Economic Digest (Avgust 2013.) - Hypo Alpe-Adria

Avgust 2013.ECONOMICDIGESTVodič kroz finansijske i tržišne trendove

Redakcija>Glavni i odgovorni urednikJasna Atanasijević (Jasna.Atanasijevic@hypo-alpe-adria.rs, +381- 11-222- 6836)AnalitičariOlivera Radiša (Olivera.Radisa@hypo-alpe-adria.rs, +381-11-222-6803)Marko Danon (Marko.Danon@hypo-alpe-adria.rs, +381-11-222-6861)Ilija Protić (Ilija.Protic@hypo-alpe-adria.rs, +381-11-222-6542)Izvr[ni urednikBojan Filipović (Bojan.Filipovic@hypo-alpe-adria.rs, +381-11-222-6706)IzdavačHypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd,Bulevar Mihajla Pupina 6, 11070 BeogradGrafi;ka priprema i oblikovanjeImageTeam d.o.o.Izjava odricanja od odgovornostiInformacije i stavove u ovom izveštaju pripremili su analitičari Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd. Svi stavovi iskazani u ovom izveštaju odraz su trenutneprocene autora i ne moraju odražavati stav Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd, Hypo Grupe ili bilo koje od njenih zavisnih preduzeća i ogranaka. Ovaj izveštajje zasnovan na javno dostupnim informacijama, a u grafičkim prikazima su navedeni izvori. Ovaj izveštaj ne predstavlja savet za ulaganja ili ponudu ili poziv nakupovinu i prodaju bilo koje hartije od vrednost. Navedene informacije su date u svrhu opšteg informisanja, te ne mogu biti zamena za nezavisan finansijski savetniti se njihovim objavljivanjem stvara bilo kakva obaveza za Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd, Hypo Grupu i njena zavisna preduzeća i ogranke.Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd, Hypo Grupa i njena zavisna preduzeća i ogranci ne preuzimaju obavezu saopštavanja promene informacija ili stavovanastalih u međuvremenu, i ne prihvataju nikakvu odgovornost za direktan ili indirektan gubitak nastao kao posledica korišćenja ovog izveštaja, informacija icena iz ovog materijala, niti garantuje za njihovu tačnost i celovitost. Takođe, ističemo da je zabranjeno dalje distribuiranje i umnožavanje ovog materijala ilinekih njegovih delova bez prethodnog pisanog pristanka Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd.2

Economic Digest avgust 2013.PregledPrivredna aktivnost u prvoj polovini 2013. pokazuje znake oporavka. Prethodno se najviše ogledalo u padu trgovinskog deficita od oko 20% uprvoj polovini godine u odnosu na isti period lane, pri čemu je izvoz za oko petinu veći u odnosu na prošlu godinu (dostigavši oko 5 milijarde evra)dok je uvoz na sličnom nivou kao i u prvoj polovini 2012. (oko 7,4 milijardi evra). Sa druge strane, pozitivni efekti pada trgovinskog deficita su biliumanjeni niskim nivoom investicija, te opadajućom privatnom i državnom potrošnjom, na šta ukazuju realni pad prometa u trgovini na malo od8% međugodišnje u šest pet meseci 2013, kao i realni pad državne potrošnje (koji obuhvata kupovinu roba i usluga, plate zaposlenih i subvencije) od13% međugodišnje u istom periodu. Posmatrajući po sektorima, osim rasta proizvodnje tradicionalno rastućih sektora (Informisanja i komunikacija isektora Finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja), pred nama je, po svemu sudeći, i uspešna poljoprivredna sezona – osim solidne žetve pšenicepočetkom jula, postoje naznake da bi i rane ratarske kulture mogle dati dobar rod. S druge strane, građevinarstvo je bez izgleda oporavka, kao i trgovina(-24.7% odnosno -4% međugodišnjeg pada u prvom kvartalu). Industrijska proizvodnja se blago oporavlja (4,2% međugodišnjeg rasta u prvojpolovini 2013.) zahvaljujući pre svega automobilskoj, naftnoj, farmaceutskoj i hemijskoj industriji, dok je u tradicionalno uspešnoj prehrambenojindustriji zabeležen pad od 9,9% zbog loše poljoprivredne sezone prošle godine i afera sa zaraženim kukuruzom. Tako je nakon rasta BDP-a od 2,1%međugodišnje u prvom kvartalu 2013, u drugom kvartalu, prema preliminarnoj oceni, zabeležen realni rast od 0,7% međugodišnje, dok se na nivou2013. može očekivati rast od oko 1%.Pomenuto sužavanje trgovinskog deficita, ali i veći prilivi doznaka su prepolovili deficit tekućeg računa, koji je u prvih pet meseci 2013. dostigao 760miliona evra, ili oko 6% BDP-a. Pomenuti faktori su u maju doveli i do prvog mesečnog suficita (od oko 7 miliona evra) na tekućem računu platnogbilansa u ovoj godini. U toku prvih pet meseci, deficit tekućeg računa je bio adekvatno pokriven prilivima kapitala iz inostranstva. Tako su neto priliviod portfolio investicija (od 1,1 milijardi evra) i stranih direktnih investicija (od 280 miliona evra), te neto odlivi po osnovu otplate finansijskih kreditau inostranstvu (od 534 miliona evra, od čega su se samo banke razdužile za 400 miliona evra), uticali na rast deviznih rezervi u prvih pet meseci zaoko 150 miliona evra.Nakon što je dinar izgubio oko 3% vrednosti tokom depresijacione epizode krajem maja i tokom juna (tokom koje se kretao od nivoa od 111,6 krajemmaja do 114,5 krajem juna), vrednost domaće valute se stabilizuje u julu na nivou od oko 114 za evro, a čak se krajem jula ponovo beleži privremenojačanje najverovatnije povezano sa otplatama kredita krajem meseca. NBS od 3. jula nije intervenisala na deviznom tržištu, a na repo operacijama jeu junu i julu povlačila u proseku 75 milijardi dinara nedeljno, naspram prosečnih 65 milijardi u maju. Zabrinutost oko stanja javnih finansija, koja jedelimično uzrokovala uznemirenost stranih investitora u domaće državne zapise i dovela do slabljenja dinara u junu, donekle je umirena usvajanjemseta mera fiskalne konsolidacije (uključujući i rebalans budžeta) početkom jula, što je po svemu sudeći uticalo na postepeni povratak investitora natržište trezorskih zapisa u julu. Tako je slabljenje dinara zaustavljeno u toku jula, a njegova vrednost je stabilizovana na nivou od oko 114 za evro. Ipak,u nastavku godine, dinar će najverovatnije postepeno slabiti, i to najviše pod uticajem fundamenata, tj. i dalje značajnog spoljnotrgovinskog deficita,te razduživanja privatnog sektora prema inostranstvu, koji po svemu sudeći, neće biti u potpunosti pokriveni prilivima stranih direktnih i portfolioinvesticija. Imajući sve ovo u vidu, možemo očekivati da će dinar na nivou cele godine izgubiti oko 5% vrednosti prema evru.Slaba domaća tražnja i relativna stabilnost dinara na nivou prvih sedam meseci 2013, uticali su i na usporavanje inflacije u istom periodu. Naime,cene su u ovom periodu rasle u proseku za 0,3% mesečno, tj. oko tri puta sporije nego u prethodnoj godini. U julu je čak zabeležena deflacija od 0,9%,pa je tako međugodišnja inflacija na kraju prvih sedam meseci 2013. dostigla 8,6% (9,8% u junu), dok je rast cena od početka godine, zaključno sajulom, iznosio 2%. U predstojećem delu godine, najveći inflatorni pritisak bi mogao doći sa strane poskupljenja električne energije (najavljeno od 11%za 1. avgust) i gasa za u proseku 5,7%, dakle iz ugla regulisanih cena. Ipak, ovi inflatorni pritisci će i u nastavku godine biti ograničeni slabom domaćomtražnjom, kao i opadajućim svetskim cenama sirovina. Imajući sve navedeno u vidu, godišnja inflacija bi se mogla kretati ka nivou od oko 6-7% u 2013.Zbog usporavanja inflatornih pritisaka, NBS je u maju i junu oborila REPO stopu za ukupno 75 baznih poena na 11%. Nakon toga je u julu i avgustupauzirala ovaj ciklus monetarnog popuštanja, i to najverovatnije usled pomenutih jakih pritisaka na slabljenje dinara. Iako se u nastavku godine očekujedalje usporavanje godišnje inflacije, NBS bi u predstojećem periodu mogla oprezna u daljem snižavanju repo stope, imajući u vidu moguće pritiske naslabljenje dinara. S druge strane, kreditni rast je tokom prvog polugodišta 2013. gotovo zaustavljen.Budžetski deficit centralne države je u prvom polugodištu 2013. dostigao blizu 100 milijardi dinara, tj. oko 5,5% BDP-a. Iako je niži za oko 12%međugodišnje, ovaj budžetski deficit je dostigao čak 80% cilja za celu godinu iz prvobitnog plana iz Zakona o budžetu (koji je iznosio 122 milijarde).Pomenuto prekoračenje je izazvano, pre svega, znatno slabijim prihodima nego što je bilo planirano (pre svega, PDV-a, akciza i poreza na dobit preduzeća),dok su rashodi bili uglavnom u skladu sa planom. Zbog neodrživosti ovog nivoa budžetskog deficita, početkom jula je usvojen rebalans budžeta,kao i mere fiskalne konsolidacije. Ove mere uključuju: (i) smanjenje subvencija, kapitalnih rashoda i diskrecionih troškova, (ii) uvođenje jedinstvenogregistra zaposlenih u javnom sektoru (od trećeg kvartala 2013.) i centralizovanog obračuna primanja zaposlenih u javnom sektoru (od 1. januara 2014.).i (iii) ograničavanje rasta zarada u javnom sektoru i penzija (na po 0,5% u oktobru 2013. i aprilu 2014, i na 1% u oktobru 2014.). Uz to, u razmatranju sui određene strukturne reforme, kao što su (i) fleksibilizacija radnog zakondavstva, (ii) završavanje restrukturiranja u preostalih 179 bivših društvenihpreduzeća, (iii) prodaju ili davanje u dugoročni najam pojedinih javnih preduzeća, kao i (iv) korporatizaciju upravljanja u preostalim javnim preduzećima.Tako se rebalansom budžeta planira deficit centralne države od 178 milijardi dinara, tj. 4,7% BDP-a (naspram 122 milijarde, tj. 3,3% BDP-a izplana iz Zakona o budžetu), a na nivou konsolidovane države, deficit bi, prema planu, iznosio oko 195 milijardi dinara, tj. 5,2% BDP (umesto ranijeplaniranih 132 milijarde, tj. 3,6% BDP-a).Potrebe države za finansiranjem budžetskog deficita i dospeća ranije emitovanog duga u drugoj polovini 2013. iznose oko 2,5 milijarde evra. Ovajiznos bi mogao biti pokriven, pre svega, sredstvima iz ranijeg zaduživanja, te zaduživanjem na domaćem tržištu duga, ali i kroz bilateralne sporazumesa stranim vladama i institucijama. Uz to, ne bi trebalo isključiti ni novu emisiju Evroobveznice u drugoj polovini godine. Imajući sve prethodno u vidu,javni dug bi do kraja godine mogao dostići nivo od oko 63-64% BDP-a (sa oko 61% na kraju juna 2013. i 59% na kraju 2012.).Nakon rasta u toku jula meseca, prinosi na trezorske zapise ponovo opadaju na početku avgusta meseca. Tako je prinos na aukciji tromesečnihtrezorskih zapisa organizovan 7. avgusta, od 9,35%, bio za 4 bazna poena niži u odnosu na poslednju aukciju iste ročnosti, održane sredinom jula. Naponovno opadanje prinosa je, po svemu sudeći, uticalo smirivanje zabrinutosti investitora u trezorske zapise u zemlji i u svetu, ali i visoka likvidnostu domaćem bankarskom sistemu.3

Makroekonomski tokoviEconomic Digest avgust 2013.Tabela 1. Makroekonomski pregled 2011. 2012. 2013.* 2014.* mar. 13 jun 13 jul 13Privredna aktivnostBDP, u milijardama RSD 3.209 3.386 3.694 4.018 … … …BDP, u milijardama EUR 31,5 29,9 32,1 33,0 … … …Realni rast BDP, međugodišnje stope 1,6% -1,7% 0,7% 1,5% … … …BDP po glavi stanovnika, EUR 4.336 4.134 4.503 4.621 … … …Obim industrijske proizvodnje, međugod. stope rasta (kumulativno) 2,1% -2,9% 3,2% 4,3% 5,2% 4,2% …Cene i kursInflacija (CPI), međugodišnje stope (kraj perioda) 7,0% 12,2% 6,2% 7,6% 11,2% 9,8% 8,6%Kurs EUR\RSD (kraj perioda) 104,64 113,72 120,50 124,20 111,96 114,17 113,80Tržište radaStopa nezaposlenosti, ILO definicija 23,7% 22,4% 25,5% 24,5% … … …Prosečna neto zarada, u EUR 372 366 366 368 371 382 …Spoljna trgovina i platni bilansIzvoz, u milijardama EUR (kumulativno) 8,4 8,8 9,5 10,3 2,3 5,0 …Uvoz, u milijardama EUR (kumulativno) 14,3 14,8 14,9 15,7 3,5 7,4 …Trgovinski deficit, u milijardama EUR (kumulativno) -5,8 -5,9 -5,4 -5,4 -1,3 -2,4 …Trgovinski deficit, % BDP -18,5% -19,9% -16,8% -16,5% -16,6% -15,3% …Deficit tekućeg računa, u milijardama EUR (kumulativno) -2,9 -3,2 -2,6 -2,4 -0,6 … …Deficit tekućeg računa, % BDP -9,1% -10,5% -8,1% -7,3% -8,2% … …Neto SDI, u milionima EUR (kumulativno) 307 230 800 800 155 … …Fiskalni pokazateljiBudžetski prihodi konsolidovane države, u milijardama RSD (kumulativno) 1.302,5 1.405,4 … … 330,6 693,1 …Budžetski rashodi konsolidovane države, u milijardama RSD (kumulativno) 1.460,9 1.622,8 … … 368,8 775,7 …Budžetski deficit konsolidovane države, u milijardama RSD (kumulativno) -158,4 -217,4 -220,0 -180,0 -38,2 -82,7 …Budžetski deficit konsolidovane države, u % BDP -4,9% -6,4% -6,0% -4,5% -4,4% -4,7% …Javni dug, u % BDP-a 46,0% 59,0% 63,5% 66,0% 63,6% 60,7% …Monetarni pokazateljiDinarska novčana masa M2, u milijardama RSD 488 481 486 491 479 492 …Ukupna novčana masa M3, u milijardama RSD 1.500 1.642 1.686 1.720 1.623 1.660 …Dinarska novčana masa M2, međugod. stope rasta 18,9% -1,5% 1,0% 1,0% 7,6% 10,8% …Ukupna novčana masa M3, međugod. stope rasta 10,3% 9,4% 2,7% 2,0% 8,2% 4,5% …Krediti privatnom sektoru, u milijardama EUR 16,7 16,8 16,7 16,8 16,9 16,5 …Krediti privatnom sektoru uključujući cross-bordere, u milijardama EUR 25,7 26,3 26,0 26,0 26,3 … …Domaći krediti (korigovani za efekat promene kursa), međugod. stope rasta 8,3% 0,7% -0,7% 0,3% 1,6% … …Domaći i strani krediti (korigovani za efekat promene kursa), međugod. stope rasta 4,1% 2,2% -1,0% 0,0% -0,7% … …Devizna štednja, u milijardama EUR 7,4 8,0 8,7 9,2 8,1 … …Repo stopa, kraj perioda 9,75% 11,25% 9,00% 11,00% 11,75% 11,00% 11,00%Belibor 6M, kraj perioda 11,38% 12,21% 10,50% 11,63% 11,11% 9,98% 10,01%Međunarodni pokazateljiRealni rast BDP u Evrozoni, međugodišnje stope 1,4% -0,6% -0,5% 1,0% … … …Stopa nezaposlenosti u Evrozoni, ILO definicija 10,2% 11,4% 12,2% 12,4% … … …Referentna kamanta stopa Evropske centralne banke, kraj perioda 1,0% 0,75% 0,50% … 0,75% 0,50% 0,50%Kurs EUR\CHF (kraj perioda) 1,22 1,21 1,25 1,30 1,22 1,23 1,23Kurs EUR\USD (kraj perioda) 1,30 1,32 1,29 1,28 1,28 1,30 1,33Euribor 6M, kraj perioda 1,62% 0,32% 0,64% … 0,34% 0,34% 0,34%Libor CHF 6M, kraj perioda 0,09% 0,07% 0,13% … 0,08% 0,08% 0,08%Realni rast BDP u Bosni i Hercegovini, međugodišnje stope 1,3% -0,7% 0,0% 0,8% … … …Realni rast BDP u Hrvatskoj, međugodišnje stope 0,0% -2,0% -2,0% -0,7% … … …Realni rast BDP u Mađarskoj, međugodišnje stope 1,7% -1,7% 0,0% 1,3% … … …Realni rast BDP u Rusiji, međugodišnje stope 4,3% 3,4% 3,4% 2,7% … … …Realni rast BDP u Sloveniji, međugodišnje stope 0,6% -2,3% -2,2% -0,5% … … …Realni rast BDP u Turskoj, međugodišnje stope 8,5% 2,2% 4,0% 4,5% … … …* prognozeIzvor> NBS, RZS, Ministarstvo finansija, Bloomberg, Ekonomska istraživanja Hypo Alpe-Adria-Bank a.d. Beograd (u daljem tekstu> Hypo Research)4

Economic Digest avgust 2013.Ekonomska aktivnost• Prva polovina tekuće godine je bila obeležena padom trgovinskogdeficita, što je pozitivno uticalo na privredni rast, ali je ovaj efekatbio ograničen istovremenim smanjivanjem domaće tražnje.• Ovi faktori su, tako, oblikovali rast BDP-a od 2,1% međugodišnje uprvom kvartalu 2013, dok će po svemu sudeći u drugom kvartalu bitizabeležen niži rast nego u prvom kvartalu.• Pozitivan doprinos smanjenja trgovinskog deficita i negativan doprinosrastu od pada lične potrošnje, državne potrošnje i investicija,zadržaće se najverovatnije do kraja godine, te na nivou 2013. možemoočekivati rast BDP-a od oko 0,7%.Tabela 2. Realni rast BDP-a, po delatnostima2011. 2012. Q1 2013. 2011. 2012. Q1 2013. 2011. 2012. Q1 2013.Međugodišnji rast u % Učešće u BDP-u Doprinosi rastu BDP-au %u ppPoljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 0,9 -17,1 16,7 9,3 9,6 8,4 0,1 -1,5 1,1Rudarstvo 9,0 -1,8 6,6 1,7 1,8 1,9 0,1 0,0 0,1Prerađivačka industrija 0,5 1,1 2,4 14,1 14,9 12,9 0,1 0,1 0,3Snabdevanje električnom energijom,gasom i parom9,7 -7,1 3,2 3,8 3,4 4,0 0,2 -0,2 0,1Snabdevanje vodom i upravljanje vodama 0,6 2,7 0,7 1,2 1,2 1,4 0,0 0,0 0,0Građevinarstvo 10,4 -7,5 -24,7 5,3 3,5 1,9 0,3 -0,3 -0,7Trgovina na veliko i malo i opravkamotornih vozila-6,5 -0,4 -4,0 9,1 9,2 8,7 -0,8 0,0 -0,5Saobraćaj i skladištenje 2,9 0,6 5,4 4,3 4,6 5,0 0,1 0,0 0,3Usluge smeštaja i ishrane 2,1 -1,8 5,3 1,0 1,0 1,1 0,0 0,0 0,0Informisanje i komunikacije 10,7 10,3 8,1 4,3 4,5 5,2 0,7 0,8 0,7Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja -0,1 4,4 5,2 2,8 3,0 3,4 0,0 0,1 0,2Poslovanje nekretninama 0,7 0,5 0,4 10,1 9,4 10,7 0,1 0,0 0,0Stručne, naučne, inovacije i tehničke delatnosti 2,2 2,2 6,9 3,3 3,9 4,4 0,1 0,1 0,2Administrativne i pomoćneuslužne delatnosti1,0 -1,5 9,7 1,3 1,4 1,6 0,0 0,0 0,1Državna uprava i obavezno socijalno osiguranje 0,8 3,2 2,1 3,3 3,2 3,6 0,0 0,1 0,1Obrazovanje -2,8 1,4 1,9 3,6 3,9 4,5 -0,1 0,0 0,1Zdravstvena i socijalna zaštita -0,9 -1,1 -0,6 5,4 5,5 6,2 0,0 0,0 0,0Umetnost, zabava i rekreacija 6,1 0,3 2,3 0,8 1,0 1,2 0,1 0,0 0,0Ostale uslužne delatnosti 12,4 2,1 -8,7 1,1 1,0 1,1 0,1 0,0 -0,1Delatnost domaćinstva kao poslodavca 6,9 -4,0 -10,3 0,1 0,1 0,1 0,0 0,0 0,0BDP 1,6 -1,7 2,1 100,0 100,0 100,0 1,6 -1,7 2,1Izvor> RZS, Hypo ResearchIzvor> RZSMeđunarodno okruženje• U Evrozoni, recesija koja je započeta prošle godine, je usled slabe domaće ieksterne tražnje, nastavljena i u prvoj polovini 2013. godine (pri čemu je uprvom kvartalu 2013. i Nemačka zabeležila negativnu godišnju stopu rasta).• BDP Evrozone je tako opao za oko 1,1% međugodišnje u prvom kvartalui za 0,9% u drugom kvartalu (prema procenama Blooomberg contributorconcensus).• U nastavku godine će se po svemu sudeći zadržati pomenuti trendovi,pa bi pad BDP-a Evrozone za 2013. mogao iznositi oko 0,5% (premaprognozi Evropske centralne banke).Poljoprivredna proizvodnja• U junu i julu su zabeležene prosečne temperature za taj deo godine, uznešto obilnije padavine od višegodišnjeg proseka.• Ovakvi vremenski uslovi su pogodovali razvoju pšenice, čija je žetvaobavljena krajem juna i početkom jula, a prve procene ukazuju na veomadobar rod (moguće i oko 20% veći u odnosu na onaj iz 2012.).• Pomenuti vremenski uslovi su do sada bili povoljni i za razvoj ranih ratarskihkultura (kukuruza, soje, šećerne repe i suncokreta), pa se i kod njih,ukoliko se ovakvi uslovi zadrže, može očekivati solidan rod.• Sa druge strane, dosadašnji vremenski uslovi nisu pogodovali razvojupojedinih voćarskih kultura (kao što su maline i kajsije), čija će proizvodnjau ovoj godini bita niža nego u 2012.Trgovina na malo• Opadanje prometa u trgovini na malo, koje je započeto sredinomprošle godine, je nastavljeno i u 2013, pa je u toku prvih pet meseci2013, promet u maloprodaji realno opao za 8% međugodišnje,Grafikon 2.• Sa druge strane, pad prometa u maloprodaji je delimično kompenzovanpovećanjem obima prometa u neformalnim oblicima trgovina(kao što su pijace), Grafikon 3.5

6Economic Digest avgust 2013.Tabela 3. Procenjena proizvodnja najvažnijih ratarskih kultura u 2013.Građevinska delatnost• Aktivnost u građevinskom sektoru beleži drastičan pad krajem prošlei na početku ove godine (BDV građevinskog sektora je opao za po25% međugodišnje u poslednjem kvartalu prošle i prvom kvartalutekuće godine).• Pomenuti pad aktivnosti je najverovatnije posledica slabe domaćetražnje i odlaganja početka izvođenja pojedinih velikih infrastrukturnihprojekata (kao što je početak gradnje srpske trase Južnog toka,inicijalno najavljen za decembar 2012.).• Vrednost ukupnih izvedenih radova u Srbiji je tako opala za oko 20%međugodišnje u prvom kvartalu 2013, od čega je vrednost radova nazgradama (što obuhvata stambene i nestambene objekte) opala zagotovo 40%, a ostalih građevina (uglavnom infrastrukturni objekti)za oko 6%, Grafikon 4.• U skladu sa smanjivanjem obima građevinske aktivnosti, od sredineprošle godine se uočava značajan pad proizvodnje u sektoru nemetalnihminerala (tj. proizvodnja cementa i drugog građevinskog materijala),Grafikon 5.• Oporavak građevinskog sektora u ostatku godine je neizvestan, sudećipo padu vrednosti ugovorenih radova od 22% međugodišnje u prvomkvartalu 2013.Industrijska proizvodnja• Blagi oporavak industrijske proizvodnje, koji je započet krajem 2012,nastavljen je i u prva četiri meseca 2013. (u kojima je rast iznosio 5%međugodišnje).• Sa druge strane, u maju dolazi do pada obima industrijske proizvodnjeod 0,5% međugodišnje (prva međugodišnja kontrakcija od novembra2012.), na šta je najverovatnije uticao natprosečno veliki broj neradnihdana u ovom mesecu. Tako je obim industrijske proizvodnje uprvih pet meseci 2013. porastao za 4,3% međugodišnje.• Najveći doprinos rastu proizvodnje u prvih pet meseci 2013. je daosektor motornih vozila (rast obima proizvodnje od čak 225% međugodišnje),što je rezultat početka serijske proizvodnje automobila uFIAT-ovoj fabrici krajem prošle godine.• Takođe, veliki doprinos rastu proizvodnje daju i sektori proizvodnjenaftnih derivata (rast proizvodnje od 42% međugodišnje) i farmaceutskihproizvoda (+ 35%).• U isto vreme, najveći negativan doprinos je u prvih pet meseci 2013.dao sektor prehrambene industrije, čija je proizvodnja, usled lošepoljoprivredne sezone prošle godine, kao i ovogodišnjih afera sa zaraženimmlekom i žitaricama, opala za oko 9% međugodišnje.2009. 2010. 2011. 2012. 2013.*Izvor> RZS, Hypo Research* Mesečni promet na pijacama (prema proceni RZS-a) je procenjen na oko prosečnih 20 miliona evrau prvom kvartalu 2013.Izvor> RZS, Hypo ResearchProcentualnapromena2013 \ 2012.Procentualna promena2013. \ prosek u periodu2002-2012.Pšenica Proizvodnja, t 2.067.555 1.630.404 2.076.237 1.910.914 2.328.276 21,8 ▲ 17,0 ▲Požnjevena površina, ha 567.654 484.205 493.006 480.539 557.396 16,0 ▲ 0,2 ▲Prinos po ha, t 3,6 3,4 4,2 4,0 4,5 13,2 ▲ 24,8 ▲Kukuruz Proizvodnja, t 6.396.262 7.207.191 6.479.564 3.532.602 5.729.738 62,2 ▲ 0,2 ▲Požnjevena površina, ha 1.208.640 1.229.573 1.258.437 1.268.544 1.193.696 -5,9 ▼ -2,2 ▼Prinos po ha, t 5,3 5,9 5,1 2,8 4,8 72,4 ▲ 2,4 ▲Soja Proizvodnja, t 349.193 540.859 440.847 280.638 398.945 42,2 ▲ 13,9 ▲Požnjevena površina, ha 144.386 170.255 165.253 162.714 160.865 -1,1 ▼ 12,7 ▲Prinos po ha, t 2,4 3,2 2,7 1,7 2,5 43,8 ▲ 1,3 ▲Suncokret Proizvodnja, t 377.549 378.409 432.020 366.020 436.541 19,3 ▲ 16,8 ▲Požnjevena površina, ha 157.337 169.384 174.270 166.920 186.556 11,8 ▲ 6,2 ▲Prinos po ha, t 2,4 2,2 2,5 2,2 2,3 6,7 ▲ 9,9 ▲ŠećernarepaProizvodnja, t 2.797.596 3.324.847 2.821.919 2.328.225 3.000.334 28,9 ▲ 11,1 ▲Požnjevena površina, ha 61.399 66.446 55.627 64.768 62.377 -3,7 ▼ -0,2 ▼Prinos po ha, t 45.6 50,0 50,7 35,9 48,1 33,8 ▲ 10,8 ▲* Za požnjevenu površinu u 2013. kod svih kultura je data procena RZS-a (od 20.06.2013.). Predviđanje prinosa za rane kulture (kukuruz, soju, suncokret i šećernu repu) je preuzeto izBilansa poljoprivrede Ministarstva poljoprivrede iz juna meseca. Procenjeni prinos pšenice je preuzet iz medijskih izvora.Izvor> RZSIzvor> RZS, Hypo Research

Economic Digest avgust 2013.u % me]ugodi[njeGrafikon 5.806040200-20-40-60Q1 2011Q2 2011Q3 2011Q4 2011Q1 2012Q2 2012Realni rast BDV-a u građevinarstvuRast izvedenih radova u građevinarstvuRast ugovorenih radova u građevinarstvuRast industrijske proizvodnje nemetalnihmineralaQ3 2012Q4 2012Q1 2013Izvor> RZS, Hypo Researchu %Grafikon 6.1086420-2-4-6-8-10-12jan 12feb 12mar 12apr 12maj 12jun 12jul 12avg 12sep 12okt 12nov 12dec 12jna 13feb 13Industrija ukupnoPrera]iva;kaindustrijamar 13apr 13maj 13Izvor> RZSTabela 4. Međugodišnje stope rasta industrijske proizvodnje2011. 2012. jan. - maj 2013.u %UKUPNA INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA 2,1 -2,9 4,2 ▲Prerađivačka industrija -0,4 -1,8 5 ▲Proizvodnja prehrambenih proizvoda -2,8 0,7 -9,1 ▼Proizvodnja pića 2,6 3,4 0,6 ▲Proizvodnja duvanskih proizvoda -8,1 -6,7 19,9 ▲Proizvodnja tekstila -11,8 -1,9 3,8 ▲Proizvodnja odevnih predmeta 4,4 10,4 -2,6 ▼Proizvodnja kože i predmeta od kože 1,4 -12,3 -6,8 ▼Prerada drveta i proizvodi od drveta, plute, slame i pruća, osim nameštaja 13,7 20 -0,9 ▼Proizvodnja papira i proizvoda od papira 12,3 5,2 -1,4 ▼Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa -5,6 0,8 -4,2 ▼Proizvodnja koksa i derivata nafte -14,3 -4,7 42,3 ▲Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda -0,2 -18,5 15,2 ▲Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata 7,2 12,5 35,2 ▲Proizvodnja proizvoda od gume i plastike -1,9 18,4 -7 ▼Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala 4,8 -7 -12,4 ▼Proizvodnja osnovnih metala -3,4 -46,7 -36,1 ▼Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina i uređaja 9,3 12,6 15,6 ▲Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda 24,2 -2 -55,6 ▼Proizvodnja električne opreme 8,1 -0,7 -0,1 ▼Proizvodnja nepomenutih mašina i nepomenute opreme 9,1 3,8 -15,5 ▼Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica 24,3 16,5 225,4 ▲Proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava -46,1 -19,8 -66,1 ▼Proizvodnja nameštaja -20,3 3,4 12,9 ▲Ostale prerađivačke delatnosti -7,2 2,3 -17 ▼Popravka i montaža mašina i opreme -20,7 -11 1,7 ▲Rudarstvo 10,4 -2,2 5,6 ▲Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija 9,7 -7,1 1,4 ▲Izvor> RZS, Hypo ResearchCene• Inflacija usporava tokom prve polovine 2013, najviše usled slabljenjadomaće tražnje i jačanja dinara iz tog perioda, pa su tako ceneu prvoj polovini godine rasle u proseku za 0,5% mesečno (naspramprosečnih 1% u 2012.), Grafikon 7.• Rast cena u junu je bio natprosečan za ovu godinu i iznosio je 1%, čemuje najviše doprinelo sezonsko poskupljenje povrća i voća, koje je lošijerodilo zbog obilnih padavina i manje sunčanih dana u toku proleća.• Tako je međugodišnja inflacija na kraju prvog polugodišta 2013. iznosila9,8%, dok su cene na kraju juna u odnosu na kraj 2012. porasleu proseku za 3%.Izvor> RZS, NBS, Hypo Research7

Economic Digest avgust 2013.• Glavni inflatorni pritisak u predstojećem periodu će, po svemusudeći, izvršiti poskupljenje električne energije (od 11%, najavljenoza 1. avgust), kao i prenošenje efekta eventualnog daljeg slabljenjadinara na cene.• Sa druge strane, uticaj ovih inflatornih faktora će biti bitno ograničenslabom domaćom tražnjom, kao i trendom pada cena sirovinana svetskim tržištima, Grafikon 9.• Tako će se međugodišnja inflacija postepeno smanjivati ka nivou odoko 6-7% na kraju 2013.u procentnim poenimaGrafikon 8.Doprinosi glavnih kategorijacena kvartalnoj inflaciji6543210-1-2mar 11jun 11sep 11dec 11mar 12jun 12Hrana i bezalkoholna pi'aAlkoholna pi'a i duvanStanovanje, voda, elaktri;naenergija, gas i druga gorivasep 12dec 12mar 13TransportOstalojun 13Izvor> RZS, Hypo Researchu % međugodišnjeGrafikon 9.Indeks svetskih cena sirovina(indeks 31.12.2011100)1401301201101009080Tabela 5. Proizvodi sa najvećim doprinosom kretanjuinflacije u prvom polugodištu 2013.jun 2013. \ decembar 2012.Ukupnoinflacija (cpi) u %3,00NaftaP[enicaKukuruzdec 11jan 12feb 12mar 12apr 12maj 12jun 12jul 12avg 12sep 12okt 12nov 12dec 12jan 13feb 13mar 13apr 13maj 13jun 13doprinosi u pp3,00Proizvodi sa najvećim doprinosom rastu cenaPovrće 27,00 1,10Voće 16,60 0,40Farmaceutski proizvodi 9,10 0,30Duvan 4,40 0,20Proizvodi sa najvećim doprinosom padu cenaGoriva i maziva za putničke automobile -4,90 -0,20Meso -1,20 -0,10Ulja i masti -9,00 -0,10UgaljBakarIzvor> BloombergIzvor> RZS, Hypo ResearchDevizni kurs• Vrednost dinara se u toku jula stabilizovala na nivou od oko 114 zaevro, nakon snažne depresijacijske epizode krajem maja i tokom juna,tokom koje je oslabio za oko 3,4% nominalno (odnosno sa nivoa do111,6 na dan 20.5. na 114,5 na dan 24.6.), Grafikon 10.• Pomenuto slabljenje dinara je najverovatnije bilo posledica naglograsta averzije prema riziku investitora u domaće trezorske zapisenakon (i) najave američke centralne banke (FED) o mogućnosti postepenogsmanjivanja obima kupovina obveznica na tržištu (trenutno na85 milijardi dolara mesečno) kroz program kvantitativnog popuštanja(tzv. Quantitative Easing 3), i (ii) upozorenja MMF-a i Fiskalnogsaveta o neodrživo visokom nivou budžetskog deficita Srbije koji suizneti krajem maja.• Kao reakcija na slabljenje dinara, NBS je (i) intervensiala prodajom neto325 miliona evra na međubankarskom tržištu između 30. maja i 3. julai (ii) povećanim obimom povlačenja likvidnosti kroz reverzne REPOaukcije – na aukcijama između 29. maja i 10. jula, kada je dinar najintenzivnijeslabio, povlačeno je u proseku 80 milijardi dinara, naspramprosečnih 60 milijardi u dotadašnjem delu godine, Grafikon 10.• Osim toga, na stabilizaciju vrednosti dinara u julu je uticao i postepenipovratak investitora na domaće tržište duga.• U nastavku godine, dinar će najverovatnije postepeno slabiti, u skladusa fundamentima, tj. i dalje velikim spoljnotrgovinskim deficitom, terazduživanjem privatnog sektora u inostranstvu, što bi moglo rezultiratiu slabljenju dinara za oko 5% na godišnjem nivou.Grafikon 10.115114113112111110jan 13feb 13mar 13apr 13maj 13jun 13jul 13Izvor> RZS, Hypo Research8

Economic Digest avgust 2013.Nezaposlenost i zarade• Broj nezaposlenih lica u Srbiji je između oktobra 2012. i aprila 2013.porastao za oko 43.000, tj. sa 22,4% na 24,1% od ukupno radno aktivnogstanovništva, Tabela 6.• Prosečne zarade su u junu 2013. porasle za 4,9% međugodišnje unominalnom iznosu u dinarima, dok su realno opale za 4,5% međugodišnje.U istom mesecu, zarade izražene u evrima su porasle za6,5% međugodišnje, Grafikon 11.Tromesečni pokretni prosek rastamesečnih zarada u SrbijiTabela 6. Pokazatelji o radnoj snaziTabela 7. Prosečna zarada u Srbiji prema granama delatnostiDelatnostapr. 08 apr. 09 apr. 10 apr. 11 apr. 12 okt. 12 apr. 131. Ukupno stanovništvo 7.528.262 7.528.262 7.482.722 7.439.248 7.406.565 7.389.107 7.151.1622. Stanovništvo staro 15 i više godina 6.350.328 6.350.328 6.326.511 6.301.261 6.283.107 6.272.286 6.130.3713. Aktivno stanovništvo (Labour force)* 3.271.703 3.131.280 2.985.453 2.932.354 2.894.421 2.964.542 2.936.1204. Zaposleni 2.838.140 2.642.686 2.412.106 2.281.909 2.157.618 2.299.068 2.227.4325. Nezaposleni** 433.562 488.595 573.348 650.445 736.802 665.474 708.688u %6. Stopa aktivnosti (participacija radne snage) (3>2) 51,5 49,3 47,2 46,5 46,1 47,3 47,97. Stopa zaposlenosti (4>2) 44,7 41,6 38,1 36,2 34,3 36,7 36,38. Stopa nezaposlenosti (5>3) 13,3 15,6 19,2 22,2 25,5 22,4 24,19. Nezaposlenost mladih između 15 i 24 godine 32,7 40,7 46,4 49,9 50,9 51,2 49,7PRO MEMORIAStopa nezaposlenosti u %Hrvatska 8,4 9,2 11,8 13,5 15,2 17,0 21,7Slovenija 4,4 5,9 7,3 8,2 8,9 10,1 13,0Evro zona 7,6 9,6 10,3 9,9 11,2 11,7 12,1* Aktivno stanovništvo čine sva zaposlena i nezaposlena lica stara 15 i više godina.** Nezaposleni, prema definiciji Međunarodne organizacije rada (International Labour Organization, ILO), su lica koja u posmatranoj sedmici (kada se sprovodi anketa o radnoj snazi) nisu obavljala ni jedanplaćeni posao, niti su imala posao sa kojeg su odsustvovala i na koji su mogla da se vrate nakon isteka odsustva, pod uslovom da su zadovoljavala sledeće kriterijume> (1) da su u poslednje 4 sedmicepreduzimala aktivne korake u cilju nalaženja posla i da su ukoliko bi im posao bio ponuđen, bila u mogućnosti da počnu da rade u roku od 2 sedmice< (2) da u poslednje 4 sedmice nisu aktivno tražilaposao, jer su našla posao na kojem je trebalo da počnu da rade nakon isteka posmatrane sedmice, a najkasnije za 3 meseca.Izvor> RZS, Anketa o radnoj snazi< statististički zavodi za pojedine zemlje< Hypo Research2011. jan. - jun 2012. 2012. jan. - jun 2013. jan. - jun 2013. jan. - jun 2013.RSDrast u %me]ugodi[njeIzvor> RZS, Hypo Researchprocentualnarazlika u odnosuna prose;nu zaraduA - Poljoprivreda, [umarstvo i ribarstvo 31.545 35.059 35.970 35.663 1,7 -16,7B - Rudarstvo 57.436 64.587 63.726 67.899 5,1 58,5C - Prera]iva;ka industrija 32.785 34.544 35.768 36.624 6,0 -14,5D - Snabdevanje elektri;nom energijom 64.837 71.598 70.415 72.935 1,9 70,3E - Snabdevanje vodom 34.950 37.012 37.937 38.853 5,0 -9,3F - Gra]evinarstvo 32.950 34.512 34.712 34.332 -0,5 -19,8G - Trgovina na veliko i trgovina na malo 28.475 30.494 31.078 33.535 10,0 -21,7H - Saobra'aj i skladi[tenje 40.915 43.340 43.474 45.931 6,0 7,3I - Usluge sme[taja i ishrane 20.902 21.990 22.832 32.874 8,6 -44,2J - Informisanje i komunikacije 52.841 58.197 59.918 61.891 6,3 44,5K - Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 71.938 75.791 76.195 76.888 1,4 79,6L - Poslovanje nekretninama 43.850 44.279 44.678 47.349 6,9 10,6M - Stru;na, nau;na i tehni;ka delatnost 49.547 56.498 57.321 61.882 9,5 44,5N - Administrativne i pomo'ne uslu/ne delatnosti 28.347 30.260 31.186 30.163 -0,3 -29,6O - Dr/avna uprava i odbrana> obavezno socijalno osiguranje 46.728 49.642 50.824 52.350 5,5 22,3P - Obrazovanje 38.152 39.983 40.764 62.245 5,7 -1,3Q - Zdrastvena i socijalna za[tita 39.220 39.076 41.456 41.411 6,0 -3,3R - Umetnost, zabava i rekreacija 37.272 39.246 39.468 40.233 5,2 -6,0S - Ostale uslu/ne delatnosti 26.225 28.079 28.899 31.187 11,1 -27,2Ukupno 37.976 40.354 41.377 42.817 6,1 0,0Izvor> RZS, Hypo Research9

Economic Digest avgust 2013.Spoljna trgovina i platni bilans• Trend rasta izvoza, koji je pokrenut krajem 2012, se nastavlja i na početku2013, i to najviše usled izvoza automobila iz FIAT-ove fabrike (čiji jeizvoz u prvih pet meseci iznosio oko 500 miliona evra), kao i zbog efektaniske baze iz prošle godine. Tako je ukupan izvoz u prvih pet meseci2013. porastao za 21% međugodišnje, dostižući oko 4 milijarde evra.• Uvoz je u istom periodu porastao za svega 2% međugodišnje (dostižućioko 6,1 milijardi evra). Rast uvoza je bio ograničen, po svemusudeći, (i) niskom domaćom tražnjom, te (ii) nižim svetskim cenamasirovina, kao i (iii) manjim potrebama za uvoz energije i energenata(zbog relativno blage zime, kao i veće domaće proizvodnje električneenergije usled obilnih padavina u prvoj polovini 2013.)• Tako je trgovinski deficit u prvih pet meseci 2013. dostigao oko 2,1milijardi evra, što je za oko petinu manje nego u istom periodu lane,Grafikon 12.• Sa druge strane, tradicionalno značajan izvoz poljoprivrednih proizvodaje u prvih pet meseci 2013. prepolovljen (dostigao je 160 milionaevra), po svemu sudeći zbog slabe poljoprivredne sezone prošlegodine, kao i ovogodišnjih afera sa zaraženim mlekom i kukuruzom.• Nagoveštaji solidne poljoprivredne sezone sugerišu da bi se u drugojpolovini godine izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvodamogao oporaviti.• Svi prethodno nabrojani faktori će do kraja godine uticati na smanjenjetrgovinskog deficita za oko 10% u odnosu na 2012. (tj. sa oko 5,9milijardi evra u 2012. na 5,4 milijardi evra).• Usled pomenutog sužavanja trgovinskog deficita, ali i povećanihpriliva doznaka iz inostranstva, deficit tekućeg računa platnog bilansaje u prvih pet meseci 2013. prepolovljen u odnosu na isti period lane,dostigavši 760 miliona evra (tj. oko 6% BDP-a), Tabela 9.• U maju mesecu je usled pomenutog smanjenja trgovinskog deficitai povećanog priliva doznaka, prvi put u ovoj godini zabeležen suficittekućeg računa (od 7 miliona evra).• U toku prvih pet meseci 2013, deficit tekućeg računa je bio adekvatnopokriven prilivima na kapitalnom i finansijskom računu. Tako suneto prilivi portfolio investicija (1,1 milijarde evra, na šta je najvišeuticalo izdavanje Evroobveznice od 1,15 milijardi evra u februaru) istranih direktnih investicija (280 miliona evra), uprkos neto razduživanjubanaka i preduzeća prema inostranstvu (od više od 480 milionaevra), doveli do rasta deviznih rezervi od oko 150 miliona evrau prvih pet meseci 2013.u % me]ugodi[njeu milionima EURGrafikon 12.50403020100-10-20-30jan 11mar 11maj 11jul 11sep 11nov 11Grafikon 13.2.0001.5001.0005000-500-1.000-1.500-2.000mar 11jun 11sep 11dec 11jan 12mar 12maj 12jul 12sep 12nov 12jan 13IzvozUvozDeficitmar 13Izvor> NBS, Hypo Research* Podaci za drugi kvartal 2013. su dati samo za april i maj 2013, usled nedostatka podataka za jun 2013.mar 12Neto SDINeto portfolio investicijeNeto zadu/enjeDeficit tekućeg ra;unaNeto promena deviznihrezerviIzvor> NBS, Hypo Researchjun 12sep 12dec 12mar 13apr\maj 13Tabela 8. Stope rasta izvoza pojedinih kategorija po delatnostiStopa rasta u2012. godiniStopa rasta uperiodujan. - maj 2013.Učešća uukupnom izvozujan. - maj 2013.Doprinosi rastuizvoza u 2012.godiniDoprinosi rastuizvoza u periodujan. - maj 2013.Ukupan izvoz uperiodujan. - maj 2012.Ukupan izvoz u2012. godiniUkupan izvoz uperiodujan. - maj 2013.Međugodišnja stopa rasta, u % u % u pp u milionima EURPoljoprivredni i prehrambeni proizvodi 8,6 -22,6 14,8 1,8 -5,2 771,5 1.930,2 596,9Poljoprivreda 11,9 -52,0 4,0 0,9 -5,2 333,9 753,9 160,4Energija i rude -18,7 59,3 2,4 -0,4 1,1 61,0 157,1 97,2Prehrambeni proizvodi 6,7 -0,3 10,8 0,9 0,0 437,6 1.176,3 436,5Koks i derivati nafte 13,6 34,5 2,8 0,3 0,9 83,3 201,1 112,0Hemikalije i hemijski proizvodi -21,8 75,2 7,8 -1,4 4,1 180,4 432,8 316,0Proizvodi od gume i plastike 13,6 31,7 7,6 0,9 2,2 234,2 624,5 308,5Osnovni metali -38,8 -17,3 7,7 -6,2 -2,0 376,4 827,4 311,1Električna oprema 14,7 15,9 6,6 0,9 1,1 229,4 602,3 265,9Motorna vozila i prikolice 109,5 308,9 16,5 4,3 15,1 163,2 696,1 667,3Ostale delatnosti 0,4 -1,4 33,9 4,5 3,7 1.390,0 3.365,3 1.370,1Ukupan izvoz 4,7 20,9 100,0 4,7 20,9 3.345,1 8.836,8 4.045,0Izvor> RZS, Hypo Research10

Economic Digest avgust 2013.u milionima EURjan. - maj2013.maj 2013.I TEKUĆE TRANSAKCIJE -1.625,8 -3.156,7 -758,3 6,81. Roba -2.470,9 -5.451,3 -1.896,1 -353,6Izvoz robe 3.340,6 8.821,2 4.029,7 830,8Uvoz robe -5.811,5 -14.272,6 -5.925,9 -1.184,42. Usluge 49,1 152,3 106,3 63,8Izvoz usluga 1.169,7 3.091,1 1.278,3 296,8Uvoz usluga -1.120,5 -2.938,8 -1.172,0 -233,13. Dohodak (neto) -327,4 -798,5 -294,0 -50,04. Tekući transferi 1.123,3 2.940,8 1.325,5 346,7od toga> Priliv doznaka 771,2 1.989,1 957,2 273,3II KAPITALNE TRANSAKCIJE (neto) -5,6 -10,8 7,7 10,1III FINANSIJSKI RAČUN 1.465,2 2.885,7 689,2 -23,71. Direktne investicije (neto) -179,3 241,9 278,6 61,32. Portfolio investicije (neto) 142,3 1.665,9 1,102,3 4,93. Ostale investicije -541,2 -159,2 -541,3 -256,23.1. Trgovinski krediti (neto) 207,0 451,2 73,8 43,83.2. Finansijski krediti (neto)* -241,1 -438,0 -534,9 -212,2NBS -3,6 -219,3 -248,5 -101,6Vlada 89,8 261,0 197,0 -22,4Banke -388,6 -535,3 -406,5 -62,9Ostali sektori 61,4 55,8 -76,8 -25,3Tabela 9. Platni bilans Republike Srbije jan. - maj2012.2012.3.3. Gotov novac idepoziti (neto)-507,1 -172,5 -80,1 -87,83.4. Ostalo 0,0 0,0 0,0 0,03.5. Alokacija SPV 0,0 0,0 0,0 0,04. Sredstva rezervi kod NBS** 2.043,4 1.137,2 -150,4 166,3IV GREŠKE I PROPUSTI (neto) 166,2 281,7 61,4 6,8V UKUPAN BILANS bezSredstava rezervi kod NBS-2.043,4 -1.137,2 150,4 -166,3Devizne rezerve• Iako su devizne rezerve u celoj prvoj polovini 2013. godine ostalegotovo nepromenjene, one su u prvom kvartalu porasle za oko 1,1milijardi evra, a u drugom kvartalu smanjene za oko milijardu evra.• U drugom kvartalu je smanjen depozit države na računu NBS za oko860 miliona evra (od čega se na prevremenu otplatu dela duga državeprema Londonskom klubu poverilaca odnosi oko 300 miliona evrau aprilu, a na isplatu stare devizne štednje oko 140 miliona evra umaju), Tabela 10.• Neto sopstvene rezerve NBS su u drugom kvartalu smanjene za oko100 miliona evra, kao rezultat intervencija na deviznom tržištu iotplate duga MMF-u, što je nadmašilo prirast deviznih rezervi odotkupa deviza od države.Tabela 10. Neto sopstvene rezerve NBSu milionima EURdec. 11 dec. 12 mar. 13 jun 13Devizne rezerve banaka 809 1.056 942 1.006Bruto rezerve („Devizne rezerve NBS”) 12.135 10.995 11.925 10.746Obaveze -1.705 -1.458 -1.315 -1.147MMF -1.626 -1.392 -1.249 -1.083Ostale obaveze -79 -66 -66 -64Struktura neto rezervi1. Narodna banka Srbije, neto 10.429 9.537 10.610 9.5991.1 Depoziti poslovnih banaka -3.638 -2.835 -2.829 -2.7771.2 Depoziti države -945 -930 -1.768 -9121.3 NBS sopstvene rezerve(1.3 = 1+1.1+1.2)5.847 5.772 6.013 5.910Izvor> NBS* Uključeno korišćenje i otplate kredita od MMF-a.** Rezerve NBS (Sredstva rezervi) i banaka (Gotov novac i depoziti)> bez međuvalutnih promena.Izvor> NBS, Hypo ResearchSpoljni dug Srbije• Nakon intenzivnog rasta od oko milijardu evra u prvom kvartalu 2013,ukupan spoljni dug Srbije opada za oko 620 miliona evra u aprilu imaju, Tabela 11.• Spoljni dug države je u aprilu i maju opao za oko 530 miliona evra, aprivatnog sektora za oko 90 miliona evra (od čega su se banke razdužileza 100 miliona, a preduzeća zadužila za 10 miliona evra).Tabela 11. Spoljni dug Srbije, privatni i javni*dec. 09 dec. 10 dec. 11 dec. 12 mar. 13 maj 13u milionima EURDr/ava 7.764 9.076 10.773 12.187 13.483 12.947od toga> MMF 1.532 1.978 2.077 1.841 1.700 1.568Privatni sektor 14.724 14.710 13.352 13.534 13.239 13.151Banke 4.310 5.093 4.364 4.100 3.833 3.736Preduze'a 10.414 9.617 8.988 9.434 9.405 9.415Ukupni spoljni dug Srbije 22.487 23.786 24.125 25.721 26.721 26.098u % BDP-aDr/ava 26,8 32,4 34,2 40,7 44,2 41,9Privatni sektor 50,9 52,5 42,4 45,2 43,4 42,6Banke 14,9 18,2 13,9 13,7 12,6 12,1Preduze'a 36,0 34,3 28,6 31,5 30,9 30,5Ukupni spoljni dug 77,7 84,9 76,7 85,8 87,7 84,5* Napomena> Od septembra 2010. promenjena je metodologija statistike spoljnog duga tako da se u spoljni dug javnog sektora uključuju obaveze po osnovu alokacije SPV MMF (438,8 mln. EUR),iskorišćene u decembru 2009. kao i kapitalizovana kamata prema Pariskom klubu poverilaca (85,5 mln. EUR), dok su iz spoljnog duga privatnog sektora isključeni krediti zaključeni pre 20. decembra2000. kojima se ne vrše plaćanja (856,5 mln. EUR, od čega se 391,4 mln. EUR odnosi na domaće banke, a 465,1 mln. EUR na domaća preduzeća).Izvor> NBS, Hypo Research11

Economic Digest avgust 2013.Monetarni sektor• Nominalna novčana masa M3 (koja obuhvata gotovinu u opticaju,transakcione, dinarske i devizne depozite) usporava rast od početka2013. godine (rast u junu dostiže 4,5% međugodišnje, naspram 9,4%na kraju 2012.), što je po svemu sudeći rezultat usporavanja kreditne Izvor> NBS, Hypo Researchaktivnosti. U isto vreme, realni pad ovog novčanog agregata se produbljuje(u junu opada za 5% međugodišnje, naspram pada od 2,5% nakraju 2012.) Grafikon 14.• NBS je, uprkos slabljenju inflatornih pritisaka, u julu zadržala REPOstopu nepromenjenom na 11%, nakon obaranja za ukupno 75 baznihpoena u maju i junu.• Pauza u snižavanju REPO stope u julu je, moguće, posledica istovremenogpovećanja pritisaka na slabljenje dinara, naročito izraženihu junu i početkom jula.• Imajući u vidu očekivano usporavanje međugodišnje inflacije, u predstojećemdelu godine postoji prostor za nastavak relaksacije monetarnepolitike do oko 9% na kraju 2013.u milionima EURme]ugodi[njastopa rasta, u %Grafikon 15.Obim povlačenja dinarskelikvidnosti kroz reverzneREPO aukcije NBS1.4001.2001.0008006004002000-200Grafikon 16.Međugodišnji rast kredita izdomaćeg bankarskog sektora idirektnih kredita iz inostranstva2520151050-5Repo stok u evrima(leva osa)Repo stopa (desna osa)1n BELIBOR (desna osa)Prose;na kamatna stopa naREPO aukcijama(desna osa)jan 12feb 12mar 12apr 12maj 12jun 12jul 12avg 12sep 12okt 12nov 12dec 12jan 13feb 13mar 13apr 13maj 13jun 13jul 13Krediti iz domaćeg bankarskogsistema, korigovanoUkupni krediti> domaći bankarskisistem + direktno iz inostranstva,korigovanojan 11feb 11mar 11apr 11maj 11jun 11jul 11avg 11sep 11okt 11nov 11dec 11jan 12feb 12mar 12apr 12maj 12jun 12jul 12avg 12sep 12okt 12nov 12dec 12jan 13feb 13mar 13apr 13maj 13jun 13* Korigovan za efekat promene kursa dinara na indeksirane kredite, kao i za iznos nenaplativihplasmana Razvojne banke Vojvodine i Nove Agrobanke.Izvor> NBS, Hypo Research121110Izvor> NBS, Hypo Research988Tabela 12. Konsolidovani bilans komercijalnih banakaStanje krajem perioda (u mln. EUR) Međugodišnja stopa rasta (u %) Učešće u ukupnoj aktivi \ pasivi (u %)dec. 11 dec. 12 mar. 13 jun 13 dec. 11 dec. 12 mar. 13 jun 13 dec. 11 dec. 12 mar. 13 jun 13UKUPNA AKTIVA 27.732 27.821 28.043 27.675 6,5 0,3 5,1 3,9 100,0 100,0 100,0 100,0Likvidna sredstva 8.228 7.798 7.851 8.004 1,3 -5,2 8,1 8,6 29,7 28,0 28,0 28,9Gotovina i depoziti kod NBS 4.635 4.431 4.468 4.465 12,0 -4,4 14,9 5,1 16,7 15,9 15,9 16,1od toga> obavezna rez.(izdvojena devizna + obračunata dinarska)4.319 4.036 4.061 4.033 9,8 -6,5 5,2 1,1 15,6 14,5 14,5 14,6Devizna likvidna sredstva 1.208 1.487 1.209 1.383 -43,2 23,1 20,4 -12,2 4,4 5,3 4,3 5,0Plasmani u repo, blagajni;ke zapise NBS itrezorske zapise RS2.384 1.879 2.173 2.156 28,4 -21,2 -8,4 38,9 8,6 6,8 7,7 7,8Plasmani 17.677 18.190 18.240 17.902 9,9 2,9 3,5 2,4 63,7 65,4 65,0 64,7Preduzećima 10.644 10.775 10.745 10.295 4,4 1,2 0,4 -0,4 38,4 38,7 38,3 37,2Stanovništvu 5.751 5.740 5.799 5.852 15,0 -0,2 2,8 3,4 20,7 20,6 20,7 21,1Ostali 1.282 1.674 1.696 1.755 44,5 30,6 33,0 18,5 4,6 6,0 6,0 6,3Fiksna i ostala imovina 1.827 1.834 1.952 1.768 -0,4 0,4 8,4 -0,3 6,6 6,6 7,0 6,4UKUPNA PASIVA 27.732 27.821 28.043 27.675 6,5 0,3 5,1 3,9 100,0 100,0 100,0 100,0Depoziti 13.301 13.623 13.784 13.845 10,0 2,4 10,0 6,6 48,0 49,0 49,2 50,0Depoziti države 201 315 379 433 1,2 56,5 89,7 31,4 0,7 1,1 1,4 1,6Transakcioni depoziti 1.637 1.631 1.744 1.794 13,2 -0,3 31,5 35,8 5,9 5,9 6,2 6,5Dinarski oročeni depoziti 1.856 1.511 1.494 1.441 24,8 -18,6 -6,9 -5,0 6,7 5,4 5,3 5,2Devizni oročeni depoziti 9.607 10.166 10.167 10.176 7,2 5,8 8,1 3,6 34,6 36,5 36,3 36,8Obaveze prema inostranstvu 5.234 5.108 4.750 4.701 -9,5 -2,4 -9,2 -3,8 18,9 18,4 16,9 17,0Rezervisanja za potencijalne gubitke 2.059 1.978 2.052 1.945 30,9 -3,9 -0,3 1,9 7,4 7,1 7,3 7,0Kapital i rezerve 5.447 5.437 5.689 5.446 9,7 -0,2 7,2 5,0 19,6 19,5 20,3 19,7Ostala pasiva 1.692 1.676 1.767 1.737 4,0 -1,0 13,2 5,1 6,1 6,0 6,3 6,3Izvor> NBS, Hypo Research12

Economic Digest avgust 2013.• Obim povlačenja likvidnosti kroz reverzne REPO aukcije u junu i julu(od prosečnih 75 milijardi dinara) je povećan u odnosu na pređašnjideo godine (kada je iznosio u proseku oko 60 milijardi dinara),Grafikon 15.• Kreditna aktivnost (korigovana za efekat promene kursa dinara naindeksirane kredite) usporava od početka godine, pa je tako u prvompolugodištu rasla u proseku za 0,6% međugodišnje (6,8% u toku 2012.),Grafikon 16.• Štednja stanovništva nastavlja da raste i u prvom polugodištu 2013,tokom kojih je porasla za oko 1,5%, tj. za 125 miliona evra na oko8,3 milijardi evra, Tabela 13.Tabela 13. Ukupna štednja stanovništvau milionima EURdec. 11 dec. 12 mar. 13 jun 13Ukupna štednja stanovništva 7.597 8.157 8.271 8.280Ukupna dinarska štednja 185 155 167 181Kratkoročna 156 143 156 169Dugoročna 29 12 11 12Ukupna devizna štednja 7.412 8.001 8.104 8.099Kratkoročna 5.455 6.430 6.583 6.592Dugoročna 1.957 1.572 1.521 1.507Izvor> NBS, Hypo ResearchFiskalni tokovi• Budžetski deficit centralne države je u toku prvog polugodišta dostigaooko 5,5% BDP-a, tj. oko 97 milijardi dinara (što je 80% vrednosti za celugodinu, prvobitno planirane Zakonom o budžetu za 2013.), Tabela 14.• Do ovog prekoračenja je došlo najviše zbog slabijih budžetskih prihodaod planiranih (pre svega kada je reč o PDV-u, akcizama i porezu nadobit preduzeća), dok su rashodi u prvom polugodištu bili uglavnomu skladu sa inicijalnim planom.• Zbog neodrživog tempa rasta i nivoa budžetskog deficita, Skupštinaje početkom jula usvojila rebalans zakona o budžetu za 2013. godinu,kao i set mera fiskalne konsolidacije, što obuhvata: (i) smanjenjesubvencija, kapitalnih rashoda i diskrecionih troškova, (ii) uvođenjejedinstvenog registra zaposlenih u javnom sektoru (od trećegkvartala 2013.) i centralizovanog obračuna primanja zaposlenih ujavnom sektoru (od 1. januara 2014.). i (iii) ograničavanje rasta zaradau javnom sektoru i penzija (na po 0,5% u oktobru 2013. i aprilu 2014,i na 1% u oktobru 2014.).• Uz to, predložene su i pojedine strukturne reforme (ali još nisu sasvimprecizirane), koje uključuju: (i) povećanje fleksibilnosti radnog zakonodavstva,(ii) završavanje restrukturiranja u preostalih 179 bivšihdruštvenih preduzeća, (iii) prodaju ili davanje u dugoročni najampojedinih javnih preduzeća, kao i (iv) korporatizaciju upravljanja upreostalim javnim preduzećima.• Tako se rebalansom budžeta predviđa deficit centralne države od 4,7%BDP-a, umesto prvobitno planiranih 3,3% iz Zakona o budžetu za2013. (tj. 178 milijardi dinara umesto 122 milijarde). Na nivou konsolidovanedržave je planiran deficit od 5,2% BDP-a, umesto inicijalnih3,6% (tj. oko 195 milijardi dinara umesto 133 milijarde).Tabela 14. Realizacija budžeta centralne državeOstvarenibudžet u periodujanuar - jun2012.Ostvarenibudžet u periodujanuar - jun2013.Rebalans za2013.(od 5. jula 2013.)Procenatispunjenjabudžeta za 2013.Nominalnameđugodišnjastopa rastaRealnameđugodišnjastopa rasta(prema rebalansu jan. - maj 2013. \ jan. - maj 2013. \Zakona o budžetu) jan. - maj 2013. jan. - maj 2013.Doprinosnominalnojmeđugodišnjojstopi rastarashoda \ prihoda1 2 3 2>3 2>1 2>1u milionima RSD u % u ppI UKUPNA PRIMANJA 358,647 383,127 873,409 43.9 6.8 -2.7 6.81. Poreski prihodi 315,148 347,895 761,468 45.7 10.4 0.6 9.1Porez na dohodak građana 20,287 20,501 48,668 42.1 1.1 -7.9 0.1Porez na dobit preduzeća 30,087 25,576 48,142 53.1 -15.0 -22.5 -1.3Porez na dodatu vrednost 169,778 186,052 404,276 46.0 9.6 -0.2 4.5Akcize 74,713 96,185 217,264 44.3 28.7 17.3 6.0Carine 16,715 15,209 34,574 44.0 -9.0 -17.1 -0.4Ostali poreski prihodi 3,569 4,373 8,544 51.2 22.5 11.6 0.22. Neporeski prihodi 42,710 34,416 110,613 31.1 -19.4 -26.6 -2.33. Donacije 789 816 1,328 61.4 3.4 -5.8 0.0II UKUPNI IZDACI 469,844 481,060 1,051,753 45.7 2.4 -6.7 2.41. Tekući rashodi 446,486 466,442 1,006,301 46.4 4.5 -4.8 4.2Rashodi za zaposlene 117,403 125,700 263,625 47.7 7.1 -2.4 1.8Rashodi za kupovinu roba i usluga 35,822 29,342 87,427 33.6 -18.1 -25.4 -1.4Rashodi po osnovu otplate kamate 26,267 43,916 91,749 47.9 67.2 52.3 3.8Subvencije 37,574 29,269 83,885 34.9 -22.1 -29.0 -1.8Dotacije međunarodnim organizacijama 705 650 1,155 56.2 -7.8 -16.0 0.0Transferi ostalim nivoima vlasti 34,223 34,635 74,101 46.7 1.2 -7.8 0.1Transferi org. obav.soc. osiguranja 140,507 145,544 282,364 51.5 3.6 -5.6 1.1Socijalna zaštita iz budžeta 43,360 50,481 108,064 46.7 16.4 6.1 1.5Ostali tekući rashodi 10,624 6,904 12,474 55.3 -35.0 -40.8 -0.82. Kapitalni izdaci 14,187 7,972 33,714 23.6 -43.8 -48.8 -1.3Kapitalni izdaci 11,315 7,480 29,021 25.8 -33.9 -39.8 -0.8Nacionalni investicioni plan 2,872 492 4,692 10.5 -82.9 -84.4 -0.53. Neto budžetske pozajmice 9,172 6,646 11,738 56.6 -27.5 -34.0 -0.5III BUDŽETSKI SUFICIT \ DEFICIT (I - II) -111,196 -97,933 -178,343 54.9 -11.9 -19.8Izvor> Ministarstvo finansija, Hypo Research13

Economic Digest avgust 2013.Javni dug• Nakon rasta od oko 1,7 milijardi evra u prvom kvartalu, javni dug udrugom kvartalu 2013. opada za oko 480 miliona evra.• Do pomenutog smanjenja javnog duga je došlo najviše zbog prevremeneisplate dela duga Londonskom klubu poverilaca (od 300 milionaevra u aprilu), te isplate stare devizne štednje (od oko 140 milionaevra u maju).• Tako je javni dug na kraju juna 2013. dostigao oko 18,9 milijardi evra,tj. oko 61% BDP-a (59% na kraju 2012.).• Usled potreba države za finansiranjem deficita i dospeća ranije emitovanogduga, u drugoj polovini 2013. moguć je rast javnog duga poosnovu zaduživanja države kroz (i) emisiju trezorskih zapisa nadomaćem tržištu, (ii) bilateralne sporazume sa stranim vladama imeđunarodnim finansijskim organizacijama (kao što je zajam Ruskefederacije za podršku budžetu od 300 miliona dolara koji je isplaćenu julu), te moguće i (iii) nove emisije Evroobveznice.• Imajući sve prethodno u vidu, javni dug bi do kraja godine mogaodostići nivo od oko 63-64% BDP-a.• Zabrinutost oko stanja javnih finansija (nakon upozorenja MMF-a iFiskalnog saveta krajem maja), kao i najava američke centralne bankekrajem maja da će u drugoj polovini 2013. otpočeti postepeno ukidanjeprograma otkupa hartija od vrednosti, su krajem maja i tokomjuna doveli do drastičnog pada interesovanja investitora u trezorskezapise, Grafikon 18.• Nakon toga, usvajanje rebalansa budžeta, kao i smirivanje averzijeprema riziku u svetu su uticali i na povratak investitora na domaćetržište duga, te se od sredine jula na aukcijama trezorskih zapisaponovo beleže potpune realizacije ponuđenih obima.• Uprkos smanjenom interesovanju investitora, stanje ukupnog duganije opalo, tj. u junu i julu Ministarstvo finansija je emitovalo novetrezorske zapise u dovoljnom iznosu da pokrije dospeća iz istog perioda,pa je tako stok trezorskih zapisa u ovom periodu porastao zaoko 6 milijardi dinara, Grafikon 19.• U ostatku 2013. dospeva oko 105 milijardi dinara duga, po osnovuizdatih zapisa trezora do 22. jula 2013, Grafikon 21.u milionima EURGrafikon 17.20.00018.00016.00014.00012.00010.0008.0006.0004.0002.00004.185,65.663,84.911,87.245,25.654,28.812,4Spoljni javni dug (leva osa)Unutrašnji javni dug (leva osa)Javni dug u % BDP-a (desna osa)657.335,9 607.175,25550454010.495,911.567,1dec 09 dec 10 dec 11 dec 12jun 1335302520151050Izvor> Ministarstvo finansija, Hypo Research Izvor> Ministarstvo finansija, Hypo Researchu %Grafikon 18.350300250200150100500jan 13feb 13mar 13apr 13Odnos ponuda invenstitora iplasiranog iznosa na aukcijiOdnos ponuda investitora i ukupnoponu]enog iznosa na aukcijimaj 13jun 13jun 13u milionima RSDGrafikon 21.30.00025.00020.00015.00010.0005.0000avg 13sep 13okt 133 m 53 n6 m 18 m12 m 24 mnov 1336 m60 mpreko 5 g RSDdec 13Izvor> BloombergIzvor> Ministarstvo finansija, Hypo Research Izvor> Ministarstvo finansija, Hypo Research14

Economic Digest avgust 2013.Tr/i[te novcaLokalno tržište novca• Kamatne stope na međubankarskom tržištu su tokom juna blago korigovanena više, i to pod pritiskom pojačane averzije prema riziku izovog perioda, što je donekle bilo ublaženo i dalje visokom likvidnošćubankarskog sektora.Grafikon 22.Beonia i 6M Belibor1413Beonia6M Belibor12u %1110987jun 12jul 12avg 12sep 12okt 12nov 12dec 12jan 13feb 13mar 13apr 13maj 13jun 13Izvor> BloombergNBS operacije na otvorenom tržištu ipregled aukcije trezorskih zapisa• Kamatne stope na trezorske zapise u julu su počele da rastu nakon višemesečnogpada. Naime nakon upozorenja MMF-a i Fiskalnog saveta upogledu održivosti javnih finansija u Srbiji datog u maju, tokom junai jula investitori postaju mnogo oprezniji kako u smislu obima tražnjetako i smislu stopa prinosa na kojima su spremne da investiraju.u %Grafikon 24.Dinarska kriva prinosa16,515,514,513,512,5jul 2013. mar 2013. dec 2012.11,510,59,58,51m3m6m1g18m2g3g5g7gIzvor> NBS, Ministarstvo finansija, Hypo ResearchGrafikon 23.Pregled aukcijske trgovine hartijama od vrednostikojima NBS obavlja operacije na otvorenom tržištu4020(+) obezbe]enje likvidnostiu milijardama RSD0-20-40-60-80-100(-) povla;enje likvidnosti-120jul 12avg 12sep 12okt 12nov 12dec 12jan 13feb 13mar 13apr 13maj 13jun 13jul 13Izvor> NBSIzvor> NBSEMBI Global• EMBI GLOBAL (Emerging Market Bond Index Global) prati ukupniprinos na dužničke instrumente denominovane u dolarima kojeizdaju zemlje u razvoju, kao što su brady bond-ovi i Evro obveznice.• Premije za rizik merene EMBI spread-om za gotovo sve posmatranezemlje otišle na više (osim Bugarske) kao posledica trenda rasta averzijeprema riziku na globalnom tržištu.• U okviru posmatrane grupe zemalja, premija za rizik naše zemljebeleži, iza Turske, najlošiji učinak, na šta su, osim najave FED-a,moguće uticala i nedavna upozorenja MMF-a i Fiskalnog saveta.15

Economic Digest avgust 2013.u %Grafikon 26.Kretanje EMBI Strip Spread876543210jul 12avg 12sep 12okt 12nov 12dec 12jan 13feb 13mar 13EMBI GlobalMa]arskaHrvatskaapr 13maj 13jun 13BugarskaSrbijaTurskajul 13Tabela 15. Mesečna promena vrednosti EMBI Strip SpreadSrbija StripSpreadHrvatskaStrip SpreadBugarskaStrip SpreadMa]arskaStrip SpreadTurska StripSpreadEMBI GlobalStrip Spreadu %01.06.13. 3,6495 3,2593 0,8028 3,3929 1,7236 3,068710.06.13. 4,3500 3,4550 0,7875 3,5366 2,2494 3,3006% promena 19,20% 6,00% -1,90% 4,23% 30,51% 7,56%Maksimum 4,3500 3,5592 0,8218 3,6706 2,2494 3,3382Minimum 3,6161 3,1710 0,7117 3,4029 1,8930 3,1488Prose;na v. 3,9008 3,3950 0,7945 3,5153 2,1309 3,2483Srednja v. 3,9376 5,3787 0,7815 3,5177 2,0951 3,2404Izvor> J.P. MorganIzvor> J.P. MorganEvroobveznica• Nakon intenzivnog rasta krajem maja i tokom juna, prinosi na srpskedolarske evroobveznice se stabilizuju tokom jula, što je u skladu sarelativnim smirivanjem averzije prema riziku u zemlji i svetu.Međunarodno tržište novca• Posmatrane stope na evro, američki dolar i švajcarski franak su idalje relativno stabilne i niske, u skladu sa nepromenjenim politikamacentralnih banaka ovih zemalja.Grafikon 27.Dolarska evroobveznice sadospećem u 2021, 2017. i 2020.810 g Evroobveznica koja dospeva u 2021.5 g Evroobveznica koja dospeva u 2017.7 g Evroobveznica koja dospeva u 2020.Grafikon 28.Kretanje vrednosti tromesečnog EURIBOR-a,tromesečnog USD LIBOR-a i šestomesečnog CHF LIBOR63M CHF Libor3M USD Libor3M Euriboru %7654u %543213jan 13feb 13mar 13apr 13maj 13jun 13jul 130I II III IV V VI VII VIII I I II I II III IV V VI VII VIII I I II I II III IV V VI VII VIII I I II I II III IV V VI VII VIII I I II I II III IV V VI VIIVIII I I II I II III IV V VI VII2008 2009 2010 2011 2012 2013Izvor> BloombergIzvor> BloombergPregled kretanja vodećih svetskih valuta• Evro je u toku prve polovine jula naglo oslabio u odnosu na dolar,najverovatnije usled negativnih vesti iz pojedinih perifernih članicaEvrozone (kao što je politička kriza izazvana ostavkom dvojice ministaraportugalske vlade).• Ipak, u drugom delu meseca, evro se oporavlja u odnosu na dolar, čemusu donekle doprineli, po svemu sudeći, pozitivni podaci o privrednojklimi (mereno indeksom PMI) za Evrozonu.Tabela 16. Kretanje odnosa valutaEUR \ USDEUR \ CHF01.07.2013. 1,3054 1,235424.07.2013. 1,3238 1,2402% promena 1,41% 0,39%Maksimum 1,3238 1,2442Minimum 1,2792 1,2314Prose;na vrednost 1,3036 1,2375Srednja vrednost 1,3053 1,2370Izvor> Bloomberg, Hypo ResearchIzvor> Bloomberg16

Economic Digest avgust 2013.Prognoze kretanja referentnih stopa,kamata i valutnih odnosa• ECB je u julu zadržala referentnu kamatnu stopu na 0,5%, (isto kolikoi u junu).Tabela 18. Prognoze tržišnih kamata, u %Q3 13 Q4 13 Q1 14 Q2 143M Euribor 0,20 0,22 0,25 0,293M USD Libor 0,29 0,30 0,32 0,353M CHF Libor 0,03 0,04 0,04 0,06Izvor> Bloomberg contributor compositeTabela 17. Prognoze kamata Centralnih Banaka, u %Q3 13 Q4 13 Q1 14 Q2 14ECB 0,50 0,50 0,50 0,50FED 0,25 0,25 0,25 0,25SNB 0,00 0,00 0,00 0,00Izvor> Bloomberg contributor compositeTabela 19. Prognoze kretanja valutnih odnosaQ3 13 Q4 13 Q1 14 Q2 14EUR \ USD 1,28 1,26 1,25 1,24EUR \ CHF 1,24 1,25 1,25 1,26Izvor> Bloomberg contributor compositeDevizno tržišteObim trgovanja na međubankarskomdeviznom tržištu (MDT)• Promet na deviznom tržištu u junu je bio najintenzivniji od januara2013, što je verovatno u skladu sa prvom većom korekcijom kursadinara u odnosu na evro nakon januarske apresijacije.• Nakon toga, stabilizacija kursa dinara na oko 114 tokom jula je doprinelosmanjivanju obima trgovanja na međubankarskom deviznomtržištu u julu.u milionima EURGrafikon 30.200180160140120100806040200jul 12jul 12avg 12sep 12okt 12nov 12dec 12jan 13feb 13mar 13apr 13maj 13jun 13jul 13Izvor> NBSKretanje kursa dinara• Vrednost dinara se tokom jula stabilizovala u odnosu na evro, usledfaktora koji su opisani u delu Devizni kurs.Tabela 20. Kretanje kursa dinara u odnosu na vodeće valuteEUR \ RSD USD \ RSD CHF \ RSD01.06.2013. 111,6101 85,6103 89,646723.07.2013. 113,5826 86,0474 91,8523% promena 1,77% 0,51% 2,58%Maksimum 114,5353 89,1943 93,4604Minimum 111,6101 85,1518 89,6467Prose;na vrednost 114,0314 86,6841 92,4460Srednja vrednost 113,9225 86,8125 92,2717Izvor> NBS17

Economic Digest avgust 2013.Tržište kapitala• Ukupan promet ostvaren u trgovanju svim tržišnim materijalimana Beogradskoj berzi u toku juna 2013. godine je iznosio 548 milionadinara (oko 4,8 miliona evra), što je 33% manje nego prethodnogmeseca.• Indeksi Beorgadske berze u junu 2013. su treći mesec za redom upadu. Tako je Belex 15 bio niži za 8,5% (pad od 6,25% u maju, padod 3,15% u aprilu), a Belex line za 5,16% (pad od 4,87% u maju, padod 2,37% u aprilu).• Broj transakcija u junu 2013. od oko 18 hiljada, je bio za oko 30% nižiu odnosu na maj.• Učešće stranih investitora u ukupnom prometu u junu je iznosilo30,15% (30,88% u maju).• Očekivana kretanja na berzi iskazana kroz BelexSentiment su drugimesec za redom negativna, u julu iznose 76,32 indeksnih poena (81,68u maju).Tržište obveznicaTabela 21. Pregled trgovanja obveznicama RS u junu 2013. godineSimbol Poslednja cena Prinos Najviša cena Najniža cena Obim Promet u EURA2015 92,58 4,17% 91,90 92,60 513.494 474.532A2014 96,55 3,99% 95,85 96,80 252.935 297.121A2016 88,64 4,34% 87,70 88,80 314.233 277.348Ukupno> 1.049.000Izvor> Beogradska berzaTržište akcijaGrafikon 31. Bele 1513012011010090807060Bele LineI II III IV V VI VII VIII I I II I II III IV V VI VII VIII I I II I II III IV V VI VII2011 2012 2013Izvor> Beogradska berzaTabela 22. Belex15 i BelexLine u junu 2013. godineBelex 15BELEX LINEVrednost indeksa (30.06.2013.)> 480,06 955,97Mesečna promena vrednosti> -8,50% -5,16%Najviša mesečna vrednost> 520,47 1.002,98Najniža mesečna vrednost> 476,03 948,12Istorijski najviša vrednost> 3.335,20 5.007,34Istorijski najniža vrednost> 347,46 841,99Izvor> Beogradska berzaTabela 23. Najtrgovanije akcije u junu 2013. godinePromena ceneSimbol Nazivakcije u odnosuPromet u EURna prethodnimesecNIIS NIS a.d. Novi Sad +2,40% ▲ 2.407.602AIKB AIK Banka a.d. Niš -4,41% ▼ 1.032.764GMON Goša Monta/a a.d. Velika Plana +24,24% ▲ 967.551AERO Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd -3,06% ▼ 393.828ENHL Energoprojekt holding a.d. Beograd -6,73% ▼ 161.592MOIN Montinvest a.d. Beograd +33,33% ▲ 146.142KMBN Komercijalna Banka a.d. Beograd -7,11% ▼ 140.057CCNB :a;anska Banka a.d. :a;ak +50,91% ▲ 139.982FITO Galenika fitofarmacija a.d. Zemun +8,33% ▲ 104.361MTLC Metalac a.d. Gornji Milanovac -2,13% ▼ 79.544Izvor> Beogradska berza18

Economic Digest avgust 2013.19

www.hypo-alpe-adria.rs