Organska proizvodnja i biodivrzitet - savetodavstvo

Organska proizvodnja i biodiverzitetIzdavač:Institut ˝Tamiš˝ Pančevo, Istraživačko razvojni centarNovoseljanski put 33, 26000 Pančevo, SrbijaRecenzenti:Dr Mirjana Milošević redovni profesorDr Snežana Oljača redovni profesorDr Đorđe Glamočlija redovni profesorTehnička priprema:ABC-copy biro SZRLektor:Maja UgrenovićNaslovna strana:Pšenica dvozrnac (Triticum dicoccum Schrank) na oglednog poljaInstituta ˝Tamiš˝ u Pančevu (foto: Ugrenović).Štampa:ABC-copy biro SZR, Fruškogorska 14, 21000 Novi Sad, SrbijaTiraž:300 primerakaCIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд631.147(082)574.1(082)ОТВОРЕНИ дани биодиверзитета (1 ; 2011 ; Панчево)Organska proizvodnja i biodiverzitet : zbornik referata / I otvoreni danibiodiverziteta, Pančevo, 29, jun 2011. godine ; [urednici Vladimir Filipović,Vladan Ugrenović]. - Pančevo : #Institut "Tamiš", #Istraživačko razvojni centar,2012 (Novi Sad : ABC-copy biro). - 69 str. : ilustr. ; 24 cmKor. nasl. - Tiraž 300. - Bibliografija uzsvaki rad. - Abstracts.ISBN 978-86-908919-2-4a) Еколошка пољопривреда - Зборници b)Биолошки диверзитет - Заштита - ЗборнициCOBISS.SR-ID 192298764

I OTVORENI DANI BIODIVERZITETAPančevo, 29. jun 2011. godineUrednici:Dr Vladimir FilipovićVladan Ugrenović, dipl. ing.Programski odbor:Dr Branka Lazić profesor emeritusDr Janoš Berenji redovni profesorDr Gvido HaasDr Radosav JevđovićDr Vladimir FilipovićVladan Ugrenović dipl. ing.Organizacioni odbor:Vladan Ugrenović dipl. ing.Dr Vladimir FilipovićDr Branka Lazić profesor emeritusIvana Simić MScSlika 1: I otvoreni dani biodiverziteta, organsko demo polje,Institut "Tamiš" Pančevo (foto: Mulić).

SadržajPredgovor..................................................................................................................... 7Stanje i okvir agrobiodiverziteta useva u EU- zaključak i perspektive za SrbijuGuido Haas..........................................................................................................................9Međuzavisnost organske poljoprivrede i biodiverzitetaBranka Lazić ................................................................................................................... 25Organska demo-polja u funkciji očuvanja biodiverzitetaVladimir Filipović, Vladan Ugrenović..............................................................35Doprinos alternativnih biljnih vrsta agrobiodiverzitetuJanoš Berenji..............................................................................................................53ContentForeword....................................................................................................................... 7The state and framework of crop agro-biodiversity in organicagriculture in the EU - conclusion and perspectives for SerbiaGuido Haas................................................................................................................... 9The interconnection between organic farming and biodiversityBranka Lazić..............................................................................................................25Organic demo-fields in the function of biodiversityconservationVladimir Filipović, Vladan Ugrenović..............................................................35Contribution of alternative crops to agrobiodiversityJanoš Berenji..............................................................................................................53

PREDGOVORPublikacija „Organska proizvodnja i biodiverzitet˝ je nastala kaorezultat dvaju projekata, projekta ˝Zasnivanje demo-polja kao podsticajrazvoju organske proizvodnje˝, koji je sprovodilo Ministarstvopoljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbijepreko kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD - TheWorld Bank) i Globalnog Fonda za zaštitu životne sredine (GEF), aputem STAR projekta, „Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji˝i projekta Integralnih i interdisciplinarnih istraživanja Ministarstvaza prosvetu i nauku Republike Srbije ˝Održiva poljoprivreda i ruralnirazvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskogregiona˝.Pod naslovom ˝Organska proizvodnja i biodiverzitet˝ štampani sureferati koji su prezentovani na tematskom skupu „Otvoreni danibiodiverziteta“, održanom 29. juna 2011. godine na oglednom poljuInstituta ˝Tamiš˝ u Pančevu. U četiri odabrana priloga, koji suu formi preglednih članaka, autori su obradili zadate teme koristećinajnovija saznanja i iskustva i ukazali na značaj međusobne interakcijeorganske proizvodnje i biodiverziteta. Multidisciplinaranpristup organskoj proizvodnji i biodiverzitetu predstavlja obeležjeove knjige. Na praktičan način u njoj se prikazuju različiti aspektiinterakcije organske proizvodnje i biodiverziteta. Autori su nastojalida predstave sadašnje stanje u ovim oblastima u našoj zemlji iEvropskoj uniji.Ostajemo u nadi da će ova knjiga doprineti boljem razumevanju,važnosti organske proizvodnje i njene uloge u očuvanju biodiverzitetau vremenima koja dolaze, a da će proizvođači, stručna, naučnajavnost i građanstvo umeti da očuvaju i unaprede ono što je vekovimastvarano.U Pančevu, 26.04.2012. godineUrednici

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićSTANJE I OKVIR AGROBIODIVERZITETA USEVAU EU – ZAKLJUČAK I PERSPEKTIVE ZA SRBIJUGuido HaasAgroEXPERTise, Bad Honnef, NemačkaApstrakt: Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije(Common Sgricultural Policy - CAP) se pored određivanja smernicarazvoja poljoprivrede svojih članica do 2020. bavi i subvencionisanjemfarmera. Ove subvencije se u sve većoj meri vezuju za poštovanjepropisa o zaštiti životne sredine što farmeri moraju da dokažu(unakrsna uslovljenost - Cross Compliance). Između ostalog, biodiverzitetobradivog zemljišta treba da bude očuvan i uvećan. Nekeod direktiva i aktivnosti Evropske unije eksplicitno su fokusirane nabiodiverzitet i agrobiodiverzitet.Da bi se obezbedili pozitivni ekološki uticaji, organska poljoprivredasledi pristup imanentan sistemu. Prirodni biodiverzitet je odvelikog značaja za stabilnost ekosistema i produktivnost. Visok nivoagrobiodiverziteta izuzetno je važan zbog raznovrsnije rotacije useva,gajenja mahunarki radi unosa azota, i potrebe za vrstama i sortamaprilagođenim specifičnim lokalitetima i sistemima, kao i ondakada se razmatraju specijalne marketinške strategije.Sa organskim oplemenjivanjem, reprodukcijom semena i marketinškiminicijativama odavno se i sa uspehom započelo u Nemačkoji Švajcarskoj. Takve institucije zahtevaju dugoročno angažovanje ipodršku. Najbolje funkcionišu kada je pokriven i integrisan čitavvrednosni lanac, uključujući tu veleprodaju, maloprodaju i krajnjegpotrošača.Ključne reči: organska poljoprivreda, agrobiodiverzitet, zajedničkapoljoprivredna politika Evropske unijeUvodAgrobiodiverzitet ima izuzetno veliki značaj, zato što je oko 75%genetske raznovrsnosti poljoprivrednih useva širom sveta izgubljenood 90-ih godina prošlog veka (EC, 2011). U ovom radu poljoprivredaje prikazana kao jedan od značajnih činilaca sa velikim uticajemna biodiverzitet i životnu sredinu.Sledstveno tome, poljoprivredna politika Evropske unije tretiraSTANJE I OKVIR AGROBIODIVERZITETA USEVA U EU – ZAKLJUČAK I PERSPEKTIVE ZA SRBIJU ¦ 9

Organska proizvodnja i biodiverzitetbiodiverzitet kao deo paketa mera za davanje subvencija u okvirupostojećih zakonskih okvira. Cilj rada je da ukaže na značaj agrobiodiverzitetauseva u organskoj poljoprivredi sa različitih aspekatapoljoprivredne politike i komparaciji odnosa drugih oblasti sa biodiverzitetom.Da bi se obezbedile adaptirane sorte na spoljne uslovesredine, uspešno su pokrenute neke dugoročne inicijative za organskooplemenjivanje i reprodukciju semena. Predstavljeno je i okarakterisanonekoliko primera iz prakse.Biodiverzitet – jedna od ekoloških temaUticaj poljoprivrede na resurse u životnoj sredini i na priroduuopšte je višestruk. To naročito važi za njen uticaj na biodiverzitet aposebno na agrobiodiverzitet, gde je udeo poljoprivrede i do 100%.S druge strane, uticaj poljoprivrede na potrošnju primarne energijei na klimatske promene mnogo je manji (tabela 1).Kategorija uticaja:Biodiverzitetstaništa i vrstaAgro-biodiverzitetIzgled prirodnihpredela i funkcijezemljištaKvalitet (pijaće)podzemnih vodaEutrofikacijaAcidifikacijaGlobalnozagrevanjeKorišćenje resursaPoljoprivreda u Nemačkoj:kreira osnovno stanište za potencijalno bogat diverzitetvrsta na otvorenom zemljištu za više vekova unapred,ali je bila ključni vinovnik izumiranja vrsta od 1950,isključivo je odgovorna za biodiverzitet useva i vrstastoke,obrađuje 55% ukupne površine zemljišta (u EU oko 50%),često prouzrokuje eroziju zemljišta u brdovitimpodručjima,prouzrokuje sabijanje zemljišta usled upotrebe teškemehanizacije, iscrpljuje plodnost zemljišta, naročito kadasnižava nivo humusa,glavni je uzročnik zagađenja mnogih izvora podzemnihvoda, nitratima i pesticidima,uzročnik je 40% emisije azota u vazduh, 51% emisijeazota u vodu i 43% emisije fosfora u vodu,uzrokuje 20% svih emisija,ispušta 13% klimatski relevantnih gasova u tragovima,koristi oko 3% primarne energije.Tabela 1: Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu u Nemačkoj(Haas et al., 1995a/b; Haas et al., 2002; Haas et al., 2005; Haas, 2010)10 ¦ Biodiverzitet – jedna od ekoloških tema

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićBiodiverzitet kao deo procenjivanja procesnog kvalitetaZa potrebe poređenja uticaja poljoprivrednih sistema na životnusredinu prilagođen je metod procenjivanja životnog ciklusa (Life-Cycle-Assessment – LCA) usaglašen sa ISO 14040. Ovaj metod uzimau obzir specifične uslove u poljoprivredi (Geier et al., 1998; Geier &Koepke, 1998). Tipičan LCA metod u industriji razmatra prevashodnoabiotičke faktore kao što su: energija, emisija gasova u tragovima,otpad i zagađenje. Ocenjivanje uticaja poljoprivrede mora da obuhvatii biotičke faktore i komponente ekosistema, kao što su plodnostzemljišta, stočarstvo i biodiverzitet (Haas et al., 2000).• Tamnosiva boja – konvencionalni poljoprivredni sistem;• Siva boja - nije dopuštena upotreba mineralnog azota;• Svetlosiva boja - organski poljoprivredni sistem, bliži spoljnojivici, kao pozitivniji, manje negativan.Slika 1: Procenjivanje uticaja poljoprivrednih sistema na životnu sredinu –primer iz prakse: Procesno procenjivanje životnog ciklusa farme mlečnih kravana pašnjacima u južnoj Nemačkoj (Haas et al., 2001).Sistemi organske poljoprivrede pokazuju se kao superiorni, kadase procenjuje sveukupan uticaj na životnu sredinu (slika 1). Poredklasičnog koncepta u kome se razmatra kvalitet proizvoda, uticaj naživotnu sredinu, sagledava se i kroz procesni kvalitet proizvodnogsistema. Danas je potrošačima veoma važan kvalitet prerade. Održivostpoljoprivrede na opštijem nivou, a takođe i svih privrednihdelatnosti mora da uzima u obzir i pitanje kvaliteta prerade - korporativnadruštvena odgovornost (CSR).Biodiverzitet kao deo procenjivanja procesnog kvaliteta ¦ 11

Organska proizvodnja i biodiverzitetAgroekološka politika i zakonodavstvo Evropske unijeJedna od ključnih tema poljoprivredne politike EU je biodiverziteti razvoj prirodnih poljoprivrednih sistema i tradicionalnih poljoprivrednihpejzaža (http://ec.europa.eu/ agriculture/envir/index_en.htm 2011). Farmerima se nude specifične agroekološke šeme ifinansijska podrška da bi se dostigli viši standardi biodiverziteta.Sa druge strane definisani su minimalni standardi. U slučaju dafarmeri ne ispunjavaju takve minimalne standarde, određeni deo EUsubvencija mora biti vraćen (EC, 2009a/b). Definicija, broj i nivo ovihminimalnih standarda sve je precizniji i veći. Međutim, proces političkeklarifikacije veoma je spor i zahteva mnogo vremena. Osnovnapokretačka snaga su potrošači i glasači, predstavnici sve većegdela društva koji zahtevaju više ekoloških pomaka od veoma visokihisplata Evropske unije farmama.Strategija EU za očuvanje biodiverziteta do 2020.Da bi zaustavila još uvek prisutan gubitak biodiverziteta i degradacijuekosistema EU je 03.06.2011. objavila „Strategiju EU za očuvanjebiodiverziteta do 2020. godine“ čiji je cilj „povraćaj izgubljenogbiodiverziteta i ubrzavanje tranzicije EU prema resursno efikasnoji zelenoj privredi”. Samom formulacijom cilja te nove strategijeindirektno se priznaje da su sve dosadašnje aktivnosti i mere bilemanje-više neuspešne http://europa.eu/rapid/pressReleases Action.do?reference=IP/11/526Direktive EU o agrobiodiverzitetuFokusirajući se na agrobiodiverzitet, Evropska komisija usvojila jedve direktive koje imaju za cilj rešavanje većeg broja pitanja koja seodnose na ovu oblast:• Direktiva 2008/62/EC iz juna 2008. o prihvatanju poljoprivrednihlokalnih populacija i varijeteta koji su prirodno prilagođenilokalnim i regionalnim uslovima i ugroženi genetskomerozijom i o plasmanu na tržište semena i semenskogkrompira tih lokalnih populacija i varijeteta.• Direktiva 2009/145/EC od 26. novembra 2009. o prihvatanjulokalnih populacija i varijeteta povrća koji se tradicionalnouzgajaju u određenim lokalitetima i regijama i varijetetima12 ¦ Agroekološka politika i zakonodavstvo Evropske unije

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićbez suštinske vrednosti za komercijalnu proizvodnju usevaveć se gaje u posebnim uslovima za potrebe stavljanja semenana tržište.Neke od inicijativa u oblasti organske poljoprivrede i zaštite prirodemogle bi na dobar način da iskoriste obe ove direktive, kadase one prenesu u nacionalni zakonodavni okvir i njemu prilagode.Osnovne aktivnosti su identifikacija, registracija i vraćanje u upotrebulokalnih populacija i starih sorti.Biodiverzitet u organskoj poljoprivrediOd samog početka razvijanja sistema organske poljoprivrede, biodiverzitetje smatran jednim od ključnih pitanja, koje je podjednakovažno kao i plodnost zemljišta. Jezikom moderne terminologije,biodiverzitet u organskoj poljoprivredi fokusira se na dva pitanja.Jedno je uticaj poljoprivrede na procesni kvalitet razmatra pitanjedobrobiti za prirodu kao što je navedeno gore (slika 1), a drugo seodnosi na biodiverzitet i lepotu prirodnih ili divljih vrsta, staništa ibiotopa, do nivoa izgleda prirodnih predela. Visok biodiverzitet smatrase rezultatom obrađivanja agroekosistema metodama organskepoljoprivrede.Mnoge studije koje su se bavile poređenjem uticaja različitih poljoprivrednihsistema jasno su pokazale pozitivan uticaj metoda organskepoljoprivrede na parametre biodiverziteta kao što su: raznovrsnijitaksoni, veće bogatstvo vrsta, veće izobilje (Bengtsson, 2005;Frieben & Koepke, 1996; Fuller et al., 2005; Hole et al., 2005; Norton etal., 2009; Wetterich & Haas, 2000).Stabilnost agroekosistema kao resursa u poljoprivredi dovodi doindirektne kontrole štetočina što obezbeđuje i povećava produktivnost.U nedavno izvršenoj studiji (Krauss et al., 2011), kada su upoređenasusedna konvencionalna i organska polja, došlo se do zaključkada organska poljoprivreda povećava biodiverzitet, uključujući važnefunkcionalne grupe kao što su biljke, polinatori i predatori kojipoboljšavaju prirodnu kontrolu štetočina. Preventivna aplikacijainsekticida na konvencionalnim poljima ima samo kratkoročne posledicepo brojnost populacija lisnih vašiju, a dugoročne negativneposledice po biološku kontrolu štetočina.Biodiverzitet u organskoj poljoprivredi ¦ 13

Organska proizvodnja i biodiverzitetMeđusobni uticaj agrobiodiverziteta i organske poljoprivredeZa razliku od konvencionalnih poljoprivrednih sistema koji suorijentisani ka kupovini inputa, organska farma fokusira se na sopstveneinpute u kreiranju proizvodnih sistema prilagođenih svomlokalitetu. Organski poljoprivredni sistem organizuje se u skladu sasistemom niskog nivoa korišćenja spoljašnjih inputa, oslanjajući sena sopstvene resurse u najvećoj mogućoj meri.Azot je hranljivi element koji nameće najveća ograničenja u organskojproizvodnji. Budući da upotreba sintetički proizvedenogazota nije dozvoljena u organskoj poljoprivredi, farmeri moraju daseju mahunarke. Korišćenjem simbiotičko-biološke fiksacije azotakoja je svojstvena mahunarkama obezbeđuje se visok nivo plodnostizemljišta, kao i produktivnost i kvalitet sistema gajenja (Haas, 2001;Haas et al., 2002; Haas et al., 2007a/b/c). Isplativost gajenja mahunarkičak utiče i na geografsku raspoređenost sistema organske poljoprivrede(Haas, 2005).Postoji više mogućnosti za gajenje mahunarki u organskoj poljoprivredi:• Krmne biljke, kao što su lucerka ili crvena detelina u smešisa travom koje se mogu koristiti i kao zelenišno đubrivo;• Soja i druge vrste mahunarki, grašak, lupina u njivskoj proizvodnji;• Međuusevi kao sirovina za stočnu hranu ili zelenišno đubrivo,tokom leta: grahorica i različite vrste deteline, a tokomzime: maljava grahorica, detelina inkarnatka, ozimi stočnigrašak;• Mahunarke sa pašnjaka: bela detelina, grahorica i druge vrstedeteline;• Azola na pirinčanim poljima pod vodom;• Leguminozno drveće u agrošumarskim sistemima.Suprotno tome, konvencionalnu poljoprivredu u mnogim zapadnimzemljama već više od 60 godina, očigledno prati trend negajenjaleguminoznih useva. U Nemačkoj je udeo deteline, lucerke, stočnoggraška i boba u ishrani stoke značajno opao, a u nekim slučajevimabiljne vrste iz ove grupe su potpuno isključene iz proizvodnje. Sdruge strane udeo useva koji zahtevaju sintetički azot, kao što je kukuruzse značajno povećao (slika 2). Savremena stočarska proizvodnjaoslanja se u velikoj meri na ishranu stoke proizvodima od žita.Shodno tome, udeo ječma i pšenice takođe se povećao, za razliku odraži i ovsa koji je ranije korišćen u ishrani konja.14 ¦ Međusobni uticaj agrobiodiverziteta i organske poljoprivrede

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićSlika 2: Udeo useva u Nemačkoj od 1950. do 1999. (Wetterich, 2004)Danas, svega nekoliko useva dominira u konvencionalnom poljoprivrednomsistemu. U Nemačkoj u oblastima u kojima se obavljaintenzivna poljoprivreda, slično kao u Vojvodini, farmeri često gajesamo dve ili najviše tri vrste useva. Konvencionalni farmeri ne morajuda gaje leguminozne useve kao što su to činili pre više decenija.Danas je moguće kupiti industrijski proizveden azot u džakovima,koji je jeftin i kojim se lako rukuje. U organskoj poljoprivredi takvaintenzifikacija i specijalizacija setve nije moguća. Najmanje 1/4 do1/3 useva moraju biti leguminozni usevi. Leguminoze i neleguminoznebiljke obično ne dozvoljavaju kratke periode plodosmene iligajenje u monokulturi što je još više izraženo u organskoj poljoprivredi.Stoga je visok biodiverzitet useva neophodan u organskojproizvodnji.Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverzitetaOsamdesetih godina prošlog veka, u Nemačkoj je posle višegodišnjediskusije postalo jasno da su za organsku poljoprivredu potrebnespecijalne sorte koje bi ispunile njene specifične potrebe (slika 3).Objavljene su prve na istraživanjima zasnovane definicije ideotipova(Haas & Friedt, 1990; Eisele & Koepke, 1997a/b; Drews et al., 2009).Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverziteta ¦ 15

Organska proizvodnja i biodiverzitetSlika 3: Ciljevi u oplemenjivanju i selekciji sorta i morfološka svojstvaideotipova pšenice za sisteme organske poljoprivrede(Koepke, 1995; Eisele & Koepke, 1997)Istraživačke mreže razmenjivale su ideje, razmatrale pristupe iograničenja u organskom oplemenjivanju. Jedna od ključnih inicijativabila je EU-COST Akt 860: „Održiva proizvodnja žita sa niskiminputom: zahtevane karakteristike varijeteta i biodiverzitet useva”.Mreže su bile dalje podeljene na radne grupe: „genetika i oplemenjivanje”,„biostatistika”, „interakcija biljka-zemljište”, „interakcijebiljka-biljka”, „kompleksi biljka-bolest” i „testiranje i sertifikacijavarijeteta”. Publikacije, izveštaji, priručnik i partneri za kontakt jošuvek su dostupni:• www.cost860.dk , www.cost860.dk/doc/Action860Brochure.pdf• http://w3.cost.eu/fileadmin/domain_files/ABFS/Action_860/poster/poster-860.pdf• http://w3.cost.eu/fileadmin/domain_files/ABFS/Action_860/final_report/final_report-860.pdfDanas, kao i u svim ostalim sektorima, asocijacija oplemenjivačaEUCARPIA pokriva i oblast oplemenjivanja u organskoj poljoprivredi,a jedna od sprovedenih aktivnosti je Konferencija EUCARPIAjekoja je održana u Parizu, 1-3. decembar 2010. godine sa temom„Oplemenjivanje na otpornost: jedna od strategija za organske isisteme poljoprivrede sa niskim inputom” (https://colloque.inra.fr/16 ¦ Oplemenjivanje i selekcija za potrebe agrobiodiverziteta

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićeucarpia2010_organic_li/Proceedings). Tom prilikom predstavljenesu sorte koje su odavno razvili profesionalni oplemenjivači, izmeđuostalih prikazana je sorta kineskog kupusa Atsuko, kao primerbiodinamičkog oplemenjivanja u asocijaciji „Kultursaat“, Nemačka(www.kultursaat.org/pdf/fleck10b.pdf).Finansiranje organskog oplemenjivanja pomoćuspecijalnih aktivnosti i marketingaOko 1990. započete su veoma skromne inicijative za reprodukcijusorata pogodnih za gajenje u organskoj poljoprivredi. Neke od tihsorata već su bile u upotrebi duže vreme, ali više nisu bile privlačneza konvencionalnu intenzivnu poljoprivredu. Posle mnogo godinaprevashodno privatnog doniranja sredstava, finansiranje ovakvihinicijativa dobro se ustalilo. Danas se na taj način organski farmeriobezbeđuju semenima i sortama odgovarajućim za organske proizvodnesisteme koje ispunjavaju očekivanja potrošača.Ko je vlasnik semena? - Finansiranje takvih inicijativa za organskooplemenjivanje i reprodukciju semena često se razlikuje uodnosu na privatno konvencionalno semenarstvo. Pošto se visok biodiverzitetuseva i sorti smatra kulturnim nasleđem i ciljem, ovesorte više nisu u vlasništvu privatnih lica ili kompanija. Pre bi semoglo reći da nevladina udruženja “poseduju” sorte jer ih ona zvaničnoregistruju. Međutim, reprodukcija, čišćenje, pakovanje, marketingi prodaja semena ostaju tipično poslovne aktivnosti u kojimase koriste privremene licence.Organsko oplemenjivanje i primeri iz prakse u semenarstvuJedan od primera je semenarska kompanija „Bingenheimer Saaten”koja je specijalizovana za nehibridne sorte povrća i ukrasnihbiljaka, naročito za potrebe organskih farmi. Sarađujući sa 80 partnerskihfarmi na reprodukciji organskih semena, ova kompanijaima u svojoj tržišnoj ponudi oko 350 različitih sorti (www.bingenheimersaatgut.de).Slično tome, švajcarski oplemenjivač Peter Kunz specijalizovaose za organska žita koja oplemenjuje od 80-ih godina prošlog veka.Danas u Švajcarskoj postoji mreža koju čine: organizacija koja je vlasniksemena, na čelu sa oplemenjivačem Peter Kunzeom i kompani-Finansiranje organskog oplemenjivanja pomoću specijalnih aktivnosti i marketinga ¦ 17

Organska proizvodnja i biodiverzitetja za reprodukciju semena „Rheinau” (http://gz.peter-kunz.ch, www.sativa-rheinau.ch).Neke od ovih specifičnih sorata organskih žita i povrća, pa i samnačin oplemenjivanja označavaju se na etiketama i reklamiraju usklopu marketinškog predstavljanja finalnog proizvoda (npr. sok odšargarepe, hleb). Na taj način potrošač postaje svestan ne samo činjeniceda je proizvod organski, već i da je samo oplemenjivanje upotpunosti sledilo organski poljoprivredni pristup.Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne populacije i sorteŠvajcarska fondacija „ProSpecieRara” stara se o retkim i starim lokalnimpopulacijama i sortama. Ova fondacija opisuje više od 1.500vrsta, linija i lokalnih populacija (www.prospecierara.ch). Neke odovih sorata koriste komercijalne (često organske) farme i takve sortese prodaju uz pomoć specijalnog marketinškog principa u kome senaglašava regionalna proizvodnja i osobenost, npr. povrća i voća.Potrošači mogu da kupe takve proizvode u jednom od dva velikašvajcarska COOP supermarketa (www.coop.ch).Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne sorte paradajza- Istraživanja bi mogla da pokažu da bi potrošači bili voljni daplate višu cenu za stare sorte paradajza sa niskim prinosom ako bi sedokazalo da im preti izumiranje u lokalu, da su proizvedene u određenomregionu i da su veoma dobrog ukusa (Klein and Koepke, 2010).Holandska kompanija „Eosta”, jedna od najvećih veletrgovina povrćemu Evropi specijalizovana za organsku poljoprivredu, upravoje započela proizvodnju i marketinšku kampanju organske egzotičnehrane, delikatesa i „zaboravljenog” povrća u 2011-oj godini (www.eosta.com). Njihov udarni proizvod je mešavina različitih vrsta organskiproizvedenog čeri paradajza, koji se prodaje u nemačkim supermarketima(slika 4).18 ¦ Marketing agrobiodiverziteta: stare lokalne populacije i sorte

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićSlika 4: Organski cherry paradajz (foto: Haas).Odnos i uticaj genetički modifikovanihorganizama na biodiverzitetSuočena sa ogromnim razvojem biotehničkih i tehnologija za genetskumodifikaciju, organska poljoprivreda morala je da definišemoguće i neprihvatljive metode oplemenjivanja. Integrisan je onajdeo društva koji ne želi genetski modifikovanu hranu i pokrenutizvestan broj akcionih kampanja. Neke od njih tesno su povezane saorganskim oplemenjivačima. Opšti cilj je da se potrošači uključe uproizvodne teme od zajedničkog interesa:• SOS – Spasimo naša semena (Save Our Seeds)www.saveourseeds.org/en.html• Sejmo za budućnost (Sowing the Future) www.aveniersem.ch• Žanjimo diverzitet (Harvesting Diversity) www.seed-sovereignty.org/ENOdnos i uticaj genetički modifikovanih organizama na biodiverzitet ¦ 19

Organska proizvodnja i biodiverzitetFinansiranje biodiverziteta u SrbijiNemačka organizacija za razvojnu saradnju koju predstavlja GIZnudi razvojna partnerstva privatnom sektoru (Public Private Partnership- PPP). Biodiverzitet u poljoprivredi jedna je od primarnihtema ove inicijative. Privatne kompanije udruženo i uz podrškuGIZ-a mogu da započnu neke aktivnosti. Za više informacija molimokontaktirajte GIZ-ovu kancelariju za ACCESS projekat u Beogradu,g-đu Stefanie Ruck, E-mail: access-wirtschaft@giz.de.ZaključakPostoji velika verovatnoća da će Srbija na putu intenzifikacije,u svojim nastojanjima da dostigne nivo poljoprivredne proizvodnjeseverozapadne Evrope, biti suočena sa značajnim gubitkom biodiverzitetai agrobiodiverziteta.Međutim sa druge strane Srbija, a naročito njeni južni delovi, jošuvek imaju veoma visok i bogat biodiverzitet i agrobiodiverzitet.Na svakom pojedincu ostaje da sačuva agrobiodiverzitet još uvekbogate flore i faune, bez obzira na to da li je političar, naučnik, oplemenjivač,poljoprivrednik, prerađivač, trgovac ili potrošač. U Evropisu u toku mnoge uspešne aktivnosti u koje se možete uključiti.Literatura:Bengtsson, J., Ahnstroem, J., Weibull, A.-C. (2005): The effects of organicagriculture on biodiversity and abundance: a meta-analysis. J.Applied Ecology 42, 261–269.Drews, S., Neuhoff, D., Koepke, U. (2009) Weed suppression ability ofthree winter wheat varieties of different row spacing under organicfarming conditions. Weed Research 49, 526–533.EC (European Council) (2009a): Regulation No 73/2009 of 19 January2009 establishing common rules for direct support schemes forfarmers under the common agricultural policy and establishingcertain support schemes for farmers.EC (European Council) (2009b): Regulation No 1122/2009 of 30 November2009 laying down detailed rules for the implementationof Council Regulation (EC) No 73/2009 as regards cross-compliance,modulation and the integrated administration and control20 ¦ Finansiranje biodiverziteta u Srbiji

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićsystem, under the direct support schemes for farmers providedfor that Regulation.EC (European Commission) (2011): Biodiversity Strategy 2020. Published3 May 2011. Brussels.Eisele, J.-A., Koepke, U. (1997a): Choice of cultivars in Organic Farming:New criteria for winter wheat ideotypes. Vol. I: Light conditionsin stands of winter wheat affected by morphological featuresof different varieties. Zeitschrift fuer Pflanzenbauwissenschaften1, 19-25.Eisele, J.-A., Koepke, U. (1997b): Choice of cultivars in Organic Farming:New criteria for winter wheat ideotypes. Vol.II: Weed competitivenessof morphologically different cultivars. Zeitschriftfuer Pflanzenbauwissenschaften 1, 84-89.Frieben, B., Koepke, U. (1996): Effects of farming systems on biodiversity.In: Isart, J., Llerena, J.J. (Eds.), Proceedings of ENOF (EuropeanNetwork on Research in Organic Farming) Workshop onBiodiversity and Land Use: The Role of Organic Farming, Bonn,Germany, 11–21.Fuller, R. J., Norton, L.R., Feber, R.E., et al. (2005). Benefits of organicfarming to biodiversity vary among taxa. Biol. Lett. 1, 431-434.Geier, U., Frieben, B., Haas, G., Molkenthin, V., Koepke, U. (1998): OekobilanzHamburger Landwirtschaft - Umweltrelevanz verschiedenerProduktionsweisen, Handlungsfelder Hamburger Umweltpolitik.Publisher Dr. Köster, Berlin, Germany.Geier, U., Koepke, U. (1998): Comparison of conventional and organicfarming by process-life cycle assessment - a case study of agriculturein Hamburg. In: Ceuterick, D. (Ed.), Proceedings of the InternationalConference on Life Cycle Assessment in Agriculture,Agro-Industry and Forestry, Brussels, Belgium, 31–38.Haas, G. (2001): Organic Agriculture in ground water catchment areas:performance and optimization of the agronomic nitrogen management(in German). Post-doctorate-thesis, Verlag Dr. Koester,Berlin, 165.Haas, G. (2005): Organic agriculture in North-Rhine-Westphalia:Empirical analysis of the heterogeneous geographical distribution(Only abstract in German), Agrarwirtschaft 54/2, 119 - 127.Haas, G. (2010): Wasserschutz im Oekologischen Landbau Leitfadenfür Land- und Wasserwirtschaft. Bundesprogramm OekologischerLandbau FKZ 06OE175. 62 S.Haas, G., Berg, M., Koepke (2002): Nitrate leaching: comparing conventional,integrated and organic agricultural production systems.In: Agricultural Effects on Ground and Surface Waters (Steen-Literatura: ¦ 21

Organska proizvodnja i biodiverzitetvorden, J., F. Claessen & J. Willems, eds.), Intern. Association ofHydrological Sciences, IAHS Publ. no. 273, Oxfordshire, UK, 131-136.Haas, G., Bach, M., Zerger, C. (2005): Nitrogen and phosphorus surpluscaused by agriculture - nutrient budgets of the districts inNorth-Rhine-Westphalia (in German). LOEBF-Mitteilungen, Landesanstaltfuer Oekologie, Bodenordnung und Forsten NRW, Recklinghausen,2/05, 45-49.Haas, G., Brand, H., Puente de la Vega, M., Koepke, U. (2007): Nitrogenfrom hairy vetch (Vicia villosa Roth) as winter green manure forwhite cabbage in organic horticulture. Biological Agriculture &Horticulture 25, 37-53.Haas, G., Caspari, B., Koepke, U. (2002): Nutrient cycle on organicfarms: stall balance of a suckler herd and beef bulls. NutrientCycling in Agroecosystems 64, 225-230.Haas, G., Deittert, C., Koepke, U. (2007): Impact of feeding pattern andfeed purchase on area- and cow-related dairy performance of organicfarms. Livestock Science 106, 132-144.Haas, G., Deittert, C., Koepke, U. (2007): Farm gate nutrient balancesof organic dairy farms at different intensity levels in Germany.Renewable Agriculture and Food Systems 22, 223 - 232.Haas, G., Geier, U., Schulz, D. G., Koepke, U. (1995a): Comparing conventionaland organic agriculture - part I: climate relevant carbondioxide emission from the use of fossil energy use (only abstractin English). Berichte ueber Landwirtschaft 73, 401 - 415.Haas, G., Geier, U., Schulz, D. G., Koepke, U. (1995b): The climatic relevanceof the agricultural sector in the Federal Republic of Germany:reduction in carbon dioxide emission (only abstract in English).Berichte ueber Landwirtschaft 73, 387 - 400.Haas, G., Friedt, W. (1990): Objectives and options of breeding nutrientefficient crops . Arbeitstagung 1990 der “Arbeitsgemeinschaftder Saatzuchtleiter”, 20. - 22.11.1990, Bundesanstalt fuer alpenlaend.Landwirtschaft Gumpenstein, Irdning, Oesterreich, 21-37.Haas, G., Wetterich, F., Geier, U. (2000): Life Cycle Assessment Frameworkin Agriculture on the Farm Level. J. of Life Cycle Assessment5, 345–348.Haas, G., Wetterich, F., Koepke, U. (2001): Comparing intensive, extensifiedand organic grassland farming in southern Germany byprocess life cycle assessment. In: Agriculture, Ecosystems &Environment 83 (1-2): 43-53.Hole, D.G., Perkins A.J., Wilson, J.D. Alexander, I.H. Grice, P.V. Evans A.D.(2005): Does organic farming benefit biodiversity? Biological22 ¦ Literatura:

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićConservation 122, 113–130.Norton, L., Johnson, P., Joys, A., et al. (2009): Consequences of organicand non-organic farming practices for field, farm and landscapecomplexity. Agric., Ecosystems and Environment 129, 221-227.Klein, D., Gkisakis, V., Krumbein, A., Livieratos, I., Koepke, U. (2010): Oldand endangered tomato cultivars under organic greenhouse production:effect of harvest time on flavour profile and consumeracceptance. Intern. J. Food Sci. and Techn. 45, 2250–2257.Kraus, J., Gallenberger, I., Steffan-Dewenter, I. (2011): DecreasedFunctional Diversity and Biological Pest Control in ConventionalCompared to Organic Crop Fields. PLoS ONE 6(5): e19502.doi:10.1371/journal.pone.0019502.Wetterich, F. (2004): Umweltindikatorensysteme: Entwicklung undAnwendung am Beispiel der Landwirtschaft. .Diss., Univ. Bonn, VerlagDr. Koester, Berlin.Wetterich, F., Haas, G. (2000): Agricultural life cycle assessment inthe Allgaeu region: Impact categories landscape image and biodiversity(in German). Natur und Landschaft 75/12, 474-480.Literatura: ¦ 23

Organska proizvodnja i biodiverzitetTHE STATE AND FRAMEWORK OF CROPAGRO-BIODIVERSITY IN ORGANICAGRICULTURE IN THE EU - CONCLUSIONAND PERSPECTIVES FOR SERBIADr Guido HaasAgroEXPERTise, Bad Honnef, GermanyAbstract: The predominant part of the EU Common AgriculturalPolicy (CAP) of the European Union (EU) is about subsidising itsfarmers. These subsidies are more and more linked to environmentalbenefits the farmers have to proof (Cross Compliance). Amongothers the biodiversity of the farmed area should be ensured andenhanced. In addition some EU directives and activities focus onbiodiversity and agro-biodiversity explicitly.To ensure positive environmental impacts organic farmingfollows a system-immanent approach. Natural biodiversity is ofhigh relevance considering the ecosystem stability and productivity.A high level of agro-biodiversity is very important because ofwider crop rotations, growing leguminous crops for the nitrogeninput, and the need for specific site and system adapted species andcultivars, also when considering special marketing strategies.Long-time organic breeding, seed reproduction and sales initiativeshave been successfully established in Germany and Switzerland.Such organic institutions require long term engagement andsupport. It works best if covering and integrating the whole valuechain including wholesalers, retailers, and consumer.Key words: organic agriculture, agrobiodiversity, EU CommonAgricultural Policy (CAP).24 ¦ Literatura:

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićMEĐUZAVISNOST ORGANSKE POLJOPRIVREDEI BIODIVERZITETABranka LazićPoljoprivredni fakultet, Novi Sad, SrbijaApstrakt: Međuzavisnost organske proizvodnje i biodiverzitetaleži u činjenici da se u ovoj proizvodnji primenjuju ekološki principii agroekološke mere radi oživljavanja prirodnih bioloških ciklusa, apoštujući međuzavisnost živog sveta. Holistički pristup multifunkcionalneorganske proizvodnje nastale nadogradnjom poljoprivredneproizvodnje sa nepoljoprivrednim proizvodima i uslugama, isključujeprimenu sintetičkih hemijskih sredstava i GMO. Raznovrsnostproizvodnje izražena već u obaveznom proširenom plodoredu, gajenjemmeđuuseva, pokrovnih vrsta, vrsta za zelenišno đubrenje kao ikorisnih bioaktivnih biljaka i predatora, uz izbor otpornih, pre svegaautohtonih sorti i rasa, čini ovu proizvodnju zavisnom od stanja biodiverziteta.Istovremeno multifunkcionalna organska poljoprivredadoprinosi očuvanju genetičkih resursa i ekosistemskog diverziteta,a mogućnost većeg zapošljavanja i većeg profita stvara osnovu zakvalitetniji život i na selu.Ključne reči: organska poljoprivreda, multifunkcionalnost, biodiverzitetUvodMeđuzavisnost organske poljoprivrede i biodiverziteta proističeiz osnovnih ekoloških principa kruženja materije i povezanosti živogsveta u prirodi, pretočenih preko agroekoloških principa i merau tehnologije biljne i stočarske proizvodnje. Agroekologija je uvekosnova poljoprivrede, ali isticanje njene uloge (Oljača, 2009) značajai primene menjala se sa rastom i razvojem sistema poljoprivrede.Tradicionalna poljoprivreda se i sada u visokom stepenu oslanjalana agroekologiju.Konvencionalni (industrijski) načini poljoprivrede pored obezbeđenjadovoljno hrane i drugih proizvoda, izazvali su i niz negativnihposledica, ne samo ekoloških već socijalnih i ekonomskih. Javljajuse brojne ekološke bolesti: „bolesti biotopa” i „bolesti biocenoze”.MEĐUZAVISNOST ORGANSKE POLJOPRIVREDE I BIODIVERZITETA ¦ 25

Organska proizvodnja i biodiverzitetBolest biotopa uključuje: štetne emisije gasova u vazduhu i vodi;ostatke pesticida i teških metala u vodi, zemljištu i vazduhu; degradacijufizičkih i hemijskih osobina zemljišta (smanjenje sadržajahumusa, zakiseljavanje), ali i narušen odnos i broj pojedinih grupamikroorganizama; zagađenje površinskih i podzemnih voda, gubitakpoljoprivrednog zemljišta urbanizacijom, erozijom i dr. Bolesti biocenozeuključuju: gubitak genetičkih resursa gajenih i divljih biljakai životinja, smanjenje i gubitak prirodnih neprijatelja štetnih insekatai patogena, pojačan broj i intenzitet štetočina i njihova otpornostna pesticide, hemijsko zagađenje i uništavanje prirodnih mehanizamakontrole. Najznačajnije pretnje životnoj sredini su procesi degradacijezemljišta, ekstremni hidrološki događaji i nepovoljne promenebiohemijskog kruženja elemenata (Kovačević i sar., 2011).Kao odgovor takvom stanju razvijaju se brojni agroekološki sistemiproizvodnje (Lazić i Lazić, 2008), čiji je cilj održivost poljoprivredeodnosno ukupan održiv razvoj. U okviru tih sistema ističese organska poljoprivreda koja se u EU i smatra modelom održivepoljoprivrede.Organska poljoprivredaOrganska poljoprivreda je sistem proizvodnje hrane, sa integrisanimekološkim (agroekološkim) principima i metodama konvencionalneili tradicionalne poljoprivrede. Pritom, pristup poljoprivredipostaje celovit holistički sistem, a ne „jedan problem - jedno rešenje”.Time je organska proizvodnja usmerena ka kvalitetu proizvoda,poštovanju ekoloških principa i prirodnih ciklusa uz visok stepenzaštite ekosistema i životne sredine. Definicija ističe da je organskapoljoprivreda celovit sistem upravljanja proizvodnjom koja se bazirana ekološkim principima, visokom stepenu biološke raznovrsnosti(biodiverzitet), očuvanju prirodnih resursa, primeni visokih standardao dobrobiti životinja i načina proizvodnje korišćenjem prirodnihsupstanci i postupaka. Zato, organska proizvodnja nije samo, kakose često govori, poljoprivreda koja ne primenjuje mineralna đubriva,pesticide i druga sintetizovana hemijska sredstva. Ona je mnogoviše od toga. Sa izrazitim ekološkim principima ponekad je teškoshvatljiva upravo zato što se mora razumeti, znati i primeniti celovitsistem (tehnologija) proizvodnje, a ne pojedinačne agrotehničkemere.Organska poljoprivreda se razvila od baštenske proizvodnje, kojaje i danas značajna. Razvojem tržišta, organska proizvodnja posta-26 ¦ Organska poljoprivreda

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićje robna proizvodnja (uvođenje standarda, sertifikata) sa više poljoprivrednihproizvoda nego u konvencionalnoj proizvodnji, zbogprimene proširenog plodoreda i drugih agrotehničkih mera (Lazići Šeremšić, 2010). Najznačajnija je proizvodnja u sistemu eko-farmi,različite veličine, sa uravnoteženom biljnom i stočarskom proizvodnjom(Kavgić i Lazić., 1999). Danas se kod nas razvijaju svi oblici organskeproizvodnje. Uz proizvodnju veoma su zastupljeni organskisertifikovani proizvodi sakupljeni u prirodi (šumsko voće, pečurke,lekovite i začinske vrste).Uloga organske poljoprivrede danas u uslovima evidentnih ekološkihi klimatskih promena ima pun značaj. Sigurno najznačajniji jedoprinos organske poljoprivrede - proizvodnja kvalitetne, zdravstvenobezbedne hrane i zaštita biodiverziteta. Organska hrana je proizvodorganske poljoprivrede i po svojim osnovnim biohemijskim karakteristikamaodgovara datoj vrsti i sorti. Primena ekoloških agrotehničkihmera doprinosi ispoljavanju vrednijih komponenti hraneposebno iz grupe sekundarnih materija. Pravilan izbor vrste i sorteza dati region doprinosi višoj nutritivnoj vrednosti organske hrane.Organsko voće i povrće kao deo svakodnevnog obroka, ima prirodanukus, miris i boju karakterističnu za vrstu i sortu. Uz to veći je sadržajsuve materije (za oko 25%), sadržaj vitamina C (oko 28%) i betakarotena, zatim flavonoida (do 70%), kao i drugih bioloških aktivnihmaterija - antioksidanata. U povrću je za oko 90% manje nitrata,veoma štetnih za čoveka, a posebno za decu. U mleku je redukovansadržaj štetnih metala, mikotoksina, rezidua pesticida i glukoalkaloida.U mesu je veći sadržaj nezasićenih masnih kiselina, posebnoomega 3 nezasićene masne kiseline. Biljke sadrže više prirodnih biotoksina,kao što je solanin u krompiru i tomatin u paradajzu, štopovećava njihovu otpornost na bolesti i štetočine. Organska proizvodnjaostvaruje veći prinos u sušnim godinama u odnosu na konvencionalnuproizvodnju, jer su biljke otpornije, sadrže manje vodeu ćelijama. Metode proizvodnje omogućuju smanjenje gubitaka zemljištaerozijom za 20% do 40%. Hrana je bez ostataka pesticida,teških metala, bez antibiotika, hormona rasta i aditiva, a zabranjenoje korišćenje genetskimodifikovanih sorti, rasa i dr, što sve zajednopovećava njenu nutritivnu i zdravstvenu vrednost. Organski proizvodisu sigurni jer se vrše redovne kontrole proizvodnog procesa, asertifikovana je proizvodnja transparentna, sledljiva, a dokumenti ilogo (slika 5) su garancija da je to organski proizvedena hrana.Organska poljoprivreda ¦ 27

Organska proizvodnja i biodiverzitetSlika 5. Malo gajeno povrće –organski proizveden fizalis (foto: Lazić)Organska proizvodnja vodi brigu o životinjama i one se uzgajajuu prirodnim uslovima što omogućuje ispoljavanje njihovih prirodnihfunkcija i ponašanja i kvalitetnije proizvode.Multifunkcionalna organska poljoprivredaPotreba bržeg razvoja porodičnih farmi, uslovila je raznovrsnokorišćenje i plasiranje proizvoda organske poljoprivredne proizvodnjeuz dodatne nepoljoprivredne proizvode i usluge, posebno one savećom etnološkom odnosno tradicionalnom vrednošću (Lazić i sar.,2006). Porodična organska poljoprivreda je kao i konvencionalna,raznovrsnija od usmerene robne proizvodnje na većim površinama(slika 6). Tako je nastao i razvija se multifunkcionalni sistem organskepoljoprivrede (Vereijken, 2001).28 ¦ Multifunkcionalna organska poljoprivreda

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićSlika 6. Raznovrsnost ponude organskog povrćana Pijaci „Moj salaš (foto: Lazić).Raznovrsna organska proizvodnja nastaje u okviru osnovnihprincipa organske poljoprivrede, a posebno plodoreda kao sistemaproizvodnje, koji integriše sve organske, agrotehničke mere (bioagrotehničke)i koji promoviše gajenje međuuseva, useva za zelenišnođubrivo, korisnih „biljaka prijatelja“ (slika 7), predatora, uvođenjekrmnih vrsta kao izvora hrane za domaće životinje i tako proširujeponudu proizvoda.Slika 7. „Biljke prijatelji˝ povrća čine biodiverzitetporodice Lelea (foto: Lazić).Multifunkcionalna organska poljoprivreda ¦ 29

Organska proizvodnja i biodiverzitetMultifunkcionalna organska poljoprivreda, bazirajući se na višojvrednosti sertifikovane organske hrane i drugih organskih proizvoda(tkanine, koža, biopesticidi, kozmetika, farmaceutska, drvnaindustrija i modna industrija) uspešno razvija dodatne profitabilneprograme posebno vezane za različite turističke programe (Babovići Lazić, 2005). Povezujući tradiciju sa ekološkim vrednostima multifunkcionalnaorganska proizvodnja otvara šansu za nove preduzetnike,a posebno za razvoj porodičnog gazdinstva (Lazić i sar., 2008).Na taj način organska poljoprivreda otvara nove puteve razvoja vantradicionalnih, vezanih za seosku sredinu. To i jeste osnova neophodnogtrenda vraćanja ljudi iz grada u razvijeno, urbano selo.Raznolikost geografskih, agroekoloških i tradicionalnih uslovaSrbije uz dovoljno ekoloških čistih površina omogućuje veoma različitepravce razvoja multifunkcionalne organske proizvodnje. Organskaproizvodnja promoviše različitost i poštovanje agroekološkihuslova u Srbiji. Sama činjenica da je visoka zastupljenost malihpoljoprivrednih, porodičnih proizvođača, upućuje na potrebu razvojaorganske multifunkcionalne proizvodnje. Moguća je pojedinačnaponuda putem sistema prodaje na kućnom pragu farme. Međutimnajefikasniji su udruženi multifunkcionalni proizvođači užeg ili širegpodručja koji svoje proizvode i usluge realizuju kao agrobioturističkuponudu.Međuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede ibiodiverzitetaZa razvoj multifunkcionalne organske proizvodnje u okviru turističkeponude značajno je ekološko, hortikulturno i estetsko (u duhutradicije) uređenje poljoprivrednih površina, i farme uz neophodnedobre higijenske i sanitarne uslove (Lazić, 2010). To dopunjuje agroturističkuponudu koja se bazira i na poštovanju tradicije, istorijskihi kulturnih vrednosti. Atraktivnost ponude hrane i namirnica tesnoje vezana za očuvanje i gajenje starih vrsta, sorata i rasa koje dajuspecifičnost proizvodima, a istovremeno postaju brend farmera iliregije, uz veliki doprinos očuvanju genetičkih resursa, tog neprocenjivogbogatstva jedne nacije. Tako nastaje i novi pravac organske,posebno multifunkcionalne poljoprivrede koji sistemom čuvanjaautohtonih sorti - in situ, odnosno na farmi, uz njihovo racionalnokorišćenje, povezuje brigu i očuvanje biodiverziteta, gradeći međuzavisnostorganske poljoprivrede i biodiverziteta, kao prirodnu, ali30 ¦ Međuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede i biodiverziteta

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićčesto i izgubljenu vrednost (Lazić i sar., 2009).Organska multifunkcionalna poljoprivreda posebno ističe zavisnostod očuvanosti biodiverziteta, od genetske razvnovrsnosti dobioloških ciklusa i procesa. Jer samo uz očuvan biodiverzitet, organskaproizvodnja ima mogućnost njegovog racionalnog koriščenja,ali i njegovog očuvanja.Biodiverzitet čine tri međuzavisna diverziteta: genetički diverzitetkoji predstavlja skup svih gena postojećih živih bića, zatim specijskidiverzitet koga čine sve vrste na Zemlji (procenjuje se da ima30.000.000 do 100.000.000 vrsta, a determinisano je oko 1.500.000) iekosistemski diverzitet koji predstavlja skup svih ekosistema (dinamičkikompleks zajednice biljaka, gljiva, životinja i mikroorganizama- agrobiocenoza i njihovog abiotičkog okruženja). Biodiverzitetje danas značajno ugrožen. Više od 770 životinjskih vrsta je predistrebljenjem, ugroženo je preko 21% domaćih rasa životinja i višeod 74% biljnih vrsta. Ogromna produkcija toksičnih jedinjenja ozbiljnougrožava zemljište, vodu i vazduh i samim tim život na planeti,(Brindza i sar., 2010). Ugroženost biodiverziteta (Lakušić i sar.,2001) ponovo ističe potrebu da čovek i priroda moraju funkcionisatizajedno, biti u prijateljskim odnosima i tako osigurati budućnostsledećim generacijama. U okviru toga značajna je uloga organskepoljoprivrede i zbog činjenice da posebnu pažnju poklanja izučavanju,gajenju i čuvanju autohtonih vrsta, sorti i rasa. Oni imajui posebnu vrednost u okviru multifunkcionalne ponude. Danas ječuvanje ovih genetičkih resursa razvijeno upravo na organskim farmama.Takav primer je austrijsko-nemačko udruženje Arche Noah,sa 6.000 članova, koje već više od 15 godina prikuplja, izučava,umnožava i distribuira različite tradicionalne vrste i sorte povrća,voća, zrnenih i drugih retkih biljnih vrsta dajući tako novu vizijudiverzitetu. Ocena je da diverzitet tradicionalnih biljnih vrsta i sorti„cveta“ u kućnim baštama Evrope. Tako evropska organizacija “Organskabašta” sa 41.000 članova prikuplja, čuva i koristi veliki brojpovrtarskih, voćnih vrsta i tradicionalnih sorti. Slično tome rade idruge nevladine organizacije kao što je ProSpecieRara u Švajcarskoji Sesani u Švedskoj.Ekosistemski biodiverzitet funkcioniše samo ako je ekosistem,što važi i za agroekosistem, u prirodnoj, dinamičkoj ravnoteži. Gubitakbilo kog člana biocenoze ili narušavanje biotopa onemogućavanormalno odvijanje složenih biohemijskih procesa u ekosistemu.Organska poljoprivreda je primer dobre kombinacije zaštite biodiverziteta,životne sredine i poljoprivrede. Rezultati istraživanja uEvropi, Kanadi, SAD, pokazuju da organska poljoprivreda povećavaMeđuzavisnost multifunkcionalne poljoprivrede i biodiverziteta ¦ 31

Organska proizvodnja i biodiverzitetbiodiverzitet na svim nivoima lanca ishrane od bakterija do sisara.U 76 područja meren je biodiverzitet i zaključeno da od 99 grupaorganizama (bakterije, biljke, gliste, insekti, ptice i sisari) na 66grupa organska poljoprivreda povoljno utiče. The Soil Asociation,UK, je 2000. godine objavilo rezultate devet studija o stanju biodiverzitetau organskoj i konvencionalnoj proizvodnji: Na organskimpoljima bilo je pet puta više divljih vrsta (neke retke i ugrožene),57% više gajenih vrsta, 25% više ptica na obodu polja, 44% više napolju u toku zime. U okviru organske poljoprivrede značajno mestoimaju poljoprivredno-šumski sistemi. Oni povećavaju kompleksnostagroekosistema povećavajući njegovu multifunkcionalnost. Upravozato se danas razvijaju šumske organske farme, pokazujući punefekat međuzavisnosti multifunkcionalne organske poljoprivrede ibiodiverziteta.Danas je poznato da negativne promene biodiverziteta nastaju izbog promene plodnosti zemljišta i u okviru toga posebno je ugroženastruktura zemljišta i živi svet zemljišta. Pogoršanje strukturezemljišta će se posebno odraziti na smanjenje lukovičastih i korenastihvrsta u svetu. Gubitak biodiverziteta ugrožava produktivnostpoljoprivrede, ljudsko zdravlje pa i opstanak. Ekonomika ekosistemai biodiverziteta u EU predviđaju ubrzano opadanje biodiverziteta.Predviđanja su da će se do 2050. god. izgubiti 11% prirodnih oblasti,a to je vrednost, na godišnjem nivou 6% od globalnog nacionalnogbruto proizvoda do 2050. godine. Prema analizi stručnjakasvaki uloženi dolar u zaštitu biodiverziteta donosi 100 dolara dobitiod očuvanih prirodnih sistema (Milošević i sar., 2010). Sve to je ozbiljnoupozorenje. Šansu biodiverzitetu daje organska poljoprivredaposebno multifunkcionalna, koja povećanim profitom omogućava irazvoj sistema očuvanja biodiverziteta.Literatura:Babović, J., Lazić, B., Malešević M., Gajić, Ž. (2005): Agrobiznis uekološkoj proizvodnji hrane. Institut za ratarstvo i povrtarstvo,Novi Sad.Brindza, J., Grigorieva, O. (2010): Biodiverzitet i ekološka poljoprivreda.Četvrti forum o organskoj proizvodnji. Centar za organskuproizvodnju, Selenča, 36-38.Kavgić, P., Lazić, B. (1999): Energetski autonomna i ekološki čistafarma (EAEČF). Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.32 ¦ Literatura:

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićKovačević, D., Lazić, B., Milić, V. (2011): Uticaj poljoprivrede na životnusredinu. Međunarodi naučni skup agronoma „Jahorina2011“, Jahorina.Lakušić, B. i saradnici (2001): Biodiverzitet i novi Milenijum. Društvoekologa i Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd.Lazić, B. i saradnici (2006): Moj salaš, priručnik za razvoj poljoprivredei salaša. Zelena mreža Vojvodine, Novi Sad.Lazić, B., Dardić, M., Todorović, V. (2008): Organska proizvodnja kaodio multifunkcionalnog ruralnog razvoja. Agroznanje br. 4., BanjaLuka.Lazić, B., Lazić, S. (2008): Organska poljoprivreda. U: Lazić, B., Babović,J. (ured.), Organska poljoprivreda. Institut za ratastvo ipovrtarstvo Novi Sad.Lazić, B., Milošević, M., Dragin, S. (2009): Uloga banke gena u očuvanjui korišćenju genetičkih resursa. Upravljanje genetičkim resursimabiljnih i životinjskih vrsta Srbije. Srpska Akademija naukai umetnosti. Knjiga 3. Beograd.Lazić, B. (2010): Multifunkcionalna organska poljoprivreda. Zbornikradova “Ruralni razvoj i organska poljoprivreda”, Beograd.Lazić, B., Šeremešić, S. (2010): Organska poljoprivreda - danas i sutra.Savremena poljoprivreda, 59(5), Novi Sad, 522-529.Milošević, M., Dragin, S., Stegić, M. (2009): Biljni genetički biodiverzitetu poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.Oljača, S. (2009): Organska poljoprivreda i očuvanje biodiverziteta.U: Organska proizvodnja stanje i perspective, Tošković, M. (ured.),Udruženje inženjera prehrambene struke Srbije.Vereijken H.P. (2001): Evolution to multifunctional land use andAgriculture. Book of proceedings “Food in the 21th century” Subotica,2.Literatura: ¦ 33

Organska proizvodnja i biodiverzitetTHE INTERCONNECTION BETWEEN ORGANICFARMING AND BIODIVERSITYBranka LazićFaculty of Agriculture, Novi Sad, SerbiaAbstract: The interconnection between organic farming and biodiversitylies in the fact that this type of production entails theapplication of ecological principles and agro-ecological measuresin order to revive natural biological cycles, while respecting the interconnectionbetween living organisms. The holistic approach ofmulti-functional organic production, which has been created by theevolving of agriculture into an industry encompassing non-agriculturalproducts and services as well, excludes the application ofsynthetic chemicals and GMOs. The diversity of this type of production,which is inherently evident in the obligatory wide croprotation, the cultivation of intermediate crops, cover crops, greenmanure crops, and useful bioactive plants and predators, along withthe selection of resilient, primarily autochthonous sorts and races,makes organic farming dependent upon the state of biodiversity. Atthe same time, multi-functional organic farming contributes to theconservation of genetic resources and ecosystem diversity, and itsjob-opening and profit increasing potential creates the foundationfor a better quality of life in rural areas.Key words: organic agriculture, multifunctionality, biodiversity.34 ¦ Literatura:

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićORGANSKA DEMO POLJA U FUNKCIJIOČUVANJA BIODIVERZITETAVladimir Filipović, Vladan Ugrenović,Institut „Tamiš˝, Pančevo, SrbijaApstrakt: Opasnost za svet danas predstavlja ubrzani gubitak biodiverziteta.Takvo stanje posledica je višedecenijskog inteziviranjapoljoprivredne proizvodnje. Organska poljoprivreda kao jedan ododrživih sistema proizvodnje hrane ima zadatak da čuva i unapređujebiodiverzitet. Međutim nivo zastupljenosti organske proizvodnjeu našoj zemlji je nedovoljan, u odnosu na okruženje je nekoliko putamanji, svega 0,4% od ukupnih obradivih površina. Jedan od mogućihnačina njenog omasovljenja predstavlja istraživački rad na takozvanim˝pokaznim˝ organskim demo-poljima. Zasnivanjem organskihdemo-polja na različitim lokalitetima Republike Srbije, stvorila bise mreža polja čime bi se kroz primenjena istraživanja, na praktičannačin vršila edukacija proizvođača i ostalih zainteresovanih, a u ciljupopularizacije i omasovljenja organske proizvodnje.Ključne reči: organska demo-polja, zaštita, očuvanje, unapređenje,biodiverzitet.UvodRazličite vrste života na zemlji, predstavljaju biološki diverzitet,poznat kao biodiverzitet. Veliki broj biljaka, životinja i mikroorganizama,čine značajan diverzitet gena, koji bi vrlo lako, ako se nepreduzmu hitne mere mogao nepovratno nestati. Slikovit primer,koji može ukazati na narastajući problem nepovratnog gubitka jednogdela živog sveta je sledeći: na zemlji postoji 100.000.000 različitihvrsta, a proračunati nivo izumiranja je 0,01% godišnje, štoznači da svake godine izumre 10.000 različitih vrsta (World WildlifeFund, 2008). Ovako alarmantani podaci nas upozoravaju da seuzmemo u pamet i da svako u svom domenu radi na očuvanju iunapređenju zatečene biološke raznovrsnosti tj. biodiverziteta. Odgovarajućeočuvanje postojećeg biodiverziteta i izrada dokumenataodrživog razvoja biodiverziteta, treba da budu osnov i sastavni deosvih razvojnih dokumenata. Strategije i ostali dokumenti o očuvanjubiodiverziteta bile su predmet izrade velikog broja visokorazvije-ORGANSKA DEMO POLJA U FUNKCIJI OČUVANJA BIODIVERZITETA ¦ 35

Organska proizvodnja i biodiverzitetnih zemalja i zemalja u razvoju. Tako je i naša zemlja u toku 2011.godine donela Strategiju biološke raznovrsnosti Republike Srbijeza period od 2011. do 2018. godine (Službeni glasnik RS, br. 13/11),čime se stvara osnova za očuvanje bogatstva biološke raznovrsnostizemlje. Jedan od ciljeva razvoja biodiverziteta je njegova integracijau okvir nacionalnog programa za organsku poljoprivredu. Stoga senameće potreba za kontinuiranim obukom u vezi očuvanja postojećegbiljnog i životinjskog geno fonda. Interdisciplinarnim pristupombi se težilo ka višem nivou integracije biodiverziteta i organskeproizvodnje. Time bi se adektatnim načinom čuvanja odomaćenih iautohtonih populacija biljaka i rasa životinja na različitim nivoimaunapređivao agrobiodiverzitet, genetički resursi, proces oplemenjivanja.Navedene aktivnosti bile bi sprovedene u okviru „on farm“ i„off farm“ ogleda, pri čemu bi značajnu ulogu imale sertifikovanefarme i mala i srednja preduzeća. Jedan od mogućih načina uvođenjaorganske proizvodnje na većim površinama je primena modela organskihdemo-polja. Na njima se na praktičan način vrše primenjenaistraživanja i edukacija proizvođača pri usavršavanju metoda i tehnikaorganske proizvodnje i razvoja novih sposobnosti kroz primenunajnovijih naučnih saznanja. Jedan od takvih modela predstavljaorgansko demo-polje Instituta ˝Tamiš˝ u Pančevu.Organsko demo-polje Instituta ˝Tamiš˝ u PančevuPostojanje demo-polja po metodama organske proizvodnje naoglednom polju Institutu ˝Tamiš˝ u Pančevu (N 44°56`, E 20° 43`)dugoročno treba da posluži za sprovođenje primenjenih istraživanja,sticanju novih znanja i na bazi toga davanje preporuka proizvođačima(Filipović i Ugrenović, 2009). Filipović i Ugrenović (2010b) ističu daje prema njihovom metodu savetodavnog rada postojanje organskihdemo-polja, jedan od neophodnih činilaca uspešnog uključivanjaproizvođača u organsku proizvodnju. Kao posledica ovakvog pristupana području Južnog Banata u periodu od 2008. godine, od kadapostoji organsko demo-polje u organsku proizvodnju je uključenveći broj proizvođača (Ugrenović i Filipović, 2010c).Kako organski proizvođač ima uvek više useva nego konvencionalni,za organsku proizvodnju mora se izvršiti pravilan izbor vrstai sorata bilja koje su prilagođene agroekološkim uslovima gajenja(Filipović i Ugrenović, 2010e). Iz tih razloga jedan od ciljeva našegrada na organskom demo polju je uključivanje što većeg broja ratarskihbiljnih vrsta pogodnih za organsku proizvodnju. Do sada su u36 ¦ Organsko demo-polje Instituta ˝Tamiš˝ u Pančevu

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićmakro i mikro ogledima gajene biljne vrste iz grupe alterativnih žita(krupnik, jednozrnac, dvozrnac, kamut, proso, sirak za zrno, heljda,kvinoja, štirovi) i manje gajene mahunarke (crna soja, crveni pasulj,crni pasulj, mungo i azuki pasulj, sastrica, bob). Na taj način proizvođačimase skreće pažnja na značaj širenja plodoreda, a time i naunapređenje i očuvanje agrobiodiverziteta.Očuvanje biodiverziteta zemljištaZemljište je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstankaljudskog roda. Ono predstavlja neprocenjivo prirodno dobro, koje sestvara i obnavlja veoma sporo. Da bi se formirao sloj zemljista debeo2 do 3 cm, potrebno je više hiljada godina, u proseku od 1.500 do7.000 godina (Duchaufour, 1968; Stevens and Walker, 1970). Nažalost,kao i prema mnogim drugim prirodnim dobrima i prema zemljištuse čovek odnosi neodgovorno. Značajan broj konvencionalnihpoljoprivrednih proizvođača radi povećanja profita, prilikom proizvodnjehrane, odnosi se nedomaćinski prema očuvanju plodnostipoljoprivrednog zemljišta i zaštiti postojećih agroekosistema (Filipovići sar., 2011b). U degradacione procese izazvane čovekovimuticajem između ostalih spadaju: neadekvatna upotreba sintetičkihmaterija (pesticidi, sintetička đubriva i druge), sabijanje zemljištateškom mehanizacijom, nedovoljna primena organskih đubriva izelenišnog đubrenja, iznošenje velikih količina hranljivih materijavisokoproduktivnim hibridima i sortama, neadekvatno raspolaganjebiljnim ostatcima, upražnjavanje monokulture, nepoštovanje plodoredai drugi procesi. Povećana primena azotnih đubriva u mnogimzemljama, naročito u industrijski razvijenim, dovela je do niza novihproblema među kojima se posebno ističe povećanje koncetracijenitrata u zemljištu, površinskim i podzemnim vodama i u biljkama.Nakupljanje nitrata u prirodi, pored toga što izaziva niz ekološkihproblema direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja (Kastori, 1998).Poljoprivredno zemljište je četvorofazni disperzni sistem sastavljenod čvrste, tekuće, gasovite faze i biofaze. Biofaza za svojepostojanje odnosno, rad zahteva organsku materiju kao izvor energije(Rowell, 1994; Eljamal et al., 2011). Jedna od najčešće citiranihdefinicija biodiverziteta zemljišta, data je na prvom ekološkom samituodržanom u Rio de Žaneiru od 3. juna do 14. juna 1992., gdeje biodiverzitet zemljišta definisan kao različite varijacije u životuzemljišta, od gena do zajednica i varijacije staništa zemljišta od mikroagregatado čitavih pejzaža (Turbé et al., 2010). Istraživanja grupeOčuvanje biodiverziteta zemljišta ¦ 37

Organska proizvodnja i biodiverzitetautora (Mulvaney et al., 2009) koje se odnose na smanjenje biodiverzitetazemljišta, odnosno sadržaja organske materije pokazala suda sintetičko azotno đubrivo, korišćeno kroz duži vremenski period,podstiče razvoj mikroorganizama u zemljištu koji se hrane organskommaterijom, čime se smanjuje njen sadržaj u zemljištu. Razlaganjemorganske materije, sposobnost zemljišta da zadrži organskiazot opada. Veliki deo azota u nitratnom obliku tada otiče i zagađujenadzemne vode, dok jedan deo odlazi u atmosferu u obliku azotnogsuboksida (N 2O) koji kao gas stvara efekt staklene baste, a skoro 300puta je opasniji od ugljendioksida (u pogledu zarobljavanja sunčevetoplote i povećavanja globalnog zagrevanja).Smanjivanjem sadržaja organske materije, zemljište postaje podložnosabijanju (stvrdnjavanju) čime se ograničava rast korena biljaka.Takođe takvo zemljište ima sve manju sposobnost zadržavanjavode, pa odvijanje biljne proizvodnje postaje sve više zavisno od navodnjavanja.Istovremeno takvo zemljište postaje ˝ranjivo˝ na padavine(bujično oticanje vode) i podložno eroziji (Jankauskas et al., 2007).Humus je organski deo zemljišta, smeđe ili crne boje, koji se sastojiod delimično ili u potpunosti trulog biljnog i životinjskog materijala,obezbeđuje hranljive sastojke za biljke i povećava sposobnostzemljišta da zadrži vodu, strukturu i toplotu, što pruža optimalneuslove za biljku (Aiken et al., 1985). Smanjenjem sadržaja humusanastaje smanjenje prinosa gajenih biljnih vrsta (Dzhumalieva et al.,1993). Smanjenje sadržaja humusa u AP Vojvodini je intenzivno, alise i razlikuje od parcele do parcele, u zavisnosti od tipa zemljišta inačina proizvodnje. Ustanovljeno je da je u našim zemljištima padsadržaja humusa od 0,5 do 1,0%, što predstavlja izuzetno visoko smanjenje(Vasin, 2012). To potvrđuju rezultati više od 200.000 analizazemljišta u Vojvodini koje je u poslednjih 20 godina uradio Institutza ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Vučić (1987) procenjuje dagodišnji gubitak humusa u zemljištima Vojvodine iznosi od 1.000 do1.500 kg po hektaru. Zbog toga je potrebno godišnje uneti 10,0-15,0t ha -1 zgorelog stajnjaka, 16,5-25,0 t ha -1 slamastog stajnjaka ili 5,0-7,5 t ha -1 suve slame sa azotnim đubrivom (Molnar, 1995).U poslednjih nekoliko decenija znatno je izmenjen i osiromašensastav zemljišnih mikroorganizama. Jedan od uzroka je promenatehnologije proizvodnje koja je uticala na smanjenje zemljišnogbiodiverziteta, u kome mikroorganizmi zauzimaju značajno mesto(Stewart, 1991). Mikroorganizmi čine živu komponentu zemljišta.Zahvaljujući njihovim metaboličkim procesima u zemljištu se odvijakruženje materije, sinteza i mineralizacija humusa i ishrana biljaka(Jarak i sar., 2005). Zahvaljujući svemu tome mikroorganizmi38 ¦ Očuvanje biodiverziteta zemljišta

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićpredstavljaju jedan od pokazatelja plodnosti zemljišta. Njihova brojnostu zemljištima koja se eksploatišu u sistemu konvencionalneproizvodnje konstantno se smanjuje. Ovaj proces predstavlja erozijupoljoprivrednog biodiverziteta, koja se ogleda u gubitku gena irazličitih vrsta i unutar vrsta. Ova erozija izaziva gubitak plodnostipoljoprivrednog zemljišta, koju je moguće ˝vratiti˝ uvođenjemodrživih sistema poljoprivrede u koje spada organska proizvodnja(Araújo et al., 2009).Poljoprivredno zemljište ima presudan značaj za opstanak i razvojodređene zajednice. Zbog toga, svaka država vodi posebnu briguo zaštiti, unapređenju, uređenju i racionalnijem korišćenju poljoprivrednogzemljišta, vodeći računa o tekućim potrebama, ali ipotrebama budućih generacija. Republika Srbija, takođe preduzimaodgovarajuće mere u tom pravcu (Katić i Simonović, 2007). Jedan odciljeva zaštite životne sredine je očuvanje plodnosti poljoprivrednogzemljišta kako je definisano Zakonom o poljoprivrednom zemljištu(Službeni glasnik RS, br. 62/06). Ciljevi organske proizvodnje su održavanjei povećanje plodnosti zemljišta, zaštita prirodnih resursa odzagađenja, sprečavanje erozije, očuvanje biološkog diverziteta i unajvećoj meri isključivanje upotrebe inputa van farme. Primenommetoda organske proizvodnje, štiti se, čuva i povećava nivo plodnostipoljoprivrednog zemljišta kao resursa koji smo pozajmili odbudućih generacija. Ovakav pristup zahteva neprekidno planiranjei multidisciplinarnost. Na gazdinstvima koja se bave organskomproizvodnjom u odnosu na konvencionalnu proizvodnju u prosekuima za oko 30% više leptira, mikroorganizama zemljišta, kišnih glista,raznih insekata i manjih sisara (Bengtsson et al., 2005). Ovakvimpristupom štiti se i unapređuje biodiverzitet, što je za proizvođačakoji proizvodi po metodama organske proizvodnje predstavlja logičani ekološki jedino opravdan pristup. U tom slučaju se koristi savbiorazgradivi materijal, ništa se ne baca, a malo se troši na skupeinpute proizvedene van farme. S tim u vezi dobijeni proizvod je sertifikovan,uglavnom skuplji i daleko biološki vredniji (Filipović i sar.,2010d).Na organskom demo-polju Instituta ˝Tamiš˝, gore navedenanačela uspostavljena su primenom različitih agrotehničkih mera.Od početka zasnivanja ogledne parcele, vršena je redovna kontrolaplodnosti, određivan je sadržaj mikroelemenata, a vršena je i kontrolazemljišta na ostatke opasnih i štetnih materija. U odgovarajućemplodoredu istraživan je uticaj sprovođenih mera na održavanje plodnostizemljišta, mikrobiološke aktivnosti zemljišta, smanjenje zakorovljenosti,brojnosti štetočina i uzročnika bolesti biljaka, a takođeOčuvanje biodiverziteta zemljišta ¦ 39

Organska proizvodnja i biodiverziteti održavanje populacija za prirodu i čoveka korisnih vrsta. Obradazemljišta i đubrenje su vršeni metodma koje propisuje važeći Zakoni Pravilnik o organskoj proizvodnji (Službeni glasnik RS, br. 30/10 iSlužbeni glasnik RS, br. 48/11). Na taj način je delimično ostvarenplanirani cilj da se održi ili poveća sadržaj organskih materija u zemljištu,poveća stabilnost i biodiverzitet zemljišta, kao i da se sprečisabijanje i erozija zemljišta.Izolacioni pojasOrganska biljna proizvodnja se sve više odvija u njivskim uslovimagde je okružena intezivnom konvencionalnom proizvodnjomu kojoj se masovno koriste sintetička sredstva (mineralna đubriva,pesticidi i druga). U takvim uslovima može doći do kontaminacijenjiva sa organskom proizvodnjom. Jedno od osnovnih polazišta organskeproizvodnje je zabrana primene sintetičkih sredstava. Iz tograzloga Pravilnikom o organskoj proizvodnji (Službeni glasnik RS,br. 48/11) je definisano da, ako proizvođač istovremeno primenjujekonvencionalnu proizvodnju i metode organske proizvodnje, dužanje da obezbedi prostorno razgraničenje između površina sa konvencionalnomproizvodnjom i površina sa organskom proizvodnjom,odnosno da postavi živi pojas ili drugu fizičku prepreku kojom seobezbeđuje razgraničenje. Svrha ovakvog pojasa je da se spreči uticajprimene sintetičkih sredstava koja se koriste u okruženju organskeproizvodnje. U okviru prostornog razgraničenja živim pojasemproizvodnja se mora odvijati po organskim metodama.Jedno od važnih načela organske proizvodnje je takođe očuvanjei unapređenje biodiverziteta. Intenziviranje poljoprivredne proizvodnjeje u poslednjim decenijama izrazito negativno uticalo nabiodiverzitet (Prodanović i Šurlan-Momirović, 2006). Neprimerenaupotreba pesticida i ostalih sintetičkih sredstava uticala je na gubitakmedonosnih pčela i ostalih korisnih insekata. Gubitak prirodnihoprašivačkih zajednica može da izazove dramatične promene uekosistemima i biodiverzitetima. Zasnivanjem prostornog razgraničenjaživim pojasom u organskoj biljnoj proizvodnji može se u određenojmeri poboljšati stanje bioraznolikosti u postojećim agroekosistemima(Ugrenović i sar., 2012).Prilikom zasnivanja organskog demo polja na delu oglednog poljaInstituta „Tamiš” Pančevo za potrebu uspostavljanja razgraničenjaposejan je višegodišnji morač (Foeniculum vulgare P. Mill.) (Ugrenovići sar., 2010b). U godini zasnivanja (2009) i u narednoj godini40 ¦ Izolacioni pojas

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović(2010) sprovedena su istraživanja čiji cilj je bio: iznalaženje optimalnogprostornog razgraničenja živim pojasom koji treba da obezbediodvajanje površina sa organskom proizvodnjom od konvencionalneproizvodnje i time spreči kontaminaciju sintetičkim sredstvima, zaštitai obnavljanje biodiverziteta koje bi se manifestovalo povećanjembroja korisnih insekata, polinatora i predatora, što će uticati naefikasniju oplodnju, kao i podsticanje procesa biokontrole u agroekosistemima.Slika 8. Živi pojas od morača sa obe strane parcele sa usevom soje,organsko demo polje, Institut “Tamiš” (foto: Filipović).Prednosti postavljenog živog pojasa moračem su u činjenici daje on višegodišnja biljka, tako da postoje troškovi osnovne obrade,predsetvene pripreme i setve samo u prvoj godini, odnosno pri zasnivanjuuseva. Robusna nadzemna biomasa čini ovu biljnu vrstujakim kompetitorom kada su u pitanju korovi. Stoga su mere negeu borbi protiv korova neophodne samo u godini zasnivanja useva. Unarednim godinama biljke obrazuju nadzemna stabla rano u proleće,a već u drugoj dekadi aprila zatvaraju međuredni prostor i bujnanadzemna biomasa sprečava rast korova između redova (Ugrenovići sar., 2012).Morač cveta dugo, od jula do oktobra (Dražić, 2004), a svojim žutimcvetovima i karakterističnom aromom privlači veliki broj korisnihinsekata (Ugrenović i sar., 2010b) (Sl. 8). Velikom produkcijompolena morač privlači medonosne pčele, koje sakupljaju nektar iliIzolacioni pojas ¦ 41

Organska proizvodnja i biodiverzitetpolen. Ovo je naročito važno zato što pri kraju perioda cvetanja moračapostoji mali broj medonosnih biljaka (Ugrenović i sar., 2012).Morač, takođe predstavlja pogodno stanište za predatore i parazitskeose (porodica Syrphidae) koje uništavaju lisne vaši i gusenice(Maingay et al., 1991). Syrphidae su vrlo značajne kao oprašivačimnogih biljnih vrsta, ali i kao regulatori brojnosti štetnih insekata(Thompson & Rotheray, 1998). Zahvaljujući ovim osobinama moračdoprinosi zaštiti i obnavljanju biodiverziteta što se manifestuje povećanjembroja korisnih insekata, polinatora i predatora. Upotrebommorača u svrhu zasnivanja živog pojasa utiče se na efikasniju oplodnju,a podstiču se i procesi biokontrole u agroekosistemima.Morač je lekovita, aromatično-začinska i medonosna biljka kojase gaji zbog plodova bogatih etarskim uljima (2-6%) koja se koristeu prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji (Krstići sar., 1983). Tehnološkim postupkom iz biomase morača dobija sebiljni ekstrakt koji se koristi kao biopreparat u preventivnoj zaštitiprotiv pepelnice i pegavosti plodova paradajza (Biofa, Bio-Farming-Systems, 2010). Preparat izaziva induciranu otpornost biljaka na patogene,nema karencu i nije opasan za korisne insekte.Odvajanje površina sa organskom proizvodnjom zasadom višegodišnjegmorača (slika 8) od površina sa konvencionalnom proizvodnjomu cilju sprečavanja kontaminacije sintetičkim sredstvimau skladu je sa Pravilnikom o organskoj proizvodinji (Službeni glasnikRS, br. 48/11). Širina pojasa od 8,4 m obezbedila je razgraničenjenjive sa organskom proizvodnjom od konvencionalne i dovoljna jeda spreči kontaminaciju sintetičkim sredstvima iz okruženja. Sa intenzivnimporastom biljaka u živom pojasu (već od maja, sve dokasne jeseni) zaštita useva u organskom sistemu gajenja je sve bolja(Ugrenović i sar., 2012).Organsko semeOrganska poljoprivreda predstavlja zatvoren sistem potpuno odvojenod konvencionalne proizvodnje i u najvećoj meri isključujeupotrebu inputa van farme. Ova važna načela određuju i pitanje proizvodnjei upotrebe semena i sadnog materijala u organskoj proizvodnji.Prema važećem Zakonu o organskoj proizvodnji (Službeniglasnik RS, br. 30/10) materijal za reprodukciju (seme, rasad) u organskojproizvodnji mora biti proizveden po metodama organskeproizvodnje. Iz tog razloga proizvodnja organskog semena znatnoje skuplja i kompleksnija od proizvodnje konvencionalnog semena.42 ¦ Organsko seme

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićU Republici Srbiji praktično ne postoji organsko oplemenjivanjebiljaka i komercijalna proizvodnja organskog semena (Berenji, 2009).Ovakvo stanje usporava razvoj organske proizvodnje. U mnogobrojnimkontaktima sa učesnicima u sistemu organske proizvodnje, došlose do saznanja da oni koriste seme iz lokalnih populacija (slika 9) ihemijski netretirano seme iz konvencionalne proizvodnje (Ugrenovići sar., 2010a).Proizvodnja semena organskim metodama započeta je 2008/2009.godine u okviru demo-polja na oglednom polju Instituta „Tamiš“ uPančevu (Ugrenović i sar., 2010a). U prvoj godini konverzije upotrebljenoje konvencionalno hemijski netretirano seme soje (Glycinemax L.) Merrill), sorte: Domaća crna, Dukat i Galeb, kategorija selekcionerovoseme („Selsem“ DOO, Beograd). U drugoj godini upotrebljenoje seme krupnika (Triticum spelta L.), proizvedeno po metodamaorganske proizvodnje sa statusom iz druge godine periodakonverzije, sorta Nirvana, kategorija selekcionerovo seme (Institutza ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad). U trećoj godini, na jednom deluparcele, proizvedeno je organsko seme soje (Glycine max L.), sortaLaura kategorija selekcionerovo seme (Institut za kukuruz, ZemunPolje). Iz navedenog se primećuje da su u prethodnom periodu predmetproizvodnje bile domaće sorte, čime se na određeni način čuvai štiti postojeći autohotoni sortiment, a delom i ekonomska nezavisnost.Zbog nemogućnosti primene hemijskih sredstava u toku proizvodnjepostoji veći rizik od kontaminacije semena, korovima i patogenima(Groot et al., 2004). Berenji (2009) ističe da je važnost energijeklijanja i klijavosti u organskoj proizvodnji veća nego u konvencionalnojproizvodnji. Prema Jaleniku (1998) glavni uzrok manjeklijavosti i energije klijanja semena je neujednačeno sazrevanje.Heterogenost lokalnih populacija često dovodi do neujednačenogsazrevanja i o tome treba voditi računa kada se određuje momenatza berbu semena (Ugrenović i sar., 2011).Organsko seme ¦ 43

Organska proizvodnja i biodiverzitetSlika 9. Lokalne populacije kukuruza koje održava organski proizvođačZoran Atanacković iz Crepaje (foto: Ugrenović).Načelo očuvanja biodiverziteta u organskoj proizvodnji usloviloje favorizovanje upotrebe lokalnih populacija. Proizvođači uorganskoj poljoprivredi često koriste seme iz lokalnih populacija,autohtone ili introdukovane sorte. Velika raznolikost gajenih lokalnihbiljnih materijala obogaćuje poljoprivredu i doprinosi lakšemuspostavljanju organske proizvodnje. Lokalni usevi su posebno značajniu organskoj poljoprivredi jer imaju visok nivo prilagođenostina postojeće ekološke uslove (klima, zemljište), na biotičke faktore(štetočine, uzročnike bolesti) i na tehnologije organske proizvodnje(Prodanović i Šurlan-Momirović, 2006). Međutim, lokalni biljni materijaličesto nisu dostupni proizvođačima organske hrane (Ugrenovići sar., 2010a), a konzervacija genetičkih resursa na farmi je kompleksnai rizična zbog uticaja spoljašnjih činilaca (Milošević, 2009).Gazdinstva za proizvodnju organske hrane u našoj zemlji bi moglabiti povezana u grupaciju koja bi se bavila čuvanjem i održavanjemlokalnih biljnih populacija i razmenom njihovog semena. Ovakavvid čuvanja i održavanja se naziva in situ ili on-farm konzervacija i usvetu dobija sve više na značaju. Razvoj ovakvih programa mogao biposlužiti kao model za proizvodnju semenskog materijala, neophodnoggazdinstvima za proizvodju organske hrane u Republici Srbiji(Filipović i Ugrenović, 2010c).44 ¦ Organsko seme

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićEko-koridoriPrema definiciji FAO i Svetske zdravstvene organizacije, organskapoljopriveda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom, kojipromoviše ozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološkecikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj meri isključujuupotrebu inputa van farme. Uvođenje eko-koridora i biološkiaktivnih biljaka - „biljke prijatelji” u organskoj proizvodnji u skladuje sa gore navedenim načelima, a njihova uloga u organskoj proizvodnjimože biti višestruka (Ugrenović i sar., 2011). Naročito trebaistaći ulogu u biokontroli štetočina, repelentnim i atraktantnim delovanjem.Pažljivim raspolaganjem mogućnostima ovih biljaka i njihovomkombinacijom može se uspešno vršiti biokontrola u sistemuorganske biljne proizvodnje. Na organskim poljima uloga eko-koridoramože se posmatrati i kao element ekološkog uređenja poljoprivrednihpovršina. Organska demo-polja mogu poslužiti za vršenjevrednovanja biljnih vrsta koje ulaze u sastav eko-koridora i praćenjenjihove funkcije u procesu biokontrole (Filipović i sar., 2011a).Pri daljem razvoju bioagrotehničkih mera koje će se primenjivatiu ekološkim sistemima proizvodnje, a pre svega u organskoj proizvodnji,različiti eko-koridori imaće poseban značaj u zaštiti određenihbiljnih vrsta i agroekosistema. Masovno uvođenje eko-koridorana sertifikovanim parcelama može biti efikasna metoda za očuvanjebiodiverziteta (Ugrenović i Filipović, 2012). Polja pojedinih proizvođačau Srbiji su ispresecana eko-koridorima sa cvetnim vrstama,što predstavlja bioagrotehničku meru koje se primenjuje kako bi sestvorili povoljni uslovi za rast gajenih biljaka, ali i očuvao biodiverzitet.U dosadašnjoj praksi najčešće su korišćene mešavine jednogodišnjihvrsta (mirođija, neven, mak, kadifica, dragoljub, facelija, heljda,kamilica i dr.), dvogodišnje i višegodišnje vrste (lukovi, buvač,maslačak, anis, morač (slika 10), korijander, hajdučka trava, odoljen,deteline i dr.) (Filipović i sar., 2010a). Svojim osobinama biljke kojeulaze u sastav eko-koridora predstavljaju utočište za korisne insekte(polinatore i predatore) (slika 10) pa i na taj način doprinose zaštitii obnavljanju biodiverziteta (Ugrenović i sar., 2012).Eko-koridori ¦ 45

Organska proizvodnja i biodiverzitetSlika 10. Insekti polinatori na cvastima morača,organsko demo-polje Institut „Tamiš“ (foto: Ugrenović).Zasnivanje eko-koridora začinskim biljem može pored biološkeopravdanosti i ekonomski da opravda upotrebu ove metode. Potražnjaza proizvodima od ovih biljaka u svežem i suvom stanju u stalnomje porastu poslednjih petnaest godina, naročito otkada se ovaproizvodnja u značajnoj meri obavlja po principima organske proizvodnje.Najveća potražnja je za peršunom, bosiljkom, korijanderom,majčinom dušicom i timijanom (Filipović i sar., 2010a).Otvoreni dani biodiverzitetaKao rezultat naše težnje da rešavamo pitanje izbora vrsta i sortibilja koje su prilagođene metodama organske proizvodnje, ali i lokalnimagroekološkim uslovima, nastala je ideja o održavanju višednevnemanifestacije ˝Otvoreni dani biodiverziteta˝ koja ima za ciljpromociju biodiverziteta putem istoimenog tematskog skupa i većegbroja radionica. Cilj manifestacije je da se proizvođačima, stručnojjavnosti i građanstvu ukaže na značaj očuvanja i unapređenjapostojećeg biodiverziteta. Demonstracionim ogledima, teorijskimpredavanjima i putem interaktivnih radionica, krajnjim korisnicimaće svake godine biti predstavljane različite oblasti organske proizvodnjei biodiverziteta.46 ¦ Otvoreni dani biodiverziteta

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićZaključakUvođenjem modela organskih demo-polja, stvorila bi se osnovaza dalji razvoj i omasovljenje organske proizvodnje. Takvim pristupomkao jedan od prioritetnih zadataka bio bi očuvanje i unapređenjepostojećeg agrobiodiverziteta. Zasnivanjem organskih demo-poljau rad bi se uključili različiti poljoprivredni i privredni subjekti.Podigao bi se nivo rada usavršavanjem starih i uvođenjem novihmetoda organske proizvodnje. Ovakvim pristupom, vršila bi se višegodišnjaistraživanja i na osnovu njih stručno-savetodavni rad. Multilokacijskimpristupom vršilo bi se vrednovanje lokalnih useva kojisu posebno značajni u organskoj poljoprivredi jer imaju visok nivoprilagođenosti na postojeće ekološke uslove, na biotičke faktore i nametode i tehnologije organske proizvodnje.Uvođenjem većeg broja organskih demo-polja u Republici Srbijibi se u značajnoj meri pokrenula primenjena istraživanja. Metodei procedure za održivu eksploataciju prirodnih resursa, rezistentneautohtone sorte, novorazvijeni varijeteti životinja, biljaka, plodoreda,primena stajnjaka i komposta, biološka zaštita, samo su nekeod smernica za sprovođenje istraživanja koje su definisane u radnojverziji Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje uSrbiji (2012-2017).Literatura:Aiken, G.R., McKnight, D.M., Wershaw, R.L., MacCarthy, P. (1985): HumicSubstances in Soil, Sediment and Water. Geochemistry, Isolationand Characterization. Wiley, New York.Araújo, A., S., F., Leite, L., F., C., L., Santos, V., B., Carneiro, R., F., V. (2009):Soil Microbial Activity in Conventional and Organic AgriculturalSystems. Sustainability 2009, 1, 268-276.Bengtsson, J., Ahnström, J., Weibull, A. C. (2005): The effects of organicagriculture on biodiversity and abundance: a meta-analysis. Journalof Applied Ecology, 42: 261–269.Berenji, J. (2009): Uloga sorte i sortnog semena u organskoj poljoprivredi.Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvoNovi Sad, 46(I), 11-16.Biofa, Bio-Farming-Systems (2010): Biofa published fenneloilextract HF-Pilzvorsorge for fungal prevention available at: http://www.biofa-profi.de/de/produkte/details/hf-pilzvorsorge_,41,2.Zaključak ¦ 47

Organska proizvodnja i biodiverzitetphp (PDF date 26.01.2010), Münsingen, Germany.Dražić, S. (2004): Proizvodnja semena lekovitog i aromatičnog bilja.U: M Mirić (ured.), Tehnologija proizvodnje semena. Društvo selekcionerai semenara Republike Srbije, Beograd.Duchaufour, P. (1968): L’évolution des sols. Essai sur la dynamiquedes Profi ls: Paris, Masson.Dzhumalieva, D., Vassilev, A., Shopova, V., I. (1993): Cropping systemsin intensive agriculture. New Delhi, M D Publications.Eljamal, O., Perera, E. D. P., Jinno, K. (2011): Practice of Mass TransportModel Application for Biogeochemical Redox Process inAquifer, ISRN Ecology, vol. 2011, Article ID 345851, 15.Filipović, V., Glamočlija, Đ., Radivojević, S., Jaćimović, G. (2010a): TheDemand for Fresh Spice Herbs in The World and in Serbia. 6rdConference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast EuropeanCountries, Antalya, Turkey, 120.Filipović, V., Radivojević, S., Ugrenović, V., Jaćimović, G., Branka Lazić,Subić, J. (2011a): The Eco – corridor in Organic Agricultural Production.22. Međunarodni simpozijum »Proizvodnja zdravstveno bezbednehrane« / 22. International symposium »Safe food production«.Trebinje, Bosnia and Herzegovina, 259 – 261.Filipović, V., Ugrenović, V. (2009): Demo polje po metodama organskeproizvodnje na oglednom polju instituta ˝Tamiš˝ Pančevo. IVSimpozijum sa međunarodnim učešćem ˝Inovacije u ratarskoj ipovrtarskoj proizvodnji˝, Beograd, Srbia, 76 – 77.Filipović, V., Ugrenović, V. (2010b): Implemented methods in extensionpractice for new producers/farmers in organic production.International scientific meeting: Multifunctional agriculture andrural development (V) – regional specificities. Economics of agriculture,Belgrade, Serbia, 64 – 70.Filipović, V., Ugrenović, V. (2010c): Biološka raznolikost organskeproizvodnje u funkciji očuvanja biodiverziteta. Četvrti forum oorganskoj proizvodnji. Centar za organsku proizvodnju, Selenča,Srbia, 44-46.Filipović, V., Ugrenović, V. (2010d): Savetodavni rad vezan za uvođenjeGLOBALGAP standarda i metoda organske poljoprivrede. XVMeđunarodno naučno – stručno savjetovanje agronoma RepublikeSrpske ˝Poljoprivreda i hrana – izazovi XXI veka˝, Trebinje,Republika Srpska, 138.Filipović, V., Ugrenović, V., Bajić, N., Radivojević S. (2011b): Organskaproizvodnja kao mogućnost podizanja nivoa plodnosti poljoprivrednogzemljišta. V simpozijum sa međunarodnim učešćemInovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji = V Symposium48 ¦ Literatura:

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićwith International Participation Innovations in Crop and VegetableProduction, Beograd, Srbija, 45-46.Filipović, V., Ugrenović, V., Ugrinović, M., Jaćimović, G., Glamočlija, Đ.,Radivojević, S. (2010e): organska proizvodnja u funkciji zaštite iunapređenja biodiverziteta. XV Međunarodno naučno – stručnosavjetovanje agronoma Republike Srpske ˝Poljoprivreda i hrana– izazovi XXI veka˝, Trebinje, Republika Srpska, 171.Groot, S.P.C., Van, Der, Wolf, J. M., Jalinik, H., Cees, J. Van, Der, Bulk, R.W. (2004): Challenges for the production of high quality organicseeds. ISTA News Bulletin, 127, 12-15.Jalinik, H., R. Van, Der, Schoor, A., Frandas, J., G., Van, Pijulen, R., J. Bino(1998): Chlorophyll fluorescence of Brassica oleracea seeds as anon-destructive marker for seed maturity and seed performance.Seed Science Research 8, 437-443.Jankauskas, B., Jankauskiene, G., Fullen, M.A. (2007): Relationshipsbetween soil organic matter content and soil erosion severity inAlbeluvisols of the Zemaiciai Uplands, Ekologija. 53 (1), 21-28.Jarak, M., Milošević, N., Milić, V., Mrkovački, N., Đurić, S., Marinković, J.(2005). Mikrobiološka aktivnost - pokazatelj plodnosti i degradacijezemljišta. Ekonomika poljoprivrede, 52(4), 483-493.Katić, B., Simonović, Z. (2007): Briga o poljoprivrednom zemljištu uSrbiji - osvrt na novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Ekonomika,53(1-2), 149-162.Kastori, R. (1998): Fiziologija biljaka. Feljton, Novi Sad.Krstić, N., Glamočlija, Đ., Prijić, Lj. (1983): Uticaj kalijuma, fosfora igustine useva na prinos i kvalitet morača (Foeniculum vulgare P.Mill.). Agrohemija 3, 217-223.Maingay, H.M., Robert, L. Bugg, Carlson, R.W., Davidson, N.A. (1991):Predatory and parasitic wasps (Hymenoptera) feeding at flowersof sweet fennel (Foeniculum vulgare Miller var. dulce Battandier &Trabut, Apiaceae) and spearmint (Mentha spicata L., Lamiaceae) inMassachusetts. Biological Agriculture and Horticulture 7, 363-383.Milošević, M., Dragin, S., Stegić, M. (2009): Biljni genetički biodiverzitetu poljoprivredi. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.Molnar, I. (1995). Opšte ratarstvo. Feljton, Novi Sad.Mulvaney, R., Khan, S., Ellsworth, T. (2009): Synthetic Nitrogen FertilizersDeplete Soil Nitrogen: A Global Dilemma for SustainableCereal Production. Journal of Environmental Quality, 38(6),2295-2314.Prodanović, S., Šurlan-Momirović, G. (2006): Genetički resursi biljakaza organsku poljoprivredu. Univerzitet u Beogradu Poljoprivred-Literatura: ¦ 49

Organska proizvodnja i biodiverzitetni fakultet, Beograd.Republika Srbija (2006): Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Službeniglasnik RS, br. 62.Republika Srbija (2010): Zakon o organskoj proizvodnji. Službeni glasnikRS, br. 30.Republika Srbija (2011): Strategija biološke raznovrsnosti RepublikeSrbije za period od 2011. do 2018. Godine. Službeni glasnik RS,br. 13.Republika Srbija (2011): Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskojproizvodnji i metodama organske proizvodnje. Službeni glasnikRS, br. 48/11.Rowell, D. (1994): Soil Science: Methods and Applications. John Wiley& Sons Inc.Stevens, P.R., Walker, T.W. (1970): The chronosequence concept andsoil formation: Quartertly Review of Biology, 45(4), 333-350.Stewart, W.D.P. (1991): The importance to sustainable agricultureand biodiversity among invertebrates and microorganisms. Inthe Biodiversity of Microorganisms and Invertebrates: Its Rolein Sustainable Agriculture. Ed. Hawksworth, pp. 3-6, RedwoodPress, Melksham.Thompson, F.C., Rotheray, G. (1998): Family Syrphidae. In: L Papp, B.Darvas (eds.) Contributions to a Manual of Palaearctic Diptera,Budapest, 3: 81-139.Turbé, A., Toni, A.D., Benito, P., Lavelle, P., Lavelle, P., Ruiz, N., van derPutten, W.H., Labouze, E., Mudgal S. (2010): Soil Biodiversity:Functions, Threats and Tools for Policy Makers. Bio IntelligenceService, IRD, and NIOO Report for the European Commission;European Commission: Brussels, Belgium, 2010. Available online:http://ec.europa.eu/environment/soil/pdf/biodiversity_report.pdf (accessed on 24 March 2010).Ugrenović, V., Bačić, J., Filipović, V., Vučković, J. (2011): Buvač (Pyrethrumcineraiaefolium Trev.) korisna biljka u sistemu organske proizvodnje.XII savetovanje o zaštiti bilja, Zlatibor, Srbija, 158 – 159.Ugrenović, V., Filipović, V., Glamočlija, Đ., Jovanović, B. (2010a): Organskoseme - proizvodnja i sertifikacija na oglednom polju Instituta˝Tamiš˝ Pančevo. Selekcija i semenarstvo – Plant breeding andseed production˝, 16(1), 55-62.Ugrenović, V., Filipović, V., Glamočlija, Đ. (2011): Seed Production andUse in Organic Agricultural Production. 22. Međunarodni simpozijum»Proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane« / 22. Internationalsymposium »Safe food production«, Trebinje, Bosnia and Herzegovina,284 – 286.50 ¦ Literatura:

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićUgrenović, V., Filipović, V., Glamočlija, Đ., Subić, J., Kostić, M., Jevđović,R. (2012): Pogodnost korišćenja morača za izolaciju u organskojproizvodnji. Ratarstvo i povrtarstvo / Field and Vegetable Cropsresearch, Novi Sad, Srbija, 49 (1), 126-131.Ugrenović, V., Filipović, V.(2012b): Eko koridor - bioagrotehnička merau organskoj proizvodnji. VII naučno-stručni simpozijum iz selekcijei semenarstva Društva selekcionera i semenara RepublikeSrbije, Vršac, 51.Ugrenović, V., Filipović, V., Kostić, M., Jevđović, R. (2010b): Morač u sistemuorganske proizvodnje. 17. naučno-stručni skup “Proizvodnjai plasman lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja“, BačkiPetrovac, 26-27.Ugrenović, V., Sudimac, M., Filipović, V. (2010c): Result of implementationof ecological systems of food production in South Banat.XIV International Eco-conference 2010: ˝Safe food˝, Novi Sad,Srbija, 215-222.Vasin, J. (2012): Sačuvajmo plodnost zemljišta. Poljoprivredainfo. Objavljeno 19.03.2012. Link: http://poljoprivreda.info/?oid=8&id=1059Vučić, N. (1987): Vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. U: RadoviVANU, Odeljenje prirodnih nauka, Novi Sad, Vojvođanskaakademija nauka i umetnosti, Novi Sad.World Wildlife Fund (2008): How many species are we losing? http://wwf.panda.org/about_our_earth/biodiversity/biodiversity/ (citirano11.12.2011., verifikovano 12.04.2012). World Wildlife Fund1250 Twenty-Fourth Street, N.W., P.O. Box 97180 Washington,DC 20090-7180.Literatura: ¦ 51

Organska proizvodnja i biodiverzitetORGANIC DEMO-FIELDS IN THE FUNCTION OFBIODIVERSITY CONSERVATIONVladimir Filipović, Vladan Ugrenović,Institute „Tamiš˝, Pančevo, SerbiaAbstract: One of the dangers that the world is facing today is theaccelerated loss of biodiversity. Such a state is the consequence ofmany decades of agricultural intensification. Organic farming, asone of the sustainable food production systems, has a task to preserveand improve biodiversity. However, the share of organic farmingin our country is insufficient and when compared to the neighboringcountries several times smaller i.e., only 0.4% of the total arable landarea. One possible way to popularize organic farming is to conductresearch work on the so-called ‘experimental’ organic demo-fields.The setting up of organic demo-fields would create a network of fieldswhere, by means of applied research, a practical way to educatefarmers and other interested parties would be provided, with theaim of popularization and extension of organic farming.Key words: organic demo-field, protection, preservation, enhancement,biodiversity.52 ¦ ORGANIC DEMO-FIELDS IN THE FUNCTION OF

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićDOPRINOS ALTERNATIVNIH BILJNIHVRSTA AGROBIODIVERZITETUJanoš BerenjiInstitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, SrbijaApstrakt: U radu su prikazane neke od potencijalno interesantnihalternativnih biljnih vrsta koje se mogu proizvoditi u Republici Srbijiu cilju povećanja postojećeg agrobiodiverziteta više će se govoritio: sirku metlašu, sirku za zrno, prosu, muharu, bar prosu, kanarskojtravi, heljdi, uljanoj tikvi, konoplji, lanu, duvanu, lekovitom,aromatičnom i začinskom bilju kao i amarantu. Alternativni usevizauzimaju relativno malu površinu pod površinama gajenih useva,ali njihov doprinos diverzifikacije proizvodnje ratarskih biljnih vrstaje značajan. Proizvodnja većine alternativnih biljnih vrsta zahtevavisok udeo ljudskog rada, ali je način da se dobije veći profit po jedinicipovršine zemljišta u odnosu na konvencionalne ratarske biljnevrste. Proizvodi zasnovani na većini alternativnih biljnih vrsta, definitivnoizvozno orijentisana čime bi se obezbedilo stabilno tržišteza ovu grupu useva. Za dalje unapređenje proizvodnje alternativnihbiljnih vrsta potrebno je širiti znanja i dostupnu literaturu, odabranesorte i inovativne tehnologije proizvodnje i procesing su takođeneophodni.Ključne reči: alternative biljne vrste, agrobiodiverzitet, sirakmetlaš, sirak za zrno, proso, muhar, bar proso, kanarska trava, heljda,uljana tikva, konoplja, lan, duvan, lekovito, aromatično i začinskobilje, amarant.UvodU grupu alternativnih biljaka (alternative, specialty or minorcrops) spadaju one biljke, koje se, za razliku od tzv. tradicionalnih,konvencionalnih biljaka, gaje na manjim površinama, pružaju mogućnostizbora u odnosu na konvencionalne kulture, doprinose diverzifikacijipoljoprivredne proizvodnje i održivom očuvanju agrobiodiverziteta(Bavec, 2000).Suština proizvodnje alternativnih biljaka je u tome, što se u poređenjusa konvencionalnim ratarskim biljkama (pšenica, kukuruz,DOPRINOS ALTERNATIVNIH BILJNIH VRSTA AGROBIODIVERZITETU ¦ 53

Organska proizvodnja i biodiverzitetsuncokret, soja itd.) gaje na malim površinama. Ovo se objašnjavatržišnim uslovima/potrebama, jer alternativne biljke zadovoljavajuspecijalne tržišne potrebe, a ova tržišta ne predstavljaju veliki volumen,nego su manjih razmera. Proizvodnjom alternativnih biljakaizmiruju se stvarne, realne potrebe i u većini slučajeva dostižu sesolidne cene i obezbeđen je siguran plasman. Sa ovim je povezan iprofit, jer u većini slučajeva alternativne biljke dostižu mnogo većuisplativost u poređenju sa proizvodnjom konvencionalnih biljaka.Isplativost proizvodnje alternativnih biljaka je u strogoj povezanostisa izraženim zahtevom za ljudskim radom (ručnim radom). Većinanjih zahteva više ručnog rada, nego proizvodnja npr. žitarica. Pitanjezahteva ljudskog rada posmatra se sa dva aspekta. Prvi aspekat seodnosi na to da savremena konvencionalna proizvodnja sa intenzivnomupotrebom mehanizacije teži smanjenju potrebe ljudskograda (za proizvodnju 1 tone pšenice potrebno je manje od 10 minutaljudskog rada). Komparativna prednost alternativnih biljnih vrsta naruralnim gazdinstvima koja po pravilu raspolažu manjim površinamaje u tome što se time stvaraju uslovi da se svi članovi porodicezaposle i tako postižu veću zaradu po jedinici površine (Lazanji,1997c). U vezi s tim povećava se i zaposlenost.Proizvodnja alternativnih biljaka pozitivno utiče na agrobiodiverzitet,što je u skladu sa evropskim modelu poljoprivredne proizvodnje.Raznolikost alternativnih biljaka obezbedjuje širok spektarproizvoda, doprinosi raznovrsnijoj ishrani i očuvanju zdravlja ljudii životinja. Alternativne biljke imaju značajnu ulogu i u integralnojpa i u organskoj poljoprivredi (Berenji, 2002, 2003). Alternativnebiljke su od posebnog interesa za organsku proizvodnju (Bavec andBavec, 2007; Lazić i Babović, 2008).Neke od alternativnih biljaka gajene u prošlosti, vremenom supostale skoro zaboravljene, a danas se ponovo otkrivaju. U grupualternativnih biljaka međutim spadaju i nove biljne vrste, koje nanašem području ranije nisu gajene, pa su za naše proizvodjače skoropotpuno nepoznate (Kocjan, 1999; Radics, 2001, 2002). Uslovi njihoveuspešne proizvodnje su odgovarajuća biološka osnova, klima izemljište i odgovarajuća tehnologija proizvodnje (slika 11).54 ¦ Uvod

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićZemljišteKlimaSuzbijanjekorovaZaštita odbolestiZaštita odštetočinaĐubrenjeNega usevaBiološkaosnovaSlika 11. Uslovi uspešne proizvodnje alternativnih biljakaBiološka osnova se sastoji od dva elementa: sorte i odgovarajućegsortnog semena. Poznavanjem klimatskih i zemljišnih uslovamoguće je odrediti odgovarajuću tehnologiju proizvodnje. U daljemtekstu će se predstaviti najvažnije alternativne biljne vrste koje sunajperspektivnije za naše uslove.Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrstaSirkovi - Od gajenih formi sirka (Sorghum bicolor (L.) Moench)kao alternativne biljke prvenstveno se ističu sirak metlaš i sirak zazrno (Sikora i Berenji, 2011 ) (slika 12).Slika 12. Sirak metlaš (levo) i sirak za zrno (desno) (foto: Berenji).Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta ¦ 55

Organska proizvodnja i biodiverzitetSeverna Bačka (trougao Kanjiža – Senta – Tornjoš) je tradicionalniregion proizvodnje sirka metlaša. U proizvodnji i preradi sirkametlaša došlo je do velikih promena prelazom sa nekadašnje sortevisokog stabla na tzv. patuljaste sorte (Berenji and Sikora, 2002). Proizvodnjai prerada sirka metlaša zahteva mnogo ljudskog rada. Ubiranjese vrši ručno, pošto pokušaji mašinske žetve metlica nisu pokazivaliprihvatljive rezultate. Ručno ubiranje je glavni razlog zaštorazvijene zapadne zemlje ne proizvode sirak metlaš. Sa druge stranetržište metli se stalno proširuje upravo u tim zemljama, zahvaljujućipre svega interesu prema ekološkim proizvodima. To je ujedno igarancija uspešnog izvoza naših sirkovih metli.Postoji veliki potencijal u tehnologiji “rane žetve zelenih metlicabez semena” (Berenji, 1989), koja bi omogućila proizvodnju kvalitetnihmetli ne samo za evropsko već i za američko tržište. Međuzadacima oplemenjivanja je i stvaranje novih F1 hibridnih sorti, otpornostna bolesti, izraženija eksponiranost metlica (zbog lakšeg ubiranjemetlica), tzv. tan (žuta) reakcija (boja) koja je sa stanovišta ekologijemnogo prihvatljivija od tzv. red (crvene) reakcije na nepovoljneuslove spoljne sredine (Sikora i Berenji, 2010; Berenji et al., 2011).Proizvodnja sirka za zrno u Vojvodini je još uvek novina (Berenjii Sikora, 2004; 2006). Dosadašnja iskustva su veoma pozitivna, jerse i u praksi pokazalo, da u sušnim, toplim uslovima i na marginalnim(previše lakim ili teškim zemljištima), koja su manje povoljnaza gajenje kukuruza, sirak za zrno, zahvaljujući boljoj tolerantnostiprema ovakvim nepovoljnim uslovima spoljne sredine, bolje uspevaod kukuruza (Sikora i Berenji, 2005; Berenji, 1993a; Berenji andDalhberg, 2004.) Sirak za zrno nije biljka domaćin kukuruzne zlatice(Diabrotica virgifera virgifera La Conte). Ova štetočina, koja je preizvesnog vremena iz Severne Amerike preneta baš u Srbiju, danasugrožava proizvodnju kukuruza i u okolnim zemljama. Najpovoljnijinačin smanjenja štetnosti je izbegavanje monokulture kukuruza, pase postavlja pitanje šta proizvoditi 1-2 godine na površinama gde jeranije gajen kukuruz. Sa ove tačke gledišta sirak za zrno je idealnaalternativa, jer ga ne napada kukuruzna zlatica, a u stočnoj hranisemenom sirka uspešno se zamenjuje zrno kukuruza (Berenji i Kunc,1995). Trenutni domaći sortiment sirka za zrno (‘Alba’ i ‘Gold’) u pogleduprinosa i kvaliteta (nizak sadržaj tanina) zadovoljava domaćepotrebe, ali su neophodni ranozreliji hibridi kraće vegetacije.Prosa - Obično proso (Panicum miliaceum L.) (slika 13) se koristiu humanoj ishrani (uglavnom kao bio-hrana) i u ishrani životinja(hrana za ptice).56 ¦ Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićSlika 13. Obično proso (foto: Berenji).U doba njegove intenzivne proizvodnje spadao je među najvažnijegajene biljke našeg područja. Danas se najviše proizvodi kao hrana zaptice, a oljušteno seme se koristi u reformskoj ishrani (Berenji, 1993b;Starčević i Berenji, 1994). Poželjne osobine su lakoća ljuštenja, razneboje semena, otpornost na sušu, otpornost na osipanje zrna, otpornana poleganje, kratka vegetacija i ujednačeno sazrevanje (Lazányi andGocs, 1999). O običnom prosu treba znati da razvija relativno slabkorenov sistem i zato nije biljka loših zemljišta (Lazányi, 1997a). Perspektivagajenja običnog prosa u Vojvodini pre svega zavisi od ostvarivanjaplaniranih površina pod zalivnim sistemima. Obično prosospada među one retke biljke koje zbog kratke vegetacije mogu gajitii u postrnoj setvi gde daju dobre prinose (Berenji and Kišgeci, 1988).Uspešna postrna setva zbog letnjih dugotrajnih suša moguća je jedinozalivanjem. Prema tome zalivanjem proso bi mogao da postaneveoma značajan posrtni usev (Berenji i Kišgeci, 1988). Kod nas postojedve sorte koje su niskog rasta i spadaju u generativne tipove tj.namenjene su proizvodnji zrna, a manje su pogodne za proizvodnjuzelene mase ili sena. Ove sorte su ‘Biserka’ bele i ‘Rumenka’ crveneboje zrna (Berenji et al., 2000). Obe sorte se veoma lako vršu i ne osipajuzrno čak i ako prezru. Tolerantne su na sušu i na bolesti. Masahiljadu zrna je 6,5-7,0 g, potencijal za prinos je 3,2-3,8 t ha -1 . Postojezahtevi za proizvodnju vegetativnih sorata visokog stabla za zelenumasu (npr. seno) (Berenji 1990; Lazányi 1997b).Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta ¦ 57

Organska proizvodnja i biodiverzitetMuhar i bar proso - Muhar (Setaria italica L. var. moharia) ibar proso (Setaria italica L. var. maxima) (slika 14) se upotrebljavajuuglavnom kao hrana za ptice, ali postoje zahtevi za gajenjem muharaza zelenu masu i seno. Gajenjem muhara naročito se zadovoljavajuspecijalne potrebe ishrane konja, što bi bilo od velikog značajaza farme, koje se opredele za agroturizam u salašarskim sredinama.U povoljim uslovima gajenja prinos zelene mase je 30-40 t ha -1 , prinossena 6-10 t ha -1 . Proizvodnja semena je 1,5-2 t ha -1 . Potražnja zamuharom i bar prosom nije prevelika, ali je konstantna (Lazányi andGocs, 1998). Muhar i bar proso pružaju mogućnost iskorišćavanjapovršina nepogodnih za gajenje ostalih biljaka. Naime, muhar seističe kratkom vegetacijom, uspešno se gaji na površinama koja sunedovoljno plodna i loših vodno-vazdušnih osobina, a takođe i naparcelama na kojima treba da zameni propali prethodni usev. Zahteviprema muharu su kratka vegetacija, otpornost na sušu i visokarodnost (Lazányi, 1997b; Lazányi and Gocs, 1998).Značaj domaćeg žutosemenog (‘Novosadski žuti’), crvenosemenog(‘Novosadski crveni’) i crnosemenog (‘Novosadski crni’) muharase podudara sa redosledom navođenja njihovih naziva. U pogledubar prosa domaću biološku osnovu čini ‘Novosadski bar’.Ono što je rečeno za muhar i bar proso odnosi se i na svetlo seme(Phalaris canariensis L.) (slika 14). Značaj svetlog semena je pre svegau tome što odlično klija i niče i na niskim temperaturama, upovoljnim uslovima daje visok prinos, ima visoku hranljivu vrednost(Szabóné, 1993). Uzgaja se isključivo kao glavni usev, zato štokasnije promene vlažnosti zemljišta negativno utiču na njegov rasti razviće (Szabóné and Lazányi, 1996). Zakasnela setva u principunije uspešna. Sorta ‘Novosadsko’ zadovoljava trenutnu potražnju zasortnim semenom ove kulture (Berenji, 1990).Slika 14. Muhar (levo), bar proso (u sredini)i svetlo seme (desno) (foto: Berenji).58 ¦ Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićHeljda – Heljda (Fagopyrum esculentum L.) (slika 15) je biljka siromašnijihzemljišta, pa je upravo zbog ovog razloga rasprostranjenana takvim područjima (Lazányi and Mándi, 1998). Zbog kratkevegetacije uspešno se gaji i na brdovitim terenima. Može se gajiti ikao postrni usev, ali rani jesenji mrazevi mogu biti štetni za biljku.Ekonomski značaj je u kratkoj vegetaciji i u tome što nije zahtevnavrsta. Medju dobre osobine heljde ubraja se kratka vegetacija, visokiprinos, lakoća ljuštenja, otpornost na sušu i dobra hranljiva vrednost.Potencijana rodnost je 2,5-3 t ha -1 . Brašno dobijeno od oljuštenogsemena heljde je sve više rasprostranjeno u reformskoj ishrani.U proizvodnji je sorta ‘Novosadska’ sve više je rasprostranjena. Proizvodise i u sistemu organske proizvodnje.Slika 15. Heljda (foto: Berenji).Uljana tikva - Poslednjih godina sve se više širi gajenje uljanetikve (Cucurbita pepo L.) kod nas (Berenji 2011a, b; Berenji i Sikora,2011). Naročito se povećao interes prema uljanoj tikvi golici, ali imapotražnje i prema uljanoj tikvi sa ljuskom. Veliku proizvodnju ograničavanedostatak specijalne opreme (mašina za ubiranje i pranjesemena, sušara i mašina za poliranje semena). Najznačajniji sastavnideo semena je ulje (Berényi and Tulok, 2005; Berenji and Karlović,1995). Raste potreba za specijalnim prelivima za salate i preparatimaza ublažavanje tegoba oboljenja prostate na bazi ulja semenatikve. Sigurnu perspektivu proizvodnje uljane tikve golice čine onemini uljare koje proizvode ulje ne samo od semena tikve nego i oddrugih uljarica (npr. suncokret). Ova proizvodnja se odlikuje tehno-Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta ¦ 59

Organska proizvodnja i biodiverzitetlogijom tzv. hladnog ceđenja, bez upotrebe hemikalija. Sorte uljanetikve golice ‘Olinka’ i uljane tikve sa ljuskom ‘Olivia’ su veomadobro prilagođene uslovima gajenja kod, ali se intenzivno radi i nastvaranju novih F1 hibridnih sorti (slika 16). U istraživanjima se posebnapažnja posvećuje problematici viroznih oboljenja.Slika 16. Uljana tikva sa ljuskom (levo)i uljana tikva golica (desno) (foto: Berenji).Industrijska konoplja - Industrijska konoplja (Cannabis sativaL.) (slika 17) doživljava svoju renesansu u svetu, a u Srbiji se poslevišedecenijske pauze ponovo javlja interes za njenu proizvodnju (Berenjiet al., 2001; Berenji, 2006.). Konoplja je veoma dobar predusev,odlično se uklapa u plodored. Robusna biljke i gust sklop useva naprirodan način deluje supresivno i na najagresivnije korove (kao štoje npr. divlji sirak). U Vojvodini klasično gajenje i prerada konoplje(npr. proizvodnja kudeljnog kanapa i užarija) više ne postoji, iako bicelokupna takva proizvodnja mogla realizovati u izvozu (Berenji etal., 2001). Po realnim procenama, tržište ovih klasičnih proizvodaod kudelje je neograničeno, ali za sada nedostaju nove mašine zaubiranje konoplje i savremena tehnologija prerade konoplje. Postojeveoma perspektivni planovi za upotrebu konoplje kao sirovine zaproizvodnju papira (Berenji et al., 2000; Herak et al., 2001). Potražnjaza semenom konoplje pokazuje stalni porast. Od semena se dobijavisokokvalitetno ulje (Berenji et al. 2001). Problem je što za mehanizovanuproizvodnju semena konoplje ne postoji odgovarajuća tehnološkarešenja (pre svega se misli na kombajne za žetvu semenakonoplje). Po klasičnoj tehnologiji proizvodnje semena stabla semenskekonoplje se seku ručno a i odvajanje semena se radi ručno.60 ¦ Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićOvakav način proizvodnje konoplje za zrno je veoma skup. Biološkuosnovu proizvodnje industrijske konoplje kod nas čine dvodoma sorta‘Marina’ i jednodoma sorta ‘Helena’.Slika 17. Muška (levo) i ženska biljka dvodome konoplje (desno)(foto: Berenji).Konoplja zauzima specifično mesto među gajenim biljkama s obziromna to da postoje kemotipovi koji se koriste za proizvodnjunarkotika (marihuane i hašiša). Kao i u drugim zemljama sveta zakonskemere i u Srbiji zabranjuju gajenje i stavljanje u promet konopljekoja je pogodna za proizvodnju marihuane ili hašiša. Ova zakonskaregulativa je, međutim, prilično liberalna, pa se industrijskakonoplja može uzgajati bez specijalne dozvole. Pomenute dve sorteGajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta ¦ 61

Organska proizvodnja i biodiverzitetstvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ističuse niskim sadržajem (

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićperaka u značajnoj meri doprinose većem prinosu i boljem kvalitetulista duvana. U proizvodnji rasada nova tehnologija je sistem plutajućihtacni.Slika 19. Duvan (foto: Berenji).Lekovite, aromatične i začinske biljke - U grupu lekovitih,aromatičnih i začinskih biljaka spadaju brojne gajene i divlje biljnevrste. Neke biljne vrste su pogodne samo za ubiranje u prirodi. Ovaaktivnost je precizno regulisana zakonskim propisima koji se presvega odnose na zaštićene biljne vrste i na ograničeno sakupljanjeugroženih biljnih vrsta. U poslednje vreme sve se više radi na plantažnomgajenju lekovitih, aromatičnih i začinskih vrsta. Profitabilnostgajenja bila bi veća ako bi se gajenje kombinovalo sa preradom,kao što je npr. hidrodestilacija, ekstrakcija, proizvodnja čajnih mešavinaitd (Berenji et al, 2008).Gajeni amarant - Gajeni amarant (Amaranthus sp.) (slika 20)je alternativna biljka koja se može koristiti na više načina: za zelenumasu ili za seme (Pešić et al., 1997a, b). Bez obzira na pozitivnerezultate koji su dobijeni u istaživanjima, ova biljka još uvek nijenašla svoje mesto u proizvodnji u Srbiji. Preduslov gajenja na većimpovršinama je uvođenje odgovarajuće tehnologije proizvodnjesa ciljem da se postigne ujednačeno sazrevanje, spreči osipanje i rešimehanizovano ubiranje semena bez većih gubitaka.Gajenje i korišćenje alternativnih biljnih vrsta ¦ 63

Organska proizvodnja i biodiverzitetSlika 20. Gajeni amarant (foto: Berenji).ZaključakOd alternativnih biljnih vrsta značajnih za proširenje agrobiodiverzitetau ovom radu su prikazane: sirak metlaš i sirak za zrno,obično proso, muhar, bar proso, svetlo seme, heljda, uljana tikva saljuskom i uljana tikva golica, konoplja, lan za ulje i za vlakno, duvan,lekovito, aromatično i začinsko bilje i gajeni amarant. Alternativnebiljne vrste zauzimaju relativno male površine, ali su značajničinioci diverzifikacije ratarske proizvodnje. Proizvodnja većine alternativnihbiljnih vrsta je radno intenzivna, ali se njihovom proizvodnjomostvaruje veći profit po jedinici površine u poređenju sakonvencionalnim kulturama. Proizvodi alternativnih biljnih vrsta senajvećim delom realizuju u izvozu što znači sigurno tržište. U cilju64 ¦ Zaključak

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenovićdaljeg unapređenja proizvodnje alternativnih biljnih vrsta neophodnoje obezbediti stručnu literaturu i odgovarajuće sorte, a potrebnesu i inovacije u pogledu tehnologije njihove proizvodnje i prerade.Ključne reči: alternativne kulture, agrobiodiverzitet, sirak metlaš,sirak za zrno, obično proso, muhar, bar proso, svetlo seme, heljda,uljana tikva sa ljuskom, uljana tikva golica, konoplja, lan, duvan,lekovito, aromatično i začinsko bilje, gajeni amarantLiteraturaBavec, F. (2000): Nekatere zapostavljene in /ali nove poljščine. Univerzav Mariboru, Fakulteta za kmetijstvo, Maribor.Bavec, F., Bavec, M. (2007): Organic production and use of alternativecrops. Taylor & Francis Group, LLC.Berenji, J. (1989): Žetva sirka metlaša u različito vreme. Savremenapoljoprivreda 37(5-6): 239-248.Berenji, J. (1990): Millets breeding. 15 th Congress of EUCARPIA Maizeand Sorghum Section, Baden near Vienna, 67.Berenji, J. (1993a): Mesto sirka za zrno u ratarskoj proizvodnji. Zbornikradova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 21: 427-438.Berenji, J. (1993b): Perspektive gajenja prosa. Zbornik radova Institutaza ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 21: 587-598.Berényi, J. (2002): Alternatív növények jelene és jövője a Vajdaságban.Tartamkísérletek, tájtermesztés, vidékfejlesztés nemzetközikonferencia, Debrecen, 272-278.Berényi, J. (2003): Alternatív növények szerepe a fenntarthatómezőgazdaságban. A fenntartható fejlődés időszerű kérdései aVajdaságban, Újvidék, 46-54.Berenji, J. (2006): Serbie: passé, présent, et futur du chanvre industriel.In: Pierre Bouloc (ed). Le chanvre industriel: production etutilisations, Groupe France Agricole, Paris, 384-390.Berenji, J. (2008): Tobacco research at the Institute of Field and VegetableCrops in Novi Sad, Serbia (input to ARESA concept ofRedDetect GM tobacco). Book of Abstracts of the ARESA GMO IISymposium, Copenhagen (Denmark), 2.Berenji, J. (2011a): (Ed). Uljana tikva i njena proizvodnja. Institut zaratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.Berenji, J., Adamović. D., Sikora, V., Sabo, J. (2008): Dostignuća u unapredjenjuproizvodnje i korišćenja alternativnih kultura u Odeljenjuza hmelj, sirak i lekovito bilje Instituta za ratarstvo i povrtar-Literatura ¦ 65

Organska proizvodnja i biodiverzitetstvo. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad45(1): 145-158.Berenji, J., Dahlberg, J. (2004): Perspectives of Sorghum in Europe.Journal of Agronomy and Crop Science 1905: 332-338.Berenji, J., Dahlberg, J., Sikora, V., Latković, D. (2011): Origin, History,Morphology, Production, Improvement, and Utilization of Broomcorn[Sorghum bicolor (L.) Moench] in Serbia. Economic Botany65(2): 190-208.Berenji, J., Karlović, Đ. (1995): Az olajtök és a tökmagolaj. 1. rész. Azolajtök származása, rendszertana és alaktana. Journal of Oil SoapCosmetics 44(2): 54-60.Berenji, J., Kišgeci, J. (1988): Gajenje kukuruza, sirkova i prosa u postrnojsetvi. 6. Jugoslovenski simpozijum o krmnom bilju, Osijek,286-291.Berenji, J., Kunc, V. (1995): Prinos i kvalitet sirka za zrno. Zbornikradova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 23: 309-318.Berenji, J., Martinov, M., Sikora, V. (2001): Perspektive konoplje. Savremenapoljoprivredna tehnika 27(3-4): 131-138.Berenji, J., Mirčov, A., Jovandić, N. (2000): Nove sorte prosa. Zbornikizvoda Treći Jugoslovenski naučno-stručni simpozijum iz selekcijei semenarstva – III JUSEM, Zlatibor, 175.Berenji, J., Sabo, A. (1998): Konoplja (Cannabis sp.) kao lekovita biljka.Medicinal Plant Report 5(5): 43-57.Berenji, J., Sikora, V. (2001a). Stanje i perspektive u proizvodnji, obradii preradi duvana u Jugoslaviji. Biljni lekar 30(5): 368-375.Berenji, J., Sikora, V. (2002): Trends and achievements in broomcornbreeding. Cereal Research Communications 30 (1-2): 81-88.Berenji, J., Sikora, V. (2004): Perspektive proizvodnje sirka za zrno kodnas. Acta Agriculturae Serbica 9(17): 501-507.Berenji, J., Sikora, V. (2006): Proizvodnja sirka za zrno. Naučni institutza ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.Berenji, J., Sikora, V. (2011): Sistematika, morfologija, poreklo, genetikai oplemenjivanje uljane tikve. In: J. Berenji (ed.) Uljana tikva– Cucurbita pepo L. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad,7-82.Berenji, J., Sikora V, Karlović, Đ. (2001): Potencijal konoplje (Cannabissp.) kao uljarice. Zbornik radova 42. Savetovanja industrije uljaProizvodnja i prerada uljarica, Herceg Novi, 189-194.Berenji, J., Sikora, V., Martinov, M. (2001): Perspektive konoplje. Biltenza hmelj, sirak i lekovito bilje 33/34(74-75): 25-35.Berenji, J., Sikora, V., Martinov, M., Herak, S. (2000): Hemp as a renewablerow material for paper industry. Book of Abstracts of the66 ¦ Literatura

Vladimir Filipović, Vladan Ugrenović7 th Meeting of Pulp and Paper Industry of Balkan Countries, NoviSad, 16-17.Berényi, J., Tulok, M. (2005): Héjnéküli olajtökfajaták olajtartalmánakösszehasonlító értékelése. A fajataválaszték fejlesztése a kertészetben,Budapest, 221-228.Finta-Korpel’ová, Z., Berenji, J. (2007): Trends and achievements in industrialhemp (Cannabis sativa L.) breeding. Bilten za hmelj, siraki lekovito bilje 39(80): 63-75.Herak, S., Berenji, J., Sikora, V., Martinov, M. (2001): Značaj konopljekao sirovine za papirnu industriju. Zbornik radova VII Jugoslovenskogsimpozijuma iz oblasti celuloze, papira, ambalaže i grafike,Zlatibor, 19-24.Kocjan, AD. (1999): Pozabljene poljščine. Založba Kmečki Glas, Ljubljana.Lazić, B., Babobić, J. (2008): (ed.). Organska poljoprivreda. Tom I i II,Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.Lazányi, J. (1997a): Kölestermesztés. In: Fazakas M. (ed.) Amit acirok- és madáreleség-félékről tudni kell, Agroinform Kiadó ésNyomda Kft., Budapest, 70-80.Lazányi, J. (1997b): Mohartermesztés. Fazakas M. (ed.) Amit a cirokésmadáreleség-félékről tudni kell, Agroinform Kiadó és NyomdaKft., Budapest, 82-87.Lazányi, J. (1997c): Alternatív növények termesztéstechnológiájánakfejlesztése az európai piac tükrében. MTA Szabolcs-Szatmár-Beregmegyei Tudományos Testület 1997. évi tudományos ülésénekelıadásai, Nyíregyháza, 16.Lazányi, J., Gocs, L. (1998): A mohar termesztése. Gyakorlati Agrofórum52-54.Lazányi, J., Gocs, L. (1999): Proso millet (Panicum miliaceum L.). In:Lazányi J and Dobránszki J (ed.) Agricultural Research in NyírségRegion, Nyíregyháza, 84-87.Lazányi, J., Mándi, L. (1998): A pohánka termesztése. GyakorlatiAgrofórum, 45-47.Pešić, V., Berenji, J., Stamenković, V., Nikolić, M. (1997a): Agrobiološkei nutritivne vrednosti linija i vrste Amaranthus hypocondriacus.Zbornik izvoda Drugi naučno-stručni simpozijum iz selekcije isemenarstva – II JUSEM”, Arandjelovac, 16.Pešić, V., Berenji, J., Stamenković, V., Nikolić, M., Bodroža-Solarov, M.,Vujačić, V. (1997b): Genetics and breeding in Amaranthus in Yugoslaviaand usage value. Abstracts of the New and Non-TraditionalCrops and Perspectives of their Production, Rusia, 995-6.Radics, L. (2001): (ed.). Alternatív növények termesztése I. Mezőgaz-Literatura ¦ 67

Organska proizvodnja i biodiverzitetdasági Szaktudás Kiadó, Budapest.Radics, L. (2002): (ed.). Alternatív növények termesztése II. SzaktudásKiadó, Ház, Budapest.Sikora, V., Berenji, J. (2005): Perspektive gajenja sirka za zrno u nas.Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 41,451-458.Sikora, V., Berenji, J. (2010): Razvoj sortimenta sirka metlaša u Institutuza ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Ratarstvo i povrtarstvo/Field and Vegetable Crops Research 47(1): 363-369.Sikora, V., Berenji, J., (2011): Sirak za zrno i sirak metlaš kao alternativnekulture. Zbornik referata 45. Savetovanja agronoma Srbije,Zlatibor, 171-180.Starčević; Lj., Berenji, J. (1994): Mesto i uloga prosolikih žita u proizvodnjihrane. Savremena poljoprivreda 42(4): 7-11.Szabóné, CsK. (1993): A lóbab (Vicia faba L.) és a fénymag (Phalariscanariensis) nemesítése és fajtafenntartása a Kisvárdai TeichmannTelepen. Teichmann Vilmos Tudományos Emlékülés Kiadványa,Kisvárda, 71-81.Szabóné, CsK., Lazányi, J. (1996): Fénymag (Phalaris canariensis L.).Növénynemesítés a Nyíregyházi Kutató Központban. MagyarNövénynemesítők Vándorgyőlése, 40.68 ¦ Literatura

Vladimir Filipović, Vladan UgrenovićCONTRIBUTION OF ALTERNATIVE CROPS TOAGROBIODIVERSITYJanoš BerenjiInstitute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad, SerbiaAbstract: In this paper the following alternative crops interestingto be cultivated in Serbia in order to enlarge the biodiversity arediscussed: broomcorn, grain sorghum, proso millet, small and largeheaded italian millet, canarygrass, buckwheat, oil pumpkin, hemp,flax, tobacco, medicinal, aromatic and spice species as well as amaranth.Alternative crops occupy a relatively small acreage but theircontribution to the diversification of field crops production is considerable.The production of the majority of alternative crops requiresa high amount of hand labour, but it is a way to obtain higher profitfrom the unit of land area as compared to conventional field crops.The products based on the majority of alternative crops are definitelyexport oriented ensuring stable market for this crops. For thefurther improvement of the production of alternative crops expandedliterature, selected cultivars and innovative production and procesingtechnologies are necessary.Key words: alternative crops, agrobiodiversity, broomcorn, grainsorghum, proso millet, small headed italian millet, large headeditalian millet, canarygrass, buckwheat, oil pumpkin, hemp, flax, tobacco,medicinal, aromatic and spice species, amaranthCONTRIBUTION OF ALTERNATIVE CROPS TO AGROBIODIVERSITY ¦ 69

Kontakti/Contacts:Guido Haase-mail: g.haas@agrarhaas.deTel: +49151 21 650 700Branka LazićE-mail: lazic.branka@gmail.comTel: +381 063 1107398Vladimir FilipovićE-mail: vladimirmfilipovic@gmail.comTel: +381 064 8814408Vladan UgrenovićE-mail: vladan.ugrenovic@gmail.comTel: +381 064 8814412Janoš BerenjiE-mail: berenji@eunet.rsTel: +381 064 8205717

Organska proizvodnja i biodiverzitetSerbian Transitional Agricultural ReformMinistrarsvo poljprivrede, šumarstva i vodoprivrdeDeutche Gesellscgaftfür InternationaleZusammenarbeit (GIZ) GmbH72 ¦