Ht 30. (Festucion pungentis, Seslerictalia tenuifoliae). Durmitor planina.

6. Carici-Seslerietum robustae K. Tomic 70. (Seslerion robuslae, Seslerietalia tenutfoliae). Lovćen

planina.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


XII.

SALICETEA HERBACEAS Br.-Bl. 47 (vegetacija ispod snežnih nanosa):

1. Anemone-Salicetum retusae Ht 53. (Salicion retusae, Salicetalia retusae-serpyllifoliae).

Durmitor planina.

2. Salicetum retusae-kitaibelianae Lakusic (68) 70. (Salicion retusae, Salicetalia retusaeserpyllifoliae).

SE Dinaridi

3. Trifolio-Plantaginetum angustifoliae Lakusic 66. (Salicion retusae, Salicetalia retusaeserpyllifoliae).

SE Dinaridi

XIII. THLASPEETEA ROTUNDIFOLII Br.-Bl. 47 (žbunasta vegetacija):

1. Euphorbio-Vaierianetum bertisceae Lakusic (68) 70. (Bunion alpini, Arabidetalia flavescentis).

SE Dinaridi (Durmitor) — alpska zona.

2. Sagino-Gnaphalietum pichlerii, Lakusic 68; 70. (Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis).

SE Dinaridi (Durmitor) — alpska zona.

3. Saxifrago-Papaveretum kernerii Lakusic 68; 70. {Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis).

SE Dinaridi.

4. Saxifragetum prenjae Ht 31. (Saxifragion prenjae, Arbidetalia flavescentis). Durmitor planina.

5. Drypidi-Silenetum margiiiatae Lakusic 68; 70. (Silenion marginatae, Arbidetalia flavescentis).

Subalpska bregolazine SE Dinaridi.

6. Geranio-Heracleetum balcanifum Lakusic 68; 70. (Silenion marginatae, Arbidetalia

flavescentis). Subalpska padina SE Dinaridi.

7. Corydalo-Geranieturn macrorhizii Bleeic 58. (Silenion marginatae, Arabidetalia

favescentis).Bregolazine u kanjonima i rečnim dolinama u zoni Durmitora.

8. Stipetum calamagrostridis Blecie 58. (Stipeion calamagrostis, Arabidetalia flavescentis).

Subalpske bregolazine SE Dinaridi.

9. Dryopleridetum villarsii Jenny-Pips 30. (Silenion marginatae, Arabidetalia favescentis).

Durmitor planina.

10. Drypeelum linneanae lit 31. (Silenion marginalae, Arabidetalia favescentis). Subalpske

bregolazine Lovćena.

11. Drypeetum jacquinianae H-ic 34. (Peltarion alliaceae, Arabidetalia flavesccntis). Lovćen—

submediteranska i mediteranska planinska zona.

12. Geranio-Anthrisceium fumarioidis H-ic (56) 63. (Peltarion alliaceae, Arabidetalia flavescentis).

Subalpske bregolazine Lovćena.

XIV. ASPLENIETEA RUPESTRIS Br.»Bl. 34 (vegetacija u presecima stena):

1. Edraiantho-Potentillelum clusianae Lakusic 68; 70. (Amp hori carpi on autariati,

Amphoricarpetalia). Stene u alpskom vegetativnom pojasu planine Durmitor.

2. Saxifragetum rochelianae Blecic 58-(Amphoricarpion autariati, Amphoricarpetalia). Kanjon

reke Komarnice.

3. Moltkeetum petraeae Blecic 58. (Edraianthion, Moltkeetalia petraeae). Kanjoni reka u zoni

Durmitora.

4. Edraiantho-Dianthetum nikolai Lakusic 68; 70. (Edraianthion, Moltkeetalia petraeae). Lovćen

planina.

5. Amphoricarpus neumayeri – Gnaphalium pichleri Ht 41 (Amphoricarpion neumayeri,

Amphoricarpetalia). Lovćen (stene).

6. Campanulo moltkeetum petraea H-ić 63 (Edraianthion. Moltkeetalia petraee). Lovćen planina.

XV. ARRHENATHERETEA (livade mezohilne vegetacije):

1. Festiico-Agrostidetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE Dinaridi.

2. Alchemillo-Trisetetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenalheretalia). SE Dinaridi.

3. Festiico-Agrostidetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE Dinaridi.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


XVI.

4. Alchemillo-Trisetetum Ht 51. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenalheretalia). SE Dinaridi.

5. Bromo- Cynosure turn cristati H-ic 30. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). SE

Dinaridi.

6. Arrhenatheretum elatioris Tx 37. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia). Cetinjsko polje.

7. Trtfolio-Arrnerietum canescentis K. Tomic 70. (Arrhenatherion elatioris, Arrhenatheretalia).

Lovćen planina.

8. Alopecuro-Ranuncu letum margireati Zeidler 54. (Trifolion resupinafi, Trifoiio-Hordeetalia).

Oko Cetinja (Lovćen).

FESTUCO - BROMETEA Br.-BL et Tx. 43 (kserične vegetacije pašnjaka u C.Gori):

1. Bromo-Dantonietum calycinae Sugar 72. (Bromion erecti, Brometalia erecti). Suvi pašnjaci u

brdovitoj zoni severnog dela Crne Gore.

XVII. THERO-BRACHYPODIETEA Br.-Bl. 47 (Primorska vegetacija stenovite podloge pašnjaka i suvih

livada):

1. Helichryswn italicitm-Brachypodium ramoKum, Birks et al. 72. (Cymbopogo-Brachypodion

ramosi, Thero-Brachypodietalia). Primorska zona.

2. Helichrysum italicum-Stipa tortilis Birks et al. 72. (Cymbopogo-Brachypodion ramosi, Thero-

Brachypodietalia). Primorska zona.

3. Genisto-Globularietum bellidifoliae K. Tomic 70. (Chrysopogoni-Satureion, Scorzonero-

Chrysopogonetalia). Padine Lovćen planine.

4. Stipo-Salvietum officinalis H-ic (56) 58. (Chrysopogoni-Satureion, Scorzonero-

Chrysopogonetalia). Lovćen planina.

5. Asphodelo-Chrysopogonetum grylli H-ie (36) 58. (Chrysopogoni-Saiureion, Thero-

Brachypodietalia). Primorska zona.

6. Pseudovino-Poetum bulbosae lit 56. (Scorzonerion villosae, Scorzonero-Chrysopogonetalia).

Oko Niksića.

7. Holoscheno -Scab iose turn albae Kodak 74. (Vulpio-Lotion, Thero-Brachypodietalia).

Primorska oblast.

8. Laguro-Corynephoreium divarlcati H-ic 64. (Vulpio-Lotion, Thero-Brachypodietalia).

Primorska oblast.

XVIII. ADIANTHETEA Br.-Bl. 47 (Vegetacija vlažnih stena u primorskoj oblasti):

1. Eucladio-Admntetum Br.-Bl. 31. (Adiantion, Adiantetalia). T 5 — Adam, Birks, Walters. Lovćen

zona.

XIX. CHENOPODIETEA Br.-Bl. 51 (Vegetacija nitrofilnih biljnih zajednica):

1. Myrrhidi-Urticetum Ht. 62. (Chenopodion subalpinmn, Onopordetalia). Vegetacija napuštenih

pašnjaka u centralnom i kontinentalnom delu Dinarida (Durmitor).

2. Plantago-Barbaretum illyricae Slavnic 45. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia). Durmitor

planina.

3. Rumicetum alpini dinaricum Lakusic 64. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia). Vegetacija

napuštenih pašnjaka u kontinentalnom delu Dinarida (Durmitor).

4. Senecietum rupesiris montenegrinum Lakusic 66. (Chenopodion subalpinum, Onopordetalia).

Durmitor.

5. Vrtico-Sambucetum ebuli Br.-Bl. (36) 52. (Chenopodion muralis, Chenopodieialia). Lovćen, u

blizini puteva u brdsko-planinskim zonama u submediteranskoj oblasti.

6. Sambucetum ebuli Felf61dy 42. (Aretion, Onopordetalia). U blizini puteva u brdsko-planinskim

zonama u kontinentalnom delu Dinarida.

7. Cherophylletum aurei Oberd. 57. (Arction, Onopordetalia). Brdsko-planinske zone u

kontinentalnom delu Dinarida..

8. TuTSilaginetum Oberd. 49. (Arction, Onopordetalia). Centralni i kontinentalni deo Dinarida.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


9. Echio-Melilotetum Tx. 42. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). Planinske zone u

kontinentalnom delu Dinarida.

10. Onopordetum acanthii Br.-Bl. 36. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). Nitrofilna vegetacija u

kontinentalnoj oblasti Crne Gore .

11. Cirsietum candelabri dinaricum Lakusic 62. (Onopordion acanthii, Onopordetalia). U blizini

puteva i oblasti u izgradnji u centralnom i kontinentalnom delu SE Dinaridi.

12. Scolimo-Marubielum incani H-ic 64. (Hordeion, Chenopodietalia). Mediteranska i Submediteranska

oblast Crne Gore.

XX. ARTEMISIETEA Lohm,, Prsg., Tx. 50 (Vegetacija blizu suvih deponija):

13. Artemisietum vulgaris Tx. 42. (Artemision, Arternisietalia). Brdsko-planinske zone u severnom

delu Crne Gore.

14. Tanaceto-Artemisietum Br.-Bl. (21) 47. (Artemision, Arternisietalia). Kontinentalni deo Crne

Gore.

15. Mentha longifolia-Pulicaria dysenteri


32. Pinguiculo-Cratoneuretum Oberd. 57. (Cratoneurion commutati, Montio-Cardaminetalia).

Vegetacija u blizini stepenastih vodopada i potoka na vulkanskim planinskim stenama,

subalpski i alpski pojas.

XXVI. JUNCETEA MARITIMI Br.-Bl. 31 (Vegetacija primorskog močvarnog zemljišta):

33. Juncetum maritimo-aciiti, H-ic 34. (Juncion maritimi, Juncetalia maritimi). Primorska astob,

Lastva Grbaljska – Blato.

XVII. MOLINIO-JUNCETEA Br.-Bl. 47

34. Epilobio-Juncetifm effusi Oberd. 57. (Calthion, Molinietalia). Močvarno u Sub-Mediteranskoj i

brdovitoj oblasti.

35. Chaerophyllo-Ranunculetum aconitifolii Oberd. 52. (Calthion, Molinietalia). Močvarno zemljište

u Sub-alpskom vegetativnom pojasu kontinentalnog dela Dinarida .

36. Aegopodio-Petasttetum hybridi Tx. 47. (Filipendulo-Petasition, Molinietalia). Močvarno

zemljište u brdsko -planinskom vegetativnom pojasu kontinentalnog dela Dionarida.

37. Junco-Molinietum Prsg. 51, (Molinion, Molinietalia). Brdsko –planinski vegetativni pojas

kontinentalnog dela Dinarida.

Šumska vegetacija je najviše rasprostranjen tip vegetacije predloženog projekta i zbog toga je glavna

mapa ovoga tipa vegetacije, uključujući i predloženi put, uključena u dodatak 1.4.

3.4.1 Biotopi

Spisak identifikovanih HD 92/42 EEC staništa u zoni koja se kreće putem trase dalekovoda , prikazana

je u nastavku;

6170 – Alpski i subalpski krečnjački travnjaci (oblast na Durmitoru i Lovćenu):

Struktura flore: Elyna myosuroides, Edraianthus serpyllifolius, Scabiosa silenifolia, Gentianella

laevicalyx (endemska), Plantago atrata, Oxytropis dinarica (endemska), Cerastium dinaricum

(endemska), Asperula dörfleri (endemska), Draba lasiocarpa (endemska), Dryas octopetala, ParnaTSia

palustris, Anthylis alpestris, Edraianthus graminifolius, Alchemilla glaucescens var. serbica, Gentiana

nivalis, Helianthemum alpestre, Dianthus bertisceus (endem), , Leontopodium nivale, Hedysarum silicii

(endemska), Sesleria gigantea, Scabiosa leucophylla, Centaurea kotschyana, Campanula sp., Linum

capitatum (endemska), Potentilla crantzii, Festuca pungens, Bromus erectus, Pancicia serbica

(endemska), Geum bulgaricum (endemska),Phyteuma pseudoorbiculare (endemska), Achillea

abrotanoides (endemska), Scutellaria alpina Dianthus bebius (endem), Globularia bellidifolia,

Onobrychis bertiscea (endemska), Helianthemum grandiflorum,Sesleria robusta, Carex laevis, Draba

elongata, Iberis sempervirens, Leucanthemum chloroticum (endemska).

6210 – Polu-prirodni suvi pašnjaci i žbunaste strukture na krečnjačkim podlogama (oblast: Pljevlja

(Bromo-Plantagoneretum mediae), Lovćen (Genisto-Globulatietum bellidifoliae), suvi pašnjaci u

severnom delu Crne Gore (Bromo-Dantonietum calycinae)):

Struktura flore: Brometo-Chrysopogonetum grylli H-ić: Bromus erectus, Chrysopogon gryllus, Onosma

javorkae, Asphodelus microcarpus, Festuca vallesiaca, Dorycnium germanicum, Koeleria splendens,

Asphodeline lutea, Genista sericea, Scorzonera doriae, Helianthemum vulgare, Leontodon ccrispus,

Trifolium campestre, T. nigrescens, Aethionema saxatile, Anthemis arvensis, O. morio, Orchis

coriophora, O. Tridentata, Ophris scolopax TSp. cornuta... Also, species of degraded scrub shrub

vegetation: Salvia officinalis, Euphorbia veneta, Cistus salviaefolius, Helychrysum italicum... Genisto-

Globulatietum bellidifoliae K. Tomić: Globularia bellidifolia, Genista sericea, Galium lucidum, Bromus

erectus, Festuca sulcata, Carex laevis, Micromeria parviflora, Asperula scutellaris, Dorycnium

germanicum, Koeleria splendens, Teucrium montanum, Edraianthus tenuifolius, Stipa mediterranea,

Sesleria robusta, Hippocrepis comosa, Thymus striatus, Satureia subspicata, Poa bulbosa

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


62A0 – Istočni sub-mediteranski suvi pašnjaci (Scorzoneretalia villosae) (Lovćen oblast):

Florna struktura: Salvia officinalis, Koeleria splendens, Chrysopogon gryllus, Bromus erectus,

Helichrysum italicum, Satureja Montana, Plantago holosteum, Asphodelus aestivus, Dichanthium

ischaemum, Medicago prostrata i dr.

6410 – Molinia livade na krečnjačkom , tresetnom ili glinovitom – silt – laden zemljišta (Molinion

cerulae) (Durmitor – Posćensko jezero oblast):

Florna struktura: Molinia caerulea, Dianthus superbus, Colchicum autumnale, Sanguisorba officinalis,

Crepis paludosa, Luzula multiflora, Dianthus deltoides, Potentilla erecta, Carex sp.

8120 – Krečnjački kalkist, rastinje planina i alpskih nivoa (Thlaspietea rotundifolii) (oblasti: kanjon(i))

Pive i Komarnice, Durmitor, Lovcen):

Struktura flore: Drypis spinosa TSp. linneana, Silene marginata, Scrophularia tristis, Rumex scutatus,

Arabis alpina, Heracleum verticillatum, Poa caesia, Corydalis leiosperma (endemska), Senecio

visianianus, Cardamine carnosa, Cystopteris fragilis,, Aethionema saxatile,Geranium macrorhyzum,

Heracleum orsinii, Corydalis ochroleuca, Moehringia muscosa,, Dryopteris filix mas, Solidago alpestris,

Ranunculus platanifolius, Polygonatum officinale, Sedum glaucum, Valeriana bertiscea (endemska),

Geranium macrorhyzum, Thalictrum elatum, Arabis caucasica, Silene saxifraga, Valeriana montana,

Stipa calamogrostis, Gymnocarpium robertianum, Rhamnus fallax, Cardamine graeca, Sedum

ochroleucum, Verbascum durmitoreum (endemska), Digitalis ferruginea, Corydalis ochroleuca,

Geranium robertianum,Saxifraga glabella, Papaver kerneri, Aubrietia deltoidea, Saxifraga moschata,

Saxifraga oppositifolia, Edraianthus serpylliifolius (endemska) / Gnaphalium pichleri, Armeria sp.

Edraianthus glisicii (endemska), Saxifraga blavii (endemska), Calamintha alpina, Saxifraga prenja

(endemska), Silene acaulis, Bunium alpinum, Euphorbia capitulata (endemska), Ranunculus

montenegrinus (endemska), Cerastium dinaricum (endemska), , Stipa calamagrostis, Melica ciliata, ,

Achnatherum calamogrostis, Poa caesia, Campanula lingulata, Salix retusa var. kitaibeliana, Soldanella

alpina, Galium anisophyllum, Myosotis suaveolens, Plantago angustifolia, Armeria canescens,

Taraxacum erectum, Gentiana verna. Dryas octopetala, Valeriana pancicci (endemska), Asperula

doerfleri (endemska), Vaccinium uligonosum, Aster bellidiastrum.

8130 – Zapadno mediteransko i termopilsko rastinje (oblast: Lovćen, vegetacija na krečnjaku na

lokaciji kanjona u mediteranskom i sub mediteranskom podnevlju- mediteranske Crne Gore):

Struktura flore:: Drypis linneana subsp. jacquiniana, Linaria alpina, Rumex scutatus, Geranium

macrorhyzum, Anthriscus fumarioidis, Achnatherium calamagrostis i dr.

8210 – Krečnjačke stenovite padine sa krečnjačkom vegetacijom (oblast: Tara Kanjon,

Komarnica kanjon, Durmitor, Lovćen):

Struktura flore:: Potentilla clusiana, Aubrietia deltoides TSp. croatica (endemska), Edraianthus

serpyllifolius (endem), Daphne malyana (endemska), Linum montanum, Micromeria croatica

(endemska), Hieracium plumulosum, s, Saxifraga rocheliana, Amphoricarpos autariatus (endemska),

Saxifraga aizoon, Campanula pyramidalis, Seseli rigidum, Edraianthus glisicii, Saxifraga sp., Silene

serbica (endemska), Athamanta haynaldii (endemska), Silene puTSila, Globularia cordifolia, Salvia

officinalis, Tanacetum cinerarifolium (endemska), , Genista sylvestris TSp. dalmatica (endemska),

Minuartia clandestina (endemska), Euphorbia subhastata (endemska), Dianthus bertisceus

(endemska), Trinia glauca, Aster bellidiastrum, Centaurea incompta (endemska), Asperula scutellaris

(endemska), Micromeria croatica (endemska), Scabiosa fumaroides (endem), , Silene macrantha

(endem), Asperula doerfleri (endemska), Tanacetum larvatum (endemska),, Amphoricarpos bertisceus

(endem), Campanula pyramidalis, Campanula sp., Amphoricarpos neumayeri (endemska), ,

Gnaphalium pichleri, Moltkia petraea (endemska), Sempervivum kosanini (endemska),, Ramonda

serbica (endemska), Galium firmum, Hedysarum silicii (endem), Leontopodium nivale, Saxifraga

fridericii-augusti, Asperula doerfleri (endemska), Centaurea derventana (endem), , Galium baldacci

(endemska), Moltkia petraea, Erysimum linarifolium (endemska), Potentilla speciosa, Geranium

dalmaticum(endemska), Adiantum capillus veneris, Asplenium trichomanes, Protoedraianthus tarae

(endemska), Aster bellidiastrum, Dianthus bertisceus, Festuca sulcata, Thalictrum minus, Koeleria

subaristata, Protoedraianthus glisicii (endemska), Asplenium Cotyledon horizontalis, Asplenium ruta-

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


muraria, Asplenium trichomanes, Cymbalaria microcalyx, Sedum dasyphyllum, Ceterach officinarum,

Campanula pyramidalis, Hedera helix.

91E0 – Aluvijalne šume sa Alnus glutinosa i Fraxinus excelsior (Alno-Padion, Alnion incanae, Salicion

albae) – zona blizu reka:

Struktura flore:: Salix alba, Salix fragilis, Alnus glutinosa. Forests Salicetum albo-fragilis

and forests of Alnetum glutinosae s. l. are not phitosociologicaly described and have no struktura

flore:. Oxali-Alnetum incanae forests are presented with: Alnus incana, Oxalis acetosela as well

as Viburnum opulus, Humulus lupulus, Mentha longifolia, Solanum dulcamara, Carex

remota, Aegopodium podagraria and Petasites hybridus. Elementi šarolikog rastinja:

Asperula odorata, Calamintha grandiflora, Nephrodium filix femina, N. filix mas, Paris

quadrifolia, Asarum europaeum, Allium ursinum and Majanthemum bifolium.

9110 – Luzulo-Fagetum beech forests, 9130 – Asperulo-Fagetum beech forests, 91K0 –Illyrian oakhornbeam

forests (Erythronio-carpinion), 91W0 – Moesian beech forest (oblast: Lovcen, Durmitor

(wider zone), Vojnik druge planine u severnoj CG):

Struktura flore: (9130, prema CORINE): Fagus sylvatica, Abies alba, Picea abies, Luzula

luzuloides, L. sylvatica agg., Polytrichum formosum, Deschampsia flexuosa, Calamagrostis

villosa, Vaccinium myrtillus, Pteridium aquilinum etc.

Struktura flore: for 91K0 Fagus moesiaca, Fraxinus ornus, Acer obtusatum, A. pseudoplatanus, A.

platanoides, A. visianii, Ostrya carpinifolia, Picea excelsa, Viburnum maculatum, Daphne laureola,

Rosa pendulina, Rhamnus falax, Lonicera formanekiana, Lonicera alpigena, L. nigra, L. xylosteum,

Sorbus aucuparia, Staphylea pinnata, Mycelis muralis, Hordeum europaeum, Polygonatum

verticillatum, Pyrola secunda, Scilla bifolia, Erytronium dens canis, Sesleria automnalis, Crocus

tomasinianus, Tulipa grisebachiana, Vaccinium myrtillus, Pancicia serbica, Plantago reniformis,

Cicerbita pancici, Calamintha grandiflora, Melampyrum doerfleri, Adoxa moschatelliana, Cardamine

bulbifera, Asperula odorata, Geum urbanum, Veratrum album, Asplenium filix-mas, Geranium

reflexum, G. Silvaticum, Asyneuma trichocalycinum.

Struktura flore: for 91W0: Fagus moesiaca, Acer heldreichii TSp. visianii, Abies alba, Acer

pseudoplatanus, Acer platanoides, Ulmus montana, Fraxinus excelsior, Fraxinus ornus, Tilia cordaTA,

Daphne mezereum, Lonicera alpigena, Lonicera xylosteum, Sambucus racemosa, Rhamnus fallax,

Sesleria autumnalis, Scrophularia bosniaca, Geranium reflexum, Galanthus nivalis, Asyneuma

trichocalicynum, Luzula sylvatica, Adoxa moschatellina, Elymus europaeus, Asperula odorata, Viola

sylvestris, Prenanthes purpurea, Mycelis muralis, Convallaria mayalis, Oxalis acetosella, Anemone

nemorosa, Sanicula europaea, Allium ursinum, Nephrodium filix-mas, Lamium galeobdolon, Melica

uniflora, Euphorbia amygdaloides, Dentaria bulbifera, Stachys silvatica, Campanula trachelium,

Scutellaria altiTSima, Crocus neapolitanus, Gentiana asclepiadea, Aremonia agrimonioides, Asperula

odorata, Impatiens noli tangere, Epilobium montanum, Asperula taurina, Adenostyles alliariae, Ajuga

reptans, Polygonatum verticillatum, Veronica urticifolia, Mercurialis perennis, Geranium robertianum,

Galium rotundigolium, Rubus sp., Polypodium vulgare, Heracleum sphondylium, Salvia glutinosa,

Symphytum tuberosum, Dentaria enneaphylos.

9410 – Acidophilous Pinus (borovi) šume brdovitog do alpskih nivoa (Vaccinio-Piceetea) (oblasti:

Ljubšnja i planina kao i i kanjon reke Komarnica):

Struktura flore:: Picea excelsa, Abies alba, Fagus sylvatica, Lonicera nigra, Sorbus aucuparia, Rosa

pendulina, Pirola uniflora, Listera cordata, Luzula luzulina, Blechnum spicant, Corallorhiza trifida,

Vaccinium myrtillus, Luzula silvatica, Melampyrum silvaticum, Hieracium murorum TSp. div., Lephozia

lycopodioides itd.

95A0 – Visoke oromediteranske borove šume – Lovćen oblast, (Fritilario-Pinetum heldreichii)

Struktura flore:: Pinetum hedreichii s. l.: Pinus heldreichii, Juniperus intermedia, Aremonia

agrimonioides, Luzula silvatica, Stachys officinalis, Fragaria vesca, Lonicera formanekiana, Viburnum

maculatum, Senecio visianianus, Thymus balcanus, Festuca vallesiaca, Globularia bellidifolia, Dianthus

petraeus, Daphne, blagayana, Pinus silvestris, Brachypodium silvaticum etc.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Registrovana navedena staništa tokom mapiranja polja i analize iz vazduha i fotografisanja zone

projekta. Kao rezultat tog rada, mapa staništa kao rezime projektne oblasti, odnosno oblasti pod

uticajem predloženog DV , uključeni su u Dodatak 1.5.

4.10.3. Postojeća prirodna baština i osetljive oblasti u zoni projekta

Zaštićene oblasti:

Dva posebna područja u zoni projekta zaštićena su u skladu sa nacionalnim propisima Crne Gore za

očuvanje prirode . To su:

(i) Nacionalni park Lovćen ), u delu od Lastve Grbaljske do Čeva i

(ii) Nacionalni park Durmitor ), u delu od Šavnika do Pljevalja .

Regionalni park Sinjevina je predložena (planirana) zaštićena oblast u zoni projekta.

Predloženi DV prelazi preko oba Nacionalna parka kao i korz planirani regionalni park. Okvirna mapa

predložene zone uključujući trasu predloženog DV predstavljeni su u Dodatku 1.6.

NP Lovćen

NP Lovćen je proglašen 1952 9) i ima dve zone zaštite i nekoliko rezervata sa potpunom zaštitom

(generalni i potpuno zaštićeni). Određeni uslovi zaštite 1(prve) i 2 (druge) zone zaštite u Nacionalnim

parkovima Crne Gore nisu opisani u zakonodavstvu – Zakonu o zaštiti prirode. Prostorni plan i

prostorni nacrtr NP Lovćena 10) definiše ove zone u smislu planiranih objekata uključujući

infrastrukturu, naselja, itd. Postojeći prostorni plan za specijane situacije za NP Lovćen pruža

generalne uslove planiranja zaštite u 1-voj zoni zaštite i rezervata sa potpunom zaštitom, dok takvi

uslovi za 2(drugu) zonu zaštite nisu definisani u planu. Ovaj plan će zahtevati unapređenje kako bi

uključio planirane odluke donete od DSP za predloženi DV Lastva – Pljevlja.

Trasa predloženog dalekovoda prelazi istočni ugao NP Lovćen, u2 -goj zoni zaštite u približno 6.615 km

dugačkom koridoru kroz park. Izbegava centralni deo NP Lovcen i ne prolazi kroz 1(prvu) zonu

zaštite 11) i rezervat potpune zaštite. Ova sekcija predloženog projekta, od Lastve Grbaljske do Čeva

podrazumeva dva paralelna dalekovoda: (1) dvostruki 400 kV DV koji će omogućiti pripajanje 400 kV

DV Trebinje (B&H) – Podgorica (MN) u novu trafostanicu Lastva Grbaljska i (2) jednostruki 400 kV DV

do Pljevalja. U delu koji prolazi kroz NP Lovćen, trasa sledi 40-50 metara širok koridor postojećeg 110

kV DV Cetinje – Budva. Visina stubova postojeće linije je. 25 metara, dok će taj broj u sekciji koja će

slediti 400 kV DV biti 22 metra.

Prikazivanje trase predloženog dalekovoda kroz teritoriju NP Lovćen i u odnosu na zone zaštite

prikazan je u sledećoj slici.

9) Zakon o uspostavljanju Nacionalnih parkova u šumskim oblastima Lovćena, Biogradska gora i Durmitor ("Sl. list NRCG", br. 16

i 17/1952)

10) Fizički plan specijalnih namena NP Lovćen, 1997

11) U 1 st zoni zaštite su visoko planinski delovi Lovćen (Jezerski vrh i Stirovnik), oblast Babljak, Ivanova Korita i oblast Konsko

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Slika 4.6 – Trasa predloženog DV kroz NP Lovćen

400 kV OHLs

SS Lastva

Predloženi dalekovod prolazi deo NP Lovćen koji je važno mesto biljnih vrsta što je prikazano na mapi

ispod.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


400 kV OHLs

Slika 4.7 – Trasa predloženog DV vis-à-vis važno mesto biljnih vrsta NP Lovćen

NP Lovćen je identifikovan kao važno mesto biljnih vrsta (IPA). U ovom NP prisutne su sledeće biljne

vrste 12) :

• Edraianthus wettsteinii Halacsy & Bald. subsp. lovcenicus Maycr & Blečić – endemska vrsta -

lokal endemske, zaštićene u skladu sa nacionalnim zakonima i obeeležene kao kritične (CR)

prema IUCN. Prostiru se od Štirovnika prema Mircu (između Babljaka i Kika) na daljini od

približno 2 km od predloženog DV.

Među ostalim važnim biljnim vrstama 13) koje se tiču konteksta Bernske konvencije, sledeće su prisutne

u NP Lovćen (kao EMERALD lokalitetu): Edraianthus wetsteinii ssp lovcenicus, Berteroa ginthlii, Orchis

provincialis, Crocus dalmaticus, Tulipa grisebachiana, Thamnus orbiculata, Saxifraga fridericiaugusti.

Sledeće životinjske vrste prisutne su u ovoj oblasti unutar teritorije NP Lovćen:

Insekti

• Lucanus cervus Linnaeus,1758 (Lucanidae, Coleoptera), (EU direktiva o staništima 2006/105),

zaštićenim nacionalnim zakonodavstvom.

• Oryctes nasicornis Linnaeus 1746.(Scarabeidae, Coleoptera), zaštićena nacionalnim zakonima

• Papilio machaon Linnaeus 1758 (Papilionidae, Lepidoptera), zaštićena nacionalnim zakonima

• , u listi EU Crvena lista (Swaay & Warren, 1999) kao ugrožena vrsta (EN)

12) Prema Zavodu za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni

prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorskim kabelom

500 kV sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase

dalekovoda / kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica

13) Izvor: EMERALD Database, Institut za zaštiu prirode Crna Gora, Podgorica

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Iphiclides podalirius (Linnaeus, 1758) (Papilionidae, Lepidoptera) zaštićena nacionalnim

zakonima

• Parnassius apollo (Linnaeus, 1758) (Papilionidae, Lepidoptera) zaštićena nacionalnim

zakonima

• , u listi EU Crvena lista (Swaay & Warren, 1999) kao osetljiva (VU) nalazi se zajedno sa

Fagetum moesiacae montanum Blečić kod Lakušića 1970 i Chrysopogono-Danthonion alpinae

Kojić, 1957.


Gastropodi

• Limax wohlberedti Simroth, 1900 locirani na ivicama šuma NP Lovćen, kategorisane kao

ugrožene vrste (EN) prema IUCN

• Helix dormitoris dormitoris (Kobelt, 1898), zaštićene od strane nacionalnih zakona i

kategorisane kao ugrožene (EN) prema IUCN.

• Helix vladika Kobelt, 1900., zaštićene od strane nacionalnih zakona, na Lovćenu prisutne u

zonama krečnjačih supstrata.

Što se tiče važnih beskičmenjaka, sledeće vrste koje se nalaze u Rezoluciji 6 14) Bernske konvencije

prisutne su u NP Lovćen: Lucanus cervus, Cerambix cerdo, Calimorpha quadripunctata, Eriogaster

catax.

Što se tiče važne Herpetofaune, sledeće vrste koje se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske konvencije

prisutne su u NP Lovćen: Triturus carnifex, Testudo hermanii, Bombina variegate.

Među pticama koje se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske konvencije, sledeće su prisutne u NP Lovćen:

Accipiter brevipes, Aquila chrysaetos, Asio flammeus, Bubo bubo, Circaetus gallicus, Dendrocopos

medius, Dendrocopos syriacus, Falco biarmicus, Falco peregrinus, Ficedula albicollis, Ficedula parva,

Lanius collurio, Lanius minor, Pernis apivorus, Picus canus Ptice selice: Falco peregrines, Ficedula

albicollis, Ficedula parva, Lanius colurio, Lanius minor, Pernis apivorus, Picus canis

Među sisarima koji se nalaze u Rezoluciji 6 Bernske Konvencije, sledeće su prisutne u NP Lovćen:

Canis lupus, Rhinolopus blasii

NP Lovćen je identifikovan kao SMARAGD lokalitet zbog prisustva važnih navedenih staništa datim u

Rezoluciji 4 15) Bernske konvencije:

• 34.3. Gusta višegodišnja trava i srednjoevropske stepe

• 34.5. Mediteranska xeric trava

• 41.1. Šume Bukve

• 41.7. Thermophilous i supra-mediteranska hrastova šuma

• 41.8. Mešane Thermophilous šume

• 42.7. Visoka oro-mediteranska šuma Bora

14) Rezolucija 6 sadrži listu vrsta koje zahtevaju specijalne uslove staništa koja se upoređuju i određuju Očuvanjem divljih i

prirodnih staništa evrope (Bernska konvencija)

15) Rezolucija 4 sadrži listu staništa koje zahtevaju specijalne uslove staništa koja se upoređuju i određuju Očuvanjem divljih i

prirodnih staništa evrope (Bernska konvencija)

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Slika 4.8 - Mapa Smaragd zone Lovćena i predviđene linije DV (isprekidana linija)

NP Durmitor

NP Durmitor je proglašen 1952 za Nacionalni park i ima tri zone zaštite. Posebni uslovi za zaštitu u

ovoj zoni nisu opisani u relevantnom zakonodavstvu– zakonu o zaštiti prirode. Kanjon reke Tare

pripada 1(prvoj) zoni zaštite u NP Durmitor. Prema zakonu,(I) prva zona zaštite zahteva potpunu

zaštitu. Dalja objašnjenja striknog režima zaštite nije uključeno u gore pomenutom zakonu. Postojeći

prostorni za specijalne svrhe NP Durmitor objašnjava zone zaštite u terminima planiranih fizičkih

objekata (infrastructure, naselja itd.) na NP territoriji. Ovaj plan će morati da se revidira 16) kako bi

uključio planske promene DSP za predloženi DV Lastva – Pljevlja.

Predloženi DV prolazi kroz (I) prvu zonu zaštite kod Đurđevića Tare, od Rasova levim padinama

kanjona Kozlinovača na desnim padinama kanjona. U ovoj posebnoj zoni NP Durmitor, nema 2

(druge) zone zaštite.

Pa ipak, predviđena trasa prelazi NP Durmitor na jednom od najužih delova u približno 4 km dugoj

sekciji, koristeći trasu već postojećeg 110 kV DV Žabljak – Pljevlja. Ova 110 kV biće demontirana i

instalirana na stubove predloženog 400 kV DV.

Prostiranje trase DV unutar teritorije NP Durmitor i u odnosu na njegove zone zaštite predstavljen je u

sledećoj slici.

16) AKtivnost u toku, u okviru prostornog plana za Specijalne svrhe za oblast Durmitora area kojai takođe uključuje plan za NP

Durmitor

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Slika 4.9 – Trasa predloženog dalekovoda unutar NP Durmitor

NP Durmitor je doređen od UNESCO Svetska baština (WHS) u 1980. Da bi lokalitet bio uključen u

svetsku listu baštine, lokalitet mora biti od izuzetnog značaja i ispuniti barem jedan od 10 UNESCO

selektivnih kriterijuma. Ovi kriterijumi su objašnjeni od UNESCO-vog “Operativna uputstva za

implementaciju konvencije o svetskoj baštini” koja su, pored teksta konvencije, glavni praktični pristup

za svetsku baštinu. Sledeći selektivni principi primenjivi na NP Durmitor kao UNESCO prirodni WHS

(http://whc.unesco.org/en/list/100 i http://whc.unesco.org/en/criteria):

vii.

Da sadrži prirodni rezervat superlativne vrednosti ili lokalitete posebne lepote i estetske

važnosti.

ix. da bude neverovatan primer u razvoju istorije planete, uključujući sadržaj i istorijat o životu,

značajnijim geološkim procesima u razvoju zemljinih masa, ili značajnije geomorforloške ili

geofizičke karakteristike.

x. Da sadrži veoma važna prirodna staništa za na lokalitetu održivo očuvanje biodiverziteta,

uključujući i one koji su naseljeni ugorženim vrstama univerzalne vrednosti od strane nauke za

očuvanje prirode i resurasa.

U terminima ispujenja statusa zaštićenosti, lokalitet ima status WHS kada selektivni kriterijum koji je

bio dovoljan da lokalitet bude na listi WHS List bude aplikativan na ovaj lokalitet.

NP Durmitor je takođe deo rezervata boisfere (BR) kanjon reke Tare (UNESCO, Čovek i program

biosfere P - M&B) koji je različitog koncepta zaštite za NP i WHS (pogledati dodatak 6 – mapa

zaštićenih oblasti). U poređenju sa WHS sa mnogo snažnijim režimom zaštite BR lokaliteti ne

zahtevaju direktan menadžment koji se primenjuje samo za ove lokalitete. BR concept je formulisan u

Seville Strategy 17) koja promoviše sistem zoniranja (i) osnovne zone, (ii) priključnih zona (iii) tranzitnih

zona. NP i WHS Durmitor su deo osnovne zone kanjona reke Tare.

Među pomenutim kategorijama zaštite (NP, WHS, BR) kategorija NP zahteva najstrikniji režim zaštite.

NP Durmitor je takođe identifikovan kao važan lokalitet biljnih vrsta (IPA), Važnih vrsta ptica (IBA) i

Smaragdna zona.

Planirani 400 kV DV prolazi kroz važnu zonu biljnih vrsta NP, kao što je prikazano ispod.

17) postavljeno na http://www.unesco.org/mab/doc/brs/Strategy.pdf

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Slika 4.10 – Trasa predloženog DV vis-à-vis važnim lokalitetima biljnih vrsta NP Durmitor

400 kV OHL

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Sledeće važne životinjske vrste 18) prisutne su u teritoriji NP Durmitor:

Insekti:

• Cerambyx cerdo Linaeus 1758 (Cerambycidae, Coleoptera) (IUCN kategorija VU, ver. 2.3)

• Buprestis splendens Fabricius 1775 (Buprestidae, Coleoptera) (IUCN kategorija VU, ver. 3.1)

• Stephanopachys substriatus Paykull 1800 (Bostrichidae, Coleoptera) EU code: 1927, Annex II;

Status:(D)1

• Lucanus cervus Linnaeus,1758 (Lucanidae, Coleoptera) (EU Habitat Direktiva 2006/105),

zaštićeni u nacionalnom zakonu (Riješenje o stavljanju pod zaštitu pojedinih biljnih i

životinjskih vrsta, Sl. list RCG br. 76/06).

Gastropodi:

• Malacolimax mrazeki Simroth, 1904, endemska za Crnu Goru koja se nalazi u NP Durmitor i na

planini Ljubisnja u šumama visokih planinskih zona.

NP Durmitor je takođe identifikova kao SMARAGDNI lokalitet zbog prisustva ovih određenih staništa

koje su predstavljene u Rezoluciji 4 Bernske konvencije:

• 34.3 Gusti višegodišniji pašnjaci i srednoevropske stepe

• 35.115 Ilirska mat trava

• 37.25 Prelazna visoka trava vlažnih livada

• 41.194 južnodinarske šume bukve *)

• 41.1C4 Illirian subalpske šume bukve

• 41.2C Jugoistočni evorpski hrast– šume Graba

• 41.462 Moesijske uvale i šume na padinama

• 41.463 Illirian šume po uvalama

• 42.243 Crnogorske šume omorika

• 42.5C Južnoevropske borove šume

• 42.621 Dinaro – Pelagonian (crni Bor) *)

• 42.715 Južnodinarski beli – bor, šume

• 44.123 Balkanske vrbe po uvalama

• 44.215 Crnogorski sivi alder (galerije)

• 44.3. Srednjeevropski Stream Ash – Alder šume

• 54.12 Teške vode, izvor miras

• 54.236. Dinarske Cartnation – Tawny sedge fens

• 54.4262 Dinarske Black Star sedge acidic fens

• 54.51 Slender – sedge swards

• 54.5321 Basicline swagnum – bottle sedge quarking mires

• 54.54 Mud sedge swards

• 54.58 Sphagnum and cottonsedge rafts

• 65 Pećine

-------------

*) vrste staništa zahvaćene predloženim DV

18) Prema Zavodu za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni

prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorski kabal 500 kV

sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase dalekovoda /

kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Slika 4.11 - Mapa Smaragdnog lokaliteta Durmitora i Komarnice i predviđeni DV (isprekidana linija)

RP (regionalni park) Sinjavina

Što se tiče planiranih zaštićenih oblasti, predviđeni dalekovod prelazi preko regionalnog parka

Sinajevina, lociranog na sekciji Čevo – Šavnik. Proglašenje ovog RP predstavljeno je u Fizičkom planu

Crne Gore do 2020, ali ova oblast se još uvek nije proučavala za ključne razloge zaštite kako bi bio

identifikovan kao Regionalni Park. Sinjajevina je najveća planiska oblast u državi. Dostupni podaci o

biodiverzitetu u ovoj oblasti prikazani su ispod.

Coniferous and deciduous forests as well as grasslands dominate in this area. In deciduous forests,

oaks, ash, hornbeam, beech, maple etc. are present. Oak forests are very often present in their

degraded stages. Quercus cerris (Turkish Oak) population is present on the southern slopes of

Gradiste. Beech forests are widespread in northern and southern slopes of Babin zub in following

forest associations: Fagetum montanum, Fagetum subalpinum Abieti-Fagetum. In many localities,

especially at the slopes of Tara river canyon are mixed stands of beech, spruce and fir that at some

area move up to 1400 m a.s.l. Fir, spruce, black pine, mugo pine and white bark pine are present

among coniferous. Grasslands are presented with (i) Graminea family including following genera: Poa,

Dactylis, Festuca, Phleum, Avena, Agrostis, Deschampsia, Cyinosorua, etc, (ii) Leguminosae family

ibncluding Trifolium repens, Trifolium pratense, Trifolium alpestre, trifolium montanum, Anthulis

aurea, Anthillis vulnevavia, Vicia gracia, Vicia villoa etc.

Slika 4.12 - Mapa RP Sinjavina i predviđeni DV (isprekidana linija)

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Smaragdni Lokaliteti:

Smaragdni lokalitet Komarnica

Oblast Komarnice (dolina i kanjon) identifikovani su kao EMERALD (smaragdna) lokacija zbog

prisustva važnih staništa koja se nalaze u Rezoluciji 4 Bernske konvencije:

• 41.1 Šume bukve

• 41.7 Thermophilous i supra-mediteranske hrastove šume

• 41.8 Mešane Thermopilske šume

• 42.62 Zapadnobalkanske šume Crnog Bora

• 44.1 Priobalne formacije vrba

Među važnim (EMERALD) vrstama, na ovom lokalitetu su prisutni Narcissus angustifolius kao i

Daphne malyana, Corylus colurna, Acer intermedium, Acer heldreichii itd.

SMARAGD lokalitet Ćehotina

Dolina Ćehotine je identifikovana kao SMARAGD lokalitet zbog prisustva sledećih važnih staništa i vrsta

datih u Rezoluciji 4 of Bernske konvencije:

• 41.1 Šume bukve

• 41.7 Thermophilous i supra-mediteranske hrastove šume

• 44.1 Priobalne formacije vrba

• 44.5 Južne galerije jova i breze

• 42.243 Crnogorske šume omorike

Slika 4.13 - Mapa Smaragdne lokacije Ćehotina i predloženi DV (isprekidana linija)

Osetljive oblasti:

Lokalitet Blato

Tokom bioistraživanja sprovedenog tokom ovog ESIA na lokalitetu Blato / Lastva Grbaljska, vrsta

Juncetalia maritimi ulistana u Dodatku 1 EU directive o staništima registrovana je pod 92/42 EEC. Ovaj

lokalitet će poslužiti za izgradnju trafostanice kao i razvodnog postrojenja. Vrste biljaka (Juncus

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


maritimus) koje čine gore pomenuto stanište nalaze se na približno 8.29 ha ukupnog Blato lokaliteta,

koji se procenjuje na 33.5 ha. Do sada, lokalitet Blato nije bio identifikovan u dokumentima

nacionalnog planiranja kao potencijalno zaštićena zona, zona specijalno zaštićena – SMARAGD lokacija

(future NATURA 2000 lokalitet), važno stanište pitca (IBA) važna zona biljnih vrsta (IPA).

Jezera Slano i Krupac

Slano i Krupac jezera (rezervoari HPP Perućica) locirani zapadno od Niksića u sekciji od Čeva do

Šavnika identifikovani sui obeleženi kao važna staništa ptica – IBA. Zbog svoje pozicije, ovaj ezera su

važno mesto za osiguravanje pojila ptica u zimskom periodu, uglavnom pataka, plovki i kljunarki.

Zimsko prebrojavanje tokom proteklih godina procenilo je prisustvo od približno 20,000 ptica 19) . Jezero

Slano je važno za migratorne ptice, dok postojeće ptice koje žive u toj oblasti imaju tendenicju širenja

sa ovoga in a druga jezera/ akumulacije vode karstičnog Nikšickog polja.

Zaštićene endemske biljne vrste Thymus bracteosus Vis., nalazi se na lokaciji Trubjela iznad jezera

Slano , blizu puta prema Nikšiću na visini od 800 iznad nivoa mora na relativnoj udaljenosti od 1 km

od predviđene DV trase. Ni jedno od dva jezera nema status zaštićenog u terminima nacionlnih

zakona ili zaštite prirode. Predviđemni dalekovod prelaziće na relativnoj udaljenosti od 1,300 m i 2,000

m od obale jezera Slano i Krupac, takođe. Zbog svoje blizine od predložene trase DV, jezero Slano

može se posmatrati kao ekološki osetljiva zona vis-à-vis projektne operativnosti.

Oblasti podložne eroziji

Oblasti podložne eroziji kako je to i predstavljeno u sekciji 4.6 treba posmatrati kao osetljive

zone sa mogućim gubitkom vegetacije. Ove lokacije uključuju zone sa plitkim zemljištem, zemljišta na

istzrenim mestima kao in a padinama (pogledati sliku 4.4). Osetljive oblasti zbog gubitka vegetacije su

takođe i uvale i stene sa kazmofitskom vegetacijom koja je mestimično raprostranjena u široj oblasti

zone predloženog dalekovoda.

4.10.4 Biološko-ekološki resursi i šume

Biološki i ekološki resursi koji postoje duž DV uzeti su u obzir u pogledu:

(i) njihove relevantnosti za zaštitu (važna staništa i vrste) i

(ii) od ocene njihovih ekonomskih vrednosti koje se menjaju zbog implementacije projekta.

Važna staništa i vrste razmatraće se u ovom poglavlju.

4.10.4.1 Važna staništa i vrste

Mora se napomenuti da su mogućni izvori literature za analizu i prezentaciju podataka o staništima i

vrstama prikazani u ESIA izveštaju. Podaci / informacije dobijene bioistraživanjem u zimskim i letnjim

sezonama korišteni su kao dopuna i komplementarno sa podacima iz postojeće literature.

Ne postoji zvanični dokument ili druge wposebne publikacije u Crnoj Gori da identifikuju ili opisuju

važna staništa , odnosno staništa od izuzetnog značaja zbog svog bogatstva vrste , izuzetno retke

vrste , ili ugrožene vrste . U cilju prevazilaženja ovog problema , po evropskim dokumentima za

potrebe ovog ESIA korišćeni su :

(i) u EU Habitat direktivom - Aneks I

19) Prema Saveljic D, Vizi A, Vesovic-Dubak N and Jovicevic M 2007: Podrucja od medjunarodnog znacaja za boravak ptica u

Crnoj Gori. CZIP, Podgorica

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


(ii) Bernska konvencija - Rezolucija broj 4 (1996).

Za procenu važnih biljnih i životinjskih vrsta , korištena je Uredba za stavljanje pod zaštitu pojedinih

životinjskih i biljnih vrsta (2006 ).

Međunarodni dokumenti , označavajući status očuvanja različitih vrsta , takođe su koristili (IUCN

Crvena lista Globalni , IUCN, evropske crvene liste , EU, HD Aneks II i Aneks IV EU, pticama Aneks I i

II, Bernske konvencije - Rezolucija broj 6 ).

a. a. Važna staništa

Sledeći tipovi staništa od značaja za predloženi projekat su navedeni bilo Habitat

direktivom ili Bernskom konvencijom ili u oba:

1. 6170 - Alpske i subalpske krečnjačke livade

2. 6210 - polu-prirodni suvi pašnjaci i nisko rastinje na krečnjačkim podlogama - oblasti:

bromo-Plantagoneretum mediae), (Genisto-Globulatietum bellidifoliae) i (bromo-

Dantonietum calicinae)

3.. 62A0 - Istok submediteranskih suvih travnjaka (Scorzoneretalia villosae)

4.. 6410 - Molinia livada na krečnjaku, tresetu ili glinovitim - mulj - Ladenom zemljištu

5. 8120 - Krečnjak kalcist od brdovitih do alpskih nivoa (Thlaspietea rotundifolii)

6. 8130 - Zapadni Mediteran i termopilska zona

7.. 8210 - Krečnjak stenovitih padina sa krečnjačkom vegetacijom

8. 91E0 - Aluvijalne šume sa Alnus glutinosa i Frakinus Ekcelsior (ALNO-Padion, Alnion

incanae, Salicion albae)

9. 9110 - Luzulo-Fagetum bukove šume, 9130 - Asperulo-Fagetum bukove šume, 91K0-

ilirska hrasta-graba šume (Erithronio-carpinion), 91V0 - mezijske bukovom šumom.

10.. 9410 - Acidophilous Picea -šume brdovito do alpskih nivo (Vaccinio-Piceetea)

11.. 95A0 – Visoke oromediteranske borove šume - (Fritilario-Pinetum heldreichii)

Opis ovih staništa i njihovu distribuciju po predloženim DV je dat u odgovarajućim

odeljcima.

b. Značajne biljne vrste

Za identifikaciju zaštićenih vrsta u području duž predloženog dalekovoda, mapa skupa

USAID biodiverziteta, (2001) bila je konsultovana. DV je nacrtan na mape za zaštićene

biljne vrste i one u njihovoj neposrednoj blizini koje su identifikovane - izabrane. U blizini

predloženog DV, identifikovane su tri zaštićene vrste:

(I) Manianthes trifoliata - područje Pošćenskog jezera (vrsta br.33 na mapi za zaštićenih

vrsta - 3 u Prilogu 1.7).

(Ii) Sverzia perennis - ataru sela Kovčice i na Ribljem jezeru (vrsta No.62 na mapi za

zaštićene vrste - 3 u Prilogu 1.7).

(Iii) Valeriana dioica L. var. simplicifolia Rchb - ataru sela Bukovice (vrsta NO.67 na mapi

zaštićenih vrsta - 3 u Prilogu 1.7).

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Važne životinjske vrste:

Sledeće vrste mogu se naći u široj oblasti predviđenog projekta:

Beskičmenjaci

Sledeće važne vrste beskičmenjaka 20) mogu se očekivati u zoni predviđenog DV: Batracobdelloides

moogi Nesemann & Csanyi 1995, Hirudo medicinalis L. 1758, Hirudo verbana Carena 1820, Dina

lineata montana Sket 1968, Spirosperma scodraensis (Hrabe 1958), Trichodrilus montenegrinus S.

Karaman 1973, Asracus astacus (Linnaeus), Austropotamobius torrentium (Schr.), Typhiogammarus

mrazeki Schaferna 1906, Hadzia crispata G. Karaman 1969, Niphargus asper G. Karaman 1972,

Niphargus carcerarius G. Karaman 1988, Euthrombidium djordjevici Saboori & Pešić 2006,

Montenegtrombium milicae Saboori 2006, Hydrodroma reinhardi Pešić 2002, Atractides longisetus

Pešić 2002, Stygohydracarus karanovici Pešić 2001, Anax imperator(Leach, 1805), Conocephalus

ebneri Harz, 1966, Saga natoliae (Serv.) , Saga pedo (Pallas, 1771), Hydroporus discretus Fairmaire &

Brisout 1859, Scarodytes savinensis (Zimmermann, 1933), Lucanus cervus L., Oryctes nasicornis L.,

Luciola novaki Muller, 1946, Lycaena dispar, Rosalia alpina (Linne 1758), Papilio machaon Linne 1758,

Papilio podalirius Linne 1758, Papilio alexanor Esp., Parnessius apollo Linne 1758, Formica rufa Line,

1758, Tandonia reuleaxi (Clessin, 1887), Limax wohlberedti Simroth, 1900, Deroceras maasseni

Wiktor, 1996, Helix vladika (Kobelt, 1898) , Helix dormitoris dormitoris (Kobelt, 1898), Vinodolia

zetaevalis Radoman 1973, Vinodolia scutarica Radoman 1973, Vinodolia vidrovani (Radoman, 1973),

Anagastina matjasici (Bole, 1961), Radomaniola lacustris Radoman, 1983, Radomaniola elongata

Radoman, 1973, Bracenica spiridoni Radoman 1973, Valvata montenegrina Glöer & Pešić, Unio

crassus, Pseudoanodonta complanata.

Herpetofauna

Na lokalitetu Blato, sledeće vrste Herpetofaune su prisutne: Rana dalmatina, Rana graeca, Triturus

carnifex, kategorizovane kao osetljive (VU) prema IUCN i Lissotriton vulgaris.

Trasom predviđenog DV sledeće vrste Herpetofaune 21) su prisutne:

• U široj oblasti Lastva–Čevo: Dinarolacerta mosorensis, Adriolacerta oxycephala, Algiroides

nigropunctatus, Testudo hermanni, and species from the genera Lissotriton and Triturus.

Uključuje sledeće vrste: Mesotriton alpestris, Lissotriton vulgaris, Lacerta agilis, Natrix natrix in

wet areas, while following species accure in dry habitats Hyla arborea, Rana dalmatina, Rana

(Pelophylax) ridibunda, Anguis fragilis, Lacerta viridis, Podarcis muralis and Zamenis

longissimus, as well as Mediterranean elements such as Salamandra salamandra, Bombina

variegata, Bufo viridis, Rana graeca, Emys orbicularis, Adriolacerta oxycephala, Natrix

tessellata and Vipera ammodytes.

• U široj oblasti Čevo - Šavnik: (i) oblasti Resna: Lissotriton vulgaris and Triturus macedonicus,

Hyla arborea, Rana dalmatina, Bufo bufo i Bombina (variegata) scabra., (ii) oblast Čevo:

Lissotriton vulgaris, Bufo bufo, (iii) oblast Ožegovica: Lissotriton vulgaris, Rana (Pelophylax)

ridibunda and Bufo bufo, (iv) area Ubli: Lissotriton vulgaris, Bufo bufo, Bombina (variegata)

scabra and Natrix natrix., (v) area Broćanac Nikšićki: L. vulgaris and Bombina (variegata)

scabra, (vi) area Bijele poljane: Bufo viridis, Bombina (variegata) scabra, Lissotriton vulgaris,

Bufo bufo and Hyla arborea.

20) As per Buskovic V. (eds) 2008: Studija o bioloskoj raznovrsnosti u Crnoj Gori. Ministarstvo turizma i zastite zivotne sredine i

UNDP. Podgorica. Contribution provided by V. Pesic.

21) As per Zavod za zaštitu prirode (2010): Izvještaj o dopuni Strateške procjene uticaja zahvata na životnu sredinu za Detaljni

prostorni plan za koridor dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog primorja do Pljevalja i podmorski kabal 500 kV

sa optičkim kablom Italija - Crna Gora za aspekt zaštite prirode i zaštite biodiverziteta u kopnenom dijelu trase dalekovoda /

kabla. Zavod za zaštitu prirode Crne Gore, Podgorica

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Ptice

Vrste ptica koje su locirane 22) u široj oblasti koju prolazi predviđeni DV prikazani su u sledećoj tabeli.

Tabela 4.3 – Valorizacija značajnih vrsta ptica

Naučno ime vrste SPEC 1

European

endanger

status 2

IUCN Red

List 3

Bird

Directive 4

Bern

Convention

5

Bonn

Convention

6

CITES

Convention

7

Accipiter nisus Non-SPEC S LC II II II

Aegolius funereus SPEC 2 S LC I I I II

Alauda arvensis SPEC 3 D LC II/2 III II -

Alcedo athis SPEC 3 D - I II - -

Alectoris graeca SPEC 2 D - I, II/2 III - II

Aquila chrysaetos SPEC 3 R LC I II II II

Aythya nyroca SPEC 1 S NT I III II III

Bubo bubo SPEC 3 H LC I II II

Caprimulgus europaeus SPEC 2 H LC I II

Carduelis cannabina Non-SPEC - - - - - -

Certhia brachidactyla Non-SPEC S - I II II II

Chlidonias hybrida SPEC 3 Dc LC I III II -

Chlidonias niger SPEC 3 Dp LC I II - -

Circaetus galicus SPEC 3 (R) II II II -

Circus pygargus Non-SPEC S I

Columba palumbus Non-SPEC S LC II/I; III/I

Coturnix coturnix SPEC 3 S II/2

Crex crex SPEC 1 D NT A3c I

Dendrocopos medius Non-SPEC S LC I II

Dendrocopos syriacus Non-SPEC S I II

Driocopus martius Non-SPEC S I II

Egretta alba Non-SPEC S I III II

Egretta garzetta Non-Spec S I III II

Emberiza cia SPEC 3 H II

Emberiza cirlus Non-SPEC S II

Emberiza citrinella Non-SPEC S

Emberiza hortulana SPEC 2 D I

Eramophila alpestris Non-SPEC S LC III

Erithacus rubecula Non-SPEC S LC II II

Falco naumanii SPEC 3 D I I, II

Falco peregrinus Non-SPEC S LC I II II I

Falco tinnunculus SPEC 3 D LC II II II

Falco vespertinus Non-SPEC NT I

Ficedula albicollis Non-SPEC S LC I

Ficedula parva Non-SPEC S LC I

22) Izvori: (i) EMERALD Data base (Institute for the Protection of nature), (ii) Saveljic, D. Et al 2007: Podrucja od medjunarodnog

znacaja za boravak ptica u Crnoj Gori. CZIP Podgorica, (iii) article Vasic, V., Marinkovic, S and Vizi, O. (1990): Ptice Durmitora I

Kanjona Tare. Fauna Durmitora, Sveska 3. CANU, Posebna izdanja knjiga 23, Odjeljenje prirodnih nauka, knjiga 14. Podgorica

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Grus grus SPEC 2 S LC I

Gyps fulvus Non-SPEC S LC I II II II

Lanius collurio SPEC 3 D LC I

Lanius minor SPEC 2 VU LC I

Lullula arborea SPEC 2 D LC I

Melanocorypha calandra SPEC 3 D LC I

Monticola saxatilis SPEC 3 D LC

Montifringila nivalis Non-SPEC S LC

Nucifraga caryocatactes Non-SPEC S

Otus scops SPEC 2 H LC II II

Parus cristatus SPEC 2 D

Parus montanus Non-SPEC S

Perdix perdix SPEC 3 VU LC

Pernis apivorus Non-SPEC S LC I II II II

Phoenicurus phoenichurus Non-SPEC S LC II II

Picoides tridactylus SPEC 3 D LC I

Picus canus SPEC 3 H LC I II

Picus viridis SPEC 2 H II

Prunella modularis Non-SPEC S LC II

Pyrrhocorax graculus Non-SPEC S LC

Regulus regulus Non-SPEC S LC

Saxicola rubetra Non-SPEC S

Strix aluco Non-SPEC S LC

Sylvia communis Non-SPEC S LC

Tetrao urogallus Non-SPEC S LC I, II/2, III/2

Tichodroma muraria Non-SPEC S LC

Tringa glareola SPEC 3 D LC I

Turdus philomelos Non-SPEC S LC II/2 III II

Turdus torquatus Non-SPEC S LC

Turdus viscivorus Non-SPEC S LC II/2 III II

1. SPEC – European needs for protection (Birds in Europe II, Birdlife, 2004)

SPEC I – species of global significance; SPEC II – species whose populations are concentrated in Europe and which do not have

appropriate status of protection, SPEC III – species whose populations are not concentrated in Europe and which do not have

appropriate status of protection

2. European endangered status (Birds in Europe II, Birdlife, 2004)

VU – vulnerable species, R – rare species, D – species with decreased populations, S - safe species.

3. IUCN red list: LC- least concern, NT- near threaten

4. Directive on conservation of wild birds (79/409/EEC as amended by 2009/147/EC). The table includes the annexes in which

species is listed.

5. Bern Convention of the Conservation of European Wild Life and Natural Habitats. The table includes the annexes in which

species is listed.

6. UN Bonn Convention on the Conservation of Migratory Species of Wild Animals. The table includes the annexes in which

species is listed.

7. CITES - Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora. The table includes the annexes

in which species is listed.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Sisari

Imajući u vidu visoku mobilnost sisara, kao i dužinu predviđenog DV, koji prelazi celom teritorijom

Crne Gore, mnoge od vrsta sisara koje su registrovane u državi mogu se očekivati u široj zoni trasom

predviđenog DV. Ovo uključuje sledeće važne vrste sisara 23) : Canis lupus, Canis aureus, Vulpes vulpes,

Felis silvestris, Lynx lynx, Meles meles, Mustela nivalis, Mustela putorius, Lutra lutra, Martes fiona,

Martes martes, Mustela erminea, Ursus arctos, Monachus monachus, Lepus europeus, Pitymus

thomasi, Spalax leucodon, Sciurus vulgaris, Glis glis, Sus scrofa, Cervus elaphus, Capreolus capreolus,

Rupicapra rupicapra, Suncus etruscus, Delphinus delphis, Stenella coeruleoalba, Stenella frontalis,

Tursiops truncatus, Grampus griseus, Balenoptera physalus

4.1.4.2. Procena osetljivosti staništa

Na osnovu opisa trenutnog stanja biodiverziteta ( staništa i srodnih vrsta ) i korišćenja nacionalnih i

međunarodno priznatih kriterijuma , procenjena je senzitivnost staništa. Najosetljivije zone su

istaknute i njihove prirodne ili ljudske indukovane vrednosti su predočene takođe. Najosetljivije

lokalitete iz osetljivih staništa tretiraćemo odvojeno. Razdvajanje ovih zona ili visoko vrednih

ekosistema, staništa ili lokacija je neophodno, u cilju procene mogućih uticaja izgradnje i

funkcionisanja dalekovoda, detaljnije i, shodno tome , radi predloga efikasne mere za njihovu zaštitu i

budućeg menadžmenta .

Metodologija

Osetljivost je ocenjena korišćenjem matrice koja je specijalno dizajnirana za tu svrhu. Matrica je

korišćena za procenu osetljivosti prirodnih ekosistema i staništa , ali je korišćena da se procene i

staništa antropogenog porekla , kao dobra.

Biljne zajednica ( vegetacije) i staništa opisana u poglavljima 4.9.1 i 4.9.2 su kombinovana ) u

redovima matrice stola i bili su ocenjeni prema kriterijumima, koji su predstavljeni u kolonama

matrice, tabeli. Neki od ovih staništa / biljnih zajednica uključuju nekoliko biljnih zajednica ili sličnih

staništa koja su bila na proceni odvojeno . Neka antropogena staništa su dodata u odnosu na

poglavlja o staništima.

Dvanaest različitih kriterijuma za procenu osetljivosti prirodnih, antropogenih i seminaturalnih staništa

su primenjena u cilju procene osetljivosti gore opisanih ekosistema / staništa i lokacije. Kriterijumi su

bili izabrani u cilju da se pokaže nacionalnim i međunarodnim ( evropskim i globalnim ) značaj

ekosistema / staništa i vrste njihovog sastava koji može biti ispunjeni u oblasti interesa projekta.

Vredniji (više kriterijuma primenjenih )staništa ,osetljivija takođe. Kriterijumi su predstavljeni i opisani

u sledećoj tabeli.

Tabela 4.4 Kriterijumi za procenu osetljivosti lokalieta

1. kriterijum – Direktive o Lista važnih staništa je data u aneksu 1 – Tipovi prirodnih staništa

staništima (Direktive saveta od državnog značaja čija konzervacija zahteva obeležje specijalnih

92/43/EEC za konzervaciju oblasti za konzervaciju.

prirodnih staništa i divlje flore i

23) As per Buskovic V. (eds) 2008: Studija o bioloskoj raznovrsnosti u Crnoj Gori. Ministarstvo turizma i zastite zivotne sredine i

UNDP. Podgorica. Contribution provided by J. Simicevic.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


faune).

2. kriterijum – Retke biljne

zajednice u Crnoj Gori.

3. kriterijum – Dobro očuvane

prirodne zajednice.

4. kriterijum – Prisutnost vrsta

upisanih na IUCN Globalnoj

Crvenoj Listi.

5. kriterijum – Prisutnost vrsta

važnih za Evropu.

6. kriterijum – Prisutnost

ugroženih ptica.

7. kriterijum - Prisustvo

endemskih vrsta.

8. kriterijum – Prisustvo

zaštićenih vrsta u Crnoj Gori.

9. kriterijum – Vrednosti

pejzaža.

10. kriterijum – Ekonomska

vrednost.

11. kriterijum – Prevencija

erozije.

12. kriterijum – Vrednost

prevencije zagađena.

Retke biljne zajednice u Crnoj Gori. Retkost biljnih zajednica je

procenjena na osnovu iskustva stručnjaka i sadašnjem znanju o

raspodeli zajednica.

Stepen prirodnosti, odnosno obim ljudskih intervencija i korišćenja

zemljišta, uzorak je ocenjen na osnovu mišljenja stručnjaka.

Broj vrsta upisanih na IUCN Globalnoj Crvenoj Listi koje se nalaze

u staništu, određuju vrednost staništa. Kategorije IUCN Crvene

Liste koje se koriste u ovoj svrsi su Kritično ugrožene (CR),

Ugrožene (EN) i Ranjive (VU).

Ovaj kriterijum uzima u obzir Direktivu o staništima. Važne vrste

navedene su u aneksu II Direktive o staništima - životinjskih i

biljnih vrsta od interesa za Zajednicu čije očuvanje zahteva

određivanje posebnih oblasti zaštite i Aneks IV - životinjske i biljne

vrste od interesa za Zajednicu za koje je potrebna stroga zaštita.

Ovaj kriterijum se zasniva na vrednostima već identifikovanim od

strane Važnih Ptičijih Oblasti (IBA) koji integrisan kriterijumima

sledeće konvencije: (I) pticama - Direktiva Saveta 79/409/EEC o

očuvanju divljih ptica (Aneks I - Vrste posebnih mera zaštite u

vezi sa njihovim staništima, kako bi se obezbedio njihov opstanak

i reprodukcija u svojoj oblasti distribucije; Aneks II), (II) Bonska

konvencija: Dodatak I - Vrste kojima preti izumiranje; Dodatak II

- migratornih vrsta sačuvanih kroz sporazume, i (III) SPEC – Briga

za Očuvanje Evropskih Vrsta (za ptice samo)

Ovaj kriterijum procenjuje broj endemskih vrsta prisutnih u

staništu. Rezultat su predstavljeni u matrici tabele ispod, i prosek

su ocena za endemske vrste flore i faune

Ovaj kriterijum procenjuje broj zaštićenih ili strogo zaštićenih vrsta

u skladu sa crnogorskim propisima po tipu staništa. Rezultati

predstavljeni u matrici tabele su prosek ocena za retke vrsta flore

i faune.

Vrednost pejzaža je procenjena na osnovu nekoliko karakteristika:

strukturni i funkcionalni značaj pojedinih predela, estetskih

vrednosti, retkosti u Crnoj Gori itd.

Značaj za ljudsku privredu je utvrdio ovaj kriterijum. Najvažnije

privredne vrednosti u projektnom području su briga za šumarstvo,

vodeni potencijal i stočarstvo.

Jedna od važnih svojstava za očuvanje prirodnih uslova je

potencijal sprečavanja erozije staništa.

Apsorpcioni kapacitet za zagađivače veoma važna karakteristika

ekosistema. Procena je bila zasnovana na mišljenju stručnjaka.

Bodovanje od 0 do 3 za staništa je izvršeno uz sledeće značenje za svaki pojedinačni rezultat:

(I) Ocena 0 - nema pojave / Značaj

(II) Ocena 1 - Niska pojava / Značaj

(III) Ocena 2 - srednja pojavu / Značaj

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


(IV) Ocena 3 - Visoki pojava / Značaj

Zbir bodova za svako stanište određuje njegovu osetljivost. Najviši mogući rezultat je 23. Ocena

osetljivosti je izvršena na osnovu sledećih opsega:

(I) Opseg od 0 do 9 - niska osetljivost (LS)

(II) od 10 do 17 - srednji osetljivost (MS)

(III) od 18 do 23 - visoka osetljivost (HS)

Značenje svakog stepena osetljivosti je opisano na sledeći način:

• LS - Ne postoje posebne prepreke za građevinske radove, međutim, estetska vrednost predela

trebai da bude zaštićena i redundantno uništenje i preterane perturbacije treba izbegavati, uticaj na

ova staništa će imati manji značaj.

• MS - građevinski radovi su dozvoljeni, ali posao bi trebao da se uradi sa merama rezerve;

uništavanje ovih staništa ili njihovih delova treba izbegavati, a ako je uništenje neizbežno treba

preduzeti mere rekultivacije; uticaj na ova staništa će imati srednji značaj.

• HS - ta mesta, staništa ili naselja imaju veliki značaj u pogledu biodiverzitske vrednosti; bilo koju

vrstu građevinskih radova treba izbegavati, a ako nema drugog mogućeg rešenja, treba preduzeti

maksimalne mere za zaštitu mesta ili lokaliteta, kada su prirodne lepote u pitanju, treba primeniti

režim specijalne konstrukcije (npr. sezonska ograničenja, stroge teritorijalne preporuke itd); štete

nastale u ovoj vrsti ekosistema treba da se revitalizuju i nadoknade u skladu sa odgovarajućim

zakonima. Stalni nadzor tokom građevinskih radova mora da bude organizovan od strane projektanta.

Procena Osetljivosti Staništa

Osetljivost prirodnih, poluprirodnih i antropogenih staništa je ocenjeno na osnovu gore opisane

metodologije. Rezultati su prikazani u sledećoj tabeli.

Tabela 4.5 –Matrica Procene osetljivosti

STANIŠTA

KRITERIJUM

1. Direktive staništa

2. Retke zajednice u Crnoj

Gori

3. Dobro očuvane prirodne

zajednice

4. Prisutnost vrsta na IUCN

Crvenoj Listi

5. Prisutnost vrsta važnih za

Evropu

6. Prisutnost ugroženih ptica

7. Prisustvo endemskih vrsta

8. Prisutnost zaštićenih vrsta

u Crnoj Gori

9. Vrednosti pejzaža

10. Ekonomska vrednost

11. Prevencija erozije

12. Vrednost prevencije

zagađivanja

Juncetalia maritimi biljna

zajednica vlažna područja

3 2 2 0 3 1 0 0 2 0 0 2 13 Ms

Rusco carpinetum orientalis 0 1 2 0 0 0 0 0 2 1 2 0 8 Ls

Seslerio ostrietum carpinifoliae 0 1 2 0 0 0 0 0 2 1 1 0 7 Ls

Piceto – Abietosum 1 0 2 0 2 1 0 0 2 3 1 2 14 Ms

Picetum excelsae croaticum /

Šume Crnogorske Jele

2 1 2 0 2 1 1 1 2 3 1 2 18 Hs

Table 4.5 - Procena osetljivosti, matrica (nastavak)

Zbir

Osetljivost

KRITERIJUM

1. Direktive staništa

2. Retke zajednice u

Crnoj Gori

3. Dobro očuvane

prirodne zajednice

4. Prisutnost vrsta na

IUCN Crvenoj Listi

5. Prisutnost vrsta

vaznih za Evropu

6. Prisutnost ugrozenih

ptica

7. Prisustvo endemskih

vrsta

8. Prisutnost zaštićenih

vrsta u Crnoj Gori

9. Vrednosti pejzaza

10. Ekonomska vrednost

11. Prevencija erozije

12. Vrednost prevencije

zagađivanja

Zbir

Osetljivost

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


STANIŠTA

Bukove šume: 9110 – Luzulo-

Fagetum Bukove šume, 9130 –

Asperulo-Fagetum Bukove 3 0 2 0 2 0 0 0 2 2 1 2 14 Ms

šume, 91W0 – Moesian Bukove

šume

91E0 – Aluvijalne,nanosne,

šume sa Alnus glutinosa i

3

Fraxinus excelsior (Alno-Padion,

0 2 0 2 1 0 1 2 1 3 2 17 Ms

Alnion incanae, Salicion albae)

9410 – Acidophilous Picea šume

brdskog do planinskog nivoa 2 0 2 0 2 1 1 1 3 2 2 1 17 Ms

(Vaccinio-Piceetea)

95A0 – High Oromediterranean

Borove šume – (Fritilario- 3 2 1 0 2 2 2 2 3 2 2 2 23 Hs

Pinetum heldreichii)

Šumske plantaže Crnog Bora 0 0 1 0 0 0 0 0 2 1 2 2 8 Ls

6410 – Molinia livade na

krečnjačkom, tresetnom ili 2 2 1 0 2 1 0 2 0 0 1 1 12 Ms

glineno – muljevitom tlu

62A0 – istočno submediteranski

suvi pašnjaci (Scorzoneretalia 2 0 0 0 1 1 1 1 2 0 1 1 10 Ms

villosae)

6170 – Planinski i subplaninski

krečnjački pašnjaci

2 0 3 0 2 2 1 1 2 1 2 1 17 Ms

6210 – Polu prirodni suvi

pašnjaci na krečnjačkim

podlogama - oblastima: Bromo-

Plantagoneretum

1 0 2 0 1 1 1 1 2 1 2 1 13 Ms

mediae),(Genisto-Globulatietum

bellidifoliae), i (Bromo-

Dantonietum calycinae)

8120 – Krečnjačke krš i litice od

brdskih do planinskih nivoa 2 1 2 0 2 1 0 1 1 1 1 1 13 Ms

(Thlaspietea rotundifolii)

8130 – Zapadno Mediteranski i

thermofilni obluci

2 1 2 0 2 1 0 1 1 1 1 1 13 Ms

8210 – Krečnjačke stenovite

padine sa vegetacijom

2 1 2 0 0 1 0 1 1 1 1 1 11 Ms

Reke 2 1 2 2 1 0 1 1 2 2 0 2 16 Ms

Voćnjaci i vinogradi 0 0 1 0 2 2 0 0 1 3 1 1 11 Ms

Ruralne naseobine 0 0 0 0 0 1 0 0 1 3 1 0 6 Ls

Urbane naseobine 0 0 0 0 0 0 0 0 1 3 0 0 4 Ls

Putevi, železnice - ruderalne

zajednice

0 0 0 0 0 0 0 0 1 2 1 0 5 Ls

Visoko osetljivi ekosistemi

Važno je napomenuti da ne postoje staništa veoma visoke osetljivosti te građevinske diskvalifikacije (ili

totalne restrikcije) neće biti potrebne. Visoko osetljiva (Hs) staništa se razlikuju od drugih, na osnovu

moguće konfliktne situacije koje proizilaze iz građevinskih radova i radova na trasi predloženih

dalekovoda. Srednje osetljiva (MS) i nisko osetljiva staništa (LS) se ne tretiraju detaljno. Ipak, kad god

se identifikuju uticaji na njih, oni se razmatraju u zoni tog uticaja.

• Picetum ekcelsae croaticum / Šume Crnogorske Jele

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Šuma Crnogorske jele je značajno stanište tj. vegetacijski tip u Crnoj Gori. Ovo nije prioritet za

očuvanje staništa prema EU HD, ali jeste evropski problem u skladu sa CE Bernske konvencije. Ona

sadrži i štiti puno značajnih vrsta, ali takođe ima veliku vrednost u smislu ekonomije, prevencije

zagađenja i sprečavanje erozije. Tako da je krajnje osetljiv na uništavanje i usitnjavanje (18 poena

ukupno).

• 95A0 - Visoke Oromediteranske borove šume - (Fritilario-Pinetum heldreichii)

To je prioritet za očuvanje staništa u skladu sa EU, HD. Tu se nalaze važne vrste i srednjeg

ekonomskog značaja. Ekosistem ima veliku vrednost (23 poena ukupno određuje njegovu osetljivost

na uništavanje i dalju fragmentaciju).

Srednje osetljivi ekosistemi

• Juncetalia maritimi zone biljaka koje se prostiru duž vlažne lokacije Blato u Lastvi Grbaljskoj

• (pogledati više o ovim biljnim vrstama u ostalim poglavljima)

• Piceto – Abietosum pojavljuje se u široj zoni (koridora) dalekovoda. Dv prolazi kroz zone kao

što su fir i poput Fageto – Abietosum na Vojnik planini.

• Bukove šume: 9110 – Luzulo-Fagetum bukove šume, 9130 – Asperulo-Fagetum bukove šume,

91W0 – Moesian bukove šume su takođe prisutne u širem koridoru DV. Oblast Bukovicka gora

je važna zona bukovih šuma (Fagetum montanum montenegrinum)

• 91E0 – Aluvijalne šume Alnus glutinosa iFraxinus excelsior (Alno-Padion, Alnion incanae,

Salicion albae) koje su prisutne u oblastima blizu reka kao što su as Ćehotina blizu Pljevalja i

dolina Komarnice – oblast Razvrsje

• 9410 – Acidophilous Picea šume do alpskih nivoa (Vaccinio-Piceetea) – distribuirane u široj

zoni DV, uglavnom u dubokom zemljištu na ravnim površinama (Durmitor oblast) ili na

krajevima padina(Ljubisnja oblast)

• 6410 – Molinia livade na krečnjaku, glini – silt – laden zemljištima – rasprostranjeni u širokoj

zoni DV u Durmitorskoj oblasti lokaliteta Posčensko jezero i jezero Barno

• 62A0 – Istočna submediteranska suva trava (Scorzoneretalia villosae) – Ovo stanište je u široj

zoni DV na padinama planine Lovćen masiva prema priobalnim oblastima (pogledati mapu

vegetacije NP Lovćen u prethodnom poglavlju 9.4.3)

• 6170 – Alpske i subalpske karstične suve trave prisutne su u široj zoni DV, uglavnom u

planinskim oblastima Lovćena i Durmitora (pogledati mapu vegetacije NP Lovćen i mapu

vegetacije duž trase DV u sekcijama o tome)

• 6210 – Semi-prirodna suva trava i žbunovi na krečnjačkim supstratima- zonama: Bromo-

Plantagoneretum mediae u oblasti Pljevalja, Genisto-Globulatietum bellidifoliae na Lovćenu i

Bromo-Dantonietum calycinae u severnoj Crnoj Gori.

• 8120 – Calcareous calcshist screes planinskih oblasti (Thlaspietea rotundifolii) –

rasprostranjenih u širokoj zoni Dv sekcije Čevo – Šavnik, kao što je kanjon Komarnice, i Šavnik

– Pljevlja na padinama masiva planine Durmitor.

• 8130 – Zapadno mediteranski i mediteranski žbunovi prisutni su u široj oblasti Lovćen planine

kao in a supstratima krečnjaka (Tara, Komarnica)

• 8210 – Krečnjačke padine sa kazmofitskom vegetacijom prisutnom u pukotinama ,

krečnjačkim stenama, visoravnim serpentina i drugim stenama u oblasti Lovćena, Durmitora

sa kanjonom reke Tare i Komarnice.

• Reke uključuju Ćehotinu / Vezišnicu reku, reku Taru sa kanjonom, reku Komarnicu sa

kanjonom i njenu pritoku Grabovicu, kao i reku Bukovića.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


5. Opis socio-ekonomskih uslova u regionu projekta

5.1 Metodologija

Definicija osnovnih socijalnih uslova za područje projekta se oslanja na podacima prikupljenim od

strane direktne komunikacije sa zainteresovanim stranama, pregleda štampanog materijala i posete

oblasti pod uticajem projekta.

Postoje dve vrste korisnih podataka, i to:

• Direktni podaci - koji se odnosi na izvore informacija prikupljenih direktno u

• Indirektni podaci - koji se odnose na već objavljene podatke.

području

Ovo proizilazi iz potrebe da se razumeju lokalni socijalni problemi, tekući društveni procesi, kulturne i

socijalne navike, kao i socio-ekonomski uslovi stanovnika u širem području, imajući u vidu

identifikacije potencijalnih uticaja i na koji način se oni mogu izbeći, minimizirati ili ublažiti.

5.1.1 Direktno prikupljanje podataka

Metodologija za angažovanje sa i pristup akterima u predloženoj liniji dalekovoda su objašnjene u

okviru plana za učešće aktera (SEP). Ovo je poseban dokument, razvijen u skladu sa EBRD i IFC

zahtevima. Ovaj pristup, pored pomoći u planiranju i realizaciji predloženog projekta, generiše

dragocene informacije i vodi ka boljem razumevanju društvenog pejzaža oblasti. Takvi podaci,

analizirani i uporedjeni sa zvaničnim podacima koje objavljuju vladine institucije, čine temelje ovog

osnovnog opisa društvenog okruženja na prostoru projekta.

5.1.1.1 Upitnik i posete lokalitetu

Stanovnici u ruralnim naseljima u blizini predložene trase dalekovoda su anketirani u julu i septembru

2011. koristeći unapred pripremljen upitnik da pronađu svoje očekivanje u pogledu uticaja koji bi

projekat imao na njihove zajednice, njihovu industriju i prirodno okruženje. Generalno, upitnik se bavi

potencijalnim izazovima koje bi stvorla izgradnja i funkcionisanje predloženog dalekovoda. Ovo

uključuje moguća kritična pitanjia koja se tiču životne sredine i socijalnih sistema, očekivanja i

beneficija, nivoa informacija obelodanjenih javnosti i spremnosti za buduće učešće na sastancima i / ili

događajima koji se odnose na sledeće faze implementacije predloženog projekta.

5.1.2 Indirecktno prikupljanje podataka

Indirektno prikupljanje podataka bilo je zasnovano na zvaničnim publikacijama i bazama podataka koji

su razvijeni uglavnom od strane centralnih i lokalnih organa vlasti / institucija, kao i od strane

nacionalnih statističkih organa.

Detaljni prostorni plan za koridor predloženih 400 kV dalekovoda i pripadajuće sektorske studije, su

korišćeni kao važan izvor podataka. Ovi dokumenti su pripremljeni u skladu sa crnogorskim

zakonodavstvom o uređenju prostora i urbanističkog planiranja.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


5.2 Obrasci naselja

Predloženi dalekovod prolazi kroz teritoriju osam crnogorskih opština: Budva, Kotor, Cetinje, Nikšić,

Plužine, Šavnik, Žabljak i Pljevlja.

Slika 5.1 - Put predložene linije dalekovoda i pregled opština kroz koje prolazi

Izvor: Detaljni prostorni plan (DSP) za DV koridor, Ministarstvo za održivi razvoj i turizam, jul 2011

Naselja blizu predložene linije prenosa, kao i njihove relativne udaljenosti od predložene linije prenosa

date su u tabeli.

Tabela 5.1 - Uključena naselja, odgovarajuće populacije i odnosi udaljenosti do puta dalekovoda

Naselja – po opštinama – blizina predloženog DV

Opština Naselje Populacija Relativna

2011 *) udaljenost DV

od naselja

[m]

Budva Gornji Pobori

30

Rastojanje

od dalekovoda do

najbliže imovine u

naselju [m]

900 NA

Donji Pobori 630 NA

Lapčići 59 >500 NA

Kotor Lastva Grbaljska 537 1,600 NA

Cetinje Dubovik 8 350 NA

Milijevići 3 700 NA

Vojkovići 0 prelaženje 50

Resna 11 590 NA

Prediš 19 480 NA

Lješev Stub 0 530 NA

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Čevo 63 >2,000 NA

Trnjine 23 950 NA

Ubli 40 prelaženje 110

Bijele Poljane 16 1,000 NA

Nikšić Bročanac Niksićki 76 prelaženje 130

Rudine 45 prelaženje 140

Sjenokosi 9 2,000 NA

Duga 62 1,000 NA

Plužine Gornja Brezna 48 >500 NA

Šavnik Duži 106 prelaženje 50

Komarnica 56 1,100 NA

Godijelji 72 prelaženje 150

Zabljak Novakovići 23 930 NA

Njegovuđa 217 prelaženje 70

Rasova 29 prelaženje 50

Pljevlja Djurdjevića Tara 149 prelaženje 50

• NA - nije primenljivo

Kosanica 188 >500 NA

Crnobori 33 prelaženje 60

Gornje Selo 76 prelaženje 110

Vrbica 47 prelaženje 80

Zbljevo 209 730 NA

Komine (Pljevlja) 576 prelaženje 50

*) Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crna Gora, 2011 - Prvi rezultati; Zavod za

statistiku Crna Gora - MONSTAT-a, maj 2011

Može se zaključiti da je 1.493 ljudi živi u naseljima u okviru 500 metara od dalekovoda rute.

Mapa projekta oblasti sa lokacijama naselja na koje utiče predloženi put linije prenosa je dat u Prilogu

1.1.

Ova naselja, sa jasnim izuzetkom Lastve i Pljevalja na bilo kom kraju predložene linije prenosa su

relativno mala. Mnoga od njih su geografski raspršena usled obimne oblasti. Samo mala koncentracija

zgrada će predstavljati centar mnogih od ovih zajednica. Ovi centri obično uključuju crkvu, školu, kafe

i manji broj privatnih kuća ili poljoprivrednih domaćinstava.

Opet, sa izuzetkom Lastve i Pljevalja, to su u velikoj meri naselja zasnovana na izdržavanje

poljoprivredom za sopstvene potrebe. Veliki deo stanovnika će zauzeti svoje kuće samo tokom letnjih

meseci često samo vikendom, izbegavajući zimske mesece, kada uslovi u planinskim predelima mogu

biti oštri i pristup težak.

5.3 Socio - ekonomske osnove

Crna Gora je opisana od strane Svetske banke 24 , kao "mala, otvorena, srednje razvijena ekonomija".

Njena ekonomija je opisana kao veoma usko bazirana na uslugama koje čine oko 60% ekonomske

aktivnosti. Centralna banka Crna Gora 25 , procena BDP Crne Gore u 2010 EUR 3.025 m. Stanovništvo je

procenjeno u 2009 na 631,536 26 , a prognoza da se poveća na 654.594 do 2015 27 .

24 Svetska banka Strategiju partnerstva za Srbiju januara 2011 + prethodnu 2007-10 strategije

25 Izvor: vvv.cb-mn.org

26 Izvor: Monstat: http://vvv.monstat.org/cg/page.php?id=314&pageid=48

27 Izvor: Monstat "Demografski trendovi u Crnoj Gori od sredine 20. vijeka ja Perspektive ne 2050. godine

"http://vvv.monstat.org/cg/page.php?id=54&pageid=54

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Svetska banka očekuje da će privredni rast u Crnoj Gori, u bliskoj budućnosti, da bude nosen pre

svega stalnom ekspanzijom u aktivnostima vezanim za turizam. EBRD smatra da ce turizam i imovina

da budu područja koje će nastaviti da podržava kao odraz njihovom značaju za ekonomski razvoj.

EBRD konstatuje kako se u Crnoj Gori Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja

odnosi po pitanju prirodnog okruženja kao "strateškog resursa", posebno u vezi sa turizmom.

Strateška orijentacija zemlje je ka ekonomskoj diversifikaciji sa dugoročnim rastom u sektoru usluga

vezanim za turizam i proizvodnju.

Jasno je da je turizam prepoznat kao ključna komponenta crnogorske privrede. Ova industrija veoma

zavisi od okruženja u kome se nalazi. Svaki radovi, kao što je predloženi put dalekovoda, koji ima

potencijal da utiče na prirodnu sredinu u zemlji, će biti veoma osetljivi. Strategija Svetske banke za

Crnu Goru jasno upozorava da svaki razvoj energetskog sektora u zemlji, koja je prepoznat kao važan

izvor ekonomskog rasta, ne bi trebalo da "stvori velike negativne posledice na turistički potencijal

zemlje" 28 .

Korporativna društvena odgovornost (KDO) zahteva od CGES da prepoznaju potencijalne "eksternalije"

koje proističu iz dalekovoda, njegove izgradnje i rada, i da ublaži negativne eksternalije i da optimizuje

pozitivne eksternalije. Kompanije - kao što su CGES - su savetovane da ne zanemaruju svoje

društvene odgovornosti radi kratkoročnih finansijskih dobitaka 29 .

Turističke aktivnosti i investicije do danas (2011) izgleda da su uglavnom fokusirane na crnogorsko

obalno područje. Ovo obalno područje zahteva poboljšanja u elektricnoj infrastrukturi jer snabdevanje

električnom energijom, ograničava dalji razvoj turističkih aktivnosti u ovoj oblasti) 30 .

Pored morskog dobra, plodna ravnica koja leži oko Podgorice sa planinskim terenom koji pokriva

ostatak zemlje, razmatrana je. Ovo planinsko područje je od velike scenske vrednosti i nudi širok

spektar turističkih i rekreativnih mogućnosti. To je potencijal ovog regiona da privuče turiste i

posetioce u Crnu Goru. U okviru ovog planinskog područja leži nekoliko nacionalnih parkova i druga

zaštićena područja. Predloženi dalekovod bi prešao preko NP Lovćen i NP Durmitora koji su značajane

turističke i rekreativne destinacije. UNESKO je prepoznala značaj Durmitora u regionu i odredila

Durmitor NP kao prostor svetske kulturne baštine. Biće važno da ovu oznaku ne izgubi zbog

neprikladnog razvoja.

5.3.1 Demografija i socijalni sastav

Brojke stanovništva predstavljene u odeljku 5.2 iznad, pokazuju da naselja blizu dalekovoda, sa jasnim

izuzetkom Lastve Grbaljske i Komine blizu Pljevalja - imaju relativno male populacije. Mali broj neće

imati stalne naseljeno stanovništvo, jer mnogi stanovnici su tu samo u poseti ili vikendom tj. tokom

letnjih meseci. Popis kao i sastanci sa ruralnim akterima pokazuju da se broj stanovnika seoskih

naselja blizu dalekovoda smanjuje i stari, kao i da mladi ljudi napustaju ta područja u potrazi za boljim

ekonomskim mogućnostima na nekom drugom mestu. Dok se starosne strukture celokupnog

stanovništva Crna Gora približavaju proseku u Evropske unije, u okviru seoskih naselja starosna

struktura jasno postaje sve starija.

Populacija priobalnih naselja, kao što su Lastva Grbaljska raste kako se ekonomska aktivnost duž

obale povećava. Na drugim mestima pad stanovnika seoskih naselja se veoma jasno vidi na jesen u

školskim klupama. Depopulacija naselja teži da postane najznačajnija u planinama oko Tare. U

Kosanici (opština Pljevlja - severno od Tare) broj školske dece je pao sa oko (500) na oko (70) sa

decom koja dolaze iz (8) okolnih naselja. U Njegovuda (Žabljak Opština - južno od Tare) broj školske

dece koji je prijavljen je pao sa (350) u 1978. godini na (25) u 2011. godini.

28 Svetska banka strategije u Crna Gora: 2011-2014, vvv.vorldbank.org.me

29 Kolin Krauč, profesor upravljanja i javne uprave, Univerziteta u Varvick Poslovne škole; učinka 2, Ernst &

Ioung 2011

30 Montenegro Tourist ATSociation - 28/06/11

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


5.3.2 Ekonomske aktivnosti

Ekonomska aktivnost blizu predložene linije transmisije je uglavnom zasnovana oko turizma i

rekreacije uz Primorje i unutar dva nacionalna parka gde prolazi linija dalekovoda. Na drugim

mestima, ekonomska aktivnost je u velikoj meri ograničena na opstanak i polu-poljoprivredne

delatnosti za sopstvene potrebe, šumarstvo i obradu drveta i pružanja lokalnih usluga.

Poljoprivreda, imajući u vidu da je Crna Gora pretežno planinski teren, nije posebno važna za

crnogorsku ekonomiju pa su komercijalne poljoprivredne aktivnosti ograničene, u najvećem delu, u

oblasti oko Podgorice. Dalekovod će, međutim, prelaziti neke ograničene oblasti komercijalnih

poljoprivrednih gazdinstava unutar opštine Pljevlja. Na drugim mestima, poljoprivreda za sopstvene

potrebe je široko rasprostranjena u velikom broju relativno malih ruralnih domaćinstava. Malo je

proizvoda koji će doći na tržište. Seoska naselja blizu dalekovoda su aktivno uključena u poljoprivredu

za sopstvene potrebe. Ova aktivnost uglavnom podrazumeva proizvodnju voća i povrća za upotrebu u

domaćinstvu, mleko i sir za proizvodnju - opet za upotrebu u domaćinstvu - ali i za potrošnju na

drugom mestu u okviru neformalnih razmena ili direktne prodaje zatim i proizvodnja mesa, opet, često

za upotrebu u samom domaćinstvu.

Šumarstvo i prerada drveta su važni za Crnu Goru. Širok spektar proizvoda od drveta se proizvodi u

Crnoj Gori kao i drvo za proizvodnju goriva. Dalekovod, međutim, izbegava važne teritorije pod

šumom uključujući i komercijalne šume. Svo šumarstvo u Crnoj Gori je veoma osetljivo na oštećenja

od vatre. Operateri dalekovoda će morati da vode posebnu brigu za izbegavanje požara i šteta u svim

šumskim oblastima.

Turizam i rekreativne aktivnosti u Crnoj Gori su u porastu, kao i svest o zemlji i njenom potencijalu

kao turističkoj destinaciji povećava se i unutar međunarodne zajednice kao i nivo prihoda koji raste

unutar same Crne Gore.

Turistička aktivnost je, do nedavno, u velikoj meri uključivala posete istočnih Evropljana obalnom

području Crne Gore, na uživanje u suncu, moru i plažama. Ova aktivnost je veoma koncentrisana na

jul i avgust, pod konvencionalnim nazivom "sezonu". Turističke aktivnosti daleko od plaža u velikoj

meri uključuju dnevne izlete planinama, za razgledanje, splavarenje, skijanje i šetnju. To je česta

rekreativna aktivnost samih Crnogoraca, iako je su posete moru omiljene, sve više se ljudi uključuje i

u aktivnosti na planinama. Ove planinske aktivnosti će postati sve privlačnije za turiste iz celog sveta u

poseti zemlji. Turistički vodiči uključuju širok spektar aktivnosti koje su na raspolaganju turistima i

posetiocima Crne Gore.

S obzirom na status Crne Gore kao "ekološke države" 31 , investiranje vezano za turizam u planinskim

oblastima fokusira se na razvoj "Eko-sela" i nudi ekološki smeštaj. Konvencionalni turistički centri su se

takođe razvili oko značajnih turističko rekreativnih centara, pre svega skijališta Žabljak i Kolašina.

Rafting je, međutim, Crnoj Gori jedan od najatraktivnijih aduta 32 . Rafting aktivnost je prvenstveno

ograničena na Tari sa različitim operaterima i nudi dnevno splavarenje od maja do oktobra svake

godine.

Trasa raftinga duga 82 km duž reke Tare počinje južno od impresivnog 150 metara visokog mosta na

Tari koji prolazi kroz Šćepan Polje do bosanske granice. Dalekovod će preći reku Tare u blizini tog

mosta. Njegov uticaj na splavarske aktivnosti će, međutim, očekuje se biti beznačajan s obzirom

splavari imaju jasan fokus na reku i njene obale..

Predloženo rutiranje 400kV dalekovoda između Lastve i Pljevlja jasno prolazi kroz oblasti važnih

scenskih, pejzaznih vrednosti koje mnogo doprinose turistickoj ponudi za one u poseti kao one koji

žive u Crnoj Gori. Ove oblasti obuhvataju, ali nisu ograničene na:

• Lovćen Nacionalni park

• Nacionalni park Durmitor

31 Ekološka država Crna Gora Deklaracije - Žabljak, 20/09/1991 - Skupština Republika Crna Gora

32 WHO – Montenegro 2011

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Predložena linija transmisij će takođe uticati na područja koja okružuju ove Nacionalne parkove utičuci

na scenski kvalitet uz važne puteve i oko značajnih naselja, i za neke pojedince, generalnu lepotu

njihovog mesta boravka. Ovi Nacionalni parkovi su ključne oblasti od interesa za turiste i posetioce.

NP Lovćen

NP Lovćen, uključujući i Njegošev mauzolej na Jezerskom vrhu, je od posebnog značaja za Crnogorce

koji ga koriste intenzivno u rekreativne i kulturološke svrhe. NP Lovćen je od sve većeg značaja za

međunarodne turiste i posetiloce i postoje planovi da se žičarom poveže NP sa Cetinjem i važanim

turistickim centrom Kotorom.

Rutiranje dalekovoda ostavlja liniju prenosa, najvećim delom, van granica parkova i limitira svoj uticaj

na NP u istočnoj periferiji parka. Moraće da se vodi računa tokom planiranja i fazi izgradnje da se

izbegnu putevi u okviru Parka i da se minimizira uticaj na šumarstvo u parku. Mera za ublažavanje

može zahtevati da se smanji vizuelni uticaj dalekovoda na sam park.

Dalekovod će preći preko važnih turističkih puteva saobraćajnica, severno od parka, koji povezuje

Cetinje i Kotor preko Njeguša. Oko 30 turističkih autobusa dnevno, prema izvestajima, prolazi ovim

pravcem tokom jula / avgusta u turističkoj sezoni. Biće važno da se ograniči ometanje ovog

saobraćajnog pravca i da se pažljivo planiraju građevinske aktivnosti u ovoj oblasti.

NP Durmitor

NP Durmitor sa svojim kanjonima povezanim sa Tarom je visoko cenjen od strane lokalnih Crnogoraca

kao i stranih posjetilaca. UNESKO ga je odredio 1980, kao mesto Svetske prirodne baštine. Pre toga,

je 1977. godine UNESKO registrovao reku Taru kao ekološku rezervu u mreži svetskih rezervata

biosfere. Ove oznake su veoma cenjene i dodaju privlačenosti Crne Gora kao turističke destinacije.

Brojni rekreativni objekati pozitivno utiču na lokalnu ekonomsku aktivnost. Kao i kod NP Lovćen, biće

važno minimizirati vizuelni uticaj dalekovoda. Od ključnog značaja je uticaj dalekovoda na scenski

prikaz važnog mosta preko Tare na Žabljaku tj. putu za Pljevlja. Na uticaj dalekovoda kod prelaza

preko Tare posebno treba obratiti pažnju naročito zbog UNESKO-ve oznake.

SplavarenjeTarom je sada dobro uspostavljeno sa NP su sada zabrinuti intenzitetom rafting aktivnosti)

. U 2010 , splavarenje će doprineli sa oko 38%ukupnog prihoda nacionalnih parkova sa oko 9.000

splavarenje posetilaca iz ukupno 47.000 posetilaca - gotovo 20 % svih posetilaca parka. Mrdak

procenjuje oko 80% ovih poseta su strani posetioci ). U 2010 , Durmitor, NP generisana oko

95%ukupnog prihoda od svih nacionalnih parkova u Crnoj Gori. Jasno, Durmitorom dominira turizam i

rekreativne aktivnosti u okviru Nacionalnog Crna Gora kao parka sektora.

Turizam i rekreativne mogućnosti podstakle su neke lokalne preduzetničke aktivnosti na favorizovanim

lokacijama i privukle investicije. Ove aktivnosti su, međutim, u većini slučajeva spekulativne i uključuju

obezbeđivanje turističkog smeštaja (eko-sela) i turističke servise (hrana i piće) npr. u Gornjoj Brežni,

Plužine.

Seoska naselja žele da iskoriste turističke mogućnosti koje donose infrastrukturalna unapređenja kao

što su crnogorske putne mreže. Resna, na primer, očekuje da razvije svoje turističke aktivnosti, kada

novi put koji povezuje Cetinje i Nikšić bude završen. Čevo, na severu Resna, očekuje je se da postane

važna raskrsnica puteva za predloženu "Adrionic magistralu" i razvija turističke i rekreativne objekte

Lastva, koja se nalazi u važnom primorskom pojasu, je već značajno uključena u turizam i uslužne

delatnosti. Stanovnici Lastve su željni da se obezbedi razvoj dalekovoda i pripadajuće objekte

(razvodno postrojenje (CS) i trafo stanica (TS)) koji neće ograničiti njihovu sposobnost da iskoriste

mogućnosti turizma kada ti objekti niknu. Značaj razvoja Crnogorske električno napajajuce mreže je

jasno prepoznat i projekat dalekovoda je podržan.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Grad Pljevlja, u oštrom kontrastu sa Lastvom, nalazi se u planinama daleko od važnih turističkih

destinacija i ima jako industrijsko nasleđe. Očekuje se da će lokacija trafo stanica u Pljevljima biti u

okviru postojećih elektro postrojenja.

5.3.3 Obrazovanje

Osnovno obrazovanje je besplatno i obavezno za svu decu od 6 do 14. Nakon toga, učenici kreću u

srednje škole: četvorogodišnje gimnazije, strukovne škole 3-4 godine ili zanatske škole 3 godine.

Osnovno obrazovanje će biti ponuđeno u mnogim ruralnim naseljima, ali, kao što je navedeno na

drugim mestima, sa naglim opadanjem broja škola, mnoga ruralna naselja će verovatno ostati bez

mesne škole gde će lokalna deca morati da putuju u druga mesta. Školovanje uz obalno područje i

unutar glavnih naselja u planinama je dobro predviđeno.

5.3.4 Zdravstveni profil stanovništva

SZO izveštava da su nacionalni indikatori zdravlja i dobrobiti poboljšani u posljednjih nekoliko godina u

Crnoj Gori. Stopa smrtnosti novorođenčadi, na primjer, pala je s 15,4 umrlih na 1.000 živorođenih u

1994 na 5,7 smrtnih slučajeva na 1.000 živorođenih u 2009 kako se nivoi zdravstvene zaštite

poboljšavaju. Stopa smrtnosti, međutim, stalno raste kako crnogorska populacija stari i demografska

struktura se približava drugim evropskim državama. Uzroci smrti takođe su slični drugim evropskim

državama a najčešće su kardiovaskularne bolesti, tumori i bolesti respiratornih organa 33).

5.4 Arheološka kulturna baština

Jedno arheološko nalazište na području uz odabrani koridor je identifikovano kao zaštićena kulturna

baština. Ovaj nalazište se nalazi na području sela Komine, opštine Pljevlja. Arheološko nalazište sadrži

ostatke rimskog grada, poznatog kao Municipijum S. [Kat. 3].

Osim toga, jedan arheološki lokalitet bez zaštićenog statusa je identificiran u području duž odabranog

koridora. Ovo nalazište predstavlja nekropol i nalazi se u okolini sela Broćanac Nikšićki [Kat. 3]. Nije

bilo detaljnih arheoloških istraživanja do sada na ovom lokalitetu.

5.5 Glavna postojeća ili planirana infrastruktura u projektnom području

Glavna vodoprivreda i hidro-tehnička infrastruktura

U opštem smislu, pažljivo usmeravanje predložene dalekovoda treba da identifikuje liniju koja

izbjegava postojeću infrastrukturu vodoprivrede u području projekta.

Trasa predložene dalekovoda bi prošla zapadno od jezera Slano (2120 ha) i Krupac (1950 ha) u blizini

Nikšića, rezervoara za hidro-elektrane Perućica. Najbliže DV stub će biti postavljeni na udaljenosti od

1,3 km od obale jezera Slano, dok su ostali stubovi na udaljenosti većoj od 2 km. U odnosu na jezero

Krupac, najbliži DV stubovi će biti postavljeni na udaljenosti većoj od 2 km. Glavna hidro-tehnička

33 SZO – Crna Gora 2011

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


infrastruktura povezane s tim rezervoarima - Slanski Kanal nalazi se istočno od tih ležišta. Nije

planirano ukrštanje ovog kanala s predloženom transmisionom linijom.

Osim prelaska kanjona Komarnice, predložena transmisiona linija izbegava svako područje prepoznato

od strane crnogorskog glavnog vodoprivrednog plana kao potencijalnu lokaciju za hidro akumulacije

za vodosnabdevanje, energetiku ili navodnjavanje.

Sledeća vodovodna infrastruktura postoji u blizini predložene dalekovoda:

• Rezervoar vode sistema snabdevanja za selo Godijeli (Šavnik Opština) na udaljenosti od oko

350 metara od dalekovoda.

• Glavni cevovod regionalnog vodovoda na području Pljevalja.

Glavna energetska infrastruktura

Trasa predložene dalekovoda će se ukrštati ili će proći u blizini nekoliko postojećih linija na različitim

naponskim nivoima:

• 110 kV DV Budva - Tivat.

• 110 kV DV Budva - Cetinje. Deo predloženog 400 kV DV kroz NP Lovćen će slediti postojeći

koridor ovog 110 kV DV.

• 110 kV DV Nikšić - Bileća (BiH).

• 110 kV DV Zabljak - Pljevlja. Deo predloženog 400 kV DV kroz NP Durmitor će slediti postojeći

koridor ovog 110 kV DV. Kombinovani (dupli sistem) stubova za smeštaj obe OHLs (110 kV i

400 kV), planirani su u ovom odeljku.

• 220 kV DV no.225 / 1 Podgorica - Trebinje (BiH).

• 220 kV DV no.264 i no.265 Plevlja - HE Mratinje.

400 kV Podgorica DV no.439 - Trebinje (BiH). Planirano je da ovaj DV se seče u tački na Čevo

oblasti i preusmeri na novu trafostanicu u Lastvi Grbaljskoj koristeći novi dvostruko fazni DV iz

trafostanice Lastva na Čevo.

Glavna saobraćajna infrastruktura

Put predloženih dalekovoda bi prelazio ili će proći u blizini sledećih glavnih puteva (M-putevi) i

regionalnih puteva (R-putevi):

• Jadranske magistrale za brzi promet: Debeli Breg (granica prema Hrvatskoj) - Herceg Novi -

prijelaz kroz Bokokotorski zaliv - Tivat - Budva - Bar - Ulcinj - regija Fraskanjela (granica

prema Albaniji).

• Put M-2 (E-65/E-80): Debeli Breg (pograničnom području s Hrvatskom) - Herceg Novi -

Petrovac - Podgorica - Kolašin - Mojkovac - Bijelo Polje - Berane - Rožaje - Špiljani

(pograničnom području sa Srbijom). Graničnog prelaza u delu Radanovici - Budva.

• Put M-6: Vilusi (pograničnom području s BiH) - Nikšiću. Graničnog prelaza u delu Vilusi-Ridani.

• Put M-18: Šćepan Polje (pograničnom području s BiH) - Nikšić - Podgorica - Božaj

(pograničnom području s Albanijom). Graničnog prelaza u delu Vilusi - Ridani.

• Put R-1: Cetinje - Cekanje - Kotor - Trojice - Radanovici. Graničnog prelaza u delu Cetinje 2 -

Cekanje.

• Put R-13: Cetinje - Lovcen - Krstac. Graničnog prelaza u području razvojne zone Ivanova

Korita.

• Put R-15: Cekanje – Čevo - Ridani. Graničnog prelaza u delu Resna-Čevo.

• Put R-6: Vir - Krstac (pograničnom području s BiH). Graničnog prelaza u području naselja

Duga.

• Put R-5: Ðurdevica Tara - Žabljak - Šavnik - Nikšić. Graničnog prelaza u delu Virak-Boan i

Ðurdevica Tara - Virak.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Novi regionalni put: Kosanica - Gibci - Mestrevac (pograničnom području s BiH).

Trasa predložene dalekovoda bi prešla planiran Jadransko - jonski autoput (granica s Bosnom i

Hercegovinom (u regiji Nudola) - Grahovo - Čevo - Podgorica - tunel kroz Dečić (granica s Albanijom)

u blizini Čevo.

Put predloženog dalekovoda će prelaziti prugu Podgorica - Nikšić.

Nema postojećih ili planiranih aerodroma u neposrednoj blizini predložene dalekovoda. Jedan postojeć

aerodrom - u Tivtu, koji je od bitne važnosti za crnogorski turizam na Jadranu, nalazi se nekoliko

kilometara od nove trafostanice u Lastvi Grbaljskoj i početnog dela predložene dalekovoda. Novi

aerodromi niže kategorije i za posebne namene (rekreativni i sportski letovi, sezonski promet)

planirani su u Nikšiću, Pljevljima i Žabljaku. Mapa postojeće saobraćajne mreže u projektnom regionu

je data na sledećoj slici.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


OHL route

Slika 5.2 – Mapa predloženih DV u odnosu na glavne transportne mreže u projektnom regionu

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


6. Uticaji na životnu sredinu

6.1 Kvalitet vazduha

6.1.1 Standardi kvaliteta vazduha

Granične vrednosti za zagađivača vazduha u Crna Gora su utvrđene Uredbom o vrstama zagađujućih

materija , granične vrednosti i drugih standarda kvaliteta vazduha ( Službeni list CG bez 45/2008 . )

Na osnovuEU zakonodavstva i preporuka od straneSvetske Zdravstvene Organizacije ( SZO). Pravno

obavezujući granične vrednosti da Crna Gora ostvari već su postavljeni za SO2, NO2 , PM10 , CO ,

olova , benzena ( C6H6 ).

Za neke zagađivače , (npr. NE ), postoji dugoročni (godišnje sredina) standard i kratkoročne

standarda. U slučaju NO 2,kratkoročni standard za1 sat u proseku perioda, dok je za PM10 je za24

sata u proseku perioda. Ovi periodi odražavaju različite uticaje na zdravlje različitih izlaganja

zagađujućih materija (npr. privremeni izlaganje na trotoaru poredprometnog puta , u poređenju

saizlaganje stambenih objekata pored puta ).

Tabela 6.1 - Granične vrednosti za zaštitu zdravlja ljudi

Zagađenje

Prosek u periodu

Granična

vrednost

Dozvoljeni

godišnji prelazi

događaja

SO 2

1 sata 300 µg/m³ 24

24 sata 100 µg/m³ 3

NO 2

1 sata 200 µg/m³ 18

1 godina 40 µg/m³ 0

PM10

24 sata 50 µg/m³ 35

1 godina 40 µg/m³ 0

Maksimalna dnevna

0

CO

od 8 sati prosečna

vrednost

10 mg/m³

Lead 1 godina 0,5 µg/m³ 0

C 6 H 6 1 godina 5 µg/m³ 0

Izvor: Uredba o vrstama zagađujućih materija , granične vrednosti i drugih standarda kvaliteta

vazduha ( Službeni list CG bez 45/2008 . )

6.1.1 Prašina i čestice tokom izgradnje i demontažnih aktivnosti

Tokom izgradnje predloženih 400 kV za prenos i demontiranje odabranih sekcija postojećeg 110 kV i

400 kV, biće sajta pripreme i izgradnje, što sve imaju potencijal da stvori prašinu. Takve emisije mogu

se podeliti na prašinu i čestice (PM10).

Prašina se sastoji od velike čestice materijala, koji imaju prebivalište na atmosferu u toku kratkog

perioda vremena posle puštanja, jer su teška dovoljno da se obruše suspenzije u vazduhu relativno

brzo. Dakle, efekti ovih emisija će biti lokalizovan i ne izazivaju dugoročne promene ili široko proširio

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


na lokalne kvaliteta vazduha ali je njihov iskaz na obližnje svojstva uzroka prljanje i tako može dovesti

do žalbi na smetnje, što je obično privremen.

Glavni izvori prašine tokom izgradnje i demontiranje aktivnosti uključuju:

• izgradnja vozila pokreta i drugih projekata u vezi saobraćaja na neasfaltiranim putevima

• zemljišta iskopavanja, rukovanja, skladištenja, skladištenje

• priprema sajt i restauraciju nakon završetka

• izgradnja kula i prilaznih puteva

• rušenje postojećih stubova i uklanjanje materijala sa sajta

• interne i eksterne građevinskih radova na podstanicama.

Većina emisije prašine su verovatno da će doći tokom radnog vremena građevinske aktivnosti.

Precizno ponašanje prašine, njegovo prisustvo u atmosferi, a rastojanje može reachl bi zavisiti od niza

faktora. Ovo uključuje pravac vetra i snagu, lokalne topografije i prisustvo skrininga objekata (zgrada,

drveća itd) koji mogu da presretnu prašine pre nego što stigne osetljivim lokacijama. Svaki od ovih

faktora će se razlikovati i na liniji predloženih dalekovoda. Delovi dalekovoda u planinskim oblastima

će biti izloženi jači vetrovi koji mogu dalje nositi prašine. Međutim, to su područja sa veoma niskim

stanovništvom i ima malo osetljive receptore. Planinskim oblastima takođe imaju visok godišnji prosek

padavina koje bi sprečile prevoz prašine kao kiša je prigušivanje efekat.

U zavisnosti od brzine vetra i turbulencija tokom izgradnje je verovatno da većina prašine će se

deponovati u oblasti odmah oko izvora (do 200 metara). Zato imovine u 200 metara od gradilišta

najverovatnije iskusiti smetnje, bez odgovarajuće mjere za ublažavanje. Ipak, neprijatnost će biti

privremeno, i pod uslovom da se realizuju sajt specifične mere za ublažavanje, nema značajnih

prašine efekti su predviđeni.

Čestica (suspendovane čestice), je objavio tokom poremećaj agregatne materijala na isti način kao i

prašine. Međutim, mnogo je manjih dimenzija (obično manje od 10 mikrometara) i ostaje

suspendovan u atmosferi za duži period i može da se transportuje preko širem području od prašine,

vetrom. To je dovoljno mali da bude uvučen u pluća tokom disanja, koji u osetljivim pripadnici javnosti

mogu izazvati neželjene reakcije. Kao rezultat ovog potencijalnog uticaja na zdravlje, granična

vrednost za PM10 je definisana u crnogorsko zakonodavstvo o kvalitetu vazduha.

Tipični izvori PM10 tokom faze izgradnje su slična po prirodi onih za prašinu. Čestica je takođe pušten

iz tekućih motora sajta biljke, kao što su kompresori, generatori, itd Kao veličinu PM10 emisija je

relativno mali, bilo negativni efekti proizilaze iz njih su verovatno da će biti relativno kratkoročne bez

značajnih efekata van granica gradilišta.

6.1.2 Emisije iz saobraćaja

Glavni zagađivači zabrinutost u vezi sa drumskim saobraćajem su NO2, PM10, CO, benzena (C6H6) i

benzo [] piren (C20H12). Od ovih zagađivača, NO2 i PM10 su emisije najverovatnije dovesti do

prekoračenja relevantne za kvalitet vazduha standardima ili ciljevima.

Najveći potencijal za uticaj na kvalitet vazduha od saobraćaja u vezi sa izgradnjom predloženog

projekta će biti u oblasti neposredno uz glavno sredstvo pristupa za izgradnju saobraćaj. U

građevinske zone, prašinu generisani od strane vozila pokreti i lokalne emisije zagađivača vazduha iz

vozila mogu biti privremeno povišena tokom najprometnijih perioda građevinske aktivnosti, ali nema

značajnih lokalnih kvaliteta vazduha efekti su predviđeni.

Emisije u vazduh tokom rada predloženih dalekovoda će biti veoma male, a samo se javljaju tokom

rutinske inspekcije i aktivnosti održavanja.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


6.1.2 Zagađenje od saobraćaja

Glavni zagađivači zabrinutost u vezi sa drumskim saobraćajem su NO2 , PM10 , CO, benzena ( C6H6 )

i benzo [] piren ( C20H12 ). Od ovih zagađivača , NO2 i PM10 suemisije najverovatnije dovesti do

prekoračenja relevantne za kvalitet vazduha standardima ili ciljevima.

Najveći potencijal za uticaj na kvalitet vazduha od saobraćaja u vezi sa izgradnjompredloženog

projekta će biti uoblasti neposredno uzglavno sredstvo pristupa za izgradnju saobraćaj. U građevinske

zone ,prašinu generisani od strane vozila pokreti i lokalne emisije zagađivača vazduha iz vozila mogu

biti privremeno povišena tokomnajprometnijih perioda građevinske aktivnosti , ali nema značajnih

lokalnih kvaliteta vazduha efekti su predviđeni.

Emisije u vazduh tokom rada predloženih dalekovoda će biti veoma male , a samo se javljaju tokom

rutinske inspekcije i aktivnosti održavanja .

6.2 Buka pri izgradnji i vibracije

Buka pri izgradnji

U opštem kontekstu, izgradnju i demontiranje aktivnosti mogu se podeliti na nekoliko

različitih procesa. Oni se mogu opisati na sledeći način:

• izgradnja trafostanice u Lastvi Grbaljska

• izgradnja pristupa kule lokacijama i podstanica u Lastva Grbaljska

• izgradnja tornja temelja

• kula okupljanja i montaža

• vezanost provodnika

• demontaže odabranih 110 kV i 400 kV, a

• Opšti putu poboljšanja i drugih sličnih radova.

Na osnovu raspoloživih informacije o projektu, ne postoje uslovi miniranja u toku

procesa izgradnje. Buke i vibracija efekte povezane sa miniranje su, dakle, ne očekuje

tokom građevinskih aktivnosti. Međutim, svaki eventualni zahtev za peskarenje će biti

dogovoreno unapred izvođača sa relevantnim lokalnim vlastima.

Ne postoje planovi za upotrebu helikoptera u toku izgradnje ili demontiranje

aktivnosti, a samim tim nema buke implikacije u vezi sa helikopterima se očekuje.

Međutim, svaki eventualni zahtev za korišćenje helikoptera će praviti buku čujnim ljudi

u roku od 2 km. Trajanje buke će biti kratkoročne, po nalogu minuta do jednog sata,

a preko veoma ograničenog broja dana.

Mehanička oprema koja je planirana da se uključe u izgradnju predloženih 400 kV za

prenos i demontiranje odabranih 110 kV i 400 kV uključuje, ali nije ograničeno na:

praćenje utovarivača, bager, hidraulični čekić i prekidača, pokretna dizalica, klima

kompresor, dampera, generatore, pumpe, itd

Tabela daje pregled nivo buke na rastojanju od 16 referenca m od izvora za različite

mašine koje će se najčešće koriste u građevinarstvu. Vrednosti u tabeli su na osnovu

podataka iz dostupne literature.

Tabela 6.2 - Nivo buke od građevinske opreme

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Buke u toku izgradnje Nivo buke (dBA) na

16 m od izvora

Kompresor 81

Bager 80

Balast ekvilajzer 82

Balast pokvari 83

Kompaktor 82

Betona 85

Pumpa za beton 82

Vibrator za beton 76

Kran 88

Pokretna dizalica 83

Buldožer 85

Generator 81

Mašina za ravnanje 85

Kružna testera (za sečenje metala) 76

Duborezac 84

Kamionski utovarivač 85

kamioni 88

Brdsko-planinskim delovima predloženog dalekovoda, gde je stanovništvo oskudan,

imaće izuzetno nizak nivo buke u pozadini i stoga buke od izgradnje ili transport

izvora će biti zvučni preko veće udaljenosti, iako to samo po sebi ne bi nužno

predstavljati značajan uticaj . U više urbanim sredinama, vrlo je verovatno da će buka

efekte izgradnje bude manji kao viši nivo pozadinske buke iz drugih izvora bi maska

buke građevinskih, smanjenje čujnost na većim razdaljinama.

U tabeli ispod prikazuje buke predviđanja za različite građevinske procese već

identifikovane na osnovu informacija dostupnih u literaturi, kao i u studijama razvoja

dalekovoda slične veličine. Ova predviđanja predstavljaju najgori mogući scenario jer

oni ne smatraju eventualne prepreke buke i vazduha apsorpciju. Vrlo je verovatno da

će prirodne ili veštačke prepreke postoje između izvora i šuma osetljive receptore

posebno u udaljenosti od izvora povećava. Takve barijere mogu se sastojati od

prirodnih funkcija u pejzaž ili druge zgrade ili strukture između izvora i receptora.

Table 6.3 – Noise prediction for each construction process

Distance from Construction Construction Tower

the source

[m]

of access

tracks

[dB]

of tower

foundations

[dB]

assembly and

erection

[dB]

Attachment of

conductors

[dB]

Dismantling

of existing

lines

[dB]

Construction

of new

substation

[dB]

0-50 ≤76 ≤77 ≤68 ≤70 ≤75 ≤75

50-100 ≤69 ≤70 ≤62 ≤63 ≤68 ≤68

100-200 ≤62 ≤63 ≤56 ≤56 ≤61 ≤61

200-400 ≤55 ≤56 ≤50 ≤48 ≤54 ≤54

400-600 ≤51 ≤52 ≤46 ≤44 ≤50 ≤49

600-800 ≤48 ≤49 ≤43 ≤41 ≤47 ≤46

800-1,000 ≤46 ≤46 ≤41 ≤39 ≤45 ≤44

Duration 2 days/tower 2 days/tower

(excavation+

concreting )

1.5 day/tower

(assembly+

erection)

1 .7 day/tower 1 day/tower

(pulling+cut)

3 years

(540 days)

Tipični nivo buke proizvedenih od strane raznih izvora su prikazani utabeli ispod .

Table 6.4 – Noise of level from various sources

Source / Activity

Sound level

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


[dB (A)]

Threshold of hearing 0

Rural night-time background 20 – 40

Quiet bedroom 35

Wind farm at 350 m 35 – 45

Average home conditions 50

Car at 100 m 55

Busy general office or

60

conversational speech

Vacuum cleaner at 1 m 70

Kerbside of busy road at 5 m 80

Truck

at 100 m 65

at 10 m 90

Pneumatic drill at 7m 95

Disco (1 m from speaker) 100

Jet aircraft

at 250 m 105

at 50 m 140

Threshold of discomfort 120

Threshold of pain 130 / 140

Table 6.5 – Limit values of noise as per Montenegrin legislation

Zone

Area type

Level of noise expressed in Db(A)

Ld Le Ln

1 Natural protected areas 35 30 30

2

Areas for recreation, hospital zones, cultural

localities

50 40 40

3 Touristic area, rural areas, school zones 55 55 45

4 Residential zones and city parks 55 55 45

5

Combined residential – commercial areas,

touristic settlements, playgrounds

60 60 50

6

City centers, craftsmen and trade zones, zones

along roads, main roads and highways

65 65 55

O LD - dan ( period od 07,00 do 19,00 h)

O Le - veče (period od 19,00 do 23,00 h)

O Ln - noć (period od 23,00 do 07.00 h)

Značajni efekti mogu očekivati kadanivo buke veći od 75 dB u urbanim sredinama i veći od 70 dB u

turističke i ruralnim područjima.

Iznad predviđanja ukazuju na to da na širem području je potencijalno utiče izgradnju buke, iakobuke

efekat predvideo na bilo kojoj lokaciji neće da budu prisutni nakonzistentan nivo tokom celog perioda

izgradnje , zbogprekine prirodi graditeljskih aktivnosti u smislu lokacije ( kao što su osnivanje i kula

lokacija ). Ovo je takođe posebno odnosi na " linearno " aktivnosti kao što su unapređenje pristupni

put, ivezanostprovodnika gde relativno visok nivo buke može potencijalno se javljaju uneposrednoj

blizini bilo kog dela, ali sa nivoima buke uskoro vraća u normalu kaodelo kreće dalje.

Procena značaja mogućih uticaja data je usledećoj tabeli.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Potential impact Significance of impact Estimated number of

receptors *)

Noise from construction of

access tracks

Construction of tower

foundations

Major: within 50 m

Moderate: 50 - 200 m

Major: within 100 m

Moderate: 100 - 400 m

Dubovik (8), Vojkovici (0),

Ubli (40), Brocanac

Niksicki (76), Rudine (45),

Duzi (106), Godijelji (72),

Tower assembly and erection Moderate: within 200 m Njegovudja (217), Rasova

Attachment of conductors Major: within 50 m

Moderate: 50 - 200 m

(29), Djurdjevića Tara

(149), Crnobori (33),

Dismantling of the existing 110

kV and 400 kV lines

Major: within 50 m

Moderate: 50 - 200 m

Gornje Selo (76), Vrbica

(47) and Komine (576)

Noise from construction of new

substation

Major: within 50 m

Moderate: 50 -200 m

Total estimated number of affected population: 1,474

*) No residential property exists within a zone of 50 meters from the OHL.

Vibracije pri izgradnji

Planirana izgradnja i uklanjanje aktivnosti i korišćenje opreme i mašina će biti izvor vibracija.

Odgovor ljudi na vibracije na terenu je pod uticajem mnogih faktora . Neki od tih faktora su fizička,

kao što je amplituda, trajanje i učestalost sadržaj vibracija , dok su ostali faktori kao štotip

stanovništva , starost, pol i očekivanja su fiziološke . To znači da reakcija ljudi na vibracije je

subjektivan i razlikuje za različite ljude . Opšte je prihvaćeno da je zavećinu ljudi , vibracija preko

između 0,15 i 0,3 mm / s vrha čestica brzina samo su primetna .

U tabeli ispod prikazuje razdaljina na kojoj vibracija može biti vidljiv za određenu vrstu aktivnosti

izgradnje. Ove cifre su zasnovane na istorijskim terenska merenja i informacijama dostupnim u

literaturi.

Tabela 6.6 ‐ Značaj uticaja od buke građevinskih

Table 6.7 - Distances at which vibration may be perceptible

Construction activity

distances at which vibration

may be perceptible

[m]

Excavation 10-15

Vibratory compaction 10-15

Heavy vehicles 5-10

Zbog činjenice da ne postoje stambenih objekata na 50 metara odpredloženog dalekovod , malo je

verovatno da će vibracija odizgradnjepredložene linije iznad prenosa biti primetna .

6.3 Radna buka

6.3.1 Zvučna buka dalekovoda

6.3.1.1 Uvod

Operativne dalekovod može biti izvor fenomen poznat kao "Corona pražnjenje" (ograničen električne

izolacije raspada vazduha), koji se takođe može javiti prirodno tokom oluja kada visoko naelektrisani

oblaci indukuju znatan električna polja oko visine objekata.

Dok dirigent sistema nadzemnih dalekovoda su dizajnirani i konstruisani da se smanji korona a samim

tim i buke, površine nepravilnosti na provodnika, izazvane fizičkog oštećenja, kao što su neravnine, ili

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


otpaci kao što su insekti, polen, industrijska zagađenja, kapi kiše ili druge oblike kontaminacije, može

lokalno povećati snagu električnog polja dovoljno za ispuštanje da se pojavljuju. Bilo koja korona

pražnjenja će delovati kao izvor audio buke, odnosno pucketanje zvuka povremeno prati niske

frekvencije zujanje u određenim vlažnim uslovima.

Corona buke se generiše samo kada provodnik električne površine stres prevazilazi početka nivo

korona pražnjenja aktivnosti. Dalekovod provodnici su projektovani da rade ispod ovog praga.

Površinska zagađenje provodnika, što dovodi do izmene svoje drugačije glatki profil, može da

prouzrokuje veoma lokalnu poboljšanje električne stresa koji može da pokrene aktivnost pražnjenja.

Na svakom pražnjenje sajt, ograničen električnih kvarova vazduha javlja. Deo energije u vezi sa

korona proces je objavljen kao akustične energije, što je lansiran u vazduh kao zvučni pritisak talasa.

Najviši nivo buke generisan od strane dalekovoda se obično javljaju tokom kiše. Kapljice vode

sakupljaju na površini provodnika i može da pokrene dodatne korona pražnjenja. Magla takođe može

dovesti do povećanja nivoa buke. Magla buke izaziva kapljice vode kondenzacije na liniju i time izaziva

pražnjenje aktivnost na sličan način na kišu.

6.3.1.2 Potencijalni uticaji

Operativni buke koju su stvarali dalekovoda povećava nivo buke u okolinu i može izazvati smetnje

utiče populacije. Visoka varijabilnost u odgovoru pojedinaca da identičnih izvora buke čini predviđanje

napasti veoma teško. Svaki pojedinac odgovor na povećanje nivoa buke je subjektivan i veoma lični.

Dalekovod Nivo buke je generalno kategorisati kao "pucketanje" ili "Hum", u skladu sa svojim tonski

sadržaj. Pucketanje može samo da dođe, ali zujanje bi obično se javljaju samo u vezi sa Pucketanje.

Hum je samo verovatno da će doći tokom kiše kada stope padavina prelazi 1mm/hr. Pucketanje je

"širok opseg" šum sa nasumično mešavina frekvencija, obično u rasponu od 1 kHz do 10 kHz. Nijedan

pojedinac čist ton se mogu identifikovati za značajnije trajanje. Pucketanje je uglavnom sličan

spektralne sadržaj na zvuk kiše. Hum je zvuk koji se sastoji od jednog ili više čistog tona. Generalno

100 Hz je najdominantniji, ali drugi harmonici od 50 Hz može doći, u manjoj veličini, kao harmonika

povećanje učestalosti, a samo za prvih nekoliko harmonika.

Tokom sušnih vremenskih uslova, buke zbog korona efekat će biti u rasponu od 40 dB i 50 dB u

oblastima ispod linije provodnika, dok je u vlažnim vremenskim uslovima buke mogla da poraste do 60

dB. Nivo buke menja duž dalekovoda i zavisi od površine nepravilnosti ili fizičkih oštećenja na

provodnika. Korona buke slabi sa udaljenosti od linije i na oko. 20 metara od linije postaje

neprimetan.

Subjektivni odgovor pojedinaca na povećanje nivoa buke je sažeto u sledećoj tabeli).

Tabela 6.8 - Procena zajednice kao odgovor na buku iznad normalnog nivoa buke u pozadini

Noise in dB(A) by which Category

Response description

the new sound level

exceeds the background

noise

0 none No reaction

5 little Sporadic complaints

10 medium Widespread complaints

15 strong Threats of community action

20 very strong Vigorous community reaction

Izvor: Akustična merenja buke; Hassall, JR, Zaveri, K., Burel i Kjaar, 1988

Tokom DV rutiranje proces, CGES je postigao da izbegne akustičnih efekata korona pražnjenja od

rutiranje predloženim dalekovoda od stambenih naselja. Nema svojstva i druge osetljive receptore duž

dalekovoda puta na rastojanju gde korona buka bi izazvati neprijatnosti efekte i na taj način, nije

verovatno da će uticaj na ljude od korona buke desiti. Uspostavljanje sanitarne zone duž dalekovoda

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


put će ograničiti buduće stambene ili druge slične razvoj duž linije i da će osigurati da nema

budućnosti akustični uticaja dalekovoda korona se javljaju kao rezultat eventualne urbanog razvoja.

6.3.2 Nivo buke Trafostanice(a)

6.3.2.1 Uvod

U principu, postoje tri osnovna izvora audio buke iz podstanice. Svaki od ovih ima svoje karakteristične

spektra i obrazac nastanka, zbog prirode buke stvaraju mehanizmi uključeni:

(I) transformator buke je oko stalno sa niske frekvencije zujanje se dešavaju na harmonici

snabdevanja frekvencije (100 i 200 Hz se obično dominantan).

(Ii) transformator hladnjaci generisati više širokopojasne buke, iako oni nisu u stalnom radu.

(Iii) da aparati buku generiše rad prekidača i kratkog trajanja.

6.3.2.2 Potencijalni uticaji

Buke koju su stvarali operativni trafostanice se povećava nivo buke u okolinu i može izazvati smetnje

ugroženog stanovništva. Visoka varijabilnost u odgovoru pojedinaca da identičnih izvora buke čini

predviđanje napasti veoma teško. Svaki pojedinac odgovor na povećanje nivoa buke je subjektivan i

veoma lièni.

Udaljenost od najbližih stambenih objekata na novi podstanica u Lastva Grbaljska više od 500 metara i

akustične smetnje stanovnici se ne očekuje.

Udaljenost od najbližih stambenih objekata na postojeće trafostanice u Pljevljima je oko 100 metara.

Nema novih transformatori su planirani u ovoj podstanici jer će biti nadograđen samo sa prekidačima

u cilju prilagođavanja novog 400 kV dalekovoda Lastvi - Pljevlja i povećanje nivoa buke ne bi bilo

značajno u odnosu na sadašnji nivo. Zbog toga ne akustične smetnje stanovnika se očekuje.

6.4 Hidrologija

6.4.1 Osetljivost gravitacionih područja

Kriterijumi za merenje osetljivosti slivove za glavnog vodotoka u projektu regionu su zasnovani na oko

broja faktora uključujući i međunarodne i nacionalne oznake, kvalitet vode informacije, posete i

profesionalni sud. Ovi kriterijumi se koriste za usmeravanje analizu osetljivosti kvaliteta vode duž

dalekovoda predložene rute. Ovi kriterijumi su navedeni u tabeli ispod.

Tabela 6.9 - Osetljivost kriterijuma gravitacionih područja

Sensitivity

Criteria

High sensitivity • Designated area

• Identified Emerald site

• Wetland / watercourse habitat of national /

international importance

Moderate sensitivity • Wetland / watercourse of ecological importance

• Moderate vulnerable aquatic habitats present

Low sensitivity • Low vulnerable aquatic habitats present

U sledećoj tabeli jeosetljivosttri široke slivnih oblasti identifikovanih uprojektu regionu -Komarnica

,Tare iĆehotini oblastima, i predstavljajuključne karakteristike vodene osnovne linije .

Tabela 6.10 - Osetljivost gravitacionih područja duž trase dalekovoda

Catchment /

main river

Key sensitivity issues

Sensitivity

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Komarnica River

Watercourse habitat of ecological

importance

Tara River • Designated area

o UNESCO WHS (internationally)

o National Park (nationally)

• Identified Emerald site

Cehotina River

• Identified Emerald site

including its tribitary • Watercourse habitat of international

Vezesnica River

importance (alder and willow trees)

Moderate

High

High

6.4.2 Mogući uticaji na vode tokom izgradnje i demontaže

Vodotoki će biti precrtana od raspona sa standardne dužine kraće od 600 metara i sa kulama se

nalaze na minimalno rastojanje od 10 metara zavodene tokove . Izuzetak jeprelazakreke Komarnice

prekodoline na lokalitetu Razvršje gde je prelaz rasponu od 650 metara planirano , kako bi se

mostdolinu sajednopolnih i izbegavajte direktan vizuelni uticaj na pejzaž , nakorita reke . Takva vek bi

trebalo ojačana struktura tornja i specifičnih instalacija opreme i radova . Ovi radovi će se održati

udolini marginama daleko odrečnog korita , a samim tim , nema uticaja navodotoka će se desiti .

Prelazak prekoKomarnice kanjon na Lucki Da li će se realizovati sa jednopolnih za oko . 30 metara

jednog kola kule. Standardna zaštita 60 metara širok zone duždalekovoda će biti uspostavljena .

Broj kula od predloženih dalekovoda krozkanjon rijeke Tare će biti oko sedam . Kombinovani kule sa

prosečnom visinom od 40 do 50 metara da se prilagodinovim 400 kV i 110 kV dalekovoda postojeće

planirane su u ovom odeljku. Standardna zaštita 60 metara širok zone duždalekovoda će biti

uspostavljena .

U tabeli ispod predstavlja pregled mogućeg uticaja nahidrologiju i vodenu sredinu u vezi sa izgradnjom

aktivnosti zapredloženi 400 kV prenosne kao i demontaže aktivnostiizabranih 110 kV i 400 kV . Uticaji

su identifikovane korišćenjem raspoloživih informacija za DV konstruktivnim metodama. U

principu,uticaja demontaže aktivnostipostojećih linija su široko slične onima identifikovane

zaizgradnjunovih dalekovoda iako su njihovi poslovi su obično ukraćem trajanju i da će verovatno biti

manje nametljiv.

Table 6.11 – Overview of potential impacts during construction and dismantling

Project component Activity Potential impact

Construction of access

roads, earthworks and

drainage

Construction vehicle

movements and

operations /

Construction of OHL

crossings over

watercourses

Construction of

transmission line tower

foundations

Changes in surface waters

drainage patterns and runoff,

removal of vegetative

cover

Compaction of soils and soft

ground, spillage of fuels and

oils

Disruption to surface and

near surface drainage from

excavations and dewatering,

concrete pouring, removal of

vegetative cover

• Increased suspended solids in

waters

• Risk of impact to water supply

facilities

• Changes in hydrological regimes

• Disturbance of watercourses

• Increased suspended solids in

waters

• Changes to sub-surface water levels

• Pollution risk from fuel and oil

spillage

• Temporary habitat disturbance

• Change in surface run-off of locality

• Risk of alkaline concrete spillage to

watercourses

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


6.4.3 Mogućeg uticaji na vode tokom operacije i održavanje

Tokom svog operativne faze,predloženi dalekovod neće direktno ispuštanje zagađujućih materija

uvodi.

Operativne dalekovod može dovesti u manjim mogućeg uticaja na kvalitet vode, posebno zbog

održavanja aktivnosti ikontrolu infrastrukture i opreme .

U tabeli ispod predstavljapregled mogućeg uticaja nahidrologiju i vodenu sredinu u vezi sa rada i

održavanja aktivnosti zadalekovod i trafostanica.

Tabela 6.12 - Pregled potencijalnih uticaja u toku operativne faze

Komponenta projekta aktivnosti Potencijalni uticaj

Odvodnjavanje pristupnih puteva potencijal za povećanje protoka oticanja kroz nove kanalizacije

Promene u hidrološkom režimu i

podzemnih voda

Održavanje saobraćaja na prilaz dalekovod

Izlivanja ulja i goriva iz vozila, sabijanje zemljišta oko kule temelje

• Potencijalni rizik od zagađenja voda od goriva / ulja

• Lokalni efekte na hidrologiju iz sabijanja

Rad transformatora utrafo Prosipanje ulja transformatora potencijalni rizik od podzemnih voda od

trafo ulje

Dalekovod kula

Fondacija barijera na snagu od temelja na hidrologiju lokalne efekte na hidrološkim obrazaca i nivoa

vode

6.4.4 Procenamogućeg uticaja na vode

Tipičan metodologija korišćena je za procenuuticaja na hidrologiju izpredloženog projekta i nastavku .

Ova metodologija se često koristi u slične vrste projekata kaoLastva - Pljevlja DV projekta.

Kriterijumi za procenuveličine uticaja date su utabeli.

Tabela 6.13 - Kriterijumi za procenu veličine

Nivo Tipični kriterijuma

Visoki Ukupno gubitak ili nepovoljne promene ključnih karakteristika i kvaliteta (promena pravca toka ,

fragmentacija efekat zbog unos vode , mačevanje / brana , ispuštanje otpadnih voda , itd )

Srednji Gubitak ili promena ključnih karakteristika i kvaliteta ( stalne strukture - mostovi , akvadukte ,

sifoni , površinske ili podzemne gasovode, itd)

Nizak Mali detektovati promene, alikarakteristike i kvalitet će biti sličan prethodno projektu uslovima (

odvodnih nasipa, itd )

Zanemarljiv veoma male promene , koje se ne mogu lako razlikovati ( kratkoročne sabijanje zbog

vozila pokreta, privremeni prelaz strukture , itd)

Značaj uticaja se obično ocenjuje kaokombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećim

tabelama .

Tabela 6.14 - Značaj matricaefekata

Značaj matrica za uticaje na vode

Magnituda Osetljivost

Visoki Umereno Niska

Visoki Major Major Umereno

Srednji major Umereno Manje

Nizak Umeren Manji Manje

Zanemarljiv Manji Manja Nema

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Tabela 6.15 - Kriterijumi za ocenu značaja efekata

Značaj Tipični kriterijuma Opis

Major suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili kvantitet utiče

rasprostranjene površine sliva, ili promene došlo do znatnog gubitka očuvanja vrednosti za vodene

staništa i određenih oblasti.

Umereno materijala, ali ne suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili

kvantitet utiče na delu sliva ili promene kao rezultat gubitka konzervacije vrednosti za vodene staništa

ili određenih oblasti.

Manji detektovati ali nematerijalne promena

Životna sredina Lokalne promene u obrascima odvodnjavanje ili promene rezultat u manjim i

reverzibilne uticaj na kvalitet ili vodenih staništa.

Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu Nema uticaja na odvodnjavanje obrazaca i

kvalitet vode ili vodene staništa.

U gore navedenom klasifikacija, fundamentalne promene su one koje su trajne, štetne i da će dovesti

do sveobuhvatne promjene u okruženju.

Značaj uticaja na slivove u projektu regionu procenjuje na osnovu gore pristupa dat je u sledećoj

tabeli.

Tabela 6.16 - Značaj uticaja na slivove u projektu regionu

Sliv /

Glavni reka Tipični efekata i veličine značaj

Komarnica

(Umerena osetljivost) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i

kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte izgradnje nove pristupne

staze. Manji

Rijeke Tare

(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i

šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte

izgradnje nove pristupne staze. Manji

Ćehotini uključujući tribitari Vezesnica reke

(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i

šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte

izgradnje nove pristupne staze.

Tabela 6.15 - Kriterijumi za ocenu značaja efekata

Značaj Tipični kriterijuma Opis

Major suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili kvantitet utiče

rasprostranjene površine sliva, ili promene došlo do znatnog gubitka očuvanja vrednosti za vodene

staništa i određenih oblasti.

Umereno materijala, ali ne suštinska promena na životnu sredinu Promene u kvalitetu vode ili

kvantitet utiče na delu sliva ili promene kao rezultat gubitka konzervacije vrednosti za vodene staništa

ili određenih oblasti.

Manji detektovati ali nematerijalne promena

Životna sredina Lokalne promene u obrascima odvodnjavanje ili promene rezultat u manjim i

reverzibilne uticaj na kvalitet ili vodenih staništa.

Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu Nema uticaja na odvodnjavanje obrazaca i

kvalitet vode ili vodene staništa.

U gore navedenom klasifikacija, fundamentalne promene su one koje su trajne, štetne i da će dovesti

do sveobuhvatne promjene u okruženju.

Značaj uticaja na slivove u projektu regionu procenjuje na osnovu gore pristupa dat je u sledećoj

tabeli.

Tabela 6.16 - Značaj uticaja na slivove u projektu regionu

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Sliv /

Glavni reka Tipični efekata i veličine značaj

Komarnica

(Umerena osetljivost) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i

kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte izgradnje nove pristupne

staze. Manji

Rijeke Tare

(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i

šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte

izgradnje nove pristupne staze. Manji

Ćehotini uključujući tribitari Vezesnica reke

(Visoke osetljivosti) Efekti uopšteno ocenjeni kao zanemarljiv. Ključni efekti su iz pristupnih puteva i

šuma seče / seču drveća i kratkoročnih prirode. Korišćenje postojećih šumskih prati će smanjiti efekte

izgradnje nove pristupne staze. Manji

6.5 Uticaji na zemljišta

6.5.1 Klasifikacije zemljišta po osetljivosti

Indikativne kriterijume za osetljivost zemljišta u projektu regionu na osnovu nekoliko faktora,

uključujući međunarodne i nacionalne oznake, postojeće literature i geologija karte, posete i

profesionalni sud. Ovi kriterijumi se koriste za usmeravanje analizu osetljivosti zemljišta duž

dalekovoda predložene rute. Kriterijumi su navedeni u tabeli ispod.

Tabela 6.17 - Osetljivost klasifikacija

Osetljivost Kriterijumi

Visoka osetljivost • Namenski oblasti kao važne geološke sajt

• Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije

Umerena osetljivost • Manje iskošene osnovu

• Zemljište koje mogu da podrže obradivih poljoprivrednih

Mala osetljivost • zemljištu koje mogu da podrže pašnjaka

• Zemljište u razvijenim oblastima

• Stan i dobro konsolidovanim zemljišta

Donja tabela sumira područja duž predložene trase koje su klasifikovane kao oblasti sa visokom

osetljivošću zemljišta. Ove oblasti su identifikovane u odeljku 4.6 kao podložni intenzivne erozije.

Tabela 6.18 - Osetljivost visokog osetljivim oblastima duž dalekovoda putu

Visoki osetljivo područje Ključne osetljivost pitanja

Lovćen planina Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije

Vojnik planina Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije

Komarnice kanjon i dolina:

• u blizini Poscenje

• Brezna oblasti Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na prekomernu ili intenzivne erozije

Kanjon Tare • Namenski oblasti kao važne geološke sajt

O UNESCO-VHS (međunarodno)

O Nacionalni park (nacionalno)

• Identifikovani Emerald sajt

• Strme / nestabilna nagnuto terenu osetljiva na intenzivno erozije

6.5.2 Potencijalni uticaji na zemljište

Mogućih uticaja predloženih dalekovoda na geološke strukture i zemljišta tokom izgradnje će biti u

obliku degradacije zemljišta i erozije, i kršenje određenih geoloških formacija zbog:

• Izgradnja pristupnih puteva i izgradnje kule

• Iskopavanje za izgradnju tornja temelja

• Prosipanje ulja i goriva iz vozila

• Neadekvatno upravljanje otpadom

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Rizik od erozije tla je ograničena na zone identifikovane kao osetljive na eroziju (odeljak 4.6),

uglavnom duž staze i pristup do mesta gde će pripreme, okupljanja i instalacija kule da se uradi.

U tabeli ispod predstavlja pregled generičke mogućeg uticaja na zemljište u vezi sa izgradnjom

aktivnosti za predloženi 400 kV za prenos i demontažu postojećih odabranih 110 kV i 400 kV.

Tabela 6.19 - Pregled potencijalnih uticaja u toku izgradnje i demontažu

Komponenta projekta Potencijalni uticaj

Geologija i zemljišta

Izgradnja pristupnih puteva, zemljani radovi i izgradnja kule • Gubitak depoziti / zemljišta kroz

iskopavanje i uklanjanje za građevinske svrhe

• Povećana erozija depoziti / zemljišta kroz uklanjanje površinske maske, uključujući i šuma seče i

vegetacije čišćenje

• sabijanje mekanom terenu što je dovelo do promene u strukturi depozita / zemljišta. Ovo uključuje

gubitak poljoprivrednog zemljišta kroz sabijanje poljoprivrednog zemljišta.

• Zagađenje rizik od prosipanja goriva i ulja

Hidrogeologija pojava i objekata

Izgradnja pristupnih puteva, zemljani radovi i izgradnja kula • potencijalnih direktnih i indirektnih

zagađenja masa izdani rok (hidro-geološka kolektori), preko infiltracije gorivo, ulje, ili cementa rešenje

iz vozila i građevinske mašine

6.5.3 Procena potencijalnih uticaja na zemljište u osetljivim oblastima

Tipičan metodologija korišćena je za procenu uticaja na zemljište iz predloženog projekta i nastavku.

Ova metodologija se često koristi u slične vrste projekata kao Latsva - Pljevlja DV projekta.

Kriterijumi za uticaj veličine date su u tabeli.

Tabela 6.20 - Kriterijumi za procenu veličine

Nivo Tipični kriterijuma

Visoki Ukupno gubitak ili nepovoljne promene ključnih karakteristika i kvaliteta (velika uklanjanje

zemlje ili potpunog gubitka poljoprivrednog zemljišta, velike goriva i ulja prosipanja, intenzivna erozija,

itd)

Srednji Gubitak ili promena ključnih karakteristika i kvaliteta (delimično gubitak poljoprivrednog

zemljišta, dugoročni terenu sabijanje - promene strukture zemljišta, itd)

Nizak Mali detektovati promene, ali karakteristike i kvalitet će biti sličan prethodno projektu uslovima

(privremeno udaljavanje površine pokriva, itd)

Zanemarljiv veoma male promene, koje se ne mogu lako razlikovati (kratkoročno terenu sabijanja

usled vozila pokreta, itd)

Značaj uticaja se obično ocenjuje kao kombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećoj

tabeli.

Tabela 6.21 - Značaj matrica efekata

Značaj matrica uticaja na zemljište

Magnituda Osetljivost

Visoki Umereno Niska

Visoki Major Major Umereno

Srednji major Umereno Manje

Nizak Umeren Manji Manje

Zanemarljiv Manji Manja Nema

Bilo većih ili umeren uticaj od značaja matrice treba smatrati kao potencijalni značajni efekti.

Značaj uticaja na visokom osetljivim oblastima duž predložene trase dalekovoda procenjuje na osnovu

gore pristupa dat je u sledećoj tabeli.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Tabela 6.22 - Značaj uticaja na visoko osetljive oblasti u projektu regionu

Visoki osetljivo područje tipične efekte i značaj veličine

Lovćen planina Magnituda od efekata uop teno ocenjeni kao zanemarljiva na niskom nivou.

Ključni efekti su:

• Gubitak i uznemiravanje tla depozita kroz vađenje i uklanjanje

• Povećana erozija kroz gubitak površine pokrivaju

• Privremeni sabijanje tla kroz građevinskih radova, izgradnja prilaznih staza i vozila pokreti

6.6 Uticaj na biološku raznolikost

6.6.1 Mogući uticaji na biološku raznolikost tokom izgradnje i demontaže

Generalno, aktivnosti izgradnje predloženih 400 kV transmisionih linija i demontaža odabranih linija će

uticati na biološku raznolikost na različite načine. Ovi uticaji mogu se grupisati kao što je navedeno

ispod:

• Stalne promene krajolika uvodeći nove strukture

• Degradacija pojedinih biljnih zajednica i vegetacije

• Degradacija nekih životinjskih zajednica tako što se utiče na komunikaciju između staništa

(fragmentacija staništa)

• Migracije divljih životinja uzrokovane bukom i prisustvom ljudi i mehanizacije

Uticaji na biološku raznolikost u fazi izgradnje opisani su u sljedećim odjeljcima.

6.6.1.1 Mogući uticaji na staništa

Uticaj na staništa zbog izgradnje dalekovoda je uglavnom zbog njihovog iscrpljivanja, okupacijom

zemlje i transformacijom, kao i fragmentacija staništa. Potencijalni proces erozije na vrlo strmim

staništima (kanjoni i planinske staze) može uzrokovati nepovratni degradacioni proces za stabilnost

tla, vegetacije i vodonosnika u vezi s njima.

6.6.1.1.1 Uticaj na šume

• Bukove šume - bukove šume, posebno alpskog i subalpskog tipa su tipovi osetljivih staništa

(Odjeljak 4.9.4.2) i može se očekivati da će izgradnja predložene dalekovoda izazvati značajan

uticaj posebno na usluge koje pružaju drugim živim organizmima. Ovaj projekat utice na

različite vrste šuma (odeljak 4.9) raspoređenih uz DV, dok se uticaj na bukove šume očekuje

na Lovćenu, Bukovičkoj Gori, delom na Vojnik planini i na obroncima planine Ljubušnja blizu

Pljevlja / Djurdjevića Tara. Predložena transmisiona linija izbegava centralni deo NP Lovćen u

kojem se nalaze najvrednije šume i stoga neće biti nikakvog uticaja na ove šume. Zbog

prethodnih šumarskih aktivnosti na Vojnik planini i Bukovičkoj Gori, šume u tim područjima

nisu kompaktne i osetljive na fragmentacije. Stoga, planirana seča šume na ovom područiju

za potrebe predloženog projekta ne bi uzrokovala značajne gubitke šume i fragmentacije iako

su pogodjene oblasti značajne površine (Vojnik planina - bukve i jele: 30,98 ha i Bukovička

Gora - bukva: 8,1 ha).

• Ostale šume. Kao što je navedeno ranije, značajan uticaj na sva šumska staništa sa strmim

padinama se očekuje, posebno na visokim šumama (> 15 m visine) koje su diskontinuirano

raspoređene duž predložene dalekovoda. Imajući oba u vidu, bioraznolikost i ekonomski

gubitak najteže posledice se mogu očekivati na kompaktnim šumama koje su osetljive na

uništavanje i fragmentaciju. Uticaj predloženog projekta na crnogorsku smrekovu šumu

(nalazi se na Ljubišnjoj planinini, u blizini predložene DV) se ne očekuje, osim u slučaju

eventualne izgradnje novih pristupnih puteva. Heldreich borove šume nalaze se na Lovćen

planini, ali na sigurnoj udaljenosti od DV rute, tako da mogućnost za njihov gubitak nije

verovatan.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Tablica 6,20 - Šumska staništa na udaru zbog građevinskih aktivnosti

Tip šume

Pogođena

površina

(ha)

Jedinica drvne

mase *)

(m 3 /ha)

Ukupan uticaj seče

(m 3 )

Bukove šume svih vrsta 55.64 233 12,964 m 3

Turski Hrast – Hop Grabove šume 45.00 127 5,715 m 3

Bukva – Jela i Bukva – Jela šume 106.1 278 29,495 m 3

Crni bor plantaže 2.00 202 404 m 3

Ukupno: 208.74 48,578 m 3

*) Ne postoje dostupne crnogorske nacionalne reference (stand klasifikacini parametri) za tumačenje drvne mase po površini jedinice

(ha). Za potrebe ovog ESIA, parametri za slične tipove šuma se korišteni, kao što je prikazano u Branković i sar. (2008): Nacionalni

inventar šuma Republike Srbije. Za mešovite šume, prosečne vrednosti za njihove tipične / dominantnih stabala / šuma je korišteno.

Da bi se izračunala količina drvne mase koja se mora iseći tokom izgradnje predložene trnasmisione

linije(situacija koja će biti održavana kasnije tokom rada DV) sledeće pretpostavke uzete su u obzir:

• različitih tipova šuma (različite vrste drva imaju različitu proizvodnju i akumulaciju drvne

biomase)

• degradacioni proces staništa (dobro razvijeno stanište ima znatno veće rezerve biomase)

• duboke udoline i doline su isključene iz kalkulacije, budući da neće biti pod uticajem

• kvalitet drveta je takođe uzet u obzir budući da će biti potrebno izračunati vrednosti šumske

biomase (vidi poglavlje o merama ublažavanja)

Na temelju svih navedenih pretpostavki je izračunato da će 208,74 ha šuma ili 40% svih šumskih

površina biti direktno pogođeno i 48.578 m 3 drveta će biti isečeno. Raspodela ove površine prema

vrsti šume i količini uticaja prikazana je u gornjoj tabeli.

Uticaj od fragmentacije šume je procenjen kao nizak zbog sledećih činjenica:

• šume u projektu su već vrlo fragmentisane i samo su ostali mali i srednji fragmenti šuma

(osim nekih delova na Vojnik planini),

• stvarni nivo fragmentacije je nizak jer čišćenje šumskog pojasa od oko 60 do 70 m širine

predstavlja udaljenost koju mogu preći skoro svi kičmenjaci i većina bezkičmenjaka,

• tlo u raskrčenom pojasu neće biti pretvoreno u veštačko tlo, naprotiv, rastinje i žbunje će i

dalje rasti.

Degradacije šuma koje ne prelaze 10 metara visine i šikara grmlja neće biti pod uticajem jer nema

potrebe za njihovim rezanjem u područjima kroz koja predložena transmisiona linija je prolazi. Dakle,

ovi tipovi šuma su isključeni iz procene uticaja u tablici iznad.

Ekosistemska vrednost (usluga ekosistema) svih tipova šuma će biti nepovratno (umereno do znatno)

pogođena, jer će šume biti oštećene do određenog nivoa.

6.6.1.2 Uticaj na travnata staništa

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Predloženi dalekovod prolazi preko veliki deo travnatih poršina (gotovo 1 / 3 površine

koreidora je pokriveno različitim vrstama suvim travnjacima i pašnjacima). Uticaj građevinskih

aktivnosti može biti visok ako se uzme u obzir osetljivost tih staništa. Međutim, samo

postavljanje stubova u suvim pašnjacima će imati negativan uticaj, dok duž ostatkom linije

neće biti značajanog uticaja. Uticaji se manifestuju kao okupacija zemljišta i uništenja

staništa. Nivo uticaja se može proceniti kao srednji u srazmeri pogođenih travnatih površina

sa ukupnom dužinom transimisione linije (beznačajan gubitak staništa i beznačajan gubitak

vrsta).

6.6.1.3 Uticaj na vodene površine

• Pod-planinske i ravničarske reke i potoci (reke Komarnica, Tara i Vezisnica). Uticaji na tim

područjima će biti nizak jer nema građevinskih radova predviđenih u njima ili u njihovoj

neposrednoj okolini.

• Uticaj na stajaće vode. Izgradnja predloženog dalekovoda neće izazvati gubitak staništa

stajaćih voda, odnosno jezera Slano i Krupac, koja se nalaze u blizini predložene dalekovoda.

Kako transmisiona linija ne prelazi ova jezera, gubitak ovih staništa neće imati značajan nivo.

6.6.1.4 Uticaj na močvarna staništa

• Gubitak Juncetalia maritimi staništa (navedenog u Aneksu 1. EU Direktive staništa), na mestu

za novu trafostanicu ikonvertor stanicu ( CS ) na lokalitetu Blato u oblasti Lastve Grbaljske.

Navedeni tipa staništa zauzimapovršinu od oko 8.29 ha celog Blato lokaliteta . Sajt za samu

podstanice spolja postavljen odstaništa područja i zbog toga nema direktnog gubitka staništa

saradnji sa ovim sajtom će se dogoditi . Međutim , intervencije u cilju poboljšanja postojećih 3

m širok putu prljavštine pristupfaza za smeštaj saobraćaj konstrukcije zaTS građevinske svrhe

će prouzrokovati gubitak staništa od cca. 0.15 ha (na osnovu zahteva putu širine 6 metara ) ili

samo 2% od ukupne površine staništa . Ovaj uticaj se može smatrati od manjeg značaja.

Mnogo intenzivni gubitak staništa, očekuje se zbog izgradnjekonvertora stanice i to bi moglo

da se proceni na oko . 5.13 hektara , dok je 3,01 hektarastaništa u južnom uglu područjuCS

ostati ne utiče uopšte. Pregled pogođenih područja različitih projekata elementa , uključujući i

CS data je usledećoj tabeli.

mogućnosti 6.24 - Uticaj naJuncetalia maritimi staništa ( Aneks 1 od EU Habitat direktivom )

Objekat / oblast Procenjena oblasti sa Juncus maritimus %

Podstanica 0.00 ha, 0%

Put za SS 0,15 ha, 2%

Konvertor stanica

(uključujućii skladište

povremena radna površina ) 5,13 ha, 62%

Oblasti sa Juncus maritimus na lokalitetu Blato ne utiče naprojekat 3,01 hektara 36%

Ukupna površina sa Juncus maritimus 8.29 ha, 100%

Ukupna površinalokaliteta blato 33,15 ha /

6.6.1.2 Potencijalni uticaji na vrste

6.6.1.2.1 Uticaji na floru

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Implementacija projekta će dovesti do direktnog uništavanja biljnih vrsta. Međutim, površina

uništenog područija će biti mala, i odnosi se na površinu potrebnu za postavljanje stubova. Dakle,

verovatno je da će uticaj biti nizak i ograničen u smislu veličine. Tačna procena uticaja nije moguća u

ovoj fazi projekta jer se ne zna gde će stubovi biti postavljeni. U svakom slučaju, jasno je da većina

najosetljivijiih mesta sa zaštićenim biljnim vrstama i stecištima biljne raznolikosti (IPA mesta, jezgra

zone – 1. zone u nacionalnim parkovima, smaragd oblasti 2) neće biti pogođeni.

Posebni slučajevi su područja - nekoliko lokaliteta na platou Durmitor (Odeljak 4.9.4.1 i karta u prilogu

1.7), gde se zaštićene biljne vrste (Menyanthes trifoliate, Swertia perennis, Valeriana dioica var

simplicifolia) prostiru. Ove biljne vrste su retke i zaštićene u skladu s nacionalnim zakonodavstvom

(Uredba o zaštićenim životinjskim i biljnim vrstama u Crnoj Gori, 2006) tako da direktno uništavanje

biljnih jedinki može dovesti do značajnog gubitka njihove populacije. Uticaj, ako se uništenje dogodi,

biće visok i nepovratan.

6.6.1.2.2 Uticaj na faunu

Uticaj na različite grupe faune izgradnjom predloženog dalekovoda može biti klasifikovan kao

poremećaj i fragmentaciju staništa. Za uticaj fragmentacije, pogledati odeljak o fragmentaciji šuma u

ovom poglavlju.

Ptice

Predložena dalekovod ima potencijal da dovede do povećanja privremene smetnje za ptice tokom

izgradnje, u odnosu na trenutnu situaciju osnova, zbog opšteg porasta u ljudskoj aktivnosti u mnogim

oblastima koje su inače predmet generalno niskog ljudskog nivoa poremećaja.

Od ključnog značaja je razmatranje vrsta od značaja očuvanja prirode koje su takođe identifikovane

kao relativne osetljivosti na predloženi projekat. Ovo bi uključilo, na primer, vrste koje imaju relativno

visok odraslih opstanak i niske stope uzgoja za koje čak i nizak nivo smrtnosti ili smanjene uzgoj

uspeh može biti značajan kao što su za pojedine grabljivice. Tokom sezone parenja, poremećaj efekti

će biti veće u otvorenom prostoru gde građevinskih radnika i mašina će biti vidljivo iz šireg područja.

Nivoi poremećaja će zavisiti i od osetljivosti vrste. Osetljivost na smetnje će zavisiti fazi sezone

parenja, sa pticama što posebno skloni do poremećaja na jaje i pile-izleganja faze.

Najveći uticaj na poremećaj Avifauna će biti pokazano na ptice grabljivice i šumskih ptica (pogledajte

Liste ispod) u oblasti Tare i Komarnice kanjona, kao iu drugim šumskim područjima duž dalekovoda,

kao što su područja na planine Lovćen, Vojniku, a Bukovička Gori. Uticaj može biti procenjen kao

umerena i reverzibilno. Raspodela i koncentracija ptica duž ostatak dalekovoda pravac ne ukazuju na

druge značajne poremećaja ptica stanovništva.

• ptice grabljivice (Accipiteridae, Falconidae) u oblasti Tare i Komarnice kanjona

- Accipiter nisus

- Akuila chrisaetos

- Circaetus galicus

- Odlazi Cirkus pigargus

- Falco naumanii

- Falco peregrinus

- Falco tinnunculus

- Falco vespertinus

- Gips fulvus

- Pernis apivorus

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Šuma ptica u području Tare i Komarnice kanjona

- Picoides tridactilus

- Tetrao urogallus

- Aegolius funereus

- Parus montanus

Sisari

Postoji potencijal direktnog gubitka odmarajući se sajtovima građevinskih radova, uključujući: kula

fondacije; pristup pratiti izgradnju i šumskog obaranje da stvori koridor dalekovod. Većina vrsta sisara

bi koristili više različitih odmarajući se lokacija i palicama će koristiti broj razlike kokošinjac sajtova

tokom cele godine. U mnogim slučajevima, gubitak bilo koje od ovih sajtova, (pod pretpostavkom da

nije zauzeta) je verovatno da će imati uticaj na vrste stanovništva. Zbog toga je ovaj uticaj može biti

procenjena kao manje i reverzibilno.

Narušavanje vrsta sisara u toku izgradnje, kao rezultat povećanog ljudske aktivnosti i povećanog

automobilske pristup može okarakterisati kao male i reverzibilno. Oni će ostaviti njihovih prirodnih

staništa i mesta gde žive, već na aktivnosti izgradnje završetku, očekuje se da će se vratiti nazad.

Beskičmenjaki, vodozemci i gmizavci

Potencijalni efekti tokom izgradnje i demontiranje faze zabrinutost direktno beskičmenjaka,

vodozemaca i gmizavaca staništa gubitak koji proizilazi iz građevinskih / demontaža aktivnosti, kao i

obezbeđenje i unapređenje prilaznih puteva. Pored toga, potencijalni efekat u ovim projektima faze

zabrinutost direktno uništavanje populacije vodozemaca i gmizavaca, kao i beskičmenjaka faune zbog

smrtnosti iz vozila. Značaj iznad uticaja može biti ocenjen kao nizak.

6.6.2 Mogući uticaj na biološki diverzitet tokom operativnosti i održavanja

Uopšteno govoreći, uticaj na biološku raznovrsnost u rad i aktivnosti održavanja predloženog prenosa

linije su manje destruktivni i štetni u odnosu na njenu izgradnju. Međutim, ovi uticaji će biti izražena

na dugoročnoj osnovi. Postoje brojni negativni uticaji koji bi mogao oštetiti prirode i biodiverziteta ako

nema efektivne mjere za ublažavanje se sprovode.

3.6.1 Mogući uticaji na biološku raznolikost tokom rada i održavanja

Geneeralno, uticaj na biološku raznolikost iz tokom rada i održavanja predloženih transmisionih linija

su manje destruktivni i štetni u odnosu na njihovu izgradnju. Međutim, ovi uticaji će biti izraženi na

dugoročnoj osnovi. Postoje brojni štetni uticaji koji bi mogli oštetiti prirodu i bioraznolikost, ako nema

efektivnih mera sanacije.

6.6.2.1 Mogući uticaji na staništa

Većina uticaja na staništa će se dogoditi tokom faze izgradnje. Fragmentacija šumskih staništa će se

dogoditi tokom izgradnje, ali će se održavati tokom rada predložene dalekovoda.

6.6.2.1.1 Uticaj na šume

Tokom održavanja predloženog dalekovoda, sprovodiće se redovno čišćenje šuma, grmlja i sadnica u

pojasu od oko 60 do 70 metara. U delu od Lastve do Čeva, gde su predložene dve paralelne linije,

ovaj pojas će biti širok cca. 100 metara. Nivo uticaja je procenjen u ovom poglavlju (vidi Odeljak

6.6.1.1.1 za utecaj na šume tokom izgradnje). Međutim, rad / održavanje projekta učiniće ovaj uticaj

stalnim, barem za vreme operativnog trajanja predloženog dalekovoda. Dakle, uticaj od projekta se

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


može definisati kao fragmentacioni uticaj, a ne kao uništavanje staništa. Što se fragmentacije tiče,

ona je ocenjena kao uticaj niskog intenziteta.

Uticaj fragmentacije staništa uzrokovan tokom izgradnje predloženog dalekovoda sigurno će se

nastaviti tokom celog trajanja projekta. Procenjen je kao ograničen u veličini i obimu posebno zbog

korištenja postojećih koridora za većinu svoje dužine. Za više detalja videti Poglavlje 6.6.1.1 za uticaj

na šume tokom gradnje.

Figure 6.1 – DV koridor korz šumu

6.6.2.2 Potencijalni uticaj na vrste

Uticaj na Floru

Biljne vrste koje će biti pogođene tokom trajanja radova projekta i održavanja su vrste drveća direktno

ispod predloženog dalekovoda - sečenje drveća nekompetentnih pojedinaca. Ovaj uticaj će biti

značajan , ali na ograničenoj površini, takođe će trajati tokom čitavog vremena izvođenja projekta i

neće biti reverzibilni za taj period.

Uticaji na faunu

Ptice

Ptice su potencijalno najugroženija grupa životinja viza VI DV izgradnje. Verovatni negativni efekti bi

se dogodili zbog:

1. Sudara ptica sa DV provodnikom , posebno većih vrsta ptica ( guske, patke, labudovi i ptice

grabljivice ).

2. Sudara manjih ptica sa DV provodnikom tokom lutanja u većim klasterima kao i migracije. Ovo se

posebno odnosi na kosove i velikog čvorka i većine vrsta zeba koje imaju naviku da se kreću u većim

klasterima .

3. Strujni udar, što je najveća pretnja za ptice od operativnih dalekovoda . Ovo se obično dešava

većim vrstama ptica , ali može se desiti i malim vrstama ptica(veličine vrabaca i zeba ). Postoji

nekoliko razloga za strujnim udarom , uglavnom :

- Neodgovarajuće lokacije provodnika dalekovoda i izolatora . To je neophodno uskladiti u odnosu na :

I. Preporuku Bernske konvencije no.110/2004 , [ Ref.10 ].

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


II . Rezoluciju 7.4 Konvencije za za titu migratornih vrsta, [ Ref.11 ].

III . Preporukama radne grupe BirdLife International za ptice i dalekovode (2007).

- Kontakt ptičijih fekalija u polu-čvrstom stanju sa faznim provodnikom , što je razlog za strujni udar i

smrt ptica. Ovi slučajevi su tipični za vreme kišnih dana.

- Kontakt iz dve faze ili dva provodnika sa različitim naponom , sa većim pticama .

To se ne očekuje da će se desiti tokom postavljanja predloženih dalekovoda jer je rastojanje između

provodnika dovoljno veliko , više od 500 cm , čak i za najveće poznate ptice grabljivice u Crnoj Gori.

Najverovatniji uticaj na ptice koji se očekuje je opasnost od sudara. Velike grabljivice ( Accipitriformes

) i vaterfovls - ptice močvarnih staništa ( Anseriformes - guske, Ciconiiformes - rode ) su ptice grupe

koje se najčešće sudaraju sa DV provodnicima. Sledeće oblasti duž predložene trase dalekovoda se

ocenjuju kao posebno osetljiva za potencijalni uticaj na ove ptice : kanjon reke Tare na Đurđevića Tari

, Komarnice reke Tare u Luckom Dolu i dolini Komarnice na lokalitetu Razvršje i Slano jezero kod

Trubjela / Vodnji do.

Slici predstavlja svetske statistike o ptičijoj smrtnosti od učinjenih čovekovih aktivnosti.

Ostala fauna

Nikakav uticaj ne očekuje se na druge životinjske grupe u toku rada predloženih dalekovoda .

(ni poboljšan pristup šumskim staništima , u odnosu na krivolov , ne predstavlja dodatnu

opasnost , jer postoje šumski putevi i pristupni putevi za postojeće dalekovode već na terenu .

)

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


6.7 Vizualni i uticaj na pejzaž

6.7.1 Vizuelni efekti tokom izgradnje

Oblast unutar građevinske zone, uspostavljene duž rute predloženog dalekovoda, biće privremeno

menjati tokom faze izgradnje. Broj gradilišta, njihova veličina i lokacija će biti naveden u tehničku

dokumentaciju za izgradnju. Ove zone, zajedno sa lokalitetima gde će građevinskog materijala i

prefabrikovanih segmenata kule da se skladište, biće vizuelno primetan, i da će privući promena u

estetiku oblasti. Međutim, ove promene će biti kratkoročne prirode, sa njihovog trajanja jednako

vremenu izgradnje svakog tornja, ne više od 10 dana. Dakle, ove promene će biti od manjeg značaja.

Nakon završetka izgradnje, mikro - olakšanje i vegetacije u ovim oblastima će biti predmet obnovu i

uređenje aktivnosti.

6.7.2 Vizuelni efekti tokom izgradnje

6.7.2.1 Uvod

Pejzaž efekti mogu se definisati kao posledica fizičke promene na pejzažu nastale kao rezultat novih

razvoja, ili od indirektnih efekata, kao što su lošeg upravljanja, što je rezultiralo pogoršanje pejzaža.

Takve fizičke promene mogu da uključuju Pored toga, promena ili uklanjanje drveća i šume, strukture

(iznad transmisione tornjeve, zgrade, zidovi, itd), ili druge funkcije kao što su putevi. Pejzaž efekti

mogu biti pozitivni (korisno) ili negativan (loš) ili neutralan (bez ukupna promena ili balans pozitivne i

negativne efekte).

Vizuelni efekti su usko u landscape efekte, ali problem promene u stavovima. Vizuelna procena se

odnosi na percepciju ljudi i odgovor na promene u vizuelnom zanimljiv, odnosno vrednost određene

oblasti ili pogled u odnosu na ono što se vidi. Efekti mogu biti posledica novih elemenata koji se nalazi

u pejzažu koji izazivaju vizuelni upad (tj. mešanje ili prekide pogled) ili nove funkcije koje fizički ometa

pogled preko pejzaža. Vizuelnih efekata može da dođe gde novi pogled rezultat uklanjanje drveća ili

drugih postojećih prepreka. Vizuelni efekti mogu biti pozitivni (korisno) ili negativan (loš) ili neutralan

(bez ukupna promena ili balans pozitivne i negativne efekte).

U opštem kontekstu, vidljivost objekata u pejzaž se odnosi na niz faktora. To su: (i) udaljenost od

posmatrača ka objektu, (ii) u kojoj meri landform, vegetacionog pokrivača ili strukture kao što su

zgrade može prekinuti ili ekran sve ili deo pogled, (iii) stepen čvrstine objekta u pitanju, i (iv) u kojoj

meri objekat se razlikuje u boji iz pozadine. Pored toga, mera u kojoj objekat "razbija" horizont je

takođe važno u koje utiču na njenu vidljivost.

Za DV kule, otvorene rešetke struktura omogućava pozadini da se vidi kroz strukturu i sama struktura

smanjuje na važnosti kao rastojanje od gledaoca raste. Dakle, dalekovoda kule su manje vidljivi nego

čvršće strukture iste veličine. Prema iskustvu, u normalnim vremenskim uslovima, nadzemnog voda

tornjevi se obično ne poštuju proseku gledaoca, na udaljenosti većoj od 10 km, čak i kada se

posmatra u odnosu na horizonta. Pored toga, u pozadini je raznovrstan boju ili šaru, to je efikasnije u

smanjivanju vizuelni efekat kule od kada je pozadina tamna ili uniformi boje, kao što se dešava sa

četinara plantaža.

Predloženi 400 kV dalekovod je verovatno da će biti vidljiva iz mnogih puteva u oba neposrednog i

šireg područja oko trase linije. Nepovoljni efekti su verovatno, međutim, u oblastima najbliža, ili na

putevima koji prolaze ispod linije. Pogleda iz putevi su prolazne stavove, u smislu da Viev changes kao

putnik prolazi kroz pejzaž, pa su stoga manje osetljive u odnosu pogleda sa fiksnih lokacija, kao što su

stambene objekte.

Na osnovu iskustva iz prošlosti može zaključiti da vizuelne aspekte u vezi sa DV razvoja ne

predstavljaju ključni aspekt za njihovo prihvatanje od strane lokalnog stanovništva i da je verovatno

da će većina zajednice u vezi vizuelni uticaj kao prihvatljiv. DV kule će biti primetna u početku, ali

gotovo svi ljudi bi postali prilagoditi ih tako da postanu deo pejzaža.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


6.7.2.2 Vidljivost predloženog dalekovoda u pejzažu

Predloženi linija se smatra u okviru sekcije koje se odnose na ključne fizičkim i vizuelne osobine

pejzažnih tipova identifikovanih duž rute.

U principu, predložio dalekovod prolazi kroz oblasti u kojima ljudski upada i raznih događaja i

infrastrukture (putevi, naselja, objekata i zgrada, druge dalekovoda, itd) već postoje. Postoji samo

nekoliko oblasti duž predložene dalekovod tamo gde nema ili malo ljudskog upada.

Većina predloženih dalekovoda neće biti izložena gledišta duž obale, kao njegova trasa će biti

smeštene uz brdoviti i planinski primorski pejzaž. DV deo severno od Budve u okolini sela Lapčići

verovatno biti vidljiv iz određenih stavova u Budvi.

Predloženi dalekovod neće biti široko izložena udaljene gledišta o primorskim planina pejzaž - Lovćen i

okolnim brdoviti teren jer bi to bilo zaklonjena zelenilom i šumom. Ipak, linija će nametnuti vizuelne

efekte za korisnike turističkih i rekreativnih prati se nalaze u blizini rute. Zbog razloga što u odeljku

iznad Lovćena, dva predložena 400 kV (single i double kolo) će pratiti koridor postojećeg 110 kV

dalekovoda Budva - Cetinje, kumulativni vizuelni efekat i dodatne fragmentacije pejzaža u ovoj oblasti

očekivalo. Predloženi dalekovod neće biti vidljiv sa puta Budva - Cetinje zbog brdsko-planinskim

topografije prostor između puta i linije.

Predloženi dalekovod će biti vizuelno izložen i vidljivo, gde njegova trasa prolazi kroz otvorene terene.

Takvi slučajevi su dalekovoda sekcije oko Čevo, karstne pejzaž u regionu oko Nikšića, odnosno

nikšićke oblasti terenu i jezera Slano i Krupac. U neposrednoj blizini jezera Slano, na oko 1,5 km od

svog obale, predloženi dalekovod će preći dva postojeća dalekovoda 110 kV DV Nikšić - Bileća i 220 kV

dalekovoda Podgorica - Trebinje (BiH) i samim tim kumulativni uticaj na predeo jezera vidi iz gledišta

na putu Nikšić - Trebinje je očekivano.

Predloženi dalekovod će biti vidljiva na otvorenog tipa pejzaža planinske visoravni, posebno na polju

Brezna i Žabljaku platoa sa Njegovuđa oblasti i prelazak preko sekcija kanjon rijeke Tare. U oblasti

Njegovuđa, predloženi dalekovoda će se sastati postojeće 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja. Od

ove tačke nadalje, preko Tare do Kosanici oblasti, postojeće 110 kV dalekovoda će biti demontiran i

instaliran na novih 400 kV dalekovoda, a samim tim neće kumulativne efekte pojavljuju u ovom

odeljku.

Predloženi dalekovod neće biti vizuelno izložen duž sekcija sa severa Kosanice u Pljevlja i put Žabljak -

Plavlja, pošto će to biti zaklonjen kontinentalnom planinskim i šumskim predelima istočne padine

planine Ljubišnje.

6.7.2.3 Tipičnai Metodologija za procenu pejzažnih efekata

Tipičan metodologija korišćena je za procenu efekata pejzaž iz predloženog projekta i nastavku. Ova

metodologija se često koristi u slične vrste projekata kao Lastva - Pljevlja DV projekta.

Pejzaž efekat se može obično procenjuje korišćenjem kombinacije faktora:

• osetljivost pejzaža (kao što je identifikovano u tabeli ispod). Stepen do kojeg promenu od određenog

razvoja mogu takođe biti smešteni uzima u obzir aspekte kao što su korišćenje zemljišta (funkcija

pejzaža), obrazac / različitost i skali od pejzaža, njegova otvorenost, vrednost predela resursa

uključujući oblasti određen za takvu vrednost.

Tabela 6.25 - Kriterijumi za procenu osetljivosti pejzaža

Osetljivost Tipični kriterijuma Tipični skali Tipični primeri

Visoki pejzaže koji su:

• Visoko cenjena / važan scenski oblasti

• Posebno retke ili karakterističan

• osetljiv na male promene Međunarodni

Nacionalni

• Svetska baština

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Nacionalni Scenic Area

Umereno pejzaže koji su:

• Procenjen više na lokalnom nivou

• Tolerantan umerenog nivoa promena Regionalne

Lokalne

• Oblast Velike pejzažne vrednosti

• Undesignated oblasti, ali vrednosti (dokazano ili posebne namene zemljišta)

Nizak pejzaže koji su:

• Više opšte mesto

• Potencijalno tolerantan prema primetne promene

• prolazi značajan razvoj lokalne Undesignated oblasti

• skala ili veličina efekata (kao što je identifikovano u tabeli ispod), s obzirom na stepen promena

pejzaža resurs.

Tabela 6.26 - Kriterijumi za procenu veličine

Nivo Tipični kriterijuma

Visoki primetne promene u pejzaž na širokom području, ili intenzivne promene preko ograničenom

prostoru

Srednji Manje promene na pejzažu oko širokom prostoru ili primetne promene u ograničenom prostoru

Nizak Veoma manje izmene pejzaž na širokom području ili manje izmene tokom ograničenom prostoru

Zanemarljivo nije relevantna za ovaj projekat u vezi sa pejzaža efekte

Značaj uticaja se obično ocenjuje kao kombinaciju osetljivosti i veličine kao što je prikazano u sledećoj

tabeli.

Tabela 6.27 - Kriterijumi za ocenu značaja efekata

Značaj Tipični kriterijuma Opis

Velike fundamentalne promene okruženja primetne promene u visoko osetljivim ili

nacionalno vrednosti pejzaža, ili intenzivne promene

manje osetljive ili regionalno vrednosti pejzaža

Umereno materijala, ali ne fundamentalnu promenu u životnoj sredini primetne promene u pejzaž

tolerantni prema

umeren stepen promena, ili manje promene

veoma osetljivi ili nacionalno vrednosti pejzaža

Manji detektovati ali nematerijalne promena

okruženje Manje promene u pejzažu smatra

tolerantan promene

Zanemarljiv broj detektovati promene na životnu sredinu ne razaznaje promena pejzaža

6.7.2.4 Vizuelni efekti na osetljivu Pejzaž i određenih oblasti

NP Durmitor

Predloženi dalekovod prolazi kroz jedan međunarodno predviđenom prostoru od velikog pejzaža

vrednost - NP Durmitor. Vizuelni zanimljiv ove oblasti smatra važnim, u okviru svojih oznaka. Sa

odlukom UNESCO-ov Komitet za svetsku baštinu u 1980, NP Durmitor sa kanjonom rijeke Tare je

proglašena UNESCO-ve Svetske prirodne baštine (VNH) sajta na osnovu Pariške Konvencije o zaštiti

svetske kulturne i prirodne baštine. UNESCO kriterijumi br. VII: "Da sadrže superlativu prirodnih

fenomena ili područja izuzetnih prirodnih lepota i estetska značaj" je jedan od tri kriterijuma za izbor

koji se odnosi na NP Durmitor, kao UNESCO-a odredi VNH sajta.

Pejzaž mogu biti klasifikovane kao veoma osetljiva jer nije tolerantan promeni i međunarodno ceni.

Predloženu trasu kroz NP Durmitor i preko Tare će koristiti već okupirana koridor postojećeg 110 kV

dalekovoda Žabljak - Pljevlja. U kombinaciji sa kule standardne visine od cca. 40 - 50 metara planirano

za smeštaj i dalekovoda (postojeće 110 kV i 400 kV predložene one). Kule od postojećih 110 kV

dalekovoda su oko. 20 - 25 metara visok. Visina stabla u ovoj oblasti je u rasponu od 12 do 15 metara

i, stoga, dalekovoda neće biti vizuelno zaklonjen šumom i da će biti veoma izložena u okolni pejzaž.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Vizuelnih efekata na pejzaž se očekuje iz različitih gledišta u ovoj oblasti, uključujući puta Žabljak -

Pljevlja, prešao je predložila dalekovod na 5 mesta, a od mosta preko rijeke Tare, kao važan orijentir -

tačke gledišta za kanjon pejzaža. Efekat bi bio od velikog značaja koji se može opisati kao primetne

promene u veoma osetljive ili nacionalno vrednosti pejzaža. Pejzaž vidi sa mosta ka selu Đurđevića

Tari (sever i severo-istoku smera) će biti najviše uticale zbog svoje otvorenosti i širine kanjon u ovoj

oblasti, što je oko. 2 km (vidi dole simulacije). Međutim, ovaj sadašnji pejzaž nije netaknute jedan, jer

obuhvata broj ljudskih izazvane upada: put linija, stambenih i komercijalnih projekata, kao i postojeće

110 kV dalekovoda. U pojedinim mestima, stavove kule će na kraju biti ograničeno topografiju. Takav

slučaj je pogled sa mosta ka severo-zapadu gde će predložene linije biti vizuelno zaklonjen

topografiju.

Slika 6.2 - Poređenje postojećih i predloženih dalekovoda kule na Tari prelaz sekcija

(Pogled sa puta Žabljak - Pljevja prema kanjon Tare sa stanovišta

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Slika 6.3 - Pogled sa puta Žabljak - Pljevlja prema kanjonu rijeke Tare - lokalitet Luci ( severo- istok )

new replacement tower

existing tower

existing tower

new replacement tower

existing tower

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Slika 6.4 - pogled sa mosta prekorijeke Tare ka severo- zapad

existing tower

new replacement tower

existing tower

new replacement tower

Primedba: Lokacija stubova nove linije dalekovoda je prikazana kao simulacija

Slika 6.5 - Pogled sa mosta prekorijeke Tare prema severu pravcu

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


new replacement tower

existing tower

existing tower

Primedba: Lokacija stubova nove linije dalekovoda je prikazana kao simulacija

NP Lovćen

U odeljku nad NP Lovćen, i predložio dalekovoda - jedan krug 400 kV i dvostrukog 400 kV kola -

da li će uglavnom iskoristiti oblasti u blizini postojeće 110 kV dalekovoda koridor Budva - Cetinje.

Dakle, promene u pejzažu bi uglavnom rezultat proširenje koridora za smeštaj jednokrevetne i

dvokrevetne kola 400 kV dalekovoda kule koja bi zahtevala široj zoni sanitarne u odnosu na onaj

za postojeće 110 kV dalekovoda. Nove sanitarne zone oko novog dalekovoda biti oko. 100

metara širok i da će izazvati dodatne fragmentacije šumskih staništa i kumulativni vizuelni efekat

na pejzaž. U opštem smislu, pejzaž u NP Lovćen se mogu klasifikovati kao visoko osetljivi kao što

je nacionalno ceni. Ipak, zbog činjenice da će predloženi dalekovod izbegne centralni i najvredniji

regiona NP Lovćen, vizuelni uticaj na pejzaž može biti procenjena kao umerene značaja koji se

može opisati kao primetne promene u pejzaž tolerantni prema umeren nivo promena. Imajući u

vidu gore i na činjenicu da će stavove kula iz udaljenih gledišta se na kraju ograničen planinskim

krajolika topografije i šuma, može se proceniti da je pojava i funkcionalne vrednosti pejzaž neće

biti značajno promenjena.

Kotor-Cetinje žičare preko Lovćen, ako je konstruisan, imati vizuelni uticaj na NP Lovćen i svojim

posetiocima. Dok kumulativni na uticaj dalekovoda verovatno je žičarom i predložene dalekovod

će biti zajedno u razmatranje. Bez pokretnih delova, dalekovoda može biti smatrati da je manje

uticaja nego žičarom.

Kanjon Komarnice

Oblast oko reke Komarnice / kanjona se smatra oblast scenskog vrednosti. Nije određen scenski

važna oblast i nema status zaštite u smislu da se zakonodavstvo za zaštitu prirode u Crna Gora.

Ipak, vizuelni lepotu ove oblasti se smatra važnim i osetljivim. Pejzaž može biti klasifikovana kao

umereno osetljiva jer je tolerantan do umeren nivo promena i vrednuje lokalno i regionalno.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Vizuelnih efekata na pejzaž se očekuje iz različitih gledišta u ovoj oblasti i da će biti umereno

značaja koji se može opisati kao materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju.

Predloženi dalekovod prelazi preko reke Komarnice na dva prelaza:

o Na lokalitetu Krstati Da, preko kanjona Komarnice koji je oko 450 metara širok

o Na lokalitetu Osoje, preko 500 metara širok dolini reke sa blagim korito

Oba prelaz sekcije preko reke Komarnice će biti od strane jednopolnih koji bi izbegli direktan

vizuelni uticaj na pejzaž rečnog korita i u kanjonu. U pojedinim mestima, stavove kula će biti

ograničen morfologije kanjona. Dakle, izgled i funkcionalna vrednosti pejzaž neće biti značajno

prekinut.

Vizuelnih efekata na pejzaž u oblastima Brezna oblasti i Njegovuđa oblasti

U principu, vidljivost predložene dalekovod u pejzažu ove oblasti odnosi se na niz gledišta u

turističkom i rekreacionih površina u planinskom regionu Durmitora visoravni i odmarališta na

Žabljaku i okolnih planinskih područja severnim padinama planine Vojnik i južne Pivska padine

planine. Što se tiče njihove morfologije, obe ove oblasti (Brezna terenu i Njegovuđa oblasti) su

ravne i predstavljaju velike pejzaž, iako postoje povremene oblasti u kojima šuma pruža kućištu.

Pejzaž od ovih oblasti mogu biti klasifikovane kao umereno osetljiva jer je tolerantan do umeren

nivo promene. Živopisnim Kvalitet ovih oblasti je niža nego kod drugih osetljivih predela

oblastima su razmatrane u ovom ESIA delu i to se ogleda u odsustvu bilo kakvih oznaka. Veličina

promena bi bila srednja, izrazio sa manjim izmenama do velikih razmera pejzaža preko širokog

područja. Vidi iz daleke gledišta o okolne planine, dalekovod bi se doživljava kao dio šireg

pejzaža i da će izazvati indirektni efekti u kombinaciji sa postojećim funkcijama u pejzažu.

Prisustvo postojećih 110 kV dalekovoda Žabljak - Pljevlja, kao i novi planirani razvoj u energetsku

infrastrukturu u oblasti Brezna polja može se smatrati kao smanjenje faktora na eventualne

negativne vizuelne efekte. Štetni efekti mogu očekivati da bude veća u oblasti gde ne postoji

postojećih dalekovoda, u roku od oblasti u kojima iznad glave dalekovod trenutno postoji. Ukupni

efekti na pejzaž u delu u kome novi dalekovod će zameniti postojeće 110 kV dalekovoda,

odnosno prostor oko Njegovuđa, biti niže veličine kao i novu liniju ne bi bilo dodatnih fizičkih

struktura u postojeći ambijent.

6.7.2.5 Vizuelni efekti od trafostanice u Lastvi Grbaljskoj

Trafostanice u Lastvi Grbaljskoj će novouvedenu strukturu u pejzažu lokacije i, kao što će

promeniti fizički izgled u određenoj oblasti. U smislu scenski vrednosti, pejzaž na lokaciji može

biti klasifikovana kao nisko osetljivosti jer je tolerantan da se menja i ne vrednuje kao scenski

važno.

Lokacija nije izloženo regionalnog puta od Tivta do Budve zbog prirodnih konfiguracije terena -

brdovita topografija na putu i neće izazvati bilo kakve negativne vizuelni efekat za prolazne

gledalaca. Postojeći industrijski objekat - mikser za proizvodni pogon se nalazi na prilaznog puta

do mesta skloništa lokacije kada je posmatrano sa puta i dodatno smanjuje njegovu osetljivost.

Lokacija je izložena i vidljiv ljudima koji žive u stambene objekte na jugo-istočnoj strani. Sama

podstanica neće imati značajan vizuelni efekat na ovim stanovnicima, jer se nalazi na suprotnoj

strani lokaciji i zaklonjena od planiranog objekta konvertor stanica čija visina od 24 metara biće

najistaknutiji struktura u novi razvoj. Odgovarajuće arhitektonsko rešenje zgrade CS da ispuni

zvukom vizuelne standarde i da se izbegne negativne percepcije javnosti treba da se realizuje

tokom pripreme detaljne tehničke dokumentacije za konvertor stanicu.

Skup mera uređenja se očekuje da se smanji vizuelne efekte obe strukture na obližnje stambene

objekte. Ove mere su zasnovane na sledećim opštim smernicama [Ref. 2]:

• Maksimalna zbrinjavanje izgrađenih objekata putem visokog rastinja

• Očuvanje prirodnih prostorne vrednosti (konfiguracije terena, hidroloških procesa, močvara)

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Usklađivanje kompozicionog rešenja zelenila sa terena koje su i područje namene

• maksimalno očuvanje postojećih vitalnih i funkcionalne drveća, bilo da raste kao grupa ili

pojedinačno i njihovo uklapanje u novi urbani rešenje.

6.7.3 Vizuelni efekti demnontažnih aktivnosti

Oblasti u kojima se uklanjaju kule od 110 kV i 400 kV bi se obnovi u cilju da povrati pejzaža i

životne sredine u određenoj oblasti. Ovo ponovno će varirati u prirodi u skladu sa odgovarajućim

uslovima. Koja su osetljiva na aspekata prirode će biti ponovo sa punom pogledu staništa ove

oblasti i može biti ostavljeno za prirodno obnavljanje, u prednost veštačkog tretman ove oblasti.

Efekti na pejzaža kao rezultat raspada dela odabranih postojeće linije će biti kratkoročne,

privremenih efekata u periodu kada je demontiranje su radovi u toku. U dugoročnom kontekstu

se ne očekuje da neće biti značajnijih promena u pejzaž i vizuelno zanimljiv duž postojeće linije,

kao predloženi dalekovod će ih zameniti. Dakle, o pojedinim lokalitetima gde će biti demontiran

kule ne bi bilo koristi za pejzaž i vizuelno zanimljiv naselja, na individualnim gazdinstvima i

puteva, kao rezultat obnove i uređenja dela.

6.7.4 Kumulativno Vizuelni efekti

Kumulativni vizuelni efekti nastaju tamo gde je moguće videti više od jedne razvoj sličnog tipa na

liniji horizonta. U principu, takav razvoj događaja u slučaju predloženog dalekovoda bi biti i

drugih nadzemnih vodova ili vetroparkova. Za vreme ovog ESIA je izvršena, nije bilo drugih DV i

vetar razvoj aplikacija farmi u širem regionu projekta oblasti.

6.7.5 Pregled vizuelnih efekata

Sledeća tabela sumira vizuelne efekte na pejzaž duž predloženog dalekovoda.

Tabela 6.28 - Pregled vizuelnog uticaja

Površina / Pejzaž Osetljivost predela Magnituda uticaja Značaj uticaja

Podstanica sajt u Lastvi Grbaljska Niska

• ne vrednuju kao scenski važno

• tolerantan prema primetne promene srednjih

• primetne promene u ograničenom području Manje

• promene u pejzažu smatra tolerantan promene

• promene da se smanji pejzaža plana

NP Lovćen

(Primorski planinskim krajolika) Umerena

• nacionalno cenjena, ali tolerantan na Medium promene

• materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju

• DV izbegava centralni NP oblasti

• DV zaštićena do udaljenih gledaocima šumom i topografija Umereno

• primetne promene u pejzaž tolerantan umerenog nivoa promena

Čevo i nikšićke oblasti - kraških predela otvoren Niska

• tolerantan prema primetne promene

• postojećih ljudskih upada Niska

• manje izmene pejzaž na širokom području Zanemarljivo

• nema primetan promena pejzaža

Komarnice kanjon i dolina Umereno

• scenski cenjena lokalno / regionalno

• nema oznaka statusa

• tolerantni do umereno srednji promene

• materijala, ali ne-fundamentalne promene u okruženju Umereno

• primetne promene u pejzaž tolerantan umerenog nivoa promena

Planinske visoravni - Brezna polju, Žabljaka oblasti, Njegovuđa oblast slabo do umereno

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• tolerantni do umerene promene

• postojećih ljudskih upada Nizak do srednje

• manje do umerene promene velikih razmera pejzaža preko širokog područja

• indirektni efekti u kombinaciji sa postojećim funkcijama u pejzažu Zanemarljivo za male

• nema primetan promena pejzaža

• manje izmene pejzaž smatra tolerantan promene

NP Durmitor

(Planinska visoravan) i

Kanjon rijeke Tare DV prelaz sekcija Visoki

• međunarodnog značaja scenski prostor (UNESKO određen prostor)

• ne tolerantan da promenite

• postojećih ljudskih upada Visoki

• primetne promene u pejzažu

• DV izloženi na pejzaž, na mostu preko rijeke Tare

• DV utočište u pojedinim lokalitetima topografija major

• primetne promene u visoko osetljiv predeo

Kosanica - Pljevlja (kontinentalna planinska pejzaža) Niska

• tolerantan prema primetne promene

• postojećih ljudskih upada Niska

• manje izmene pejzaž na širokom području

• DV zaklonjen topografije i šuma Zanemarljivo

• nema primetan promena pejzaža

6.8 Otpad

Tokom svog životnog ciklusa, predloženi dalekovod će stvoriti različite vrste i frakcija otpada,

uključujući i komunalnog otpada, ambalažnog otpada i otpada iz građevinske / demontaža

aktivnosti. Pored toga, stvaranje manjih količina određenih frakcija opasnog otpada (boje, lakovi,

lepkovi, anti-korozivne materije, itd) se očekuje, kako u fazi izgradnje, a u operativnoj fazi.

Faza izgradnje

U ovoj fazi, glavni izvor otpada biće izgradnja i demontiranje aktivnosti sebe, i otpada generiše

radne snage.

Uzimajući u obzir činjenicu da će većina od ukupnog obima građevinskih aktivnosti biti montažni

tip, količinu građevinskog otpada neće biti značajan. Frakcija otpada koji će biti kreiran kao

rezultat građevinskih aktivnosti u vezi sa vrstama materijala i opreme koji će se koristiti u toku

izvođenje različitih građevinskih faza (zemlje i betonskih radova, elektro-mašinski radovi,

instalaterski radovi, itd )..

Tehničko održavanje građevinskih mašina i drugih vozila neće biti sprovedena u okviru

građevinske zone. Iz ovih razloga, stvaranje otpada, karakteristično za ovu vrstu delatnosti

(upotrebljavane automobilske gume, akumulatori, ulja, itd iz vozila) ne očekuje.

Gorivo skladišta ne bi bila neophodna i zbog toga ne bi se obezbediti u okviru bilo kog

građevinskog područja ili ugovarača jedinjenja. Gde goriva su preduzeti da sajt, to bi bilo

ograničeno na minimalni iznos potreban za postrojenja i opreme na licu mesta. Cisterna vozila će

se koristiti za tu svrhu.

Čvrstog otpada i sanitarne će biti proizveden od strane radnika za vreme boravka na gradilištima.

Soild otpad se komunalni otpad i po svom sastavu je sličan otpad iz domaćinstava.

Drveta i vegetacije carinjenja uz predložene dalekovod će generisati drveta i drugih organskih

otpadaka. Ovi otpad obično se sastoji od grana, vrhova drveća i mala mrtvih stabala

neprihvatljivo za preradu drveta. Oni će biti zadržan i redistribuira na sajt koji će omogućiti

proizvodnju hranljivih kapitala i olakšati prirodni regenerativni. U zavisnosti uslovima na licu

mesta ovog otpada može poslužiti za otirači svrhe za prilazne puteve koji će omogućiti utočište

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


na zemlju.

U tabeli ispod dat je indikativni pregled očekivanih vrste otpada u toku izgradnje, sistematizovani

prema klasifikaciji u Evropskoj Katalog otpada.

Tabela 6.29 - Očekivani vrste otpada u toku izgradnje

Grupa 02 - Otpad iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, šumarstva, lova i ribolova, pripremu

hrane i prerade

02 01 07 otpad iz šumarstva

Grupa 15 - Pakovanje otpada

15. 01. ambalažnog otpada, papira i kartona, plastike, drveta, metala, kompozitnih ambalaže,

stakla, itd

Grupa 17 - Izgradnja i rušenja otpada

17 04 otpad od metala

17 05 04 Otpad iz zemlje iskopavanja

17. 06. 04. Izolacija materijala (koji ne sadrže azbest ili opasne materije)

17 09 04 Ostali građevinski otpad (mešovito otpad)

Grupa 20 - Komunalni otpad (+ slične otpad iz industrije), uključujući i frakcije odabranih otpada

20 03 01 Mešovita komunalnog otpada

20 03 07 kabastog otpada

Operativna faza

Tokom svog rada, predloženi dalekovod će stvoriti otpada koji će proizaći iz aktivnosti CGES u

vezi sa održavanjem i kontrolu instalacije.

Uobičajeni tipovi otpada koji će biti kreiran u operativnoj fazi projekta su električni otpad

(potrošnog materijala, rezervnih delova i zastarela oprema), kao i ambalažnog otpada i otpada iz

upotrebe kule premaza - boja.

Naredna tabela daje indikativni pregled očekivanih vrsta otpada tokom operacije, sistematizovani

prema klasifikaciji u Evropskoj Katalog otpada.

Tabela 6.30 - Očekivani vrste otpada u toku rada

Grupa 08 - Otpad iz upotrebe premaza (boje, lakovi, itd)

08 01 Otpad iz upotrebe i uklanjanja boja i lakova

Grupa 15 - Pakovanje otpada

15. 01. ambalažnog otpada, papira i kartona, plastike, drveta, metala, kompozitnih ambalaže,

stakla, itd

Grupa 16 - Otpad nije drugačije navedeno u EU Katalog

16. 02. (odbačene) Otpad iz električne i elektronske opreme

Demontaža dela odabranih 110 kV i 400 kV dalekovoda

Rušenje radovi će obuhvatiti demontažu postojećih stubova, provodnika i izolatora fazu i njihov

transport iz projekta. Značajne količine metalnih otpadaka se očekuje kao rezultat raspada kula.

Svaka kula će biti iseći na manje komade i upravljati uklonjeni sa sajta za reciklažu. Eventualni

ponovnu upotrebu provodnika i izolatora će se razmatrati CGES. Druga opcija uključuje

mogućnost da su ovi elementi nudi kao reciklirati otpada na ovlašćenih preduzeća za upravljanje

otpadom.

Demontaža radovi će takođe uključiti rušenje postojećih temelja kula i obnova zemlje trenutno

okupirana od strane ovih elemenata. Generalno, svaki zastarele Fondacija će biti izloženi od

strane iskopavanja na dubini od oko 1,0 metra od nivoa tla. Betona i čelika na izložene osnove će

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


iti slomljen u odgovarajuće komade i uklonjeni sa sajta. Nasipanje radovi će biti preuzete da

pokriju osnova, a time i generacija pokvariti će biti sveden na minimum.

Početna procena otpadnih materijala koji bi genetared kao rezultat raspada radove dat je u

sledećoj tabeli.

Tabela 6.31 - količine otpada uklanjanjem dela

Dalekovod treba rastaviti elementi / materijali Procenjena

količina delova

otpada

400 kV OHL Podgorica – Stub (“Y”-type) – steelwork

165 tona

Trebinje (BiH)

Temelji –

300 m 3

(dužina: 6.0 km)

Ojačani beton

provodnik

67 tona

(Al/Ce 3x2x490/65 mm 2 )

Zaštitna užad

11 tona

(AlMg1E/Ce 2x120/70 mm 2 )

Stakleni izolatori

1,760 delova

110 kV OHL Zabljak – Pljevlja, Stub(“portal”-type) –

110 tona

sekcija: Njegovudja - Kosanica

(dužina: 21.5 km)

steelwork

Temelji –

70 m 3

Ojačani beton

Conductor

39 tona

(Al/Ce 3x150/25 mm 2 )

Zaštitna užad

12 tona

(Ce 2x35 mm 2 )

Porcelain / glass insulators 1,470 delova

Sve u svemu, ukupna procenjena otpadnih materijala koji će biti generisan iz demontaže radi se

na sledeći način:

• kula čeliku: 275 tona

• beton: 370 m3

• provodnika: 106 tona

• zaštitne žice: 23 tona

• izolatore (razni): 3.230 komada

8 Karakterizacija uticaja

Analiza uticaja na životnu sredinu uzima u obzir bilo koju potencijalne promenu na biofizičku i socioekonomsku

životnu sredinu (uključujući aspekte zdravlja populacije koja živi i radi u oblasti projekta) a

koja može nastati usled predloženog projekta. Nivo promene određuje značaj promene, koja je

procenjena u smislu prostornog opsega, verovatnoće trajanja i intenziteta. Opšta procena uglavnom

uzima u obzir promene koje se smatraju za znaćajne.

Kriterijum za porocenu uticaja je određen prema njihovom (i) obimu, (ii) verovatnoći dešavanja, (iii)

trajanju, (iv) intenzitetu / magnitudi i (v) reverzibilnosti i matrici, radi procene svih uticaja na različite

elemente životne sredine.

Table 8.1 – Matrica sa uticajima na prirodnu sredinu

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Opseg /

Prostiranje

Ograničen

(na lokaciju(e) TS/ trasu

DV-a)

Lokalni

Regionalni

Globalni

Područje na i oko radne lokacije i lokacije za izgradnju

trafo stanica / trasa dalekovoda

U području opštine / susednih opština

Crna Gora / susedne zemlje

Kontinent i šire

Verovatnoća Bez verovatnoće Ne bi trebalo da se desi tokom normalnog rada i

normalnih uslova

Mala verovatnoća Moguće ali malo verovatno

Prosečna verovatnoća Može se ponekad desiti

Velika verovatnoća Verovatno će se desiti tokom životnog ciklusa projekta

Sigurna verovatnoća Sigurno će se pojaviti

Trajanje Veoma kratko Od nekoliko minuta do nekoliko sati

Kratko

Od nekoliko sati do nekoliko nedelja

Prosečno trajanje Od nekoliko nedelja do nekoliko meseci

Dugo

Od nekoliko meseci do nekoliko godina

Veoma dugo

Decenije / vekovi

Intenzitet /

А

Neznatan. Male promene po životnu sredinu.

Veličina

Reverzibilnost

B

C

D

E

Povratni

(uticaj)

Nepovratni

(uticaj)

Nizak. Male, primetne promene po životnu sredinu, ali

koje uz pravino planiranje ne prouzrokuju štetu po

životnu sredinu.

Umeren. Veće ali ne i fundamentalne promene po

životnu sredinu koje mogu biti kontrolisane primenom

odgovarajućih mera.

Visok. Velike, fundamentalne promene po životnu

sredinu.

Uticaj koji zahteva mere naknade

Povratni uticaj na životnu sredinu, tj. uticaj nakon

koga će životna sredina biti u stanju da se vrati u

prvobitno stanje

Nepovratni uticaj na životnu sredinu, tj. uticaj nakon

koga životna sredina neće biti u stanju da se vrati u

prvobitno stanje

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja

Parametar / indikator

životne sredine

Opis Obim Trajanje Verovatnoća Intenz

Električna i magnetna polja

rad

Exposure of public or workers to electric and

magnetic fields

Ograničen Veoma kratko Mala verovatnoća B

Kvalitet vazduha

izgradnja / rasklapanje

Buka i vibracije

izgradnja / rasklapanje

rad

Hidrologija

izgradnja / rasklapanje

Emisija prašine i čestica Ograničen Veoma kratko Sigurna

C

Zagađenje saobraćajem Ograničen Veoma kratko verovatnoća B

Buka od dolazaka vozila Ograničen Kratko

C

Buka od konstrukcije stubova Ograničen Kratko C

Buka od sklapanja i podizanja stubova Ograničen Kratko Sigurna

C

Buka od kačenja provodnika Ograničen Kratko verovatnoća C

Buka demontaže stubova dalekovoda Ograničen Kratko C

Buka od konstrukcije nove trafostanice Ograničen Dugo C

Korona efekat od Dv i trafostanice Ograničen Veoma dugo

B

Operativna buka trafostanice:

Sigurna

• Trafo operativna buka

Ograničen Veoma dugo verovatnoća B

• Trafo hladnjaci / buka razvodnog uređaja

Konstrukcija pristupnih puteva, zemljani radovi:

• Povećanje suspenzije čestica u vodi

• Rizik od uticaja na vodovodna postrojenja

• Promene u hidrološkom režimu

Uticaji vozila sa konstrukcije:

• Poremećaj vodotokova

• Povećanje solidnih materija u vodi

• Promene u nivoima dubine vode

• Rizik od zagađenja uljem i mazutom

• Privremeno uznemiravanje naseljenih

područja

Konstrukcija temelja DV:

Ograničen

Ograničen

Od veoma kratkog

do kratkog

Od veoma kratkog

do kratkog

Prosečna

verovatnoća

A / B

A / B

• Promena u površinskom sloju

Ograničen

Veoma dugo B

• Rizik od izliva alkaloida Kratko B

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


or

Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja(nastavak)

Opis Obim Trajanje Verovatnoća Intenzitet

Značaj uticaj

bez

ublažavanja

Isušivanje stalnih pristupnih puteva:

• Promene u hidorloškom režimu

Ograničen

Veoma dugo

B

Neznatan

Zagušenje saobraćaja u pristunim trasama

dalekovoda:

• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima

• Lokalizovani efekti na zemljište od kompakcije

Temelji stubova DV:

• Lokalni efekti na hidrološke aspekte i vode

(hidrološki efekti barijere)

Prosečna

Ograničen Veoma kratko B Neznatan

verovatnoća

Ograničen Veoma dugo B Neznatan

Operativnost trafostanica:

• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima Ograničen Veoma kratko Mala verovatnoća C Umeren

Konstrukcija prilaznih puteva, zemljani radovi i

konstrukcija stubova:

• Gubljenje depozita / zemljišta iskopavanjem i

ukljanjanjem za potrebe konstrukcija

• Povećana erozija depozita / zemljišta kroz

ukljanjanje površinskog sloja

• Kompakcija zemljišta koje vodi promeni u

strukuri zemljišta

Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima

Zagušenje saobraćaja u pristunim trasama

dalekovoda:

• Potencijalni rizik od zagađenja naftom / uljima

• Lokalizovani efekti na zemljište od kompakcije

Ograničen

Uticaj: Kratak

Efekat: Dug

Prosečna

verovatnoća

B / C

Neznatan

Ograničen Veoma kratko B Neznatan

Ograničen

Veoma kratko

Prosečna

verovatnoća

B

Neznatan

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


dikator

t

Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja(nastavak)

Opis Obim Trajanje Verovatnoća Intenzitet

Značaj uticaja

bez

ublažavanja

Reve

Pražnjenje i transformacija staništa. Ograničen Prosečno

Degradacija vegetacije povezana sa procesima

erozije na veoma strmim staništima (kanjoni i

planinski obronci)

Ograničen

Prosečno

Prosečna

verovatnoća

Prosečna

verovatnoća

B Neznatan Povra

B Neznatan Povra

Uništavanje šumskih staništa / seča šuma Lokalni Veoma dugo Sigurna

verovatnoća

Fragmentacija šumskih staništa Lokalni Veoma dugo Sigurna

verovatnoća

Gubitak Juncetalia maritimi staništa na

području TS, kod mesta Blato u Lastvi

Grbaljskoj

Ograničen

Veoma dugo Sigurna

verovatnoća

Fragmentacija šumskih staništa Lokalni Veoma dugo Sigurna

verovatnoća

• Prerano ukljanjanje vegetacije i šume

• Promene u vegetaciji i šumama koje se kreću

od velikog drveća do manjeg i grmlja

Lokalni

Veoma dugo Sigurna

verovatnoća

životn

E Veliki Nepov

B

Neznatan proje

E Neznatan Nepov

B

E

Neznatan

Umeren

Nepov

životn

proje

Delim

nepov

Gubitak zaštićenih biljnih zajednica Ograničen Prosečno

Bez

verovatnoće

D

Neznatan

Nepo

Narušavanje vrsta faune Lokalni Kratko

Gubitak beskičmenjaka i hepretofaune Lokalni Kratko

Krivolov radnika Lokalni Kratko

Potencijalni sudar ptica sa provodnicima na

dalekovodu

Ograničen

Veoma

dugo

Sigurna

verovatnoća

Velika

verovatnoća

Mala

verovatnoća

Prosečna

verovatnoća

B Neznatan Povra

B

Neznatan

Nepo

B

Neznatan

Nepo

C Umeren Nepo

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


ublažavanja

Tabela 8.2 – Matrica glavnih uticaja(nastavak)

or

Značaj

Opis Obim Trajanje Verovatnoća Intenzitet uticaja bez

na pejzaž

e

Zone izgradnje i prilazni putevi će praviti Ograničen na

Sigurna

Kratko

promeneu estetici područja.

lokalni

verovatnoća

A

Neznatan

Zaštićena područja / Osetljiva područja

NP Durmitor / prelazeći preko kanjona Tare

Vizuelni efekat na kvalitet pejzaža

Lokalni Veoma dugo

D

Veliki

NP Lovćen

Lokalni Veoma dugo Sigurna

C Umeren

Vizuelni efekat na kvalitet pejzaža

verovatnoća

Kanjon Komarnice

Lokalni Veoma dugo C Umeren

Vizuelni efekat na kvalitet pejzaža

Lokacija TS u Lastvi Grbaljskoj Lokalni Veoma dugo B Neznatan

e

Povećan protok saobraćaja na određenim

putevima, naročito na lokalnoj mreži puteva i

na neklasifikovanim putevima na kojima je

intenzitet saobraćaja obično na niskom

nivou.

Ograničen na

lokalni

Od veoma kratkog

ka proseku

Sigurna

verovatnoća

B

Neznatan

e

Različite kategorije otpada:

- Otpad nastao sečom šume (EU oznaka

otpada 02)

- Otpad nastao pakovanjem (EU oznaka

otpada 15)

- Otpad od električne i elektronske opreme

(radovi na rasklapanju) (EU oznaka otpada

16)

- Otpad od izgradnje / rasklapanja (EU

oznaka otpada 17)

- Opštinski otpad (EU oznaka otpada 20)

Različite kategorije otpada:

- Otpad nastao sečom šume (EU oznaka

otpada 02)

- Otpad od premaza (boja) (EU oznaka

otpada 08)

- Otpad nastao pakovanjem (EU oznaka

otpada 15)

- Otpad od električne i elektronske opreme

(EU oznaka otpada 16)

Ograničen

Ograničen

Od veoma kratkog

ka proseku

Veoma dugo,

prekinuto

Sigurna

verovatnoća

Sigurna

verovatnoća

C

B

Umeren

Neznatan

indikator

ne

a

tnje

acija

Tabela 8.2 - Matrica glavnih uticaja (nastavak)

Opis Obim Trajanje Verovatnoća Intenzitet

Prilikom slučajnog nalaženja

arheološkog nalazišta

Radio i TV prijemnici pod uticajem

DV-a

Ograničen

Ograničen

Od veoma kratkog

do kratkog

Veoma dugo

Mala

verovatnoća

Mala

verovatnoća

Značaj

uticaja bez

ublažavanja

A Neznatan /

Re

A Neznatan Po

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Poremećaj u T&R saobraćaju

tokom perioda izgradnje a u okviru

T&R sezone sa velikim brojem

posetilaca

Efekti na T&R aktivnost:

Ograničen

Od veoma kratkog

do kratkog

• NP Durmitor Lokalni Veoma dugo

• NP Lovćen, Kanjon Komarnice Lokalni Veoma dugo

Velika

verovatnoća

Sigurna

verovatnoća

Sigurna

verovatnoća

B Neznatan Po

živ

C Umeren Ne

B

Neznatan pro

9 Mere ublažavanja uticaja na socio-ekonomsku i životnu sredinu

9.1 Električna i magnetna polja

U nedostatku relevantnih nacionalnih propisa o EMFs , CGES politika u planiranju predloženog 400 kV

dalekovoda projektom je da će u skladu sa međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom

praksom , uglavnom sa smernicama objavljenim u 1998 od strane Međunarodne komisije za

nejonizujućih zračenja .

Faza nacrta

Verovatno je uticaj električnog i magnetnog polja na zdravlje je jedno od ključnih pitanja tokom

procesa za izbor optimalnog koridora zapredloženi liniju iznad glave prenosa. U tom kontekstu ,

glavna pitanja razmatranja sunaseljena područja gradskih i sub- urbanim područjima od glavnih

centara dužalternativnih ruta dalekovoda - Budva, Cetinje , Nikšić , Šavnik, Žabljak i Pljevlja , kao i

broj naselja u Projekat regionu.

Kao rezultat gore pomenutog pristupa , pažljivo usmeravanje je tražio da identifikujelinije koja

zaobilaziurbanim zonama i drugim naseljima na taj način izbegli zabrinutost u vezi sa izaziva izlaganja

EMP .

Da bi se izbeglo izlaganje EMP iznad graničnih vrednosti , dalje mere izbegavanja će obuhvatati :

• odgovarajući izbor stuba mikro lokacija u odnosu na stambene i ostale imovine

• Usaglašenost sa tehničkim specifikacijama za minimalnu visinudalekovoda provodnika.

• Praćenje zauzeli kuća i drugih objekata koji su u blizinikoridora ako se zahteva odvlasnika ili

korisnika.

operativnoj fazi

U slučaju da postoji prigovor od stranevlasnika ili stanarazgrade u krugu od 50 metara oddalekovoda ,

CGES će EM merenje nivoa radijacije i da preduzme odgovarajuće mere ako je potrebno da smanje ili

ublaže višak nivoima.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


EMF neće imati efekat na poljoprivredne radnike koji neće biti izloženi za dugo svaki dan , kao i na

domaće životinje koje ogrebotine ispod ili u blizinipredložene dalekovod . Zbog toga postoji

ograničenje poljoprivrednih aktivnosti se ispod ili u blizinidalekovoda će biti nametnuta.

9.2 Kvalitet vazduha

Najefikasniji način za upravljanje i spreči prašine i čestica čađi je kroz efektivnu kontrolu nad

potencijalnih izvora. Specifične mere za ublažavanje dizajniran da obezbedi da se minimum emisija iz

ovih izvora su navedene u nastavku. Ove mere su se posebno odnosi na sajtu pripremi (kula

instalacije i podstanice), prilazni putevi i mašine operacije:

• Građevinska aktivnost će se nalaziti daleko od osetljivih područja zemlje i receptori gde je to

moguće, i da obezbede da aktivnosti se sprovode kada vetar pravcu će direktna materijalna daleko od

ovih receptora.

• Otvorite iskopavanja područja će biti sveden na minimum.

• skladištenja zemljišta i zemljane materijal će biti svedena na minimum pravilno koordinaciju

zemljane radove i iskopavanja aktivnosti (iskopavanja, ocenjivanje, sabijanje, itd)

• Kada je vidljivo prašina se generiše vozila i druge aktivnosti, primeniti mere vode prskanje za

smanjenje prašine.

• Smanjiti brzine na neasfaltiranim putevima i preduzima druge mere za smanjenje emisije ako

intenzivne begunac prašine emisija desi, sve dok voda prskanjem ili druge mjere za ublažavanje stave

na svoje mesto.

• Dizajn svi zemljani radovi kako bi buduću uspešnu ponovo vegetacije. Za zalihe levo duže vreme,

primenjuju seme trave ili druge maske.

• Sve građevinske mašine i oprema će se održavati u dobrom radnom stanju i nije ostavio radi kada

nije u upotrebi.

• Neće biti gori od bilo kog materijala bilo gde ili gradilišta, ili u oblastima u kojima se seku šume, bez

dozvole vlasti i nadzor od strane šumarstva zvaničnika

• Vozilo brzine će biti ograničena na gradilištu i prilaznih puteva.

• Vozila nose agregat materijal i rad će biti presvučen u svakom trenutku.

• Obratiti pažnju nivoi prašine i količinu prašine naseljavanja na osobine kod (200m) gradilišta i

preduzmu mere da se smanji generacije prašina ako ima previše prašine na površinama.

Mere koje su navedene iznad su dobre građevinsku praksu mere i dizajnirani su da obezbede da

aktivnosti izgradnje ne stvara previše prašine ili čestica materijala puštanje na slobodu. Sprovođenje

tih mera će obezbediti da nema značajnih prašine se javljaju tokom izgradnje predloženog dalekovoda

ili u toku demontaža postojeće linije. Dalje mere za ublažavanje uticaja će biti razvijen na site-specific

osnovi zasnovan na pregled aktivnosti planirane izgradnje i njihove udaljenost od receptore. Sajt

posebne mere za ublažavanje će morati da obezbede da svojstva u 200 metara od mesta gde

zemljani radovi treba da se sprovodi neće biti predmet značajnih smetnje prašine. Ove mere će biti

usmerene na ublažavanje prašine od ključnih aktivnosti, uključujući prilazne puteve i izgradnju

zemljani radovi za podstanice i da će biti uključeni u odgovarajuće tehničke dokumentacije.

Detaljne ublažavanje mera za kontrolu saobraćaja izgradnja bi da se razgovara sa lokalnim vlastima

da uspostave najpogodniji putevi pristup sajtu saobraćaj. Najefikasniji ublažavanje će se postići tako

što će osigurati da se izgradnja saobraćaj usmerava duž najpogodniji putevi i da su vozila držati čistim

i presvučen kada su na javnim putevima.

9.3 Buka

9.3.1 Buka pri izgradnji i demontaži

Relevantnih propisa u vezi upravljanja građevinskim aktivnosti će biti u potpunosti poštovana.

Građevinarstvo, transport aktivnosti, uključujući materijale i opremu u blizini naselja, što

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


podrazumeva povećanje nivoa buke, neće biti sprovedena tokom praznika, tokom noći, ili tokom

vikenda.

Sve građevinske procedure će biti pravilno planira da smanji vreme korišćenja opreme koja stvara

najintenzivniji štetnih buke. Radno vreme i pravila će biti uspostavljena na osnovu potreba da se

smanji buku izazivaju neprijatnost i uznemiravanje, posebno izbegavajući kumulativni efekat

povećanja buke zbog istovremeni rad različitih vrsta građevinskih mašina i opreme.

Nekoliko drugih mera dobre konstrukcije praksa će biti preuzete da ublaži buku građevinskih radova:

• Bilo kompresora doveo na gradilištima bio bi zvuk smanjen modeli opremljeni sa zvučnim kućišta.

• Svi pneumatski alati će biti opremljeni sa prigušivačima.

• Briga će se preduzeti kada podižu kule ili tokom drugih čeličnih konstrukcija da se izbegne uticaj

buke iz lupanje čelika.

• Briga će se preduzeti kada istovar vozila za smanjenje buke.

• Sve mašine stavke će biti propisno održavati i rade kako bi se izbeglo izaziva preterane buke.

• Ograničenja u periodima rada i lokacijama pojedinih građevinskih aktivnosti će biti dogovoreni

ugovora sa relevantnim lokalnim vlastima.

• Nema odmora, noću izgradnja, ili vikend operacije neće biti dozvoljeno ako je potrebno da ispuni

važan raspored i rad je ovlašćen od strane lokalnih vlasti i razgovarali sa obližnjeg stanovništva.

• Zabrinuti stanovnici će biti obavešteni i informisani pre početka izgradnje, kada se građevinski

radovi planirani u okviru 200 metara od svojstva.

Pored gore navedenih mera, redovno vezu sa lokalnim vlastima da razgovaraju o aktivnostima i

napretku projekta će se preduzeti u cilju minimiziranja mogućnosti za negativne efekte građevinskih

radova.

9.3.2 Operativna buka

9.3.2.1 Nivo buke dalekovoda

Nadzemnog voda izvođač će biti zatraženo da dostave planove kvaliteta i procedura za CGES

ispitivanje i odobravanje pre početka rada. Tačan proizvodnju i ugradnju metode i procedure su

osnovni preduslov mera koji će omogućiti smanjenje eventualnih zvučnih smetnje zbog dalekovoda

operacije. Posebnu pažnju treba obratiti na:

• odgovarajuće korona testiranje provodnika fitinga u skladu konfiguracije

• proizvodnju provodnika u skladu sa tehničkim specifikacijama, naročito u pogledu uklanjanja crtanje

ulja, primena odgovarajućih vrste i količine masti na unutrašnjim slojevima provodnika i sve druge

faktore koji mogu uticati na stanje površine provodnika

• zahteve u ugovorima da preduzetnik koji bi obezbedili da provodnici će se uskladištiti, prevoziti i

rukuje sa dužnom pažnjom, kako bi se smanjili površinskih oštećenja i kontaminacije.

U slučaju bilo kakvog uticaja koji proističu jednom dalekovod je operativan, CGES će istražiti ove

efekte od slučaja do slučaja pristup i preduzme odgovarajuće mere radi ublažavanja svake

nepredviđene posledice.

9.3.2.2 Nivo buke trafostanica

Tačan projektovanje, proizvodnju i montažu metode i procedure su osnovni preduslov mera koje će

smanjiti operativne buke. Posebnu pažnju treba obratiti na adekvatan pristup dizajnu koji će smanjiti

nivo buke transformatora snage od:

• preko specifikacija koji će obezbediti da nivo buke generisane na izvoru je ispod 60 dB (A), i

• instalacijom gume osnivanja elemenata koji će se postići odgovarajući smanjenje emisije buke.

U slučaju da eventualne saglasnosti autora nezadovoljna stranka zbog povećanog nivoa buke se

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


javlja, CGES će istražiti ove efekte, i preduzme odgovarajuće mere za smanjenje nivoa buke ako je

potrebno. Primeri mogućih mera takođe može obuhvatiti izgradnju zaštitnih zidova ili akustična

kućišta oko transformatora.

9.4 Hidrologija

Zaštita voda mere protiv trafo izlivanja nafte će biti instaliran u podstanicama. Ove će uključivati ulje /

oluja rezervoar za vodu, postavljena ispod energetskih transformatora na konkretnom temelja i sa 1.1

puta kapaciteta od najvećih transformatora jedinice. Redovne inspekcije tokom perioda trafostanice

operacija će biti izvršena kako bi se osiguralo suzbijanja bezbedan.

Kao opšti pristup, sve građevinske zone duž predložene dalekovod će biti uspostavljena na

odgovarajući udaljenosti od obližnjih površinskih voda. Osim ako se ne može izbeći, sva vozila i

oprema će ostati najmanje 10 metara od vodotoka i bilo površinske vode.

Opšte mere za smanjenje mogućih uticaja ispuštanja u površinskim vodama, u toku faze izgradnje

predloženog dalekovoda i demontažu dela postojećih linija obuhvata postupke dobre građevinske

prakse koliko je potrebno da se spreči uticaj na vodu:

• Kad god je to moguće, pronađite temelja kula u suvim prostorijama sa dobro konsolidovanim

geologije, i da izbegavaju područja močvarnih.

• Kad god je to moguće, ne lociraju kule u roku od 10 metara od vodotoka ili u plavna područja.

• Umanjiti rad na mekanom terenu u vlažnim vremenskim uslovima, gde god je to moguće.

• Ne dozvoliti da bilo koji vode ili drugih materijala u vodotoke.

• Sprečiti erozije i oticanja nanosa od građevinskih radova, uključujući i puteve, na vodotocima.

• Nemojte držati zemljišta ili drugih materijala blizu vodotokova

• Obezbediti opremu izlivanja čišćenje na svim mestima gde se čuva goriva ili drugih materijala.

• Gorivo tankera vozila za servisiranje izgradnju postrojenja i opreme će nositi odgovarajuće veličine

komplet izlivanja i drajveri bi bili obučavani u izlivanja čišćenja.

• Obezbediti portabl toaleta i imaju ovlašćeni ovlašćeni servis firme uklanjanje i propisno disposef

otpadnih voda iz toaleta.

• Držite sve motore u dobrom radnom stanju i popravke odmah bilo curenja opreme.

• U oblastima u kojima značajan seču drveća je neophodno, uspostavi zona tampon i odvodnjavanje

rovova za vreme sječa, posebno na nagnuto terenu.

• Nema prelaz vodotoka od strane vozila i mašina u toku izgradnje će biti dozvoljeno.

9.5 Geologija i zemljište

Sledeće mere za ublažavanje će se realizovati po potrebi da se spreči , smanji, a gde je to moguće

ofsetpotencijal uticaja projekta na geologiju i zemljišta :

• Umanjiti iskopavanja i uklanjanje zemljišta.

• ne ostavljaju zemlju bez vegetativnih pokrivaju osimokoline ne podržava vegetacije. Čim se završi

izgradnja u bilo kojoj oblasti , ponovo razredazemljišta površine po potrebi da se obnovi prirodne

drenaža i konture , i uspostavljanje pokriti vegetacijom sa autohtonih vrsta - seme ili mlade biljke - i

pratiti rast sve dok ne postoji 90% samoodrživa vegetativni poklopac.

• privremeno skladištenje sve iskopane zemlje u sigurnom mestu sa run -off-a i erozije sprečiti. Bilo

koja zemlja gomile levo na kraju izgradnje će biti uklonjen ili raširiti .

• Kad god je to moguće, ograniči kretanje vozila u off -road oblastima da se smanji sabijanje zemljišta

, a posebno u oblastima sa mekšim depoziti / zemljišta i na strmije padine, kao i dolinskim stranama .

Izbegavajte off-road vožnju u mokrom vremenu; popravku svih oštećenja vozila u tlo ( ruts ) odmah .

• Zemlje sečenje i prilaznih puteva uz strmiji obroncima će se izbeći ako je moguće da se smanjiuticaj

na padini stabilnost i erozije. Kada je potrebno, odgovarajuće inženjering će se preduzeti da se

obezbedi stabilnostkosina se održava , uključujući i oblasti skloni slajdove.

• Instalacija i održavanje kontrolnih mera za erozije, krug i sedimentacija na strmim padinama i

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


erozije skloni oblastima.

Očekuje se da će sajt specifičan za ublažavanje mera za kule i prilaznih puteva biti deoglavnog

projekta i izgradnju dokumenata, i uključena u ugovorima sa izvođačima građevinskih .

9.6 Biološka raznovrsnost

Nakon projektne dokumentacije koja treba da bude sastavljena pre izgradnje , kako bi se detaljnije

opisale predložene mere u ovom ESIA :

• Dizajn odgovarajućih nadzornih sistema za sprovođenje mera za zaštitu biodiverziteta . Nadgledanje

će biti usmereno na vrste i staništa što je istaknuto u odgovarajućim odeljcima ovog poglavlja.

• Razvoj plana za hitne slučajeve za biodiverzitet , kao deo ukupnog projekta planiranog reagovanja u

vanrednim situacijama , koji će obuhvatiti između ostalog, mere zaštite staništa voda od opasnosti

zagađivanja ( izlivanja nafte i slično) , mere prevencije od požara (za šumska staništa , posebno ) i

individualne vanredne situacije u vezi zarobljavanja ili povređivanja životinja.

• Uvežban detaljan plan upravljanja biodiverzitetom kao delu ukupne životne sredine i socijalan Plan

upravljanja ( ESMP ) koji će sadržati preporuke za program nadgledanja biodiverziteta predloženog u

ovom ESIA , ali razrađenom u više detalja kao i za tačne lokacije i lokalitete , uključujući i konkretne

pokazatelje , vremenski okvir i frekvenciju , odgovornosti, budžet itd , u prepisci sa konačnom

dizajnom projekta.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


9.6.1 Mere ublažavanja tokom izgradnje

9.6.1.1 Opšte mere - Dobra građevinska praksa

Generalne mere odnose se na mere koje treba sprovesti na svim gradilištima, odnosno duž cele

dužine koridora dalekovoda i tokom celog perioda izgradnje.

- Korišćenje, koliko je to moguće, postojeće pristupne saobraćajnice i minimiziranja izgradnje

novih pristupnih puteva. Novi pristupi će biti usmereni gde je moguće kroz lokalitete niske

ekološke osetljivosti. Sve privremene staze koje će se koristiti za izgradnju predloženih

dalekovoda biće u potpunosti obnovljene.

- Nema gradilišnih mesta niti će se nalaziti u okviru osetljivih ekoloških područja definisanih

kao zaštićena ili su određenim rprodnim lokalitetima (nacionalnim parkovima, Emerald

lokacijama).

- Uspostavljanje gradilišnih mesta ili izvršavanje gradjevinskih radova na aluvijalnim terenima

(u rekama i dolinama potoka) bi trebalo izbegavati zbog rizika od zagađenja površinskih i

podzemnih voda.

- Najbolja radna praksa će biti implementirana na licu mesta kako bi se smanjio rizik od

incidenata zagađenja. Odgovarajuće mere za ublažavanje uticaja će biti realizovane u toku

izgradnje kako bi se smanjio rizik od sedimenata da se iliju u vodotokove. Mašine će biti

punjene gorivom u određenim zaštićenim zonama daleko od vodotoka.

- Pozicioniranje svih stubova biće ocenjeno od slučaja do slučaja u odgovarajućim planiranim/

fazama projektovanja. Poseban postupak - izrada individualnih planova, će se primenjivati u

zaštićenim i osetljivim oblastima kao što je definisano u ovom ESIA.

- Zabrana paljenja vatre zbog potencijalnog požara, a samim tim, izbegavanje nepovratnog

oštećenja prirodnih resursa, šuma i biodiverziteta. U tom kontekstu, stalno prisustvo

požarnog brigadnog vozila treba da se obezbedi u slučaju požara.

- Zabrana i sprečavanje aktivnosti koja izaziva stres nervira flori i fauni, a posebno:

(i) prikupljanje lekovitog bilja, pečuraka i voća,

(ii) prikupljanja puževa,

(iii) poremećaj i lov divljači, ptice, itd,

(iv ) prikupljanje jaja od ptica i drugih vrsta.

- Nakon završetka građevinskih radova, teren mora da se ponovo integriše sa okruženjem.

Ako je potrebno i bio-tehnički poslovi bi trebalo da budu sprovedeni.

- Ograđivanje gradilišta.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


9.6.1.2 Mere za ublažavanje uticaja na pojedinačna staništa

Pored opštih mera za ublažavanje koje se primenjuju na celoj dužini transmisionih linija, predložene

su posebne mere za visoko osetljiva staništa, područja i mesta:

• Lokacije stubova i prilaznih puteva biće utvrđene, gde je moguće, na mestima gde bi se

izbegle visoko osetljive vegetacije i staništa duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je

navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak 4.9.4.2).

• Preuzeće se stalni ili ukoliko je potreban povremeni stručni nadzor (ekologa i biologa) za

visoko osetljive vegetacije i staništa duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u

ESIA izveštaju (Odeljak 4.9.4.2).

• Otpadni materijal (beton, čeličane, zemljište, itd.) neće se deponovati na visoko osetljivim

staništima duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak

4.9.4.2).

• Postavljanje radnih kampova i parkova za mašine treba izbegavati u visoko osetljivim

staništima duž pravca pružanja dalekovoda, kao što je navedeno u ESIA izveštaju (Odeljak

4.9.4.2).

• Sve lokacije koje treba da posluže za privremeno deponovanje različitih građevinskih

materijala moraju unapred predložiti projektant i izvođač radova, kako bi se procenili mogući

negativni uticaji na staništa.

9.6.1.3 Mere za ublažavanje uticaja na vrste

Biljke

• Gubitak Juncetalia maritimi staništa 34) na lokalitetu Blato u Lastvi Grbaljskoj (lokacija

trafostanica i razvodnog postrojenja) će se nadoknaditi u budućnosti implementacijom

Evropske ekološke mreže Natura 2000 u Crnoj Gori na mestima koja se sastoje od ovog tipa

staništa, najmanje za isto područje gubitka. Ovaj proces će se odvijati u saradnji sa nadležnim

nacionalnim vlastima.

Fauna – Narušavanje i uništavanje

• Ptice:

o Pre izgradnje, iskusni ornitolozi će u odgovarajuće doba godine obaviti istraživanje o uzgoju

ptica, uz upotrebu relevantnih metoda kojim bi se zaštitila ova mikro sredina od zvuka

tornjeva i prilaznih puteva. Detaljna lokacija prilaznih puteva i stubova odrediće se u

završnoj fazi idejnog projekta.

o Duž predloženog pravca pružanja transmisione linije ne smeju se izvoditi radovi tokom

sezone parenja ptica, izuzev na mestima gde je istraživanje pokazalo da nema ptica koje se

tu gnezde.

o Izgradnja prilaznih puteva i uklanjanje vegetacije radi postavljanja stubova ne bi trebalo da

se izvodi u toku sezone parenja ptica.

o Svo osoblje će biti upoznato sa procedurama implementacije, koje treba sprovesti ukoliko se

pronađu ptice gnezdarice u području izvođenja radova. Radovi bi se obustavili u tim

područjima dok se ne pronađu saveti stručnjaka, koji bi se potom implementirali.

• Ostale životinje. Nisu predložene neke druge mere osim onih u okviru dobre građevinske

prakse. Dodatno će se sprovoditi sledeće mere:

o Pre izvođenja radova ispitaće se koja se stabla moraju poseći usled aktivnosti slepih miševa.

Potencijalna legla slepih miševa na drveću biće obeležena i naknadno proverena. Ukoliko se

utvrdi postojanje legla slepih miševa, nadležni organ će biti konsultovan, a zatim će se

34) Navedene u Dodatku 1 u EU Direktivi za staništa 92/42 EEC

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


o

o

pristupiti odgovarajućim merama za ublažavanje uticaja (npr. u toku radova izbegavati

staništa slepih miševa)

Direktno uništavanje populacije vodozemaca i gmizavaca može se izbeći primenom

određenih ograničenja tokom perioda izgradnje (izbegavanje perioda mresta u proleće) u

oblastima blizu vodenih staništa. Set mera treba da bude predložen u završnoj fazi

projektovanja, kada će i mesta postavljanja stubova biti poznata.

Tokom izgradnje transmisione linije uspostaviće se zabrana ilegalnog lova (krivolova) i

striktna kontrola istog.

9.6.2.1 Mere za ublažavanje uticaja na zaštićena područja

Ne postoje posebno predložene mere za izbegavanje oštećenja zaštićenih područja, osim onih koje se

odnose na pojedinačna staništa, vrste i predele u pojedinim zaštićenim oblastima. Ipak, stalni kontakt

sa upravom Nacionalnog parka Lovćen i Nacionalnog parka Durmitor, kao i sa Državnim zavodom za

zaštitu prirode Crne Gore treba da bude osnovan u cilju koordinacije aktivnosti gradnje i izbegavanja

trajnog oštećenja vrednosti zaštićenih područja.

9.6.1.2 Mere za ublažavanje uticaja tokom procesa rada i održavanja

9.6.2.1 Mere za ublažavanje uticaja na vrste

Ptice

• Izrada i montaža provodnika i izolatora preduzeće se tako da ptice neće biti u mogućnosti

da se uzdignu do predloženih transmisionih linija. Uopšteno, ovo bi se postiglo uz najbolju

inženjersku praksu i tehničkim preporukama datim u (i) Bernskoj konvenciji br.110 /2004,

(ii) Rezoluciji br.7.4 (Bon) Konvencija o očuvanju migratornih vrsta i (iii) preporuke radne

grupe Birdlife International (Međunarodni savet za zaštitu ptica) za ptice i dalekovode.

• Procenjeno je da su deonice na kojima je predloženo da se postave DV u potencijalnoj

opasnosti zbog mogućnosti sudara ptica. Područja u kojima je identifikovana ova mogućnost

data su u sledećoj fazi ESIA izveštaja

(i) Deonica između lokaliteta Trubjela i Vodnji Do u blizini Slanog jezera u prosečnoj

dužini od 1000 matara.

(ii) Deonica gde se prelazi Komarnica:

• Prelazak kanjona Komarnica na lokalitetu Lucki Do u prosečnoj dužini od 600

metara

• Prelazak doline Komarnica na lokalitetu Razvrslje u prosečnoj dužini od 500

metara

(iii) Deonica preko reke Tare u prosečnoj dužini od 750 metara

• Monitoring nakon izgradnje programa određenih deonica/sekcija gde su označene i

neobeležene transmisione linije, održavaće se zbog procene efikasnosti odvraćanja ptica.

Ovaj program o smrtnosti ptica odvijaće se tokom prve tri godine izvođenja projekta. Proces

praćenja/monitoringa će biti intenzivniji tokom perioda parenja.

• Ako postoji, deponija sa životinjskim leševima će se ukloniti iz neposredne blizine

predloženih trasa, kako bi se sprečilo okupljanje velikih jata ptica grabljivica i lešinara u

području oko linija prenosa.

9.7 Vizuelni efekti i efekti na pejzaž

Sledeće opšte mere za ublažavanje će se realizovati za ublažavanje efekata predloženog projekta na

pejzaž:

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Dalekovod:

• Uključiti vidljivost od kula među faktore uzeti u obzir prilikom konačnog kula pozicioniranje,

uključujući i određivanje odgovarajuće ravnoteže između visine kula i broj kula. (U principu, većem

obimu predele bi bilo bolje da primi viši kule i smanjio poremećaj predeo sa manje gradilišta bi takođe

biti od koristi.)

• Konsultujte se sa NP vlastima pre nego što izaberete pozicije kule u NP Lovćen i NP Durmitor, da se

obezbedi njihova zabrinutost u pogledu vidljivosti i pejzaž promene su razmatrani. U drugim oblastima

gde postoje verovatno da će biti problema, posavetujte se sa lokalnim vlastima i stanovnicima da se

odredi njihova zabrinutost i prioritete i razmotre ih gde god je to moguće.

• Dozvoliti maksimalna visina vegetacije u hodnicima dok je još održavanje potrebno odobrenje.

• Širina svih pristupnih puteva i staza će biti svedeno na minimum neophodan za njihovo korišćenje

tokom izgradnje i operativna.

Trafostanica u Lastvi Grbaljskoj:

• Razvoj i primena sveobuhvatnog plana uređenja za trafo stanicu i konvertor na osnovu njihovog

projektovanja i najbolje prakse i razgovora sa lokalnom zajednicom. Koliko je to moguće, maksimalno

do koje mere ovih objekata "uklapaju" dobro u okolni pejzaž i prihvaćena od strane zajednice i

prikazani od pogleda što je više moguće.

9.8 Turizam i rekreacija

Mnogi od mera za ublažavanje navedenih bi se smanjio uticaj projekta na turizam i rekreaciju. Drugi

specifični za ublažavanje mera koje će biti potrebna uključuju sledeće:

• kule, i pridružene građevinski radovi, biti mikro-smešteni i planirane da se smanji potencijalni uticaj

na turizam i rekreaciju u određenim osetljivim oblastima i, kao i na crnogorskom putu sistema i

izgrađeno okruženje (ruralna i urbana naselja), koristeći prirodne karakteristike u pejzažu da

minimiziraju uticaj na turističku / posetilaca pogleda.

• Izgradnja predloženih dalekovoda bi biti programiran da se izbegne osetljivim lokacijama,

stavovima, hodanje putevima (sa posebnim osvrtom na zaštićenim područjima) i koridora tokom

zauzet turističke sezone (jul - avgust). U NP Durmitor, to će biti završena u konsultaciji sa park vlasti,

uz izgradnju trebalo bi da se izbegne vrhuncu turističke sezone.

• svako ometanje sa rekreativnim sadržajima (na primer, ključne hodanje, biciklizam i rafting rutama)

će biti sveden na minimum, sa ne više od prolazne smetnje da pristupite.

9.9 Zagađenje konstrukcijom i transport

Upravljanja saobraćajem plan će biti potrebno da kontrolišete kretanje vozila i opreme. Ovo će

uključiti mere za:

• Konsultujte se sa saobraćajem vlastima pre gradnje na bilo kom mestu da se utvrdi potreba za

javnog oglasa, znake upozorenja i zastave, i druge mere.

• Razvoj specifičnih ruta za saobraćaj ukoliko je potrebno da se izbegne školama ili drugim osetljivim

oblastima.

• Obuka za sve diskove i opreme operatora.

• Minimiziranje upotrebe off-road oblastima i maksimalno korišćenje postojećih puteva i staza.

• Stroga ograničenja brzine za sve različite lokacije i uslova.

• Obeležavanje puteva prihvatljiva za vozila i opremu u off-road oblastima (da smanji uznemiravanje

na off-road oblastima).

9.10 Upravljanje otpadom

Plan upravljanja otpadom će biti razvijen i implementiran da obezbedi sve otpad pravilno upravlja.

Otpad će biti višak zemljišta i stena iskopanih iz trafostanice lokacija i kula fondacije, višak betona i

šljunka, drveta i vegetacije otpada sa drveta i biljno-sečenje, potrošeno gorivo i rastvarača, višak

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


oje, očišćena up zemljišta od izlivanja sajtova, čelika i betonskih temelja od demontirali kule,

sanitarne otpada iz portabl toaleta, čvrsta "domaćinstvo" otpad sa posla sajtovi, itd plan će opisati

kako će svaku vrstu otpada se upravlja, i zahtevaju korišćenje licenciranih i ovlašćenih preduzeća za

uklanjanje otpada i raspolažu o tome kako treba.

9.11 Radio i TV interferencije

Bilo kakav uticaj predloženog dalekovoda na emitovane radio ili TV prijema bi bio zanemarljiv u većini

ili svim oblastima. Samo oblasti u kojima bi moglo biti efekat je onim oblastima koje mogu biti

zahvaćene uticajem će se verovatno samo kada je prijem već nije na zadovoljavajućem nivou. U

slučaju žalbe jednom dalekovod je operativan, CGES će istražiti ove efekte od slučaja do slučaja

pristup i preduzme odgovarajuće mere ako je potrebno radi ublažavanja svake efekte.

9.12 Druge socijalne mere

9.12.1 Sticanje imovine i zemljišta / Ekonomsko raseljavanje

• sticanje zemljišta postupak se sprovodi u skladu sa relevantnim crnogorskim zakonodavstvom i

EBRD-a zahteva. Sve zemlje kupovine i privremeno zauzimanje zemljišta, uključujući naknade i

preseljenje pomoć će biti vođen razvoj i implementaciju sticanja zemljišta i naknadu plana.

9.12.2 Rad i radni uslovi

• Priprema i sprovođenje OHS plan (a). Detaljne mere treba da budu navedene u smislu zaštite

radnika u toku izgradnje i rada projekta.

9.12.3 Zdravlje, sigurnost i bezbednost

• Osigurati usaglašenost sa međunarodnim standardima o javnom izlaganju (videti odeljak 7.5) da

električnog i magnetnog polja.

• Razvoj i primena procedura za zaštitu javnog zdravlja i bezbednosti, uključujući (ali ne

ograničavajući se na):

- Bezbednost je potrebno radi sprečavanja neovlašćenog pristupa projektnih lokacija.

- Obaveštenje lokalne vlasti i obližnjeg stanovništva, pre glavne aktivnosti i saobraćaja.

- Opasnosti obaveštenja / znakova / prepreke da se spreči pristup energiju komponenti.

• Uspostavljanje i primeni pravila za ponašanje radnika kada se sa lokalnim stanovnicima i

posetiocima u cilju sprečavanja poremećaja i negativni uticaji.

• Javni obaveštenje o građevinskih radova, u blizini oblasti otvorene za javnost.

10. Pregled mera za ublažavanje

Opšti cilj ublažavanja mera je ublažavanje efekata izgradnje/demontaže i pogona planiranih

dalekovoda i trafostanica. Nastojalo se da se ažljivim izborom spreče i ublaže posledice na ljude i

prirodno okruženje, koliko je to izvodljivo.

Tamo gde se uticaj ne može izbeći, pristup je da se smanji uticaj na minimum, neophodan za

bezbedno realizaciju projekta. Tamo gde se značajni efekti ne mogu izbeći, razmotrene su mere za

ublažavanje koje će ublažiti uticaj kompenzacijom. Bilo koje mogućnosti koje bi donele pozitivne

koristi od implementacije projekta su takođe identifikovane i razmotrene (mere poboljšanja). Mere za

ublažavanje efekata, koje će se primeniti u realizacije planiranog projekta, su predstavljene u

tabelama ispod.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Sve primenjene mere za ublažavanje, definisane ovim ESIA izveštajem za planirani dalekovod i

pripadajuće trafostanice, prilazni putevi i prateći radovi, kao što su gradilišna naselja, treba da budu

uključene u dokumentaciju za izgradnju, kao i u ugovore za pojedine radove sa izvođačima tih

radova.

U sledećim tabelama dat je sažeti prikaz mera za ublažavanje, identifikovanih u ovom ESIA izvještaju.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Tabela10.1 – Pregled mera za ublažavanje u različitim fazama životnog ciklusa projekta

Indikator

Upravljanja

zaštitom

životne

sredine i

veze sa

lokalnom

zajednicom

Ublažavanje mera

● Izabran izvođač treba za

period izgradnje da razvije i

sprovede Sistem za

upravljanje zaštitom životne

sredine i društva (ESMS), koji

zadovoljava zahteve

standarda ISO 14001.

● Svo građevinsko osoblje će

imati odgovarajuću obuku za

zaštitu životne sredine pre

početka rada na licu mesta

● Saglasnost će biti sastavni

deo ugovora između CGES i

ugovarača. Saglasnost sa

zahtevima ESMS će se

kontrolisati u redovnim

vremenskim intervalima od

strane CGES-a.

CGES će implementirati

strategiju komunikacija - kao

što je predviđeno planom

angažovanja zainteresovanih

strana (SEP) – koja će

obuhvatiti:

○ pripremu odgovarajućih

komunikacionih materijala

uključujući i ne-tehničke

brošure za široku

distribuciju svim

stanovnicima u blizini

dalekovoda, pogođenim

zajednicama i drugim

zainteresovanim

stranama. Ova brošura

treba da sadrži ključne

neizvesnosti, koje su

identifikovane od strane

pogođenih zajednica - kao

što je navedeno u SEP.

○ Imenovanje oficira za

vezu od strane CGES koji

će da razvije i primenjuje

kontinuirani program

komunikacije sa

pogođenim zajednicama.

○ održavanje serije

društvenih skupova - što

je predviđeno u SEP – sa

ciljem efikasnog

uključivanja pogođenih

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

√ √ √ √

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Električno i

magnetno

polje

Kvalitet

vazduha

Ublažavanje mera

zajednica, njihovih

predstavnika i stanovnika.

○ Implementacija

mehanizama za žalbe, radi

upućivanja eventualnih

žalbi.

● Od CGES i izvođača radova

će biti zahtevano održavanje

bliskih veza sa

predstavnicima lokalne

zajednice, vlasnicima zemlje i

nadležnim organima tokom

perioda izgradnje.

● Od CGES i izvođača radova

će biti zahtevano održavanje

bliskih veza sa relevantnim

lokalnim vlastima i

zajednicom, da bi

identifikovali glavne događaje

na terenu i da planiraju

građevinske radove, kako bi

se osigurao neometani

saobraćaj na lokalnoj putnoj

mreži.

Izbegavanje mere (a):.

izbor stubnog

mesta u odnosu na

stambenu i drugu imovinu

usklađenost sa

tehničkim specifikacijama

za minimalnu visinu

provodnika dalekovoda

Merenje EMP u zoni na 50

metara od dalekovoda na

zahtev i odgovarajuća reakcija

u slučaju visokog nivoa EMP.

Primena dobre praksu prilikom

izgradnje, kako bi se sprečila

prašina i emisija čestica,

efikasnom kontrolom

potencijalnih izvora, uključujući

(na minimum):

i. prskanjem vode u

slučaju vidljive prašine

ii. projektovati

zemljane radove da se

omogući buduća uspešna

revitalizacija vegetacije

iii. Pravilno održavanje

svih građevinskih mašina i

opreme

iv. odgovarajuće

projektovanje


Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje


Primena

izgradnja /

demontaža


pogon /

održavanje


TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Primena

Indikator

Ublažavanje mera

ograničavanje brzine vozila

na zemljanim putevima i

stazama

v. tovariti teret po

potrebi, kako bi se sprečilo

oslobađanje prašineb.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Buka

Ublažavanje mera

Buka 1: Buka usled izgradnje

Primena dobre praksu prilikom

izgradnje kako bi se sprečio

nivo buke koji bi mogao biti

uzrok smetnji, uključujući (na

minimum):

i. Bilo koji

kompresori, doneti na

gradilišta bili bi modeli sa

smanjenim nivoom buke i

opremljeni akustičnim

kućištima

ii.

Pneumatski

alati će biti opremljeni sa

prigušivačima

iii.

Posebna

pažnja će se preduzeti

prilikom podizanja stubova

ili tokom radova sa čeličnim

konstrukcijama, da bi se

izbegao uticaj buke od

lupanja čelika

iv.

Preduzeće se

mere radi svođenja buke

na minimum prilikom

istovara vozila. Dostavna

vozila će biti tako

usmerena da se

minimizira uznemiravanje

lokalnog stanovništva.

Dostavnim vozilima će biti

zabranjeno da čekaju na i

uz gradilište sa upaljenim

motorima.

v. sve mašine će

biti propisno održavane i

upotrebljavane kako bi se

izbeglo izazivanje

preterane buke

vi.

O restrikcije u

pojedinim periodima

gradnje i o lokacijama sa

specifičnim građevinskim

aktivnostima, izvođač će

se dogovoiti sa

relevantnim lokalnim

vlastima.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

vii.

noćne

građevinske aktivnosti

samo kada je neophodno i

nakon konsultacija sa

lokalnim stanovništvom.

viii.

Pogođeni

TA-MON-02 stanovnici će biti

Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska obavešteni - Pljevlja i informisani

WYG International Ltd

pre početka izgradnje,

kada su planirani

građevinski radovi u



Indikator

Geologija i

zemljište

Ublažavanje mera

2. Buka usled rada DV

i. Odgovarajuće

testiranja korone na

opremi provodnika na DV.

ii.

Proizvodnja

provodnika u skladu sa

tehničkim specifikacijama,

naročito u pogledu

uklanjanja masnoća,

primenom odgovarajućih

vrsta i količina masti na

unutrašnjim slojevima

provodnika i svi drugi

faktori koji mogu uticati

na stanje površine

provodnika.

iii.

Izjave

izvođača koje osiguravaju

da će se uskladištenje,

prevoz i rukovanje odvijati

sa dužnom pažnjom, kako

bi se minimizirala šteta na

površinu i kontaminacija.

Buka 3. Buka usled rada TS

i. specifikacija

koja će obezbediti da nivo

buke generisane na izvoru

bude ispod 60 dB (A)

ii.

Instalacija

gume na temeljima koja

će doprineti smanjenju

emisije buke

iii.

Istražiti žalbe

na buku, uključujući i

kumulativni nivo buke, i

preduzeti odgovarajuće

akcije da se po potrebi

smanji nivo buke.

Primeniti dobru građevinsku

praksu kako bi se sprečilo

propadanje zemljišta (na

minimum) i dopuniti

obavezema prema

ublažavanjima specifičnim za

lokaciju, kroz buduće projekte

razvoja:

i. uklanjanje i odlaganje

zemljišta će se obavljati

na mestima gde se

smatra se da zemljište

predstavlja vrednost u

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

√ √ √








TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Ublažavanje mera

ii.

iii.

iv.

odnosu na staništa i

poljoprivrednu

produktivnost i gde

zemljište treba da se

koristi u svrhu

restauraciju.

Gde je drveće / šuma

uklonjeno zbog izgradnje

planiranih dalekovoda i

pripadajućih pristupnih

puteva, pogodna

revegetacija će biti

preduzeta (u skladu sa

ekološkim ograničenjima)

da smanji potencijal za

erozije usled gubitka

površinskog sloja

zemljišta.

Privremeno skladištenje

iskopane zemlje će se

obaviti u sigurnom mestu

da se spreči klizište ili

erozija. Na kraju izgradnje

će biti uklonjena ili

raspršena bilo koja

zaostala gomila zemlja.

Višak betona i kamena

biće uklonjen.

Aktivnosti na restauraciju i

re-vegetaciji zemljišta će

biti preduzete odmah po

završetku radova,

uključujući re-vegetaciju /

setvu sa autohtonim

vrstama. Pratiće se sve

dok se vegetacioni

pokrivač ne uspostavi.

v. Kretanja vozila van puta

će biti ograničena, da bi

se smanjio uticaj izgradnje

na površinski sloj i

nabijanje zemlje, a

posebno u oblastima sa

mekšim zemljištima i na

strmijim padinama, kao

što je obod doline.

Izvođač radova će biti

odgovoran za planiranje

izgradnje pristupnog puta,

da bi se izbegla izgradnja

tokom perioda sa najviše

padavina.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Ublažavanje mera

vi. Izbegavaće se zasecanje

zemlje i gradnja pristupnih

puteva duž strmijih

padina, ako je moguće, da

bi se smanjio uticaj na

stabilnost padina. Kada je

potrebno, preduzeće se

odgovarajuća rešenja da

se obezbedi stabilnost

kosina, isto i u oblastima

sklonim klizanju.

vii. Izvođenje i primenu

kontrolnih mera za

eroziju, klizišta,

sedimentaciju na strmim

padinama i eroziji sklonim

oblastima.

viii. Obezbjeđenje opremu za

ix.

saniranje izlivanja.

Vozila za gorivo za

opsluživanje gradilišta i

opreme će nositi

odgovarajuće veličine

kompleta za istakanje, a

osoblje će biti

osposobljeno i redovno

obučavano za njihovo

korišćenje.

x. Obezbeđenje portabl

toaleta da se spreči svako

ispuštaje kanalizacije na

licu mesta i da se sklopi

ugovor sa ovlašćenim

servisima za upravljanje i

odlaganje otpadnih voda

iz toaleta.

xi.

xii.

Pre bilo kakvog izgradnje

u geološki osetljivim

oblastima, izvođač će

završiti geotehnička

istraživanja, da bi se

osiguralo od rizika zbog

podzemnom radova.

Mere ublažavanja za

stubove i pristupne

puteve, specifične za

lokaciju će biti osmišljene

kroz odgovarajuću

tehničku dokumentaciju

pre početka radova.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Hidrologija

Ublažavanje mera

Primeniti dobru građevinsku

praksu kako bi se sprečilo

zagađenje vode, uključujući

(najmanje):

● Sva gradilišta duž

planiranog dalekovoda će se

formirao na odgovarajućem

rastojanju od površinskih

voda u blizini.

● Minimalno rastojanje

od vodotoka, kojeg moraju

da se pridržavaju

građevinska i transportna

sredstava i mašina će biti 10

metara

● Temelji stubova će se

nalaziti i iskopati god je to

moguće na najsuvljoj

lokaciji, sa dobro

konsolidovanom geologijom i

močvarna područja će se

izbegavati. Gde god je

moguće, stubove ne treba

postavljati bliže od 10

metara od vodotoka.

● Kad god je to moguće,

stubovi će se nalaziti van

plavnih područja da se

smanji potencijalni efekti na

poplave.

● Stubove treba

postavljati tako, da se

izbegne u blizini planirane

trase ima vodosnabdevanje,

izvora i bunara.

● Rad na mekanom

terenu tokom vlažnog

vremena će biti sveden na

minimum, kad god je to

moguće.

● Nema ispuštanja vode

direktno u vodotokve.

● Mere za sprečavanje

oticanja naslaga sa gradilišta

u vodotokove.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

● Biće zabranjeno

skladištenje van gradilišta ili

u oblasti u blizini

vodotokova.

● Obezbeđenje opreme

za evakuaciju izlivanja

Gorivo

● vozila za gorivo za

TA-MON-02 opsluživanje gradilišta i

Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska opreme - Pljevlja će nositi

WYG International Ltd

odgovarajuću veličinu

kompleta za istakanje i

osoblje će biti osposobljeno i



Indikator

Biološka

raznovrsnost

Ublažavanje mera

Mere zaštite od izlivanja ulja iz

transformatora će se napraviti

u TS. One će uključiti uljne /

olujne rezervoare za vodu,

postavljene ispod energetskih

transformatora na betonskom

temelju i sa 1.1 većim

kapacitetom od najvećeg

transformatora. Redovne

inspekcije trafostanice tokom

perioda u pogonu će se

obavljati.

Sprovođenje detaljnog

istraživanja flore pre

određivanja mikro-lokacija

stubova da bi izbegli

uznemiravanje zaštićenih vrsta

i staništa, uključujući i

sprečavanje da radnici

uznemiruju biljke.

Sprovođenje detaljnog

istraživanja faune, pre

određivanja mikro-lokacija

stubova da bi se izbeglo

uznemiravanje zaštićenih vrsta

u vreme uzgoja / gnežđenje.

Konsultujte sa administracijom

NP Lovćen i Durmitor u vezi

straživanja flore i faune da

odobre mikro-lokacije stubova.

Opšta obaveza – dobra

građevinska praksu

i. Korišćenja, što je više

moguće, postojećih

pristupnih puteva i

minimiziranje izgradnje

novih pristupnih puteva.

Novi pristupi će, gde je

moguće, biti usmereni

kroz zemlju niske ekološka

osetljivosti.

Sve

privremene staze za

izgradnju planiranih

dalekovoda moraju biti u

potpunosti obnovljene.

projektovanje


Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje





Primena

izgradnja /

demontaža



pogon /

održavanje


TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Ublažavanje mera

ii. Gradilišna naselja se

neće nalaziti u okviru

osetljivih ekoloških

područja koja su

definisana kao zaštićena ili

kao konzervirana prirodna

dobra (nacionalni parkovi,

prirodne lepote).

iii. Smeštanje gradilišta ili

izvršavanje gradjevinskih

radova na aluvijalnim

terenima (u dolinama reka

i potoka) bi treba

izbegavati zbog rizika

zagađenja površinskih i

podzemnih voda.

iv. Najbolja praksa

upravljanja radom će se

sprovoditi na licu mesta

kako bi se minimizirali

rizici od zagađenja.

Odgovarajuće mere za

ublažavanje uticaja će biti

primenjene u toku

izgradnje, da bi se

smanjio rizik od ispiranja

sedimenata u vodotokove.

Mašine će se puniti

gorivon samo u za to

određenim zaštićenim

zonama, daleko od

vodotokova.

v. O pozicioniranju

svakog stuba će se

odlučivati od slučaja do

slučaja za vreme

odgovarajuće faze

planiranja / projektovanja.

Poseban postupak - izradu

individualnih planova, će

se primenjivati u

zaštićenim i osetljivim

oblastima, kao što je

definisano u ovoj ESIA

studiji.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

√ √ √

√ √ √





pogon /

održavanje

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Ublažavanje mera

vi. Zabrana paljenja vatre

zbog mogućnosti požara,

a samim tim, nepovratne

štete na prirodnim

resursima, šumama i

biodiverzitetima U tom

kontekstu, treba da se

obezbedi stalno prisustvo

vatrogasnih vozila za

slučaj požara.

vii. Zabrana i sprečavanje

akcija koje mogu da

smetaju flori i fauni, a

posebno: (i) prikupljanje

lekovitog bilja, pečuraka i

voća, (ii ) prikupljanje

puževa, (iii)

uznemiravanje i lov na

divljač, ptice, itd, (iv)

prikupljanje jaja od ptica i

drugo.

viii. Odrediti mesta za

pušenje za radnike

prilikom izgradnje u šumi

ili u sušnim periodima.

Zaštićena područja i

individualni staništa

i. Tokom izgradnje u

ovim oblastima, potrebno

je da kvalifikovani biolog

jbude prisutan u svakom

trenutku da obezbedi, da

se svi planovi poštuju i da

nema nepotrebnih šteta

na staništu i drugim

prirodnim resursima.

Konsultujte se, po potrebi,

sa stručnjacima iz parkova

ili drugim organima da bi

uspostavila pravila za

zaštitu.

ii. Nemojte držati bilo

kakav otpadni materijal

(beton, gvožđe, zemljište,

itd) u ovim oblastima.

iii. Ne postavljajte radne

kampove i mašinske

parkove u ovim oblastima.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

√ √ √







pogon /

održavanje


TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Ublažavanje mera

iv. Posle seče drveće i kad

je druga vegetacija

očišćena duž koridora

dalekovoda ili duž novih

puteva, obnovite

vegetaciju sadnjom

mladih autohtonih biljaka

ili sejanjem i nadgledajte

sve do ponovnog i

potpunog uspostavljanja

vegetacionog pokrivača. U

zaštićenim područjima,

dozvolite nadležnim

organa da izaberu tipove

vegetacije / semenja.

v. Nadoknadite gubitak

šume 'sadnjom istovetne /

odgovarajuće oblasti

ogoljenog šumskog

zemljišta ili drugog

zemljišta koje može da

posluži toj nameni,

Pošumljavanje treba

izvršiti sa autohtonim

vrstama.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

√ √ √



pogon /

održavanje

Biljne vrste

i. Gubitak Juncetalia

maritimi staništa na

lokalitetu Blato, Lastva

Grbaljska (lokacija

trafostanice i pretvaračke

stanice) će se nadoknaditi

na budućem Natura 2000

području(ima) u Crnoj

Gori koje imaju ovaj tip

staništa, na površini koja

je najmanje jednaka

izgubljenoj oblasti u vezi

sa planiranim projektom.


Biološka

raznovrsnost

(Ptice)

Ptice

i. Projektuj i montiraj

provodnike i izolatore tako

da se izbegnu opasnosti

od strujnog udara.



TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Ublažavanje mera

ii. U periodu pre izgradnje,

ptice koje su u periodu

gnežđenja/uzgoja će biti

sklonjene sa područja od

strane iskusnog

orintologa, koji će u pravo

vreme i na pravi način, da

omogući postavljanje

stubova i pristupnih staza.

Detaljne lokacije

pristupnih staza i stubova

će biti identifikovani u

završnoj fazi projekta.

iii. Nema izgradnje tokom

sezone uzgoja ptica, osim

gde je pre izgradnje

provera pokazala da nema

ptice koje se gnezde.

iv. Gde god je moguće,

izgradnja svih pristupnih

puteva i čišćenja

vegetacije za stubove

neće se preduzimati

tokom sezone uzgoju

ptica.

v. Sve osoblje će biti

informisano o

procedurama koje treba

sprovesti ukoliko se bilo

koja ptica u gnežđenju

pronađe u okviru

igradilišta. Radovi će se

zaustaviti sve dok se ne

dobije i ne primeni savet

od specijaliste.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje


Primena

izgradnja /

demontaža




pogon /

održavanje

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Biološka

raznovrsnost

Ublažavanje mera

vi. Delovi planiranih

dalekovoda za koje je

procenjeno da su

povezani sa potencijalnim

rizikom od sudara sa

pticama ili su

identifikovani u ESIA (deo

9.6.2.1) ili tokom

naknadnog praćenja / biće

stavljeni zastrašivači za

ptice.

U NP Durmitor,

konsultujte sa organima

parka da ustanovite

potrebu za zastrašivačima,

a potencijalni negativni

efekat izgradnje

planiranog dalekovoda da

je u tom slučaju više

vidljiv turistima. Nadležni

u parku treba da utvrde

da li su zastrašivači

potrebni.

vii. Praćenje posle izgradnje

određenih deonica

dalekovoda, sa ili bez

zastrašivača, će služiti za

procenu efikasnosti

zastrašivača. U prve tri

godine pogona sprovodiće

se program o stradanju

ptica.

Ostale životinjske grupe

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

i. Dobra građevinska praksa √ √


pogon /

održavanje



TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

(druge grupe

životinja)

Ublažavanje mera

ii.

iii.

iv.

Pregledati drveće

predviđeno za seču zbog

eventualnih aktivnosti

slepih miševa. Obeležite i

proverite ako ima znakova

naseobine slepih miševa.

Ako pronađete bilo koji

dokaz o slepim miševima,

posavetujte se sa

nadležnim organom da

predvidite odgovarajuće

mere za ublažavanje (npr.

pomeranje mikro lokacije

da bi se izbeglo drveće,

itd) pre seče drveta.

Ukoliko postoje dokazi o

uzgoju slepih miševa ili

mladunaca, odložite

izgradnju dok slepi miševi

ne napuste drveće.

Direktno uništavanje

populacije vodozemaca i

gmizavaca se može izbeći

primenom određenih

ograničenja tokom perioda

izgradnje (izbegavajući

peride mrešćenja -

proleće) u oblastima blizu

vodenih staništa. U

završnoj fazi procesa

projektovanja, kada su

poznata stubna mesta,

treba planirati set mera.

Zabraniti lov (krivolov)

od strane radnika i

otpuštati radnike koji

prekrše pravilo.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje



Primena

izgradnja /

demontaža




pogon /

održavanje

Vizuelni i

pejzažni

efekti

Dalekovod:

i. Uključiti vidljivost stubova

među faktore koje treba

uzeti u obzir prilikom

konačnog određivanja

stubnih mesta, uključujući

i određivanje

odgovarajuće ravnoteže

između visine stubova i

broja stubova. (U

principu, u prostranijim

predelima bolje se

uklapaju niži stubovi, a



TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Ublažavanje mera

ii.

iii.

iv.

takođe bi bilo od koristi i

smanjenje broja gradilišta

čime bi se smanjilo

remećenje pejsaža).

Konsultujte se sa NP

vlastima pre nego što

izaberete pozicije stubova

u NP Lovćen i NP

Durmitor da bi se otklonila

njihova zabrinutost u

pogledu vidljivosti i

promena pejzaža. U

drugim oblastima, gde

postoje verovatnoća da će

biti zabrinutosti,

posavetujte se sa lokalnim

vlastima i stanovnicima,

da bi se sagledala njihova

zabrinutost i njihove želje,

pa ih uzmite u obzir, gde

god je moguće.

Dozvolite maksimalne

visine vegetacije u

koridorima, a da još uvek

održavate potrebnu

čistinu

Širina svih pristupnih

puteva i staza će biti

svedena na minimum

neophodan za njihovo

korišćenje tokom

izgradnje i pogona.

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

Turizam i

rekreacija

Trafostanica Lastva Grbaljska:

i. Razviti i sprovesti

sveobuhvatan plan

uređenja terena za

trafostanicu i pretvaračku

stanicu, na osnovu

njihovog projektnog

rešenja, najbolje prakse i

razgovora sa lokalnom

zajednicom. Koliko god je

moguće, povećajte mere

dok se objekti dobro ne

"uklope" u okolni krajolik i

budu prihvaćeni od strane

zajednice i da budu

sakriveni od pogleda

koliko god je to moguće.

i. Stubovi i prateći

građevinski radovi,

√ √ √

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Građevinski

saobraćaj i

transport

Ublažavanje mera

treba d budu

pozicionirani i planirani

da se smanji

potencijalni uticaj na

turizam i rekreaciju u

određenim osetljivim

oblastima, kao i na

crnogorskom putnom

sistemu i izgrađenom

okruženju (ruralna i

urbana naselja),

koristeći prirodne

karakteristike pejzaža

da minimiziraju uticaj

na poglede turista /

posetilaca.

ii. Izgradnja planiranih

dalekovoda treba tako

planirati da se izbegnu

osetljive lokacije,

vidikovci, staze za

šetnje (sa posebnim

osvrtom na zaštićena

područja) i koridora

tokom glavne turističke

sezone (jul – avgust).

U NP Durmitor i NP

Lovćen, ovo bi bilo

postignuto dogovorom

sa vlastima parka, sa

planiranjem radova da

se izbegne vrh

turističke sezone.

iii. Bilo kakvo mešanje sa

rekreativnim

sadržajima (na primer,

ključne šetačke,

biciklističke i rafting

rute) biće svedeno na

minimum, uz samo

privremeno ometanje

pristupa.

Svi građevinski radovi će se

ocenjivati prema potrebama

upravljanja saobraćajem, u

skladu sa nacionalnim

zakonodavstvom o

putevima i saobraćaju.

Samo odobreni / licencirani

izvođači, od strane

nadležnih organa za

crnogorske puteve, će biti


projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

√ √ √

pogon /

održavanje

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Indikator

Upravljanje

otpadom

Radio i TV

smetnje

Kulturno

nasleđe

Postojeća

infrastruktura

Ublažavanje mera


izabrani da preuzmu

građevinske saobraćajne

aktivnosti.

Razvoj i primena Plana za

upravljanje transportom

(saobraćajem), koji bi,

između ostalog, uključio

sledeće elemente:

● Planiranje upravljanja

transportom




Održavanje pristupnih

puteva

Upravljanje vozilima

održavanje, kao i

veze sa lokalnom

zajednicom i

bezbednost.

Izrada plana upravljanja

otpadom za usmeravanje

upravljanja svim vrstama

otpada koji se stvara tokom

izgradnje, demontaži i rada.

Plan će uključiti (kao

minimum):

● Opciju izbora otpada

● Opciju reciklaža/ ponovna

upotreba

● Prevoz otpada

● Opciju odlaganje

● Odvajanje opasnog otpada

Nikakve mere za ublažavanje

nisu neophodne u odnosu na

radio i TV smetnje. Međutim, u

slučaju bilo kakvog uticaja koji

se pojavi tokom pogona

dalekovoda, CGES će istražiti

ove efekte od slučaja do

slučaja,i preduzeti

odgovarajuće mere radi

ublažavanja svake

nepredviđene posledice.

Razviti i sprovoditi postupak u

slučaju bilo kakvog otkrića i

obezbediti da budu obučeni za

njegovu primenu svi izvođači

radova i druge relevantne

strane.

Daljim procesom projektovanja

će se obezbediti da je

sigurnosna visina i sigurnosno

rastojanje, kako je predviđeno

crnogorskim standardima

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

Primena

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

√ √ √






TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Primena

Indikator

Ublažavanje mera

(Uredba o tehničkim pravilima

za izgradnju nadzemnih vodova

sa nazivni napon od 1 kV do

400 kV), uzeto u obzir kad

planiranii dalekovod prolazi

preko postojećae infrastrukture

(drugi dalekovod, puteve,

cevovodi, itd)

projektovanje

Priprema

gradilišta

/ pre

izgradnje

izgradnja /

demontaža

pogon /

održavanje

Planiranje reagovanja u hitnim situacijama

3.5 Potencijalne opasnosti i rizici u vezi sa projektom

Potencijalni rizici i opasnosti koje se mogu dovesti u vezu sa projektom tokom faza izgradnje i rada

su:

• Prirodni rizici

• Rizik od električne energije

• Rizik od saobraćajne nesreće

• Rizik od požara

• Rizik od prosipanja opasnih supstanci

• Rizik od prašine i buke

• Povrede radnika

• Ostalo

Prirodne i biološke opasnosti

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Mogu da uključuju:

• led

• poplave

• zemljotres i druge geološke opasnosti

• eroziju zemljišta.

Saobraćajne nesreće

Kamioni i teška mehanizacija će biti korišćena tokom aktivnosti vezanih za izgradnju u području

projekta. Tokom njihovog kretanja po javnim i prilaznim putevima mogu se desiti dolje navedeni

događaji:

• Sudar sa vozilima, imovinom ili vozilima lokalnog stanovništva

• Sudar sa članovima lokalnog stanovništva

• Sudar sa drugom mehanizacijom iz projekta

• Sudar sa članovima radne snage koji rade na projektu

Izgradnja predloženog dalekovoda i rasklapanje zastarjelih vodova zahtijevaju intenzivne transportne

zahvate, pa se samim tim moraju primijeniti odgovarajuće mjere za ublažavanje kako bi se izbjegle

nesreće. Aktivnosti vezane za izgradnju će uključivati velike kamione i mehanizaciju. Obuka vozača i

kvalifikovana radna snaga će značajno smanjiti rizik od sudara.

Požari

Tokom životnog ciklusa projekta, požari mogu biti prouzrokovani:

• Krčenjem i sječom šume i trave kao i neadekvatno rukovanje istim

• Varnicama na opremi za izgradnju i održavanje

• Nepravilnim upravljanjem zapaljivim materijama (rastvarač, gorivo itd.)

• Nemarom radnika u kampovima i na gradilištima prouzrokovanim npr. bacanjem zapaljene

cigarete, loženjem vatre u kampovima / gradilištima itd.

• Udarom groma i kvarom električnog voda.

Slučajno prolivanje i isticanje (površinska voda ili zagađenje zemljišta)

Potencijalni incidenti i šteta su povezani sa sljedećim zagađivačima:

• Oslobađanje opasnih supstanci kao npr. dizel goriva, maziva, hidrauličnih ulja koja se koriste

u građevinskim vozilima i fabrikama.

• Raznim hemikalijama (npr. cement i beton, mješavine građevinskih materijala itd.)

• Zagađenim rječnim oticajima tokom izgradnje.

• Curenjem prouzrokovanim štetom na sanitarnim postrojenjima i ispuštanjem neobrađenih

otpadnih voda.

U fazi rada, tokom održavanja DV-a, slučajno curenje goriva ili ulja, kao i trasnformatorskog ulja u

trafo stanicama, je procijenjeno kao potencijalna opasnost.

Prašina i buka

Tokom faze izgradnje, prašina i buka nastaju usljed otkopavanja, bušenja, trasnporta materijala i

odlaganja otpada. Tokom faze rada one su zanemarljiive.

Povrede radnika

Povrede radnika mogu se dovesti u vezu sa:

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


• Incidentima koji uključuju tešku mašineriju / vozila koja se koriste za izgradnju projekta

• Radovima na visinama

• Zagađenjem od korišćenih hemikalija

• Izloženošću prašini, buci i vibracijama usled iskopavanja, bušenja, transporta

• Strujnim udarom prilikom rada u blizini stubova DV-a / provodnika ili uređaja u trafo stanici

pod naponom

3.6 Upravljanje u hitnim situacijama

Nacrt procedura upravljanja prilikom hitnih situacija će morati da bude predviđen za opseg situacija

koje su identifikovane u gore navedenoj procjeni rizika, a gdje postoji potencijal da opasnosti kreiraju

hitnu situaciju.

Ovo bi trebalo da uključi i pregled ciljeva i principa upravljanja koji će biti usvojeni radi pripreme

detaljnog plana reagovanja u hitnim situacijama (uključujući procedure reagovanja i sanacije /

čišćenja u hitnim situacijama), a uz konsultacije sa odgovarajućim hitnim službama.

Dolje navedene stavke trebaju posebno da budu prikazane u planu:

• Rezervni plan za suočavanje sa curenjem (npr. dizela, ulja za podmazivanje), izlivanjem nafte

tokom izgradnje, rada i održavanja projekta

• Rezervni plan koji će odgovarati za prirodne katastrofe tokom faza izgradnje i rada

• Planiranje u hitnim situacijama i procedure reagovanja koje su ustanovljene uz konsultacije sa

državom i lokalnim pružaocima hitnih usluga.

U planu reagovanja u hitnim situacijama bi trebalo jasno naglasiti osobe koje će biti određene i

ovlašćene u hitnim situacijama kao i metode određivanja i davanja ovlašćenja. Određena prva pomoć

kao i objekti i oprema za hitno spašavanje će biti dostupni tokom faza izgradnje i rada.

Plan reagovanja u hitnim situacijama bi trabalo da uključuje sledeće:

• Uloge i odgovornosti osoblja tokom hitnih situacija

• Identifikaciju hitnih uslova koji bi mogli da ugroze integritet dalekovoda

• Opis uobičajenih problema, karakteristika problema i kada/šta provjeravati tokom inspekcije

• Operativne procedure za dalekovod i trafo stanice kojih bi se trebali pridržavati u slučaju da

se identifikuju takvi hitni uslovi.

Zaključak

Razmatranje ključnih efekata predloženog projekta ukazuje da pažljivo usmeravanje novog

dalekovoda 400 kV zajedno sa identifikacijom sveobuhvatnog seta mera za ublažavanje koje, nakon

implementacije, značajno smanjuju potencijalne uticaje dalekovoda.

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Rezultati ove ESIA-je ukazuju da je cilj ovog projekta, koji se tiče identifikacije tehnički izvodljivih i

ekonomski održivih rešenja, a koji balansno prouzrokuje najmanje smetnji po životnu sredinu i po

ljude koji žive i rade u njegovom okruženju, dostignut.

Izgradnja i rad predloženog dalekovoda i pratećih trafo stanica se smatraju opravdanim zato što:

Su identifikovana i uzeta u obzir pitanja u vezi sa životnom sredinom, povezana sa svim

fazama životnog ciklusa predloženog projekta

Je procena uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja zasnovana na najboljim dostupnim

informacijama i na sagledavanju kumulativnih uticaja.

Identifikovani uticaji koji će se verovatno dogoditi mogu biti sprečeni, smanjeni ili

nadoknađeni pa samim tim predloženi projekat ne predstavlja pretnju od nepopravljive

štete po prirodnu i socijalnu sredinu u oblasti projekta.

Predloženi projekat neće prouzrokovati značajne uticaje na biodiverzitet i ekološki

integritet u području.

Uticaji na životnu sredinu i socijalna pitanja, povezani sa predloženim projektom, su identifikovani i

razmatrani u ovom ESIA izveštaju i to prema zahtevima važećih regulativa Crne Gore, Evropske banke

za obnovu i razvoj (EBRD) i najboljih međunarodnih praksi.

Reference i literatura

Opšte:

1. Detaljan prostorni plan za trasu dalekovoda 400 kV sa optičkim kablom od crnogorskog

primorja do Pljevalja i podmorski kabl 500 kV sa optičkim kablom Italija – Crna Gora sa

strateškom procenom uticaja na životnu sredinu; pripremljeno od strane konzorcijuma:

Republički biro za urbano planiranje i dizajn, Akcionarsko društvo – Podgorica, Institut IGH

d.d. – Zagreb Dalekovod – project Ltd. – Zagreb, jul 2011. godine; Objavljeno 23. septembra

2011. godine na http://www.mrt.gov.me/en/ministry

2.

3. Izveštaj o kulturnom nasleđu; Expert Report in framework of the DSP; jun 2011. godine

4. Socijalna politika i politika životne sredine; maj 2008. godine EBRD

5. Agencija za zaštitu životne sredine Republike Crne Gore – www.epa.gov.me

6. Ministarstvo održivog razvoja i turizma – www.mse.gov.me

7. Strategija za razvoj energetske proizvodnje Crne Gore do 2025. godine; Podgorica, 2007.

godine, Ministarstvo ekonomije

8. Stanje prirodne sredine 2008, Agencija za zaštitu prirodne sredine

9. Stanje prirodne sredine 2008, Agencija za zaštitu prirodne sredine

Biodiverzitet i zaštita prirode:

10. (Bernska) Konvention za konzervaciju evropskih divljih staništa i prirodnih rezervata;

preporuka br . 110 (2004) zaduženog komiteta na minimalizaciji efekata nadzemnog

elektriciteta dalekovoda na ptice, adaptirane od strane Standing Committee dana, 3

December 2004; http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/nature/WCD/Rec2004_en.asp

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


11. (Bonn) Konvencija o migratornim vrstama; Resolution 7.4: Electrocution of Migratory Birds,

adaptirana Conference of the Parties at its Seventh Meeting (Bonn, 18-24 September 2002);

http://www.cms.int

.

Tomić-Stanković, K. 1970: Vegetacija Lovćena u Crnoj Gori. (Vegetacioni i Llovqent te malit te Zi).

(Vegetation des Lovćengebirges in Montenegro). Zaj. Nauč. Ust. Kosova – Stud. (Priština)

12. Lakušić, R. 1968: Planinska vegetacija jugoistočnih Dinarida. Glasn. Republ. Zav. Zašt. Prir.-

Prir. Zbirka

13. Blečić, V. 1958: Šumska vegetacija i vegetacija stena i točila doline reke Pive. Glasn. Prir.

Muz. Beograd

14. Petrović, D. (ed) 2009: Važna biljna staništa u Crnoj Gori: IPA projekat Important Plant Areas

in Montenegro – IPA Program. Zelena gora, Podgorica

15. Saveljić, D. 2007: Područja od međunarodnog značaja za boravak ptica u Crnoj Gori. CZIP

Podgorica

16. Pajević, A. (ed) 2007: Izveštaj o drugoj fazi projekta “Uspostavljanje Smaragdne mreže u

Crnoj Gori“. Ministarstvo životne sredine Reublike Crne Gore i Savet Evrope. Dostupno na veb

stranici:

http://www.coe.int/t/dg4/cultureheritage/nature/econetworks/emrald_report_Final_Phase_M

ontenegro.pdf

17. Studija izvodljivosti za reviziju administrativne granice NP Durmitor;Institut za zaštitu prirode

Republike Crne Gore, novembar 2010. godine

18. Roganović, D., Rabrenović, J., Bušković, V., Bulić, Z. 2010: Nacionalna strategija

biodiverziteta sa Akcionim planom za period 2010 -2015. Ministarstvo uređenja prostora i

zaštite životne sredine. Podgorica 2010. godine. (Na engleskom: National Biodiversity

Strategy and Action Plan za period od 2010 do 2015. godine). Verzija na crnogorskom jeziku

je dostupna na veb stranici Ministarstva za održivi razvoj i turizam:

http://www.mse.gov.me/vijesti/98617/Vlada-Crne-Gore-usvojila-Nacionalnu-strategijubiodiverziteta-sa-akcionim-planom-za-period-od-2010-2015-godine.html)

19. Prostorni plan Crne Gore do 2020 (Poglavlje 2. 9. 2 Koncept zaštite prirodne baštine).

Ministarstvo uređenja prostora i zaštite životne sredine. Podgorica 2008. (Na engleskom:

Physical Plan of Montenegro until 2020. Poglavlje 2. 9. 2.Koncept zaštite prirodne baštine).

Verzija na crnogorskom jeziku je dostupna na veb stranici Ministarstva za održivi razvoj i

turizam: http://www.mse.gov.me/files/1246349570.pdf

20. Izveštaj o misiji, Prirodni i kulturno – istorijski region Kotora (Montenegro – Crna Gora) (C

125) / 18. do 21. februara 2008. godine; Kvebek, Kanada – 10 jul 2008. godine

Električna i magnetna polja:

21. Uticaj 110 kV - 400 kV dalekovoda na životnu sredinu i mere zaštite; Elektrotehnički institut

Nikola Tesla; Studija br. 310942 – Kratak pregled

22. Uredba o tehničkim principima za izgradnju dalekovoda sa nominalnim naponom od 1 kV do

400 kV (Službeni list SFRJ br. 68/1988)

23. Mogući efekti elektromagnetnih polja (EMP) na ljudsko zdravlje; Naučni komitet o novoidentifikovanim

rizicima po zdravlje i rizicima u nastanku – SCENIHR, Komisija EU, 2007.

godina

24. Polja ekstremno male frekventnosti; Svetska zdravstvena organizacija (WHO), 2007. godina

25. Analiza elektromagnetnih polja HVDC konekcije i 400 kV dalekovod Lastva - Pljevlja;

Dokument u okviru DSP-a; jul 2011. Godine

26. Zdravstvene , F.M. I MIEvans , Važno ptica područja u Evropi , prioritetnih objekata za

očuvanje . Vol.2 : Južna Evropa , Birdlife Internationla Serija br.8 , str 791

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Električna i magnetnog polja :

27. . Uticaji na životnu sredinu od 110 kV - 400 kV dalekovoda i zaštitne mere ; Elektro -

tehničkom institutu " Nikola Tesla" Beograd , 2009; studija br 310942 - Kratak pregled

28. . Uredba o tehničkim principima izgradnje nadzemne vodove sa nominalnog napona od 1 kV

do 400 kV (Službeni list SFRJ, br 68/1988 . )

29. . Mogući efekti elektromagnetnih polja ( EMP ) na ljudsko zdravlje ; Naučnog odbora o novim

i nove Identifikovani rizici po zdravlje - SCENIHR , Evropska komisija , 2007

30 . Ekstremno niske frekvencije ; Svetska zdravstvena organizacija (SZO ), 2007

31. . Analiza elektromagnetnim poljima HVDC veze i 400 kV dalekovoda Lastva - Pljevlja;

dokumenta u okviru DSP ; jula 2011

Dodatak 1 - Projekat tematskih karata (pod posebnim okvirom)

Sledeće relevantne ESIA projekat mape su predviđeno posebnim obuhvata:

Dodatak 1.1 - MapaOblast projekta

Dodatak 1.1.1 - MapaOblast projekta - Sekcija : Lastva Grbaljska - Brezna

Dodatak 1.1.2 - MapaOblast projekta - Sekcija : Brezna - Njegovuđa

Dodatak 1.1.3 - MapaOblast projekta - Sekcija : Njegovuđa - Pljevlja

Dodatak 1.2 - Geologija MapaOblast projekta

Dodatak 1.3 - Zemljišta MapaOblast projekta

Dodatak 1.4 - Vegetacija Karta

Dodatak 1.5 - Habitata i korišćenje zemljišta Karta

Dodatak 1.6 - Karta zaštićenih dobara

Dodatak 1.7 - Mape bilja zaštićenih područja

Dodatak 2 – Pregled učešća zainteresovanih strana

Sastanak/Konsultacije

Zainteresovane

strane koje su

prisustvovale

Broj ljudi koji

su

konsultovani

Ključna pitanja o

kojima se

diskutovalo

Metoda

Zvanični komentari o uticaju dalekovoda

(1) Naziv: Ministarstvo

poljoprivrede i šumarstva

Mesto: Podgorica

Datum: 10/05/2011

Vreme: 10.00

(2) Naziv: Ministarstvo

održivog razvoja i turizma

Mesto: Podgorica

Datum: 10/05/2011. godine

Vreme: 13.00

(3) Naziv: Institut za zaštitu

prirode

Mesto: Podgorica

Datum: 11/05/2011. godine

Vreme: 10.00

* IPF tim

* CGES

* Zamenik

ministra za

šumarstvo

* IPF tim

* CGES

* Zamenik

ministra za

prostorno

planiranje

* IPF tim

* CGES

* Zaposleni u

institutu

(1)

(3)

(2)

• Uticaji EMPa

• Uticaj na

šume

• Zagađenje

vode

• Koncesije o

ekstrakciji vode

• Tajming

konsultacija sa

javnošću

• Ključna

pitanja u vezi sa

životnom

sredinom

• NP Lovćen

• NP Durmitor

Zvanični

sastanak

Zvanični

sastanak

Zvanični

sastanak

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


(4) Naziv: Ministarstvo

ekonomije

Mesto: Podgorica

Datum: 11/05/2011. godine

Vreme: 12.00

(5) Naziv: Agencija za zaštitu

životne sredine

Mesto: Podgorica

Datum: 11/05/2011. godine

Vreme: 14.00

(6) Naziv: Regulatorna

agencija za energetiku

Mesto: Podgorica

Datum: 12/05/2011. godine

Vreme: 12.00

(7) Naziv: Uprava nacionalnih

parkova

Mesto: Vranjina, Skadarsko

jezero

Datum: 23/06/2011. godine

Vreme: 12.00

(8) Naziv: Nacionalna komisija

UNESKO

Mesto: Cetinje

Datum: 23/09/2011. godine

Vreme: 12.00

* IPF tim

* CGES

* Zamenik

ministra za

energetiku

* IPF tim

* Zaposleni u

agenciji

* IPF tim

* CGES

* Direktor

* IPF tim

* CGES

* DSP eksperti

* Nacionalni

parkovi

* IPF tim

* CGES

* Generalni

sekretar

komisije

(2)

(3)

(2)

(20)

(1)

• Snadbevanje

energijom u Crnoj

Gori

• Hidro

potencijal

• Ključna

pitanja u vezi sa

životnom

sredinom

• EIA

procedura

• SEE

energetski

sporazum

• Uloga

regulatornog

organa

• Određivanje

cena električne

energije

• Uticaji na

nacionalne

parkove /

zaštićena

područja

• Ključna

pitanja u vezi

prirode, vizavi DVa

• Mišljenje

nacionalnog

rukovodstva

UNESKO-a vizavi

projekta

Zvanični

sastanak

Zvanični

sastanak

Zvanični

sastanak

Okrugli sto

u okviru

DSP i SEA

procesa

konsultacija

Zvanični

sastanak

Sastanak/Konsultacije

(9) Naziv: Nacionalni park

Durmitor /Svetska baština

UNESKO

Mesto: Žabljak

Datum: 29/09/2011.

godine

Zainteresovane

strane koje su

prisustvovale

* IPF Tim

* Direktor

Broj ljudi koji

su

konsultovani

(1)

Ključna pitanja o kojima se

diskutovalo

• Uticaji na

nacionalni park /

Svetska baština

UNESKO

• Ključna pitanja u

vezi sa ESIA-jom

Metoda

Zvanični

sastanak

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Vreme: 12.00 • Uloga UNESKO-a u

projektu

NGO komentari o uticajima DV

(10) Naziv: Nevladine

organizacije u Crnoj Gori

- MANS

- Greenhome

- Ozone

Mesto: Podgorica

Datum: 01/07/2011.

godine

Vreme: 11.30

* IPF tim

* CGES

* MANS

* Greenhome

* Ozone

(4)

• Uticaji DV-a

• Prostorno

planiranje

• Procedure za

planiranje

• Konsultacija

Okrugli sto

unutar

kancelarija

IPF-a

Uticaj DV-a na turizam

(11) Naziv: Turistička

organizacija Crne Gore

(MTA)

Mesto: Budva

Hotel Paradise

Datum: 06/07/2011.

godine

Vreme: 11.30

(12) Naziv: Turistička

organizacija Crne Gore

(MTA)

Mesto: Žabljak

Hotel Javor

Datum: 06/07/2011.

godine

Vreme: 11.30

(13) Naziv: Turističke

kompanije za splavarenje

Mesto: Đurđevića Tara

Datum: 29/09/2011.

godine

Vreme: 12.30

* IPF tim

* MTA

Predsednik +

savetnik

* IPF tim

* Predstavnik

za Žabljak

- MTA

* IPF tim

* Turističke

kompanije za

splavarenje

(2)

(1)

(2)

• Turizam

• Električna

ograničenja

• Razvoj

• Turizam

• Uticaji DV-a

o

Durmitor

o

Tara

o

UNESKO

• Električna

ograničenja

• Turizam

• Uticaji DV-a

na splavarenje

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

Stanovnici Lastve Grbaljske – komentari na lokaciju TS/PP

(14) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Lastva Grbaljska

Datum: 22/06/2011.

godine

Vreme: 12.30

* IPF tim

* Stanovnici

Lastve

* CGES

* ZAVOD

* Terna

(10) otprilike

Lokalni

predsednik

+ stanovnici

• Uticaji DV-a

• EMP

Alternativna

lokacija

• Izgradnja

• Informacije

Sastanak

na licu

mesta

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Sastanak/Konsultacije

(15) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Lastva Grbaljska

Datum: 28/06/2011. godine

Vreme: 13.00

(16) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Lastva Grbaljska

Datum: 22/09/11. godine

Vreme: 13.00

Zainteresovane

strane koje su

prisustvovale

* IPF tim

* Stanovnici

Lastve

* CGES

* IPF tim

* Stanovnici

Lastve

* CGES

Broj ljudi koji

su

konsultovani

(1)

Lokalni

predsednik

(1)

Lokalni

predsednik

Ključna pitanja o

kojima se

diskutovalo

• TS/PP –

alternativna

lokacija

• TS/PP –

odabrana lokacija

(modifikovana

nakon slanja

pisma od strane

zajednice naselja

Lastva nadležnom

organu DSP-a)

Metoda

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

Ruralna naselja u blizini dalekovoda – komentari u vezi dalekovoda

(17) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Dubovik

Datum: 04/07/2011. godine

Vreme: 10.30

(18) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Resna

Datum: 04/07/2011. godine

Vreme: 12.30

(19) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Čevo

Datum: 04/07/2011. godine

Vreme: 14.00

(20) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Trubjela

Datum: 05/07/2011. godine

Vreme: 10.30

(21) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Bijele Poljane

Datum: 05/07/2011. godine

* IPF tim

* Lokalno

stanovništvo

* IPF tim

* Lokalno

stanovništvo

* IPF tim

* Lokalno

stanovništvo

* IPF tim

* Lokalno

stanovništvo

* IPF tim

* Lokalno

stanovništvo

(7)

Vlasnik kafića

+ lokalno

stanovništvo

(7)

Vlasnik kafića

+ lokalno

stanovništvo

(1)

Vlasnik kafića

(2)

Lokalni

predsednik

+ lokalni

(6)

Lokalni radnici

+ vlasnik

kafića

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

• EMP

• Razvoj

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

• EMP

• Razvoj

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

• EMP

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

• EMP

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Vreme: 12.30 • Naknada

(22) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Ubli

Datum: 05/07/2011. godine

Vreme: 13.30

* IPF tim

* Lokalno

stanovništvo

(3)

Porodica koja

se bavi

poljoprivredom

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

Intervju

na licu

mesta

(23) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: B Nikšićki

Datum: 05/07/2011

Vreme: 15.30

* IPF tim

* Lokalno

stanovništvo

(2)

Porodica koja

se bavi

poljoprivredom

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

Intervju

na licu

mesta

(24) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Njegovuda

Datum: 06/07/2011. godine

Vreme: 13.30

* IPF tim

* CGES

* Lokalno

stanovništvo

(1)

Lokalni

građevinar i

preduzetnik

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

Intervju

na licu

mesta

(25) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Kosanica

Datum: 06/07/2011. godine

Vreme: 16.00

* IPF tim

* CGES

* Lokalno

stanovništvo

(1)

Vlasnik kafića

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

Intervju

na licu

mesta

Sastanak/Konsultacije

Zainteresovane

strane koje su

prisustvovale

Broj ljudi koji

su konsultovani

Ključna pitanja o

kojima se

diskutovalo

Metoda

Ruralna naselja u blizini dalekovoda – komentari u vezi dalekovoda (nastavak)

(26) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Šipačno

Datum: 07/07/2011. godine

Vreme: 11.30 – 12.30

* IPF tim

* CGES

* Lokalno

stanovništvo

(2)

Lokalni

poljoprivrednici

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

Intervju

na licu

mesta

(27) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: G Brežna

Datum: 07/07/2011. godine

Vreme: 13.00 – 13.30

* IPF tim

* CGES

* Lokalno

stanovništvo

(2)

Lokalni

poljoprivrednici

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

Intervju

na licu

mesta

(28) Naziv: Lokalno * IPF tim (5) • Uticaji DV- Intervju

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


stanovništvo

Mesto: Komarnica

Datum: 07/07/2011. godine

Vreme: 15.00 – 17.00

(29) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Pobori

Datum: 20/09/2011. godine

Vreme: 10.00 – 12.00

(30) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Đurđevića Tara

Datum: 29/09/2011. godine

Vreme: 10.00 – 12.00

(31) Naziv: Lokalno

stanovništvo

Mesto: Žbiljevo

Datum: 29/09/2011. godine

Vreme: 14.00 – 16.00

* CGES

* Lokalno

stanovništvo

* IPF tim

* CGES

* Lokalno

stanovništvo

* IPF tim

* CGES

* Lokalno

stanovništvo

* IPF tim

* CGES

* Lokalno

stanovništvo

Lokalni

poljoprivrednici

(1)

Lokalni

poljoprivrednik

(3)

Lokalno

stanovništvo

(8)

Lokalno

stanovništvo

a

• Ublažavanj

e

• Naknada

• Pribavljanj

e informacija

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

• Pribavljanj

e informacija

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

• Pribavljanj

e informacija

• Uticaji DVa

• Ublažavanj

e

• Naknada

• Pribavljanj

e informacija

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

Intervju

na licu

mesta

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd


Dodatak 3 – Imena lica, odgovornih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i

socijalna pitanja

Eksperti, odgovorni za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja:

Ime i prezime:

Funkcija:

Konstantin Siderovski

WYG Konsultant za životnu sredinu

e-mail adresa: konstantin_siderovski@yahoo.com

Tim eksperata zaduženih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna pitanja:

Ekspert

Funkcija / Oblast projekta

Garth Entwistle

Vasilije Bušković

Georgi Mitevski

WYG Ekspert za Procenu uticaja na socijalna pitanja

WYG Ekspert za prirodu, biodiverzitet i upotrebu zemljišta

WYG Ekspert za geologiju i hidro-geologiju

Tim tehničkih eksperata zaduženih za pripremu Procene uticaja na životnu sredinu i socijalna

pitanja:

Ekspert

Funkcija

Boža Radović

Ilija Nikolić

Petar Dokmanović

WYG Inženjer prenosnih sistema

WYG Inženjer za izgradnju prenosnih sistema

WYG Inženjer za izgradnju trafo stanice

TA-MON-02 Decembar 2011

400 kV DV Lastva Grbaljska - Pljevlja WYG International Ltd