POVODIvi predstavnici bili su zadivqeniizgledom ustanove, organizacijomrada i kvalitetom le-~ewa. Saradwa se nije zavr{ilasamo na lepim re~ima i obe-}awima. Usledili su konkretnidogovori, a Kraqevina Norve-{ka donirala je najsavremenijulaku poqsku bolnicu i trena`niset koji danas slu`i za obukumladih lekara, farmaceuta istomatologa u [koli rezervnihoficira sanitetske slu`be.Istovremeno, protekle godineVMA je ponovo, nakon 12 godinaodsustvovawa, primqena u Balkanskikomitet vojne medicine, apostala je i Regionalni centar zavojnomedicinsku saradwu. Na tajna~in vra}ena joj je zaslu`ena titulalidera na Balkanu u oblastivojne medicine i odato priznaweza stru~nost, profesionalizam,organizaciju i odnos prema radukoji se u toj ustanovi neguje.OTVORENA PITAWAAli, nisu sva vrata otvorena.Neka su poluotvorena, drugatek treba otvarati. Ta~nije, barijerapostoji tamo gde prestajeda bude bolnica, vojna i civilna,i gde postaje Akademija sa svimobrazovnim i nau~noistra`iva~kimpotencijalom. Ono {to je nekadbila wena prednost, po ~emuse prepoznavala i zbog ~ega sumnogi dana{wi nau~ni i stru~niposlenici hrlila da svoje znaweusavr{e i upotpune u kabinetimai laboratorijama, danas je zbogsujete i surevwivosti nekih civilnihkolega, smetwa.Tom zame{ateqstvu pogodovaloje gotovo dve decenije dugoizbivawe iz krugova civilne srpskenauke, i ne svojevoqna poluzatvorenost,ali i stari Zakon ovojnim {kolama i nau~noistra-`iva~koj delatnosti, koji je, u nedostatkunovog, jo{ va`e}i. I {toje gore, neusagla{en je sa srodnim,civilnim.Zbog svega se danas de{avada i pored toga {to pod krovomVMA radi jedan akademik i predsednikSrpskog lekarskog dru-{tva (a neki su i predsedavaju}iili ~lanovi brojnih strukovnihasocijacija u zemqi i inostranstvu),ne postoje zajedni~ki projektina kojima bi sara|ivali civilnii vojni nau~ni poslenici iDOSTIGNU]AU radu VMA primewena su i vrhunska dostignu}a savremenemedicine. Neka od wih su transplantacija jetre sa `ivogdavaoca, transplantacija mati~nih }elija, implantacijave{ta~kog diskusa u slabinski i vratni deo ki~me, neuroradiolo{kozbriwavawe aneurizmi mo`danih krvnih sudova,refraktorna hirurgija, primena navigacione tehnologije uugradwi ve{ta~kog kuka i kolena. Hirurgija je ponovo za{titniznak VMA, a legenda svetske hirurgije, prof. dr NormanRi~ je od pro{le godine gostuju}i profesor VMA.KADARZa presti`an status VMA zaslu`an je kadar koji je godinama{kolovan i usavr{avan u zemqi i u inostranstvu. A tupraksu nastavqaju i danas.U toj elitnoj ustanovi radi 470 lekara, 40 stomatologa,36 farmaceuta i 1.400 medicinskih tehni~ara svih profila.Po~etkom ove godine dodatno su kadrovski oja~ani, a unarednom periodu trebalo bi da se popune i lekarima raznihspecijalnosti.Nau~noistra`iva~ki potencijal te ustanove ~ine 140doktora nauka, me|u kojima je 120 profesora i docenata, vi-{e od 90 primarijusa i asistenata. Rezultati wihovih istra`iva~kihnapora svakodnevno se primewuju i valorizuju udijagnosti~ko-terapijskoj praksi, te u obrazovawu generacijamedicinskih stru~waka. Trenutno se na VMA radi na 43 primewenanau~noistra`iva~ka zadatka od strate{kog interesaza medicinu u celini.Zaposleni sa VMA nastupaju na me|unarodnim stru~nim inau~nim skupovima, i wihovi radovi su izuzetno zapa`eni iprihva}eni. Samo u pro{loj godini bilo ih je nekoliko stotina.LOGISTIKAOdr`avawe Vojnomedicinske akademije je veliki logisti~kiizazov. U toj ustanovi ima 7.600 komada prozora, 7.500vrata, 120.000 kvadratnih metara staklenih povr{ina, a instalacijevodovoda i kanalizacije prote`u se na 325 kilometara.Mese~no se tro{i 2,9 MW elektri~ne energije, dnevno2.000 kubnih metara vode, {to odgovara potrebama grada od20.000 stanovnika. Operu se ~etiri tone opreme dnevno ispremi 1.100 dijetetskih i 5.800 dopunskih obroka hrane.Istovremeno, odr`ava se 37.000 ure|aja, koliko ih na VMAima, a ispravnost opreme je 95 odsto. Za svaku pohvalu.wihovi odnosi samo su u domenuli~ne komunikacije.Ohrabruje, me|utim, ~iwenicada su stru~waci sa VMA radovi|eni u najpoznatijim svetskimmedicinskim centrima, da u tuustanovu dolaze eminentna imenasvetske medicine, sa istoka izapada, s ciqem da prenesu svojasaznawa, ali i da nau~e kako seu te{kim uslovima mo`e usavr-{avati u oblasti ratne medicine,posebno hirurgije.Na suprot tome, VMA imauspe{nu saradwu sa brojnim fakultetimai univerzitetima u Srbijii inostranstvu. Ali ne i saBeogradskim. To su ta poluotvorenavrata koja bi trebalo {ireotvoriti. Neke od va`nih „bitaka”dobijaju se poverewem korisnika,podizawem kvaliteta le~ewa,prakti~nom primenom rezultataistra`ivawa i unapre|ewemdijagnosti~kih i terapeutskihprocedura. Druge na medijskomfrontu – javnost im je lane bilanaklowena i u 99 odsto slu~ajevapozitivno je pisano o wima.Ove godine najve}i boj }e sevoditi za tehnolo{ku obnovuustanove. Aduti }e biti sopstveniprihodi, podr`ani u mawemprocentu sredstvima resornogMinistarstva odbrane.Oni to mogu jer su i u protekloj,finansijski vrlo te{koj godini,uspeli da kupe nekoliko najsavremenijihmedicinskih ure|aja,i da u poslovawu ostvare pozitivnerezultate, tako da danasne duguju nikome ni{ta. U stvari,duguju zaposlenima. Velika su wihovao~ekivawa da }e im nov~anaprimawa i materijalni status bitiboqi.Mira [VEDI]Snimio Toma RADOSAVQEVI]301. mart 2008.
AKCIJA „OTVORENI DAN“ U SOMBORU,VAQEVU, ZA<strong>JE</strong>^ARU I PO@AREVCUPRAZNI^NODRU@EWEPovodom obele`avawa 15. februara – Dana Vojske Srbije, ucentrima za obuku u Somboru, Vaqevu, Zaje~aru i Po`arevcuodr`ana je akcija „Otvoreni dan“. Prigodni zabavni i umetni~kiprogrami, izlo`be slika, takti~ko-tehni~ki zborovinaoru`awa i vojne opreme, ali i prikazi osnovnih vojni~kih ve-{tina najvi{e su obradovali decu, najbrojnije goste svakog „Otvorenogdana“ Vojske Srbije.U Prvom centru za obuku Kopnene vojske u Somboru bilo jeoko petsto gostiju iz Apatina i Sombora, kojima je prikazanonaoru`awe i oprema jedinica, osposobqenost i uve`banost zaizvr{avawe zadataka, a imali su i priliku da s vojnicima istare{inama razgovaraju o `ivotu i radu u Vojsci Srbije.Sli~no je bilo i u Vaqevu, u ^etvrtom centru za obuku, gdesu gra|ani i deca iz vaqevskih osnovnih {kola obi{li TT zbornaoru`awa i vojne opreme, posetili kabinete i u~ionice u kojimavojnici sti~u osnovna vojni~ka znawa i navijali za jednuod ~etiri ekipe koje su se takmi~ile na turniru u fudbalu.Izlo`bi de~ijih crte`a Deca Srbije – Vojsci Srbije u po-`areva~kom Centru za obuku prisustvovalo je vi{e od 1.200posetilaca. Pored izlo`be, deca iz tri osnovne i ~etiri sredwe{kole obi{la su vojni~ke objekte u kasarni, razgovarala svojnicima i videla deo opreme koju koriste tokom obuke.Veliki broj dece i gra|ana Zaje~ara i okoline posetio jePeti centar za obuku, u kome su u~enici osnovnih i sredwih{kola, pored naoru`awa, vojne opreme, kabineta i u~ionica,mogli da pogledaju zabavni i umetni~ki program, organizovanu saradwi sa zaje~arskim Domom omladine, i fudbalski turnir,na kome je u~estvovalo {est ekipa.D. GLI[I]31
Change language