Hana Arent ili revolucija kao sloboda - komunikacija

Ukazujuæi na prednost angloamerièkog dvostranaèkog sistema,Hana Arent ne mo`edaneuka`e i na bitnu ogranièenost amerièkogsistema vlasti. Mada je to sistem vlasti koji odlikuju postojanost ièvrste garantije ustavnih sloboda, reè je i o sistemu koji nije uspeo dagraðanima omoguæi da u odgovarajuæoj meri uèestvuju u javnom -`ivotu. Najviše èemu se mogu nadati graðani u ovakvom sistemu jesteda budu predstavljeni, mada je oèigledno da se mogu predstavljatisamo interesi biraèa, ali ne i njihovo delovanje i mišljenje. Uovakvom sistemu skoro da je nemoguæe utvrditi mišljenje naroda, jerono ne postoji. Mišljenja se formiraju u procesu otvorene javne rasprave,a tamo gde ne postoje uslovi za formiranje mišljenja – a oni nepostoje u okvirima predstavnièke demokratije – moguæno je utvrditijedino raspolo`enja masa i pojedinaca. Dok pomoæu razlièitih grupaza pritisak biraèi mogu uticati na delovanje svojih predstavnika radizaštite svojih interesa, za politièke stranke Hana Arent smatra da, zahvaljujuæimonopolu nad kandidovanjem, predstavljaju efikasnasredstva pomoæu kojih se ogranièava i kontroliše vlast naroda. Savremenupredstavnièku vladu ona smatra oligarhijskom zato što unjoj mali broj upravlja u interesu mnogih. Èak i amerièki sistem podelevlasti, za koji je Hana Arent imala samo lepih reèi u pogledukontrole vlasti, nije bio u stanju da narod saèuva od politièke apatije.Jer je i taj sistem, kao i mnogi drugi demokratski poreci, otvarao javniprostor samo za predstavnike naroda, a ne i za sam narod. 10Za razliku od politièkih stranaka, moguænost slobode i slobodnogdelovanja u politici pru`ali su, po Hani Arent, samo kratkoveènirevolucionarni saveti i sovjeti koji su nicali tokom revolucija, da biubrzo bili ugušeni od partijske birokratije. Takvi oblici postojali su iu Francuskoj revoluciji, u Pariskoj komuni, u ruskim revolucijama,savetima radnika i vojnika u Nemaèkoj posle Prvog svetskog rata i uMaðarskoj revoluciji 1956. godine. Hana Arent podseæa na to da je isam Tomas D`eferson u svojim poznim godinama bio zabrinut nadmoguænošæu da se uguši duh Amerièke revolucije, pa je predlagao dase cela zemlja podeli u dovoljno male teritorijalne jedinice u kojimabi graðani mogli stalno da uèestvuju u upravljanju. Za pisca knjigeO revoluciji jedini politièki oblik koji omoguæuje slobodno politièko10Isto, str. 238.145