Nadzor transfernih cijena

Innego typu modyfikacje modelu (1) zaprezentowano w pracy poświęconejbadaniu wpływu białek szoku termicznego na szybkość procesu inwazji [20].Dotychczas, wpływ ten wiązano z aktywacją metalloproteinazy, jednegoz głównych enzymów rozkładających macierz pozakomórkową [5]. Jednak napodstawie wyników symulacji i przeprowadzonych doświadczeń autorzyzaproponowali hipotezę alternatywną, zgodnie z którą wpływ białek szokutermicznego na inwazyjność komórek nowotworowych odbywa się poprzezoddziaływanie na ich właściwości motoryczne. Uchwycenie tych zależnościwymagało wprowadzenia odpowiednich zmian w wyrażeniach opisujących dyfuzjęi haptotaksję, tak aby uzależnić je od rozłożonego w czasie stężenia badanychbiałek. Analiza wyników symulacji wskazywała na poprawność nowej hipotezy,która zyskała później dodatkowe wsparcie eksperymentalne.Klasyczny model stał się punktem wyjścia dla nowego typu modeli hybrydowychopisujących dynamikę komórek nowotworowych w sposób dyskretny, a ewolucjępozostałych składników modelu w sposób ciągły, za pomocą równańróżniczkowych. Modele traktujące komórki indywidualnie pozwalają na łączenieopisów na poziomach subkomórkowym i komórkowym, z makroskopowym opisemśrodowiska. Pozwala to w stosunkowo łatwy sposób uwzględnić niejednorodnośćpopulacji komórek, efekty biomechaniczne i stochastyczne, które na ogół pomijasię w uśrednionych modelach ciągłych [1, 7, 18, 22].Model hybrydowy oparty o automat komórkowy, zaproponowany i rozwijanyprzez grupę Alexandra Andersona, pozwolił na wyznaczenie interesującychzależności procesu inwazji od heterogeniczności mikrośrodowiska. Symulacjenumeryczne pokazały w szczególności, że w sytuacji hypoksji, czyli niedoborówtlenu, guz nowotworowy charakteryzuje się dużą złośliwością, co zostałopotwierdzone w eksperymentach [6].Warto wspomnieć, że powiązania pomiędzy makroskopowym modelem inwazji,a komórkowym modelem opisującym interakcje na poziomie indywidualnychkomórek, były tematem prac analitycznych opartych o zastosowania tzw.uogólnionej teorii kinetycznej [2, 8].PodsumowanieW sposób naturalny pojawia się pytanie jak budować modele matematyczne takzłożonych procesów biologicznych, jak procesy nowotworzenia. Ponieważwiększość terapii onkologicznych odnosi się do konkretnych przejawówaktywności nowotworów (np. inwazyjności czy angiogenezy), uzasadnionymwydaje się być budowanie modeli w oparciu o konkretne pytania biologiczne.Tworzenie takich prostych, częściowych modeli może być pomocne w zrozumieniuzłożonych zjawisk. Takie podejście niesie jednak ze sobą ryzyko pominięciaważnych aspektów procesu. Dlatego budowane modele należy ciąglekonfrontować z wynikami doświadczeń, szukając efektów odróżniających badanymechanizm od innych, dających podobne wyniki, zwracając szczególną uwagę naprzypadki (przestrzeń parametrów), w których wyniki modelu pozostająw rozbieżności z wynikami eksperymentów.Oprócz korzyści dla nauk biomedycznych modelowanie matematyczne ma szansęprzyczynić się również do rozwoju matematyki, a w szczególności takich dziedzinjak analiza numeryczna (np. numeryczne rozwiązywanie zagadnieńparaboliczno-hiperbolicznych, zagadnień ze swobodnym brzegiem), jakościowaanaliza równań różniczkowych cząstkowych (np. analiza fal wędrujących czybifurkacji), analiza asymptotyczna i wieloskalowa (np. homogenizacja),przydatna do prawidłowego wyprowadzania modeli makroskopowychz uwzględnieniem mikroskopowych danych. Często budowa i analiza nowegomodelu wymaga użycia nowych metod matematycznych.Modelowanie matematyczne w naukach biomedycznych jest wyzwaniem nie tylkonaukowym, ale też społecznym w sztywno podzielonym na dyscypliny środowiskuakademickim. Korzyści płynące ze stosowania modeli matematycznych obecniesą bezdyskusyjne, ale trzeba pamiętać, że każdy sukces wymaga podejścia13

Metoda preprodajne cijene sastoji se u tome da se od finalne preprodajnecijene nekom nezavisnom društvu, oduzme bruto marža koju mora ostvariti povezanodruštvo u odnosu na preuzete funkcije i rizike.Metoda preprodajne cijene primjenjuje se kod kupnje od povezanih društavakoja dalje prodaju nezavisnim društvima bez značajnije dodatne obrade proizvoda.Bruto marža izračunava se kako slijedi:prihodi od prodaje – nabavna vrijednost prodane robeBruto marža = --------------------------------------------------------------------------prihodi od prodajeCijene nepristrane transakcije računa se na način da se od „primjenjivepreprodajne cijene“ oduzme „odgovarajuća bruto marža“.3. Metoda trošak plus (engl. Cost Plus Metod)Primjena ove metode propisana je člankom 13. Zakona o porezu na dobit i upoglavlju II. točka 2.32. Smjernica OECD-a.Metoda trošak plus (uvećane nabavne cijene) najčešće se koristi za djelatnostiproizvodnje, montaže ili drugih operacija proizvodnje poluproizvoda prodavanihpovezanim društvima. TakoĎer se koristi za pružanje usluga unutar grupe.Metoda trošak plus sastoji se u fakturiranju s maržom sveukupnih ili dijelatroškova društva isporučitelja robe ili pružatelja usluga povezanom društvu. Metodaje posebno prilagoĎena izračunu naknada za jednostavne funkcije društva (npr.pružanje usluga ili djelatnost proizvodnje).Transferna cijena meĎu povezanim društvima izračunava se na slijedi nači:nabavna cijena + uvećanje nabavne cijene = transferna cijenaMetoda trošak plus omogućuje procjenu koja pokazuje je li cijene transakcijeuistinu cijena nepristrane transakcije u odnosu na bruto maržu koju društvo odreĎujeza danu operaciju. Primjena ove metode uključuje odreĎivanje bruto naknade koju bineovisno društvo tražilo za vršenje odreĎenih funkcija, vodeći računa o preuzetimrizicima. Cijena nepristrane transakcije predstavlja zbroj troškova povezanih soperacijom i bruto maržu izračunatu na osnovu navedenih troškova.4. Metoda podjele dobitiPrimjena ove metode propisana je člankom 13. Zakona o porezu na dobit i upoglavlju III, točka 3.5. Smjernica OECD-a.Metoda podjele dobiti dijeli se na jednostavnu metodu podjele dobiti i metodupodjele ostatka dobiti.6

Ova metoda se sastoji od identificiranja globalne dobiti u cijeloj grupi kako bise kasnije raspodijelila meĎu povezanim društvima koja sudjeluju u danoj transakcijizasnovanoj na ekonomskoj osnovi sličnoj podjeli dobiti kakva bi se mogla očekivatisukladno sporazumu sklopljenom prema načelu nepristrane transakcije.S praktičnog stajališta, Smjernice OECD-a predviĎaju da je doprinos svakogdruštva procijenjen na osnovu funkcionalne analize (tko što radi?), kao i na osnovuvanjskih kriterija poput postotka podjele dobiti ili procijenjenog prinosa u odnosimameĎu neovisnim društvima.Podjela dobiti zasniva se na podjeli funkcija. Vanjski podaci vezani uznezavisna društva su primjereni za odreĎivanje vrijednosti doprinosa svakog društva,a ne za odreĎivanje izravnog postotka raspodjele meĎu društvima. Radi se o tome dase poziva na prakse raspodjele meĎu nezavisnim društvima (voĎenje računa o aktiviili troškovima reklame ili istraživanja i razvoja, posebni ključevi i sl.). Suština je utome da se odredi koliki je doprinos svakog sudionika u ostvarivanju ukupne dobiti.Metoda podjele dobiti primjenjuje se:- kada druge metode nisu primjenjive (po načelu hijerarhije), ili kad glavnipoduzetnik posjeduje najveću nematerijalnu imovinu, odnosno kad jenematerijalna imovina rasporeĎena na nekoliko povezanih društav- kada se ne mogu primijeniti druge metode (kad nema usporedivosti).5. Metoda transakcijske neto marže (engl.Transactional Net Margin Method-TNMM)Primjena ove metode propisana je u poglavlju III. točka 3.26 Smjernica OECDai članku 13. st. 3. Zakona o porezu na dobit.Transakcijska metoda neto marže odreĎuje neto maržu u odnosu napripadajuću osnovicu koju ostvaruje porezni obveznik u okviru kontroliranetransakcije.Ova je metoda manje osjetljiva na razlike koje utječu na usporedivetransakcije, ali s druge strane može biti podložna utjecaju ekonomskih čimbenika idati rezultate koji nisu povezani sa stvarnom maržom.Slična je metodi preprodajne cijene i metodi troška plus. Razlika je što se kodove metode radi o neto marži (neto dobit). Ova metoda može se primijeniti naproizvodna i trgovačka društva. Bit ove metode je da se neto marža nadziranogdruštva usporeĎuje s neto maržom neovisnog društva.Ova metoda sastoji se u primjeni odgovarajuće osnovice (troškovi, prodaja,imovina i sl.) i koeficijenta neto marže koju bi primijenilo neovisno društvo zausporedive transakcije (troškovi, prodaja, imovina i sl.). Važno je promotriti ova triomjera i upitati se zašto su na primjer dva omjera dobra a treći nije. To obično vodido nekog rizika.Neto marža se najčešće referira na EBIT.Navedena metoda ne odnosi se izravno na cijene već na omjer neto marže(transferne cijene predstavljaju varijablu koja omogućuje postizanje cilja neto marže).Ovi omjeri mogu biti:- rentabilnost poslovanja u odnosu na promet (operativni rezultatdobit/promet),- povrat imovine (operativni rezultat-dobit/imovina),7

- povrat uloženog kapitala (operativni rezultat-dobit/vlastiti kapital +dugoročne obveze.Dva posljednja omjera prilagoĎena su strukturama proizvodnje koje angažirajuznačajnu imovinu.Ako društvo prikaže omjere neto marže u odnosu s onima usporedivihdruštava, tada će se te cijene smatrati cijenama sukladnim načelu nepristranetransakcije.Hijerarhija metodaU članku 13. stavku 3. Zakona o porezu na dobit navedeno je da se priutvrĎivanju i procjeni jesu li poslovni odnosi izmeĎu povezanih osoba ugovoreni potržišnim cijenama može koristiti jedna od pet metoda koje su navedene uSmjernicama OECD-a.Hijerarhija primjene metoda transfernih cijena, regulirana je u poglavlju II. točci2.49. i u poglavlju III. točci 3.4.9. Smjernica OECD-a. Smjernice OECD-apredstavljaju pet metoda odreĎivanja transfernih cijena. One su podijeljene u dvijekategorije – „tradicionalne metode“ i „transakcijske metode dobiti“.U „tradicionalne metode“ svrstavaju se:- metoda usporedivih nekontroliranih cijena,- metoda trošak plus i- metoda preprodajne cijene minus.U „transakcijskim metodama dobiti“ nalazi se:- transakcijska metoda neto marže (TMNN) i- metoda podjele dobiti.Smjernice OECD-a predviĎaju hijerarhiju spomenutih metoda navodeći pri tomda „tradicionalne metode“trebaju imati prioritet u odnosu na „transakcijske metodedobiti“.VI. DOKUMENTACIJAPrema OECDOECD podsjeća da svaki porezni obveznik mora nastojati odrediti svojetransferne cijene u skladu s načelom nepristrane transakcije, polazeći od informacijakojima može na razuman način raspolagati u tom trenutku.U tom smislu OECD priznaje Poreznoj upravi pravo da od poreznog obveznikazahtijeva predočavanje odreĎene dokumentacije koja se odnosi na njegovetransferne cijene. Od poreznog obveznika se očekuje da iznese pismenudokumentaciju koja svjedoči o njegovim naporima za usklaĎivanje s načelomnepristrane transakcije. U dokumentaciji je potrebno navesti temeljne informacije zautvrĎivanje transfernih cijena, sve čimbenike koji su uzeti u obzir i izbor odabranemetode.8

Porezni obveznik dužan je čuvati dokumentaciju kako bi je mogao po potrebipredočiti u poreznom nadzoru.Ipak, obveza poreznog obveznika prema poreznoj upravi u provoĎenjuporeznog nadzora vezana uz dokumentaciju za transferne cijene, mora ostatirazumna. U poreznom nadzoru potrebno je:- odrediti pravu mjeru izmeĎu potrebe dokumentiranja i troškova iadministrativnih opterećenja kojima je porezni obveznik izvrgnut prilikomizrade ili dobivanja tih dokumenata (od poreznog obveznika ne treba tražitiizradu i predočavanje dokumenata koji prelaze potrebni minimum zarazumno utvrĎivanje usklaĎenosti transferne cijene s načelom nepristranetransakcije),- ograničiti svoje zahtjeve na dokumente koji doista mogu sadržavati korisneinformacije,- ne tražiti od poreznog obveznika dokumente koji nisu u njegovom posjeduili pod njegovim nadzorom ili koje ne može dobiti nekim normalnim iprihvatljivim putem,- uzeti u obzir sve teškoće koje može imati neko povezano društvo uprikupljanju informacija koje se odnose na inozemna povezana društva, akoje su nužne za nadzor vezan uz transferne cijene.Svi ovi elementi moraju se uzeti u obzir pri odreĎivanju obveza dokumentacijeporeznog obveznika.Prema Zakonu o porezu na dobitZakon o porezu na dobit kao i Pravilnik o porezu na dobit posebno nepropisuju konkretnu dokumentaciju koju porezni obveznik mora voditi i predočitiPoreznoj upravi prilikom provoĎenja poreznog nadzora kako bi opravdao transfernecijene. MeĎutim, u članku 13. stavak 4. Zakona o porezu na dobit propisano je da ćese poslovni odnosi izmeĎu povezanih osoba priznati samo ako porezni obveznikposjeduje i na zahtjev Porezne uprave pruži podatke i informacije o:- povezanim osobama i poslovnim odnosima s tim osobama,- metodama kojima se koristi za utvrĎivanje usporedivih tržišnih cijena i- razlozima za odabiranje konkretnih metoda.Podrobnija razrada članka 13. Zakona o porezu na dobit dana je u članku 40.Pravilnika o porezu na dobit posebno kada se tiče odabira i primjene odreĎenemetode. Navedene odredbe omogućavaju inspektoru da prilikom provoĎenjaporeznog nadzora od poreznog obveznika zahtijeva svu potrebnu dokumentaciju otransfernim cijenama.Pri provoĎenju poreznog nadzora, takoĎer treba voditi računa i o odredbamaOPZ-a, Zakona o računovodstvu i sl. a koje se odnose na obvezu i način voĎenjaposlovnih knjiga i druge knjigovodstvene i poslovne dokumentacije. U skladu snavedenim, Općim poreznim zakonom propisana je obveza voĎenja poslovnih knjigai evidencija (članak 54. do 57. ), prijava činjenica bitnih za oporezivanje kao npr.stjecanje udjela većeg od 50% u tuzemnom ili inozemnom trgovačkom društvu ili usustavu povezanih društava (članak 58.), sudjelovanje poreznog obveznika u9

poreznom postupku (članci 59. i 60.), utvrĎivanje činjenica u poreznom postupku(članak 67. do 73.). Nadalje, u poreznom postupku teret dokaza snosi porezno tijeloza činjenice koje utemeljuju porez, a porezni obveznik za činjenice koje smanjuju iliukidaju porez (članak 78.). Procjena porezne osnovice predviĎena je člankom 82. i tou slučaju ako porezno tijelo ne može utvrditi poreznu osnovicu na temelju poslovnihknjiga i evidencija.Knjigovodstvene isprave moraju biti sastavljene sukladno članku 5., 6. i 7.Zakona o računovodstvu i članku 56. OPZ-a. Posebno upućujemo na odredbe članka6. stavak 5. i 6. OPZ-a, gdje je propisano da poreznom obvezniku koji predajeporeznu ispravu na stranom jeziku i pismu, porezno tijelo odreĎuje rok za prevoĎenjeporezne prijave.Financijska izvješća sastavljaju se sukladno članku 13. Zakona oračunovodstvu. Transakcije koje su u poslovnim knjigama evidentirane u skladu sMSFI priznaju se u svrhu oporezivanja sukladno odredbama koje su propisaneZakonom o porezu na dobit, posebno člancima od 6. do 14.VII.NEMATERIJALNA IMOVINAPod pojmom nematerijalna imovina podrazumijeva se pravo korištenjaindustrijskih dobara kao što su: patenti, tvorničke marke, komercijalna imena, crteži imodeli. To se takoĎer odnosi na umjetnička autorska prava, intelektualno vlasništvo(know-how, industrijske i komercijalne tajne). Isto se odnosi na nematerijalne dobrapovezana s komercijalnim aktivnostima.Fakturiranje nematerijalne imovine može imati 3 različita oblika i to:1. Fakturiranje za licence,2. Fakturiranje za usluge istraživanja i razvoja ili3. Fakturiranje nematerijalnog uključeno u odreĎivanje cijena materijalnihdobara.Ad 1) U ovom slučaju javljaju se dva problema:- tko plaća licencu?- kako odrediti vrijednost licence?Ad 2) Ovakav mehanizam financiranja zahtijeva slijedeće:- odreĎivanje ključa raspodjele troškova sudionika,- odreĎivanje vrijednosti doprinosa svakog sudionika.Ad 3) Ova metoda je jednostavna ali manje transparentna, a u svakom slučaju će seprovjeriti da li je plaćen porez po odbitku.10

The L-I-V characteristics of DFB-SELDaoxin Dai, dxdai@ece.ucsb.edu.11