Nebojša Pajkić,filmski scenarista i profesor dramaturgije ... - Magazin

Porodica Pajkić:Lav Grigorije,Isidora, VilaAnđelina i Nebojšaintervju mesecaEmocije&Njegova knjiga „Holivudski rukopis“(„Zavod za izdavanje udžbenika“) upravoje doživela drugo izdanje, što će obradovatisve studente FDU i filmofile koji je smatrajuza kultno štivo. Pisac scenarija za filmove„Dečko koji obećava“, „Una“, „Šest dana juna“,„Davitelj protiv davitelja“..., redovni profesorfilmske dramaturgije na FDU, autor i koautorniza knjiga o filmskim stvaraocima i filmu, NebojšaPajkić je i producent prvog nezavisnogsrpskog filma „Dorćol-Menhetn“ (2000), kojije režirala njegova supruga Isidora Bjelica.Smatraju ga za gurua filmske misli. Njegovapredavanja studenti ne propuštaju.Da li postoji merilo za dobar, umetničkifilm?Film pripada epohi u kojoj pojam umetnostiu klasičnom smislu više i ne postoji. A tanavodna umetnost je jedva jedna komponentau filmu. Ipak, veoma je važno da se prekoračiopozicija „komercijalno“ i „umetničko“. Predrasudada postoje stvari koje su nekomercijalnepa su one umetničke i da postoje stvari kojesu komercijalne pa su navodno kič, štetna je inema nikakve veze ni sa filmom, ni sa umetnošću,ni sa kičem, ni sa komercijalnošću. Ufilmu postoje dve reči koje su važne: emocija iakcija. Sve druge stvari su pseudointelektualnaPiše: Branislava Mićić, fotografije: Zoran Mirčetić, Ona arhivafilmmistifikovanja. A film ako nije ni ljubavni, niakcioni, on i nije film.Koji vam je ljubavni film najdraži?Ima jako puno filmova koji su mi najdraži.Možda je „Imitacija života“ jedan od najekspresivnijihljubavnih filmova. Daglas Serkje jedan od najvećih režisera melodrame. Fasbinderje celu svoju poetiku izgradio na reinterpretiranjuSerkovih filmova, nemačkih ipotom holivudskih.Ko je tvorac arhetipova u filmskoj industriji?Nemi film, američki i evropski ravnopravno,a zatim filmovi tridesetih godina koji sevezuju uz studio UFA i Holivud. Tu su postavljenipraktično svi principi filmske poetike.Da je postojala katedra dramaturgije udoba stare Grčke, ona bi obučavala studenteza......pozorišne pisce. Cela stvar je de faktoproistekla iz pozorišne dramaturgije. Didroje u 18. veku, gradeći poetiku građanskedrame, rekao da je scena nedovoljna, da je zagrađansko pozorište potrebno nešto kao senkena zidu... Film je idealan medijum građanskogdramskog izraza. Pozorište se raspalo u20. veku, onog trenutka kad je film preuzeo sveideološke funkcije.NebojšaPajkić,12filmskiscenaristai profesordramaturgijena FDUDa li je dramaturgija jedina univerzitetskakatedra na kojoj studenti uče da pišu?Da, učimo ih da pišu predtekst, nacrt zafilmsko delo. Novi pisac nove epohe, a pogotovou trećem milenijumu, mora da budeintelektualan. Ako podražava samo stvarnost,u savremenom smislu gledano, on jenaivac. On mora da pomeri svoj način podražavanjaa da bi to uradio, on mora dadiskutuje sa svojim uzorima.Koju biste Isidorinu knjigu najrađe filmovali?To je veoma teško pitanje pošto je Isidorabazično dramaturg i njeni romani su puniupravo onog o čemu smo govorili, emocije iakcije. Imali smo razgovore o ekranizaciji romana„Ljubav u Tunisu“ i „Virtuelna kurva“, alija bih zapravo najrađe ekranizovao njen roman„Put oko sveta za 25 dana“. On ima u sebi apsolutnimuving, otkriva najrazličitije kulture,ima subjektivnu esejističku vizuru koja nadilaziosnovne populističke klišee, ima delove kojičine da je humor u prednjem planu, a u svakomfilmu mora da bude bar 30 posto humora,ima jako puno sukoba i mogao bi da budeuključen u jednu liniju filmske tradicije, koja setiče upravo putovanja oko sveta. Bio bi to omažBlejku Edvardsu ili Majklu Andersonu.www.onamagazin.com OnaS obzirom da i vas ima u tojknjizi, kome biste dodelili ulogu Nebojše, akome Isidore?U niskobudžetnim produkcijama, kojimse mi uglavnom bavimo, ja bih najrađe angažovaoIsidoru i mene za te uloge. Mi nemamodobre glumce, naši glumci su pozorišni i neosećaju dobro film. Postavljanje stvari u svetskerazmere je jedna šaljiva linija... Najviše volimod relativno mlađih glumaca Meta Dilona.On bi bio dobar glumac za mene, a od Isidorebih tražio da izabere glumicu.Vaš „Dorćol-Menhetn“ je prvi nezavisnifilm u istoriji jugoslovenske kinematografije.Koji film, od autora koji su krenuli vašimstopama, savetujete da pogledamo?Možda je najinteresantiji i najperspektivnijipo svom obrascu, „Život i smrt porno bande“Mladena Đorđevića. Najznačajniji filmkoji je nastao nakon „Dorćol-Menhetna“, smatramga jednim od najznačajnijih evropskihfilmova, je „Srpski film“ (2010) koji je rađenpo scenariju našeg bivšeg studenta AleksandraRadivojevića. „Beogradski fantom“ je takođezanimljiv, smislen...Šta bi od domaćih filmova komercijalneprodukcije trebalo pogledati?Veliki sam protivnik izraza „domaći film“.Ne znam zašto se izbegava formulacija „srpskifilm“. Mislim da ne bi trebalo ništa da se gledaod komercijalnih filmova, jer je to, manjeili više, osim časnih izuzetaka poput Dinkovogsubverzivnog filma, „Doktor Rej i đavoli“(2012), apsolutni bullshit. Komercijalna produkcijaje iskrivljena sintagma jer su ti filmovi,zapravo, čabritis.Zašto hvalite vašu katedru na FDU akosu svršeni studenti proizveli tek pokoji dobarfilm?Predajem filmsku dramaturgiju i učimstudente da misle o filmu i da prave filmskescenarije. Te scenarije ne prihvataju na konkursima,jer tamo prihvataju projekte premanekim refleksima koji su potpuno izvan kinematografijei koje diktiraju učenici praškihakademija, poput Gorana Markovića, SrđanaKaranovića, Gorana Paskaljevića... Napraviosam knjigu „Antologija nepročitanih scenarija“,u koju sam uvrstio deset najznačajnijihdiplomskih radova sa naše katedre. Da je pojednom od njih napravljen film, bio bi interesantnijiod bilo kog filma koji je proizvedenposlednje decenije.Ona svakog 20. na kioscimaProfesor Pajkić:„Moj put jemišljenje...“Zašto najbolji scenarijigotovo nikad ne budu filmovani?Ceo sistem filmskih subvencija postavljenje apsolutno pogrešno. Komisija od tri članakoja bi u jednom veoma kratkom vremenutrebalo da pročita stotinu scenarija, de faktone može da pročita ni tri. Scenario nije pisanda bi bio čitan, već da bi bio pretečica filmu injega zapravo jedino mogu da čitaju dramaturzi,režiseri i producenti. Sistem subvencijatrebalo bi da se bazira na sinopsisima, kratkimnacrtima filmskih priča i ekstravagantnimfilmovima u kojima je favorizovan jedanposeban oblik mišljenja, umesto projektimakoji imaju pretenziju da budu uspešni bioskopskifilmovi. Uspešni bioskopski filmovibi morali sami sebe da isplaćuju.Da li tako funkcioniše filmska industrijau svetu?Kad govorimo o uspešnom filmu, običnomislimo na holivudski, ali pojam Holivuda jenešto sasvim stoto u odnosu na klasični Holivud.Uskoro izlazi drugo izdanje moje knjige„Holivudski rukopis“, gde sam obrađivao načinfunkcionisanja klasičnog Holivuda, pišućioglede o nekim od najznačajnijih holivudskihrežisera. Danas je američka produkcija otišlau sasvim drugom smeru. Film je u jednoj eksperimetnalnojfazi e da bi se stvorili uslovida se investira u nova tehnološka dostignuća,od kojih je 3D glavni. Film sam po sebi višene može da zaradi, zato se filmovi praktičnorade kao bilbordi za neke druge produkte nakojima će da se zaradi. Američki film je, dakle,avangardan, dok evropski film tapka umestu. Jedina živa filmska scena trenutno jeKoreja. U Koreji se prave odlični filmovi kojisu nastavili novoholivudsku tradiciju sedamdesetihgodina, akcioni žanrovski filmovi ukojima se dovode do perfekcije osnovni modeliartikulisanja vizuelne ekspresije.Vaša katedra filmske dramaturgije školujestudente zapravo za dobre pisce?Moja je ideja da mi školujemo ljude kojiimaju talenat za pisanje, da im pružimo osnovnaznanja kako bi trebalo da se napiše filmskiscenario i da ih ubedimo da misle o umetnostiuopšte, da formiraju svoje stavove o svetu,koje će izražavati zatim kroz bilo koji medijum.Mogu da pišu scenarija, pa da ih objavljuju,mogu da ih razviju, pa da pišu romane,mogu da ih transponuju u pozorišne komade,radio drame ili televizijske emisije, mogu dapišu knjige o filmu, pozorištu... Najvažnije jeda imaju svoj stav i ukoliko moraju da ga menjaju,da to bude za što viši honorar.Vaš sin je upisao montažu na FDU. Da liste mu vi to savetovali?Da, ja sam mu to savetovao. Pisanje senaslanja na jednu dugačku literarnu tradiciju,a mi živimo u vremenu novih medija.Centralna struka u svim tim medijimaje montaža, jer se montaža bavi spajanjemdve slike po principima koji13jednako važe uAmerici, Aziji, Africi i Evropi.Koje ste scenarije vi napisali?Moj prvi scenario koji je realizovan je„Dečko koji obećava“ za Mišu Radivojevića.Sa istim režiserom sam radio i film „Una“,

tajne strasti14Prvi je krenuostazom našenezavisne filmskeprodukcijeNebojša Pajkić:„Ne volim da radim,ali sam morao dabih živeo“„Film ako nijeni ljubavni, niakcioni, on inije film“Nebojša sasuprugomIsidorom iDraganomGrnčarskigde sam napisao scenario po romanu MomeKapora. Onda je naknadno ekranizovan mojdiplomski film „Šest dana juna“, koji je režiraoDinko Tucaković. Bio sam i koscenaristafilma „Pismo-glava“ Bate Čengića. Potomsam sa Slobodanom Šijanom uradio scenarioza „Davitelj protiv davitelja“. Usledila je„Kraljeva završnica“ za Živorada Tomića uZagrebu, pa scenario za dva filma u Sloveniji(„Remington“ i „Naprej“). Bio sam editor iidejni tvorac omnibusa „Kako je propao rokenrol“.Sarađivao sam u jednoj fazi sa NikolomStojanovićem na filmu „Belle Epoque“.Uradio sam i jednu mini seriju „Čovek u srebrnojjakni“ za novosadsku televiziju.Koliko vaših scenarija nije realizovano?Na jedan scenario koji je realizovan napisaosam otprilike tri i po scenarija. Većinusam uspeo da naplatim u nekoj fazi,ništa nisam pisao za sebe, osim tog školskog„Šest dana juna“. Za sve scenarije prvosam tražio pare, pa sam onda radio. To jemoj princip. To učim i studente.Koju ljubavnu scenu iz vaših filmovasmatrate najlepšom?U svim mojim scenarijima postoje ljubavnescene, ali „Una“ je jedan apsolutno ljubavnifilm. Odnos između Radeta Šerbedžije i SonjeSavić u tom filmu na neki način je odredionjihovu životnu sudbinu, ma kako Sonjinana kraju bila crna. To je ozbiljna melodrama samnogo ljubavnih i erotskih scena, od kojih suneke preuzimali američki filmovi.Vaša supruga Isidora Bjelica napisala jetri knjige pre braka i 57 posle. Koliko je vašegdoprinosa ostalo skriveno između koricanjenih knjiga?U celom toku Isidorinog rada, ja sam jojpomagao u stvaralačkim procesima. Nekiput je ta pomoć bila konkretnija u tehničkomsmislu, a neki put je bila isključivoidejna. Sarađivao sam na različite načine navelikom broju Isidorinih knjiga, u ranoj fazinjenog stvaralaštva i našeg braka. Kako suse stvari razvijale, ona je sve manje osećalapotrebu da traži moju podršku.I vi ste plodan pisac. Koliko ste knjiga napisali?Nemam dobru statistiku. Pomenuo sam uovom razgovoru dve. Pored njih, sa Isidoromsam izdao knjigu „Nove srpske drame“, u kojojje moj pozorišni komad „Trinidad“, jedan njen„Saga o UMPROFOR-u“ i jedan naš zajednički„Ljotić“. Sarađivao sam kao priređivač, autor ikoautor na nekoliko knjiga: „Biografija BrankaBauera“, „Živojin Pavlović – dva razgovora“,„Živojin Pavlović – Jahač na lokomotivi“,„Svetlo u tami – novi Holivud“, „Nova filmskaEvropa“... Imam i pozorišne komade, kao„Dečko koji obećava“ i „Marks satana“, koji jerežirala predivno Isidora Bjelica.Da li ste radoholik?Ne volim da radim, ali sam morao da bihživeo. Doduše, imam malo isherene ideje isamim tim naporne diskusije da bih se izborioza njih. Zbog toga lako odustajem. Zamarame da nešto što je očigledno, moram daobjašnjavam. Moja trenutna situacija je karakteristična.Završio sam svoj film „SerbischeFreund“ („Prijatelj iz Srbije“), snimio ga imontirao. Iako je moj scenario dobio nagraduSkupštine grada Beograda, oni ne žele da midaju poslednju ratu da završim finalnu obraduslike i zvuka, i uradim kopije. Sam samproducent, režiser, scenarista i glavni glumacu filmu, ali izvesna činovnica smatra da onabolje od mene zna kako je trebalo da izgledamoj scenario i koliko sam ga ja „izneverio“.Sad sam izgubio šansu da konkurišem zastrane festivale u 2013. godini... Zbog nemogućnostida budem shvaćen na način na kojibih ja voleo, trenutno svoje ideje usmeravamu Isidoru kao medijum i to mi najbolje ide.Priča o umetnosti uvek završi pričom onovcu...Film je skup artikl. Puno ljudi učestvuje,skupi su svi tehnički resursi... Mora da seuloži ozbiljan novac a svi oni koji ga ulažu,žele da im se novac vrati i tog trenutka se dolazido jednog nerazrešivog čvora. Onawww.onamagazin.com OnaOna svakog 20. na kioscima15