upišimo se u birački spisak bunjevaca - Bunjevci

Godina V - Broj 53Informativno političko glasiloSubotica, novembar 2009.Cina: 50 dinaraUPIŠIMO SE U BIRAČKI SPISAKNEK SE ZNADE DA BUNJEVAC ŽIVI!www.bunjevacke-novine.com

IMPRESIJUM I SADRŽAJPoštivana čeljadi!Rič urednikaInformativno političko glasilobunjevačke nacionalne manjineGodina V - broj 53 - novembar 2009.Izdavač:Novinsko izdavačka ustanova„BUNJEVAČKI INFORMATIVNICENTAR”Trg Cara Jovana Nenada 15/I24000 SuboticaTel/fax: +381 024 523-505e-mail: bic@tippnet.rsTekući račun:335-16082-21 Metals Banka160-143270-73 „Intesa”v.d. direktora iglavni odgovorni urednikNIU „BIC”Stevan NemetNovembar misec je za nas Bunjevce uvik pun kojekaki dešavanja, borame ima tuštaposla. No, ono što se mora nije ni tako teško, samo što ima nikoliko oni koji od dosadene znaje šta će, pa se siroti brezimeni priko interneta dopisivaje i ništa njim nije dobrošta uradimo, a koliko pišu, bar da su samo malo štogod napisali i za ove naše novine,možda bi onda bile i po njevom ukusu. Nisu se latili ni malo. Koliko o svemu znaduvidi se iz tog šta pišu. Iako su, siroti, brezimeni, el sa kojekakim novim prolaznim„pravim bunjevačkim” imenima ko što je „yxcvb”, „ppere”, „bećar” itd. i koji fale fotoistraživačkonovinarstvo, a o njim ne znaje baš ništa, tribali bi doć, pridstavit se, ko štoje kod nas Bunjevaca red, kast šta znadu, kast kako bi možda tribalo da izgledaje našenovine, pomoć štogod. No, sve u svemu, i rñava kritika je bolja od nikake. Dok o namapišu, znači da nas i čitaje. Zabrinićemo se kad nas niko ne bude čito i kad nas ne budukritikovali. Nikom nije zabranjeno da doñe ode do nas, pa, eto, pozivamo i te s nikimčudnim imenima da doñu, da vidimo ko su (iako znamo) i šta bi tili.SadržajSaradnici:Ružica ParčetićNataša DžmuraDragan TovarišićMarija HorvatDesanka KujundžićAna Vojnić KortmišTehničko ureñenje:Ivan StantićPodsićanje naosloboñenje SuboticeStrana 7Utemeljenje bunjevačkogidentitetaStrana 8-9Doček najslavnijevojskeStrana 10-11Regent Aleksandar:Subotica je našaStrana 14-16Tiraž:1000 primerakaŠtampa:„Rotografika” SuboticaDistribucija:„Štampa sistem” - Beograd„North press” - Subotica„Futura plus” - Zemun„Celtis press” - SomborOsnivač izdavača:NACIONALNI SAVETBUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINEKancelarija u Subotici:Trg Cara Jovana Nenada 15/V24000 SuboticaTel/fax: 024 554-881e-mail: bns.scg@EUnet.rsbns.scg@panonnet.netRegionalna kancelarija u Somboru:Staparski put br. 1025000 SomborTele/fax: 025 449-175Kate bilenajveselijeStrana 17Nastupilo 760folkloraca i muzičaraStrana 18Od bilog šlingado tambureStrana 19Teška godinaza naše domaćineStrana 24-25Ako bi i Vi tili da vam poštaš svakog prvog u misecu na kućnu atresu donesiva „Bunjevačkenovine” pritplatite se na nji.Godišnja pritplata je 420 dinara.Platit možte uplatnicom na naš tekući račun:335-16082-21 (Metals Banka) sa naznakom „za pritplatu”.Godišnja pritplata za inostranstvo je 20 evra.Naš devizni račun je:IBAN: RS35335007010004868865; SWIFT: MBSORS22(Metals Banka) sa naznakom „za pritplatu”.Posli uplate obavezno nas nazovite na broj telefona: +381 (0)24 523-505 da bi zapisali vašuatresu na koju triba da vam šaljemo „Bunjevačke novine”.Godina V – novembar 2009, broj 53 3

DOGAðANJA U NOVEMBRU6 - 8. novembra održan jeFestival „Vojvodina u pesmi iigri” koji je i ove godine orga-je oma posli tog programa napozornici bivšeg bioskopa19. novembra u prostorijamaBunjevačke matice, a uokviru Festivala bunjevačkognarodnog stvaralaštva, održanaje tribina na temu „ProblemiBunjevaca i mali etničkihzajednica na području Evrope“o čem je divanio drAleksandar Raič.25. novembra u Velikoj vićniciGradske kuće održana jesvečana akademija povodomobilužavanja nacionalnog praznikabunjevačke nacionalnenizovalo KUD „Aleksandrovo”.Na Festivalu je učestvovalo18 društava iz Srbije sa priko750 učesnika.9. novembra je zvaničnopočo upis u biračke spiskoveza izbor nacionalni savita.10. novembra ugledala jesvitlost dana knjiga MijeMandića „Buni, Bunievci, Bunjevci”.11. novembra u goste Bunjevačkogkulturnog centra„Jadran” bila zakazana pozorišnapridstava na mañarskomjeziku.13. novembra su u 10.15 satina Željezničkoj stanici uSubotici položeni vinci naspomen-ploču postavljenu kospomin na dolazak srpske voj-20. novembra u Velikoj vićniciGradske kuće, isto takou okviru Festivala bunjevačkognarodnog stvaralaštva,održano je Tamburaško veče,sa kojim je zatvoren festival.manjine, odnosno godišnjiceVelike narodne skupštine uNovom Sadu 1918. godine,kad je doneta odluka o otcipljenjuVojvodine od Austrougarskei prisajedinjenju KraljeviniSrbiji.iz Subotice su došli prijateljiiz Bugarske.12. novembra je održan skraćeniprogram svečane akademijepovodom obilužavanjagodišnjice ulaska srpske vojskeu Suboticu i osloboñenjaSubotice od austrougarskevlasti 1918. godine. Programpod imenom „Braća uvek –uvik zajedno”, tradicionalnoorganizuju već 18 godina SKC„Sveti Sava” i Bunjevački kulturnicentar Subotica. Ovegodine program je bio skraćenna svega po sata zato štoske u Suboticu 1918. godine.Posli tog su položeni i vincina Spomenik oslobodiocimau ratovima od 1912. do 1918.godine, na Puškinovom trguu Subotici.17. novembra izložbom bilogšlinga u prostorijamaKUD „Bunjevka” otvoren jeFestival bunjevačkog narodnogstvaralaštva.18. novembra u Bunjevačkojmatici u okviru Festivalabunjevačkog narodnog stvaralaštva,održana je tribinaposvićena Ambroziju BoziŠarčeviću. Tribinu je vodioMijo Mandić.21. novembra BKC Bajmokje organizovo tradicionalniBal za Svetu Katu. Posli kulturnoumitničkog programa,ko što je i red, sve Kate su dobileprigodne poklone, a nakrajuje i organizovana bogatatombola.23. novembra u Pokrajinskomsekretarijatu za informacije,u Novom Sadu, održanje sastanak na kojem sedivanilo o poslovanju javniglasila čiji su osnivači savetinacionalni manjina i miramaza poboljšanje rada medija.25. novembra Povodomobilužavanja Nacionalnog praznikabunjevačke nacionalnemanjine tj. godišnjice održavanjaVelike Narodne skupštineSrba, Bunjevaca i ostaliSlovena, UG „Bunjevačko kolo”iz Sombora, priredilo jesvečana akademiju u Srpskojčitaonici Laza Kostić.Na svečanoj Akademiji divanilisu: Mile Vojnović, sociologi hroničar, i Marija Bojanin,istoričar.U prigodnom kulturnoumetničkomprogramu nastupilaje pivačka grupa „Varošanke”i vokalna solistkinjaBranka Žiža.4Godina V – novembar 2009, broj 53

ZA DECEMBARI ove, ko i svake godine digod okoMaterica, iz štampe će izać „Bunjevačkikalendar” za 2010. godinu u izdanjuBunjevačkog kulturnog centraiz Subotice. Promocija će po običajubit odžana u svečanoj sali Srpskogkulturnog centra „Sveti Sava”. Ovomprilikom će bit upriličena i izložbaradova sa VIII kolonije „KLAS” kojaje bila održana još u oktobru misecu.U kulturno umitničkom dilu programanastupiće narodni orkestar ifolklorni ansambl Bunjevačkog kulturnogcentra.6. Decembra u prostorijamaDoma kultureu Maloj Bosni, održaćese tradicionalnaizložba božićnjaka kojuveć više godina organizujesekcija žena„Vridne ruke” KUD„Ravnica” iz Male Bosne.Od 17. do 21. decembraBunjevačkikulturni centar Bajmokorganizuje Božićnuizložbu u prostorijamaMesne zajednice„Bajmok”.Promocija dugo čekaneknjige „Buni,Bunievci, Bunjevci”autora Mije Mandićaodržaće se 18.decembra u sali NoveOpštine.I ove, ko i svake godine prid Božić,Nacionalni savit bunjevačke nacionalnemanjine, za ñake koji pohañajuizborni predmet Bunjevački govorsa elementima nacionalne kulture,organizovaće priredbu i podilu božićnii novogodišnji paketića.Godina V – novembar 2009, broj 535

NACIONALNI SAVITPRIPORUKE NACIONALNOG SAVITA BUNJEVAČKE NACIONALNEMANJINE U VEZI SA MIŠLJENJEM SAVETODAVNOG KOMITETAZA OKVIRNU KONVENCIJU I IZVEŠTAJEM KOMITETA EKSPERATAZA POVELJU O REGIONALNIM ILI MANJINSKIM JEZICIMA1. Nacionalni savit bunjevačkenacionalne manjine,pozdravljajuć priporukuSavetodavnog komitetaOkvirne konvencije izraženuu stavu 42. Mišljenja,da organi Srbije tribada nastave da se striktnopridržavaju načela slobodnesamoidentifikacije,poziva državne organe daomoguće da sva zainteresovanalica na popisu stanovništva2011. imaju prilikuda se slobodno izjasnei budu evidentirana ko pripadnicibunjevačke nacionalnemanjine, izmed ostalogi na način da omogućeda legitimni pridstavniciBunjevaca budu uključeniu sprovoñenje popisa.2. Nacionalni savit bunjevačkenacionalne manjineprimećuje da nalazSavetodavnog komiteta sadžanu odiljku 41. Mišljenjada još uvik postoje raspraveo tom jel Hrvati i Bunjevciimaju različite identitete.Tačno je, da se voderasprave sa onim grañanimakoji sebe nazivaju bunjevačkiHrvati, Bunjevci –Hrvati il Hrvati - Bunjevci.To su grañani bunjevačkogporikla, koji kažu da su ioni Bunjevci al da pripadajuhrvatskom rodu (da smosvi mi Bunjevci grana hrvatskogstabla). Ove raspravese ne vode i ne odnosese na Hrvate kojisvom identitetu ne dodajubunjevačko poriklo. PriporukaNacionalnog savitabunjevačke nacionalne manjineje izričitog stava daBunjevci i Hrvati imaju različiteidentitete.Nalaz Savetodavnog komitetasadržan u odiljku90. prema kojem su podrškai saradnja pokrajinskiorgana Vojvodine uopštenoocinjeni ko pozitivni odstrane pridstavnika manjina,nije u potpunosti tačan.Priporuka SkupštiniAP Vojvodine je da i pripadnicibunjevačke nacionalnemanjine ostvare pravoda osnuju Zavod za kulturuBunjevaca.3. Pozdravljajuć pozitivnuprimenu upotribe manjinskijezika na teritorijiAP Vojvodine, što Savetodavnikomitet izričito konstatujeu stavu 170. svogMišljenja. Priporuka Nacionalnogsavita bunjevačkenacionalne manjine jeda lokalne vlasti grada Suboticei Sombora u službenuupotribu uvedu bunjevačkijezik i pristanu sadiskriminatorskim postupkimakoji su prema Savitui pripadnicima bunjevačkenacionalne manjine zasnovanina stavu lokalni vlastida bunjevački nije posebanjezik.Priporuke za primenuPovelje o regionalnim ilimanjinskim jezicima1. Priporuka je Nacionalnogsavita bunjevačkenacionalne manjine nadležnimorganima Srbije dana slidećem popisu stanovništvau klasifikaciji jezikaotvori rubrika „bunjevačkijezik” čime će se doć doprecizni podataka o brojugovornika bunjevačkog, alicima koja se smatraju govornicimatog jezika i pripadnicimabunjevačke nacionalnemanjine omogućitdoslidno ostvarivanjesvoji prava.UPIŠIMO SE U BIRAČKI SPISAKNEK SE ZNADE DA BUNJEVAC ŽIVI!2. Nacionalni savit bunjevačkenacionalne manjine,uvažava priporukuKomiteta eksperata da nadležniorgani Republike Srbijerazjasne status bunjevačkogjezika prema Povelji.Priporuka je Nacionalnogsavita bunjevačkenacionalne manjine, Narodnojskupštini RepublikeSrbije da donese Zakono dopunama Zakona o ratifikacijiEvropske poveljeo regionalnim ili manjinskimjezicima. Time će sesvorit uslovi da se i bunjevačkiuvrsti u listu jezikakoji uživaju zaštitu premaDilu III Povelje.3. Priporuka Nacionalnogsavita je da nadležniorgani vlasti u RepublikiSrbiji, na svim nivoima njezinogorganizovanja, doslidnopoštuju obavezu priuzetuiz Povelje o regionalnimili manjinskim jezicima.Da aktivno učestvujuu stvaranju i poboljšanjuuslova informisanja na bunjevačkomjeziku. Da uvažavajuNacionalni savit bunjevačkenacionalne manjineko legitimnog pridstavnikai da u tom smisluomoguće da Nacionalnisavit bunjevačke nacionalnemanjine vrši prava iobaveze osnivača javni glasila.Nacionalni savitbunjevačke nacionalnemanjine6 Godina V – novembar 2009, broj 53

OBILUŽAVANJE GODIŠNJICESvečanost BKC Subotica i SKC „Sveti Sava” povodom obilužavanja 13. novembraPODSIĆANJE NAOSLOBOðENJE SUBOTICEBunjevački kulturni centarSubotica i Srpski kulturnicentar „Sveti Sava” i ove godinesu zajednički obilužili13. novembar, dan osloboñenjaSubotice u Prvom svitskomratu. U četvrtak, 12. novembra,u Sali „Jadran” održanaje svečana akademija,koja će, na žalost, ostat zapamćenako neslavni dogañaj. Nijeni polak programa izvedenokad je konferansije,glumac Boško Boškov, izašona binu i kazo da ima najtežuulogu u životu, da kaže da sesa programom ne mož nastavitjel će se ode sad igratpozorišna pridstava. Iako jesala za akademiju rezervisanajoš prija dva miseca, izNarodnog pozorišta, kojeode izvodi pridstave, saznalisu da je greškom uplanirana ipozorišna pridstava na istidan i u isto vrime. No, ondaviše nije bilo natrag, jel pozivnicei plakate za akademijusu odštampane.Konferansije je pročito kosve još nije stigo da nastupi, izamolio publiku da napuštisalu. Navo je da neće moćnastupit vokalni solisti iz Beogradai folklorni ansamblBKC Subotica, koji je triboda izvede spletove bunjevačkii srpski igara.Sa zapripašćenjom positiocisu ustali, pogledali jednina druge, razminjujuć riči nevirice„kako se to moglo desit”,i „jel je baš akademijamorala bit prikinuta”. Doksu izlazili, publika pozorišnepridstave na mañarskom jeziku,koja je ubrzo slidila, većje čekala da uñe.U programu su nastupiliMešoviti hor SKC „Sveti Sava”,pod upravom VeselinaJeftića, Orkestar BKC, podupravom Radovana Popova, iglumac Narodnog pozorištaMiloš Stanković, u ime Bunjevacapositiocima se obratilaNevenka Bašić Palković,a u ime Srba Zoran Veljanović.Posebni gosti na svečanojakademiji bili su iz Bugarske:dr Irina Janakijeva, pridsidnicaFondacije „Evropa”,prof. dr Ivan Todorov, koreograf,i Maksim Anfinogentov,pridsidnik Odbora Evropskogfestivala folklora „Primorsko”u Bugarskoj.I sutradan, 13. novembra,na polaganju vinaca na spomen-pločuoslobodiocima,na subotičkoj Željezničkojstanici, još uvik se pripovidaloo sinoćnom nemilomdogañaju. No, svečanost jeodržana brez problema, uprkosstalnom prolasku putnikai razglasu koji je najavljivopolazak i dolazak vozova. Tusu domaćini podsitili na danekad je srpska vojska oslobodilaSuboticu i trenutke kojisu se dogañali baš na ovomperonu Željezničke stanice.Danas je tu spomen-ploča, disu položeni vinci zafalnostidanašnji pokolenja za slobodu.Oma nakon tog svi su pošlina Puškinov trg, u park, di senalazi Spomenik oslobodiocimau ratovima od 1912. do1918. godine. Prija polaganjavinaca, o značaju ovog datumadivanio je Rajko Vojnović,pridsidnik Udruženja ratnidobrovoljaca, njihovi potomakai poštovalaca, MO Subotica.Vince na spomenik supoložili pridstavnici Severnobačkogokruga, Grada Subotice,Udruženja dobrovoljacaod 1912. do 1918. njihovipotomci i poštovaoci, izSubotice i iz Beogarada, Nacionalnogsavita bunjevačkenacionalne manjine, Udruženjaboraca iz poslidnjeg rata,DSS, Kraljeve omladine, Kolasrpski sestara, i naravno,domaćina SKC „Sveti Sava”i Bunjevačkog kulturnog centraSubotica.Polaganju vinaca na spomen-pločui na Spomenik prisustvovalisu gradonačelnikSaša Vučinić, i pridsidnik Okruga,Zoran Prćić.B. E.Godina V – novembar 2009, broj 537

PRAZNIKU Velikoj vićnici obilužen nacionalni praznik Bunjevaca, 25. novembarUTEMELJENJEBUNJEVAČKOG IDENTITETANacionalni savit bunjevačkenacionalne manjine svečanomakademijom obilužio je25. novembra nacionalni praznikbunjevačke zajednice. Programu Velikoj vićnici Gradskekuće počo je himnom Srbijei svečanom pismom Bunjevacau izvoñenju Ženskogomladinskog hora, pod upravomMaćaša Murenjija. Ovoje dan kad je 1918. godine,posli završetka Prvog svitskograta održana Velika narodnaskupština u Novom Sadu,na kojoj je jednoglasnoodlučeno da se Vojvodina otcipiod Ugraske i prisajediniKraljevini Srbiji, a onda i KraljeviniSrba, Hrvata i Slovenaca.Toj skupštini prisustvovalisu u značajnom brojui delegati Bunjevci, koje jepridvodio pop Blaško Rajić.Nikola BabićZafaljuć se gostima što sudošli na obilužavanje ovogpraznika, Nikola Babić, pridsidnikBunjevačkog nacionalnogsavita, je izmed ostalogkazo:– Za nas Bunjevce odlukeVelike narodne skupštine oProf. dr Ljubomirka Krkljušpravu naroda na samoopridiljenjeje najveće istorijsko utemeljenjeu priznavanju nacionalnogidentiteta naše bunjevačkesamobitnosti i potpuneravnopravnosti s ostalim slovenskimnarodima… Bunjevcisu ode na ovim prostorimastvarali svoju državu zajednosa drugima. Ako je to tako,onda Bunjevci ne mogu bit utoj istoj državi manjina s manjeprava od drugi.Svečanoj akademiji od važnigostiju prisustvovali su AtilaJuhas, pomoćnik pokrajinskogsekretara za kulturu,Boro Kecman, samostalni stručnisaradnik u Pokrajinskomsekretarijatu za propise, upravui nacionalne manjine,Milan Marodić, pridsidnikSKC „Sveti Sava”, Nikola Stojanaciz Zavoda za udžbenikeRepublike Srbije, dr Tomislav8 Godina V – novembar 2009, broj 53

PRAZNIKSava StambolićBranković, iz Ministarstva vera,Bogdan Laban, pridsidnikGradskog odbora DSS-a, mrMiroslav Niškanović, iz Etnografskoginstituta u Beogradu,pridstavnice Kola srpskihsestara iz Subotice i pridstavniciSrpske napredne strankeiz Sombora. Telegrame čestitkiposlali su Šandor Egereši,pridsidnik Skupštine APVojvodine, akademik ZoranKovačević, pridsidnik OgrankaSANU u Novom Sadu,Saša Vučinić, gradonačelnikGrada Subotice i dr ŽarkoObradović, ministar prosvete.U dilu kulturnog programaponovo je nastupio Ženskiomladinski hor, posli čegaje student Sava Stambolićprino govor regenta Aleksandraprilikom njegove prve positeSubotici 1919. godine.Na kraju je Nela Ivić pročitalaodlomak pisme „Borbavile Bunjevke za svoje ime isvoj rod” iz Bunjevačkog kalendaraza 1939. godinu.O dogañajima vezanim za25. novembar 1918. godine,ekspoze je iznela gošća profesordr Ljubomirka Krkljuš, izBeograda. U uvodnom dilusvog izlaganja ona je kazalada je ova odluka na Velikojnarodnoj skupštini u NovomSadu bila završetak dugačkogperioda istorije ovi naroda uJužnoj Ugarskoj, života podNela Ivićtuñinskom vlašću i početakjedne nove epohe, života usopstvenoj državi. RaspadAustrougarske omogućio jemnogim narodima stvaranjesopstveni, nezavisni država.Naglašavajuć da prilike zavrime Prvog svitskog rata uBanatu, Bačkoj i Baranji nisudozvoljavale nikaku nacionalnupolitičku akciju, istakla jeda je do nje došlo tek u jesen1918. godine, kad je habsburškocarstvo došlo u krizu ipočelo da se raspada. Nakonproboja Solunskog fronta, unovembru je u Novom Saduosnovan Srpski narodni odbor,a onda je započelo osnivanjemisni narodni odbora.On je već 4. novembra istakosvoj glavni cilj, ostvarenjeprava Srba i drugi Južni Slovenau Ugarskoj, na osnovusamoopridiljenja naroda.Više iz ekspozea dr LjubomirkeKrkljuš objavićemo uslidećem broju.UPIŠIMO SE U BIRAČKI SPISAKNEK SE ZNADE DA BUNJEVAC ŽIVI!Godina V – novembar 2009, broj 539

ISTORIJSKI DOGAðAJIU toj nepokolebljivoj viri,s oduševljenjom je u Suboticidočekana vist o proboju Solunskogfronta 14. septembra1918. godine i nezadrživomjurišu herojske srpskevojske u otadžbinu! A kad je13. novembera 1918. godine,glas o njezinom približavanjustigla do subotički prvaka -nikoliko dana prije (10. novembra)formiranog Narodnogodbora Bunjevaca i Srba- na željezničkoj stanici seskupila velika masa ljudi.Vizionarsko jugoslovenstvoU ime tog patriotskog Narodnogodbora Bunjevaca i Srba,pobidonosnu Srpsku vojsku,na čelu s potpukovnikomAntom Živulovićom i majoromMihajlom Bodijem, pozdravioje dr Jovan Manojlović, iskrenimričima dobrodošlice, iskazujućvikovima nataloženenade i virovanja u oslobodilačkumisiju „majke Srbije”....Draga braćo! – kazivo jeManojlović: – Iznenada namstiže vist da nam dolazite...Ode Vas, u Subotici biloj, čeka70.000 Bunjevaca i Srba,rašireni ruka da Vas prigrlena tople bratske grudi. I da nistekrv od naše krvi, i da nistekost od naše kosti, s ponosombi dočekali najslavnijuvojsku cilog svita, a kamolibraću roñenu!...Subotica je posli tog 13.novembra 1918. godine - danima,nediljama i misecimaslavila svoje osloboñenje isvoje oslobodioce - viteškuOsloboñenje Subotice 13. novembera 1918. godineDOČEK NAJSLAVNIJE VOJSKEI da niste krv od naše krvi, i da niste kost od naše kosti, s ponosom bi dočekali najslavniju vojsku cilog svita, a kamoli braćuroñenu!... – kazo je dr Manojlović. Subotica je posli tog 13. novembra 1918. godine – danima, nediljama i misecima slavilasvoje osloboñenje i svoje oslobodioce – vitešku vojsku Kraljevine Srbije. To je bila ona prava, patriotska Subotica!Anta ŽivulovićMilan Atanackovićvojsku Kraljevine Srbije. Toje bila ona prava, patriotskaSubotica!Bila je to, u stvari, samokulminacija rodoljubivog, čakpanslavinskog, a cigurno baš- jugoslovenskog ujediniteljskogvizionarstva tinjalog vikovima,a naraslog naročitoposli, nažalost kratkotrajnogi varljivog autonomnog VojvodstvaSrbije i Tamiškog Banataod 1849. do 1860. godine.Mihajlo BodiVladislav KrupeževićPridvodnici, okrenuti i uprtiprema Beogradu i Srbiji,bili su u Subotici.Subotički patriotski tribuniPored srpski narodni prvaka:Teodora Boška Vujića,Dušana Petrovića, MladenaKaranovića, Dušana Radića,braće Manojlović i drugi - ipravi bardovi, bunjevačke nacionalnesvisti, na čelu sa biskupomIvanom Antunovićom,Bozom Šarčevićom, KaloromDragutinom Milodanovićom,Blaškom Rajićom, Mijom Mandićomi tušta drugi... A taj - KalorDragutin Milodanović, subotičkiBunjevac, koji je bioprvi subotički profesionalninovinar, osnivač i urednik patriotskinovina koje su budilenacionalnu svist njegovi, u tovrime, već pomalo zaspali ijednim dilom odnaroñeni sunarodnika- očo je u Srbiju dabi ko dobrovoljac u srpskojvojski učestvovo u srpsko-turskimratovima od 1876. do1878. godine.Posli ti ratova, koji nisudoneli potpuno osloboñenjejužni srpski krajova, s tugomje divanio i piso, kako mu ježavo što nije dočeko tu sriću,da doñe do tužnog Kosovapolja, al se ipak s ponosomsića rata za osloboñenje svojegsrpskog naroda.Na izvorištima tog i takogrodoljublja i uzdanja u viteškuoslobodilačku srpsku vojsku,nidrila se ujediniteljskaželja i snaga slovenskog življaSubotice.Uostalom, Subotica je utom Prvom svitskom ratu -koji joj je dono dugo očekivanuslobodu - imala 23 dobrovoljcau Vojski KraljevineSrbije, koji su do nje stizalina početku rata, u većinislučajova ilegalno prilazećgranicu na Savi i Dunavu, elsu posli napuštali mrske „Kund K” regimente i prilaziliistočni front, uključujuć se uJugoslovenski dobrovoljačkikorpus u Rusiji.10 Godina V – novembar 2009, broj 53

ISTORIJSKI DOGAðAJII to je, bila i ostala - patriotskaSubotica!Utiski ñenerala KrupeževićaKazli smo već da su Subotičanisvoje oslobodioce novembra1918. godine dočekalis neopisivim oduševljenjom.U gradu i okolini, danima,nediljama i misecima,trajala su slavlja i gošćenjaproslavljeni srpski junaka...Uostalom, evo kako se prvikomandant Subotice, divizijskiñeneral Vladislav Krupežević,na desetogodišnjicuosloboñenja Subotice, 1928.godine - sića novembarski danasvog službovanja u Subotici(kast ćemo samo dilovenjegovog zdravo dugačkogpisma):…Pitate me kako su nasBunjevci primili? El se to možzaboravit?! El se to, i za to,smi pitat?U Beograd sam ušo jedandan prija trupa Drinske divizije,tirala me žarka želja dašto prija vidim i zagrlim svojuporodicu. Ulazeć, još od Torlaka,svit me je bučno pozdravljo,a kola u kojma sam biosa potpukovnikom VlastimiromNikolićom, bukvalno subila pritrpana zelenilom i cvićom...Pa, ipak, ono šta samdoživio u Subotici – štogod jedrugo... tom se nisam nado...To je trajalo danima i misecima.Koliko svečanosti, divnigovora, izliva bratske ljubavi.?Na primer - grañani tražeda njim u ,,Šandor" (Aleksandrovo)puštimo vojnike da seupoznaje i da ji ugoste... Puštimočete... a posli dva-tri danane mogu da se skupe ipovrate... Meñusobno pričaju:…izneli smo žive glave iztoliki ratova, a ovdi kod Bunjevacaskoro da i’ izgubimo...”.I to je, bila i - ostala patriotskaSubotica.Sa srpskom vojskom sloboda stigla u Sombor 13. novembra 1918. godineSOMBOR U NOVOJ DRŽAVITek prid samu ponoć na Željezničku stanicu u Sombor je stigla četa srspske vojske, izvoza je prvi sašo srpski dobrovoljac, narednik Marko Benja, somborski Bunjevac, amed somborskim dobrovoljcima Bunjevcima bili su Matiša Dorotić i Filip Benjadr Joca LaloševićZa Sombor 13. novembar1918. godine nije bio samodan osloboñenja od vlasti austrougarskemonarhije. Bilaje to i promina sistema. Jednadržava zaminila je drugu,početak je to krupni političkipromina, strukture vlasti iprivrednog položaja. Somborje u Austrougarskoj bio jedanod važni centara, sidište Bačko-bodroškežupanije. NakonVelikog rata Sombor gubisvoj politički, a time i privredniznačaj već i samim timšto je Sombor bio trgovačko,a ne proizvoñačko sridište.Nauka i obrazovanje su istotako zauzimali značajan prostoru Somboru. Postojala je(a i danas postoji) Učiteljskaškula, Istorijsko društvo Bačko-bodroškežupanije (više odnjeg nema ni traga), Srpskačitaonica i, njoj nasuprot,Mañarska grañanska kasina...jednom ričju, Sombor jebio velegrad.Tog 13. novembra objavljenoje da se svakog časaočekuje dolazak srpske vojske.Trobojnice su bile istaknutena mnogim kućama...Misno narodno veće Srba iBunjevaca zasida u Gradskojkući i pripravlja svečani doček.A narod se poslipodneokuplja na sokakima i krećeprema Željezničkoj stanici.Prolazili su sati, al voza jošnije bilo. Tek prid samu ponoćna Željezničku stanicu uSombor je stigla ČETA SRP-SKE VOJSKE, koju je pridvodiokraljevski pešadijski majorNikola Ilić Bajka. Iz vozaje prvi sašo srpski dobrovoljac,narednik Marko Benja,somborski Bunjevac, što jedočeku dalo još veći političkii nacionalni značaj. Važno jekasti da je od somborski Bunjevacamed dobrovoljcimabio i Matiša Dorotić ko i FilipBenja.Uz pratnju naroda vojskaje stigla i do Gradske kuće disu strarešine i vojnike pozdravilidr Joca Lalošević sačlanovima Srpsko-Bunjevačkogveća. Tadašnji gradonačelnikLajoš Klajner je izjavioda novim vlastima pridajegrad jel su i svi gradski posloviprineti na Srpsko-bunjevačkonarodno viće. Ovo većese zauzelo oko postavljanjaslužbenika srpske i bunjevačkenacionalnosti na rukovodećamista nuz Maždžare,čime se tilo naglasit da dolazaksrpske vojske nije čin okupacije,neg izraz raspoloženjanaroda, ko i priprema zasidanjaNarodne skupštine Vojvodine,za čije su poslanike izSombora izabrani: dr JocaLalošević, advokat, StevanMaglić, trgovac, dr MilenkoPetrović, lekar, dr Kosta Popović,advokat, Sima Pavkov,zemljoradnik, Milivoj Karakašević,trgovac, Petar Konjević,Božidar Borñoški, dr MartinMatić, Nikola Pelagić Radanov,Pajica Konjović, BenaBošnjak, Antun Tonika Bošnjak,Petar Firanj, Šima Jozić,Karlo Logo, Nikola Stipanković,ðura Kanurić i MilutinGavrilović.Posli sidnice Narodnogvića Srba i Bunjevaca, majorIlić je priduzo mire da osiguranajvažnije objekte u graduSomboru, pa je u narednipar dana od grañana pokupljenooružje i uspostavljenred. Nakon par dana, tačnije16. novembra, u grad je stigo19. puk srpske vojske pod komandompukovnika MiloradaMomčilovića, čime je praktičnoizvršeno priuzimanjegrada, ko i mećanje pod kontrolugradske administacijemagistrata.Značajno je naglasit da jedolazak srpske vojske u Somborproteko brez ikaki sukoba,izgreda el osvita premamañarskom stanovništvu, teda je vojničko zauzimanje grada,praktično izvršeno brezijednog ispaljenog metka,iako je ti dana u Somboru bilojoš nikoliko iljada madžarskivojnika.Godina V – novembar 2009, broj 5311

ISTORIJSKI DOGAðAJIŠta je prithodilo i šta je izglasano na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu25. novembra 1918. godineBUNJEVCI SU GLASALI ZASRBIJU I JUGOSLAVIJUVeć na velikom jugoslovenskom zboru 24. novembra, u hotelu „Hungarija” istaknuta su imena 84 Bunjevca za Velikunarodnu skupštinu u Novom Sadu di je 757 delegata jednoglasno izglasalo otcipljenje Vojvodine od Ugarske iprisajedinjenje Kraljevini Srbiji i ulazak u JugoslavijuNovembra 19. godine 1918.kad je u Subotici razoružanaMadžarska narodna garda,Radnička straža i razvlašćenamadžarska uprava, održanaje treća sidnica Bunjevačko-srpskognarodnog odbora.Imenovanjom članova gradskeuprave, pukovnik Krupeževićje kazo da je Suboticazaposidnuta prija potpisivanjaprimirja sa Madžarskom,a zato što nije vladala usaglašenostnjegovi naredbi ifunkcionisanje stare uprave,tj. zapovidi se ne izvršavaju,dobio je nareñenje više komandeDunavske divizije daimenuje novu upravu. Tako je20. novembra 1918. godinena trećoj sidnici Bunjevačkosrpskognarodnog odbora izabranGradski savit Subotice.Delegacija Subotice na Narodnoj skupštini u Novom Sadu, koja je 25. novembra 1918. godine izrekla ujedinjenje Vojvodine sa Srbijom12 Godina V – novembar 2009, broj 53

ISTORIJSKI DOGAðAJIBunjevačko-srpski narodni odborje tako definitivno priuzogradsku vlast i civilnu upravuu Subotici.Četvrta sidnici Bunjevačko-srpskognarodnog odboraodržana 23. novembra 1918.godine, bila je sazvana sa ciljomda se donese odluka oizboru članova delegacije kojaće na Velikoj narodnojskupštini u Novom Sadu pridstavljatSuboticu. Po Pravilnikuizbora delegata, tribalo jeda na 1.000 slovenski dušabude izabran jedan. Kako jeutvrñeno da u Subotici živioko 70.000 Bunjevaca i oko5.000 Srba, tako se došlo dobroja od 75 delagata koji ćepridstavljat Suboticu. Usvojenaje odluka da med delegatimabude 4 do 5 žena. Cilomtoku sidnice prisustvovali supridstavnici iz Novosadskognarodnog odbora BogoljubOršić i Milan Kašanin. Onisu skup izvistili o priduzetimaktivnostima prid Veliku narodnuskupštinu.Na istom mistu, ko i dvinedilje ranije, veliki jugoslovenskizbor održan je 24. novembra1918. godine, u hotelu„Hungarija”. Zbor jepozdravnim ričima otvorioŠime Milodanović, a posli jeJovan Petrović pročito spisakizabrani delegata koji će pridstavljatsubotičke Slovene naVelikoj narodnoj skupštini uNovom Sadu, di će se proglasitotcipljenje od Ugarske iprisajedinjenje Srbiji. Med njimasu od žena bile: Mara Malagurski,Anastasija Rajčić,Olga Stanković i Manda Sudarević.Posli tog, zbor se uzvidno uzbuñenje razišo, da bijoš istog dana izabrani delegatikrenili vozom za NoviSad.Iako je Narodno veće, danprija izglasalo ujedinjenje svijužnoslovenski zemalja bivšecrno-žute Monarhije, uključujućii Vojvodinu Srpsku,Srpski narodni odbor u dogovorusa ostalim odborimau Vojvodini, a posli sprovedeniizbora po svim vojvoñanskimopštinama, 25. novembra1918. godine u NovomSadu u svečanoj sali„Grand” hotela je otpočo zasidanjeVelike narodne skupštineSrba, Bunjevaca i ostaliSlovena u Banatu, Bačkoj iBaranji.Bunjevaca je bilo 84Učešće u radu Skupštineuzelo je 757 delegata iz 211gradova i seoski opština Banata,Bačke i Baranje u kojimasu bili pridstavnici svipolitički stranaka i grupa.Srba je bilo 578, Bunjevaca84, Slovaka 62. Rusina 21,Nemaca 6, Šokaca 3, Hrvata2, i Mañara 1. Ko gosti naSkupštini su bili i pridstavniciSrema, članovi Srpskenarodne odbrane iz NovogSada, i nikoliko srpski i francuskioficira koji su se zatekliu Novom Sadu.Posli konstituisanja Velikenarodne Skupštine pridsidavanjeje priuzo dr Ignjat Pavlaskoji je prido rič Jaši Tomićuko podnosiocu glavneodluke. On se uvodnim govoromobratio Skupštini:„Kosovski mučenici! Sretnovam osloboñenje!...Slavna Skupštino!U ovom po nas najsvečanijemtrenutku mi ne smemo zaboravitini one velike žrtvebraće iz Srbije, koji prosušesvoju dragocenu krv u skorosedmogodišnjem ratu za osloboñenjempodjarmljene braćesvoje. Ne smemo zaboravitina one najbolje sinove njene,koji su, životima svojim, iskupilislobodu ne samo nama,već i ostaloj braći Slovenima.Srbija je na žrtvenik slobodepodjarmljene braće dala svešto je imala. Time je pokazalane samo nama, već i čitavomsvetu, da joj se mora priznatida je zemlja najuzvišenija, kojudanas sa junaštvom, plemenitostii pravednosti, poštuječitav kulturni svet. Pa dabi se odužili ovim velikim ineocenjivim žrtvama Srbije,mi trebamo, mi moramo snjom, a ona će, sa braćomHrvatima i Slovencima, stvoritijedinstvenu državu Jugoslovena.”Posli uvodni riči Jaša Tomićje pročito i pridlog odluke:„Molimo vladu bratske Srbije,da na Kongresu mira zastupanaše interese. Priključujemose Kraljevini Srbiji,koja svojim dosadašnjim radomi razvitkom ujemčava slobodu,ravnopravnost, napredaku svakom pravcu, ne samonama, nego i svim slovenskim,pa i neslovenskim narodima,koji sa nama žive.Ovaj naš zahtev hoće da pomogneujedno i težnje svijuJugoslovena, jer je i naša iskrenaželja da srpska vlada,udružena sa Narodnim vijećemu Zagrebu, učini sve dadoñe do ostvarenja jedinstvenedržave Srba, Hrvata i Slovenaca,pod voñstvom kraljaPetra i njegove dinastije”.Jednoglasna odlukaPosli se pristupilo vokšovanjuna kojem su svi 757poslanika uz oduševljenje vokšovaliza ove pridloge i Skupštinaje tako donela odluku opriključenju Bačke, Banata,Baranje i Srema KraljeviniSrbiji i prikid državno-pravneveze sa Ugarskom. Porid oviodluka izabran je i Veliki narodnisavit od 50 članova, kojitriba da donesiva potribneuredbe i naredbe, da postavljaNarodnu upravu ko izvršnogorgana Savita i da vršinadzor nad njom. Narodnojupravi su bili povireni: političkiposlovi, unutrašnji poslovi,pravosuñe, prosvita, financije,saobraćaj, privreda,prirana i snabdivanje, socijalnereforme, narodno zdravljei narodna odbrana.Da bi saopštili odluke, Velikanarodna skupština je poslalasvoje delegate Vladi KraljevineSrbije, koja je te odlukei privatila. Tim činom bilaje zaokružena vikovna borbavojvoñanski Srba, Bunjevacai ostali Slovena za osloboñenjei ujedinjenje sa Srbijom, acrveno-plavo-bili barjak osloboñenjarazvio se nad Vojvodinom.Odluke Velike narodne skupštineSrba, Bunjevaca i ostaliSlovena u Banatu, Bačkoj iBaranji imale su za poslidicuveliko olakšanje kod slovenskogživlja. U varošima jepristala potriba za srpskim ibunjevačko-srpskim narodnimgardama, pa i narodni odbora.Sva vlast je prilazila ugrañanske, odnosno civilnevlasti. Tako je bilo i u Subotici.Posli samo nikoliko dana,1. decembra 1918. godine, ukući Krsmanca, na Terazijamau Beogradu, regentAleksandar Karañorñević, uime kralja Petra proglasio jenovu državu: Kraljevstvo Srba,Hrvata i Slovenaca. U tunovu državnu zajednicu VojvodinaSrpska je na osnovuodluke Velike narodne skupštineu Novom Sadu ušla kosastavni dio Kraljevine Srbije.Godina V – novembar 2009, broj 5313

ISTORIJSKI DOGAðAJINakon osloboñenja Subotice u Prvom svitskom ratu, Regent Aleksandar u našoj varošiREGENT ALEKSANDAR:SUBOTICA JE NAŠA!O osloboñenju Subotice u Prvom svitskom ratu i neposridnim dogañajima posli, ko i o značajnoj ulogi Bunjevaca u stvaranjujugoslovenske države, naši sugrañani, pogotovo mlañi, malo znaju, pa je ovo prilika da se s tim malo bolje upoznajuNjegovo VeličanstvoKralj Aleksandar INjezino VeličanstvoKraljica MarijaNjegovo Visočanstvo RegentAleksandar je, uz velikeprithodne pripreme, positioSuboticu 26. jula 1919. godine,samo štogod jače odpolak godine posli osloboñenjanaše varoši u Prvom svitskomratu. Čim je stigla visto tačnom datumu dolaska,Odbor za doček se latio velikogposla, organizacije boravkaNjegovog VisočanstvaRegenta Aleksandra, med kojimje bilo i priureñenje jednogdila prvog sprata Gradskekuće, di će on boravit. Narodje obavišten o ovoj značajnojpositi velikim plakatima.Prema pisanju subotičkognovinara Jose Šokčića, NjegovoVisočanstvo Pristolonaslidnikje u Suboticu stigoautomobilom. Na ulicama seskupilo tušta svita, varoš jebila iskićena cvićom i državnimzastavama, a tušta kuća ibalkona je bilo iskićeno ćilimimai zelenilom. To je bila prvaposita jednog vladara oviprostora Subotici, posli 1875.godine kad je došo Josip II,austrijski nekrunisani car.Triba istać detalj da je ZajednicaBunjevki darovalazlatom vezenu košulju NegovomVisočanstvu regentu Aleksandru.Košulju su pridaliKata Prćić i Ilija Kujundžić.Bankarski činovnik GrgaSaulić poklonio mu je 3 bocesvojeg vina, sa ukrasima odzastava i posvitom. Uz vinoprido je i pismo u kojem jenapiso: „Njegovo Visočanstvo,mili Osloboditelju! Radostanšto Vas mogu pozdravitu našoj biloj Subotici,prinosim Vam u podaničkojvirnosti moj skromni dar ukapima loze kelebiske, kojutrudom svojim obrañujem”.Narodni poslanik BlaškoRajić, glavni inženjer IvanIvandekić i zaminik velikogkapetana Steva Pijuković, očlisu na Ludoš prid uzvišenoggosta sa dvadesetoro kola i jahačimaza slučaj ako automobilne bude mogo nastavitput zbog velikog blata. Meñutim,sve je dobro prošlo. Tuna Paliću Regenta je pozdravioBlaško Rajić. Na ulasku uSuboticu, na Daničićevomputu, iza teretne stanice, bioje podignut slavoluk, di je Regentadočeko svit sa velikimoduševljenjom i artiljerijskompaljbom.U govoru dobrodošlici regentuAleksandru, dr StipanMatijević, veliki župan i gradskinačelnik, izmed ostalog jekazo: „...da se Subotica sretnomi potpuno uvaženom osićašto se od stotinama godinatrajućeg jarma i od isto takodugog ugnjevatanja oslobodila:i njeno grañanstvo, kojeje ogromnom većinom slavenskopleme, svojoj jednokrvnojbraći priključilo i kod istebraće topli zagrljaj našlo”.Kad se frenetičan aplauzstišo, kako piše Joso Šokčić,Pristolonaslidnik je uzo kruvi so sa poslužavnika koji jedržo ratar Toma Tumbas, okusiovino koje mu je poslužilaiz svatovski okićene čuturicedivojčica Stojka Protićeva.Posli tog Bunjevka MariškaDulić je pozdravila Pristolonaslidnikatoplim ričima, našto je ovaj odgovorio da seraduje što u njoj sreta i vidiprvu Bunjevku u svom životu.Nakon pridaje darova uzpozdrave, krenila je velikapovorka kroz varoš, koja jezavršena uz klicanje regentuAleksandru i jugoslovenskojSubotici.Negovo Visočanstvo regentAleksandar je praćendomaćinima, članovima gradskogsenata i velikog župana,i svojim pratiocima ispraćenu Gradsku kuću, di je bio namištennjegov privrimeni stan.Mlade Srpkinje su prostiraleplatno po stepenicama i obasipalega cvićom. Tu je on izrazioželju da mu se pridstavečlanovi gradske uprave. Za tovrime masa Subotičana ispridGradske kuće svo vrimeje klicala Pristolonaslidniku,tako da se na kraju on u pratnjičlanova gradskog senatapojavio na balkonu. U kratkomgovoru on je izjavio dasadašnja demarkaciona linijaostaje granica, iako još ovonije prizno neprijatelj.Pošto se u Subotici i daljedivanilo da će se ona vratitMadžarskoj, Bogdan Svirčević,stari nacionalni radnik jeuzviknio pitajuć, Visočanstvo,jel Subotica konačnonaša? Subotica je naša i ostaćenaša, odgovorio je regentAleksandar sa osmihom nalicu.Tokom ove večeri regentAleksandar je bio na velikomnarodnom veselju u kafani„Beograd”, di je omladina uvelikom broju napunila sve14 Godina V – novembar 2009, broj 53

ISTORIJSKI DOGAðAJIprostorije. Tu je veliki gostrazgovaro sa nikim licimaraspitujuć se, med ostalim, oživotu Bunjevaca i Srba, i pofaliolipu narodnu nošnju Bunjevaka.Posli je očo na banketu hotel „Zlatno jagnje” di sudomaćini priredili svečanuvečeru. S live strane mu je sidiodr Stipan Matijević, s desnevojvoda Petar Bojović, aprikoputa Kosta Bugarski. Posliprvog ila svečani pozdravnigovor je održo dr VladislavManojlović, advokat, pridsidnikSrpske pravoslavne crkveneopštine, a onda je govorodržo regent Aleksandar.Govor Nj. V.regenta AleksandraKako je zapiso novinar JosoŠokčić, posli govora drVladislava Manojlovića serviranoje drugo ilo, a onda jeusto regent Aleksandar i uzveliku pažnju prisutni održoslideći govor:„Dragi moji Bunjevci i Srbi!Vi ste ovde na severnoj granicinaših prirodnih nacionalnih aspiracija sa velikim požrtvovanjembranili lepi jezik idostojanstvo našega plemena.Običaji „Kraljice”, pa lepenavike iz naših zajedničkihpraznika, kazivali su celomsvetu da ovde živi krv naše krvi.Prvi talasi tuñinskog nasrtajau životu ovih krajevanailazili su kod vas, dični mojiBunjevci i Srbi, junačkog otpora.I ja smatram za mojudužnost, na ovom našem prvomsastanku, da vam na tomedržanju izjavim moju i sveostale braće toplu zahvalnost.Kada je došao dan našeg osloboñenjavi ste sa puno iskrenostii ljubavi potrčali u zagrljajnaš. Moja vojska, kojaje i vaša vojska, puna je hvaleo prijemu koji ste joj vi pripremili,i ja vam i na tome od srcazahvaljujem. Ujedinjenjenaše ne bi bilo potpuno, ako ukrugu ostale braće ne bi bilodičnih Bunjevaca sa lepom Suboticomna čelu. I ako je vašaradost danas velika, pri proslaviovoga prvog bratskog sastankanašeg, i moja je ne manjašto vas po ovom dočeku,po ovim izjavama vaše ljubavividim uz nas i dušom i telom.Ja sam srećan što u novojotadžbini vidim uz ostalu braćui vas Bunjevce, a znam daćete vi vašim odanim radom ivašom vrednoćom znatno doprinetida nam otadžbina budenapredna i čuvena. Premanama stoji još neprijatelj koji,iako savladan, pokušava dananese iznenadne podle udarceunutrašnjem redu noveotadžbine naše, čije je stvaranjevekovima ometao. Ja samuveren, moji dragi Bunjevci,da ćete dostojno i kuražno odbitisvaki udar toga neprijateljau ropcu. Moja i vaša vojska,čiju je hrabrost taj neprijateljdovoljno zapamtio, bićeovde uz vas na braniku dostojanstvanarodnog kao i reda islobode u novoj državi.Ja vam želim braćo Bunjevcii Srbi svaku sreću i svakinapredak koji ste vi potpunozaslužili”.Govor NJ. V. Regenta izazvoje buru oduševljenja i klicanja:„Živeo Oslobodilac!”,„Živeo Kralj Petar!”,„Živeo regent Aleksandar!”.Posli banketa Njegovo Visočanstvodržalo je cercel.Dr Stipan Matijević pridstavioje Regentu svakog ko jebio prisutan. On je svakomstavio pitanje koje je u vezi sanjegovim zanimanjom. Sveprisutne je iznenadilo velikorazumivanje Regenta u svimstvarima grañana.Kad je cercel završen, velikižupan ga je otpratio uGradsku kuću na počinak.Usput, kada je Regent pošona spavanje, kazo je velikomžupanu da će ostat i sutradanu Subotici. Veliki župan seoma vratio u hotel „ZlatnoJagnje” di je razglasio radosnuvist.Drugi dan boravkaNj. V. Regenta Aleksandrau SuboticiDrugog dana ujtro pridatisu Regentu Aleksandru narodnidarovi. Kako smo već kazli,lipu svilenu košulju, zlatomvezenu, koja je bila darDobrotvorne zajednice Bunjevaka,prido je pop IlijaKujundžić u društvu sa pridsidnicomKatom Prćić i mnogočlanica. Tom prilikom IlijaKujundžić je kazo:„Vaše Kraljevsko Visočanstvo!Čast nam je u ime DobrotvorneZajednice Bunjevakapridati Vašem Visočanstvu jedanskroman darak. To je zlatomvezena košulja. Pružamoovaj smerni poklon po bunjevačkomnarodnom običaju,dajemo kao rukotvor vešte imarne ruke Bunjevke; prinašamokao simbol odanosti iprivrženosti Bunjevaca premaVisokoj Kraljevskoj Kući i domovini,po narodnoj poslovicivekom pripravni sve, pa još ikošulju sa sebe žrtvovati, akotrebalo bude, za Kralja i domovinu!Zajednica Bunjevakaza veke će se smatrati srećnom,ako se Vaše Visočanstvoudostoji ovaj skromni dar primitii zadržati”.Regent Aleksandar na ovoje odgovorio da ovaj dar vrlorado prima, i sačuvaće ga kolipu uspomenu. Zatim je Regentrazgovarao sa pridsidnicomKatom Prćić, i audijencijaje time bila završena.Regent Aleksandar je dobioi zdravo lipu čuturu obloženucrvenom kadifom od DaniceKonjević. Ona je priložila ijedno pismo:„Vaše Visočanstvo!Relikvija moga doma, tolikogodina skrivana od zlobnihočiju dušmana, svega štose srpsko zvalo, u srećnom času,kada nas pohodite, dajućinam srpsku slobodu, u znakneopisane radosti i veseljazbog toga dajem Vam ju, satoplom željom, da ju primite,kao znak istrajnosti naše zasve ono što je grb srpski značioi o čemu su gusle i pesmenama tiho i stalno pričale”.Subotičke Bunjevke pridalesu divnu svilenu pošu NjegovomVisočanstvu. „Neven”o ovom u svom 169. broju piše:„Ovde Vam navañamo znamenitostpriloženog dara NjegovomVisočanstvu regentuAleksandru, koji je mali biodoista, ali pun sadržaja: bilaje svilena poša sa natpisom:Bog živio mladog Prestolonaslednikasa narodom u srećii u zdravlju. Na istoj pošislidi zlatom izvezen žitnivlat, koji podsića na zemljodilce,a drugo potsića i na dobagodine, u koje je doba nasblago izvolilo posititi NjegovoVisočanstvo. Zatim slidedvi zvizde, jedna veća, adruga je manja, koje pridskazujedva Karañorñevića, većajoš i danas vladajućeg KraljaPetra I, a manja Njegovog Visočanstvaregenta Aleksandra.Na završetku je izvezenčokot, koji nas podsića na samoNjegovo Veličanstvo KraljaPetra I, zatim loza ko našinaučnjaci i pritpostavljenici,i na poslitku grozd ko prostijinarod. Cilo ovo crtanje izradilaje Marija Hagen, a sveovo zlatom izvezeno je rukotvorilaEtelka Rajčić. Mislimoda ove riči sve tumačešto triba. Dar je zaista mio iznačajan”.Regent je primio na podu-Godina V – novembar 2009, broj 5315

ISTORIJSKI DOGAðAJIžoj audijenciju Cvetka Manojlovića,direktora gradske Muzičkeškule, koji mu je ranijebio profesor muzike. Audijencijaje trajala skoro čitavsat, u kojem je regent zdravosrdačno razgovaro sa svojimbivšim nastavnikom.Drugog dana nakon audijencijaRegent Aleksandar jeočo u pravoslvanu crkvu di jesluženo blagodarenje. Tu jeposli blagodarenja pop MarkoProtić održo govor. Iz pravoslavnecrkve Regent je sasvojom svitom, praćen iljadamaSubotičana, očo u katoličkucrkvu Svete Terezije,di ga je na vratima dočekožupnik Dezider Vojnić. U crkvije održan „Te Deum”. Nakontog Regent je očo upositu Potiskoj diviziji, a ondau Aleksandrovo, čiji pridstavnicisu ga pridhodni danpozvali u goste. Tu, u pravoslavnojcrkvi ga je dočeko ipozdravio toplim govorompop Miloš Pilić, a posli blagodarenjana trgu Regent jerazgovaro sa seljacima raspitujućse za njev život i rad.Posli užne i odmora Regentje brez najave positioPalić, a nakon večere koju jepriredio oficirki kor održanoje narodno veselje na Paliću.Kolo je otvorio sam Regent.Pri povratku u grad positio je3 salaša, čiji su vlasnici bilidvojica Madžara i jedan Bunjevac.Trećeg dana regent Aleksandarje napuštio Suboticu,ispraćen masom svita na željezničkustanicu. Dr Matijevićje, zafaljujuć se za ovupositu, kazo Regentu da ćemu „za ovo cela Subotica bitivečito zahvalna, i ovaj mili dogañajbiće za sva vremena urezanu srce ovdašnji grañana,tim prije, jer su sad sa najpouzdanijegmesta čuli, daSubotica pripada novoj KraljeviniSrba, Hrvata i Slovenaca.”......U Pokrajinskom sekretarijatu za informacije održan sastanakNEPOVOLJNI TREND UMANJINSKIM MEDIJIMAU Pokrajinskom sekretarijatuza informacije,23. novembra, u NovomSadu, održan je drugi radnisastanak pokrajinskogsekretara za informacijeAne Tomanove Makanovesa pridsidnicima nacionalnisavita nacionalnimanjina i direktorima informativnipreduzeća i ustanovakojima su osnivačisaviti nacionalni manjina.Tema ovog sastanka jebila analiza poslovanjajavni glasila kojima su osnivačisaviti nacionalnimanjina i pridlozi miraza poboljšanje rada medija.Osnovni zaključak jebio da triba izradit kriterijumeza financiranje izlaženjanovina na manjinskimjezicima. AP Vojvodinaza ovu naminu godišnjeiz budžeta izdvaja280.000.000 dinara, što uprosiku iznosi 500 dinarapo zaposlenom u Vojvodini,što svakako nije malo.Na ovom sastanku ukazanoje na čitav niz problemakoji se javljaju u izlaženjunovina na manjinskimjezicima: tiraž konstantnoopada, prodajaopada, remintenda je vrlovisoka, prihodi od prodajei reklama su mali, cinepo primerku relativno visoke,troškovi štampanjaprilično veliki, mali jebroj zaposleni, a prosikstručne spreme je sridnjaškula, prosično novine kupujesvako 20. domaćinstvou Vojvodini itd.Takoñe je zaključenoda triba intenzivno nastavitsa ovakim sastancimai dogovaranjom u ciljupoboljšanja medijske slikemultietničke Vojvodine.S.N.Izašla knjiga Mije MandićaNOVO OBUNJEVCIMANa tribini koja je u Bunjevačkojmatici održana 18. novembra MijoMandić je divanio o Ambroziju BoziŠarčeviću i pridstavio svoju novu knjigukoja je tek izašla iz štampe s naslovom„Buni, Bunievci, Bunjevci”. Knjigadonosi istorijske podatke o postojanjuBunjevaca na području Balkanaod davnina pa do 19. vika.To su podaci koji su nañeni u biluškamaistoričara često ko sporednipodaci, a sad su po prvi put objedinjenina jednom mistu i daju novo viñenjena istoriju Bunjevaca.Promocija ove knjige biće održana18. decembra u zgradi Nove opštine.B. E.16 Godina V – novembar 2009, broj 53

TRADICIJAI ove godine u Bajmoku održan Bal za Svetu KatuKATE BILE NAJVESELIJEBunjevački kulturni centarBajmok već treću godinu zaredom organizuje Bal za SvetuKatu. Bal je otvorio pridsidnikBranko Pokornić kojije pozdravijo goste i čestitoimendan svim Katama. I ovegodine za sve prisutne je prireñenkulturno umitnički programu kojem su učestvovali:Ženska pivačka grupa iz Tavankutakoja je formiranaprija samo dva miseca, unukabajmočanina Stipana Babićaje odrecitovala pismusvog dide posvićenu Katama,Kata Marganić je odrecitovalasvoje dvi pisme I divanilao tom, kako se kadgodišlo na balove. Svim prisutnimKatama uručeni su i prigodnipokloni. Cilo veče gosteje zabavljo tamburaški orkestar„Boemi” iz Tavankuta,a za večeru je služen pivčijipaprikaš nuz dobro vino.Prid ponoć je organizovanai tombola sa oko 100dobitaka, a glavna nagrada jebio TV. Igralo se i pivalo cilunoć od bunjevački i srpskikola, madžarki čardaša pa dovalcera i tangova. Svi su se lipoproveli, a Kate su bile najveselije.Godina V – novembar 2009, broj 5317

FESTIVALU MKC „Nepker” KUD „Aleksandrovo” održalo IX festival „Vojvodina u pesmi i igri”NASTUPILO 760FOLKLORACA I MUZIČARAPo deveti put Kulturnoumetničkodruštvo „Aleksandrovo”iz Subotice okupilo jedruštva iz cile Srbije koja nigujufolklor, muziku i pismu,na svoj festival „Vojvodina upesmi i igri”. Za dva dana festivalanastupilo je 18 KUDova,a 4 je otkazalo najavljendolazak.Kako je kazo Bartul VojnićHajduk, pridsidnik KUD „Aleksandrovo”,i ovaj festival jeuspio. Slideće godine je jubilarni,deseti festival.– Sa festivalom smo počeli2000. godine. Imali smo saradnjusa nikoliko društava uVojvodini, koja su redovno dolazilau goste, pa smo došli naideju zašto ne povećat brojdruštava i napravit vojvoñanskifestival. Prvo je dolazilo 4-5 društava, a ove godine je,evo, prijavljeno 22, al došlo je18. Sad je festival, iako se zovevojvoñanski, prišo te okvirepa nam dolaze društva iz cileSrbije, a ove godine je bilo ijedno iz inostranstva, iz BjelogManastira. To je posto velikposo, jel na festival doñe oko800-900 ljudi, od tog je bilo760 izvoñača, nika društva suigrala sa 40 izvoñača.Kako naglašava Bartul VojnićHajduk, organizacija ovakovelikog festivala postala jei velik poso, pripreme počimajujoš usrid lita, jel tribaobezbidit salu za nastupe, toje i ove godine sala MKC„Nepker”, pa salu za banketdi svi budnu počašćeni večerom,to je sala „KTC” u Aleksandrovu,pa dva orkestra, patriba štampat pozivnice i plakate,informisat medije, a posebanproblem je obezbiditnovac za festival.– Ono najvridnije na ovomfestivalu jeste vidit na jednommistu toliko lipi nošnji, čuttušta lipe muzike, pa i bit svidoklipog druženja mladi folkloracai muzičara iz cile Srbije.Tu se dogovara saradnjamed društvima. – kaže BartulVojnić Hajduk, i dodaje - KUD„Aleksandrovo” je već dobilopoziv da gostuju u Aranñelovcu.– KUD „Aleksandrovo” sarañujesa oko 70 kulturnoumitničkidruštava iz Srbije i6 iz inostranstva. To znači daimamo prilike za mnoga gostovanjai primanja društava ugoste, samo da je više novacaza to – kazo je pridsidnikKUD „Aleksandrovo” posliodržanog festivala.B. E.18 Godina V – novembar 2009, broj 53

FESTIVALOd 17. do 20. novembra održan XI Festival bunjevačkog narodnog stvaralaštvaOD BILOG ŠLINGA DO TAMBUREO Ambroziju Bozi Šarčeviću divanio je Mijo MandićDičiji hor pod upravom Irene KovačevDr Aleksandar Raič održo tribinu o problemima BunjevacaOd 17. do 20. novembra uSubotici je održan XI Festivalbunjevačkog narodnogstvaralaštva, koji prireñujeKUD „Bunjevka”. Počelo jeotvaranjom izložbe „Bunjevačkibili šling”, u KUD „Bunjevka”,koji karakteriše ručnirad kadgodašnji Bunjevki, imož ga vidit na ženskom ruvu,navlakama za uzgljance, dunje,na čaršapima, salvetama,virangama, tabletima… al uvikje bilo najlipše vidit mlade divojkeu biloj bunjevačkoj nošnjisa ukrasima od bilog šlinga.Slidećeg dana u Bunjevačkojmatici održana je tribinaposvićena Ambroziju Bozi Šarčevićuu povodu 100 godinaod njegove smrti, autora MijeMandića. On za njeg kaže daje bio sudski činovnik i velikirodoljub, pisac i izdavač prvibunjevački knjiga novog vrimena,čovik koji je u to mučnodoba (19. vik), održavoveze sa Ilijom Garašaninom ikoji je bio tisno vezan za bunjevačkiprosvitni pokret. Sazavršenim filozofskim i pravnimfakultetom i znanjem 5jezika, ostvario je lipu profesionalnukarijeru. Cilog životase borio za prava Bunjevacai za bunjevački jezik, naročlitoza njegovu upotribu uškulama. Zato triba spominitnjegov memorandum upućenLajošu Močariju 1886. godinepo bunjevačkom pitanju uMadžarskoj, ko i ričnik podnaslovom „Tolmač izvornihknjiževnih i zemljopisnih jugoslovesnkihriči” i „Mañarski-jugoslovenskipolitički ipravoslavni ričnik” i „Ričnikza osnovne škule” za pravilnopridavanje i podučavanjena bunjevačkom jeziku. Ovoje dokaz, kazo je Mandić, daje još u to doba postojo ričnikza Bunjevce, i to ne samoza škule, neg i za grañanskeslužbe, što znači da je on biou službenoj upotribi.U okviru Festivala 19. novembraodržana je još jednatribina, „Problemi Bunjevacai malih etničkih zajednica napodručju Evrope” o kojoj jedivanio dr Aleksandar Raič.On je podsitio na sve male etničkezajednice u Evropi, pai Bunjevce, za koje se posli Drugogsvitskog rata mislilo daće same od sebe nestat. No,razvoj demokratije je donosuprotno – etničke zajednicesu se podigle i traže svoja prava.Više o ovoj temi naše novinesu objavljivale ove godine.Poslidnjeg dana, 20. novembra,Festival je zatvorentamburaškim koncertom „Kadzasvira tammburica jasna izaori u operi pisma”. On jebio posvićen čuvenim kompozitorimaPeri Tumbas Hajii dr Josipu Andriću, čije sumilozvučne pisme izmamilezdravo tušta aplauza prisutnepublike. Uspio koncert zdravosu osvežila dica u Dičijemhoru, pod upravom Irene Kovačev,koja su otpivala pismu„Kolo igra, tamburica svira” ,koju je publika nagradila dugačkimapaluzom i za vrime ina kraju izvoñenja. Odličanprijem publike doživile sustudentkinje muzike TijanaStanković i Tamara Štrickikoje su svojim pivanjom dalejedan novi zvuk bunjevačkimpismama. Veliko majstorstvosu pokazali tamburaši u orkestru„Biseri”, koje je publikapripoznala i nagradila.KUD „Bunjevka” je te poslidnjevečeri dodilila priznanjasvojim saradnicima u organizovanjuFestivala i čuvanjubunjevačkog nasliña. B. E.Godina V – novembar 2009, broj 5319

SVECISVECI KOJI SE SPOMINJEMOPrvog novembra smo slavili sve svetezajedno, one koji su proglašeni svetima,i one koji nisu ode na zemlji proglašenisvetima, al ji je Bog u nebu pridružiosvecima. Nadamo se i virujemo da jeBog koga i od naši pridaka ubrajo medsvece.Novembra 19. se spominjemo sveteElizabete koja je svoj život ode na zemljizapočela u zlatnoj kolivki. Bila je ćerugarskog kralja Andrije, a posli smrtimuža Ludviga ko udovica sagradila jebolnicu, pa se starala za sirotinju i udovice.Na kraju je sama umrla u velikomsiromaštvu, bila je progonjena od pagana.Novembra 22. se spominjemo sveteCecilije divice i mučenice. Ona se zavitovalavičnom divičanstvu, bila je zdravopobožna cura. Ali su je roditelji nasilu udali za paganina Valerijana, kojegje ona uz Božju pomoć uspila obratit, ijoš brata mu Tiburtija. Tadašnji vladarpošalje vojnika da je ubije, triput je zamanijosabljom, al joj nije odsiko glavu.Cecilija je još tri dana živila i umrla komučenica. Kod otvranja groba u Rimuposli tušta godina krv na zavoju okovrata bila je rumena ko da je sad prolivena.Novembra 25. slavimo svetu Katu,njezinu glavu krase ružice mučeništva.Njezinim razumom što ga je od Bogaprimila uvik je tražila istinu i pravdu,koju je našla u viri Isusa Krista. Jedaredje imala viñenje, vidila je Isusa Kristana ruki blažene divice Marije. Posli togviñenja osto joj na ruki zlatan prsten.Kad je kralj Maksimin progonio kršćane,tio je Katu silom, udarcima i glañomprisilit da se odrekne vire u Isusa,pa da se pokloni krivim bogovima, aluzalud, na njezine mudre riči, tušta senji obratilo. Kad su je ubili, Katinosveto tilo je saranjeno na gori Sinai.Posli muke na ovom svitu, zabilužila jevičnu slavu u Nebu.Novembra 30. se spominjemo Andrijeapostola koji je bilo ribar i bacomrižu u more, kad je Isus naišo pozvoga, a on je oma sve ostavio i pošo s Isusomi bio mu je apostol. Naši su starikazali Andrija zavezanija, kad se završavavrime kroz godinu i počima Adventkoji traja četri nedilje, a to nas sićana četri iljade godina kad je svit čekoda će se rodit spasitelj svita. Za to vrimeBog je pripravijo izabran izraelskinarod iz kojeg će se rodit spasitelj svita,kojeg su navistili proroci, a svi drugi sulutali u tami grija i brezbožnosti. Za tečetri nedilje Adventa i mi triba da sepripravimo za Isusov dolazak.A.V.K.TORTA S JEDNIMJAJETOMU ovom broju „Bunjevačkinovina” pokazaćemo vamkako se lako i brzo napravidobar kolač, a za njegovu pripravuje dosta samo jedno jaje.Kore:2 šolje brašna, 1 šolja samliveniora, 2 kašike ulja, 1 žumanjce,1 deka salagara i 2kašike pra šećera nuz dodatakmalo mlika zakuvat mekanotisto koje se rukom potapkai rasporedi po jednojvećoj tepciji. Ispečeno pripolovitda se dobiju dvi kore.Krem:U po litre mlika skuvat 4kašike brašna pa kad se proladidodat: 20 deka čokolade,20 deka pra šećera i 25 dekamargarina koji se prija togdobro umute.Na kraju svega triba umišatu krem još i 15 deka samliveniora. Ovim kremom namazattortu po sridini i okolo.Glazura:Rastopit na pari 15 dekačokolade i dodat 5 deka margarinai 1 kašiku pra šećera.Dok je još vruće namazattortu odozgor.Šara:Umutit 1 biljanac s 5 kašikapra šećera i kesicom vanilinšećera, al tako da se biljanacmuti samo s jednomkašikom šećera pa kad se upolakumuti polagano dodavatjoš šećera dok se sav ne utrošii vaniliju. Kad bude tvrdoumućen metnit u špric inašarat tortu odozgor i sastrane.A. V. K.20 Godina V – novembar 2009, broj 53

SVECIUšli smo u drugu polovinujeseni pa se polagacko približavazima. Poljski poslovi suvećinom porañeni, al na salašuje uvik bilo posla. Starijimuškarci su vezali metle odsirka i one korovske, a ženesu grabile i mele suvo lišće dabudne čista avlija, kad padnesnig da ga je lakše mesti. Kadse kuružna sadije u badnjove,ukiseli se kupus, onda je počelokartanje da se malo skrativrime u komšijanju i druženju,što je bilo vezano za životna salašu. Žene su kljukaleguske, koje su se pridBožić mogle zdravo dobroprodat.Dani su kratki, a noći dugačke,al je tako rasporeñenoi da ima najviše svetaca, kojesu naši prici uvik poštivali islavili. To je sve bilo vezanoza život što ji je održalo u teškimvrimenima. Vira, običaji,jezik, nošnja, kojikaka slavlja,što se prinosilo s kolina nakolino. Roñendani se kadgodnisu toliko slavili ko danas,više su slavili imendane, asvaki dan u kalendaru ima nikoime, pa su većinom dicamadavali imena po svecukoji je najbliži roñenju.Mladi su išli jedni drugimana imendane, pa su seveselili nuz pismu, igru i šalu.Domaćini su ji počastili sakakim sitnim kolačima i vinom,a pokloni se nisu ni nosili,samo ako se iñe dicamana imendan. A i stariji su išličestitat imendan, pa su takomuškarci odigrali koju partijukarata i divanili šta je kopročito u novinama, jel čuvou varoši na peci. Kad doñesveti Andrija onda počimaAdvent, koji traja do Božića.Onda se nisu pravili svatovini nikaka veselja sa svirkom.Advent je vrime koje nas sićakad je svit čeko četri iljde godinada će se rodit spasiteljsvita, koji će osloboditi odSićanje na kadgodašnje običajeSVECI U DECEMBRUropstva i grija. Bili su u tami,pa su čekali svitlost. Zato suse još za mraka ujtru rano ucrkvama služile svete misezornice. Na te mise je išlotušta svita i tako se pripremaliza Isusov dolazak.Barbare divice i mučenicese spominjemo 4. decembra.Barbaru su naši prici na salašimaviše poštivali neg danas.Na taj dan odsiku grančicuod višnje jel trišnje, pa unesuu sobu i ona procvata do Božića.I slika svete Brabare semogla vidit na salašima, pakako su nestajali salaši, takoje nestajo i ovaj svetac.Sveti Nikola je 6. decembra.Tom se dica zdravo raduju,zato što njim je donosivopoklone, a zovemo ga Mikulaš.Al su zato dica moralabit malo bolja i više molit islušat starije. Mikulaš je donesivodicama poklone i mećona pendžer u cipele. Zatosu cipele morali sami zdravolipo očistit, jel u izvaljane cipeleMikulaš neće metnit poklon.Kadgod su dica išla poblatnjavom putu od salaša doškule, pa su cipele izvaljala.Dica su tili da vide Mikulaša,al dok ne zaspu Mikulašnije dolazio. Posli su o tomdivanili šta je kome dono, akadgod su se dica poklonuzdravo radovala.Svete Luce se spominjemo13. decembra. Na Svetu Lucuse posije žito u kake šoljeel čaše, koje izraste i prozelenido Božića. Za Lucu su vezanikojekaki običaji. To ježenski svetac, pa žene na tajdan nisu prale košulje, šile,štrikale, ni prele. Domaćicesu prija sunca očistile kokošinjce,domaćin je pomišokukuruza, žita, ječma suncokreta,bikelja, sirka, već koje šta imo, pa je sotim ranijopilež do Božića. Isprid kokošinjcase metne koji obruč odburadi, el bilo kaki, pa se prikotog ranila živina do Božića.Na svetu Lucu se ništa nijedavalo iz kuće, ako je kogodkupovo mliko el jaja, odnoje jedan dan prija. To jebio običaj čerez sriće ujosagu. Čestitali su svetuLucu jedni drugima, a najvišeko je imo Lucu u kući.Cure su pisale na artijice12 muški imena, a trinajsta jeostala prazna, sve su smotalei svako jutro bacile po jednuu vatru, a kako ime ostane virovalisu da će se tako zvatmomak za kojeg će se udat.Stariji su svaki dan pisali kakoje vrime danjom i noćom,pa su tako jesapili kaka će bitgodina, prvi dan januar, 2.februar, 3. mart i tako svi 12miseci. Posli svete Luce sučekali Materice i radovali se,kako dica, tako i oni stariji.Manja dica su učila onu poznatučestitku da znadu kazatbarem „Faljen Isus gazdarice,čestitam vam Materice...”Mame su još od prija kupilikake poklone, kad se kakomoglo. Dica su ranije ustala,pa su prvo čestitali mamiMaterice, a posli su išli i ukomšiluk di su bili uvik lipodočekani i dobili poklon, ora,jabuka, malo novaca i još kakepoklončiće. Mame kojeimaje udate ćeri, čekali su jisve na svečanu užnu, pa di jeviše dice, tu je bilo veselije.Ako je koja cura uskočilabrez pitanja roditelja, a sotimje roditelje uvridila, pa ji nisuprimali da dolaze, al za Matericesu ji pozvali da doñu.Ako su se uzeli početkom godine,do Materica je već bilounuče. Više se nije spominjalozašto je to tako uradila.Mame su za prve Matericezetovima kupile košulje, a ćerimaruvo, a posli kad se kakomoglo.I za majke je bila velika radostkad doživi da joj i unučadčestitaje Materice. Za njije uvik bio kaki poklon i malonovaca. Ako su ćer i zetdolazili kod njezine mame naužnu, kod njegove su išli navečeru da joj čestitaju Materice,di je isto tako bilo veseloi svašta pripravaljeno.Čija mama nije bila živa kodnje su išli na groblje posliužne.Naši Bunjevci su poštivali,kako Materice, tako i Oce, jelje to četvrta božja zapovid„poštuj oca i mater da dugoživiš i da ti dobro bude nazemlju”. Ako mama nije živa,a otac je živ, onda su dicapodomljena dolazila da mučestitaje Oce. Dica su prvočestitala Oce svojem ocu, aposli su išli čestitat didi, stricu,uji, tetku i drugim muškarcima,od koji su većinomdobijali malo novaca za poklon,pa nek kupe šta oće. Aod Otaca dica su brojila kolikoima dana do Božića.A.V.K.Godina V – novembar 2009, broj 5321

ŽIVOTKADGODAŠNJA PREVENTIVAČudna su nika danasvrimena. Prija par godinajavile se nike boleštine zakoje ranije niko nije čuo.Pojavila se bolest ludi krava,tičji grip i onda ovaj današnji,svinjski. Sve od josagai peradi, kandar sve todanas prilazi i na ljude. Srićom,ode kod nas ludi kravai nije bilo, pa ni tičijeggripa, a o svinjskom ćemojoš vidit. No, svedno, evokako je moj baćo koristiopreventivu, a i doktori kažuda je to najvažnije, zatoon nikad nije išo kod doktora.Svako jutro, nako, naprazan stomak fićok rakijemu je baš pasiro, zbog pritiska.Posli tog za ručak,kruva, malo bile slanineovlaš s crvenom paprikom,pokadkad divenice el šunke,po crnog luka, jedančen bilog i paradičke i paprike,a zimi kiselog kupusai prokole, kiselne elmladog sira i onda na poso.Prija podne, digod oko10 sati, uvik je dobrodošlajedna čaša bilog vina, nikadzdravo ladnog, tek tolikodo užne. Za užnu jebilo kad šta, zavisi koji jebio dan u nedilji. Petkomse uvik postilo i ilo se soparno,sa sirom el krumpiromnasuvo, gumboca,baratfile i tako. Posli užnebaćo je zdravo volio napravitpodne, malo prileć, barpo sata, pa opet triba štogodradit. Oko 4 - 5 satiposlipodne opet jedna čašavina. Dugo nisam znaozašto on nikad nije bio nervozan,nije znao šta je tostres el depresija. Nije onznao ni šta je kijavica, gripa.Najvećma se žalio daga bole ruke, al nije ni čudo,po cio dan u rukama jedržo vile, lopatu el kakedruge teže alate. Plajbas jeritko uzimo u ruke. Pridveče kad je sve poradio štaje tribalo volio je sist naklupicu isprid litnje kujne,zapalit cigeretlu, a poridsebe metnit i fićok rakije.Posli cigeretle i fićoka slidilaje večera, a za večeru,opet, kruva, bile slanine,divenice el šunke, el odsveg pomalo i obaveznočen bilog luka. Zbog tog senana uvik srdila, a ja nisamznao zašto, sad znam.Po danu se tušta radilo irano se ligalo da bi se ranoi ustajalo. Sate nikad nijenosio i na nji je gledo samoujtro rano kad je ustajoi leptirastim ključom navlačio.Sunce mu je bilo sat.Nikad nigdi nije žurio, asvugdi je stigo. Novce bašnemož se kast da je zdravovolio jel ni buñelar nije biokod njeg. O tom je nanavodila brigu. Iako se nikad,bar ja nisam vidio, nije sekiro,često sam ga vidio, au sićanju ga vidim i sad, zamišljenogdi sidi s cigaretlomi fićokom na klupicizamišljenog, valjda zbognas dice el zbog posla kojiga sutra čeka.M. C.U Crvenom krstu održana završna priredba „Sunčana jesen života”Irena Rozencvajg i Ladislav BogešićSTO GODINA IRENEROZENCVAJGZavršna priredba „Sunčanajesen života” održana je12. novembra u prostorijamasubotičkog Crvenog krsta.Kao najstarija Subotičankaproglašena je Irena Rozencvajg,koja je nedavno napunilasto godina, al nije prisustvovalapriredbi. I Marija Berenjitakoñe ima sto godina,Ladislav Bogešić je najstarijiSubotičanin, ima 98 godina.Terezija i Josip Virag su 72godine u braku. Na drugommistu po dužini je brakizmed Marije i Pavla Mačkovićakoji su se vinčali prija67 godina.Na ovoj svečanosti sviro jetamburaški orkestar „SledbeniciPere Tumbas Haje”, asolisti su bili Tamara Babić iTomislav Halasević.M. H.22 Godina V – novembar 2009, broj 53

ŽIVOTKAKO UPRAVLJATIEMOCIJAMA?Iz svakodnevnog života namje poznato koliko je teškokontrolisati i upravljati svojimemocijama. Štaviše, emociječešće upravljaju namanego mi njima. Zaljubljenimaje teško da budu realni, depresivnine mogu da se oslobodecrnih misli, a u besuponekad povredimo one kojevolimo, zbog čega se poslekajemo. Razlog tome je jednostavan.Emocije su biološkiuslovljene, odnosno, emocionalnideo naše ličnosti jenastao pre nego racionalni.Evolucijom je čovek prvonaučio da reaguje emocijama,strahom i besom kada bise našao pred nekom opasnošću,tugom kada bi doživeoneki gubitak, radošćukada bi mu se desilo neštoprijatno. Evolucija je takoemocijama dala suštinskuulogu u našoj psihi. Zato prvoreagujemo emocijama, ane razumom. Zato emocijetako snažno upravljaju našimpostupcima, često i našimživotima.Baš zbog toga je važnonaučiti i znati da koliko-tolikoupravljamo svojim emocijama,pogotovo kada se nañemou situaciji stresa. Učenjeove vrste počinje već udetinjstvu. Štaviše, psiholozismatraju da je uticaj okruženja,a naročito roditelja u prvih4-5 godina života izuzetnovažan za oblikovanjedečije sposobnosti za dobroupravljanje svojim emocijamakako bi ono kasnije kaoodrastao čovek lakše izlazilona kraj sa neprijatnim situacijama.Dete zapravo uči imitiranjemi „kopiranjem” onih obrazacaponašanja koje vidi usvom okruženju. Svako u njegovomokruženju nudi model,dobar ili loš, kako se svemože izići na kraj sa svojimnemirima. Dete tako uči „kopiranjem”ponašanja starijegbrata, sestre, roditelja, druga,kojim svi oni pokušavaju smiritisvoje emocionalne bure.Odrasli, doduše, nisu uveknajbolji uzori. Ima parovakoji sve svoje probleme rešavajusvañom, vikom, besom,uvredama, ignorisanjem. Decatakvih roditeljima običnose i sami tako ponašaju u igrisa svojim drugovima, kasnijeu školi, pa na poslu i u životuuopšte.Za razliku od ovih, ima roditeljakoji u svojim raspravamapokazuju više topline,empatije, uzajamnog razumevanja,a u odnosu prema detetunastupaju skladno i zajedno.Deca takvih roditelja,pokazalo se, bolje će se slagatisa okolinom, a svoje budućesukobe će i kao odraslirešavati sa više tolerancije irazumevanja.Ima roditelja koji preteranoštite svoje dete, drže gapod „staklenim zvonom” kakone bi došlo u dodir sa nesrećamai problemima. Meñutim,ideja da dete treba posvaku cenu da izbegne nesreće,izvitoperuje životnustvarnost, a time onesposobljavadete da se snalazi u životu.Mnogo je važnije naučitidete kako da smirujeemocionalne bure u situacijamastresa. Jer život bezstresa nije moguć, s tim trebabiti načisto. Štaviše, odreñenakoličina stresa je neophodna,čak korisna, jer nasstres nagoni da reagujemobraneći se, pojačavajući svojenapore ili menjajući planovei taktike. Tako se zapravo učisnalaženje u raznim životnimsituacijama.Dete pre svega treba danauči i shvati da život čineuspesi i porazi, i prijatne i neprijatnestvari, čak je dobroda ih dete doživi i da se izlažei jednom i drugom. Prisvemu tome vrlo je važno ponašanjeroditelja i okoline.Vika, galama, panika, plač islično u neprijatnim situacijamasamo će pojačati osećajuznemirenosti, dok će utešnereči („biće sve u redu”), ilišašava upadica („ne vrediplakati nad prolivenim mlekom”)ublažiti i razgraditi dejstvoneprijatnih emocija. Takvimmalim intervencijamaučimo dete kako može savladatineraspoloženje, odagnatistrah i uznemnirenje u stresnimsituacijama.Takve osnovne lekcije stečeneu detinjstvu ostaviće tragau dečjoj psihi, pa će onokao odrastao čovek sigurnijeploviti kroz vrtlog života.Propustimo li da u detinjstvunaučimo kako da se nosimosa nesrećama i problemima,odrašćemo loše emocionalnopripremljeni za stvaran život.Desa Kujundžić,psihologGodina V – novembar 2009, broj 5323

POLJOPRIVREDAJesen je na izmaku, poljoprivredniradovi se primičukraju i, ko i raniji godinadolazi vrime prisabiranja, razmišljanja,di smo stigli, kudto iñemo, di nas globalni i ovinaši lokalni vitrovi nose.Za nama je jedna godinakoju bi tribalo što prija zaboravit.Cigurno da je suša uzeladanak, al podsitimo se2000. godine, zatim 2003.,koje su bile daleko sušnije.Takoñe, cine zrnasti proizvodasu bile zdravo niske,mada u poslidnji desetak godinapamtimo da su bile i nanižem nivou od ovogodišnji.Ono što ne pamtimo u poslidnjinikoliko decenija, a štose, nadamo se, neće tako brzoponovit je da u sušnoj godiniimamo i niske cine, daklemdva zla odjedared.Umereni optimizamDa uporidnimo samo cine2008. i 2009. godine kod nikolikonajvažniji ratarski proizvoda:Šta je to uticalo na ovakonepovoljna krećanja, što jenaše domaćine dovelo nasam rub egzistencije? Neosporanje uticaj svitske ekonomskekrize, al su od prisudnogznačaja domaći faktori.Prvi i najznačajniji je nepostojanjetržišta. Pet firmiKako je na poljoprivredne proizvode uticala suša i niske cine na tržištuTEŠKA GODINA ZA NAŠE DOMAĆINEsu litos i jesenas otkupile priko80% pšenice, kuruza i uljarica.Daklem, svi se kunu utržišnu utakmicu, dok je nadilu jedan neviñeni monopolu oblasti agrara. I isti ti velikiigrači nam objašnjavaje da sui te niske cine nekonkurentne,prićutkujuć činjenicuda su, recimo na budimpeštanskojberzi i kuruz i pšenicaza oko 10%, a na pariskojberzi za oko 25-30%skuplji neg na našem domaćemtržištu.Ono što nam daje nadu jetrend krećanja cine kuruza,koji je porasto sa 7,50 na9,00 i to tokom same berbe,što se odavno nije dogodilo.Cine žitarica na svitskim berzamasu u blagom usponu, apredviñanja su da će se tajtrend nastavit. Uz pritpostavkuglobalnog izlaska izekonomske krize u svitu, navidiku je i oporavak svitskepoljoprivrede i eto razloga zajedan umiren i oprezan optimizam.Na kraju, 2009. godinu ćenaši ratari domaćini ubrzozaboravit ko ružan san. Svakako,moramo se okrenit kabudućnosti, domaćinski isplaniratsitvu naredne godine,to malo što možmo uložitpametno rasporedit i nadatse malo lakšim vrimenimaza naše ratare, mada sviznamo da će posli ovako teškegodine oporavak naši domaćinabit dugačak i mukotrpan.Svakako, očekujemo iveću i efikasniju pomoć države,kako sistemima subvencija,tako i na uspostavljanjuistinskog tržišta, na čemu sejoš mora tušta uradit.Neobična sitva pšeniceKao što je svaka godina upoljoprivredi po čemugodposebna, tako je u okviru njei sitva pšenice bila sama zasebe osobena, ali je ti osobenosti– fenomena ove jesenibilo baš neuobičajeno tušta.Ko prvo, tokom septembrai početkom oktobra imalismo izuzetno suvo zemljište,koje nije bilo pogodno za obradui pridsitvenu pripremu.Naši domaćini su pribigli jedinommogućem rišenju, re-24 Godina V – novembar 2009, broj 53

POLJOPRIVREDAdukovanoj obradi, tanjiranjuteškim tanjiračama. Ovaj redukovanisistem obrade je iraniji godina bio korišćenkod mnogi poljoprivrednikakoji su se opremili traktorimapriko 90 ks i teškim tanjiračama.Tek prve jesenje kišeomogućile su sitvu pšenice saosnovnom obradom - oranjem,ali su ubrzo krajem oktobradošle i obilne padavine,koje su sitvu u optimalnomroku i faktički prikinile.Nastavak ovi padavina uprvoj dekadi novembra je ustvari podvuko crtu na sitvu iostaje nam jedino da prisaberemopovršine koje su premaprvim procinama nezapamćenomale, tek digod oko300.000 ha, i to maom u sistemuredukovane obrade.Druga karakteristika sitveje da smo ove godine imalinezapamćeno dobru ponudumineralni ñubriva i simenapšenice, sa širokim spektromdomaći i strani sorti, i što jejoš važnije, po relativno pristupačnimcinama. U isto vrime,i stariji domaćini će seteško sitit kada je toliko pšeniceposijano simenom „s tavana”,daklem nesortnim simenom.Mada se ovo teškomož opravdat, sitvu s „tavana”možmo lako razumit.To je samo rezonski odgovornaši domaćina na sramotnonisku otkupnu cinu pšenice,što je svakako posebna tema.Prve procine govore da jepotrošnja NPK ñubriva manjaneg raniji godina. Velikekoličine ti ñubriva su i daljena lageru kod trgovaca i proizvoñača,mada im je cina zaskoro 50% manja nego lane uisto vrime. Ovo potvrñuječinjenicu da poljoprivrednicinisu više u mogućnosti daplate ñubrivo, a nisu spremnini na zaduživanje proizvodnjena zeleno.Treće, sorte pšenice kojesu već deset-petnajst godinabile apsolutno vodeće, EV-ROPA 90, POBEDA, RENE-SANSA, polako se „spremajuza zasluženu penziju”. Uširoku proizvodnju ulaze LJI-LJANA, SIMONIDA, DRA-GANA, zatim NS-40, i drugenove, savrimene sorte Institutaza ratarstvo i povrtarstvo- Novi Sad, a posebna novostje što su domaći selekcioneridobili u širokoj proizvodnjiozbiljnu konkurenciju u stranimsortama, prvenstvenofrancuski APACHE i austrijsko-madžarskiBALATON.Od ove tržišne utakmice najvećukorist će imat upravopoljoprivredni proizvodjačijer će imat mogućnost izbora.To što je ove godine tuštamineralnog ñubriva i sortnogsimena ostalo neplasirano,ne triba da brine našepaore. Takoñe, ako se ispostavida su procine o površinaod oko 300-350 hiljada hatačne, to čak mož razveselitsve domaćine koji su posijalipšenicu, pogotovo ako su touradili u optimalnom roku.Ako je sve to tako, a virovatnoda jeste, Srbija se dogodinekonačno mož osloboditoni prilazni zaliha koje sunastale katastrofalnom uredbombivšeg ministra poljoprivredeSlobodana Milosavljevića,kojom je, da se podsitimo,2007. godine zabranjenizvoz žitarica, kad subez potribe i nastale tako velikezalihe, a danak tome i danasplaćaju, ko bi drugi negopoljoprivrednici.I na kraju da podvučemo:nije zadatak poljoprivrednikada se brinu oćel bit dovoljnorane u državi. Zadataknašeg domaćina (niki kažu„farmer”) - poljoprivrednikaje da brine o svom gazdinstvu,da ga razvija, da zaradidovoljno da škuluje svoju dicu,da obezbidi što boljistandard svojoj porodici, aoćemol imat dovoljno kru-vau državi, nek se staraju ministrii Vlada. Kad svi poč-nurazmišljat na taj način,računi će biti čistiji, (čist račun– duga ljubav) i svima ćebit bolje i lakše.Saša Bošnjakdipl.inženjer poljoprivredeGodina V – novembar 2009, broj 5325

NOVI SPORT„Stop The Crime” – „Sportom protiv nasilja”ULTIMATE FIGHTU prošlom broju pisalismo o „Ultimate Fight”-u. Toveliko takmičenje odigranopod nazivom „Stop The Crime”a pod sloganom „Sportomprotiv nasilja”, održanoje upravo ovde u Subotici i topod američkom organizacijomUltra Fighting Champinship.Sam dogañaj se sastojood 10 mečeva. Više oovom dogañaju saznali smood našeg sad već dobro poznatogsagovonika Zorana Sarića,koji je bio organizatorovog velikog dogañaja i kojije prvi ovaj sport dono u Suboticu.Da li možda znate kako jeovaj sport nasto?– Ovaj sport je modifikovanakopija ulične tuče, značiskoro je sve dozvoljeno počevšiod poluga na zglobovima,davljena, bilo kakvihvrsta udaraca i šuteva osimšuteva u glavu kad je protivnikna podu. Borbe su potpunolegalne rade se u rukavicama,zaštitnom gumom u ustimaborca i zaštitom za testise.Sudija je prisutan u kavezukoji je veličine oko 70 kvadratai održavaju se 3 runde po 5minuta osim za šampionskuborbu koja je 5 rundi po 5minuta.Šta triba da posidujete dabi bili dobar borac i jel jeskup sport?– Da bi bili dobar boracovog sporta potrebno je daimate veliko srce, da znatetehniku u ručnoj i nožnoj borbi,da bi se odbranili od rušenjana parter, potrebno vamje znanje rvanja, a ako se zadesitena parteru onda je potrebnoznanje brazilskog jiujitsa kako bi znali da napraviteneku polugu ili pak da seodbranite od nje. To su osnoveza ovaj sport koji je veomaskup pogotovo kad doñe na visokunivo i zahteva odlaske uinostranstvo na treninge uvrhunske trening centre kakobi se borci unapredili.Šta mož ovaka manifestacijada izazove kod mladi?Želju za bavljenjem sportomjel niki način pražnjenja negativneenergije…?– Mi radimo veliku kampanjusa ovom predstavom podnazivom „Sportom protiv nasilja”i želimo da poručimosvim ljudima koji vole da sebave borilačkim veštinama,bila to ulična tuča ili neka tehničkaveština da mogu da namse obrate za pomoć, oko mečeva,razgovora ili pak treningasa kojim bi izbacili velikideo negativne energije. Jedanmanje na ulici, a više u ringu.Koliko je on popularan uSrbiji i u USA?– U USA je drugi sport poredu, a u Srbiji baš nije zastupljen.Koji su rezultati protekliborbi u Subotici?– Albert Sarkozi vs DraženForgac (pobednik u rundi) 32:10 sec verbalna predaja; MiodragPetković pobednik vs ErniStrmonja round 1 3:28 davljenjem;Miroljub Draganić vsJosip Perica round 1 3:20 polugom;Miloš Srdić vs KamilCibinski round 3 5:00 sudskomodlukom; Adis Dedovićvs Vladimir Cvoliga round 13:11 nokautom; Ivica Truscekvs Miljan Jakšić round 13:45 tehničkim nokautom;Dragan Bakula vs Peter Slukaround 1 1:45 tehničkimnokautom; Dragan Tešanović26Godina V – novembar 2009, broj 53

NOVI SPORTvs Matus Laincz round 2 4:31tehničkim nokautom; JamesŽikić vs Marek Kornaj round1 2:17 davljenjem; KristijanGolubović vs Marian Rusuround 1 0:24 povreda noge.Uručene nagrade?– Šampionsku titulu je osvojioJames Žikić koji je poreklomiz Srbije, a roñen je iživi u Velikoj Britaniji. Svi ostaliborci su dobili novčanenagrade, naravno pobedniciviše, a poraženi za polovinusume manje.Najinteresantniji meč (najduži,najkraći, povreñeni eltom slično)?– Jedana od najinteresantijihmečeva bio je meč od MilošaSrdića i Kamila Cibinskogiz Poljske koji je trajaopune 3 runde i potom išao nasudijsku odluku. Bila je topaklena borba obojice protivnikai do samog kraja se nijeznalo ko je pobednik. Srdić ječak i zadobio posekotinu naarkadi od koje je imao poteškoćeda vidi u trećoj rundizbog količine krvi koja mu jecurila niz čelo u oči. U zadnjoji glavnoj borbi večeri MarianRusu je šutnuo KristijanaGolubovića direktno u kolenosa krajem stopala i pri tomega polomio tako da se borbaodvila vrlo brzo bez velike akcije.Niki posebni efekti?– Što se tiče efekata, KristijanGolubović se spustio staklenimliftom za vreme izlaskana meč uz pesmu koju su snimaliza njega 3 meseca i kojaje po prvi put izašla u javnostna dan meča, dok su se ostaliborci iz svlačionica spuštaliliftom iz kojeg je izlazio dimuz prateće efekte svetla, stroblampi i skenera, bio je stvarnojedna spektakularna priredbakoja je po prvi put viñena nanašim prostorima.Odziv publike, jel je ispuniovaša očekivanja? Dalje bilo gledalaca koji nisu izSubotice?– Odaziv publike je bio odličan,prodato je 1574 ulaznicai plus toga je bilo još oko100 ljudi iz organizacije, produkcije,trenera, VIP gostiju,što je do sada zabeležen najvećibroj ljudi za prostor atrijumau hotelu Galerija, gde suse mečevi održali.Kako je Grad-uprava, privatila„Ultimate fight”, dalste imali njevu podršku?– Iako Grad nije znao o kakvojse manifestaciji radi, izgradske uprave su podržali sve.Posle priredbe sam dobio punopohvala i zahteva za daljnjusaradnju i pomoć od Gradakoji želi da se ovakav tip priredbeodrži ponovo u Subotici.Da li je ova velika manifestacijaispunila vaša očekivanja,i povodom tog dal postojiželja da se ponovoorganizuje u Subotici?– Oduševljen sam i jakozadovoljan publikom i celimdogañajem i sigurno ćemo uskorije vreme ponovo organizovatinešto slično.I štogod za kraj?– Pored velikog oduševljenjaproteklim dešavanjima,hteo bih još da dodam da radimona montiranju DVD-a, ida bi ovih dana trebao da sepojavi u svim kioscima, knjižarama...pa da oni koji nisuimali prilike da doñu, ili pakžele da imaju ovaj dogañaj zauspomenu, kupe DVD.Livia Tričko StantićGodina V – novembar 2009, broj 5327

SPORTRemi s JagodinomFudbaleri Spartak Zlatiborvode odigrali su nerišeno 1:1(0:0) u prvenstvenoj utakmici sJagodinom. Gosti su Spartakupritili priko česti kontranapada,a jedan od nji je i uspio. GolomVusljanina u 54. minutu Jagodinaje povela s 1:0. Na izjednačenjeSpartaka čekalo se doposlidnji petnajst minuta do kraja,kad je iz slobodnog udracagol za 1:1 postigo Janjuš. Na krajuje Spartak imo još prilika, alsudija Krstić nije dosudio kazneniudarac kad je gostujući igračigro rukom u svom šesnajstercu.Juniori pravciTakmičari Kluba dizača tegovaSpartak osvojili su prvo mistona Prvenstvu Srbije za mlañejuniore, sportiste do sedamnajstgodina. Uz drugo misto u ekipnomtakmičenju, Tivadar Kajdoči,Ervin Rožnjik i Mario Polačekbili su najbolji ko pojedinci.Bolje od PoštarkiOdbojkašice Spartaka su stigledo prve pobide u novoj sezoni.U drugom kolu Super ligeSrbije „golubice” su s 3:1 (25:14,25:21, 28:30, 25:23) savladalePoštar, na gostovanju u Beogradu.Spartak: Bokan 17 (6 blokova,2 asa), Nikić 21 (5 blokova,1 as), Stojanović 8 (2 bloka, 4asa), Helić 18 (4 bloka, 3 asa),Češljar 3 (1 as), Klisura 11, Memišević(libero), Marković, Šimić,Kmezić, Bogdanović, Matić.Poraz u derbijuSPORTSKE VISTIPrvi veliki rvački derbi subotičkiSpartak je izgubio. U susritučetvrtog kola bolji je bio Partizanrezultatom 4:3.Pojedinačno – do 55 kg: Stankov– Futo 0:1 (0:4, tehničkituš), 60 kg: Angelov – Bičkei(4:0, tehnički tuš), 66 kg: Marić– Dav. Štefanek 0:1 (0:5, tuš),74 kg: Maksimović – Da. Štefanek1:0 (3:0), 84 kg: Bulatović– Balaž 1:0 (3:1), 96 kg: Knežević– Bosnić 0:1 (0:3), 120 kg:Petković – Franjković 1:0 (3:0).Poraz od KoraćaKošarkašice Radivoj Koraćasu s 75:58 (23:14, 15:17, 22:11,15:16) bile bolje od Spartaka, aprilomna je bila prva četvrtinau kojoj su stigle do devet poenaviška.Spartak: Kovačić 11, Suturović,Orozović 8, Vida, Celić, Veselinović5, Kekezović 2, Škrbić,Mlinar 2, Kovačević, Pijevac 9,Ajduković 21.Pao i KlekPrid rasigranim odbojkašicamaSpartaka pao je i Klek. U zanimljivomsusritu ove dvi ekipeSpartak je pobidio sa 3:1 (25:19, 13:25, 25:16, 25:18). Najvažnijepoene Spartak je osvojio izservisa i bloka i zasluženo seradovo na kraju meča.Spartak: Bokan 13 (1 blok, 2asa), Memišević (libero), Nikić13 (2 bloka, 1 as), Stojanović 13(2 bloka, 4 asa), Helić 5 (1 as),Češljar 5 (1 blok, 3 asa), Klisura16 (1 blok, 2 asa), Marković, Medić6 (1 blok, 1 as), Bogdanović,Šimić, Matić.Dobre i fudbalerkeFudbalerke Spartaka nastavilesu seriju dobri rezultata i uosmom kolu Prve lige Srbije nadomaćem terenu savladale Vandiniiz Zemuna sa 3:0. Mrižugošći načela je Mirela Tenkov u15. minutu, dok je pridnost „golubica”udvostručila JasminaStanković.Drugim golom je Mirela Tenkovpostavila krajni rezultat meča.Regionalna liga VojvodineNovim takmičenjom u Šapcubokseri Spartaka su se nastavilitakmičit u Regionalnoj ligi Vojvodine.Posebno se, ko i tušta puti dosad istako Vanja Bačić, a dobioje i specijalno priznanje ko najboljibokser revije.Odbranili tituluKlub dizača tegova Spartakje osvojio novi titulu ekipnog prvakaSrbije. Tri najbolje ekipe suse okupile u našoj varoši, a Spartakje do prvog mista došo brezveći problema. Domaća ekipabila je prva sa 1.877,06 bodova,isprid Radničkog s 1.638,55 iJedinstva s 1.254,20 poena.Bolji od MadžaraKadetska fodbalska reprezentacijaSrbije boravila je nikolikodana u Subotici, a bio je to početakpriprema za Prvenstvo Evropekoje će se za dvi godineodržat u Srbiji. U okviru pripremaSrbija je u dva prijateljskasusrita bila bolja od madžarskereprezentacije.Lako protiv SenteMaksimalnom pobidom od7:0 rvači Spartaka trijumfovalisu nad Sentom i osvojili važnebodove prid plejof.Pojedinačno – do 55 kg: SabolčFuto – Tamaš Nañ 1:0 (napoene), do 60 kg: Mario Štefanek– Viktor Nemeš 1:0 (napoene), do 66 kg: Danijel Štefanek– Tamaš Vaš 1:0 (na poene),do 74 kg: Davor Štefanek –Oto Prikidanović 1:0 (pridajaprotivnika), do 84 kg: AleksandarLipajić – Aleksandar Šefer1:0 (na poene), do 96 kg: VujadinBosnić – Zoltan Antal 1:0(tehnički tuš), do 120 kg: DejanFranjković – Adam Poljak 1:0(na poene).Spartaku prija BeogradVole se fudbaleri Spartak Zlatiborvode loptat u Beogradu. I strećeg gostovanja u Beograduvratili su se s pobidom, sa 3:1(1:1). Domaći su poveli s 1:0, izjednačioje Bratić, a posli je sdva gola Ubiparip potvrdio pobidu.Spartak Zlatibor voda: Jovanić,Puškarić, Bratić, Oletu, Šarac,Milanković, Mirić (40. Mijić),Veselinov (76. Janjuš), Torbica,Misini (65. Nosković), Ubiparip.Remi stonoteniseraStonoteniski derbi izmed Spartakai Partizana završen je remijom,5:5.Pojedinačno: Da. Čonić – Veselinović3:0 (11:8, 11:4, 11:8),Koso – Savić 1:3 (6:11, 8:11,11:9, 9:11), De. Čonić – Ignjatov1:3 (13:15, 6:11, 11:9, 6:11),Koso – Veselinović 3:2 (8:11,12:10, 6:11, 11:4, 11:6), Da.Čonić – Ignjatov 1:3 (6:11, 8:11,11:2, 5:11), De. Čonić – Savić0:3 (10:12, 3:11, 7:11), Koso –Ignjatov 3:0 (12:10, 11:4, 11:8),De. Čonić – Veselinović 1:3(11:9, 4:11, 8:11, 6:11), Da.Čonić – Savić 3:0 (11:8, 11:6,11:9), Koso/Da. Čonić – Savić/Ignjatov 3:0 (13:11, 11:8, 11:7).„Gledaj kako rastem”U Subotici je svoju knjigu ukojoj se nalazi deset godina radau Klubu korektivne gimnastikeKorak, pridstavio Ljubomir Stankić.28Godina V – novembar 2009, broj 53

SPORT– Za deset godina je krozklub prošlo 650 derana i divojčica.Trudio sam se da ubacimsve što je bitno za roditelje, kakoi na koji način da se pripoznajudeformiteti u fazi razvoja. Uz to,ova knjiga je naminjena i svimučiteljima, nastavnicima i pofesorima,al i trenerima u sportskimklubovima – kazo je Stankić.Svitski karate kupU organizaciji Karate klubaEnpi i Srpske karate unije u Subticije održan velik Svitski karatekup za mlañe kategorije. Takmičenjeje okupilo priko 500 takmičaraiz 12 zemalja.Manje od sat vrimenaManje od sat vrimena tribaloje odbojkašicama Spartaka dana domaćem terenu ispraše ekipuDinama iz Pančeva sa 3:0.Ponovo je prisudila zdravo dobraservis -- blok sigra domaći igračica.Spartak: Bokan 19 (3 bloka,4 asa), Memišević (libero), Nikić11 (5 blokova, 2 asa), Stojanović11 (6 blokova), Helić 13 (3asa), Češljar 3 (2 bloka, 1 as),Klisura 7 (2 bloka, 2 asa), Medić,Kmezić, Marković, Bogdanović,Šimić.Derbi bez pobednikaLokalni derbi Radnički –Bačka 1901 završen je brez pobednika,rezultatom 0:0. Obadviekipe su imale nikoliko prilika,al se mreže golmana sa obadvistrane nisu tresle.Radnički: Češljar, Galamboš(Salatić), Čkoro, Ivković, Vasić,Petrić, Ilovac, Došen (Popović),Tomić, Pejić (Tumbas), Lazić.Bačka: Miković, ðereg, Vučković(Veselinov), Jovetić, Vilotić,Lukač, Tešanović, Savović(Davidović), Perović, Karadžić(Bator), Nikutović.ðurñinu jesenPosli jedanajst odigrani kolazavršen je jesenjski dio Gradskefudbalske lige. Pobidom u BačkomDušanovu fudbaleri ðurñinBoban taksija zadržali sulidersku poziciju.Memorijal „Dren Mandić”Planinarski klub Spartak je usubotu, 21. novembra, organizovoMemorijal „Dren Mandić”,takmičenje u sportskompenjanju.Na prvom takmičenju u ovomsportu koje nosi naziv jednog odnajuspešniji članova Spartakanastupile mlañe kategorije u nikolikouzrasta, a takmičenje jeodržano na veštačkoj steni i OŠ„Majšanski put”.Golovi i u SuboticiUspili su fudbaleri SpartakZlatibor vode doć do pobide i uSubotici. S 2:0 (0:0) savladali susoldinu ekipu Napretka, a junakutakmice bio je Vojo Ubiparipkoji je s dva gola lipo ispratiogoste natrag u Kruševac.Spartak Zlatibor voda: Jovanić,Puškarić, Šarac, Popović,Milanković, Bratić, Mijić (79.Mirić), Torbica, Ubiparip (86.Bošković), Misini (46. Janjuš),Veselinov.Osigurali plej-ofU poslidnjem kolu Prve rvačkelige Srbije Spartak je s 5:2 biobolji od Radničkog i tako osigurosebi poziciju prid početak plejofau kojem će se odlučivat oprvaku Srbije. Osim Spartakaza titulu će se borit Partizan,Radnički i Proleter.Pojedinačno – 55 kg: Futo –Anakin 0:1, 60 kg: M. Štefanek– Mišić 1:0, 66 kg: D. Štefanek1:0 (bez borbe), 76 kg: Lehel –Jovanović 1:0, 84 kg: Lipajić –Todorović 0:1, 96 kg: Bosnić –Srejić 1:0 (tuš u drugoj rundi),120 kg: Franjković – Spasić 1:0.Dobro počeleKošarkašice Spartaka su uspileda zabiluže vridnu pobidukoja će njim pomoć u borbi daostanu u Prvoj ligi Srbije.Sa 79:65 (29:14, 21:15, 14:18,15:18) uz dobru sigru SanjeOrozović i Tijane Ajduković,Spartak je upiso zdravo važnebodove.Spartak: Kovačić 12, Suturović,Orozović 23, Vida 2, Celić,Veselinović 6, Kekezović, Škrbić,ðorñević, Kovačević, Pijevac7, Ajduković 29.Revanš VizureOdbojkašice Vizure revanširalesu se subotičkom Spartakuza nedavni poraz u Kupu Srbije,u meču petog kola Super lige SrbijeVizura je slavila sa 3:2 (23:25, 25:22. 25:19, 23:25, 16:14).Spartak: Bokan 17 (3 asa, 2bloka), Nikić 16 (1 as, 8 blokova),Stojanović 13 (1 as, 4 bloka),Helić 1, Češljar 5, Klisura12, Memišević (libero), Marković1, Bogdanović 1, Šimić 1 (1as), Kmezić, Matić.Jesenjska titulaZabilužile su kuglašice Pionirapobidu u poslidnjem kolu jesenjegdila takmičenja u Superligi Srbije, bile su bolje od Putaraiz Niša s 8:0 (3.376:2.992).Pojedinačno: I. Molnar – Bajin1:0 (543:467, 4:0); Vilov –Kandić 1:0 (577:539, 3:1); I.Tot – ðorñević 1:0 (564:473,3:1); Radojević – Šašić 1:0(515:504, 2:2); Santo – Milojković1:0 (606:495, 4:0); Joković– Nikolić 1:0 (571:514, 4:0).Brez pogriškeBrez pogriške igraje odbojkašiSpartaka, bili su bolji i odDinamo iz Pančeva s 3:0(25:13, 25:18, 25:18), i tako ostaliu trki za prvo misto uselidbu u viši rang takmičenja.Spartak: Kužić 1 (1 as), Radulović,Janačkov 4 (2 bloka),Vidakov (libero), Janjić 7 (2 bloka,1 as), Šleiher, Banović, Konkolj1, Marković 7, Faćol 3 (2asa), Kecman 15 (2 asa), Radović8 (1 blok).Gol manjka na MarakaniNisu uspili fudbaleri Spartakada proñu u polufinale KupaSrbije, bolja je bila Zvezda sa3:2. Iako su domaći bili favoriti,uspili su „golubovi” dosta namučitZvezdu.Dobro su se držali, smanjilisa 2:3, a u poslidnjim minutimanije bilo svedno domaćinu naMarakani. Najbolji u ekipi Spartakabio je Predrag Mijić koji jedao obadva golaSpartak: Jovanić, Puškarić,Popović, Oletu, Šarac, Milanković(90. Nosković), Mijić, Veselinov,Torbica, Bošković (59. Mirić),Janjuš (78. Puhalak).Godina V – novembar 2009, broj 5329

HOROSKOPHOROSKOP ZADECEMBAROVAN: Povoljne okolnosti na poslu uticaće na dovršavanjeranije započeti stvari, a postoji i šansa za dobijanjejavnog priznanja za svoj trud. U vičitoj trki za poslom, zanemarićetevoljenu osobu, pa će vaš emotivni život bit prazan.Čerez napregnutog nervnog sistema tribaće vam više opuštanjai odmora.BIK: Funkcionisaćete dobro na poslovnom planu, pa ćetepostić sve što zamislite, čak i više od tog. Puno lipi trenutakai radosti očekiva vas i u ljubavi, čerez tog što vam partnersprema prijatno iznenañenje, al i vi njemu. Mož bit maloproblema sa srcom.BLIZANCI: Da se iz krize izvučete na najbolji mogućinačin, moraćete se ponašat diplomatski i bit spremni napravljenje kompromisa. Što se ljubavi tiče, spontana avanturavreba u potaji... Svi zdravstveni problemi samo su poslidicapritiravanja u ilu i piću.RAK: Divno ćete se osićat i fantastično izgledat. Poslovnisaradnici će po svaku cinu nastojat izbacit vas iz takta, al njimto neće poć za rukom. Ipak, ovaj misec je u znaku romantičneljubavi, el maštanja o njoj. Što se zdravlja tiče, dobroćete se osićat.LAV: Završićete gomilu sitni poslova šta su vas opterećavali,a kako je naglašena vaša moć da drugima prineseteznanje shodno tome ćete i činit. Srićniji pripadnici znaka uživaćeu zagrljaju voljene osobe, a oni drugi maštat o tom. Probajtevitaminskom terapijom privazić malaksalost.DIVICA: Čerez tog što niste zadovoljni razvojom dogañajana poslovnom planu i smatrate da zaslužujete bolji posorazmišljaćete o tom kako da ga prominite. Emotivni partnerće pokušat odobrovoljit vas sitnom pažnjom el poklonom.Mož izdoć do problema sa kičmom el srcom.VAGA: Bićete nestrpljivi u želji da krenete u nove podufatei tako trenutno savladate finansijsku krizu. Premda vamtriba malo topline u ovim zimskim danima, odnosi sa emotivnimpartnerom će još više zaladnit. Mogući zdravstveniproblemi imaće veze s organima za varenje.ŠKORPIJA: Okončaćete važan poslovni projekat, što ćevas činit zadovoljnim i inspirisat na otpočinjanje čega novogu vašem životu. Nekome će poć za rukom da na velika vratauñe u vaše srce i dušu. Zubi i kosti su slaba tačka vašeg organizma.STRELAC: Nećete moć požalit se ni na poso ni na zaradu,jel će se sve odvijat na više nego zadovoljavajuć način. Bićeteinertni i nedovoljno aktivni na emotivnom planu. Zdravljeće bit relativno dobro, ako se izuzmu problemi vezani zakilažu, al i to se mož rišit.JARAC: Nalazite se u situaciji kad je taktičnost potribnijaneg ikad. Budite uporni, al i odmireni, jel ćete samo tako ostvaritzadovoljavajuće rezultate. Tušta lipi trenutaka nalazićeteu zagrljaju voljene osobe. Nastupa poboljšanje zdravlja.VODOLIJA: Kreativna mašta pomoće vam u postizanjuzavidni poslovni rezultata, al se prvo morate izborit saglavnim neprijateljom - vašom sujetom. Pokušajte manje divanit,a više „radit”, jel u protivnom možte pokvarit lip emotivniperiod u kojem se nalazite. Sve što se tiče zdravljavezano je za ilo.RIBE: Na poslu se nalazite prid mnoštvom značajni prominai ne dozvolite sebi da „uprskate stvar”. Ukoliko ste uemotivnoj vezi, nemojte pokvarit lipe trenutke glupostima.Probleme sa kukovima, žućnom kesom, išijasom, reumatizmomprevencijom možte, ako ne spričit bar ublažit.UKRŠTENE RIČIDragan TovarišićVODORAVNO: 1. Osoba šta podmeće požare; 8. Vrstakreveta; 9. Stari vojnik; 10. Ekološki (skr.); 11. Lična zamenica;12. Nota solmizacije; 13. Cilokupna; 14. Naučenjak oikonama; 17. Naša pivačica na sliki; 23. Odveć; 24. Jedinicaza električnu otpornost; 25. Obilužje za prirodni logaritam;26. Majuri; 27. Srušit; 29. Najčešća biljka; 30. Ljubavno pisništvo;USPRAVNO: 1. Poprilično veliko; 2. Dabome, naravno; 3.Vrsta štampe; 4. Mlad konj, omak; 5. Naš pivač, Bojan; 6.Vrsta južnog voća; 7. Žensko ime; 13. Slikat kamerom; 15.Težak metal; 16. Mastilo; 17. Vadit mliko iz vimena; 18. Pripadnikstarog naroda, Obar; 19. Žensko ime; 20. Proždrljiv;21. Udubljenje u zidu; 22. Ubilužite: IKI; 25. Sredstvo za ličenjebolesti; 27. Svojeručno (skr.); 28. Upitna ričica.Dragan TovarišićRIŠENJE IZ PROŠLOG BROJA:VODORAVNO: ticat se, adrenjak, njin, KS, atakeri, s, Cerar,AB, Rama, kafa, svati, et, Ivo, prisutan, nararić, Pešta,andrak, Boškov.30 Godina V – novembar 2009, broj 53

Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjineNational Council of the Bunjevac Ethnic MinorityBunjevački nacionalni praznici:2. februar „DAN VELIKOG PRELA”23. februar „Dan izbora prvog Nacionalnog saveta”15. avgust, „DAN DUŽIJANCE”25. novembar,Dan održavanja Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca iostali Slovena 1918. godine u Novom SaduRadio emisije na bunjevačkom jeziku„Bunjevačka rič”Radio Novi Sad100 MHz - petkom od 22.00 - 22.30Radio Subotica89,6 MHz - subatom od 20.00 - 20.30Radio „Trend” - Bačka Topola97,8 MHz - nediljom od 12.00 - 12.30Radio Sombor97,5 MHz - nediljom od 14.00 - 14.30BUNJEVAČKA SVEČANA PISMAPODVIKUJEBUNJEVAČKA VILAPODVIKUJE BUNJEVAČKA VILAIZ OBLAKA RAŠIRILA KRILAOJ BUNJEVČE PROBUDI SE SADASTAREŠINO SUBOTICE GRADAMENE MATI UČILA PIVATIPIVAJ SINE DA BUNJEVCI ŽIVENEK NAM ŽIVI NAŠA MILA BAČKATAMBURICA, PISMA BUNJEVAČKANE ZOVEMO SAMO BOGATAŠEVEĆ I DRUGE STANOVNIKE NAŠEJA SAM SINAK SUBOTICE GRADANE DAM VIŠE DA MOJ NAROD STRADATV emisija na bunjevačkom jeziku„SPEKTAR”Televizija Novi Sad - II programsubatom od 15.30 - 16.00,repriza je svake druge subateFunkcionisanje NIU „BUNJEVAČKI INFORMATIVNI CENTAR”pomažu:MINISTARSTVOKULTUREREPUBLIKE SRBIJEPOKRAJINSKI SEKRETARIJATZA INFORMACIJEAUTONOMNE POKRAJINEVOJVODINE