KOSOVO JE KOSOVO JE

odbrana.mod.gov.rs

KOSOVO JE KOSOVO JE

Godina I V Broj 59 1. mart 2008. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.yuVojnomedicinska akademijaU fokusuU ZNAKUVELIKIHO^EKIVAWAKOSOVO JESRBIJASpecijalniprilogTEHNI^KI OPITNI CENTAR


NOVINSKI CENTARPREPORU^UJEKAPITALNOIZDAWEZEMQA310116@IVIHAutori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e BorozanUgledni autori Vladimir Stojan~evi},Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali sutekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu nasrpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sadaneobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezisrpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e oddve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogojasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istra`ivawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige kojasadr`i pouke i za naredne generacije.Blagoslov za {tampawe kwige dao jePatrijarh srpski gospodin Pavle.Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.Naruxbenicu i primerak uplatnice poslatina adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,11000 Beograd.Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari– u Beogradu, Vasina 22NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58NARUXBENICANaru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqajuadministrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................izdate u MUP ........................................Ulica i broj ..............................................................................................................Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................Datum .........................................Potpis naru~iocaImenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)Ulica i broj .............................................................................................................telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................MP Overa ovla{}enog lica


IVOJNA AKADEMIJAVOJNA GIMNAZIJAKonkursi su otvoreni do 31. marta 2008.


Magazin Ministarstva odbrane Srbije„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednikaRadenko Mutavxi}UredniciDragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),mr Sne`ana \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana),Sawa Savi} (internet)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i},Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},dr Dragan Simeunovi}Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik),Stanislava Struwa{, Branko Siqevski(tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik)Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera DenkovskiDokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RCmese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara.[tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecuSADR@AJIz foto dokumentacije VMA14I N T E R V J UDr Zoran Dragi{i}, profesor Fakulteta bezbednosti uBeograduNA IVICI @ILETA 8Per asperaBA[TA ZA PE^URKE 13U F O K U S UProtesti i reagovawa zbog odluke o jednostranomprogla{ewu nezavisnosti Kosova i MetohijeKOSOVO JE SRBIJA 14T E M AOkrugli sto o moralnoj komponenti odbraneRASKORAK VREDNOSNIH UZORA 20O D B R A N AObele`en Dan Vojske SrbijeSRETEWE U NI[U 24Vojnomedicinska akademijaU ZNAKU VELIKIH O^EKIVAWA 28Centar za obuku u Zaje~aruTIMO^KA VOJSKA 32D R U [ T V OZapo{qavawe penzionisanih vojnih licaPROJEKTI DOBRE NADE 34„Odbrana" je ~lanEvropskog udru`ewa vojnih novinara41. mart 2008.


DOGA\AJIU R U ^ E N E G O D I [ W E N A G R A D E ZMINISTAR [UTANOVACI GENERAL PONO[ PRIREDILIPRIJEM POVODOM DANA VOJSKEMinistar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General-{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{ priredili su prijempovodom Dana Vojske Srbije, 15. februara.Prijemu je prisustvovao i predsednik Republike Boris Tadi}i tom prilikom ministru [utanovcu, generalu Pono{u i svim pripadnicimaVojske Srbije i Ministarstva odbrane ~estitao praznik.Sve~anom prijemu u Domu garde u Top~ideru prisustvovali sui potpredsednik Vlade Bo`idar \eli}, ministri u Vladi Srbije,predstavnici dr`avnih institucija, Ministarstva odbrane i VojskeSrbije i istaknute javne i dru{tvene li~nosti.Prijemu su prisustvovali i strani diplomati i vojni izaslaniciakreditovani u Beogradu.R. M.POLO@ENI VENCI NA SPOMENIKNEZNANOM JUNAKU NA AVALIPovodom Dana dr`avnosti Republike Srbije i Dana VojskeSrbije – 15. februara, predsednik Republike Srbije Boris Tadi},sa ministrom odbrane Draganom [utanovcem i na~elnikom General{tabaVojske Srbije general-potpukovnikom Zdravkom Pono-{om, polo`io je toga dana venac na spomenik Neznanom junaku naAvali.Venac je u ime Vojske Srbije polo`io zamenik na~elnika General{tabageneral-potpukovnik Miloje Mileti}, u pratwi komandantaVazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-majoraDragana Katani}a i zamenika na~elnika Uprave zalogistiku General{taba VS pukovnika Srboquba Petrovi}a.U spomen-kwigu predsednik Tadi} upisao je: „Za Srbiju kojastvara svoju budu}nost, ~uva svoje Kosovo i posve}ena je svom identitetu“.Predsednik Republike Srbije obi{ao je, tom prilikom, postrojenujedinicu Garde Vojske Srbije na Avali i, uz zvuke vojnihkora~nica Reprezentativnog orkestra Garde, poklonio se dr`avnojzastavi.Povodom Dana dr`avnosti i Dana Vojske venci Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije polo`eni su i na spomenik vo`duKara|or|u u Ora{cu i na wegov grob u crkvi na Oplencu.V. P.6ULAGAWE U BUMinistar odbraneDragan [utanovac uru~io jegodi{we nagrade za najboqinau~noistra`iva~ki projekat,doktorsku disertaciju imagistarski rad uMinistarstvu odbrane iVojsci Srbije^estitaju}i nagra|enima, na sve~anostiu Centralnom domu Vojske Srbije uBeogradu ministar [utanovac naglasioje da se pravi zna~aj godi{wenagrade vidi najboqe ako se osvrnemona vreme iza nas: „U vremenu u komesmo `iveli, u kome smo dotakli dno `ivota,uprkos svemu {to nas je zadesilo,niko nije mogao da nam oduzme znawe. Nau~noistra`iva~kirad u Srbiji je bio zanemaren,ali to ne zna~i da nismo svesniistine da bez nauke, bez nau~noistra-`iva~kog rada, nema razvoja, nema budu}nosti. Situacija u oblasti nau~noistra`iva~kograda u Ministarstvu odbrane i sistemu bezbednostinije na `eqenom nivou. O~ekuje nas obnavqawe instituta i nau~nihustanova, po~ev{i od VMA, {to }e se realizovati na osnovu predloganovoosnovanog Saveta za nau~noistra`iva~ku delatnost Ministarstvaodbrane”.Radna grupa Uprave za strategijsko planirawe Sektora za politikuodbrane, organizatora dodeqivawa Godi{we nagrade, kojom je predsedavaopukovnik dr Mitar Kova~, bila je jednoglasna u izboru ovogodi-{wih laureata, pa je za najboqi nau~noistra`iva~ki rad progla{enprojekat prof. dr Bele Balinta, nau~nog savetnika sa Vojnomedicinskeakademije „Prikupqawe i kriokonzervacija mati~nih }elija i trombocita”.U okviru tog veoma zna~ajnog istra`ivawa objavqeno je petnaestakradova u doma}im i stranim nau~nim i stru~nim ~asopisima, koji }e imatinemerqiv doprinos, posebno u le~ewu za sada neizle~ivih bolesti.Za najuspe{niju doktorsku disertaciju izabran je rad majora dr De-POTPISAN PLAN BILATERALNE VOU Ministarstvu odbrane Republike Srbije 21. februara potpisanje Plan bilateralne vojne saradwe za 2008. godinu izme|u ministarstavaodbrane Republike Srbije i Republike Crne Gore. Plan supotpisali na~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu MO RepublikeSrbije Milorad Peri} i {ef Odseka za me|unarodnu odbrambenusaradwu MO Crne Gore pukovnik Zoran Bo{kovi}.Planom su predvi|ene posete na visokom nivou i aktivnosti izoblasti vojnoekonomske, vojnomedicinske i nau~no-tehni~ke saradwe.Dogovoreno je da se oblast {kolovawa pripadnika Ministarstva odbraneCrne Gore na Vojnoj akademiji reguli{e posebnim administrativnimugovorom.Na sastanku je zakqu~eno da Plan bilateralne vojne saradwe Srbijei Crne Gore, koji je prvi put potpisan, predstavqa samo fleksibilanokvir koji je, radi unapre|ewa saradwe, mogu}e obogatiti novimaktivnostima, ukoliko se za to uka`u mogu}nosti.1. mart 2008.


AN A U ^ N O I S T R A @ I V A ^ K I R A DDU]NOSTjana Stojkovi}a iz Uprave za strategijsko planirawe „Modeli restrukturisawaorganizacija posebne namene”, ~iji se prakti~ni zna~aj ogledau doprinosu uspe{nijoj realizaciji celovitih i korenitih promena u Vojscii sli~nim dru{tvenim institucijama.Za najboqi magistarski rad progla{en je projekat kapetana mr ZoranaBaji}a sa Vojne akademije – „Odre|ivawe TNT ekvivalenata razli-~itih eksplozivnih materija”. Najve}i zna~aj i doprinos ovog rada ogledase u istra`enim mogu}nostima za pove}awe bezbednosti u skladi{timaubojnih sredstava.Za Godi{wu nagradu, ustanovqenu odlukom ministra odbrane 2005.godine, s ciqem afirmacije nau~noistra`iva~kog rada i stimulisawanau~nih radnika u sistemu odbrane, ovog puta su konkurisala ~etiri nau~narada, uz osam doktorskih disertacija i pet magistarskih radova.Pored diploma, laureatima su uru~ene i nov~ane nagrade.U ime nagra|enih zahvalio je profesor dr Bela Balint.D. GLI[I]JNE SARADWE SRBIJE I CRNE GOREDU[AN SPASOJEVI] NA FORUMUZA BEZBEDNOSNU SARADWU OEBSADr`avni sekretar Ministarstva odbrane Du{anSpasojevi} u~estvovao je 20. februara naForumu za bezbednosnu saradwu Oebsa, kome suprisustvovali ambasadori i vojni predstavnicisvih 56 dr`ava ~lanica te organizacijeSpasojevi} je ponovio stavove Srbije o odbacivawu i poni{tewuodluke privremenih kosovskih institucija o jednostranomprogla{ewu nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine. On je naglasioda ovakva odluka predstavqa kr{ewe osnovnih principame|unarodnog prava, prava UN, posebno Rezolucije SB UN 1244i Helsin{kog akta iz 1975. godine, na kome je utemeqen Oebs.Tokom rasprave, veliko interesovawe vladalo je za odbrambenupolitiku i proces reforme sistema odbrane Srbije.Prema re~ima Spasojevi}a, delegacija Srbije na Forumu govorilaje i o reformama koje su u~iwene u posledwih nekolikomeseci, od dolaska novog menaxmenta u Ministarstvo odbrane.On je dodao da je prijatno iznena|en ~iwenicom da se desetakpredstavnika i ambasadora javilo i odalo priznawe ovakvimreformama.Dr`avni sekretar je rekao da }e se priznavawe nezavisnostiKosova i Metohije od nekih dr`ava negativno odraziti naplanu me|unarodne vojne saradwe, ali je naglasio da Srbijanastavqa daqi proces reforme i modernizacije da bi se adekvatnonosila sa savremenim bezbednosnim izazovima, rizicimai pretwama.SASTANAK GENERALA PONO[AI DE MARNAKANa~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikZdravko Pono{ i komandant Kfora general-potpukovnikKsavijer de Marnak sastali su se 26. februara na aerodromuu Ni{u.Generali Pono{ i De Marnak razgovarali su o bezbednosnojsituaciji du` Administrativne linije i u zonama odgovornostiVojske Srbije i Kfora.Dvojica generala su naglasili zna~aj redovne saradwe irazmene informacija Vojske Srbije i Kfora na svim nivoima.7


DR ZORAN DRAGI[I],PROFESOR FAKULTETABEZBEDNOSTIU BEOGRADUBezbednost jednog dru{tvamora da se sagleda i izperspektive obi~nog ~oveka,koga svakodnevni `ivotpritiska razli~itimbrigama, koji ose}anesigurnost, brine odakle}e mu do}i slede}i obrok,da li }e mo}i da se le~iako oboli, ho}e li imatikrov nad glavom. Obi~an~ovek se boji i novihizolacija i tajkuna koji gamogu izbaciti s posla bezikakve odgovornosti. Sve jeto izvor ose}awa te{kenepravde, koje postajerodno mesto bezbednosnihproblema. Svako predavaweo terorizmu zato po~iwemkonstatacijom da jenepravda rodno mestoterorizma – ka`e profesordr Zoran Dragi{i}.8NAIVICI@ILETATvrdi se da unipolarni svet globalizacije umawuje izglede za veliketradicionalne oru`ane sukobe, a svetom dominira nestabilnost. Utom se svetu bezbednosni rizici – doga|aji koji se mogu, ali ne morajudesiti – pojavquju kao nenameravana posledica nameravanih delawa.^inilo se da }e nakon sloma Var{avskog ugovora i ostanka samojedne globalne sile svet biti mnogo bezbedniji.Istina, mogu}nost najstra{nijeg sukoba – nuklearnog – u tom trenutkuje otklowena i izgledalo je da svet mo`e da odahne.Profesore Dragi{i}u, da li je to samo tako izgledalo?– Nadawa onih koji su naivno poverovali da je oru`ani sukobstvar pro{losti, brzo su se izjalovila. Po~eli su ratovi u SFRJ i ~itavniz sukoba koji je devedesetih godina pro{log veka potresao brojnedelove planete. To je pokazalo da je svet sve samo ne bezbedan. Potom,po~etkom ovog veka po~ela je prava epidemija terorizma.Prakti~no, 21. vek je terorizmom i po~eo, i ve} sada mo`emo re}ida je ovo vek terorizma. Istina je da se smawila verovatno}a velikogsukoba, ali se pove}ala mogu}nost malih sukoba i asimetri~nih ratova. Takozvanemale sukobe ne treba potcewivati – do sada, oni su odneli toliko1. mart 2008.


Snimio N. PAN^I]`ivota koliko bi odneo jedan veliki rat. Pored toga, organizovani kriminalje oja~ao i postao ozbiqna bezbednosna pretwa, jer je pre{ao u svetpolitike i mo`e da ugrozi demokratske procese. Zna~i, bezbednosni izazovisu se samo promenili, a svet je i daqe jedno veoma nebezbedno mesto.Kakva je, na tom nebezbednom mestu, uloga vojne sile u velikojtransformaciji sveta, uz najavu i praksu stalnih i preventivnihoru`anih sukoba?– Vojna sila nije iskqu~ena iz `ivota me|unarodne zajednice, ~ak uunutra{wem politi~kom poretku mnogih zemaqa ona dobija zna~ajniju ulogu.Primera radi, Rusija se vra}a na svetsku scenu kao velika vojna sila.Ona je obnovila svoje vojne kapacitete, i danas je spremna da parira najve}imsilama dana{wice, {to je stvorilo novu bezbednosnu realnost. Vojnasila, prema mojoj proceni, igra sve va`niju ulogu u ruskom dru{tvu. I uSAD vojska ima veoma va`no mesto u razvoju tog dru{tva, a odnosi izme|ucivilnih vlasti i vojske bili su veoma slo`eni i varirali od perioda doperioda.U re{avawu me|unarodnih sukoba, vojska }e i daqe imati svoje mesto,ali se wena uloga znatno promenila. Nisu to vi{e nekada{we glomazneoru`ane snage koje izvode velike vojne operacije, u koje su ukqu~enezna~ajne vazduhoplovne i oklopno-mehanizovane snage, jer se priroda savremenihoru`anih sukoba ozbiqno mewa. Danas se vojske vi{e pripremajuza druga~ije misije, kao {to su nametawe ili odr`avawe mira, dakle zasituacije koje obele`avaju savremeno dru{tvo.U borbi protiv terorizma, uloga oru`anih snaga je precewena, na-ro~ito kod Amerikanaca. Sada se pokazuje, na primeru rata u Iraku, da jetakva politika do`ivela poraz. Ideja da se oru`anom silom mewa re`im ujednoj zemqi i da se tolikom oru`anom silom bori protiv teroristi~kihgrupa, pokazala se neracionalnom i neefikasnom. Amerikanci su istrpelivelike gubitke i uz to naru{ili ugled koji su imali po~etkom devedesetihgodina. Danas, SAD je u ozbiqnim problemima da sa~uva ugled velike imo}ne zemqe koji je nekad u`ivala.Krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina izgledalo je da jeAmerika neprikosnovena, da vlada svetom onako kako ho}e i da svoje interesemo`e bez problema da nametne drugima. To je moglo da funkcioni{etokom hladnog rata, jer je Amerika bila boqa od druge supersile, te je putemmeke mo}i uspevala da se nametne. Ameri~ki stratezi, me|utim, nisurazumeli da SAD nisu bile privla~ne isto~noevropskim narodima zbogvojne mo}i, nosa~a aviona, tenkova i sli~nog, ve} zbog kvalitetnog `ivota islobode, zbog holivudskih filmova, xinsa, koka-kole… Ukratko, isto~noevropskimnarodima bili su privla~ni sloboda i visok `ivotni standard,ne vojna sila. Poku{avaju}i da vojnom silom, dakle starim na~inom, re{inove probleme, Amerika se na{la u problemu.Uloga vojske promenila se i u Srbiji. Jasno se profili{uweni novi zadaci, ali i oblik.– Analiza reforme doma}ih oru`anih snaga pokazuje da je dobrouo~eno da ona nije, niti }e ubudu}e biti, ono {to je bila nekada. Reformskikoraci koji se ~ine radi wene profesionalizacije, modernizacije,smawewa brojnosti a pove}awa efikasnosti, zasnivaju se9


INTERVJUna dobro uo~enim problemima. Srpska vojska razvija se u vojnu silukoja mo`e odgovoriti potrebama svog dru{tva u uslovima koje 21.vek name}e.Teoreti~ari bezbednosti danas vode brojne rasprave o metodamaborbe protiv terorizma i drugih asimetri~nih pretwi. Postavqase pitawe na koji na~in re{avati socijalnu nestabilnost i drugeizvore ugro`avawa bezbednosti. O~igledno je da vojna sila nemare{ewa za te probleme. Ona je neophodna kao faktor koji se baviobezbe|ivawem mirovnih operacija, postkriznim re{avawem problema,ali pre u svojstvu pomo}i drugim organima nego {to ona samazauzima centralno mesto u re{avawu tih problema. Zatim, tu je ulogavojske u civilnoj za{titi koja iziskujepromenu obrazovnih programa, organizacijsko-formacijskestrukture, obuke... Vojskamora da se pripremi da bi mogla da izvr{ite nove zadatke.U samom srpskom dru{tvu ~uju semi{qewa da je vojska nepotrebna,a ima i onih koji smatraju da jepreslaba. Izme|u te dve krajnosti,gde Vi vidite mesto Vojske Srbije?– Naravno, postoje oni koji veruju da jeVojska nepotrebna i da }e potpuno izgubitiva`nost u 21. veku, ali ja se s tim ne bih slo-`io. Mislim da Vojska danas mo`da ima ve-}i zna~aj nego ikad pre. Sla`em se da je Srbijipotrebna vojska ja~a od ove koju imamo.Kada ka`em ja~a, ne mislim glomaznija, ve}efikasnija i boqe osposobqena za izvr{avaweonih zadataka koji se nalaze predwom. Sude}i po reformskim koracima, iMinistarstvo odbrane i General{tab takosagledavaju stvari.Vojsku, pored toga, moramo posmatratii kao va`an faktor u ostvarivawu nacionalnekohezije, {to je za nas, kao podeqenodru{tvo, od posebne va`nosti. Zato trebaporaditi na tome da vojska u srpskom dru-{tvu zauzme mesto koje joj pripada. Moralibismo mnogo da poradimo na tome, pogotovostoga {to je mladima u Srbiji lak{e da sepoistovete sa vojskom koja se zove VojskaSrbije i ima obele`ja Srbije. Razne jugoslovenskevojske svi smo pomalo do`ivqavaliu neku ruku kao strane, nadnacionalne.Danas, Vojska u Srbiji ima ve}i prostor negopre da se ozbiqno nametne. Prvi indikatorda je u tome uspela bi}e pove}awe zanimawamladih za studije na Vojnoj akademiji.Ona danas deluje modernije i ozbiqnije negopre nekoliko godina, jer je dosta ura|enona promeni nastavnih planova i programa,a i procesi reforme vojnog {kolstva su utoku, zbog ~ega smatram da }e za kratko vremeVA postati atraktivna visokoobrazovnaustanova koja }e mo}i da probere najkvalitetnijemladi}e i devojke.Ponovnim razvojem elitizma vojneprofesije – a vojna profesija je ili elitnaili je nema – Vojska se mo`e vratiti na mestokoje joj pripada, da bude jaka, stabilna.Po{to je Vojska politi~ki neutralna, lakose s wom mo`e nacionalno identifikovati, zbog ~ega ona mo`e postatizna~ajan faktor stabilizacije nacionalne kohezije. Pored toga,nijedna druga institucija nema toliki kapacitet kohezije kao vojska.Srpska pravoslavna crkva tako|e ima kohezioni kapacitet, alije ona usmerena samo na gra|ane pravoslavne veroispovesti. Islamskaverska zajednica mo`e da ima taj uticaj me|u muslimanima. AliVojska, po{to nema ideolo{ki, politi~ki, verski ili koji drugi predznak,mo`e u~initi da se gra|ani Srbije preko we identifikuju s dr-`avom. Zbog toga, u situaciji ozbiqne podeqenosti srpskog dru{tvai politi~ke krize, Vojska Srbije mo`e biti dobar mehanizam za prevladavawete krize.Pored te, ona naravno ima i svoju tradicionalnu ulogu, kao {toje o~uvawe teritorijalnog integriteta, suvereniteta. Sa ekonomskimja~awem zemqe, vojni buxet trebalo bi da se pove}a, a oru`ane snageboqe tehnolo{ki opreme. U ovom trenutku Vojska Srbije je najja~a uregionu, a u dogledno vreme mo`e da zauzme zaista vode}u poziciju.NASIQE NAD SRBIJOMSamoprogla{ena nezavisnost Kosovai Metohije i priznawa koja su nakon togausledila od strane nekih dr`ava, predstavqaozbiqno kr{ewe me|unarodnog prava iprincipa na kojima po~iva me|unarodna zajednicanakon Drugog svetskog rata. Bezbednosneposledice }e se osetiti na globalnomi regionalnom nivou. Posebne poslediceoseti}e na{a zemqa, jer }e ovo nasiqe nadwom stvoriti uslove za razvoj razli~itihekstremnih grupa koje mogu ozbiqno destabilizovatibezbednosnu situaciju u Srbiji.Na globalnom nivou, ova situacija }eozbiqno pogor{ati odnose SAD i Rusije istvoriti podele unutar EU. Na regionalnomnivou, posledice ovog protivpravnog~ina oseti}e Bosna i Hercegovina, Makedonija,Crna Gora i Gr~ka, dok }e ozbiqneekonomske posledice istrpeti Hrvatska,jer }e regionalna nestabilnost smawitiprihode hrvatske turisti~ke privrede. Re~ju,samoproklamovana nezavisnost takozvanedr`ave Kosovo predstavqa jo{ jednuozbiqnu spoqnopoliti~ku gre{ku SAD, ~ije}e negativne posledice trpeti ~itav Balkan,a i same SAD }e ozbiqno pogor{atisvoj, ionako lo{, rejting u svetu.Neoliberalni koncept dru{tvenogorganizovawa, podr`an informati~komrevolucijom, ostavqa svoj trag ina bezbednost, globalnu i nacionalnu.Kako Vi ~itate taj trag?– Danas ne postoji nekada{wa podeladru{tvenih formacija na socijalizami kapitalizam, ve} samo razli~itioblici kapitalizma. Tako, postoji kapitalizamEvropske unije, dakle kapitalizamrazvijenog tipa. Postoji i divqi, odnosnoneoliberalni kapitalizam obele`enpqa~ka{kom privatizacijom u ve-}ini isto~noevropskih zemaqa, potomprodubqivawem socijalne krize i jazaizme|u bogatih i siroma{nih. Na jednojstrani je uzak krug veoma bogatih, a nadrugoj je masa onih koji `ive veoma lo-{e. Za isto~nu Aziju je, na primer, karakteristi~nafantasti~na stopa privrednograsta koju naj{iri sloj stanovni{tvauop{te ne ose}a.Informati~ka revolucija rezultirapostojawem sve ve}eg broja dobroobrazovanih siroma{nih qudi, posebnou Isto~noj Evropi, gde je potencijalnaelita dolazi upravo iz tog sloja. Do sadato nije posmatrano kao bezbednosniproblem. Me|utim, koncept qudske bezbednostite faktore uzima u razmatrawekada procewuje bezbednost. Bezbednostjednog dru{tva, naime, mora da sesagleda i iz `abqe perspektive – izperspektive obi~nog ~oveka, koga svakodnevni`ivot pritiska razli~itim brigama,koji ose}a nesigurnost, nebezbednost.Danas u Srbiji obi~an ~ovek se neboji terorizma koji je progla{en zanajve}i globalni problem. [ta je wegovaokosnica straha, kao li~nog izra`ajanebezbednosti?– Fakultet bezbednosti sproveo jeveoma ozbiqna istra`ivawa na ogromnomuzorku, koja su pokazala da se gra-|ani Srbije najvi{e brinu odakle }e imdo}i slede}i obrok, da li }e mo}i da sele~e ako obole, na koji na~in }e {kolovatisvoju decu, ho}e li imati krov nadglavom… Srbija je zemqa besku}nika. Uwoj je mnogo qudi koji su izbegli sa raz-101. mart 2008.


li~itih delova SFRJ. Obi~an ~ovek se boji novih izolacija, sankcijai sli~no. Qudi se boje novih tajkuna, odnosa privatnih vlasnikasredstava za rad, jer ih mogu izbaciti s posla bez ikakve odgovornosti.Dakle, najve}i strahovi dolaze iz oblasti ekonomije. Svi tistrahovi su izvor ose}awa te{ke nepravde. Svako predavawe o terorizmuzato po~iwem konstatacijom da je nepravda rodno mesto terorizma.Ose}aj nepravde ra|a terorizam i neke druge bezbednosneprobleme.A, ukoliko postoji ogroman broj nezadovoqnih qudi, nema togbezbednosnog sistema, u u`em smislu te re~i, koji mo`e da za{titidr`avu i dru{tvo. Smawivawe nezadovoqstva u dru{tvu, re{avawesocijalnih problema, uspostavqawe socijalne pravde, u konceptu neoliberalnogkapitalizma, predstavqaju korake ka uspostavqawu dru-{tvene stabilnosti i bezbednosti. Ostvarivawe bezbednosti stogajeste delatnost ~itavog dru{tva. Dr`ava u tome ima centralno mesto,i bez we kao glavnog provajdera bezbednosti i samo dru{tvo je nemo}no.Ipak, dr`ava i dru{tvo zajedno moraju da u~ine da {to mawibroj gra|ana oseti dru{tvenu nepravdu. Ako postoji dru{tvena stabilnost,demokratski procesi, tada semnogo lak{e kontroli{e bezbednost.Koliko se bezbednost dr`avepoklapa sa bezbedno{}u pojedincakoji u woj `ivi?– Jedna stvar je sasvim jasna –dr`ava ne mo`e biti bezbedna ako supojedinci nebezbedni, i obratno. Unauci bezbednosti postoje dva koncepta,etatisti~ki i koncept qudske bezbednosti, koje posmatram kaokomplementarne. Koncept bezbednosti pojedinaca – odnosno koncepthumane bezbednosti – moderan je oblik prepoznavawa naj{iregkruga prirodnih i dru{tvenih pojava kao ~inioca bezbednosti. Alikada govorimo o sistemskim re{ewima, o tome ko su glavni provajderibezbednosti, uo~avamo da je dr`ava ta od koje se o~ekuje daostvari bezbednost.Kod klasi~nih koncepata bezbednosti, pojednostavqeno, dr`avase smatra bezbednom ako nema, na primer, problema sa susedima,ako nijedna zemqa nema teritorijalne ili neke druge pretenzijeprema woj, ili ukoliko unutar dr`ave ne postoje organizovane grupekoje `ele silom da promene vlast. Ali, ti koncepti ne uzimaju uobzir koliko je prose~na plata u toj zemqi, nivo zadovoqstva qudi,svojim `ivotnim standardom, organizovawe zdravstvenog i socijalnogsistema... Ta vrsta nezadovoqstva je ogroman manipulativni prostorza nekog ko `eli silom da nametne neke promene. Kod takvihproblema ne mo`e se efikasno reagovati policijom ili vojnom silom.Oni se re{avaju druga~ije.Ne mo`e se, na primer, na poku{aj manipulacije mladim muslimanimareagovati dr`avnim aparatom sile. Tu ne mo`e da delujeniko drugi sem muslimanska verska zajednica. Problem radikalizacijemuslimana jeste bezbednosno pitawe, ali tu ne mo`e da interveni{edr`ava. Ona ne mo`e da po{aqe policiju koja }e mlade pou~avatiislamu. To mogu samo wihovi imami, jer ga niko boqe od wihne poznaje. Uz to, ne mo`e se organizovati verska nastava mimo verskezajednice. Na kraju krajeva, dr`ava i ne sme da govori nekome u{ta }e da veruje. Biti vehabija nije zabraweno. Niko ne mo`e zabranitizastupawe tog pravca u islamu. Me|utim, dobro znamo dokakvih problema to mo`e dovesti i tu kao faktor stabilizacije mo-`e se pojaviti samo islamska zajednica. Postoji i niz drugih primerakojima se odgovaraju}i odgovori na bezbednosne probleme nemogu na}i izvan nekih dru{tvenih faktora koji su izvan dr`ave.Odatle izvire odgovornost ~itavog dru{tva i koncept qudske bezbednostiotvara takva pitawa i nastoji da daje odgovor na wih.Vojska, po{to nema ideolo{ki, politi~ki, verskiili koji drugi predznak, mo`e u~initi da se gra-|ani Srbije preko we identifikuju s dr`avom. Zbogtoga, u situaciji ozbiqne podeqenosti srpskog dru-{tva i politi~ke krize, Vojska Srbije mo`e biti dobarmehanizam za prevladavawe te krize.Fakultet bezbednosti poku{ao je da stvori model uz ~iju bipomo} mogla da se, uslovno re~eno, meri nivo bezbednosti. Stime se iza{lo i na me|unarodnu univerzitetsku scenu. [tasrpska strana jo{ mo`e ponuditi u toj intelektualnoj ravni?– Na Fakultetu bezbednosti poku{ali smo koncept qudske bezbednostipotpuno da operacionalizujemo, da ustanovimo listu pokazateqabezbednosti, na~ina na koje }emo ih meriti. Uspostavilismo korelacionu, negde ~ak i uzro~no-posledi~nu vezu izme|u nekihfaktora, radili smo korelacione analize da bismo utvrdili odnoseme|u tim faktorima i odredili kako mo`emo reagovati u odre|enimsituacijama. Istra`ivawa po tom modelu uradili smo u velikombroju op{tina i dobili zaista interesantne rezultate.Pripremamo se i za novo istra`ivawe, koje }e pokazati presekstawa bezbednosti, koji }emo mo}i da poredimo sa stawem u2004. godini. Tako }emo mo}i da tra`imo ~inioce koji su u uzro~noji u korelacionoj vezi i preko toga uspostaviti odre|ene modelemera preko kojih se stawe bezbednosti mo`e popravqati. Zataj model postoji zna~ajno interesovawe u svetu, posebno danaskada me|unarodne snage dolaze na podru~ja sa nejasnom situacijom.Na{ model mo`e biti fantasti~na priprema za odlazak nanovi teren u mirovnu misiju, jer se preko wega mo`e meriti na~inna koji qudi do`ivqavaju svoje stawe bezbednosti i uspostavitilista indikatora preko kojih to utvrditi. Taj koncept smo uspelida izvezemo kao plod doma}e pameti i za wega postoji veliko zanimaweme|u partnerima s kojima radimo.Mi smo na to veoma ponosni,jer smo preko toga uspeli da uspostavimozanimawe stranih obrazovnih inau~noistra`iva~kih institucija zanas. U na{im istra`ivawima u~estvovalesu i kolege s drugih fakultetaBeogradskog univerziteta, pa BUmo`emo da legitimi{emo kao mestogde je koncept, stvoren 1994. godine uokviru UN, razvijen i operacionalizovan.Na koji se na~in bezbednost izu~ava kod nas i u svetu, ikoliko je iskustvo iz devedesetih godina 20. veka doprineloda se to u Srbiji radi na na~in koji je Zapadu zanimqiv?– U okviru Beogradskog univerziteta na{ fakultet je specijalizovanza izu~avawe bezbednosti, a postoje i ustanove u okviruvojnog i policijskog {kolstva koje se time bave. Za nas je veoma va-`na bliska saradwa izme|u Fakulteta bezbednosti i Vojne akademije– uspostavili smo zajedni~ke programe i studije za sticawe zajedni~kediplome. Kadeti Vojne akademije Smera pe{adije sti~u nakraju studirawa i diplomu Fakulteta bezbednosti, koja }e im omogu-}iti da, u slu~aju potrebe ili `eqe, karijeru nastave i van vojske.Srbija u ovom trenutku ima dobar sistem {kolovawa stru~wakaza bezbednost. Beogradski univerzitet je u ovom trenutku lider u regionu.Sara|ujemo sa sli~nim institucijama u Rumuniji, BiH, Sloveniji,Hrvatskoj, Makedoniji. Bez la`ne skromnosti, mogu re}i da smokorak ispred wih zahvaquju}i tome {to smo na vreme po~eli ozbiqnoda radimo sa obrazovnim i nau~noistra`iva~kim institucijamaEvropske unije i SAD, a odnedavno je uspostavqena saradwa i sajednim moskovskim univerzitetom.Najzna~ajnija stvar koju smo do sada uradili jeste zajedni~kikurs sa Univerzitetom Groningen u Holandiji, koji je referentna institucijaza bezbednost u Evropskoj uniji. Naveliko smo otvorilivrata u EU i sve {to danas predstavqa teorijsku misao u oblastibezbednosti u Evropi nam je dostupno. ^esto u~estvujemo na razli~itimkursevima i seminarima {irom Evrope i SAD. I mi ovde nekeorganizujemo, kao {to je Qudska bezbednost – 10 godina posle(2004), i na svetskom nivou.Fakultet je za posledwih osam godina uspeo da, od institucijekoja je vegetirala na zastarelim programima i neizvesnom budu}no-{}u, iskoristi {ansu koja se ukazala. Tim, s tada{wim dekanom drDraganom Duli} na ~elu, prou~io je {ta je to u svetu u ovoj oblastiprimarno, gde su {anse, {ta se de{ava. Nismo se stideli da ka`emoda nam treba pomo}, razmena znawa i da `elimo da u~imo oddrugih.Ako razumete da stalno treba da u~ite, onda su vam velike {anseda budete uspe{ni i da ta znawa delite sa svojim studentima, tedobijete kvalitetnu generaciju mladih stru~waka koja treba da sestara o bezbednosti svoje zemqe.Sne`ana \OKI]11


AKTUELNOPREDSTAVNICI UDRU@EWAPENZIONISANIH PODOFICIRAKOD MINISTRA ODBRANEMinistar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je 27. februarasa predstavnicima Udru`ewa penzionisanih podoficira,koje je predvodio predsednik Udru`ewa Nenad Todosi}. Tema razgovorabili su brojni problemi koji optere}uju tu populaciju vojnihpenzionera, od kojih su najzna~ajniji obra~un penzija, nere{enastambena i druga statusna pitawa.SEKTOR ZAMATERIJALNE RESURSEANALIZAFUNKCIONALNESPOSOBNOSTIAnaliza funkcionalne sposobnosti organizacijskih jedinicaSektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane u2007. godini, kojoj su pored pomo}nika ministra odbrane zamaterijalne resurse Ilije Pilipovi}a i na~elnika Upraveza finansije i buxet Aleksandra Stojanovi}a prisustvovali general-majoriMiodrag Jevti}, na~elnik VMA i Qubomir Samarxi},na~elnik Uprave za logistiku General{taba Vojske Srbije, odr`anaje 21. februara.Isti~u}i da je ciq redovne godi{we analize sagledavaweoptimalnih uslova za najefikasniju organizaciju logistike u sistemuodbrane, pomo}nik ministra za materijalne resurse Ilija Pilipovi}je rekao da moderna, efikasna i ekonomi~na Vojska Srbijesvoje zadatke mo`e da realizuje samo uz stru~nu i kvalitetnu logisti~kupodr{ku. Smawewe brojne veli~ine Vojske, rasformirawei preformirawe wenih sastava i jedinica znatno je uticalo ina organizaciju materijalne i druge logisti~ke podr{ke. Zato analizapostignutih rezultata u protekloj godini treba da doprinesedefinisawu te`i{nih mera i aktivnosti koje }e omogu}iti podizawenivoa logisti~ke podr{ke Vojsci Srbije i efikasnije izvr{avawebudu}ih zadataka.Na sastanku je konstatovano da je re~ o problemima koji sudecenijama unazad nagomilavani i koji se ne mogu re{iti za nekolikomeseci, ve} je za wihovo re{avawe potreban du`i period.Tako|e, sagledane su mogu}nosti wihovog re{avawa, a time i poboq{awaukupnog materijalnog polo`aja vojnih penzionera.NA VMA USPE[NO PRIMEWENANOVA HIRUR[KA METODAHirur{ki tim Vojnomedicinske akademije pod vo|stvom general-majoraprof. dr Miodraga Jevti}a uspe{no je izvela dve operacijeu oblasti vaskularne hirurgije, uz primenu nove endovaskularnehirur{ke tehnike kojom je ura|ena rekonstrukcija aneurizmeabdominalne aorte.Re~ je o jednom od najte`ih oboqewa u oblasti vaskularnemedicine, koja u velikom procentu zavr{ava smrtonosno ukolikose ne otkrije i ne operi{e na vreme.Nova metoda le~ewa prvi put je ura|ena u Srbiji i predstavqazna~ajan doprinos unapre|ewima u oblasti hirurgije. Najva-`niji efekti su smawewe rizika pri hirur{koj intervenciji i br-`i postoperativni oporavak, jer pacijent napu{ta bolnicu dva dotri dana nakon intervencije. R. M.OTVORENA KANCELARIJAZA TRAGAWE I SPASAVAWEPukovnik Jovica Dragani}, na~elnik {taba Komande Vazduhoplovstvai protivvazduhoplovne odbrane i major Ove Urup-Madsen,predstavnik danskih oru`anih snaga, 28. februara sve~anosu otvorili kancelariju Referata za tragawe i spasavawe pri komandiViPVO.Kraqevina Danska poklonila je na{em vazduhoplovstvu ra~unarskui kancelarijsku opremu vrednu oko 25.000 evra. To je nastavakdvogodi{we saradwe Vojske Srbije i danske armije u pogledurazvijawa i unapre|ivawa sposobnosti delovawa u akcidentnimsituacijama koje zahtevaju anga`ovawe stru~nih slu`bi za tragawei spasavawe. A. P.12Uvodni referat o op{tim uslovima u kojima je izgra|ivana iodr`avana funkcionalna sposobnost organizacijskih jedinicaSektora za materijalne resurse u proteklom jednogodi{wem perioduodr`ao je zastupnik na~elnika Uprave za sistem logistike pukovnikPerica Pavlovi}. On je istakao da je najzna~ajniji zadatakSektora obezbe|ewe kontinuiteta u ostvarivawu logisti~ke podr-{ke sistemu odbrane, ostvaren u granicama odre|enim finansijskimsredstvima, uz restriktivno kori{}ewe resursa. Na isti na-~in realizovani su i zadaci iz Plana opremawa Vojske, me|unarodnevojne saradwe, u oblasti reformskih promena Vojske.Tokom analize bilo je re~i i o zadacima realizovanim uoblasti snabdevawa, odbrambene tehnologije, zdravstva, transporta,infrastrukture i drugim segmentima logisti~ke podr{ke.Istaknuto je da se mnogi poslovi, zapo~eti u 2007. godini, nastavqajui u 2008. Sektor za materijalne resurse o~ekuje nastavakprocesa optimizacije sistema logistike u okviru reforme Ministarstvaodbrane, podizawe nivoa efikasnosti logisti~ke podr-{ke Vojsci, kadrovsko ja~awe sistema logistike, transformacijavojnodohodovnih ustanova, izrada i usvajawe doktrinarnih i drugihdokumenata, pravila i uputstava potrebnih za efikasno funkcionisawelogistike.D. GLI[I]1. mart 2008.


P E R A S P E R APi{eQubodragSTOJADINOVI]U razumevawuobjektivne mo}iove dr`ave,na snazi je o~itavrednosnainverzija: prvigenerali govoreo miru i orazornimposledicamarata za Srbiju.Oni se uspe{noklone klizavihpoliti~kihprocena, ve} svojudelatnost vezujuza „politi~keodluke civilnihvlasti!“, a tozna~i da }e svakonare|ewe kojedo|e sa nadle`nogmesta izvr{iti.Neki vi|enijicivili, sa svojestrane, postali suvode}imilitaristi,pa im nije stranoda se zamajavajudobitnom vojnomstrategijom.Ona bi moglada se okon~apobedom na svimfrontovimai nad svimprotivnicima,samo kad bi seneko setio da lupi{akom o astal.KBA[TA ZA PE^URKEosovo je srce Srbije! Taj prete`no kardiolo{kislogan mo`e se uzeti kao paradigma protesta posleformalnog kidawa srpske teritorije. Kad sepi{u parole, uglavnom se ne ra~una sa wihovim smislom.[ta biva kad neko ostane bez srca? Ni{ta, osimda negira da se to dogodilo.Parole i pokli~i poma`u da se prebrodi drama,a ose}awe gubitka malo ubla`i negovawem prkosa. Sredinompro{loga veka (a odonda je proteklo pola ve~nosti),Srbi uglavnom, a drugi ne{to mawe, uzvikivali suove parole: „Mi ne}emo Trsta dati, za Trst }emo ratovati!“„Trst, Gorica i Rijeka, bi}e zemqa proleterska!“O proleterstvu }e jo{ biti re~i. Na primer u gorqivojparoli: „Amerika i Engleska bi}e zemqa proleterska!“Trst je dugo bio {vercerska meka, wegovi buvqacisu obla~ili i obuvali vi{e od pola Srbije. Proleterisu ostali na jugu ({to ju`nije to veselije). Nije se primilani Staqinova ideja o svetskom pohodu socijalizma,pa su Amerika i Engleska nekako izbegle tu pogodnost.Jake parole su obele`ile mladost moje generacije, svedo sredweg doba. Tek kasnije je stigla multimedijalnave{tina u vidu politi~kog i drugog marketinga. Ciq jesasvim jednostavan: „prodati“ po`eqni javni lik kaoobjektivnu vrednost.Tako smo se na{li u virtuelnom svetu poruka, sugestija,uveravawa i `ustrih pritisaka na mentalnisklop „prose~nog trudbenika“. Reklame su postale boqeili gore od „proizvoda“, kako gde. Pose~eni su platani,a na sve strane posa|eni bilbordi, ili kako se ve} zovu.To su na{i neizbe`ni saputnici kroz dnevni `ivot.Na tim velikim oglasnim tablama su izreke, artikli ililica koja zbog ne~ega treba zapamtiti.Na{a ~ula, svakog bogovetnog dana, primaju beskona~nomnogo poruka i, na kraju }e zapaziti samo onukoja intenzivno godi ili mnogo smeta. To je smisao reklame,odnosa sa javno{}u i agitpropa: provokacijaistinom, sumwom u wu, ili negirawem stvarnosti.Neposredne poruke javnih li~nosti mogu da imajuisti smisao, sve zavisi od pozicije odakle je stigla va-`na misao. Posle 17. februara, pozicija Srbije je „vrloslo`ena“. Ta sintagma mo`e da poslu`i kao fina odbranaod konkretne ocene stawa. Jeste slo`eno, {ta tuima da se doda. Ali i pored zvani~nog pouzdawa u „politi~kei diplomatske mere“, ima naznaka da se ponegdera~una i sa ratnom opcijom.razumevawu objektivne mo}i ove dr`ave, na snazije o~ita vrednosna inverzija: prvi generali govoreo miru i o razornim posledicama rata zaUSrbiju. Oni se uspe{no klone klizavih politi~kih procena,ve} svoju delatnost vezuju za „politi~ke odlukecivilnih vlasti!“ A to zna~i da }e svako nare|ewe kojedo|e sa nadle`nog mesta izvr{iti. Dakle, ne sumwaju upromi{qenost i razumnost svake odluke koja se ti~evojne akcije.Kao svoje te`i{te vojnici su odredili jug Srbije,tojest Kopnenu zonu bezbednosti, i opasnost od ponavqawaopasne krize iz 2001. godine.Neki vi|eniji civili, sa svoje strane, postali suvode}i militaristi, pa im nije strano da se zamajavajudobitnom vojnom strategijom. Ona bi mogla da se okon-~a pobedom na svim frontovima i nad svim protivnicima,samo kad bi se neko setio da lupi {akom o astal.Dobro, ~ak se ni tako fantasti~nim zamislima nema{ta zameriti. To su uglavnom savr{ene ideje, kojeimaju samo jednu sitnu manu: potpuno su neostvarive, ana wihovom realnom kraju nalazi se nepovratana nacionalnakataklizma.Ali, ni to nije sve, bar kad su u pitawu ratni mitovii legendarni pobednici. Pre pet-{est dana pro~ulose kako su Rusi spremni da na Kosovu upotrebe silu.U na{u korist, naravno. Takvu izjavu, koja bi morala dabaci u senku sve druge vesti, navodno je dao ruski predstavniku Natou.ovek je morao da pojasni {ta je to kazao. Ispaloje da su mu re~i „izvu~ene iz konteksta“, jer je^ambasador velike sile pri paktu koji je opasankonkurent wegovoj zemqi izgovorio ne{to sasvim drugo.Recimo, ne{to o fenomenu „upotrebe sile“ u op-{tem smislu. A tu je svako prona{ao sebe, a Srbi (jo{jednom) Ruse.Bilo bi malo da je to sve. U sredu 27, kad nastajeovaj tekst, jedan dnevni list je objavio klasi~an nuklearniproglas. Navodno je vode}i general Matu{ke najavioupotrebu ruske sile u korist Srba Na Kosovu. Samoako Srbija to zatra`i. ^ak je u opticaju i upotreba„atomske bombe“, naravno kad to bude trebalo.E, to je ve} krajwe zanimqivo, osim ako izjava, kakoto ina~e biva, nije „izvu~ena iz konteksta“. Ali i ukontekstu i izvan wega, hipoteza o nuklearnom ratu naBalkanu zvu~i mra~no i zlokobno.Bilo bi dobro da neki od na{ih vojnih analiti-~ara, koji svi zajedno imaju pola sata vojne {kole, objasnenarodu ovu ohrabruju}u vest. Dakle, gde bi i protivkoga bila upotrebqena prva ispaqena A bomba na Balkanu?Da li bi to bio takti~ki projektil, do 10 kilotona,ili megatonska a`daja, koja ne mari za selekciju?[ta bi se za sto godina gradilo na mestu eksplozije?Da li bi stanovni{tvo bilo na vreme upozoreno,ili bi plam nuklearke sa~ekalo u krugu porodice?Suvi{e nedoumica kad je nuklearni program u pitawu.Ali, na sre}u, i to je samo poruka, jedna od onihkoje zauvek ostaju u sferi propagandne ~arolije. Ho}eli kao takva imati nekog efekta? Naravno da ne}e, izjavaje suvi{e opasna da bi bila ozbiqna.Zbog svega {to se ovde, na Balkanu, vekovimaprepli}e kao bliski susret `ivota i smrti, parola oKosovu kao srcu Srbije mo`e da ima simboli~ki smisao,jedan epsko-lirski odnos prema stvarnosti. Wenoodlu~no, i pomalo ironijsko pretprole}no ignorisawe.Ni{ta lak{e nego dopreti do srca i uzdi}iemocije do o~aja.Ali to nije dovoqno. U pitawu su glave i razum.Pre dva-tri meseca gledao sam jedan bilbord. Na wemumlada `ena, koja blista od sre}e i lepote, pa iz nekograzloga ka`e: Usporite da ne biste zakasnili!Poruka jeste op{ta, i sama po sebi je oksimoron.Ali nekome je upu}ena, i taj sigurno zna o ~emu je re~.Verovatno onim voza~ima koji se prvo sudare, a onda~itaju. Ili starim vojnicima kojima su sva negda{wamesta slu`bovawa odavno u inostranstvu.Autor je komentator lista „Politika“13


U FOKUSUPROTESTI I REAGOVAWAZBOG ODKOSOVO JE SRBIJADr`avno rukovodstvo Srbije, weni gra|ani,Srbi {irom sveta i prijateqi na{e zemqe,ovih dana odlu~no protestvuju zbog odlukeprivremene Skup{tine Kosova, koja je17. februara jednostrano proglasilanezavisnost ju`ne srpske pokrajine.Taj ~in podr`ale su SAD i Evropska unija,koja na Kosovo {aqe novu misiju Euleks,iako za to nema odobrewe Saveta bezbednostiUjediwenih nacija. Progla{ewe i priznawenezavisnosti Kosova od jednog broja zemaqaduboko su podelili svetsku zajednicu, jer sutim aktima poga`eni osnovni principime|unarodnog prava i svetski poredak gra|endecenijama. Nasilnim aktima dela me|unarodnezajednice naru{en je teritorijalni integritetjedne zemqe, {to potkopava temeqne principena kojima po~iva me|unarodni poredak iohrabruje separatisti~ke te`we brojnihpokreta u svetu. Da li je to po~etak razgradwebezbednosnog sistema zasnovanog naPoveqi Ujediwenih nacija i uvod u novunestabilnost planetarnih razmera?Uprvim reagovawima predsednika Srbije Borisa Tadi}a i premijeraVojislava Ko{tunice na odluku privremene Skup{tine Kosova o unilateralnomprogla{ewu nezavisne dr`ave, odba~ena je deklaracijao nezavisnosti Kosova kao nezakonit ~in. „Srbija nikada ne}epriznati nezavisnost Kosova, a reagova}e mirnim, diplomatskim ipravnim sredstvima da se taj akt privremenih kosovskih institucijaponi{ti”, izjavio je predsednik Tadi}. On je apelovao na sve gra|aneSrbije, na sunarodnike na Kosovu i Metohiji, da u ovom te{kom trenutkuza dr`avu i sve nas prevlada razum i najavio da }e dr`ava Srbija povla~itiodgovorne poteze i u~initi sve {to je u wenoj mo}i da se poni{tisamovoqno i protivpravno progla{ena nezavisnost Kosova. Tadi} je pozvaogeneralnog sekretara UN Ban Ki Muna da nalo`i {efu Unmika daponi{ti nelegitimnu odluku o progla{ewu nezavisnosti ju`ne srpske pokrajinei raspusti privremenu Skup{tinu Kosova.Predsednik Vlade Vojislav Ko{tunica poru~io je da dok postoji srpskinarod – Kosovo je Srbija. „Danas, 17. februara, protivpravno jeprogla{ena la`na dr`ava Kosovo na onom delu teritorije Srbije kojise nalazi pod vojnom kontrolom Natoa. Do ovog nezapam}enog bezakowadovela je destruktivna, surova i nemoralna politika sile koju sprovodeSAD”, rekao je premijer Ko{tunica. Tim ~inom celom svetu dato je naznawe da Amerika silu stavqa iznad Poveqe UN i da je spremna da samovoqno,bezobzirno i grubo kr{i me|unarodni poredak zarad svojihvojnih interesa, naglasio je on. Stavqaju}i nasiqe iznad na~ela me|unarodnogprava, SAD su primenom slepe sile ponizile i naterale EU dapogazi principe na kojima i sama po~iva. „Amerika je prisilila Evropuda je sledi u ne~uvenom nasiqu koje demonstrira nad Srbijom”, konstatovaoje srpski premijer.„Evropa je danas pognula glavu i zbog toga }e i ona biti odgovornaza sve dalekose`ne posledice koje }e ovo nasiqe imati po evropski isvetski poredak. Time je, pre svega, poni`ena Evropska unija, a ne Srbi-141. mart 2008.


LUKE O JEDNOSTRANOM PROGLA[EWU NEZAVISNOSTI KOSOVAI METOHIJEja. Srbija je odbila da se ponizi, dr`e}i se ~vrsto prava i odbijaju}ida se povinuje sili. Pravi temeq la`ne dr`ave Kosovo ~inebombe kojima je Nato ru{io Srbiju. Zato treba re}i pravu istinuda iza ove la`ne dr`ave stoje, pre svega, vojni interesi Natoa, apredsednik SAD, koji je odgovoran za ovo nasiqe, i wegovi evropskisledbenici, bi}e crnim slovima upisani u istoriju Srbije, alii u svaku istoriju me|unarodnog prava i na wemu zasnovanog svetskogporetka. Pravo, pravda i sloboda vodi}e nas sve dok u potpunostiKosovo i Metohiju ne vratimo tamo gde joj je i mesto u ustavnopravniporedak Srbije. I dok politika sile misli da je danastrijumfovala prave}i la`nu dr`avu, milioni Srba ve} misle odanu slobode koji mora do}i. Niko jo{ nikada nije uspeo da spre~isrpski narod da ostvari svoju slobodu”, rekao je u obra}awu javnostipremijer Ko{tunica.Rusija je, protive}i se jednostranom aktu, istog dana zatra-`ila hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija zbogprogla{ewa nezavisnosti Kosova, a od Unmika i Kfora zatra`ilada tu odluku poni{te.Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve saop{tioje da izuzimawe Kosova i Metohije iz sastava Srbije predstavqanasiqe svojstveno samo periodima okupacije i tiranije i pozvaoUN i Savet bezbednosti da pod hitno uzmu u odbranu i za{titu poga`enaqudska, verska i dr`avna prava Srbije. Na vanrednoj sedniciSinoda u Beogradu re~eno je da je Kosovo i Metohija sastavnideo Srbije, saglasno Poveqi UN, Rezoluciji 1244 i svim relevantnimme|unarodnim konvencijama o qudskim pravima i pravimanaroda i nepovredivosti me|unarodno priznatih dr`avnih granica.„Svako druga~ije re{ewe predstavqa ga`ewe bo`je i qudskepravde, ali i nasiqe sa dugoro~nim posledicama, kako za Balkan,tako i za celu Evropu”, izjavio je mitropolit Amfilohije.ODGOVOR NARODASrbija je veli~anstvenim mitingom u Beogradu, 21. februara,glasom stotina hiqada svojih gra|ana okupqenih ispred Doma Narodneskup{tine i kasnije na molebanu ispred hrama Svetog Save,potvrdila da je Kosovo bilo i ostaje u Srbiji. Sli~ni mitinzi odr-`ani su i u drugim gradovima Srbije sa kojih je poruka tako|e jedinstvena– Kosovo je Srbija!Predsednik Vlade Srbije Vojislav Ko{tunica, govore}i namitingu povodom jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova iMetohije, istakao je da je narod svojim odnosom prema otimawuKosova pokazao snagu i jedinstvo, ~ime je obavezao sve dr`avneinstitucije da donesu odluke koje predstavqaju osnovu nacionalnogi dr`avnog programa za pokrajinu.„Narod tra`i da danas damo re~ – dok `ivimo Kosovo je Srbija.Dok `ivimo, na{a bra}a na Kosovu nisu sama i nisu zaboravqena.Dok odbijamo ultimatume, a prihvatamo prijateqstva, Srbijaje slobodna! Re~ je data! I wu je ~uo ~itav svet”, izjavio je Ko-{tunica. On je rekao da je Kosovo prvo ime Srbije, da pripadasrpskom narodu, da je tako uvek bilo i osta}e u budu}nosti.„Nikada niko ne}e od nas ~uti re~ da Pe}ka patrijar{ija nijena{a, da Visoki De~ani i Gra~anica nisu na{i. Ako se kao Srbiodreknemo srpstva, porekla, Kosova, predaka i istorije, onda –Ko smi mi Srbi? Kako nam je ime?”, upitao je premijer.On je izjavio da svetski mo}nici tra`e da se Srbija odreknebra}e na Kosovu, da im govore da su, ne izlaze}i iz svojih ku}a,oti{li u drugu dr`avu, da su razdvojeni od Srbije. „Svetski silnicika`u – to nije dovoqno. Bi}e dovoqno, poru~uju oni, kad vi Srbipristanete da budete poni`eni. Kad potpi{ete svoje poni`ewe.Nikad i niko ne}e dobiti mandat srpskog naroda da pristane natakvu nedostojnu trgovinu", rekao je Ko{tunica.„Mi se kao dr`ava, gra|ani i nacija ne odri~emo svog mestau svetu. Ali, tra`imo da do takvog mesta i na{e budu}nosti do|emopod istim uslovima kao svi ostali narodi i sve dr`ave na svetu",poru~io je premijer i dodao da je Srbija poni{tila i poni{ti}esvaki akt ilegalne, la`ne dr`ave, silom stvorene na wenoj teritoriji.On je naglasio da Srbija nije sama u borbi za o~uvaweprincipa na kojima civilizovani svet po~iva, ve} da ima podr{kupredsednika Rusije Vladimira Putina i svih dr`ava koje se protiveuru{avawu postoje}eg me|unarodnog poretka.Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, TomislavNikoli} izjavio je da gra|ani Srbije danas pola`u kosovski zaveti da im on obe}ava da se ne}e smiriti dok Kosovo i Metohija nebude pod kontrolom Srbije. Nikoli} je na protestu „Kosovo je Srbija”poru~io da su danas svi isti. „Me|u nama nema razlike isvima nam je u srcu Kosovo i Metohija”, naglasio je on.Premijer Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da RS nepriznaje jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova. „Volim Srbijukoja je mo}na, dostojanstvena, koja zna {ta ho}e, a ova Srbija`eli da Kosovo ostane u Srbiji”, rekao je Dodik i dodao da RS `elimir i stabilnost, mo}nu i jaku Srbiju.Na protestnom skupu govorili su i predstavnici studenataBeogradskog, Ni{kog i Pri{tinskog univerziteta Marko Milutinovi},Sandra Todorovi} i Vladica Lazarevi}.Predsednik crnogorske Srpske narodne stranke Andrija Mandi}rekao je da je u Beogradu progovorila du{a srpskog naroda, ada }e du{a srpskog naroda progovoriti i u Podgorici.Predsednik Narodne stranke iz Crne Gore Predrag Popovi}istakao je da je udar na Kosovo i Metohiju uvek bio udar posredsrca srpskog naroda, ali je taj udar ra|ao otpor i slobodu srpskognaroda.Proslavqeni srpski ko{arka{ Dejan Bodiroga rekao je da jeborba za Kosovo najva`nija utakmica za Srbiju, koja }e se voditido kona~ne pobede. „Odigrao sam puno utakmica za svoju zemqu,ali ova je najva`nija za Srbiju. Ova utakmica nije zavr{ena, ovautakmica }e da se igra do kona~ne pobede Srbije jer Kosovo je Srbija”.On je istakao da je za pobedu u borbi za Kosovo neophodnoda Srbija poka`e dostojanstvo, slogu i jedinstvo – ve}e nego ikada.Najboqi srpski teniser Novak \okovi} poru~io je, posredstvomvideo bima, da je ovo jedan od najte`ih trenutaka u istorijiSrbije, da je srcem uvek uz Kosovo i da je srpski narod spreman daodbrani ono {to je wegovo. \okovi} je zahvalio svima koji su do-{li da podr`e miting i po{aqu sliku svetu da Srbija nije mala,da je slo`na i da smo spremni da odbranimo ono {to je na{e.Na skupu su govorili i rektori Beogradskog i Pri{tinskoguniverziteta Branko Kova~evi} i Zdravko Vito{evi} i glumicaIvana @igon.Slavni rediteq Emir Kusturica, koji se obratio okupqenimana kraju skupa, upitao je gde su sada oni koji za male pare govoreda smo niko i ni{ta i da na{e vrednosti nisu u temeqima zapadnecivilizacije, ali i oni koji se rugaju kosovskom mitu i holivudskimit stavqaju iznad svega. On je rekao da svi narodi sveta imajusvoju mitologiju, a Srbi kosovsku. Dodao je da Srbi imaju sve ono{to je „ulaznica za veliki svet”. Kusturica je poru~io da Srbitreba da naprave novi kalendar, u kome }e kao ciq stajati zapisanoda }e Kosovo ponovo biti slobodno.Posle mitinga okupqeni gra|ani uputili su se ka hramu SvetogSave gde je slu`en moleban za spas srpskog naroda na Kosovu iMetohiji.NEREDI U BEOGRADUPolicija je tokom nereda u Beogradu, posle velikog mitinga21. februara, privela 192 osobe, saop{tio je MUP Srbije. Navodise da je povre|eno 130 osoba – 78 gra|ana i 52 policajca.Prema podacima Hitne pomo}i, lekarsku pomo} zatra`iloje vi{e od 500 qudi.U neredima su o{te}ene zgrade diplomatskih predstavni-{tava SAD, Turske, Hrvatske, Velike Britanije, Belgije, Nema~ke,BiH i Kanade. O{te}en je i restoran „Mekdonalds“ na Slaviji,kao i 90 trgovinskih objekata, vi{e vozila, uli~na rasveta i signalizacija.U prizemqu zgrade Ambasade SAD, posle ga{ewa po`ara,prona|eno je ugqenisano telo Novosa|anina Zorana Vujovi}a15


P R O T E S T I I R E A G O V A W AZA PRAVO I PRAVDUPovodom jednostranog progla{ewa nezavisnosti ju`ne srpskepokrajine u Kosovskoj Mitrovici danima traju protesti studenatai gra|ana, koji poru~uju „Osta}e na{e“. Niz takvih skupovaodr`ano je i u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji.I Srbi u Republici Srpskoj izra`avaju revolt zbog takvogpostupka dela me|unarodne zajednice, koja i ju~e i danas odre-|uje bitna pravila politi~kog `ivota u Bosni i Hercegovini.Na mirnim, dostojanstvenim protestima {irom sveta, srpskinarod izra`ava nezadovoqstvo protiv jednostranog progla{ewanezavisnosti Kosova i Metohije. Za pravo i pravdu zaSrbiju, na be~kom Heldenplacu, u neposrednoj blizini sedi{taaustrijske vlade, predsednika Austrije i Oebsa, uz „Bo`e pravde”i srpsku duhovnu muziku, Srbi su poru~ili „Kosovo je srceSrbije”.U Moskvi je, u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetih apostolaPetra i Pavla, slu`en moleban za spas i za{titu mnogostradalnogsrpskog naroda.Kongres srpskog ujediwewa u SAD o{tro je osudio jednostranoprogla{ewe nezavisnosti Kosova i priznawe nezavisnostiod Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, a srpske zajednice izBelgije, Francuske i Luksemburga protestima ispred institucijaEvropske unije u Briselu izrazile su neslagawe sa odlukom ojednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova i Metohije.Demonstracije i protestni mar{ zbog progla{ewa nezavisnostiKosova odr`an je i u centru Atine, a okupqeni su poru~ilivladi Gr~ke da ne prizna tu la`nu dr`avu.Sa protestnog skupa u Marsequ, na kome su sa Srbima bilii Francuzi, protestuju}i protiv nelegalne secesije ju`ne srpskepokrajine, poru~eno je da Kosovo mora da ostane u Srbiji.Ispred ameri~ke ambasade u Kopenhagenu simboli~no je,ta~no u 12.44 sati, odr`an protest Srba koji `ive u Danskoj isvih onih koji se solidari{u sa wima u borbi za me|unarodnopravo i pravdu, a protiv odluke vlade Danske da prizna la`nudr`avu Kosovo.Srpske zastave sa parolama „Kosovo je srce Srbije” vijorilesu se u Melburnu, gde je vi{e hiqada demonstranata protestovalozbog odluke vlade u Australiji da prizna nelegitimnudr`avu Kosovo.U Londonu je tako|e odr`an protestni skup protiv britanskogpriznawa nezavisnog Kosova. Demonstranti su istakli zastaveSrbije, a uputili su i peticiju na adresu Dauning strita10.Srbi u vi{e nema~kih gradova mirno su demonstrirali,zajedno sa svojim prijateqima Nemcima i pripadnicima drugihnaroda, pod motom „Kosovo je Srbija”, protiv nezavisnosti Kosova.Sli~ni protesti odr`ani su {irom sveta, odakle srpskadijaspora poru~uje da je Kosovo bilo i ostaje srpsko.OHRABREWE SEPARATIZMASeparatisti~ki regioni u Gruziji, Abhazija i Ju`na Osetija,najavili su da }e slediti primer Kosova i Metohije i da }ese u najskorije vreme obratiti Rusiji, drugim zemqama ZajedniceNezavisnih Dr`ava i Ujediwenim nacijama sa molbom zapriznavawe nezavisnosti.Predsednik Saveta Federacije Rusije (Gorweg doma Parlamenta)Sergej Mironov istakao je da je sada mogu}a lan~anareakcija u razli~itim zemqama sveta. „Rusija ima pravo da razmotriponovo svoju poziciju o Abhaziji i Pridwestrovqu”, nepriznatimrepublikama otcepqenim od Gruzije i Moldavije.„Priznavawe nezavisnosti Kosova predstavqa stra{noseme. Svaka etni~ka mawina koja je ve}ina na jednoj maloj teritoriji,uvek }e `eleti nezavisnost u odnosu na celu teritoriju”,upozorio je biv{i {panski premijer Felipe Gonsales.Z B O G O D L U K E O J E D N O S T R A N(21), studenta menaxmena, koji je poginuo u po`aru u zgradi ambasade.Posmrtne ostatke identifikao je, na osnovu li~nih stvari,wegov otac Milan Vujovi}.AKT NASIQAPrivremena Skup{tina Kosova usvojila je, 17. februara uPri{tini, deklaraciju o nezavisnosti, ~ime je ju`na srpska pokrajinaunilateralno progla{ena nezavisnom i suverenom dr`avom,formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija. Tekst deklaracijeo nezavisnosti Kosova pred poslanicima pokrajinskogparlamenta pro~itao je predsednik privremene kosovske vladeHa{im Ta~i.– Dana{wi dan ozna~ava kraj vladavine Beograda. Danasistovremeno se ozna~ava novi po~etak za Kosovo. Danas se donosiodluka o nezavisnosti na osnovu plana Martija Ahtisarija – kazaoje Ta~i na srpskom, dodaju}i da }e Kosovo biti tolerantno,multietni~ko dru{tvo.Skup{tina Kosova usvojila je aklamacijom deklaraciju o nezavisnostiKosova. Za deklaraciju je glasalo svih 109 albanskihposlanika. Kosovski parlament nastavio je rad na vanrednoj sedniciusvajawem dr`avnih simbola – grba i zastave. Sednici nijeprisustvovao nijedan od deset srpskih poslanika, niti poslanikGoranac, kao ni {efovi Unmika i Kfora.Posle Ta~ija, „Srbima na Kosovu” na srpskom se obratio ipredsednik Kosova Fatmir Sejdiju, isti~u}i da usvajawe deklaracijepredstavqa doprinos izgradwi evropskog Kosova. „Kosovo jepodjednako va{a ku}a i va{a domovina” – rekao je Sejdiju i obe-}ao im da }e wihov etni~ki, jezi~ki i kulturni integritet biti upotpunosti po{tovani.SAVET BEZBEDNOSTI BEZ ODLUKEPored o{trog reagovawa iz Beograda i Rusija se odlu~no suprotstavilajednostranom progla{ewu nezavisnosti Kosova i zatra`ilada se ve} sutradan, 18. februara, odr`i hitna sednicaSaveta bezbednosti UN. Na toj sednici, ambasador Rusije Vitalij^urkin ocenio je odluku privremenih vlasti u Pri{tini kao nelegalniakt koji predstavqa kr{ewe ~itavog me|unarodnog poretkagra|enog decenijama i zatra`io wegovo poni{tewe.16


O M P R O G L A [ E W U N E Z A V I S N O S T I K O S O V AI M E T O H I J E„Ovaj nelegalni akt predstavqa kr{ewe suvereniteta Srbije,osnovnih dokumenata UN, Rezolucije 1244. Jednostrano progla-{ewe nezavisnosti u suprotnosti je sa Zavr{nim aktom iz Helsinkija,prema kojem su granice me|unarodno priznatih dr`ava za{ti-}ene i mogu se mewati samo me|usobnim sporazumom”, rekao je ^urkini ocenio da taj ~in predstavqa ozbiqnu pretwu miru i stabilnostina Balkanu. On je preneo da Rusija zahteva da {ef Unmikadeklaraciju o nezavisnosti proglasi neva`e}om i to u skladu sasvojim ovla{}ewima kako bi se izbegle ne`eqene posledice.Sednici Saveta bezbednosti u Wujorku prisustvovao je ipredsednik Srbije Boris Tadi}. On je zatra`io od Saveta bezbednostiUN da hitno reaguje i poni{ti jednostrani i protivpravanakt otcepqewa Kosova od Srbije i poru~io da Srbija nikada ne}epriznati nezavisnost Kosova, te da nikada ne}e odustati od borbeza svoje legitimne interese.„Ako se jednoj maloj, miroqubivoj i demokratskoj zemqi uEvropi, ~lanici Ujediwenih nacija, nelegalno i protiv wene voqeoduzima deo teritorije, to predstavqa istorijsku nepravdu,jer se jo{ nije desilo da se jedna legitimna demokratija na tajna~in ka`wava”, konstatovao je Tadi} tra`e}i puno po{tovawesvih odredbi Poveqe Ujediwenih nacija i Rezolucije 1244. „NaKosovu je nastala srpska dr`ava i ono predstavqa centralni deona{eg identiteta. Ovde dakle imamo, otvoreno }u re}i, situacijuu kojoj se silom, jednoj miroqubivoj zemqi, u kojoj `ivi ponositi evropski narod, oduzima deo identiteta, tradicije i istorije.Ovim ~inom se poni{tava pravo i u me|unarodni poredak, uvodinepravo, gazi pravda i ustoli~ava nepravda”, podsetio je srpskipredsednik.On je napomenuo da predstavnici nekih zemaqa, koje su prisutnena sednici, otvoreno govore da je Slobodan Milo{evi} krivacza situaciju na Kosovu i da zbog wegovih gre{aka ono dobijanezavisnost. „@elim da uka`em da je danas 2008. godina, februarmesec, da Slobodana Milo{evi}a vi{e nema, a da 1999. godine,kada je on bio vlast u Srbiji, Kosovo nije dobilo nezavisnost.@elim da vas podsetim, ovde, u ovoj instituciji UN, da su Albancizahtevali nezavisnost i aktivno radili na otcepqewu od Srbije idecenijama pre Slobodana Milo{evi}a. Dozvolite, istovremeno,da vas podsetim da su gra|ani Srbije te 1999. godine bili nepra-Sada, kada su stavqene pod noge Poveqa UN, zavr{ni aktiz Helsinkija i rezolucije Saveta bezbednosti, separatisti di-`u glavu na sve ~etiri strane sveta: u Baskiji, Korzici, Palestini,Tajvanu, Nagorno – Karabahu…„Mi }emo slediti slu~aj Kosova”, ka`u u separatisti~kojorganizaciji ETA, koja decenijama poku{ava da odvoji Baskijuod [panije.Ne miruju ni Palestinci koji ka`u da }e, ukoliko ne na|uzajedni~ki jezik sa Izraelcima, jednostrano, kao i Kosovo, proglasitinezavisnost.U svetu danas postoji vi{e od 200 separatisti~kih pokreta,ne ra~unaju}i mnoga plemena koja se u afri~kim dr`avamabora za stvarawe dr`ava.PRIZNAWE I ODBIJAWEAvganistan je prva dr`ava koja je, dan posle progla{ewa,priznala nezavisnost Kosova koju su jednostrano proglasileprivremene kosovske institucije.Zatim su usledila priznawa vode}ih zapadnih zemaqa,SAD, Francuske i Velike Britanije, koja je prva akreditovalaambasadora u Pri{tini.Wihov primer sledile su i skandinavske zemqe, Norve-{ka, [vedska, Finska i Danska.Kosovo su priznale Turska i Abanija, Nema~ka, Italija, Austrija,^e{ka i Poqska. To su u~inile i Belgija, Peru i Australija.[vajcarska je dvadeseta dr`ava koja je priznala Kosovo.U skladu sa Akcionim planom Ministarstva spoqnih poslovausvojenim na sednici Vlade Republike Srbije, ministarspoqnih poslova Vuk Jeremi} nalo`io je hitno povla~ewe ambasadoraiz zemaqa koje su priznale jednostrano progla{ewenezavisnosti Kosova i Metohije.Jedan broj zemaqa se odmah po progla{ewu nezavisnostiKosova oglasio sa stavom da taj jednostrani akt ne}e priznati.Me|u ~lanicama EU koje su najavile da ne}e priznati nezavisnoKosovo su [panija, Kipar, Rumunija i Slova~ka.Azerbejxan i Gruzija su tako|e saop{tile da ne}e priznatinezavisno Kosovo.Zemqe iz okru`ewa su oprezne po pitawu priznavawa nezavisnostiKosova i ne}e `uriti sa tom odlukom, ali su pojedine odwih najavile da }e svoje stavove uskladiti sa Evropskom unijom.KFOR OSTAJE NA KOSOVUSevernoatlantski savet, najvi{e telo Natoa, u svom saop-{tewu navodi slede}e: „Nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova,Kfor }e ostati na Kosovu na osnovu rezolucije 1244, kakosu to dogovorili ministri spoqnih poslova u decembru, i svedok Savet bezbednosti UN ne donese druga~iju odluku. Nato }eodgovoriti odlu~no na svaki poku{aj da se podrije bezbednoststanovni{tva Kosova”.„Odgovornost i sposobnost Natoa da obezbedi bezbednookru`ewe na Kosovu ostaju nepromeweni. Kfor }e nastaviti daprimewuje svoj mandat na nepristrastan na~in u skladu s Operativnimplanom”.Ciq Natoa }e biti izgradwa stabilnog, demokratskog, multietni~kogi mirnog Kosova, a Nato }e nastaviti da blisko sara|ujesa stanovni{tvom Kosova, UN, EU i ostalim me|unarodnimakterima, zakqu~uje se u deklaraciji Saveta.NA KOSOVU SE GRADE PUTEVI, [KOLE,AMBULANTE...Iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), koji je za2008. godinu planiran u iznosu od oko 47 milijardi dinara,Vlada Srbije izdvojila je za Kosovo i Metohiju oko 1,3 milijarde,a najve}i deo tih sredstava bi}e ulo`en u izgradwu i obnovuinfrastrukture u ju`noj srpskoj pokrajini.17


P R O T E S T I I R E A G O V A W AZ B O G O D L U K E O J E D N O S T R A NMinistarstvo za Kosovo i Metohiju planiralo je ove godineizgradwu i rekonstrukciju saobra}ajne infrastrukture nateritoriji ju`ne srpske pokrajine, {to }e iz NIP-a biti finansiranosa ne{to vi{e od 120 miliona dinara, a posebno jeizdvojeno oko 63,7 miliona dinara za rekonstrukciju i asfaltiraweputa Gra~anica–Lapqe Selo.Iz NIP-a je predvi|eno da se utro{i oko 89 miliona dinaraza funkcionalno kompletirawe i izgradwu tri bolnice op{tegtipa u Gra~anici, [trpcu i selu Budriga u op{tini Gwilane.Na vi{e lokacija planirana je izgradwa stambenih objekatai mawih proizvodnih objekata, ali i rekonstrukcija {kolskihzgrada.KOSOVSKI PRESEDANRuski predsednik Vladimir Putin izjavio je: „Kosovskipresedan je strahovit presedan, koji u su{tini lomi ~itav sistemme|unarodnih odnosa, stvaran ne decenijama, ve} vekovima”.Taj presedan, prema wegovim re~ima, „bez ikakve sumwemo`e da izazove ~itav lanac nepredvidivih posledica”.Govore}i o zemqama koje su priznale nezavisnost Kosova,ruski predsednik je istakao: „Oni koji to rade, oslawaju}i seiskqu~ivo na svoju snagu i pot~iwavaju}i svojoj voqi svoje satelite,ne ra~unaju kakvi }e biti rezultati toga {to rade. U kona~nomrezultatu, to je batina sa dva kraja, a drugi kraj }e ihjednom udariti po glavi”.RUSIJA PODR@AVA SUVERENITET SRBIJEVicepremijer Rusije i kandidat vladaju}e Jedinstvene Rusijeza predsednika Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, koji jeboravio na ~elu delegacije vlade svoje zemqe u Beogradu, u razgovorusa srpskim dr`avnim vrhom podr`ao je teritorijalnucelovitost i suverenitet Srbije i najavio nastavak ruske podr-{ke u borbi za Kosovo.Medvedev je istakao da Moskva smatra da jednostrano progla{enanezavisnost Kosova naru{ava suverenitet i teritorijalnucelovitost Srbije i da te odluke nisu u skladu sa principimame|unarodnog prava, Rezolucijom 1244, Poveqom UN izavr{nim aktom iz Helsinkija.„Polazimo sa stanovi{ta da je Srbija jedinstvena dr`ava,~ija se jurisdikcija prote`e na ~itavoj wenoj teritoriji i dr-`a}emo se i daqe tog principijelnog stava”, rekao je Medvedev.EVROPA IZGUBILA SRCEPriznaju}i albansku dr`avu Kosovo, Evropa je definitivnoizgubila srce, napisao je Peter Handke, austrijski pisac koji`ivi u Francuskoj, u dnevniku Figaro.„Priznaju}i albansku dr`avu Kosovo Zapad je jednim jedinimsmrtonosnim udarcem oduzeo srpskom narodu sa Kosova domovinui u~inio od wih zato~enike i izbeglice u sopstvenoj zemqi”,napisao je Handke u veoma emotivnom tekstu kojim je izrazioduboki ose}aj nepravde nanete Srbiji priznawem albanskedr`ave Kosovo.„Pla~imo svi mi koji nismo pristrasni i ~ije su nameredobre, sa srpskim narodom kome je oduzeto Kosovo (Kosovo napisano}irilicom)”, naveo je Handke.SAD NE]E PROMENITI SVOJU POLITIKUAnaliti~ar sa uticajnog Kejto instituta u Va{ingtonu, TedGejlen Karpenter ocenio je da je politika SAD prema Kosovupogre{na, ali da Va{ington ne}e poni{titi svoju politiku iodluku o priznavawu nezavisnosti ju`ne srpske pokrajine.Odluka administracije Xorxa Bu{a da podr`i nezavisnostjeste prisilna amputacija dela teritorije jedne demokratskedr`ave bez odobrewa Ujediwenih nacija, koja ozbiqnovedno i te{ko ka`weni tromese~nim bombardovawem. Osam godinakasnije, sada demokratska i miroqubiva Srbija ponovo se ka-`wava i oduzima joj se deo teritorije. Ovakvu logiku i ovakvu pravduzaista je nemogu}e ni objasniti ni shvatiti”, rekao je srpskipredsednik i istakao da se nezavisno{}u nagra|uju oni koji su, napo~etku 21. veka, u Evropi, stvorili srpske getoe opasane bodqikavom`icom, okru`ene topovskim cevima i do zuba naoru`animvojnicima. Nagrada sti`e onima koji su u~estovali u segregacijiSrba i onima koji im onemogu}avaju prava na slobodu kretawa,koji ih teraju da `ive u mraku i stalnom strahu za svoje `ivote,ukazao je Tadi}.„Posle 1999. godine 250.000 Srba i drugih nealbanacaproterano je sa Kosova, a 17. marta 2004. godine militantni iekstremni pripadnici albanske zajednice na Kosovu za samo tridana spalili su 35 crkava i manastira, 800 ku}a i jo{ 5.000 Srbai drugih nealbanaca napustilo je svoje domove. Da li je nezavisnostKosova pravedna nagrada za sve ovo {to sam nabrojao?”,upitao je Tadi}. „Ako dozvolite da ovaj nelegalni ~in postane realnost,pokaza}ete da se u svetu ne moraju po{tovati pravo ipravda. Pokaza}ete da ovo telo svetske organizacije, na`alost,gubi autoritet. Posle ovog ~ina svet vi{e ne}e biti isti”, upozorioje predsednik Srbije.Sednica Saveta bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji zavr-{ena je u atmosferi duboke podeqenosti svetske organizacije popitawu wegovog statusa. Dok je blok zemaqa predvo|en Rusijom insistiraona ~iwenici da je jednostrano progla{ewe nezavisnostiKiM akt koji predstavqa kr{ewe ~itavog me|unarodnog poretka,najuticajnije zapadne zemqe predvo|ene SAD progla{ewe nezavisnostiju`ne srpske pokrajine okarakterisale su kao legitimno inepovratno.Zalman Kalilzad, ambasador SAD, progla{ewe nezavisnostiKosova okarakterisao je kao legitimnu reakciju na neuspeh nala-`ewa re{ewa putem pregovora i prema wegovim re~ima ~iwenicada je Kosovo ve} prvog dana priznao odre|eni broj dr`ava EU iokru`ewa pokazuje da se taj proces ne mo`e vratiti nazad.Li Vang Gvanxaja, ambasador Kine, obavestio je SB o zabrinutostiwegove zemqe zbog protivpravne odluke o progla{ewu nezavisnostiKosova apeluju}i na nastavak pregovora u okvirimaRezolucije 1244.Ambasadori Vijetnama i Ju`ne Afrike slo`ili su se da je samoprogla{ewenezavisnosti Kosova nelegitimno i opasno.Xon Sojers, britanski ambasador, okrivio je Beograd da jedono{ewem Ustava po kojem je Kosovo deo Srbije u stvari onemogu}iore{ewe putem pregovora i zapretio da ignorisawe vlastiPri{tine u delovima pokrajine koji su naseqeni Srbima ne}e bititolerisano.@an Mark la Sablije, ambasador Francuske, izjavio je da jeKosovo jedinstven slu~aj, jer je proistekao iz raspada biv{e Jugoslavije,i svaka dr`ava shodno me|unarodnom pravu mo`e da odlu-~i ho}e li ga priznati.Mar~elo Spatfora, ambasador Italije, rekao je da nastavakpregovora ne bi doneo rezultate i da je zato wegova zemqa odlu-~ila da prizna novi status Kosova.Nakon sednice, generalni sekretar UN Ban Ki Mun rekao jeda }e Unmik nastaviti da deluje u skladu sa Rezolucijom 1244 kojaostaje va`e}a, ali i da ga je visoki predstavnik EU Havijer Solanaobavestio o odluci Unije da po{aqe pravosudnu misiju na Kosmeti postavi civilnog predstavnika.SKUP[TINA SRBIJE USVOJILAVLADINU ODLUKU O KOSOVU I METOHIJISkup{tina Srbije je na sednici 18. februara potvrdilaOdluku Vlade o poni{tewu protivpravnih akata privremenih organasamouprave na Kosovu i Metohiji o jednostranom progla{ewunezavisnosti. Za ovu odluku je od prisutna 234 poslanika glasalo225 poslanika. Nisu glasali poslanici Liberalno-demokratskepartije, a poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara i Ligesocijaldemokrata Vojvodine iza{li su iz sale pre glasawa.181. mart 2008.


O M P R O G L A [ E W U N E Z A V I S N O S T I K O S O V AI M E T O H I J Epotcewuje bes srpskog naroda, rekao je Karpenter.On smatra da ne treba o~ekivati da Va{ington, ~ak i podnekom novom administracijom, promeni odluku o priznawu jednostranenezavisnosti Kosova. „Najboqe ~emu Srbi mogu da senadaju je da }e Amerika i weni saveznici shvatiti da u najmawuruku moraju da pristanu na podelu Kosova. Trenutno oni tvrdoglavoodbacuju tu mogu}nost, ali treba se nadati da }e, kako sestvari daqe budu odvijale, oni shvatiti da je to jedini na~in dase izbegne izbijawe dugotrajnog nasiqa na Balkanu”, rekao jeameri~ki analiti~ar.JEDINSTVEN SLU^AJEvropski komesar za pro{irewe Oli Ren izjavio je na tribiniu organizaciji Francuskog instituta za me|unarodne odnoseu Briselu, da je Kosovo „jedinstven slu~aj”.Ovakav Renov stav nai{ao je na o{tro reagovawe vi{eu~esnika tribine, koji su upitali na osnovu ~ega je EU mogla dazakqu~i da je Kosovo „jedinstven slu~aj” s obzirom na to {to sustru~waci u svetu ve}inski ocenili jednostrano otcepqewe kaokr{ewe me|unarodnog prava.Ren je insistirao da je Kosovo „jedinstveno jer je to posledwi~in raspada Jugoslavije i jer je Slobodan Milo{evi}ukinuo su{tinsku autonomiju koju je kosovskim Albancima podariomar{al Tito, {to je dovelo do diskriminacije, nasiqa ime|unarodne uprave u pokrajini”.Odluka koju je Vlada Srbije usvojila 14. februara predvi|ada se poni{tavaju akti i radwe privremenih organa samoupravena Kosovu i Metohiji kojima se jednostrano progla{ava nezavisnost,jer naru{avaju suverenitet i teritorijalnu celokupnost RepublikeSrbije zajem~enu Ustavom Republike Srbije, PoveqomUN, Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 1999. godine idrugim rezolucijama Saveta bezbednosti, te va`e}im me|unarodnimpravom.„Ovi akti i radwe predstavqaju nasilno i jednostrano otcepqewedela teritorije Republike Srbije, i zato su neva`e}i ini{tavni”, navedeno je u odluci i precizirano da oni ne proizvodenikakvo pravno dejstvo u Srbiji, kao ni u me|unarodnompravnom poretku.Vlada Srbije i ovom odlukom potvr|uje da je Autonomna PokrajinaKosovo i Metohija neotu|ivi deo jedinstvenog i nedeqivogustavnog i dr`avnopravnog poretka Republike Srbije na osnovuUstava Republike Srbije i Poveqe UN.Tako|e, Vlada potvr|uje spremnost da na teritoriji AutonomnePokrajine Kosovo i Metohija sprovodi Ustav, zakone i celokupanpravni poredak Republike Srbije.Skup{tina potvr|ivawem ove odluke od Vlade tra`i da naosnovu Rezolucije o za{titi suvereniteta, teritorijalnog integritetai ustavnog poretka Srbije, sa Evropskom unijom utvrdi damisija EU ne mo`e do}i na teritoriju Republike Srbije, na Kosovoi Metohiju, bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti UN i daprogla{ava ni{tavnim sve odluke organa EU o slawu misije naKosovo i Metohiju.Odlukom se zahteva hitno sazivawe sednice Saveta bezbednostiUjediwenih nacija na kojoj bi saglasno Poveqi UN i RezolucijiSaveta bezbednosti UN 1244 odmah bio poni{ten protivpravniakt o progla{avawu jednostrane nezavisnosti Pokrajine.Vlada Srbije zahteva od svih dr`ava ~lanica UN da po{tujusuverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, saglasnome|unarodnom pravu, Poveqi UN i Rezoluciji 1244 Savetabezbednosti UN.Radenko MUTAVXI]NE^UVEN ZLO^INKwi`evnik Matija Be}kovi} rekao je: „Progla{ewe nezavisnedr`ave Kosovo u Srbiji ne~uven je zlo~in ne samo premaSrbiji ve} i prema ustrojstvu sveta, me|unarodnom pravu ipravdi. Taj nezapam}eni sramni ~in izazva}e ve}i potres u svestii duhovnom `ivotu Srba od poraza 1389. godine”.„Svet je, na`alost, opet sa tla Srbije uzeo pravac koji morada zabrine svakoga ko nije ravnodu{an prema budu}nosti,kome nije uvela du{a i zamrla savest”, upozorio je Be}kovi}.NAJTRAGI^NIJI DANAkademik, dugogodi{wi sekretar SANU i wen predsednik,istori~ar umetnosti svetskog ugleda Dejan Medakovi}, smatrada je dan progla{ewa nezavisnosti Kosova „najtragi~niji dan nesamo srpstva, ve} i savremene Evrope”.„Od danas su umrle u Evropi i one naj~asnije borbe da sekona~no ustale velika na~ela wenih najumnijim vizionara slobodei humanosti i oni su danas pora`eni. U ovom novom mrakunastupa i vaskrsava Evropa Drugog svetskog rata sa svim zakonimaprava pesnice kao modelom novog obesmi{qenog sveta”,upozorava Medakovi}.ZA INTEGRACIJE SA EUIstori~ar Qubodrag Dimi} ocewuje da Srbija sada morada odredi jasne nacionalne prioritete i da bi apsolutno napu-{tawe evropskih integracija bilo slepilo.Ukazuju}i da ni albansko, ni srpsko pitawe nije re{eno, ada to nisu tako marginalna pitawa, Dimi} podse}a da je srpskopitawe uvek prelazilo granice srpstva i Srbije i da }e se onomo`da najboqe re{iti u ujediwenoj Evropi.Dimi} smatra da je uspostavqawe {to bli`ih odnosa saRusijom, Dalekim Istokom i muslimanskim zemqama od prvorazrednogzna~aja za Srbiju. Potrebno je da dr`ava realno sagledaokolnosti u kojima se nalazi, odredi nove, realne i dugoro~neciqeve i da predano radi na wihovom ispuwavawu, uprkosneda}ama i bez sumwe u sebe.19


RASKORAKOKRUGLI STO O MORALNOJ KOMPONENTI ODBRANEVREDNOSNIH UZORADanas se u na{em sistemu odbranei Vojsci Srbije prepoznaje stav da semoral zasniva na dobroj logistici inovcu, a sve re|e na nacionalnimose}awima i ose}awima pripadnostidr`avi. Vi{e pokazateqa govoreu prilog ~iwenici da se moral vojskeja~a dobrom i efikasnomorganizacijom, odgovaraju}impolo`ajem pripadnika i opremawemsavremenom borbenom opremomi naoru`awem. Nagla{avawematerijalne dimenzije posledica jeporeme}enog i nepoznatog sistemavrednosti u dru{tvu. Kako tvrdestru~waci, novac nije istinskoi jedino utemeqewe morala ni usavremenim, profesionalnimvojskama sveta, koje deluju ili te`eda budu pod kontrolom civilnihdemokratskih institucija.Institut za strategijska istra`ivawa Sektora za politiku odbraneMinistarstva odbrane organizovao je, 12. februara uCentralnom domu Vojske Srbije, okrugli sto o moralnoj komponentiodbrane, kako bi nadle`ni, u okviru reforme sistemaodbrane na{e zemqe i Vojske, razmenili stavove i mi-{qewa o novim kretawima u toj oblasti.Uz predstavnike Uprave za strategijsko planirawe, Vojne akademije,Uprave za qudske resurse i Uprave za obuku i doktrinu General{tabaVojske, stru~noj raspravi prisustvovali su i pukovnikSajmon Vandelur, izaslanik odbrane Velike Britanije u Beogradu,dr Helen Mekartni, predava~ na britanskoj Akademiji za odbranui na Kraqevskom kolexu u Londonu, i Jasmina Gli{i}, nezavisniistra`iva~.KUKAVICANA VLASTITO ZADOVOQSTVOO razli~itom tuma~ewu moralne komponente odbrane tokomistorije na{e zemqe i vojske – preuveli~avawe, nipoda{tavawe izanemarivawe – govorio je, u uvodnom izlagawu, direktor Institutaza strategijska istra`ivawa pukovnik dr Mihajlo Basara. On jeistakao da su na borbeni moral i moralnu snagu odbrane uticaleistorijske prilike i vrednosti koje neguje zajednica, posebno wenaideologija.Moralne obaveze dru{tva i vojske u Kne`evini i KraqeviniSrbije bile su druga~ije u odnosu na vrednosti koje je isticalaKraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca ili Kraqevina Jugoslavija.Posle komunisti~ke revolucije vojska se obrazovala u duhu socija-201. mart 2008.


listi~kih vrednosti. Od 1990. godine, i u oblastimorala vojske, isticala se dimenzija nacionalnog,a ne demokratskog.Zna~ajno je, smatra pukovnik Basara, shodnonastojawu Srbije da se ukqu~i u evroatlantskebezbednosne integracije, razvijati i interoperabilnostu podru~ju moralne snage odbrane sa ostalimvojskama sveta. Osnovno polazi{te jeste na-~in na koji dr`ava uobli~ava i daje okvir za moralnukomponentu odbrane, jer dru{tveni izvorimorala deluju neujedna~eno.– Danas se u na{em sistemu odbrane i VojsciSrbije prepoznaje stav da se moral zasniva na dobrojlogistici i novcu, a sve re|e na nacionalnimose}awima i ose}awima pripadnosti dr`avi. Vi-{e pokazateqa govori u prilog ~iwenici da se moralvojske ja~a dobrom i efikasnom organizacijom,odgovaraju}im polo`ajem pripadnika i opremawemsavremenom borbenom opremom i naoru-`awem. Nagla{avawe materijalne dimenzije posledicaje poreme}enog i nepoznatog sistema vrednostiu dru{tvu. Novac nije istinsko i jedino utemeqenemorala ni u savremenim, profesionalnimvojskama sveta, koje deluju ili te`e da budupod kontrolom civilnih demokratskih institucija.Sve te nedoumice nastale su zbog prekida sa na-{om vrednosnom tradicijom. Zato je potrebnopromeniti, obnoviti, ja~ati i vrednovati moralnukomponentu odbrane, shodno savremenim dru{tvenimvrednostima i okolnostima – istakao je pukovnikdr Mihajlo Basara.Pukovnik dr Mihajlo Basara,direktor Instituta zastrategijska istra`ivawaMoral – skup dru{tvenihnormi, na~ela i pravilapona{awa ~oveka u dru{tvu– jeste jedan od oblikaqudske svesti i praksekojim se izra`ava odnos~oveka prema spoqnom svetui samom sebi, ali i premadrugim qudima, dru{tvenojzajednici i wenim ukupnimmaterijalnim i duhovnimvrednostima.Model ekonomskog razvoja zemqe i bezbednosneintegracije, autoritarno ili demokratsko dru-{tvo, ali i monisti~ki ili pluralisti~ki pristup,koji formira ideolo{ki ili stru~ni identitet vojske,odre|uju koncept bezbednosti koji dr`ava primewuje.Iz wega proisti~e i moralna komponentaodbrane.– Dru{tvo treba da razvija demokratske, a vojskavojne vrednosti. Na wih uti~u i civilno slu`ewevojnog roka, za koje se na{a zemqa opredelila,i profesionalizacija Vojske. Za razliku od ranijegvremena, kada je u doktrinarnim re{ewima stajaloda su vojne vrednosti samo specifi~an izrazdru{tvenih vrednosti, danas ne postoji potpunasaglasnost me|u wima. Taj jaz, ve}i ili mawi, uvekje izra`en. U ~lanu 13. Zakona o Vojsci Srbije pomiwese kodeks ~asti, odnosno osobine koje trebada krase profesionalne pripadnike Vojske. A tosu posve}enost slobodi otaxbine, juna{tvo i ~ojstvo,podre|enost ustavnoj ulozi Vojske i demokratskiizabranoj Vladi, zatim, obu~enost, du`nost isamodisciplina, ali i odanost drugovima i jedinici– rekao je direktor Instituta.O spornim pitawima vojni~ke situacije, vojni~kimi dru{tvenim vrednostima, kako je pojasniopukovnik Basara, Kolakovski pi{e – qudi koji iskazujuhrabrost pred smr}u retko su verni sebi,jer je hrabrost pred smr}u retko kada delo prirode,a naj~e{}e se ra|a woj uprkos. Ponekad se mislida je juna{tvo neka posebna vrsta afirmacijeindividualnosti. Razume se, ba{ je obrnuto. Indi-BRITANSKA ISKUSTVAIzaslanik odbrane VelikeBritanije u Beogradu pukovnikSajmon Vandelur izlo`ioje u~esnicima okruglog stolakakva su britanska doktrinarnare{ewa o moralnoj komponentiodbrane. Posebno je naglasiorazliku izme|u moralnedoktrine vojske i ideologije.Doktrina sadr`i tri nivoa– visoki, sredwi i niski, ukoje spadaju filozofija, principi,praksa i procedure. Borbenumo} ~ine koncepcijskaIzaslanik odbrane VelikeBritanije u Beogradu pukovnikSajmon Vandelurkomponenta, koja predstavqaokvir za razumevawe problema,psiholo{ka i moralna dimenzija.Etika, motivacija pripadnikabritanske vojske i jedinstvo sastava odre|uju moralnukomponentu.Pukovnik Vandelur objasnio je to re~ima – da se britanskivojnik ne}e boriti ukoliko smatra da radi ne{to {to nije ispravno.Bez te moralne dimenzije beskorisne su sve ostale kojeuti~u na borbenu mo} vojske. Patriotizam nije odlu~uju}i faktorwihove moralne snage.O vojnom zavetu, svojevrsnom sporazumu, dogovoru ili nagodbiizme|u vojnika i dr`ave, odnosno nacije, koji je u VelikojBritaniji utemeqen posle Drugog svetskog rata, govorila je dr HelenMekartni, predava~ na britanskoj Akademiji za odbranu i naKraqevskom kolexu u Londonu.Ona je najpre istakla da britanska vojska u svoj sastav regrutujepripadnike razli~itog etni~kog i socijalnog porekla. Bira~kotelo, me|utim, uti~e na izgled vojske i daje joj legitimitet.Za anga`ovawe britanskih vojnikau me|unarodnim misijamaneophodna je i moralna i finansijskapodr{ka javnosti.Dakle, javnost mora dashvati vojsku, a ona da braniinteres dru{tva i demokratskezajednice. U tome se i ogledawihova veza. Posledwih godina,naglasila je dr Mekartni,iako je vojska u Velikoj Britanijivrlo po{tovana institucija,izme|u wih uo~avamonerazumevawe, jer se vojnicisve ~e{}e anga`uju u inostranstvu,za {ta ne dobijaju odgovaraju}upodr{ku javnosti.Britanski gra|ani podr-`avaju kratke i brze ratove, aDr Helen Mekartni, predava~na britanskoj Akademijiza odbranu i na Kraqevskomkolexu u Londonune dugotrajno me|unarodno anga`ovawe vojske. Ipak, model vojnogzaveta predstavqa koristan koncept kome streme britanskivojnici, kako bi dobili potvrdu za `rtvu koju ~ine, a vojska neophodnumaterijalnu potporu.Osnovne vrednosti britanske kopnene vojske, koje se razvijajutokom mirnodopske obuke, jesu nesebi~na posve}enost,hrabrost, disciplina, integritet, lojalnost i po{tovawe premadrugima. Pomenuti kvaliteti ~ine etos vojske i wen prepoznatqivduh, koji inspiri{e vojnike da se bore. Da bi se takve vrednostiodr`ale, svaki britanski oficir i vojnik moraju da te`enajvi{im profesionalnim i li~nim standardima, istovremenopove}avaju}i kompetentnost i jedinstvo tima. Zato vojska imastro`i pristup prema pona{awu svojih pripadnika, jer onovrednostima i standardima, direktno doprinosi wenoj borbenojmo}i.21


TEMAvidualnost se o~ituje u kukavi~luku koji je univerzalna qudska priroda.Juna{tvo bez ostatka uni{tava jedinku i rastapa je u verovawima,predrasudama i ocenama wene okoline. Jer junak mo`e{biti samo u odnosu na vrednosti priznate u nekom dru{tvu. Obrnuto,~ovek je kukavica na vlastito zadovoqstvo.PREPOZNAVAWE MORALAPo{to je moral profesionalnih pripadnika i jedinica Vojskesastavni deo odbrambenog sistema, koji znatno uti~e na efikasnostu realizaciji misija i zadataka, pukovnik Dragan Tatomir izUprave za strategijsko planirawe, tokom stru~ne rasprave, prezentovaoje wegovu zastupqenost u strategijskim dokumentima i doktrinarnimre{ewima sistema odbrane i Vojske Srbije. Uz to, on jegovorio i o teorijskim osnovama morala vojske, vojni~koj tradicijikao ishodi{tu moralnih vrednosti na{eg sistema odbrane i srpskevojske, ali i o borbenomJasmina Gli{i}, nezavisniistra`iva~moralu u Srbiji.– U Nacrtu strategije nacionalnebezbednosti, osnovnomdokumentu o politici bezbednostiu za{titi nacionalnihinteresa Republike Srbije,nema direktnog navo|ewa pojmamoral. On je zastupqen u ~itavomsadr`aju, u obimu kojiodgovara wegovom karakteru.Stavovi koji se odnose naopredeqewa, ciqeve i osnovnana~ela politike nacionalnebezbednosti, na nivou dru{tvenesvesti, mogu se ozna~iti kaovisokomoralni. Mogu se uo~itiwihove civilizacijske osobine,poput napretka dr`ave i naroda,slobode, mira i dostojanstvenog`ivota gra|ana. Onepredstavqaju vrednosti i moralnadobra svih savremenihdru{tava i me|unarodne zajednice– naglasio je pukovnik Tatomir.Opredeqenost na{e zemqeda mogu}e sporove i krizere{ava mirno, konstruktivnimdijalogom, te da unapre|uje odnosesa susedima i ostalim dr-`avama sveta radi dogradwe sistemabezbednosti, {to je definisanopomenutim strategijskimdokumentom, tako|e jesu moralnevrednosti op{teg zna~aja.Nacrt strategije odbrane,koji defini{e odbrambene intereseRepublike Srbije i politikuodbrane – o~uvawe suverenosti,nezavisnosti i teritorijalnecelovitosti zemqe,za{tita bezbednosti gra|ana,zatim, unapre|ewe stabilnostiu regionu i saradwa sa me|unarodnimbezbednosnim organizacijamai institucijama – usagla{enje sa univerzalnim moralnimnormama i vrednostimademokratskih zemaqa.Ni u Nacrtu doktrine Vojske,prema kome se precizirajuwene misije i zadaci, organizacija,priprema i upotreba, alii borbena dejstva, nisu izostaleodrednice koje se odnose namoralnu komponentu. Ona je sastavnideo borbene mo}i, odnosnosposobnosti Vojske da izvr-{i dodeqene misije i zadatke.Sli~na re{ewa imaju i ostalearmije sveta. Moralnu komponentuborbene mo}i ~ine eti~kaosnova, motivacija i moralnapovezanost.Na~elnik Odeqewa za moralUprave za qudske resurse General{tabapukovnik ZoranKR[EWE VOJNOG ZAVETAJasmina Gli{i}, nezavisniistra`iva~, analiziralaje, na osnovu podataka stru~wakaiz Velike Britanije,faktore koji su uticali na kr-{ewe britanskog vojnog zavetatokom nekoliko proteklihgodina. U 2005. godini britanskeoru`ane snage napustiloje 9.200 pripadnika.Nacionalna revizorska agencijautvrdila je da je takvu odluku49 odsto pripadnika vojskedonelo zbog uticaja vojneslu`be na porodi~ni `ivot.Oko 33 odsto ispitanika naveloje da nije dovoqno ceweno,32 odsto da imaju slab kvalitet opreme, a 28 odsto vojnikada ima previ{e inostranih misija. Svega devet odsto smatraloje da nisu dovoqno anga`ovani u misijama.Na vojni zavet, odnosno vojni profesionalni prostor, izvladinih institucija, uticali su, kako navode istra`iva~i, ratu tri bloka, sve ve}i broj me|unarodnih operacija, nejasne granicevojnih i humanitarnih akcija, ali i opsesivni rad sa medijimalaburisti~ke vlade i mikromenaxment vojnih operacija.Neki od izazova nevladinog sektora koji su delovali navojnu sposobnost bili su izostanak bezuslovne podr{ke javnosti,kritika na ra~un pripadnika vojske zbog silexijstva, rasizmai seksizma, ali i lo{a zakonska regulativa i dug period odoptu`bi do su|ewa za neprimereno pona{awe.Visoki oficiri poricali su, pri tom, postojawe problema,`alili se da }e eventualne promene ugroziti borbenu efikasnosti {titili sopstveni autoritet. Umesto toga, trebalo jeda ponovo procene potrebe vojske, doprinesu javnoj debati oproblemima, svoju zabrinutost za sistem prenesu politi~arimai modernizuju zakonski re`im.Tek posle o{trih kritika javnosti i istupawa pojedinacaprotiv premijera Gordona Brauna, poput lorda Gatrija 25. novembrapro{le godine, koji je bio i na~elnik General{tabaKopnene vojske i {ef General{taba oru`anih snaga, 7. februara2008. pove}ane su osnovne plate svih pripadnika vojske zaoko 2,6 odsto. Prvi put od 1974. godine izmewen je i takozvaniX-faktor za potpukovnike, pukovnike i brigadne generale.@abi} govorio je o stawu i problemimamorala u Vojsci Srbije.On je predlo`io da se iznovadefini{u sadr`aj, na~invrednovawa i mesto morala vojskeu na{em sistemu odbrane, uskladu sa aktuelnim doktrinarnimi organizacijskim promenama,ali i na osnovu savremenihnau~nih saznawa i iskustava.– Uprava za qudske resursenadle`na je za moralno-psiholo{kezadatke Vojske u miru iratu, na strategijskom nivou,ali i za stru~ne poslove izoblasti morala na svim nivoimakomandovawa. Odeqewe zamoral prati, procewuje, vrednujei izve{tava o moralu, organizujemoralno-psiholo{kepripreme za pojedine zadatke,versku slu`bu i kulturne delatnosti,predla`e zakonsku regulativu,ali i neguje tradicije iinformi{e pripadnike Vojske.Pomenute poslove realizujesvega sedam oficira i ~etvorocivilnih lica, {to je nedovoqnos obzirom na obim zadataka.Zakonska regulativa o moraluu Vojsci Srbije – Privremenouputstvo za izgra|ivawemorala – prili~no je zastarelai prevazi|ena. Broj pripadnikaVojske koji obavqaju po-221. mart 2008.


slove iz oblasti morala nije odgovaraju}i na operativnom i natakti~kom nivou. Moral je marginalizovan u doktrinarnim dokumentimasistema odbrane, a vrednuje se u okviru elementa personal,a ne samostalno, prilikom procene funkcionalne sposobnostijedinica – napomenuo je pukovnik @abi}.PETO GODI[WE DOBAPisani materijal o moralnoj komponenti odbrane u obucipripadnika Vojske Srbije general-majora Petra ]ornakova, na-~elnika Uprave za obuku i doktrinu General{taba, pro~itan je u~esnicimaokruglog stola. General ]ornakov je najpre naglasio da suusvojene vrednosti Vojske i vojne profesije, ali i postojawe vojnogetosa osnova za razvoj moralne komponente u obuci. Bez wih nijemogu}e osmisliti principe i sadr`aje obuke koji obezbe|uju wenusvrsishodnost i eti~nost.– U novousvojenoj Doktrini obuke Vojske, koja treba da obezbedireformu dosada{weg sistema obuke i osnove sistema obukeprofesionalne vojske, uveden je pojam vojnog etosa. Taj termin izra`avaduh profesionalnih vojnika – nepokolebqivost, moralnusnagu, karakterne osobine – }ud, smelost i odlu~nost. On podsti~ena borbu, samopo`rtvovawe i odanost jedinici. Na taj na~in je,prvi put, doktrina obuke usmerena na pojedinca, wegovu osposobqenostda ispuni predvi|ene standarde i zadatke, a da zatim, uokviru tima, posade ili ve}e jedinice, ispoqi timsku i kolektivnusnagu.Na ~emu se onda zasniva moralna dimenzija obuke?Ranije su u na{oj vojsci, kada se obuci poklawala ve}a pa-`wa, bili zastupqeni principi koji imaju univerzalne vrednosti –samo odli~no obu~ena vojska, jedinica ili pojedinci mogu imati~vrst moral. Efikasna obuka ima najve}e mogu}nosti ako razvijaosobine koje pojedinac ispoqava u obuci – ja~awe voqe da savladate{ko}e, razvijawe samopouzdawa, odlu~nosti i li~ne odgovornosti,zatim, negovawe inicijative, samodiscipline, li~nog integritetai eti~kog pona{awa, ali i profesionalne kompetencije,lojalnosti drugovima, grupi, Vojsci i dr`avi. Li~ni primer i u~ewena gre{kama tako|e su odlike koje pojedinac sti~e tokom obuke.Ukoliko se pomenuti principi prvo razvijaju, oni imaju zna~ajanmoralni potencijal, jer su osnova i vojnog etosa i vojnog kodeksapona{awa, a zajedno uti~u na moralnu komponentu jedinice. Onase jo{ mo`e osna`iti ose}ajem o dru{tvenoj koristi ili prihvatqivostimisija koje jedinica izvr{ava, ume{nim komandovawem,tradicijom i dobrom logistikom, {to dodatno ja~a moral pojedincai sastava.Razvoju moralne komponente Vojske svakako doprinose i odgovaraju}izakonski okvir, doktrinarna izgra|enost sistema odbrane,qudska prava i slobode, ugled Vojske u dru{tvu, ali i podr-{ka dr`ave Vojsci, koja se ogleda u standardu i statusu wenih pripadnika– napisao je u tekstu general ]ornakov.Da li postoje jasno definisana o~ekivawa dr`ave od Vojske iVojske od dr`ave, i koje su vrednosti i o~ekivawa od vojnog poziva,pitawa su koja na~elnik Uprave za obuku i doktrinu tako|e smatranezaobilaznim kada je re~ o moralnoj komponenti odbrane.Moral vojske jesteposeban oblik moraladru{tva. Re~ je o svestii praksi kojom se prikazujushvatawa i stavovipripadnika vojske premaotaxbini, odbrani slobode,suvereniteta, nezavisnostii teritorijalnogintegriteta zemqe,unutra{wom snagomi motivisano{}u zazadatke.I Katedra dru{tvenih i ekonomskihnauka Vojne akademijedogra|uje nastavni programpredmeta moral vojske, kako bise budu}i oficiri vaqanoosposobqavali da u jedinicamaodr`avaju, vrednuju i neguju moral.– Na Vojnoj akademiji postojetri studijska programa sa predmetimaiz oblasti morala vojske.Nastavni plan i programLogistike – moral vojske – predvi|a45 ~asova u petoj godini{kolovawa studenata. Slu{aociza rezervne oficire teme izmorala vojske slu{aju 15 ~asova. Studijski program osnovnih akademskihstudija svih smerova Akademije, sem avijacije, za sticawezajedni~kih diploma sa Fakultetom organizacionih nauka i Fakultetombezbednosti, ima predmet etika, koji se poha|a, u drugojgodini {kolovawa, 45 ~asova – rekao je pukovnik doc. dr BorislavGrozdi}, na~elnik Odseka dru{tvenih predmeta Vojne akademije.Zbog novih zahteva koje name}u druga~ije formulisane misijei zadaci Vojske, zakonska regulativa, ali i eti~ki, dru{tveni iglobalni izazovi, predmete iz podru~ja morala vojske i pojedinewihove sadr`aje treba ~esto osavremewivati. Sam naziv predmetana smeru Logistika – moral vojske – nije odgovaraju}i, jer neukazuje na filozofsku disciplinu koja moral izu~ava kao duhovnu,du{evnu i dru{tvenu ~iwenicu. On vi{e asocira na raniju praksuideolo{ko-politi~kog vaspitawa.Kako je objasnio pukovnik Grozdi}, Vojna akademije }e u narednomperiodu, u postupku akreditacije za studijske programemenaxera odbrane, vojne tehnologije i smera avijacije, iz oblastimorala predlo`iti izborne predmete etika i socijologija morala.Izu~ava}e se 45 ~asova u tre}oj godini studija. Programi}e biti osmi{qeni tako da vojni studenti najpre ovladaju osnovnimproblemima morala i etike, te najzna~ajnijim normativnimteorijama. Zatim, znawima iz oblasti primewene etike koja obuhvatasve misije Vojske – eti~ki aspekt mira i rata, ratovawa,ali i humanitarizma. Na kraju }e se izu~avati profesionalnavojna etika.Pukovnik dr Grozdi} sugerisao je da prilikom utvr|ivawaosnova za dogradwu moralne komponente odbrane ne zaboravimore~i na{eg savremenog dramskog pisca Du{ana Kova~evi}a – Srbiimaju pet godi{wih doba: prole}e, leto, jesen, zimu i rat. I to }etrajati dok ne shvatimo koliko nas je preostalo, da nismo sila pooru`ju, i da bi vaqalo ~uvenu hrabrost iz pro{log veka zamenitipolitikom pragmati~nije pameti i mudrosti, po ugledu na mnogo ve-}e narode i wihove neuporedivo racionalnije politi~are.Vladimir PO^U^Snimio Darimir BANDA23


ODBRANAO B E L E @ E N D A N V O J S K E S R B I J ESRETEWE U NI[UPovodom Dana Vojske i Dana dr`avnosti Republike Srbije, u ni{koj kasarni„Mija Stanimirovi}” 15. februara odr`ana je centralna sve~anost i izvedenaIntervidovska pokazna ve`ba „Sretewe 08”. U~esnici ve`be iz Kopnenevojske, Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, Komande za obuku i jedinicaG[ VS prikazali su dr`avnom i vojnom rukovodstvu, inostranim vojnimpredstavnicima, gra|anima Ni{a i drugim gostima deo sposobnosti jedinica VojskeSrbije u realizaciji zadataka u okviru propisanih misija i uputili porukujavnosti da su spremni za izvr{avawe namenskih zadataka.Sve~anosti i intervidovskoj pokaznoj ve`bi prisustvovali su ministar odbraneDragan [utanovac, na~elnik General{taba general-potpukovnik ZdravkoPono{, predstavnici diplo- matskog kora, vojni izaslanici akreditovani u na-{oj zemqi, gradona~elnik Ni{a Smiqko Kosti}, najodgovornije stare{ine Vojske,predstavnici Ministarstva odbrane i specijalni gosti – deca u~esnici akcijeMinistarstva odbrane i Vojske Srbije „Nacrtaj crte` – leti helikopterom“.Ve`bom „Sretewe 08” rukovodio je komandant Kopnene vojske general-potpukovnikMladen ]irkovi}, dok su prikaz ve`bovnih aktivnosti komentarisalipotpukovnici Nikola @ulovi} i Sini{a Stamenov.Posle ve`be posetioci su obi{li takti~ko-tehni~ki zbor gde su razgledalinaoru`awe i opremu specijalnih, vojno-policijskih, izvi|a~ko-diverzantskih,padobranskih i ronila~kih jedinica, sredstva veze i ABHO. Posebnu pa`wu izazvaoje prikaz borila~kih ve{tina, rad slu`benih pasa i dejstvo jedinice za protivteroristi~kadejstva.


ODGOVOR TERORIZMUPripadnici Specijalne brigade i 98. avijacijske bazepokazali su efikasno sadejstvo protivteroristi~kog tima ihelikoptera pri osloba|awu talaca iz otetog vojnog autobusa.Specijalci su za mawe od dva minuta sproveli akcijukoja je rezultirala hap{ewem ili likvidacijom „otmi~ara”.Posebno atraktivan bio je momenat upada u oteto voziloistovremeno sa ~eone i bo~ne strane, sinhronizovani podr`an preciznom snajperskom vatrom iz helikopteraHN-42/45.Jedan od kqu~nih ~inilaca bezbednosti jedne zemqe jestesposobnost wenih specijalizovanih vojnih i policijskihsnaga da se efikasno obra~una sa teroristi~kim pretwama.Vrhunski uve`bani timovi Specijalne brigade iz Pan~eva,koja je nakon formirawa okupila najkvalitetnije qudstvo iznekoliko jedinica posebne namene, jo{ jednom je pokazala daima ~ime da odgovori pretwama terorista.VREME MUDRIHODLUKAU izjavi za medije ministar[utanovac ~estitaoje pripadnicima VojskeSrbije i ostalim gra|animapraznik naglasiv{i daje ve`ba pokazala da suna{e oru`ane snage osposobqeneza izvr{avawezadataka iz sve tri misije.– Ube|en sam da }e uvremenima koja dolaze dr-`avno rukovodstvo imatidovoqno pameti i mudrostida ne donosi odluke kojebi nas vodile u upotrebuovakvih sredstava, alimoram da naglasim da smospremni da na bilo kakavizazov, rizik ili pretwu,posebno na delu teritorijekoju kontroli{e VojskaSrbije, adekvatno odgovorimo.Ministar je situaciju na jugu Srbije oceniokao stabilnu, ali da postoje indikatori o mawimkriminalnim grupama na prostoru Kosova iMetohije o kojima se razmewuju informacije saKforom. On je istakao da je Vojska u saradwi sa@andarmerijom spremna da odgovori na takveizazove.


POVODI„ABEHAJCI” U AKCIJIOtklawawe posledica teroristi~kog dejstvahemijskim agensima kontrolom i dekontaminacijom,prikazali su stare{ine i vojnici 246.bataqona ABHO. Kru{eva~ki „abehajci” pokazalisu da predstavnici stranih armija i organizacijana tom poqu s razlogom sra|uju sa na{imstru~wacima. Naizgled rutinski posao ispitivawaprisustva bojnih otrova i wihovog uklawawazahteva visoku stru~nost i oprez.Prikaz aktivnosti jedinica ABHO mo`danajboqe oslikava tre}u misiju Vojske – podr{kacivilnim organima vlasti u suprotstavqawu nevojnimpretwama bezbednosti, budu}i da bilo kakavnapad na osetqive industrijske objekte ilivozila koja nose opasne materije mo`e izazvatiekolo{ku katastrofu i ugroziti qudske `ivote.KONTROLNI PUNKTPrimenu standardnih procedura u operacijamaza odr`avawe mira demonstrirali su pripadniciTre}e brigade Kopnene vojske, simuliraju}isituacije koje se zaista i doga|aju pri izvr{avawutakvih zadataka. Uverqivosti ve`bovnihradwi doprineo je i izgra|eni kontrolnipunkt Ujediwenih nacija, koji je imao sve detaqepoput punktova u Iraku, Avganistanu ili na Kosovui Metohiji.26


MIG 29PONOVO LETIPojavqivawe remontovanog avionaMiG 29, kojim je pilotirao pukovnik Neboj{a\ukanovi}, zamenik komandantaVazduhoplovstva i protivvazduhoplovneodbrane, izazvao je op{te odu{evqeweprisutnih. Ume}e iskusnog vazduhoplovcanije naru{ila ni vi{egodi{wa pauzau pilotirawu „dvadesetdevetkom”.Nekoliko atraktivnih manevara i bukamo}nih mlaznih motora podsetili su nanajboqe dane na{eg vazduhoplovstva.Na~elnik General{taba generalpotpukovnikZdravko Pono{ naglasio jeda je ponosan {to je danas na ve`bi leteoi remontovani MiG 29 i obe}ao da}e ih uskoro na srpskom nebu biti vi{e.PRVA MISIJAPosmatra~i ve`be „Sretewe 08” imali su priliku da vide i mar{oklopne jedinice sa prelaskom u napad, u okviru koga su vojnici i stare{ineTre}e brigade Kopnene vojske, Me{ovite artiqerijske brigade, 204. avijacijskebaze i 250. raketne brigade prikazali mar{ tenkovske ~ete, takti~kidesant, vazduhoplovnu podr{ku mar{a, savla|ivawe prepreka tenkovskim nosa-~emmosta i izlazak artiqerijskih i jedinica ARJ PVO na polo`aje.Dvanaestominutna ve`ba uverqivo je oslikala sposobnost jedinicau re{avawu konvencionalnih borbenih zadataka iz prve misijeVojske. Simulirana su dejstva oklopnih jedinica, mehanizovane pe{adijeuz sadejstvo avijacije i helikopterskih jedinica i podr{ku samohodneartiqerije, a vazdu{ni prostor obezbe|ivala je raketna baterijaPVO.Zoran MILADINOVI]Aleksandar PETROVI]Snimio Radovan POPOVI]27


POVODIU ZNAKU VELIKIHVOJNOMEDICINSKAAKADEMIJAO^EKIVAWANau~noistra`iva~kipotencijal VMA ~ine140 doktora nauka,me|u kojima je 120 profesorai docenata, vi{e od 90primarijusa i asistenata.Rezultati wihovihistra`iva~kih naporasvakodnevno se primewujui valorizuju u dijagnosti~ko-terapijskoj praksi,te u obrazovawu generacijamedicinskih stru~waka.Trenutno se radina 43 primewenanau~noistra`iva~ka zadatkaod strate{kog interesaza medicinu u celini.Odluka Vlade Republike Srbije od 13. decembra 2007. godine, na osnovukoje je VMA funkcionalno integrisana u mre`u zdravstvenih ustanova Srbije,je od prvorazrednog zna~aja za tu elitnu medicinsku ustanovu. Tomodlukom na dobitku su svi, a posebno gra|ani Srbije.I dok se dva zdravstvena sistema budu uhodavala i iznova u~ila ono {tosu zaboravila, koga i kada slati na VMA, a pacijenti se odvikli da za svakusitnicu kucaju na wena vrata, kao tercijarnog nivoa medicinske za{tite (jer jeona prioritetno namewena najte`im pacijentima), svoju istorijsku hronikuVMA nastavi}e da dopisuje u mirnijim tokovima.[ta }e se jo{ de{avati ove sto {ezdeset ~etvrte godine u wenoj istoriji,mo`emo samo pretpostavqati, ali znamo ono {to je obele`ilo proteklu.IZME\U DVE GODI[WICEO radu u jednoj zdravstvenoj ustanovi najboqe govore brojke, a u slu~ajuVMA one su zaista za svako po{tovawe. Od protekle godi{wice do danas pregledanoje 550.000 bolesnika, hospitalizovano vi{e od 30.000, obavqenooko 20.000 hirur{kih intervencija i ura|eno vi{e od tri miliona raznih dijagnosti~ko-terapeutskihi laboratorijskih procedura. Istovremeno, smawenaje du`ina bolni~kog le~ewa na 10 dana, a iskori{}enost posteqne mre`e iznosilaje oko 69 odsto.U Klinici za stomatologiju pregledano je oko 61.000 qudi, a u Institutuza radiologiju vi{e od 380.000 pacijenta. U Institutu za transfuziologijuprikupqeno je oko 9.600 litara krvi.Vojnomedicinska akademija je prva ustanova na Balkanu koja ima Centarza dnevnu hirurgiju i u wemu je tokom protekle godine ura|eno oko 8.000 operacija.Vrhunski nivo predstavqaju transplantacije organa. Pomenimo samo daje lane ura|eno 48 transplantacija kostne sr`i, 25 transplantacija bubrega ideset transplantacija mati~nih }elija kod kardiolo{kih bolesnika. Te brojke281. mart 2008.


ile bi ve}e da je zakonski boqe regulisano pitawe kadaveri~nihtransplantacija organa.Sem transplantacione hirurgije, ostvareni su vrhunski rezultatii u oblasti le~ewa degenerativnih bolesti ki~menog stuba,endoskopskoj i minimalnoj invazivnoj hirurgiji, opekotinama, neuroradiologiji,oftalmologiji...Sigurno je da }e se obim posla pove}avati, pre svega zbog potpisanogugovora za Republi~kim fondom za zdravstveno osiguraweSrbije o upu}ivawu civila na VMA o wihovom tro{ku. Ta otvorenavrata done}e ne samo nove pacijente ve} i zna~ajan prihod.Postignuti rezultati u le~ewu omogu}ili su da VMA dobije ipresti`na priznawa. Po~etkom pro{le godine progla{eni su zasuperbrend u oblasti zdravqa i lepote, a na izmaku 2007. godine,odlukom `irija, koji su ~inili predstavnici Privredne komoreSrbije i Ministarstva za trgovinu i turizam, dobili su priznaweza Najboqi u Srbiji u kategoriji medicine i zdravstva.Mo`da su te nagrade i doprinele da VMA sklopi ugovore odobrovoqnom dopunskom zdravstvenom osigurawu sa vode}im osiguravaju}imku}ama na na{em podru~ju, ~ime se potencijalnim korisnicimaomogu}avaju dodatne pogodnosti u le~ewu. Do sada susklopqena 42 ugovora sa javnim preduze}ima, privatnim kompanijama,sportskim dru{tvima.OSTAJE VOJNADobar glas se bez sumwe pro{irio i me|u na{im sugra|animakoji rade u inostranstvu jer ih sve vi{e dolazi da se le~i na VMA.Dodatni motiv je {to kvalitetne medicinske i stomatolo{ke uslugedobijaju po znatno ni`im cenama nego u zemqama gde trenutno `ive.Ali, ne treba zaboraviti da Vojnomedicinska akademija ostajeu sistemu odbrane i prvenstveno je okrenuta vojnim osiguranici-OPSTANAK– Hteli su da nas uni-{te, prodaju, omalova`e.Ostali smo i opstali, poputFeniksa se uzdigli, uzjasnu podr{ku Ministarstvaodbrane. Idemo daqe,dostupni svim gra|animaRepublike Srbije, kaouzdanica i strate{kibrend Vojske i dr`ave – poru~ujena~elnik VMA general-majorprof. dr MiodragJevti}.ma kao svojim najzna~ajnijim pacijentima. Za wih su ustanova i specijalisti~kogi supspecijalisti~kog nivoa.Lekari i medicinsko osobqe VMA posledwe decenije 20.veka stekli su u nesre}nim ratnim godinama zavidna znawa izoblasti ratne hirurgije, zbriwavawa politraumatizovanih pacijenatai postupawa u uslovima masovnih katastrofa. Ta bogatasaznawa danas zadivquju mnoge. Zato nije ~udo {to su pro{le godine,u okviru me|unarodne vojne saradwe, VMA posetile brojnedelegacije – ~ak 27. I to i iz najrazvijenih zemaqa sveta. Wiho-SARADWA– Uspe{no sara|ujemo sa brojnim fakultetima i univerzitetimau zemqi i inostranstvu, a u periodu koji dolazi nastavi}emoi na{u borbu za intenzivnije ukqu~ivawe u akademskii nau~noistra`iva~ki prostor Srbije, kome su{tinski ipripadamo. To ne ide lako. Ali, zar ima ikog razumnog u ovojzemqi koji smatra da Srbiji, wenoj nauci, studentima, nemaju{ta da ka`u i nisu potrebni akademik Miodrag ^oli} ili profesorBela Balint, ~iji je nau~noistra`iva~ki projekat progla{enza najboqi u Vojsci Srbije u protekloj godini, i svidrugi profesori i docenti, doktori i magistri VMA? Ako ima,mora}e to dobro da obrazlo`e. Surevwivost i sujeta su, na-`alost, na{e nacionalne odrednice – isti~e na~elnik VMA.TEHNOLO[KA OBNOVAMenaxment i stru~waci VMA svesni su ~iwenice da nemamoderne medicine bez savremene tehnologije. U toku pro-{le godine sopstvenim sredstvima nabavqen je, i opravdaoo~ekivawa, multislajsni skener najnovije generacije sa neograni~enimmogu}nostima za dijagnostiku i pra}ewe toka le-~ewa, nadogra|en je i linearni akcelerator za le~ewe malignihbolesti, koji danas predstavqa najsavremeniju opremuna Balkanu. Zahvaquju}i kupovini egzajmer lasera, postalisu jedina dr`avna institucija u Srbiji u kojoj se trenutnoobavqaju operacije skidawa visoke dioptrije.Jedan od strate{kih ciqeva u narednom periodu bi}edaqa tehnolo{ka obnova ku}e. Sa~iwen je plan i zapo~elisu sa realizacijom. Obezbe|ena su sredstva za nabavku najmodernijemagnetne rezonance, angiobloka, barokomore, mamografa.U toku je rekonstrukcija blokova za gastroenterolo{kui pulmolo{ku funkcionalnu dijagnostiku.Ovih dana privode kraju i te`ak posao uvo|ewa standardai menaxmenta kvaliteta. A trebalo bi da zapo~ne kompletnamodernizacija bolni~kog informacionog sistema.


POVODIvi predstavnici bili su zadivqeniizgledom ustanove, organizacijomrada i kvalitetom le-~ewa. Saradwa se nije zavr{ilasamo na lepim re~ima i obe-}awima. Usledili su konkretnidogovori, a Kraqevina Norve-{ka donirala je najsavremenijulaku poqsku bolnicu i trena`niset koji danas slu`i za obukumladih lekara, farmaceuta istomatologa u [koli rezervnihoficira sanitetske slu`be.Istovremeno, protekle godineVMA je ponovo, nakon 12 godinaodsustvovawa, primqena u Balkanskikomitet vojne medicine, apostala je i Regionalni centar zavojnomedicinsku saradwu. Na tajna~in vra}ena joj je zaslu`ena titulalidera na Balkanu u oblastivojne medicine i odato priznaweza stru~nost, profesionalizam,organizaciju i odnos prema radukoji se u toj ustanovi neguje.OTVORENA PITAWAAli, nisu sva vrata otvorena.Neka su poluotvorena, drugatek treba otvarati. Ta~nije, barijerapostoji tamo gde prestajeda bude bolnica, vojna i civilna,i gde postaje Akademija sa svimobrazovnim i nau~noistra`iva~kimpotencijalom. Ono {to je nekadbila wena prednost, po ~emuse prepoznavala i zbog ~ega sumnogi dana{wi nau~ni i stru~niposlenici hrlila da svoje znaweusavr{e i upotpune u kabinetimai laboratorijama, danas je zbogsujete i surevwivosti nekih civilnihkolega, smetwa.Tom zame{ateqstvu pogodovaloje gotovo dve decenije dugoizbivawe iz krugova civilne srpskenauke, i ne svojevoqna poluzatvorenost,ali i stari Zakon ovojnim {kolama i nau~noistra-`iva~koj delatnosti, koji je, u nedostatkunovog, jo{ va`e}i. I {toje gore, neusagla{en je sa srodnim,civilnim.Zbog svega se danas de{avada i pored toga {to pod krovomVMA radi jedan akademik i predsednikSrpskog lekarskog dru-{tva (a neki su i predsedavaju}iili ~lanovi brojnih strukovnihasocijacija u zemqi i inostranstvu),ne postoje zajedni~ki projektina kojima bi sara|ivali civilnii vojni nau~ni poslenici iDOSTIGNU]AU radu VMA primewena su i vrhunska dostignu}a savremenemedicine. Neka od wih su transplantacija jetre sa `ivogdavaoca, transplantacija mati~nih }elija, implantacijave{ta~kog diskusa u slabinski i vratni deo ki~me, neuroradiolo{kozbriwavawe aneurizmi mo`danih krvnih sudova,refraktorna hirurgija, primena navigacione tehnologije uugradwi ve{ta~kog kuka i kolena. Hirurgija je ponovo za{titniznak VMA, a legenda svetske hirurgije, prof. dr NormanRi~ je od pro{le godine gostuju}i profesor VMA.KADARZa presti`an status VMA zaslu`an je kadar koji je godinama{kolovan i usavr{avan u zemqi i u inostranstvu. A tupraksu nastavqaju i danas.U toj elitnoj ustanovi radi 470 lekara, 40 stomatologa,36 farmaceuta i 1.400 medicinskih tehni~ara svih profila.Po~etkom ove godine dodatno su kadrovski oja~ani, a unarednom periodu trebalo bi da se popune i lekarima raznihspecijalnosti.Nau~noistra`iva~ki potencijal te ustanove ~ine 140doktora nauka, me|u kojima je 120 profesora i docenata, vi-{e od 90 primarijusa i asistenata. Rezultati wihovih istra`iva~kihnapora svakodnevno se primewuju i valorizuju udijagnosti~ko-terapijskoj praksi, te u obrazovawu generacijamedicinskih stru~waka. Trenutno se na VMA radi na 43 primewenanau~noistra`iva~ka zadatka od strate{kog interesaza medicinu u celini.Zaposleni sa VMA nastupaju na me|unarodnim stru~nim inau~nim skupovima, i wihovi radovi su izuzetno zapa`eni iprihva}eni. Samo u pro{loj godini bilo ih je nekoliko stotina.LOGISTIKAOdr`avawe Vojnomedicinske akademije je veliki logisti~kiizazov. U toj ustanovi ima 7.600 komada prozora, 7.500vrata, 120.000 kvadratnih metara staklenih povr{ina, a instalacijevodovoda i kanalizacije prote`u se na 325 kilometara.Mese~no se tro{i 2,9 MW elektri~ne energije, dnevno2.000 kubnih metara vode, {to odgovara potrebama grada od20.000 stanovnika. Operu se ~etiri tone opreme dnevno ispremi 1.100 dijetetskih i 5.800 dopunskih obroka hrane.Istovremeno, odr`ava se 37.000 ure|aja, koliko ih na VMAima, a ispravnost opreme je 95 odsto. Za svaku pohvalu.wihovi odnosi samo su u domenuli~ne komunikacije.Ohrabruje, me|utim, ~iwenicada su stru~waci sa VMA radovi|eni u najpoznatijim svetskimmedicinskim centrima, da u tuustanovu dolaze eminentna imenasvetske medicine, sa istoka izapada, s ciqem da prenesu svojasaznawa, ali i da nau~e kako seu te{kim uslovima mo`e usavr-{avati u oblasti ratne medicine,posebno hirurgije.Na suprot tome, VMA imauspe{nu saradwu sa brojnim fakultetimai univerzitetima u Srbijii inostranstvu. Ali ne i saBeogradskim. To su ta poluotvorenavrata koja bi trebalo {ireotvoriti. Neke od va`nih „bitaka”dobijaju se poverewem korisnika,podizawem kvaliteta le~ewa,prakti~nom primenom rezultataistra`ivawa i unapre|ewemdijagnosti~kih i terapeutskihprocedura. Druge na medijskomfrontu – javnost im je lane bilanaklowena i u 99 odsto slu~ajevapozitivno je pisano o wima.Ove godine najve}i boj }e sevoditi za tehnolo{ku obnovuustanove. Aduti }e biti sopstveniprihodi, podr`ani u mawemprocentu sredstvima resornogMinistarstva odbrane.Oni to mogu jer su i u protekloj,finansijski vrlo te{koj godini,uspeli da kupe nekoliko najsavremenijihmedicinskih ure|aja,i da u poslovawu ostvare pozitivnerezultate, tako da danasne duguju nikome ni{ta. U stvari,duguju zaposlenima. Velika su wihovao~ekivawa da }e im nov~anaprimawa i materijalni status bitiboqi.Mira [VEDI]Snimio Toma RADOSAVQEVI]301. mart 2008.


AKCIJA „OTVORENI DAN“ U SOMBORU,VAQEVU, ZAJE^ARU I PO@AREVCUPRAZNI^NODRU@EWEPovodom obele`avawa 15. februara – Dana Vojske Srbije, ucentrima za obuku u Somboru, Vaqevu, Zaje~aru i Po`arevcuodr`ana je akcija „Otvoreni dan“. Prigodni zabavni i umetni~kiprogrami, izlo`be slika, takti~ko-tehni~ki zborovinaoru`awa i vojne opreme, ali i prikazi osnovnih vojni~kih ve-{tina najvi{e su obradovali decu, najbrojnije goste svakog „Otvorenogdana“ Vojske Srbije.U Prvom centru za obuku Kopnene vojske u Somboru bilo jeoko petsto gostiju iz Apatina i Sombora, kojima je prikazanonaoru`awe i oprema jedinica, osposobqenost i uve`banost zaizvr{avawe zadataka, a imali su i priliku da s vojnicima istare{inama razgovaraju o `ivotu i radu u Vojsci Srbije.Sli~no je bilo i u Vaqevu, u ^etvrtom centru za obuku, gdesu gra|ani i deca iz vaqevskih osnovnih {kola obi{li TT zbornaoru`awa i vojne opreme, posetili kabinete i u~ionice u kojimavojnici sti~u osnovna vojni~ka znawa i navijali za jednuod ~etiri ekipe koje su se takmi~ile na turniru u fudbalu.Izlo`bi de~ijih crte`a Deca Srbije – Vojsci Srbije u po-`areva~kom Centru za obuku prisustvovalo je vi{e od 1.200posetilaca. Pored izlo`be, deca iz tri osnovne i ~etiri sredwe{kole obi{la su vojni~ke objekte u kasarni, razgovarala svojnicima i videla deo opreme koju koriste tokom obuke.Veliki broj dece i gra|ana Zaje~ara i okoline posetio jePeti centar za obuku, u kome su u~enici osnovnih i sredwih{kola, pored naoru`awa, vojne opreme, kabineta i u~ionica,mogli da pogledaju zabavni i umetni~ki program, organizovanu saradwi sa zaje~arskim Domom omladine, i fudbalski turnir,na kome je u~estvovalo {est ekipa.D. GLI[I]31


JEDINICEC E N T A R Z A O B U K U UTIMO^KA VKomanda Petog centra zaobuku sme{tena je u Zaje~aru,centru Timo~ke krajine, pasmo mi istovremeno i ~uvaribogate vojni~ke tradicijenaroda ovog kraja. Ovde suvojevali mnogi junaci – HajdukVeqko i vojnici 6. pukaTimo~ke divizije, koji suu Drugom balkanskom ratuBugari prozvali „Gvozdeni”.Vojska je dobro ukorewenau ovo tlo – isti~e komandantCentra pukovnik TomislavPetrovi}.Jedno od mesta na kojima regruti Vojske Srbije sti~u vojni~kaznawa i ve{tine tokom prvog perioda obu~avawajeste Peti centar za obuku. Pod kontrolom stare{ina, po-~etnici savladavaju osnovnu obuku – kori{}ewe li~nognaoru`awa, izvode takti~ke ve`be na poligonu i ga|awana streli{tu.Uz to, svakodnevno unapre|uju fizi~ku kondiciju na sportskimterenima. Kasarna „Nikola Pa{i}”, u kojoj je Centar sme{ten,nalazi se na periferiji grada,uz magistralni put.Centar postoji od 3. maja2007, kada je naslediv{i dotada{wu9. pe{adijsku brigaduu{la u sastav novoformiraneKomande za obuku. U centrimase osposobqavaju vojnicina slu`ewu vojnog roka, vojnicipo ugovoru i u rezervi, aorganizuju se i kursevi za usavr{avaweprofesionalnogkadra.– Komanda Petog centraza obuku sme{tena je u Zaje~aru,geografskom i populacionomcentru Timo~ke krajine, paPukovnik Tomislav Petrovi},komandant Petog centraza obukusmo mi istovremeno i ~uvari bogate vojni~ke tradicije narodaovog kraja. Ovde su vojevali mnogi junaci – Hajduk Veqko i vojnici6. puka Timo~ke divizije, koji su u Drugom balkanskom ratuBugari prozvali „Gvozdeni”. Vojska je dobro ukorewena u ovotlo – isti~e komandant pukovnik Tomislav Petrovi}.Centar u svojoj nadle`nosti, pored Zaje~arskog i Borskogokruga, ima i teritorije op{tina @agubica i Para}in. Na tomprostoru sme{tene su i neke jedinice koje ne pripadaju Centru– deo sastava Tre}e brigade Kopnene vojske, u koje se, posleosnovne obuke, upu}uju vojnici iz Centra.Od osnivawa do danas u wemu se obu~avalo vi{e od dvehiqade regruta. U martu se o~ekuje i nova generacija od oko800 vojnika. Posle mesec i po osnovne obuke, samo mawi brojwih }e ostati u Centru, dok }e ostali, prema potrebi, bitiraspore|eni u druge jedinice Vojske.Znawa i ve{tine ste~ene na poligonima vojnici Petogcentra svakodnevno proveravaju, kako se to vojni~ki ka`e, nanajva`nijem borbenom zadatku u miru – na stra`i. Osim stra-`e u kasarni, zaje~arski vojnici obezbe|uju jo{ dva objekta –Lubnicu i Karbulovo.Prema re~ima pukovnika Petrovi}a, kasarna ima odli~an poligonna kome se vojnicu uve`bavaju za taj zadatak.– Izbor i priprema stra`ara, kontrola wihove vojni~keosposobqenosti, zatim, smena i razvod stra`e, izvode se po ustaqenojproceduri. Pripremi vojnika za stra`arsku slu`bu uvek prisustvujustare{ine, koje su nadle`ne za obezbe|ewe objekata u Centru.Tokom stra`e, vojnike kontroli{u komandant Centra ili wegovzamenik – isti~e major Hajrudin Murti}, referent u Odseku za operativneposlove i obuku.321. mart 2008.


Z A J E ^ A R UOJSKASTRELI[TE KRIVULNadomak reke Crni Timok, na nekoliko kilometara od kasarne,pored magistralnog puta nalazi se streli{te Krivul. Nedavnoje osavremeweno. Civilno lice Dragan Jovanovi}, kojioko dvadeset godina radi na streli{tima, a sada je na du`nostioperatera komandnih pultova, svoje iskustvo primenio je i u modifikacijiopreme Krivula. Danas se sa jednim ure|ajem KOPS(komplet opreme pe{adijskog streli{ta) podi`u 24 grupe ciqeva,dok je ranije moglo da se podigne samo {est. Na taj na~in omogu}enoje ga|awe ~ak 240 ciqeva odjednom, od ~ega su ~etiri ciqapokretna. Tako|e, prose~en je i nasut novi put do streli{ta,dug kilometar, dovedena je voda i dogra|en takozvani sektor broj1, namewen za ga|awe na daqinama od 200 i 300 metara.TAJNE ROMULIJANENa desetak kilometara od Zaje~ara, u ataru sela Gamzigrad,nalazi se anti~ko arheolo{ko nalazi{te Feliks Romulijana.Kako nam je rekao kapetan prve klase @eqko Budimski, kojije u Petom centru zadu`en za moral, svaka generacija vojnika,odmah posle ga|awa na obli`wem streli{tu Krivul, obilazi tunajve}u istorijsku znamenitost zaje~arskog kraja.Palata rimskog cara Gaja Galerija, savladara cara Dioklecijana,~uvena je po svojim mozaicima. Prostire se na velikojpovr{ini na kojoj su vidqivi ostaci dvadeset ogromnih kula,monumentalnih hramova, kupali{ta, ali i objekata za sme{tajdvorjana i vojske. Na obli`wem brdu Magura otkrivene su grobnicecara i wegove majke Romule, na kojima je izveden obredapoteoze, obogotvorewa imperatora, posle ~ega je on dugo smatranza bo`anstvo.NOVA METODAU zaje~arskom Centru za obuku razvijena je metoda uve`bavawakojom se posti`e ve}a uspe{nost ga|awa iz pu{aka i pu-{komitraqeza.– Prema toj metodi mo`emo u{tedeti veliku koli~inu municijei dijabola. Na poligonu vojnici ni{awewe uve`bavaju bezmunicije, na razdaqini od 25 metara i na fiksiranim automatskimpu{kama. Oni tri puta zaredom ciqaju u podno`je mete. Poslesvakog ni{awewa upore|uje se koliko odstupaju od zadateta~ke. Ta~ke koje je vojnik nani{anio obele`avaju stare{ine uzpomo} pokaziva~a pogotka u obliku kruga sa ta~kastim prorezomu sredini. Slede}i korak u pripremi za ga|awe jeste odlazak uvazdu{nu streqanu. Vojnici koji se na taj na~in osposobqavajuza ga|awe postigli su znatno boqe rezultate – obja{wava komandantbataqona za obuku potpukovnik Sa{a Cvetanovi}.Znatna pa`wa poklawase i fizi~koj osposobqenostivojnika koji dolaze.– Sude}i prema podacimaprilikom prijema regrutana slu`ewe vojnog roka, oniu jedinicu dolaze veoma slabofizi~ki pripremqeni. Redovnimve`bawem, u Centruznatno poprave kondiciju. Toje za wih i svojevrstan izduvniventil, jer su u novoj sredini~esto izlo`eni stresu –isti~e poru~nik Milan Mladenovi},komandir voda.Komandir odeqewa vodnikDu{an Krsti} sa vojnicimaizvodi fizi~ku obuku. Onje u decembru pro{le godinei januaru 2008. bio na selektivnojobuci za prijem u Specijalnubrigadu. Ve} posleprvog padobranskog skoka odlu~ioje da karijeru nastavikao padobranac. Zato je uPetom centru istinski promoterpadobranstva.Iako ih stare{ine inspiri{uda se bave fizi~kimve`bawem, vojnici nemaju ambicijuda dostignu nivo fizi~kespremnosti koji imaju poru~niki vodnik, ali vole datr~e i da {to ~e{}e igrajufudbal i ko{arku. A {ta ouslovima za `ivot i rad u Centruza obuku u Zaje~aru ka`uoni zbog kojih obuka i postoji?– Kada se govori o sticawufizi~ke spreme, veomasam zadovoqan mogu}nostimakoje Centar pru`a. I stare-{ine su veoma stru~ne. Zanimqivasu i ga|awa iz naoru-`awa na streli{tima. Odli~nosam se uklopio sa vojnicimaiz razli~itih krajevaSrbije. Postali smo prijateqi.Sada sam se uverio da sene ka`e uzalud da ~ovek u vojscisazreva – ka`e vojnikIlija Radulovi} iz Blaca.U Centar za obuku u Zaje~aruupu}uju se i vojnici kojimaje, zbog nepravilnosti,prekinuto civilno slu`ewevojnog roka. Vojnik Ivan Dimitrijevi}iz Kru{evca u kasarnuje do{ao da do krajaodslu`i vojni rok, po{to muje prekinuto civilno slu`ewe,jer se nije redovno javqaona radno mesto u ustanoviu koju je raspore|en. Ivanje ro|en 1984. godine, a studiravi{u poslovnu {kolu uBlacu. Prema re~ima stare-{ina, primeran je vojnik.– Nisam o~ekivao da }uvojni rok slu`iti u Zaje~aru,ali sam se, ve} od prvog dana,dobro sna{ao. Zbog brojnihobaveza vreme mi brzo prolazii ne razmi{qam o ku}i.Najvi{e volim fizi~ku obuku,jer sam studiraju}i zapostaviove`bawe. Na ga|awu sambio malo upla{en, sve dok nisamprvi put povukao obara~.Straha je odjednom nestalo, ipo`eleo sam da ga|am ponovo– dodaje Ivan.Aleksandar ANTI]Snimio Darimir BANDA33


ZAPO[QAVAWE PENZIONISANIH VOJNIH LICAPROJEKTI DOBRE NADEDRU[TVOOd 1. februara realizuje seprojekat pod pokroviteqstvom„SOKO GROUP” d.o.o. izBeograda, ~iji je vlasnik i autorZoran Livaja, stare{ina upenziji. Pukovnik u penzijiMiodrag Kapor je direktorprojekta „Nacionalno tr`i{teroba i usluga Srbije”. Uporedosa ovim, realizuje se i projekat„Op{tine Srbije”. Ciq je da seoko zajedni~kih poslova okupepenzionisani oficiri ipodoficiri, ratni vojni invalidii ~lanovi wihovih porodica.Osim mogu}nosti zarade,stipendirawa dece i sticawanovih iskustava, qudi {irokogobrazovawa i osvedo~ene radneenergije dobijaju viziju sigurnijebudu}nosti.Vreme svekolikih dru{tvenih promena, tranzicije i transformacijena{e vojske, imalo je za posledicu da jedan broj stare-{ina ode u penziju. Re~ je o qudima u punoj radnoj snazi, saosobinama koje su najboqa preporuka budu}em poslodavcu.Malo je onih koji su se pomirili da vreme provode s novinamau ruci i nad {ahovskom tablom na klupi u parku. Naj~e{}a slikakoju stvaramo pri pomisli na penzionere. Naravno da to simpati~nopristoji qudima ~iji je zbir godina provedenih u slu`bi i`ivotnog doba primeren pomenutom stereotipu. Po{teno je da umiru i odmoru pro`ive „tre}e doba”.Me|utim, govorimo o generaciji na ~ijoj je strani sveprisutniradni elan, ambicija da se jo{ radno anga`uju i budu korisni. Sebii svojoj porodici, svakako. Mnogo puta smo pisali o ve} poznatomProgramu Prisma putem koga se {koluju i prekvalifikuju stare{ineza neka budu}a zanimawa. Dobro je da postoji, jer je dokazanouspe{an i vredan svake pohvale. Na kraju, rezultati najboqegovore. Me|utim Prisma se obra}a jednoj ciqnoj grupi, a problemai potreba je mnogo vi{e: stare{ine koje nisu obuhva}ene timprogramom, ~lanovi wihovih porodica, ratni vojni invalidi i wihovinajbli`i, penzionisani podoficiri...NOVA PRILIKAJedan od putokaza za budu}nost postavila je i firma „SOKOGROUP” d.o.o iz Beograda, ~iji je vlasnik Zoran Livaja, tako|ebiv{i stare{ina. Radan, ambiciozan ~ovek, od akcije i poverewaSnumio G. STANKOVI]341. mart 2008.


jer su wegovi projekti overenipe~atom dr`avnog zna~aja, {tomnogo zna~i i obe}ava. Najve}ii najzna~ajniji jesu „Nacionalnotr`i{te roba i usluga Srbije”i „Op{tine Srbije”.O ~emu je re~?Posle stru~ne ocene da jekvalitetan i potreban, 9. marta2005, sa Ministarstvom privredepotpisan je Protokol o podr`avawu projekta „Nacionalnotr`i{te roba i usluga Srbije”.Opredeqewe rukovodstva ovih projekata je da se anga`ujupenzionisana vojna lica, ratni vojni invalidi i porodice poginulihboraca. Planirano je da se u toku ove godine radno anga`ujeoko hiqadu pripadnika pomenutih kategorija.Projekat „Nacionalno tr`i{te roba i usluga Srbije” podraliti~kuobradu podataka, pra}ewe i objavqivawe robe i uslugaprivrednih subjekata Republike Srbije, pra}ewe podataka ouvozu i izvozu u Republici Srbiji, objavqivawe tr`i{nih vi-{kova individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a, finalizacijuproizvodwe, pra}ewe propisa u privredi Republike Srbije,pra}ewe propisa vezanih za standarde i kvalitet proizvodweEvropske unije, kontaktirawe sa zainteresovanim investitorima,marketin{ki nastup privrede Republike Srbije na inostranotr`i{te...BRZE INFORMACIJESvi koji vide sebe u projektima „SOKO GROUP” d.o.o. Beogradmogu dobiti neophodne informacije preko regionalnih iop{tinskih centara Udru`ewa penzionisanih vojnih stare{inaSrbije, Udru`ewa ratnih vojnih invalida i Udru`ewa podoficira.I najbr`im, elektronskim putem sa adresama: office@trzistesrbije.com:;sokogroup@ptt.yu i na sajtu: www.trzistesrbije.comPRECIZNI CIQEVICiq je da se prate roba i usluge privrednih subjekata na op-{tinskom, regionalnom i nacionalnom nivou radi zajedni~kog nastupai plasmana, {to bi doprinelo ukrupwavawu proizvodwe,formirawu cena, pro{irivawu proizvodwe i otvarawu novihradnih mesta. Prema toj ideji, u okviru ovih prezentacija nalazi-}e se svi propisi u Republici Srbiji, ali i propisi o kvalitetu istandardima u Evropskoj uniji sa ciqem planirawa investicija zaprilago|avawe propisa EU. Konsultanti koji su anga`ovani naovom programu da}e odgovore iz svog domena na postavqena pitawavezana za nacionalno tr`i{te robe i usluga Srbije.Drugi projekat „Op{tine Srbije”, ~iji je direktor pukovniku penziji Miodrag Kapor, obezbedi}e formirawe elektronskebaze podataka za 161 op{tinu i 4.048 mesnih zajednica, ukqu~uju}ipojedine op{tine na Kosovu. Elektronska baza podatakapredstavqa}e svaku op{tinu pojedina~no sa wenim mesnim zajednicama.Na jednom mestu na}i}e se op{ti podaci, ekonomskikapaciteti i resursi sa kojimaraspola`e.U saradwi sa op{tinamaizra|uju se bilteni za svaku pojedina~no.Pored podataka uelektronskom obliku, pojavi}ese bilten u {tampanom obliku,kao dodatak koji se distribuirapreko dnevnih novina na teritorijicele Republike. Ciq jeda se, pre svega, celokupna javnostSrbije informi{e o wihovimekonomskim potencijalima.Danas robe i usluge, sutratransfer tehnologije i nau~nihprograma. Svet u`urbano grabinapred, moramo mu se pribli-`iti i tako {to }emo predo~itis ~ime raspola`emo, koliko,kada i gde.Gospodin Kapor poja{wavaideju:– Uspostavqawem sistemarada, stupili smo u kontakt sciqnim grupama. Nai{li smo napuno razumevawe, pa su potpisaniugovori o poslovno-tehni~kojsaradwi s wihovim udru`ewima.Organizovali smo nizpredavawa u Novom Sadu, Somboru,Subotici i U`icu. Ovihdana idemo u Ni{ gde nas ~ekahiqadu qudi!.Firma „SOKO GROUP” je organizovana u osam regionalnihcentara (Beograd, Novi Sad, Ni{, Subotica, [abac, Po`arevac,^a~ak i Kru{evac), 29 op{tinskih centara (uglavnom sedi{taokruga), sa koordinatorima u svim op{tinama (161). Wen ciq jeda se organizuje prikupqawe podataka iz svog regiona direktno saprivrednim subjektima, lokalnim samoupravama i medijima.Saradwa sa medijima je veoma bitna. Mi smo ozbiqno shvatiliwihov zna~aj. Bez obzira na to da li je re~ o lokalnoj televiziji,programu radija, dnevnim ili nedeqnim novinama, svaka izgovorenaili napisana re~ na|e put do onoga ko treba da je ~ujeili pro~ita. Podaci koje nude navedeni projekti su neophodni jerse najdirektnije ti~u vitalnih tokova `ivota, poslovawa, investicija...Otvarawe prema svetu i ovakve baze podataka sasvim su u duhubudu}e saradwe sa inostranim partnerima koji ho}e najpre daznaju li~nu kartu onoga s kim posluju, wegove dru{tvene, privrednei obrazovne potencijale.Zadatak koji smo sebi zadali je veoma ozbiqan, zahteva punorada, stru~nosti i anga`ovawa. Ali, na{e biv{e stare{ine susvakako spremne za nove izazove. Kako vidimo uspe{ni su i priznati,{to mo`e da nas raduje i ohrabri. U svakom pogledu.RADNI IZAZOVPukovnik u penziji Dragan Radulac je direktor regionalnogcentra. Ka`e da je vrlo brzo prepoznao sebe u navedenim projektima:– Projekti nude ne{to sasvim novo. Osim zarade, novi radniizazov, povratak samopouzdawa i vrstu sigurnosti. Me|u na{imkolegama imamo takav kadar koji bi po`elele mnoge firme. Uz sveosobine koje krase biv{e stare{ine, neophodno je samo to novoiskustvo, a ono se sti~e jedino kroz rad. Toga su svi svesni i radoprihvataju ono {to im je ponu|eno. Rade i radi}e na projektima oddr`avnog zna~aja, a ta spoznaja nije neva`na.35


DOGA\AJIOko zrele i ambiciozne ideje lak{e je okupiti qude. Biv{estare{ine su najpre imale na umu svoje kolege, ~lanove wihovihporodica, ratne vojne invalide. U wihovom obrazovawu, motivimai `eqi da se radno anga`uju prepoznali su pouzdane saradnike.@eqko Vasiqevi} pohvalno ocewuje zamisao:– Naravno, veoma pozitivno smo reagovali na poziv rukovodilaca„SOKO GROUP” d.o.o. iz Beograda. Razumeli smo ga i kaomogu}nost da re{imo jedan veliki problem koji ti{ti na{e brojno~lanstvo, a to je nezaposlenost. Autori projekata su qudi od poverewa,veoma sposobni, solidarni, istrajni... Odli~no su procenilida ih ne treba razvijati samo po centrima ve} razu|eno po celojteritoriji Republike. Dugujemo im veliku zahvalnost jer su namukazali poverewe i otvorili perspektive. Sa svoje strane pru`i-}emo im na raspolagawe na{u infrastrukturu i kvalitetan kadarkoga svakako imamo. Kako bi se ideja svela u pravne i instutucionalneokvire, imali smo plodne sastanke sa predstavnicima firmei Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe.PRIHVA]ENE IDEJEVaqa se podsetiti da je na{e udru`ewe osnovano jo{ 1992. godineu veoma te{kim prilikama. Okupqamo oko deset hiqada ~lanovau 97 op{tinskih i dve pokrajinske organizacije. Ina~e, u toku suna{e akcije o punoj primeni Zakona o pravima boraca i poginulihboraca, stipendirawu wihove dece, bawsko-klimatskog oporavka...Ideja se {iri i biva sve vi{e prihva}ena. Pukovnik u penziji,diplomirani in`ewer Ostoja Popovi}, ~lan Izvr{nog odboraUdru`ewa vojnih penzionera Srbije, iznosi mi{qewe:– Nema sumwe, radi se o dobrim projektima. Oko wih }e seokupiti qudi u najproduktivnijim godinama, veoma stru~ni, raznihprofila, daroviti i `eqni da stvaraju.Na{e ~lanstvo je bezrezervno podr`alo ideju kolega, pa jeUdru`ewe potpisalo ugovor o saradwi. Qudi su u wima prepoznalisebe i svoje interese. ^vrsto verujem da }emo uspeti zajedni~kimsnagama.Zastavnik u penziji Du{an Pe}anac zadu`en je za odnose sjavno{}u u Udru`ewu penzionisanih podoficira. Posebno je apostrofiraosocijalni momenat:– Zdu{no smo podr`ali u~e{}e u projektima. To nam je dobraprilika da se poka`emo i doka`emo. Da vredimo i sami znamo, asad dobijamo pravu {ansu. Na{im ~lanovima }e to dobro do}i izmnogo razloga, tim pre {to je ku}ni buxet ono {to nas ti{ti. Ne zaboravimoda 70 odsto na{ih kolega `ivi iskqu~ivo od malih penzija,a da ~ak 100.000 du{a egzistencijalno zavisi od wih. Najzadsmo videli mogu}nost da se ne{to zaradi, vrati samopo{tovawe,iza|e me|u poslovan svet... I kada bi mi penzija bila bezbri`novelika, opet bih se prihvatio takvog posla jer je zna~ajan, okupqaqude od ugleda i poverewa. Nemam dobro mi{qewe o tome da qudiu na{im godinama odlaze u inostranstvo gde su primorani da radesvakojake poslove. Najboqe je u svojoj zemqi, me|u svojim narodom.Ina~e, na{e udru`ewe je jedino te vrste u svetu. Postojalo jejo{ samo za vreme Kraqevine Jugoslavije. Bilo je po{tovano, saneukaqanom tradicijom.Predsednik Udru`ewa je wegov drug po ~inu i statusu NenadTodosi}. U potpunosti se sla`e sa gospodinom Pe}ancem i dodaje:– Pozivam sve penzionisane podoficire da se aktivno ukqu-~e u ove projekte. Mogu da se jave na adresu firme ili da dobijuinformacije preko svojih op{tinskih organizacija. Ima ih desetvan Beograda i tri u prestonici na teritoriji Novog Beograda, ^ukaricei Vo`dovca.Posle svega nije te{ko izvesti zakqu~ak. [ansa postoji,dobra nada tako|e, weni vesnici su rekli svoje i povukli prvepoteze.Branko KOPUNOVI]KURS ZA KOMANDIREU MIROVNIM MISIJAMAU Centru za mirovne operacije General{taba Vojske Srbijeodr`an je desetodnevni kurs namewen komandnom kadru u jedinicamakoje u~estvuju u mirovnim misijama. Na~elnik Centra pukovnikJelesije Radivojevi}, obra}aju}i se polaznicima na otvarawukursa, naglasio je va`nost druge misije Vojske i usavr{avawakvalitetnog kadra koji bi mogao da zadovoqi zahteve zaanga`ovawe u mirovnim operacijama pod zastavom Ujediwenihnacija.Ciq kursa je da slu{aoci steknu neophodna znawa za obavqawefunkcionalnih du`nosti u okviru samostalnih i zajedni~kihnamenskih zadataka u mirovnim operacijama. Prema re~imapotpukovnika \or|a Simovi}a, direktora kursa, {est instruktoraje izvo|ewem teorijske i prakti~ne nastave osposobilo slu-{aoce da, samostalno i u saradwi sa osobqem drugih armija iUN, efikasno izvr{avaju takti~ke radwe i postupke u ulozi komandnogkadra jedinica za u~e{}e u mirovnim operacijama.Kurs je imao dva segmenta – op{tevojni i stru~ni. U okviruwih su obra|ivane teme iz orijentacije pomo}u najsavremenijihGPS sredstava, {tabne procedure u UN, procedure iz oblastibezbednosti i za{tite, ali i brojne takti~ke radwe i postupci umirovnim misijama. Provera ste~enih znawa ura|ena je na ve`bipod nazivom „Rad i postupci odeqewa – voda za u~e{}e u mirovnimoperacijama“, koja je izvedena posledweg dana kursa. A. P.DONACIJA KABINETU ZA GR^KI JEZIKNA VOJNOJ AKADEMIJIGeneral{tab nacionalne odbrane Gr~ke poklonio je Kabinetuza gr~ki jezik na Vojnoj akademiji ra~unarsku opremu uvrednosti od oko 1.100.000 dinara. Tim povodom izaslanikodbrane Gr~ke pukovnik Estafios Andrinopulos posetio je Vojnuakademiju, gde je u prisustvu na~elnika Centara Vojne akademije,pukovnika Branka Bo{kovi}a i saradnika sa Katedreza gr~ki jezik Filolo{kog fakulteta u Beogradu, imao prilikuda se uveri u kvalitet nastave, ~emu je pomenuta donacija znatnodoprinela.Pukovnik Branko Bo{kovi} podsetio je na tradicionalnoprijateqstvo izme|u dva naroda i vojske. Zahvaliv{i pukovnikuAndrinopulosu za donaciju, on je rekao da se nada da }e ina Vojnoj akademiji Gr~ke uskoro biti otvoren sli~an centar,u kome }e gr~ki studenti mo}i da nau~e srpski jezik.Prisutnim oficirima i podoficirima Vojske Srbije pukovnikAndrinopulos ~estitao je {to su za svoje usavr{avaweizabrali upravo gr~ki jezik. On je izrazio o~ekivawe da }enabavqena ra~unarska oprema unaprediti i olak{ati savladavawepotrebnih jezi~kih ve{tina. A. P.NOVI INTERNET SAJTOVI VOJNEAKADEMIJE I MUZEJA JUGOSLOVENSKOGRATNOG VAZDUHOPLOVSTVAVojna akademija i Muzej jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstvaimaju nove internet prezentacije na kojima je predstavqenawihova organizacija, namena i zadaci u okviru sistemaodbrane.Prezentacije mo`ete pogledati na web adresamawww.va.mod.gov.yu i www.muzejrv.mod.gov.yu361. mart 2008.


SA galerijePi{eDu{an GLI[I]KAD PUCAJU NERVIITri sudoga|ajaobele`ilaproteklihpetnaestakdana, vremekoje brojimood jedne dodruge„Odbrane”.Obele`avaweDanadr`avnosti iVojskeSrbije,progla{ewefantomskedr`ave uju`noj srpskojGpokrajini iveli~anstvenimitingpodr{kesrpskomnarodu naKosovu iMetohiji.ako `ivimo u materijalisti~kom svetui vremenu, u kome nam trka za posedovawemi novcem suvereno ome|ujene samo mogu}nosti, ve} i `eqe, ambicije iprohteve, vi{e niko ne spori postojawe du{e. Naneki na~in izmerena je ~ak i wena te`ina.Nau~nici su utvrdili da nakon posledweg, smrtnogizdisaja, ~ovek namah izgubi oko 20 grama. Tolikoje, ka`u, te{ka du{a.Od 17. februara srpska je ne{to lak{a.Otkinuli su nam deo du{e i na srce navalili kamente`ak kao olovo.Da se razumemo. Navikli su Srbi nama}ehinski odnos sveta, na nepravde i nate{ko}e. Istorija Srbije prepuna je (ne)prilikau kojima je trebalo „osvetlati obraz” ili „nastra{nom mestu opstajati”. Opsta}e Srbija ipod ovim te{kim teretom. Poku{aj oduzimawaKosova i Metohije i progla{avawe tobo`wenezavisnosti ju`ne srpske pokrajine, zaboleo nasje najvi{e zbog ogromne nepravde, u~iwene narodukoji to ni~im, ni svojom ju~era{wicom, ni svojomdana{wicom, nije zaslu`io. Takvo nasiqe nadnama samo zarad ostvarivawa suludih globalisti~kihciqeva novog svetskog poretka, u stvaripreostale svetske sile, ne mo`e se pravdatinepokorno{}u slobodoqubivog naroda, na{omtobo`wom nekooperativno{}u,neprilago|avawem, nepopustqivo{}u… Jednostavno,nema srazmere.Zato nas du{a boli. Znamo mi da Kosovo iMetohiju niko ne}e odneti „preko okeana”, ono}e, na sre}u na{u, ostati tu gde je, kod nas i usrcima na{im. Odatle ga niko ne mo`e uzeti.Vrati}e se Srbi na Kosovo i Metohiju zato {tosu nam tu nacionalni koreni, zato {to }e du{aboleti sve dok se ne vratimo. Vrati}emo se zatoda bismo se oslobodili onog kamena u srcu, onete`ine koja nas savija ka zemqi. Znamo {ta namje ~initi narednih godina. Posle dugo vremena,Srbi opet imaju vidqiv istorijski ciq, svimajasan i nedvosmislen nacionalni interes.ospodari javnog mwewa, sve vrste medija, kodnas i u svetu, prepuni su pitawa o budu}imkoracima narodakome je 17. februara 2008. udaren jo{jedan, najte`i {amar silnika. Samo dva dana pretoga, uz Dan dr`avnosti, obele`en je i Dan VojskeSrbije, pa je neke, odmah, zainteresovao i wenodnos prema novonastaloj situaciji.Srpsku vojsku i Kosovo i Metohiju zaista nijete{ko povezati. To nije te{ko jo{ od odsudne bitke naKosovu poqu 1389. godine. Srpska vojska uvek je bilauz svoj narod. Samo u posledwa dva veka, odstvarawa moderne srpske dr`ave, od Kara|or|evogustanka, Srbi su ginuli u deset ratova. Prose~nosvake dve decenije bili su prinu|eni da branesvoju slobodu i opstanak. Zato Srbi, vi{e no nekidrugi narodi, dobro znaju da je rat najve}anesre}a koju je ~ovek za sebe stvorio. I s ponosommogu da ka`u da ga nikada nisu zapo~eli.Obele`avawe Dana Vojske u ni{koj kasarnibilo je prilika da jo{ jednom podsetimo naizvr{enu reformu i reorganizaciju oru`anihsnaga, realizovanu, izme|u ostalog i kao deoprocesa prilago|avawa Evropi i svetu, na{eg sveaktivnijeg u~e{}a u evropskim integracionimodnosima, ali i da poka`emo da stvaraweefikasnije srpske vojske nije zaustavqeno. Interesovawejavnosti za taj proces pokazuje shvatawepolo`aja u kome se Srbija na{la, opet nesvojom, ve} voqom mo}nika koji pomo}u „{tapa i{argarepe” poku{avaju da upravqaju malim narodima,dok one koji se smatraju velikima nemilosrdnoucewuju.Evropa je ucewena, u to nema sumwe. Naporisvetske sile da na jugu Balkana inicira nemire,da dugogodi{wimiscrpqivawem u tom delu Evrope oslabikolevku civilizacije, sada su dostigli kriti~nuta~ku. Otimaju}i deo du{e srpskom naroduevropske „vo|e” i wihove prekookeanske gazde~ine nesumwiv greh prema jednom starom narodu,ali istovremeno otvaraju i Pandorinu kutiju zlaiz koje je oslobo|en duh secesionizma. Niko vi{enije siguran. Nijedna granica nije etni~ki ~ista.Ono {to se dogodilo Srbiji, sutra }e mo`da jo{nekom u Evropi.U takvim, nesigurnim uslovima, vi{e nego udrugim situacijama, javqa se strah od budu}nosti.A on je, uz latentno ose}awe nepravde, nesumwivigenerator nervoznih i ishitrenih pokreta inekontrolisanog pona{awa. Na individualnom ikolektivnom nivou. Zato socijalni psiholozi ianaliti~ari koji se bli`e bave pona{awemjavnosti u kriznim situacijama, nisu bili iznena|eninemirima u srpskoj prestonici, nastalimposle veli~anstvenog mitinga podr{ke s narodomna Kosovu i Metohiji. Na`alost, desilo se ono{to niko nije `eleo. Izliv gneva, prete`nomladih qudi, onih koji su ve} predugo pod pritiskomevropskih i prekookeanskih ucena da bimogli ba{ uvek racionalno da se pona{aju, oteose kontroli.Zato, vi{e no ranije, s pravom mo`emo da sezapitamo, da li }e nas bezdu{nost velikih, zaista,naterati da im nalikujemo. Kada nam uzimajudu{u, kad nam otimaju nacionalne korene iduhovni temeq, {ta nam drugo preostaje? Zar je,zaista, jedino re{ewe da postanemo kao oni?37


SA LICA MESTAZAPIS SA KOSOVA I METOHIJETAMO GDE JO[CVETAJU BO@URI[to god da se dogodilo17. februara, tosigurno ne zna~i krajpostojawa Srba naKosovu i Metohiji, ve}po~etak duge borbe zapotpun povratak dr`aveSrbije u svoju ju`nupokrajinu. Stogajedinstvena dr`avna inacionalna politikamora da obezbedinormalan `ivot za svegra|ane Kosova iMetohije koji priznajusrpsku dr`avu i omogu}iSrbima da ~uvaju svojukulturu i korene na tomprostoru.Sneg, mraz i sumaglica prekrili su Kosovsko Pomoravqe 17. februara,ali u du{ama kosovsko-pomoravskih Srba ve}u studen od stra{ne zimestvara najava progla{ewa nezavisnosti u kosovskoj skup{tini. Nemir,i{~ekivawe i prkos ugledali smo ve} na licima desetak mladi}a naulazu u selo Kormiwane. Oni su pa`qivo osmatrali ko to sve dolazi uwihovo prebivali{te. U samom selu `ivot se, na prvi pogled, odvija normalno.Prodavnice rade, qudi u`urbano obavqaju svoje poslove, dok se kom{ijedovikuju i pozdravqaju.Samo {to smo u{li u dom porodice Petkovi}, na{ prijateq Trajan, wegovasupruga Milanka, sin Du{an i }erka Kristina bez pitawa nam odgovaraju:„Ostajemo ovde”. Kako ka`u, strepe da }e Albanci iz obli`wih mestakrenuti i u srpska sela da slave i da bi put koji povezuje Kosovsko Pomoravqesa Srbijom mogao biti prese~en. Ipak, straha nema, navikli su ovi qudida se bore sa nevoqama, pritiscima i pretwama svih vrsta.SRBI IZ [ILOVANa svim ku}ama i radwama pored magistralnog putu Bujanovac–Gwilanepostavqene su albanske, ameri~ke, turske, britanske i francuske zastave.Do skoro je bilo nezamislivo videti francuske zastave na Kosmetu, zato {tosu oni smatrani za „vekovne prijateqe Srba”. Vremena se mewaju, {to potvr|ujei izgled nekada{wih srpskih sela Petrovce i Dobr~ane, u kojima danas`ive samo [iptari. Na{ voza~ Goran Stankovi} obja{wava da Srbi izdana u dan `ive pod pritiskom da prodaju svoju zemqu pored glavne magistrale,koja nas, posle desetak kilometara kroz {iptarska naseqa, dovodi u srpskoselo [ilovo.38


Protest u RaniluguBISTA KNEZA LAZARANa brdu iznad [ilova izdi`e se crkva svetog Marka, a poredwe spomenik knezu Lazaru. Grandiozna statua krasila je nekadcentar Gwilana, ali su je Albanci, u svom ru{ila~kom pohodu,sru{ili kamionom i o{tetili. Do pre pola godine bista je biladeponovana u ameri~kom kampu Montid u Gwilanu (nekada{wa kasarnaVojske Jugoslavije). „U selu smo se slo`ili da je bisti mestoovde” – govore [ilovqani – „pa smo je preneli i tu postavili,tako da se sada vidi i iz daleka i sa svih strana”. Rawena i o{te-}ena, bista kneza Lazara sada dostojanstveno iz [ilova gledaprema mestu pogibije srpskog vladara – selu Prilepac.Zoran Risti} iz [ilovaU ovom selu, udaqenomdva kilometra od Gwilana, zaustavqenoje divqawe pobesnelealbanske ruqe 17. marta2004. godine. [ilovqani su sesami odbranili, uz nemo prisustvopripadnika Kfora kojinisu imali nikakve instrukcijeiz Pri{tine. Albanci su odustaliod napada na mesta gde suSrbi ve}ina. Ipak, epilog teposledwe albanske ofanzivejeste da Srba vi{e nema u Gwilanu,iako su oni tamo, do dolaskame|unarodnih snaga, ~inilipolovinu stanovni{tva.U [ilovu danas `ivi oko2.500 qudi, koji su ranije,uglavnom, radili u fabrikama,a danas se prete`no bave poqoprivredom.U svom ataru imajupreko 500 hektara obradivogzemqi{ta i relativno dobreuslove za `ivot – ambulantu,banku, dnevnu bolnicu, sredwu iosnovnu {kolu, ali i atraktivnekafi}e. Ponose se i sa sedamnaest|aka prvaka. Na`alost,izgradwa doma kulture isportskog balona je zapo~ela,ali nije zavr{ena.Ose}awa me{tana [ilovana dan progla{ewa nezavisnostiu kosovskoj skup{tiniZoran Risti} opisuje re~ima:„To vam je isto kao da vam je ne-39


SA LICA MESTAko najmiliji te{ko bolestan. Gledate kako se mu~i, a leka i pomo}inema. Onda se priviknete na surovu stvarnost i shvatite da `ivotmora da ide daqe. U svakom slu~aju, dok je Srbija sa nama ovde,bi}emo i mi na Kosovu i Metohiji”.Vlasnik „Radio Maksa” Zoran Maksimovi} ka`e: „Dana{widan treba najpre psihi~ki podneti, a za kasnije }emo videti.... Selitise ne}emo, mada imamo mnogo pitawa i dilema. Da li }emoprelaziti administrativnu liniju ili pravu granicu, ho}emo li vozitikola sa srpskim tablicama?” Sa tim stavom sla`e se i nekada{wiposlanik Qubomir Stanojkovi} koji tvrdi: „Sve vi{e barijerabi}e izme}u dr`ave Srbije i Kosmeta”.Prema re~ima Srba iz [ilova, najvi{e se uzdaju u sebe, uupornost koji su stekli pru`aju}i otpor proteklih godina. A ostalisu i bez petorice me{tana, koje su Albanci pre nekoliko godinakidnapovali i ubili. Na wihovu odlu~nost ne uti~e ni to{to su od ostalih srpskih enklava prili~no udaqeni. OdluciSrba da na ovim prostorima ostanu doprinela je i poseta predsednikaRepublike Srbije Borisa Tadi}a 2005. godine. On im jetada jasno poru~io: „[ilovo, ali i celo Kosovo i Metohija, deosu Srbije, i to je moj stav i u Beogradu i u Pri{tini, i u [ilovui gde god da se nalazim. Hvala vam {to ste ovde, {to po{tujetena{e obi~aje i jezik, i {to ~uvate na{u kulturnu ba{tinu”.POVRATAK KORENIMA@iteqima Kosovskog Pomoravqa pomo} su pru`ili mnogidobri qudi iz Srbije. Me|u wima je i menaxer energetike Dragan@ivkovi}. U ovim sudbonosnim trenucima do{ao je u [ilovosa `eqom da prona|e korene svoje porodice, koja se pre dvestagodina odselila u Pe~ewevce kod Leskovca. Kako se u O[„Veqko Dugo{evi}” greju na drva, Dragan @ivkovi} odlu~io jeda se u {kolu i u odeqewe kosovsko-mitrova~kog fakulteta uvedesistem centralnog grejawa.Slo`na trinaesto~lana porodica Stanojkovi} simbol je srpskepostojanosti u [ilovu. To {to u istoj ku}i `ive ~etiri generacijene smeta Stanojkovi}ima da vredno rade poqoprivredne i sto-~arske poslove. „Ovo je te{ko vreme” – ka`e osamdesetpetogodi{wiStanko Stanojkovi} – „ali se iz ove ko`e ne mo`e. Gde se ~ovek rodi,tu mu je i najboqe”. Wegov sin Veqko sa ogor~ewem pri~a da sve{to proizvedu moraju da prodaju [iptarima u pola cene, jer u Srbiji,koja nije tako daleko, to ne mogu, ne zbog Unmika, ve} srpskihcarinskih propisa. ^lan tre}e generacije Stanojkovi}a, unuk Goran,nema dilemu oko izbora mesta za `ivot, pa nagla{ava: „Ovde `elimda ostanem, ali potrebna su ulagawa, otvarawe novih radnihmesta za omladinu”. Deda Stanko ~esto uzme svoje praunuke u krilo ipri~a im o srpskoj pro{losti. Vidi se da je ponosan na otresite de-~ake Aleksandra, Dragana i Milana, koji su dobri |aci, a ~esto mupoma`u i oko ku}nih poslova i poqoprivrednih radova.MITING U RANILUGURanilug je naseqe na desnoj obali Bina~ke Morave, u podno`juPre{evske Crne gore. Ime mu, po predawu, poti~e od ranog listawa{ume – luga. Prvi put se pomiwe u pisanom dokumentu iz1258. godine. Ranije je selo bilo poznato po gajewu konopqe iu`arstvu. Predvi|eno je da Ranilug bude srpska op{tina na Kosmetu,po{to oko wega gravitira pribli`no 35.000 qudi iz srpskihsela Glogovce, Dowe i Gorwe Kormiwane, Domorovce, Kr-{qanci, Gorwe i Dowe Drenovce, Veliko i Malo Ropotovo, Tomance,Pan~elo, Bo`evce, Trajanovce i Odevce. U Ranilugu se nalazedom kulture, po{ta, zdravstveni centar i veterinarski punkt, a2005. godine u wemu je formiran i ko{arka{ki klub „Bo`ur”.BEZ STRUJEKao i celoj ju`noj srpskoj pokrajini i Kosovsko Pomoravqeima problema u snabdevawu elektri~nom energijom – pet sati bezstruje i sat sa strujom. Stanovni{tvo se ispoma`e agregatima,koje ima ve}ina doma}instava. Stoga je, sredinom januara, Ministarstvoenergetike i rudarstva Vlade Republike Srbije ponudiloUnmiku donaciju od 25.000 megavat-sati elektri~ne energije,kako bi se poboq{alo snabdevawe 12.500 srpskih i 5.000 albanskihdoma}instava. Na ovu ponudu jo{ nema odgovora.Od direktorke O[ „Veqko Dugo{evi}” u Ranilugu QiqaneKuzmanovi} saznajemo da ovu {kolu, jednu od najstarijih u Srbiji,koja je sa radom zapo~ela jo{ 1858. godine, poha|a 336 u~enika izRaniluga, Doweg Kormiwana, Domorovca i Kr{qanca. „Ne mo`ese re}i da deca nisu traumatizovana” – ka`e Qiqana Kuzmanovi}– „roditeqi ih dovode u {kolu, ali dobro je {to se u posledwe dvegodine nijedna porodica nije odavde odselila”.Savetnik u {kolskoj upravi Dragan Serafimovi} tvrdi da iobrazovni proces optere}uju brojni problemi. Nastava je redovna,iako su mesta sa srpskim {kolama u neprijateqskom okru`ewu.Na`alost, po re~ima Serafimovi}a, jedan broj na{ih prosvetnihradnika prihvatio je odre|ena nov~ana sredstva i od Unmika i takonaneo {tetu srpskim nacionalnim interesima. Od 2004. godineu Ranilugu radi i istureno odeqewe Filozofskog fakulteta u KosovskojMitrovici – katedre za srpski jezik i kwi`evnost, engleskijezik i kwi`evnost, koje broje 270 studenata.401. mart 2008.


U~enici osmog razreda Osnovne{kole „Veqko Dugo{evi}”zavisnosti i poru~ili da nikadne}e priznati la`nu dr`avu Kosovo,wene institucije vlasti na~ijem su ~elu osu|eni teroristi.Govorili su na~elnik {kolskeuprave @ivorad Tomi}, dr \or|eAndrejevi} i {ef kancelarijeMinistarstva za KiM Nenad Kari}.Tom prilikom pozvali su srpskinarod da ostane na svojim ogwi{timai istraje u odbrani togdela na{e otaxbine. „Mogu namKosmet na silu uzeti” – rekao jeNenad Kari} – „ali to ne}emo nikadpriznati i kad-tad, da}e Bog,ponovo }emo ga vratiti matici”.Po povratku iz Raniluga sa-~ekali su nas kosovski policajci,naoru`ani do zuba. Pola satapretresali su na{ automobil, ni-{kih registarskih tablica, i postavqalibrojna pitawa. Dugo sugledali zapise digitalnog fotoaparatasa mitinga u Ranilugu i be-Deda Stanko Stanojkovi}sa praunucima Aleksandrom, retku sa grbom Srbije. Pro{liDraganom i Milanomsmo, ovoga puta.Izvesno je da }e svakodnevnimpritiscima i pretwama [iptaripoku{ati da Srbe oteraju sa Kosmeta. Ali, Srbi su ~vrst na-Ranilug je mirno do~ekao dan kada je u Skup{tini Kosova progla{enanezavisnost. Me{tani nagla{avaju – nije to prvi put u rod, wihova istina je duboko ukorewena u kosovskom bi}u i oniistoriji da Srbiji otimaju Kosovo i Metohiju. I da se svaki takav ne}e dozvoliti da se na Kosovu porazi ideja me|unarodne pravde.~in, pre ili kasnije, zavr{io povratkom Kosmeta u okriqe mati~nesrpske dr`ave.rela do zore”.Ka`u da su ba{ Srbi sa Kosmeta smislili izreku: „Ni~ija nije go-U Ranilugu je toga dana boravio ministar energetike i rudarstvaAleksandar Popovi} i pru`io podr{ku Srbima u Ko-kraj postojawa Srba na Kosovu i Metohiji, ve} po~etak duge borbe[to god da se dogodilo 17. februara, to sigurno ne zna~isovskom Pomoravqu. I ostali ministri Vlade Republike Srbijebili su tada na Kosmetu kako bi me|unarodnoj zajednici dinstvena dr`avna i nacionalna politika mora da obezbedi nor-za potpun povratak dr`ave Srbije u svoju ju`nu pokrajinu. Stoga je-jasno poru~ili da Srbija ne priznaje nelegalno otcepqewe malan `ivot za sve gra|ane Kosova i Metohije koji priznaju srpskupokrajine.dr`avu i omogu}i Srbima da ~uvaju svoju kulturu i korene na tomNa mitingu u Ranilugu okupilo se nekoliko hiqada qudi KosovskogPomoravqa, koji su energi~no odbacili deklaraciju o ne-Zoranprostoru.MILADINOVI]41


Priprema Mirjana SANDI]MERIDIJANIRUSIJA ]E PREUSMERITI RAKETE, AKO BUDE MORALARuski predsednik Vladimir Putin izjavioje da }e Rusija biti prinu|ena dapreusmeri svoje rakete na objekte protivraketneodbrane SAD, ako budu postavqeniu Poqskoj, ^e{koj i Ukrajini i ukolikobudu predstavqali pretwu za bezbednostRusije.– Na{ general{tab, na{i eksperti,smatraju da je taj sistem (protivraketneodbrane) pretwa na{oj nacionalnoj bezbednosti.Ako se ona pojavi mi }emo bitiprinu|eni da, po svoj prilici, preusmerimodeo na{ih raketnih sistema na te objekte koji su nam pretwa – rekao je Putin nakonferenciji za novinare.On je ukazao da Poqake i ^ehe niko nije pitao da li `ele ameri~ku protivraketnuodbranu u svojoj zemqi, a da oni „ni blizu svi nisu odu{evqeni time”.Ruski predsednik je ukazao da }e tako biti „sni`en nivo bezbednosti u Evropi”, a daRusija ne razume zbog ~ega se to radi.Isti~u}i da Rusija ne `eli takav razvoj doga|aj, Putin je rekao da ni gra|ane Ukrajineniko nije pitao da li `ele da ta zemqa stupi u Nato.– [ta mi da radimo? Pa, tada }emo biti prinu|eni da usmerimo rakete na te objekte,koji po nama, prete na{oj bezbednosti. Ja sam obavezan da to ka`em po{teno i jasno–istakao je Putin.SAD NE @ELE TRKU U NAORU@AWUPomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara za kontrolunaoru`awa i me|unarodnu bezbednost, Xon Rudizjavio je u Budimpe{ti posle razgovora sa ruskim kolegamada Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne `ele trku u naoru`awu,ni na zemqi ni u svemiru.Rud je objasnio da su SAD oborile svoj {pijunskisatelit da bi spre~ili da padne i povredi qude prilikomponovnog ulaska u atmosferu.– To nije bila proba oru`ja. Amerika ne `eli trkuu naoru`awu i ne verujemo da je ovo mo`e izazvati – dodaoje on, prenosi ma|arska agencija MTI.Raketa ispaqena sa ameri~kog ratnog broda uni-{tila je neispravni {pijunski satelit, u poku{aju da sespre~i da wegov rezervoar sa visoko toksi~nim gorivom padne na Zemqu.Ina~e, Rud u Budimpe{ti razgovara sa ruskim zvani~nicima o raketnom {titu koji SAD`ele da instaliraju u Evropi a kome se protivi Rusija.Rusku delegaciju na ovim razgovorima predvodi zamenik ministra inostranih poslovaSergej Kisqak.KINESKA VOJSKA INTENZIVIRA ANTITERORISTI^KE VE@BE42Kineski vojnici do po~etka Olimpijskihigara u Pekingu ima}e poja~ane treninge ive`be kako da se pona{aju u slu~aju teroristi~kihnapada, prenose mediji u Pekingu.Pro{log leta kineska vojska je formiralaposebnu olimpijsku jedinicu, koja}e kontrolisati vazdu{nu i pomorsku bezbednost.Olimpijska jedinica }e se fokusiratina pretwe od napada biohemijskim nuklearnimoru`jem. Kineske vlasti upravo su teroristi~kenapade navele kao najve}u pretwuOlimpijadi, ali nisu saop{tile koje teroristi~kegrupe bi mogle da izvr{e te napade.RUMUNIJA PODR@AVAPRO[IREWE NATOANa sednici Vrhovnog saveta odbrane,kojom je predsedavao rumunski predsednikTrajan Basesku, potvr|eno je da Rumunija podr`avapro{irewe Natoa.Na samitu Natoa u Bukure{tu, koji }ese odr`ati od 2. do 4. aprila, Rumunija }epodr`ati pro{irewe Alijanse, odnosno pozivu ~lanstvo Hrvatskoj, Makedoniji i Albaniji,saop{tila je pres-slu`ba rumunskogpredsednika. Rumunija podr`ava, tako|e,prijem Ukrajine i Gruzije u Akcioni plan Natoaza ~lanstvo.Na sednici posve}enoj organizacijisamita Natoa u Bukure{tu, Vrhovni savetodbrane usvojio je dokumenat o bezbednosnimmerama u vezi sa samitom Alijanse, ukome se polazi od rizika koji se mogu pojavititokom pripreme i odvijawa samita.U saop{tewu se dodaje da je Vrhovnisavet odbrane razmotrio politi~ku agendusamita, ukqu~uju}i situaciju u Avganistanu,pro{irewe Natoa, energetsku bezbednost iodnos Alijanse sa zemqama partnerima.ZABRAWENO PU[EWEU VOJNIM BAZAMAU IZRAELUNa osnovu amandmana na Zakon o zabranipu{ewa na javnim mestima, koji jeusvojio izraelski parlament, izraelska vojskavi{e ne}e biti izuzetak. Zabraweno jepu{ewe u svim vojnim bazama, policijskimstanicama i zatvorima.Pu{ewe }e biti zabraweno i u vojnimu~ionicama i trpezarijama. Vojnicima }eipak biti dozvoqeno da pu{e tamo gde susme{teni i oko baza, ali ne i unutra. Oni,me|utim, ve} „kuju zaveru” kako da izigrajunovi zakon.Zakon se odnosi i na Ministarstvoodbrane i bezbednosne jedinice povezanesa kabinetom izraelskog premijera.1. mart 2008.


P A R A L E L EPi{eAleksandar RADI]Gotovo {esnaestgodina nakonsticawasamostalnosti,Makedonija ume|unarodnimokvirima ne smeda koristi imedr`ave bezobavezneodrednice da jere~ o biv{oj~lanicijugoslovenskefederacije. Grcisu pokazali svojuticaj ume|unarodnimodnosima iza{titili suvlastitaistorijska prava,ali sada mogu daprihvate re{ewekoje }e podmiritiobe strane. Uosnovi,dobrosusedskeodnose trebalo biu~vrstiti izboromnovog slu`benogimena, kojesamostalnu dr`avune}e odre|ivatisvrstavawem unestaludr`avnopravnuformaciju.IME DR@AVEPO ALBANCIMAPozitivno re{ewe spora oko imena preti da zaustaviintervencija makedonskih Albanaca, kojisu odlu~ili da na talasu svealbanske euforijenakon progla{ewa samostalnosti Kosova postavenova o{tra pravila igre pred makedonske vlasti.Kao uslov za podr{ku u izboru novog imena, albanskipoliti~ki predstavnici izneli su niz zahtevau prilog albanskim interesima.Posebnu politi~ku i, u u`em smislu, bezbednosnute`inu ima zahtev da makedonske vlasti obezbedeprivilegovan status za etni~ke Albance koji su se2001. godine borili protiv makedonskih oru`anihsnaga. To od Vlade tra`i Ali Ahmeti, lider Demokratskeunije za integraciju (DUI), koji se u vremeoru`anog konflikta nalazio u liderskoj ulozi nastrani antivladinih snaga. Sada je u cenu podr{kevladaju}im makedonskim partijama, DUI ura~unaladirektnu provokaciju koja treba da doka`e uticaj Albanacana vitalne odluke Vlade.Bez podr{ke DUI makedonska vlada ne}e mo}ida u~ini kqu~ni iskorak u definisawu davno ste~enedr`avnosti, ali istovremeno prihvatawe posebnogstatusa za albanske ratne veterane potire osnoveautoriteta dr`ave.asvim razumqive posledice Ohridskog dogovoraiz avgusta 2001. godine bile su amnestijaSsvih pobuwenika i povratak Albanaca u politi~ki`ivot i dr`avne institucije. Oni su, u skladusa dogovorom o miru, dobili priliku za ravnomernupodelu polo`aja u dr`avnoj administraciji i kola~mo}i koja treba da garantuje za{titu albanske mawine.Posle vi{emese~nih sukoba, odredbe dogovorabile su jedini na~in da se do|e do mira i da sepoliti~kim metodama poku{a povratiti stabilnostdr`ave.U proteklim godinama albanske partije fakti~kisu odr`avale dr`avu unutar dr`ave i samo su unadmetawu za vlast prihvatale su`ivot sa makedonskimpoliti~arima. Korak za korakom Albanci su dobilipriliku za punu afirmaciju nacionalnih interesa,ukqu~uju}i priznawe albanskog jezika za slu-`beni i prakti~no jedini u delovima teritorije Makedonijesa ve}inskom albanskom populacijom.Primer Kosova sada predstavqa uzor za mnogemakedonske Albance koji tu dr`avu vide kao privremenidom – do ostvarivawa projekta dr`ave koja biobuhvatila sve delove regiona sa ve}inskom albanskompopulacijom. Po~etna pozicija za poku{aj odvajawadelova Makedonije sada se za Albance mo`esmatrati vi{e nego povoqno, jer su posredstvom podelemesta u dr`avnoj administraciji, u skladu sa udelomu populaciji (25,2 posto prema popisu iz 2004.godine), dobili priliku da kontroli{u sve poluge vlasti.Time su otklonili mogu}nost uspe{ne intervencijedr`ave u slu~aju da se ekstremno krilo odlu~i zanasilno zadovoqavawe teritorijalnih ambicija.Ograni~ewa makedonskih snaga bezbednostiprakti~no se mogu videti u ~iwenici da se u nekimdelovima dr`ave makedonska zastava ne mo`e podi-}i na jarbol. [ar-planina i teritorija u bliziniKosova pretvorila se u bezbednu bazu za obuku irazvoj albanskih ilegalnih paravojnih i teroristi~kihgrupa. Vladine snage tamo mogu u}i samo ako sepostigne politi~ki dogovor sa partnerima koalicionevlade odnosno DUI.Zato izbor imena dr`ave postaje prvorazrednopitawe na kojem }e Albanci pokazati da se bez wihne mo`e doneti nijedna va`na odluka. Mesec dana dosamita Natoa u Bukure{tu kratko je vreme za te{kuodluku koja mora da se pravovremeno donese kako biMakedonija dobila priliku da postane deo evroatlantskealijanse i do|e u priliku da zatra`i za{titukolektivnog sistema bezbednosti u slu~aju izbijawanovog konflikta sa Albancima. Naravno, ne mo-`e se o~ekivati da }e Nato intervenisati silom, alimo`e osna`iti autoritet makedonskih vlasti.U skoroj pro{losti neke ~lanice Natoa pru`ilesu konkretnu pomo} Armiji Makedonije (ARM) u naoru`awui vojnoj opremi. Nemci su bili posebno izda{ni,zatim Amerikanci, Britanci, Turci, i drugi.Kao politi~ki ~in, Gr~ka pomo} se smatrala posebnovrednom, iako nekoliko helikoptera UH-1 i desetakoklopnih transportera leonidas nisu bili od presudnogzna~aja u podizawu borbene mo}i ARM. Makedoncimabi sada dobro do{la pomo} u vidu nesmetanogulaska u Nato, ali Grci tu povla~e crtu za{titevlastitih interesa i kao uslov za podr{ku na samituu Bukure{tu tra`e da se prona|e ime dr`aveprihvatqivo za Atinu. Ako se to ne u~ini, Gr~ka }ekoristiti pravo veta i ostaviti Makedoniju izvanNatoa.Tu se krug zatvara, jer su Albanci svesni zna~ajakoji me|unarodne veze imaju za Makedoniju iT zato su pokazali nameru da postave preprekevlastitoj dr`avi. U senci doga|aja vrlo su jasno stavilido znawa da se ne identifikuju sa Makedonijomi da su sada povukli samo takti~ke poteze s nameromda pre ili kasnije stvore novu dr`avu svih Albanacana Balkanu. U slu~aju da Albanci ostanu vernitom ciqu, odluku o sudbini Makedonije ne}e donetinaoru`awe, ve} odlu~nost Makedonaca da seizbore sa poku{ajem razarawa dr`ave. Podr{kastranih sila i saveznika mo`e da bude dobrodo-{la, ali Makedonci su ti koji }e morati da se boreza otaxbinu.Zato }e se Makedonci na}i pred velikom proveromnacionalne snage – sada u odbrani imena dr-`ave i tradicije, a sutra, sasvim mogu}e, i sa pu-{kom u ruci. Posle samovoqe kosovskih Albanacapokazane 17. februara, Makedonija vi{e nema iluzijada se sutra i sama ne}e na}i suo~ena sa direktnompretwom otimawa dr`avne teritorije.43


PEDESET PET GODINA UPOTREBE MLAZNIH AVIONA LOKID T-33A KOD NASVI[E OD SIMBOLADesetog marta navr{avase 55 godina od kada jeJugoslovensko ratnovazduhoplovstvo (JRV)po~elo da koristimlazne avione. Togadana 1953. godine, uwegov stroj u{li su prvimlazwaci tipa T-33A,isporu~eni u okviruPrograma vojne pomo}i.Oni }e trideset godinaleteti na{im nebom, svedok ih ne budu zamenileletelice doma}ekonstrukcije.Posle tri godine sukoba sa Informbiroom, na ~ijem je ~elu stajao SovjetskiSavez, i intenzivnih politi~kih pregovora, Jugoslavija je u{la u Programvojne pomo}i novembra 1951. godine, i zajedno sa ~lanicama Natoai nekoliko dr`ava izlo`enih direktnom sovjetskom pritisku, primalavojnu pomo}. Ujedno, po~etak isporuke mlaznih aviona u okviru togprograma bio je prelomni momenat u tehnolo{kom razvoju JRV posle Drugogsvetskog rata.Gotovo godinu dana posle ukqu~ewa u Program vojne pomo}i i stalnog jugoslovenskoginsistirawa na isporuci mlaznih aviona, Amerikanci su doneliodluku da isporu~e mlazwake Jugoslaviji. U jesen 1952, deo odabranih pilotakoji su pro{li i kurs engleskog jezika, oti{li su u inostranstvo na obuku u letewuna mlaznim avionima.Za prvi avion koji je trebalo da bude predat JRV odre|ena je dvoseda verzijapoznatog ameri~kog lovca lokid F-80 {uting star (Lockheed F-80 ShootingStar), T-33A, koji je u ameri~kom i vazduhoplovstvima Natoa bio standardni avionza osnovnu obuku u letewu na mlaznim avionima, i po nepodeqenim mi{qewimajedan od najuspe{nijih aviona dvadesetog veka. Ti avioni i danas lete upojedinim vazduhoplovstvima. Pre isporuke aviona stigle su zemaqske u~ioniceza tip T-33A koje su instalirane na aerodromu u Batajnici, gde su bazirali 117.i 204. lova~ki puk, odre|eni da budu prvi koji }e se preoru`ati na mlazwake.PRIMOPREDAJAMutnog i obla~nog 10. marta 1953. oko 13 ~asova, spustila se ~etvorkamlaznih aviona lokid T-33A (Lockheed T-33A). Wihovom prvom dolasku na Batajnicudat je tada izuzetan zna~aj. Simboli~noj ceremoniji primopredaje prisustvovaoje ve}i broj jugoslovenskih i ameri~kih zvanica. Uz ameri~kog ambasadoraAlena bili su prisutni i general Harmoni, {ef ameri~ke vojne misijeza pomo} u Beogradu i vojni ata{e SAD sa svojim pomo}nicima. Sa jugoslovenskestrane pored dr`avnog sekretara za narodnu odbranu generala Go{wakai komandanta JRV generala Ulepi~a, bili su i generali Krea~i}, Kupre{anin,Stani{i}, Poglajen i Vu~kovi}.Na sve~anom prijemu govorili su ambasador Alen i general Go{wak. Go-{wak je izme|u ostalog rekao: „vojna pomo} koju primamo u odbrambene svrheod SAD predstavqa dragoceni doprinos slobodi i nezavisnosti na{ih narodai o~uvawu mira na na{im granicama”. Ambasador Alen je istakao da tiavioni jesu opipqivi simboli uzajamne odlu~nosti dveju zemaqa da odr`e mir.Primopredaja je obuhvatala i simboli~nu zamenu mesta ameri~kih i jugoslovenskihpilota, i razmenu zastavica dr`ava. Taj spektakl direktno je pre-441. mart 2008.


nosio radio, „Filmske novosti” su napravile reporta`e, a slede}ihdana sva jugoslovenska {tampa je na udarnim mestima objavqivalatu vest.Posle zavr{etka ceremonije dva aviona (serijski brojevi51-8726A/TR-726 i 51-8727/TR-727A) predata su Jugoslovenskomratnom vazduhoplovstvu, a sa preostala dva su odleteli ameri~kipiloti. Po skidawu ameri~kih oznaka sa aviona, postavqenesu oznake JRV i brojevi 01 i 02.Slede}a isporuka bila je 23. aprila i tada su primqene jo{tri letelice T-33A (od 03 do 05). Svih pet aviona bili su kod 117.lova~kog puka do formirawa Centra za preobuku na mlazne avioneu Batajnici, 22. maja 1953. godine.^UDO I ATRAKCIJAMlazni avioni bili su zaista ~udo i atrakcija tih dana1953. na batajni~kom aerodromu. O tome svedo~e i mnogi tekstoviiz tog doba. Tekst „Mlazni avioni nad na{om baterijom”govori o prvom susretu vojnika sa novim avionima.„Iznenadio nas je neobi~an zvuk dva aviona koji su muwevitosjekli nebo... Zvuk koji su izazivali wihovi motori podsje-}ao je na stra{nu grmqavinu.”Novinar Borbe zadivqeno stoji na stajanci batajni~kogaerodroma i u „strahu”, opisuje avion T-33A kao letelicu „srebrneboje, ble{tav, dugih dinami~kih linija... Gutali smo ga pogledomdok je rulao pored nas”.Svako poletawe mlaznog aviona prvih meseci wihove upotrebeli~ilo je na malu sve~anost. Svi oni koji bi se u tom trenutkunalazili na stajanci, a posebno piloti, zastajkivali bi ikomentarisali poletawe i letewe mlazwaka. Ose}awe ponosai snage bilo je preplavilo sve vazduhoplovce koji su imali kontaktsa mlaznim avionima. Komandant JRV Ulepi~ pokazao je ushi}ewere~ima:„Nema prepreka da postanemo najsavremenija vazduhoplovnasila”. Najsavremenija tehnika uticala je na rast odu{evqewasavezni{tvom sa snagama Severnoatlantskog pakta.PREOBUKAOsnovna znawa iz tehnike pilotirawa mlaznim avionom uJugoslaviji sticana su upravo na dvosedima T-33A. Obuku je zapo~eonajpre 117. lova~ki puk, a zatim i 204. puk. Oba iz prestoni~ke44. divizije. Zbog ozbiqnosti i komplikovanosti same tehnike,u po~etku se izboru pilota za letewe na mlaznim avionimaprilazilo krajwe oprezno. Jedan od razloga bio je {to vojnolekarskakomisija za leta~e nije imala jasno definisane kriterijumeza selekciju pilota za mlazwake. Kasnije, praksa je doprinelada se ustanove jasni kriterijumi pri izboru pilota.Pokazalo se da piloti vrlo brzo osvajaju novo tehniku. ^akje bilo slu~ajeva da su i oni ispodprose~ni piloti koji su do tadleteli na klipnim avionima, vrlo dobro savladali tehniku pilotirawamlaznim avionom. Na taj na~in je i razbijena fama da biza upravqawe mlazwacima piloti trebalo da poseduju izuzetnesposobnosti.Sistem rada u Centru za preobuku bio je zasnovan na iskustvuve} preobu~enih pilota u ameri~koj bazi, koji su postali nastavnici.Komandant tog centra bio je potpukovnik Albin Starc,ina~e veteran hrvatskog vazduhoplovstva sa Isto~nog fronta. Pilotikoji su dolazili na preobuku bili su zadivqeni mlazwacima,a potpunu novost predstavqala je leta~ka oprema, naro~ito pilotska„anti-G” odela.Posle dobre teorijske pripreme i najmawe pet jedno~asovnihletova na dvosedu T-33A, prelazilo se na borbeni jednosedtanderxet, koji su Amerikanci isporu~ivani od sredine juna tegodine.Do kraja 1953. godine u JRV je stigloukupno jedanaest aviona T-33A. Oni su biliisporu~ivani uglavnom kao sasvim noviprimerci sa minimalnim naletom. Na primerjedan od wih, 10006, imao je samo 31~as naleta, kada je upisan u registar JRV.Tokom 1954. nastavqene su isporuke, pa jeu aprilu stiglo {est, u maju pet, u junu jedani posledwa dva aviona u septembru 1955.godine.Avioni T-33A bili su raspore|eni uCentru za preobuku, a po jedan ili dva dodeqenisu pukovima opremqenim avionimatanderxet. Kori{}eni su za sticawe prvihkoraka u letewu na mlaznim avionima, alisa osvajawem osnovnog letewa i za drugeslo`enije faze leta~ke obuke.Stroj od dvadeset pet srebrnih T-33A u1955. oja~ala je nabavka izvi|a~ke verzijeRT-33A, popularno nazvanih „ertejcima”. Tajtip predstavqao je verziju aviona T-33A, kojije ve} bio u naoru`awu JRV, a osnovna razlikabila je u foto-izvi|a~koj opremi, sme-{tenoj u nosu aviona RT-33A. Umesto naoru-`awa, avion je imao dve kamere tipa K-17Bi jednu tipa K-22, za snimawe dawu, odnosno,po jednu kameru tipa K-17B, jednu K-22 ijednu K-37, koja se koristila za no}no sni-45


TEHNIKAmawe. Dopunska oprema aviona RT-33A bile su fotografske (FO-TAB) i svetle}e (SAB) avio-bombe. Zbog specifi~nih zahteva za izvi|awe,avioni RT-33A imali su ne{to ve}i radijus dejstva i doletu pore|ewu sa avionima T-33A.Centar za preobuku iznedrio je prve generacije jugoslovenskihmlaznih pilota, a usled reorganizacije, daqe {kolovawe preseqenoje u Pulu (Vazduhoplovnu {kolu za usavr{avawe oficiraavijacije na mlaznim avionima). Stoga je deo aviona T-33A, po zavr{etkupreobuke 185. puka, preleteo u taj grad. Ovaj {kolski pukprovodio je dopunsko {kolovawe leta~kog, {tabnog i pozadinskogkadra. U wemu je organizovano nekoliko kurseva za razli~ite specijalnostiu skladu sa potrebama leta~kih jedinica, kao {to sukurs instrumentalnog letewa, no}nog letewa, te kursevi za aerofotoizvi|awe.DOLAZAK TEVEJACAPosle jednostranog napu{tawa Programa vojne pomo}i, Jugoslavijaje u periodu 1959–1961. nabavila ve}i broj polovnih mlazwakaza popunu svojih jedinica. Tokom 1961. godine u naoru`aweRV i PVO ulaze {kolski mlazwaci TV-2. Ukupno je nabavqeno sedamdesettih aviona, koji su bili mornari~ka verzija T-33A i imalimotor alison, podverzije J-33-A-20 (dok je na osnovnom modelubila verzija J-33-A-35). Oni su u RV i PVO u{li sa izme|u 1.300 i2.000 sati naleta po primerku. Wihova brojnost uticala je da se~ak i preostali T-33A kasnije nazivaju popularno tevejci. Ve}inanabavqenih aviona TV-2 pre upu}ivawa u jedinice pro{la je krozremonte u vazduhoplovnim zavodima. Deset je rashodovano za delovepo prijemu.Do kraja 1961. godine u operativnoj upotrebi nalazilo se 29aviona ovog tipa, a ostali ulaze u naoru`awe slede}e godine. Uperiodu 1961–1962. godine svi avioni T-33A iz 185. nastavnogpuka u Puli zameweni su sa prido{lim TV-2, a stari T-33A upu}enisu u remontne zavode na opravke i konverzije. Na tim avionima,zakqu~no sa 1968. godinom, izvodi}e se osnovna obuka u letewuna mlaznim avionima, sve dok u 185. puk nije stigla serija jugoslovenskih{kolskih mlazwaka galeb.U posledwem periodu, po jedan ili dva tevejca nalaze se ueskadrilama naoru`anim ameri~kim mlazwacima, sve dok oni nisupovu~eni iz upotrebe 1973. godine. Od tada je na svakom od aerodromaraspore|eno po nekoliko tih aviona kao makete, za obukui za zavaravawe potencijalnih protivnika.INSTRUMENTALNO LETEWEPo~etkom 1955. godine za potrebe obuke pilota u instrumentalnomletewu formirana je, pri 44. diviziji u Batajnici,takozvana „eskadrila IFR” sa ~etiri aviona T-33A i komandiromDinkom Radmanom, dok su nastavnici bili izabrani iz 39.i 44. divizije. Ta eskadrila je obuku provodila tokom slede}edve godine, osposobiv{i ve}i broj pilota za instrumentalnoletewe.ERTEJCIAvione RT-33A primio je 103. vazduhoplovni izvi|a~ki pukkoji je bio u Batajnici. Taj puk je tokom 1955. kompletno opremqenavionima RT-33A popularno nazvanim „ertejci”. Prijemnavedenih letelica zapo~et je 14. aprila 1955, dolaskom prvadva aviona, zatim jednog u julu, {est krajem oktobra, dvanaest unovembru, da bi posledwi 22. primerak bio isporu~en sredinomjanuara 1956. Avioni RT-33A dobili su evidencijske brojeveod 10101 do 10122.DOMA]A MODIFIKACIJAPo~etkom {ezdesetih godina za T-33 u sastavu JRV otvaraju senove stranice upotrebe. Tokom godina znatno se smawio broj izvi-|a~kih aviona tipa RT-33A, tako da je popuna jedinica avionimaTV-2 omogu}ila da se vi{e od polovine tada raspolo`ivih T-33Amodifikuje u izvi|a~e ugradwom kamera u nosnom delu aviona. Navedenamodifikacija predstavqala je originalno jugoslovenskore{ewe, a ono je primeweno i na nekoliko TV-2.Prvi nosa~i za svetle}e i foto avio-bombe na avionima T-33A ugra|eni su u VTRZ „Jastreb“ 1963, pa je tako ova verzija postalapotpuni ekvivalent originalnim RT-33A. Na taj na~in je 103.izvi|a~ki puk kompletiran avionima, a opremqene su i neke noveizvi|a~ke jedinice (354. u sastavu 185. puka i 16. kasnije 355. samostalneeskadrile).461. mart 2008.


POSLEDWI OPERATIVNI LETPosledwi operativni let u 525. eskadrili, ali i u RV iPVO na avionu T-33, izveo je aprila 1983. pilot Veqko Romi},vra}aju}i se sa vu~e meta iznad poligona Krivolak. Taj let okon-~an je u mesecu kada se gotovo navr{ilo trideset godina upotrebetog tipa u Jugoslaviji.ODLIKE LOKID T-33A/RT-33A/TV-2U naoru`awu JRV od 1953 do 1983. godineporeklo: SADvrsta: avion za obuku, izvi|a~ (RT-33A, IT-33A)konstrukcija: metalnaposada: 2 (1 kod RT-33A)pogonska grupa: jedan turbomlazni motor Allison J-33-A-35odnosno J-33-A-20 (na TV-2) potiska 2.086,5 kpte`ine: prazan-opremqen 3.794 kg (4.013 kg kod RT-33A);maks. poletna 6.849 kg (7.284 kg kod RT-33A)performanse: maksimalna brzina 870 km/~, plafon12.350 mnaoru`awe: dva mitraqeza Colt Browning kalibra 12,7 mmoprema: radio-stanica AN/ARC-3, radio-kompas AN/ARN-6, a u verziji izvi|a~a avion je opremqen i sa aero-foto kameramatipa K-17, K-22 i K-22B, K-18, K-37 i kasetom LA-12 zasnimawe sa malih visinadimenzije: razmah krila 11,85 m, du`ina 11,48 m, povr{inakrila 21,81 m 2Posle 1966. godine, svi izvi|a~ki primerci lete u okviru350. eskadrile u Tuzli. Sa tim tipom, ova eskadrila lete}e u tokuzadatka Avala, prilikom agresije snaga Var{avskog pakta na^ehoslova~ku, te na velikim manevrima Sloboda 71 i Podgora72 – sve dok ih nisu smenili doma}i avioni tipa jastreb, izvi-|a~ke podverzije.Nabavka aviona TV-2 omogu}ila je i po~etak ispitivawa iugradwu aparature za vu~e meta za potrebe ga|awa protivavionskeartiqerije. Na 11 aviona IT-33A, zakqu~no sa krajem 1971,bila je ugra|ena aparatura za vu~u meta. Krajem {ezdesetih godinati avioni su se nalazili po aerodromimaPetrovac, Cerkqe i Mostar.Od 1968. u wima su leteli piloti 525.trena`ne eskadrile iz Batajnice. Pripadnicieskadrile morali su da odlaze na te aerodromei odatle lete i vuku mete. Sve dok sredinom1971. svi avioni nisu prikupqeni i preme-{teni u Batajnicu, u sastav ove eskadrile.Odeqewe za vu~u meta obavqalo je zadatkeza potrebe protivavionskih ga|awa sviharmija, Vojnopomorske oblasti i {kolskogcentra PVO u Zadru. Posle nekoliko godinaintenzivne upotrebe, analiza je na kraju1975. pokazala da avioni za vu~u meta nisubili u stalnom stawu ispravnosti, pa je KomandiRV predlo`eno da se neki rashoduju izbezbednosnih razloga.Trebalo je nabaviti nove avione za vu~umeta. Zato su u Belgiji, avgusta 1976. godine,nabavqena ~etiri polovna T-33A. Te avione525. eskadrila dobila je tokom 1977. godine,po{to su remontovani i preure|eni u avioneza vu~u meta u zavodu „Zma” u Plesu. Druga partijaod jo{ ~etiri T-33A nabavqena je oktobra1980. i kori{}ena od 1981. zakqu~no sa1983. godinom. Avioni su imali upadqivo `uto-crnobojewe dowih povr{ina radi lak{eguo~avawa sa zemqe.Posledwi operativni let u 525. eskadrili, ali i u RV iPVO, na avionu T-33, izveden je aprila 1983. godine. Nekolikopreostalih T-33 iz te eskadrile prodati su u inostranstvo, apreostali su rashodovani. Iz sastava Vazduhoplovno-opitnogcentra, 1978. godine u Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstvastigao je primerak T-33A, modifikovan u izvi|a~a sa brojem10024. Na aerodromima {irom biv{e Jugoslavije ostao je jedanbroj tih aviona da svedo~e o wihovoj intenzivnoj upotrebina ovom prostoru.Dr Bojan DIMITRIJEVI]47


E G O N S A V I N , P O Z O R I [ N I R E D I T E QO H O D U U N A Z A DDanas `ivimo bez idealau retrogradnom svetuekstrema profita ibezobzirne sile. Svetuzaga|enom najstra{nijimpredrasudama, podelamai mra~nim uverewima.Umetnici su danas qudirezignacije i skepse jerwihov rad o~igledno nijeimao nikakvog u~inka.Zbog toga je meni mojpre|eni put nalik„hodu unazad”.Malo je koji na{ rediteq tako startovao u na{empozori{tu kao Egon Savin. Neka mi bude dozvoqen izraz– hrupio na scenu. Svojim prvim predstavama – sa grupomAkt Otvorenog pozori{ta Doma kulture Studentski gradna Novom Beogradu – Prosidba & Svadba i ZbogomJudo na tada, uz Sterijino pozorje, najzna~ajnijemna{em pozori{nom festivalu, sarajevskom MESSu,ovaj po~etnik dobija najzna~ajnija priznawa“– pisala je o Egonu Savinu pozori{na kritika.U me|uvremenu se mnogo toga promenilo i, na nekina~in, ni{ta se nije promenilo. Sa godinama suusledile sve zahtevnije re`ije, sve zna~ajnije nagradei sve jasniji trag u `ivotu na{eg pozori{ta.Kako Egon Savin danas vidi taj „pre|eni put“,da li je ostao poneki „neostvareni san“u svetu umetni~ke istine, koja jeneumoqiva, odgonetnu}e donekleodgovori koji slede.* Sudbinom odre|eni ilipojedina~nim energijamaoblikovani, na{i`ivoti se odvijaju narazli~ite na~ine.[ta je to {to jeodredilo Va{`ivot, {to ga jeu~inilo ba{ovakvim kakavjeste? To naravno mogubiti qudi, doga|aji,procesi, izbori,trenuci....– Ne mo`e se sa sigurno{}uznati {ta je to {to odre|uje`ivotni put. S vremena na vrememeni se u~ini da moj `ivot imanekakav smer i dubqi smisao, ali~e{}e mislim da je posledica nizaslu~ajnosti od mog ro|ewa dodana{weg dana. Slu~ajnost je htelada se rodim u Sarajevu, moji precinisu Bosanci. Slu~ajno sam 1974.do{ao u Beograd, da nisam polo`ioprijemni ispit na Fakultetu dramskihumetnosti oti{ao bih da pola`em na zagreba~kojakademiji. Slu~ajnost je htela da po~etkomdevedesetih ostanem u Srbiji i nastavim svoj `ivot481. mart 2008.


ovde. Mnogo je slu~ajnosti koje su bitno odredile moj pogled nasvet i uticale na moju vezanost za pozori{te – umetnostprolaznosti. Malo ko od nas Balkanaca mo`e se pohvaliti da jesam uticao na sopstveni `ivot. Za tako ne{to bilo je potrebnooti}i u neku civilizovanu sre|enu sredinu gde se mirno i udobno`ivi. Gde `ivot nije iskqu~ivo borba za opstanak. Poreklo,socijalna sredina, politi~ke prilike.., ovde mnogo vi{e uti~u na`ivot od sposobnosti koje smo dobili ro|ewem i razvili svojimradom.* Kreativno se ispoqavaju}i ~ovek nastoji da, svesnoili nesvesno, ispo{tuje neku kauzalnost koju nosi u sebi.Da ponudi odgovor ili postavi pitawe. Kakve ste Viodgovore poku{avali da doku~ite, ili, mo`da izvesnije,kakva ste pitawa pokretali i pokre}ete ih svojom re`ijomu pozori{tu? Koja je to vrsta zapitanosti?– Volim da ka`em da sam se povukao u pozori{te kao uzaklon, mesto za kreaciju i meditaciju, zabavu i zaborav, ali imesto za promi{qawe i vrednovawe `ivota. Iako znate daodgovore nikada ne}ete dosegnuti, morate sa `arom postavqatiosnovna, ona sasvim de~ija pitawa. Pozori{te nas provocira daodgonetamo odgovore koji se nalaze skriveni u velikoj klasi~nojliteraturi. Samo [ekspirovo delo postavqa vi{e pitawa negocela filozofija i poezija zajedno. @ivopozori{te svake ve~eri mo`e dati ~udesneodgovore ako je nastalo na razumevawu ituma~ewu kako kwi`evnosti tako ineposredne stvarnosti.* Ka`u da je za rediteqa potrebno daima dar „tvorca celine”. Taj izazovstvarawa je prili~no blizakbo`anskom svojstvu. Dok prenosi `ivotna film rediteq gubi sopstveni `ivot– rekao mi je jednom Boro Dra{kovi},a Lordan Zafranovi} ka`e da se,re`iraju}i, ponekada ose}a kaozato~enik sopstvenog filma. Da li steVi imali tu vrstu optere}ewasopstvenom profesijom, {ta je sa tedve paralelne stvarnosti,pozori{nom i Va{om sopstvenom?– U pravu ste. Rediteqska umetnostjeste stvarawe jedinstvenog i zaokru`enog,materijalnog parasveta. U procesuskicirawa i postavqawa pozori{nepredstave rediteq prestaje da postoji usebi. Preseqava se potpuno u realnostfikcije. Najve}i rediteqi u toj realnostii ostaju da borave, samo kobajagi sevra}aju u realni `ivot da glume prisutnost.Ja jo{ boravim u realnosti, nisam sepotpuno preselio u pozori{te – na vi{ustepenicu koja je van doma{ajasvakodnevnih htewa i strahova.* Va{e predstave „Tako je moralobiti” u Jugoslovenskom dramskompozori{tu, „Odumirawe” u Ateqeu212 i „]eif” u Beogradskom dramskompozori{tu su pozori{ni hitovi uprotekloj godini. Tri razli~ita,ozbiqna i problemska teksta, zajednosa Nu{i}em kao dramskim piscem.Pomenuli ste da je Nu{i} osetio da jepozori{na publika po~etka 20. vekaod teatra zahtevala pre svega zabavu,osetio je da mora da pi{e za svojuUmetnost i{~ezava. Zakonitr`i{ta guraju teatar u sferuproste zabave. Kulturni nivo na{edru{tvene elite je bedan. Wihovdomet je modna revija, wih umetnostoptere}uje. Oni `ele relaksacijukada pla}aju svoje karte, a kadulaznice dobiju besplatno uglavnomne idu jer veruju da sve {to jebesplatno mora da je bezvredno.Pozori{te nas provocira daodgonetamo odgovore koji senalaze skriveni u velikoj klasi~nojliteraturi. Samo [ekspirovo delopostavqa vi{e pitawa nego celafilozofija i poezija zajedno.publiku i postao je wen najve}i pisac – komedija, naravno.[ta dana{wa publika o~ekuje od pozori{ta?– Predstavom „Tako je moralo biti” `eleo sam da skrenempa`wu publike na izvanredan dramski po~etak wihovog omiqenogkomediografa. Nu{i} je jedini srpski pozori{ni genije.Melodrama „Tako je moralo biti” nedvosmisleno pokazuje da je onve} na po~etku bio ravan svojim evropskim uzorima. Nadam se dasmo predstavom u Jugoslovenkom dramskom to makar delimi~nodokazali. Da bi opstao kao pozori{ni pisac, Nu{i} se moraopovinovati ukusu tada{we publike i na zadovoqstvo upraveNarodnog pozori{ta postao je na{ najplodniji i najzabavnijikomediograf. Dana{we su kulturne prilike u mnogo~emu sli~neonda{wim. Umetnost i{~ezava. Zakoni tr`i{ta guraju teatar usferu proste zabave. Kulturni nivo na{e dru{tvene elite jebedan. Wihov domet je modna revija, wih umetnost optere}uje.Oni `ele relaksaciju kada pla}aju svoje karte, a kad ulaznicedobiju besplatno uglavnom ne idu jer veruju da sve {to jebesplatno mora da je bezvredno. Na`alost, ne}e se vratiti onovreme institucionalnog prisilnog prosvetiteqstva kada su semorale organizovano slu{ati opere i koncerte, u pristojnomodelu, a za nedolazak na predstavu kao u~enici smo dobijalineopravdane izostanke. Dr`ava je zanemarila i marginalizovalakulturu. Uloga dr`ave nije samo da {titi granice i ubire poreze,ve} i da prosve}uje narod i za{titikulturnu tradiciju.* Otre`wewe druga~ijim Nu{i}em („Takoje moralo biti”), oporim i istinitimSpasojevi}em („Odumirawe”) i emotivnimFehimovi}em („]eif”) daleko je od trendauga|awa ukusima publike, kao i wene jo{uvek va`e}e potrebe da se u pozori{tusamo zabavi. „Sve vi{e verujem da jepozori{te ono {to se odvija u publici, ane na sceni” – rekli ste u jednomnedavnom razgovoru. Publika je tu, i tekako prisutna na Va{im predstavama. U~emu je u tom slu~aju tajna Va{e alhemije?– Pozori{te je mesto duhovitosti,ironije, smeha ali ono isto takoproblematizuje i vrednuje. Ono je kriti~ko izapitano. Ono ho}e da izo{tri i razjasnisvoje vreme i sredinu. Svaki ~ovek bi voleoda otkrije koja mu je uloga dodeqena u`ivotu; ima li wegov `ivot neki skrivenismisao, mo`da ~ak misiju na ovom svetu. Uogledalu pozori{ta na{e postojawe,pojedina~no i kolektivno, dobija svojusavest. Izlo`eni smo odmeravawu. Ko smo?Kakvi smo? Koliko vredimo? Umetni~kaistina je neumoqiva. U pozori{tu sa pravomsa`aqevamo sebe i svoje bli`we a ~asto sesa rado{}u podsmevamo samima sebi.Svake ~etvrte godine na Fakultetudramskih umetnosti novi studenti po~iwu dastudiraju re`iju. Ja sa wima pro|em ceokurs, pomno analiziramo i savladamo svefaze stvarawa predstave. To je komplikovanali dobro poznat proces koji se zavr{avapodizawem zavese. Ali {ta u~initi dastvorena predstava pre|e rampu i prenesese u gledali{te? Kako se izazivaju uzbu|ewei senzacija u gledali{tu? Taj recept niko nezna, to je tajna i tako }e ostati.* „]eif” je, blago re~eno, posle prili~novremena vratio emociju u pozori{te.Pri~a o ponovnom susretu onih koji su49


KULTURAostali u Sarajevu tokom rata, i onihkoji su iz Sarajeva oti{li, iskaz jeo qudima koji sve mere koli~inompretrpqenog bola. Kako jedinicaza merewe bola nije izmi{qena,koliko je takav dijalog mogu}?– Ova predstava dokazuje da je kakavtakavdijalog ipak mogu}. On je izmi{qen,vode ga oni koji su ostali i oni koji suoti{li. Qudi koji su oti{li nazivaju sebeizgnanicima, a oni koji su ostali nazivaju ihizbeglice. *Beg ili progon”, to je pitawe kojepostavqa predstava „]eif”. Rade}i predstavuja sam razmi{qao o ovoj moralnoj dilemi kojupred sebe postavqa svaki ~ovek koji odlazi ipovla~i se sa popri{ta bitke. Za mene je bilomnogo ~asnije pobe}i od ratnih sukoba i neu~estvovati u krvavoj balkanskoj ratnoj drami.Ostati i boriti se – neki to smatrajupatriotizmom, a odlazak izdajom. Ja razumemi wihove argumente. Pro{lo je ve} dovoqnovremena, strasti su se sti{ale. Trenutak je dapoku{amo razumeti i onu suprotnu stranu.Mrtvi u Bosni imaju svoje ime i pripadali susvim nacijama i konfesijama. Pozori{te znada su u krvavim dramama obi~no obe straneu pravu. Umetni~ka istina je dvostrana i potome duboko humana.* „]eif” je na repertoaruBeogradskog dramskog, a izveden jei na Pozori{nom festivalu uSarajevu (MESS-u). Kako ga jeprimila beogradska, a kakosarajevska publika?– „]eif“ je odigran u Sarajevu naMESS-u i bilo je svakojakih uzbu|ewa.Od freneti~nog aplauza, preko hladneravnodu{nosti, do ostra{}enog protesta.Konferencija za {tampu je otkazana.Novinari su bojkotovali ansamblBeogradskog dramskog pozori{ta.Zamereno mi je da sam predstavu„prilagodio beogradskoj ideologiji”tuma~ewem sarajevske drame. Ne pripadamni beogradskoj, niti bilo kakvoj drugojideologiji. Prilagodio sam dramu svomose}awu za qudske istine, izbegli~ke iratne. Sarajevska pozori{na publikapokazala je zrelost i odu{evqenoprihvatila na{ ugao posmatrawa.* „Me|utim, verujem da }e Marks ponovo biti ~itan i da }eponovo biti velika zvezda, iako }e mo`da dotle da pro|eceo jedan vek. Kao {to je istina da novi kapitalizam nosimnogo devijantnog. Desne opcije su sve ja~e, pa se mo`eo~ekivati da se fa{izam u Evropi pojavi ponovo za nekolikodecenija” – neka su, pomalo neuobi~ajena, Va{a zapa`awa.Da li ona u potkontekstu mogu imati tezu o ponavqawuistorije u cikli~nim krugovima, a i zanimqivo je {ta je to{to mislite da }e neke nove generacije prona}i u Marksu?Pozori{te je mesto duhovitosti,ironije, smeha ali ono isto takoproblematizuje i vrednuje. Ono jekriti~ko i zapitano. U ogledalupozori{ta na{e postojawe,pojedina~no i kolektivno, dobijasvoju savest. Izlo`eni smoodmeravawu. Ko smo? Kakvi smo?Koliko vredimo? Umetni~ka istina jeneumoqiva. U pozori{tu sa pravomsa`aqevamo sebe i svoje bli`we,a ~asto se sa rado{}u podsmevamosamima sebi.Trenutak je da poku{amorazumeti i onu suprotnu stranu.Mrtvi u Bosni imaju svoje ime ipripadali su svim nacijama ikonfesijama. Pozori{te zna da suu krvavim dramama obi~no obestrane u pravu. Umetni~ka istina jedvostrana i po tome duboko humana.– Neostvareni san svakog umetnika jeda vidi u~inak svoga dela. Mladi ma{taju otome kako posle wihovih predstava,filmova, slika, kwiga, muzike.., svet vi{ene}e izgledati isto. Moja generacija jeverovala u pravedni svet bez klasa,dru{tvo duhovnog obiqa i permanentneestetizacije `ivota. Verovali smo u svettolerancije i pristojnosti, bez agresije,dominacije i izrabqivawa. Imali smopriliku da makar na kratko odsawamo svojhipijevski san o qubavi i slobodi. Bile suto koncepcije nastale na marginamaMarksovih sledbenika krajem {ezdesetihgodina 20. veka. Bio je to najlep{i kratkiperiod u istoriji zapadne civilizacije.Zapo~eo je studentskom pobunom, a zavr{iose dolaskom Regana na vlast u Americi.* „Na{ svakodnevni `ivot je nepresu{niizvor inspiracije za rad u pozori{tu.Svi smo akteri i posmatra~i komedijai drama koje nam name}e `ivot u Srbiji.Ponekad se tragedija i farsa dogodenaizmeni~no po nekoliko puta u tokujednog dana. Pozori{te je za mene na~inda se sklonim ali i da sumiram ivrednujem ono {to `ivim” – rekli ste. Kad se sumirai vrednuje, {ta je to {to `ivimo?– Danas `ivimo bez ideala u retrogradnom svetu ekstremaprofita i bezobzirne sile. Svetu zaga|enom najstra{nijimpredrasudama, podelama i mra~nim uverewima. Umetnici sudanas qudi rezignacije i skepse jer wihov rad o~igledno nijeimao nikakvog u~inka. Zbog toga je meni moj pre|eni put nalik„hodu unazad”.Dragana MARKOVI]501. mart 2008.


GSTUDIJA O KONCENTRACIONIM LOGORIMAJADOVNOKAO OPOMENA SVETUenocid, holokaust,masovni pogromi,progoni i zverstva nadnarodima druge rase ivere. Tu`na slika sredinepro{log veka ~ije senke idanas optere}uju iobavezuju ~ove~anstvo. Toje najsa`etija poruka sapredstavqawa kwige dr\ure Zatezala „Jadovno,kompleks usta{kih logora 1941.” i dopune iste studije „Jadovno, zbornik dokumenata”.Na strati{tima osnovanim pre Jasenovca za svega ~etiri meseca ubijeno je vi{e od40.000 qudi (Srba, Jevreja, Roma, antifa{ista) i oko hiqadu mali{ana.Me|u mu~enicima je 71 sve{tenik Srpske pravoslavne crkve, {to je istorijskipresedan.Skupu u Centralnom domu Vojske Srbije prisustvovali su predstavnici VojskeSrbije, Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve, nau~nih ustanova, Jevrejske zajednice uSrbiji, sredstava javnog informisawa... O zna~ajnom delu govorili su: u ime Svetogarhijerejskog Sabora, otac Dragoslav Topolac, dr Milan Koqanin, nau~ni saradnikInstituta za savremenu istoriju, profesor dr Svetozar Livada, recenzent kwige, JovanMarkovi}, vi{i kustos Muzeja `rtava genocida, i autor dr \uro Zatezalo, poznatinau~ni radnik i svedok doga|aja.B. KOPUNOVI]NOVE KWIGEVAZDUHOPLOVNETEHNOLOGIJEsve~anoj sali Komande Vazduhoplovstva i PVO u Zemunu, 20. februara promovisanaUje kwiga „Vazduhoplovne tehnologije” general-potpukovnika u penziji mr MatejeAn|elkovi}a. U woj autor, na egzaktan na~in, govori o stawu i mogu}nostima nau~noistra`iva~kih,razvojnih i proizvodnih vazduhoplovnih kapaciteta Republike Srbije.O kwizi su govorili recenzenti general-pukovnik Bo`idar Stevanovi}, pilot upenziji, i univerzitetski prof. dr Tomislav Dragovi}. Kwigu je izdala Direkcija zaizdava~ku i bibliote~ko-informativnu delatnost Vojnoizdava~kog zavoda i Preduze}e„INTER DILL” iz Beograda. [tampana je na 135 stranica u crno-beloj tehnici, a tekst jeoboga}en sa 78 slika, crte`a, dijagrama i takti~ko-tehni~kih karakteristikavazduhoplova, realizovanih i nerealizovanih projekata.Osnovna vrednost rukopisa mr Mateje An|elkovi}a jeste originalno prikazivaweopredeqewa nauke, na kojima se zasnivaju dugogodi{we razvojne vazduhoplovneaktivnosti da konkretnim ~iwenicama dokumentuje na{e rezultate u tehni~kotehnolo{komrazvoju.Autor prikazuje najzna~ajnije proizvodne vazduhoplovne tehnologije ispecifi~nosti wihove primene u odr`avawu, ali i generalni remont vazduhoplova. Uzto, on ukazuje i na stawe pomenutih kapaciteta u na{oj zemqi, koji se mogu ukqu~iti urealizaciju vazduhoplovnih programa, ~ije bi reprogramirawe i dogradwa omogu}ilirazvoj i o`ivqavawe doma}e privrede.R. TONKOVI]UREVIJA ZA BEZBEDNOSTNOVI PROPISIdrugom ovogodi{wem broju stru~nog~asopisa Centra za bezbednosne studijeo korupciji i organizovanom kriminalu –Revija za bezbednost – mo`ete pro~itati oulozi lokalne policije u pra}ewuorganizovanog kriminala, teorijskom iempirijskom istra`ivawu problema prawanovca, zatim, o odnosu Vojske i policijekoje se suprotstavqaju organizovanomkriminalu u SAD. Reforma policije uSrbiji, novi propisi o odbrani ibezbednosti, ali i uticaj istra`iva~kognovinarstva na otkrivawe kriminala ikorupcije, tako|e su teme koje ~itaocimapreporu~ujemo u novom broju Revije.EVROATLANTSKA REVIJAEKONOMIJATERORIZMAPosledwi pro{logodi{wi broj, sedmiporedu, Evroatlantske revije –~asopisa o bezbednosti Evroatlantskeinicijative u Beogradu – donosi pri~u ostandardima Natao – {ta su, zapravo,standardi, ko ih i za{to primewuje i kakomogu koristiti sistemu odbrane na{ezemqe. U tekstu Ekonomija me|unarodnogterorizma analizira se finansiraweteroristi~kih organizacija u svetu.U Reviji mo`ete pro~itati i o {panskimiskustvima u evroatlantskim bezbednosnimintegracijama, {vedskom modelupartnerstva sa Alijansom, ali ibezbednosnim opredeqewima Ma|arske,te reformi wenih oru`anih snaga.O saradwi Norve{ke i Srbije govoreEspen Bart Ejde, dr`avni sekretarMinistarstva odbrane Norve{ke i HakonBlankenborg, norve{ki ambasador uBeogradu. Misija Halijard – spasavaweoborenih savezni~kih avijati~ara u Srbijipred kraj Drugog svetskog rata – jo{ jedna jeinteresantna tema o kojoj pi{eEvroatlantska revija. V. P.Najlep{i poklon za 8. martKWIGE ZA DU[UI QUBAV1. @eni s qubavqu 300,002. Najlep{e qubavne pesmena{ih pesnika 300,003. Najlep{e qubavne pesmestranih pesnika 300,004. Najlep{a qubavnapisma 300,005. Sto najlep{ih pesamaza decu 300,006. Komplet svih 5 kwiga 1.000,00U cene ura~unata po{tarina.Uplata na `.r. 205-88021-59„LICEJ“, Bra}e Jerkovi} 69,11000 BeogradTel. 011/2460-426, 063/315-23251


KULTURAIZLO@BAVOJNOG MUZEJADVA VEKA VOJNE UPovodom Dana dr`avnostiRepublike Srbije i DanaVojske Srbije u GalerijiVojnog muzeja otvorena jeizlo`ba „Dva veka vojneuniforme u Srbiji“. Izlo`buje otvorio ministar odbraneDragan [utanovac i tomprilikom istakao da su dvaveka vojne uniforme u Srbijii 130 godina postojawaVojnog muzeja istorijske~iwenice kojima na{a dr`avamo`e da se ponosi.Muzejski eksponati, pre svega uniforme, ali i umetni~ke slike i naoru`aweizlo`eni u Vojnom muzeju svedo~anstvo su kontinuiteta vojnogorganizovawa u Srbiji od Prvog srpskog ustanka do dana{wih dana.Katalog koji prati izlo`bu sadr`i tekst wenog autora Marijane Joveli},koja isti~e da su na razvoj vojne uniforme u Srbiji najvi{e uticalepoliti~ke okolnosti. Uzori su tra`eni u velikim dr`avama, ali je isticana iautenti~nost. Nacionalni kostim, koji je sjediwavao i orijentalne i evropskeuticaje, zapravo je prete~a propisane vojne uniforme. Takvo odelo poneo jezametak srpske staja}e vojske – bataqon regula{a, ustanovqen 1808. godine.Otvaraju}i izlo`bu svojevrsnim komentarom o toj ~iwenici, ministar[utanovac je rekao:„Na{ prostor je u ranijim vremenima obele`en ratovima, a dobar deo na{eistorije obele`en je uniformama. Nisu strane dr`ave imale uticaj na izgledsrpske uniforme u pojedinim periodima istorije, ve} su qudi koji su tokomistorije upravqali na{om dr`avom sami nastojali da ostvare komunikacijusa drugim dr`avama, koje su im bile mawe ili vi{e naklowene, prihvatawemodre|enih uticaja”.Prelomni period u razvoju uniforme predstavqala je prva vlada knezaMihaila Obrenovi}a (1839–1842), kada je definisan izgled vojnika i oficira,koji }e se umnogome zadr`ati do 1941. godine. A kako su se pomenuti uticaji i52


Snimio Nemawa PAN^I]NIFORMEborbe za naklonost prelamali u izgledu srpske uniforme,svedo~i pisawe kustosa Marijane Joveli}:„U doba ustavobraniteqa (1842–1858) mewa se uniformapo uzoru na Francusku i Prusku. U duhu vremena uvodi se {lemM.1847, takozvani piklhaube. S povratkom kneza Milo{a navlast, 1859. godine, uvedena je rasko{na gardijska uniforma,koja je imala i prakti~nu namenu – da izbri{e se}awe naprethodnu, rivalsku dinastiju Kara|or|evi}. Uz neznatne izmene,ta uniforma se zadr`ala sve do 1941. godine.Oficirski {iwel, ustanovqen 1861. godine, zadr`ava se,uz odre|ene modifikacije, sve do dana{wih dana. Sli~no je i saoficirskom e{arpom, koja se odr`ala i u Srpskoj i Jugoslovenskojvojsci do 1941. godine. Narodna vojska bila je odevena u odelosli~no narodnoj no{wi, sa osnovnim vojni~kim krojem.U drugoj polovini 19. veka pojavquje se plava {ajka~a, kojase, iako austrougarskog porekla, odoma}ila u srpskomnacionalnom kostimu. Sredinom sedamdesetih godina 19. vekaoficiri dobijaju kapu francuskog kroja, tzv. kepi, a pojavquje se iposebna bluza, tzv. guwi}, koji je proslavqen u srpsko-turskimratovima.Zakonom o ustrojstvu vojske iz 1883. godine ukinuto je dvojstvonarodna – staja}a vojska, a kraq Milan se u opremawu svojihjedinica okre}e nema~kim uzorima. Promeweni uslovi ratovawaustupaju mesto jednostavnosti i pragmati~nosti. Velika promenau~iwena je 1908. godine, kada je uvedena sivomaslinasta uniforma.Posle prelaska preko Albanije, desetkovana Srpska vojskareorganizovana je na Krfu i opremqena francuskom uniformombleu horizon iz 1915. godine, sa {lemom kaki boje, sistema Adrijan,na kojem je apliciran srpski grb. Srpska vojska je u tom periodunosila i francusku uniformu kaki moutard, a engleska bluza tako|edobija zna~ajno mesto u odevawu srpskih vojnika.Od ujediwewa 1918. godine, na teritorijama koje su ranijepripadale Austrougarskoj monarhiji zadr`ala se uniforma tevojske, kojoj su samo dodate nove oznake, a novina je podoficirskai vojni~ka bluza, tzv. koporan. Prekretnicu u uniformisawuVojske Kraqevine SHS donosi 1924. godina. Tada se uvodimornari~ko odelo, koje se oslawalo na evropske, naro~itoaustrijske i engleske uzore, {to je uniformi dalo o~ekivanueleganciju. Kraq Aleksandar je pokazivao simpatije premauniformi pobedni~ke Srpske vojske iz Prvog svetskog rata,pozivaju}i se na vrednosti wene tradicije.Prelomna godina u dizajnu uniforme bila je 1939, kada seUredbom izbacuje tradicionalna tvrda oficirska {ajka~a,a kokarda zamewuje amblemom. Glavni inspirator novina bio jeknez namesnik Pavle Kara|or|evi}.U toku Drugog svetskog rata Partizanski odredi Jugoslavijei Jugoslovenska vojska u otaxbini nisu imali propisanu ode}u.No{ene su stare uniforme Jugoslovenske vojske, delovi uniformizarobqenih neprijateqa, ali ~esto i civilna ode}a. Jugoslovenskavojska u otaxbini uglavnom je nosila oznake ~inova M. 1939, samalim varijacijama. Takvom {arenilu doprinosila je savezni~kapomo}, koja je stizala svim gerilskim pokretima. Prve oznake~inova u NOV i POJ uvode se 1942, odnosno 1943. godine.Nakon Drugog svetskog rata uniformi su svojstven izgled daletvrde epoletu{ke, osmi{qene prema sovjetskom uzoru.Ve}e izmene uvode se 1953. godine, a jo{ izrazitije dve godinekasnije, i takva se uniforma sa malim promenama odr`ala sve do1991. godine. Delovi uniforme koji su predstavqali obele`jesrpskih oficira, na primer, oficirske ~izme sa dugim sarama,eliminisani su 1964. godine. Razvoj samoupravqawa ubla`io jehijerarhijske razlike, {to je dirigovao dr`avni vrh. Tako se tokom1970. godine izjedna~avaju podoficirska i oficirska uniforma.Godina 1982. donosi izmenu oficirskih ~inova. Zapravo,sve promene nastale u periodu posle 1955. samo su objediwene1989. godine.Posle raspada SFRJ promeweni su ime vojske, weneuniforme i oznake. Nove uniforme i oznake, uvedene 1994.i 2007. godine, pomirile su zahteve savremenog ratovawai nacionalne tradicije.”O uvo|ewu novih oznaka u Vojsku Srbije, {to se po prirodistvari nadovezuje na temu izlo`be, ministar [utanovac je rekao:„Najnovije preozna~avawe Vojske Republike Srbije,oblikovano je `eqom da imamo modernu vojsku, a da sa~uvamotradiciju. Ono se nije dogodilo ni pod kakvim uticajem sa strane,ve} pod uticajem tradicije srpske vojske i istorije srpskeuniforme. Srbija iskqu~ivo modernizacijom mo`e da sa~uva svojutradiciju. Zato }emo ove godine nastaviti sa promenama nauniformi srpske vojske, koje }e biti modernije, funkcionalnijei jasno ukorewene u srpskoj vojnoj tradiciji”.Izlo`ba }e biti otvorena do sredine marta.Dragana MARKOVI]53


FEQTONPRIJATEQSKA VATRA (2)TAKAV JE RATEvakuacija {kotskihvojnika sa kote 282Pi{edr Aleksandar MUTAVXI]Primere stradawaod prijateqske vatrenalazimo u Korejskom,Vijetnamskom iFoklandskom ratu,ali i van ratnihdejstava, na ve`bamau miru54Kao najte`i primer prijateqske vatre tokom Korejskog rata svakako se smatratragedija Prvog bataqona ~uvenog {kotskog pe{adijskog puka britanskevojske Argyll and Sutherland Highlanders, koji su pred zoru 23. septembra 1950.napali i juri{em zauzeli kotu 282, iznenadiv{i severnokorejske vojnike tokomdoru~ka. Me|utim, susedna kota 388 ostala je u neprijateqskim rukama,i sa we su stalno dejstvovali minobaca~i, tako da je zatra`en vazdu{niudar. Tri ameri~ka aviona P-51 nadletela su obe kote. [koti su svoje polo`ajeobele`ili belim platnenim kvadratima, ali su isto odmah uradili i Severnokorejci.Radio-veza sa pilotima aviona nije se mogla uspostaviti, i oni su, iznepoznatih razloga, bacili napalm-bombe na kotu 282. Kako se potom navodi,„sedamnaest sre}nika je poginulo u trenu, a 76 nesre}nika je pre`ivelo sa stra-{nim opekotinama”.Aprila 1951. godine, marinski lovci bombarderi Corsair iz eskadrile VMF-312 napali su dva britanska lovca tipa Sea Fury sa nosa~a aviona HMS Theseus kojisu bili u redovnoj patroli. I pored 21 pogotka, jedan Sea Fury uspeo je da se vratina nosa~, dok je drugi uspe{no izbegavao napade ameri~kih aviona. Po povratkuu bazu, marinci su prijavili da su oborili dva lovca tipa Lavo~kin La-9.NADMO] NEPRIJATEQAIstog meseca, 29. brigada Komonvelta odbija napade broj~ano nadmo}nihkineskih jedinica du` obale reke Imxin, severno od Seula, da bi 25. aprila otpo~elopovla~ewe, ali Prvi bataqon puka Gloucester biva okru`en. Uz mrtve irawene vojnike ostaju komandir bataqona, jedan podoficir, lekar i sve{tenik, aostali poku{avaju proboj ka savezni~kim linijama. To polazi za rukom samo ~eti„D”, ~iji pripadnici hitaju kroz usku dolinu ka ameri~kim tenkovima koji ga|ajukineske vojnike u napadu. Odjednom Amerikanci otvaraju topovsku i mitraqeskuvatru na Britance, verovatno ih smatraju}i za Kineze. Pre`iveli su kapetan Harvi,komandir ~ete i 38 vojnika.1. mart 2008.


Kao primer prijateqske vatre tokomVijetnamskog rata pomiwe se napadhelikoptera topovwa~a na komandno mesto187. bataqona za vreme poznate bitkeza kotu Hamburger, kada su ubijena dvavojnika, a 35 ih je raweno, ukqu~uju}i komandanta,potpukovnika Hanikata. Sredinomjanuara 1967. godine, artiqerciOsmog bataqona su permutovali dve posledwecifre u koordinatama, usled ~egaje 18 granata palo na polo`aje ~ete„A”, Prvog bataqona 28. pe{adijskog puka.Devet vojnika je poginulo, a vi{e od40 raweno. Krajem 1967. godine, artiqercijedne baterije tokom no}nog dejstvaumesto puwewa broj 4 ubacuju puwewebroj 7, prebacuju ciq i poga|aju bazudruge jedinice, pri ~emu je ubijen jedanvojnik, a 37 raweno. Napadnuta jedinicaodgovara vrlo preciznim kontrabatirawem,koje ubija 12, a rawava 40 vojnika.Dva lovca bombardera ju`novijetnamskogvazduhoplovstva tipa F-5 u uslovimaslabe vidqivosti, 1968. godine, dejstvovalasu napalm-bombama po ameri~kojpe{adiji u provinciji Bin Din i ubiladva, a te{ko ranila 18 vojnika. Uo~i katoli~kogBo`i}a 24. decembra 1970, zboggre{ke komandira voda padobranaca101. vazdu{no-desantne divizije, koji jetra`io artiqerijsku podr{ku i pri tomedao pogre{ne koordinate, dve granateubijaju 12 padobranaca. Iste godine,usled kvara na dr`a~u bombi aviona tipaF-4C Phantom, napalm-bomba pada nacrkvu u blizini mesta Ban Me Tuot i ubijatrinaest civila, a rawava {est.Jedan od najpoznatijih doga|aja odigraose u no}i 16. juna 1968, kada su lakei brze patrolne ~amce plitkog gaza tipaPCF (Patrol Craft, Fast) napali neidentifikovanihelikopteri u blizini demilitarizovanezone, koju je predstavqala 17.paralela. Ubrzo zatim, PCF-12 i PCF-19izvestili su bazu o napadu i otvarawu vatreiz mitraqeza 12,7 mm s ciqem samoodbrane.Za nekoliko minuta PCF-19 jeeksplodirao, a drugi ~amac je nastavioborbu u blizini kopna, te su i marincina obali videli bleske mitraqeza i svetle}azrna. Baza je zatra`ila podr{ku izvazduha, ali su ameri~ki avioni preletelimesto borbe i napali australijski razara~HMAS Hobart i ameri~ku te{ku krstaricuUSS Boston. Nevo|ena raketna zrnaubila su dvojicu australijskih mornara,dok su brodovi lak{e o{te}eni.Procewuje se da je tokom Vijetnamskograta 14 odsto poginulih ameri~kihvojnika bilo `rtva prijateqske vatre.Foklendski rat 1982. godine izme-|u Velike Britanije i Argentine pamti se i po obarawu britanskoghelikoptera tipa Gazelle. Oborila ga je fregata HMS Cardiff. U `estokojrazmeni vatre u no}nim uslovima izme|u ~eta A i C Tre}egpadobranskog bataqona, koja je trajala ~itav sat, poginulo je osampadobranaca. Zabele`ena je i smrt komandosa SBS (Special BoatService), koga su, gre{kom, ubili pripadnici SAS.Incidenti i stradawa od prijateqske vatre de{avali su se inezavisno od ratnih dejstava. Tako je 9. aprila 1965, na poligonuOPREZ S AMERIMAS obzirom na broj britanskih vojnika kojesu ubili Amerikanci, u Velikoj Britaniji to jepostala i tema TV emisija u kojima se, uz karakteristi~nicrni humor, navodi kako se „na britanskevojnike u Iraku svakodnevno puca, a zawih }e biti mnogo bezbednije kada Amerikanciodu i ostave samo Ira~ane da ga|aju”. U jednojTV emisiji pilot helikoptera AH-64 Apache pitada li }e Britanci pucati na wega i dobija odgovorda ne}e „jer Britanci, za razliku od Amerikanaca,ne ga|aju svoje saveznike”.Mark Burxis iz institucije Center for DefenseInformation citira izreku koja je postalaaktuelna u Iraku: „Kada Britanci pucaju, Ira-~ani jure u zaklon. Kada Ira~ani pucaju, Britancitr~e u zaklon. Kada Amerikanci pucaju, svibe`e u zaklon”.PRESKUPA IDENTIFIKACIJAXon Pajk, upravnik sajta Globalsecurity.org,smatra da je posle Prvog zalivskog rata propu-{tena prilika za usvajawe sistema BCIS (BattlefieldCombat Identification System) za raspoznavawevlastitih vojnika od protivni~kih. Ure|aji zaoda{iqawe mikrotalasnih signala trebalo jeda budu instalirani na svakom borbenom vozilu.Me|utim, proceweno je da bi trebalo oko700 miliona dolara za opremawe dvanaest divizija,tako da je 2001. godine projekat odba~enkao preskup, mada je prethodno tokom razvojnogperioda utro{eno 180 miliona dolara.„Prijateqska vatra je aktuelan problemsamo za vreme rata”, ka`e Pajk, „u mirnodopskomperiodu ona se ne smatra prioritetnim pitawem”.Bergen-Hone u Nema~koj, pet granata izminobaca~a kal. 81 mm pogodilo grupuoficira na general{tabnom kursu iubilo desetoricu, a dvadeset ranilo.Gubici usled prijateqske vatre zaokupqajupa`wu javnosti tek od Prvogzalivskog rata 1991. godine, kada supredstavnici medija bili u prvim borbenimlinijama, odakle su imali uvid usva doga|awa. Ameri~ki statisti~aribele`e 23 odsto gubitaka u qudstvu (35poginulih i 72 rawena), odnosno 77 odstovozila uni{tenih vatrenim dejstvomsvoje strane. Kao naj~e{}i razlozi navodese pogre{na identifikacija ciqa,gre{ke u koordinatama, lo{a orijentacijau prostoru, kvar na oru|u, nedostatakdiscipline i nemar, ~emu treba pridodatistrah, uzbu|ewe i nesigurnost,uvek prisutne na bojnom poqu.PRI^A O PATU TILMANUPatrik Tilman je bio poznati igra~ameri~kog fudbala. Nakon teroristi~kognapada 11. septembra 2001. odustaoje od profesionalne karijere i ogromnenov~ane zarade i, zajedno sa bratomKevinom, maja 2002. pristupio renxerima,vo|en `eqom da pru`i li~ni doprinosborbi protiv terorizma. Wegovaodluka nai{la je na velik i pozitivanodjek u ameri~koj javnosti, a ministarodbrane Ramsfeld mu je u pismuli~no zahvalio na odluci da stupi u vojnuslu`bu. Posle zavr{ene obuke verovaoje da }e dobiti prekomandu u Avganistan,ali su umesto toga on i brat raspore|eniu Irak. Tilman nije krio svojenezadovoqstvo ratom u Iraku i kolegeiz wegove jedinice navode da je jednomPatrolni ~amci plitkoggaza tipa PCFprilikom, dok su gledali kako avioni bacaju bombe na ira~ki grad,glasno rekao: „Znate, ovaj rat je j...no nezakonit”.Po~etkom 2004. godine wihova jedinica otkomandovana je uAvganistan, koji je Tilman smatrao mestom gde se zaista nalazeteroristi. Krajem aprila porodica je obave{tena o wegovoj „pogibijitokom borbe sa neprijateqskim snagama”, prema izve{tajuKomande za specijalne operacije SOCOM (Special Operations Command).Pomenu Patrika Tilmana, koji je odr`an 3. maja 2004. u55


FEQTONSan Hozeu, Kalifornija, prisustvovalo je 3.500 qudi, a prenosilesu ga i ve}e TV stanice. Tek posle nekoliko sedmica vojni zvani~niciobavestili su porodicu i ameri~ku javnost da je Tilmanpoginuo od prijateqske vatre vojnika iz svoje jedinice. Zvani~naverzija, objavqena 30. aprila, kojom je propra}eno i posmrtnododeqeno odlikovawe Srebrna zvezda, pokazala se potpuno neta~nom.Naknadna istraga Pentagona, kojom je rukovodio brigadnigeneral Xons, utvrdila je da se 20. aprila, tokom redovne patrole2. voda, pokvario jedan hamer. Komandir voda, poru~nik Utlaut,radijom je izvestio pretpostavqenog oficira kapetana Sondersai predlo`io da vod ostane na okupu, odvu~e vozilo do puta,a zatim obavi zadatak. Me|utim, Sonders, koji nije bio na terenuve} u bazi Bagram, odbio je predlog inaredio da se vod podeli, da jedno odeqewe,sa Tilmanom, krene na zadatak,a drugo, u kom je wegov brat Kevin, {lepujepokvareni hamer. Utlaut je protestovao,ali bez uspeha. Po{to su sekretali kroz duboki kawon, me|u odeqewimase gubio vizuelni kontakt i radio-veza.Grupa talibana sa jednog grebenaotvorila je vatru na drugo odeqewe.^uv{i paqbu, Tilman se, u pratwijednog renxera i vodi~a Avganistanca,popeo na drugi greben, gde su ih uo~ilivojnici iz drugog odeqewa koji su odmah,bez prethodne identifikacije ciqa,otvorili rafalnu vatru i ubili vodi~a.Rastojawe izme|u wih iznosilo jesedamdesetak metara. Tilman je ustao,mahao rukama, aktivirao dimnu bombu,i sve vreme vikao „Ne pucajte!”. Renxeridrugog odeqewa obustavili su vatru.Vojnik koji je bio uz Tilmana tako|e jeustao, misle}i da su bezbedni, ali tadaje ponovo po~ela rafalna paqba imeci su pogodili Tilmana u {aku i pancir.On je i daqe vikao „Ne pucajte, na-{i smo, ja sam j...ni Pat Tilman!”, dok gatri hica nisu pogodila u glavu. Kevin jeza bratovu pogibiju saznao tek poslejednog ~asa.Istra`na komisija Pentagona utvrdilaje da je odluka o podeli voda bilapogre{na i da renxeri iz druge grupe„nisu o~uvali situacionu budnost nitisu ispravno identifikovali ciq i nisuispoqili disciplinu pri vatrenom dejstvu,{to je rezultovalo smr}u kaplaraTilmana”.ISTRAGA PENTAGONAIstraga Pentagona je utvrdilada je prvi istra`ni postupak ve}slede}eg dana sproveo oficir izbataqona renxera, koji je izna{aoda su vojnici ume{ani u doga|aj ispoqiliveliki nehat, te je zatra`ioizricawe odgovaraju}ih disciplinskihmera. Iz neutvr|enih razloga,daqu istragu preuzeo je oficir vi-{eg ~ina, koji je predlo`io bla`ekaznene mere. Prvi oficir je u svedo~ewupred istra`nom komisijomKaplar ameri~kevojske PatrikTilmanKRIVAC JE POGINUOPrijateqska vatra nije mimoi{la ni ruskesnage u ^e~eniji. Drugog marta 2000. u Groznom,dve jedinice OMON (Otrjad miliciji osobnogonazna~enija – Odred policije sa posebnom namenom)vodile su `estoku bitku u trajawu od skoro~etiri sata. OMON iz Sergijevog Posadatrebalo je da smeni specijalce iz Podolska, kojisu se nalazili na polo`ajima u staropromislavskoj~etvrti ~e~enskog glavnog grada. Novajedinica kretala se u devet kamiona.Smatraju}i da nailazi grupa ~e~enskih teroristapresvu~enih u ruske uniforme, specijalciiz Podolska postavili su zasedu i, nakon{to se kamioni nisu zaustavili na kontrolnompunktu, pogocima iz RPG-a uni{tili su prvo i posledwevozilo iz kolone, a potom, automatskompaqbom, dejstvovali po kamionima. Vatra je uzvra}enai na kraju su posledice bile 22 poginulai 31 raweni specijalac, od ukupno 98 qudi ukonvoju iz Posada, s tim da ih je u bolnici preminulojo{ {esnaest. Jedinica iz Podolskaimala je dvojicu poginulih.U zatvorenom procesu pred vojnim sudom2002. godine, za glavnog krivca incidenta ozna-~en je pukovnik Markelov, komandir OMON izSergijevog Posada, koji je poginuo u okr{aju.naveo da su vi{i oficiri naknadno dozvolili vojnicima daizmene kqu~ne detaqe svojih izjava, kako nijedan ne bi snosioiskqu~ivu odgovornost za doga|aj. On tvrdi da su vojniciizmenili vreme, odstojawe i svoj polo`aj prilikom ubistvaTilmana. Oni navode da su pucali iz vozila u pokretu,ali je pri obdukciji utvr|eno da je smrt nastupila usled triblisko grupisana pogotka u glavu, {to je nemogu}e ostvaritiiz vozila koje se kre}e. Renxer Ber, koji je bio sa Tilmanom,u izjavi medijima tvrdi da su bar dva vojnika iza{la iz hamerada bi mogli pucati na wih, dok wegov kolega O’Nil navodida su ga nadre|eni upozorili da nikome, a posebno porodiciTilman, ne ka`e da je Patrik bio `rtva svojih saboraca.Tilmanov pancir je spaqen, kako se ne bi moglo utvrditida je pogo|en iz ameri~kog oru`ja. Kapetan Sonders nijeobavestio nadre|enog o protestu poru~nika Utlauta nawegovu komandu, iako je bio obavezan da to u~ini. Kada jeutvr|eno da u svojoj izjavi nije izneoistinu, prvo mu je zapre}eno kaznomza krivokletstvo, ali je kasnijeiz neobja{wenih razloga dobioimunitet i dozvoqeno mu je da izmeniizjavu. Dato mu je pravo da izreknekazne pot~iwenima, {to je on iskoristiotako {to je izrekao ukorepetorici vojnika i poru~niku Utlautu.Treba napomenuti da je Utlautbio prvi u svojoj klasi na akademijiVest Point, te da je u istom okr-{aju zadobio te{ku ranu u predelulica. Posle ovog doga|aja, poru~nikje otpu{ten iz renxera i nastavioje vojnu karijeru u pe{adiji. Istra-`na komisija Pentagona utvrdila jeda je odluka o podeli voda bila pogre{na,te da renxeri iz druge grupe„nisu o~uvali situacionu budnostniti su ispravno identifikovaliciq i nisu ispoqili disciplinupri vatrenom dejstvu, {to je rezultovalosmr}u kaplara Tilmana”.Razgovori sa Tilmanovom porodicomotkrili su da se on nijeuklapao u klasi~an stereotip fudbalskogigra~a. Qubiteq poezije ikwiga sa istorijskom tematikom bioje protivnik rata u Iraku i predsednikaBu{a. Saborci navode daje ~esto govorio kako na narednimpredsedni~kim izborima 2004.treba glasati za Xona Kerija, predstavnikademokrata, a protiv republikancaBu{a. Po povratku iz Avganistanatrebalo je da se susretnesa poznatim antiratnim publicistomNoamom ^omskim. Tilman je redovnobele`io svoje impresije uli~ni dnevnik, koji je vodio jo{ odsvoje {esnaeste godine i koji je poneou Irak i Avganistan. Posle wegovesmrti, dnevnik je nestao.Sa puno ogor~ewa, wegov otacje Va{ington postu izneo svoje uvereweda su navodne gre{ke vojnehijerarhije u obave{tewu o Patrikovojsmrti zapravo „... sra~unate,namerne, nare|ene i sramne. Istragaje namerno ometana i zata-{kana”. Kevin Tilman je u svedo~e-561. mart 2008.


PREBRZI SOVJETIBrzo napredovawe Crvene armijekrajem 1944. godine i daleki letovilovaca P-38 i P-51 doveli su do sukobasovjetskih i ameri~kih aviona nad Jugoslavijom.Naime, 7. novembra 1944.prema ameri~kim izvorima, lajtninzi95, 96. i 97. eskadrile 82. lova~kogpuka dejstvovali su iz mitraqeza i topovapo nema~kim kolonama u povla~ewuu rejonu Sjenica–Novi Pazar–Mitrovica,kada su ih napali sovjetskilovci tipa Jak. U prvom naletu oborenje jedan P-38, a potom je otpo~ela borbau kojoj su oborena jo{ jedan ili dvalajtninga i tri Jaka. Zatim je vo|a sovjetskeformacije pri{ao uz krilo avionapukovnika Edvinsona, komandanta82. puka, i nakon {to je utvr|en identitetaviona, formacije su se razdvojile.Po povratku u bazu Fo|a u Italiji,piloti su saznali da su napali kolonusovjetskih vozila, usled ~ega je poginuo31 vojnik. Sprovedena je detaqnaistraga, tokom koje je utvr|eno da susovjetske snage za samo 24 ~asa napredovalevi{e od 100 km i tako drasti~nopomerile liniju fronta u odnosu napodatke od prethodnog dana koje su imaliAmerikanci.P-38 Lightningwu pred Kongresom izjavio: „Obmane u ovom slu~aju suuvreda za porodicu, ali je wihov primarni ciq bio dovo-|ewe cele nacije u zabludu. Ovo ka`emo sa razo~arawemi tugom. Mi smo iskori{}eni za ve`bu Pentagona u odnosimasa javnim mwewem”.Nakon Kevinovog svedo~ewa, Pit Geren, ministar kopnenevojske, rekao je medijima: „Pogre{ili smo u ispuwavawu svojeobaveze prema porodici Tilman, a koju imamo prema svim porodicamana{ih palih vojnika: re}i istinu, {to pre i na najboqimogu}i na~in”.KRIVAC JE NOVINARKAMe|u najpoznatije incidente u ameri~kim snagama, tokom operacijeIra~ka sloboda, spada i granatirawe Drugog bataqona Osmogmarinskog puka, 27. marta 2003. godine. Marinci su zatra`iliartiqerijsku podr{ku, ali su granate podbacile i eksplodirale powihovim polo`ajima. Prema Marfijevom zakonu, tada su prekinutei radio-veze, tako da je artiqerija po marincima dejstvovala ~itavih90 minuta, usled ~ega je poginulo i raweno 37 vojnika.Treba ista}i i doga|aj koji je doveo do zategnutih odnosa Italijei SAD. General-major Nikola Kalipari je bio oficir italijanskevojne obave{tajne slu`be SISMI, koji je uspeo da izdejstvujeosloba|awe novinarke \ulijane Sgrene, zarobqene od ira~kihustanika, po~etkom 2005. godine. Na putu ka bagdadskom aerodromu,tojota korola, u kojoj su se vozili uz pratwu agenta Andree Karpanija,nai{la je na prepreku na putu, koju su privremeno postaviliameri~ki vojnici radi prolaska ambasadora SAD u Iraku. Vojnicisu otvorili vatru na automobil i general Kalipari se bacio nanovinarku kako bi je svojim telom za{titio od hitaca. Poginuo je odpogotka u slepoo~nicu, a Sgrena i Karpani su raweni. Utvr|eno jeda je Kaliparija ubio Mario Lozano, pripadnik Prvog bataqona69. pe{adijskog puka.Ameri~ka istra`na komisija izna{la je da je Lozano ispo-{tovao predvi|ena pravila postupka, da general Kalipari nijeobavestio Ambasadu SAD u Bagdadu niti koalicione snage oosloba|awu Sgrene, te da su dva dana pre toga dvojica vojnikaiz Lozanove jedinice ubijena u eksploziji automobila bombe.Italijanske vlasti ukazale su na neprikladno mesto za postavqaweprepreke na putu, nepostojawe signala za upozorewe dase nailazi na prepreku, ali i to da je Lozano bio preoptere}endu`nostima, jer je rukovao reflektorom kojim je osvetqavao vozilakoja su dolazila, a uz to je bio i ni{anxija na mitraqezu,te je imao samo nekoliko sekundi na raspolagawu za procenunamera voza~a.Italijanska TV stanica Canale 5 prikazala je video-snimakprilaska tojote kontrolnom punktu, na kom se vide upaqena svetlaautomobila, dok su ameri~ki zvani~nici tvrdili da se automobilkretao bez upaqenih farova, velikom brzinom (Karpani tvrdi daje vozio 25 km na sat), te da je rafalima zaustavqena najmawe 50metara od ameri~kog tenka, {to je tako|e u protivre~nosti sa Lozanovomizjavom.Juna 2006. godine, italijanska vlada optu`ila je Marija Lozanaza ubistvo generala Kaliparija i od SAD zatra`ila wegovoizru~ewe. Ameri~ka vlada je to odbila. Sredinom aprila 2007.godine pred italijanskim sudom je otpo~elo su|ewe Mariju Lozanuu odsutnosti. Me|utim, krajem oktobra, sud se proglasio nenadle-`nim, te je tu`ba odba~ena. Lozanov italijanski advokat je izneoda optu`eni, kao pripadnik oru`anih snaga SAD, u`iva imunitet.Sam Lozano je izjavio: „Da nije bilo Sgrene, ni{ta se ne bi dogodilo.Ona zna da, ako ho}e da razgovara sa teroristima, postoji99 odsto {ansi da }e biti zarobqena... wena je gre{ka {to se ovodogodilo, a ne moja”.Tehnolo{ki napredak i savremena tehni~ka sredstva, ma kolikosofisticirana, ne mogu kontrolisati nepredvidqivo individualnoqudsko pona{awe. Francuzi su odavno na{li izraz kojim obja{wavajuprijateqsku vatru i gubitke u vezi sa wom. Uz dubok uzdahi slegawe ramenima, oni ka`u: „C ‘est la guerre” – „To je rat”.(Nastavak u slede}em broju)57


RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIMKO SAM JAUvek se trudim da razlikujem – ko sam ja u stvarnosti i kakvimme vide drugi. Drugih je neodre|en broj, a svaki megleda na svoj na~in. Kako sa tim da se pomirim – drugo jepitawe; ali ja }u zavek ostati onaj ko sam u stvarnosti. Jedanme precewuje, od toga ne}u postati boqi; drugi me potcewuje,zbog toga ne}u biti gori ili bezna~ajniji. Onaj koji posedujemakar i neveliko `ivotno iskustvo zna kako se dobroime ~ovekovo mo`e oblatiti spletkama, ogovorom ili klevetom.Kako da zamisli{ {ta sve o nama govore! [ta sve nepropoveda najglupqa spletka, {ta sve ne ume smisliti zlobnakleveta! Neverovatne stvari. ^esto i bestidne. Ako to za~ujeneki juno{a, on se uzbu|uje, on o{tri svoj ma~; zreo mu{karacprezrivo odmahuje rukom; vreme{an ~ovek ni ve|om ne}ema}i. Glupi ili zli qudi mequ gluposti, takve da to nije lakoizdr`ati, me|utim, svako mora, jedanput, duboko osetiti {toon, bez obzira na takve stvari, ostaje onakav kakav u stvarnostijeste.Treba jednom zauvek da se pomirimo sa time da svako odnas nosi u sebi „obraz” i da taj „obraz” bije „podobije”. Minismo tu da jurcamo za svojim odrazom u tu|im du{ama, kako bismoga popravili ili ulep{ali. Celishodnije je velikodu{no iblagonaklono prepustiti svim qudima „pravo na zabludu” i nenavaqivati na sebe obavezu pravednog „retu{a”. Treba samozamisliti kakva bi to bila ludnica, kada bi svi pojurili da zagladeili ukrase sopstveni „obraz” (lik) u odgovaraju}oj tu|ojdu{i – nedostojno zauzimawe za qude sa kompleksom ni`e vrednosti.Nije dobro postaviti svoje postojawe u zavistan odnos odtu|ih qudi; poveravati sopstveno dostojanstvo tu|oj kratkovidostiili du{manstvu; dozvoliti centru li~nog `ivota da se poremetiili nestane. Bitije je vrednije od spoqa{wosti, a elementprevarqivosti je nerazdvojan od spoqa{wosti. Moje postojawemora da bude verno, tada neka moja spoqa{wost bude ineverna. Ja nisam ono {to govore, nego, mo`da, ono {to kradom{ap}u ili negde o meni izvikuju drugi. Ja sam ne{to dalekove}e nego {to je raskr{}e wihovih neshvatqivih, zlobnih, niskihfantazija.Ali, pak, ko sam ja? Ja sam ono {to iskreno jesam. Onosam {to od svega srca, otvoreno, bez kolebawa, iskazujem. Jasam ono na {ta me moja su{tina usredsre|uje u qubavi i ~emuuznosi molitvu. Mene treba tra`iti tamo gde u meni nestaju bojazani strah. Mene je mogu}e prona}i tamo gde u meni sazrevajusudbinske odluke, gde po~iwu odlu~ni i smeli postupci mog`ivota. Ja sam tamo gde delam; ja sam ono {to delam. Tu sam ja„delo-vo|en”; i to je tako|e moja „delo-vo|enost”. Ja sam moje„oko”, Ja sam – moje „srce”, ja sam moja – „re~” koja se ra|a iz„razumevawa” srca. Ja sam – moje „delawe” koje sledi moje oko,srce, re~. I ako sve to jest u meni, tada mi nedostaje samo posledwasigurnost, da sam to odista ja. Ako kod mene postoje tasigurnost, tada u sebi nosim istinski isto~nik svog li~nog dostojanstvai ne}e me izbaciti iz koloseka tu|e presude i {aputawa.^ak i ako prevarqiva povr{nost sveprisutno ovlada svetom,mene ona ne mo`e sablazniti, ni obuhvatiti. „Na svom istrajavam.I ne mogu druga~ije. Neka mi Bog pomogne. Amin.” Svetje mogu}e isceliti samo duhovnom dostojanstvom i verno{}u,samo hrabro{}u da bude{ onaj koji jesi.Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”Svetigora, Cetiwe 2001.58DUHOVNOSTV E R S K I P R A Z N I C I1-15. martPravoslavni1. mart – Sveti velikomu~enik Teodor Tiron8. mart – Prvo i drugo obretawe glave svetogJovana Krstiteqa15. mart – Sveti Todor Komogovinski– Teodorova subotaRimokatoli~ki15. mart – Sveti JosipSVETI VELIKOMU^ENIKTEODOR TIRONTiron zna~i vojnik, regrut.Sveti Teodor Tiron je imao tunesre}u da u vreme wegovogstupawa u stroj marmaritorskogpuka, u gradu Amasiji, otpo~nesvirepi progon hri{}anapod ozlogla{enim carevimaMaksimijanom i Maksiminom.Mladi} koji je tek postaovojnik nije krio ogor~ewe zbogstrahota nanetih hri{}anima.Po cenu da bude `estoko ka-`wen o{tro se protivio brutalnimpostupcima carevih juri{nika.Tako je dospeo pred nemilosrdnogsudiju koji je naredioda ga utamni~e, a }eliju zape-~ate. Na taj na~in hteo je da ga umori gla|u kako bi skon~ao u te-{kim mukama. Me|utim, u pustoj tamnici javio mu se sam Hristos ihrabrio svoga mu~enika re~ima: „Ne boj se Teodore, ja sam sa tobom,ne uzimaj vi{e zemaqske hrane i pi}a, jer }e{ biti u drugom`ivotu, ve~nom i neprolaznom sa mnom na nebesima”.Tada se u tamnici hrabrog vojnika pojavilo mno{tvo an|elakoji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamu, dok su prestra{enistra`ari posmatrali ~udesan prizor. Odmah potom, sveti Teodorizveden je napoqe i mu~en, a onda osu|en na smrt. Sve to je stoi~kipodnosio, ~ak i ~as kada su ga bacili u ogaw. Svoju ~istu du{u predaoje Gospodu 306. godine.Sveti velikomu~enik Teodor ostao je pojam vojni~ke ~asti,pravdoqubivosti, odanosti veri i istrajnoj borbi za hri{}anstvo.Mo{ti svetog Teodora Tirona nalaze se u fru{kogorskommanastiru Novo Hopovo.CRKVENE ZAPOVESTI1. Moliti se Bogu i slu{ati slu`bu Bo`iju svake nedeqe ipraznika.2. Dr`ati post Ro|ewem i Vaskrsewem Hristovim, pred praznikomSvetih apostola Petra i Pavla, pred Uspewem PresveteBogorodice, svake srede i petka.3. Sve{tena lica treba po{tovati.4. Ispovedati grehe svoje i pre~i{}avati se u spomenute velikepostove.5. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti.6. Dr`ati postove i molitve koje zapovedi episkop u vremekakve nevoqe.7. Crkvene stvari ne upotrebqavati.8. Svadbe ne ~initi za vreme posta.9. Jereti~ke kwige ne ~itati.1. mart 2008.


VREMEPLOVDOGODILO SE...2. mart 1844.Na osnovu saglasnostiSovjetaKne`evineSrbije,knez AleksandarKara|or-|evi} doneoakt o ustrojstvubolniceCentralnevojske, ~ime su udareni temeqiGlavne vojne bolnice. Ovaj datum je24. avgusta 1994. odre|en za DanVojnomedicinske akademije.3. mart 1878.Sklopqen mirovni ugovor u San Stefanukojim je okon~an rat izme|u Rusijei Turske. Tre}i ~lan Ugovorapriznao je dr`avnu nezavisnost Kne-`evine Srbije i priznao joj teritorijalnopro{irewe koje je obuhvataloNi{, Leskovac i Toplicu, Lab idelove novopazarske i mitrova~kenahije, ali bez wihovih varo{i kakoSrbija ne bi imala zajedni~ku granicusa Kne`evinom Crnom Gorom. Ugovorje priznao i teritorijalno pro-{irewe Crne Gore koje je bilo ve}eod cele Kne`evine Crne Gore, ali jedve tre}ine ove teritorije tek trebaloosvojiti od Turske. Na insistiraweRusije, Ugovorom je stvorenaVelika Bugarske koja je obuhvatalacelu Makedoniju i delove Stare Srbije.Zbog protivqewa evropskih silausledila je revizija ovog ugovorana Berlinskom kongresu jula 1878.7. mart 1945.Konstituisana Privremena vladaDemokratske Federativne Jugoslavije.U okviru Vlade nalazilo se iMinistarstvo za Srbiju. Od samogpo~etka osnivawa, Vlada je zahtevalaosnivawe vlada federalnihjedinica.8. mart 1910.U `eqi da doka`e da su `ene sposobnei za poduhvate u vazduhu,francuska baronesa Rajmonda deLaro{ zavr{ila je pilotsku obukui dobila dozvolu pod brojem 1Francuskog aerokluba. Baronesa jeu pariskom dru{tvu bila poznatakao uspe{an slikar, vajar i strastvenivoza~ automobila.11. mart 1953.Na~elnik General{tabaJNAgeneral PekoDap~evi} stigaou zvani~nu posetuSAD. U razgovorudveju stranarazmatranasu pitawa odbrane Jugoslavije odeventualnog napada SSSR, pru`awavojne pomo}i Sjediwenih Dr`ava Jugoslavijii problemi odbrane Balkana.Glavne teme razgovora bile suisporuka naoru`awa i odre|ivaweprioritetnih vojnih pravaca na teritorijiJugoslavije koje je trebaloobezbediti. O svim pitawima postignutaje na~elna saglasnost.14. mart 1908.U Beogradu ro-|en Ko~a Popovi},generalmajorJNA. Apsolviraoje filozofijunaSorboni 1932.godine. U julu1937. stupio je u redove Internacionalnihbrigada u [panskom gra-|anskom ratu. Iz rata u [panijiiza{ao je kao komandant artiqerijskogdiviziona. Na po~etku oru`anogustanka 1941. godine bio je najprekomandant Kosmajskog, a zatimPosavskog partizanskog odreda.Bio je komandant Prve proleterskebrigade od wenog formirawa, 22.decembra 1941, a zatim komandantProleterske divizije i Prvog proleterskogkorpusa NOVJ. Januara1945. godine postavqen je za komandantaDruge armije. Za narodnogheroja progla{en je 27. novembra1953. Umro je u Beogradu 1992.godine.VOJVODA STEPA STEPANOVI]Ro|en je u Kumodra`u kod Beograda 12. marta1856. Nakon zavr{enog {estog razreda gimnazije uBeogradu, godine 1874. godine, stupio je u Artiqerijsku{kolu u Beogradu. U srpsko-turskim ratovima1876–1878. godine za pokazanu hrabrost iuspe{no komandovawe odlikovan je Takovskim krstoms ma~evima. U srpsko-bugarskom ratu 1885.godine komandovao je ~etom. U general{tabnu strukupreveden je 1889. godine u ~inu kapetana. Bio jeprofesor vojne istorije na Vojnoj akademiji i pomo}nikna~elnika Glavnog |eneral{taba. U ~in generalaunapre|en je 1907. godine i postavqen zaVojvode Stepa Stepanovi}i @ivojin Mi{i}komandanta [umadijske divizije. Ministar vojnibio je 1908. godine, zatim komandant Drinske, paMoravske divizije. Ponovo je bio ministar vojni1911–1912. godine.U balkanskim ratovima komandovao je Drugomarmijom u borbama protiv Turaka kod Stracina i naCrnom vrhu, u~estvovao je u opsadi i zauzimawu Jedrenai uspe{no branio pravac dolinom Ni{ave premaPirotu. Na po~etku Prvog svetskog rata zastupaoje odsutnog na~elnika {taba Vrhovne komande RadomiraPutnika. Komandovao je Drugom armijom u Cerskojbici, u bici na Drini, Kolubarskoj bici. Za zaslugeu Cerskoj bici general Stepa Stepanovi} promovisanje u zvawe vojvode. Na Solunskom frontu1918. godine, Druga armija Stepe Stepanovi}a napadalaje na glavnom pravcu i od 15. do 17. septembra usadejstvu sa Prvom armijom probila neprijateqskiutvr|eni front i izbila na bugarsku granicu ~ime jeznatno doprinela kapitulaciji Bugarske. Na ~elu Drugearmije Stepa Stepanovi} ostaje sve do 1919. godinekad je stavqen na raspolagawe. Umro je u ^a~ku 29.aprila 1929. godine.Pripremio Miqan MILKI]59


TURIZAMSMU^ARSKI POLIGON KOPAONIKODMORZA VOJNI XEPU januaru i februaru ove godine1.200 pripadnika Vojske Srbijei studenata Vojne akademijeboravilo je na smu~arskompoligonu Kopaonik i pro{loobuku u zimskim uslovima,dok je vi{e od 1.500 gostijukoristilo usluge u objektimaza odmor i rekreacijuUpravnik51. smu~arskogpoligonazastavnikprve klaseQubi{aMilo{evi}60Pelepa kamena zgrada,u kojoj je sme{tena uprava 51.smu~arskog poligona Kopaonik, postalaje slu`beni vojni objekat tako {to jekraqica Marija, 1926. godine, dotada{wi konak kraqaAleksandra, poklonila Moravskoj diviziji prvog poziva. Odtada do danas zgrada gotovo da i nije promenila izgled, ali je prostorod jedanaest hektara oboga}en drugim sadr`ajima i objektima,koji slu`e za odmor i rekreaciju, obuku studenata Vojne akademijei jedinica Vojske Srbije. U svakom trenutku Smu~arski poligonKopaonik mo`e da ponudi 130 kreveta za odmor i rekreaciju i220 le`ajeva za obu~avawe studenata, vojnika i stare{ina.O kompleksu, poslovima logistike i stvarawu dobrih uslovaza `ivot, rad i obuku korisnika poligona brine mali vojni kolektivod osam ~lanova, sa zastavnikom prve klase Qubi{om Milo-{evi}em na ~elu, koji uz pomo} logistike Vojne akademije uspeva daispuni sve zadatke i obaveze.U januaru i februaru ove godine 1.200 pripadnika Vojske Srbijei studenata Vojne akademije boravilo je na smu~arskom poligonuKopaonik i pro{lo obuku u zimskim uslovima. Wih su u objektu, popularnonazvanom Kasarna, do~ekali mnogo boqe ure|eni sme{tajni i drugikapaciteti nego {to je to bili ranijih godina. Logistika Vojne akademijerenovirala je objekat i omogu}ila korisnicima da obuku u zimskim uslovimaizvode u znatno povoqnijim okolnostima. Treba naglasiti da su ~lanovilogisti~kog bataqona Vojne akademije, tokom cele zime, ravnopravni~lanovi kolektiva smu~arskog poligona i da, obezbe|ivawem kvalitetneishrane, sanitetskog zbriwavawa i ostalih usluga, daju veliki doprinosVi{e od 1.500 qudi tokom sezone koristilo je usluge u objektima zaodmor i rekreaciju Smu~arskog poligona Kopaonik, koji je na taj na~inostvario prihod od sedam miliona dinara. Prioritet u kori{}ewu tihkapaciteta imaju pripadnici Vojske, penzionisana vojna i civilna lica,ratni vojni invalidi, nosioci bora~kih spomenica i ~lanovi wihovih porodica.Postupak prijavqivawa je jednostavan i ostvaruje se podno{ewemzahteva Vojnoj akademiji. Cene sme{taja su veoma povoqne i kre}u seod 285 dinara u vi{ekrevetnim, pa do 352 dinara u dvokrevetnim sobama.Kvalitetnu pansionsku ishranu mogu}e je obezbediti za samo 425 dinara.Ako ima slobodnih mesta sme{taj i ishranu mogu dobiti i lica vanVojske, ali po dvostruko ve}im cenama. U toku ove godine renovira}e se i


CENE TRI PUTA MAWEU okviru 51. smu~arskog poligona nalazi sei restoran VU „Vrwa~ka Bawa”, ~ije qudstvo gostimai korisnicima poligona pru`a ugostiteqsko-kantiwerskeusluge. Pravo je zadovoqstvo videti kako Dragan Bo{kovi},Sne`ana Be`anovi}, Dana Filipovi}, Dragana Mihajlovi}i drugi ugostiteqski radnici profesionalno i srda~noposlu`e svakog gosta, ali je va`no napomenuti dasu i cene u restoranu Vojne ustanove bar tri puta ni`enego u drugim ugostiteqskim objektima na Kopaoniku.Na primer, nijedan ru~ak ne prelazi cenu od trista dinara,dok su cene pi}a, tako|e, primerene xepu pripadnikaVojske Srbije. Od kuvara Slavi{e Arsovi}asaznajemo da se najvi{e naru~uju pice, ve{alice i pala~inke,a gosti obo`avaju i doma}u lepiwukoja se priprema na licu mesta.objekti za odmori rekreaciju,{to }e s jedne stranesmawiti kapacitete zatrideset posto, a s drugeznatno poboq{ati kvalitet sme{taja.Zastavnik Qubi{a Milo{evi}, vodnik prve klase MarkoDespotovi} i drugi pripadnici Smu~arskog poligona vode ra~unada gostima i korisnicima ni{ta ne nedostaje. Te{ko je opisatidelokrug wihovog rada, zato {to, na primer, zastavnik Milo-{evi} prima goste, napla}uje usluge, snabdeva poligon prehrambenimnamirnicama, ~isti krug in`iwerijskim ma{inama, prevozibolesne goste i usput obavqa sve iskrsle poslove.– Dan nam je mali, ali uz veliki trud i zalagawe uspevamo da sve obavimo.Najve}e probleme stvara nam odr`avawe objekata i tehnike, koji suu proseku stari nekoliko desetina godina – ka`e zastavnik Milo{evi}.U organizaciji `ivota i rada na poligonu veliku pomo} pru`aju Sekcijaza puteve Novi Pazar, JKP „Skijali{ta Srbije” i druge strukture kojedeluju na poznatoj srpskoj planini.Kakva je budu}-nost 51. smu~arskog poligonaKopaonik? Nema sumwe da je poligonzauzima privla~no mesto u sredi{tu skija{kog i turisti~kogkompleksa i da }e posle obavqenih i najavqenih renovirawaimati sve potrebne uslove i za pro{irewe aktivnosti. Planirase da odre|ene objekte koriste pripadnici Vojske koji budu u~estvovaliu mirovnim misijama, te da se na tu pripremaju na{i vojnisportisti. Postoje nagove{taji da }e i strani vojni sportistisve ~e{}e boraviti na smu~arskom poligonu, a za sada su najve}ezanimawe pokazali pripadnici oru`anih snaga Kraqevine Holandije.Na taj na~in Smu~arski poligon Kopaonik posta}e mesto nakome }e pripadnici sistema odbrane i Vojske Srbije mo}i u potpunostida iska`u svoje rekreativne i sportske potrebe i da uspe-{no izvode sadr`aje obuke u zimskim uslovima.Zoran MILADINOVI]61


PRIPREME VOJNIH SPORTISTANA KOPAONIKUNAJAVADOBRIHREZULTATAI ove zime na Kopaoniku su se okupilinajuspe{niji sportisti Vojske Srbijekako bi se {to boqe pripremiliza predstoje}u takmi~arsku sezonuUZimskom sportskom kampu na Kopaoniku, od 22. februara do2. marta, na pripremama borave sportisti Vojske Srbije:skija{i, padobranci, atleti~ari, pentatlonci, orijentirci ixudisti. Svi oni, osim skija{a, nalaze se na bazi~nim zimskimpripremama koje, kako im i samo ime ka`e, predstavqaju osnovuza sticawe fizi~ke kondicije kako bi se {to uspe{nije pripremaliza takmi~ewa tokom sezone.Za razliku od ostalih pomenutih sportova, sezona skijawa jeu punom jeku. Skija{i Vojske Srbije koji su trenutno na Kopaoniku~ine u`i izbor kandidata me|u kojima }e biti odabrano ~etvoronajboqih. Oni }e od 31. marta do 5. aprila predstavqati VojskuSrbije na 50. svetskom vojnom prvenstvu u skijawu u austrijskomHohfilzenu. U Austriji }e biti odr`ano i Evropsko paraski prvenstvona kome }e u~estvovati paraski reprezentacija Srbije, od ~ijasu ~etiri ~lana tri iz Padobranske ekipe Vojske Srbije „Nebeskevidre“.Od zna~ajnijih takmi~ewa koja jo{ o~ekuju vojne sportiste tokom2008. godine izdvajamo prvenstvo Vojske Srbije u junu, na kome}e u~estvovati svi sportisti, i Svetsko vojno prvenstvo u orijentiringu,koje }e u oktobru biti odr`ano u Litvaniji. Bi}e to {esto u~e-{}e vojnih orijentiraca iz na{e zemqe na svetskim vojnim prvenstvima.Tu su i dva regionalna prvenstva u vojnom pentatlonu, u Slovenijii Austriji, na kojima bi srpski vojni pentatlonci trebalo daizbore norme za u~e{}e na Svetskom prvenstvu u vojnom pentatlonu,koje }e biti odr`ano u septembru u Turskoj, ali i za regionalnoatletsko prvenstvo koje u aprilu treba da bude odr`ano u Beogradu.Me|u sportistima Vojske Srbije koji trenutno borave na Kopaonikunalazi se i najboqi sportista Vojske Srbije u 2007. godinistariji vodnik Igor Vukovi}, kao ~lan dveju vojnih reprezentacija– skija{ke i orijentiring, ~ime najavquje da }e se na}i u naju-`em izboru i za sportistu Vojske 2008. godine.Sawa SAVI]SPORTPosebno priznawe „Zlatni orao” pripalo je Zoranu Petrovi}u,paraglajderisti, i modelaru @ivanu Josipovi}uVAZDUHOPLOVNI SAVEZ SRBIJEDAN ZLATNIHORLOVAVazduhoplovni savez Srbije, na sve~anosti u „Aeroklubu” uBeogradu, dodelio je priznawa i zahvalnice najuspe{nijimsportistima, organizacijama i zaslu`nim pojedincima u2007. godini. Brojne zvanice iz dr`avnih organa, Vojske Srbije,sportskih padobranskih i aero-klubova imali su priliku dapozdrave najuspe{nije modelare, padobrance, paraglajderiste,sportske pilote i jedrili~are.Posebno priznawe „Zlatni orao”, koje se za najboqe ostvarenerezultate u sportskom vazduhoplovstvu tradicionalno dodequjeod 1957. godine, pripalo je Zoranu Petrovi}u, paraglajderisti,i modelaru @ivanu Josipovi}u.Zoran Petrovi} je jedan od pionira paraglajdinga na Balkanu.Prve letove paraglajderom napravio je 1986. godine i {estostrukije dr`avni rekorder u toj disciplini. „Zlatnog orla” dobioje tre}i put, {to je malo kome po{lo za rukom, a sude}i premawegovoj formi, ozbiqan je kandidat za jo{ nagrada.Zemunac @ivan Josipovi}, ~lan aerokluba „Frawo Kluz”, uvitrine je stavio drugo po redu najsjajnije priznawe na{eg sportskogvazduhoplovstva. @ivan je pojedina~ni i ekipni prvak svetaiz 2000. godine, evropski {ampion 2005, tri puta je pobedio ugeneralnom plasmanu svetskog kupa, a dva puta je obarao dr`avnerekorde. Me|unarodna vazduhoplovna federacija @ivana je odlikovalamedaqom „Andrej Tupoqev”, koju u svom posedu ima tekpet qudi na planeti.Sude}i prema broju mladih qudi, sportista i entuzijasta,koji su 19. februara nagra|eni, sportsko vazduhoplovstvo u Srbijiima lepu budu}nost.A. PETROVI]Snimio N. PAN^I]63


OGLASIIn`iwerija:VES 71704 – (voza~ poslu`ilac dozera) – 1 izvr{ilacVES 71706 – (voza~ poslu`ilac utovariva~a) – 1 izvr{ilacVES 71707 – (voza~ poslu`ilac kopa~a) – 2 izvr{iocaVES 71716 – (voza~ poslu`ilac grejdera) – 1 izvr{ilacVES 71752 – (voza~ poslu`ilac vaqka) – 1 izvr{ilacIntendantska slu`ba :VES 72418– (berberin) – 1 izvr{ilacSaobra}ajna slu`ba :VOJNA PO[TA 4310 PAN^EVORaspisujeK O N K U R Sza prijem vojnika po ugovoru na vojni~kim du`nostimau garnizonu Pan~evoVES 72701 – ( voza~) – 3 izvr{iocaUSLOVI KONKURSA:Konkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwavajuslede}e uslove:OP[TI USLOVI:– da su zdravstveno sposobni za vojnu slu`bu ({to utvr|uje nadle`navojna lekarska komisija),– da imaju propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencialnojspecijalnosti (VES) odre|enoj za formacijsko mesto zakoje konkuri{e,– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu zatvoraod najmawe 6 meseci– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak,– da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisali vojnuobavezu,– da nisu stariji od 28 godina ako konkuri{u za du`nosti u rodu,odnosno 30 godina ako konkuri{u za du`nosti u slu`bi.POSEBNI USLOVI:– da su osposobqeni za VES za koju konkuri{u,– da poseduju polo`en voza~ki ispit „B” i „C” kategorije (samokandidati za voza~e m/v).NA^IN KONKURISAWA:Kandidat koji ispuwava uslove KONKURSA podnosi zahtev zaprijem u vojnu slu`bu VP 4310 Pan~evo i prila`e slede}e dokumente:– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od 6 meseci),– uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od 6 meseci),– uverewe iz op{tinskog suda da se protiv wega ne vodi krivi~nipostupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne starije od 6 meseci),– potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne stariju od 6meseci),– fotokopiju vojni~ke kwi`ice,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu (overenuu sudu ili op{tini),– overenu fotokopiju voza~ke dozvole (samo kandidati za voza-~e m/v),– nalaz, ocenu i mi{qewe nadle`ne VLK o zdravstvenoj sposobnostiza vojnu slu`bu,– stav i mi{qewe VBA nakon izvr{ene bezbednosne provere zakandidata.Nadle`na komisija razmatra}e pristigle prijave i utvrditi kojikandidati ispuwavaju uslove konkursa. Komisija }e uputitikandidate nadle`noj VLK radi ocene sposobnosti za vojnu slu-`bu, ako ispuwavaju ostale uslove konkursa.Nepotpuni i nekompletni dokumenti kandidata ne}e biti razmatrani.Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne buduizabrani.Sa kandidatima koji budu primqeni u vojnu slu`bu, bi}e sklopqeniugovori o prijemu po ugovoru na odre|eno vreme, u trajawuod 3 (tri) godine.Konkurs je otvoren do popune upra`wenih mesta.Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na telefon:013/326-526.


VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJARaspisujeK O N K U R Sza izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawaVojnomedicinske akademije u Beogradua) I z b o r u nastavna zvawa – na formacijiVMA1. Jednog nastavnika za predmet ORTOPEDIJA u zvaweredovnog profesora2. Jednog nastavnika za predmet INTERNA MEDICI-NA u zvawe redovnog profesora3. Jednog nastavnika za predmet ZARAZNE BOLESTIu zvawe redovnog profesora4. Jednog nastavnika za predmet ANESTEZIOLOGIJASA REANIMATOLOGIJOM u zvawe vanrednog profesora5. Jednog nastavnika za predmet PARODONTOLOGI-JA I ORALNA MEDICINA u zvawe vanrednog profesora6. Jednog nastavnika za predmet VAZDUHOPLOVNAMEDICINA u zvawe docentab) I z b o r u nau~na zvawa– na formacijiVMA7. Jednog nau~nog savetnika za oblast EPIDEMIO-LOGIJA8. Jednog vi{eg nau~nog saradnika za oblast EPIDE-MIOLOGIJAv) R e i z b o r u nastavna zvawa– na formacijiVMA9. Jednog nastavnika za predmet PATOLOGIJA u zvawedocentag) R e i z b o r u istra`iva~ka zvawa– naformaciji VMA10. Jednog istra`iva~a saradnika za oblast BIOHE-MIJAPOSEBNI USLOVI– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem 1,2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9 mogu konkurisati lica koja imajunau~ni stepen doktora nauka iz oblasti za koju sebiraju,– Za saradni~ko zvawe pod rednim brojem 10 mogukonkurisati lica koja imaju akademski stepen magistranauka;– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem1, 3 i 6 mogu konkurisati profesionalna vojna licakoja su u posledwa dva perioda ocewena slu`benomocenom najmawe „vrlo dobar”, (isti~e se);– Za nastavna i nau~na zvawa pod rednim brojem2, 4, 5, 7, 8, 9 i 10 mogu konkurisati civilna licakoja su u posledwa dva perioda ocewena slu`benomocenom najmawe „vrlo dobar”.Prednost pri izboru imaju kandidati koji:– imaju du`i nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastaveiz predmeta za koji konkuri{u;– imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radovaiz predmeta odnosno nau~no-nastavne oblasti zakoju konkuri{u;– se slu`e sa vi{e stranih jezika.NA^IN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd,Crnotravska broj 17.USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije kojaispuwavaju slede}e uslove:OP[TI USLOVI– da su zavr{ili medicinski odnosno stomatolo{kifakultet i da ispuwavaju uslove propisane Zakonom ovojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim ustanovamaVojske Srbije za izbor i reizbor u odgovaraju}enastavni~ko odnosno saradni~ko zvawe;da imaju objavqene nau~ne i stru~ne radove;– da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad.– da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewenaslu`benom ocenom „vrlo dobar“ (isti~e se) ;da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupakzbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benojdu`nosti odnosno koji nisu osu|ivani za takva delakaznom zatvora du`e od {est meseci (utvr|uje po slu-`benoj du`nosti nadle`ni organ);Uz molbu se prila`e:– overena fotokopija uverewa o dr`avqanstvu;– overene fotokopije diploma – uverewa o zavr-{enom fakultetu i doktoratu, odnosno magisterijumu;– spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova saradovima u prilogu;– biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, a posebnobavqewe nastavni~kim du`nostima i bavqewenau~noistra`iva~kim radom;– fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnogorgana jedinice – ustanove u kojoj je kandidatna slu`bi.Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa umagazinu „Odbrana”.Sve informacije mogu se dobiti u SekretarijatuNastavno-nau~nog ve}a VMA na telefon 3609-384lokal 26-384.65


[AHIZABRANA PARTIJASVEMO]MA[INEDip Fric – Kramnik6. partija me~a1.e4 c5Ovo je posledwa partija me~a,koji je svetski {ampion izgubio protivkompjutera „Dip Fric“. Prednama su, izgleda, opasna vremena –vremena ma{ina koje misle, ma{inakoje su nadmo}ne i najinteligentnijimqudima. Crni se odlu~uje zaSicilijansku odbranu, za koju je jedanod najve}ih eksperata – me|uqudima! Svakako }e na{em ~itaocubiti zanimqivo kako }e kompjuterprona}i put do pobede.2.Sf3 d6 3.d4 cd4 4.Sd4 Sf65.Sc3 a6Vi|eno je ovo bezbroj puta, svakiigra~ neke osredwe kategorije znaove po~etne poteze. Beli bira najagresivnijipotez Sozina, iako totako uskoro ne}e izgledati..6.Lc4 e6 7.0-0 Le7 8.Lb3 Dc79.Te1 Sc6 10.Te3Beli predvi|a da }e wegov protivnikoti}i u malu rokadu, pa je izra~unaomnogo toga {to ~oveku mo-`da ne bi palo na pamet.AROSUKR[TENE RE^I10...0-0 11.Tg3 Kh8 12.Sc6 bc613.De2 a5 14.Lg5 La6 15.Df3 Tab816.Te1 c5 17.Lf4 Db7Umesto ovoga mogao je crni poku-{ati i 17...a4, ali je tu potrebnomnogo, mnogo ra~unawa, u kome bise ma{ina boqe sna{la.18.Lc1 Sg8 19.Sb1!!Ovde su znakove uzvika stavilianalizatori samo zato {to se naprvi pogled ne vidi dubina ovog poteza.Brzo i lako ma{ina je reorganizovalasvoje figure.19…Lf6 20.c3 g6 21.Sa3! Dc622.Th3 Lg7 23.Dg3 a4 24.Lc2 Tb6Crni je ovim nelogi~nim potezomhteo da oslobodi damu ~uvawa poqad6.Beli: Kg1, Dg3, Te1, Th3, Lc1, Lc2,Sa3, a2, b2, c3, e4, f2, g2, h2Crni: Kh8, Dc6, Tb6, Tf8, La6, Lg7,Sg8, a4, c5, d6, e6, f7, g6, h7ZANIMQIVOSTI[AH I QUBAVIslandski velemajstor Johan Hjartarson prekinuo je svoj kratkimedeni mesec posle ven~awa da bi igrao 1988. godine na turniru uTilburgu. Dama se, koliko je poznato, nije bunila.TA^NA PROCENA„To }e verovatno biti najve}i sportski doga|aj u istoriji, ve}i ~ak odboks me~a Frejzer-Ali.“To su re~i velemajstora Bobi Fi{era – o wegovom me~u protivBorisa Spaskog 1972. godine.I, bio je u pravu!25.e5! de5 26.Te5! Sf6 27.Dh4Db7 28.Te1 h5 29.Tf3 Sh7 30.Da4Dc6 31.Dc6 Tc6 32.La4! Tb6 33.b3!Kg8 34.c4 Td8 35.Sb5 Lb736.Tfe3 Lh6 37.Te5 Lc1 38.Tc1Tc6 39.Sc3! Tc7 40.Lb5 Sf841.Sa4! Tdc8 42.Td1 Kg7 43.Td6f6 44.Te2 e5 45.Ted2 g5 46.Sb6Tb8 47.a41:0ZANIMQIVOSTI[AMPIONKAU [AHUI KIK-BOKSUPobednica {ampionata Ukrajineza `ene 2006. godine, `enskivelemajstor Oksana Vozovi~,studentkiwa prava u Harkovu,{ampionka je u kik-boksu i karateu(u juniorskoj konkurenciji nakarate {ampioantu Ukrajineosvojila je medaqu). Jo{ uvek nijeodlu~ila koju od ovih oblastida izabere kao profesionalnipoziv. Ka`e da `eli da budeuspe{na u svemu.Pripremio @arko \OKI]PripremioRade MILOSAVQEVI]majstor FideB[VTRE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: {umetina, `, Parnivaqak, ozimica, patolog, idila, pe}ina, poletar, Tl, gar, Stana,ra{omonijada, ta, kona, Gerasim, nelako, t, Asa, moa, sr{, Karina,Xsi, st, [arlot, vul, Goa, bas, a, mandat, Katalin, Kurt, Li, Stanimirovi},sokak, Aka, on, rikavio, likovi, takav, taracar, nakovaw,aromati~an, r, arti{oka.USPRAVNO:18. Stepen u promenama hromozoma pri sazrevawu oplodnih }elija, 19.Tajni agenti, uhode, 20. Televizijska slika, 21. Bilo kakav, 22. Probati,iskusiti, 23. Postaviti pitawe, 24. Zapadna oblast (skr.), 25. Trezvenost,otre`wenost, 26. Organsko jediwewe s kiseonikom, 28. Drugo, ostalo,29. Fabrika stakla, 30. So~no, 31. Susedna slova azbuke, 32. Dobra dosetka,33. Pustiti grane (o stablu), 34. Fudbaler Partizana, Nenad, 35.Osamqenost, usamqenost, 36. Grad u Laristanu (Iran), 37. Skladi{ta`ita, 38. @ensko ime, 39. Vojna kontrola kvaliteta i pouzdanosti (skr.),40. TV serija iz biv{e SFRJ, 44. Mesto u Turskoj, 42. Div, orija{, 43. Delimi~nolud, 44. Gra|anin (za razliku od vojnika), 45. Planina, 46. Upi-{ite: o, p, 47. Modni kreator, Iv Sen, 48. Goni~i kamila, 49. Ime glumcaMinea, 50. Transportno vozilo, viqu{kar, 51. Drska brbqivost (fig.),52. Auto-oznaka ^a~ka, 53. Vrsta gnojne upale, 54. Veliko poluostrvo uMeksiku, 55. Posoqena ov~ija varenika (specijalitet iz Vasojevi}a), 56.Organizaciona celina, sektor, 57. Stari naziv Volgograda, 58. Mesto uBugarskoj.AwSORGQARUSPRAVNO:1. Te`ak, uzaludan posao (fig.), 2. Prete~a TV kamere, 3. Simbol natrijuma,4. ^in, spis, 5. Turski lingvist, Tuglaxi, 6. Osve}eno, posve}eno, 7.\ak, u~enik, 8. Grad u Koreji, 9. Istra`iteq, 10. Jugo-istok (skr.), 11.Fudbalski klub iz Rumunije, 12. Ime fizi~ara Bora, 13. Rusko mu{koime, 14. Stru~wak u etimologiji, 15. Biv{i ameri~ki glumac, Alan, 16.Osnovna tarifa (skr.), 17. Salama od pile}eg mesa, 19. S druge stranene~ega, 20. Mesto u Sloveniji, 22. Zaglediva~, 23. Mu{ko ime, 25. Druginajve}i svetski proizvo|a~ softvera, 26. Kowi (pesn.), 27. Vrsta ra~unau banci, 29. Male ampule, 30. Stanovnik Italije, 31. Grad u Gr~koj, 34.Preduzimqiv, 36. Muslimansko mu{ko ime, 37. [umsko-industrijski kombinat(skr.), 40. Bolekov drugar iz crtanih filmova, 41. Posedovati, 42.Legendarni grad i popri{te Trojanskog rata, 44. Kobra, nao~arka, 45.Ime nau~nika Wutna, 47. Visoka stru~na sprema (skr.), 48. Rurska oblast(u Nema~koj), 49. Neparan broj, 50. Upi{ite: p, d, 51. Auto-oznaka Kikinde,52. Upi{ite: d, t.AMNLKS\661. mart 2008.


Specijalno izdaweMAGAZINACena sa popustom350,00400 din.240 STRANAO savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama...Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotrebai istorija naoru`awa i vojne opreme.U punom koloru, uz mno{tvo fotografija, „Arsenal“govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivanai kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.NARUXBENICANOVINSKI CENTAR „ODBRANA”Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58Naru~ujem ______________ primeraka Specijalnog izdawa „Arsenal”po ceni od 350,00 dinara po primerku.Pla}awe celokupnog iznosa, uve}anog za 100,00 din. za po{tarinu, vr{ise unapred na `iro-ra~un NC „Odbrana”. Uz naruxbenicu treba poslatidokaz o uplati, nakon ~ega isporu~ujemo publikaciju.Kupac:______________________________________________________________________Ulica i broj:____________________________________________________________Mesto:___________________________ Telefon: _____________________________M.P.Potpis naru~ioca:___________________________


Oficirsa sabqai paradni bode`ikroz vreme i sve~anostiOBEZBEDITE ZA SEBE I POTOMKEOFICIRSKU SABQU!Sabqa je dokument va{e ~asne profesijei podse}a potomke da ste postojaliu jednoj epohi i bavili profesijomkoju je trebalo zaslu`iti, odslu`iti ineobe{~astiti.Ka`u, `ive}i proizvodimo uspomene,a koliko brzo `ivimo toliko brzoih i bri{emo ...OFICIRSKOM SABQOMi PARADNIM BODE@IMAupi{ite sebe sa svojomprofesijom u porodi~nonasle|e.NARUXBENICAOvim neopozivo naru~ujem – • standradnu • posrebrenu • pozla}enu sabqu– • paradni bode` (zaokru`iti)Paradni bode`i• kopneni• vazduhoplovni• mornari~ki15 mese~nih ratacene sabqi• standardna ... 33.000,00 + PDV• posrebrena ...36.000,00 + PDV• pozla}ena ..... 39.000,00 + PDVIme i prezime: ______________________________________________________Adresa naru~ioca: ________________________________________________________________________________________________________________________JMBG__________________________ Telefon: _______________________Popunite naruxbenicu i po{aqite na adresu:„Status Stil”, 11080 Zemun, Ul. Gradski park 2Tel: +381(0)11 377-15-22, faks: +381(0)11 377-15-13, mob: 063/876-88-01Web: www.statusstil.com E-mail: office@statusstil.comparadnih bode`a• pozla}en ....... 28.000,00 + PDV• posrebren..... 25.000,00 + PDV


SPECIJALNI PRILOG 30TEHNI^KIOPITNICENTARKVALITET JEWIHOVO IMEOpitne posade, opitni piloti i padobranci, probni voza~i – samo su neke od desetina specijalnostikoje postoje jedino u Tehni~kom opitnom centru. Wihov posao je rizi~an, a ponekadim je i `ivot ugro`en. Ali ta doza adrenalina i entuzijazma dodaje dra` wihovoj profesiji– oni uvek ispituju ne{to novo i do tad neprovereno. A na wihovim znawima, ve{tinama,odva`nosti i qubavi, te na stru~no-tehni~kim razmi{qawima kolega in`ewera i tehni~ara,izgra|eni su temeqi jedinstvene ustanove u zemqi, koja postoji ve} 35 godina.Uvek su u akciji, bilo da se ona ostvaruje u laboratoriji za ispitno-mernom opremom ili na poligonima.A smisao wihovog posla je jasan – ispitivawe i istrajavawe na kvalitetu opitovanih sredstava. Jedinona taj na~in obezbe|uju da se Vojska oprema bezbednom vojnom tehnikom, a da stanovni{tvo koristi sigurnetehni~ke proizvode, bar one koje oni ispituju i za koje izdaju sertifikate.


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A RNEPRISTRASNII EFIKASNIUvreme ekspanzije vojne industrije, sedamdesetih godina dvadesetogveka, kada je vojska imala zavidan izvozni program, ukazalase potreba da se osnuje specijalizovana, visokostru~naustanova, koja bi bila nezavisna i nepristrasna u ispitivawui ocewivawu kvaliteta sredstava naoru`awa i vojne opreme (NVO)koje je nabavqana. Tako je marta 1973. osnovan Tehni~ki opitni centarKopnene vojske (TOC KoV).Osnovna delatnost i namena te nau~noistra`iva~ke vojneustanove bila je ispitivawe kvaliteta sredstva NVO u svim fazamawegovog „`ivota“ – od projektovawa do serijske proizvodwe. Akasnije je, u uslovima eksploatacije, odnosno, produ`avawa vekaupotrebe, u Tehni~kom opitnom centru KoV ocewivan i kvalitetosvojenosti tehnologije remontovanih sredstava. Na osnovu wihovihnalaza, analiza, ocena i predloga, vojni saveti su donosiliodluku o tome da li }e se vojska opremati odre|enim sredstvimaNVO ili ne. Re{ewe o usvajawu u naoru`awe i opremawe vojskedobijala je samo vojna tehnika koja je, tokom ispitivawa kvalitetau TOC-u, dobijala pozitivnu ocenu. Ista procedura va`ila je i zasredstva namewena izvozu.Reformski procesi u sistemu odbrane po~etkom ovog vekauslovili su da se koncentri{u svi opitni kapaciteti u Vojsci, pa je1. avgusta 2006. od tri vojne ustanove (Tehni~ki opitni centar KoV– TOC KoV, Vazduhoplovni opitni centar – VOC i Mornari~kiopitni centar – MOC) formirana jedna ustanova – Tehni~ki opitnicentar. Delokrug wenog rada nije se promenio. I daqe ispitujukvalitet sredstva NVO i sprovode razvojna istra`ivawa, verifikacijui sertifikaciju tehni~kih proizvoda i imaju status nau~noistra`iva~keustanove.Opitovawem vazduhoplovnihsredstava danas se bave dva sektora,naslednika VOC-a – Sektorza vazduhoplovna sredstva, u komeje koncentrisan istra`iva~kikadar i Sektor za letna ispitivawa,koji ~ine piloti vazduhoplovne~ete. Oni se nalaze na aerodromuu Batajnici.Mornari~ki opitni centarje, po novoj formaciji, postaoOdeqewe za ispitivawe mornari~kihsredstava u Sektoru zamototehni~ka i mornari~ka sredstva.2Ciq objediwavawa tih ustanova bio je racionalizacija opitnihkapaciteta Vojske, pa se sada merni sistemi, instrumenti i laboratorijekoriste za intervidovska ispitivawa. Smawen je i brojzaposlenih, tako da danas Opitni centar ima 54 odsto qudi u odnosuna stawe pre objediwavawa.Ove godine obele`ava 35. godina postojawa i rada. Do sada suostvareni izuzetni rezultati – iza wih je ostalo vi{e od 6000 elaboratai izve{taja o ispitivawima sredstava NVO, vi{e od 700vojnih standarda i 350 metoda ispitivawa, mnogobrojne potvrde ometrolo{kom pregledu merne opreme, uputstva, studije i projekti.Tehni~ki opitni centar je bio organizator nekoliko stru~nihskupova, a radovi wegovih stru~waka su publikovani u doma}im ime|unarodnim specijalizovanim ~asopisima i izlagani na velikombroju stru~nih skupova. Stalnim anga`ovawem u komisijama Institutaza standardizaciju Srbije i Direkcije za mere i dragocene metale,Tehni~ki opitni centar doprinosi saradwi u oblasti vojne icivilne standardizacije. Ujedno, to je prva ustanova Vojske Srbijekoja ima sertifikovani sistem menaxmenta kvalitetom prema zahtevimastandarda SRPS ISO 9001.Kompetentnost TOC-a potvr|ena je i akreditacijom ispitnihkapaciteta, objediwenih u Centru za ispitivawe proizvoda (CIP),prema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025, akreditacijom laboratorijeza etalonirawe prema zahtevima standarda SRPSISO/IEC 17025, akreditacijom Kontrolnog tela za kontrolisaweproizvoda prema zahtevima SRPS ISO/IEC 17020, te akreditacijomSertifikacionog tela za sertifikaciju proizvoda prema zahtevimastandarda SRPS EN 45011. U zavr{noj fazi su aktivnosti za dobija-REZULTATIU Tehni~kom opitnom centru godi{we se ispita oko 60sredstava NVO, etalonira vi{e od 1.200 etalona i merila,izvede vi{e od 160 opita ga|awem, a za korisnike van Vojskeispita vi{e od 170 tehni~kih proizvoda.ISPITIVAWAMe|u brojnim zadacima na kojima je TOC radio tokom pro-{le godine, isti~u se: Integrisani sistem veza, Pu{ka automatska5,56 mm M-21A, Uniforma vojni~ka M03, Terenski automobilFAP 1118 BS/AV, Specijalni {kolsko-borbeni padobranUM-1, Opti~ki sistem prenosa, i drugo.Samohodna top-haubica155 mm „nora“ B-52Ispitivawesto dvadeset petice


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A RRADNI TIMOVIU proteklom periodu Tehni~ki opitni centar dao je najve}idoprinos u oblasti ispitivawa sredstava naoru`awa. Budu}ida je ve}ina tehni~ki-tehnolo{ko slo`ena, ispitivawe je zahtevalomultidisciplinarni pristup, visoko profesionalno znaweispitiva~a i profesionalnost u radu. Zato su u TOC-u odosnivawa prekinuli staru praksu formirawa general{tabnihkomisija za ad hok ispitivawa i uveli radne timove. To u po~etkunije bilo lako, jer je trebalo vremena da svi u~esnici u lancuopitovawa NVO shvate da vi{e vredi „jedno merewe nego hiqadumi{qewa”, te da je utvr|ivawe stvarne istine o kvalitetuprava mera za dono{ewe odluka.Otkrivawem slabih mesta u konstrukciji i konkretnimpredlozima, ispitiva~i su uticali na poboq{awe tehnolo{kihre{ewa, ali i otklawawe propusta u serijskoj proizvodwi.Konkretni predlozi i re{ewa omogu}avali su otklawawe nedostatakai bitno uticali na pove}awe borbene gotovosti.wa licence za pregled i ispitivawe opreme za rad koju izdaje Ministarstvoza rad i socijalnu politiku RS.Rad te ustanove nije usredsre|en samo na proces ispitivawai ocenu usagla{enosti prema zahtevanim svojstvima. U stru~noj analizisredstva koje ispituje, ocewuju se, na primer, i savremenost,perspektivnost i druge odlike koje nisu eksplicitno definisanekao zahtevi zna~ajnih tehni~kih propisa.Osnovni potencijal Tehni~kog opitnog centra jeste stru~ni kadar.Wihovo znawe ne sti~e se samo {kolovawem ve} i vi{egodi-{wim iskustvom i radom u timovima koji sprovode ispitivawa, naj-~e{}e multidisciplinarna. Takav na~in rada nije samo metodasprovo|ewa osnovnog procesa ve} i najpovoqniji metod razmeneiskustava i informacija, ali i obrazovawa i usavr{avawa mla|ih~lanova kolektiva.Kadru je, dakle, posve}ena posebna pa`wa, po~ev{i od izborado neprekidne obuke. Qudske resurse te ustanove danas ~ini{est doktora nauka, 15 magistara tehni~kih nauka i 108 istra`iva~asa visokom {kolskom spremom. Trenutno je na doktorskim, postdiplomskimi specijalisti~kim studijama 21 istra`iva~.Vojna tehnika koju oni ispituju mora pouzdano da funkcioni{ei u najrigoroznijim uslovima upotrebe. Oprema kojom danas raspola`eTOC omogu}ava simulaciju tih uslova. Posebna pa`wa posve-}uje se bezbednosti, ali se svako sredstvo ocewuje i prema nizu drugihodlika – od kvaliteta tehni~ke dokumentacije, preko funkcionisawau svim predvi|enim klimatsko-mehani~kim uslovima upotrebe,sve do pogodnosti za upotrebu, kompatibilnosti, unifikacije, trajnostii drugih parametara integralnog tehni~kog obezbe|ewa.Danas je TOC organizovan i dimenzionisan tako da zadovoqizahteve budu}e vojske za ocewivawe kvaliteta sredstava NVO, kojima}e se ona opremati. Neophodni su samo savremenije laboratorijei ure|aji. A to je ve} investicija za budu}nost.Minobaca~ 82 mmNAORU@AWEPOD LUPOMPrva i najva`nija organizaciona celina Tehni~kog opitnogcentra je Sektor za naoru`awe, jer su sva sredstva koja su usvojenau NVO Vojske verifikovana u wemu – svi tipovi oru`ja ioru|a, municija raznih kalibara, minsko-eksplozivna sredstva,te sistemi za upravqawe vatrom.Vi{ecevni baca~i raketa plamen, ogaw, orkan, protivtenkovskiraketni sistemi maqutka, osa, zoqa, raketni sistemi protivvazduhoplovneodbrane strela, igla, raketni sistemi vazduhzemqamuwa, grom i mnogi drugi pamte se po mesecima poligonskogPU[KA M-21Nijedno sredstvo iz oblasti klasi~nog naoru`awa nije bilou posledwih dvadeset godina podvrgnuto tako detaqnim iobimnim ispitivawima kao pu{ka M-21. To je i razumqivo s obziromna ~iwenicu da je automatska pu{ka osnovno, najmasovnijei najva`nije sredstvo ratne tehnike u naoru`awu bilo kojevojske u svetu.U toku zavr{nih ispitivawa pu{ka M-21 podvrgnuta je laboratorijskim,opitno-eksploatacionim i poligonskim ispitivawima.Proveravana je sigurnost i bezbednost oru`ja pri upotrebiu svim uslovima eksploatacije, ispitivani su funkcija ipreciznosti, pouzdanost i izdr`qivost, pogodnosti za rukovawei odr`avawe... Opitovano je prema postoje}im doma}im vojnimstandardima – standardima narodne odbrane (SNO), kojisu ~esto i stro`i od standarda Natoa. Pamti}e se da je u okviruzavr{nih ispitivawa utro{eno vi{e od 300.000 metaka.3


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A ROpitovawe doma}e pu{ke M-21UNIFORMADosada{wom upotrebom vojni~ke uniforme pokazalo seda ona nije prikladna za sva godi{wa doba i da je potrebnoda se unapredi i osavremeni. U toku su razvoj i ispitivawenovog modela uniforme M-03. Taj komplet je upotpuwen novimdelovima: zimska i letwa kapa, majica sa rol-kragnom, kompletpododela i maskirna majica kratkih rukava, uz odgovaraju}emodele vojni~kih ~izama.UNAPRE\ENI TENK M-84Tenk M-84 AB1 dostojni je naslednik prethodnika M84A iM84 AB. Pove}ana mu je vatrena mo}, nivo ukupne za{tite, aznatna pa`wa posve}ena je pove}awu primarne balisti~ke za-{tite, unapre|ewu borbene pokretqivosti i drugo. Sva ta unapre|ewadetaqno su ispitana na poligonu i potvr|ene su planiraneperformanse.ispitivawa i hirovitosti rezervisanoj za mo}ne sisteme, ali i vi-{egodi{wim mukama koje su ispitiva~ima pri~inili tokom opitovawa.Takvi rezultati ostvareni su zahvaquju}i bogatom iskustvustru~nog sastava ~iji je rad utemeqen u nau~noistra`iva~koj delatnosti.Danas taj sektor ~ine tri odeqewa: za klasi~no naoru`awe,za raketno naoru`awe i za ABHO i intendantska sredstva.Kvalitet sredstava NVO ocewuje se u zavr{nim i verifikacionimispitivawima, a najve}im delom oslawaju se na opitovawa uwihovoj osnovnoj laboratoriji – Poligonu za ispitivawe naoru`awau Nikincima. Naravno, koriste se i drugi fabri~ki i vojni poligoni.Da bi obezbedili efikasnoispitivawe naoru`awa, stru~waciu Sektoru istra`ili su i razvilimetode ispitivawa i stvorilikriterijume za ocewivawe takti~ko-tehni~kihkarakteristika,pouzdanosti i efikasnosti borbenihsistema. ^esto su sara|ivalii sa drugim nau~noistra`iva~kiminstitucijama u Srbiji.Gotovo sva ispitivawa kojase sprovode u tom sektoru su interdisciplinarna,te su radni timovisastavqeni od stru~wakaodgovaraju}ih stru~nih profila.Prema potrebi ukqu~uju se i oniiz ostalih sektora TOC-a, ali iiz institucija izvan te ustanove.Sektor za naoru`awe, sopstvenommernom opremom i opremominstaliranom na poligonu za ispitivawe naoru`awa u Nikincima,osposobqen je za ispitivawa gotovo svih vrsta NVO – od nastavnihsredstava razne namene, streqa~kog oru`ja, ru~nih baca~ai bestrzajnih oru|a, minobaca~a, protivoklopnih oru|a, oru|a zemaqskeartiqerije, naoru`awa tenkova, minsko-eksplozivnih sredstava,do protivoklopnih i PA vo|enih raketa i sistema vo|ewa.Tako|e, u tom sektoru ispituje se (samostalno ili u saradwi sainstitutima i istra`iva~kim organizacijama iz sastava Ministarstvaodbrane i van wega) i veliki broj proizvoda iz grupe ABHOsredstava i intendantske opreme. Opituju se sredstva detekcije iidentifikacije visokotoksi~nih materija (VTM), sredstva li~ne ikolektivne za{tite, RHB dekontaminacije, sredstva za vodosnabdevawe,osnovna terenska ode}a i ona specijalne namene, obu}a razli~itihnamena, te li~na i posebna oprema vojnika.Sva ispitivawa obavqaju se u zahtevanim klimatsko-mehani~kimuslovima (temperature od -53 o S do +74 o S, zahtevane relativnevla`nosti, u uslovima transporta, vibracija definisanogopsega i sl). Opituje se u skladu sa standardima narodne odbranekoji vrlo usko korespondiraju sa standardima Natoa (MIL, STANAG).Posebnu delatnost predstavqaju usluge civilnom sektoru, kao{to su ispitivawa protivgradnih raketa i lansera, poboq{awe iremont postoje}ih nevo|enih i vo|enih raketa, zavarivawa materijalaeksplozijom, ispitivawa privrednih eksploziva, za{titnih{lemova, PP aparata, za{titnih opasa~a...Sva merewa i rezultati ispitivawa dokumentuju se zapisima utra`enom obliku i to u vidu tekstualnih izve{taja sa potrebnimgrafi~kim prikazima ili video i tonskim zapisima na razli~itimmedijima (fotografije u zahtevanim delovima EM spektra, filmskatraka, video traka, kompakt disk…).Jedan od najve}ih i najzna~ajnijih zadataka koji je posledwihgodina Sektor imao jeste zavr{no ispitivawe automatske pu{ke5,56 mm M-21 (PA 5,56 mm M-21). Pored konstruktora, proizvo|a-~a i takti~kog nosioca koji su razvili to sredstvo, i TOC je, zavr-{nim ispitivawem i ukazivawem na nedostatke pu{ke koji su moralibiti otkloweni, znatno doprineo u postizawu kvaliteta koji danaskrasi to oru`je.Pu{ka M-21 je polo`ila sve predvi|ene testove i uvr{tena jeu naoru`awe Vojske Srbije. Na taj na~in Vojska je dobila savremenoi perspektivno oru`je, koje }e sigurno biti zanimqivo i kao izvozniartikal.Realizovano je i nekoliko zna~ajnih projekata, me|u kojimase izdvajaju dva: „Geodetski premer poligona i ure|ewe ta~aka naPN” i „Artiqerijsko ga|awe na ure|enom i neure|enom poligonu,uz primenu ure|aja GB-6, laserskogdaqinomera i GPS ure|ajana teritoriji Srbije”.U okviru prvog projekta tokomprotekle godine upotpuwen je sistemgrafi~ke radne stanice zatopografsko-geodetsku pripremuspoqnobalisti~kih ispitivawana poligonu u Nikincima i uSektoru. Kompletiran je i merniGPS sistem za osmatrawe,presecawe i georeferencirawepadnih ta~aka artiqerijskihprojektila. Tako|e, u Vojnogeografskominstitutu obu~en je kadarza rad u ArcGIS 9.0 softverskompaketu.Drugi program (u kombinacijisa programskim paketom Arc-GIS i digitalnom kartom ure|enogili neure|enog poligona)41. mart 2008.


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A Rta tehni~kih proizvoda za potrebe civilnog tr`i{ta.Tokom opitovawa posebna pa`wa posve}uje se merama bezbednostii za{tite na radu, redovno se odr`ava veza sa kontrolom letai preduzimaju se sve ostale potrebne mere za{tite.Za sva sprovedena ispitivawa sredstava NVO na poligonu obra|ujuse podaci merewa putem wihove ra~unarske mre`e, izdajuprotokoli ili zapisnici o izvr{enom ispitivawu.Posledwih godina tu su uspe{no ispitivani brojni mo}ni borbenisistemi. Zaposleni u Poligonu dali su svoj udeo u potvrdi sveop{tihsaznawa o kvalitetu ura|enih poboq{awa na tenku M-84AB1, a dugotrajnim ispitivawem, sa ili bez ga|awa, dobijeni su ivrlo ohrabruju}i rezultati u opitovawu savremene samohodne topomogu}avaprecizno planirawe,nadgledawe opita i wihovo bezbednoizvo|ewe. Prednost je {tose gotovo trenutno dobijaju podacio koordinati padne ta~ke,pravcu ravni ga|awa, kontrolnimuglovima osmatra~nica u odnosuna repere, te o raznim drugimkombinacijama podataka koji moguzatrebati u terenskim uslovimaispitivawa sredstava NVO.Pored programa za Vojsku iMO, u Sektoru su realizovana ibrojna ispitivawa za potrebe izvozana inostrano tr`i{te.Tako je, zbog sertifikacije,ispitivana nevo|ena rakete 122mm G-2000, koju je projektovalopreduze}e EDePro iz Beograda.Istovremeno, organizovanoje nekoliko prikaza za strane delegacije.Isti~e se prikaz za delegacijuMO Iraka, koju je predvodio ministar odbrane. Tom prilikom,gostima su predstavqena sva sredstva za blisku vatrenu podr-{ku koja se proizvode u Republici Srbiji. Posle prezentacije, potpisanje zna~ajan ugovor preduze}a na{e odbrambene industrije saIrakom..I tokom protekle godine u TOC-u su pru`ene usluge iz oblastiispitivawa i sertifikacije sredstava NVO i {lemova za za{titu uindustriji. Korisnici nisu imali tehni~ke prigovore na kvalitet ispitivawa,{to je bio znak da su ura|ena stru~no i kvalitetno.Treba pomenuti da su poligonska ispitivawa izvo|ena sa smawenimbrojem zaposlenih na poligonu za ispitivawe naoru`awa uNikincima, a taj problem re{avan je dobrom organizacijom i stru~nompomo}i Sektora za naoru`awe.VATRENALABORATORIJANajva`nija laboratorija TOC-a je Poligon za ispitivawenaoru`awa u Nikincima. On je jedan od kqu~nih aduta za budu}-nost te ustanove,a, posebno je zna~ajno da je na wemu uspostavqensistem menaxmenta kvalitetom prema zahtevima standardaSRPS/ISO 9001:2001 i SRPS/IEC 17025:2006.Igrom slu~aja taj poligon je mnogo stariji od mati~ne ustanove– osnovan je jo{ 1951. godine kao „Centralni poligon Generalnedirekcije industrije municije”. Za lokaciju je izabran vrlo pogodanravni~arski teren kod sela Nikinci, udaqen 85 kilometara od Beogradai 20 kilometara od [apca. Na izbor te lokacije presudanuticaj imali su povoqni klimatski uslovi, pravac glavne direktrisesever–jug sa izlaskom na levu obalu reke Save, blizina drumskihi `elezni~kih komunikacija i nekultivisano mo~varno zemqi{te.Celokupna povr{ina poligona iznosi 3.060 hektara. Posebno jeizdvojen zemqi{ni prostor za sme{taj ubojnih sredstava „Barutana”,koji se nalazi na povr{ini od 8,78 hektara.Izgradwa poligona u Nikincima zapo~ela je 1950. godine i do1953. napravqeni su osnovni objekti. U periodu od 1970. do 1980.godine izgra|eni su mnogi novi sadr`aji za potrebe ispitivawaprotivoklopnih vo|enih raketnih sistema, ali i laboratorija balistikena ciqu. U narednoj deceniji modernizovana je postoje}ainfrastruktura i zapo~eta gradwa novog objekta za pirotehni~keradove. Izgra|en je plasmena za ispitivawe blizinskih upaqa~a,ZA[TITNA MASKAZa potrebe opremawa Vojske Srbije trenutno se razvija iispituje novi model za{titne maske, ~ija je obrazina, za razlikuod modela prethodne generacije, izra|ena od savremenijegmaterijala. Kao pogodnosti isti~u se mogu}a ugradwa korekcionihstakala za qude koji nose nao~are, ugradwa kombinovanogfiltera sa leve ili desne strane (neophodno za levoruke osoberadi nesmetane upotrebe vatrenog oru`ja), boqi transfergovora zahvaquju}i ugra|enoj govornoj membrani i mogu}nostkonzumirawa te~nosti u kontaminiranoj atmosferi preko standardnognavojnog prikqu~ka.DOPRINOSO tome koliki je zna~aj Sektora za naoru`awe u TOC-ugovori podatak da je tokom protekle godine realizovano tridesetakzavr{nih i verifikacionih ispitivawa, 179 poligonskihispitivawa, pri ~emu je na poligonu ispaqeno vi{e od 3.600projektila velikog i oko 50.000 malog kalibra, a izra|eno je itrinaest nau~nih radova.modernizovana je i pro{irenaartiqerijska radionica, dogra-|eni su i modernizovani vatrenipolo`aji i osmatra~nica. Izgradwomtih objekata poligon jedobio svoj sada{wi izgled.Danas poligon raspola`esa pet ure|enih polo`aja (plasmana)za ispitivawe NVO. Tokomgodine tu se izvede u prosekuoko 250 zadataka ispitivawaraznih vrsta oru`ja, oru|a, raketnihsistema, municije, minskoeksplozivnihsredstava i drugih,za potrebe istra`ivawa, razvoja,zavr{nih ispitivawa ili ispitivawaproizvodwe. Tako|e, tuse pru`aju usluge ustanovama ipreduze}ima izvan Vojske. U wemuse ispituju protivgradne rakete,obavqaju klimamehani~ka irazna druga ispitivawa kvalite-Rafal iz „ogwa“


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A Rhaubice 155mm nora B-52. Ostvaren je respektabilan domet (oko45 km), postignut sa klasi~nim artiqerijskim oru|em. Na poligonuje ispitivana i modernizovana haubica 105 mm M56/33, te LRSV122/128 mm (usavr{eni elektronski okida~ za sistem ogaw).Posebno zna~ajno bilo je opitovawe automatske pu{ke 5,56mm M21, koju je pre nekoliko godina izradila kragujeva~ka Zastava.Ta pu{ka je predvi|ena za uni{tavawe neza{ti}enih i za{ti}enihciqeva (balisti~kim prslukom) na daqini do 500 m. Kori{}ewempotcevnog baca~a granate obezbe|uje se efikasna vatrena podr{kana pojedina~ne i grupne ciqeve, a dimne granate uspe{no pravedimnu zavesu na daqinama do 400 m. Sve te osobine potvr|ene sudugotrajnim verifikacionim zavr{nim ispitivawima na poligonu.VATRENI POLO@AJIPoligon raspola`e sa pet ure|enih polo`aja (plasmana)za ispitivawe NVO. Plasman A obezbe|uje ispitivawa dometado 8.000 m, provere preciznosti oru|a ga|awem na vertikalnumetu, ispitivawe sigurnosti upaqa~a ga|awem u prepreke i svadruga opitovawa na oru|ima. Plasman B slu`i za ispitivaweartiqerijskih oru|a ve}ih kalibara dometa do 12.000 m. PlasmanC izdvojen je van poligona i omogu}ava ispitivawa artiqerijsko-raketnihsistema dometa do 22 km. Na plasmanu D opitujuse artiqerijska oru|a i sve vrste minobaca~a dometa do6.000 metara.Plasman PTR slu`i za ispitivawe vo|enih raketnih projektila.On je posebno ure|en i opremqen sa tri elektronskakineteodolita koji mogu da snime kompletan let rakete. Obradomsnimaka dobijaju se svi parametri leta rakete, rada sistemavo|ewa i pogotka u metu sa velikom ta~no{}u.OPASNOSTI PROFESIJEIako se na poligonu vodi ra~una o bezbednosti qudi, de-{avale su se mnogobrojne nezgode. Tokom 56 godina, koliko postoji,poginuo je jedan ~ovek usled dejstva bestrzajnog topa. Dvojicasu ostala bez vida, jedan bez {ake, a drugom je stradalapodlaktica. To su najte`e povrede po svedo~ewu o~evidaca, aone sitne, brzo se zaboravqaju. Ipak, pamti se kako su se raspaletri haubice 122 mm, kako su vi{e puta dejstvovali projektiliodmah po izlasku iz usta cevi, pucale cevi topa, minobaca~,a prepri~ava se kada je celokupna posada pre`ivela eksplozijuu tenku.Bilo je i zgoda. Na primer, kada je maqutka, koja je nosilabojnu glavu, krenula prema ispitiva~ima. Ili kada su se osmatra~ina{li na zlom mestu pa su zamalo postali meta. Najte`islu~aj zbio se kada je, ponajvi{e gre{kom ni{anxije, neplaniranoispaqen rafal iz plamena 128 mm.Protivoklopni raketni sistem „bumbar“ELEKTRONSKOSRCE SISTEMAElektronski i elektromehani~ki sastavni delovi, elektroenergetskiure|aji i podsistemi ugra|eni u slo`ene borbene sisteme,te elektronska sredstva naoru`awa i vojne opreme ispituju seu Sektoru za elektroniku. Ta organizaciona celina Tehni~kog opitnogcentra nekada je bila posebna po broju laboratorija koje jeimala u svom sastavu – ~ak devet. Danas Sektor ~ine tri odeqewa –za vezu i kriptotehniku, za elektroenergetiku i uticaj okoline, i zaradarsku, ra~unarsku i optoelektronsku tehniku. Elektronika je izuzetnova`na jer ~ini srce svih sistema.U wihovim laboratorijama sada je puno raznoraznih preciznihinstrumenata i opreme u koje se gleda sa strahopo{tovawem. Odeqeweza vezu i kriptotehniku postoji jo{ od osnivawa TOC-a i u wemuje ispitivano vi{e modela sredstava NVO, a u novije vreme pru-`a usluge i civilnom sektoru.Ispitivawa i ocewivawa obavqaju se saglasno utvr|enimzahtevima. A neke od delatnosti tog odeqewa su: provera elektri~nihi funkcionalnih karakteristika elektronskih ure|aja ielektronskih sistema; antena, antenskih sistema, te wihovih komponentii pribora; karakteristike rada ure|aja nakon izlagawauticajima okoline i ekstremnim radnim temperaturama; rad iodlike ure|aja u realnim uslovima eksploatacije (nakon ugradwena oru`ja, oru|a i vozila); ispitivawe pouzdanosti i trajnosti,elektromagnetske kompatibilnosti komponenti, ure|aja, podsistemai sistema.U tom odeqewu obavqaju se homologaciona, verifikaciona izavr{na ispitivawa ure|aja i sistema iz doma}eg razvoja, verifikacionaispitivawa uzoraka gotovih proizvoda (ure|aja i sistema)sa doma}eg i inostranog tr`i{ta.deqewe je akreditovano kod Srpskog akreditacionog tela kaolaboratorija za merewe radiofrekvencijskih smetwi informati~keopreme, elektri~nih aparata, ure|aja, postrojewa, industrijskih,nau~nih i medicinskih ure|aja, vozila, plovila, alata i postrojewana motorni pogon. Tako|e, u`ivaju poverewe Instituta zastandardizaciju za homologaciju vozila i podsklopova u pogleduelektromagnetske kompatibilnosti.Osnovna delatnost Odeqewa za elektroenergetiku i uticajokoline je ispitivawe i ocewivawe usagla{enosti sa utvr|enimzahtevima slede}ih sredstava: elektroma{inskih i elektrohemijskihizvora elektri~ne energije, elektroenergetskih instalacija i opremeborbenih i neborbenih oru|a, ure|aja energetske elektronike,sredstava specijalne namene, za{titnih {lemova (elektroizolacionekarakteristike), protivpo`arnih aparata (otpornost na uticajeokoline i odlike ga{ewa elektri~ne instalacije pod naponom) i dr.U Odeqewu se pregleda i ocewuje specifikacija elektronskihsastavnih delova ure|aja doma}e i strane proizvodwe na zavr{nim,verifikacionim i homologacionim ispitivawima.Posebno su zanimqiva ispitivawa otpornosti na mehani~kei klimatske uticaje okoline koja se sprovode za korisnike iz MO,Vojske i civilnih organizacija. Proveravaju se slede}i uticaji:ELEKTROMAGNETSKE SMETWEPosebno zanimqivo je opitovawe imunosti vozila naelektromagnetske smetwe. Poqem velike ja~ine deluje se na voziloi posmatra se da li }e do}i do ne`eqenog odziva u osnovnimfunkcijama. Ta ispitivawa postaju sve zna~ajnija za bezbednostu saobra}aju u vreme ekspanzije kori{}ewa elektronskihsklopova u vozilima.61. mart 2008.


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A Rvibracije, potresi, udari, sni`ena i povi{ena temperatura, povi{enatemperatura sa vlagom, cikli~ne promene temperature,slana magla, plesan, zaptivnost.Za klimatska ispitivawa Odeqewe raspola`e sa 25 klimakomoraradnog prostora od 6.400 cm 3 do 20 m 3 , temperaturnog opsegaod –80 do +200 stepeni Celzijusa, sa promenom relativnevla`nosti do 95 odsto. Za mehani~ka ispitivawa koriste se vibratorifrekventnog opsega od 5 do 3.000 Hz, maksimalnog ubrzawado 60 g. Imaju ma{ine za potrese sa maksimalnim ubrzawem40 grama, te ure|aje za udaresa maksimalnim ubrzawem1.000 grama. Sva ispitivawaobavqaju se prema doma}im ime|unarodnim standardima.U tre}em odeqewu togsektora – za radarsku, ra~unarskui optoelektronsku tehniku– ispituju se radarski iradioizvi|a~ki sistemi ioprema, ra~unarska opremai softver, elektronski mernii regulacioni ure|aji, sistemitehni~ke za{tite, te opti~kii optoelektronski ure|aji,pasivni i IC laserskiTestiraweelektromagnetskekompatibilnostiUre|aj za napajaweopti~kog sistemaure|aji, a mere se i fotometrijskeveli~ine i karakteristikelaserskih ure|aja.Stru~waci iz tog odeqewanedavno su u~estvovali i u ispitivawu prototipske partije usavr{enogelektronskog okida~a (UEO) kojim je unapre|en samohodnivi{ecevni lanser raketa ogaw.Nakon opitovawa kvaliteta u laboratorijskim uslovima, ugra-|en je novi okida~ na lanser vozila FAP 2026, provereni su funkcionalnosti bezbednosti, te elektri~ne karakteristike podsklopaUEO na integrisanom sistemu. Nakon {to je utvr|ena kompatibilnostUEO sa sistemom, izvedena su opitno-eksploataciona ispitivawa(OEI), ~iji je ciq bio da se proveri sigurnost, pouzdanost iupotrebqivost sredstva u stvarnim eksploatacionim uslovima i toispitivawima vo`wom i poligonskim ga|awem.Najpre je, tokom vo`we po razli~itim terenima (makadam, is-POSLEDWA PROVERABorbena sredstva, me|u koja spada i LRSV 128 mm M77ogaw, imaju najstro`e zahteve od svih sredstava koja se ispituju– sredstvo mora da ispravno i pouzdano funkcioni{ekada vojniku od toga zavisi `ivot, na primer u borbenim dejstvima,a isto tako ne sme da deluje kada mo`e da ugrozi sopstvenesnage ili kada se pun lanser kre}e u koloni svoje vojskedok ide na vatreni polo`aj.Zavr{ni ~in ispitivawa usavr{enog elektronskog okida~au Nikincima bilo je poligonsko ga|awe – posledwa proverakvaliteta sredstva koja mo`e da otkrije i potencijalneskrivene mane. To su ujedno najstro`i i najskupqi delovi ispitivawa,jer cena jednog projektila nadvisuje sve ostale tro-{kove. Sa posebnom pa`wom se zbog toga pristupilo pripremama,pisawu programa za ga|awe i preispitivawu na vi{einstanci u TOC-u. Usvojeni program sadr`ao je najte`e uslovega|awa u kojima se sredstvo nalazi pri realnim uslovimaupotrebe. Tokom svih tih provera okida~ je morao da poka`epouzdanost i bezbednost u radu. Na poligonu u Nikincimauspe{no je ispitano funkcionisawe celog sistema i to jedina~nimga|awem sa osam bojnih raketa 128 mm M77 ogaw, irafalno sa 32 bojne rakete M122/128 grad.presecana ledina i savremeni asvaltni kolovoz) proveren kvalitetmonta`e i otpornost na razli~ite uslove transporta, a potomje, bezbednosti radi, provereno ga|awe sa elektrozapaqivim kapislama,koje se aktiviraju umesto realnih pripala na raketama,pod potpuno istim uslovima kao pri stvarnom ga|awu.Najatraktivniji deo poligonskog ga|awa iz vi{ecevnih lanseraraketa je rafalno, kada je lanser pun. Ako se u tim uslovimaokida~ poka`e kao pouzdan i bezbedan, onda su konstruktori iproizvo|a~i uspe{no obavili zadatak, a TOC daje pozitivnu ocenu.U ovom slu~aju re~ je o usavr{enom okida~u za stari lanserkoji je istrpeo i posledwe provere i pokazao da je i daqe fascinatnosredstvo, kako po dejstvu na ciqu, tako i po postoje}oj automaticina oru|u (koja omogu}ava lansirawe 64 rakete za 10 minuta,a 32 za samo dvadesetak sekundi i napu{tawe VP za maweod jednog minuta).Sem tih prakti~nihispitivawa, trebare}i da se stru~wacitog sektora bave i nau~noistra`iva~kimradom – razvijaju metodeispitivawa, izra|ujustandarde idrugo.Minerski ommetarKomore zaklimo-mehani~kaispitivawa


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A RMERENOSNAGOM MOTORASve {to se pokre}e snagom motora, a prepoznatqivo je kaoborbeno i neborbeno vozilo (bilo da su guseni~ari ili to~ka{i)i slu`i za vojne ili specijalne namene, mora da pro|e posebnaispitivawa u Sektoru za mototehni~ka i mornari~ka sredstva.Najpre u laboratorijama, a potom na vojnim poligonima. Preciznije,merewem mehani~kih veli~ina elektri~nim putem, u toj organizacionojcelini TOC-a ispituje se i ocewuje usagla{enost sautvr|enim zahtevima borbenih, neborbenih, drumskih, motornih iprikqu~nih, specijalnih vozila, poqoprivrednih ma{ina i traktora,motora sa unutra{wim sagorevawem, procesne tehnike,mornari~kih sredstava.Rad se odvija unutar odeqewa: za vozila, za motore, procesnutehniku i in`iwerijska sredstva, ali i u odeqewu za mornari~kasredstva.Visokostru~an kadar i opremqenost laboratorija kvalitetnommernom opremom omogu}avaju ispitivawe vi{e stotina razli-~itih karakteristika tehni~kih proizvoda. Neke od wih su sigurnostfunkcionisawa, vu~no-dinami~ke karakteristike, efikasnost vu~nogsistema, funkcionalne provere ko~ionog sistema, karakteristikesistema upravqawa i prohodnosti, oklopne za{tite.U Sektoru za mototehni~ka i mornari~ka sredstva ispituju sevozila u fazi razvoja, sprovode se homologaciona i verifikacionaispitivawa vozila doma}e i strane proizvodwe, izra|uju standardii metode ispitivawa, a u nau~noistra`iva~kim radovima, nabazi sopstvenih opitovawa, publikuju se nau~ni radovi u doma}im istranim ~asopisima i nau~nim skupovima. Sva ta ispitivawa obavqajuse uz primenu standarda SRPS, SNO, ECE i internih standardaTOC-a, i to laboratorijskim i opitno-eksploatacionim merewem,odnosno ispitivawem u stvarnim uslovima rada.Opitovawe u stvarnim uslovima sprovodi se, ako je re~ o motornimvozilima, na razli~itim vrstama podloga i na odgovaraju-}im opitnim stazama, tako da je obezbe|ena ponovqivost ispitivawa– vrlo bitna pretpostavka za ustanovu kakva je TOC. Ta ispitivawamogu biti i ubrzana, {to zna~i da se sprovode u najte`im uslovimarada i neprekidno, u obimu prose~no do 30.000 km, {to odgovarabrojci od 100.000 pre|enih kilometara u realnim uslovima.U TOC-u su ispitivana i vozila poznatih evropskih proizvo-|a~a kao {to su FIAT, STEYR PUCH, itd. Ponekad su za neke od karakteristika„veliki” dobijali i negativne ocene. Takve ocene su kasnijepotvr|ivali tokom ispitivawa na svojim ispitnim stolovimaili poligonima.Sektor raspola`e sa vi{e od 250 razli~itih mernih sredstava,od kojih su neka osnovni deo merne opreme kao na primer: dinamometrijskovozilo, trodelna nagibno-oscilatorna platforma,motorska stanica sa tri ispitna mesta, anehoi~na komora.Uz pomo} dinamometrijskog vozila mere se vu~ne karakteristikevozila, traktora i radnih ma{ina, za sile vu~e do 7.500 daN.Tu su i ure|aji za merewe brzine, ubrzawa, usporewa, pre|enog puta,vremena kretawa, broja obrtaja to~kova i sile na komandi ko~niceili spojnice. Zatim, oprema za ispitivawe funkcionalnih karakteristikahidrauli~ne i pneumatske ko~ne instalacije.Nagibno-oscilatorna platforma ispitno je mesto za borbenai neborbena vozila, to~ka{e i guseni~are, ukupne mase do 48 tona,za ispitivawe bo~ne stati~ke stabilnosti, dela geometrijskih parametaraprohodnosti i pouzdanosti nose}e konstrukcije, sistemaelasti~nog oslawawa i drugih sistema oslawawa u dinami~kimuslovima.Upotrebom modularnog mernog sistema MGCplus omogu}ena susveobuhvatna merewa mehani~kih veli~ina pomo}u velikog spektrarazli~itih tipova dava~a, sa velikom pouzdano{}u. A primewuje seProvera prohodnostivozila na putnom nasipuTERENSKA ISPITIVAWAIspitivawa na poligonima i terenima zahtevaju posebnenapore i ne mogu se meriti sa radom u laboratorijama. Ako sesimuliraju ratni uslovi zahteva se od ispitiva~a, vrhunskihstru~waka u svojoj oblasti, posebna psihofizi~ka spremnost inapor. Opasnost vreba na svakom kilometru, bo~nom i uzdu-`nom nagibu, pri prelasku reke plovqewem, podvodnim ili nadvodnimgazom.Rad na ispitivawu prototipova, prototipskih partija pa inultih serija sredstava NVO zahteva i dopunska znawa, ve{tinu,snala`qivost i izdr`qivost. Taj zanat se ne u~i u {koli.u istra`ivawu i razvoju, testirawu opreme, kalibraciji, proizvodwi,vagarstvu, mobilnoj akviziciji podataka i drugo.Sa vi{e od 100.000 kanala u razli~itim primenama {iromsveta, MGCplus sistem postavqa standarde u merewima, a {irokdijapazon pretvara~a koje podr`ava i standardni interfejs za kontrolupreko ra~unara samo su neke od osobina koje ga ~ine integrisanimmernim sistemom.Posebna pa`wa poklawa se ispitivawu vibracija, ne samozbog wihovog dejstva na qudski organizam ve} i zbog toga {to one usebi nose i „informaciju” o stawu konstrukcije vozila. Zahvaquju-Ispitivawa plovnihkarakteristika modifikovanogBTR 50RU, PK8


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A RKORIDA NA ZLATIBORUPrilikom zavr{nog ispitivawa prototipa terenskog automobilaFAP 1118, na planini Murtenica, u rejonu Zlatibora,u terenskim uslovima ispitivawa, zbio se zanimqivsusret. Dva bika, o~igledno mla|a, izdvojila su se od krda ikrenula putem kojim je trebalo da pro|e vozilo. Kako se onoprimicalo, tako su bikovi sve br`e tr~ali ka putu. Opitnivoza~ je ubrzao vozilo kako bi izbegao udarac, kre}u}i sedaleko ve}om brzinom od predvi|ene za te uslove puta. Bikovisu bili uporni u nameri da udare u vozilo (iako nije obojenou crveno), ali je i voza~ jo{ upornije nastojao da ga izbegne.Krajwim naporom to mu je i uspelo. Ubudu}e, voza~i sudobro osmatrali pona{awe bikova, pre nego {to su se odlu-~ivali za ispitivawe na toj stazi.}i savremenim metodama strukturne analize, pobu|uju}i i mere}ioscilacije vozila kao celine, odre|uje se i ocena kvaliteta konstrukcije.PLAVI PUTOdeqewe za mornari~ka sredstva nastavqa tradiciju i delokrugrada Mornari~kog opitnog centra (MOC) ustanovqenog 1980.godine u Splitu, a koji je nastao usled potrebe da se obezbede objektivnosti ponovqiv kvalitet zavr{nih i primopredajnih ispitivawabrodova i ostalih mornari~kih sredstava ratne tehnike.Ratne 1991. preme{ten je u Tivat i pri tom je izgubio svojuinfrastrukturu i dosta stru~nog kadra, a posle referenduma zaotcepqewe Crne Gore na{ao se na kopnu – u Beogradu.U nadle`nosti tog mornari~kog odeqewa u sastavu TOC-a danas suzavr{na ispitivawa svih sredstava koja koristi ratna mornarica,zakqu~no sa ispitivawem ratnih brodova kao najslo`enijihsredstava ratne tehnike. Verifikuje se wihova usagla{enost zatakti~ko-tehni~kim zahtevima, standardima odbrane, me|unarodnimstandardima i pravilima klasifikacionih dru{tava.Ispitivawe ratnih brodova podrazumeva opitovawe brodakao plovnog objekta, pri ~emu se najpre moraju potvrditi i ustano-viti wegove manevarske i pomora~ke odlike, pogodnost za boravakposade na wemu, ali i wegova `ilavost – sposobnost da pretrpirazli~ita o{te}ewa, uz o~uvawe borbene sposobnosti. Potom seispituje brod kao borbeni sistem, odnosno uspe{nost funkcionisawasvih oru`anih sistema integrisanih na wemu i sistem borbenogkomandovawa.Kako se ratni brodovi izra|uju u malim serijama, ne mo`e segovoriti o wihovoj proizvodwi, ve} gradwi. Iz tog razloga se, gotovou podjednakom obimu, sprovode zavr{na ispitivawa na svimbrodovima u seriji. Za razliku od drugih sredstava NVO koja sezavr{no ispituju uz u~e{}e opitne posade, neophodan uslov zauspe{no potpuno zavr{no verifikaciono ispitivawe ratnog brodajeste dobro obu~ena posada. Dakle, verifikuje se celina „posada–brod”.Jedno od karakteristi~nih ispitivawa koje se danas sprovodiu tom odeqewu je merewe apsorbovane snage propelera, odnosnosnimawe propelerske karakteristike pogonskih motora. Dobijenipodaci obra|uju se u realnom vremenu ili postprocesno softverski,na osnovu ~ega se izvodi zakqu~ak o „uparenosti” motora ipropelera. Tako|e, odre|uje se i stawe motora tokom eksploatacije,a i ocena uspe{nosti sprovedenog remonta pogonskih motora.Istim mernim sistemom mere se i obrtni moment, linearne i torzionevibracije rotacionih ma{ina, te naprezawe brodskih iostalih ma{inskih konstrukcija.KVALITET, ALI NE I KVANTITETZa potrebe organizovawa jedne od zajedni~kih proslava,{to je tradicija u sektoru, trebalo je da se o~isti krompir.U tom trenutku na ispitivawu se nalazila qu{tilica zakrompir QK-5, ~iju su efikasnost `eleli da provere u praksi.Uz „izuzetne” fizi~ke napore, od pet kilograma neoqu-{tenog krompira dobijeno je, za veoma kratko vreme, 250grama savr{eno o~i{}enog krompira u obliku idealnih kugli.Zakqu~eno je da „qu{tilica ispravno funkcioni{e”, dazadovoqava u pogledu kvaliteta, ali se kvantitet morao nadoknaditiklasi~nim qu{tewem nove koli~ine krompira no-`em, koji je nabavqen na obli`woj pijaci.Opitovawe stabilnosti brodana maksimalnom deplasmanu


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A RVRH METROLO[KOGBREGADanas gotovo da se ne mo`e zamisliti tehnolo{ki razvojindustrijski jakih dr`ava bez razvijenog metrolo{kog sistema.Intenzivan razvoj tog sistema za industrijsku primenu zapo~eoje u periodu od 1939. do 1945. godine, pod uticajem naglog industrijskograzvoja usled ratne proizvodwe. Danas su to kompleksnisistemi koji pokrivaju {irok spektar veli~ina. O zna~ajumetrologije mo`da najboqe govori ~iwenica da je ona najja~au tehnolo{ki najrazvijenijim dr`avama.Vojska je, kao va`an ~inilac svake dr`ave, po svojoj prirodijako slo`en sistem i zahteva tehni~ku podr{ku u gotovo svimsferama privrede, posebno u oblasti metrologije.U sistemu odbrane metrolo{ka delatnost sprovodi se prekowihovih primarnih i sekundarnih metrolo{kih laboratorija.Primena laseraPORE\EWEU Tehni~kom opitnom centru je u periodu od 7. do 11. maja2007. izvr{eno potpuno pore|ewe vojnog (primarnog) etalonajedinice elektri~ne otpornosti (TOC grupa) sa nacionalnim(primarnim) etalonom jedinice elektri~ne otpornosti(SZ grupa) Zavoda za mere i dragocene metale. Pore|ewasu izvr{ena pomo}u komparatorskog mosta jednosmernihstruja i etalon-otpornika urowenih u uqno kupatilo u komeje odr`avana temperatura (na 23 o C). Na osnovu prikazanihrezultata odre|ena je nova vrednost vojnog (primarnog) etalonajedinice elektri~ne otpornosti za sredwi datum merewa9. maj 2007. godine.Predlog za komparaciju dve grupe etalona uputio je TOC,a osnovni razlog za me|usobno pore|ewe bilo je odre|ivawenove vrednosti vojnog (primarnog) etalona elektri~ne otpornostina referentnoj temperaturi od 23 o Celzijusa.Vrednost SZ grupe odre|uje se povremenom komparacijom same|unarodnim etalonom jedinice elektri~ne otpornosti uMe|unarodnom birou za tegove i mere (BIPM) na 23 0 C pomo}ukriogenog komparatora jednosmerne struje. U perioduizme|u dva pore|ewa sredwa vrednost elektri~ne otpornostiSZ grupe smatra se nepromewenom.Sektor za metrologiju Tehni~kog opitnog centra predstavqa vrhpiramide tog sistema. U sastavu TOC-a su tri metrolo{ke laboratorijeprvog stepena. Podeqene su po veli~inama koje su predmetwihovih delatnosti. Tako da postoje ML-01 za primarne etaloneelektri~nih veli~ina, ML-02 za primarne etalone mikrotalasnetehnike i optoelektronike i ML-03 za primarne etaloneneelektri~nih veli~ina.Taj sektor zauzima zna~ajno mesto i u nacionalnoj metrologiji.Stru~waci zaposleni u wemu odr`avaju jedinstvo metrolo{kog sistemai razvijaju i odr`avaju primarne vojne etalone. Wihov zadatakje i etalonirawe sekundarnih i radnih etalona laboratorijadrugog stepena, ~ime se obezbe|uje potrebna sledivost i ta~nostmerewa u svim vojnim ustanovama i jedinicama.Sektor za metrologiju je akreditovana laboratorija premazahtevima standarda SRPS ISO IEC 17025:2006 za 20 veli~ina, aza pregled etalona i merila iz oblasti slede}ih veli~ina: jednosmerninapon, naizmeni~ni napon, jednosmerna struja, naizmeni~nastruja, elektri~na otpornost, elektri~na kapacitivnost,elektri~na induktivnost, odnos jednosmernog napona, odnos naizmeni~nognapona, AC/DC transfer, visokonaponske veli~ine,izobli~ewe, radio-frekvencijska merewa, vreme i frekvencija,vibracije, zvu~ni pritisak, du`ina i temperatura.U tom sektoru nalaze se i primarni vojni etaloni za 26 veli~ina.Tako uspostavqen sistem kvaliteta i osvojena akreditacijaomogu}avaju im i da svoje usluge ponude naru~iocima van Vojske,a kvalitetom mogu da zadovoqe i najstro`e zahteve u oblastimetrologije.Opremqeni su metrolo{kom opremom jedinstvenom u dr`avi.Poseduju vi{e od 35 referentnih etalona i mno{tvo radnihetalona i merila. Metrolo{ka sledivost je ostvarena prema na-{im nacionalnim etalonima ili prema nacionalnim etalonimametrolo{ki najrazvijenijih zemaqa.U Sektoru za metrologijurade iskusnistru~waci koji su u okvirunau~noistra`iva~kograda realizovalisopstvenim snagama, ulaboratorijama, vi{esistema za automatizovanoetalonirawe merneopreme. Wihovi nau~nii stru~ni radoviredovno su zastupqenina najzna~ajnijim kongresimai simpozijumimau Srbiji.Stalni napredak iusavr{avawe nije samo`eqa, ve} i obaveza iozbiqan zadatak Sektoraza metrologiju, kakobi sa srodnim svetskimlaboratorijama razmewivaoznawa i iskustva,sara|ivao oko raznovrsnihkomparacija i eta-JEDINSTVENITrenutno postoji samo {est akreditovanih laboratorijaprema zahtevima standarda SRPS ISO/IEC 17025:2006 iwihov obim akreditacije obuhvata jednu do dve veli~ine. Zarazliku od wih Sektor za metrologiju u Tehni~kom opitnomcentru akreditovan je za 20 veli~ina.Vi{e vredi jedno merewenego hiqadu mi{qewa10


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A RUre|aj za AC/DC transferOPITNI PILOTU na{oj javnosti pojam opitni pilot ~esto se poistove}ujesa probnim pilotom, {to je pogre{no. Opitni piloti u~estvuju uispitivawu potpuno novih vazduhoplova dok probni opituju serijske,bilo da se radi o novoproizvedenim ili vazduhoplovima kojiprolaze neku od faza odr`avawa (generalni remont, povremenipregledi, popravke i sl.).Tehni~ki opitni centar, jedina je institucija u Srbiji u kojojse organizovano i sistematski vr{e letna ispitivawa vazduhoplova,vazduhoplovne opreme i naoru`awa. Kqu~ni faktor tihispitivawa su opitni piloti, iskusni leta~i koji prethodno prolazedugotrajnu i kompleksnu obuku. Koliko je taj posao opasangovori i podatak da je tokom ispitivawa vazduhoplova u letu uVOC-u poginulo 13 opitnih pilota.lonirawa. A oprema i znawe kojima raspola`u u Sektoru, mogubiti ravnopravni „sagovornik“ i metrolo{kim laboratorijamamnogo razvijenijih dr`ava i u Evropi u svetu.ISPITIVAWEVAZDUHOPLOVAIntegracijom opitnih centara u jedinstveni intervidovski Tehni~kiopitni centar (TOC), 1. avgusta 2006, prestao je da postojiVazduhoplovni opitni centar (VOC) kao samostalna ustanova.Zvani~no ta ustanova je osnovana 1949, ali ona nastavqa tradicijuVazduhoplovne opitne grupe (VOG) formirane 14. decembra1933. godine. Od formirawa pa do 1941. godine, kroz VOG je pro-{lo vi{e od 60 razli~itih tipova i varijanti aviona doma}e istrane konstrukcije i proizvodwe.Sumiraju}i celokupan rad od 1945. godine do danas, u VOCusu ispitana 203 tipa vazduhoplova, od ~ega 94 tipa doma}ih aviona,60 tipova stranih aviona, 14 tipova helikoptera i 35 tipovajedrilica, ali i 102 tipa padobrana svih vrsta. Tako|e, ispitanje veliki broj vrsta i tipova vazduhoplovnog naoru`awa, elektronskei elektroopreme, vazduhoplovnihmotora i sistema doma}eg istranog porekla.Za potrebe ispitivawa, pilotiVOC-a izveli su vi{e od 120.000 letova,a in`eweri su napisali oko1.600 izve{taja – elaborata o izvr{enimzadacima ispitivawa. Tokom 73 godinepostojawa VOC je postao poznat ipriznat na poqu specifi~nih primewenihistra`ivawa, kao {to su ispitivawavazduhoplova u letu.Integracijom u TOC, sastav dotada{wegVOC-a sada ~ine dva sektorakoji se nalaze na aerodromu u Batajnici– Sektor za vazduhoplovna sredstvai Sektor za letna ispitivawa.Sektor za vazduhoplovna sredstvanosilac je zadataka zavr{nih iverifikacionih ispitivawa vazduhoplova,vazduhoplovnih pogonskih grupa,vazduhoplovne opreme, padobrana,spasila~ke opreme, vazduhoplovnognaoru`awa, vu~enih meta i zemaqskihvazduhoplovno-tehni~kih sredsta-Testirawe podvesnih teretana helikopteruva. Tako|e, nadle`an je za razvoj, implementaciju, organizaciju isprovo|ewe primewenih istra`ivawa vezanih za nove metodemerewa i procesirawa izmerenih parametara.Aktivnosti Sektora realizuju se u okviru tri odeqewa: za ispitivawevazduhoplova u letu, za ispitivawe avionike i integracijuispitne opreme na vazduhoplovima i Odeqeweu za akviziciju urealnom vremenu.Sektor je tako|e nadle`an za projektovawe mernog sistema uokviru ispitivawa sredstava NVO i wegovu integraciju na objekatispitivawa. Za objektivizaciju mernih veli~ina koristi jedinstveneakvizicione sisteme za trajektografiju i telemetrijska merewa saspecijalnim softverskim paketima za obradu podataka tokom ispitivawai posleletnim analizama.Kriterijumi za ocenu performansi i kvaliteta leta pri ispitivawuvazduhoplova u letu zasnivaju se na doma}im SRPS i SNOstandardima, dokumentu PKP, ali i na inostranim standardima (JAR,FAR, MIL, OSTIV).Za postizawe vrlo dobrih rezultata tokom ispitivawa razli-~itih vrsta vazduhoplova i wihovog uvo|ewa u naoru`awe, presudnouti~e istra`iva~ki kadar koji se stalno usavr{ava na poslediplomskimstudijama.Pored vazduhoplovno-tehni~kih ispitivawa i istra`ivawa, uSektoru se sprovodi i nau~noistra`iva~ka delatnost.


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A RVazduhoplovna laboratorija: G-4 sa prepoznatqivom {emom bojewaTaj sektor je ovla{}en za obavqawe civilne vazduhoplovneaplikacije na osnovu Uverewa o osposobqenosti za ispitivawevazduhoplova u letu, koje izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstvaSrbije (na osnovu Zakona o vazdu{nom saobra}aju). Zahvaquju}itome ispituju performanse i trajektorije vazduhoplova u letu,opituju vazduhoplovne motore u letu, ispituju padobrane i wihovedelove u vazduhu, paraglajdere, mere buku vazduhoplova, te utvr|ujuuslove i ograni~ewa za kori{}ewe vazduhoplova i vazduhoplovnihproizvoda.Uprava za za{titu `ivotne sredine Ministarstva nauke RepublikeSrbije ovlastilo je TOC za merewa komunalne buke, a Sektorza vazduhoplovna sredstva je nosilac te aktivnosti.Savremena vazduhoplovna sredstva predstavqaju slo`ene sistemekoje treba efikasno i u odre|enom roku ispitati na zemqi i uletu. Osnovna karakteristika takvih ispitivawa su merewa raznorodnihelektri~nih i neelektri~nih (fizi~kih) veli~ina. Broj parametarakoji se meri prevashodno zavisi od vrste ispitivawa i ispitivanogsredstva. Obi~no je re~ o nekoliko desetina do nekoliko hiqadaparametara podeqenih u razli~ite faze ispitivawa. Za objektivizacijumerewa koriste se slo`eni multikanalni merni (akvizicioni)sistemi, i oni se sastoje od dva merna podsistema od kojih sejedan integri{e na samim letilicama, a drugi je kompatibilna zemaqskastanica za prijem i obradu izmerenih parametara.Tehni~ku podr{ku ispitivawima u letu u prvom redu predstavqaju:PCM/FM telemetrijski sistem firme „Loral”), visoko preciznioptoteodolitski sistem „Skytrack“, „Bruel & Kjaer” instrumentacijaza akusti~na merewa, padobranski akvizicioni sistem firme„Pasco”, diferencijalni GPS sistem „Leica 1200” i avioni laboratorije(avion G-4M, modernizovani supergaleb , avion G-4 supergaleb,utva-75, te helikopter gazela).Trenutno se u tom sektoru obavqaju primewena istra`ivawana avionu G-4MD – (razvojno ispitivawe), lasti (o~ekuje se zavr-{no ispitivawe prototipa), bespilotnoj letelici (verifikacionoispitivawe uzoraka sa stranog tr`i{ta) i padobranima (ispitivaweuzoraka sa stranog tr`i{ta).OPITOVAWE U LETUSektor za letna ispitivawa (SLI) predstavqa jednu od najdinami~nijihi najatraktivnijih organizacionih celina TOC-a.Nadle`an je za prakti~no izvo|ewe zemaqskih i letnih ispitivawasredstava NVO iz domena mvazduhoplovnih tehnologija, presvega vazduhoplova, vazduhoplovne opreme i naoru`awa. Taj sektorje organizovan i namewen za podr{ku zavr{nim, verifikacionim,homologacionim i razvojnim ispitivawima, te a izradupredloga uputstva pilotu.XIMIJEV SUDBONOSNI SKOKPo`urio je da stavi padobran na le|a i veselo otr~ao do helikopterakoji je ~ekao. Neko neobave{ten bi se za~udio tolikompoletu jer je tog dana skakao sa novom vrstom padobrana, tek kupqenimi jo{ neoprobanim. Ameri~kim. Lepo skrojen, prosto jepozivao na skok.Verovatno bi neko drugi zazirao od ne~ega jo{ „neproverenog”i „neispitanog” i ose}ao nelagodu, ali on – stariji vodnik Neboj{aJandri}, zvani Ximi, opitni padobranac Vazduhoplovnogopitnog centra, hrabro je pristupio ovom zadatku.Iako je relativno kratko radio na mestu opitnog padobranaca,tek nekih pet meseci, Neboj{a se ni u ko m slu~aju ne bi mogaonazvati novajlijom u tom poslu. Iskusan padobranski instruktor,pripadnik slavne 63. padobranske brigade, ~lan „Nebeskih vidri”,sportista, takmi~ar, dr`avni reprezentativac u vi{e disciplina,vlasnik dvadesetak medaqa, rekorder u visinskom skoku, sa vi{e od1.700 padobranskih skokova upisanih u padobransku kwi`icu, nosioje u sebi samopouzdawe prekaqenog padobranca. ^ak i nekupritajenu vrstu drskog samozadovoqstva.U svojoj bogatoj karijeri skakao je iz gotovo svih vazduhoplovai sa svim tipovima padobrana koji se koriste u Vojsci. Skakao je idawu i no}u, nekad na nepoznate terene, nekad u nepovoqnim uslovima,po jakom vetru, ki{i i snegu. Skakao je na male terene okru-121. mart 2008.


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A RAEROMITINZISektora za letna ispitivawa nadle`an je za prikazivaweletnih osobina vazduhoplova na izlo`bama i mitinzima.Tokom proteklih godina oni su bili i nosioci me|unarodnevojne saradwe kada je re~ o vojnom vazduhoplovstvu. Od2003. godine u~estvovali su na svim ve}im aeromitinzima uovom delu Evrope, poput Ke~kemeta (Ma|arska), Brna (^e{ka),Bratislave (Slova~ka), Tanagre (Gr~ka), Konstance (Rumunija),Rivolta (Italija).Prikazivawe letnih osobina pred stotinama hiqadagledalaca {irom Evrope stvorilo je odli~nu reputaciju ~itavojvojsci i dr`avi, a na{i avioni redovno se nalaze nastranicama eminentnih svetskih vazduhoplovnih ~asopisa.Piloti Sektora za letna ispitivawa tako|e su anga`ovanii kao ~lanovi novosadske akrogrupe „Zvezde“ koja letina oldtajmerima galeb G-2, a za me|unarodni imix Sektorazaslu`an je jedan od opitnih padobranaca, ~lan padobranskeekipe „Vidre“ koji se godinama nalaze u dr`avnom vrhu. Pro-{le godine bili su i na svetskim vojnim sportskim igrama kojesu odr`avane u Indiji.Sastoji se od odeqewa za ispitivawa u letu, ~ete za vazduhoplovno-tehni~koodr`avawe i odeqewa za logistiku.Letna ispitivawa se izvode prema Planu i programu u tesnojsaradwi sa Sektorom za vazduhoplovna sredstva i u skladu sa standardimai specifikacijama kao {to su JAR, FAR, MIL, ICAO. Kada jere~ o izvo|ewu zadataka i bezbednosti, opitni pilot i opitni padobranacima zavr{nu re~. Pored brige za li~nu bezbednost wima se~esto poverava jedinstveno sredstvo ~iji gubitak mo`e imatidalekose`ne konsekvence.^eta za vazduhoplovno-tehni~ko odr`avawe je va`an elementu stvarawu uslova za bezbedno izvr{ewe zadataka, a ste~enoznawe iz odr`avawa novog tipa vazduhoplova pripadnici ~eteprenose jedinicama za vazduhoplovno-tehni~ko odr`avawe prilikomuvo|ewa tog tipa u operatrivnu upotrebu.`ene dalekovodima, preprekama i kro{wama drve}a. Dva puta ga jekad iska~e posmatrao ministar odbrane, a prizemnio se na krovzgrade, mawi od odbojka{kog igrali{ta, jo{ „pro{aran” dimwacimai gromobranima… Nikad nije proma{io, niti se povredio.Tri puta je spasavao sebi `ivot odbacuju}i neispravanglavni i otvaraju}i rezervni padobran. U~estvovao je u obarawuvisinskog rekorda sa grupom svojih kolega, sko~iv{i sa 9.205 metaragde je `iva u termometru padala do pedesetog podeoka ispodnule. Nakon dvoipominutnog slobodnog pada, otvoriv{i padobrantik ispod 600 metara, upisao se u istoriju srpskog padobranstva.Stoga nije ni ~udo {to je i ovom zadatku pristupio opu{teno. Nijebilo razloga za brigu. Prethodna dva skoka istog dana proteklasu glatko i bez problema. Tre}im je trebalo zavr{iti skaka~kidan.Helikopter je brzo dostigao visinu od 1.500 metara. Neboj{aje kratko zastao na vratima, osmotrio prizor ispod sebe ibacio se u plavetnilo neba. Kratka zadr{ka i otvarawe padobrana.Poznat ose}aj dinami~kog udara usled otvarawa glavnekupole, letimi~an pogled na gore. I, nevoqe na vidiku. Kupola sesamo delimi~no otvorila, tek nekih 60 odsto, po brzoj proceniiskusnog padobranskog oka, i odmah je, o~ekivano, po~ela da serotira i okre}e, da propada u nepravilnoj putawi uz trzaje i quqawe.Neboj{a se nije uspani~io. Visine je bilo dovoqno i vremenaza reakciju na pretek.Padobranskiskokovi uvek suatraktivni, a kadaih izvode opitnipadobrancii rizi~niDelatnosti SLI nisu usko vezane samo za potrebe oru`anihsnaga. Na osnovu Uverewa o osposobqenosti za ispitivawe vazduhoplovau letu Saveznog ministarstva saobra}aja i telekomunikacijaSRJ, zaposleni u tom sektoru su u potpunosti spremni dasvoje potencijale ponude na uslugu i civilnom sektoru.Hladnokrvno i prora~unato, gotovo rutinski, analizirao jesituaciju i doneo odluku da odbaci glavnu kupolu i otvori rezervnipadobran. Osmatra visinomer, hvata ru~icu za odbacivawei povla~i je. Nagli ose}aj propadawa, mala pauza radi dodatnestabilnosti i povu~ena je ru~ica rezervnog padobrana uz poznatitrzaj dinami~kog udara. Sve je krenulo po planu. Ali, kada je podrugi put tokom tog skoka podigao pogled ka kupoli, gotovo da nijemogao da poveruje prizoru koji je ugledao – rezervna i jedina preostalakupola imala je istu anomaliju kao i glavna. A tre}e nijebilo.Prenera`en i za trenutak skamewen neo~ekivanim razvojemsituacije, Neboj{a u prvi moment nije znao {ta da uradi. Otkazglavnog padobrana je, takore}i, sastavni deo profesije. Ne{to{to se tu i tamo de{ava, ali otkaz rezervnog!!! To prosto nijefer. Toga nema u padobranskim priru~nicima. Razmi{qao je muwevitokako da se izbori sa tim problemom.Osetio je neku vrstu razo~arawa i besa. To je nov padobrani tako ne{to, jednostavno ne bi smelo da se dogodi! Ipak, gotovou treptaju oka, razum je nadvladao emocije. Vaqalo se, kako je davnogovorio wegov instruktor, „nositi sa problemima i boritibez odustajawa do samog kraja”.Vreme je isticalo brzo. Padobran je rotirao u nepravilnojamplitudi i uz trzaje, na svakom okretu dodavao jo{ malo na brzini.Osmotrio je visinomer – 900 metara.13


T E H N I ^ K I O P I T N I C E N T A ROptoteodolitski sistem za ispitivawePadobranski akvizicioni sistemTako|e, na osnovu Uverewa o osposobqenosti centra za obukuvazduhoplovnog osobqa (broj TC-007), Ministarstvo saobra}aja itelekomunikacija Republike Srbije je wihov sektor zajedno sa Sektoromza vazduhoplovna sredstva, ovlastilo za obuku vazduhoplovnogosobqa za sticawe dozvola profesionalnog pilota (CPL)aviona i helikoptera, privatnog pilota (PPL) aviona i helikoptera,te za probe i ispitivawe prototipova aviona i helikoptera.Do sada je, verifikacijom znawa, u skladu sa civilnimpropisima CPL, dozvolu pilota aviona i helikoptera steklo vi{eod 100 vojnih pilota.Za potrebe izvr{avawa tih zadataka poseduju nekoliko vazduhoplovalaboratorija u kojima je, za razliku od serijskih aviona,Znao je Neboj{a da se sa tom brzinom i u takvoj putawi ne mo`ebezbedno prizemqiti. Ako bude imao sre}e sve bi se moglo zavr{itisa povredama i nekoliko polomqenih kostiju. Ako ne bude imao…Osamsto metara. Odlu~io je da se ne preda bez borbe, gotovoinstinktivno donosi odluku – grabi konopce iznad svoje glave ipo~iwe da se pewe uz wih. Dohvati}e mesto gde se dogodio zastoj,otpetqa}e ga ve} nekako i – bezbedno prizemqiti. Ali to jelak{e re}i nego u~initi.Svakim wegovim hvatom padobran se sve vi{e deformisao ionih 60 odsto otvorene kupole spalo je na 50, pa na 40. Rotacijaje postajala sve ja~a i haoti~nija, a zemqa se pribli`avala svebr`e… 600 metara.^ak i za trostrukog pobednika padobranskog vi{eboja, o~vrslogu raznim sportovima, pewawe uz konopce poluotvorenog padobranaiziskivalo je ogroman napor. Kasnije }e posmatra~i sazemqe uzbu|eno pri~ati kako je podse}ao na krpenu lutku koju jeneka nevidqiva sila rotirala i haoti~no bacala tamo-amo, svakiput malo br`e i malo `e{}e.Dva puta su tanki konopci iskliznuli iz ruku u rukavicama ioba puta se uporno i tvrdoglavo vra}ao istim putem.^etiristo metara. Znao je da mu je to verovatno posledwa{ansa i da ne}e biti vremena za slede}i poku{aj. Sna`no je grabiouz zategnute konopce ignori{u}i bol u otvrdlim podlakticama,poku{avaju}i da dosegne mesto gde je kupola zapela u svomugra|ena odgovaraju}a ispitno-merna oprema. Pojedini vazduhoplovi,kao {to su avioni galeb G-2 i supergaleb G-4, imaju na sebiprepoznatqive {eme farbawa, koje su poznate i van granica na{ezemqe.Kao zna~ajan zadatak koji pripadnici tog sektora redovno realizujuizdvajaju se i probni letovi nakon remonta vazduhoplova zapotrebe Remontnog zavoda „Moma Stanojlovi}".U narednom periodu pripadnike SLI i daqe o~ekuje anga`manna poqu me|unarodne vojne saradwe ali i intenzivirawe obukenovih opitnih pilota. Oni }e zajedno sa ostalim vazduhoplovcimaiz TOC-a u~estvovati u skoroj budu}nosti u letnim ispitivawimanove verzije aviona lasta-95, a i u razvojnim ispitivawima novihtipova vazduhoplova (pre svega G-4MD).otvarawu. Jo{ tri metra pentrawa. Zadwi put je bacio pogled navisinomer. Ispod 200 metara.Koliko je jo{ vremena ostalo? Ne mnogo. Vuci, {to ja~e mo-`e{. Jo{ dva metra do kriti~nog mesta. Jo{ metar… Za~uo seo{tar zvuk trewa padobranske svile. Padobran se oslobodiogvozdenog zagrqaja konopaca i lagano, ali po wegovom mi{qewupresporo, otvorio.Pogled na potpuno formiranu kupolu bio je, kako }e kasnijeNeboj{a re}i, najlep{i prizor u wegovoj karijeri. ^ak ni tada ganije napustila prisebnost duha. Osmotrio je svoju poziciju i izabraomesto za prizemqewe, sada ve} sa potpuno funkcionalnimpadobranom. A stigao je da osmotri gde su pale glavna kupola ifutrola od rezervne.Kasnije je utvr|eno da su obe kupole, glavna i rezervna, imaleserijsku gre{ku. Stariji vodnik Jandri} danas ima oko 2.400skokova, jo{ vi{e medaqa i daqe se uspe{no bavi svojim poslom– opituje padobrane.***Tri godine nakon tog doga|aja, kako to `ivot zna da namesti,Neboj{a se u dalekoj Indiji susreo sa vlasnikom fabrike pomenutogpadobrana. Taj 66-godi{wi padobranac, sa hiqadama skokovaiza sebe ~estitao mu je na majstorskoj reakciji kojom je spasaosopstveni `ivot, naglasiv{i da je statisti~ka verovatno}a dase tako ne{to dogodi ravna 1:6.000.000.141. mart 2008.


PRO[IRENDELOKRUG RADAPro{iruju}i svoju delatnost u oblasti ocewivawa usagla{enostiproizvoda za potrebe civilnog tr`i{ta, Tehni~ki opitnicentar je tokom 2005. godine formirao Akreditovanu laboratorijuza ispitivawe i Sertifikaciono telo za sertifikaciju proizvoda.Nakon ocewivawa u decembru 2005. godine, Akreditacionotelo Srbije izdalo je TOC-u re{ewa o akreditaciji laboratorijeza ispitivawe i akreditaciji organizacije za sertifikacijuproizvoda. Time je potvr|eno da Tehni~ki opitni centar – Centarza ispitivawe proizvoda, zadovoqava zahtevestandarda SRPS ISO/IEC 17025 i da jekompetentan za ispitivawa. Tako|e, potvr|enoje da Sertifikaciono telo formirano uTehni~kom opitnom centru zadovoqava zahtevestandarda SRPS EN 45011 i da je osposobqenoza obavqawe tih poslova (sertifikacijeproizvoda).Procesi ispitivawa u akreditovanoj laboratorijii sertifikacije proizvoda uspostavqenisu za ~etiri grupe proizvoda: {lemoveza vatrogasce i za za{titu u industriji,proizvode koji svojim radom prouzrokuju radiofrekvencijskesmetwe (RSO), ru~ne i prevozneaparate za ga{ewe po`ara (PPA) i za-{titne opasa~e.Va`no je napomenuti da je TOC jedinaorganizacija u Republici Srbiji koja je akreditovanaza sertifikaciju {lemova i sertifikacijuaparata za ga{ewe po`ara.Intenzivniji rad na zadacima sertifikacijeproizvoda otpo~eo je 2006, posle odlukenadle`nih organa (carina, inspekcija)da se sertifikati koje izdaje TOC prihvatajuza poslove uvoza i prometa robe.U dosada{wem radu Centra za ispitivawe proizvoda te ustanove,kao akreditovane laboratorije, provereno je oko 130 razli-~itih proizvoda iz obima akreditacije. Najve}i broj ispitivawa,tokom procesa sertifikacije proizvoda, kompletno je obavqen uTOC-u. To samo potvr|uje ispravnost odluke rukovodstva TOC-a dase akredituje za poslove ispitivawa i sertifikacije proizvoda.Akreditovana laboratorija i Sertifikaciono telo vi{estrukosu opravdale svoje formirawe – zaposleni su slobodni kapacitetiistra`iva~kih sektora, pove}ani su prisutnost i ugledCEWENI VOJNI STANDARDIDobro je poznato da su vojne strukture za~etnici popularizacijekvaliteta kod nas. Verovatno iz tih razloga, Vojska jeuvek predstavqala najvi{i domet. Ne bez razloga. Vojna industrijaje zamajac tehnolo{kog napretka u svakoj zemqi, jer koristinajsavremenije tehnologije, i onaj ko je sposoban da vladatim tehnologijama, odnosno da proveri i ispita wihov kvalitet,sigurno je da mo`e da pru`i kvalitetnu uslugu civilnom programui unapredi metode rada i na civilnom tr`i{tu.Pomalo kao anegdota deluje i pri~a iz perioda kada TOCnije imao odre|ene aktreditacije, ali je imao zahteve da ispitaodre|ene proizvode korisnika van Vojske. Iako im je predo-~eno da ne mogu dobiti sertifikat, oni su insistirali da se odre|enaispitivawa urade, jer je za wih ve}i zna~aj od sertifikataimala sama ~iwenica da im je proveru uradila Vojska.SERTIFIKATINa osnovu izve{taja Centra za ispitivawe proizvodakao akreditovane laboratorije, Sertifikaciono telo je dosada izdalo 106 sertifikata kojima se potvr|uje da proizvodiispuwavaju zahteve relevantnih standarda i propisa. Sertifikatisu izdati za 17 tipova {lemova, 37 proizvoda kojisvojim radom prouzrokuje radiofrekvencijske smetwe (RSO) i52 tipa aparata za ga{ewe po`ara. Istovremeno, izdato je{est re{ewa o odbijawu izdavawa sertifikata jer proizvodinisu ispunili zahteve standarda i propisa koji se na wihodnose. Na osnovu izvr{enog nadzora nad sertifikovanimproizvodima izdato je 26 potvrda o usagla{enosti, kojima sepotvr|uje da su oni saobrazni ispitivanom tipu proizvoda.TOC-a u javnosti, a usavr{en je istra`iva~kikadar za nova ispitivawa.TOC je na osnovu re{ewa Instituta zastandardizaciju Srbije ovla{}ena laboratorijaza homologaciona ispitivawa i kontrolusaobraznosti vozila u odnosu naelektromagnetsku kompatibilnost, premapravilniku UE ECE 10. Do sada je u toj laboratoriji,jedinstvenoj u Srbiji, ispitan~itav niz vozila doma}e proizvodwe (Ikarbus,FAP, IMT itd.), te delova i opremevozila.Tako|e je, krajem 2007. Javna ustanova„Jugoregistar – Srpski registar brodova“izdala Tehni~kom opitnom centru potvrdu opriznavawu statusa ispitne institucije.Priznawe se odnosi na {irok spektar ispitivawakoja su definisana u 20 oblasti –od snage na propeleru broda, preko karakteristikamotora do snimawa intenzitetabuke i etalonirawa merne opreme.Slede}i pozitivne rezultate formirawaAkreditovane laboratorije i Sertifikacionogtela, u Tehni~kom opitnom centru su jo{ 2006. otpo~ele aktivnostioko formirawa Kontrolnog tela. Ciq je bio da Akreditacionotelo Srbije akredituje Kontrolno telo u TOC-u za kontroludimenzija, ukupne mase i osovinskog optere}ewa vozila, vozila zaprevoz opasnih materija, kontrolu izvo|ewa ugradwe ure|aja za pogonprepravqenih motornih vozila na te~ni naftni gas, kontrolisawebuke u `ivotnoj sredini i osvetqenosti radne povr{ine.Pro{le godine zavr{ene su sve pripremne radwe oko formirawatog tela i krajem godine Akreditaciono telo Srbije izvr{iloje akreditaciono ocewivawe. Na osnovu pozitivnih nalaza i rezultata,datih u izve{taju o akreditacionom ocewivawu, o~ekuje se dono{ewere{ewa o akreditaciji Kontrolnog tela formiranog uTOC-u. Na taj na~in }e se potvrditi da zadovoqavaju zahteve standardaSRPS ISO/IEC 17020 i da su kompetentni za obavqawe poslovakontrolisawa proizvoda. Ujedno, tada }e se stvoriti uslovi zapro{irivawa rada Tehni~kog opitnog centra na poslove kontrolisawaproizvoda za potrebe civilnog tr`i{ta.U skladu sa usvojenom orijentacijom da permanentno razvijajui pro{iruju svoju delatnost, TOC je pokrenuo i proces osposobqavawaza ispitivawe opreme za rad i dobijawe licence od Ministarstvarada. Zbog toga su obavqene sve pripremne aktivnosti.Nakon uspe{no obavqenih priprema, Upravi za bezbednost izdravqe na radu Ministarstva za rad i socijalnu politiku RepublikeSrbije dostavqen je zahtev za dobijawe licence za preglede iispitivawa opreme za rad.Foto: dokumentacija TOC-a15

More magazines by this user
Similar magazines