Publikacija-MentalnoZdravljeUNHCR-SRB

auradjan

Publikacija-MentalnoZdravljeUNHCR-SRB

REZULTATI ISTRAŽIVANJA PSIHOLOŠKIH KARAKTERISTIKATRAŽILACA AZILA U SRBIJI4 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 5


Psihološke karakteristiketražilaca azila u SrbijiOpis istraživanjaIstraživanje o psihološkim karakteristikama tražilacaazila u Srbiji sprovedeno je u periodu između februara iavgusta 2014. godine u pet centara za azil u Srbiji: BanjiKoviljači, Bogovađi, Obrenovcu, Sjenici i Tutinu. Ukupnoje ispitano 226 tražilaca azila, a na Grafikonu 1 prikazanje raspored ispitanika po centrima za azil. Neravnomernadistribucija tražilaca azila po centrima za azil posledica je,s jedne strane, različitih smeštajnih kapaciteta samih centaraza azil, a, s druge strane, potreba korisnika centara zaazil za redovnim posetama psihologa u datom periodu. Istraživanjeje sprovedeno prilikom redovnih poseta terenu,a učešće ispitanika – tražilaca azila bilo je dobrovoljno.Pre početka istraživanja, svi ispitanici su dali informisanusaglasnost. Psihološkinje su na terenu sa ispitanicimavodile individualne razgovore i svi ispitanici su intervjuisaniu okviru centara za azil u koje su smešteni. Zaintervjue sa ispitanicima koji nisu govorili engleski jezikkorišćene su i usluge prevodilaca. Intervju je sa svakimispitanikom prosečno trajao oko jednog sata i tridesetminuta.U cilju prikupljanja sveobuhvatnih informacija otražiocima azila u Srbiji, njihovim prethodnim traumatskimiskustvima, kao i mentalnom zdravlju, zadati susledeći instrumenti (u Prilogu 1.1 dati u celosti).- Upitnik sa nizom pitanja kojima se stiču osnovni podacio ispitanicima, zemlji porekla tražilaca azila, tranzitudo Srbije i boravku u Srbiji.- Upitnik kojim se dobijaju informacije o azilnomsistemu u Srbiji: kontaktu sa predstavnicima Kancelarijeza azil, pravnoj podršci, uslovima smeštaja u azilnimcentrima, i mnoge druge.- Instrument za procenu traumatskih događaja u tranzitui u Srbiji konstruisali su autori za potrebe istraživan-UNHCR / Gordon Welters / 14.11.2014.Grafikon 1.Broj ispitanihtražilaca azila poazilnim centrimaBogovađa146Obrenovac35Sjenica2Tutin1Banja Koviljača 42124235146Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 7


Ispitivanja u okviru fokus grupa sprovedenasu u dve faze. U prvoj fazi je trebalo prikupiti štoviše informacija u vezi sa traumatskim događajimaspecifičnim za zemlje porekla učesnika, zemlje tranzitai za Srbiju. Na osnovu informacija dobijenih utoj fazi, pristupilo se izmenama Harvardovog upitnikao traumatskim događajima, nakon čega je slejai taj instrument čini lista traumatskih događaja kojesu ispitanici potencijalno mogli doživeti u Srbiji i/iliu zemljama tranzita (50 pitanja). Konačna lista traumatskihdogađaja dobijena je na osnovu razgovorau okviru fokus grupa i u individualnim intervjuimasa ispitanicima, kao i analizom karakteristika azilnogsistema u Srbiji, smeštaja u centrima za azil i samogtranzita, o čemu će više reči biti u narednom odeljku.- Harvardov upitnik o traumama (Harvard TraumaQuestionairre – HTQ)1 predstavlja instrument kojise sastoji od četiri dela – prvi deo odnosi se na traumatskedogađaje (broj pitanja varira u zavisnosti odverzije), drugi deo čini kvalitativni izveštaj o najgoremdogađaju koji je ispitanik doživeo (dva pitanja), trećimdelom se ispituju povrede glave (šest pitanja), dokje četvrti deo namenjen procenjivanju posttraumatskogstresnog poremećaja (PTSP) i samoprocenefunkcionisanja ispitanika (ukupno 40 pitanja). Za ovoistraživanje relevantni su pre svega prvi i četvrti deoHarvardovog upitnika o traumama. Drugi, treći i četvrtideo instrumenta preuzeti su u izvornom obliku,dok su pitanja koja se odnose na traumatske događajeu zemlji porekla ispitanika (prvi deo), po preporucisamih autora instrumenta, adaptirana za upotrebu satražiocima azila u Srbiji. Adaptacija je urađena premarazgovorima u okviru fokus grupa i prema odgovorimaiz individualnih intervjua sa tražiocima azila i rezultiralaje konačnom listom od 63 traumatska događaja.- Hopkinsova ček lista simptoma (Hopkins Symptom1 Mollica, R. F., McDonald, L. S., Massagli, M. P., & Silove, D. M. (2004).Measuring trauma, measuring torture. Instructions and Guidance onthe utilization of the Harvard Program in Refugee Trauma’s Versions ofThe Hopkins Symptom Checklist-25 (HSCL-25) & The Harvard TraumaQuestionnaire (HTQ). Cambridge, MA: Harvard Program in RefugeeTrauma.Check List – HSCL) 2 jeste instrument koji ima ukupno25 stavki podeljenih u dve supskale – prvih 10 stavkinamenjeno je proceni anksioznosti, dok se drugih 15odnose na depresivnost ispitanika.- Bekov inventar depresije (Beck Depression Inventory– BDI) 3 sadrži 21 tvrdnju na osnovu kojih se procenjujestepen depresivnosti ispitanika.Na samom kraju intervjua ispitanicima su postavljenai sledeća pitanja o evaluaciji samog ispitivanja – Dali vam je bio naporan, mučan ili besmislen ovaj razgovor,Da li mislite da vam je ovaj razgovor koristio i na kojinačin, Da li su vam bila jasna pitanja i Da li imate nekikomentar ili sugestiju. Pokazalo se da je, uprkos dugomtrajanju intervjua, veoma malom broju tražilaca azilaispitivanje bilo naporno, a gotovo svi navode da je celoiskustvo bilo pozitivno, jer im je bilo korisno da sa nekimporazgovaraju o svojim problemima, te je intervju nanjih delovao rasterećujuće. Pitanja u kojima se pominjutraumatski događaji za većinu tražilaca azila nisu delovalatraumatski sama po sebi, već naprotiv pomogla su im dashvate da se takvi događaji dešavaju i drugim ljudima ida nisu jedini koji su preživeli strahote rata i izbeglištva.Ovako pozitivno mišljenje tražilaca azila o postupku istraživanjaje izuzetno važno, jer pored sticanja informacijao psihološkim karakteristikama ove populacije, prioritetistraživanja sa ugroženim populacijama mora biti i poboljšanjenjihovog mentalnog zdravlja. Istraživači stogamoraju u svakom trenutku imati na umu činjenicu da jereč o visokotraumatizovanoj grupi ljudi kojoj je potrebnopristupiti na senzitivan, prihvatajući način.2 Ibid.3 Beck, A. T., Steer, R. A., & Brown, G. K. (1996). Manual for the BeckDepression Inventory-II. San Antonio, TX: Psychological Corporation.Konstrukcija i kulturološka adaptacija instrumenataU periodu od 20. februara do 24. marta 2014. godineodvijao se rad sa tražiocima azila u Srbiji u 16fokus grupa. Ispitivanja su sprovedena u centrimaza azil u Bogovađi, Obrenovcu i Banji Koviljači i radsa svakom od fokus grupa trajao je između 60 i 90minuta. Fokus grupe je činilo od dva do devet ispitanika.Dodatno, sa jednom ispitanicom je urađenindividualni intervju jer je u tom trenutku ona bilajedina žena u centru za azil. O cilju istraživanja subili informisani svi ispitanici i pristali su da učestvujuu fokus grupama. Fokus grupe su vodile dvepsihološkinje, a sa ispitanicima koji nisu govorili engleskijezik korišćene su i usluge prevodilaca.Kriterijumi podele ispitanika u fokus grupe bili supol i zemlja porekla. Na osnovu zemlje porekla, ispitanicisu bili raspoređeni u tri grupe – tražioci azilaiz Sirije, tražioci azila iz Avganistana i tražioci azila izdrugih zemalja arapskog govornog područija u kojespadaju Eritreja, Somalija, Sudan, Alžir, Tunis, Gana,Nigerija i druge. Podela je nastala na osnovu zastupljenostitražilaca azila iz nabrojanih zemalja u centrimaza azil u Srbiji, kao i na osnovu specifičnostisituacije u navedenim zemljama, koja se u najvećojmeri odnosi na trenutno prisustvo/odsustvo rata, alii na građanske nemire i političku nestabilnost.UNHCR / Alfredo D'Amato / 4.7.2014.8 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 9


Azilni sistem u SrbijiTražioci azila, po dolasku na teritoriju RepublikeSrbije, u proseku čekaju pet dana na smeštaj u centarza azil. Polovina ispitanika u centar za azil bivasmeštena u roku od dva dana, deo biva smešten ucentar za azil bez čekanja, ali ima i onih koji čekajui više od mesec dana (najduži period bilo je čekanjeod dva meseca). Trebalo bi, međutim, naglasiti daje vreme čekanja bilo moguće izračunati samo zaone tražioce azila koji su već primljeni u azilne centre,što daje osnov za pretpostavku da je, za većinutražilaca azila, realno vreme čekanja na smeštaj jošduže. Najviše tražilaca azila (91 procenat) to vremeprovodi bez ikakvog alternativnog smeštaja, napolju,uglavnom u šumi, dok su tek poneki tražioci azilasmešteni privatno (četiri procenta) ili imaju alternativnivid smeštaja (pet procenata).Više od polovine ispitanih tražilaca azila (54 procenta)izjavljuje da po prijemu u centar za azil nisubili obavešteni o pravima i obavezma tražilaca azila,niti o azilnom postupku u Srbiji (76 procenata).U praksi, takve informacije tražiocima azila pružajuisključivo pravni zastupnici. Većina ispitanika (54procenta) navodi, takođe, da po prijemu u centar zaazil nisu bili upitani o tome da li imaju neke posebnepotrebe (npr. da li putuju sa malim detetom, da liboluju od hroničnih ili akutnih bolesti).Dobijanje lične karte predstavlja dodatni problemtražiocima azila. Samo 12 procenta ispitanikaima ličnu kartu. U proseku, na dobijanje lične kartečekali su 42 dana, mada ima i onih koji su čekali i pošest meseci (najduži period), kao i onih koji su ličnukartu dobili bez čekanja (najkraći period). Polovinaispitanika na ličnu kartu čeka manje od 17 dana.Približno tri četvrtine tražilaca azila zadovoljnoje uslovima u azilnim centrima. Najmanje zadovoljstvopostoji u pogledu brzine i kvaliteta pružanjamedicinske pomoći i broja i kvaliteta postojećihdodatnih aktivnosti, dok se u pogledu sigurnostiu centru za azil tražioci azila u najvećem procentupozitivno izjašnjavaju. Pod postojećim aktivnostimapodrazumevale su se sve aktivnosti koje tražiocimaazila stoje na raspolaganju u azilnim centrima, kaošto su psihološka pomoć, pravna pomoć, radioniceza decu, kurs šivenja, kurs jezika i druge. Potrebnoje napomenuti i to da povećan broj odgovora „neznam“, prilikom procene brzine i kvaliteta pružanjamedicinske pomoći, jeste posledica toga što većinitražilaca azila medicinska pomoć nije bila potrebna,te stoga mnogi od njih ne mogu adekvato ni da jeocene. Na Grafikonu 5 može se videti u kojoj merisu tražioci azila zadovoljni različitim aspektima svogboravka u centrima za azilu Srbiji.Približno tri četvrtine ispitanika navode da nisuimali negativna iskustva u centrima za azil, ali trebanaglasiti i da oko četvrtina tražilaca azila na to pitanjeodgovara potvrdno. Najčešća negativna iskustvajesu dugo čekanje na prijem u centar za azil, čestou neadekvatnim uslovima, strah od premeštanjau drugi centar za azil ili čak strah od izbacivanja izcentra za azil, kao i neuvremenjena ili neadekvatnamedicinska nega. Čest problem predstavljaju ikrađe u samom centru za azil, počinjene uglavnomod drugih tražilaca azila, ali se pominje i korupcija iloše ponašanje uprave prema azilantima.Azilanti iz različitih centara za azil nisu jednakozadovoljni uslovima u centrima u koje su smešteni,HigijenaHranaVeličinasobeVeličina iopremljenostzajedničnogprostoraBrojaktivnostiPostojećeaktivnostiMedicinskapomoć - brzinaMedicinskapomoć - kvalitetSigurnostNe9%12%13%11%15%11%12%10%6%16%Ni da ni ne / ne zna22%23%22%21%31%29%34%35%Grafikon 5. Zadovoljstvo tražilaca azila u različitim aspektima boravka u centrima za azil u SrbijiDa44%44%48%48%76%74%75%77%84%14 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 15


pri čemu najveće zadovoljstvo postoji za centar zaazil Banja Koviljača, a najmanje za Obrenovac. S obziromna to da je u Tutinu i Sjenici bilo ukupno trojeispitanih tražilaca azila, ti centri za azil su isključeniiz dalje analize. Pomenute razlike jesu primetnekada se posmatra ukupno zadovoljstvo ispitanika,ali i kada se razmatraju ocene higijene, broja dodatnihaktivnosti i postojećih aktivnosti u centrima.Jedino je u slučaju veličine i opremljenosti zajedničkogprostora Bogovađa najlošije ocenjena, dokBanja Koviljača i u ovom slučaju dobija najpozitivnijeocene. Grafikon 6 daje prikaz zadovoljstva tražilacaazila u različitim centrima za azil za dimenzije zakoje postoje značajne razlike. Vrednost dva (2) odgovarapotpunom zadovoljstvu uslovima, dok vrednostnula (0) odgovara potpunom nezadovoljstvu uslovimau centru za azil.Podaci o tranzituPolovina tražilaca azila je u tranzitu provela više od13 meseci. Najkraće vreme tranzita jeste mesec dana,ali tranzit može da traje i po nekoliko godina. Prosečanuzrast pri napuštanju zemlje porekla jeste 25 godina,pri čemu je najstariji ispitanik u trenutku napuštanjazemlje porekla imao 60, a najmlađi 11 godina.najmlađi Avganistanci i Somalijci, dok u tranzitu najviševremena provode Avganistanci, a najmanje Sirijci.Grafikon 7 prikazuje prosečni uzrast tražilaca azilau trenutku ispitivanja i u trenutku napuštanja zemljeporekla, a Grafikon 8 prosečnu dužinu tranzita za različitezemlje porekla.HigijenaBanja Koviljača Bogovađa Obrenovac1.5881.5141.929Posmatrano prema zemlji porekla tražilaca azila,dobijeni rezultati pokazuju da postoje razlike u pogledustarosti ispitanika, starosti pri napuštanju zemljeporekla, kao i dužine tranzita. Tražioci azila iz Somalijejesu mlađi od tražilaca azila iz drugih zemalja. U trenutkunapuštanja zemlje porekla, najstariji su Sirijci aNešto više od polovine ispitanika (56 procenata)putuju sami, pri čemu treba napomenuti da je međumuškarcima taj procenat veći (63), dok žene gotovoisključivo putuju sa nekim (93 procenta), najčešće sasvojim suprugom (52 procenta), decom (37 procenata)ili drugim članovima porodice. Na Grafikonu 9Veličina sobeBrojaktivnosti0.4861.8811.5961.6861.3811.279Uzrast u trenutkuispitivanjaAvganistan Sirija Somalija Druge zemlje28%24262829PostojećeaktivnostiOpštezadovoljstvo1.4761.2650.5431.6011.4541.251Grafikon 6. Prosečno zadovoljstvo tražilaca azila u centrima za azilUzrast u trenutkunapuštanja zemljeporeklaGrafikon 7. Prosečan uzrast u trenutku ispitivanja i u trenutku napuštanjazemlje, izražen u godinama po zemaljama porekla tražilaca azila2121252716 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 17


DužinatranzitaSuprug/aDete / decaAvganistanŽene5%14SirijaMuškarci28%SomalijaDruge zemljeGrafikon 8. Prosečna dužina tranzita izražena u mesecima po zemljama porekla tražilaca azila8%28%403937%52%61prikazan je procenat muškaraca i žena tražilaca azilakoji putuju sa nekim.Rezultati pokazuju da je najviše onih tražilaca azilakoji i dalje imaju užu porodicu u zemlji porekla (87procenata). U ovom slučaju, u poređenju sa ženama(67 procenata), muškarci jesu ti koji u većem procentuslučajeva i dalje imaju porodicu u zemlji porekla(89 procenata). Navedeni nalaz jeste u skladu sapomenutom tendencijom da žene daleko ređe zemljuporekla napuštaju same nego što to čine muškarci.U proseku, svaki osmi tražilac azila koji je došao doRepublike Srbije, tokom tranzita jeste bio razdvojenod nekog člana svoje porodice. Članovi porodice kojisu najčešće ostali u zemlji porekla, kao i od kojih suispitanici bivali razdvojeni tokom tranzita, jesu roditelji ibraća i sestre. Na Grafikonu 10 može se videti procenattražilaca azila koji su ostavili porodicu u zemlji poreklai tokom tranzita.Najviše tražilaca azila u Srbiju dolazi preko Turske,Grčke i Makedonije, a brojni su i oni koji kao zemljutranzita navode i Iran, Albaniju, Crnu Goru, Siriju,Bugarsku, Pakistan i Libiju. Druge zemlje (Egipat,Mađarska, Sudan, Jemen, Kenija, Indija, SaudijskaArabija, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Hrvatska,Nigerija, Uganda, Liban, Alžir, Čad i Etiopija) navode sekao tranzitne u manje od pet procenata slučajeva, tese može zaključiti da postoji „tipična putanja“ tražilacaazila od zemlje porekla do Srbije (Turska, Grčka, Makedonija),uz manja odstupanja od slučaja do slučaja. NaGrafikonu 11 prikazan je procenat tražilaca azila koji jetokom svog putovanja prošao kroz pomenute zemljetranzita.Više od 80 procenata tražilaca azila zna svoju zemljudestinacije, a samo tri procenta tražilaca azila navodeda žele da ostanu u Srbiji. Ispitanici, kao osnovne razlogezbog kojih se ne odlučuju za ostanak u Srbiji,navode da su čuli da procedura dobijanja azila veomaRoditelj/i3%7%Suprug/aZemlja porekla Tranzit15%2%Brat / Sestra9%15%Dete / deca1%14%Drugi članoviporodice5%19%Roditelj/i6%69%Prijatelji7%13%Brat / Sestra11%15%76%Grafikon 9. Procenat tražilaca azila koji putuju sa još nekom osobom po poluGrafikon 10. Procenat tražilaca azila koji su ostavili porodicu u zemlji porekla i tokom tranzita18 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 19


dugo traje, a da je rešenje uglavnom negativno, zatimda je status izbeglica u Srbiji loš, kao i da je zemlja siromašnai da su životni uslovi generalno loši. Za tražioceazila najpoželjnije zemlje jesu Nemačka, Švedska, Austrija,Norveška i Britanija i one predstavljaju konačnedestinacije većine ispitanika. Na Grafikonu 12(21) prikazanisu procenti u kojima tražioci azila navode pomenutei druge zemlje kao svoje željene destinacije. Zemljekoje su pomenute u jednom procentu slučajeva ilimanje (Švajcarska, Belgija, Kanada i Španija) grupisanesu i prikazane zajedno Svetlo sivom bojom označen jeprocenat tražilaca azila koji se izjasnio da ne zna svojuzemlju destinacije.Nešto manje od polovine ispitanika ima nekoga uželjenoj zemlji destinacije (45 procenata), od čega približnopo jednu trećinu čine uža porodica, šira rodbina iprijatelji. Oko tri četvrtine tražilaca azila ima izvor prihoda,ušteđevinu, odnosno nekoga ko im šalje novac(73 procenta). I u tom pogledu se mogu primetiti razlikeizmeđu tražilaca azila iz različitih zemalja porekla.Avganistanci, na primer, većinom nemaju nikakav izvorprihoda (65 procenata), za razliku od Sirijaca i Somalijacakoji su u boljem finansijskom položaju (preko 80procenata ima izvor prihoda).Turska Grčka Makedonija Iran Albanija Crna Gora Bugarska Sirija Pakistan Libija96%90%81%35%12%Zemlja tranzita8%7%7%6%6%Grafikon 11. Procenat tražilaca azila koji tokom tranzita do Srbije prolazi kroz navedene zemljeGrafikon 12.Željene zemljekonačne destinacijeza tražioce azilaNemačka 23%Austrija 10%Švedska 15%Norveška 6%Danska 4%Finska 2%Velika Britanija 6%Francuska 4%Holandija 3%Italija 3%Srbija 3%Druge zemlje 3%Nepoznata destinacija 18%18%3%3%3%3%4%6%2%4%6%23%15%10%20 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 21


UNHCR / Shawn Baldwin / 14.6.2014ma tranzita), Grčke (20), Mađarske (18), Turske (8)i Albanije (7 procenata). I u ovom slučaju, oko dvetrećine tražilaca azila doživelo je deportaciju samojednom, dok je preostala trećina bila deportovanaviše puta, pojedinci i više od 20 puta. Zemlje u kojesu tražioci azila najčešće bili deportovani iz drugihzemalja tranzita jesu Grčka (49 procenata), Turska(25), Makedonija (8), Albanija (6) i Srbija (14 procenata).Prilikom deportacije u zemljama tranzitazvanični dokument o deportaciji dobilo je 33 procentaispitanih tražilaca azila.Najveći broj traumatskih događaja doživljen jeipak u zemlji porekla, i to su u proseku 23 traumatskadogađaja od mogućih 63 (minimalno 1, a53 maksimalno doživljeno). U Prilogu 1.2 nalazi se,takođe, i tabela sa informacijama o učestalosti pojedinačnihtraumatskih događaja u zemljama porekla.Gotovo svi tražioci azila bili su primorani da napustesvoju zemlju (96 procenata), da napuste rodni gradi nastane se u drugom kraju zemlje uz minimalneuslove (93 procenta), pri čemu je podrška vlasti zafizičke i emotivne probleme izostala (91 procenat).Brojni su i tražioci azila koji su doživeli i pretresanje(84 procenta), prinudno sakrivanje zbog spoljneopasnosti (83 procenta), nasilnu smrt člana porodiceili prijatelja (81 procenat), prisustvovanje razaranjustambenih oblasti (80 procenata), prisustvovanjeprebijanju (78 procenata), oduzimanje lične imovine(76 procenata), izloženost unakaženim leševima (73procenta), nedostatak medicinske pomoći (73 procenta)i prisustvovanje borbama i otvorenoj vatri (70procenata).Rezultati istraživanja pokazuju da je broj traumatskihdogađaja doživljenih u Srbiji i u tranzitujednak za sve tražioce azila, ali se broj traumatskihdogađaja u zemlji porekla razlikuje po zemljama –Sirijci, Avganistanci i Somalijci su u najvećoj meriizloženi traumatskim događajima, a tražioci azilaporeklom iz drugih zemalja manje. Na Grafikonu 13prikazane su te razlike.se kao pozitivan aspekat može izdvojiti odnos lokalnogstanovništva prema tražiocima azila za koji semože zaključiti da je generalno pozitivniji nego udrugim zemljama. Najproblematičniji događaji kojesu tražioci azila doživeli u Srbiji bili su u vezi sa krijumčarima,sa policijom i opšti traumatski događaji.Na ovom mestu posebno će biti napravljen osvrtna deportaciju tražilaca azila, budući da se tatema tokom intervjua izdvojila kao posebno važnai stresna za same ispitanike. Tražioci azila (20 procenata)navode da su u Srbiji doživeli deportaciju– oko dve trećine jedanput, dok je trećina deportovanihtražilaca azila bila deportovana nekolikoputa, čak i do pet puta, kako navodi dvoje tražilacaazila. Zemlja u koju su bili deportovani u gotovosvim slučajevima jeste Makedonija, dva tražiocaazila su bila deportovana u Bugarsku i jedan uCrnu Goru. Samo 29 procenata tražilaca azila izjavljujeda su u datim situacijama dobili zvaničnidokument o deportaciji.Deportaciju je tokom tranzita, pre ulaska u Srbiju,doživelo 39 procenata tražilaca azila. Najčešće subili deportovani iz Makedonije (44 procenta od svihtražilaca azila koji su doživeli deportaciju u zemlja-TraumatskidogađajiAvganistan Sirija Somalija Druge zemlje28% 25242520Grafikon 13. Prosečan broj traumatskih događaja u zemljama porekla24 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 25


Mentalno zdravlje tražilaca azilaIzraženost posttraumatskog stresnog poremećajaregistrovana je pomoću IV dela Harvardovog upitnikao traumama, samopercepcija funkcionisanjatakođe pomoću istog upitnika, anksioznost pomoćuHopkinsove ček liste simptoma, a depresivnost pomoćuHSCL skale i Bekovog inventara depresije. Rezultatipokazuju da tražioci azila u znatnoj meri patekako od posttraumatskog stresnog poremećaja, takoi od anksioznosti i depresivnosti. Na skali od 1 do 4,njihovi prosečni skorovi kreću se u opsegu od 2,2 do2,5, pri čemu se vrednosti veće od 1,75, ili u konzervativnijemslučaju veće od 2, prema samim autorimainstrumenata4, mogu smatrati „prelomnim skorovi-ma“. Prelomni skor jeste skor iznad čijih vrednosti semože govoriti o postojanju psihološkog poremećaja,konkretno o postojanju posttraumatskog stresnogporemećaja i velike depresije. Na Grafikonu 14mogu se videti prosečni skorovi PTSP-a, samopercepcijefunkcionisanja, anskioznosti i depresivnostiu uzorku tražilaca azila, dok Grafikon 15 prikazujeprocenat tražilaca azila koji imaju skorove veće odprelomnih (1,75, odnosno 2) na navedenim skalama.Iz dobijenih rezultata sasvim je jasno da je reč ovisokotraumatizovanoj grupi ljudi.Prelomni skor 2Prelomni skor 1.75HTQ PTSP HTQ samopercepcija funkcionisanja HSCL anksioznost81%62%60%71%89%81%67%77%HSCL depresivnostGrafikon 15. Procenat tražilaca azila koji imaju skor veći od prelomnog naskalama PTSP-a, samopercepcije funkcionisanja, anksioznosti i depresivnosti4 Mollica, R. F., McDonald, L. S., Massagli, M. P., & Silove, D. M. (2004).Measuring trauma, measuring torture. Instructions and Guidance on theutilization of the Harvard Program in Refugee Trauma’s Versions of TheHopkins Symptom Checklist-25 (HSCL-25) & The Harvard Trauma Questionnaire(HTQ). Cambridge, MA: Harvard Program in Refugee TraumaProsečan skor koji tražioci azila postižu na Bekovominventaru depresivnosti jeste 23, što odgovaraumerenoj depresiji. Na Grafikonu 16 prikazanisu procenti tražilaca azila koji se, na osnovu svojihskorova na ovom instrumentu, mogu klasifikovatikao minimalno, blago, umereno i izrazito depresivni.HTQ PTSP HTQ samopercepcija funkcionisanja HSCL anksioznost HSCL depresivnost2.522.252.192.40Grafikon 16.Raspodela tražilacaazila prema izraženostidepresivnostiMinimalno35%Blago24%Umereno16%Izrazito25%25%16%35%Grafikon 14. Prosečni skorovi tražilaca azila na skalama PTSP-a,samopercepcije funkcionisanja, anksioznosti i depresivnosti24%26 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 27


Trgovina ljudimaPrilog 1.1Podaci dobijeni istraživanjem ukazuju na to datražioci azila nemaju jasnu ideju o tome šta predstavljatrgovina ljudima i kakve opasnosti od te trgovinemogu doći, a ne znaju ni kako da se od togazaštite. Pokazano je takođe da su mnogi iskusiliodređeni vid prinude koji trgovina ljudima podrazumevaali da to nisu povezali sa trgovinom ljudima.Većina tražilaca azila navodi da zna šta je trgovinaljudima (71 procenat), ali da ne poznaju nikogkome se to desilo (70 procenata). Rezultati istraživanja,međutim, ukazuju na to da je prisustvotrgovine ljudima u populaciji tražilaca azila znatnoveće od onog o kome izveštavaju. Shodno tome dase brojna pitanja primenjenih instrumenata zapravoodnose na različite manifestacije trgovine ljudima,bilo je moguće za svakog ispitanika oceniti da li jesteili nije bio izložen nekom obliku trgovine ljudima.Primeri takvih pitanja jesu: Da li vas je krijumčarprinudio da za njega obavljate fizičke poslove, Dali vas je krijumčar prinudio na pružanje seksualnihusluga, Da li ste bili prinuđeni da predstavljate tuđudecu kao svoju da bi ta deca lakše prešla granice, Dali ste u zemlji porekla bili prinuđeni na brak, Da liste u zemlji porekla bili primorani da obavljate fizičkeposlove, bez plate, Da li ste bili prinuđeni na pružanjeseksualnih usluga vojnicima u „svetom ratu“ i druga.Prema nalazima istraživanja, 58 procenata tražilacaazila bilo je izloženo trgovini ljudima, a od ispitanikakoji tvrde da ne poznaju nikog ko je doživeo trgovinuljudima više od polovine (56 procenata) lično jedoživelo barem jedno iskustvo koje se može okarakterisatikao izvestan oblik trgovine ljudima.Iz svega navedenog može se zaključiti da je informisanosto tom pitanju dosta niža nego što tona prvi pogled deluje. Izdvaja se, kao podatak odposebne važnosti, to da većina tražilaca azila navodida ne znaju kome da se obrate u slučaju trgovineljudima (57 procenata). Veoma je važno napomenutida ispitanici sa kojima je rađeno ovo istraživanjenisu bili prethodno informisani o problemu trgovineljudima kroz projekat koji se već četiri godine sprovodipod pokroviteljstvom UNHCR-a, sa ciljem informisanjatražilaca azila o problemu trgovine ljudima,načinima prevencije i samoprevencije. Na taj načinje postiguto da podaci dobijeni istraživanjem buduvaljan pokazatelj upoznatosti tražilaca azila sa problemomtrgovine ljudima pre dolaska u Srbiju.INFORMISANI PRISTANAKSada ćemo vam postaviti niz pitanja koja se odnose na vaša iskustva iz zemlje porekla, iskustvatokom tranzita, kao i po dolasku u Srbiju. Informacije koje ćete nam dati pomoći će nam da boljerazumemo potrebe i probleme tražilaca azila u Srbiji, sa ciljem pružanja adekvatne pomoći i poboljšanjapoložaja tražilaca azila u Srbiji. Svojim učešćem u ovom istraživanju znatno ćete doprinetiostvarenju ovih ciljeva.Učestvovanje u ispitivanju je dobrovoljno i možete odustati u bilo kom trenutku. Vaše učestvovanjeu ispitivanju neće ni na koji način uticati na vašu azilnu proceduru i status, kao ni na našodnos prema vama. U slučaju da vas neka pitanja tokom razgovora uznemire, slobodno nemojtena njih odgovoriti.Vaši lični podaci, kao i sve o čemu budemo razgovarali, strogo je poverljivo. Drugim rečima, kadase vaši odgovori budu koristili, oni će se koristiti uvek grupno, bez vašeg imena i prezimena i drugihličnih podataka koji bi omogućili vaše identifikovanje.Svojim potpisom potvrđujem da sam razumeo/la svrhu i cilj istraživanja, kao i da sam u potpunostisaglasan/na da u njemu učestvujem.Potpis30 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 31


Osnovne informacije o tražiocima azila i o funkcionisanju azilnog sistema u SrbijiDatum: Centar za azil: Redni broj:Ispitivač: Prevodilac: Ispitanik:OSNOVNE INFORMACIJE O ISPITANIKUPol: M Ž Datum rođenja: Zemlja porekla: Etničko poreklo:Obrazovanje (broj godina školovanja):Religija: Zanimanje: Bračni status: a) Neoženjen/neudata b) Oženjen/udata c) Vanbračna zajednicad) Razveden/a e) Udovac/udovicaKada ste napustili zemlju porekla (mesec i godina)? Kroz koje zemlje ste sve prošli otkad ste napustili zemlju porekla do sada?Da li putujete sa nekim? NE DASa kim sve putujete? a) Supružnik b) Dete/deca c) Roditelj/i d) Rođeni brat/sestra e) Drugi članoviporodice f) PrijateljiDa li ste ostavili porodicu u zemlji porekla? NE DAKoga sve? a) Supružnik b) Dete/deca c) Roditelj/i d) Rođeni brat/sestraDa li ste ostavili porodicu negde tokom tranzita? NE DAKoga sve? a) Supružnik b) Dete/deca c) Roditelj/i d) Rođeni brat/sestraDa li znate koja je zemlja vaše destinacije? NE DA (Koja?)Da li imate nekoga u toj zemlji? NE DA (Koga?)Da li imate izvor prihoda/ušteđevinu/nekoga ko vam šalje novac? NE DADa li imate neke akutne ili hronične zdravstvene tegobe? NE DAINFORMACIJE O AZILNOM SISTEMU U SRBIJI1. Kada ste došli u Srbiju (mesec i godina)? 2. Kada ste primljeni u centar za azil (datum)? 3. Koliko dana ste čekali na smeštaj u centru za azil? 4. Ukoliko ste čekali smeštaj, gde ste boravili za to vreme? 5. Da li ste po prijemu u centar za azil bili obavešteni o pravima i obavezama tražilaca azila uSrbiji? NE DA6. Da li vas je neko pitao da li imate posebne potrebe (bolest, imate malo dete, itd.)?NE DA7. Da li ste dobili ličnu kartu za tražioce azila u Srbiji? NE DA8. Ako da, koliko dugo ste čekali da dobijete ličnu kartu (u danima)? 9. Ako ne, koliko dugo čekate da je dobijete (u danima)? 10. Da li vam je neko objasnio kako izgleda azilni postupak u Srbiji i koja su vaša prava u tompostupku? NE DA11. Ako da, ko vam je pružio te informacije? 12. Da li ste podneli zahtev za azil? NE DA13. Ako da, koliko dugo ste čekali da podnesete zahtev (u danima)? 14. Ako ne, koliko dugo čekate da podnesete zahtev (u danima)? 15. Ako ne želite da podnesete zahtev, zbog čega ne želite? 16. Kada ste imali razgovor sa predstavnicima Kancelarije za azil, najveći broj pitanja koja suvam postavljali odnosio se na:a. vaše putovanje i zemlje kroz koje ste prošli na putu ka Srbijib. razloge napuštanja zemlje poreklac. situaciju u zemlji poreklad. nešto drugo, šta? 17. Ocenite uslove života u centru za azil.32 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 33


NEDANISAMSIGURANTraumatski događajiSrbijaTranzit(upisati zemlje)Da li ste zadovoljni higijenom?4. Težu telesnu povreduDa li ste zadovoljni hranom?5. Smrt bliske osobeDa li ste zadovoljni veličinom sobe?6. Da li ste koristili usluge krijumčaraDa li ste zadovoljni veličinom i opremljenošćuzajedničkog prostora?Da li mislite da ima dovoljno dodatnih aktivnosti?Da li ste zadovoljni postojećim aktivnostima?Da li ste zadovoljni brzinom pružanja medicinske pomoći?Da li ste zadovoljni kvalitetom pružanja medicinskepomoći?Da li se osećate sigurno u centru za azil?18. Da li ste imali neka negativna iskustva u azilnim centrima?NEDA, opišite: Da li imate nešto da dodate? Da li vam se desilo da krijumčar:7. Traži dodatni novac za usluge8. Ne ostavi vas na dogovorenom mestu9. Preda vas policijiTraži od vas da vrbujete druge10.da koriste usluge tog krijumčara11. Primorava vas na prinudni rad12. Primorava vas na seksualne uslugePrimorava vas na prenošenje narkotika13.ili drugih nelegalnih stvariPrimorava vas na predstavljanje tuđe dece kao svoje14. sa ciljem da deca pređu granicu ili budu smeštenau centre za azil15.Psihološko nasilje(vređanje, ponižavanje, pretnje, itd.)Traumatski događajiSrbijaTranzit(upisati zemlje)16. Fizičko nasilje17. Da li ste dolazili u kontakt sa policijomDa li ste tokom tranzita ili u Srbiji doživeli:Da li ste u kontaktu sa policijom doživeli:1.Da se izgubite (ne znate gde se nalazite niti kudatreba da idete)2. Da nemate gde da se sklonite3. Da nemate hranu/vodu18.Uskraćivanje informacija na koje po zakonu imatepravo19. Bespravno oduzimanje lične imovine i novca20.Psihološko nasilje(vređanje, ponižavanje, pretnje, itd.)34 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 35


Traumatski događajiSrbijaTranzit(upisati zemlje)Traumatski događajiSrbijaTranzit(upisati zemlje)21. Fizičko nasilje35. Fizičko nasilje22. Seksualno nasilje36. Seksualno nasilje23. Da li ste bili u pritvoru (u policijskoj stanici):37. Da li ste doživeli deportaciju:Koliko putaKoliko putaKoliko danaU koju zemlju ste bili deportovani24. Da li ste bili u zatvoruKoliko putaKoliko danaDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da:25. Ste boravili u pritvoru/zatvoru bez pravnog osnova38.Da li ste dobili zvanični dokument/rešenje u vezi sadeportacijomDa li ste tokom deportacija doživeli:Da nemate informaciju o tome gde ćete bitideportovani39. Da su vam bespravno oduzeli ličnu imovinu i novac26.27.Nemate informaciju o tome koliko dugo ćeteboraviti u pritvoru/zatvoruVas nisu oslobodili pritvora/zatvora u rokupredviđenom zakonom40. Da su vas razdvojili od porodice41.Psihološko nasilje(vređanje, ponižavanje, pretnje, itd.)42. Fizičko nasilje28. Niste imali pravnu pomoć/podršku43. Seksualno nasilje29.Tokom boravka u pritvoru/zatvoru bili ste sprečenida kontaktirate sa osobama van zatvora30. Su vam bespravno oduzeli ličnu imovinu ili novac31. Nemate hranu ili vodu32.Nemate osnovne uslove za život (grejanje, ležaj,mogućnost kretanja u okviru zatvorskih prostorija,mogućnost održavanja lične higijene, itd.)44.Da budete životno ugoženi(ostavljeni na hladnoći/bez hrane/bez vode/itd.bez mogućnosti da dođete do pomoći)Da li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvomdoživeli:45. Nasilno oduzimanje novca ili imovine46. Diskriminaciju33. Nemate pristup medicinskoj pomoći34.Psihološko nasilje(vređanje, ponižavanje, pretnje, itd.)47.Psihološko nasilje(vređanje, ponižavanje, pretnje, itd.)48. Fizičko nasilje36 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 37


49. Seksualno nasiljeTraumatski događaji50. Da li ste u zemljama tranzita ili u Srbiji imali jošneko negativno iskustvo koje ovde nije spomenuto?Opišite:Srbija19. Da li znate šta je trgovina ljudima? NE DA20. Da li ste čuli da se nekom desilo takvo iskustvo u toku vašeg puta? NE DA21. Da li znate od koga možete da tražite pomoć? NE DATranzit(upisati zemlje)Datum: Centar za azil: Redni broj:Ispitivač: Prevodilac: Ispitanik:Ovaj upitnik sadrži pitanja koja se odnose na vašu prošlost i iskustva iz zemlje porekla. Informacijekoje ćete nam dati pomoći će nam da vam što kvalitetnije pomognemo. U slučaju da vasneka pitanja tokom razgovora uznemire, slobodno nemojte na njih odgovoriti. To neće uticati nanaš odnos prema vama. Ono o čemu budemo razgovarali ostaće među nama.I DEO – TRAUMATSKI DOGAĐAJITraumatski događaji Da Ne1. Doživeli ste da nemate gde da se sklonite2. Niste imali hranu i vodu3. Niste imali pristup medicinskoj pomoći4.Oduzeta vam je, opljačkana, zaplenjena ili uništena ličnaimovina5.6.7.Prisustvovali ste paljenju ili razaranju stambenih ilinenaseljenih oblastiPrisustvovali ste hemijskom napadu stambenih ilinenaseljenih oblastiBili ste izloženi minskom polju, miniranju zgrada iliautomobila8. Sklanjali ste ranjene ili mrtve9. Bili ste izloženi čestoj ili neprekidnoj snajperskoj vatri10. Korišćeni ste kao živi štit11. Bili ste u borbi (otvorena vatra, granatiranje ili eksplozije)38 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 39


12.Traumatski događaji Da NeDoživeli ste tešku fizičku povredukao posledicu borbene situacije ili miniranja13. Učestovali ste u vojnim akcijama14.Član vaše porodice ili blizak prijateljučestvovao je u vojnim akcijama15. Doživeli ste prebijanje16. Doživeli ste napad hladnim oružjem17.Doživeli ste mučenje, tj. namerno i sistematskibio vam je nanošen fizički ili mentalni bol18. Doživeli ste seksualno zlostavljanje19. Doživeli ste silovanje20.21.Doživeli ste silovanje od neprijateljske vojske(grupacije, pokreta, itd.)Bili ste prisiljeni na pružanje seksualnih uslugavojnicima u „svetom ratu“22. Trudnoća kao posledica silovanja23. Bili ste prisiljeni na prostituciju24. Bili ste kidnapovani/bili ste uzeti kao talac25. Vaš supružnik je nestao, kidnapovan ili uzet kao talac26. Vaše dete je nestalo, kidnapovano ili uzeto kao talac27.Član vaše porodice ili prijatelj je nestao, kidnapovan ili uzetkao talac28. Član vaše porodice ili blizak prijatelj bio je silovan29. Doživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt supružnika30. Doživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt deteta31.32.Traumatski događaji Da NeDoživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt drugog člana porodiceili prijateljaPreuzeli ste telo člana porodice (dete, supružnik, itd.) i bilisprečeni da ga na adekvatan način ožalite i sahranite33. Prisustvovali ste prebijanju34. Prisustvovali ste silovanju ili seksualnom zlostavljanju35. Prisustvovali ste mučenju36. Prisustvovali ste masovnim pogubljenjima civila37. Videli ste unakažene leševe ili leševe koji se raspadaju38. Bili ste prinuđeni da uništite nečije vlasništvo ili imovinu39.40.41.42.Bili ste prinuđeni da izdate nekoga ko nije član porodice iliprijatelj i time ugrozite njegovu bezbednost ili životBili ste prinuđeni da izdate člana porodice ili prijatelja itime ugrozite njegovu bezbednost ili životBili ste prinuđeni da fizički naudite nekome ko nije članporodice ili prijateljBili ste prinuđeni da fizički naudite članovima porodice iliprijateljima43. Ubili ste nekoga44.Neko je bio prinuđen da vas izda i time ugrozi vašubezbednost/život ili bezbednost/život vaše porodice45. Doživeli ste iznudu ili pljačku46. Bili ste pretresani47.48.Bili ste prisutni dok je neko u vašem stanu (ili mestustanovanja) tražio stvari ili ljudePrisustvovali ste skrnavljenju ili uništavanju bogomolja ilidrugih verskih objekata40 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 41


49.Traumatski događaji Da NePrisustvovali ste hapšenju, kindapovanju, mučenjuili pogubljenju verskih vođa ili drugih važnih članovazajednice50. Bili ste u zatočeništvu51. Bili ste u zatočeništvu u samici52.Tokom zatočeništva onemogućeno vam je kretanje,spavanje, zadovoljenje fizioloških potreba, boravili ste unehigijenskim uslovima53. Bili ste izloženi ispiranju mozga54. Bili ste prisiljeni na stupanje u vojsku55. Bili ste prisiljeni na brak56. Bili ste prisiljeni na prinudni rad57. Bili ste žrtva trgovine organima58.59.60.61.62.Član vaše porodice ili prijatelj bio je žrtva trgovineorganimaBili ste prinuđeni da ostanete u kući/da se sakrivate zbogspoljne opasnostiNiste imali podršku od vlasti za fizičke i emotivneproblemeProterani ste iz zemlje zbog etničkog porekla, verskihubeđenja ili seksualne orijentacijeBili ste prisiljeni da napustite rodni grad i nastanite se udrugom kraju zemlje uz minimalne uslove za život63. Bili ste primorani da napustite svoju zemlju64.Bili ste u nekoj drugoj vrlo zastrašujućoj situaciji ili situacijiu kojoj ste osećali da vam je život u opasnosti. Opišite:II DEO – LIČNI OPISIspričajte nam ono što mislite da je najgore što vam se dogodilo. Navedite tačno mesto ivreme.Ispričajte nam ono što mislite da je najgore što vam se dogodilo, a odnosi se na vašu sadašnjuživotnu situaciju (boravak u centru za azil), ukoliko je različito od prethodnog. Navedite tačnomesto i vreme.42 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 43


III DEO – POVREDA MOZGAIV DEO – TRAUMATSKI SIMPTOMIAko na sledeća pitanja odgovorite „da“, molimo vas da navedete da li ste pri tome izgubili svesti na koliko dugo.1. Udaranje po glavi2. Gušenje ili davljenje3. Zamalo udavljeni4.5.Povreda glave nastala usled eksplozijeu neposrednoj bliziniDrugi tipovi povreda glave (npr. ranaod šrapnela, metka, uboda hladnimoružjem, opekotina, itd.)6. IzgladnjivanjeDoživljenoGubitak svestiAko da,koliko dugoDa Ne Da Ne Sati MinutaNavešćemo tegobe koje ljudi ponekad imaju nakon doživljavanja bolnih i zastrašujućihdogađaja u životu. Molimo vas da nam kažete koje od navedenih tegoba ste osećali i u kojoj meritokom prošle sedmice.Odgovor 1 znači da navedene tegobe nimalo niste osećali, odgovor 2 znači da ste ih malo osećali,odgovor 3 da ste ih prilično osećali, dok odgovor 4 znači da ste ih izrazito osećali.1.Ponavljaju vam se misli na najteže ilizastrašujuće događaje2. Osećate da vam se to ponovo dešava3. Imate noćne more koje se ponavljaju4.Osećate se odvojeni od ljudi ili se povlačite usebe1Nimalo2Malo3Prilično4IzrazitoKolika je vaša uobičajena telesna težina? (6.a)Kolika je bila vaša telesna težina nakon izgladnjivanja? (6.b) Da li ste skoro umrli zbog izgladnjivanja?DA NE5. Nesposobni ste da volite, mrzite, itd.6. Napeti ste i trzate se na svaki šum7. Teško se usredsredite na nešto8. Imate problema sa spavanjem9. Stalno ste na oprezu10. Lako „planete“ ili ste razdražljivi11.12.Izbegavate radnje koje vas podsećaju na bolnedogađajeNe možete da se setite delova najbolnijih ilitraumatskih događaja44 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 45


1Nimalo2Malo3Prilično4Izrazito1Nimalo2Malo3Prilično4Izrazito13.Slabije ste zainteresovani za svakodnevneaktivnosti32.Osećate da su drugi neprijateljski raspoloženiprema vama14. Osećate da nemate budućnost33. Osećate da se ni na koga ne možete osloniti15.16.Izbegavate razmišljanja ili osećanja povezana satraumatskim ili bolnim događajemIznenada emotivno ili fizički reagujete kada sesetite najbolnijih ili traumatskih događaja17. Osećate da imate manje veština nego ranije18. Teško se snalazite u novim situacijama19. Osećate se iscrpljeno34. Osećate da vas je izdao neko kome ste verovali35. Osećate se poniženim36. Nemate poverenja u druge37.38.Osećate se nesposobnim da pomognetedrugimaProvodite vreme razmišljajući zašto vam se sveto dogodilo20. Osećate telesni bol21. Uznemiravaju vas fizički problemi22. Loše pamtite39.Osećate kao da ste samo vi pretrpeli takvoiskustvo40. Osećate potrebu za osvetom23.Saznali ste ili su vam rekli da ste uradili neštočega se ne sećate24. Teško obraćate pažnju na stvari25.Osećate kao da ste podeljeni na dve osobe odkojih jedna posmatra šta druga radi26. Osećate da ne možete da isplanirate dan27. Okrivljujete sebe za stvari koje su se dogodile28. Osećate se krivim što ste preživeli29. Osećate se bez nade30.Osećate stid zbog bolnih ili traumatskihdogađaja koji su vam se dogodili31.Osećate da ljudi ne razumeju šta vam sedogodilo46 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 47


Datum: Centar za azil: Redni broj:Ispitivač: Prevodilac: Ispitanik:UPUTSTVOOvde su navedeni neki simptomi ili problemi koje ljudi ponekad imaju. Molimo vas da pažljivopročitate svaki od njih i procenite koliko su vam smetali ili vas uznemiravali u protekloj sedmici, uključujućii današnji dan. Označite odgovarajuću kolonu.I DEO – SIMPTOMI ANKSIOZNOSTI1. Iznenada se uplašite bez razloga2. Osećate se plašljivo3. Osećate slabost, vrtoglavicu ili malaksalost4. Osećate nervozu ili unutrašnji nemir5. Imate lupanje srca ili ubrzan rad srca6. Osećate drhtavicu7. Osećate napetost ili razdražljivost8. Imate glavobolje9. Imate napade straha ili panike10. Osećate se nemirno, ne možete da se skrasitena jednom mestuNimalo Malo Prilično IzrazitoII DEO – SIMPTOMI DEPRESIJE11. Osećate manjak energije ili ste usporeni12. Okrivljujete sebe za stvari koje su se dogodile13. Lako se rasplačete14. Izgubili ste interesovanje za seks ili ne uživateviše u seksu15. Imate loš apetit16. Teško vam je da zaspite ili loše spavate17. Budućnost vam se čini beznadežna18. Tužni ste19. Usamljeni ste20. Pomišljate na samoubistvo21. Osećate se kao u zamci22. Previše brinete23. Nemate interesovanje za stvari24. Sve vam se čini kao napor25. Osećate se bezvrednoNimalo Malo Prilično Izrazito48 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 49


Ime: Bračni status: Starost: Pol:Zanimanje: Obrazovanje: Uputstvo: Ovaj upitnik sadrži 21 skup tvrdnji. Molim Vas da pažljivo pročitate svaku od njih.Zatim u svakom skupu odaberite jednu tvrdnju koja najbolje opisuje kako ste se osjećali uprotekle dve nedelje uključujući i danas. Zaokružite broj ispred tvrdnje koju ste odabrali.Ako Vam se čini da se više tvrdnji može primeniti jednako dobro, zaokružite onu koja senajviše odnosi na vas. Molim Vas da ne zaokružujete više od jedne tvrdnje u bilo kom skupu,uključujući i pod skupom br. 16 (Promene u navikama spavanja) i skupom br. 18 (Promeneapetita).1. Tuga0 Nisam tužan.1 Osjećam se tužno veliki deo vremena.2 Tužan sam sve vreme.3 Toliko sam tužan ili nesretan da to nemogu podneti.2. Pesimizam0 Nisam obeshrabren u pogledu budućnosti.1 Osećam se više obeshrabreno upogledu budućnosti nego ranije.2 Ne očekujem da će se stvari odvijati udobrom pravcu.3 Osećam da je budućnost beznadežna ida će stvari samo ići na gore.Date:3. Prošli neuspesi0 Ne osećam se kao promašena osoba.1 Neuspešniji sam više nego što bi trebalo.2 Kad se osvrnem na svoj život, vidimsamo mnogo neuspeha.3 Osećam se kao potpuno promašena osoba.4. Gubitak zadovoljstva0 Uobičajene aktivnosti predstavljaju mizadovoljstvo kao i uvek.1 Ne uživam u stvarima u mere u kojojsam uživao ranije.2 Vrlo malo uživam u stvarima u kojimasam nekada uživao.3 Uopšte ne uživam u stvarima u kojimasam nekada uživao.5. Osećanje krivice0 Ne osećam se naročito krivim.1 Osećam se krivim za mnogo stvarikoje sam učinio ili koje je trebalo daučinim.2 Osećam se krivim većinu vremena.3 Stalno se osećam krivim.6. Osećanje kažnjenosti0 Ne osećam da sam kažnjen.1 Osećam da bih mogao biti kažnjen.2 Očekujem da ću biti kažnjen.3 Osećam da sam kažnjen.7. Nevoljenje sebe0 Imam ista osećanja prema sebi kao iuvek.1 Izgubio sam poverenje u sebe.2 Razočaran sam samim sobom.3 Ne sviđam se sam sebi.8. Samokritičnost0 Ne kritikujem ili krivim sebe više negoinače.1 Kritičniji sam prema sebi nego štosam bio ranije.2 Kritikujem sebe za sve moje greške.3 Krivim sebe za sve loše što se dogodi.9. Samoubilačke misli ili želje0 Ne pomišljam na samoubistvo.1 Pomišljam na samoubistvo, ali ne bihto mogao učiniti.2 Želeo bih da se ubijem.3 Ubio bih se da imam priliku.10. Plakanje0 Ne plačem više nego obično.1 Plačem više nego ranije.2 Plačem za svaku sitnicu.3 Plakao bih, ali ne mogu.Međuzbir str.1Copyright© 1996 Aaron T. Beck. All rights reserved.Pearson Executive Office 5601 Green Valley Drive Bloomington, MN 55437800.627.7271 www.PsychCorp.comNastavak nadrugoj strani33 34 35 36 B C D E Product Number 015401839250 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 51


11. Napetost0 Nisam razdražljiviji ili napetiji negošto sam bio ranije.1 Lakše se razdražim ili postanem napetnego ranije.2 Toliko sam razdražljiv ili napet da nemogu da mirujem.3 Toliko sam razdražljiv ili napet dastalno moram da se krećem ili daradim nešto.12. Gubitak interesovanja0 Nisam izgubio interesovanje za drugeljude ili aktivnosti.1 Manje me interesuju drugi ljudi ilistvari nego ranije.2 Uglavnom sam izgubio interesovanjeza druge ljude i stvari.3 Teško mi je da se zainteresujem zabilo šta.13. Neodlučnost0 Odluke donosim kao i uvek.1 Teže mi je nego inače da donosimodluke.2 Mnogo mi je teže da donosim odlukenego ranije.3 Teško mi je da donosem bilo kakvuodluku.14. Bezvrednost0 Ne osećam se bezvrednim.1 Ne osećam se onoliko vrednim truda ikorisnim kako sam se ranije osećao.2 Osećam se manje vrednim truda negodrugi ljudi.3 Osećam se potpuno bezvrednim.15. Gubitak energije0 Imam isto toliko energije kao i uvek.1 Imam manje energije nego ranije.2 Nemam dovoljno energije da radimpuno toga.3 Nemam dovoljno energije da radimbilo šta.16. Promene u navikama spavanja0 Nisam osetio nikakve promene usvojim navikama spavanja.1a Spavam malo duže nego obično.1b Spavam malo kraće nego obično.2a Spavam mnogo duže nego obično.2b Spavam mnogo kraće nego obično.3a Spavam veći deo dana.3b Budim se 1-2 sata ranije i ne moguponovo da zaspim.17. Razdražljivost0 Nisam razdražljiviji nego inače.1 Razdražljiviji sam nego inače.2 Mnogo sam razdražljiviji nego inače.3 Stalno sam razdražljiv.18. Promene apetita0 Moj apetit se uopšte nije promenio.1a Imam malo slabiji apetit nego ranije.1b Imam malo veći apetit nego ranije.2a Imam mnogo manje apetita negoranije.2b Imam mnogo više apetita nego ranije.3a Uopšte nemam apetita.3b Stalno mi se jede.19. Teškoće u koncentrisanju0 Mogu da koncentrišem kao i uvek.1 Ne mogu da se koncentrišem takodobro kao ranije.2 Teško mi je da držim koncentraciju nabilo čemu duže vremena.3 Teško mi je da se koncentrišem nabilo šta.20. Umor ili zamor0 Ne osećam umor ili zamor više negoinače.1 Više i lakše se umaram ili zamaramnego ranije.2 Osećam se isuviše umorno ilipremoreno da bih radio mnoge stvarikoje sam radio ranije.3 Isuviše sam umoran ili premoren dabih radio da većinu stvari koje samradio ranije.21. Gubitak interesovanja za seks0 Ne primećujem nikakve promene u svominteresu za seks.1 Manje sam zainteresovan za seks negoranije.2 Sada sam mnogo manje zainteresovan zaseks.3 Potpuno sam izgubio interesovanje zaseks.Međuzbir str. 1Međuzbir str. 2Ukupan skor281283-2 987852 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 53


EVALUACIJA INTERVJUA1. Da li vam je bio naporan, mučan ili besmislen ovaj razgovor? NE DA2. Da li mislite da vam je ovaj razgovor koristio i na koji način? NE DA3. Da li su vam bila jasna pitanja? NE DA4. Da li imate neki komentar ili sugestiju? NE DAUNHCR / Shawn Baldwin / 14.6.2014.Prilog 1.2Tabela 1.2.1. Relativna učestalost traumatskih događaja u Srbiji i zemljama tranzitaTraumatski događajTokom tranzita doživeli ste da se izgubite(ne znate gde se nalazite niti kuda treba da idete)Procenat tražilaca azila kojisu doživeli dati traumatskidogađajSrbija Zemlje tranzita27% 58%Tokom tranzita doživeli ste da nemate gde da se sklonite 37% 67%Tokom tranzita doživeli ste da nemate hranu/vodu 28% 69%Tokom tranzita doživeli ste težu telesnu povredu 12% 38%Tokom tranzita doživeli ste smrt bliske osobe 1% 8%Da li ste koristili usluge krijumčara 62% 88%Krijumčar od vas za usluge traži dodatni novac 13% 51%Krijumčar vas ne ostavi na dogovorenom mestu 22% 42%Krijumčar vas preda policiji 2% 10%Krijumčar traži od vas da vrbujete druge da koriste usluge togkrijumčara9% 39%Krijumčar vas primorava na prinudni rad 0% 5%Krijumčar vas primorava na seksualne usluge 0% 2%Krijumčar vas primorava na prenošenje narkotika ili drugihnelegalnih stvariKrijumčar vas primorava na predstavljanje tuđe dece kao svojesa ciljem da deca pređu granicu ili budu smeštena u centre zaazil0% 2%0% 1%54 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 55


Traumatski događajKrijumčar – psihološko nasilje (vređanje, ponižavanje, pretnje,itd.)Procenat tražilaca azila kojisu doživeli dati traumatskidogađajSrbija Zemlje tranzita5% 30%Krijumčar – fizičko nasilje 3% 15%Da li ste u kontaktu sa policijom doživeli uskraćivanjeinformacija na koje po zakonu imate pravoDa li ste u kontaktu sa policijom doživeli bespravno oduzimanjelične imovine i novcaDa li ste u kontaktu sa policijom doživeli psihološko nasilje(vređanje, ponižavanje, pretnje itd.)37% 56%8% 23%11% 43%UNHCR / Shawn Baldwin / 15.6.2014Procenat tražilaca azila kojiTraumatski događajsu doživeli dati traumatskidogađajSrbija Zemlje tranzitaDa li ste u kontaktu sa policijom doživeli fizičko nasilje 8% 23%Da li ste u kontaktu sa policijom doživeli seksualno nasilje 0% 2%Da li ste bili u pritvoru (u policijskoj stanici) 6% 27%Da li ste bili u zatvoru 7% 38%Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da ste boravili u pritvoru/zatvoru bez pravnog osnovaDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da nemate informaciju otome koliko dugo ćete boraviti u pritvoru/zatvoruDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da vas nisu oslobodilipritvora/zatvora u roku predviđenom zakonomDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da niste imali pravnupomoć/podrškuDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da tokom boravka u pritvoru/zatvoru budete sprečeni da kontaktirate sa osobama van zatvoraDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da su vam bespravno oduzeliličnu imovinu1% 9%8% 45%4% 31%10% 41%5% 29%3% 15%Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da nemate hranu ili vodu 2% 9%Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da nemate osnovne usloveza život (grejanje, ležaj, mogućnost kretanja u okviru zatvorskihprostorija, mogućnost održavanja lične higijene, itd.)Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da nemate pristupmedicinskoj pomoćiDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli psihološko nasilje (vređanje,ponižavanje, pretnje itd.)4% 23%5% 27%5% 30%Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli fizičko nasilje 3% 12%56 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 57


Traumatski događajProcenat tražilaca azila kojisu doživeli dati traumatskidogađajSrbija Zemlje tranzitaDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli seksualno nasilje 0% 1%Da li ste doživeli deportaciju 20% 38%Da li ste tokom deportacija doživeli da nemate informaciju otome gde ćete biti deportovaniDa li ste tokom deportacija doživeli da su vam bespravno oduzeliličnu imovinuDa li ste tokom deportacija doživeli da su vas razdvojili odporodice/prijateljaDa li ste tokom deportacija doživeli psihološko nasilje (vređanje,ponižavanje, pretnje itd.)11% 13%4% 10%1% 3%8% 15%Da li ste tokom deportacija doživeli fizičko nasilje 5% 8%Da li ste tokom deportacija doživeli seksualno nasilje 0% 0%Da li ste tokom deportacija doživeli da budete životno ugoženi(ostavljeni na hladnoći/bez hrane/bez vode/itd., bez mogućnostida dođete do pomoći)Da li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvom doživeli nasilnooduzimanje novca ili imovineDa li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvom doživelidiskriminacijuDa li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvom doživelipsihološko nasilje (vređanje, ponižavanje, pretnje itd.)Da li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvom doživeli fizičkonasiljeDa li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvom doživeliseksualno nasilje8% 16%9% 27%5% 44%8% 38%2% 21%0% 1%Tabela 1.2.2. Relativna učestalost traumatskih događaja u zemljama regionaTraumatski događajTokom tranzita doživeli ste da se izgubite (neznate gde se nalazite niti kuda treba da idete)Tokom tranzita doživeli ste da nemate gde dase skloniteTokom tranzita doživeli ste da nemate hranu/voduTokom tranzita doživeli ste težu telesnupovreduProcenat tražilaca azila koji su doživeli datitraumatski događaj u datoj zemlji tranzitaGrčkaMakedonijaAlbanijaCrna GoraTurskaBugarskaMađarskaHrvatska20% 34% 1% 3% 13% 0% 0% 0%25% 47% 2% 2% 11% 3% 0% 0%21% 49% 2% 3% 10% 2% 0% 0%7% 24% 0% 1% 5% 1% 0% 0%Tokom tranzita doživeli ste smrt bliske osobe 4% 2% 0% 0% 4% 0% 0% 0%Da li ste koristili usluge krijumčara 77% 66% 4% 4% 73% 5% 1% 0%Krijumčar od vas za usluge traži dodatni novac 22% 29% 3% 0% 18% 1% 1% 0%Krijumčar vas ne ostavi na dogovorenom mestu 12% 21% 3% 2% 11% 1% 0% 0%Krijumčar vas preda policiji 2% 7% 0% 0% 2% 0% 1% 0%Krijumčar traži od vas da vrbujete druge dakoriste usluge tog krijumčara23% 24% 2% 0% 21% 2% 1% 0%Krijumčar vas primorava na prinudni rad 0% 2% 0% 0% 3% 0% 0% 0%Krijumčar vas primorava na seksualne usluge 0% 1% 0% 0% 0% 0% 0% 0%Krijumčar vas primorava na prenošenjenarkotika ili drugih nelegalnih stvariKrijumčar vas primorava na predstavljanje tuđedece kao svoje sa ciljem da deca pređu granicuili budu smeštena u centre za azil1% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0%0% 1% 0% 0% 0% 0% 0% 0%58 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 59


Traumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživeli datitraumatski događaj u datoj zemlji tranzitaTraumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživeli datitraumatski događaj u datoj zemlji tranzitaGrčkaMakedonijaAlbanijaCrna GoraTurskaBugarskaMađarskaHrvatskaGrčkaMakedonijaAlbanijaCrna GoraTurskaBugarskaMađarskaHrvatskaKrijumčar – psihološko nasilje (vređanje,ponižavanje, pretnje, itd.)11% 19% 1% 0% 7% 0% 0% 0%Krijumčar – fizičko nasilje 4% 7% 0% 0% 4% 0% 0% 0%Da li ste u kontaktu sa policijom doživeliuskraćivanje informacija na koje po zakonuimate pravoDa li ste u kontaktu sa policijom doživelibespravno oduzimanje lične imovine i novcaDa li ste u kontaktu sa policijom doživelipsihološko nasilje (vređanje, ponižavanje,pretnje itd.)Da li ste u kontaktu sa policijom doživeli fizičkonasiljeDa li ste u kontaktu sa policijom doživeliseksualno nasilje36% 21% 2% 4% 9% 5% 0% 0%9% 8% 1% 0% 0% 3% 1% 0%26% 11% 1% 0% 3% 4% 1% 0%11% 6% 0% 0% 2% 4% 1% 0%0% 0% 0% 0% 0% 1% 0% 0%Da li ste bili u pritvoru (u policijskoj stanici) 16% 8% 1% 0% 5% 2% 0% 0%Da li ste bili u zatvoru 23% 8% 1% 0% 8% 4% 0% 0%Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da steboravili u pritvoru/zatvoru bez pravnog osnovaDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da nemateinformaciju o tome koliko dugo ćete boraviti upritvoru/zatvoruDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da vas nisuoslobodili pritvora/zatvora u roku predviđenomzakonom6% 2% 0% 0% 1% 0% 0% 0%28% 11% 1% 0% 7% 3% 0% 0%21% 8% 0% 0% 4% 2% 0% 0%Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da nisteimali pravnu pomoć/podrškuDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da tokomboravka u pritvoru/zatvoru budete sprečeni dakontaktirate sa osobama van zatvoraDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da su vambespravno oduzeli ličnu imovinuDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da nematehranu ili voduDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli danemate osnovne uslove za život (grejanje,ležaj, mogućnost kretanja u okviru zatvorskihprostorija, mogućnost održavanja lične higijene,itd.)Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli da nematepristup medicinskoj pomoćiDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli psihološkonasilje (vređanje, ponižavanje, pretnje itd.)Da li ste u pritvoru/zatvoru doživeli fizičkonasiljeDa li ste u pritvoru/zatvoru doživeli seksualnonasilje23% 10% 1% 0% 7% 3% 0% 0%15% 9% 0% 0% 4% 1% 0% 0%7% 6% 0% 0% 1% 1% 0% 0%4% 4% 0% 0% 0% 1% 0% 0%13% 7% 0% 0% 2% 2% 0% 0%18% 6% 1% 0% 2% 3% 0% 0%16% 8% 1% 0% 2% 3% 0% 0%5% 3% 0% 0% 1% 3% 0% 0%0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0%Da li ste doživeli deportaciju 9% 19% 2% 2% 3% 2% 2% 1%Da li ste tokom deportacija doživeli da nemateinformaciju o tome gde ćete biti deportovani4% 8% 1% 1% 1% 0% 0% 0%60 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 61


Traumatski događajDa li ste tokom deportacija doživeli da su vambespravno oduzeli ličnu imovinuDa li ste tokom deportacija doživeli da su vasrazdvojili od porodice/prijateljaDa li ste tokom deportacija doživeli psihološkonasilje (vređanje, ponižavanje, pretnje itd.)Da li ste tokom deportacija doživeli fizičkonasiljeDa li ste tokom deportacija doživeli seksualnonasiljeDa li ste tokom deportacija doživeli da budeteživotno ugoženi (ostavljeni na hladnoći/bezhrane/bez vode/itd., bez mogućnosti da dođetedo pomoći)Da li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvomdoživeli nasilno oduzimanje novca ili imovineDa li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvomdoživeli diskriminacijuDa li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvomdoživeli psihološko nasilje (vređanje,ponižavanje, pretnje itd.)Da li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvomdoživeli fizičko nasiljeDa li ste u kontaktu sa lokalnim stanovništvomdoživeli seksualno nasiljeProcenat tražilaca azila koji su doživeli datitraumatski događaj u datoj zemlji tranzitaGrčkaMakedonijaAlbanijaCrna GoraTurskaBugarskaMađarskaHrvatska4% 3% 0% 0% 0% 1% 0% 0%1% 2% 0% 0% 0% 0% 0% 0%5% 7% 0% 0% 1% 1% 0% 0%2% 4% 0% 0% 1% 1% 0% 0%0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0%6% 10% 0% 1% 2% 0% 0% 0%11% 9% 1% 0% 4% 1% 0% 0%35% 4% 0% 0% 3% 2% 0% 0%28% 6% 0% 0% 3% 1% 0% 0%14% 4% 0% 0% 1% 0% 0% 0%0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0%Tabela 1.2.3. Relativna učestalost traumatskih događaja u zemljama porekla tražilaca azilaTraumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživelidati traumatski događajBili ste primorani da napustite svoju zemlju 96%Bili ste prisiljeni da napustite rodni grad i nastanite se u drugom kraju zemlje uzminimalne uslove za životNiste imali podršku od vlasti za fizičke i emotivne probleme 91%Bili ste pretresani 84%Bili ste prinuđeni da ostanete u kući/da se sakrivate zbog spoljne opasnosti 83%Doživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt drugog člana porodice ili prijatelja 81%Prisustvovali ste paljenju ili razaranju stambenih ili nenaseljenih oblasti 80%Prisustvovali ste prebijanju 78%Oduzeta vam je, opljačkana, zaplenjena ili uništena lična imovina 76%Videli ste unakažene leševe ili leševe koji se raspadaju 73%Niste imali pristup medicinskoj pomoći 73%Bili ste u borbi (otvorena vatra, granatiranje ili eksplozije) 70%Doživeli ste da nemate gde da se sklonite 68%Doživeli ste iznudu ili pljačku 67%Prisustvovali ste skrnavljenju ili uništavanju bogomolja ili drugih verskih objekata 65%Niste imali hranu i vodu 63%Bili ste izloženi minskom polju, miniranju zgrada ili automobila 63%Bili ste prisutni dok je neko u vašem stanu (ili mestu stanovanja) tražio stvari ililjudeČlan vaše porodice ili blizak prijatelj učestvovao je u vojnim akcijama 61%Sklanjali ste ranjene ili mrtve 60%93%61%62 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 63


Traumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživelidati traumatski događajČlan vaše porodice ili prijatelj je nestao, kidnapovan ili uzet kao talac 57%Bili ste izloženi čestoj ili neprekidnoj snajperskoj vatri 55%Proterani ste iz zemlje zbog etničkog porekla, verskih ubeđenja ili seksualneorijentacijeDoživeli ste prebijanje 52%Prisustvovali ste mučenju 51%Neko je bio prinuđen da vas izda i time ugrozi vašu bezbednost/život ilibezbednost/život vaše porodicePrisustvovali ste masovnim pogubljenjima civila 49%Prisustvovali ste hapšenju, kindapovanju, mučenju ili pogubljenju verskih vođa ilidrugih važnih članova zajednicePreuzeli ste telo člana porodice (dete, supružnik, itd.) i bili sprečeni da ga naadekvatan način ožalite i sahraniteDoživeli ste mučenje, tj. namerno i sistematski bio vam je nanošen fizički ilimentalni bolBili ste prisiljeni na stupanje u vojsku 33%Doživeli ste napad hladnim oružjem 29%Bili ste u zatočeništvu 28%Bili ste izloženi ispiranju mozga 27%Član vaše porodice ili blizak prijatelj bio je silovan 26%Doživeli ste tešku fizičku povredu kao posledicu borbene situacije ili miniranja 24%Korišćeni ste kao živi štit 22%Prisustvovali ste silovanju ili seksualnom zlostavljanju 22%Tokom zatočeništva onemogućeno vam je kretanje, spavanje, zadovoljenjefizioloških potreba, boravili ste u nehigijenskim uslovima54%51%43%36%36%21%UNHCR / Brian Sokol / 17.1.2015.Traumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživelidati traumatski događajBili ste kidnapovani/bili ste uzeti kao talac 16%Bili ste prisiljeni na prinudni rad 14%Prisustvovali ste hemijskom napadu stambenih ili nenaseljenih oblasti 14%Bili ste u zatočeništvu u samici 13%Bili ste prinuđeni da uništite nečije vlasništvo ili imovinu 12%64 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 65


Traumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživelidati traumatski događajPrilog 1.3Učestovali ste u vojnim akcijama 12%Bili ste prinuđeni da izdate nekoga ko nije član porodice ili prijatelj i time ugrozitenjegovu bezbednost ili život11%Tabela 1.3.1. Prosečni skorovi simptoma PTSP-a, negativne samopercepcije funkcionisanja (NSPF),anksioznosti i depresivnosti tražilaca azilaČlan vaše porodice ili prijatelj bio je žrtva trgovine organima 8%Bili ste prisiljeni na brak 7%Bili ste prinuđeni da izdate člana porodice ili prijatelja i time ugrozite njegovubezbednost ili životBili ste prinuđeni da fizički naudite nekome ko nije član porodice ili prijatelj 5%Doživeli ste seksualno zlostavljanje 5%Doživeli ste silovanje 4%Ubili ste nekoga 3%Bili ste prinuđeni da fizički naudite članovima porodice ili prijateljima 3%Doživeli ste silovanje od neprijateljske vojske (grupacije, pokreta, itd.) 3%Bili ste žrtva trgovine organima 3%Vaš supružnik je nestao, kidnapovan ili uzet kao talac 2%Doživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt deteta 2%Vaše dete je nestalo, kidnapovano ili uzeto kao talac 2%Bili ste prisiljeni na prostituciju 1%Doživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt supružnika 1%Bili ste prisiljeni na pružanje seksualnih usluga vojnicima u „svetom ratu“ 1%Trudnoća kao posledica silovanja 0%7%SimptomProsečanskorDepresivnost Previše brinete 3,50NSPF Provodite vreme razmišljajući zašto vam se sve to dogodilo 3,32PTSP Ponavljaju vam se misli na najteže ili zastrašujuće događaje 3,26PTSP Izbegavate radnje koje vas podsećaju na bolne događaje 3,18Depresivnost Usamljeni ste 3,12PTSP Stalno ste na oprezu 3,12NSPF Osećate se iscrpljeno 3,08PTSPIzbegavate razmišljanja ili osećanja povezana sa traumatskim ilibolnim događajima3,08PTSPIznenada emotivno ili fizički reagujete kada se setite najbolnijih ilitraumatskih događajaNSPF Nemate poverenja u druge 3,00Depresivnost Tužni ste 2,94NSPF Osećate da ljudi ne razumeju šta vam se dogodilo 2,89Anksioznost Osećate nemir, ne možete da se skrasite na jednom mestu 2,87NSPF Osećate da se ni na koga ne možete osloniti 2,81Depresivnost Gubitak zadovoljstva (BDI) 2,57Anksioznost Osećate nervozu ili unutrašnji nemir 2,54PTSP Napeti ste i trzate se na svaki šum 2,54Depresivnost Osećate manjak energije ili ste usporeni 2,53Depresivnost Promene u navikama spavanja (BDI) 2,533,0266 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 67


SimptomProsečanskorDepresivnost Sve vam se čini kao napor 2,50NSPF Osećate da vas je izdao neko kome ste verovali 2,48Depresivnost Teško vam je da zaspite ili loše spavate 2,47NSPF Osećate telesni bol 2,47Depresivnost Lako se rasplačete 2,46PTSP Osećate da imate manje veština nego ranije 2,46PTSP Imate noćne more koje se ponavljaju 2,46Depresivnost Budućnost vam se čini beznadežna 2,44Anksioznost Osećate napetost ili razdražljivost 2,42Depresivnost Tuga (BDI) 2,42PTSP Slabije ste zainteresovani za svakodnevne aktivnosti 2,41Depresivnost Umor ili zamor (BDI) 2,40NSPF Osećate se poniženim 2,40NSPF Teško se snalazite u novim situacijama 2,39NSPF Uznemiravaju vas fizički problemi 2,38PTSP Imate problema sa spavanjem 2,36PTSP Osećate se odvojeni od ljudi ili se povlačite u sebe 2,32Depresivnost Nemate interesovanje za stvari 2,31Depresivnost Plakanje (BDI) 2,31PTSP Osećate da nemate budućnost 2,30PTSP Teško se usredsredite na nešto 2,30Depresivnost Osećanje kažnjenosti (BDI) 2,29Anksioznost Osećate se plašljivo 2,28PTSP Lako „planete“ ili ste razdražljivi 2,28Depresivnost Izgubili ste interesovanje za seks ili ne uživate više u seksu 2,27UNHCR / / 7.7.2014.68 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 69


SimptomProsečanskorDepresivnost Gubitak energije (BDI) 2,27NSPFOsećate stid zbog bolnih ili traumatskih događaja koji su vam sedogodili2,27Depresivnost Gubitak interesovanja za seks (BDI) 2,25NSPF Osećate da ne možete da isplanirate dan 2,25PTSP Osećate da vam se to ponovo dešava 2,24Depresivnost Imate loš apetit 2,23Depresivnost Osećate se kao u zamci 2,21Depresivnost Napetost (BDI) 2,19Depresivnost Promene apetita (BDI) 2,17Depresivnost Razdražljivost (BDI) 2,15Anksioznost Osećate slabost, vrtoglavicu ili malaksalost 2,14NSPF Teško obraćate pažnju na stvari 2,13Anksioznost Iznenada se uplašite bez razloga 2,12Depresivnost Gubitak interesovanja (BDI) 2,12NSPF Osećate se kao da ste bez nade 2,12Depresivnost Teškoće u koncentrisanju (BDI) 2,09Depresivnost Neodlučnost (BDI) 2,08NSPF Loše pamtite 2,04NSPF Krivite sebe za stvari koje su se dogodile 2,02Anksioznost Imate glavobolje 2,00NSPF Osećate da su drugi neprijateljski raspoloženi prema vama 1,98Anksioznost Imate lupanje srca ili ubrzan rad srca 1,97Depresivnost Osećate se bezvredno 1,96Depresivnost Pesimizam (BDI) 1,96Depresivnost Prošli neuspesi (BDI) 1,95Depresivnost Samokritičnost (BDI) 1,93SimptomProsečanskorDepresivnost Okrivljujete sebe za stvari koje su se dogodile 1,91Anksioznost Imate napade straha ili panike 1,85Depresivnost Bezvrednost (BDI) 1,85NSPF Osećate se nesposobnim da pomognete drugima 1,83PTSP Nesposobni ste da volite, mrzite, itd. 1,83Depresivnost Osećanja krivice (BDI) 1,81Anksioznost Osećate drhtavicu 1,74NSPF Osećate kao da ste samo vi pretrpeli takvo iskustvo 1,72Depresivnost Nevoljenje sebe (BDI) 1,71PTSP Ne možete da se setite delova najbolnijih ili traumatskih događaja 1,66NSPF Osećate se krivim što ste preživeli 1,64NSPFOsećate kao da ste podeljeni na dve osobe od kojih jedna posmatrašta druga radi1,61NSPF Osećate potrebu za osvetom 1,41NSPF Saznali ste ili su vam rekli da ste uradili nešto čega se ne sećate 1,39Depresivnost Samoubilačke misli ili želje (BDI) 1,28Depresivnost Pomišljate na samoubistvo 1,25* BDI – stavke sa Bekovog inventara depresije70 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 71


Psihološke karakteristiketražilaca azila iz SirijeKarakteristike sirijskog poduzorkaIstraživanjem je obuhvaćen ukupno 101 tražilacazila poreklom iz Sirije, a najviše Sirijaca smeštenoje u centru za azil Bogovađa (69 ispitanika), dok jemanje ispitanika smešteno u centrima za azil BanjaKoviljača (19), Obrenovac (11), Tutin (1) i Sjenica (1).Tražioci azila iz Sirije većinom su muškarci (91procenat) islamske veroispovesti (99 procenata), pričemu je 79 procenata sunita, 20 procenata muslimana,a u uzorku se našla i jedna katolikinja. Upogledu etničke pripadnosti velika većina ispitanikaizjašnjava se kao Arapi (87 procenata), u manjemprocentu zastupljeni su Kurdi (6 procenata),dve ispitanice izjašnjavaju se kao Sirijke i jedna kaoPalestinka.Muškarci tražioci azila iz Sirije su u dve trećineslučajeva neoženjeni (73 procenta), dok je oko trećinaispitanika u braku (27 procenata). Sirijke su unešto većem procentu udate (56 procenata) negoneudate (44 procenta). Među tražiocima azila izSirije nije bilo ni razvedenih, niti udovaca/udovica,kao ni ispitanika u vanbračnim zajednicama.Prosečna starost ispitanika jeste 28 godina (od18 do 61), a prosečno obrazovanje izraženo brojemgodina školovanja iznosi 12,5 (od ispitanikabez ijedne godine obrazovanja do onih sa 20 godinaobrazovanja). Trebalo bi naglasiti da ni u okvirusirijskog poduzorka nisu pronađene polne razlike uobrazovanju. Polne razlike su, međutim, vidljive upogledu zanimanja tražilaca azila. Od ukupno devetžena, pet su domaćice (56 procenata), dve sunastavnice, jedna je studentkinja i jedna ispitanicaje inženjerka agrikulture. Muškarci su uglavnomstudenti, inženjeri, stručnjaci, mehaničari ili nekvalifikovaniradnici.Podaci o tranzitu zatražioce azila iz SirijeProsečna dužina tranzita ispitanih Sirijaca jeste 14meseci. Polovina tražilaca azila iz Sirije u tranzitu jeprovela više od sedam meseci, a dužina tranzita trajeod jednog meseca do sedam i po godina. Prosečan uzrastpri napuštanju zemlje porekla jeste 27 godina (od15 do 60 godina).Nešto više od polovine ispitanika (57 procenata)putuju sami, pri čemu treba napomenuti da je međumuškarcima ovaj procenat veći (62 procenta), dok ženegotovo isključivo putuju sa nekim (89 procenata). Ženenajčešće putuju sa svojom decom, suprugom ili drugimčlanovima porodice, a muškarci sa prijateljima. NaGrafikonu 18 prikazan je procenat muškaraca i ženatražilaca azila koji putuju sa još nekom osobom.Najviše tražilaca azila i dalje ima užu porodicu uzemlji porekla (87 procenata) i to jeste u skladu saprikazanom tendencijom da Sirijke u mnogo manjojmeri napuštaju svoju zemlju porekla same nego štoto čine Sirijci – muškarci su ti koji u većem procentuslučajeva i dalje imaju porodicu u zemlji porekla(91 procenat) u poređenju sa ženama (44 procenta).Razdvajanje od članova porodice tokom tranzitadoživelo je 16 procenata ispitanika. Članovi porodicekoji su najčešće ostali u zemlji porekla, kao i od kojihsu ispitanici bivali razdvojeni tokom tranzita jesuroditelji i braća i sestre. Na Grafikonu 19 može se videtiprocenat Sirijaca koji su ostavili porodicu uzemlji porekla i tokom tranzita.U Srbiju najviše tražilaca azila dolazi preko Turske,Grčke i Makedonije, a neki od njih kao zemlju tranzitanavode i Liban, Egipat, Albaniju i Crnu Goru.Druge zemlje se označavaju kao tranzitne u jednomprocentu slučajeva ili manje, te su isključene iz daljeanalize. Na Grafikonu 20 prikazan je procenat Sirija-72 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 73


ŽeneMuškarciTurska Grčka MakedonijaLiban Egipat Albanija Crna GoraSuprug/aDete / decaRoditelj/iBrat / SestraDrugi članoviporodicePrijateljiSuprug/aDete / decaRoditelj/iBrat / Sestra1%5%5%5%4%11%11%11%11%20%33%56%Grafikon 18. Procenat tražilaca azila iz Sirije koji putuju sa još nekom osobom3%3%9%12%16%16%Grafikon 19. Procenat Sirijaca koji su ostavili porodicu u zemlji porekla i tokom tranzita70%75%Zemlja tranzita4%4%4%6%ca koji je tokom svog putovanja prošao kroz pomenutezemlje tranzita.U većini slučajeva tražioci azila iz Sirije znaju zemljusvoje destinacije (87 procenata), a samo dva procentanavode da bi želeli da ostanu u Srbiji. Najveći procenatSirijaca kao konačne destinacije navodi Nemačku,Švedsku, Austriju, Norvešku, Holandiju i Britaniju, ana Grafikonu 21 prikazani su tačni procenti. I ovdesu, radi bolje preglednosti grafika, Nemačka i Austrijaprikazane plavom bojom, skandinavske zemlje(Švedska, Norveška i Danska) svetlijom plavom, zapadnoevropske(Velika Britanija, Holandija, Francuskai Italija) tamno sivom bojom, a Srbija sivom bojom.Zemlje koje su pomenute u jednom procentuslučajeva ili manje (Belgija, Finska, Kanada i Španija)grupisane su i prikazane zajedno, svetlo sivom bojom.Naj svetlijom sivom bojom označen je procenatSirijaca koji ne zna zemlju svoje destinacije.I na sirijskom poduzorku u željenoj zemlji destinacijeoko polovina ispitanika (48 procenata) imanekoga, i to su u podjednakom broju slučajeva uža96%94%92%Grafikon 20. Procenat Sirijaca koji tokom tranzi ta do Srbijeprolazi kroz date zemljeporodica, šira rodbina i prijatelji. Većina sirijskihtražilaca azila raspolaže izvesnim novčanim sredstvima,odnosno navode da imaju izvor prihoda,ušteđevinu, odnosno nekoga ko im šalje novac (81procenat).Traumatski događaji i mentalnozdravlje tražilaca azila iz SirijeTražilac azila iz Sirije u zemlji svog porekla doživeoje prosečno 24 traumatska događaja od moguća63 (minimalno 1, maksimalno 53 doživljena).U Prilogu 2.1 nalazi se tabela sa informacijama oučestalosti pojedinačnih traumatskih događaja uzemlji porekla. Gotovo svi Sirijci, tražioci azila, bili suprimorani da napuste svoju zemlju (97 procenata),kao i da napuste rodni grad i nastane se u drugomkraju zemlje uz minimalne uslove (96 procenata).Visok procenat tražilaca azila doživeo je i pretresanje(91 procenat), prisustvovao je razaranju stambenihoblasti (90 procenata), nije imao podršku vlasti zafizičke i emotivne probleme (90 procenata), doživeoje nasilnu smrt člana porodice ili prijatelja (89 procenata),bio je prinuđen da se sakriva zbog spoljne74 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 75


Grafikon 21.Željene zemljekonačne destinacije zatražioce azila iz SirijeNemačka 23%Austrija 10%Švedska 20%Norveška 7%Danska 4%Velika Britanija 6%Holandija 6%Francuska 2%Italija 2%Srbija 2%Druge zemlje 4%Nepoznata destinacija 12%12%2% 2%2%4%6%6%4%7%20%23%10%HTQ PTSP HTQ samopercepcija funkcionisanja HSCL anksioznost HSCL depresivnost2.152.292.472.68Grafikon 22. Prosečni skorovi Sirijaca na skalama PTSP-a,samopercepcije funkcionisanja, anksioznosti i depresivnostiopasnosti (88 procenata), prisustvovao je borbamai otvorenoj vatri (85 procenata), nedostajala mu jemedicinska pomoć (83 procenta) i oduzimana mu jelična imovina (78 procenata).Dostupni podaci ukazuju na prisustvo posttraumatskogstresnog poremećaja, anksioznosti i depresivnostikod tražilaca azila iz Sirije. Prosečni skorovi varirajuu opsegu od 2,2 do 2,7, odnosno veći su od prelomnihskorova za postojanje psiholoških poremećaja kakoza PTSP tako i za depresiju. Na Grafikonu 22 mogu sevideti prosečni skorovi PTSP-a, samopercepcije funkcionisanja,anskioznosti i depresivnosti u uzorku tražilacaazila, dok Grafikon 23 prikazuje procenat tražilacaazila koji imaju skorove veće od prelomnih (1,75,odnosno 2) na navedenim skalama.Prosečan skor koji tražioci azila postižu na Bekovominventaru depresije jeste 22, što odgovaraumerenoj depresiji. Na Grafikonu 24 prikazanisu procenti tražilaca azila koji se, na osnovu svojihskorova na ovom instrumentu, mogu klasifikovatikao minimalno, blago, umereno i izrazito depresivni.Klinička slika tražilaca azila iz SirijePosmatrano po pojedinačnim simptomima, odukupno 86 ispitanih simptoma tražioci azila iz Sirijeu proseku imaju skorove iznad kriterijuma za psihološkiporemećaj na 51 (za stroži kriterijum) odnosnona 58 (za blaži kriterijum).Sirijci najčešće pokazuju sledeće simptome: preteranabriga (simptom depresivnosti), razmišljanje otome zašto im se sve to dogodilo (simptom negativnesamopercepcije funkcionisanja), osećanje stalnogopreza (simptom PTSP-a), izbegavanje radnjikoje podsećaju na bolne događaje (PTSP), ponavljanjemisli na najteže ili zastrašujuće događajePrelomni skor 2Prelomni skor 1.75HTQ PTSP HTQ samopercepcija funkcionisanja HSCL anksioznost90%68%57%80%67%96%86%83%HSCL depresivnostGrafikon 23. Procenat Sirijaca koji imaju skor veći od prelomnog na skalamaPTSP-a, samopercepcije funkcionisanja, anksioznosti i depresivnosti76 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 77


Prilog 2.1Grafikon 24.Raspodela Sirijacaprema stepenuizraženostidepresivnostiMinimalno 24%Blago 19%Umereno 28%Izrazito 28%28%28%24%19%Tabela 2.1.1. Relativna učestalost traumatskih događaja u SirijiTraumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživelidati traumatski događajBili ste primorani da napustite svoju zemlju 97%Bili ste prisiljeni da napustite rodni grad i nastanite se u drugom kraju zemlje uzminimalne uslove za životBili ste pretresani 91%96%Prisustvovali ste paljenju ili razaranju stambenih ili nenaseljenih oblasti 90%Niste imali podršku od vlasti za fizičke i emotivne probleme 90%Doživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt drugog člana porodice ili prijatelja 89%(PTSP), izbegavanje razmišljanja i osećanja povezanihsa traumatskim događajem (PTSP), iznenadneemotivne ili fizičke reakcije pri sećanju na najbolnijetraumatske događaje (PTSP), iscrpljenost (NSPF),usamljenost (depresivnost), tuga (depresivnost) iizostanak poverenja u druge ljude (NSPF). Najvišesimptoma odnosi se na PTSP, a pored već pomenutih,česti su i slabija zainteresovanost za svakodnevneaktivnosti, osećaj tražilaca azila da imajumanje veština nego ranije, razdražljivost i napetost itrzanje na svaki šum. Simptomi negativne samopercepcijefunkcionisanja sa kojima se sirijski tražiociazila najčešće suočavaju jesu osećanje da drugi ljudine razumeju šta im se dogodilo, osećanje da se nina koga ne mogu osloniti i osećanje da ih je izdaoneko kome su verovali. Od simptoma anksioznostiSirijci najčešće doživljavaju osećanje nemira, kao dane mogu da se skrase na jednom mestu, osećanjenervoze i unutrašnjeg nemira, napetost i razdražljivost,plašljivost, slabost, vrtoglavicu i malaksalost.U pogledu depresivnosti najizraženiji jesu manjakenergije i usporenost, osećanje da je budućnostbeznadežna, gubitak zadovoljstva, gubitak interesovanjaza stvari, loš apetit i promene navika u spavanju.U Prilogu 2.2 prikazani su prosečni skorovi zasve ispitane simptome.Bili ste prinuđeni da ostanete u kući/da se sakrivate zbog spoljne opasnosti 88%Bili ste u borbi (otvorena vatra, granatiranje ili eksplozije) 85%Niste imali pristup medicinskoj pomoći 83%Oduzeta vam je, opljačkana, zaplenjena ili uništena lična imovina 78%Bili ste izloženi čestoj ili neprekidnoj snajperskoj vatri 77%Doživeli ste da nemate gde da se sklonite 77%Prisustvovali ste skrnavljenju ili uništavanju bogomolja ili drugih verskih objekata 76%Prisustvovali ste prebijanju 74%Niste imali hranu i vodu 73%Doživeli ste iznudu ili pljačku 71%Videli ste unakažene leševe ili leševe koji se raspadaju 70%Bili ste prisutni dok je neko u vašem stanu (ili mestu stanovanja) tražio stvari ili ljude 70%Sklanjali ste ranjene ili mrtve 66%78 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 79


Traumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživelidati traumatski događajČlan vaše porodice ili prijatelj je nestao, kidnapovan ili uzet kao talac 61%Bili ste izloženi minskom polju, miniranju zgrada ili automobila 59%Proterani ste iz zemlje zbog etničkog porekla, verskih ubeđenja ili seksualne orijentacije 57%Član vaše porodice ili blizak prijatelj učestvovao je u vojnim akcijama 56%Neko je bio prinuđen da vas izda i time ugrozi vašu bezbednost/život ili bezbednost/životvaše porodicePrisustvovali ste hapšenju, kindapovanju, mučenju ili pogubljenju verskih vođa ili drugihvažnih članova zajednicePreuzeli ste telo člana porodice (dete, supružnik, itd.) i bili sprečeni da ga na adekvatannačin ožalite i sahranitePrisustvovali ste mučenju 51%Prisustvovali ste masovnim pogubljenjima civila 44%Doživeli ste prebijanje 42%Bili ste prisiljeni na stupanje u vojsku 39%Bili ste izloženi ispiranju mozga 35%Korišćeni ste kao živi štit 32%Doživeli ste mučenje, tj. namerno i sistematski bio vam je nanošen fizički ili mentalni bol 29%Bili ste u zatočeništvu 24%Član vaše porodice ili blizak prijatelj bio je silovan 22%Doživeli ste tešku fizičku povredu kao posledicu borbene situacije ili miniranja 21%Doživeli ste napad hladnim oružjem 20%Tokom zatočeništva onemogućeno vam je kretanje, spavanje, zadovoljenje fiziološkihpotreba, boravili ste u nehigijenskim uslovimaPrisustvovali ste silovanju ili seksualnom zlostavljanju 17%Prisustvovali ste hemijskom napadu stambenih ili nenaseljenih oblasti 15%54%53%53%18%Traumatski događajProcenat tražilaca azila koji su doživelidati traumatski događajBili ste prinuđeni da izdate nekoga ko nije član porodice ili prijatelj i time ugrozite njegovubezbednost ili životBili ste kidnapovani/bili ste uzeti kao talac 13%Bili ste prinuđeni da uništite nečije vlasništvo ili imovinu 12%Bili ste u zatočeništvu u samici 12%Član vaše porodice ili prijatelj bio je žrtva trgovine organima 8%Učestovali ste u vojnim akcijama 7%Bili ste prinuđeni da izdate člana porodice ili prijatelja i time ugrozite njegovu bezbednostili životBili ste prisiljeni na brak 5%Bili ste prisiljeni na prinudni rad 3%Bili ste prinuđeni da fizički naudite nekome ko nije član porodice ili prijatelj 3%Bili ste prinuđeni da fizički naudite članovima porodice ili prijateljima 3%Bili ste žrtva trgovine organima 3%Doživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt deteta 3%Doživeli ste seksualno zlostavljanje 2%Doživeli ste silovanje 2%Ubili ste nekoga 2%Doživeli ste silovanje od neprijateljske vojske (grupacije, pokreta, itd.) 2%Vaš supružnik je nestao, kidnapovan ili uzet kao talac 2%Vaše dete je nestalo, kidnapovano ili uzeto kao talac 2%Doživeli ste ubistvo ili nasilnu smrt supružnika 1%Bili ste prisiljeni na pružanje seksualnih usluga vojnicima u „svetom ratu“ 1%Bili ste prisiljeni na prostituciju 0%Trudnoća kao posledica silovanja 0%14%6%80 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 81


Prilog 2.2SimptomProsečan skorTabela 2.2.1. Prosečni skorovi simptoma PTSP-a, negativne samopercepcije funkcionisanja (NSPF), anksioznostii depresivnosti tražilaca azila iz SirijeSimptomProsečan skorDepresivnost Previše brinete 3,77NSPF Provodite vreme razmišljajući zašto vam se sve to dogodilo 3,42PTSP Stalno ste na oprezu 3,41PTSP Izbegavate radnje koje vas podsećaju na bolne događaje 3,39PTSP Ponavljaju vam se misli na najteže ili zastrašujuće događaje 3,36PTSPPTSPIzbegavate razmišljanja ili osećanja povezana sa traumatskim ili bolnimdogađajimaIznenada emotivno ili fizički reagujete kada se setite najbolnijih ilitraumatskih događajaNSPF Osećate se iscrpljeno 3,20Depresivnost Usamljeni ste 3,20Depresivnost Tužni ste 3,17NSPF Nemate poverenja u druge 3,07Anksioznost Osećate se nemirno, ne možete da se skrasite na jednom mestu 2,95NSPF Osećate da ljudi ne razumeju šta vam se dogodilo 2,84NSPF Osećate da se ni na koga ne možete osloniti 2,83NSPF Osećate da vas je izdao neko kome ste verovali 2,70Depresivnost Osećate manjak energije ili ste usporeni 2,68PTSP Slabije ste zainteresovani za svakodnevne aktivnosti 2,68Anksioznost Osećate nervozu ili unutrašnji nemir 2,663,333,28PTSP Osećate da imate manje veština nego ranije 2,65PTSP Lako „planete“ ili ste razdražljivi 2,65Depresivnost Budućnost vam se čini beznadežna 2,64NSPF Osećate telesni bol 2,64PTSP Napeti ste i trzate se na svaki šum 2,64Depresivnost Gubitak zadovoljstva (BDI) 2,58Anksioznost Osećate napetost ili razdražljivost 2,54NSPF Osećate da ne možete da isplanirate dan 2,54PTSP Osećate se odvojeni od ljudi ili se povlačite u sebe 2,53Depresivnost Nemate interesovanje za stvari 2,48PTSP Osećate da nemate budućnost 2,48PTSP Teško se usredsredite na nešto 2,47NSPF Osećate se poniženim 2,44PTSP Imate noćne more koje se ponavljaju 2,43Depresivnost Imate loš apetit 2,41Depresivnost Promene u navikama spavanja (BDI) 2,40Depresivnost Sve vam se čini kao napor 2,39Depresivnost Lako se rasplačete 2,38Depresivnost Tuga (BDI) 2,38PTSP Imate problema sa spavanjem 2,38NSPF Teško se snalazite u novim situacijama 2,37Depresivnost Izgubili ste interesovanje za seks ili ne uživate više u seksu 2,35NSPF Uznemiravaju vas fizički problemi 2,35Depresivnost Teško vam je da zaspite ili loše spavate 2,3382 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 83


SimptomProsečan skorSimptomProsečan skorDepresivnost Umor ili zamor (BDI) 2,33Depresivnost Napetost (BDI) 2,24Depresivnost Plakanje (BDI) 2,20Depresivnost Gubitak energije (BDI) 2,20NSPF Osećate stid zbog bolnih ili traumatskih događaja koji su vam se dogodili 2,20Depresivnost Gubitak interesovanja za seks (BDI) 2,19Depresivnost Promene apetita (BDI) 2,19Depresivnost Razdražljivost (BDI) 2,19Depresivnost Osećate se kao u zamci 2,16Depresivnost Pomišljate na samoubistvo 2,15Depresivnost Osećanje kažnjenosti (BDI) 2,14NSPF Teško obraćate pažnju na stvari 2,13Anksioznost Osećate se plašljivo 2,12Anksioznost Osećate slabost, vrtoglavicu ili malaksalost 2,09PTSP Osećate da vam se to ponovo dešava 2,09NSPF Osećate se bez nade 2,07NSPF Krivite sebe za stvari koje su se dogodile 2,07Depresivnost Osećate se bezvredno 2,03Depresivnost Teškoće u koncentrisanju (BDI) 2,03Depresivnost Neodlučnost (BDI) 2,02Anksioznost Imate lupanje srca ili ubrzan rad srca 2,01Depresivnost Gubitak interesovanja (BDI) 2,00NSPF Loše pamtite 2,00PTSP Nesposobni ste da volite, mrzite, itd. 2,00NSPF Osećate da su drugi neprijateljski raspoloženi prema vama 1,95Depresivnost Pesimizam (BDI) 1,89Depresivnost Prošli neuspesi (BDI) 1,89Depresivnost Samokritičnost (BDI) 1,88Anksioznost Imate glavobolje 1,86Anksioznost Iznenada se uplašite bez razloga 1,84Depresivnost Okrivljujete sebe za stvari koje su se dogodile 1,83NSPF Osećate se nesposobnim da pomognete drugima 1,83Anksioznost Osećate drhtavicu 1,79Depresivnost Bezvrednost (BDI) 1,77NSPF Osećate kao da ste samo vi pretrpeli takvo iskustvo 1,76PTSP Ne možete da se setite delova najbolnijih ili traumatskih događaja 1,71Depresivnost Osećanja krivice (BDI) 1,70Depresivnost Nevoljenje sebe (BDI) 1,69Anksioznost Imate napade straha ili panike 1,64NSPF Osećate se krivim što ste preživeli 1,55NSPFOsećate kao da ste podeljeni na dve osobe od kojih jedna posmatra štadruga radiNSPF Saznali ste ili su vam rekli da ste uradili nešto čega se ne sećate 1,45NSPF Osećate potrebu za osvetom 1,37Depresivnost Samoubilačke misli ili želje (BDI) 1,111,5184 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 85


PREPORUKE I PREPORUČENI INSTRUMENTIZA RAD SA TRAŽIOCIMA AZILA86 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 87


Preporuke i preporučeni instrumentiza rad sa tražiocima azilaNa osnovu rezultata istraživanja, specifičnostipopulacije tražilaca azila, višegodišnjeg iskustva uradu u ovoj oblasti i relevantne literature, u daljemtekstu biće date preporuke za rad sa tražiocima azila,preporučeni instrumenti za rad sa tražiocima azila,kao i uputstva za primenu ovih instrumenata.Preporuke za rad sa tražiocima azila pre svegasu namenjene pomagačima na terenu, odnosnosvima koji dolaze u neposredan kontakt sa tražiocimaazila – zaposlenima u centrima za azil, predstavnicimapolicije, pravnicima, psiholozima, psihijatrima,socijalnim radnicima, ali i svima koji želeda se informišu i bolje razumeju probleme sa kojimase tražioci azila susreću, kao i osobenostimarada u toj oblasti. Preporukama će biti obuhvaćenaspecifičnost savetodavnog rada sa tražiocima azila,detaljnije objašnjavanje značenja pojedinačnihsimptoma koji se kod te visokotraumatizovane populacijejavljaju, kao i njihovih problema i potreba.Biće, takođe, date smernice za način rada sa tražiocimaazila – šta treba primenjivati a šta izbegavati, nakoji način identifikovati visokougrožene pojedince ikoje korake u tom slučaju treba preduzeti. Na krajuće biti dat osvrt i na teškoće i izazove na koje mogunailaziti svi oni koji dolaze u neposredan kontakt satražiocima azila, kao i preporuke za prevazilaženjetih problema.UNHCR / Ivor Prickett / 23.9.2014.Preporučeni instrumenti za rad sa tražiocima azila,kao i detaljna uputstva za korišćenje tih instrumenatanamenjeni su osobama koje su obučene zarad sa tim licima a nisu psiholozi, kao i psiholozima ipsihijatrima koji dolaze u direktan kontakt sa tražiocimaazila.88 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 89


Preporuke za rad sa tražiocima azilaNeposredni kontakt sa tražiocima azilaSpecifičnost uslova radasa tražiocima azilaTražioci azila predstavljaju visokotraumatizovanupopulaciju koja većinom pati od posttraumatskogstresnog poremećaja, anksioznosti i depresivnosti,što zahteva obezbeđivanje adekvatnih uslova rada.Pre svega, bitno je da se obezbedi prostorija kojaomogućava privatnost u kojoj će se obaviti razgovor(takva da ne može spolja da se vidi ili čuje štase dešava unutra). Prostorija u kojoj će se obavljatirazgovori sa tražiocima azila treba da bude različitaod one u kojoj se obavljaju saslušanja u azilnompostupku, kako bi se održala atmosfera poverljivostii izbeglo poistovećivanje sa razgovorima koji seobavljaju u okviru azilnog postupka. Poželjno je data prostorija bude prijatna, udobna, topla i dovoljnoosvetljena.Situacija na terenu, odnosno u centrimaza azil gde je predviđeno da se obavljajurazgovori sa tražiocima azila, ne može daodgovori uvek na navedene zahteve. Ponekad,u nekim azilnim centima, prostorije za radbiće adaptirane kao spavaonice za onetražioce azila za koje u sobama nema mesta.Pored toga, tražioci azila se često obraćaju sarazličitim pitanjima, organizuje se sistematskipregled, razgovori sa policijom, može sedesiti veliki priliv tražilaca azila u jednomtrenutku i drugo. U takvim uslovima, ponekadnije moguće obezbediti dovoljnu privatnost.Trebalo bi ipak nastojati da se privatnostobezbedi u što većoj meri time što će sepomeriti vreme ispitivanja, a u slučaju lepogvremena razgovor obaviti napolju, ukolikopostoje adekvatni uslovi za to. Neophodnojeste to da se tražiocima azila objasne razlozizbog kojih dolazi do izmenjenih uslova rada,kao i da im se pruži mogućnost da, ukoliko imuslovi ne odgovaraju, razgovor bude odložen.Pored prostorne odrednice, potrebno je imati uvidu da se tražioci azila uglavnom kratko zadržavajuu Srbiji i retko je moguće predviditi koliko će vremenaza rad biti na raspolaganju. Za izbor psihološkogpristupa i tehnika u radu sa tražiocima azila to jeod posebne važnosti, kako bi se izbeglo pokretanjepsiholoških procesa za koje možda neće postojatiprilika da se na adekvatan način psihološki proradei zatvore. Trebalo bi imati na umu da prvi razgovormože biti i poslednji i pažljivo proceniti rizike kojetakvi uslovi rada nose sa sobom.U vezi sa uslovima rada, važno je napomenuti danalazi istraživanja ukazuju na to da brojni tražiociazila pokazuju tegobe kao što su iscrpljenost, umor,manjak energije, usporenost kao i teškoću da seusredsrede na nešto i nemogućnost da dugo buduna jednom mestu, zbog čega je posebno važnovoditi računa o ukupnom trajanju ispitivanja i pravitipauze po potrebi, kako na tražioca azila ispitivanjene bi delovalo zamorno i opterećujuće.Neverbalna komunikacijaIzuzetno je važno razumeti da je često prva informacijakoju tražilac azila dobija od pomagača upravoneverbalna, zbog čega je neophodno voditi računa otome da ton, boja glasa, izraz lica, gestikulacija, kao ipoložaj tela budu u skladu sa sadržajem koji se govori.Prilikom razgovora trebalo bi voditi računa o poštovanjuzone ličnog prostora, kao i o tome da se u odnosuna tražioce azila osobe koje sa njima razgovarajupostave blago iskošeno zato što pozicioniranje direktnonaspram osobe može delovati ugrožavajuće.Važno je, takođe, imati na umu da ozbiljan ton, kaoi izraz lica može uplašiti osobu koja je traumatizovana,a u trenutku razgovora se nalazi u situaciji neizvesnosti.Preporučuje se miran ton, kao i održavanje kontaktaočima.Može se desiti da, usled potrebe da pokažeterazumevanje i saosećanje, neverbalnakomunikacija bude u suprotnosti sa onim štogovorite. Dogodilo se da pravnica, prilikomintervjua, saopštava tražiocu azila kako muje odbijen zahtev za azil pri čemu je govorilavedrim glasom, uz osmeh, u pokušaju daublaži težinu koju takva vest nosi. Neverbalnakomunikacija pravnice zbunila je tražiocaazila koji je pokušavao da shvati da li je dobrorazumeo prevođenje, nakon čega je pitao šta jedobra vest.Predstavljanje i početak ispitivanjaNa samom početku razgovora potrebno je jasno sepredstaviti. Među tražiocima azila postoji veliki strahod toga da informacije koje iznose mogu doći do njihovezemlje porekla i dovesti njih ili njihovu porodicuu opasnost. Tražioci azila u 87 procenata i dalje imajuporodicu u zemlji porekla, a većina tih zemalja i dalje jezahvaćena ratom. Zato je važno tražiocima azila naglasitida njihove porodice i bliski prijatelji ni na koji načinneće biti ugroženi tim razgovorom.Prilikom predstavljanja, neophodno je da osobakoja razgovara sa tražiocem azila pored svog imena iprezimena kaže odakle je i gde radi i da objasni sagovornikuda je sve o čemu razgovaraju strogo poverljivoi da bez njegove saglasnosti nijedna informacija nećebiti podeljena ni sa kim. Potrebno je, takođe, objasnititražiocu azila da je razgovor na dobrovoljnoj bazi i damože napraviti pauzu ili odustati u bilo kom trenutku,kao i da ni to, ni bilo šta što se tokom razgovoradesi neće uticati na odnos prema njima, niti na njihovuazilnu proceduru. Od velike je važnosti predočititražiocima azila cilj ispitivanja, kao i na koji način i ukoju svrhu će biti korišćene informacije koje budu dali.Ukoliko postoji potreba da se zapiše nešto od informacijakoje tražilac azila daje, neophodno je pre togapitati sagovornika da li se sa tim slaže, objasniti mu štaće se tačno zapisati i u koju svrhu se to radi. I poredobjašnjenja, može se dogoditi da samo ispitivanje,kao i zapisivanje informacija uplaši ili veoma uznemiritražioca azila i u tom slučaju potrebano je prekinutiispitivanje.90 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 91


Prilikom prikupljanja podataka za ovoistraživanje, tražilac azila iz Sirije, star 54godine, nakon upoznavanja sa svrhom iciljem ispitivanja, kao i posle objašnjenja opoverljivosti ispitivanja i podataka, pristao jeda učestvuje u istraživanju. Kako je ispitivanjeodmicalo, počeo je da se vrpolji, da se znoji i daobjašnjava kako mu je porodica, žena i dvojedece, i dalje u Siriji. Prekinule smo ispitivanje,kako bismo bolje razumele šta se dešava, i sanjim razgovarale o tome. Ispostavilo se da se,iako je bio jasno upoznat sa ciljem istraživanja,ipak javio intenzivan i preplavljujući strah da bineka od informacija koju dâ mogla da ugrozinjegovu porodicu. Ispitivanje je prekinuto, atražiocu azila je dat list na kome su do tadazapisivani odgovori uz ponovno objašnjenjeda učestvovanje u istraživanju nije obavezno ida ukoliko želi da odustane to ni na koji načinneće uticati na naš odnos prema njemu, kao nina azilni postupak. Nakon toga, tražilac azilaje rekao da želi da odustane, a kada je došlodo redukcije straha, bilo je moguće nastaviti sapsihološkim savetovanjem i podrškom.Jezička barijeraKomunikacija sa tražiocima azila najčešće podrazumevaangažovanje prevodilaca. Ukoliko je potrebnokoristiti usluge prevodilaca neophodno je voditi računao rodnoj usaglašenosti prevodioca i tražioca azila uzposebni značaj obezbeđivanja žene prevodioca.Tokom razgovora, kod tražilaca azila može doći doprirodnog očekivanja da onaj koga razumeju i predkim mogu da se izraze u stvari i ima relevantne informacijei može uticati na odluke u vezi sa pitanjimakoja su za njih od značaja. Očekivanja takve vrste moguuneti nejasnoću u komunikaciju, zbuniti tražioca azila,a mogu uticati i na pojavljivanje sindroma izgaranjakod prevodilaca.Na početku razgovora potrebno je objasniti, kakobi se to izbeglo, svim učesnicima komunikacije ko jeizvor informacija i kakvu ulogu ima prevodilac. Tokomdaljeg razgovora trebalo bi nastojati da se održi jasansmer komunikacije između pomagača i tražioca azila,uz što manji uticaj prevodioca na tok razgovora, kako bise očuvale jasne uloge i granice u radu.Prilikom razgovora sa tražiocem azila iz Nigerijedogodilo se da je, u jednom trenutku, postaviopitanje koje je prevodilac počeo da prevodi, aonda ga je tražilac azila prekinuo rečima: „Štaradiš, ne pitam nju nego tebe“. Nakon toga,vratili smo se na ponovno objašnjavanje ulogau komunikaciji.Kulturološke razlikeIsti događaji u različitim kulturama mogu nositirazličito značenje. Potrebno je stoga da se osobe kojerade sa tražiocima azila informišu o tome šta se smatra„normalnim“, a šta poželjnim u kulturi tražioca azilasa kojim rade. Osetljivost na kulturološke razlike omogućavabolje razumevanje osobe i problema sa kojimse suočava.Većina tražilaca azila potiče iz islamskih zemalja (94procenta), u kojima je razlika između rodnih uloga izraženijanego u našem društvu, naročito u komunikacijikoja se odvija van porodičnog okruženja. S tim uvezi trebalo bi napomenuti da može postojati otpormuškaraca tražilaca azila prema razgovoru sa ženskomosobom koja ima ulogu pomagača upravo zbogshvatanja da je neprikladno pokazivati slabost, kao i danije uobičajeno da pomoć u rešavanju svog problematraže od žene. Moguće je, kako različiti autori navode, ida stepen ispoljavanja psihičkih tegoba kod muškaracai žena tražioca azila bude uslovljen upravo tim razlikama(Emirates & Alansari, 2006).U samom radu može se desiti, takođe, da, ukolikoje osoba koja pomaže žena, tražilac azila nju ne gledadirektno u oči kako je ne bi uvredio. Moguće je i da,u situaciji kada je reč o zajedničkom radu sa muškimkolegom, pitanja koja tražilac azila želi da postavi ženipostavlja u stvari njenom kolegi sa idejom da kolegasluži kao posrednik u komunikaciji. Istovremeno,žene tražioci azila mogu biti nespremne da dele ličnaiskustva sa muškim pomagačima ili u prisustvumuškaraca. Dešavaće se da muški članovi porodicažena tražilaca azila očekuju ili čak insistiraju da buduprisutni prilikom razgovora. U tim slučajevima je veomabitno pružiti i suprugu i supruzi (ili bratu i sestri,i slično) informaciju o tome da je njihovo pravo daimaju individualne razgovore. Odluku o tome da li ćerazgovor obaviti sami ili u prisustvu partnera/rođaka/prijatelja donose sami tražioci azila i na njihovu odlukune treba uticati niti insistirati na individualnom intervjuu,ali je bitno da bude jasno stavljeno do znanja daje to njihovo pravo i da im to kao mogućnost stoji naraspolaganju.Nakon jednog grupnog razgovora sa tražiocimaazila iz Avganistana, pri izlasku iz prostorije onisu se zahvalili na razgovoru, prišli prevodiocuza farsi jezik i pružili mu ruku, dok su prisutnimženama klimnuli glavom u znak pozdrava.Većinom je prihvaćeno da iniciranje fizičkogkontakta sa ženama može biti neprikladno iuvredljivo o čemu treba posebno voditi računakao i pustiti da iniciranje rukovanja dođe odsamih tražilaca azila bez obzira na pol.Devetnaestogodišnji tražilac azila izAvganistana govorio je o tome kako je, dokje živeo u Avganistanu, njegova starija sestrabolovala od teške psihičke bolesti. „Nije moglada zaspi noću, stalno se plašila za sebe i zadruge ljude, tako da je izgledalo kao da je ukonstantnoj panici. Često je zvučala nepovezano,plakala po ceo dan, a povremeno je vikala inasrtala na ostale ukućane“, objašnjavao je.Ujak sa kojim su, nakon smrti majke i oca, živelinije joj dozvoljavao da napusti kuću, nije želeoni sa kim van porodice o tome da razgovara inije postojao način da joj se pomogne. Govorioje o tome kako, iako se ne slaže sa ujakom, znada je ujak doneo takvu odluku da ne bi „palasramota“ na porodicu koja nikada ne bi moglada se opere.Psihološke potrebei tegobe tražilaca azilaPoverenje, iskustvo prihvatanja i empatija –Karakteristična osećanja koja se mogu javiti kod osobasa posttraumatskim stresnim poremećajem i depresijomjesu izolovanost od drugih ljudi, povlačenje usebe i teškoće u povezivanju sa drugima (Kluft, Bloom,& Kinzie, 2000). Rezultati istraživanja pokazuju da jekod tražilaca azila ta problematika veoma izražena ida se manifestuje osećanjem da su samo oni pretrpelitakvo iskustvo, da ljudi ne razumeju šta im se dogodilo,da ni na koga ne mogu da se oslone, da su izdani,usamljeni, da su bez poverenja u druge ljude, kao i dase povlače u sebe.Nije dobro i ne bi trebalo pretpostavljati šta tražiociazila doživljavaju ili kroz šta su prošli. Trebalo bi, takođe,izbegavati rečenice znam kako je i nije strašno, jertakvi iskazi mogu izazvati ljutnju i distanciranje. Važnoje da se istakne da je u redu to što osoba oseća, da je92 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 93


to što oseća normalna reakcija organizma na situacijekroz koje je prošla kao i da se mnogi u takvoj situacijislično osećaju.Može se reći: verovatno je teško prolaziti kroz takvoiskustvo. Povremenim sumiranjem, parafraziranjem ilipostavljanjem pitanja (deluje kao da vas je to uznemiriloili kao da vas je to razočaralo) može se spomenuti ibilo koje osećanje koje osoba koja pomaže misli da jeprepoznala i da može razumeti.Važno je zapamtiti da nije neophodno da se kažeprava stvar, kao ni da se ima rešenje za sve. Zainteresovanostkao i zaštitničko i mirno prisustvo može delovatipozitivno i pružiti tražiocima azila osećaj sigurnosti irazumevanja.Poverenje u sistem, kao i u druge ljude, kod tražilacaazila je veoma ugroženo. I to je vrlo bitno razumetii uvažiti vreme koje je potrebno osobi da se nekomeobrati, uz poštovanje faza postepenog psihološkog napretka(Carswell, Blackburn & Barker, 2009). Pored toga,potrebno je razumeti da postoje i osobe koje nikadaneće zatražiti pomoć. U takvim situacijama trebalo biponuditi pomoć i biti prisutan, ali ne i nametljiv. Potrebnoje ostaviti vreme i prostor i staviti do znanjatražiocima azila kome i kada mogu da se obrate ukolikoto budu želeli. Nemojte izgubiti iz vida da vašadobronamernost i želja da pomognete nije mera tuđepotrebe za pomoći.Jedan od mnogih primera koji ukazuju naugroženo poverenje u sistem i druge ljude inemogućnost da se racionalnim objašnjenjimaredukuje strah koji postoji zbog prethodnogiskustva jeste situacija u kojoj je grupa tražilacaazila trebalo da bude prevezena autobusimaiz centra za azil do najbliže bolnice radisistematskog pregleda. Tražiocima azila jebilo objašnjeno koja je svrha te posete kao ito da će zbog bolje organizacije biti prevezeniautobusima, sa čim su se oni saglasili. Međutim,kada su iz centra krenuli ka autobusima, gotovosvi tražioci azila su pobegli u obližnju šumu inisu se odazivali na poziv zaposlenih iz centra.Nije pomoglo ni objašnjenje da je sve u redu ida im niko neće nauditi. Tražioci azila su imaliasocijaciju na prethodno negativno iskustvodeportacije kao i na prevaru od ljudi sa kojimasu bili u kontaktu i to je dovelo do intenzivnog ipreplavljujućeg straha.Psihološko osnaživanje – Rezultati istraživanjaukazuju na to da je doživljaj sebe, kao i svojih kompetencija,kvaliteta i snaga kod tražilaca azila veomaugrožen. Većinom oni osećaju da imaju manje veštinanego ranije, da se teško snalaze, da su bezvredni.Imaju teškoće u donošenju odluka i planiranju danai ispoljavaju negativnu sliku o sebi, samokritičnost idoživljaj bezvrednosti. Opisani doživljaji česta su pojavakod ljudi koji su pretrpeli traumatska iskustva.U radu sa tražiocima azila, korisno je uvremenjenoprimetiti i pohvaliti napor koji osoba ulaže kako bise nosila sa situacijom u kojoj se nalazi. Potrebno jepohvaliti snage koje prepoznate. Podstičite uspostavljanjedoživljaja kontole nad svojim životom koja se,usled različitih okolnosti na koje nisu mogli uticati, akoje su u velikoj meri uticale na njihov život, izgubila.Usredsredite se na ono što osoba može, ono što jeuspela da uradi kao i ono što je u skorijoj budućnostimoguće da osoba postigne.Prilikom razgovora, mlada žena iz Somalijeispričala je kako je, kada je imala 18godina njena porodica rešila da je uda zaUNHCR / Andrew McConnell / 10.1.2015.94 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 95


pedesetogodišnjeg pripadnika jedne vojnegrupacije iz Somalije. Govorila je o tome kakoje znala da devojke koje oni odvedu više nikonikada ne vidi i niko ne zna šta se sa njimadogodi. Govorila je i o tome kako, iako je molilamajku i oca da to ne rade i da je ne prisiljavajuna takav brak, nije imala njihovu podršku,kao ni podršku prijatelja, jer se većina plašilada se sukobi sa bilo kim iz te vojne grupacije.Nakon toga je, sa krijumčarem, napustilaSomaliju. Imala je vrlo malo novca i znala jesamo to da, ako stigne do Švedske, može dakontaktira prijateljicu koja je tamo otišla predve godine. U jednom trenutku razgovora sanjom, psihološkinje su rekle kako je verovatnobila potrebna velika hrabrost i snaga kako bise donela takva odluka. Nakon toga, mladažena je zaćutala, oči su joj se napunile suzamai zatim je rekla: „Jeste, bila je potrebna velikahrabrost i snaga.“ Potom je objasnila kakonikada nije razmišljala o tome da u svemu štojoj se dogodilo može da postoji ijedan njenkvalitet, ijedna vrednost i kako je to prvi put daje o sebi tako nešto pomislila.Za tražioce azila od posebnog značaja jeste i mogućnostda pomognu drugima. Većina tražilaca azilaima doživljaj da su u ovom trenutku nesposobni dapomognu drugima, što za njih predstavlja veliki poraz.Česta tema u razgovoru sa njima jeste upravo njihovnapor da pomognu jedni drugima, bilo zauzimanjemkod upravnika centra, odricanjem od obroka kako bitaj obrok bio odnet nekome ko ga nema, ili sakrivanjemprijatelja u svojoj sobi iako postoji opasnost dazbog toga i sami izgube smeštaj. Posebno je značajnoprimetiti i pohvaliti, ukoliko se zapazi, da je osoba naneki način doprinela pomaganju drugima. Ukoliko jereč o porodici, samohranim roditeljima ili braći i sestrama,bilo bi dobro da osobe koje pomažu tražiocimaazila prepoznaju i pohvale napor koji sami tražiociazila ulažu u međusobnu brigu i zajedničku borbu sateškoćama sa kojima se susreću.Prilikom razgovora sa samohranim majkama,prepoznato je da i pored problema koje imajuone nalaze snagu da posvećeno brinu o svojojdeci, što je često kod njih izazivalo pozitivnereakcije, osnaživanje i ponovno uspostavljanjekontrole.Na sličan način, u razgovoru sadvadesetogodišnjim tražiocem azila iz Sirijekoji je u centruza azil boravio sa svojimpetnaestogodišnjim bratom, pokrenule smopitanje njegove brige o bratu. Ispričale smo mukako se primećuje da njegov brat ima toplugarderobu i dodatnu hranu, kao i novi sat kojije za petnaesti rođendan dobio od njega napoklon. Nakon razgovora o toj temi, vidan je bioporast raspoloženja tražioca azila. Objasnio jepotom kako ume da se snađe kada je potrebnokao i da ima snage da se nosi sa različitimsituacijama i da će njegov brat imati sve što muje potrebno.Izvesno vreme je u centru za azil boravio tražilacazila koji je bio slep. U razgovoru sa njegovimprijateljima i poznanicima – tražiocima azila,mnogo je bilo onih koji su sa njim boravilii u centrima u drugim zemljama, koji sumu pomagali prilikom tranzita, prevoza sakrijumčarima, prolasku kroz šume i gradove,kao i prilikom boravka u Srbiji. Nema razlogaza brigu, govorili su, tu je sa nama i sa nama ćestići gde bude želeo.Veoma važno je, takođe, imati u vidu da se možedesiti da osobe koje su prošle ili prolaze kroz teškaiskustva i traume, na početku razgovora potencirajuneke teme i probleme koji licima koja pružaju pomoćna prvi pogled ne deluju preterano značajno. Nekadaje tražiocima azila potrebno vreme kako bi počelida govore o teškim iskustvima i problemima. Osimtoga, rešavanjem sitnijih problema, na koje je mogućeuticati, osoba pokušava da vrati doživljaj snage, vrednostii kontrole nad sopstvenim životom. Od ključneje važnosti ne remetiti taj mehanizam koji ima važnuulogu u psihološkom održanju, kao i poštovati vremekoje je potrebno osobi da stekne poverenje i smognesnagu da o bolnim događajima razgovara.Tokom psihološkog savetovanja,tridesetogodišnji tražilac azila iz Sirije nedugopošto je saznao da je njegov najbolji prijatelj uSiriji nestao, počeo je intenzivno da se žali na tošto se u centru za azil ne stavlja dovoljno začinau hranu. Dve nedelje je to bila glavna tema okojoj je želeo da razgovara, uz insistiranje dase svaki put prenese upravniku centra kao ikuvarima i kuvaricama njegova molba da se topromeni. Nakon dve nedelje, polako je počeoda priča o stašnom osećanju nemoći pred lošimstvarima koje se dešavaju njegovim prijateljimai porodici, a na koje on ni na koji način ne možeda utiče.Diskriminacija i stigmatizacija – Višegodišnjeiskustvo u radu sa tražiocima azila pokazalo je dasu mnogobrojni oni koji imaju potrebu da se na nekinačin opravdaju, gotovo izvine zbog rata koji i daljetraje u njihovoj zemlji porekla. Imaju potrebu da dugopričaju o tome šta je sve u njihovoj zemlji lepo, kao ida tamo nisu svi ljudi loši, da nisu svi kriminalci. Poredtoga, očigledna je njihova potreba da govore o tomekako su bili iz „dobre kuće“, da su im roditelji, ali i onisami, obrazovani ili da su se bavili poštenim zanatom.Neki od razloga za javljanje takve potrebe jesu stigmatizacijai diskriminacija (Hadgkiss, Lethborg, Al-Mousa,& Marck, 2012), kojoj su tražioci azila svakodnevnoizloženi. Upravo zbog toga može biti korisno, ukoliko seprepozna želja i potreba kod tražioca azila, razgovaratii o svakodnevnim stvarima, profesionalnim interesovanjima,porodici, hobiju i slično.Mnogobrojni su tražioci azila koji govore o tomekako mnogo pate za svojom zemljom, a veliki je procenatonih koji kao najstrašniji događaj koji im se dogodionavodi upravo samo napuštanje zemlje porekla.Gubitak rodne zemlje, s jedne strane, za tražioce azilamože predstavljati olakšanje, dok za druge moženositi osećanja tuge i očaja (Gonsalves, 1992). U radusa tražiocima azila potrebno je prepoznati i podržatirazgovor o navedenim temama, jer za mnoge od njihvezanost za zemlju porekla predstavlja izuzetno važandeo ličnog identiteta.Prilikom razgovora sa tražiocima azila u višenavrata se dešavalo da postavljaju pitanjau vezi sa ratom koji se odigravao na ovimprostorima. Razgovaranjem o toj temi,objašnjavanjem da je i ovde bio rat, da jemnogo ljudi stradalo, da je mnogo onihkoji su morali da napuste svoju zemlju ilirodne gradove kao i da je mnogo porodicai bliskih prijatelja bilo razdvojeno stvaralo jekod tražilaca azila iskustvo prepoznavanjai prihvatanja, imali su doživljaj da ih nekorazume, da postoji neko ko zna da situacija,kako su govorili, nikada nije crno-bela i da rat inapuštanje rodne zemlje nije bio njihov izbor.96 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 97


Veoma izražen deo psihološkog doživljaja kod ljudikoji su imali traumatska iskustva jeste okrivljavanjesebe za stvari koje su se dogodile i osećanje krivice zatošto su preživeli (Kluft et al., 2000), a rezultati istraživanjaukazuju na to da je takav doživljaj veoma prisutani kod tražilaca azila u Srbiji. Važno je poštovati vremekoje je potrebno tražiocima azila da pokrenu razgovoro toj temi koja, kako iskustvo pokazuje, izaziva vrlo jaki intenzivan emotivni naboj.Informisanje i neizvesnost – Važno je obezbedititražiocima azila informacije koje omogućavaju zadovoljenjenjihovih potreba i rešavanje problema.Potrebno je pružiti im jasne informacije o postojećimresursima – šta sve postoji od usluga, kao i kojimosobama, institucijama i organizacijama mogu da seobrate za koju vrstu problema i kada. Nikako im ne bitrebalo davati neproverene informacije ili pretpostavljatibilo šta već, ukoliko se ne zna odgovor na nekopitanje – uputiti tražioce azila na one koji imaju i znajupravi odgovor.Može se desiti, i to je takođe važno znati, da ipored objašnjavanja i uloženog truda, tražioci azila idalje ne razumeju ono o čemu je razgovarano ili delujukao da nisu razumeli. Događa se, na primer, daponavljaju pitanja po nekoliko puta kao i da se, kadapokušavaju nešto da objasne, odjednom zbune, kažuda se ne sećaju ili pak daju kontradiktorne informacije.Kod osoba sa posttraumatskim stresnim poremećajem,depresijom i anksioznošću, dolazi do otežanogkognitivnog funkcionisanja te takva ponašanja mogubiti očekivana (Kluft et al., 2000). Nalazi istraživanja ipokazuju da se kod tražilaca azila to manifestuje takošto im je teško da se usredsrede na nešto, da obratepažnju na stvari. Otežano kognitivno funkcionisanje semanifestuje i pojavom teškoća u koncentrisanju, kao inemogućnošću da se sete delova najbolnijih ili traumatskihdogađaja.Od posebnog je značaja da se sa posledicama traumatskogiskustva na kognitivno funkcionisanje tražilacaazila upoznaju pripadnici Ministarstva unutrašnjihposlova i pravni zastupnici. Usvajanjem tog znanja, onimogu lakše da razumeju teškoće do kojih može doćiprilikom saslušanja, davanja izjava i sličnih situacija, alii da na adekvatan način odgovore na tu problematiku– pokazivanjem strpljenja i razumevanja za vremekoje je neophodno tražiocima azila da daju potrebneinformacije.Fizičke tegobe - Kod tražilaca azila, kao i drugihosoba sa posttraumatskim stresnim poremećajem,anksioznošću i depresijom, moguća je i pojava fizičkihtegoba (Gerritsen et al., 2006). Rezultati istraživanjapokazuju da tražioci azila osećaju iscrpljenost, slabost,manjak energije, usporenost, malaksalost, promene unavikama ishrane i spavanja, telesni bol, glavobolje,drhtavicu i ubrzan rad srca. Važno je objasniti tražiocimaazila da se (ukoliko je pokazano da ne postojimedicinski uzrok) nekada takvi simptomi javljaju kaoreakcija organizma na traumatska iskustva kroz koja suprošli i da se i drugim ljudima to događa. Poželjno jeohrabriti ih i reći im da što više brinu o sebi – da spavaju,uzimaju hranu, da se relaksiraju kao i da čine sitnestvari od kojih se osećaju bolje.Retraumatizacija – Posebno je značajno tražioceazila zaštititi od izlaganja dodatnim traumatskimdogađajima i bilo kakvom podsećanju na traumatskedogađaje kroz koje su prošli kako ne bi došlo do retraumatizacije,odnosno do ponovnog oživljavanja iprolaska kroz traumatsko iskustvo i doživljaje (Kluft etal., 2000). Posttraumatski stresni poremećaj, depresijai anksiozni poremećaj izraženiji su kod osoba koje suimale traumatska iskustva poput boravka u zatvoru(Cleveland & Rousseau, 2013), mučenja (Fouchieret al., 2012), a izraženost posttraumaskog stresnogporemećaja povezana je i sa ukupnim brojem traumatskihiskustava (Kluft et al., 2000; Steel, Silove, Bird,& Mcgorry, 1999). Nalazi ovog istraživanja pokazuju daje veliki procenat tražilaca azila doživeo višestruka traumatskaiskustva, kao što su nemanje hrane, vode, pristupamedicinskoj pomoći, deportaciju, boravak u zatvoruu teškim uslovima. Pored toga, brojni tražioci aziladoživeli su nasilnu smrt ili nestanak člana porodice,prisustvovali su mučenju, morali da sklanjaju ranjenei mrtve ili su videli unakažene leševe ili leševe koji seraspadaju. Veliki procenat tražilaca azila doživeo je prebijanjeili druge vidove fizičkog i seksualnog zlostavljanja,kao i psihološko nasilje (vređanje i ponižavanje).Nabrojana iskustva tražioce azila čine visokoosetljivompopulacijom koju je neophodno zaštititi od izlaganjabilo kakvim sadržajima koji na neki način mogu podsećatina traumatska iskustva koja su preživeli. Neophodnoje obezbediti im sigurnost i zaštitu kroz iskustvopostojanja zainteresovanog i pravednog sistema kojirazume probleme sa kojima se susreću i vodi računa onjihovim potrebama što, kako nalazi istraživanja pokazuju,gotovo niko od tražilaca azila nije imao u svomprethodnom iskustvu.Rezultati istraživanja pokazuju, takođe, da kod tražilacaazila dolazi do izbegavanja radnji, razmišljanja iosećanja koja su povezana sa bolnim događajima ili ihpodsećaju na te događaje. Dešava se, s druge strane,i da im se ponavljaju misli na najteže ili zastrašujućedogađaje, da imaju noćne more koje se ponavljaju,kao i da iznenada emotivno ili fizički reaguju kada sesete najbolnijih ili traumatskih događaja.Veoma je važno, zbog svega navedenog, da tražiociazila ne budu detaljno ispitivani o bolnim događajimakako ne bi došlo do preplavljivanja teškim emocijamai do retraumatizacije. Važno je posebno im naglasiti dane moraju da razgovaraju o temama o kojima ne žele,da ne moraju da odgovore na sva pitanja i da razgovormože biti prekinut kad god oni žele, ali i da sve to nećeni na koji način uticati na odnos prema njima.S druge strane, od ključnog značaja za psihološkiboljitak jeste dopuštanje osobi da, ukoliko ima potrebu,o teškim iskustvima i osećanjima slobodno govori.Potrebno je biti prisutan, pokazati želju da se saslušatražilac azila, ali je potrebno imati i kapacitet da se, ukolikose pojave teške teme ili osećanja, ostane u razgovoru.Mirnim i podržavajućim prisustvom osobi trebastaviti do znanja da nije sama i da smo spremni da jepodržimo i da ostanemo uz nju. Na taj način, tražilacazila stiče iskustvo prihvatanja, razumevanja i podrške,što može biti prvi korak ka ponovnom uspostavljanjuugroženog poverenja i psihološkog osnaživanja.Razgovoru sa pravnim zastupnicima kojije trebalo da znači pripremu za intervju sapolicijom, prisustvovala je i psihološkinja, jerje dvadesetogodišnja devojka iz Konga bilatrudna i pokazivala je psihološku vulnerabilnost.Devojka je, kako je razgovor odmicao, počelada govori o fizičkom i seksualnom zlostavljanjukoje je činila vojska u Kongu. U jednom trenutkusaopštila je kako se i trudnoća dogodila kaoposledica silovanja. Nakon saopštavanja teinformacije, pravna zastupnica je želela daodmah završi sa ispitivanjem kako devojku nebi dalje izlagala pitanjima i kako bi se što prezavršila situacija u kojoj je izneto tako teškotraumatsko iskustvo. Dogodilo bi se, međutim,i pored dobre namere pravne zastupnice, da biispitivanje bilo naglo prekinuto i ostao bi utiaskda su događaji i osećanja koja je devojka želela98 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 99


da podeli preteški ili nepoželjni. Pored toga,prekid daljeg ispitivanja koji bi u tom trenutkuinicirao bilo ko osim same devojke koja je otome govorila mogao bi da bude shvaćen i kaoosuda ili ukazivanje na to da treba da se stidi ilida joj zbog proživljene traume bude neprijatno,kao i da će zbog toga možda biti odbačena.Ispitivanje nije bilo prekinuto i devojka je imalapriliku da u zaštićenim i kontrolisanim uslovimapodeli sa nekim teško iskustvo u meri u kojoj jeto želela.Poštovanje razlikau odgovoru na traumu i stresTrebalo bi imati u vidu i da ne znači nužno da svikoji su prošli kroz traumatične događaje moraju imatiposttraumatski stresni poremećaj ili patiti od depresije.Nije dobro etiketirati sve reakcije kao simptome psihološkogporemećaja i u razgovoru bi trebalo izbegavatitermine patologija ili poremećaj. S obzirom nato da postoje sličnosti u reakcijama na traumu i stres,veoma je bitno da se neguje svest o tome da svakaosoba može drugačije reagovati u sličnim ili istimokolnostima.Važno je razumeti i, ukoliko se javi potreba, objasnititražiocima azila da većina tegoba koje proživljavajumogu predstavljati normalnu reakciju organizma naprethodno iskustvo koje su doživeli. Osim toga, premamišljenju različitih autora, čak i kada nisu traumatizovani,tražioci azila žive pod izuzetno stresnim uslovimausled razdovojenosti od prijatelja, porodice, kao i usledneizvesnosti koja je konstantno prisutna i deluje negativnona psihološko zdravlje (Enner, Alem, & Ttomeyer,2006).Postavlja se pitanje koje reakcije se mogu smatratinormalnim, očekivanim odgovorom organizma, a kadadolazi do ozbiljnijih, dugoročnih posledica. Važno jeproceniti kada tegobe koje tražilac azila ima ukazuju navisoku ugroženost i zahtevaju hitno reagovanje. Teškoje povući jasnu i preciznu granicu između normalnihi patoloških reakcija, međutim, neke smernice zaprepoznavanje rizika bile bi da osoba i posle nekolikonedelja pokazuje isti ili povišen intenzitet navedenihsimptoma, da su simptomi prisutni većinom vremena ida osoba ima teškoće u svakodnevnom funkcionisanju(Kluft et al., 2000). U reakcije koje zahtevaju hitno reagovanje,pored navedenog, spada i samopovređivanje,povređivanje drugih, razmišljanje o suicidu ili pokušajsuicida i konzumiranje psihoaktivnih supstanci.Šta raditi ako se prepozna rizikUkoliko se, prilikom kontakta sa tražiocima azilaprepozna nešto od navedenog, potrebno je uputitiosobu na razgovor sa stručnim licem – psihoterapeutom,psihologom ili psihijatrom – kako bi se pronašlavrsta pomoći ili terapije koja bi bila adekvatna za datuproblematiku.Kraj kontaktaTražioce azila bi na kraju razgovora trebalo pitati dali im je nešto nejasno kao i da li bi oni nešto želelida pitaju. Trebalo bi ih obavestiti i o mogućnostimaponovnog kontakta, ukoliko budu imali potrebu za tim(kome da se obrate, sa kim da kontaktiraju). Na krajuje potrebno zahvaliti im se na saradnji i izdvojenomvremenu.I pomagači su ljudiŠta se može očekivatiDugotrajan kontakt i rad sa tražiocima azila podrazumevasvakodnevni susret sa osobama kojepate od posttraumatskog stresnog poremećaja, depresijei anksioznosti i koje, većinom, i dalje imajunerešena egzistencijalna životna pitanja i nalaze seu konstantnom stanju neizvesnosti. Postavlja se pitanjekakve posledice to može imati na sve one kojisa njima dolaze u kontakt.Doživljaj koji se često javlja kod i pomagačkihprofesija koja su u kontaktu sa tražiocima azila jestebespomoćnost. Mnogo je onoga što bi trebalo da jedrugačije, a deluje kao da je gotovo sve van vašihmogućnosti. Ograničenja koja postoje u azilnomsistemu u Srbiji predstavljaju faktor koji može dodatnopojačati doživljaj bespomoćnosti. Posebno jevažno imati u vidu i to da se doživljaj bespomoćnostiretko prepoznaje kao takav. Češće, kod ljudi dolazido različitih reakcija na osećanje bespomoćnosti odkojih su dominantna osećanja tuge ili ljutnje. Možedoći i do toga da se osećanje bespomoćnosti lica kojepruža pomoć usmeri na osobu sa kojom radi, te ćedelovati da ga tražilac azila sa kojim razgovara veomanervira, imaće osećaj da ga ugrožava, biće ljutoi besno. Tokom razgovora se, takođe, licu koje pružapomoć može iznenada prispavati, ili mu može postatidosadno. Može imati doživljaj da ne može da izdrži,da ga priča preplavljuje, da je preosetljiv ili da ima jakdoživljaj tuge i gubitka. S druge strane, može doći ido emocionalne iscrpljenosti, krutosti i nezainteresovanosti,ili se može dogoditi da te priče deluju stereotipno,kao i da ih je već mnogo puta čulo, da mumanjka koncentracija i pažnja, kao i da mu je teško daprati misaoni tok sagovornika zato što mu misli nekontrolisanolutaju. Pomagači neretko osećaju fizičkizamor, glavobolju, nesanicu ili su malaksali.Šta to znači i kako se izboritiUkoliko se nešto od navedenog pojavi ne morada znači da ne radite dobro svoj posao, da vam nedostajeempatije, ili da niste dovoljno humani. Prilikomsuočavanja sa teškim osećanjima organizammože delovati odbrambeno, te se navedene reakcijemogu javiti i kada su okolnosti ili osećanja tražilacaazila preteška u odnosu na kapacitete koje imate.Navedene reakcije predstavljaju normalnu pojavuu radu sa visokotraumatizovanim osobama. Ukolikose zanemare mogu dovesti do sindroma izgaranja,kao i do sekundarne traumatizacije. Sindrom izgaranjapredstavlja posledicu hroničnog emocionalnogstresa na poslu i dovodi do iscrpljenosti, povlačenjaod drugih i smanjenog osećanja samoefikasnosti(Meichenbaum, 2007). Preterana izloženost radusa traumatizovanim osobama,osim sindroma izgaranja,može voditi i sekundarnoj traumatizaciji kojase javlja kao posledica empatijskog proživljavanjaiskustava patnje i torture sa klijentima. Sekundarnatraumatizacija utiče na porast opšte tenzije i preokupiranostitraumatskim iskustvima i doživljajimaklijenata i može ostaviti posledice na psihofizičkozdravlje pomagača (American Counseling Association,1997).Kako to sprečitiVodite računa o sebi. Prilagodite uslove radasvojim kapacitetima. Ograničite trajanje razgovora i100 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 101


pravite pauze. Nemojte zaboraviti na odmor, ishranu,rekreaciju i zabavu.Dugoročno, potrebno je da kontinuirano i redovnoučestvujete na edukacijama i supervizijamakao i grupama podrške pomagačima gde ćete imatipriliku da razgovarate o svom poslu kako biste sebesačuvali od izgaranja. Rad na sebi ne predstavljaznak slabosti već jeste obaveza koju u takvom posluimate prema sebi kao i prema ljudima s kojimaradite.Prihvatite sopstvena ograničenja kao i ograničenjaživotnih okolnosti – nekada vi nećete moći da uraditebilo šta što bi pomoglo, a nekada to niko nećemoći. Ne ljutite se na sebe i probajte da osvestiteosećanja koja se jave i da ih ne izbegavate, već da ihpodelite sa drugima. Pokušajte da fokus stavite naone aspekte na koje možete da utičete kao i da razumeteda, iako nekada nemate rešenje za problem,samo vaše prisustvo i želja da budete sa tražiocemazila može biti od pomoći.Trgovina ljudimaTražioci azila u Srbiji spadaju u vulnerabilnu kategorijupo pitanju opasnosti od trgovine ljudima. Uzemljama porekla nemaju mogućnosti da normalnožive, rade i da se školuju, a najčešće im je životugrožen zbog rata, siromaštva i drugih okolnostizbog kojih napuštaju zemlje porekla, pretežno bezdokumenata, bez novca, a često i bez ideje gde bimogli otići. Upravo iz navedenih razloga kao i zbogčinjenice da uglavnom putuju ilegalno, koristećiusluge krijumčara, tražioci azila predstavljaju grupupod povišenim rizikom koja je u opasnosti da postanežrtva trgovaca ljudima.Podaci dobijeni istraživanjem ukazuju na to datražioci azila nemaju jasnu predstavu o tome šta trgovinaljudima jeste i kakve opasnosti od toga moguproisteći, a ne znaju ni kako da se zaštite. Pokazanoje, takođe, da mnogi tražioci azila jesu iskusili nekivid prinude koji trgovina ljudima podrazumeva, alida to nisu povezali.je od posebne važnosti da sve informacije provereiz svih dostupnih izvora. Neophodno je pre početkainformisanja i samog razgovora o toj problematici,uspostaviti odnos poverenja sa tražiocima azila.Izuzetno je važno obazrivo pristupiti, ne sa ciljem dase zastraše već da uvide obim problema, da osvestepotrebu da se čuvaju i da ne veruju svim obećanjimakoja čuju. Uzevši u obzir podatak da samo triprocenta tražilaca azila hoće da ostane u Srbiji, teda Srbiju vide samo kao zemlju tranzita, neophodnoje staviti im do znanja da trgovina ljudima postoji iu razvijenim zemljama Evrope koje jesu cilj, to jestzemlje u koje žele da se nastane kao i da veliki brojzloupotreba nastaje i u tim zemljama.Preventivne aktivnosti treba usmeriti prvenstvenoka ženama koje putuju same ili sa malom decomi ka maloletnicima bez pratnje roditelja, ali i ka ostalimtražiocima azila.Prevencija trgovine ljudima među tražiocimaazila u Srbiji trebalo bi pre svega da podrazumevaefikasno i pravovremeno informisanje, pri čemu biakcenat bio na prepoznavanju simptoma vrbovanjaili eksploatisanja, kao i upoznavanje sa načinimasamozaštite. Pod tim se podrazumeva da tražiociazila mogu da prepoznaju i provere informacije iliponude koje dobijaju, naročito ako se ima u vidu date ponude uglavnom dolaze od krujumčara (pomoćpri prelasku granica, ponude za posao, pozajmiceukoliko nemaju dovoljno novca i drugo). Potrebnoje tražiocima azila objasniti da i osobe sa kojima putuju,kao i prijatelji, mogu biti trgovci ljudima i da102 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 103


Preporučeni instrumentiza rad sa tražiocima azilaU radu sa tražiocima azila potrebno je napravitirazliku između:1. prvog kontakta i identifikovanja ugroženihpojedinaca i2. dubinske eksploracije psihološkog stanja.Prilikom prvog kontakta i identifikovanjaugroženih pojedinaca kao i prilikom dubinske eksploracijepsihološkog stanja tražilaca azila, neophodnoje poštovati preporuke za rad sa tražiocimaazila koje su date u prethodnom odeljku ovog izveštaja.Navedene faze se razlikuju po psihološkiminstrumentima koji se smeju koristiti u takvim prilikama,kao i po stručnosti koja je za to neophodna.U daljem tekstu biće pojašnjeno ko, i pomoćukojih psiholoških instrumenata, može identifikovatiugrožene pojedince, a ko izvršiti dubinsku eksploracijupsihološkog stanja u radu sa tražiocimaazila.104 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 105


Prvi kontakt i identifikovanje ugroženih pojedinacaNa osnovu dosadašnjeg iskustva u radu sa tražiocimaazila pokazalo se da je iz godine u godinu sveviše tražilaca azila, da je njihova fluktuacija takođevelika, da se često kratko zadržavaju u centrima zaazil, a da su uslovi rada i pristup stručnim licimaograničeni. Javila se zato potreba za kratkim psihološkiminstrumentima koji ne oduzimaju mnogovremena za zadavanje, a pružaju kvalitetne i relevantneinformacije na osnovu kojih je moguće identifikovatinajugroženije pojedince i omogućiti im pomoći zaštitu u skladu sa prepoznatim potrebama iproblemima.U skladu sa gorenavedenim principima, lica kojanisu psiholozi a obučena su za rad sa tražiocima azila,psiholozi i psihijatri, za identifikovanje ugroženihtražilaca azila mogu koristiti dva upitnika – osnovneinformacije o tražiocima azila i funkcionisanju azilnogsistema u Srbiji i skraćenu listu simptomaPTSP-a, depresivnosti i anksioznosti. Traumatskaiskustva tražilaca azila ne bi trebalo ispitivati u ovojfazi zato što svaki razgovor o traumatskim iskustvimakoji se obavlja bez prisustva stručnog lica i uneadekvatnim uslovima može dovesti do psihološkeugroženosti i retraumatizacije. U nastavku tekstanalaze se detaljna uputstva za korišćenje navedenihinstrumenata.koja bi obavila dublju eksploraciju problematike iobezbedila adekvatnu pomoć i zaštitu.Skraćena lista simptoma PTSP-a, depresivnostii anksioznosti (Prilog 3.1) konstruisana je na osnovudetaljne analize pojedinačnih stavki originalnih,širih verzija instrumenata, pri čemu su u obziruzimani višestruki parametri (diskriminativnost, homogenost,pouzdanost i valjanost) na osnovu kojihse utvrđuje kvalitet i značaj stavki. Kao kriterijumi zaizbor stavki koje će ući u skraćene verzije instrumenatakorišćene su pre svega pomenute merne karakterisikestavki, a zatim i njihov sadržaj. Pomenutimizborom stavki postignuto je to da se pokriju sve relevantnevrste simptoma, a da se izbegnu ponavljanjai da se zadrže dobre merne karakteristike samihinstrumenata. Skraćeni instrumenti dobro razlikujutražioce azila sa visokim i niskim nivoom simptomatologije,pouzdani su i valjani, odnosno na adekvatannačin oslikavaju problematiku sa kojom setražioci azila suočavaju. Osnovna prednost skraćeneverzije instrumenta jeste u tome što ispitivanje trajekraće, čime su tražioci azila manje opterećeni, a istovremenopomagač je u mogućnosti da ispita višetražilaca azila.Rezultati istraživanja pokazuju da je najviše tražilacaazila visokotraumatizovano i da pati od posttraumatskogstresnog poremećaja, od anksioznostii depresije. Važno je stoga imati u vidu da svakonepotrebno pokretanje njihovih traumatskih doživljajamože dovesti do retraumatizacije (ponovnogproživljavanja traume) i preplavljivanja teškim emocijama.Ukoliko uslovi rada nisu odgovarajući (nedostatakvremena), ili ukoliko osoba nije stručna za radsa traumatizovanim osobama, može se desiti da satakvim problemima neće umeti da se nosi, što možedovesti do ozbiljne psihološke ugroženosti tražilacaazila. Kratki instrumenti omogućavaju da se na neugrožavajućinačin identifikuju osobe kojima je potrebnadodatna podrška i zaštita. Upotrebom kratkihinstrumenata izbegava se i dugotrajno i iscrpljujućeispitivanje koje za visokotraumatizovane osobemože samo po sebi biti psihološki ugrožavajuće.Za sticanje osnovnih informacija o tražiocimaazila i funkcionisanju azilnog sistema u Srbiji predlogje da se koristi instrument upotrebljen u ovomistraživanju u neizmenjenom obliku. Instrumentje u Prilogu 1.1 dat u celosti. Prilikom ispitivanjanaročito bi trebalo voditi računa o pitanjima koja seodnose na pol, uzrast i zdravstvene tegobe tražilacaazila. Ukoliko je reč o ženama, maloletnima (mlađimod 18 godina) ili starim licima (starijim od 60 godina),kao i zdravstveno ugroženim osobama, trebalobi obratiti posebnu pažnju na probleme i potrebekoje imaju i, po potrebi, obavestiti odgovarajuće nadležneinstitucije.Za procenu psihološke ugroženosti kod tražilacaazila može se koristiti skraćena lista simptoma posttraumatskogstresnog poremećaja (PTSP), depresivnostii anksioznosti. Cilj je da se tim upitnikomidentifikuju potencijalno ugrožene osobe, kako bibile upućene na relevantne institucije ili stručna lica106 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 107


Dubinska eksploracija psihološkog stanjaTabela 4. Pregled preporučenih instrumenata za rad sa tražiocima azila prema stručnosti, raspoloživomvremenu i cilju ispitivanjaIdentifikovanje ugroženih pojedinacaDubinska eksploracijaDubinsku eksploraciju mogu obavljati samostručna lica, odnosno psiholozi i psihijatri. Cilj jeda se tim instrumentom detaljno ispitaju potrebe iproblemi tražilaca azila, čime se stiče sveobuhvatnaslika o njihovom prethodnom iskustvu, doživljenimtraumama i simptomima. Na osnovu dubinske eksploracijestručno lice može dati preporuku za daljirad sa osobom i, po potrebi, obavestiti relevantneinstitucije.Za sticanje osnovnih informacija o tražiocimaazila i o funkcionisanju azilnog sistema u Srbiji preporukaje da se koristi instrument upotrebljen uovom istraživanju u neizmenjenom obliku koji jeprikazan u Prilogu 1.1.Za ispitivanje simptomatologije tražilaca azilamogu se koristiti skraćena lista simptoma PTSP-a,depresivnosti i anksioznosti, data u Prilogu 3.1, a uPrilogu 1.1 dati su Harvardov upitnik o traumamai Hopkinsova ček lista simptoma. Bekov inventardepresije (BDI) ne preporučuje se za dalju upotrebujer se sadržinski preklapa sa delom HSCL-a kojise odnosi na simptome depresivnosti, ne pruža dodatneinformacije, a oduzima više vremena za zadavanjeod Hopkinsove ček liste simptoma.Za sticanje informacija o traumatskom iskustvutražilaca azila mogu se koristiti skraćena lista traumatskihdogađaja (Prilog 3.2), kao i izvorna, šira listatraumatskih događaja – Harvardov upitnik o traumama,uz deo Osnovnih informacija o tražiocima azila ifunkcionisanju azilnog sistema u Srbiji koji se odnosina traumatske događaje (Prilog 1.1). Stručno lice naosnovu raspoloživog vremena, faze u psihološkomradu i svoje procene o psihičkim kapacitetima i psihološkomstanju tražilaca azila može izabrati kraćuili dužu listu traumatskih događaja. Prednost skraćeneverzije jeste u tome što oduzima manje vremenaza zadavanje, manje je intruzivna i omogućavapostepeno otvaranje razgovora o traumatskimiskustvima osobe. Originalna verzija, s druge strane,pruža iscrpan pregled traumatskih iskustava. Prilikomformiranja skraćene liste traumatskih događaja,kao kriterijumi za izbor stavki, korišćene su presvega merne karakteristike traumatskih događaja(diskriminativnost, homogenost, pouzdanost i valjanost),a zatim i njihov sadržaj, čime su obuhvaćenesve relevantne dimenzije traumatskih događaja, uzizbegavanje ponavljanja, i zadržane dobre mernekarakteristike instrumenta. Rezultati pokazuju da seprimenom skraćene liste traumatskih događaja dobrorazlikuju tražioci azila sa niskim i visokim stepenomizloženosti traumatskim iskustvima, i da je tajinstrument pouzdan i valjan.U Tabeli 4 dat je pregled preporučenih instrumenataza rad sa tražiocima azila prema stručnosti licakoje instrumente koristi, raspoloživom vremenu icilju ispitivanja.OsnovneinformacijeTraumatskaiskustvaPsihološketegobeObučeni nepsiholog Psiholog/psihijatar Psiholog/psihijatar• Osnovne informacijeo tražiocima azila ifunkcionisanju azilnogsistema u Srbiji• Ne ispitivati• Skraćena lista simptomaPTSP-a, depresivnosti ianksioznosti• Osnovne informacijeo tražiocima azila ifunkcionisanju azilnogsistema u Srbiji• Ne ispitivati• Skraćena lista simptomaPTSP-a, depresivnosti ianksioznosti• Osnovne informacijeo tražiocima azila ifunkcionisanju azilnogsistema u Srbiji• Skraćena listatraumatskih događaja• Harvardov upitnik otraumama• Osnovne informacijeo tražiocima azila ifunkcionisanju azilnogsistema u Srbiji (deo)• Skraćena lista simptomaPTSP-a, depresivnosti ianksioznosti• Harvardov upitnik otraumama• Hopkinsova ček listasimptoma108 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 109


Prilog 3.1Skraćena lista simptoma PTSP-a, depresivnosti i anksioznostiNavešćemo tegobe koje ljudi ponekad imaju nakondoživljavanja bolnih i zastrašujućih događajau životu. Molimo vas da nam kažete koje od navedenihtegoba ste osećali i u kojoj meri tokom prošlesedmice.1. Ponavljaju vam se misli na najteže ili zastrašujuće događaje2. Osećate se odvojeni od ljudi ili se povlačite u sebe3. Napeti ste i trzate se na svaki šum4. Teško se usredsredite na nešto5. Izbegavate radnje koje vas podsećaju na bolne događaje6. Slabije ste zainteresovani za svakodnevne aktivnosti7. Osećate da nemate budućnost8.Iznenada emotivno ili fizički reagujete kada se setitenajbolnijih ili traumatskih događaja9. Osećate da imate manje veština nego ranije10. Teško se snalazite u novim situacijama11. Uznemiravaju vas fizički problemi12. Osećate da ne možete da isplanirate dan13.Osećate stid zbog bolnih ili traumatskih događaja koji suvam se dogodili14. Osećate da ljudi ne razumeju šta vam se dogodilo15. Osećate da su drugi neprijateljski raspoloženi prema vama16. Osećate se poniženim17. Iznenada se uplašite bez razlogaOdgovor 1 znači da ove tegobe nimalo niste osećali,odgovor 2 znači da ste ih malo osećali, odgovor3 da ste ih prilično osećali, dok odgovor 4 znači da steih izrazito osećali.1Nimalo2Malo3Prilično4Izrazito18. Osećate slabost, vrtoglavicu ili malaksalost19. Osećate nervozu ili unutrašnji nemir20. Osećate napetost ili razdražljivost21. Imate napade straha ili panike22. Ne možete da se skrasite na jednom mestu23. Osećate manjak energije ili ste usporeni24. Teško vam je da zaspite ili loše spavate25. Budućnost vam se čini beznadežna26. Tužni ste27. Usamljeni ste28. Pomišljate na samoubistvo29. Osećate se kao u zamci30. Sve vam se čini kao naporRačunanje skorovaSvaki odgovor nimalo nosi 1 poen, odgovor malo2 poena, odgovor prilično 3 poena, a odgovor izrazitonosi 4 poena. Prosečan skor za svakog ispitanika sedobija tako što se saberu poeni za svaku stavku, azatim se podele sa 30 – ukupnim brojem stavki. Ukolikoispitanik nije odgovorio na sve stavke, ukupanzbir se deli brojem stavki na koje je odgovorio.Prosečna vrednost skorova varira u rasponu od 1,što odgovara odsustvu simptomatologije, do 4, štoodgovara maksimalno izraženoj simptomatologiji.Prosečni skor veći od 2,5 može se smatrati indikativnimza postojanje nekog psihološkog problema itražiocima azila koji postižu prosečan skor od 2,5 iliveći potrebno je obezbediti dodatnu psihološku pomoć.S obzirom na specifičnost same populacije koju1Nimalo2Malo3Prilično4Izrazitokarakterišu visoka izloženost traumatskim iskustvimai visok nivo simptomatologije, istovremeno imajućiu vidu ograničenu mogućnost individualnog radasa tražiocima azila, ispitanicima čiji je prosečan skorveći od 3 treba dati prioritet u upućivanju na psihološkupomoć. Prelomni skor određen je na osnovurezultata istraživanja i njime se izdvaja 25 procenataispitanika sa najizraženijom simptomatologijom.Obučenim pomagačima nepsiholozima ovaj instrumenttreba da služi samo kako bi ukazao na visokougroženepojedince i na potrebu da se kontaktirastručno lice – psiholog ili psihijatar. Utvrđivanjedijagnoze, dublju eksploraciju problematike, kaoi preporuke za dalji psihološki rad može dati samostručno lice sa odgovarajućim obrazovanjem (psihologili psihijatar).110 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 111


Prilog 3.2Skraćena lista traumatskih događajaOvaj upitnik sadrži pitanja koja se odnose na vašuprošlost i iskustva iz zemlje porekla i tranzita. Informacijekoje ćete nam dati pomoći će nam da vamšto kvalitetnije pomognemo. U slučaju da vas nekaDa li ste tokom tranzita doživeli:1. Da se izgubite (ne znate gde se nalazite niti kuda treba da idete)2. Da nemate gde da se sklonite3. Da nemate hranu/vodu4. Težu telesnu povredu5. Životnu ugroženost6. Smrt bliske osobe7. Da su vas razdvojili od porodice/prijatelja8. Bespravno ili nasilno oduzimanje lične imovine ili novca9. Diskriminaciju10. Psihološko nasilje (vređanje, ponižavanje, pretnje, itd.)11. Fizičko nasilje12. Seksualno nasilje13.14.Da krijumčar ne ispuni dogovor (traži dodatni novac ili vas ne ostavi na dogovorenommestu)Da krijumčar traži dodatne usluge (prenošenje narkotika, vrbovanje drugih, predstavljanjetuđe dece kao svoje)15. Da ste bili u pritvoru ili zatvorupitanja tokom razgovora uznemire, slobodno nemojtena njih odgovoriti. To neće uticati na naš odnosprema vama. Ono o čemu budemo razgovarali jestestrogo poverljivo i ostaće među nama.DA / NEDa li ste tokom tranzita doživeli:16.17.Da su vam tokom boravka u zatvoru/pritvoru bila uskraćena zakonska prava (boravilibez pravnog osnova, pravne podrške, nisu vas oslobodili u roku predviđenom zakonom)Da tokom boravka u zatvoru/pritvoru nemate osnovne uslove života (hranu, vodu,grejanje, ležaj, mogućnost kretanja u okviru zatvorskih prostorija, mogućnost održavanjalične higijene, medicinsku pomoć, itd.)18. Deportaciju19. Uskraćivanje relevantnih informacija od policije20. Da nemate gde da se sklonite21. Da nemate hranu i vodu22. Da nemate pristup medicinskoj pomoći23. Da vam bude oduzeta, opljačkana, zaplenjena ili uništena lična imovina24. Da prisustvujete paljenju ili razaranju stambenih ili nenaseljenih oblasti25. Da budete izloženi minskom polju, miniranju zgrada ili automobila26. Da sklanjate ranjene ili mrtve27. Da budete izloženi čestoj ili neprekidnoj snajperskoj vatri28. Da budete u borbi (otvorena vatra, granatiranje ili eksplozije)29. Tešku fizičku povredu kao posledicu borbene situacije ili miniranja30. Da učestvujete u vojnim akcijama31. Da član vaše porodice ili blizak prijatelj učestvuje u vojnim akcijama32. Prebijanje33. Napad hladnim oružjem34. Mučenje, tj. da vam je namerno i sistematski bude nanošen fizički ili mentalni bol35. Seksualno zlostavljanje36. Silovanje37. Da vas prisile na prostitucijuDA / NE112 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 113


Da li ste tokom tranzita doživeli:DA / NEDa li ste tokom tranzita doživeli:DA / NE38. Da budete kidnapovani/ili uzeti kao talac39. Da član vaše porodice ili prijatelj nestane, da bude kidnapovan ili uzet kao talac40. Silovanje člana porodice ili bliskog prijatelja41. Ubistvo ili nasilnu smrt člana porodice ili prijatelja42.Da preuzmete telo člana porodice (dete, supružnik, itd.) i budete sprečeni da ga naadekvatan način ožalite i sahranite43. Da prisustvujete prebijanju ili mučenju44. Da prisustvujete silovanju ili seksualnom zlostavljanju45. Da prisustvujete masovnim pogubljenjima civila46. Da vidite unakažene ili leševe koji se raspadaju47. Da budete prinuđeni da uništite nečije vlasništvo ili imovinu48. Da budete prinuđeni da izdate nekoga ili fizički naudite nekome49.Da je neko bio prinuđen da vas izda i time ugrozi vašu bezbednost/život ili bezbednost/život vaše porodice50. Iznudu ili pljačku51. Da budete pretresani52. Da budete prisutni dok je neko u vašem stanu (ili mestu stanovanja) tražio stvari ili ljude53. Da prisustvujete skrnavljenju ili uništavanju bogomolja ili drugih verskih objekata54.Da prisustvujete hapšenju, kindapovanju, mučenju ili pogubljenju verskih vođa ilidrugih važnih članova zajednice55. Da budete u zatočeništvu56.Da tokom zatočeništva boravite u samici, da vam je bilo onemogućeno kretanje, spavanje,zadovoljenje fizioloških potreba, da boravite u nehigijenskim uslovima57. Da budete prisiljeni na stupanje u vojsku58. Da budete prisiljeni na brak59. Da budete prisiljeni na prinudni rad60. Da budete žrtva trgovine organima61. Da član vaše porodice ili prijatelj bude žrtva trgovine organima62. Da budete prinuđeni da ostanete u kući/da se sakrivate zbog spoljne opasnosti63. Da budete proterani iz zemlje zbog etničkog porekla ili verskih ubeđenja64. Da budete primorani da napustite svoju zemlju65.Da budete u nekoj drugoj vrlo zastrašujućoj situaciji ili situaciji u kojoj ste osećali da vamje život u opasnosti. Opišite:Računanje skorovaJednim poenom boduje se svaki doživljeni traumatski događaj. Na osnovu upitnika moguće je izračunatitri skora – ukupan skor, skor za tranzit i skor za zemlju porekla. Ukupan skor dobija se sabiranjem poena zasvako pitanje, skor za tranzit sabiranjem prvih 19 pitanja, a skor za zemlju porekla sabiranjem poslednjih 46pitanja (od 20. do 65. pitanja).Opisani instrument bi treblo da zadaju isključivo obučena lica (psihilozi i psihijatri). Osnovna namenainstrumenta jeste sticanje informacija o traumatskom iskustvu tražilaca azila.114 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 115


LiteraturaAlansari, B. M. (2006). Gender differences indepression among undergraduates from seventeenislamic countries. Social Behavior and Personality,34(6), 729–738.American Counseling Association. (1997). VicariousTrauma. Retrieved from http://www.counseling.org/docs/trauma-disaster/fact-sheet-9---vicarioustrauma.pdf?sfvrsn=2Beck, A. T., Steer, R. A., & Brown, G. K. (1996).Manual for the Beck Depression Inventory-II. SanAntonio, TX: Psychological Corporation.Carswell, K., Blackburn, P., & Barker, C. (2009). Therelationship between trauma, post-migrationproblems and the psychological well-beingof refugees and asylum seekers. InternationalJournal of Social Psychiatry, 57(2), 107–119.doi:10.1177/0020764009105699Cleveland, J., & Rousseau, C. (2013). Psychiatricsymptoms associated with brief detention of adultasylum seekers in Canada. CanJPsychiatry, 58(7),409–416.de Fouchier, C., Blanchet, A., Hopkins, W., Bui,E., Ait-Aoudia, M., & Jehel, L. (2012). Validationof a French adaptation of the Harvard TraumaQuestionnaire among torture surviviors from sub-Saharan African countries. European Journal ofPsychotraumatology, 3, 1–9.DeWolfe, D. J. (2000). Training manual for mentalhealth and human service workers in majordisasters (Second Edition). Center for MentalHealth Services, National Mental Health ServicesKnowledge Exchange Network. Retrieved fromhttp://files.eric.ed.gov/fulltext/ED459383.pdfFigley, C. R. (1995). Compassion fatigue: Copingwith secondary traumatic stress disorder in thosewho treat the traumatized. New York: Brunner/MazelGerritsen, A. A. M., Bramsen, I., Devillé, W., vanWilligen, L. H. M., Hovens, J. E., & van der Ploeg, H.M. (2006). Physical and mental health of Afghan,Iranian and Somali asylum seekers and refugeesliving in the Netherlands. Social Psychiatry andPsychiatric Epidemiology, 41(1), 18–26. doi:10.1007/s00127-005-0003-5Gonsalves, C. J. (1992). Psychological stages ofthe refugee process: A model for therapeuticinterventions. Professional Psychology: Researchand Practice, 23(5), 382–389.Hadgkiss, E., Lethborg, C., Al-Mousa, A., & Marck,C. (2012). Asylum seeker health and wellbeing- Scoping study. St Vincent’s Health Australia.Retrieved from http://www.mhima.org.au/pdfs/asylum seeker health and wellbeing.pdfKluft, R., Bloom, S., & Kinzie, J. (2000). Treatingtraumatized patients and victims of violence.New Directions for Mental Health. Retrievedfrom http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/yd.23320008610/abstractMeichenbaum, D. (2007). Self-care for traumapsychotherapists and caregivers: Individual, socialand organizational interventions. Retrievedfrom http://melissainstitute.org/documents/Meichenbaum_SelfCare_11thconf.pdfMitchell, J. T., Critical Incident StressDebriefing (CISD), 1–10. Retrieved fromhttp://www.info-trauma.org/flash/media-e/mitchellCriticalIncidentStressDebriefing.pdfMollica, R. F., McDonald, L. S., Massagli, M. P., &Silove, D. M. (2004). Measuring trauma, measuringtorture. Instructions and Guidance on the utilizationof the Harvard Program in Refugee Trauma’sVersions of The Hopkins Symptom Checklist-25(HSCL-25) & The Harvard Trauma Questionnaire(HTQ). Cambridge, MA: Harvard Program in RefugeeTraumaRenner, W., Salem, I., & Ottomeyer, K. (2006).Cross-cultural validation of measures of traumaticsymptoms in groups of asylum seekers fromChechnya, Afghanistan, and West Africa. SocialBehavior and Personality, 34(9), 1101–1114.Steel, Z., Silove, D., Bird, K., & Mcgorry, P. (1999).Pathways from war trauma to posttraumatic stresssymptoms among Tamil asylum seekers, refugees,and immigrants. Journal of Traumatic Stress, 12(3).UNHCR. (1993). Refugee children: Guidelines onprotection and care preface. UNHCR. Retrieved fromhttp://www.unicef.org/violencestudy/pdf/refugee_children_guidelines_on_protection_and_care.pdfUNICEF. (2013). Syria’s children: A lost generation?UNICEF. Retrieved from http://www.unicef.org/files/Syria_2yr_Report.pdfZiegler, D. (2004). Understanding and helpingchildren who have been traumatized.Family Matters. Retrieved from http://www.jaspermountain.org/understanding_helping_children.pdf116 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 117


118 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 119


120 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 121


„Posebnu zahvalnost dugujemo Momiru Turudiću i Nikoli Nachibuza neprocenjivu pomoć i podršku i sjajan timski duh“.122 Istraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u SrbijiIstraživanje o mentalnom zdravlju tražilaca azila u Srbiji 123