Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Stalna konferencija gradova i opština

Stalna konferencijagradova i opštinaSavez gradova i opstina SrbijeReaktiviranjebraunfilda u SrbijiSistematski pristup ili ad hoc rešenja?Projekat Institucionalna podrška SKGOBeograd, 2011

Analiza je razultat rada Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) u okviru projekta „Institucionalnapodrška SKGO“. Projekat finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a sprovodi Stalnakonferencija gradova i opština. Analiza ne predstavlja zvaničan stav Švajcarske agencije za razvoj isaradnju. Autor analize je isključivo odgovoran za informacije koje se u njoj nalaze.

Sadržaj1. Uvod: Napredak u prethodne četiri godine............................................................................51.1. Definicija braunfilda nije samo akademsko pitanje..................................................................61.2. Svi tipovi braunfilda ne zaslužuju isti tretman..........................................................................71.3. Parcijalni podaci o braunfild lokacijama....................................................................................92. Pravni režim braunfilda: Dovoljno mogućnosti za akciju...................................................132.1. Zakon o planiranju i izgradnji – (ne)zaslužene kritike......................................................... 142.2. Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije – Prenos svojine od jeseni........................ 162.3. Zakon o privatizaciji – Zakasnelo otrežnjenje........................................................................ 172.4. Zakon o stečaju – Privatizacija kroz stečaj daje rezultate..................................................... 182.5. Zakon o porezu na dobit – Skrivena diskriminacija braunfilda.......................................... 192.6. Uredba o direktnim investicijama – Fleksibilan pristup....................................................... 203. Izvori finansiranja:Slabo korišćenje raspoloživih opcija.....................................................213.1. Budžet kao osnova za kombinovanje sa drugim izvorima................................................... 223.2. Manje donacija, više kredita i obveznica................................................................................. 224. Ograničenja revitalizacije braunfilda: Objektivni i subjektivni elementi...........................254.1. Braunfildi kao kompleksan problem....................................................................................... 254.2. Načiniti „Prvi korak na braunfild putu od hiljadu milja”..................................................... 265. Rezime: Reaktiviranje braunfilda zahteva sistematsku akciju............................................29Prilog 1: Investicija kompanije Leoni u Prokuplju....................................................................31Prilog 2: Industrijska zona STEFIL u Valjevu...........................................................................333

Spisak grafikona, slika i tabelaGrafikon 1. Stanje zaduženosti lokalnih samouprava kod domaćih banaka(u milijardama dinara)...................................................................................................... 23Slika 1. Nova fabrika kompanije Leoni u Prokuplju...........................................................................7Slika 2. Ruinirani pogoni preduzeća 14. oktobar u Kruševcu............................................................8Slika 3. Baza investicionih lokacija..................................................................................................... 10Slika 4. Najvažniji propisi koji regulišu problematiku braunfilda.................................................. 13Slika 5. Radovi na izgradnji stambenog kompleksa Stepa Stepanović u Beogradu..................... 15Slika 6. Napušteni kompleks fabrike Viskoza u Loznici.................................................................. 17Slika 7. Raspoloživi izvori finansiranja projekata revitalizacije braunfilda................................... 21Slika 8. Neuposleni kapaciteti Mitrovačke industrije ventila.......................................................... 26Slika 9. Preporuke za masovniju revitalizaciju braunfilda.............................................................. 30Slika 10. Proizvodni pogon preduzeća FIAZ (Leoni) pre, za vreme i posle renoviranja............... 31Slika 11. Objekti u Industrijskoj zoni Stefil u Valjevu........................................................................ 33Tabela 1. Rezime najvažnijih aktivnosti u vezi sa revitalizacijombraunfild lokacija u periodu 2007-2011. godina....................................................................6Tabela 2. Pregled evidentiranih privrednih i vojnih objekata............................................................ 11Tabela 3. Uslovi odobravanja komercijalnih kredita domaćihbanaka za lokalne samouprave.............................................................................................. 23Tabela 4. Uslovi odobravanja komercijalnih kredita međunarodnihbanaka za lokalne samouprave.............................................................................................. 24

1. Uvod: Napredak u prethodne četiri godineOzbiljnost problema braunfilda u Srbiji obrnuto je proporcionalna preduzetim aktivnostimana njegovom rešavanju. Masovna deindustrijalizacija privrede, u kombinaciji sa reformama sistemaodbrane, ostavila je velike površine građevinskog zemljišta i mnogobrojne privredne i vojneobjekte širom države potpuno neiskorišćenim ili nedovoljno iskorišćenim. Takva imovina istovremenopredstavlja ekonomski, urbanistički, ekološki, sociološki i estetski problem, povezan saznačajnim direktnim i oportunitetnim troškovima. 1 Uprkos negativnim efektima koji su imanentnibraunfild lokacijama, tokom cele prethodne decenije izostao je sistematski i organizovan pristupreaktiviranju braunfilda sa državnog nivoa, a povremeni primeri dobre prakse bili su više rezultatad hoc aktivnosti u pojedinim gradovima i opštinama, vezanih najčešće za konkretne investicioneprojekte od velikog značaja za lokalnu privredu ili za formiranje industrijskih zona.Od prvog značajnog projekta posvećenog problematici braunfilda – Recikliranje građevinskogzemljišta u Srbiji, sprovedenog od strane PALGO Centra i Stalne konferencije gradova i opština,prošlo je gotovo četiri godine. Iako je projekat rezultirao izdavanjem publikacije pod nazivom Oživljavanjebraunfilda u Srbiji, prve ove vrste kod nas, kao i održavanjem međunarodne konferencijeu oktobru 2007, sa vrlo konkretnim zaključcima, primena iznetih preporuka od strane nadležnihdržavnih, pa i lokalnih, organa bila je polovična. Između ostalog, za prethodne četiri godine nisuusvojeni odgovarajući propisi koji bi omogućili vraćanje imovine lokalnim samoupravama, nijeizrađen jedinstveni inventar (ili katastar) braunfild lokacija, niti je u javnosti dovoljno promovisanaideja o potrebi za revitalizacijom braunfilda. S druge strane, u međuvremenu je uspešno realizovanonekoliko velikih braunfild projekata u oblasti prerađivačke industrije 2 , uz aktivan doprinos različitihstejkholdera, jedan broj lokalnih samouprava uključio je braunfild lokacije u svoje Prostorneplanove i Strategije razvoja, nacionalne i pokrajinske agencije za promociju investicija – SIEPA i VIPformirale su baze investicionih lokacija, u kojima se nalaze i braunfild kapaciteti, a Ministarstvoekonomije i regionalnog razvoja pokrenulo je inicijativu za pripremu nacionalne strategije regeneracijebraunfilda i izradu jedinstvene baze podataka.1U direktne troškove spadaju, na primer, izdaci se održavanje objekata ili izdvajanja za saniranje terena i uklanjanjeposledica zagađenja životne sredine, dok oportunitetni troškovi podrazumevaju gubitke usled propuštenihmogućnosti ekonomske eksploatacije braunfild lokacija.2Najpoznatiji primeri ove vrste su investicioni projekti nemačkih kompanija Leoni i Falke na prostoru nekadašnjihindustrijskih lokacija u Prokuplju i Leskovcu (slučaj realizacije projekta kompanije Leoni naveden je u Prilogu 1).5

6 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Tabela 1. Rezime najvažnijih aktivnosti u vezi sa revitalizacijom braunfild lokacijau periodu 2007-2011. godinaAktivnosti koje su započeteili završeneInicijativa za pripremunacionalne strategije u vezi sabraunfild lokacijama i izradujedinstvene bazeFormiranje baza investicionihlokacija sa podacima obraunfild objektimaIzrada Prostornih planovai Strategija lokalnogekonomskog razvoja, uz analizuproblema braunfildaRealizacija investicionihprojekata u sektoruprerađivačke industrijeIzrada nacrta propisa u oblastiimovine lokalne samoupraveKomercijalizacija vojne imovinekroz prodaju ili prenamenukasarni, vojnih klubova i drugihobjekataNadležneinstitucijeMERRSIEPA, VIPAPP, LSMERR,MŽSRPP, AP,SIEPAMFINMO, GDS,MŽSRPP,RDI, SKGOIzvor: PALGO Centar, SKGO, MERR, MO, SIEPA, VIP, AP, RGZ 3Aktivnosti koje treba da buduzavršene ili započetePriprema nacionalne strategije iizrada jedinstvene bazeBolji tretman braunfild lokacijau urbanističkim i prostornoplanskimdokumentimaUsvajanje propisa u oblastiimovine lokalnih samoupravaMasovnija komercijalizacijaimovine u vlasništvu VojskeNadležneinstitucijeMERRAPP, LSMFINMO, GDS,MŽSRPP,DUI1.1. Definicija braunfilda nije samo akademsko pitanjePrecizno definisanje pojma braunfilda važno je, ne samo iz teorijskih razloga. Kako pokazuje studijaorganizacije CABERNET (Concerted Action on Brownfield and Economic Regeneration Network) 4 ,unutar Evropske unije prihvaćene su različite nacionalne definicije braunfilda, što, u krajnjoj instanci,određuje i procenu ukupnog broja, kao i površine braunfild lokacija. Najveće razlike se pojavljujuizmeđu pojedinih grupa zemalja – dok u skandinavskim državama ne postoji opšteprihvaćena definicija,a braunfildi se uglavnom vezuju za probleme zagađenja, većina zapadnoevropskih zemalja,zbog velike gustine naseljenosti, u svojim definicijama koristi sintagmu „ranije urbanizovano zemljište”u cilju reaktiviranja takvih lokacija u urbanim sredinama. Najočiglednije primere uticaja definicijena procenu veličine braunfilda predstavljaju Poljska i Rumunija koje ih izjednačavaju sa zagađenim3Lista skraćenica: MERR – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, SIEPA – Agencija za strana ulaganja ipromociju izvoza, VIP – Fond za podršku investicijama u Vojvodini, APP – Agencija za prostorno planiranje, LS –lokalne samouprave, MFIN – Ministarstvo finansija, MŽSRPP – Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornogplaniranja, AP – Agencija za privatizaciju, MO – Ministarstvo odbrane, GDS – Građevinska direkcija Srbije, RDI –Republička direkcija za imovinu, SKGO – Stalna konferencija gradova i opština4Sustainable Brownfield Regeneration: CABERNET Network Report, 2006

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?7područjima. U ovim zemljama, ukupna površina ovakvih lokacija iznosi približno 800.000, odnosno900.000 hektara (2,5% i 3,8% ukupne površine zemljišta). Ovo su, ujedno, i ekstremni slučajevi, budućida u drugim članicama EU braunfildi zauzimaju između 0,25% i 0,5% zemljišta, što se može uzeti ikao indikativna vrednost kod budućeg inventarisanja braunfild lokacija u Srbiji.Slika 1. Nova fabrika kompanije Leoni u ProkupljuIzvor: PolitikaNeke od zemalja Evropske unije usvojile su definiciju koju predlaže CABERNET i obuhvata sledećekarakteristike braunfilda: a) nastali su kao posledica ranijeg korišćenja lokacije i okolnog zemljišta;b) napušteni su ili se nedovoljno koriste; c) mogu imati stvarne ili pretpostavljene probleme sa zagađenjem;d) uglavnom se nalaze u urbanizovanim područjima i e) zahtevaju intervenciju kako bi biliponovo stavljeni u upotrebu. Među članicama Unije iz Istočne Evrope koje se, zbog uporedive veličinestanovništva i slične privredne tradicije, po pravilu uzimaju kao predmet komparativnih analiza,ovakvo ili slično određenje pojma braunfilda preuzele su Češka i Letonija. Dok za Mađarsku i Slovačkunema odgovarajućih informacija, Poljska, Rumunija i Slovenija koriste isuviše uopštene definicijekoje ne opisuju u potpunosti složen karakter braunfilda i, kao takve, mogu dovesti do pogrešnog razumevanjaove problematike i nedovoljno efikasne intervencije. Iz svih navedenih razloga, proizilazida bi u budućim planskim dokumentima trebalo usvojiti upravo pomenutu definiciju, uz eventualnekorekcije na nivou gradova i opština koje bi odražavale specifičnosti lokalne situacije.Definicija braunfilda koju koristi CABERNET može da posluži za svrhu izrade buduće nacionalnestrategije, uz manje modifikacije usled lokalnih specifičnosti.1.2. Svi tipovi braunfilda ne zaslužuju isti tretmanInventarisanje braunfilda, kada bude sprovedeno, svakako će pokazati da se radi o velikom neiskorišćenompotencijalu. U Češkoj je, primera radi, prilikom izrade nacionalne strategije utvrđenopostojanje oko 10.000 takvih lokacija ukupne površine približno 30.000 hektara. 5 Slične, a verovatnoi veće vrednosti, mogu se očekivati i kod nas uzimajući u obzir, pre svega, razmere devastacijeindustrijskih kapaciteta u prethodne dve decenije. Revitalizacija toliko velike imovine iziskivaćeogromna finansijska sredstva, zbog čega je neophodno prethodno izvršiti izbor strateških prioritetana državnom i lokalnom nivou.5Czech Brownfield Regeneration Strategy, CzechInvest, 2004

8 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Osnovna klasifikacija braunfilda na:1. industrijske i druge privredne kapacitete (proizvodni pogoni, skladišta itd.),2. vojne objekte (kasarne, aerodromi, klubovi vojske...),3. poljoprivredna dobra (poljoprivredni kombinati i zadruge) i4. društvene ustanove (bolnice, škole, domovi kulture i slično)U procesu određivanja prioriteta nije dovoljna, jer ne ukazuje na ekonomsku atraktivnost pojedinihbraunfilda. Primera radi, jedan objekat tzv. socijalne infrastrukture, iako ranije nije bio namenjennekoj rentabilnoj delatnosti, ali se nalazi u centralnom gradskom području, može imati većiekonomski potencijal od napuštene fabričke hale u industrijskoj zoni koja ne poseduje adekvatnukomunalnu infrastrukturu i bila je izložena velikom zagađenju.Zbog toga je, u cilju sastavljanja liste prioriteta, od većeg praktičnog značaja švajcarska kategorizacijabraunfilda, prema kojoj se razlikuju: 1) lokacije u centralnim gradskim zonama, gde jevrednost recikliranog zemljišta nakon pripreme i transformacije izuzetno velika, što ih čini dovoljnoprivlačnim za privatne investitore i bez intervencije od strane države; 2) braunfildi u perifernimpodručjima gradova koje karakteriše manja vrednost zemljišta, pa je neophodno i učešće javnogsektora kako bi se za njih zainteresovali potencijalni ulagači i 3) lokacije u vangradskim i seoskimcelinama, gde je vrednost recikliranog zemljišta negativna, što uslovljava značajnu finansijsku podrškudržave, kroz direktne subvencije i poreske olakšice.Slika 2. Ruinirani pogoni preduzeća 14. oktobar u KruševcuIzvor: SIEPAIpak, i ova kategorizacija je opšteg karaktera i treba da posluži samo kao osnova za izbor prioriteta,dok će detaljna analiza braunfilda uključiti njihovo ocenjivanje prema brojnim parametrima,kao što su:••položaj objekta, odnosno parcele;••imovinsko-pravni odnosi na konkretnom braunfildu;••ekološka situacija;••potrebna sredstva (uključujući i eksterne izvore finansiranja);••vremenski period za njihovo reaktiviranje i drugi.

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?9Krajnji cilj ovog procesa treba da bude identifikovanje onih lokacija koje imaju najveće šanseza tržišnu komercijalizaciju na kratak rok i usmeravanje finansijskih sredstava i drugih resursaupravo u njihovu revitalizaciju.Zbog velikog broja napuštenih ili slabo iskorišćenih industrijskih i drugih lokacija i visokihtroškova njihove revitalizacije, izbor prioritetnih braunfilda jedan je od ključnih elemenataplanske politike.1.3. Parcijalni podaci o braunfild lokacijamaPočetna faza sistematske akcije na regeneraciji braunfilda mora da bude utvrđivanje njihovogtrenutnog stanja. Zadatak državnih institucija je da obezbede budžet, postave rokove i razvijumetodologiju izrade jedinstvenog katastra braunfild lokacija, a na gradovima i opštinama je da tajposao obave na svojoj teritoriji.Do sada su propuštene najmanje dve prilike da se uradi inventarisanje (jednog dela) braunfilda;najpre kao deo procesa privatizacije u kojem je, prema aktuelnim podacima, ostalo neprodatoili su raskinuti ugovori za 1.722 preduzeća, od kojih veliki deo čine nekadašnji industrijski kompleksisa ogromnim napuštenim kapacitetima, dok je Agencija za privatizaciju preuzela funkcijustečajnog upravnika u čak 984 preduzeća. 6 Realna je pretpostavka da projekat evidentiranja braunfildau fazi privatizacije ne bi bio ni previše tehnički kompleksan ni finansijski zahtevan, budućida kompletni podaci već postoje u bazi Agencije za privatizaciju; tu se kao logično pojavljujeobjašnjenje da je problematika braunfilda bila marginalizovana na državnom nivou, pa se ovajprojekat nije nikada našao na dnevnom redu Vlade i resornih Ministarstava. Druga mogućnost zaizradu nacionalne evidencije braunfilda pojavila se u okviru projekta izrade Jedinstvenog katastranepokretnosti, finansiranog sredstvima Svetske banke i implementiranog od strane Republičkoggeodetskog zavoda. Na žalost, ni u ovom procesu nije predviđeno popisivanje braunfild lokacijapo gradovima i opštinama, odnosno njihovo agregiranje na nacionalnom nivou. 7 Drugim rečima,Republički geodetski zavod bi, kao prirodni nosilac tog budućeg posla, morao, zajedno sa ostalimdržavnim institucijama, da obezbedi posebna budžetska sredstva ili neki eksterni izvor finansiranjaza novi projekat izrade jedinstvene baze braunfilda.U takvoj situaciji, pokušaji evidentiranja braunfild lokacija sprovođeni su parcijalno od stranenekoliko državnih institucija, a u saradnji sa lokalnim samoupravama koje su prepoznale važnostove problematike i njen uticaj na ukupan lokalni ekonomski razvoj. Na izradi baza investicionih lokacijaprethodnih godina radili su paralelno Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)i USAID-ov Program podsticanja ekonomskog razvoja opština (MEGA), da bi, po formalnom okončanjuMEGA programa sredinom 2009. godine, dve baze podataka bile integrisane u jedinstvenubazu lokacija koja, osim parcela za grinfild investicije, sadrži i informacije o braunfild objektima.Baza je dostupna na internet adresi: http://serbia-locations.rs/locations-eng/ i trenutno obuhvatapodatke za ukupno 238 braunfild lokacija (naziv objekta, grad/opština, površina zemljišta i objekata,opis lokacije, komunalna infrastruktura i fotografije objekata).6Statistika Agencije za privatizaciju, jul 2011.7Informacija dobijena u razgovoru sa menadžerom projekta u Republičkom geodetskom zavodu, obavljenom 30.6.2011.

10 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Slika 3. Baza investicionih lokacijaIzvor: SIEPAZa teritoriju Vojvodine postoji slična baza, kreirana od strane Fonda za podršku investicija u Vojvodini(VIP). Ona trenutno sadrži detalje za ukupno 83 braunfild lokacije, a podaci se nalaze na sledećemlinku: http://www.vip.org.rs/index.aspx?langid=1&lang=en&tabId=202&menutabid=207.Najzad, najkompletniji inventar braunfilda napravili su Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane.Master planom, donetim još juna 2006, bila je predviđena prodaja ukupno 447 vojnih kompleksa,čiju je tadašnju vrednost Poreska uprava procenila na oko milijardu evra. U međuvremenu je,međutim, komercijalizovan veoma mali deo imovine za svega 10 miliona evra, s tim da je jedanbroj lokalnih samouprava preuzeo nekadašnje vojne objekte u svoje vlasništvo i ponudio ih naprodaju ili u zakup zainteresovanim investitorima. U ovom trenutku, Vojska u svom vlasništvu poseduje3.942 objekta, površine 2.833.406 m², kao i 21.773 ha zemljišta. 8 Od usvajanja Master planarealizovano je svega nekoliko uspešnih projekata komercijalizacije vojne imovine; najznačajnijisu, svakako, izgradnja stambenog kompleksa na lokaciji nekadašnje kasarne Stepa Stepanović uBeogradu9, zatim transformisanje ranijeg Centralnog doma u Beogradu u Medija centar, kao ikonverzija vojnog aerodroma u Lađevcima u civilni aerodrom.Slično važi i za model konverzije industrijskih i drugih kapaciteta u objekte neproizvodne namenekoji bi služili kulturnim i drugim društvenim sadržajima. Izuzev nekoliko pozitivnih primerarevitalizacije ovog tipa, poput prenamene prostora Beton hale u Beogradu ili organizacije Mixer8Podaci Ministarstva odbrane.9Prema informacijama Građevinske direkcije Srbije, na lokaciji površine 41,7 ha biće po fazama izgrađeno 4.578stanova, od čega će Vojsci Srbije pripasti 21 odsto kvadrata. U ovom trenutku, u izgradnji je 28 stambenih zgrada sa2.600 stanova, a završetak prvih objekata predviđen je za prvi kvartal 2012. godine.

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?11festivala u objektima preduzeća Žitomlin, ova opcija je do sada, u velikoj meri, bila marginalizovanana račun proizvodnih projekata tako što su državna sredstva bila usmeravana ka investicijamakoje u kratkom roku obezbeđuju povećanje zaposlenosti i fiskalnih prihoda i druge direktne koristiza ključne stejkholdere. Međutim, u okolnostima kada je broj privrednih investicija i dalje nizak uodnosu na neophodnost dinamiziranja ekonomskog rasta, a objektivne potrebe za razvojem tzv.socijalne infrastrukture ostaju izuzetno velike, preporučljivo je primeniti iskustava drugih zemaljakoje su svoje braunfilde uspešno transformisale u kulturne centre, obrazovne ustanove ili javnepovršine i na taj način podigle nivo kvaliteta života u lokalnim sredinama. Kako ovde često nisuu pitanju komercijalne delatnosti, značajna intervencija države bi bila neophodna, primera radi,kroz otkup i adaptaciju takvih napuštenih objekata, u slučaju da je pitanje vlasništva nesporno, injihovo davanje pod zakup zainteresovanim stranama. Ipak, u ovakvim situacijama ne bi trebaločekati na inicijativu države; naprotiv, kao što pokazuju neki inspirativni primeri revitalizacije braunfildau centralnim gradskim zonama 10 , organizovana građanska akcija, uz jasne ciljeve i dobrustrategiju, može da proizvede dovoljno snažan pritisak na zvanične institucije da se angažuju narešavanju ove problematike u opštem interesu.Tabela 2. Pregled evidentiranih privrednih i vojnih objekataVrsta objekataUkupan brojobjekataUkupna površinaobjekata (m²)Ukupna površinazemljišta (ha)NadležnainstitucijaFabričke hale, magacini 238 2.910.315 1.175 SIEPAFabričke hale, magacini 83 / 352 VIPKasarne, klubovi,aerodromiIzvor: SIEPA, VIP, MO3.942 2.833.406 21.773 MO, RDIPostojeće baze sadrže podatke samo o delu braunfild lokacija, ali pružaju dobru osnovuza izradu jedinstvenog katastra na nacionalnom nivou.10Recimo, Prilog 7 na temu transformisanja industrijskog kompleksa u Brnu naveden u publikaciji Oživljavanjebraunfilda u Srbiji.

12 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?

2. Pravni režim braunfilda:Dovoljno mogućnosti za akcijuBraunfildi nisu jedina oblast koja, iako nepotpuno pravno uređena, ipak pruža mnogo mogućnostiza akciju. Sličan slučaj je sa privatno-javnim partnerstvima, za koja se već godinama čekaposeban zakon (završetak izrade nacrta konačno je najavljen za sredinu ove godine 11 ), ali u nekimgradovima i opštinama uspešno funkcionišu u praksi. 12 Još je pre četiri godine u studiji Oživljavanjebraunfilda u Srbiji konstatovano da „u Srbiji postoji zadovoljavajući okvir za aktiviranje i revitalizacijubraunfild lokacija, ali da je neophodno donošenje novih osnovnih zakona...koji će opštinamadati punija ovlašćenja, odgovornost i obavezu u procesima revitalizacije braunfilda”. Ovdese prvenstveno misli na novu regulativu u oblasti imovine lokalne samouprave, čije se usvajanjegodinama odlaže, mada je nacrt zakona napravljen još 2005. godine od strane PALGO Centra. Takoje danas i dalje na snazi Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995. godine, kao i paketdrugih propisa iz perioda vladavine društvene i državne svojine koji regulišu status građevinskogzemljišta (Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa iz 1980, Zakon o prometu nepokretnostiiz 1998. godine).Ostale elemente iz kompleksa problematike braunfilda regulišu noviji propisi, pre svega, Zakono planiranju i izgradnji (2009.), kao i Zakon o privatizaciji iz 2001, sa Izmenama i dopunama,odnosno novi Zakon o stečaju donet 2009. godine. Osim ovih zakona, koji se najčešće razmatrajuu kontekstu analize braunfilda, niz drugih propisa takođe je povezan sa njihovom revitalizacijom.Zbog svojih poreskih i finansijskih implikacija, među njima se izdvajaju Zakon o porezu na dobit iz2002, uz nekoliko naknadnih izmena i dopuna, i Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnihinvesticija u svojoj najnovijoj verziji iz 2011. godine.Slika 4. Najvažniji propisi koji regulišu problematiku braunfildaZAKON OPLANIRANJU IIZGRADNJIZAKON OSREDSTVIMA USVOJINI RSZAKON OPRIVATIZACIJIBRAUNFILDLOKACIJEZAKON O STEČAJUUREDBA ODIREKTNIMINVESTICIJAMAZAKON O POREZUNA DOBIT11Najava ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića od 4.7.2011.12U najvećem broju slučajeva radi se o upravljanju otpadom i javnom rasvetom, kao i vršenjem usluga javnog prevozai organizacije parkiranja.13

14 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Ako je pre četiri godine pravni režim braunfilda ocenjen kao „zadovoljavajući”, a nakon toga suusvojeni novi propisi sa reformskim atributima, može se, i bez detaljne pravne analize, zaključiti daje reaktiviranje braunfild lokacija danas lakše izvesti. Uostalom, prvi primeri realizacije investicionihprojekata na nekada napuštenim lokacijama najbolji su dokaz da kada dobra volja svih zainteresovanihstrana postoji, ni relativno složen pravni sistem ne predstavlja nesavladivu prepreku.Koje, dakle, novine u domaćem pravnom sistemu imaju najveći značaj za rešavanje problemabraunfilda?Uz pozitivan angažman svih stejkholdera, postojeći pravni propisi ne sprečavaju ponovnostavljanje braunfild lokacija u ekonomsku funkciju.2.1. Zakon o planiranju i izgradnji – (ne)zaslužene kritikeZakon o planiranju i izgradnji iz septembra 2009. jedan je od najkontroverznijih propisa donetihu prethodnih nekoliko godina. Istovremeno je i hvaljen i kritikovan 13 ; hvaljen zbog jasne namereda se bolje urede njegovi glavni delovi (prostorno i urbanističko planiranje, građevinsko zemljište,izgradnja i legalizacija), a kritikovan usled zastoja u izdavanju lokacijskih i građevinskih dozvola inegativnih efekata po domaću građevinsku industriju. Nevezano za probleme u njegovoj primeni,Zakon je, sa aspekta realizacije braunfild projekata, doneo nekoliko pozitivnih novina.Ključni reformski element – konverzija prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine,od suštinskog je značaja, jer promoviše načelo superficies solo cedit, eliminišući pravnu nesigurnostinvestitora koji dobijaju mogućnost da postanu vlasnici parcela, na kojima se nalazenjihovi objekti. Za braunfild lokacije, koje se često nalaze u postupku privatizacije ili stečaja, bitnaje konverzija uz naknadu, detaljno regulisana Uredbom o kriterijumima i postupku za utvrđivanjevisine naknade po osnovu konverzije prava za lica koja imaju pravo na konverziju uz naknadu, izaprila 2010. Osnovna formula kod ove vrste konverzije glasi:Naknada za konverziju = Tržišna vrednost građevinskog zemljišta - Troškovi pribavljanja prava korišćenjaDok tržišnu vrednost zemljišta u trenutku konverzije određuje Poreska uprava, na osnovurazličitih kriterijuma, troškovi pribavljanja prava korišćenja izjednačavaju se sa revalorizovanomcenom kapitala ili imovine, isplaćenom u procesu privatizacije, ili sa cenom imovine, odnosno delovaimovine kupljene u stečajnom ili izvršnom postupku. Revalorizacija se vrši pomoću indeksacena na malo, zaključno sa mesecom kada se sprovodi konverzija, a za problematiku braunfildaod značaja je i odredba prema kojoj u troškove korisnika zemljišta ulaze i izdaci za otklanjanje industrijskogzagađenja. Najzad, pravo konverzije priznaje se i u slučaju prodaje kapitala, imovine ilidelova imovine preduzeća pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, kao i za sticanjevlasništva nad pojedinačnim parcelama ako je preduzeće, kupljeno iz privatizacije ili stečaja, nosilacprava korišćenja na više parcela.13Primer analize zakona: Novi Zakon o planiranju i izgradnji: Šanse i rizici za lokalnu privredu, Dr Olga Kaganova, 2010.

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?15Slika 5. Radovi na izgradnji stambenog kompleksa Stepa Stepanović u BeograduIzvor: GDSOsim kroz davanje prava svojine nad građevinskim zemljištem privatnim investitorima, pozitivanuticaj na tretman braunfilda ostvaruje se i kroz uređivanje prostorno-planske i urbanističkepolitike. Lokalne samouprave Zakonom su dobile rok od 18 do 36 meseci da usklade svoje planskadokumenta sa Zakonom, uz pretnju sankcijama ukoliko to ne učine na vreme. S druge strane, iakorok za donošenje Prostornog plana Republike nije bio propisan, ovaj najviši planski dokument zateritoriju države donet je decembra prošle godine.Drugo je pitanje koliko ima gradova i opština koje su u svojim prostornim i urbanističkim dokumentimaprepoznale značaj braunfild lokacija. Međutim, pozitivni primeri postoje. U Prostornomplanu Republike na više mesta se pominje potreba za većim angažovanjem braunfilda radiostvarenja ciljeva prostorno-planskog razvoja, dok se na lokalnom nivou, po kvalitetu tretmanabraunfilda, posebno izdvajaju neki gradovi, poput Niša i Subotice.Najsporniji deo Zakona, onaj koji se odnosi na proceduru izdavanja dozvola za izgradnju novih,kao i za rekonstrukciju postojećih objekata, i dalje ostaje diskutabilan. Svetska banka je u svomnajnovijem izveštaju Doing Business 2011 po ovom parametru Srbiju rangirala na 176. mesto usvetu, čak dva mesta niže nego u prethodnoj studiji. 14 Međutim, ovaj podatak, koliko god bio zanas poražavajući, mora se uzeti sa rezervom iz najmanje dva razloga: prvo, glavni faktor tako slabogplasmana su troškovi pribavljanja dozvole (1.821,4% nacionalnog dohotka po stanovniku),a ne broj procedura, pa ni njihovo trajanje; drugo, metodologija istraživanja podrazumeva da seradi o podizanju skladišta u najvećem gradu u državi, tačnije, u Beogradu u našem slučaju. Ako sezna da je upravo u prestonici vladao predug zastoj u izdavanju građevinskih dozvola, ne zalazeći uosetljivu temu razloga, brojke iz ove studije ne bi trebalo nekritički prihvatati. Kao što je u jednomod prvih komentara Zakona napomenuto, „izdavanje rešenja o dozvolama...zavisi od velikog broja14Tabela se nalazi na adresi: http://www.doingbusiness.org/rankings

16 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?subjekata. Vreme pribavljanja ovih dozvola...zapravo je ocena rada celokupne administracije...” 15 ,što, u prevodu, znači da razlike od jedne do druge opštine mogu da budu velike, zavisno od stanjaplanskih i urbanističkih dokumenata, organizovanosti i efikasnosti lokalnih službi, pa sve do profesionalnostiu pristupu samih investitora.Uprkos početnim problemima u primeni, Zakon o planiranju i izgradnji već na srednji rokmogao bi da pomogne bržem reaktiviranju srpskih braunfilda, dajući veću pravnu sigurnostinvestitorima.2.2. Zakon o sredstvima u svojini RepublikeSrbije – Prenos svojine od jeseniPunih šest godina nakon što se pojavio Predlog Zakona o imovini lokalne samouprave, iza kojegsu svojim potpisima stali čelni ljudi dvadesetak gradova i opština, ovaj propis će, pod nazivomZakon o javnoj svojini, konačno biti usvojen. Predlog novog zakona ušao je u skupštinsku proceduru30. maja, a očekuje se da će biti izglasan na prvom jesenjem zasedanju, zajedno sa Zakonomo vraćanju imovine i obeštećenju. Oba zakona važe kao uslovi daljih evropskih integracija – jasnoje i zbog čega.Još uvek važeći Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije iz 1995. preživeo je šesnaest godina,od toga deset pod demokratskom vlašću, uprkos stalnim kritikama dela akademske javnosti:da je suprotan modernim tekovinama regionalizma, da stavlja lokalnu vlast u podređen položajprema centralnoj, da otežava lokalnim samoupravama pristup kreditnim izvorima finansiranja,da usporava administrativne procedure u radu sa investitorima, da negativno utiče na celokupanekonomski razvoj opština i gradova...Najbolja vest za sve koji su zainteresovani za bržu revitalizaciju braunfilda nesumnjivo je sadržanau sledećim odredbama zakonskog predloga:••pravo lokalnih samouprava da stiču svojinu na nepokretnostima (objekti i građevinskozemljište, osim ako su objekti ustupljeni na privremeno korišćenje), kao i svojinu naprirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa;••pravo gradova, gradskih opština i opština da samostalno upravljaju stvarima u svojini (tj.da odlučuju kako će ih i pod kojim uslovima koristiti), zatim da ih ustupe na korišćenje, kaoi da raspolažu njima, uključujući i dogradnju, nadziđivanje, adaptaciju, uništenje i sličnepromene fizičkih svojstava stvari;••mogućnost da se na stvarima u svojini zasnivaju tereti i založna prava u cilju ispunjenjaobaveza;••automatski prenos svojine na stvarima, regulisane važećim Zakonom, sa države na lokalnusamoupravu, kao i obaveza države da onim gradovima i opštinama koje ne mogu da vršesvoju funkciju ni nakon prenosa prava svojine obezbedi potrebna sredstva.Namere autora očigledno su u skladu sa dugogodišnjim zalaganjima lokalnih vlasti da konačnopostanu titulari prava na imovini na svojoj teritoriji. Kojom brzinom će prenos prava biti završenne zavisi samo od rokova propisanih Zakonom (najduže tri meseca), već i od spremnosti učesnikau ovom procesu.15Komentar Zakona o planiranju i izgradnji, Pera Marković, 2007.

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?17Ukoliko ne bude suštinskih izmena predloga Zakona, prenos svojine na lokalne samoupravebiće omogućen za nekoliko meseci, s tim da će brzina ovog procesa zavisiti i odvolje i spremnosti svih nivoa vlasti.2.3. Zakon o privatizaciji – Zakasnelo otrežnjenjeSrpska privatizacija sve više liči na beskrajnu sagu. U početku je delovala idilično – najatraktivnijapreduzeća prodavala su se po cenama koje su se tada činile potcenjenim, a danas su nam nedostižne,budžet se uredno punio, vlasnici su polako kupili profite, a ni radnici se, uglavnom, nisu mnogobunili. Bilo je čak i procena da bi mogla da se završi u roku od četiri godine... Problemi su nastalikada su ispucani svi aduti i na prodaju su ostale ljušture od preduzeća sistematski uništavane razornimkoktelom privrednih sankcija, gubitka tržišta, nekonkurentnih proizvoda, velikih dugova, viškazaposlenih i, iznad svega, prelivanja društvene svojine u privatne džepove socijalističkih direktora.Stotinama takvih posrnulih giganata, većinom žrtava bezuspešnih programa restrukturiranja, pridružilase sve brojnija grupa firmi koje su novim privatnim vlasnicima poslužile samo kao sredstvoza lično bogaćenje, dok država nije reagovala i oslobodila ih njihovih „spasilaca”.Retki su primeri nekada velikih sistema i ponosa socijalističke privrede koji su, makar u delovima,spaseni povezivanjem sa pravim strateškim partnerima, po modelu koji je, recimo, primenjensa Zastavom. Uprkos velikim koncesijama koje je FIAT već dobio od države ili će ih tek dobiti 16 ,malo je onih koji ne bi pristali na sličan aranžman sa drugim „Zastavama” po celoj Srbiji, od Niša,preko Kruševca, Kraljeva, Loznice, Trstenika, Zrenjanina, Kikinde... 17 Na žalost, sa propašću njihovihindustrijskih kompleksa, ovi gradovi su postali pravi zarobljenici braunfilda, ruinirani u svakomsmislu: ekonomskom, socijalnom, ekološkom, psihološkom i estetskom.Slika 6. Napušteni kompleks fabrike Viskoza u LozniciIzvor: Panoramia16Ugovor o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i FIAT Group Automobiles S.p.A., 2008.17Primera radi, Viskoza u Loznici je, na svom vrhuncu, zapošljavala preko 10.000 radnika, da bi, po zvaničnomproglašenju stečaja, formalno zadržala svega stotinak zaposlenih.

18 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Iako ponekad etiketiran kao kočnica za regeneraciju (industrijskih) braunfilda, paket privatizacionihpropisa nikada nije formalno sprečavao kupce atraktivnih preduzeća ili njihovih delova. Veću Osnovnim odredbama Zakona o privatizaciji dozvoljena je prodaja imovine ili delova imovine,kao i pojedinih delova predmeta privatizacije, da bi članovima Zakona koji uređuju restrukturiranjebile, pored ostalog, predviđene i statusne i organizacione promene u preduzećima, što značiizdvajanje onih delova složenih sistema za koje se procenjuje da mogu da privuku potencijalneinvestitore. Takođe, ako se ispostavi, pre zaključenja ugovora o prodaji, da je u preduzeću nastalašteta po životnu sredinu, sredstva se, prema Zakonu, obezbeđuju iz državnog budžeta.Ako na papiru privatizacija izgleda kao idealan proces, krivca za toliko mnogo neprodatih ilinesrećno prodatih preduzeća treba, očigledno, tražiti na drugoj strani. Razloga ima više:••restrukturiranje, posebno u onim slučajevima gde su (delovi) velikih preduzeća imaliposlovnu perspektivu, uglavnom je neuspešno obavljeno, a institut otpusta dugova odstrane državnih organa i organizacija kasno je uveden, tek izmenama Zakona iz 2007.godine;••isto važi i za zabranu osuđenima za krivična dela i ranijim vlasnicima preduzeća, gdesu ugovori o privatizaciji raskinuti, da kupuju preduzeća; pri tome, nadležnosti kodprovere porekla kapitala, namerno ili ne, nisu jasno definisane, tako da su Agencija zaprivatizaciju, Uprava za sprečavanje pranja novca i druge institucije neprestano prebacivaleodgovornost jedne na druge; 18••nadzor nad ispunjavanjem ugovornih obaveza vršen je uz previše tolerancije, ponekadi uz sumnju na selektivan pristup vlasnicima, uz konstantna opravdanja Agencije zaprivatizaciju da ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za efikasnu kontrolu;••kaže se da je „put u pakao često popločan dobrim namerama”, pa je tako mogućnostkupovine preduzeća plaćanjem na više rata u nekim slučajevima zloupotrebljena da seona jeftino kupe i, po poznatom scenariju, vredna imovina rasproda, dugovi nagomilaju, akapital istopi.Da li su neke od pomenutih novih odredbi Zakona, usvojene kad je trebalo spasavati ono što sespasti može, dobre kao takve? Da, ali je mnogo vremena izgubljeno, previše je štete napravljeno, azlatno doba merdžera i akvizicija u svetu okončano je pre tri godine i nema jasnih nagoveštaja daće opet nastupiti u skorije vreme.Zakon o privatizaciji omogućava ozbiljnim kupcima da privatizuju atraktivne braunfilde,ali je zakazala praksa kontrole loših vlasnika i restrukturiranja složenih sistema.2.4. Zakon o stečaju – Privatizacija kroz stečaj daje rezultateOblast stečajnih postupaka jedna je od najkomplikovanijih u domaćem pravnom sistemu, štozbog broja preduzeća u stečaju ili pred stečajem, što zbog ranije raširene prakse zloupotreba ovogpravnog instituta, što zbog vođenja postupaka od strane različitih organa (Agencija za privatizacijui privredni sudovi). Istovremeno su, prema istraživanju Svetske banke, postupci i dalje dugotrajni(2,7 godina), troškovi visoki (23 odsto vrednosti imovine), a stepen naplate potraživanja18Ilustracije radi, pogledati emisiju televizije B92 Reakcija: Dosije Šarić, emitovanu iz dva dela marta 2010. godine:http://www.b92.net/info/emisije/reakcija.php?yyyy=2010&mm=03&nav_id=419072

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?19nizak (svega 29,5 procenata). Ipak, i prema ovoj statistici, novi Zakon o stečaju, donet decembra2009, a u primeni od januara prošle godine, doprineo je našem skoku na listi zemalja, sa 101. na86. mesto. 19Za potencijalne kupce braunfild imovine preduzeća u stečaju, ali i za sve ostale aktere u procesurealizacije ovakvih projekata, osnovni interes je, naravno, da se stečaj odvija što brže i uz štoniže troškove, sve do faze unovčenja stečajne mase kroz prodaju imovine. Možda je rano poslegodinu i po dana primene ocenjivati pune efekte novog Zakona, ali, kroz više njegovih odredbi,stvoreni su preduslovi za efikasnije sprovođenje postupka stečaja.Neke od njih se odnose na organe stečajnog postupka; tako su nadležnosti i odgovornost stečajnogupravnika preciznije određeni, uz uvođenje strožeg nadzora nad njegovim radom, dok jeprostor za manipulacije sužen slučajnim odabirom sa liste aktivnih stečajnih upravnika.U delu finansijskih izdataka, smanjeni su iznos predujma za pokretanje stečaja, kao i troškovipostupka u celini, što bi trebalo dodatno da motiviše strane u postupku da se opredele za ovu, kodnas nepopularnu, meru rešavanja problema u poslovanju. Za one koji ne bi pristali dobrovoljno dapokrenu postupak, Zakon nalaže automatski ulazak u stečaj i to, počev od 2012, za sve firme kojesu neprekidno u blokadi godinu dana.Kod privatizacije iz stečaja, što se u više slučajeva pokazalo kao uspešan metod reaktiviranjabraunfilda (već su pomenuti primeri kompanija Falke i Leoni, a u tu grupu spadaju i subotičkoBratstvo prodato slovačkoj firmi Tatravagonka, kao i NITEX koji je udomljen kod italijanskog Benetton-a),preduzeća nastavljaju da posluju kao pravna lica, dok se njihovi kupci registruju kaovlasnici, sa svim vlasničkim i upravljačkim pravima. U tim situacijama se stečajni postupak protivprivatizovanog preduzeća, kao stečajnog dužnika, prekida i dalje se vodi samo protiv stečajnemase koju zastupa stečajni upravnik u cilju namirenja poverilaca.Nizom izmena ranijih odredbi novi Zakon postavlja osnovu za brže i jeftinije stečajne postupke.2.5. Zakon o porezu na dobit – Skrivenadiskriminacija braunfildaZakon o porezu na dobit iz 2002. godine pretrpeo je ukupno tri izmene u međuvremenu, da biverzija iz 2010. godine bila najrestriktivnija u delu koji se odnosi na poreske podsticaje. Iz ranijegskupa olakšica izostavljene su odredbe o ubrzanoj amortizaciji fiksne imovine, dok je kod poreskihoslobođenja za tzv. velika ulaganja na period od 10 godina donja granica podignuta na 800 milionadinara, uz zapošljavanje najmanje 100 radnika na neodređeno vreme, kao drugi, kumulativni uslov.S druge strane, uvedeno je oslobođenje od plaćanja poreza u periodu od 5 godina za investicije unedovoljno razvijenim područjima (što je naročito važno za rešavanje problema nefunkcionalnihindustrijskih objekata koji su u velikom broju prisutni upravo u ovim sredinama). Takođe, odredbeo poreskim kreditima nisu bitnije menjane, tako da i dalje važi pravo umanjenja poreske obaveze uiznosu od 20% ulaganja u osnovna sredstva, odnosno 80% za 16 posebno naznačenih delatnosti.Navedeni članovi, kao i Zakon u celini ne prave nikakvu razliku između vrsta ulaganja, čime bitrebalo da omoguće jednak pravni tretman grinfild i braunfild investicija. Svojevrsna diskriminacijabraunfild projekata, tačnije onih koji se realizuju kroz privatizaciju, ipak postoji i to zbog uslova19Podaci iz izveštaja Doing Business 2011:http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/serbia/#closing-a-business.

20 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?vezanih za novo zapošljavanje. Jedan od osnovnih ciljeva poreskih olakšica sastoji se, naime, ustimulisanju angažovanja novih radnika, kao sredstvu za smanjenje akutne bolesti srpske privrede– visoke nezaposlenosti. Zato su grinfild projekti, koji, po definiciji, donose otvaranje novih radnihmesta, u određenoj meri favorizovani u poređenju sa ulaganjima u privatizovana preduzeća saslabo iskorišćenim ili potpuno neiskorišćenim kapacitetima, gde je redukovanje ukupnog brojazaposlenih, po pravilu, sastavni deo strategije restrukturiranja.Usled vezivanja nekih poreskih podsticaja za zapošljavanje novih radnika, Zakon o porezuna dobit delimično favorizuje grinfild projekte u odnosu na braunfild ulaganja u procesuprivatizacije.2.6. Uredba o direktnim investicijama – Fleksibilan pristupUredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, prvi put usvojena 2006. godine, takođeje imala više verzija. Najradikalnije novine u tekstovima iz 2007. i 2009 podrazumevaju uvođenjepojmova: „ulaganja od posebnog značaja”, „devastirana područja” i „područja od posebnoginteresa”. Za ulaganja od posebnog značaja, u vrednosti većoj od 50, odnosno 200 miliona evra,uz zapošljavanje najmanje 300, tj. 1.000 novih radnika predviđene su subvencije do visine od 20odsto ukupnih ulaganja. Kod proizvodnih projekata u devastiranim područjima i područjima odposebnog interesa iznos bespovratnih sredstava kreće se od 4.000 do 10.000 evra po novozaposlenom,izuzev za automobilsku, elektronsku i industriju informaciono-komunikacionih tehnologija,gde je minimalna pomoć 5.000 evra. Sve ostale opštine, odnosno gradovi, mogu da računajuna sredstva u rasponu između 2.000 i 5.000 evra za ulaganja u proizvodnim sektorima, dok je zaprojekte u oblasti usluga koje su predmet međunarodne trgovine i strateške projekte u oblastiturizma iznos subvencija od 2.000 do 10.000 evra. 20U Uredbi se ne pominju termini „grinfild” i „braunfild”, već se ona u celini odnosi na investicioneprojekte sledeće vrste: 1) započinjanje nove delatnosti; 2) proširenje postojeće delatnosti; 3)diversifikacija postojećeg proizvodnog programa i 4) bitne promene u celokupnom proizvodnomprogramu postojeće delatnosti. Ovakva formulacija projekata dovoljno je fleksibilna da obuhvatii ulaganja u reaktiviranje braunfilda, a i dosadašnja praksa tokom 13 ciklusa dodele bespovratnihsredstava pokazala je da dva tipa investicija imaju identičan pravni tretman, uključujući i delimičnurefundaciju sredstava uloženih u infrastrukturu. S tim u vezi, pozitivna diskriminacija braunfildamogla bi da bude sprovedena upravo kroz mehanizam refundacije ulaganja u otklanjanje posledicazagađenja braunfild lokacija, kada bi takva obaveza važila za privatne investitore. Međutim, koddo sada subvencionisanih braunfild projekata, troškove saniranja ekoloških problema pokrivala jedržava iz budžeta Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, što, inače, i jestenjena obaveza po Zakonu o privatizaciji, tako da se nije pojavila potreba za naknadnim pokrivanjemovih troškova korisnicima subvencija.Tekst Uredbe, kao i praksa dodele sredstava pokazuju ravnopravan tretman investicionihprojekata, bez obzira na vrstu ulaganja.20Više informacija o subvencijama za direktne investicije nalazi se na sledećoj stranici:http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/finansiranje/finansijska_podrska_za_investitire/.

3. Izvori finansiranja:Slabo korišćenje raspoloživih opcijaAko postoji strategija, plan ili neki drugi dokument koji predviđa stavljanje prioritetnih braunfildlokacija u ponovnu upotrebu, a pravni režim, uz konstruktivno postupanje svih uključenihstrana, omogućava realizaciju ovakvih projekata, onda je sledeći zadatak za državnu i lokalnu vlastda obezbede sredstva za njihovo finansiranje. Inače je kod nas pozivanje na nedostatak novcapostalo deo poslovnog i političkog folklora i idealno opravdanje za nesposobne; u stvarnosti je,nasuprot tome, mnogo veći problem kreirati prave ideje i razviti profitabilne projekte. Kada su oviuslovi ispunjeni, novac je, po pravilu dostupan, a izvori mogu biti brojni.Kod pravljenja plana finansiranja projekata, sredstva se dele na sopstvena i pozajmljena; u slučajupozajmica, razmatraju se troškovi i drugi uslovi finansiranja, a moguće su i kombinacije obaosnovna izvora. Isti bazični principi važe i za braunfild projekte. Na jednoj strani nalazi se novac izbudžeta (državnog i lokalnog), na drugoj – sredstva iz donatorskih programa, komercijalnih kreditai sličnih izvora (recimo, municipalne obveznice), dok su u sredini razni modaliteti mešovitogfinansiranja, poput javno-privatnih partnerstava.Slika 7. Raspoloživi izvori finansiranja projekata revitalizacije braunfildaSOPSTVENASREDSTVADRŽAVNIBUDŽETLOKALNIBUDŽETIZVORIFINANSIRANJAMEŠOVITASREDSTVAJPPDONACIJEPOZAJMLJENASREDSTVAKREDITIOBVEZNICE21

22 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?3.1. Budžet kao osnova za kombinovanje sa drugim izvorimaDržavna budžetska sredstva namenjena reaktiviranju braunfild lokacija usmeravaju se preko višeministarstava, kao deo podrške ravnomernom regionalnom razvoju. Glavni deo novca plasira se posredstvomMinistarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koje, nakon rekonstrukcije Vlade, obuhvatai nekadašnje Ministarstvo za nacionalni investicioni plan, ali se regionalnim razvojem bavi i Ministarstvobez portfelja, tačnije Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja.Samo do kraja 2011. godine, Ministarstvo ekonomije bi trebalo da dodeli sredstva iz Nacionalnoginvesticionog plana za izgradnju opštinske i regionalne infrastrukture, kao i za slične programekoji se sufinansiraju iz IPA programa za 2008, odnosno 2010, u ukupnom iznosu od oko 875miliona dinara. 21 Pored toga, iz budžeta Ministarstva bez portfelja od približno 661 milion dinara,značajan deo novca odvaja se za projekte koji su, uglavnom indirektno, vezani za stavljanje braunfildlokacija u funkciju (na primer, finansiranje ili sufinansiranje izrade projektne dokumentacije,edukacija opštinskih uprava i slični programi), i to u 48 nedovoljno razvijenih područja u istočnomi južnom delu Srbije.Notorna je činjenica da su budžeti većine gradova i opština isuviše skromni za značajnije finansiranjekapitalnih projekata, naročito nakon smanjenja transfera sa državnog nivoa. Međutim, uzpretpostavku da lokalna samouprava da primat potencijalno najrentabilnijim investicijama, kakvemogu da budu i pojedini braunfild projekti, u kombinaciji sa kreditnim ili donatorskim sredstvimamogu se dobiti zadovoljavajući iznosi. 22Najveći deo budžetskog novca za poboljšanje lokalne infrastrukture plasira se preko programaMinistarstva ekonomije i regionalnog razvoja.3.2. Manje donacija, više kredita i obveznicaPrema jednom skorašnjem izveštaju na ovu temu 23 , lokalne samouprave generalno imaju dovoljnoprostora za dodatno zaduživanje, bez narušavanja pravila iz Zakona o javnom dugu, premakojem ukupne neizmirene dugoročne obaveze ne smeju preći 50% tekućih priliva budžeta izprethodne godine. Naime, iako je u 2009. u poređenju sa 2005. godinom iznos obaveza lokalnihsamouprava prema domaćim bankama porastao na 11,3 sa 2,1 milijarde dinara, a broj zaduženihgradova i opština popeo se na 94 sa svega 13, procenat zaduženja nije prešao 12 odsto. Čak i kadase na ovu sumu dodaju potraživanja međunarodnih finansijskih institucija, zaduženje je dostiglosamo 22 procenta. Situacija se menja tek u prošloj godini, kada je gornja granica zaduživanjasmanjena na 88,2 milijarde dinara, dok je, istovremeno, zbir neotplaćenih dugova lokalnih vlastidrastično porastao na 17,9 milijardi ili nešto više od 20 odsto. Uprkos brzom rastu zaduženosti,21Od pojedinačnih gradova i opština, među korisnicima programa u ovoj godini nalaze se Valjevo, Kruševac, Vrbas,Kula, Šabac, Varvarin i Ćićevac.22Primera radi, Grad Valjevo je za opremanje industrijske zone na prostoru propale fabrike nameštaja Stefil izdvojio2 miliona dinara sopstvenih sredstava, a za preostali deo ukupne sume od 20 miliona zadužio se kod komercijalnebanke. Više informacija o ovom projektu navedeno je u Prilogu 2.23Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlasti od 2005. do 2010. godine, Ljiljana Brdarević, oktobar 2010.

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?23krajem prošle godine samo su tri lokalne samouprave (Batočina, Smederevska Palanka i Beograd)bile iznad gornje granice definisane Zakonom.Grafikon 1. Stanje zaduženosti lokalnih samouprava kod domaćih banaka (u milijardama dinara)100,090,080,070,060,050,040,030,020,010,00,091,4 88,278,466,751,817,94,7 6,9 9,1 11,32006. 2007. 2008. 2009. 2010.Gornja granica zaduživanjaIznos neotplaćenih obavezaIzvor: Bilten javnih finansija, Izveštaj o kontroli poslovanja banakaDo prošle godine, svega osam domaćih banaka učestvovalo je u kreditnom finansiranju lokalnihsamouprava, uz njihovo minorno učešće u ukupno odobrenim kreditima od 0,9%. Sredstva suna raspolaganju za sve vrste infrastrukturnih projekata, dakle i one koje podrazumevaju neki oblikregeneracije braunfilda, pod uslovima određenim ocenom kreditnog rizika lokalnih samouprava,kao i cenom prikupljanja sredstava.Tabela 3. Uslovi odobravanja komercijalnih kredita domaćih banaka za lokalne samoupraveElementRok vraćanjaPeriod počekaUslovi5-15 godina1-3 godineKamatna stopa Kredit u dinarima: BELIBOR + 1,5% Kredit u evrima: EURIBOR + 3,5-7,0%ObezbeđenjeVisina budžetskih prihodaMenica lokalne samoupraveJemstvo javnog komunalnog preduzećaHipoteka (zgrade i zemljište, uz saglasnost DUI)Izvor: Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlastiOstali kreditni izvori uključuju međunarodne finansijske institucije, od kojih su u finansiranjulokalnih samouprava aktivne: Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investicionabanka (EIB), i to samostalno, uz ugovaranje sa Vladom, i preko svojih posredničkih banaka, kao iNemačka razvojna banka (KfW).

24 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Tabela 4. Uslovi odobravanja komercijalnih kredita međunarodnih banaka za lokalne samoupraveElementVisina kreditaUsloviEBRD EIB KfWOd 5.000.000 EUR do35% troškova projektaDo 50% troškovaprojektaDo 1.200.000 EURRok vraćanja 8-10 godina Do 20 godina Do 7 godinaPeriod počeka 3-4 godine Do završetka izgradnje Do 1 godineKamatna stopa EURIBOR + margina Blizu troškovazaduživanja EIB-aIzvor: Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlastiEURIBOR + 4,5%Fiksna: 6,5%Osim kroz Nacionalni investicioni plan, Ministarstvo ekonomije raspodeljuje novac namenjenunapređenju lokalne infrastrukture i u sklopu nekoliko donatorskih programa. Iz budžeta Evropskeunije u toku je implementacija jednog broja IPA projekata, kao što su: Program regionalnogdruštveno-ekonomskog razvoja (RSEDP 2), Program podrške opštinskoj infrastrukturi (MISP) i Jedinicaza pripremu projekata i tehničku pomoć za jačanje administrativnih kapaciteta (PP&TAF).Ovaj poslednji služi za svrhu pripreme Operativnog programa za 3. komponentu IPA-e (namenjenuregionalnom razvoju) koja će nam biti na raspolaganju po sticanju statusa kandidata, odnosnopokretanju pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji. U ostale značajne multilateralne ili bilateralnedonatore ubrajaju se, takođe, UNDP, GIZ i Svetska banka.Za razliku od klasičnih kredita komercijalnih banaka, koji postepeno dobijaju na značaju kaoinstrument finansiranja kapitalnih investicionih projekata na lokalnom nivou, izlazak opština i gradovana tržište kapitala emitovanjem municipalnih obveznica vrlo je malo zastupljen. Tek u junu2010. godine, tri lokalne samouprave dobile su kreditni rejting, kao preduslov za emitovanje obveznicaobjavljivanjem javnog prospekta; Novom Sadu je od strane agencije Moody’s dodeljenrejting Ba3, koji odgovara rejtingu države, dok su Kraljevo i Valjevo dobili rejting B1, niži za jedanstepen od državnog. Iako obveznice, u poređenju sa komercijalnim kreditima, nude brojne prednosti,između ostalog, i manje troškove zaduživanja, 24 do sada je jedino Novi Sad počeo sa korišćenjemovog finansijskog instrumenta potpisivanjem ugovora o izdavanju obveznica ukupnevrednosti 35 miliona evra. 25Gotovo sve lokalne samouprave imaju dovoljno prostora u budžetu za kreditno (su)finansiranjekapitalnih projekata, dok je municipalne obveznice do sada emitovao samo jedan grad.24Razlozi za širu upotrebu obveznica u cilju finansiranja lokalnih projekata detaljno su prikazani u pomenutomdokumentu: Izveštaj o razvoju tržišta kredita lokalnih vlasti od 2005. do 2010. godine, str. 20. i 24.25Obveznice će biti emitovane preko UniCredit banke, kao pokrovitelja, po efektivnoj kamatnoj stopi od 6,25%godišnje, sa rokom dospeća od 12 godina i grejs periodom od 2 godine. Sredstva su namenjena za završetakizgradnje Bulevara Evrope i projekat izgradnje 100 kilometara kanalizacione mreže.

4. Ograničenja revitalizacije braunfilda:Objektivni i subjektivni elementiČinjenica da je pravni režim braunfilda povoljniji nego pre nekoliko godina, kao i da su izvori finansiranjaraspoloživi u većoj meri nego ranije ne znači da je reaktiviranje ovakvih lokacija postalomasovna pojava. Naprotiv, pozitivni primeri su retki, bez obzira na to da li se radi o industrijskim,vojnim ili nekim drugim kompleksima. U sektoru industrije, većina nekadašnjih velikih sistema,koji predstavljaju i glavni segment braunfilda, nisu pronašli strateške partnere tokom privatizacije,niti postoje izgledi da će ih pronaći, osim prodajom delova imovine kroz stečaj. Nekoliko ranijepomenutih uspešnih primera pokazuju da su kod ovakvih projekata zajednički elementi: niska kapitalnaintenzivnost, odnosno mala ulaganja u izgradnju postrojenja, značajna nezaposlena radnasnaga sa odgovarajućim kvalifikacijama na lokalnom području, brzina kao važan faktor u realizacijiprojekta, koja favorizuje braunfilde u odnosu na grinfilde, i, najzad, konstruktivan pristup ključnihstejkholdera, od lokalne samouprave, preko centralne vlasti, do zaposlenih u tim fabrikama. Nažalost, u poređenju sa ogromnim (pretpostavljenim) razmerama problema braunfilda, uspešnozavršeni projekti revitalizacije, a isto važi i za vojnu imovinu, verovatno bi se merili promilima.Objašnjenje za ovako slabe rezultate delom se nalazi u objektivnim okolnostima, a delom i u subjektivnojodgovornosti glavnih aktera.4.1. Braunfildi kao kompleksan problemPre svega, veličina problema braunfilda kod nas zaista deluje demorališuće. Od 167 gradova iopština nema gotovo nijedne bez najmanje nekoliko napuštenih industrijskih kapaciteta velikihdimenzija i isto toliko raznih vojnih objekata koji se nalaze van upotrebe. Na drugoj strani, zbogpoznatih nedostataka domaćeg poslovnog okruženja, broj investitora i deset godina nakon početkatranzicije i dalje je vrlo skroman. 26 Da stanje sa braunfildima bude još gore, investicioni projektise, po pravilu, poistovećuju sa grinfildima, tako da oni uglavnom dobijaju primat u ponudilokacija koje odgovaraju kriterijumima investitora.26Prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, u ovom trenutku se vode pregovori sa oko 80potencijalnih stranih investitora, čiji se projekti nalaze u različitim fazama realizacije. Drugim rečima, čak i kada bisve investicije zaista i bile ostvarene u Srbiji, tek za 2-3 godine, koliko je, u proseku, potrebno od donošenja odlukeo ulaganju do početka poslovanja, svaka druga lokalna samouprava bi imala po jedan projekat na svojoj teritoriji.25

26 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Slika 8. Neuposleni kapaciteti Mitrovačke industrije ventilaIzvor: SIEPAOsim prostog broja braunfilda, njihovo reaktiviranje usložnjava i postojanje ekoloških problemana jednom delu lokacija koji podižu troškove i produžavaju period realizacije projekata na takvimmestima. Čest je slučaj da su, usled dugotrajnog procesa zagađenja, troškovi sanacije veći od tržišnevrednosti zemljišta, što stavlja konkretnu lokaciju u treću kategoriju braunfilda, gde, bez značajnefinansijske intervencije iz lokalnog i/ili državnog budžeta, ona neće biti privlačna za privatni kapital.Listi objektivnih ograničenja kod revitalizacije braunfilda mogu se dodati i brojni drugi problemi,od nejasnih imovinsko-pravnih odnosa na jednom broju lokacija, preko skromnih budžetaza kapitalne projekte na lokalnom nivou, do neadekvatnih kapaciteta, pre svega kadrovskih, zaapliciranje za donatorska sredstva.Iako ne postoje egzaktni podaci, razmere problema braunfilda čine njegovo rešavanjeveoma složenim.4.2. Načiniti „Prvi korak na braunfild putu od hiljadu milja”Ipak, ni veličina ni složenost nekog problema ne bi smeli da služe kao izgovor za odustajanjeod akcije u cilju njegovog rešavanja u većoj ili manjoj meri. Već je više puta napomenuto da bi prvafaza revitalizacije braunfilda morala da se sastoji u utvrđivanju dimenzija problema, tačnije u izradibaze braunfilda, sa detaljnim podacima o svakoj lokaciji, uključujući i nivo zagađenja, kao i troškovesanacije. Neke lokalne samouprave su ovaj posao, u celini ili delimično, obavile, ali mnoge nisu,a za pripremu jedinstvene evidencije na nivou države tek je pokrenuta inicijativa. Naredna logičnafaza podrazumeva klasifikovanje braunfilda u poznate kategorije, iz kojeg onda proizilazi i izborprioriteta koje najpre treba reaktivirati u partnerstvu sa privatnim sektorom.Sastavni deo celog procesa morao bi da bude integrisanje problematike braunfilda u urbanističkei prostorno-planske dokumente. S tim u vezi, ekonomski je neracionalno planirati nove površine

Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?27namenjene izgradnji bilo kog tipa (stambenoj, industrijskoj, komercijalnoj ili nekoj drugoj), što jestepreovlađujuća praksa naših urbanista, dok se istovremeno postojeći objekti na već urbanizovanimpodručjima prepuštaju daljem propadanju. Za sada su, na žalost, još uvek retki primeri gradova iopština koji su dali bolji tretman braunfild lokacijama kroz hijerarhiju svojih planskih dokumenata.Pritom se samo deo odgovornosti može pripisati urbanistima koji često moraju da balansiraju izmeđuzahteva različitih interesnih grupa, a da nemaju jasne smernice iz opštinskih i gradskih uprava uvezi sa tim šta treba učiniti sa već izgrađenim lokacijama.Jedan broj uspešno realizovanih braunfild projekata, uz aktivno učešće lokalne samouprave,dokaz je da, uprkos objektivnim ograničenjima, proaktivan pristup daje rezultate.

28 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?

5. Rezime: Reaktiviranje braunfildazahteva sistematsku akcijuTretman kompleksnog problema braunfilda u Srbiji tipičan je primer nesistematskog i parcijalnogpristupa sa svih nivoa vlasti. U nekim državnim institucijama i nekim lokalnim samoupravamaovaj problem je prepoznat, negde su napravljene evidencije braunfild lokacija, neke od njih suuspešno reaktivirane, neki važni propisi su u skorije vreme usvojeni ili pripremljeni za usvajanje.Međutim, krajnji bilans svih ovih aktivnosti polovinom 2011. godine nikako ne može da bude ocenjenkao pozitivan. Ako je primarni cilj stavljanje što većeg broja braunfilda u ponovnu upotrebukroz privatne, javne ili privatno-javne investicije, onda je njegovo ispunjavanje daleka budućnost.U ukupnom broju inostranih investicija tokom prethodnih deset godina učešće braunfild projekatane prelazi 10 odsto, ogromna većina propalih socijalističkih preduzeća nije našla svoje kupce,efekti prodaje vojne imovine mere se sa jedva nekoliko desetina miliona evra i to ako se uračunai njeno ustupanje kroz kompenzaciju, a malobrojni su i slučajevi prenamene objekata socijalneinfrastrukture.Ključni uzrok ovakvog stanja sastoji se u suštinskoj marginalizaciji problematike braunfilda uprotekloj deceniji, upravo u periodu kada je ona eskalirala do ogromnih razmera. Drugim rečima,braunfildima kao specifičnom šansom, a istovremeno i pretnjom niko se sistematski i organizovanonije bavio, nije napravljena državna strategija njihove revitalizacije, niti su određene nadležnostii sredstva za ovaj proces. I na lokalnom nivou, oni tek od nedavno postaju predmet strateškihi akcionih planova i urbanističkih dokumenata, ali se implementacija projekata koji postoje napapiru usporava zbog finansijskih, kadrovskih i drugih ograničenja.Da se primeri uspešnog reaktiviranja braunfilda ne bi i u budućnosti svodili na malobrojnead hoc projekte, krajnje je vreme za strateški i sistematski pristup. Lidersku ulogu u tom procesumorala bi da preuzme država, preko svojih institucija koje se u opisu svojih nadležnosti, izmeđuostalog, bave i pitanjima od značaja za braunfilde, a u koordinaciji sa lokalnim organima uprave,stručnom javnošću i ostalim zainteresovanim stranama. Rezime konkretnih preporuka za državni ilokalni nivo vlasti koje proizilaze iz ovog istraživanja prikazan je na završnoj ilustraciji.29

30 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Slika 9. Preporuke za masovniju revitalizaciju braunfildaDRŽAVNI NIVO- Izrada nacionalne strategije regeneracije braunfilda, uz usvajanje definicije ovog pojma, određivanjenadležnih institucija, definisanje potrebnih sredstava i identifikovanje postojećih i potencijalnih izvorafinansiranja- Formiranje jedinstvene baze lokacija sa što preciznijim brojem braunfilda, tehničkim podacima, opisomstanja i procenom stepena zagađenja- Usvajanje preostalih propisa relevantnih za problematiku braunfilda, pre svega, Zakona o javnoj svojinii Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju- Obezbeđivanje većih budžetskih sredstava, pristupa fondovima Evropske unije namenjenimregionalnom razvoju, kao i donatorskim sredstvima za unapređenje lokalne infrastrukture- Ubrzanje stečajnih postupaka u neprivatizovanim preduzećima u cilju prodaje (delova) imovine- Pronalaženje modaliteta za bržu komercijalizaciju imovine Vojske Srbije kroz mehanizme kao što sukompenzacioni posloviLOKALNI NIVO- Uključivanje problematike braunfilda u strateške i akcione planove lokalnog razvoja, kao i uurbanistička i prostorno-planska dokumenta- Inventarisanje braunfild lokacija na teritoriji grada, odnosno opštine- Izbor prioriteta za reaktiviranje, uz određivanje potrebnih sredstava iz lokalnog budžeta i drugih izvora- Diversifikovanje izvora finansiranja, posebno u delu izdavanja municipalnih obveznica i javno-privatnihpartnerstava- Razvoj kadrovskih i tehničkih kapaciteta u lokalnoj upravi radi obezbeđivanja boljeg pristupa eksternimsredstvima

Prilog 1: Investicija kompanije Leoni u ProkupljuLeoni je jedan od najvećih svetskih proizvođača kablovskih setova i optičkih vlakana za automobilskuindustriju i druge sektore. Kompanija je u 2010. zabeležila prihod od 2,96 milijardi evra ineto profit od 67,2 miliona evra, a zapošljavala je preko 55.000 radnika u svojim fabrikama i razvojnimcentrima u Evropi, Africi, Aziji i Americi.Sredinom 2008. godine menadžment kompanije započeo je proces selekcije investicionih lokacijaza novu fabriku kablovskih setova. Inicijalni kontakt sa našim državnim institucijama ostvarenje u avgustu iste godine, da bi već narednog meseca kompaniji bilo ponuđeno više potencijalnihlokacija na teritoriji Istočne i Južne Srbije i Vojvodine. Nakon dve posete u oktobru i novembru,izbor se sveo na Prokuplje i napuštene kapacitete preduzeća FIAZ Ferode u stečaju koje je u najvećojmeri odgovaralo definisanim kriterijumima (između ostalog, da na lokaciji već postoje izgrađeniobjekti, da njihova površina bude od 5.000 do 12.000 m² i da u okolini bude na raspolaganjuizmeđu 750 i 1.500 radnika sa potrebnim kvalifikacijama).Slika 10. Proizvodni pogon preduzeća FIAZ (Leoni) pre, za vreme i posle renoviranjaIzvor: SIEPAZbog velikog uticaja ovog projekta na razvoj lokalne privrede, u njegovu realizaciju od početkasu se uključili svi bitni akteri na državnom i lokalnom nivou. Tako je iz državnog budžeta, prekoSIEPA-e, odobreno 5.000 evra subvencija po radniku, odnosno 6,5 miliona ukupno, Ministarstvoživotne sredine i prostornog planiranja finansiralo je radove na čišćenju i dekontaminaciji imovinekoja je bila predmet kupovine, a u skladu sa preporukama investitora (vrednost radova iznosilaje 30 miliona dinara), dok je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja obezbedilo prodajuimovine iz stečaja po ubrzanom postupku, kao i formiranje carinske ispostave u Prokuplju kojaomogućava carinjenje robe 24 časa dnevno, 365 dana u godini, prema potrebama proizvodnje pojust-in-sequence principu.Celokupan projekat, uključujući i renoviranje objekata, završen je do decembra 2009, za maloviše od godinu dana nakon prvog kontakta. Leoni je u Srbiji prošle godine ostvario prihod od oko7 miliona evra, sa skoro 850 zaposlenih.31

32 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?LEKCIJE IZ PRIMERA:• Napuštena lokacija nekadašnjeg proizvodnog preduzeća, sa više proizvodnih i drugihobjekata van funkcije, ponuđena je kao nova braunfild zona za potencijalne investitore• Projekat predstavlja primer kupovine imovine neuspešno privatizovanog preduzećaiz stečaja• Budžetska sredstva upotrebljena su kao učešće prilikom povlačenja komercijalnogkredita• Ovaj braunfild bi se mogao svrstati u 2. kategoriju, prema kriterijumu tržišne atraktivnosti,budući da do preuzimanja od strane Grada i konverzije u industrijsku zonulokacija nije bila atraktivna za privatni kapital; s druge strane, usled nepostojanja ekološkihproblema, dodatna intervencija javnog sektora u vidu pokrivanja troškova sanacijenije bila potrebna (karakteristika braunfilda iz 3. kategorije)

Prilog 2: Industrijska zona STEFIL u ValjevuValjevo spada u najuspešnije gradove prema kriterijumu reformisanja privrednog ambijenta ijedna je od osam lokalnih samouprava dobitnica NALED-ovog Sertifikata za opštine sa povoljnimposlovnim okruženjem u ovoj godini. Od pre nekoliko meseci, potencijalnim investitorima, osimpostojećih grinfild lokacija, na raspolaganju je i nova braunfild zona na prostoru ugašene fabrikenameštaja Stefil. Radi se o ukupnoj površini od 14 hektara, od čega 2 hektara čine objekti, namenjenojindustrijskoj proizvodnji, građevinarstvu i proizvodnom zanatstvu. Zona je infrastrukturnoopremljena vodovodnom i kanalizacionom mrežom, električnim instalacijama i telekomunikacionimvezama, a pristupnim putevima povezana je sa centrom grada (3 km udaljenosti). Parcelacijaje izvršena tako da obuhvata više manjih lokacija, sa nekoliko pogona koji su trenutno u neuslovnomstanju i zahtevaju temeljno renoviranje.Slika 11. Objekti u Industrijskoj zoni Stefil u ValjevuIzvor: Gradska uprava Valjeva33

34 Reaktiviranje braunfilda u Srbiji - Sistematski pristup ili ad hoc rešenja?Grad je jedini vlasnik zone, kupljene iz stečaja direktnom pogodbom, nakon što na prethodnoodržanim licitacijama nije bilo zainteresovanih kupaca. Za imovinu Stefila plaćeno je 20 milionadinara, obezbeđenih iz komercijalnog kredita, uz učešće Grada od 10%. Značajna olakšavajućaokolnost za Grad u ovom procesu bilo je nepostojanje bilo kakvog industrijskog zagađenja iz prethodnogperioda.LEKCIJE IZ PRIMERA:• Imovina preduzeća iz stečaja prodata je strateškom partneru koji je, nakon renoviranjai sanacije, ponovo pokrenuo proizvodnju u delu pogona• Radovi na čišćenju i dekontaminaciji finansirani su iz državnog budžeta, a u skladu saodredbama Zakona o privatizaciji• Država je, takođe, podržala projekat odobravanjem subvencija za zapošljavanje novihradnika i pružanjem tehničke i druge pomoći investitoru• Ovaj projekat pripada 3. kategoriji braunfilda, kod koje je značajna intervencija državebila preduslov za ulazak privatnog investitora

www.skgo.org