Godisnji Izvestaj 2011 01 Januar 2008

GODIŠNJI IZVEŠTAJ2008CBK GODIŠNJI IZVEŠTAJJuni2009Priština

SADRŽAJUvodna Reč Predsednika Upravnog Odbora CBK‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1Uvodna Reč Guvernera ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 3Članovi Upravnog Odbora, Komiteta Audita i Izvršnog Komiteta ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 5Organizaciona struktura CBK 31. decembra 2008 ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 71. Izvršni Pregled ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 92. Spoljna ekonomska okolina ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 132.1. Svetska ekonomija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 132.2. Jugoistočna Evropa ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 163. Ekonomija Kosova ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 193.1. Realni sektor ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 193.1.1. Bruto Unutrašnji Proizvod ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 193.1.2. Cene ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 213.1.3. Tržište rada ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 233.1.4. Privatizacija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 243.2. Fiskalni sektor ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 243.2.1. Budzetski prihodi ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 253.2.2. Budzetski troškovi ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 273.3. Financijski sektor ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 293.3.1. Struktura i aktiviteti bankarskog sektora ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 313.3.2. Osiguravajuće kompanije ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 413.3.3. Pennzioni fondovi ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 423.3.4. Mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 43i.i

SADRŽAJ3.4. Vanjski sektor ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 433.4.1. Tekući račun ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 453.4.2. Kapitalni finansijski račun ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 504. Finansijska supervizija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 554.1. Regulativni rad finansijskog sektora ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 564.2. Licenciranje i struktura ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 584.3. Rad Finansijske Supervizije ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 624.3.1. Značajni dogadjaji bankarske supervizije tokom 2008. godine ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 644.3.2. Dogadjaji u superviziji osiguranja tokom 2008. godine ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 684.3.3. Dogadjaji u superviziji osiguranja tokom 2008. godine ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 684.4. Kažnjive mere protiv finansijskih institucija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 774.5. Proces utemeljenja Agencije za osiguranje depozita Osiguranje depozita ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 784.6. Medjunarodni saradnja u oblasti finansijske supervizije ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 795. Usluge koje se osiguravaju autoritetima, finansijskom komunitetu i javnosti ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 815.1. Operacije i upravljanje gotovim novcem ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 815.2. Održavanje računa i transakcije ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 875.3. Menadzment sredstava ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 925.4. Medjubankarski Kliring system ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 945.5. Registar Kredita ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 975.6. Istražni i statistički aktiviteti ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 986. Unutrašnji dogadjaji ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1016.1. Upravljanje i unutrašnja kontrola ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐1016.2. Razvoj ljudskih resursa ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 106i.ii

SADRŽAJ6.3. Reorganizacija CBK‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1086.4. Regionalna i medjunarodna saradnja ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1096.4.1. Medjunarodni sporazumi ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1106.4.2. Učlanjivanje u Medjunarodna društva i organizacije ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1107. Finansijski izveštaji CBK‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1138. Statistički dodatak ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 155i.iii

SADRŽAJi.iv

LISTASKRAĆENICABECBKTCBKCEBCEFTADSIESMKEUEULEXFEDJIEKAPKEKKMBKPAMMFMTPLNSSOTSPDVppŠiroke ekonomske kategorijeBanka Kombëtare TregtareCentralna Banka Republike KosovaCentralna Evopska BankaSporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Jugoistočne evropeDirektne strane investicijeElektronski sistem medjubankarskog kliringaEvropska UnijaMisija Evropske Unije na KosovuFeredal Reserve u SADJugoistočna EvropaKosovska Agencija za PrivatizacijuElektroenergetska korporacija KosovaKomercijalna BankaKosovska Poverenička AgencijaMedjunarodni Monetarni FondOsiguranje autoodgovornostiNeto stranih sredstavaOdgovornosti nad trećom stranomPorez na dodatu vrednostProcenati.v

LISTASKRAĆENICAPTKRENRRKKSKSKPFTEBTPŠKUBPUNMIKPošta i telekomunikacije KosovaRealna efektivna norma razmeneRegjistar Kredita KosovaStatistika KosovaSlovenačko kosovski penzioni fond‐Türk Ekonomi BankasiTrust penzione štednje KosovaUnutrašnji bruto proizvodPrivremena misija ujedinjenih naroda na Kosovui.vi

LISTATABELA1. Glavni makroekonomski indikatori ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 202. Mreža bankarskog sektora ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 333. Struktura sredstava ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 344. Struktura obaveza ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 365. Bilans uspeha ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 396. Bilans isplata ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 447. Tržišni bilans na Kosovu ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 458. Aktiviteti licenciranja banaka ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 609. Aktiviteti licenciranja osiguravajućih kompanija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 6010. Aktiviteti licenciranja penzionih fondova ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 6011. Aktiviteti registracije mikro finansijskih i nebankarskih institucija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 6112. Aktiviteti licenciranja preduzetnika osiguranja ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 6113. Aktiviteti registracije agencija za transfer novca ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 6114. Aktiviteti registracije kancelarija za razmenu valuta ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 6115. Bankarska supervizija: Uradjena posredna ispitivanja tokom 2008. godine‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 6616. Uradjeni bruto prim ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 7017. Izveštaji gubitaka ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 7018. Povrčaju u sredstvima i ekvitetu ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 7119. Kompanije osiguranja: izvršenje posrednih ispitivanja tokom perioda 2007‐2008 ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 7120. Investicije trusta ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 74i.vii

LISTATABELA21. Penzioni fondovi; izvršenje posrednih ispitivanja tokom perioda 2008 ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 7622. Prikupljeni podaci a bankarskim transakcijama ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 88i.vii

LISTA FIGURA1. Cene potrošnje ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 222. Budzetski bilans ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 253. Struktura budzetskih prihoda‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 264. Struktura budzetskih troškova ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 285. Finansijski sector u poredjenju sa drugim sektorima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 306 Struktura banaka po vlasništvu ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 327. Struktura krediva preduzeća ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 358. Struktura kredita po roku prispeća ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 369. Struktura depozita po roku prispeća ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 3710. Norme interesa ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 3811. Široke ekonomske kategorije(BEC), u procentima ukupnog uvoza ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 4612. Trgovina sa zemljama CEFTA i BE,u procentima tabela ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 4713. Tekući transferi ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 4914. Prihodi i rashodi u pošiljki emigranata ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 5015. Bilans investicija u hartijama od vrednosti ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 5216. Bilans drugih investicija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 5317. Ponuda u novčanicama euro (broj novčanica) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8118. Ponuda kovanica euro ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8219. Ponuda i gotovog novca(mesečno kretanje) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8220. Primljene euro novčanice (broj komada) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8321. Primljene kovanice (broj komada) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8322. Prijem gotovog novac (mesečno kretanja) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 84i.ix

LISTA FIGURA23. Broj zastaralih novčanica koje su povučene iz opticaja ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8524. Podela zastarelih novčanica od ukupno primljenih ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8625. Podela novih novčanica (nekorišćenih) ubačenih u opticaj od ukupno obezbedjenih ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8626. Obezbedjivanje novih novčanica (nekorišćenih) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8727. Godišnji obim domaćih uradjenih plaćanja i onih primljenih preko CBK ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8928. Godišnja vrednost uradjenih domaćih plaćanja i onih primljenih preko CBK ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 8929. Razvoj depozita glavnih nosioca računa CBK‐a tokom pet poslednjih godina ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 9030. Razvoj depozita trezora i drugih vladinih institucija kao i KAP‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 9131. Razvoj depozita komercijalnih banaka i kompanija osiguranja ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 9132. Obi mi godišnja vrednost transakcija ESMK‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 9433. Obim i prosečna dnevnih vrednost transakcija ESMK‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 9534. Godišnji obim transakcija ESMK‐a po njihovim vrstama ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 9635. Godišnji vrednost transakcija ESMK‐a po njihovim vrstama ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 96i.x

LISTA FIGURAi.xi

LISTA FIGURAi.xii

CBKGosišnji Izveštaj 2008Poštovani Predsedniče Republike Kosova,Posebna mi je čast i zadovoljstvo da vam predstavim Godišnji Izveštaj 2008. godine, jedne veoma važnegodine za Kosovo, godine koja je zabeležena zlatnim slovima u istoriji Kosova kao Godina Nezavisnosti.Godišnji izveštaj, koji sadrži sve najvažnije dogadjaje u Kosovskoj ekonomiji, a pogotovo u finansijskomsektoru, je rezultat rada uradjenog sa velikim zalaganjem i uz ekspertizu osoblja Centralne BankeRepublike Kosova, što čini da Godišnji izveštaj iz godine u godinu bude sadržajniji i kvalitetniji.Godina 2008. se okarakterizovala i sa globalnom finansijskom krizom, koja se smatra jednom odnajvećih svetskih kriza. Ova kriza je prouzrokovala i recesiju na globalnom nivou. Ovim koncepcijaderegulisanja i liberalizacija poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija, koja je dosta dugo vladalasvetom, je ozbiljno dovedena u pitanje. Naime ova kriza, koja je uzrdmala skoro čitav svet, nametnula jepotrebu povećanja supervizione uloge Centralnim bankama, kao i formiranje jedne institucije namedjunarodnom nivou za superviziju finansijskih sistema i spre[avanje pojavljivanja takvih kriza ubudućnosti.Centralna Banka republike Kosova je koristila najbolje medjunarodne praktike supervizijebazirane na riziku i štaviše, konzervativnije supervizije svih finansijskih institucija koje rade na Kosovu.Nasuprot poslednjoj finansijskoj krizi, finansijski sektor Kosova je ostao stabilan i postojan, beležećiporast depozita i kredita. Interesovanje ulaska novih banaka na tržište Kosova je još jedan pokazateljstabilnosti i održivosti finansijskog sektora zemlje.Upravni Odbor Centralne Banke, u punom sastavu od domaćih članova, je preuzeo u potpunostiodgovornosti koje mu pripadaju po Zakonu CBK‐a, sprovodeći to tančina i uspešno najboljemedjunarodne praktike upravljanja.Prof.Dr.Gazmend LuboteniPredsedavajući Upravnog OdboraCBK – Centralna Banka Republike Kosova 1

Godišnji Izveštaj 2008CBK2CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Poštovani Predsedniče Republike Kosova,Godina 2008 za Kosovo je bila godina velikih izazova i postignuċa. Deklaracija o nezavisnosti donela jenovu perspektivu za održivi ekonomski razvoj naše zemlje. Usvajanje Ustava Republike Kosovatransformisao je Centralni Bankarski Autoritet Kosova na Centralnu Banku Republike Kosova,popunjavajuċi tako institucijonalni okvir za efikasnije funksionisanje finansijskog sektora i ekonomijezemlje. Time je preneto i svo ovlašċenje na lokalne vlasti i dostignuċa u ovom podruċju bili su brojni.Uprkos nepovoljnom spoljnom okruženju‐karakterizujuċi sa jednom finansijskom krizomglobalnih dimenzija kasnije emitovanim na ekonomski recesion – finansijski sektor kao i privreda Kosovanastavili su biti trajni, reflektujuċi poveċani ritam i u predhodnoj godini. Da bi se obezbedila stabilnostfinansijskog sektora, Centralna Banka intensifikovala je svoju nadglednu aktivnost sa posebnimnaglasom na unapređenje metoda za procenu rizika finansijskih institucija, uspostavljanjemeđuinstucijonalnih saradnji kako bi osigurala koordinirani pristup potencijalnim problemima, kao ipraċanje jedne aktivne politike komunikacije sa javnošċu. Šta više , Centralna Banka nastavila je ulaganjesvojih sredstava u skladu sa pozitivnim navratima, likvidnosti i vraċanja sredstava, ostvarajuċi pozitivnepovrate iz tih investicija.2008 godina za bankarski sektor Kosova , bila je godina prosperiteta. Tokom ove godine stopapoveċanja depozita i kredita bila je visoka , doprinoseċi poveċanju privrede. Stupanje novih banakapodsticala je konkurenciju na tržište koja je izražena sa najboljim uslovima za dobioce kredita i ulagaċe iu isto vreme i sa poveċanjem kvaliteta i kvantiteta bankarskih usluga. Sve ovo je praċeno sa velikimnivom stabilnosti ovog sektora, što Kosovo svrstava među zemljama sa najstabilnijim bankarskimsektorom u regionu.Takođe, ova godina je bila uspešna za industriju osiguranja, u kojima se uvode nove produkte,ukljuċujuċi i usluge osiguranja života kao i liberizaciju kontrole tarifa za polise osiguranja. Takođe, trebanapomenuti da i mikro‐finansijske institucije nastavile su kreditiranje ekonomska domaċinstva, malebiznise preduzeċa, agro‐biznese i t.d. Izuzeċe ovom dobru finansijskog sistema je Trust Penzione ŠtednjeKosova, čija su sredstva beležila značajni pad u vrednosti, kao rezultat smanjenja cene deonica umeđunarodnim berzama.Znatan napredak je postignut i u sistemu plaċanja doprinoseċi u smanjenju upotrebe gotovognovca u privredi kao i u daljem napredku u infrastrukturi koja pomaže u razvoju finansijskog sistema. Utom pravcu, napravljene su pripreme izrade Nacionalne strategije sistema plaċanja u saradnji sameđunarodnim partnerima . Saradnja sa međunarodnim partnerima , kao što su MeđunarodniMonetarni Fond, Svetska Banka, USAID, i t.d.., je bila sveobuhvatna doprinoseċi tako daljoj izgradnjikapaciteta Centralne Banke. Tokom 2008 godine , Centralna Banka takođe je unapredila kvalitet izradefinansijskih monetarnih statistika kao i bilansa plaċanja u skladu sa međunarodnim standardima.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 3

Godišnji Izveštaj 2008CBKPeriodične i ne periodične analize o privredno finansijskom razvoju na Kosovu obeležile dalji napredak ipodržale su opšte ekonomske politike u zemlji.Poseban značaj u angažovanju Centralne Banke tokom 2008 je i napredak pravnog okvirafinansijskog sistema na Kosovu, čime se teži na promociji uloge Centralne Banke u privredi Kosova.Centralna Banka je takođe aktivna u međunarodnoj saradnji potpisivanjem nekoliko sporazuma osaradnji sa relevantnim vlastima različitih zemalja. U tom smislu dat je značajan doprinos i u pripremiza članstvo Republike Kosova u Međunarodni Monetarni Fond.Projekcije za ekonomski rast u zemlji za godinu 2009 govori o sporem rastu u odnosu napredhodnu godinu, dok su segmenti najosetljiviji za ekonomiju naše zemlje bit ċe pretežno pošiljkeemigranata , strane investicije i usporavanje kredita iz finansijskog sektora. Održavanje stabilnosti ufinansijskom sektoru, praċanje fiskalnih odgovarajuċih politika, kao i nastavak strukturni reformi uprivredi mogu uticati na omekšavanje efekata u pogoršanju u gore navedenim segmentima. Shodnotome, izazovi za prekoraċenje krize , podupiranje jednog dugoročnog ekonomskog razvoja i praċenjeputa ka evropskoj integracije bi bio velik, stoga je potrebna intenzivna i koordinirana nastojanja svihinstitucija Republike Kosova.U tom kontekstu, imam zadovoljstvo da vam predam Godišnji Izveštaj Centralne BankeRepublike Kosova za 2008 godinu.Hashim RexhepiGuvernator4CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Članovi Upravnog Odbora, Komiteta Audita i Izvršnog Komiteta31. decembra, 2008, Upravni odbor Centralne Banke republike Kosova se sastojao od dole navedenihčlanova:Upravni Odbor CBK‐a:G. Gazmend Luboteni, Predsednik upravnog Odbora CBK‐a;G. Michel Svetchine, Generalni Direktor i član Upravnog Odbora do 26. marta 2008;G. Hashim Rexhepi, Guverner i član Upravnog Odbora od 27. marta 2008;Z. Lulzim Ismajli, Direktor Trezora (član Upravnog Odbora);Gdja. Chiara Bronchi, član Upravnog Odbora do 31. januara 2008;G. Sejdi Rexhepi, član Upravnog Odbora od 13. Juna 2008.Izvršni Komitet CBK‐a ( 31. decembra 2008):G. Hashim Rexhepi, Guverner CBK‐a;G. Gani Gërguri, Zamenik Guvernera za Centralne Bankarske Operacije;G. Nexhat Kryeziu, Zamenik Guvernera za Superviziju Finansijskog SektoraG. Agron Dida, Generalni Inspektor;Gdja. Shkendije Himaj, Visoki službenik Supervizije;G. Florim Maxharraj, Visoki službenik Operacija.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 5

Godišnji Izveštaj 2008CBK6CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Organizaciona struktura CBK 31. decembra 2008CBK – Centralna Banka Republike Kosova 7

Godišnji Izveštaj 2008CBK8CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20081. Izvršni PregledSvetska ekonomija u 2008. godini se okarakterizovala teškom finansijskom krizom čiji se uticaj prebacio ina realni sektor ekonomije prouzrokujući značajan pad ekonomskog aktiviteta. Recesija koja je zahvatilarazvijene zemlje je u velikoj meri pogodila industrijsku proizvodnju što je rezultiralo osetnim porastomnezaposlenosti. Da bi omekšali posledice ekonomske krize, razvijene zemlje su preduzele mere koje suimale za cilj stimuliranje potrašnje, uglavnom preko smanjenja baznih normi interesa od centralnihbanaka kaoi preko ekspanzionih fiskalnih politika. Takodje, nije nedostajao ni koordinovani pristuprazvijenih zemalja radi prevazilaženja krize koje su predložile mere koje su imale za svrhu povratakverovanja u finansijska tržišta kao i stimulaciju sveukupnog ekonomskog aktiviteta. Izmedju ostalog,tokom 2008. godine, svetska ekonomija se okarakterizovala i sa visokim normama inflacije što jeuglavnom posledica povećanja cene prehrane i nafte. Efekti ekonomske krize su imali uticaja i naekonomije zemalja Jugoistočne evrope, gde je zabeležen pad unutrašnje potrošnje, izvoza i investicija.Dok, efekti na finansijski sektor ovih zemalja su bili manji od onih u razvijenim zemljama.Uz rasprostranjenost krize, ekonomija Kosova je tokom 2008. godine zabeležila jedan realniporast od BNP‐a od 5.4 procenata. Ekonomski porast u 2008, je posledica porasta privatne potrošnje ijavnih investicija koje su se u velikoj meri finansirale od kredita bankarskog sektora, pošiljki emigranata,značajnog porasta javnih troškova kao i vanjske saradnje. Tokom 2008. godine zabeležen je značajanporast javnih troškova, posebno kapitalnih, koji su imali uticaja da budzet Kosova u ovoj godini predje ublag deficit (0.2 procenata BNP). Finansijski sektor Kosova je nastavio sa realizacijom zadovoljavajućeperformanse. Bankarski sektor koji i dalje ima glavno mesto u finansijskom sistemu Kosova, tokom 2008.godine zabeležio je jednu godišnju normu porasta depozita od 26.4 përqind, dok su krediti porasli za32.7 procenata, finansirajući u velikoj meri potrošnju i investicije privatnog sektora. Paralelno saproširenjem aktiviteta, bankarski sektor Kosova je nastavio da ima visoki stepen održivosti. Visok stepenuslovljenosti ekonomije Kosova na uvoz i dalje nastavlja da rezultira visokim stepenom trgovinskogdeficita (43 procenata BNP‐a), što prouzrokuje visoku normu deficita na tekućem računu (19.5 procenataBNP‐a). Uz sav ovaj progres, visok stepen nezaposlenosti od preko 40 procenata nastavlja da predstavljaproblem i, istovremeno, izazov za ekonomiju zemlje. Veći izazovi za ekonomiju Kosova tokom 2009.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 9

Godišnji Izveštaj 2008CBKgodine se očekuju imajući u obzir nastavak širenja krize koja se očekuje da na Kosovu ima uticajuglavnom preko opadanja pošiljki emigranata i direktnih stranih investicija.Kao nadzorni i regulativni autoritet, jedan od glavnih objektiva za CBK ostaje razvoj imodernizacija finansijskog sektora sprovodjenjem najboljih principa medjunarodnih standarda. Pristupsupervizije finansijskih institucija je razvijen sa tačkom polaska u ‘pristup na osnovu pravila’ u pravcu‘pristup na osnovu rizika’, formulisano po osnovnim principima Basel‐a i drugog stuba za banke. Pristupna osnovu rizika je takodje formulisan po jednom režimu platne sposobnosti na osnovu rizika zakompanije osiguranja. Takodje, tokom 2008. godine bilo je osetnog razvoja u popunjavanju pravneregulative banaka, osiguranja, penzija i nebankarskih finansija. Upravni odbor CBK je tokom 2008.godine odobrio nekoliko dopuna regulativa za adekvatnu superviziju finansisjkih institucija. Ovo jepovezano sa vizijom CBK o jednom postojanom finansijskom sektoru i upravljanim od snaga tržišta, alikoji radi unutar jasnih regulativa i političkog okvira supervizije u skladu sa osnovama direktiva EU‐a. Usklopu angažovanja radi osiguranja jednog sigurnijeg finansijskog sektora, tokom 2008. godine, CBK jenastavila sa inspekcijama u svim finansijskim institucijama koje operiraju na Kosovu. 2008. godina seokarakterizovala i sa angažovanjem CBK‐a u procesu utemeljenja Agencije za osiguranje depozita, usaradnji sa nemačkom bankom za razvoj (KfW) i Frankfurtskom školom. Projekt za osiguranje depozitafinansisjkih institucija je pregledan od strane Ministarstva ekonomije i finansija (MEF) i zakon sepredvidja u legislativnom planu za usvajanje tokom 2009. godine.Paralelno sa aktivitetom supervizije, CBK osigurava za državne institucije, finansijske institucijiei široku javnost osnovne usluge koje se pružaju od centralne banke, izuzev kreditiranja ili pružanjaprivremene likvidnosti zato što CBK nije banka emiter. CBK je kompetentna za upravljanje gotovimnovcem, obezbedjenje ekomije sa novčanicama i kovanicama eura; pružanje bankarskih usluga imenadzment sredstava vlade, kosovske agencije za privatizaciju (KAP), javnih perduzeća, finansijskihinstitucija medjunarodnih organizacija. Veoma važna funkcija CBK‐a je menadzment sistemamedjubankarskih plaćanja koji nastavlja sa modernizacijom. Tokom 2008.godine, Elektronski sistemmedjubankarskog kliringa (ESMK) je prešao na tehnološku platformu mreže i razvijena je šema direktnogdebita, koja će se funkcionalizovati u 2009. godini. U poredjenju sa ESMK transakcijama u predhodnojgodini, broj transakcija je porastao za 107,2 procenata, dok se vrednost transakcija povećala za 28,7procenata. Tokom 2008. godine, CBK je nastavila da poboljšava funkcionalitet kreditnog registra čime jeolakšana razmena kreditorskih informacija izmedju kreditornih institucija, pomažući tako na čuvanje10CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008stabilnosti finansijskog sektora. Naglašeni progres je zabeležen i u oblasti sastavljanja monetarnihstatistika kao i u bilansu plaćanja. Takodje, CBK je nastavila da informiše javnost i da podržava opšteekonomske politike zemlje preko periodičnih i neperiodičnih analiza objavljenih u izdanjima CBK‐a.Unutrašnja revizija je kao i predhodnih godina i u 2008. godini radila na osnovu godišnjeg planapredloženog od glavnog inspektora uz predhodno odobrenje od Komiteta revizije kao nezavisnog organai krajnjeg usvajanja od strane Upravnog odbora. Izuzev ovog, bog globalne finansijske krize, unutrašnjarevizija je vršila na nedeljnoj bazi revizije operacija investicija u hartijama od vrednosti i oročenimdepozitima. Nakon naloga glavnog inspektora uradjena je kontrola portfolia investicija CBK‐a i za ovusvrhu je tokom 2008. godine uradjeno 53 posebna izveštaja o praćenju svih investicija na tržištu novca ihartija od vrednosti.CBK smatra osoblje glavnim resursom. Samim tim, CBK je razvio i implementirao jedanprogresivni program razvoja kapaciteta kadrovske službe počeći od analiza potreba za obuku osoblja,razvoj politika obuka i zapošljenja, podrška osoblju prilikom učestvovanja u raznim obukama,ispunjavanje etičkog i koda ponašanja, ocenjivanje performanse, itd.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 11

Godišnji Izveštaj 2008CBK12CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20082. Spoljna ekonomska okolina2.1. Svetska ekonomija 1Svetska ekonomija u 2008 se okarakterizovala teškom finansijskom krizom i opadanjem ekonomskogaktiviteta. Veličina i brza rasprostranjenost krize je uticala na to da su predvidjanja o ekonomskomporastu bila pesimistična, pogotovu u poslednjem tromesečju 2008. godine kao i za 2009 godinu. Ovakriza je počela na finansijskim tržištima u SAD, tj. Na tržištu hipotekarnih kredita takozvanih sub‐prime(krediti dati klijentima sa nižim kreditnim vrednošću). Dugi periodi sa niskim normama interesa ideregulasija finansijskog tržišta je rezultiralo brzim povećanjem kredita, uključujući one sa nižimkvalitetom. Samim tim, pojava inflacionih pritisaka je uticala na to da FED podigne baznu normuinteresa. Ovo je u prvom redu imalo uticaja na korisnike kredita da nižim kreditnom vrednošću da imajupoteškoća prilikom povratka kredita. Krah jednog velikog broja ovih kredita je uticao na drastičan padnekretnina što se reflektovalo očitim pogoršanjem kvaliteta kreditnog portfolia u bankama ibankrotstvom nekih banaka.Kao posledica visikog stepena integracije finansijskih sistema u svetu, finansijska kriza se razvilaveoma brzo iu drugim zemljama. Brzi razvoj finansijske krize kao i pad verovanja na medjubankarskomtržištu je rezultirao padom likviditeta ipovećanjem norma interesa na ovom tržištu gde su, primera radi,Libor i Euibor pokazali jedan konstantan rast. 2 Štaviše, medjubankarsko finansiranje na duži period jeskoro prestalo da postoji. Kao rezultat, jedan veliki broj banaka se našao u velikim finansijskimteškoćama stvarajući opštu nesigurnost u tržišta. Unutar kratkog vremenskom roka, problemi ufinansijskom sektoru su se reflektovali i na realni ekonmski sektor uglavnom preko stezanja kreditaporodičnih ekonomija i biznisa usporavajući ekonomske aktivnosti i kreirajući veliku nesigurnost natržištima kapitala. Primera radi, srednji index Dow Jones Industrial je pokazao substancijalni pad tokom2008. i početkom 2009. godine.Smanjenju kreditiranja u realnom sektoru, opštoj nesigurnosti klijenata i investitora se pridružio ipad opštih zahteva, uglavnom pad unutrašnjih klijenata i tržište izvoza, kao i navedeno opadanje1 Dogadjaji u svetskoj ekonomiji I Jugoistočnoj Evropi ssu bazirani na objavama kao što su: IMF Svestki Ekonomski Pregled (2008),Deloitte Globalna Ekonomija (2008), EBRD (2008), Medjunarodni Monitor biznisa (2009), IMF Regionalni Ekonoski Pregled (2008),Evroska Komisija (2008), UNDP (2008), ECB (2009) i Eurostat (2009).2 Libor (London Interbank Offered Rate) i Euribor (Euro Interbank Offered Rate) su interesne norme na medjubankarske kreidtekoji pružaju bankama učesnicama kratkoročne depozite na monetarnom tržištu Londona i 57 banaka u Evropi.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 13

Godišnji Izveštaj 2008CBKinvesticija. Ekonoski pad su objavile razvijene zemlje kao što je SAD, zemlje EU‐a, Japan itd, kao i zemljeu razvoju kao što je Kina, Indija i Rusija. Po poslednjim predvidjanjima Svetske Banke, svetska ekonomijaje imala porast od 1.9 procenata u 2008, dok se u 2009 predvidja ekonoski pad od 1.7 procenata. S drugestrane, Medjunarodni Monetarni fond je prepravio predvidjanja navodeći da je bilo porasta u svetskojekonomiji od 3.4 procenata u 2008 kao i porast od 0.5 procenata za 2009 godinu. Sidoqoftë, projeksionetpo i nënshtrohen revidimeve të vazhdueshme duke pasur parasysh pasigurinë e zhvillimeve ekonomikenë të ardhmen.Recesija koja je zahvatila razvijene zemlje se okarakterizovala padom industrijskog proizvoda od12 procenata, najveći pad u 18 proteklih godina, što je imalo uticaja na osetan porast nezaposlenosti.Primera radi, u SAD je bio najveći porast nezaposlenosti u proteklih 25 godina sa 5.1 izgunljenih radnihmesta, povećavajući nivo nezaposlenosti na 7.6 procenata u prvim mesecima 2009 u poredjenju sa 4.9procenata koliko je bilo godinu dana ranije. Najveći gubitci radnih mesta su bili uglavnom u sektoruusluga, preradjevinskih industrija i u sektoru izgradnje. Slične karakteristike recesije su se pojavile i u EUgde je nezaposlenost u 2008. dostigla osam procenata u poredjenju sa 6.8% koliko je bilo predhodnegodine. Norme nezaposlenosti su nastavile da jačaju i u prvim mesecima 2009. gde se predvidja da ćeovaj trend nastaviti do 2010. Neke projekcije govore da će norma nezaposlenosti na kraju 2010 biti 9.5procenata u SAD i 10.2 procenata u EU, kad se i očekuje rekuperacija ekonomije na svetskom nivou.Da bi omekšali posledice ekonomske krize, jedan veliki deo razvijenih zemalja kao što je SAD iEU su preduzeli ekspanzione monetarne i fiskalne politike. Monetarne politike su se okarakterizovalenaglašenim smanjenjem baznih normi interesa od centralnih banaka, kupovinom loših sredstava odkomercijalnih banaka, ubrizgavanjem kapitala, garancijom obaveza finansijskih institucija kao i delimičnoodržavanje nekih finansijskih institucija. Centralne banka kao što su FED, CEB i Banka Engleske, zbogekonomskog opadanja sa kojima su se suočile, umanjile su bazne norme interesa nekoliko puta tokom2008 i u početku 2009 godine. Dok je FED u decembru2008 umanjio baznu normu interesa na 0.25procenata (u poredjenju sa 4.25 procenata koliko je bilo u decembru 2007), Banka Engleske i CEB suumanjile ove norme na 2.0 odnosno 2.5 procenata (u poredjenju sa 5.5 i 4.0 procenata koliko je bilo udecembru 2007). Intervencije vlada za stimulisanje potražnje su se okarakterizovale i fiskalnimekspanzionim merama, uglavnom preko povećanja vladinih troškova, smanjenja poresnih normio, itd.,ublažavajući tako uticaj krize na konzumiranje i investicije. Bilo kako bilo, ovo će imati uticaja napovećanje budzetskog deficita sa dugoročnim makroekonomskim posledicama.14CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Karakteristika ove krize je i tendencija za koordinisanu intervenciju vlada, pogotovu onih izrazvijenih zemalja članica G20. Ove zemlje su se složile da ključni problemi koji se trebaju rešiti ostajupoverenje u finansijska tržišta i ojačanje ekonoskog aktiviteta na globalnom nivou. Ovo će se postićipreko pojačanja transparentnosti i odgovornosti, kroz pravilnike o finansijskoj superviziji, promocijuintegriteta finansijskih tržišta, ojačavanje medjunarodne saradnje i reformisanje medjunarodnihfinansijskih institucija. Takodje, ove zemlje su postigle sporazum za dodelu jedne sume od 1.1 milijardeameričkih dolara za različite programe, odredjene za poboljšanje medjunarodnih finansija, kredita,medjunarodne trgovine i sveukupnog ekonomskog stabiliteta.Drugi važni dogadjaj u svetskoj ekonomiji tokom 2008. je bio visok stepen inflacije koja je bilatokom prve polovine te godine. Inflacioni protisak je prouzrokovan uglavnom od velikog skoka cenenafte, energije i prehrambenih proizvoda. Kao posledica, srednji nivo inflacije na globalnom nivou jedostigao 6.2 procenata u 2008. godini u poredjenju sa 3.9 procenata u 2007 godini. Prehrambena krizatokom 2008. godine nije prouzrokovana samo povećanjem cena energije i transporta, nego i odkontinuinelne proizvodnje alternativne energije od razvijenih zemalja gde je prenos žita u zapaljivasredstva uticao na smanjenje količine raspoloživog žita na tržištu. Ipak, nakon jula 2008, cena nafte jeveoma brzo opala, uglavnom zbog implikacija ekonomske globalne krize pri padu ukupne potražnjerezultirajući velikim padom potražnje nafte. Kao rezultat, skala svetske inflacije je opala veoma brzo uposlednjim mesecima godine. Jedan takav trend je rizikovao pojavljivanje deflacije, što bi i dalje uticalo nausporavanje ekonomskog aktiviteta. Predvidjanja inflacionih dogadjanja na globalnom nivou za 2009.godinu govore o jednom trendu pada u prvoj polovini godine zbog recesije. Bilo kako bilo, inflacionipritisak se može pojaviti u drugoj polovini godine, uglavnom kao posledica monetarnih i fiskalnihekspanzionihi politika preduzetih od mnogo zemalja. Jedan takav voalitet će prouzrokovati daljunesigurnost na tržištu, utičući tako negativno na nivo investicija i uopšteni ekonomski aktivitet.Pad koji je pretrpela globalna potražnja i navedena recesija u većini razvijenih zemalja u 2008.godini je dovela do smanjenja medjunarodne trgovine. Padu nivoa sveukupne trgovine je pomogao isektor usluga i pad trgovine industrijskih proizvoda, sektori koji su osetno pogodjeni od ekonomskekrize. Predvidjanja Medjunarodnog Monetarnog Fonda sugerišu pad od 11.0% u obimu globalne trgovineza 2009. godinu, dok po Svetskoj Banci, obim medjunarodne trgovine će opasti za 6.1%. Što se tičevalutnog kursa, američki dolar je bio dosta nestabilan tokom 2008. godine. Dok se u prvom delu 2008.dolar ocenjivao u protivvrednosti sa eurom, pad cene nafte u drugoj polovini godine je uticala naCBK – Centralna Banka Republike Kosova 15

Godišnji Izveštaj 2008CBKsmanjenje vrednosti dolara. Smanjenje vrednosti dolara prema euru u poslednjim godinama je bilouglavnom rezultat kružnih divergencija izmedju američke i evropske ekonomije, kad imamo u obzirstabilni ekonomski rast koji je evropska ekonomija pokazala u poslednjim godinama je doprinelastabilnosti monete eura. S druge strane usporenje ekonomskog razvoja SAD je uticalo na pad dolara . Štose tiče norme razmene eura sa drugim valutama, u 2008. godini euro je ojačao i ka Engleskoj funti, dokmu je vrednost opala ka japanskom jenu. U 2008. godini, prosečna godišnja norma razmene eura je bila1.47 američkih dolara (1.37 u 2007), 152.45 japanski jen (161.25 jena u 2007) i 0.80 engleskih funti (0.68funti u 2007).2.2. Jugoistočna EvropaEkonomska kriza sa kojom se suočavaju najrazvijenije zemlje me imala implikacije i na zemlje JugoistočneEvrope (JIE). Ritam ekonomskog porasta koji se imale zemlje JIE uproteklim godinama je usporen uposlednjem tromesečju 2008. godine i nastaviće i u 2009. dok su se znaci globalne ekonomske krizepojavili uglavnom preko opadanja potrošnje, izvoza i investicija. Po poslednjim ocenama, region JIE sepovećao za oko 5.7 procenata u 2008, u poredjenju sa porastom od 6.7 procenata u predhodnoj godini.Sektor koji je najviše pogodjen od krize je industrijski proizvod koji je pretrpeo godišnji pad od 21.0procenta. Od zemalja na koje je ekonomska kriza imala najveći uticaj prednjače Hrvatska i Srbija, nakonnjih Makedonija i Bosna i Hercegovina. Predvidjanja za 2009. godinu navode pesimizam, pošto je prvotromesečje 2009. posvedočilo da su efekti ekonomske krize više naglašeni nego što se očekivalo.Predvidjanja o ekonomskom porastu u ovim zemljama u 2009. godini predlažu jedan ekonomski pad od2.1 procenata, uz izuzeće Albanije gde se očekuje jedan ekonomski porast od 0.4 procenata. Ekonomskousporavanje u 2009. godini se očekuje uglavnom od pada kreditiranja realnog sektora, daljeg pada izvozai pada direktnih stranih investicija. Očekuje se da recesija u razvijenim zemljama utiče na osetan način ina nivo pošiljki emigranata u zemljama regiona, koji su jedan veoma važan izvor finansiranja u ovimzemljama.Kao i u zemljama EU, inflacioni pritisak se osetio i u JIE u prvoj polovini 2008. godine, da bi opaotokom druge polovine kao rezultat monetarnih politika preduzetih u ovim zemljama i zbog padauopštene potražnje na globalnom nivou. Globalno povećanje cene nafte i prehrambenih proizvoda jeimalo veći uticaj na zemlje JIE nego na razvijene zemlje. Ovo je zbog razloga što prehrambeni proizvodi i16CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008energija predstavljaju glavne komponente potrošačke korpe u regionu. U 2008. godini, prosečna normainflacije u JIE je dostigla 7.7 procenata u poredjenju sa 3.3 procenata koliko je bilo u predhodnoj godini.Za 2009. godinu, predvidjanja govore kontinuinelni pad nivoa cena kao rezultat recesije na globalnomnivou.Povećanje cena i prvoj polovini 2008. godine kao i pad izvoza što je posledica svetske ekonomskekrize uticali su na dalje povećanje deficita na tekućem računu u regionu. Po ocenama, deficit tekućihračuna u izveštaju sa PBB u 2008 godini u JIE je bio oko 16.6 procenata, u poredjenju sa 14.8 procenatakoliko je bio u predhodnoj godini. Sem pada izvoza, i Direktne Strane Investicije (DSI) su pokazale pad uvećini zemalja regiona. Štaviše, neke od zemalja regiona koje sui se oslanjale u velikoj meri na sektorturizma će pogoršati još više svoju ekonomsku situaciju u 2009. godini. Kurs razmena valuta u zemljamaregiona prema euru je bio veoma nestabilan tokom 2008. godine. Prosečne godišnje norme kursa razmenesrpskog dinara i makedonskog denara su oslabile prema euru, dok su one albanskog leka i hrvatskekrune ojačale u 2008. godini.Finansisjki sektor u JIE je manje pogodjen od finansijske krize u poredjenju sa razvijenimzemljama. Ipak, poverenje u bankarski sistem je pretrpelo jedan mali pomeraj koji se okarakterisaopovlačenjem depozitau Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je imalo uticaja da se u nekimzemljama JIE pojavi potreba za intervencijom likviditeta od centralnih banaka. I pored svih tih malihpomeraja, bankarski sistem zemalja JIE nije zahvaćen u velikom stepenu panike i nastavio je dafunkcioniše na normalan način. Održavanje poverenja u bankarskom sistemu u ovim zemljama je takodjepomogla državna garancija koja je data bankama maticama stranih banaka koje rade u zemljama JIE izmatičnih zemalja. Štaviše, izgleda da su sve ove zemlje podigle nivo sigurnosti depozita što je umanjilonivo nesigurnosti kod depozitora. U prvom tromesečju 2009. godine, nije se primetio neki veoma važanrazvoj što se tiče finansijskog sistema ovih zemalja, izuzev osetnog smanjenja norme povećanja kreidta idepozita.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 17

Godišnji Izveštaj 2008CBK18CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20083. Ekonomija Kosova3.1 Realni sektorPostavljena nasuprot finansijskoj krizi i recesiji koja je zahvatila globalnu ekonomiju, Kosovska ekonomijaje uspela da se odbrani od prvog talasa krize i realno povećanje BNP za 2008. godinu se ocenjuje da je 5.4procenata, uz veliku podršku od kredita bankarskog sektora, vladinih troškova i pošiljka emigranata kojesu podržale kako konzumiranje tako i investicije. Ipak, tokom 2009. godine efekti globalne krize seočekuju da će se pojaviti na Kosovu, što će imati uticaja na jednu manju normu povećanja ekonomskekrize. Predvidjanja MMF‐a govore o jednom realnom porastu BNP od 3.8 procenata ali ona mogu bitisubjekat daljeg revidiranja tokom ove godine. Stanje na tržištu rada ostaje teško gde i tako postoji visokstepen nezaposlenosti. Tokom prvog dela godine, ekonomija Kosova ne nastavila da se suočava sainflacionim pritiskom koji je imao negativnog uticaja na kupovnu moć potrošača i spoljnu poziciju. Ipak,inflacioni pritisak je omekšao tokom druge polovine godine kao rezultat smanjenja potražnje naglobalnom nivou. Pad sveukupnog nivoa cena je nastavio i tokom prve polovine 2009. godine i očekuje seda će nastaviti i tokom ostalog dela godine.3.1.1. Bruto Unutrašnji ProizvodZadnje procene MMF govore o jednom ekonomskom porastu od 5.4 procenata u 2008. godini uporedjenju sa3.9 procenata u predhodnojo godini (tabela 1). Ekonomski porast u 2008. godini sepostignut preko povećanja potrošnje i investicija koje su u velikoj meri finansirane od kredita ubankarskom sektoru, spoljne pomoći, pošiljke emigranata kao i značajni porast javnih troškova.Ekonomija Kosova je u 2008. godini nastavila da bude zavisna u velikoj meri od strane potrošnje iinvesticija u privatnom sektoru što čini oko 83.2 procenata odnosno 72.0 procenata potrošnje i ukupnihinvesticija. Godišnja norma povećanja privatne potrošnje u 2008. godini je bila 15.1 procenata uporedjenju sa 11.4 procenata koliko je bilo u predhodnoj godini, dok su se investicije u privatnom sektorupovećale samo za 3.6 procenata u poredjenju sa 21.7 procenata u 2007. godini, uglavnom kao posledicapada stranih investicija i stagnacije procesa privatizacije. S druge strane, potrošnja u javnom sektoru jezabeležila porast od 11.4 procenata dok su se investicije uovom sektoru povećale za 141.4 procenata.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 19

Godišnji Izveštaj 2008CBKSamim tim najvažniji kontribut u ekonomskom porastu u 2008. godini je imala privatna potrošnja i javneinvesticije, a nakon njih privatne investicije i javna potrošnja.Tabela 1. Glavni makroekonomski indikatori, u mil. eura, ukoliko nije navedeno drugačijeOpis 2005 2006 2007 2008Realni porast BNP (%) 3.8 3.9 3.9 5.4Nominalni GDP 3067.8 3192.0 3425.0 3804.0Potrošnja 3443.2 3558.4 3877.1 4438.8Privatni sektor 2729.5 2881.7 3209.4 3694.8Javni sektor 713.7 676.7 667.8 744.0Investicije 713.1 798.2 926.0 1142.0Privatni sektor 528.3 652.2 793.5 821.9Javni sektor 184.8 146.0 132.6 320.0Tržišni bilans -1101.2 -1195.1 -1411.0 -1732.3BNP po glavi stanovnika (u euro) 1482.1 1519.8 1611.0 1759.0U nedostatku podataka o ekonomskom aktivitetu na Kosovu po sektorima, neki indikatori, kaona primer krediti bankarskog sektora, govore da ekonomski aktivitet na Kosovu nastavlja da se podržavauglavnom od trgovine. Krediti u ovom sektoru i dalje imaju najveće učešće u ukupnim kreditimabankarskog sektora. Ipak, krediti pod drugim sektorima ekonomije, kao što su poljprivreda i industrijanastavljaju sa rastom što navodi da nivo domaćeg proizvoda beleži napredak(29.0 odnosno 4.9procenata). Ipak, norma povećanja kreditiranja ovih sektora nastavlja biti manja od prosečne normepovećanja za preduzeća uopšteno. S druge strane, podaci o uvozu na osnovu ekonomskih kategorijapokazuju konstantan rast uvoza preradjenih roba i kapitalnih roba, što je indikacija za povećanje domaćeproizvodnje na Kosovu.Što se tiče 2009. godine, predvidjanja MMF govore u realnom porastu BNP‐a od 3.8% štopredstavlja usporavanje ekonomskog aktiviteta u poredjenju sa 2008.godinom. Očekivanja jednog manjegnivoa ekonomskog porasta tokom 2009. godine su uglavnom bazirana na negativne efekte koje ćeekonomska kriza imati na nivo pošiljki emigranata i stranih investicija na Kosovu i kredite bankarskogsektora. Ovi važni izvori finansiranja za ekonomiju Kosova su pokazala znake opadanja u početku 2009.godine. Štaviše, ekonomska kriza može da ima i negativan uticaj na budzetske prihode zbog mogućegopadanja uvoza – kao rezultat pada opšte potražnje – gde imamo u obzir da je glavni izvor budzetskogprihoda poreski prihodi koji se prikupljaju na granici. Ovo može imati utuicaja na niži nivo javne20CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008potrošnje, sa negativnim implikacijama za ekonomski aktivitet zemlje. Smanjenje ekonomskog aktivitetaće umanjiti i nivo štednje što će se reflektovati manjim nivoom depozita. Smanjenje depozita i ekonomskousporavanje, može dovesti do jednog usporavanja kreditiranja od strane bankarskog sektora što ćenegativno uticati na potrošnju i investicije. Dakle, nastavak zdravog kreditiranja je veoma važan poštopredstavlja mogućnost da se omekšaju negativni efekti koji se mogu pojaviti od svetske krize. Takodje,smanjenje poreskih normi na individualni prihod i prihod korporacija od januara 2009. predstavlja jedanohrabrujući faktor za ekonomiju zbog uloge koju može imati na stimulaciju potrošnje i investicija uzemlji. Unutar okvira efikasnog upravljanja javnim troškovima, povećanje vladinih troškova, pogotovukapitalnih troškova, će imati veoma važnu ulogu u stimulaciji ekonomskog aktiviteta. Takodje, smanjenjeNeto Stranih Sredstava na Kosovu preko investicije jednog njihovog dela na Kosovu će osigurati značajannivo likvidnih sredstava za ekonomiju zemlje. Primera radi, isplata vrednosti od 20% fonda privatizacijeradnika bivših javnih preduzeća koja su se privatizovala će takodje uticati na povećanje potrošnje i,samim tim, BNP.Što se tiče raspoloživih bruto nacionalnih prihoda, vidi se jedan godišnji porast od 10.3 procenatau 2008. godini. Ovo je uglavnom od transfera i prihoda, koji se oslanjaju na uglavnom na pošiljkeemigranata. Negativan bilans u izveštaju izmedju nacionalne štednje i investicija je nastavio da seprodubljuje i u 2008. godini ( 42.6 procenata u 2008 godini u poredjenju sa 2007). Ova praznina uizveštaju nacionalne štednje‐investicije nastavlja da se pokriva od stranih investicija u zemlji.3.1.2. CeneStabilnost cena na Kosovu, prisutna od 2002. godine, je imala osetan uticaj od vanjskog inflacionogpritiska na kraju 2007. godine i tokom 2008. godine. Prosečna norma godišnje norme inflacije u 2008.godini je dostigla 9.3 procenata. Povećanje norme inflacije je bio rezultat povećanja cena na globalnomnivou. Ovo govori o osetljivosti koju ima nivo cena na Kosovu ka vanjskom sektoru što je posledicavisoke uslovljenosti Kosovske ekonomije na uvoz. Inflacioni pritisak je uglavnom posledica povećanjacena prehrambenih proizvoda i delimično energije u 2008. godini, pošto je prosečna godišnja normainflacije nakon isključenja komponente prehrambenih proizvoda i energije bila 2.9 procenata. (Figura 1).CBK – Centralna Banka Republike Kosova 21

Godišnji Izveštaj 2008CBKFigura 1. Cene potrošnje, godišnji prosek, u procentima.14.0012.00ICP bez hrane i energijeIndeks cene opšte potrošnje11.4910.009.338.006.004.004.362.892.000.683.410.00-2.00-0.160.50Izvor: Statistika KosovaRegistrovana inflacija na Kosovu tokom 2008. godine je bila veća u poredjenju sa zemljama EU(3.9 procenata) ili zemljama regiona (7.9 procenata), uglavnom zbog toga što je težina prehrambenihproizvoda u potrošačkoj korpi Kosova bila veća od težine ove kategorije u zemljama regiona. Drugifaktor koji je imao uticaja na veći stepen inflacije na Kosovu su bili kvote u izvozu žita i drugihprehrambenih proizvoda koje su postavile veliki deo država izvoznica hrane kao kontraodgovor naprehrambenu krizu, dok je najveći deo uvezenih prehrambenih proizvoda na Kosovu imao poreklo izzemalja koje su aplikovale ovu politiku. Povećanje cene električne energije je pomoglo u maloj meripovećanju norme inflacije na Kosovu u poredjenju sa zemljama u regionu, uglavnom zbog male težinekoju ima ova podkategorija u potrošačkoj korpi Kosova.Inflacione norme bile su više najviše u septembru 2008, kada je prosečna mesečna inflacijadostigla stepen od 11.5 procenata. Pad norme inflacije u poslednjim mesecima godine je uticao na brzipad cena nafte i kao rezultat toga, cena prehrambenih proizvoda, energije i transporta. Inflacioni trend u2009. godini pokazuje tendenciju opadanja. Promene u fiksalnoj politici u zemlji od januara 2009. godinemogu imati uticaja na povećanje norme inflacije u preostalom delu godine. Promena u fiskalnoj politici sesastojala od smanjenja norme poreza na lične prihode i prihode korporacija, ova politika će imati uticaja22CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008na povećanje potrošnje uz uticaj na povećanje cena. U isto vreme, politika povećanja norme PDV‐a od 15na 16 procenata takodje će imati efekat na povećanje cena, i isto tako na opadanje deflacije.3.1.3. Tržište radaStanje na tržištu rada na Kosovu ostaje nezadovoljavajuće uz jedan veliki stepen nezaposlenosti. PodaciESK‐a navode da je stepen nezaposlenosti u 2008. godini bio oko 40.0 procenata. Ipak, ove podatke trebaanalizirati pažljivo, kada imamo u obzir da jedan značajni deo ekonomskog aktiviteta na Kosovu ostaje uneformalnom sektoru. Uz povećan broj onih koji traže posao, najveći deo nezaposlenih na Kosovu sesmatra nezaposlenim u dugoročnom periodu (oko 90.0%), što svedoči o jednoj dinamici i ograničenomkapacitetu ekonomije Kosova za otvaranje novih radnih mesta.Ukupan broj osoba koje traže posao registrovanih u decembru 2008. godine je bio 335,942 što jepovećanje od 0.4 procenata u poredjenju sa istim periodom predhodne godine. Nekvalifikovaninezaposleni čine najveći broj novo registrovanih. Što se tiče starosne grupe, mladi od 15‐24 godina činenajveći broj registrovanih kao nezaposleni. Što se tiče nezaposlenih po polovima, zenski pol čini oko 47.0procenata ukunpnog broja onih koji traže posao. Kategorizacija nezaposlenosti po sektorima ekonomijegovori da oko 23.4 procenata osoba koje traže posao su bili ranije zaposleni u industriji, a nakon njih jetrgovina sa 16.8 procenata i izgradnja sa 11.0 procenata. 3Što se tiče zaposlenja, glavni izvor zaposlenja ostaje privatni sektor koji je u 2008. godini prikupiooko 59.0 procenata novih zaposlenja. Sektor usluga je pružio oko 64.0 procenata slobodnih radnih mestapruženih od privatnog sektora, dok sektor proizvodnje oko 19.0 procenata. Što se tiče plata na tržištuposla na Kosovu, po ESK‐u, prosečna mesečna plata u 2008. godini je bila oko 248 eura, što predstavljaporast od 2.5 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Najviše plate i dalje se pružaju odprivatnog sektora (258 eura) u poredjenju sa javnim sektorom (237 eura), nasuprot povećanju palata od 10procenata za javnu administraciju i 35.0 procenata za sektor obrazovanja?? Na kraju 2008. godine. Efekatpovećanja prosečneplate u 2008. godini, u neku meru, je oslabljen zbog posledica visoke inflacije koja jebila prisutna u istom periodu, što je imalo uticaja na smanjenje realne plate.3 Pokazatelj nezaposlenosti po ekonomskoj aktivnosti u kojem su osobe koje trenutno traže posao bile nagažovane u njihovomzadnjem poslu.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 23

Godišnji Izveštaj 2008CBK3.1.4. PrivatizacijaProces privatizacije na Kosovu koji je počeo u 2003. godini predstavlja jednu dobru priliku oporavakindustrije Kosova. Tokom 2008. godine, bilo je stagnacije ovog procesa, što se u neku meru, možeatributovati prenošenju autorizacije od Kosovske Povereničke Agencije (KPA) u Kosovsku Agenciju zaPrivatizaciju (KAP) što se desilo nakon nezavisnosti zemlje u Februaru 2008. godine. Ipak, očekuje se daproces privatizacije ponovo počne tokom 2009. godine kada je i najavljena privatizacija nekih velikihpreduzeća za strateškom važnosti.Do decembra 2008, broj potpisanih ugovora i onih koji se očekuju je dostigao broj 513, dok jesuma prikupljenih finansijskih sredstava dostigla sumu od 434.5 miliona eura, što predstavlja porast od9.1 procenata u poredjenju sa istim periodom predhodne godine. Učešće prihoda od privatizacije u BNPje bilo 11.2 procenata u 2008. godini, u poredjenju sa 11.6 procenata u 2007. godini. Podaci iz Kosovskeagencije za privatizaciju govore da totalna izračunata vrednost ugovora prodaje koji su potpisani ili seočekuju potpisati dostiže vrednost od 398 miliona eura u 2008. godini, od kojij su 88.5 procenatapotpisani i 11.5 procenata se očekuju potpisati. Od ukupne vrednosti potpisanih ugovora prodaje i onihkoji se očekuju, oko 96.0 miliona eura je suma prodatih od strane Spin‐Off Special (SOS), od kojih he 91.7miliona eura potpisano dok se očekuju i ugovori u vrednosti od 4.3 miliona eura. Suma investicija uprivatizovana preduzeća preko SOS do kraja 2008. godine je procenjena na oko 125 miliona eura dok jetotalna vrednost ugovorom odredjenih investicija 196 miliona eura. Prikupljena sredstva u procesuprivatizacije nastavljaju da se investiraju na finansijskim tržištima što je prouzrokovalo velika povlačenjalikvidnih sredstava iz kosovske ekonomije. Takodje, finansiranje jednog dela ovih investicija od kreditabankarskog sektora je učinila da se jedan deo štednje u komercijalnim bankama ne iskoristi za daljefinansiranje domaće ekonomije.3.2. Fiksalni sektorFiskalna politika na Kosovu se može smatrati da je bila u nekoj meri konzervativna tokom proteklihgodina rezultirajući budzetskim suficitom. Nemogućnost vlade da uzme javni kredit (unutrašnji ispoljašnji) zbog nepostojanja zakona za javne pozajmice i zbog nedefinisanog političkog statusa dofebruara 2008 je nametnula jedan konzervativan pristup vlade sa aspekta fiskalne politike. Tako,24CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008raspoloživa sredstva za finansiranje nekog ventualnog budzetskog deficita su ona iz akumuliranog viškaiz predhodnih godina. Bilo kako bilo, učlanjenje Kosova u MMF i prospekti za učlanjenje u drugemedjunarodne finansijske institucije će otvoriti put vladi Kosova da ima koristi od izvora finansiranjakoje pružaju ove institucije i samim tim će imati velike mogućnosti da adresira potrebe za porastomekonomije. Za razliku od protekle dve godine koje su se okarakterizovale budzetskim suficitom, u 2008.godini Kosovski budzet je takoreći bio izbalansiran sa deficitom od 8.1 miliona eura, što je bio rezultatveće norme povećanja budzetskih troškova u poredjenju sa prihodima (Figura2).Figura 2. Budzetski bilans, u milionima eura.12001000Budzetski porez Budzetski troškovi Budzetski bilans942.5 950.5903.0milionima evra8006004002000638.4‐57.7696.1712.0635.5 661.2241.876.5‐8.1‐2002005 2006 2007 20083.2.1. Budzetski prihodiPrikupljeni prihodi u Kosovskom budzetu tokom 2008. godine su naveli vrednost od 942.5 milioa eura,što predstavlja jedan godišnji porast od 4.4 procenata. Ipak, norma navedenog rasta u 2008. godini je bilasporija u poredjenju sa predhodnom godinom (povećanje 2007‐2006 je bilo 26.8 procenata). Ovo jeuglavnom zbog toga što je u 2007. kosovski budzet imao sumu od 75.0 miliona eura od licenciranjadrugog operatera mobilne telefonije na Kosovu. Kao rezultat umanjene norme povećanja u 2008. godini,učešće budzetskog prihoda u BNP je smanjeno na 24.8 procenata u poredjenju sa 26.4 procenata koliko jeCBK – Centralna Banka Republike Kosova 25

Godišnji Izveštaj 2008CBKbilo u 2007. godini. Na Kosovu je izveštaj izmedju budzetskog prihoda i BNP na najmanjem nivou uporedjenju sa nekim zemljama regiona (na primer Albanija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora). Ovogovori da se budzetski prihodi mogu i dalje povećati, pogotovu preko poboljšanja efikasnosti poreskeadministracije i preko smanjenja neformalne ekonomije, proširujući tako osnov poreza. U ovom pravcu,značajan kontribut može dati smanjenje poreskih normi od januara 2009, pošto je jeftinije sadispunjavanje poreskih obaveza za one koji plaćaju porez.Figura 3. Struktura budzetskih prihoda, u procentima.Granični porez Unutrašnji porez Neporezni prihodiPrihodi opštinskih vlada Grant Donatora Norma povećanja prihoda100.0%90.0%80.0%70.0%60.0%50.0%40.0%30.0%20.0%10.0%0.0%26.8%11.5%4.4%0.6%2005 2006 2007 200830.0%25.0%20.0%15.0%10.0%5.0%0.0%Glavni izvor budzetskih prihoda na Kosovu ostaju i dalje prihodi od poreza prikupljeni nagranici koji su u 2008. godini predstavljali 64.1 procenta budzetskih prihoda (58.8 procenata u 2007). Štose tiče promene u vrednosti, prihodi od prikupljenih poreza na granicama pokazuju godišnji porast od13.7 procenta. Visoka oslonjenost na ove prihode rezultira visokim stepenom zavisnosti Kosovskeekomonije na uvoz, što se objašnjava i od visokog učešća koji je PDV‐a prikupio na granicama a ima ga usvim prihodima Kosovskog budzeta.Drugi važan izvor budzetskog prihoda Kosova su domaći porezi. U 2008. godini prikupljeniprihodi od ovih poreza su predstavljali 21.3 procenata svih prihoda (20.2 procenata u 2007), dok susveukupno pokazali jedan godišnji porast od 10.0 procenata. Glavni izvor domaćih poreza su prihodi od26CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008poreza korporacija koji predstavljaju 32.3 procenata unupnih domaćih poreza, nakon njih je PDV koji čini29.4 procenata. u 2008. godini. Neporezni prihodi su predstavljali 10.0 procenata ukupnih prihoda, što jepad od 7.7 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Ovi prihodi su su imali pad od 40.7procenata u vrednosti u poredjenju sa 2007. godinom kao rezultat ulaska na tržište drugog operateramobilne telefonije tokom 2007. godine, čije je licenciranje osiguralo budzetski prihod od 75 miliona eura.Neporeske prihode čine uglavnom takse, licence, kazne i drugi prihodi.Drugi izvor budzetskih prihoda, čija važnost sve više raste, su prihodi prikupljeni od opštinskihvlada. Učešće ove kategorije prihoda u ukupne budzetske prihode u 2008. godini je dostiglo 4.5procenata od 3.2 procenata u 2007. godini. Obim ovihi prihoda u 2008. godini je zabeležio jedan godišnjiporast od 46.4 procenata.3.2.2. Budzetski troškoviTokom 2008. godine, budzetski troškovi su pratili jedan relativno brzi trend porasta realizujući najvišunormu godišnjeg porasta od 2002. godine. Vrednost budzetskih troškova u 2008. godini dostigla je 950.5miliona eura što predstavlja godišnji porast od 43.8 procenta. U izveštaju sa BNP‐om budzetski troškovisu stigli na 25.0 procenata (uporedjenju sa 19.3 procenata u 2007. godini). Povećanje ukupnog nivoabudzetskih troškova je uglavnom oslonjeno na porast kapitalnih troškova koji su u 2008. godini dostiglivrednost od 347.1 miliona eura ili jedan godišnji porast od 124.3 procenata. Ovo je učinilo da kapitalnitroškovi u 2008. godini upiju najveći deo Kosovskog budzeta uz učešće od 36.5% od ukupnih budzetskihtroškova u poredjenju sa 23.4 procenata koliko je bilo prošle godine(Figura4). Najveće učešće ukapitalnim troškovima imaju investicije u putnu infrastrukturu. Povećanje ovih investicija je pomoglo upovećanju broja radnih mesta (bar kratkoročno), pomažući tako i u stimulaciji zahteva za robe i usluge.Dugoročno, kapitalne investicije će stvoriti bolje uslove za razvojo poslova na Kosovu, utičući i napovlačenje stranih investicija, čime se poboljšavaju uslovi za jedan stabilniji ekonomski razvoj.Jedna druga kategorija troškova koja je pomogla u velikoj meri u povećanju ukupnog nivoabudzetskih troškova su troškovi za transfere i subvencije. U 2008. godini ova kategorija troškova jedostigla godišnji porast od 42.8 procenata, dostižući vrednost od 218.5 miliona eura (23.0 procenataukupnih budzetskih troškova). Ova norma porasta troškova za transfere i subvencije je uglavnomCBK – Centralna Banka Republike Kosova 27

Godišnji Izveštaj 2008CBKrezultirala od povećanja subvencija za javna preduzeća koja su u 2008.godini dostigla vrednost od 60.1miliona eura (28.6 procenata ukupnih troškova za subvencije i transfere) što predsdtavlja dvostruko višeu poredjenju sa 2007. godinom. Konstantan porast subvencija javnih preduzeća postavlja potrebu zanjihovim restruktuiranjem. U sklopu troškova za subvencije i transfere, isplate za bazne penzije imajuudeo do 37.0 procenata, dok su one za socijalnu pomoć imale udela od 12.4 procenata.Figura 4. Struktura budzetskih troškova100.0%90.0%80.0%70.0%60.0%50.0%40.0%30.0%20.0%10.0%0.0%Plate i naknadeRobe i troškoviTransferi i subvencijeKapitalni troškoviNorma povećanja troškovi (desna strana)43.8%4.0%-9.5% -8.7%2005 2006 2007 200850.0%40.0%30.0%20.0%10.0%0.0%-10.0%-20.0%Izvor: Ministarstvo ekonomije i finansijaU 2008. godini, učešće troškova za plate i naknade u ukupnim budzetskim troškovima je bilo23.9 procenata što je za 7.6 pp manje nego prošle godine. Smanjenje učešća je bilo uglavnom zbog brzogpovećanja kapitalnih troškova koji su se povećali u značajnoj meri u svim troškovima. Bilo kako bilo,troškovi za plate i naknade su pokazali povećanje u vrednosti od 8.9 procenata u poredjenju sa 2007.godinom. Ovo povećanje je uglavnom rezultat povećanja plata zaposlenih u obrazovnom sistemu Kosova(osnovne i srednje škole) koji je počeo da se koristi od septembra 2008. godine. U zavisnosti od stepenakvalifikacije, plate zaposlenih u obrazovnom sistemu su bile povećane od 20–40 procenata, što jepovećalo prosečnu platu u obrazovanju od 191 eura u 2007. godini na 233 eura u 2008. Tokom 2008.godine takodje je zalebežen jedan porast od 10.0 procenata u platama javne administracije.28CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Robe i usluge su primile najmanji deo budzetskih troškova tokom 2008. godine. Njihovo učešće uukupnim budzetskim troškovima u 2008. godini je bilo 16.6 procenata u poredjenju sa 21.9% u 2007.godini. Smanjenje učešća troškova za robe i usluge u ukupnim budzetski troškovima je bilo naprotivporasta njihovog obima za 8.9 procenata u poredjenju sa 2007. godinom. Ovo je uglavnom bilo kaorezultat bržeg povećanja učešća u kapitalnim troškovima.Što se tiče 2009. godine, budzetski troškovi dostižu vrednost od 1.1 milijardi eura (16% više negou 2008) dok su planirani prihodi 956.5 miliona eura (1.5% više nego u 2008). Kao rezultat, budzet Kosovau 2009. godini planira da ima deficit u vrednosti od 137.9 miliona eura. Bilo kako bilo, efekti krize uekonomiji Kosova mogu uticatina performansu budzetskih prihoda i mogu produbiti budzetski deficit jošviše. Početak 2009. godine je pokazao opadanje uvoza, što može poslužiti kao pokazatelj o usporavanjusveukupnog ekonomskog aktiviteta na Kosovu a što na direktan način može uticati na smanjenjebudzetskog prihoda. Kao posledica opadanja uvoza, u najvećoj meri mogu uticati prikupljeni prihodi nagranicama koji su ujedno i glavni izvor budzetskih prihoda.Počev od januara 2009. godine, takodje su počele da se koriste promene u poreskom sistemuKosova, odobrene od Skupštine Kosova tokom 2009. godine. Ove promene su okarakterizovanesmanjenjem poreskih normi na lične prihode od 5, 10 i 20 procenata na 4, 8 i 10 procenata. Takodje,poreska norma na oporezovane prihode korporacija (koja je bila jedna od najvećih u regionu) je opala sa20 na 10 procenata što stavlja Kosovo u zemlje sa najmanjom normom poreza na prihode korporacija uregionu. Kao rezultat ovih promena, na budzetski prihod mogu imati negativan uticaj u kratkoročnomperiodu, ali ocene Ministarstva Ekonomije i Finansija govore da se ovaj mogući pad može kompenziratiod povećanja norme PDV‐a (od 15 na 16 procenata) i akciza na cigarete (od 17 eura na 21 euro za jedankg) što je stupilo na snagu od januara 2009. godine.3.3. Finansijski sektorFinansijski sektor na Kosovu nastavlja sa rastom. Na kraju 2008. godine total sredstava sektora je dostigaovrednost od 2.3 miliarde eura, porast od 20.2% u poredjenju sa 2007. godinom. Porastu ove norme uvelikoj meri je pomoglo i povećanje sredstava u bankarskom sektoru koja čine oko 80 procenata ukupnihsredstava finansijskog sektora. Penzioni fonsovi čine 11.4 procenata ukupnih sredstava finansijskogCBK – Centralna Banka Republike Kosova 29

Godišnji Izveštaj 2008CBKsektora, nakon njih mikrofinansijske institucije sa 5 procenata, osiguravajuće kompanije sa 3.4 procenata idruga finansisjka preduzeća sa 0.2 procenata. Rad finansijskih institucija na Kosovu nije kompleksan iuglavnom se bazira na tradicionalne finansijske radnje. Aktivitet bankarskog sektora se uglavnom bazirana kreditiranje ekonomije finansirajući se na prikupljene depozite od gradjana. Industrija osiguranja kaoglavni aktivitet ima osiguranja Odgovornosti prema Trećoj Strani, dok je tokom 2008. godine počela dapruža i produkte životnog osiguranja. Priroda aktiviteta finansijskih institucija na Kosova je učinila dafinansijski sektor u velikoj meri bude imun nad globalnom finansijskom krizom, uz izuzeća TrustaPenzione Štednje Kosova (TPŠK) gde je vrednost akcija na medjunarodnim berszsama pokazala jedanznačajan pad.Neto Stranih Sredstava (NSS) finansijskog sektora 4 su zahvatili sumu od 1.6 miliardi eura nakraju 2008. godine, dok su tokom prvog tromesečja ove godine, po prvi put zabeležili pad u njihovomobimu. U poredjenju sa predhodnim tromesečjem vrednost ovih sredstava je bila za 9.5 procenata niža(Figura5). Ovaj pad se uglavnom pripisuje padom NSS CBK‐a i delimično padom NSS penzionog fonda.Imajući uobzir da CBK upravlja vladinim sredstvima, pad NSS u CBK se povezuje sa značajnim porastomtroškova vlade u poslednjem tromesečju godine, dok se pad NSS penzionog fonda povezuje sa padomakcija TPŠK‐a.Figura 5. Finansijski sektor u poredjenju sa drugim sektorima, u milionima euraNeto zahtevi nad vanjiskim sektorom Neto zahtevi nad realnim sektorom Neto zahtevi nad fskalnim sektorom2000150010005000-500-1000-15002005 2006 2007 20084 Ovde se CBK uključuje u sve finansijske institucije koje operiraju na Kosovu.30CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Što se tiče strukture zahteva finansijskog sektora u poredjenju sa vanjskim sektorom, uposlednjem tromesečju 2008. godine desilo se premeštanje ovih sredstava iz depozita u vrednosne hartije(uglavnom u bono). Tako, dok je na kraju septembra 2008. oko 66 procenata zahteva bilo depoziti, nakraju godine ovo učestvovanje se umanjilo na 46 procenata. Sa druge strane, učešće investicija u hartijamaod vrednosti (ne akcijama) je dostiglo na 38 procenata na kraju godine, dok je na kraju septembra 2008.godine bilo oko 19 procenata. Ovaj pomeraj je bio kao rezultat zadnje situacije na svetskim finansijskimtržištima zbog činjenice da su se bono smatrali kao investicije sa visokim stepenom sigurnosti. Sa drugestrane, obaveze ka vanjskom sektoru su bile samo 133.6 miliona eura, uglavnom sačinjene od kreditnihlinija koje su prihvatile finansijske institucije na Kosovu i od depozita ne‐rezidenata.Kao rezultat povećanja vladinih troškova, uglavnom tokom poslednjeg tromesečja, i obavezefinansijskog sektora ka fiskalnom su zabeležile malu normu porasta. Obaveze prema fiskalnom sektoruna kraju 2008. godine su bile 877.2 miliona što predstavlja porast od 2.4% u poredjenju sa decembrom2007. Kao rezultat nemogućnosti vlade da uzme dug, zahtevi prema ovom sektoru su ostali inegzistentni.Neto zahtevi finansijskog sektora i dalje imaju negativni bilans i u izveštaju realnog sektoral (Figura5).Obaveze prema ovom sektoru imaju vrednost od 1.63 miliarde eura (dominirane od strane depozita ubankarskom sektoru), dok su zahtevi dostigli na 1.29 miliardi eura u 2008. godini (dominirani od izdatihkredita od komercijalnih banaka). U poredjenju sa predhodnom godinom, razlika izmedju obaveza izahteva ka realnom sektoru je umanjena kao rezultat naglašenijeg porasta kreditiranja u privatnomekonomskom sektoru.3.3.1. Struktura i aktiviteti bankarskog sektoraPočev od januara 2008. godine dve nove banke u stranom vlasništvu, Türk Ekonomi Bankasi (TEB) izTurske i NLB Priština iz Slovenije, su počele da rade na bankarskom tržištu Kosova. Ulazak TEB‐a nabankarskom tržištu Kosova je bio nakon punog lecenciranja ove banke od strane CBK‐a na kraju 2007.godine, dok je NLB Priština osnovana od spajanja dve domaće banke (Kasabank i Banka e Re e Kosovës),gde je najveći deo akcija bio predhodno otkupljen od strane Nova Lubljanska Banka (NLB). Od ukuipnoosam komercijalnih banaka koje rade na Kosovu, samo dve su u domaćem vlasništvu, dok je učešćesredstava stranih banaka u ukupnom bankarskom sektoru 90.0% (Figura6).CBK – Centralna Banka Republike Kosova 31

Godišnji Izveštaj 2008CBKFigura 6. Struktura banaka po vlasništvu.Sredstva domaćni banakaSredstva stanih banaka100%90%80%70%60%50%40%30%20%10%0%9.1% 10.0%33.7%28.7%90.9% 90.0%66.3%71.3%2005 2006 2007 2008Ulazak novih banaka na tržištu je doprinela i povećanju konkurencije u bankarskom sektoru Kosova kojase u nekoj meri može objasniti preko opadanja skale koncetracije. Indeks Herfindahl‐Hirschman, kojiizražava nivo koncntracije u industriji, u 2008. godini je pao na 2,747 u poredjenju sa 2,862 koliko je bio u2007. godini. Povećanje stepena konkurencije u bankarskom sektoru Kosova se može uvideti i odsmanjenja prostora izmedju normi interesa kredita i depozita tokom 2008. godine kao i pružanjem novihprodukata na tržištu. Štaviše, tokom 2008. godine primećena je jedna veoma velika geografskarasprotranjenost banaka što je doprinelo da bankarske usluge budu bliže gradjanima. Broj filijalakomercijalnih banaka u 2008. godini je dostigao broj 46 (38 u 2007 godini), dok je broj predstavništvadostigao 233 (189 u 2007 godini). U 2008. godini zabeležen je značajan porast pružanja bankarskih uslugakao što su bankomati, tačke prodaje i elektronski računi banaka, itd., što je olakšalo pristup klijenatabankarskim uslugama (Tabela 2).Tabela 2. Mreža bankarskog sektoraOpis 2005 2006 2007 2008Broj filjaja i predstavništva 230 214 227 279Broj bankomata 102 116 155 240Broj tačaka prodaje 1,406 1,767 2,554 3,426Broj elektronskih računa 837 2,872 4,742 13,05132CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tokom 2008. godine, bankarski sektor Kosova je poboljšao aktivitete povećanjem u značajnojmeri kako kredite tako i depozite. Štaviše, podrška aktiviteta banaka u kreditiranju domaće ekonomijefinansirane od prikupljenih depozita tokom godine, je učinila da na bankarski sektor Kosova globalnaekonomska kriza nema uticaja. Bankarski sektor Kosova je i dalje profitabilan i takodje nazadovoljavajućem nivou solventnosti i likviditeta.3.3.1.1. Bilans stanjaU 2008. godini zabeležen je veoma značajan porast u bankarskom sektoru. Sredstva bankarskog sektora u2008. godini su dostigla vrednost od 1.8 miliardi eura (47.5% BNP), što predstavlja godišnji porast od26.3%. Najveći deo sredstava bankarskog sektora je i dalje predstavljen od kredita koji su u 2008. godiničinila 65.4% svih sredstava. Tokom 2008. godine, nastavljen je pad investicija u bankarskom sektoru uhartijama od vrednosti. Učešće hartija od vrednosti u ukupnim sredstvima bankarskog sektora u 2008.godini je bilo 2.2% u poredjenju sa 5.5% koliko je bilo u 2007.Tabela 3. Struktura sredstava, u milionima euraOpis 2005 2006 2007 2008Gotovo novac i bilans sa CBK-om 131.7 141.1 189.0 218.2Bilans sa komercijalnim bankama 221.9 243.3 208.1 283.9Hartije od vrednosti 82.9 99.4 78.9 40.5Bruto krediti i lizing 513.9 636.6 892.1 1,183.4Fiksna sredstva 16.9 23.0 27.2 39.0Druga sredstva 17.0 17.9 39.7 43.1Ukupno sredstava 984.4 1,161.2 1,435.0 1,808.2Na kraju 2008. godine, krediti izdati od banakraskog sistema su dostigli vrednost od 1.2 miliardieura, ili 31.1% BNP, beležeći time godišnji porast od 32.7. Porast kreditiranja bankarskog sektora je odposebne važnosti pošto bi eventualno zatezanje davanja kredita od strane komercijalnih banaka u ovomperiodu imalo negativan uticaj na nivo potrošnje i investicija na Kosovu. Ovo bi povećalo posledice kojeCBK – Centralna Banka Republike Kosova 33

Godišnji Izveštaj 2008CBKbi ekonomija Kosova mogla da podnese od globalne ekonomske recesije. Samim tim, opadanjeekonomskog aktiviteta može imati negativnog uticaja na samu održivost bankarskog sektora. Bilo kakobilo, nastavak porasta kreditiranja iz bankarskog sektora treba da bude u saglasnosti sa kapacitetimakomercijalnih banaka radi održavanja principa zdravog kreditiranja.Uz sav brzi porast kredita tokom 2008. godine, kvalitet portfolia ostaje dobar uz učešće od samo3.3% neperformirajućih kredita u ukupnom portfoliu (4.1% u 2007 godini). Ovaj nivo problematičnihkredita, kao i dovoljan nivo kapitalizacije i provizija, osiguravaju da će u slučaju naglašenijeg povećanjaproblematičnih kredita, bankarski sistem Kosova ostati stabilan Ovo se podržava i od dobijenih rezultatapreko modela ‘stress‐test’ za bankarski sektor, gde su se komercijalne banke koje rade na Kosovupokazale sposobnim da prevladaju i veće predvidjene norme povećanja neizvršivih kredita.Struktura kredita po sektorima je i u 2008. godini ostala slična sa proteklim periodima. Najvećeučešće u kreditima imaju preduzeća sa 76.3 procenata svih kredita (77.5 procenata u 2007), dok porodičneekonomije imaju 23.7 procenata (22.5 procenata u 2007). U sklopu kredita preduzeća, dominirajupreduzeća koja se bave trgovinom uz učešće od 42.6 procenata svih kredita u bankarskom sistemu. Ipak,u poredjenju sa 2007. godinom, učešće kredita trgovinskih preduzeća u svim kreditima je bila za 4.3 ppmanja i ovo je rezultat povećanog rasta kredita za preduzeća koja se bave drugim islugama. Visokoučešće kredita koje je dato kompanijama koje se bave trgovinom u ukupnim kerditima bankarskogsektora govori o strukturi ekonomije Kosova, gde u velikoj meri dominira ova radinost. Sektor sanajmanjim učešćem u kreditima bankarskog sektora i dalje nastavlja da bude sektor poljoprivrede, čijikrediti predstavljaju samo 4.1 procenata ukupnih kredita. Ipak, u 2008. godini, uvidja se jedan godišnjiporast od 29.0 procenata kredita izdatih ovom sektoru. Povećanje kreditiranja poljoprivrede i drugihproizvodnih sektora ekonomije će pomoći u substituciji i eventualno će stimulisati izvoz, reflektujući nadirektan način poboljšanje trgovinskog bilansa i ekonomski porast. Ipak, povećanje kreditiranja za ovesektore je uslovljeno i od povećanja kapaciteta njihovih planiranja i apsorbovanja.34CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Figura 7. Struktura kredita preduzeća.Konstantan porast kreditiranja kosovske ekonomije od bankarskog sektora takodje govori opovećanju iskustva tržišnog ambijenta na Kosovu. Ovo se svedoči i konstantnim povećanjem kredita sadužim rokom prispeća. Krediti sa rokom prispeća od više od dve godine predstavljaju najveći deo kreditau portfoliu bankarskog sektora. U 2008. godini, učešće kredita sa rokom prispeća od više od dve godine jedostiglo 68.3 procenata od 60.7 procenata u 2007. godini.Figura 8. Struktura kredita po roku prispeća100.0%90.0%Do godinePreko dve godine80.0%70.0%60.0%44.8%52.8%60.7%68.3%50.0%40.0%30.0%20.0%10.0%55.2%47.2%39.3%31.7%0.0%2005 2006 2007 2008CBK – Centralna Banka Republike Kosova 35

Godišnji Izveštaj 2008CBKŠto se tiče obaveza bankarskog sektora, one su uglavnom sačinjene od depozita koji čine 79.9%ukupnih obaveza. Ovo govori da se aktiviteti bankarskog sektora Kosova uglavnom oslanjaju na izvorefinansiranja na Kosovu i ima veoma nisku osetljivost nad flutuacijama ponude i cene fondova u vanjskomsektoru. Bilans iz drugih banaka, kojeg uglavnom predstavljaju fondovi iz matičnih banaka stranihbanaka koje operiraju na Kosovu, u 2008. godini, je predstavljao samo 1.9% ukupnih obaveza ubankarskom sektoru.Tabela 4. Struktura obaveza, milioni euraOpis 2005 2006 2007 2008Bilans iz drugih banaka 23.0 30.3 25.8 34.9Depoziti 836.7 924.3 1,143.1 1,444.1Druge pozajmice 6.4 4.2 2.7 …Druge obaveze 37.3 92.1 103.7 129.8Preostali dug 7.0 7.0 7.0 7.0Posebna sredstva 74.0 103.3 152.7 192.5Ukupno obaveza 984.4 1,161.2 1,435.0 1,808.22008. godina je obeležila period sa najvećom normom povećanja depozita u proteklim godinama.Vrednost depozita u bankarskom sistemu Kosova je dostigao sumu od 1.4 miliarde eura, odnosno 38procenata BNP, beležeći tako godišnji porast od 26.4%. Glavni izvor depozita bankarskog sektora su idalje porodične ekonomije koje su u 2008. godini prikupile 58.4% svih depozita. Drugi izvor od velikevažnosti za depozite komercijalnih banaka na Kosovu su javna preduzeća, čiji depoziti predstavljaju18.3% svih depozita, a nakon njih su depoziti privatnih preduzeća koji čine 15.8% ukupnih depozita. Štose tiče roka prispeća depozita, 29.9 procenata depozita se mogu transferovati dok drugi deo čine štednja ioročeni depoziti gde dominiraju oni sa kratkim rokom(Figura9). Učešće depozita sa rokom prispeća dodve godine je bio 64.9 procenata u 2008. godini (62.1 u 2007. godini), dok su oni sa rokom prispeća od višeod dve godine predstavljeni sa 5.2% (4.7% u 2007).36CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Figura 9. Struktura depozita po roku prispeća.Depoziti kji se mogu transferovati Do 2 godine Preko 2 godine100.0%90.0%80.0%70.0%60.0%50.0%40.0%30.0%63.4% 62.0% 62.1%64.9%20.0%10.0%34.3% 33.4% 33.2% 29.9%0.0%2005 2006 2007 20083.3.1.2. Norme interesaPovećanje konkurencije u bankarskom sektoru je uticalo u odredjenoj meri na smanjenje razlike izmedjuinteresnih normi kredita i depozita. Tokom 2008. godine, razlika izmedju normi interesa u kreditima idepozitima prosečno je bila oko 9.37pp u poredjenju sa 11.56 pp tokom 2007. godine. Norma interesakredita u decembru 2008. je bila13.79 procenata što predstavlja pad od 1.8 pp u poredjenju sa istimperiodom u 2007. godini (Figura10). Da bi imali još naglašenije smanjenje normi interesa, veoma važnuulogu igraju i sami poslovi koji preko poboljšanja svojih kapaciteta planiranja i tačnijeg finansijskogizveštavanja mogu uticati na smanjenje primljenog nivoa rizika od bankarskog sistema za tržišnu okolinuna Kosovu.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 37

Godišnji Izveštaj 2008CBKFigura 10. Norme interesa.18.0%Norme interesa kreditaNorme interesa depozita16.0%14.0%12.0%15.50% 16.07%15.56%13.79%10.0%8.0%6.0%4.0%2.0%3.12%3.11%4.00%4.42%0.0%2005 2006 2007 2008Povećanje konkurencije tokom 2008.godine se reflektovalo i na povećanje normi depozitnihinteresa. U decembru 2008, norme interesa na depozite su stajale na 4.42 procenata u poredjenju sa 4.00procenata u decembru 2007. Povećanje norme interesa na depozite može da ometa pad normi interesa nakredit, zato što direktno utiče na povećanje troškova fianansijskog preduzetništva banke.3.3.1.3. Performansa bankarskog sektoraBankarski sektor Kosova se i tokom. 2008 godine pokazao profitabilan sa neto profitom od 36.4 milionaeura, što je za 8.7 procenata više od profita realizovanog u 2007. godini (tabela 5). Prosečni povraćajsredstava je bio 2.2 procenata u 2008. godini, dok je prosečni povraćaj u kapitalu ostao na nivou od 20.2procenata u 2008. godini.38CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 5. Bilans uspeha, u milionima euraOpis 2005 2006 2007 2008PrihodiPrihodi od interesa 74.6 88.8 117.9 155.7Prihodi od ne-interesa 1/ 19.7 25.2 39.5 39.3Ukupno prihoda 94.3 114.0 157.3 195.0TroškoviTroškovi interesa 15.4 19.9 26.0 38.1Drugi troškovi sem interesa 13.4 13.7 19.9 21.9Opšti I administrativni troškovi 1/ 49.2 54.8 69.7 86.0Ukupno troškovi 78.0 88.5 115.6 146.0Neto prihodiOperativni neto poreza 16.3 25.5 41.7 49.0Neto prihodi nakon poreza 16.9 26.6 41.3 47.6Provizije poreza 3.4 6.4 7.9 11.2Neto prihod/ gubitak perioda 13.5 20.2 33.5 36.4Prihodi u bankarskom sektoru u 2008. godini su dostigli sumu od 195.0 miliona eura što je za 24.0procenata više od predhodne godine. Oni su uglavnom podržani od prihoda interesa koji predstavljaju79.8 procenata svih prihoda. Najveći deo prihoda se dobija od interesa na kredit koji čini 72.0 procenatasvih prihoda. Visoka uslovljenost prihoda bankarskog sektora od interesa na kredit čini osetljivim profitovog sektora ka dogadjajima na tržištu. Konstantno povećanje konkurencije u bankarskom sektoruprouzrokuje dalji pritisak za smanjenje normi interesa po kreditima, što direktno utiče na prihode. Bilokako bilo, dobijeni rezultati od modela ‘stress‐test’ govore da je bankarski sistem Kosova stabilan uodnosu na rizik norma interesa. Ovo je uglavnom zbog visoke norme dovljnosti kapitala u bankarskomsektoru kao i zbog toga što veliki deo kredita izdatog od bankarskog sistema ima fiksne norme interesa.Nivo troškova bankarskog sektora je dostigao na 146.0 miliona eura u 2008. godini, štopredstavlja godišnji porast od 26.3 procenata. Struktura troškova je uglavnom sastavljena od opštihtroškova i administrativnih troškova koji su na kraju 2008. godine naveli 58.9 procenata totala (60.3procenata u 2007. godini). Tokom 2008. godine, opšti i administrativni troškovi su pokazali jedanrelativno brzi trend porasta što se uglavnom može pripisati ulaskom novih banaka na tržište i troškovimaza njihovu konsolidaciju kao i rasprostranjenje mreža predstavništva postojećih banaka. Ipak, trendporast ovih troškova se osetno usporen na kraj godine. Jedan relativno brzi porast je zabeležen i utroškovima interesa na depozite koji su na kraju 2008. godine predstavljali 24.1 procenat svih troškovaCBK – Centralna Banka Republike Kosova 39

Godišnji Izveštaj 2008CBK(20.0 procenata u 2007). Ovaj porast se uglavnom pripisuje visokom porastu obima i normi interesadepozita tokom 2008. godine.Učestvovanje opštih i administrativnih troškova u preseku sredstava bankarskog sektora jezabeležilo jedan blagi pad u 2008. godini, što predlaže poboljšanje efikasnosti u ovom sektoru. U 2008.godini, ovaj pokazatelj je bio na 5.3% u poredjenju sa 5.4% u 2007. godini. Ipak, navedeno kroz sumusredstava po radniku, uvidja se pad efikasiteta bankarskog sektora. U 2008. godini, prosečna sumasredstava bankarskog sektora po jednom radniku ovog sektora je bila oko 315 hiljade eura, dok je u 2007.godini ova suma bila oko 312 hiljada eura. Ipak, izveštaj izmedju troškova i prihoda bankarskog sektoraje zabeležio jedan blag porast (74.9 procenata u 2008. godini u poredjenju sa 73.9 % u 2007.godini) štomože poslužiti kao pokazatelj blagog pada u efikasnosti sektora. Bilo kako bilo, ovo uglavnom može bitirezultat brzog porasta broja radnika u bankarskom sistemu tokom 2008. godine zbog ulaska novihbanaka i proširenja mreže postojećih banaka.Bankarski sistem Kosova je i dalje likvidan. Izveštaj izmedju kredita i depozita na kraju 2008.godine je stajao na oko 80 procenata što je u oblasti predvidjenih margina od centralne Banke. Nasuprotbrzog porasta kredita tokom 2008. godine, učešće likvidnih sredstava u ukupnim sredstvima bankarskogsektoraje bilo 30.0 procenata (33.2 procenata u 2007. godini). Zadovoljavajuće stanje likvidnosti ubankarskom sistemu se vidi i od rezultata modela ‘stres‐test’ gde su se komercijalne banke predstavilesposobnim da prevazidju različite predvidjene nivoe povlačenja depozita.Bankarski sistem Kosova je ostao takodje solventan sa Pokazateljima Dovoljnosti Kapitala od 16.5procenata što je očito iznad minimalnog nivoa od 12 procenata traženog od CBK. Štaviše, nijedna odbanki koje operiraju na Kosovu nema ovaj pokazatelj ispod minimalno zatraženog nivoa od regulatora.3.3.2. Osiguravajuće kompanijeNasuprot komercijalnim bankama, u finansijskom sektoru Kosova jednu posebnu ulogu imaju ikompanije osiguranja. Tokom 2008. godine još jedna kompanija je pristupila na kosovsko tržišteindustrije osiguranja, što je povćalo na 10 broj kompanija koje operiraju u zemlji. Sedam kompanijaosiguranja na Kosovu su u stranom vlasništvu, upravljajući tako sa oko 73% ukupnih sredstava ovog40CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008sektora. Dominantan aktivitet ovog sektora ostaje osiguranje automobila preko polica PPT. Ipak, tokom2008. godine sektor osiguranja na Kosovu je počeo da pruža novi produkt – osiguranje života. Iako ovajprodukt pruža samo jedna od kompanija osiguranja, ovo pokazuje interesovanje kompanija zaunapredjenje i proširenje njihovih aktivnosti, utičući tako na dalji razvoj finansijskog sektora na Kosovu.Tokom 2008. godine CBK je tražila kontrolisanu liberalizaciju u odredjivanju tarifa za OTS, i očekuje sedalje povećanje konkurencije u ovom sektoru.Takodje, proširenje aktiviteta sektora osiguranja je dokazano i povećanjem broja prodatih polisatokom 2008. godine, u poredjenju sa 2007. Na kraju 2008. broj ukupnih prodatih polisa je dostigao na476,000, ili za 17.2% više od kraja 2007. godine. Struktura prodatih polisa je ostala slična saproteklimgodinama, gde je preko 50% bilo polisa PPT, 32% carinskih polisa, i ostali procenat pripada za ostalepolise (ne PPT). Sveukupno, prikupljeni premijumi od ovih polisa su dostigli sumu od 56.4 miliona eurau decembru 2008, jedna vrednost od otprilike 11% viša od one prikupljene na kraju 2007. godine. S drugestrane, suma isplaćenih šteta tokom 2008. godine je bila za 37.8% veća od one iz 2007, dostižući takovrednost od 17.7 miliona eura. Dakle, i novi isplaćenih šteta u izveštaju sa prikupljenim premijumima jedostigao na 31.4%, u poredjenju sa 25.2% koliko je bilo na kraju 2007.Sredstva sektora osiguranja na kraju 2008. godine su dostigla sumu od 78.4 miliona eura,odnosno 10.7% više nego na kraju 2007. Depoziti nastavljaju da budu dominantna komponenta na stranisredstava, dok obaveze dominiraju od akcionarskog kapitala (45.8% ukupnih obaveza). Ovo govori da jenivo kapitalizacije sektora osiguranja dosta visok, što rezultira održivošću stabiliteta sektora uopšteno.3.3.3. Penzioni fondoviPenzioni sistem na Kosovu se odredjuje od Pravilnika Kosova za penzije koji definiše strukturu naosnovu tri komponente. Prva komponenta uključuje osnove penzije od 75 eura, koji se plaća od budzetaRepublike Kosova svim osobama starijim od 65 godina. Druga komponenta sadrži individualnekontribute za penziju, kojima upravlja TPŠK i koji su finansirani od samih klijenata i poslodavaca (5%svaka strana), dok treća komponenta uključuje šemu dobrovoljnih penzija, kojima upravljaju penzionifondovi koji operiraju na Kosovu (u zavisnosti od odabira klijenta), a koji su finansirani od klijenata ili odposlodavaca.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 41

Godišnji Izveštaj 2008CBKU 2008. godini sredstva penzionih fondova koji operiraju na Kosovu dostižu vrednost od 256.3miliona eura što predstavlja pad od 10.4 procenata. Smanjenje ovih sredstava je rezultat globalnefinansijske krize koja je na direktan način pogodila vrednost akcija TPŠK a koji upravlja najvećim delompenzionih kontributa na Kosovu. Trust Penzionalne Štednje Kosova (TPŠK), na kraju 2008. godine jeizvestio da je vrednost štednje u ovom fondu opala za 91 milion eura (29 procenata). Ovaj pad jeuglavnom registrovan tokom zadnjeg tromesečja 2008. godine. Ipak, preduzete mere od razvijenihzemalja za borbu protiv krize su počele donositi rezultata sa povratkom verovanja u medjunarodnatržišta što je rezultiralo povećanjem cena na medjunarodnim berzama. Kao rezultat ovoga, samo umesecu aprilu 2009, TPŠK je izvestio o pozitivnom povraćaju od 12.4 miliona eura.Broj klijenata nastavlja da raste, i na kraju 2008, broj klijenata je dostigao 270,000 dok su isplaćenibenefiti tokom ove godine dostigli vrednost od 2.6 miliona eura. Što se tiče investicija fondova TPŠK, oko20% totala sredstava TPŠK su na Kosovu, od kojih je skoro polovina investirana u dve komercijalnebanke, a ostala se nalaze u CBK. Drugi deo od 80 procenata (oko 204 miliona eura) je investiran vanzemlje, uglavnom u zajedničke fondove i bono.3.3.4. Mikrofinansijske institucije i finansijski pomagačiPored komercijalnih banaka, i mikro‐finansijske institucije imaju jednu važnu ulogu u poslu davanjakredita na Kosovu. Glavni aktivitet ovih institucija je davanje kredita, uglavnom za male biznise.Prikupljanje depozita nije dozvoljeno za ove institucije, zbog toga su glavni izvori njihovog finansiranjakreditne spoljne linije koje pokrivaju 55.1% njihovih ukupnih sredstava, dok je drugi deo uglavnomkapital.Broj mikrofinansijskih institucija koji operiraju na Kosovu na kraju 2008. godine je bio 16, kojezajedno upravljaju sa oko 50,127 kredita koji dostižu vrednost od 93.6 miliona eura. Sa ovom vrednošćuova kategorija institucija pokriva 7.3% svih kredita u finansijskom sektoru Kosova.Takodje na Kosovu operiraju i finansijski pomagači, čija je glavna aktivnost razmena valuta ilitransfer novca sa inostranstvom. Tokom 2008. godine preko agencija za transfer novca (ATN)transferovano je oko 233 miliona eura, od kojih su preko 90% ulazni transferi na Kosovu. Ipak, većina42CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008medjunarodnih transfera na Kosovu se vrši preko komercijalnih banaka (oko 73% svih medjunarodnihtransfera).3.4. Vanjski sektorKarakteristika bilansa isplata na Kosovu je i dalje visok deficit na tekućim računima kao i pozitivni bilansna kapitalnom i finansijskom računu(tabela 6). Deficit na tekućim računima u 2008. godini je dostigaovrednost od 743.4 miliona eura (19.5 procenata BNP u poredjenju sa 12.5 procenata BNO u 2007. godini),uključujući i vanjsku pomoć. Deficit na tekućem računu dolazi kao rezultat uslovljenosti ekonomijeKosova na uvoz i nizak nivo izvoza. U 2008. uvoz je pokazao porast kao rezultat poveánja unutrašnjepotažnje (povećanje javnih troškova i povećanja privatne potrošnje). Medju faktorima koji su uticali napovećanje privatne potrošnje je i povećanje kredita izdatih od komercijalnih banaka. Uticaj naprodubljenje deficita može da ima i ocenjivanje efektivne realne norme razmene koja je povećana zbogvisoke norme inflacije na Kosovu. Ovo je moglo negativno uticati na konkurenciju Kosovskih proizvodana vanjska tržišta obezhrabrujući izvoz, dok je uvoz mogao biti jeftiniji za Kosovske uvoznike. S drugestrane, faktori koji su najviše pomogli na smanjenje deficita na tekućim računima su pošiljke emigranata(14.1 procenata BNP) i vanjska asistencija (7.6 procenata BNP), čija je vrednost 535.8 miliona euraodnosno 288.9 miliona eura.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 43

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 6. Bilans isplata 2005‐2008, u milionima euraOpis 2005 2006 2007 20081. TEKUĆI RAČUN -300.8 -329.8 -428.4 -743.8A. Robe i usluge -1,087.8 -1,163.1 -1,371.2 -1,658.01. Robe -1,043.7 -1,141.3 -1,338.2 -1,638.52. Usluge -44.2 -21.8 -33.0 -19.5B. Prihodi 146.9 155.1 183.7 143.31. Kompenzacija radnika 141.5 142.8 149.6 160.22. Prihodi od investicija 5.4 12.3 34.2 -16.9C. Tekući transferi 640.1 678.2 759.0 770.91. Centralna vlada 366.4 317.7 323.4 288.92.Drugi sektori 273.6 360.5 435.6 481.92. KAPITALNI I FINANSIJSKI RAČUN 118.4 37.1 91.8 388.4A. Kapitalni račun 2.0 3.2 2.6 -1.61. Kapitalni transferi 2.0 3.2 2.6 -1.6B. Finansisjki račun 116.4 33.9 89.2 390.01. Direktne investicije 80.0 244.4 413.7 340.42. Investicije hartija od vrednosti -17.5 -65.4 -36.6 16.83. Druge investicije 21.6 -67.3 2.4 27.34. Rezervna sredstva 32.4 -77.9 -290.3 5.5GREŠKE I NETO ISPUSTI 182.4 292.7 336.6 355.4Finansijski račun na koga su dominirale direktne strane investicije (DSI) je nastavio da imapozitivni bilans od 9.4 procenata BNP (Tabela 1). DSI u 2008. godini su bile manje za 14.4 procenata uporedjenju sa 2007, ali, treba se imati u obzir da je u 2007 više od polovine DSI bile rezultat procesaprivatizacije javnih preduzeća kao i licenciranje drugog operatera mobilne telefonije, dok se u 2008.proces privatizacije prekinuo za veći deo godine. Kao rezultat pada vrednosti akcija na medjunarodnomtržištu, investicije u hartijama od vrednosti nije nastavljeno na medjunarodnim rtžištima. Štaviše, jedandeo investicija u hartijama od vrednosti komercijalnih banaka je povučen i investiran je u drugeinvesticije (uglavnom u depozitima). Nasuprot tome, rezervna sredstva su imala pad što je rezultatpovećanja javnih investicija od vlade.44CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20083.4.1. Tekući račun3.4.1.1. RobeKao rezultat konstantog pocećanja uvoza, negativni trgovinski bilans Kosova u 2008. godini u izveštaju saBNP je dostigao na 43 procenata. Tokom 2008. godine uvoz je povećan za 22.2 procenata (20.1 % u 2007.godini) dok se izvoz povećao za 20.2 procenata (49.1 % u 2007. godini). Kao posledica većeg povećanjauvoza i manjeg povećanja izvoza, pokrivenost uvoza izvozima je za 2008. godinu bila 10.8 procenata.Tabela 7. Tržišni bilans na Kosovu, u milionima euraOpis2005 2006 2007 2008IzvozUvozTržišni bilansTržišni bilans (% BNP-a)Pokrivenost uvoza izvozom (%)56.3 110.8 165.1 198.51100.0 1252.1 1503.3 1837.0-1043.7 -1141.3 -1338.2 -1638.5-34.0 -35.8 -39.1 -43.05.1 8.8 11.0 10.8Što se tiče sktrukure izvoza, bazni metali i mineralni proizvodi čine najveći deo izvoza (63.3procenata, odnosno 9.1 procenata). Vredi da se napomene da nasuprot godišnjem porastu od 67.4procenata, u poslednja dva meseca 2008 izvozi baznih metala su zabeležili jedan pad kao rezultat padacena na medjunarodnim berzama. Takodje, izvoz mineralnih proizvoda je zabeležio pad od 34.4procenata uporedjenju sa predhodnom godinom. Treća katogorija u vezi sa opštim izvozima suprehrambeni proizvodi koji su u 2008. godini činili 5.4 procenata ukupnog izvoza (5.1 ppocenata izvoza u2007).Struktura uvoza nastavlja da ima isto postojanje sa proteklim godinama gde su mineralniproizvodi dominirali ovom strukturom (19.6 procenata ukupnog uvoza) i uglavnom su to goriva. Uvozmineralnih proizvoda u 2008. godini je zabeležio porast od 19.20 procenata u poredjenju sa 2007.godinom, i dostigao je sumu od 378.6 miliona eura. Najveći uticaj u ovom porastu je imala inflacija koja jenajviše dotakla cene goriva dok je realan porast bio 9.0% procenata dok je najveći uticaj na porastnominalne norme došao kao rezultat inflacije. U 2008. godini, uvoz prehrambenih proizvoda je dostigaoCBK – Centralna Banka Republike Kosova 45

Godišnji Izveštaj 2008CBKsu vrednost od 261.9 miliona eura (13.6 procenata ukupnog uvoza) što predstavlja porast od 17.6procenata dok je realna norma prodaje bila 7.6 procenata. Prehrambeni proizvodi, zajedno samioneralnim produktima, su bili jedni od faktora sa najviše uticaja na relativno nisoku stopu inflacije.Druge kategorije u ukupnim uvozima ostaju bazni metali sa učešćem od 9.3 procenata i sredstvatransporta sa učešćem od 6.8 procenata u ukupnim uvozima.Figura 11. Široke ekonomske kategorije (BEC), u procentima ukupnog uvozaKapitalne robe Posredne robe Potrošačke robe100%90%80%70%60%50%40%30%20%10%0%42.8% 40.1% 39.9%47.4% 48.4% 47.8%9.8% 11.5% 12.4%2006 2007 2008Podaci prvog tromesečja 2009. godine govore da se izvoz skoro prepolovio u poredjenju sa prvimtromesečjem 2008. godine. Ovo je rezultat blokade za robu Kosova od strane Srbije i Bosne i Hercegovinei pad potražnje kao rezultat ekonomske recesije koja je zahvatila mnoge zemlje. Što se tiče uvoza, prvecifre za prvo tromesečje 2009. godine govore da je bilo pada u ovoj kategoriji kao rezultat pada cena,pošto je realna vrednost uvoza imala porast od 0.6 procenata u poredjenju sa prvim tromesečjem 2008.Na slici 11 prikazana je struktura uvoza na bazi BEC koja identifikuje krajnju svrhu upotrebe.Kao što možemo primetiti uvozi koji pripadaju posredničkim robama i robama za potrošnju su zajednoimali učešće od 90.2 procenata u 2006, dok sa porastom uvoza kapitalnih roba u 2008. godini, njihovoučešće se smanjilo na 87.6 procenata. Kategorija kapitalnih roba je zabeležila porast u učešću od 9.8procenata koliko je bilo u 2006. na 12.4 procenata u 2008. godini. Povećanje uvoza kapitalnih roba, u46CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008kojima su uglavnom mašinerije, alati i druge slične robe, pokazuje da prozivodni aktivitet na Kosovubeleži porast. Ovo se govori i od konstantnog porasta kredita komercijalnih banaka za sektor industrije.Glavni trgovinski partner za izvoz Kosova za 2008. godinu ostaju zemlje EU‐a i članice CEFTA sa47.7 procenata (42.0 procenata u 2007) odnosno 31.0 procenat (39.0 procenat u 2007) ukupnih izvoza.Promena se primećuje u povećanju izvoza u EU i njegovom smanjenju u zemljama CEFTA. Što se tičeizvoza Kosova u zemljama CEFTA, pad je rezultat proglašenja nezavisnosti Kosova, što je doneloopadanje izvoza u Srbiji. Izvoz Kosova u Srbiju je bio manji tokom 2008. godine za 48.8 procenata.Nasuprot objektivima CEFTA o proširenju trŽišta radili su Srbija i Bosna i Hercegovina. Trgovinskiembargo od Srbije i Bosne i Hercegovine za proizvode proizvedene na Kosovu, koji su imali destinaciju ilisu samo prolazili tranzit kroz ove dve zemlje, je imalo uticaja na ovaj pad pošto je u početku godine jedanznačajan deo izvoza prolazio preko graničnih prelaza za Srbijom.Figura 12. Trgovina za zemljama CEFTA i BE, u procentima totalaCEFTA EU DrugoCEFTA EU Drugo100%100%90%80%24.1% 28.1% 26.3%90%80%15.1% 18.6% 21.3%70%60%50%34.8%35.2% 36.2%70%60%50%38.2%42.0%47.7%40%40%30%20%10%41.1%36.7% 37.5%30%20%10%46.7%39.4%31.0%0%0%Izvozi2006 2007 2008Uvozi2006 2007 2008I za uvoz glavni trgovinski partneri Kosova ostaju EU i CEFTA, Kosovo uvozi 36.2 procenata(35.2 procenata u 2007) odnosno 37.5 procenata (36.7 procenata u 2007) ukupnog uvoza.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 47

Godišnji Izveštaj 2008CBK3.4.1.2. UslugeBilans usluga u 2008. godini je zabeležio poboljšanje u poredjenju sa predhodnom godinom. Deficit u2008. godini je bio 19.5 miliona eura zbog izvoza od 238.6 miliona eura i uvoza usluga u vrednosti od258.3 miliona eura. Bilans 2008. godine je imao uticaja od povećanja izvoza usluga za 24.4 procenata ipada uvoza usluga od 14.8 procenata. Uvoz usluga transporta nastavlja sa trendom povećanja čineći gaglavnim krivcem za deficit u uslugama. U 2008. godini imao je bilans od ‐85.0 miliona eura što jepovećanje od 37.8 procenata u poredjenju sa 2007. Glavni faktori koji su uticali na smanjenje deficitausluga su smanjenje deficita na usluge putovanja, konstantan porast izvoza usluga telekomunikacije.3.4.1.3. PrihodiBilans prihoda nastavlja biti pozitivan sa neto sumom od 143.3 miliona eura u 2008. Ova suma je rezultatprihoda od 218.3 miliona eura kao i rashoda od 75.0 miliona eura. Neto suma prihoda u poredjenju sa2007 godinom je zabeležila jedan pad od 22.0 procenata. Pad neto prihoda je bio rezultat pada vanjskihprihoda od 4.9 procenata i povećanja rashoda od 63.3 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom.Kao primarni uzročnik pada vanjskih prihoda bilo je smanjenje prihoda od investicija na 57.3 miliona (‐28.4 procenata). Štaviše, tokom 2008 povećali su se rashodi prihoda od investicija sa 61.6 procentom idostigli su sumu od 74.2 miliona eura.. Na pad prihoda je uticalo i smanjenje prihoda od investicija uhartijama od vrednosti za 72.9 procenata, što je bilo rezultat pada vrednosti akcija na medjunarodnimberzama. Prihodi od drugih investicija su zabeležili porast za 14.6 procenata, što se pripisuje investicijamavan zemlje od strane CBK‐a i komercijalnih banaka u zemlji. Najveće učešće u prihodima imaju plate zakompenzaciju radnika koje uglavnom dolaze iz Srbije i Avganistana. Prihodi iz Srbije su posvećeni zazone koje su nastanjene od strane Srpske manjine. Za 2008. godinu ovi prihodi su bili 120.0 miliona eura.48CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20083.4.1.4. Tekući transferiNeto vrednost tekućih transfera za 2008. godinu je dostigao sumu od 770.9 miliona eura, što je uporedjenju sa 2007. godinom povećanje od 1.6 procenata. Najveći deo transfera čine transferi drugihsektora (62.6 procenata) dominovane od pošiljki emigranata dok je ostalo delovi transfera sastavljeni odvanjske asistencije za Kosovo koja se okarakterizovala padom od 10.6 procenata.Figura 13. Tekući transferi, u milionima euraTekući transferi Centralna vlada Drugi sektorimilionimaeura900.0800.0700.0600.0500.0400.0300.0200.0100.0‐763.3 773.5677.7632.5481.9435.6358.9360.5317.2 327.7273.6291.62005 2006 2007 2008Neto vrednost transfera drugih sektora u 2008. je dostigao na 481.9 miliona eura što predstavljajedan porast od 10.6 procenata u poredjenju sa 2007. Uticaj na ovaj porast su imale obe strane; povećanjeprihoda sa 6.0 procenata, kao i pad rashoda od 6.0 procenata. Povećanje prihoda se pripisuje povećanjupošiljki Kosovskih emigranata i padu drugih pošiljki van Kosova. Neto vrednost pošiljki emigranata u2008. godini je dostigla 387.6 miliona eura (4.2 procenata više nego u 2007) i čini 535.8 miliona euraprihoda pošiljki Kosovski emigranata (2.7 procenata više nego u 2007) kao i 148.2 miliona eura rashodapošiljki stranih radnika (1.0 procenat manje nego u 2007).CBK – Centralna Banka Republike Kosova 49

Godišnji Izveštaj 2008CBKFigura 14. Prihodi i rashodi u pošiljkama emigranata, u milionima euramilionima eura600.0500.0400.0300.0200.0100.0‐221.7418.0Neto pošiljke emigranata Ulaz pošiljka Izlaz pošiljka521.7 535.8467.1372.0 387.6305.1(100.0)(200.0)(300.0)(196.3)(162.0) (149.7) (148.2)2005 2006 2007 2008Pošiljke emigranata su jedni od najvažnijih izvora za omekšanje deficita u tekućem računu iimaju učešće od oko 14.1 procenata u BNP. Kao najviša forma prihoda novca, pošiljke su za 2.7 puta višeod izvoza kao i za 1.7 puta više od Direktnih Stranih Investicija (DSI). Ovo govori da su pošiljkeemigranata od jedne posebne važnosti za ekonomiju Kosova. Većina zemalja u kojima je Kosovskadijaspora su izvestile da su njihove ekonomije imale uticaja od ekonomske krize. Primera radi, euro zonaima predvidjen jedan realni ekonomski pad od ‐0.6 procenata. Ove činjenice govore da oni na kojeekonomska kriza ima uticaja u EU mogu biti i Kosovski emigranti i kao posledica toga tokom 2008.godine bilo je manjeg porasta ovih pošiljki u poredjenju sa porastom u 2007. godini koji je bio 11.7procenata. Podaci za prvo tromesečje 2009. godine govore o padu pošiljki za oko 5 procenata u poredjenjusa istim periodom u 2008. godini.3.4.2. Kapitalni i finansijski računIako je u dve poslednje godine kapitalni i finansijski račun stajao na pozitivnom bilansu, tokom 2008.godine zabeležen je porast od 296.5 miliona eura i dostigao je vrednost od 388.4 miliona eura. Ovaj porastse pripisuje rezervnim sredstvima Kosova, koja su u predhodnoj godini zabeležila porast od 290.3miliona eura, dok se u 2008. godini vidi pad od 5.5 miliona eura. Finansijski račun za 2008. godinu jezabeležio bilans od 390.0 miliona eura. Dogadjaji na medjunarodnim tržištima su doneli jednu situaciju50CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008gde se prekinulo sa investicijama u hartijama od vrednosti i jedan deo njih se zamenio sa drugiminvesticijama, uglavnom u depozitima, donoseći bilans od 16.8 miliona eura. Pozitivan bilans u drugiminvesticijama i rezervnim sredstvima je takodje uticao na pozitivan bilans kapitalnog i finansijskogračuna na Kosovu.3.4.2.1. Direktne Strane InvesticijeDSI za 2008. godinu je dostigao neto vrednost od 340.4 miliona eura, što govori o jednom padu od 17.7procenata u poredjenju sa 2007. godinom. Ovaj pad se pripisuje prekidu procesa privatizacije koji je upredhodnim godinama bio jedan od glavnih generatora DSI‐a. Takodje, licenciranje i investicije za drugumobilnu telefoniju u 2007. godini su imale zajedno visok stepen DSI‐a.U 2008. godini rashodi su dostigli sumu od 19.2 miliona eura i bili su sačinjeni od investicijagradjana Kosova koji su uglavnom u Albaniji. Š[to se tiče DSI na Kosovu, one su dominirane od stranekapitalnih investicija (63.7 procenata), drugih investicija u obliku trgovinskih kredita (21.4 procenata) kaoi investicije u nepodeljenoj dobiti (14.9 procenata).Na bazi sektora, na DSI na Kosovu dominiraju investicije u finansijskom sektoru (34.9 procenata).Sektor transporta i telekomunikacije je drugi sektor koji je prikupio dosta stranih investicija, gde je učešćeovog sektora u ukupnom DSI 13.8 procenata. Dok je industrija preradjevina privukla oko 8 procenataukupnih DSI, sektori energije, vode i gasa kao i investicije u industriji rudnika, suprivukle svaka oko 5procenata DSI‐a. Relativno veliko učešće u DSI su imale i investicije u nektretninama, koje su privukle16.8 procenata ukupnih DSIDogadjaji u političkoj ekonomiji koji stupaju na snagu 2009. mogu povećati direktne straneinvesticije na Kosovu. Od ovih dogadjaja mogu se napomenuti ponovni početak procesa privatizacije,smanjenje poreza za korporacije koji mogu imati direktan uticaj na ove investicije. Takodje učlanivanjeKosova u medjunarodne finansijske institucije u 2009. godini, kao u Mejdunarodnom Monetarnom Fondui Svetskoj banci, može da bude jedan pozitivni signal za potencijalne investitore. Drugi faktor koji možeda podigne nivo DSI je i poboljšanje infrastrukture a pogotovu putne infrastrukture.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 51

Godišnji Izveštaj 2008CBK3.4.2.2. Investicije u hartijama od vrednostiInvesticije u hartijama su rezultirale premeštanjem jednog dela investicija komercijalnih banaka u drugeinvesticije (uglavnom depozite) kao i povlačenjem jednog dela donoseći bilans od 16.8 miliona eura.Bilans od 16.8 miliona eura je došao kao rezultat investicija u hartijama od vrednosti od 21.6 miliona eura,investicije koje su se mogle dogoditi u prvom delu godine kada se kriza još uvek nije pojavila. Tokom2008. godine, komercijalne banke su umanjile investicije u hartijama od vrednosti za 38.4 miliona eura, uporedjenju sa 20.5 miliona u 2007. godini.Figura 15. Bilans investicija u hartijama od vrednosti, u milionima eura60.0Investicije u hartijama od vrednosti Banke TPŠK40.020.029.320.516.838.4milionima eura‐(20.0)(40.0)(17.5)(36.4)(16.5)(33.6)(36.6)(27.3)(21.6)(60.0)(80.0)(65.4)2005 2006 2007 20083.4.2.3. Druge investicijeBilans drugih investicija, sastavljenih od tržišnih kredita, bankarskih kredita i depozita, u 2008. godini jebio pozitivan (27.3 miliona eura). Sredstva Kosova van zemlje su bila uglavnom depoziti komercijalnihbanaka, centralne banke kao i drugih sektora. Vrednost sredstava Kosova van zemlje u 2008. godini jedostigla na 78.6 miliona eura, što je u poredjenju sa 2007. godinom povećanje od 32.6 procenata. Jedandeo investicija Kosova van zemlje je u obliku tržišnih kredita koji dostižu sumu od 10.8 miliona eura.52CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Drugi deo je sačinjen od kredita koje su uzeli ekonomski sektori van zemlje u vrednosti od 3.8 milionaeura.Figura 16. Bilans drugih investicija, u milionima eura150.0Druge investicije Sredstva Obaveze100.072.4 70.061.0105.9milionima eura50.0‐(50.0)(100.0)21.6(50.8)(67.3)5.6(58.6)27.3(78.6)(150.0)(137.3)2005 2006 2007 2008S druge strane, obaveze Kosova ka vanjskom sektoru sui male vrednost od 105.9 miliona eura(71.6 procenata više nego u 2007. godini). Druge investicije na Kosovu su uglavnom u obliku kredita itržišnih kredita dostižući vrednost od 48.5 odnosno 38.9 miliona eura za 2008. godinu. U poredjenju sapredhodnom godinom tržišni krediti su zabeležili pad od 40.6 procenata. Drugi deo ove kategorije činedepoziti komercijalnih banaka koji su za 2008. godinu bili 18.5 miliona eura računa.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 53

Godišnji Izveštaj 2008CBK54CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20084. Finansijska supervizijaCBK ima regulativni i izvršni autoritet za sve finansisjke institucije na Kosovu, isto tako učestvuje urazvoju i modernizaciji finansisjkog sektora, koji trenutno pokriva bankarsku indistriju, industrijuosiguranja, penzione fondove i druge finansijske institucije (mikro finansisjke institucije, nebankarskefinansijske institucije, kancelarije menjačnica i institucije za transfer novca).Namera CBK‐a je da ima jedan finansijski nadzor i jedan regulativni proces koji je efikasan,fleksibilan i koji promoviše jedan konkurentni finansijski sektor baziran na tržištu, koristeći najboljapravila medjunarodnih standarda u razvoju finansijskog sektora.Stvar supervizije finansijskih institucija se razvija u skladu sa najboljim medjunarodnimpraktikama za supervizore, počev od pristupa “na osnovu pravila” u pravcu kretanja ka “na osnovurizika”, formulisano po Osnovnim Principima Basel‐a i Drugog Stuba, Basel‐a II za banke, i jedan režimplatne sposobnosti na osnovu rizika koji se medjunarodno koristi za kompanije osiguranja.Pristup na osnovu rizika ima za cilj da omogući CBK‐u da na pogodan način koristi svoje izvoresupervizije u onim oblastima sa velikim rizikom, unutar individualnih finansisjkih institucija icelokupnog finansijskog sektora. Bankarska supervizija na osnovu rizika se uglavnom koncentriše nasposobnost upravljanja radi identifikacije, merenja, nadziranja i kontrolisanja rizika, dok se supervizijaosiguranja na bazi rizika koncentriše na zahteve platnih sposobnosti i formira ustanovljeni okvir kojipredstavlja na tačan način preduzete rizike od osiguranika. Svrha je kreiranje jedne efikasnije i dobroizbalansirane supervizije sektora osiguranja koja će osigurati perspektivu platne sposobnosti kao i durgestvari od važnosti za superviziju osiguranja koje mogu voditi ka libralizaciji tarifa.U skladu sa zakonskim propisima koji upravljaju njenom funkcijom predvidjenom zakonskimokvirom ( Zakon o Centralnom Banci Republike Kosova Br.03/ L‐074 , Zakon Br.03 /L ‐084 o penzijamana Kosovu Pravilnici UNMIK‐a sa Br. 1999/21 i 2001/25), CBK je postavila jasne standarde i supervizionezahteve na način na koji će uspostaviti jedan dobro regulisan finansijski sektor. Takodje, Zakon oCentralnoj Banci i gore navedeni Pravilnici daju Upravnom Odboru CBK‐a autoritet da usvajapromišljena pravila supervizije, koja odredjuju limite, operativne direktive, procedure i zahteveCBK – Centralna Banka Republike Kosova 55

Godišnji Izveštaj 2008CBKizveštavanja za finansijske institucije, kao i disciplinske mere u slučaju nesaglasnosti sa pravnimzahtevima ili zbog nesigurnih i nepromišljenih praktika.Promišljeni pravni okvir se konstantno pregledava i osvežava, radi osiguranja da je i dalje u linijisa najboljim medjunarodnim praktikama. Ovaj okvir se takodje pregledava radi osiguranja potrebnogekuilibra prilikom kreiranja jednog dobro organizovanog okoliša, bez odredjivanja nepotrebnih zahtevaza korisnike finansijskih usluga.4.1. Regulativni rad Finansijskog SektoraKao regulator, CBK učestvuje u izvršavanju pravnog okvira usvojenog od Skupštine Kosova i odredjenihpravilnika UNMIK‐a. Pravni okvir za upravljanje ovim radnjama u skladu sa standardima EU je obradjenna trenutnom nivou razvoja finansijskih institucija na Kosovu i takodje je dopunjen pravilima i odlukamaCBK‐a.Okvir pravilnika finansijske supervizije je stvoren na početku osnivanja CBK‐a, i od tada sefinansijski sektor promenio, ali takodje se promenio i pristup CBK‐a prema superviziji. Na osnovu gorenavedenih faktora i preporuka tehničke asistencije, finansijska supervizija CBK‐a je radila na aktivannačin što se tiče pregleda i dopune okvira pravila, i utemeljenja politika i procedura. Izuzev ovog, da biuputili finansijsku industriju ka implementaciji “najboljih praktika”, CBK je objavila “SavetodavnaPisma” kao dodatnu referencu.Tokom 2008. godine uradili su se značajni pomaci u ispunjavanju pravne bankarske regulative,osiguranja, penzija i onih finansijskih nebankarskih. Upravni Odbor CBK‐a je tokom 2008. godine usvojioove dopune pravilnika za adekvatnu superviziju finansijskih institucija:Bankarska supervizija:(a) Pravilnik XXVI o odredjivanju Normi Interesa, Tarifa i Reklamacijama –Dopunjeno pravilouglavnom sadrži male tehničke promene, i dodat je Paragraf 8 –Druga Odredjivanja da bi se sve56CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008finansijske institucije osigurale da svaka njihova filijala koja radi sa klijentima ima izštampanu listucena, da liste sadrže potrebnu informaciju, i da su spremne za znatiželjne klijente.(b) Pravilnik o reziciji i o vanjskim revizorima finasijskih institucija‐ Dopunjeno pravilo uglavnomsadrži male tehničke promene i to u zahtevu za stranim revizorima i stranim revizornim firmama odkojih se sada traži da budu u skladu sa zahtevima o licenciranju koji se koriste na Kosovu. Produženje vremenski limit za angažovanje jedne iste revizorne firme od strane jedne finansijske institucije ikoji je 5 godina.(c) Pravilnik XXX o sistemu unutrašnje kontrole‐Pravilnik je uradjen u skladu sa okvirom za sistemunutrašnjih kontroli objavljenog od strane Bazel Komiteta za bankarsku superviziju. Ovaj Pravilnikutemeljuje osnovna pravila o organizaciji i efikasnom operisanju unutrašnjekontrole svih finansijskihinstitucija. CBK ovim pravilom zahteva od svih finasijskih institucija za oforme jedan dobar sistemunutrašnje kontrole radi sprečavanja gubitaka, održavanja poverljivog finansijskog izveštavanja iupravljanja, proširenje njihovih operacija, i promovisanje postojanosti u finansijskom sistemuOdbor CBK‐a tokom 2008. godine je takodje usvojio i politiku o Ekvivalentnim Depozitima Kapitalaza filijale stranih banaka. Jedna strana banka koja želi da otvori predstavništvo na Kosovu, a neprisruženu kancelariju treba da po bankarskom Pravilniku Br. VI o licenciranju i ograničenju filijalastranih banaka da početno deponuje u CBK ekvivalentni depozit kapitala u obliku akcionog kapitala.Suma depozita ekvivalenta kapitala je ista kao i zahtev o minimalnom kapitalu koji se traži zapridružene banke. Ova suma depozita ekvivalentnog kapitala se može s vremena na vremezamrznuti u skladu sa zahtevima o kapitalu za rizična sredstva koje je na snazi za sve banke kojerade na Kosovu. Svrha ekvivalentnog depozita kapitala osigurava CBK garanciju da fondovi postoje,id a u slučaju potrebnog likviditeta sredstva su sigurna naovaj način.U maju 2008. godine stupio je na snagu Pravilnik Br. 2008/28 o licenciranju, superviziji i regulisanjumikrofinansijskih institucija. Takodje su postali efektivnim i dva pravila o radnji finansijskihnebankarskih i mikrofinansijskih institucija: Dopunjeno pravilo XIVo licenciranju i supervizijimikrofinansijskih institucija i Pravilnik XVI o registraciji, nadzoru i radnji drugih nebankarskihfinansijskih institucija. Stuipanjem na snagu Pravilnika Br. 2008/28 i dva pravila počeo je novi proceslicenciranja svih mikrofinansijskih institucija, radi kategorizacije njihovih aktiviteta.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 57

Godišnji Izveštaj 2008CBKSupervizija osiguranja:a) Pravilnik III o obaveznom osiguranju autoodgovornosti. Promene u ovom pravilu su uradjene kaorezultat delimične liberalizacije u tarifama autoodgovornosti za treću stranu odnosno dispozicije ostandardima i strukturi izračunavanja prima za obavezno osiguravanje autoodgovornosti, i svrhaamandamenta pravila je bila: da osiguravajuće kompanije prilikom aplikacije za odobrenje prima,nanezavistan način odredjuju tarifu pridržavajući se odredjenim standardima u pravilu.Preko ovihpromena je odredjena baza za izračunavanje prima, i odredjeni su uslovi za odobrenje prima zaosiguranje autoodgovornosti.b) Pravilnik X o promeni pravila za utemeljenje foruma arbitraže. U ovom pravilu je uradjenadopuna doslovno svih dispozicija da bi se pravilnik mogao koristiti, da bude jasniji id a bude štoprecizniji. Dopunom pravila odredjuje se iz blizine: prava korisnika polise u slučaju njegovog/njenognezadovoljstva ka odluci kompanije osiguranja i odredjene su dispozicije odluke arbitraže, gde jeodluka arbitraže punosnažna i ima izvršnu moć.Supervizija penzijaImajući u obzir potrebu da se promeni Pravilnik na način da se postigne saglasnost sa UstavomRepublike Kosova i drugim važnim instrumentima tokom 2008. godine Skupština Kosova je usvojilaZakon Br.03 /L ‐084 o promeni Pravilnika UNMIK‐a 2005/20 o Penzijama na Kosovu.4.2. Licenciranje i strukturaU skladu sa zakonskim propisima koji upravljuju njenu statutornu funkciju, CBK ima autoritet daodredjuje kriterijume za licenciranje finansisjkih institucija i da odbija one koje nisu ispunili ovestandarde.Vizija CBK‐a za finansijski sektor je da on bude stabilan i upravljan od tržišnih snaga, ali koji radiunutarr pažljivih regulativa i okvira politike harmonizovane supervizije na bazi direktiva EU/ES‐a.Strategija CBK‐a u polju licenciranja finansijskih institucija se koncentriše na privlačenjeinvestitora koji imaju dobro finansijsko stanje, ispunjavaju etičke i profesionalne kriterijume i pogodni su58CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008za akcionare i menadzment, sposobni su da upravljaju odredjenim razvojem posla radi odbrane interesaklijenata, pomažući na ovaj način jačanju finansijskog sistema kao i povećanju verovanja u njega.Tako da bi ispunili na što efikasniji način misiju CBK‐a u pogledu licenciranja i regulisanjafinansijskih institucija, kao i da bi osigurali nastavljanje unapredjenja u skladu sa razvojnim trendovimanadzornika na regionalnom i medjunarodnom nivou, u maju 2008 utemeljena je Direkcija Korporacije,Zakonskih Propisa i Metodologije. Direkcija ima za dužnost kompletiranje pravnog okvira za finansijskusuperviziju u skladu sa Direktivama Ebropske Zajednice i najboljim mejdunarodnim praktikama kao štosu predstavljeni u “Osnovni Principi Efektivne Supervizije banaka” objavljenih od Banke zaMedjunarodno Rtegulisanje (Bank for International Settlements‐ BIS), kao i Osnovni Principi EfektivneSupervizije Osiguranja objavljeni od Medjunarodne Asocijacije Supervizora Osiguranja ( InternationalAssociation of Insurance Supervisors‐ IAIS). Radi izvršavanja ove misije Direkcija je odgovorna zalicenciranje i regulisanje komercijalnih banaka, kompanija osiguranja, preduzetnika, suplementarnihpenzionih fondova i svih drugih finansijskih nebankarskih institucija.Aktivitet licenciranja banaka od CBK tokom 2008. godine je uključio i otvaranje novihpredstavništva, kao i ulazak novih banaka na tržište. Tokom 2008. godine Upravni Odbor CBK‐a jeodobrio preliminarnu licencu za FIMA Validus iz Hrvatske da otvori banku na Kosovu. Povećanje brojastranih banaka je jedan veoma važan aspekt povećanja konkurencije u bankarskom sistemu, i samim timpovećanje efikasnosti i kvaliteta ponude proizvoda i različitih usluga. Tokom 2008. godine, bankarskisistem se proširio u mrežu od osam banaka sa 287 filijala i predstavništva.I u oblasti osiguranja tokom 2008. godine Upravni Odbor CBK‐a je u 2008. godini odobrio licencukompaniji neživotnog osiguranja Elsig kao i kompaniji za životno osiguranje Dukagjini Life. Istovremeno,kompanija osiguranja Elsig je ušla u pertnerstvo sa Kompanijom Osiguranja Grawe AG Graz iz Austriaprodajući vlasništvo u vrednosti od 60% akcija kog istog.Mikro Finansijske Institucije. Na kraju 2008. godine na Kosovu je operiralo četrnaest (14) mikrofinansijskih institucija i osam ( 8) nebankarskih finansijskih institucija. Tokom 2008. godine UpravniOdbor CBK‐a je odobrio registraciju četiri nebangarskih finansijskih Institucija: Crimson Finance Fund iLesna radi izvršavanja aktiviteta davanja kredita, Raiffeisen Lizing i Factor Lizing radi izvršavanjaaktiviteta finansijskog i operativnog lizinga. Takodje, na zahtev institucije u 2008. godini, povučena jeregistracija Balcanactie kao mikro finansijske institucije.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 59

Godišnji Izveštaj 2008CBKKancelarije Menjačnice i kancelarije Transfera Novca. Tokom 2008. godine nije bilo ikakvogaktiviteta registracije novih kancelarija menjačnica valuta i transfera novca. Takodje, po zahtevu vlasnikainstitucije u 2008. godini, povučena je registracija dve kancelarije menjačnica “ Pikon” u Prizrenu i “ Ari”u Peći . Na kraju 2008. godine, na Kosovu je operirala 21 kancelarija razmene valuta kao i tri agencije zatransfer novca.Tabela 8: Aktivitet Licenciranja Banaka, 2004 – 2008Opis 2004 2005 2006 20072008Ranije Licencirane 7 7 6 8 5 8Preliminarno odobrenje* 0 0 2 1 1Povlačenje Licence 0 0 -1 0 0UKUPNO 7 7 8 9 9Tabela 9: Aktivitet Licenciranja Osiguravajućih Kompanija , 2004 – 2008Opis 2004 2005 2006 2007 2008Ranje Licencirane 8 8 8 9 9Licencirane 2 1 1 0 2Odbijene -2 -1 0 0 0UKUPNO 8 8 9 9 11Tabela 10: Aktivitet Licenciranja Penzionih fondova, 2004 – 2008Opis 2004 2005 2006 2007 2008Obavezni penzioni Fondovi 1 1 1 1 1Suplementarni Penzioni Fondovi 6 6 6 1 0Ponuda Individualnih Penzija 0 0 1 2 1Ukupno 7 7 8 4 260CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 11: Aktivitet registracije Mikro Finansijskh Institucija i nebankarskih institucija, 2004 – 2008Opis 2004 2005 2006 2007 2008Ranje registrovani 15 18 19 18 19Registrovani 3 1 1 1 4Povlačenje Registracije 0 0 -2 0 -1UKUPNO 18 19 18 19 22Tabela 12: Aktivitet licenciranja Preduzetnika Osiguranja, 2004‐2008Opis 2004 2005 2006 20072008Agneti 446 658 784 347 479Brokeri Osiguranja 0 2 2 3 3Tretiranje Šteta 1 2 2 2 2Nezavisno tretiranje žalbi 2 3 3 3 4Tabela 13: Aktivitet Registracije Agencija za Transfer Novca, 2004 – 2008Opis 2004 2005 2006 2007 2008Ranje Registrovani 1 1 2 3 3Registrovani 0 1 1 0 0UKUPNO 1 2 3 3 3Tabela 14: Aktivitet Registracije Kancelarija menjačnica valuta, 2004 – 2008Opis 2004 2005 2006 2007 2008Ranije registrovane 4 3 6 16 23Regjistruare 0 4 10 7 0Povlačenje registracije ‐1 ‐1 0 0 ‐2UKUPNO 3 6 16 23 21CBK – Centralna Banka Republike Kosova 61

Godišnji Izveštaj 2008CBK4.3. Rad Finansijske SupervizijeJedna od glavnih funkcija CBK‐a je da osigura superviziju i regulisanje finansijskih institucija, radikreiranja jednog zdravog finansisjkog sistema, dostižnog i konkurentnog, sistem koji je poverljiv i kojipruža jednu široku sferu u finansijskim uslugama. Prilikom izvršavanja ove misije, Direkcija Korporacije,Zakonskih Propisa i Metodologije, Supervizije Banaka, Osiguranja i Penzija je odgovorna za licenciranje,regulisanje i kontrolu finansijskih institucija i nebankarskih finansijskih institucija koje operiraju naKosovu.Bankarska supervizija ima za svrhu odbranu fondova depozitora kao i za čuvanje jednogpostojanog finansijskog sistema brinući se za efikasni i konkurentni finansijski ambijent. Promocijajednog sigurnog, zdravog i postojanog finansijskog sistema, je jedan od osnovnih razloga nadzora iregulisanja finansijskih institucija. Jedan postojani finansijski sistem osigurava za depozitore jednosigurno mesto da održavaju svoja sredstva. Takodje osigurava biznisima i individuama jedan poverljiviokvir za izvršavanje monetarnih transakcija. Druga glavna svrha supervizije i regulisanja finansijskihinstitucija je kreiranje jednog konkurentnog finansijskog sistema . Jedan konkurentni finansijski sistemosigurava potrošačima produkte i finansijske usluge po razumnim cenama, bolje finansijske produkte iusluge.Jedna druga veoma važna namena regulisanja je i odbrana potrošača. Odgovarajući pravilnici ipravila traže da finansijske institucije obelodane informacije da bi pomogli korisnicima da ocene otvoreneopcije produkata, kao što je koštanje kredita , moguća prava i obaveze, kao i realan stepen povraćajanjihovih depozita.Pravila CBK‐a i postojeći pravilnici upravljaju velikim brojem aspekata bankarskih inebankarskih finansijskih institucija. Stvari kao što su: ko je vlasnik, ko kontroliše i upravlja finansijskiminstitucijama; kakvu vrednost kreditiranja mogu da daju finansijske institucije jednom korisniku ili grupikorisnika; koliko kapitala treba da poseduju finansijske institucije; gde mogu da postave finansijskeinstitucije njihove kancelarije; i kakve usluge mogu te kancelarije da pruže, sve su ovo stvari koje suregulisane od bankarskih i nebankarskih pravila i pravilnika.62CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Glavni objektiv procesa supervizije je ocenjivanje sigurnosti i efikasiteta finansijskihinstitucija.Ovo ocenjivanje ujljučuje i ocenjivanje sistema upravljanja rizikom institucija, finansijsko stanje,portofolio kredita kao i skladnost sa bankarskim i nebankarskim pravilima i pravilnicima koji se koriste.Proces supervizije uključuje posredno ispitivanje i ispitivanje i monitoring preko vanjskihanaliza. Uopšteno, osoblje CBK‐a vrši ispitivanje umesto banaka i nebankarskih finansijskih institucijanajmanje svakih 12 meseci. Ova rutina se oslanja na učestalija ispitivanja koja su “limitirana”, u zavisnostiod profila rizika finansijske institucije koja je pod nadzorom .a) Vanjska Supervizija – Analize finansijskih izveštajaVanjska supervizija se tiče prikupljanja informacija (izveštaja, podatak koji se predaju u CBK od banaka inebankarskih finansisjkih institucija), i ocenjivanja pokazatelja njihovih operacija, kao i njihovouporedjenje sa odredjenim limitima, predhodnim podacima i medjunarodno priznatim standardima.Vanjska analiza je važna funkcija supervizije prilikom ocenjivanja finansijskog stanja institucije i rezultataoperacija.Primarne funkcije vanjskih analiza su radi identifikacije promena i stanja institucije, da naglasefinansijske trendove u svakoj instituciji i u finansijskom sistemu, da nadgledaju progres poboljšanjaslabosti i nedostataka, nadgledaju skladnost sa nalozima supervizije kao i sa obaveznim merama/direktivama supervizije, i da konstatuju skladnost sa zakonima i regulativama.Sistem ocenjivanja i vanjskih analiza je jedan od primanih sredstava pomoću kojeg CBK nadgledainstituciju u finansijskom sistemu dobijajući impute koji služe za informisanje menadzmenta u CBK i zaposredno ispitivanje.b) Posredna supervizija Finansijskih InstitucijaPosredna supervizija izvršava ocenjivanje kvaliteta radnji banaka i nebankarskih finansijskih institucijapreko kontrole njihovih podataka u skladu sa profilok rizika institucijie.Ekipa posredne supervizije CBK izvršava ocenjivanje do tančina u oblasti delovanja formalnihipolitika, procedura, praktika, sistema i moelima koji su se koristili od finansijskih institucija radiupravljanja aktivitetima institucije uopšteno i rizici prema kojima se finansijske institucije izlažu.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 63

Godišnji Izveštaj 2008CBKPosredna supervizija je faza supervizije za pronalaženje činjenica. Činjenice se analiziraju da bi seodredilo stanje finansijske institucije. Koristeći ove činjenice, odredjuje se profil rizika finansijskeinstitucije, koji odredjuje način kako će se tretirati institucija od nadzornika tokom narednog ciklusasupervizije. Ovi nalazi se prikupljaju u Izveštaju o Ispitivanju. Izveštaj o Ispitivanju služi zaobaveštavanje Upravnog Saveta i visokog Menadzmenta o činjeničnom stanju i trendovima ispitaneinstitucije, problemima, dogadjajima i budućoj putanji. Takodje, izveštaj ispitivanja osigurava UpravnomSavetu institucije jedan sažetak stvari koje traže popravne mere i njihovo adresiranje. Posredna analiza ivanjske analize koordiniraju svoje akcije koje služe z apoboljšanje efikasiteta supervizije finansijskihinstitucija.c) Pristup finansijskoj superviziji – promovisanje supervizije na osnovu rizikaUz povećanje finansijskog sektora, cbk nastavlja sa formalizacijom pristupa supervizije ‘na osnovurizika’, uputima i drugim potrebnim procedurama, uz tendenciju racionalnijeg korišćenja postojećihizvora u efikasnijoj superviziji finansijskog sektora. Namera procesa supervizije na bazi rizika jeidentifikacija velikih rizika jedne finansisjke institucije i ocenjivanje sposobnosti menadzmenta institucijeza identifikaciju, monitoring i kontrolu ovih rizika. Ocena ovih rizika se vrši na osnovu parametarasamog rizika, praktika menadzmenta kao i tendencije ovih rizika u budućnosti.4.3.1. Značajni dogadjaji bankarske supervizije tokom 2008. godineTokom 2008. Bankarska Supervizija je bila aktivna u izvršavanju svojih odgovornosti preko bližesupervizije dogadjaja u bankarskoj industriji i u mikro finansijskoj industriji. Postojeća strukturabankarske industrije je navela jedan niveliziran sistem u tri ‘peer grupe 5 ’1. Tri sistematske banke koje predstavljaju preko 85% totala sredstava bankarske industrije, uglavnomu stranom vlasništvu, (Procredit Bank, Raiffeisen i NLB)2. Dve banke u domaćem vlasništvu (Banka za Biznis i Banka Ekonomike)5 Grupe sa finansijskim parametrima približno na istom nivou64CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20083. Nove banke, priključene kasnije na bankarskom tržištu Turkish Ekonomic Bank ‐TEB, BankaKombёtare Tregtare ‐BKT i Komercijalna Banka – KMB.Bankarska supervizija , tokom 2008. na osnovu profila rizika ovva tri seta banaka, je postigla da:• Izvrši potpuna ispitivanja i da doda fokusirana ispitivanja u 3 sistematske Banke• Uspešno oceni rezultate spajanja dve banke (bivša Kasabank i Banka e Re e Kosovёs) u NLB Priština,preko punog ispitivanja banke. Proces ujedinjenja, i konsolidacije je bio uspešan u oceni od stanekratkoročne prizme i sitnijih grešaka koje su bile prisutne tokom ovog procesa. Ovo ispitivanje je bilouspešno i zbog činjenice da se kordiniralo kao‘zajedničko’ sa kolegama iz Banke Slovenije,razmenjujući iskustva iz supervizije.• Nastavi da nadzire iz blizine i da osigura implementaciju zahteva i preporuka od ranijih ispitivanjapreko fokusiranih ispitivanja.• Nakon licenciranja, Komercijalna Banka je konsolidovala svoje filijale na nivou predstavništva naKosovu integrišući se u sistem izveštavanja i ispunjavanja svih regulativnih zahteva od CBK‐a.• TEB i BKT – su nastavili svoje operacije po budzetskim parametrima dodavajući i dalje konkurencijuna kvalitet usluga.Proces Likvidacije Kreditne banke u Likvidaciji CBK nastavlja da bude proaktivna u koordinacijiradnji sa kancelarijom likvidatora. Tokom 2008. godine isplaćeno je2.3 miliona € sa prioritetomnajmanjim depoziterima i kategorijama sa potrebama kao što je odredjeno pravnim okvirom koji je nasnazi. Počev od postavljanja pod likvidaciju banke, svi povraćeni depoziti su 14.4 miliona €, odnosno 43%ukupne sume. Likvidirano je ukupno (re‐isplaćeno) 99.6% broja računa depozita .Povraćaji su se omogućili od prikupljanja kredita. Aktuelno stanje sudskog sistema je u značajnojmeri imalo uticaja na sekundarno inkasiranje dugova kreditora preko izvršavanja sudskih procesaprilikom prikupljanja kolaterala različitih kategorijaCBK – Centralna Banka Republike Kosova 65

Godišnji Izveštaj 2008CBKa) Osnovni Principi Bazela za bankarsku superviziju ‐ BCPNa početku 2008. CBK, odnosno Bankarska Supervizija, se povinovala ocenjivanju o pravnom okviru ipraktikama supervizije u kontekstu saglasnosti sa osnovnim principima Bazel Komiteta za bankarskusuperviziju.Dokumentovani rezultati u izveštaju istražitelja iz Mejdunarodnog Monetarnog Fonda i SvetskeBanke su bili dobro i ohrabrujući za nastavljanje osveženja pravne strukture po čijoj osnovi operiše CBK ibankarska Supervizija.Samim tim, bankarska supervizija je usvojila nova pravila, direktive i dokumente o minimalnimstandardima/najboljim praktikama za bankarsku superviziju. Ovi dokumenti su stupili na snagu prekojednog interaktivnog programa sa finansijskom industrijom, u saradnji sa Društvom Banaka, gde je svakipripremljeni dokument bio subjekat komenata i ocena od finansijske industrije, pre finalizacije.Sistem CAMEL ocenjivanja i vrednovanja institucija pod nadzorom ostaje alat sa nadzornomvrednošću. Ovaj sistem supervizije je jedan akronim za pet činioca sistema vrednovanja: C‐DovoljnostKapitala, A‐Kvalitet sredstava, M‐Uprava i administracija , E‐ Prihodi, i L‐ Likvidnost.Tabela 15: Bankarska supervizija: Posredna ispitivanja uradjena tokom 2008. godineOpisBr. IspitivanjaBanka ‐ puno 5Banka ‐ fokusirano 3Banke ‐ filijale ‐ pre otvarnja i premeštanja69(48 preotvaranja, 21 premeštanje)Mikro finansijske Institucije ‐ puno 5Nebankarske finansijske institutucije ‐ puno 18Nebrankarse finansijke institucije ‐puno4 (2 preotvaranja, 21 premeštanje)66CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Godina 2008. je imala velike turbulencije na globalnim finansijskim tržištima, dakle CBK je , uzblisku koordinaciju sa bankarskom industrijom i drugim stranam od interesa, nastavila da promovišeproaktivne radnje. CBK je podigao regulativne zahteve koji se tiču postojećih limita izloženosti banaka ufinansijskim institucijama van zemlje kao i kontigentne operativne planove. Zahtevi su bili jednostrani i upodizanju upravnih kapaciteta u bankama u skladu sa povećanjem trenda njihovih sredstava.Bankarska supervizija je takodje dostigla brzinu monitoringa finansijske performanse bankarskeindustrije, dok je bankarski sistem i dalje nastavio da bude dobro kapitaliziran i likvidan. Trendovikvaliteta sredstava su naglasili konstantno poboljšanje navodeći najbolje pokazatelje u regionu što se tičenorme vraćanja kredita. Banke takodje nastavljaju da pokazuju visoke norme profitabilnosti iraspoloživih likvidnih sredstava.b) Dobijeni finansijski parametri tokom 2008 za bankarski sistemDobro korišćenje finansijskih izvora, omogućeno i od velikih zahteva za kreditima je donelo dobrefinansijske rezultate. Ovo je uticalo na to da bankarski sistem zabeleži dobru performansu profitabiliteta.Glavni pokazatelji profitabiliteta, odnosno povratak prosečnih aktiva (ROA) i povratak prosečnogkapitala (ROE), su i tokom 2008. godine nastavili da pokazuju veoma zadovoljavajući nivo. Beleži se blagipad u odnosu na predhodnu godinu kao rezultat bržeg povećanja prosečnog aktiva i prosečnog kapitalaod neto prihoda. Povratak od prosečnog aktiva (ROA) u decembru 2008. godine je zabeležio nivo od2.4%, deok je u predhodnoj godini bio 2.7%, dok ROE od 25.9% u predhodnoj godini je zabeležio jedannivo od 20.2% u 2008. godini . Stabilan trend pokazatelja kapitalizma (dovoljnosti kapitala) bankarskogsektora je nastavio tokom cele 2008. godine. Pokazatelji likvidnosti i kapitalizacije su bili pozitivni i uskladu sa zahtevima regulativnog kadra. Tokom perioda, nastavilo se sa ulaskom stranog kapitala ubankarski sistem, i implementirao se sporazum stapanja dve banke u jednu, pojačavajući višekonkurenciju na finansijskom tržištu. Kapitalizacija bankarskog sektora na kraju perioda odredjenog odpokazatelja dovoljnosti kapitala, ocenjuje se na 16.49%, u poredjenju sa regulativnim zahtevima od 12%.Likvidne aktive bankarskog sektora predstavljaju 30.16% totala aktiva kao i 36.01% totala depozita.Kreditni aktiviteti čini 67.17% totala aktive bankarskog sistema, dok je u predhodnoj godini ovajpokazatelj bio 63.47%. pokazatelji kvaliteta sresdtava, naglašavaju jedno zadovoljavajuće stanje u odnosuna predhodnu godinu za kvalitet sredstava u bankarskom sistemu. Trend neodgovornih kredita i kreditaCBK – Centralna Banka Republike Kosova 67

Godišnji Izveštaj 2008CBKsa zakašnjenjem na bazi bruto je zabeležio blagi pad od 0.8% za neodgovorne kredite i 0.4% za kredite zazakašnjenjem (od 4.1% na 3.3% za neodgovorne kredite i od 7.1% na 6.7% za kredite sa zakašnjenjem) uporedjenju sa predhodnom godinom. Konstantno poboljšanje kvaliteta sredstava je učinilo da bankarskisistem na Kosovu dobije najbolje pokazatelje u regionu što se tiče norme povratke kredita.4.3.2. Dogadjaji u superviziji osiguranja tokom 2008. godinePrimarni objektiv CBK‐a je održavanje sigurnog, stabilnog i uspešnog tržišta, odbrana osoba koje imajupolise, pružanje adekvatnog okoliša za akcionare i razvoj pravilne konkurencije.U skladu sa zakonskim propisima vlade (Pravilnik UNMIK‐a 2001/25), na kraju 2006. godine,CBK je postavila standarde i zahteve supervizije za svrhu dostizanja jedne Industrije Osiguranja koja jebolje regulisana i orijentisana ka približavanju produkata i kvalitetnih usluga.Proces supervizije uključuje posredno ispitivanje (On‐Site) i monitoring preko neposrednihanaliza (Off‐Site).Sveukupno, osoblje supervizije osiguranja CBK‐a izvršava posredno ispitivanje kompanijaosiguranja najmanje svakih 12 meseci, po programu (Manual) posrednog ispitivanja.Ova rutina se oslanja na fokusirana ispitivanja, koja su češće “limitirana”, radi praćenjaizvršavanja predhodnih preporuka.CBK ispituje radnje kompanija osiguranja preko: Neposrednih analiza (Off‐Site) – prikupljapodatke (izveštaje, informacije i podatke koji se pružaju od Kompanija osiguranja na dnevnim, nedeljnim,mesečnim, kvartalnim i godišnjim osnovama. Ovi podaci se ocenjuju i služe da bi se izračunali različitifinansijski indikatori (pokazatelji) koji govore o aktivnostima kompanije osiguranja kao što su:- Minimalne margine Solventnosti- Finansijska Snaga – Likvidnost- Dovoljnost varijabilnog kapitala (osiguravajući rizik)68CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008- Izveštaj gubitaka, Izveštaj Troškova, Isplaćene Štete, Margine Profita, Izveštaj povraćaja u Sredstvimai Ekvitetu.- Izračunavanje tehničkih Provizija, izloženosti Riziku, maksimumu rizika održanog od KS, KvalitetReosiguranja, ugovora o reosiguranju.Sistem pregleda i neposrednih analiza je jedan od primarnih mehanizama preko kojeg CBKnadzire inistituciju u finansijskom sistemu izmedju posredniih ispitivanja.Kao i kod banaka i Finansijskih institucija, tako i kod kompanija osiguranja posredna ispitivanjasu osnovni deo procesa supervizije, usko povezanan sa neposrednim ispitivanjima. Da bi se izvršila ovaaktivnost, CBK koristi program inspekcije i system vrednovanja (ocenjivanja) koji sadrži ocene od 1 do 5.Ocena 1 se identifikuje sa velikim rizikom, ocean 2 sa malo manjim rizikom, ocean 3 sa srednjim rizikom,ocean 4 je dobra i ocean 5 je odlična. Ova vrsta inspekcije pruža CBK‐u mogućnost da oceni kvalitetsredstava, unutrašnje kontrole, tehniočke provizije, re osiguranje i menadzment rizika.Posredno ispitivanje je faza supervizije za pronalaženje činjenica. Činjenice se analiziraju radiodredjivanja stanja kompanije osiguranja. Koristeći ove činjenice, odredjuje se profil rizika kompanijeosiguranja, koji odredjuej način na koji će se tretirati institucija od supervizora tokom sledećeg ciklusasupervizije.Ovi nalazi se prikupljaju u Izveštaju o ispitivanju. Izveštaj o ispitivanju služi da obavesti CBK iUpravni Savet ispitane institucije o trenutnom stanju, problemima, radnjama i uputima za budućnost.Takodje, izveštaj o ispitivanju osigurava Upravnom Savetu institucije jedan pregled stvari i adresiranjeonihi koje traže popravne mere. Posredna ispitivanja mogu biti puna ili delimična.a) Finansijska Performansa Industrije OsiguranjaIndustrija osiguranja na Kosovu je nastavila svoj rad uz progresivni postojani finansijski porast tokom2008. GodineCBK – Centralna Banka Republike Kosova 69

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 16. Uradjeni bruto premOpis 2008 2007 Changes in % 2008 2007PremijeOTSGranična osiguranjaNe‐OTSPovraćajBUP35,008,412 35,519,170 ‐1.44 66.75 73.519,800,771 7,609,230 28.8 18.69 15.759,117,255 6,184,518 47.42 17.38 12.8‐1,477,886 ‐995,258 48.49 ‐2.82 ‐2.0652,448,552 48,317,660 8.55 100.00 100.00Gore navedena tabela govori da je Bruto upisani prim pokazao porasr od 8,55% u 2008. uporedjenju sa 2007. godinom. Najveći porast u 2008. u poredjenju sa 2007, su pokazala osiguranja ne TPL(dobrovoljna) za 47,42% i granična osiguranja za 25,80%, dok drugi deo čini obavezno osiguranjeautoodgovornosti.U 2008, učešće dobrovoljnih osiguranja u total Portofolia osiguranja učestvuje sa 17.38%, dok je u2007 bio 12.80%. Pomak industrije ka portfoliu dobrovoljnih osiguranja je razvojni pokazatelj zaindustriju osiguranja na Kosovu. Takodje imamo povećanje u procentu sume isplaćenih šteta (9.28%) višeu 2008. godini u poredjenju sa 2007. godinom (Od 13,388,000 eura koliko je bilo u 2007. godini, na14,630,000 eura za 2008. godinom).Kao rezultat kontrolisane liberalizacije tarifa autoodgovornosti, kompanije osiguranja su uspeleda budu pažljivije u upravljanju operativnim troškovima, tako da su troškovi pretrpeli drastičan pad uporedjenju sa 2007. godinom od 73.31% koliko je bilo u 2007. godini, palo je na 51.12% u 2008. godini. Unastavku su predstavljeni koeficijenti isplaćenih šteta, koje su se desile i neki drugi koeficijenti industrije.Tabela 17. Izveštaji gubitakOpis 2008 2007Izveštaj isplaćenih šteta 27.35% 26.77%Izveštaj šteta koje su se dogodile 27.72% 43.71%Izveštaj troškova 51.12% 73.31%Kombinavani Izveštaj 82.64% 138.97%Izveštaj bruto gubitka 23.20% 39.08%Izveštaj neto gubitka 25.80% 43.67%70CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Kombinovani izveštaj čini: Isplaćene štete koje su se dogodile i troškovi u izveštaju Neto dobijenog prima.Izveštaj bruto gubitka = Isplaćene štete + promena rezervi za štete / Bruto napisan prim plus promena reserve zanedobijeni prim.Izveštaj Neto gubitka = Isplaćene štete plus promena rezervi za štete / neto dobijeni prim.Povraćaj u bogatstvu (sredstvima) i ekvitetu kao veoma važan koeficijent za industriju osiguranjana Kosovu za finansijsku 2008. godnu u poredjenju sa finansijskom 2007. godinom je predstavljen u dolenavedenoj tabeliTabela 18. Povraćaj u sredstvima i ekvitetuOpis Standard 2008 2007Povraćaj sredstava (ROA) 9.0% 5.54% 2.97%Kthimi në Pasuri (ROE) 15.0% 11.44% 3.44%Tabela 19. Kompanije osiguranja: izvršavanje posrednih ispitivanja tokom perioda 2007‐2008Opis2007 2008Br. ispitivanjaKompanija osiguranja - puno 8 9Kompanija osiguranja - fokusirano 18 12Kompanija osiguranja - kancelarije agenata 226Brokeri dodatnih linija 3Brokeri osiguranja 0CIU & GFK 2Isto kao i bankarska supervizija tako i supervizija osiguranja je dizajnirana kao nadzor rizika radiosiguranja CBK‐u potrebnih instrumenata za razvoj industrije koja donosi porast i održavanje zahtevaCBK – Centralna Banka Republike Kosova 71

Godišnji Izveštaj 2008CBKkapitala na optimalnom nivou. Ovaj pristup pruža potrebnu infrastrukturu za liberalizaciju tarifaobaveznog osiguranja ka trećoj strani, takodje u isto vreme stvara finansijsku moć kompanija osiguranja.Tokom 2008. godine u saradnji sa industrijom osiguranja počelo je da se implementira kontrolisaniprocess liberalizacije tarifa autoodgovornosti nad trećim stranama kreirajući bazu celokupneleberalizacije tarifa.Esencijalni element ovog pristupa je bio zahtev CBK kompanijama osiguranja da urade podeluosiguravajućeg rizika (varijabilni Kolaterall).Pristup “Kncentrisani nadzor na riziku se oslanja na:- Minimum zatraženog kapitala- Varijabilni Kapital- Zahtevi za održavanjem minimalne solventnosti- Održavanje rizika i upravljanje investicijamaSvi ovi gore gore navedeni zahtevi su povezani za zahtevima minimalnog kapitala koji su osnovniprilikom postizanja fiansisjke stabilnosti. Štaviše, kompanije osiguranja izuzev sume minimalnog kapitalaod 3 miliona eura, imaju obavezu da podele reserve za varijabilni capital koji rezultira kao funkcijazahteva osiguravajućeg i operacionalnog rizika.b) Delimična liberalizacija tarifa osiguranja autoodgovornosti ka trećoj strani.Proces delimične liberalizacije podrazumeva kontrolisanu liberalizaciju gde CBK odredjuje minimalnuosnovu nivoa osiguravajućeg rizika. Na osnovu Osiguravajućeg rizika, Kompanije osiguranja će odrediticenu ovih tarifa na osnovu akruarnih kalkulacija. Primarni objektiv procesa kontrolisane liberalizacije jeda:• osigura tarife datog produkta koje će biti, ispravne, adekvatne i nediskriminantne• podstrekne razvoj odnosno poveća tržište osiguranja na ossnovu izloženosti riziku• odredi kontrolu u riziku osiguranja koji se predvidja polisom MTPL72CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Prelaz od kontrolisanih tarifa na one delimično liberalizovane, gde se cena odredjuje od tržišta ćedovesti do realne konkurencije.Preko ovog pravila, CBK će kreirati adekvatnu infrastrukturu za liberalizaciju tarifaautoodgovornosti ka trećoj strani i sveukupnog tržišta osiguranja, takodje će istovremeno povećatiminimalne zahteve solventnosti i ponudiće mogućnosti za lakše prelaženje u Solventnost II, koju će EUopunomoćiti od 2012. godinec) Proces Likvidacije kompanije osiguranja “Kosova”CBK je i dalje aktivan u procesu zatvaranja – likvidacije OD “KOSOVA”, nadgledajući procesi pružajućipotrebnu asistenciju Likvidatoru u što boljem zatvaranju p[rocesa likvidacije.Likvidator je uspeo da povrati vrednost isplaćenih šteta u 2008. godini koja je 89,687 euro, gde seuključuju domaće štete i medjunarodne štete koje pripadaju zelenom kartonu). Ukoliko uzmemo totalisplaćenih šteta od 2004. pa sve do 31. decembra 2008. to je 2,577,446 eura.31. decembra 2008. svi računi OD “Kosova” u likvidaciji su zatvoreni, pripremljen je finansijskiizveštaj do 31. decembra 2008. i uradjena je revizija perioda April 2004 – Maj 2008. Ostalo je da se uradirevizija perioda maj – decembar 2008. Na kraju procesa ostatak u monetarnoj vrednosti će se podelitiakcionarima na osnovu njihovih prava.4.3.3. Dogadjaji u superviziji penzija tokom 2008. godineTokom 2008. godine, nastavljen je process likvidacije suplementarnih penzionih fondova koji su operiraliu javnim kompanijama kao što je KEK i PTK. Likvidacija ovih fondova je uradjena zbog nefinansiranihobaveza ka fondovima. Penziona sredstva iz fonda na kraju procesa likvidacije su transferovana u TPŠK iFSKP po odabiru svakog učesnika‐penzionera.2008. godina je bila jedna od najtežih na medjunarodnim finansijskim tržištima. Finansijska kriza koja jepočela evoluirati i velikoj meri od kraja 2007. godine, za kratko vreme se proširila na finansijska tržištagotovo svih razvijenih zemalja. Sem finansijskog sektora, efekti krize su se osetili in a realni sectorekonomije prouzrokujući značajan pad u ceni akcija na medjunarodnim berzama.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 73

Godišnji Izveštaj 2008CBKNa Kosovu, ipak, negativni efekti finansijske krize su bili ograničeni samo na Trust PenzioneŠtednje Kosova i u maloj meri na Slovenačko‐Kosovski Penzioni Fond, čije su akcije na medjunarodnimberzama zabeležile značajan pad u vrednosti.Razvoj i produbljivanje medjunarodne finansijske krize tokom ove godine, pogotovu tokomseptembra i oktobra, kada je Trust ostao bez Odbora, uslovio je da za 2008. godinu povraćaj u netoinvesticijama bude negativan za ‐29.3%. Vrednost jedne akcije Trusta u decembru 2008. godine je bila0.86 eura u poredjenju sa 1.22 eura u decembru 2007. godine. Kao posledica ovog, vrednost ukupnepenzione štednje na kraju 2008. godine je bio za 29% manji nego na kraju 2007. godine. Ovo je izračunatigubitak. Da je zbog nekog razloga Trust, prodao ove akcije tokom perioda kada je njihova vrednost nafinansijskim tržištima bila niska, onda bi“izračunati ” gubitak bil “realni gubitak”. Realni gubitcirealizovani od Trusta do 31. decembra 2008. stoje na sumi od 240 hiljada eura, guibitak koji utiče narealizovane isplate dosadašnjih penzija od strane Trusta. Ipak, dogadjaji u investicijama Trusta su u linijisa svetskim dogadjajima, gde je finansijska kriza imala uticaj na cene akcija na svim berzama iinvesticijama bez razlike. Štaviše, investicije Trusta su uradjene u skladu sa zakonom i politikamainvestiranja koje sun a snazi.U sledećoj tabeli je naveden aktivitet investicija sredstava Trusta, klase investicija i geografskarasprostranjenost za 2007 i 2008 godinu.Tabela 20. Investicije Trusta (2007‐2008) u Euro MilionimaMenadzer Sredstava Klasa Investicija Predstaništvo Plasmani Dec-07 Dec-08Vanguard Akcije Belgium Globalni 158.4 112.3SchrodersBonoTrezor/Korporacija Luksemburg Globalni 49.9 49.2European Credit Management-ECL Tržište kredita (hartija od vrednosti) Velika Britanija Europa 23.7 14.2European Credit Management-DEC Tržište kredita (hartija od vrednosti) Velika Britanija Europa 23.6 12.3Raiffeisen Bank Kosova Bankarski depozit Kosovo Kosovo - 10.4FX Koncepti Tržište valuta SAD Globalni 6.5 7.4ProCredit Bank Kosova Bankarski Depozit Kosovo Kosovo - 5.2Fortis (bivshi Abn-Amro) Tržište keša Belgija Globalni 3.9 4.1Auriel Capital Management Tržište valuta Velika Britanija Globalni 6.5 4.4Investirano (u CBK)272.5 219.4Not invested (in CBK)7.1 36.3Ukupno sredstave pod upravljanjem279.6 255.774CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008U gore navedenoj tabeli može se videti investicioni aktiviteti sredstava kojima je urpavljao Trust.Predstavljene su vrednosti na kraju 2007. godine, i one na kraju 2008. godine. Kao posledica globalnefinansijske krize 2008. godine, vide se das u najveći padovi pretrpljeni od investicija na tržištu akcija, kao ina tržištu kredita hartija od vrednosti. Na osto način iz tabele se može videti individualna performansadurgih menadzera na drugim tržištima, preko kojihje Trust investirao.U svojoj ulozi supervizora finansisjkih institucija na Kosovu, samim tim i Trusta, CantralnaBanka Republike Kosova, je preduzela nekoliko mera da bi minimizirala dalji pad vrednosti investicijaTrusta.Prateći razvoj finansijske krize i njen uticaj na investicije Trusta, CBK je od sredine 2008. godineintensifikovao kontakte i monitoring Trusta penzione štednje Kosova.Prvi preventivni korak, koji je CBK preduzela u ovom pravcu, je bila diskusija sa Odborom iMenadzmentom Trusta pre nogo što istekne mandate Odbora, gde smo im tom prilikom predložili da nenastave sa investicijom novih prikupljenih kontributa na medjunarodnom finansijskom tržištu već daodržavaju sresdtva na Kosovu unutar parametara odredjenih regulativom i postojećim politikama kojeograničavaju mogućnost investicija substancijalnih sredstava na Kosovu kao rezultat nedostatka tržištahartija od vrednosti, nedostatka ocenjivanja/rejtinga, itd. Kao rezultat prikupljena sredstva od septembrados ada sun a sumi od 59 miliona eura i deponirana sun a računu Trusta u CBK. Uz skoriji odabir novogupravnog odbora Trusta, odrediće se i nova destinacija ovih sredstava što može bit ii depoziti ukomercijalnim bankama na Kosovu.Imajući u obzir da se finansijska kriza produbljuje id a je uticaj na sredstva trusta bio veliki, CBKje u skladu sa pravnim okvirom izdala pismeni nalog preko kojeg je zatraženo da:1. Menadzment TPŠK izveštava u CBK na nedeljnoj bazi o performansi investiranih sredstava, da bise što bolje upoznali trendovi kretanja sredstava, i2. Korisnici kredstava i Menadzeri Sredstava Trusta izveštavaju direktno u CBK što oni rade naregularnoj osnovi.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 75

Godišnji Izveštaj 2008CBKCBK ispituje radnje Trusta i penzione fondove preko: Neposrednih analiza (Off‐Site) –prikuplja podatke (izveštaje, informacije i podatke koji se pružaju na dnevnim, nedeljnim, mesečnim,kvartalnim i godišnjim bazama.Ovi podaci se ocenjuju i služe da bi se izračunali različiti finansijskiindikatori (pokazatelji) koji govore o aktivitetima Trusta i njihovim penzionim fondovima. Takodje,posredne analize (opšte i fokusirane) koje se rade najmanje jednom godišnje za trust i SKPF su uticale nablisko praćenje finansijskog stanja ovih institucija.Tabela 21. Penzioni Fondovi: izvršenje posrednih analiza tokom perioda 2008Opis2008Br. ispitivanjaTPŠK 1Supplementarni Penzioni Fondovi u likvidaciji - upravljanje procesom likvidacije ,KEK, PTK.aktivnoSKPF - fokusiran, opšti 1+14.4. Kažnjive mere protiv finansijskih institucijaRasprostranjenost i frekvencija aktiviteta unutrašnje i spoljašnje supervizije se povećava u slučajevimakada se pogorša profil rizika neke institucije. Što je lošiji profil rizika, to će biti veći stepen intervencijesupervizije, i veće će biti šanse preduzimanja popravnih mera i kazni kao sredstva za poboljšanjeskladnosti ili osiguranja povratka u sigurno i potrebno stanje.Bez obzira na pokušaje supervizora, tokom 2008. godine nastale su situacije kada finansijskeinstitucije nisu uspele da dostignu odredjene zahteve supervizije ili su koristile nesigurne i neprihvatljivebankarske i osiguravajuće praktike. Posebna supervizija, popravne mere i kazne su nametnute na tajnačin da bi bile transparentne i nepristrasne, što je bilo posledica supervizije CBK‐a, imajući u obzirsaradnju i prihvatanje kompetencije menadzmenta institucije.76CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Kao rezultat kršenja pravilnika ili bankarskih nesigurnih i neprihvatljivih praktika, CBk jeinicirala 2 dužnosne obaveze protiv banaka tokom 2008. godine, dok je supervizija osiguranja inicirala 16dužnosnih obaveza protiv kompanija osiguranja.Preduzete dužnosne obaveze u 2008. godini na osnovu Pravilnika Br. 1999/21 i 2001/25, su počevod pismenih upozorenja, administrativnih uputa i bile su bazirane na nivou prekršaja, izloženosti riziku,ponovljenih prekršaja, itd. Vrste dužnosnih obaveza preduzetih od CBK su sadržale usmene i pismenekomunikacije, ograničavanje odredjenih aktiviteta, formalni sporazumi izmedju CBK‐a ifinansijskihinstitucija, i zahtevi za povećanje akcionarskog kapitala, povećanje tehničkih rezervi, isplatušteta i monetarne kazne. Dužnosne obaveze protiv finansijskih institucija su rezultirale boljomfinansijskom pozicijom finansijskih institucija i umanjile su rizik.4.5. Proces utemeljenja agencije za osiguranje depozita osiguranje depozitaCentralna Banka Republike Kosova (CBK) je u saradnji sa Nemačkom Bankom za razvoj (KfW)Frankfurtskom školom (FŠ), nastavila sa pokušajima tokom 2008. godine da osnuje system za osiguranjedepozita na Kosovu.Kontakti i konstantna koordinacija sa KfW su bili esencijalni u osiguranju podrške NemačkeVlade sa grantom od 5 miliona EUR.Takodje su se aktiviteti koorinirali sa drugim stranama od interesa kao što su : Društvo BanakaKosova i komercijalne banke, Asocijacija Mikrofinansijskih institucija i mikrofinansijske institucije,Ministarstvo Ekonomije i Finansija, USAID, Svetska Banka, Medjunarodni Monetarni Fond, EvropskaKomisija, Društvo Računovodja i Reviozra Kosova, i Advokatska Komora Kosova.Zakon za osiguranje depozita kao i finansijski model, i struktura depozita su pripremljeni odekipe eksperata analizirajući primljene podatke od komercijalnih banaka Kosova. Po preduslovima poštoje zatraženo, pripremljeni zakon je bio u formi Pravilnika UNMIK‐a u počektu, pošto je ova oblast bila ukompetencijama rezervisanim za UNMIK.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 77

Godišnji Izveštaj 2008CBKOdbor CBK‐a je nakon analize dokumenata, podržao utemeljenje sistema osiguranja depozita,kao posledicu dostizanja jedne od strateških tačaka u kreiranju mehanizama za ojačavanje finansijskogsektora.Pošto je preduslov za nastavljanje sa sistemom osiguranja depozita bila i ocean Bazel bankarskesupervizije CBK‐a, na počektu 2008. godien angažovan je tim eksperata oz pomoć Medjunarodnogmonetarnog fonda i Svetske banke da urade izveštaj ocenjivanja po Bazel‐u.Izveštaj Bazel koji je finaliziran početkom maja 2008. je bio pozitivan u svim kriterijumimapovezanim sa sistemom depozita, in a ovaj način je osigurano da se može nastaviti sa utemeljenjemsistema za osiguranje depozita.U medjuvremenu su se desile velike promene na Kosovu, nakon proglašenja nezavisnosti 17.februara 2008. Institucije su primile kompetencije od UNMIK‐a, i kao posledica toga zakon za osiguranjedepozita se trebao promeniti i trbao je biti u skladu sa procedurama za nacrt zakona po zahtevima VladeKosova.CBK je u saradji sa Ministarstvom Ekonomije i Finansija (MEF) ispunila zahteve za sponzorstvozakona od MEF. Zakon o osiguranju depozita jeimao u obzir zakone regiona kao što su u Albaniji, CrnojGori, Bosni i Heregovini, Sloveniji i evropskim i američkim zemljama. Najbolja medjunarodna praktika jepraćena tokom predloga priključenih u zakonu o osiguranju depozita kao i Evropska Direktiva zagaranciju depozita.Projekt za osiguranje depozita za finansijske institucije je pregledan od MEF i zakon se predvidja uplanu za usvajanje na počektu 2009.4.6. Medjunarodna saradnja u oblasti finansijske supervizijeMedjunarodnoj saradnji sa medjunarodnim autoritetima bankarske i supervizije osiguranja, je posvećenaposebna pažnja tokom 2008. godine .Saradnja sa Centralnom Bankom Albanije, Slovenije, Hrvatske i Regulativnim AutoritetomSupervizije u Turskoj i Austriji je još više proširena tokom 2008. godine, tokom poseta uradjenih od78CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008osoblja CBK‐a ovim mestima i suprotno. Ove dvostrane posete su uticale mnogo na pojačanje saradnjeubankarskom sistemu, u aspektu stranih investicija koje su se desile tokom godine. Kao rezultat ovesaradnje u maju 2008. godine potpisan je memorandum o razumevanju sa Regulativnim AutoritetomSupervizije Turske, i ovoje doprinelo još više u proširenju saradnje i razmene informacija supervizijeizmedju dve zemlje. Takodje, razmenjeno je mnogo informacija supervizije sa Centralnom BankomHrvatske prilikom procesa pregleda aplikacije Fima Validusa iz Hrvatske za otvaranje banke na Kosovu.Takodje, saradnja sa Autoritetima Supervizije Osiguranja Albanije, Slovenije, Hrvatske i Austrijeje proširena još više u aspektu razmene regulativnih i supervizionih informacija. Samim tim, razmenjenesu informacije sa Autoritetom Supervizije Austrije prilikom ulaska strateškog partnera GRAWE AG izAustrije na Kosovu, pogotovu u kupovini akcija osiguravajuće kompanije koja se upravo licencirala“Elsig”.Od 2005. godine CBK je član Medjunarodnog Društva Supervizora Osiguranja (IAIS) i penzija(IOPS). Učlanjenje CBK‐a u ovim profesionalnim društvima j relevantno i dosto korisno. Tokom 2008.godine osoblje CBK je imalo koristi od učešća na komitetima i podkomitetima ovih društva za aktuelnestvari trenda industrije osiguranja, kao i različite obuke u oblasti osiguranja.Takodje vredi da se napomene saradnja i tehnička asistencija od medjunarodnih finansijskih isavetodavnih institucija kao što je Svetska banka,Medjunarodni Monetarni Fond, USAID, itd. upodizanju kapaciteta supervizije i u ispunjenju pravne regulative je nastavljenona dobar način, dinamičani veoma efektivan tokom 2008. godine.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 79

Godišnji Izveštaj 2008CBK80CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20085. Usluge koje se osiguravaju autoritetima, finansijskom komunitetu i javnostiCentralna Banka republike Kosova (CBK) osigurava državnim institucijama, finansijskim institucijama iširokoj javnosti normalne usluge koje se pružaju od jedne centralne banke, uz izuzeće kreditiranja ilipružanja privremene likvidnosti pošto CBK nije banka emiter. Valuta koja se koristi u Republici Ksovo jeeuro.5.1. Operacije i upravljanje gotovim novcemCBK je kompetentna sa osiguravanje jedne dovoljne ponude domaćoj ekonomiji sa novčanicama ikovanicama za izvršavanje transakcija gotovim novcem. Pošto je euro valuta koja se koristi na Kosovu,odgovornosti CBK‐a u vezi sa operacijama i upravljanjem novcem se tiču u prvom redu samo sa eurom.Figura 17: Ponuda u novčanicama euro (broj novčanica)20072008429,60040,4001,550319,7991,156,8001,323,200844,700676,60037,83012,886894,4321,190,5381,260,574845,433500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €CBK – Centralna Banka Republike Kosova 81

Godišnji Izveštaj 2008CBKFigura 18: Ponuda kovanica euro (broj komada)2007200895,500100,397170,000155,602200,800220,802245,600292,810239,200336,079Figura 19: Ponuda gotovog novca (mesečno kretanje)45.040.035.02007 200830.025.020.015.010.05.0‐JanFebMarAprMayJunJulAugSepOktNovDec390,500218,058103,500121,03849,50074,0002 € 1 € 0.5 € 0.2 € 0.1 € 0.05 € 0.02 € 0.01 €milion ima €PeriodKao što je predstavljeno na gornjim slikama, toikom 2008. godine, CBK je obezbedilakomercijalne banke i druge institucije sa preko 4,5 miliona novčanica eura u sumi od otprilike 140 milionaeura i preko 1,5 miliona kovanica u sumi od otprilike 0,6 miliona eura. Što se tiče ukupne vrednosti,gotov novac obezbedjen tokom 2008. godine je imao jedno smanjenje od 13 procenata o poredjenju sa2007, dok se struktura gotovog obezbedjenog novca po denominaciji menja iz godine u godinu. Dok se82CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008obezbedjivanje novčanicama od 5 i 10 eura povećalo, obezbedjivanje novčanica u većim apoenima sesmanjilo. Nakon toga, dok se obezbedjivanje kovanica od 1 i 0.05 eura smanjilo, obezbedjivanje kovanicau drugim apoenima (2, 1, 0.2, 0.1, 0.02 i 0.01 eura) se povećalo. Obezbedjenje kovanica od 1 i 2 eurocenti jezabeležilo porast pošto je CBK podržalo njihovo korišćenje i pustila je u opticaj ekonomskim akterimakao i predhodnih godina veću količinu istih. Povećanje obezbedjivanja kovanicama od 1 i 2 eurocentinaglašava potrebu sa istima prouzrokovano uglavnom od konkurentne strukture cena prodaje na malo.Figura 20: Primljene euro novčanice (broj komada)200720083,613,400Figura 21: Primljene kovanice (broj komada)200720080000329,000449,501397,500276,800406,400168,000668,010460,800718,40000297,600275,700261,200147,250143,4001,227,1001,224,8013,531,1001,964,9001,914,2001,555,1001,848,8011,009,3001,065,025500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €2 € 1 € 0.5 € 0.2 € 0.1 € 0.05 € 0.02 € 0.01 €CBK – Centralna Banka Republike Kosova 83

Godišnji Izveštaj 2008CBKU 2008. godini, CBK je primila oko 10 miliona komada novčanica eura i oko 2.6 miliona kovanicaeura kao depozite u gotovom novcu od komercijalnih banaka i drugih institucija. Izraženo uvrednostima, ovi depoziti su dostigli približno sume od 520,4 miliona eura odnosno 1,9 miliona eura.Slično sa obezbedjenjem gotovog novca, totalna vrednost depozita gotovog novca se umanjila, beležećijedan skroman pad od 1,92 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom.Figura 22: Prijem gotovog novca (mesečno kretanje)milionima €100908070605040302010‐2007 2008JanFebMarAprMayJunJulAugSepOktNovDecPeriodSlično kao i proteklih godina, u 2008. godini, gotov novac depozita je bio u vrednosti znatnovećoj od obezbedjenog gotovog novca. Štaviše, dostižući sumu od 383 miliona eura, ova promena je bilau jednoj značajnoj meri veće u poredjenju sa dve protekle godine, gde je imala vrednost oko 371,7miliona eura odnosno 294,7 miliona eura. Pošto CBK u trezorima drži samo minimalni potrebni nivogotovog novca i šalje višak u banke eurozone, gde se vraćaju u sredstvima interesa‐dobitka, godišnjiporast gotovog novca depozita nasuprot gotovom obezbedjenom novcu je rezultirao takodje i netopovećanjem pošiljki gotovog novca van zemlje. Neto pošiljke van zemlje gotovog novca u 2008. godini usumi od 409,1 miliona eurova ukupno, su bile dosta više nego u godinama 2006, 2007, kada su bile 318,9miliona eura odnosno 308,0 miliona eura.84CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Figura 23. Broj zastarelih novčanica koje su povučene iz opticaja20072008673,200875,700702,00029,60018,000181,200341,200895,400911,100915,10012,70011,600135,900261,600500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €Tokom 2008. godine, operacije sa gotovim novcem su počele da se izvršavaju preko modernihsredstava procesiranja i u skladu sa standardnim pravilima. CBK je dalje ažurirao sredstvaprocesiranja gotovog novca, i operacije Jedinice za operacije sa gotovim novcem i trezora su dobile novuefikasnost i puno korišćenje novih prostora procesiranja gotovog novca i transakcija sa gotovim novcem,koji se počeo koristiti godinu dana ranije.Tokom godine, oko 3,1 miliona novčanica eura (31,1 procenata novčanica eura u depozitu) su seklasifikovale kao zastarele u povučene su iz opticaja i poslate su bankama emiterima. Jedan značajanobim ovih zastarelih novčanica eura koje su povučene iz opticaja je uticao značajno na poboljšanjekvaliteta gotovog novca u opticaju u Republici Kosova.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 85

Godišnji Izveštaj 2008CBKFigura 24. Podela zastarelih novčanica od ukupno primljenih2007200890.27%85.92%Gotov novac u opticaju je zabelečio poboljšanje kvaliteta zahvaljujući obezbedjivanju novihnovčanica eura, koje su donete iz eurozone. Tokom 2008. godine, CBK je obezbedio ekonomskimakterima oko 2,2 miliona komada nekorišćenih novčanica (34,4 procenata svih obezbedjenih novčanicaeura). Većina novih obezbedjenih novčanica su bile novčanice u malim apoenima, koje su bileobezbedjene uglavnom za komercijalne banke zbog njihovih bankomata. Štaviše, i sve korišćenenovčanice eura koje su obezbedjene su bile standardnog ili visokog kvaliteta.Figura 25: Podela novih novčanica (nekorišćenih) ubačenih u opticaj od ukupno obezbedjenih0.25%54.32%0.00%66.92%0.00%56.68%2.79%0.43%13.53%10.74%4.86%12.22%8.09%14.77%11.10%9.44%7.41%34.26%45.75%45.14%48.43%500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €200787.72%97.01%200837.21%47.99%93.75%500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €86CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Figura 26. Obezbedjivanje novih novčanica (nekorišćenih)200720081000750,000443,000741,00007,00012,0005,000605,000656,400792,600214,000121,000500 € 200 € 100 € 50 € 20 € 10 € 5 €Što se tiče borbe protiv falsifikovanje gotovog novca, CBK nastavlja da prati slučajevefalsifikovanih valuta u izveštajimakomercijalnih banaka. Takodje je nastavljena saradnja saautoritetima za izveštavanje o falsifikatima i obuka o identifikaciji falsifikata. Vredi da se napomenejedan specijalni dvodnevni trening u ovoj oblasti, koji se organizovao sa Kosovskom Policijom a gde suučestvovali predstavnici svih komercijalnih banaka i drugih finansijskih institucija koje izvršavajuoperacije sa gotovim novcem.5.2. Održavanje računa i transakcijeRepublici Kosova, Kosovskoj agenciji za privatizaciju (KAP), javnim preduzećima, finansijskiminstitucijama i medjunarodnim organizacijama CBK je dat zakonom. U 2008. godini, na sličan način kao iu predhodnim godinama, ove usluge su uglavnom bile održavanje računa i operacija plaćanja,isključujući bilo kakvu vrstu kreditiranja.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 87

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 22. Prikupljeni podaci o bankarskim transakcijamaVrste plaćanja/ Dertalji transakcijaBroj transakcijaSuma transakcija2007 2008 2007 20081. Transakcije u gotovom novcuPovlačenja u gotovom novcu 2,475 951 533,177,716 524,346,149Depoziti u gotovom novcu 2,199 374 ‐161,432,875 ‐139,233,327Promena stanja kao rezultat transakcija novca 4,674 1,325 371,744,841 385,112,8222. Domaća plaćnjaUlazna domaća plaćnja 89,805 87,997 1,055,471,937 1,076,145,138Pagesat vendore dalëse 130,439 135,541 ‐697,289,660 ‐998,066,861Promena stanja kao rezultat domaćnih plaćanja 220,244 223,538 358,182,277 78,078,2783. Medjunarodna plaćanjaUlazna medjunarodna plaćanja 356 409 335,613,000 203,113,260Izlazna medjunarodna plaćanja 726 1,326 ‐322,488,656 ‐567,908,323Promena stanja kao rezultat medjunarodna plaćanja 1,082 1,735 13,124,344 ‐364,795,063Kao što je navdeno ranije, gotovo su se sve transakcije sa gotovim novcem uradile u ime i za računekomercijalnih banaka, dok se veliki broj transakcija plaćanja uradio u ime i za račun Departamentatrezora Ministarstva ekonomije i finansija. Trezor dominira u domaćim ulaznim i izlaznim plaćanjimakako u obimu tako i u njihovoj vrednosti.Takodje je glavni nalogodavac što se tiče izlaznimmedjunarodnih plaćanja. Što se tiče vrednosti medjunarodnih plaćanja, komercijalne banke su na vrhu.Naravno, komercijalne banke samo rade transakcije domaćih plaćanja.Institucije osiguranja, koje takodje traže da imaju otvorene račune u CBK, ne koriste u velikojmeri bankarske usluge CBK‐a i uglavnom sve njihove isplate vrše preko komercijalnih banaka. Uistinu, isvi drugi nosioci računa koriste operacije na računu ponudjene od CBK na ograničen način, pošto svi oniimaju račune u komercijalnim bankama.88CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Figura 27. Godišnji obim domaće uradjenih plaćanja i onih primljenih preko CBK‐aIzlazna130,439135,5412007200889,805Dolazna87,997Figura 28: Godišnja vrednost domaće uradjenih plaćanja i onih primljenih preko CBK‐a2007Izlazna697,289,660.272008998,066,860.521,055,471,937.13Dolazna1,076,145,138.04Kao direktan učesnik u Elektronskom sistemu medjubankarskog kliringa (ESMK), CBK učestvujeu procesuiranju domaćih naloga o plaćanjima u ime i za račune nosioca računa. Tokom 2008. godine,CBK je poslala preko ESMK‐a u ime klijenata preko 135,5 hiljada izlaznih naloga plaćanja (jedan porastod 3,91% u poredjenju sa predhodnom godinom), i primila je za račune svojih klijenata oko 88 hiljadaCBK – Centralna Banka Republike Kosova 89

Godišnji Izveštaj 2008CBKulaznih naloga plaćanja (jedan pad od 2,01% u poredjenju sa predhodnom godinom). Izraženo uvrednostima, sume izlaznih naloga plaćanja u 2008. godini je bila skoro 1 miliarda eura (jedan porast od43.14% u poredjenju sa predhodnom godinom), i vrednost dolaznih naloga plaćanja je bila preko 1miliarde eura (jedan porast od 1,96% u poredjenju sa predhodnom godinom).Depoziti trezora i drugih institucija Vlade Republike Kosova zajedno sa depozitima KAP činenajveći deo depozita održanih na računima u knjigama CBK‐a. 31. decembra 2008, depoziti trezora idrugih vladinih institucija su dostigli sumu od 470 miliona eura. Tokom godine, depoziti KAP‐a su sepovećali kao rezultat novih privatizacija, dostižući sumu od 405.9 miliona eura na kraju godine. Razvojdepozita Trezora i drugih vladinih institucija kao i KAP koji su održavani na računima CBK supredstavljeni kao što sledi.Figura 29. Razvoj depozita glavnih nosioca računa CBK‐a tokom pet poslednjih godina1.41.21.00.8Ukupno stanjeVladine institucijeKosovska Agencija za PrivatizacijuBankarske institucije0.60.40.2‐12‐0303‐0405‐0407‐0409‐0411‐0401‐0503‐0505‐0507‐0509‐0511‐0501‐0603‐0605‐0607‐0609‐0611‐0601‐0703‐0705‐0707‐0709‐0711‐0701‐0803‐0805‐0807‐0809‐0811‐08miliard €Period90CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Figura 30. Razvoj depozita trezora i drugih vladinih institucija i KAP tokom 2008. Godine650600Stranje depozita vladinih institucija (Tekući, oročeni I hartije od vrednosti)Kosovka Agencija za Privatizaciju550u milionima EURO50045040035012‐0701‐0802‐0803‐0804‐0805‐0806‐0807‐0808‐0809‐0810‐0811‐0812‐08PeriodTokom 2008. godine, CBK je nastavio da podržava unapredjenje procesa izvršavanja transakcija izapisivanja Trezora i drugih vladinih entiteta. Posebno, radilo se na daljoj automatizaciji kako u odnosusa baznim bankarskim sistemom CBK‐a tako i u odnosu sa ESMK.Figura 31: Razvoj depozita komercijalnih banaka i kompanija osiguranja tokom 2008. godine180160140120Osiguravajućih kompanijeBankarske institucijemilionima €10080604020‐01‐0703‐0705‐0707‐0709‐0711‐0701‐0803‐0805‐0807‐0809‐0811‐08PeriodCBK – Centralna Banka Republike Kosova 91

Godišnji Izveštaj 2008CBKMedju drugim nosiocima računa, komercijalne banke i institucije osiguranja su najvažnije što setiče nivoa depozita koji se odrčavaju na računu u CBK. Obe ove vrste finansijskih institucija održavajupotrebne rezerve u CBK i uglavnom je nivo njihovih depozita u CBK jednak sa zatraženim nivoomrezervi.Bankarski depoziti i depoziti osiguravajućih kompanija čine 15 procenata ukupnih depozita kojisu se održavali u CBK tokom 2008. godine. 31. decembra 2008, oni su bili u sumi od 159,6 miliona eura.Tokom godine, depoziti komercijalnih banaka u CBK su se povećali uglavnom kao rezultat povećanjabaze depozitera većine komercijalnih banaka. Povećanje baze depozita (depoziti gradjana i biznisa)komercijalnih banaka je dovelo do povećanja obaveznih rezervi koje se trebaju održavati u CBK. Depozitiinstitucija osiguranja su ostali relativno nepromenjeni tokom cele godine. Naime, oni su bili na istomnivou u proteklih nekoliko godina.5.3. Menadzment sredstavaCentralna Banka Republike Kosova (CBK) na osnovu Zakona o centralnoj banci republike kosoa Br.03/L‐074, Član 6, je autorizovana da radi kao fiskalni agent Ministarstva Ekonomike i Finansija i da pružafinansijske savete na zahtev ovog Ministarstva.Dok na osnovu Zakona o Upravljanju javnim finansijsama i odgovornosti Br.03/L‐048, Član 7,Centralna Banka Republike Kosova (CBK) je autorizovana da investira sredstva Vlade.Ova vrsta finansijskih investicija omogućuje povratak investicija, kreiranje sredstava plaćenih odinteresa sredstva koja se kasnije prebacuju u Kosovski konsolidovani budzet.Praktično, deponovani fondovi pripadaju uglavnom Vladinim institucijama, gde je MinisatrstvoEkonomije i finansija (budzetske rezerve) medju glavnim depozitorima Centralne banke RepublikeKosova (CBK), Kosovske Agencije za Privatizaciju (KAP)‐a (prihodi od procesa privatizacije) ifinansijskih institucija (obavezne likvidne rezerve).Takodje, Centralna banka Republike Kosova (CBK) ima za dužnost upravljanje fondovimadepozita od javnih institucija, finansijskih institucija i donatorskih organizacija.92CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Do 31. decembra 2008, total sredstava kojima se upravljalo je bio preko 1 milijarde eura, od kojihsu depoziti iz Ministarstva ekonomije i finansija i relevantnih entiteta bili oko 470 miliona eura (44%ukupne sume), Kosovska Agencija za Privatizaciju (KAP) 403 miliona eura (38%) i finansijske institucije197 miliona eura (18%).Politika investicija odobrena od upravnog odbora Centralne banke Republike Kosova (CBK) seprati od menadzmenta, i pod njegovom je kontrolom, implementuje se od strane departamentaupravljanja sredstvima. Zato što su veliki broj sredstava kojima se upravlja sredstva javnih fondova, ili semogu vratiti za veoma kratko vreme, gde je poseban osvrt dat sigurnosti, likuidnosti i povratku investicija.Centralna Banka Republike Kosova (CBK) investira sredstva u instrumente tržišta novca. Tokom2008. godine, proces investicija sredstava se suočio sa promenom strategije investicije zbog globalnefinansijske krize. Departament menadzmenta sredstava je tokom ovog perioda bio koncentrisan nainvesticiju sredstava u kratkoročnom periodu, od investicija sredstava sa rokom prispeća do jedne godinena osnovu Politike investicija Centralne banke Republike Kosova (CBK) u njihove investicije sa kraćimvremenskim rokovima u bankarske depozite od jedne nedelje, dve nedelje kao i u hartijama od vrednostisa rokom prispeća ne dužim od tri meseca. Posebna pažnja tokom ovog perioda je posvećena raspodelirizika, gde je najveća koncetracija uloženih sredstava uradjena sa Centralnom bankom zemlja evropskeunije sa kojima saradjuje Centralna banka Republike Kosova (CBK).Svi procesi investicija su uradjeni sa bankama koje imaju visoku klasifikaciju (Aaa i Aa iliekvivalentno). Investicija sredstava predstavljenih u valuti euro, ili u bankarskim depozitima (49% nakraju 2008. godine), ili u vladinim hartijama od vrednosti (51% na kraju 2008. godine), sa prispećem nedužim od tri meseca i sa visokom stopom investicija (Aaa i Aa ili ekvivalentno) i na kraju u aktuelnimračunima. Odredjivanje granica investicija za svaku odgovarajuću banku i za mesta u kojima se investiraje izričito ograničeno.Skladnost sa pravilima unutrašnjih investicija je radjena po dnevnim bazama, dok su sviaktiviteti podeljeni od “back office‐” i izvešteni kod Guvernera. Analize rizika kao i revizije funkcijamenadzmenta sredstava su radjene regularno.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 93

Godišnji Izveštaj 2008CBKDepoziti uzeti od Centralne banke Republike Kosova (CBK) su plaćeni na osnovu norme kamateCentralne Evropske banke (CEB), i aktuelne vrednosti u kojoj se nalazi globalni finansijski sistem naosnovu Politika o normama kamate Centralne banke Republike Kosova (CBK).Dostignuti povratak investicija od strane Centralne banke Republike Kosova (CBK) u proseku jebio minimum pružene kamatne norme, gde je Centralna banka Republike Kosova (CBK) zadržala jednurazliku koja doprinosi povratku njenih investicija.5.4. Medjubankarski Kliring sistemRazvoj jednog efikasnog i sigurnog sistema za domaća plaćanja je primarna funkcija CBK‐a. KreriranjeElektronskog Sistema Medjubankarskog Kliringa (ESMK) u 2001. godini, kao prvi medjubankarski sistemplaćanja, je bio jedan veliki korak napred u pravcu olakšavanja operacija domaćih plaćanja prekobankarskog sistema. ESMK nastavlja biti jedini medjubankarski sistem plaćanja od tada, ali je poboljšaoznačajno funcionalnost poslednjih godina, pogotovo u 2008. godini, imajući za cilj modernizaciju ipoboljšanje načina izvršenja transakcija. Konkretno, tokom 2008. godine, prešlo se na tehnološkuplatformu mreže i razvila se šema direktnog debita. Šema direktnog debita će se funkcionalizovati u2009. godini.Figura 32: Obim i godišnja vrednost transakcija ESMK627,702990,8871,314,7102,725,1751,919,156,425.492,325,049,960.632,460,258,416.323,166,222,722.732005 2006 2007 20082005 2006 2007 200894CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Samim tim, obim i vrednost opisanih transakcija preko ESMK se povećao, imajući u obzirrelativno povećanje plaćanja bez gotovog novca i povećanja verovanja u domaći bankarski sistem. Kao ipredhodnih godina, u 2008. godini, godišnji porast obima kao i vrednosti transakcija ESMK je bio vidljiv.Oko 2,7 miliona transakcija sa ukupnom vrednošću od 3,16 miliarde eura je prošlo preko ESMK. Uporedjenju sa transakcijama ESMK u predhodnoj godini, obim transakcija se povećao za 107,2 procenata,i vrednost transakcija se povećala za 28,7 procenata.Važno povećanje transakcija ESMK se može videti i iz prosečnih dnevnih podataka. Dnevnavrednost transakcija ESMK u 2008. godini je bila oko 12,7 miliona eura, u poredjenju sa 9,8 miliona eura u2007. godini. Nakon toga, dnevni obim transakcija ESMK u 2008. godini je bio oko 10,9 hiljada, uporedjenju sa 5,3 hiljada transakcija u 2007. godini.Figura 33. Obim i prosečna dnevna vrednost transakcija ESMK2,5113,9645,25910,9017,676,6269,300,2009,841,03412,664,8912005 2006 2007 20082005 2006 2007 2008Postoje nekoliko posebnih vrsta transakcija ESMK: prioritarne – individualne i masivne, Kos‐Giro, regularne – individualne, i regularne – masivne. Uporedni nivo njihovog obima i vrednosti za 2007.i 2008. godinu je predstavljen u dole navedenim slikama.Regularna plaćanja čine oko 90 procenata transakcija ESMK, i ona se prenose preko ESMK ili kaoindividualne transakcije (jedan ‐do do‐jedan) ili kao masivne transakcije (jedan‐do puno ili puno‐dojedan). One se procesiraju preko regularnih sesija kliringa i poravnjavaju se na neto bazi.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 95

Godišnji Izveštaj 2008CBKFigura 34. Godišnji obim transakcija ESMK po njihovim vrstama3,101Masivna plaćanja6,2072007 2008Regularna plaćanjaKos‐GiroGiro plaćanjaindividualne117804246501387,473374,539Prioritarna plaćanjaregularne806,3322,097,928Figura 35: Godišnja vrednost transakcija ESMK po njihovim vrednostima159,819,694.57Masivna plaćanja365,274,656.892007 2008Regularna plaćanja363,271,507.70610,887,745.36Giro plaćanja1,690,758,885.541,849,465,064.24Prioritarna plaćanja246,408,328.51340,595,256.24Transakcije Kos‐giro predstavljaju jednu posebnu vrstu regularnih transakcija koja se takodjeprocesiraju preko sesija kliringa i poravnavaju se na neto bazi. One se procesiraju preko ESMK kaomasivne transakcije (puno‐do jednog). Dok su regularne individualne transakcije odredjene za uopštenaplaćanjai regularna masivna plaćanja su odredjena za plaćanja i prikupljana različitih entiteta,transakcije Kos‐giro su odredjene za standardizovana i automatizovana prikupljanja računa velikih96CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008institucija. Tokom 2008. godine, institucije sektora osiguranja su se pridružile šemi Kos‐giro, dok supoboljšanja uradjena i u vezi sa transakcijama Kos‐giro ka KEK‐u.Prioritarne transakcije se procesiraju i poravnavaju odmah po bruto bazama. Slično sa regularnimtransakcijama, prioritarne transakcije se mogu procesirati preko ESMK ili kao individualne transakcije ilikao masivne transakcije. One i dalje predstavljaju jedan mali deo sveukupnih transakcija ESMK, iako je u2008. godini, njihov obim kao i vrednost udvostručen. Što se tiče obima, nastavljaju da predstavljajumanje od jednog procenta transakcija ESMK. Dok, što se tiče vrednosti, predstavljaju više od 10 procenatatransakcija ESMK. Ova vrsta i dalje nastavlja da se koristi prilikom procesiranja hitnih isplata i onih kojeimaju veliku vrednost.5.5. Registar KreditaMogućnost razmene kreditne informacije izmedju institucija kreditora je jedno svrsishodno angažovanjeCBK koje ima funkciju razvoja medjubankarske strukture, poboljšanja tržišta kredita i promovisanjafinansijske stabilnosti. Regjistar Kredita Kosova (RKK) je jedan moderni tehnološki i telekomunikacionisistem razvijen od CBK radi razmene kreditnih informacija o osobam koje uzimaju kredit i aplikanata zakredit povezanih kreditora. I sami oni koji uzimaju kredit kao i aplikanti za kredit kao subjekti kreditamogu da osiguraju odgovarajuću personalnu informaciju.RKK je dizajniran kao jedna aplikacijabazirana na internetu i ima direktan pristup i u realnom vremenu od institucije kreditora, ali od subjektakredita imaju odgovarajuću informaciju samo preko CBK‐a.RKK‐u imaju pristup i supervizornekreditorne institucije.RKK osigurava jedno veoma važno sredstvo za funkcionisanje tržišta kredita. Omogućava boljeocenjivanje mogućnosti uzimanja kredita i rizike ovih koji uzimaju kredit/ aplikanata za kredit i, samimtim, olakšava u mnogome proces odobravanja kredita. Ovo se posvedočilo kao za banke tako i za drugeinstitucije kreditore u Republici Kosova.Tokom 2008. godine, RKK je poboljšao svoj funkcionalitet i njegova uloga je dalje usavršena.Kancelarija registra kredita izuzev menadzmenta sistema, je takodje koordinovala dalji razvoj imonitoring radnji u skladu sa tehničkim zahtevima osoblja institucija kreditora i osoblja DirekvijeCBK – Centralna Banka Republike Kosova 97

Godišnji Izveštaj 2008CBKbankarske supervizije. Uradjen je niz sastanaka sa institucijama kreditorima i drugim relevantnimakterima. Dalje, postavljeni su i iskorišćeni kontakti sa registrima kredita u regionu.5.6. Istražni i statistički aktivitetiTokom 2008. godine poboljšan je kvalitet pripremem monetarnih i finansisjkih statistika kao i onih izvanjskog sektora. Štaviše, počev od januara 2008. godine, uradile su se nove verzije Statističkogbankarskog izveštaja o kamatnim normama. Monetarne i finansijske statistike se pripremaju na mesečnoji tromesečnoj bazi, periodi koji su u skladu sa medjunarodnim statističkim standardima.Značajno dostignuće u vezi sa finansijskim i monetarnim statistikama tokom 2008. godine sesmatra ispunjavanje standarda za objavu ovih statistika u MMF, odnosno u Medunarodnim finansisjkimstatistikama. Paralelno sa statistikama drugih zemalja, ovo će rezultirati objavom monetarnih ifinansijskih statistika Kosova u objavama MMF‐a. Oživljavanje ovog projekta se očekuje nakon završetkaprocesa povezanog sa učlanjenjem Kosova u ovu organizaciju.Što se tiče statistika vanjskog sektora, od februara 2008, počeo je sa radom novi Sistem izveštajamedjunarodnih transakcija, i značajno je povećan broj anketiranih kompanija i povećanja jemedjuinstitucionalna saradnja u sklopu Komiteta za statistike vanjske trgovine. Sve ovo je doprinelo upoboljšanju kvaliteta statistika bilansa plaćanja koje su se počele objavljivati na godišnjoj bazi počev od2006. U sklopu statistika vanjskog sektora glavni objektiv za 2009. godinu je pripremanje i objavljivanjestatistika po tromesečnim bazama, u skladu sa medjunarodnim standardima o periodičnosti statistikabilansa plaćanja.Tokom 2008. godine takodje su pripremljene analize u vezi sa ekonomskim razvojem Kosova, uzposebnu naglašenost na finansijski sektor i bilans plaćanja, koje su objavljene u periodičnim ineperiodičnim objavama CBK‐a. Po prvi put, tokom 2008. godine, pripremljena je analiza ‘stress‐test’ zabankarski sektor preko koje se ocenjuje osedtljivost bankarskog sistema na moguće poremećaje uekonomiji. Preko ove analize, ocenjen je rizik likvidnosti, kreditni rizik i rizik normi interesa. Štaviše,pripremljen je odredjeni broj unutrašnjih analiza koje su imale za cilj da pomognu donošenje odluka u98CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008CBK i podrže opšte politike ekonomije. Učestvovanje na medjunarodnim konferencijama kao ipredstavljanje naučnih radova su takodje bili jedan od važnih aktiviteta tokom 2008. godine.Pripremljene ekonomske analize i statistike se objavljuju u izdavanjima CBK kao što su: Mesečnistatistički bilten, Bilten builansa plaćanja, Bilten finansisjkog sektora, Godišnji izveštaj CBK‐a (odredjenidelovi), itd. U 2008. godini, istražni i statistički aktiviteti u CBK su se radili u sklopu Direkcijeekonomskih analiza i statistike koju su činili Departament ekonomskih analiza i departament statistike.Počev od januara 2009, Direkcija ekonomskih analiza i statistika je unapredjena u Kancelariju GlavnogEkonomiste koju čini Direkcija ekonomskih analiza i Direkcija statistike. Direkciji ekonomskih analiza,paralelno sa jedinicom za analize finansijskog sektora i jedinice za objavljivanje je dodata i jedinica zamakroekonomske analize, dok Direkciju statistike čine jedinica monetarnih i finansijskih statistika ijedinica statistika vanjskog sektora.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 99

Godišnji Izveštaj 2008CBK100CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20086. Unutrašnji dogadjaji6.1. Upravljanje i unutrašnja kontrolaOpšta upravljačka strukturaUpravni odbor formuliše politike za operacije CBK i nadzire njihovu implementaciju. Menadzmentizveštava upravnom odboru o implementaciji operacija i politika kao i o odgovarajućim ekonomskimuslovima na Kosovu.Na osnovu zakona o Centralnoj Banci Kosova upravni odbor CBK‐a se sastoji od pet članova.Članovi odbora se imenuju na osnovu člana 18 Zakona o CBK‐u. Direktor trezora je jedan od četirineizvršna člana odbora. Tri druga neizvršna člana kao i Guverner se imenuju kao što je predvidjeno odčlana 18.2 ovog zakona. Predsedavajući upravnog odbora koji je i nezivršni direktor i još jedan drugineizvršni direktor su imenovani u 2007. godini. U 2008. godini imenovan je generalni Direktor odnosnoGuverner kao jedini izvršni direktor, i još jedan drugi član dakle neizvršni direktor, u procesu jeimenovanje četvrtog neizvršnog člana pošto je ovo mesto ostalo nepopunjeno nakon otkaza člana odborapredstavnika stuba IV UNMIK‐a, nakon proglašenja Ustava Republike Kosova i postepenog povlačenjaUNMIK‐a sa upravljanja institucijama Nezavisne i Suverene države Kosova.Menadzment CBK se sastoji od Guvernera i dva izvršna stuba dakle dva zamenika guvernera;operacija centralne banke i zamenika guvernera finansijske supervizije koji se predlažu od Guvernera iimenuju od upravnog odbora.Treći stub u organizacionoj strukturi dakle dobrom i transparentnom upravljanju predstavljageneralni Inspektor CBK‐a na osnovu člana 30 Zakona o CBK‐u.Kancelarija glavnog InspektoraGeneralni inspektor se nominuje od Guvernera uz odobrenje upravnog odbora, i on ili ona semoguudaljiti iz kancelarije samo uz odluku odbora CBK‐a.Sadašnji generalni inspektor je imenovan ufenruaru 2007. godine. Dužnosti i odgovornosti generalnog inspektora su:CBK – Centralna Banka Republike Kosova 101

Godišnji Izveštaj 2008CBK• Ocenjivanje kvalitetapostojećih sistema i onih predloženih od menadzmenta i od finansijskekontrole;• Ocenjivanje rada onih sistema i poverljivosti integriteta inforamcija i uradjenih transakcija;• Ocenjivanje skladnosti kontrola za čuvanje atkive CBK‐a i, po potrebi, overavanja postojanjaaktive;• Ocenjivanje saglasnosti sa zakonima, pravilnicima, administrativnim uputima, pravilima,nalozima i sa politikama koje upravljaju poslom CBK‐a;• Izvršavanje pregleda efikasnog i tačnog korišćenja izvora CBK kao i davanje potrebnih preporukamenadzmentu i• Izvršavanje posebnih pregleda po zahtevu menadzmenta i kooperacija sa vanjskim revizorimaCBK‐a.Generalni inspektor pruža sažetak nalaza i njegovih predloga u izveštajima koji se podnosesvakih šest meseci Komitetu revizije/upravnom odboru. Sem tog, generalni inspektor izveštava Komiteturevizije/ upravnom odboru bilo kada kad on ili ona smatra da je to potrebno.Kancelarija Generalnog inspektora uključuje unutrašnju reviziju, kontrolu i implementacijubudzeta i operativne analize (računovodstvo troškovaje preneto na operacije radnje nakon ozvaničenja odupravnog odbora u martu 2008. godine).Unutrašnja revizijaUnutrašnja revizija je kao i predhodnih godina tako i u 2008. godini radila na osnovu godišnjeg planapredloženog od generalnog inspektora uz predhodno odobrenje od strane Komiteta revizije kaonezavisnog organa i konačnog odobrenja od strane upravnog odbora. Unutrašnja revizija u CBK je radilana osnovu ovog plana sastavljenog od Direkcije revizije koja je imala direktan pristup riziku i koja je bilau skladu sa medjunarodnim standardima za profesionalnu praktiku unutrašnje revizije, odnosnostandardi 2010- Planiranje. Takodje plan unutrašnje revizije je uradjen na takav način da bude u skladu saobjektivama CBK‐a 2007/09 i u harmoniji sa ogranizativnom strukturom nekih direkcija i departamenatau sklopu celokupne organizativne strukture CBK‐a.102CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Na osnovu ocenjivanja rizika i imajući u obzir moguće materijalne gubitke i reputacije institucije,revizija je uradjena na mesečnim, tromesečnim, polugodišnjim i godišnjim bazama. Navedene oblasti sesmatraju da imaju više naglašen rizik:• Računovodstvo• Operacije gotovog novca• Menadzment sredstava (vanjske investicije)• Sistem medjubankarskog kliringa• Nabvaka• Kadrovska služba itd.revizija ad hoc.Izuzevplanirane revizije, na zahtev Guvernera i Generalnog Inspektora izvršeno je nekolikoSvrha unutrašnje revizije je da ispita, oceni i izvesti o skladnosti sistema unutrašnje kontroledavajući predloge za poboljšanje.Na osnovu ispitivanja i ocenjivanja sistema unutrašnje kontrole,ocenjivanja transakcija, i verifikacije skladnosti sa zakonima, pravilima i pravilnicima na snazi,unutrašnja revizija priprema pismene izveštaje, koji sadrže odgovore menadzmentu o nalazima ipreporukama.Izveštaji unutrašnje revizije nakon odobrenja od Generalnog inspektora se predajumenadzmentu i Guverneru. Da bi se pratila implementacija preporuka, unutrašnja revizija konstantnoažurira tabelarnu formu praćenja implementacija preporuka na hronološki način sa svim relevantniminformacijama. Takvi izveštaji se koriste kao transparentna sredstva i komunikacije radi emitovanjapreko komiteta revizje upravnom bordu status o implementaciji preporuka.Treba se napomenuti da je tokom 2008. godine, unutrašnja revizija nastavila sa monitoringomprocesa rinumeracije novca za pošiljke van zemlje na način da poboljša kontrolu odgovarajućih operacija.Nakon toga, na uspešan način je nastavila sa revizijom Departamenta IT‐a u vezi sa sistemom vanjskepodrške (čuvanja podataka ), davajući veoma važne preporuke za punu implemenaciju istog.Sem otga, unutrašnja revizija je ispitala – revizovala na nedeljnoj osnovi operacije investicija uhartijama od vrednosti i oročenim depozitima. Ovoj oblasti je data posebna pažnja zbog globalnefinansijske krize. Sa posebnom naznakom naredbe od strane generalnog inspektora uradjena je kontrolaportfolia investicija CBK‐a i za ovu svrhu tokom 2008. godine uradjeno je 53 specijalna izveštaja oCBK – Centralna Banka Republike Kosova 103

Godišnji Izveštaj 2008CBKpraćenju svih investicija bilo da su na tržištu novca ili u hartijama od vrednosti. Takodje je uradjenspecijalni izveštaj revizije računa u knjigama CBK depoziti/povlačenja, kretanje gotovog novca (izvoz iuvoz novca), plaćeni i dobijeni interesi itd.U sklopu navedenih dogadjaja posvećena je poebna pažnja profesionalnom poboljšanju celogosoblja unutrašnje revizije, preko praćenja treninga, seminara unutar i van Kosova, post diplomskihstudija kao i nastavak saradnje sa Centralnim bankama regiona radi razmene iskustva u oblastiunutrašnje revizije kao i implementaciji medjunarodnih standarda revizije.Saradnja sa Centralnim bankama i profesionalnim institucijama kao što je Institut “IBFI” – usklopu Bank de France, CEF u Sloveniji, FED‐SAD, učlanjenje u “Institut of Internal Audit” SAD,program obuke za “anti korupciju” kojeg vodi USAID je olakšao osposobljavanje i podizanjeprofesionalne praktike u ovoj oblasti revizije.Kontrola i implementacija budzeta & operacione analizeKontrola implementacije budzeta zajedno sa operacionim analizama i tokom 2008 godine je predstavljalajedan kontinuitet i neodvojiv sklop procesa i poslova koji su počeli ranijih godina, a koji se rade sad i kojiće se razvijati i u budućnosti CBK‐a kao jedna veoma važna “karika” u lancu instaliranih unutrašnjihkontrola i koje rade u sklopu kancelarije generalnog inspektora. I tokom 2008. godine, kontrola iimplementacija budzeta je uticala na posao na način da se uradi što racionalnije i efikasnije korišćenjedostupnih izvora i to u skladu sa odobrenim budzetom od strane upravnog odbora, pošto prilikomimplementacije budzeta CBK treba imati za cilj dostizanje jednog što je moguće bolje izbalansiranogbudzeta.Takodje, kontrola i implementacija buidzeta za 2008. godinu se držala objektiva i planovaposlova za 2007/09 godinu.Tokom kontrole budzeta posebna pažnja je posvećena racionalnijem i efektivnijem korišćenjuizvora u skladu sa budzetskim linijama .Jedinica kontrole i implementacije budzeta je na mesečnim bazama radila izveštaje koji su nakonšto su odobreni od generalnog inspektora poslati Guverneru.104CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Kod implementacije i realizacije budzeta uradjena je supervizija i odobravanje operativnih ikapitalnih troškova u skladu sa odobrenim i odredjenim linijama budzeta.Takodje su kontrolisani i praćeni realizovani prihodi CBK‐a, pogotovo prihodi od oročenihinteresa depozita i hartije od vrednosti.Tokom kontrole /implementacije budzeta uradjen je i monitoring procesa i supervizija iodobrenje troškova/operativnih i kapitalnih/ u poredjenju sa odobrenim budzetskim linijama i na ovajnačin sa kontrolomi implementacijom budzeta vrši se celokupno održavanje troškova CBK‐a.Izveštaji kontrole i implementacije budzeta i operacione analize su pripremljene i radjene svakogmeseca i po periodima na osnovu akruelnog principa* koji govori o performansi budzeta po aktuelnimbazamaKvalitetna dostignuća su uradjena što se tiče prihoda CBK‐a u:• Kontroli / ocenjivanju i superviziji prihoda a pogotovu prihoda koji se realizuju odinteresa u oročenim plasmanima u stranim bankama i od hartija od vrednosti kao i• Mesečno održavanje i evidencija depozita klijenata kao i plasmana CBk‐a u stranimbankama /prihodi i troškovi interesa /Tokom 2008. godine, nastavljeno je sa obećanim izvršenjem objektiva planiranih u kontroli iimplementaciji budzeta za period 2007/09 i u ovoj oblasti uradjeni su sledeći poslovi :• Poboljšanje i postavljanje informacija o podacima o prihodima i troškovima u nedeljnim,mesečnimi godišnjim izveštajima• Priprema mesečnih, polugodišnjih i godišnjih izveštaja kontrole i implementacije budzeta &operacionalne analize po “aktuenoj” bazi kao i ojačavanje operacionih analiza sa grafičkimprikazom prihoda i troškova – aktuenlihi budzetskih / performansa budzeta /• Praćenje, evidentiranje troškova zvaničnih putovanja u zemlji i van nje za svaku jedinicu,departament i direkciju posebno i ukupno i poredjenja sa nedeljnim periodima za unutrašnjenaknade, kao iCBK – Centralna Banka Republike Kosova 105

Godišnji Izveštaj 2008CBK• Posebno praćenje kontrola i realizacija budzetskih linija za profesionalno poboljšanje osoblja,obuke u zemlji i van nje.Projekt računovdostva koštanja, je uradjen i u potpunosti implementiran od strane lokalnogosoblja. Dati projekt je iniciran i preporučen od MMF, ali teret razvoja i implementacije je pao upotpunosti na lokalno osoblje i departament kontrole i implementacije budzeta pod vodjstvomgeneralnog inspektora. Ovaj projekt je konstatno nadgledan i vršena je supervizija od strane eksperataMMF‐a, koji su svaku fazu razvoja projekta propratili pozitivnim preporukama do krajnje faze.Projekt koji je od 2003. godine razvijan i adaptiran nasuprot izazovima i promenama uorganizacionoj strukturi CBK‐a zaključno sa decembrom 2007, odnosno do marta 2008. kada jedepartament počeo sa izdavanjem izveštaja računovodstva troškova za visok menadzment CBK‐a. Umartu 2008. godine usvojena je zvanična implementacija izveštaja računovodstva troškova i istovremenood upravnog odbora CBK‐a je odlučeno da računovodstvo troškova prodje u operacije i u Direkcijuplaniranja i finasijskog izveštavanja.Departament B&F‐ operacione analize & računovodstvo troškova u narednim periodima 2008 ‐2009 će se angažovati da na što kvalitetniji i profesionalni način ispuni i druge objektive počete u 2007.godini a koji su predvidjeni poslovnim planom 2007‐2009 .6.2. Razvoj ljudskih resursaOdeljenje Ljudskih Resursa ima značajnu ulogu u CBK-a čiji je primarni cilj razvoj i implementiranje jednogprogresivnog programa Ljudskih Resursi počeċi od analize i potrebe za obuku (trening) osoblja, razvojpolitike obuke i zapošljavanja, ispunjenje etičkog kodeksa i dobrog ponašanja, pravovremeno pružanjeljudskih resursa, kako bi nastavili sa ocenjivanjem perfomanse, plate i naknade, te i podršku bliže saradnje saviši menađment i radne grupe.Tokom 2008 godine je objavljeno 23 konkursa u dnevnim novinama na Kosovu i isti su i na webstranici CBK-a. Prema najavama regrutirano (zaposleno) je 20 novi radnika od njih tri sa master iz poznatiuniverziteta , 16 sa diplomom univerziteta i jedan sa srednjom školom. Dok tokom ove godine 3 radnika sudobrovoljno dali ostavku.106CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Treba napomenuti da za svako radno mesto (poziciju), kao one ostvarene tako i postojeċe,obezbeđeni su detaljni opisi zadataka i odgovornosti..Tokom 2008 god. broj zaposleni je 147 od njih 73 žena i 74 muškaraca, čiji prosečni dob je 39 god.Podaci ,tokom 2008, ako uzmemo kvalifikovanu strukturu radnika , su sledeċi:PhDMasterDiploma UniverzitetaViša školaSrednja školaOsnovna škola1 radnik16 radnika,81 radnika,1 radnik,44 radnika i4 radnikaSlično kao protekli godina i u toku 2008 godine Centralna Banka Republike Kosova 23 studenata jeponudila “Program Studenske Prakse” kako bi im obezbedila jedinstvenu priliku da steknu radno iskustvo uraznim oblastima delovanja i funkcija CBK-a.CBK-a procenjuje da osoblje, kao jedan od resursa od posebnog žnačaja, neprekidno je angažovan upružanju potrebnog znanja radnika, sposobnosti i adekvatnu veštinu i stručnost za ispunjenje zadataka iodgovornosti u skladu sa najvišim standardima za postizanje punog potencijala kroz trening, kurseve,seminare, i akademsko obrazovanje.Tokom 2008 osoblje CBK-a je pohađalo obuku van zemlje u roku od 270 radnih dana koje suorganizovane od međnarodnih organizacija kao što su: MMF-Join Viena Institute , Evropska CentralnaBanka, Deutsche Bundesb Bank, Francuska Banka, Narodna Banka Austrije, Federalna Rezervna Banka NewYork, Engleska Banka, Holandska Banka, dok online kurseve FSI su pohađali 10 radnika.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 107

Godišnji Izveštaj 2008CBK6.3. Reorganizacija CBK‐aImajući u obzir pravac razvoja finansijskog sektora i adekvatan način da se isti nadgleda, stub finansijskesupervizije je uradio pregled postojećih sposobnosti i onih potrebnih za dobru superviziju finansijskogsektora. Takodje, imajući u obzir porast finansijskog sektora kako u veličini tako i u komplikovanosti,CBK je išla ka pristupu baziranom na riziku, proces koji osigurava kontinuitet u superviziji finansijskihinstitucija, i videla je da je potrebna promena u postojećoj organizacionoj strukturi. Kao rezultat ovihocena, u januaru 2008. godine, formalizovala se ideja transformacije postojeće ogranizacione strukture ujednu funkcionalniju strukturu koja će biti u skladu sa razvojem i implementacijom metodologija kojedolaze iz solventnosti osiguranja, Basel II banaka, povezanosti bankarskih produkta sa onima izosiguranja, pojavom novih kompanija i investicionih fondova, pojavom kompanija osiguranja života kao idrugih vrsta produkata i aktiviteta. Glavni objektivi ove reorganizacije su bili: Kompletiranje platformezakonskih propisa finansijske supervizije u skladu sa Direktivama evropske unije kao i najboljimmedjunarodnim praktikama, kao što su predstavljene uʺOsnovni principi efikasne bankarskesupervizijeʺ uradjene od Basel komiteta za bankarsku superviziju BIS‐a, kao i Osnovni principi efikasnesupervizije izdati od IAIS‐a.Kreiranje kompetentnog osoblja, što se može postići ocenjivanjem postojećih potreba za obukom,predvidjanje budućih potreba o obuci, i dalje, razvojem potrebnih planova obuke radi povećanjasposobnosti osoblja i osiguravajući da je osoblje CBK uradio obuku na adekvatan način radi izvršenjasvih funkcija supervizije po potrebama finansijskog sistema. Samim tim, ispunjavajući potrebe o razvoju,menadzmentu će biti lakše da implementira Plan o unapredjenju i kompenzaciji radnika, koji ćeomogućiti radnicima jedan transparentni cilj za unapredjenje njihove karijere is a odgovarajućomisplatom koja će biti direktno povezana sa performansom, za koju će osoblje biti pripremljeno naadekvatan način.Radi ispunjavanja objektiva CBK‐a Upravni Odbor CBHK‐a je preko rekonstruisanja tadašnjihodgovornosti i kreiranja opštih odgovornosti doneo odluku za kreiranje tri Direkcije i Jedinice kao štosledi:Direkcija Bankarske SupervizijeDirekcija Supervizije Osiguranja i Penzija108CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Direkcija Korporacije, Prava i MetodologijeTakva rekonstruisanje ima za cilj da pomogne prilikom razvoja institucionalnih procesa, što ćepružiti balans izmedju regulisanja i supervizije, discipline tržišta i dobrog upravljanja finansijskihinstitucija koje će kreirati jedan koristan okoliš za racionalni razvoj finansijskog sektora.Takodje i u oblasti centralnih bankarskih operacija, u aprilu 2008, radi funkcionalnog razvoja,povećanja i konsolidacije profesionalnih kapaciteta, uradjena je rekonstrukcija i promovisanje na nivoudirektora tri organizacione jedinice. Uradjeno je utemeljenje funkcije supervizije i razvoja sistemaplaćanja unutar jedinice medjubankarskih sistema plaćanja i unapredjenje ove jedinice na nivodirekcije. Kao nova funkcija dodat je i menadzment rizika i nastavljanje funkcionalnosti u sklopu jediniceunapredjene u direkciju koja se bavi sa tehnologijom i sistemom informacija. Nakon toga, uradjen jeprenos funkcionisanja računovodstva troškova iz oblasti odgovornosti glavnog inspektora u sklopjedinice za planiranje i finansijsko izveštavanje, i, samim tim, unapredjenje ove organizacione jedinice nanivo direkcije.6.4. Regionalna i medjunarodna saradnjaRegionalna i medjunarodna saradnja nastavlja biti jedna od stvari sa relevantnom važnošću za Centralnubanku Republike Kosova. Tokom 2008. godine, u ovom aspektu, sa centralnim banakama regiona i onimiz EU‐a su utemeljeni novi odnosi ali su se isto tako poboljšali i postojeći i, bez sumnje, takodje i sanadzornim autoritetima i drugim medjunarodnim finansijskim institucijama. U CBK postoji spremnostda se prihvate i iskoriste standardi, metodologije i najbolje medjunarodne praktike, da bi iskoristiliiskustva iz regiona kao i da bi razmenili tačke gledišta i informacije po regularnim osnovama. Dobijenoiskustvo iz regionalne i medjunarodne saradnje, kao značajna komponenta za približavanje sa evropskimprincipima,je i učestvovanje osoblja CBK‐a na seminarima, konferencijama i obukama. O ovomkontekstu vredi da se napomenu one iz Federal Reserve ‐ FED – SAD‐a, Centralnoj Banci Evrope, JointVjena Institute ‐ JIV ‐ Beča, Deutsche Bundesbank, Bank of England, IMF‐ Washington, Banque de Franceali i mnogo drugih zemalja od kojih dobijena iskustva imaju uticaj na poboljšanje procesa i tokova u CBKu,s čim je put ka ispunjavanju standarda brži i efikasniji.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 109

Godišnji Izveštaj 2008CBKGodina 2008. se okarakterizovala sa velikim angažovanjem osoblja CBk‐a kako u aspektuučestvovanja u naučnim radovima tako i mnogim obukama sa interaktivnim profesionalnim karakterom.Ovde se treba napomenuti prezentacija naučnog rada “The Determinants of Emigrant Earnings andRemittances: Evidence from Kosova” u radionici organizovanoj od Banke Albanije, rad koji je osvojioprestižnu nagradu “Olga Radzyner” koju daje Nacionalna Banka Austrije za nove ekonomiste.6.4.1. Medjunarodni sporazumiI u 2008. godini, kao i u predhodnim godinama, CBK je nastavila sa pokušajima za potpisivanjememoranduma o razumevanju sa glavnim supervizorima stranih finansijskih institucija koje rade naKosovu. Acquis communautaire kao platforma na koju se oslanja CBK za sastavljanje memoranduma zamedjunarodne sporazume omogućuje Centralnoj Banci republike Kosova i stranim supervizorima darazmenjuju osetljive i poverljive informacije na pravnim bazama. Preduzet je veliki broj poduhvata uovom pravcu i CBK je u maju 2008. potpisala memorandume razumevanja sa “Hrvatskom AgencijomSupervizije Finansijskih Usluga” (HASFU), takodje je u maju 2008. potpisan memorandum orazumevanju i sa “Agencijom supervizije i Bankarskog regulisanja” (ASBR) Turske dok je sa Autoritetomfinansijske supervizije Albanije potpisana dopuna postojećeg memorandumaU liniji sa ispunjavanjem zatraženih medjunarodnih standarda iznad svega je prateći mehanizam zastabilizaciju i asocijaciju, pomoĆni i olakšavajući mehanizam za institucije Kosova za što bržeispunjavanje zatraženih standarda od Evropske Komisije za pristup u EU, u kojima je CBK veoma važanakter.6.4.2. Učlanjivanje u Medjunarodna društva i organizacijeTokom 2008. godine CBK je bez zaustavljanja i kontinuinelno pokušavala da osigura učlanjenje u različitemedjunarodne mehanizme ali dva od njih imaju uticaj na povećanje njenih efikasiteta i procesa; SWIFT –Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication i Green Card .110CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20087. Finansijski izveštaji CBK‐aCBK – Centralna Banka Republike Kosova 111

Godišnji Izveštaj 2008CBK112CBK – Centralna Banka Republike Kosova

Centralna Banka Republike KosovaFinansijski izveštaji31. decembar 2008 godine iIzveštaj nezavisnog revizora

Centralna Banka Republike KosovaSadržajStranaIzveštaj nezavisno revizorai - iiBilans stanja 1Bilans uspeha 2Izveštaj o promenama u kapitalu 3Izveštaj o tokovima gotovine 4Napomene uz finansijske izveštaje 5 - 37

KPMG Albania Sh.p.k. - Podruzžnica KosovoUlica Sulejman Vokshi, 14PristinaKosovoTelefon +381 38 246 771Telefaks +381 38 246 772E-mail al-kosovo@kpmg.comInternet www.kpmg.alIzveštaj Nezavisnog RevizoraUpravnom OdboruCentralne Banke Republike KosovaPriština, 2 jun 2009Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja Centralne Banke Republike Kosova, Priština (udaljem tekstu: Banka) koji se sastoje od bilansa stanja na dan 31. decembra 2008 godine, bilansauspeha, izveštaja o promenama na kapitalu i bilansa tokova gotovine Banke za godinu koja se završavana taj dan, kao i pregleda osnovnih računovodstvenih politika i drugih napomena.Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštajeRukovodstvo Banke je odgovorno za sastavljanje i objektivno prikazivanje ovih finansijskih izveštaja uskladu sa Međunarodni Standardi za Finansijsko Izveštavanje. Ova odgovornost obuhvata: kreiranje,implementaciju i održavanje internih kontrola koje su relevantne za sastavljanje i objektivnoprikazivanje finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne greške nastale bilo zbogpronevere ili grešaka u radu, odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika i vršenjeračunovodstvenih procena koje su razumne u datim okolnostima.Odgovornost revizoraNaša odgovornost je da na osnovu izvršene revizije izrazimo mišljenje o priloženim finansijskimizveštajima. Reviziju smo izvršili u skladu sa Međunarodnim Standardima Revizije. Ovi standardizahtevaju da se pridržavamo relevantnih etičkih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na način kojinam omogućuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izveštaji ne sadrže materijalnoznačajne greške.Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima iobelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Odabir procedura zavisi od naše procene, uključujući iprocenu rizika od materijalno značajnih grešaka u finansijskim izveštajima nastalih bilo zbog pronevereili grešaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole koje su relevantne za sastavljanje iobjektivno prikazivanje finansijskih izveštaja Banke sa ciljem projektovanja revizorskih procedura kojeodgovaraju okolnostima, ali ne i za svrhe izražavanja mišljenja o efektivnosti internih kontrolaprimenjenih u Banci. Revizija takođe obuhvata ocenu da li su računovodstvena načela i značajnaprocenjivanja koja je primenilo rukovodstvo odgovarajuća, kao i opštu ocenu prezentacije finansijskihizveštaja.Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajući i pružaju osnov zaizražavanje našeg mišljenja.KPMG Albania Sh.p.k. - Kosovo Branch is a branch ofKPMG Albania Sh.p.k., a member firm of the KPMGnetwork of independent member firms affiliated with KPMGInternational, a Swiss cooperative.Registered with the KosovoBusiness Registration Agencywith Business no. 70291840

MišljenjePo našem mišljenju, finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno finansijsko stanje Bankena dan 31. decembra 2008. godine, rezultate poslovanja i tokove gotovine za godinu koja sezavršava na taj dan i sastavljeni su u skladu sa Međunarodni Standardi za Finansijsko Izveštavanje.Skrećenje pažnjuNe izražavajući rezerve u odnosu na dato mišljenje, skrećemo pažnju napomeni 4(f) uz finansijskeizveštaje gde saglasno sa Zakon broj 03/L-074 Centralnoj Banci Kosova, Kapitalni i GeneralniRezervni Raćun Banci trebaju biti najmanje ekvivalentni na pet procenata od ukupnog iznosa kreditnogstanja svih računa u Banci na kraju svake finansijske godine. Na dan 31 decembra 2008 i 2007 ovajuslov nije bio ispunjen.KPMG Albania sh.p.k. – Podružnica KosovoUlica Sulejman Vokshi, 14PristinaKosovo

Centralna Banka Republike KosovaBilans stanjaNa dan 31. decembra 2008. godineU hiljadama EURNapomene 2008 2007AktivaGotovina i gotovinski ekvivalenti 7 39,674 63,817Tekući računi sa nerezidentnim bankama 8 10,403 1,946Hartije od vrednosti 9 541,019 229,277Depoziti sa nerezidentnim bankama 10 519,276 762,579Osnovna sredstva 11 2,087 2,108Nematerijalna ulaganja 12 86 122Ostala sredstva 13 406 295Ukupno aktiva 1,112,951 1,060,144ObavezeObaveze prema domaćim bankama 14 137,158 113,554Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 15 908,212 856,730Obaveze prema javnim i komercijalnimpreduzećima 16 24,400 48,381Ostale domaće obaveze 17 1,978 7,743Ukupno obaveze 1,071,748 1,026,408Kapital i rezerveObavezna kapital 18 30,000 20,000Rezerva 19 11,203 13,736Ukupno kapital i rezerve 41,203 33,736Ukupno obaveze, kapital i rezerve 1,112,951 1,060,144Napomene na stranama od 5 do 37 čine sastavni deo ovih finansijkih izveštaja.Finansijski izveštaji prikazani na stranama od 1 do 37 odobreni su od rukovodstva CBK 4. maja2009 i njihovo ime bili su potpisani od:Hashim RexhepiGuvernerGani GerguriZamenik Guverner1

Centralna Banka Republike KosovaBilans uspehaZa godinu koja završava 31. decembraU hiljadama EURNapomene 2008 2007Prihodi od kamata 42,841 34,275Rashodi od kamata (34,063) (24,371)Dobitak po osnovu kamata 20 8,778 9,904Prihodi od naknada i provizija 884 743Rashodi od naknada i provizija (215) (226)Dobitak po osnovu naknada i provizija 21 669 517Prihodi iz subvencija 22 85 453Ostali poslovni prihodi 23 1,087 954Poslovni prihod 10,619 11,828Troškovi zaposlenih 24 (1,771) (1,412)Troškovi amortizacije 11,12 (458) (447)Generalni i administrativni troškovi 25 (923) (823)Poslovni rashodi (3,152) (2,682)Dobitak perioda 7,467 9,146Napomene na stranama od 5 do 37 čine sastavni deo ovih finansijkih izveštaja.2

Centralna Banka Republike KosovaIzveštaj od promenama na kapitalu za godinu koja završava 31. decembraU hiljadama EURNapomeneObaveznarezervaRezervaAkumulirani dobitakUkupnoStanje na dan 1. januara 2007 10,000 14,590 - 24,590Dobitak perioda - - 9,146 9,146Ukupno priznati prihodi i rashodi - - 9,146 9,146Transfer u obaveznu rezervu 18 10,000 (10,000) - -Stanje na dan 1. decembra 2007 20,000 4,590 9,146 33,736Stanje na dan 1. januara 2008 20,000 4,590 9,146 33,736Dobitak perioda - - 7,467 7,467Ukupno priznati prihodi i rashodi - - 7,467 7,467Transfer u obaveznu rezervu 18 10,000 (854) (9,146) -Stanje na dan 1. decembra 2008 30,000 3,736 7,467 41,203Napomene na stranama od 5 do 37 čine sastavni deo ovih finansijkih izveštaja.3

Centralna Banka Republike KosovaIzveštaj o tokovima gotovineZa godinu koja završava 31. decembraU hiljadama EUR Napomene 2008 2007Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnostiDobitak perioda 7,467 9,146Korekcije za:Troškovi amortizacije osnovnih sredstava 11 378 353Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja 12 80 94Prihodi iz subvencija 17 (85) (252)Dobit od prodaje opreme (5) (4)Prihodi od kamata 20 (42,841) (34,275)Rashodi od kamata 20 34,063 24,371(943) (567)Promene hartije od vrednosti (145,749) (117,269)Promene tekućih računa sa nerezidentnim bankama 197,908 (182,467)Promene ostalih sredstava (111) (118)Promene obaveza prema domaćim bankama 23,604 19,077Promene obaveza prema lokalnim vladinim institucijama 51,482 380,909Promene obaveza prema javnim i komercijalnimpreduzećima (23,835) 3,305Promene ostalih domaćih obaveza (5,717) 5,33796,639 108,207Prilivi od kamata 47,329 29,912Odlivi od kamata (34,209) (24,371)Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 109,759 113,748Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranjaPrilivi od prodaje opreme 5 4Kupovina opreme 11 (357) (1,199)Kupovina nematerijalnih ulaganja 12 (44) (72)Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (396) (1,267)Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranjaPrilivi po osnovu subvencija 17 36 -Neto prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 36 -Neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenta 109,399 112,481Gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan 1. januara 621,479 508,998Gotovina i gotovinski ekvivalenti na da n 31.decembra 26 730,878 621,479Napomene na stranama od 5 do 37 čine sastavni deo ovih finansijkih izveštaja.4

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)1. Osnovne informacijeCentralna Banka Republike Kosova (u daljem tekstu "CBK"), nasljednik Centralne Banakrse UpraveKosova, je nezavisni pravni entitet sa punim kapacitetom kao pravno lice po zakonom aplikativnim uRepublici Kosova. CBK je posebni pravni entitet sa ovlašćenjem da izdaje douvolu, supervizija ireguliranje finansijskih institucija u Republici Kosova. Početni prethodnji entitet CBKa, Bankarska iNaplatna Uprava Kosova osnivan je u saglasnosti sa odredbe Regulacije broj 1999-20 izdate 15.novembra 1999, dopunjena 1. oktobra 2001 (UNMIK Regulacija 2001/24) MeđuvremeneAdministrativne Misije Ujedinjenih Nacija u Kosovu (u daljem tekstu “UNMIK”). 24. avgusta 2006,nova regulacija (UNMIK Regulacija broj 2006/47) ušla je u snazi transformirajući Bankarsku iNaplatnu Upravu Kosova u Centralnoj Banci Republike Kosova. 5. juna 2008, Zakon broj. 03/L-074 zaCentralnu Banku Republici Kosova je usvojen u Skupštini Republici Kosova. Po ovom zakonu, osnovniciljevi CBKa su da:• Gajanje čvrstoću, solventnost i efikasnost funkcioniranja stabilnog tržišno-zasnovanog finansijskogsistema, podstići tržišno pojavljivanje sigurnih finansijskih instrumenata; i• Bez predrasude ovome, podržati generalne ekonomske politike u Kosovu sa pogledom za doprinosefikasnom alocrianju resursa u saglasnosti sa principima otvorene tržišne ekonomije..CBK ima, između ostalom, vlast:• Da preporuči široke političke direktive skupštini i vladi u poljima njene odgovornosti;• Da formulira i implementira mere za, i nadgledati i regulirati, sistema plaćanja i podmiravanjatransakcija u domaćim i stranim valutima u Kosovu;• Da poseduje i rukuje jednom ili više sistama plaćanja;• Da deluje kao bankar Ministarstvu Finansija i Ekonomije i da obezbeđuje finansijske savete nanjegove zahteve;• Da deluje kao fiskalni agent Ministarstva Finansija i Ekonomije;• Da drži depozite u stranskim valutima banaka, Ministarstva Finansija i Ekonomije i ostala javnapreduzeća;• Da osigura adekvatnu ponudu bankarskih nota (bank notes) i kovan novac za podmiravanjegotovinskih transakciaj;• Da održava depozitar za bezbednog čuvanja valuta i hartija od vrednosti;• Da izdaje dozvole, vršiti superviziju i reguliše finansijske institucije;• Da vrši regularnu ekonomsku i monternu analizu ekonomije Kosova, javno publikuje rezultate, ipodnosi predloge i mere skupštini i vladi na bazi takvih analiza;• Da vrši superviziju i da reguliše dilere u menjačnicama, brokere-dilere, i zajedničje fondove;• Da odobrava spoljašne revizore finansijskih instirucija; i• Da postavi računovodstvene standarde za finansijske institucije Kosova u liniji sa međunarodnestandarde finansijskog izveštavanja.5

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)1. Osnovne informacije (nastavak)CBK deluje iz kancelarije u Prištini. Adresa registrirane kancelarije CBK je:Ul. Garibaldi 33,Priština, Kosovo.Upravni OdborUpravni Odbor formulira politike delovanja CBK i vrši superviziju njihovih implementiranju.Rukovdstvo CBK je dužno izvestivati, ne manje od deset puta godišnje, Upravnom Odboru navođenje njegovih operacija i politika, na čvrstoću finansijskog sistema, i na stanje para, kapitala istranih berza, uključujuči svih događaja i uslova koji imaju ili očekuje se da imaju značajan uticajna administraciju ili delovanja CBK ili vođenje njenih politika ili na finansiski sistem ili naspomenuta tržišta i na bilo koje ostale činjenice koje utiču ili bi mogle uticate na politike CBK.Upravni Odbor određuje politike delovanja CBK i vrši superviziju njihovih implementiranju. Pozakonu broj 03-L’074, Upravni Odbor sastoji se od pet člana. Upravni Odbor ima sledećaovlašćenja:• Da odobri politike za izvršenje vlasti CBK i da vrši superviziju njihovih implementacija odstrane rukovodstva i osoblje;• Da usvoje sva pravila, naređenja i direktiva izdati od strane CBK;• Da odobri sva izveštaja i preporuke što CBK daje skupštini i vladi.;• Da imenuje, po rezoluciji, najmanje dva neizvršna direktora da ustanove Revizorski Komitet;• Da odobri organiaciju CBK;• Da naznači dva zamenika Guvernera na predlog Guvernera na period do pet godina;• Da odobri naznačivanje Generalnog Inspektora CBK na period do pet godina;• Da odobri budžet CBK;• Da odobri računovodstvene politike CBK i da odobri periodične izveštaje i finansijskeizveštajje CBK;• Da odluči po nastanku materijalnog duga CBK i uslova takvog duga;• Da odobri kategorije sredstava koja odgovaraju investicija finansijskih resursa CBK;• Da odobri ili odbije aplikacije za licence i registracije finansijskih institucija i da opozovelicence i registracije finansijskih institucija;• Da usvoji interne strukture, politike i procedure za izdavanja licenci, registriranja, vršenjesuperviziju i reguliranje finansijskih institucija, uključujući poverene vlasti CBK osoblja dapreduzme koerktivne akcije; i• Da ratifikuje, pre implementacije, sve primenjene mere pripremljene od strani CBK osoblja, saisključkom onih koji su po zakonu specifično ispod nadležnosti Guvernera.6

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)1. Osnovne informacije (nastavak)Upravni Odbor (nastavak)31. decembra 2008, Upravni Odbor sastajao se od sledećih članova:Gazmend Luboteni – PredsednikHashim Rexhepi – GuvernerLulzim Ismajli – Direktor Državne Blagajne Ministarstva Finansija i EkonomijeSejdi Rexhepi – Član2. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštajaa) Izveštaj za usaglasenostFinansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskogizveštavanja (MSFI).b) Osnova za odmeravanjeFinansijski izveštaji sastavljeni su na bazi istorijskih troškova osim sledeće:• derivativni finansijski instrumenti iskazuju se po poštenoj vrednosti• finansijski instrumenti po poštenoj vrednosti kroz bilans uspeha iskazuju se po poštenojvrednosti• finansijska sredstva raspoloživa za prodaju iskazuju se po poštenoj vrednosti• investicione nekretnine iskazuju se po poštenoj vrednosti• obaveze za izmirenja dogovora za plaćanja akcijama u gotovini iskazuju se po poštenojvrednsoti• priznata finansijska sredstva i finansijske obaveze dezignirane kao hedžing stavke ukvalifikaciji• hedžing odnosi poštene vrednsoti koreguju se promene u poštenoj vrednosti koja se možepripisati riziku koji se obezbeđuje.c) Funkcionalna i izveštajna valutaFinansijski izveštaji su iskazani u eurima (“EUR”), koja je funkcionalna valuta CBK. Osim akonije navedeno, finansijske informacije iskazane su u hiljadama eurima.d) Upotreba procena i rasuđivanjaSastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva koriščenje rasuđivanja, procene ipretpostavke koje imaju efekt na primenu politika i prezentirane vrednosti sredstava, obaveza,prihoda i rashoda. Realna stanja može se razlikovati od ovih procena.Procena i osnovne pretpostavke se tekovno pregleđuju. Promene računovodstvenim procenamapriznaju se u periodu u kojem je promena izvršena i u idućim periodima na kojima promena utiče.Informacije u vezi rasuđivanjima napravljena od strani rukovodstva i kritične procene u primeniračunovodstvenih politika koje imaju značajan uticaj na finansijske izveštaje prikazani su unapomeni 5.Računovodstvene politike prikazane dole su konzinstentno primenjene u svim periodimaprezentirani u ovim finansijskim izveštajima.7

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politikaa) Devizne poslovne promenePoslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u fukncionalnu valutu po srednjem kursukoji je važio na dan poslovne promene. Monetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti na danbilansa stanja, preračunata su u funkcionalnu valutu po srednjem kursu koji je važio na taj dan.Dobici i gubici na monetarna sredstva i obaveza predstavljaju razliku između amortiziranunabavnu vrednost u funkcionalnoj valuti na početak perioda, koregovana za efektivnu kamatu iplaćanja u toku perioda, i amortiziranu nabavnu vrednost u stranoj valuti iskazanoj ufunkcionalnoj valuti po srednjem kurso koji je važio na dan bilansa stanja. Nemonetarna sredstva iobaveza u stranoj valuti koja se iskazuju po poštenoj vrednosti su preračunate u funkcionalnuvalutu po srednjem kursu koje je važio na dan na kojem je poštena vrednost bila određena..Kursne razlike nastale prilikom preračuna iskazuju se u bilansa uspeha.CBK deluje pretežno u EUR, dok strane valute u kojima CBK deluje su pretežno u američkimdolarima (USD). Kursevi upotrebljeni za preračun 31. decembra 2008 i 2007 su:2008 2007EUREUR1 USD 0.718 0.679b) KamatePrihodi i rashodi od kamata se priznaju u bilansu uspeha korišćenjem metoda efektivne kamatnestope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno umanjuje buduće gotovinske isplate ili uplatekroz očekivano trajanje finansijskog instrumenta ili, tamo gde je kraći period, bilansne vrednostifinansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Efektivna kamatna stopa se utvrđuje pri prvičnompriznavanju finansijskog sredstva ili obaveze i ne pregleđuje se posle toga.Obračun efektivne kamatne stope uključuje provizije i naknade isplaćene ili uplaćene, transakcionitroškovi, i popusti ili premije koje su sastavni deo efektivne kamatne stope.Transakcioni troškovi su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanja,emitovanju ili otuđenju finansiskog sredstva ili finansijske obaveze.Prihodi i rashodi od kamate przentirane u bilansu uspeha uključuju kamate na finansijska sredstvai obaveze po amortizacionoj vrednosti na bazi efektivne kamatne stope.c) Naknade i provizijePrihodi i rashodi od naknada i provizija koji su integralni deo efektivne kamatne stope finansiskogsredstva ili obaveze uključeni su obračuna efektivne kamatne stope.Ostali prihodi od naknada i provizija, uključujući transakcione naknade za poslovne račune,transfer sredstava i naknade za licence priznaju se kada je usluga pružena.Ostali rashodi naknada i provizija odnose se uglavnom na transakcione i uslužne naknade, koje serashoduju kada je usluga primljena.8

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)d) Beneficija zaposlenihi. Plan definisanih primanjaCBK uplaćuje doprinose u doprinose obaveznog socijalnog osigranja koji omogućuje penzijskebeneficije zaposlenima po penzioniranja. Lokalne vlasti su odgovorne za obezbeđivanje pravnoutvrđenom pragu za penzije u Kosovu po penzionom planu definisanih primanja. Doprinosii CBKpriznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.Naknadno, CBK priznaje obaveze za fiksne doprinose u spoljašnjem penziskom fondu. Stopadopunskog doprinosa iznosi 10% bruto plate. Ovi iznosi se priznaju kao trošak kada dospeju. CBKnema pravnih ili konstruktivnih obaveza da plaća daljih doprinosa.ii.Kratkoročne naknadeKratkoročne obaze za naknade zaposlenima odmeravaju se na nediskontovanoj bazi i priznaju sekao rashod kada je usluga dobijena.e) Porez i podela profitaCBK je oslobođen poreza na dobitak po zakonu broj 03/L-074 izdat 5. juna 2008 koji zahtevaCBK da plati svaki iznos neto prihoda direktno Ministarstvu Finansija i Ekonomije, poslealokacije neto prihoda da pokrije nivo rezervnih fondova (vidi nota 4 f).f) Finansijska sredstva i obavezei. PriznavanjeCBK prično priznaje depozite kada oni nastanu. Sva ostaka finansijska sredstva i obaveza prvičnose priznaju na dan trgovine kada CBK postane jedna strana u ugovornim odredbama instrumenata.ii. Prestanak priznavanjaCBK prestaje da priznaje finansisko sredstvo kada ugovorna prava na tokove gotovine odfinansijskog sredstva prestanu da važe, ili prenese ugovorno pravo na primanja tokova gotovine odfinansijskog sredstva u transakciju u kojoj prenosi u značajoj meri sve rizike i koristi od vlasništvanad finansijskim sredstvom. Svaki udeo u prenesena finansijska sredstva koja su stvorena ilizadržana od strane CBK, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza.CBK prestaje da priznaje finansisku obavezu kada su dogovorne obaveze ispunjene ili ukinute ilikada prestanu da važe.iii. Prebijanje na neto osnoviFinansijska sredstva i obaveze se prebijaju na neto osnovi i neto vrednost se prikazuje u bilansustanja kada, i samo kada, CBK ima zakonito pravo da prebije vrednosti na neto osnovi i nameravada podmiri na neto osnovi ili da realizuje sredstvo i podmiri obavezu istovremeno.Prihodi i rashodi prikazuju se na neto osnovi samo kada je dozvoljeno računovodstvenimstandardima, ili za dobitke i gubitke koji proizlaze iz grupa sličnih transakcija.9

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)f) Finansijska sredstva i obavezeiv. Odmeravanje po amortizovanoj vrednostiAmortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome sefinansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen zaisplate glavnica, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metodaefektivne kamate za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanjesvakog umanjenja po osnovu umanjenja vrednosti ili nenaplativosti.v. Odmeravanje po poštenoj vrednostiOdređivanje poštenu vrednost finansijskih sredstva ili finansijskih obaveza se određuje uptrebomtehnike procena. Tehnike procena uključuju tehniku neto tekuće vrednosti, metodu diskontiranihgotovinskih tekova, upoređenje sa sličnim instrumentima za kojih postoji primetna tržišnavrednost, i modeli procena. CBK koristi široko priznate modele za procenu za određivanje poštenuvrednost sličnih i jednostavnijih finansiskih instrumenata. Za ove finansijske instrumetne, inputi umodele so tržišno primetne.vi. Identifikacija i odmeravanje umanjenjaNa datum svakog bilansa stanja CBK procenjuje dali postoji neki objektivni dokaz da jefinansijsko sredstvo što nije po poštenoj vrednosti kroz bilans uspeha umanjene vrednosti.Finansijska sredstva su umanjene vrednosti kada postoji objektivan dokaz da događaj nastao posledatuma početog priznavanja koji ima negativan efekt na iduće tokove gotovina.Objektivan dokaz da finansijska sredstva su umanjene vrednosti može uključiti neizvršenjegotovinskih obaveza ili delikventnost zajmoprimca, restruktuiranje plasmana ili avansi CBK pouslovima koje inače CBK ne bi razmatrala, indikacije da će zajmoprimac ili izdavač bankrotirati,gubitak tržišta za hartje od vrednosti, ili ostala primetna informacija vezana sa grupom sredstvimakao što su negativne promene u statusu plaćanja zajmoprimca ili izdavača u CBK, ili ekonomskiuslovi koji su u korelativnom odnosu sa neizvršavanja gotovinskih obaveza u CBK.Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava odmerena po amortizovanoj vrednosti se meri kaorazlika knjigovodstvene vredhosti finansijskih sredstva i sadašnje vrednosti procenjenih budićihgotovinskih tokova koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskogsredstva. Iskazani inznos sredsta se umanjuje kroz račun ispravke vrednosti i iznos gubitka sepriznaje u bilansu uspeha. Kamata na umanjena sredstva produžava da se iskazuje krozispravljanje (izednačenje) diskonta.Kada događaj posle datuma bilansa stanja uzrukuje smanjenje ispravke vrednosti, gubitakumanjenje vrednosti se ukida kroz bilans uspeha.g) Gotovina i gotovinski ekvivalentiGotovina i gotovinski ekvivalenti čine gotovina, sredstva na računima kod banaka i visokolikvidna finansijski sredstva sa dospećem kraćim od tri meseca, koje su podložne nezanačajnomriziku promene poštene vrednosti, i koje CBK koristi pri upravljanjem kratkoročnim preuzetimobavezama.Gotovina i gotovinski ekvivalenti odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti u bilansu stanja.10

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)h) Ulaganja u dužničke hartijeUlaganja u dužničke hartije se početno odmeravaju po poštenoj vrednosti uz dodavanjeinkrementalnih direktnih troškova transakcije i naknadno odmeravani su kao investicije koje sedrže do dospeća.i. Investicije koje se drže do dospećaInvesticije koje se drže do dospeća su nederivativna sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama ifiksnim dospećem koja CBK definitvno namerava i može da drži do dospeća., i koja nisu određenapo poštenoj vrednosti kroz bilansa uspeha ili raspoloživa za prodaju. Investicije koje se drže dodospeća uključuju blagajničke zapise.Investicije koje se drže do dospeća odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti koristeće metoduefektivne kamatne stope. Svaka prodaja ili reklasifikacija značajnog iznosa investicije koje se držedo dospeća koje nisu blizu njihovog dospeća rezultirati će u reklasifikaciji svim investicijama kojese drže do dospeća u sredstva raspoloživa za prodaju, i sprečiti CBK klasificirati investicionehartije od vrednosti kao investicije koje se drže do dospeća u tekućoj i sledeće dve finanisjkegodine.i) Osnovna sredstvai. Priznavanje i odmeravanjeOsnovna sredstva su iskazana po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti.Nabavna vrednost obuhvata troškove koje se mogu diretno pripisati kupovini sredtva. Nabavnavrednost sredstava koje su izgrađene u sopstvenoj režiji obuhvata troškove materijala i primanjazaposlenih, sve ostale tročkove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva u stanju koje jeneophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koj to očekuje menadžment, i troškovidemontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja na kojem je sredstvo locirano. Nabavljenisoftver koji je intagralni deo funkcioniranja opreme kapitalizira se kao deo te opreme.Kada delovi stavke osnovnih sredstava imaju različiti korisni vek trajanja, evidentiraju se kaozasebne stavke (glavne komponente) osnovnih sredstava.ii. Naknadni troškoviNaknadni troškovi zamene dela osnovnih sredstva priznaju se kao knigovodstvena vrednost testavke ukoliko je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati uCBK i nabavna vrednost tog sredstva može se pouzdano odmeriti. Troškovi svakodnevnogodržavanja priznaju se u okviru dobitka ili gubitka kada nastanu.iii. AmortizacijaAmortizacija priznaje se u bilansu uspeha na osnovi pravolinijske amortizacije tokom procenjenogkorisnog veka trajanja svakog dela osnovnih sredstva.Procenjeni korisni vek trajanja za tekući i komparativni period su:2008 2007• Ulaganja na tuđim osnovnim sredstvima 20 godine 20 godine• Oprema 5 godine 5 godine• Kompjuterska oprema 3 godine 3 godine• Motorna vozila 5 godine 5 godine11

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)i) Osnovna sredstva (nastavak)Metodi amortizacije, koristan vek trajanja i rezidualne vrednosti se preocenjuju datuma bilansastanja.j) Nematerijalna ulaganjaSofver nabavljen od stran CBK iskazan je po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranuamortizaciju i akumulirane gubitke po osnovu obezvređenja.Naknadni troškovi nematerijalnih ulaganja priznaju se kao knigovodstvena vrednost te stavkeukoliko uvećava buduće ekonomske koristi povezane sa tom stavkom. Ostali troškovi priznaju seu bilansu uspeha kada nastanu.Amortizacija priznaje se u bilansu uspeha na osnovi pravolinijske amortizacije tokom procenjenogkorisnog veka trajanja softvera, počivši kada je softver raspoloživ za korišćenje. Procenjenikorisni vek trajanja softvera je tri godine (2007: 3 godine).k) Obezvređenje ne-finansijskih sredstavaKnjigovodstvena vrednost ne-finansijskih sredstava u vlasništvu CBK, proveravaju se svakoddatuma bilansa stanja, da li postoje indikacije da ne-finansijsko sredstvo može da budeobezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, CBK procenjuje nadoknadive vrednosti sredstva.Gubitak po osnovu obezvređenja se priznaje kada knjigovodstvena vrednost sredstva ili jedinicekoja generiše gotovinu je veća od naknadive vrednosti. Jedinica koja generiše gotovinu jenajmanja prepoznatljiva grupa sredstva koja generiše prilive gotovine koji su u najvećoj merinezavisni od ostalih sredstva i grupa. Gubitak po osnovu obezvređenja priznaje se u bilansuuspeha. Gubitak po osnovu obezvređenja u odnosu jedinice koje generišu gotovinu se raspoređujuda bi umanjile knigovodstvenu vrednost drugih sredstva u jedinici (grupi jedinica) naproporcionalnoj osnovi.Nadoknadivi iznos sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je poštena vrednost, umanjena zatročkove prodaje, ili upotrebna vrednost u zavisnosti koja je od ovih vrednosti veća. U ocenjivanjuupotrebne vrednosti, procenjeni budući tokovi gotovine se diskontiraju do sadašnje vrednostikoristeći kamatnu stopu pre oporezivanja koja prikazuje tekuće tržišne procene vremenskevrednosti gotovine i rizik specifičan sredstvu.Prethodno priznat gubitak po osnovu obezređenja se revidira svakog datuma bilansa stanja ukolikopostoje indikacije umanjenja gubitka ili više njegovog nepostajanja. Gubitak po osnovuobezvređenja se anulira ukoliko postoji promena procena korišćenih za otvrđivanje nadoknadivogiznosa. Gubitak po osnovi obezvređenja se anulira samo do iznosa do kojeg knigovodstvenavrednost sredstva ne nadmašuje knjigovodstvenu vrednost koja bi bila određena, neto odamortizacije, kada gubitak po osnovi obezvređenja sredstva ne bi bio iskazan prethodnjih godina.l) Depoziti i ostale finansijske obavezeDepoziti pretstavljaju izvor finansiranja CBK. Depoziti se početno odmeravaju po poštenojvrednsoti, i naknadno se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti koristeći metodu efektvinekamatne stope, osim kada CBK izabere da obaveze iskazuje po poštenoj vrednosti kroz bilansuspeha.12

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)m) Prihodi iz subvencijaVladine subvencije se početno priznaju kao odloženi prihod kada postoji razumno uverenje da ćeoni biti primljeni i da će CBK povinovati sa uslovima subvencije. Subvencije koje komenzirajuCBK za nastale troškove, priznaju se u bilans uspeha na sistematskoj osnovi u periodu kada sutroškovi nastali. Subvencije koje kompenziraju CBK za nabavnu vredsnost sredstva priznaju se ubilans uspeha na sistamatskoj osnovi tokom korisnog veka sredstva.n) Plate finansirane od strane donoraOdređene osobe zaposlene u CBK su međunardoni eksperti postavljeni od strane međunardonihorganizacija koje obezbeđuju finansijsku podršku CBK. Pored toga, ove međunarodneorganizacije isto taku postavljaju kratkoročne eksperte i konsultatne kada nastane potreba.Finansijska pomoć ovih organizacija uključuje ali nije ograničeno na plaćanja plate ovigupravljačkog i consultantskog osoblja. Kako što se ova pomoć plaća od strana međunarodnihorganizacija direktno naznačenom osoblju, iznos ovih plaćanja nije poznat i nije uključen u ovimfinansijskim izveštajima.o) RezervisanjaRezervisanja će biti priznata ako CBK ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kaoposledicu poršlog događaja, koja može da se pouzdano odmeri i kada je verovatno da će odlivresursa koji pretstavljaju ekonomski koristi biti zahtevan da se izmiri obaveza. Rezervisanja suutvrđena diskontiranjem očekivanim idućim tokovima gotovine po kamatnu stopu preoporezivanja koja reflektuje tekuće tržišne procene vremenskoj vrednosti gotovine i, gde jemoguće, specifične rizike povezani obavezom.Rezervisanje za onerozne ugovore priznaje se kada očekivane koristi koje proizlaze za CBK izugovora su niže od neizbežne troškove nastale za ispunjavanje ugovora. Rezervisanje se odmeravapo sadašnju vrednost nižeg od očekivane troškove za ukidanje dogovora i očekivane neto troškoveod produživaje dogovora. Pre priznavanje rezervisanja, CBK priznaje gubitak po osnoviobezvređenja sredstva povezana sa ugovorom.p) Standardi, dopune i tumačenja postojećih standarda koji nisu stupili na snazi i koji ranijenisu usvojeni od strane BankeOdređeni broj novih standarda, dopuna standarda i interpretacija standarda još uvek nisu efektivneza računovodstveni period koji se završava 31. decembra 2008. godine, i nisu bili primenjeni upripremi ovih finansijskih izveštaji:• Poboljšani MSFI 2 - Plaćanja na bazi akcija (stupa na snagu 1. januara 2009. godine).Poboljšani standard razjasniče definiciji o uslovima sticanje i ne sticanje. Bazirajućipoboljšanog standarda, neuspeh ispunjivanje sticajnih uslova rezultiraće u poništenje.Poboljšani MSFI 2 nije relevantan i poslovanje Banke, buduči da Banka nema planove zanadoknade bazirani akcijama.13

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)p) Standardi, dopune i tumačenja postojećih standarda koji nisu stupili na snazi i koji ranijenisu usvojeni od strane Banke (nastavak)• Poboljšan MSFI 3 - Poslovne kombinacije (stupa na snagu za godišnji period koji počinje naili kasnije od 1. jula 2009. godine). Delokrug poboljšanog standarda je dopunjen i definicija oposlovanju je proširena. Poboljšani standard takođe uključuje brojnih drugih potencijalnihznačajnih promena, uključujući:- Svi pozicije koji se uzimaju u obziru, preneti sa strane kupci su priznati i mereni popoštenoj vrednosti na datum sticanje, uključujuči potencijalnih naknada.- Posledovateljnih promena u potencilanih naknada biće priznata u bilans uspeha- Transakcioni troškove, osim troškove izdavanja akcija i dugova, biće priznati pri njihovognastanka.- Kupac moše izabrati merenje nekontrolirajuće učešće po poštenoj vrednosti na datumstcanja (celosni gudvil) ili u svojoj proporcionalno učešće u poštenoj vrednosti sredstava iobaveze koji se mogu identifikovati onaj koji je kupljen, na bazi transakcii po transakcii.Banka ne očekuje da će ovoj poboljšani standard biti relevantan o poslovanje Banci.• MSFI 8 - Segmenti poslovanja (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). MSFI 8 zamenjujeMRS 14 i usaglašava izveštavanja o segmentima sa zahtevima US standarda SFAS 131 –Obelodanjivanje informacije o segmentima preduzeća i srodnih informacija. Novi standardzahteva ‘‘pristup rukovodstva’’, po kom se informacije o segmentima prikazuje na isti načinkao i informacije koje se koriste za svrhe internog izveštavanja. Banka će od 1. januara 2009.godine poćeti da primenjuje MSFI 8. Rukovodstvo još uvek vrši procenu očekivanog uticajaovog standarda na finansijske izveštaje Banke.• MRS 1 (Dopuna) – Prezentacija finansijskih izveštaja (stupa na snagu 1. januara 2009.godine). Ovaj standard zahteva da informacije u finansijskih izveštaja budu izneti na osnovuzajedničkih karakteristika i predstaviti izveštaj obushvatnih prihoda. Pozicija prihoda itroškova kao i komponenti drugih prihoda, mogu biti pretstavljenji u pojedinečni izveštaj odrugih prihoda sa međuzbirovima, ili u dva odvojenih izveštaja (pojedinečni bilans uspehapropraćeni uz izveštaj ). CBK trenutno vrši procenu dali da predstavi pojedinečni izveštajsveukupnog prihoda, ili dva odvojenih izveštaja. Banka trenutno vrši procenu o prezentiranjepojedinačnih izveštaja obusvatnih prihoda ili dva zasebni izveštaja.• MRS 23 (Dopuna) – Troškovi pozajmljivanja (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). Ovajstandard zahteva da se troškovi pozajmljivanja koji se neposredno mogu pripisati sticanju,izgradnji, ili izradi sredstva kvalifikovanog za pripisivanje troškova pozajmljivanje sredstva(ono za koje je potrebno značajno vreme da bi se osposobilo za upotrebu odnosno za prodaju)kapitalizuju kao deo nabavne vrednosti tog sredstva. MRS 23 (dopunjen) nije primenjiv zaBanku budući da Banka nema sredstava kvalifikovanih za pripisivanje troškovapozajmljivanja.Dopuna MRS 27 - Konsolidovani i pojedinačnih finansijskih izveštaji (stupa na snagu 1. januara2009. godine). Dopuna odstranjuje definiciji ‘troškovnog metoda’, trenutno izložen u MRS 27, iumesto toga traži da dividende od podružnice, zajednički kontrolisane entitete ili pridružnihentiteta da budu priznati kao prihod u pojedinačnih finansijskih izveštaji investitoru kada pravo nadividendu je uspostavljeno. Pored toga, dopuna obezbeđuje uputstvo kada prijem dividendnogprihoda smatrati za indicator umanjenje vrednosti. MRS 27 nije relevantan o poslovanje Banke,budući da Banka nema učešće u podružnice koji bi bio pogođen sa revizije ovog standarda.14

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)p) Standardi, dopune i tumačenja postojećih standarda koji nisu stupili na snazi i koji ranijenisu usvojeni od strane Banke (nastavak)• Poboljšan MRS 27 - Konsolidovani i pojedinačnih finansijskih izveštaji (stupa na snagu zagodišnje periode koje počinju na ili kasnije od 1. jula 2009. godine). U poboljšani standardizraz ‘‘manjinsko učešće’’ je zamenjen sa neupravljajuće učešće, i je definisan kao ‘‘kapital upodružnici koji nije pripisan, direktno ili indirektno, matici’’. Poboljšani standard takođedopunjuje računovodstvo za nekontrolirajuće učesće, gubitak kontrole podružnici, iraspoređenje dobit ili gubitak i drugi prihodi između kontrolirajući i nekontrolirajući učešće.MRS 27 nije relevantan o poslovanje Banke, budući da Banka nema učešće u podružnice kojibi bio pogođen sa revizije ovog standarda.• Dopuna MRS 32 – Finansijski instrumenti: prezentacija i MRS 1 – Prezentacija finasijskihizveštaja (stupa u snagu 1. januara 2009. godine). Dopuna uvodi izuzetak principa, koji sadruge strane je primenljiv u MRS 32 za klasifikovanje instrumenata kao kapital; dopunaomogućava određenih prodažni instrumenti budu izdati od entiteta, koji bi normalno biliklasifikovani kao obaveza, da budu klasifikuvani kao kapital, ako i samo ako, ispunjujuodređenih uslova. Predmet ovih dopuna nije relevantan poslovanja Banke, budući da Banka neizdaje prodažne instrumente.• Dopuna MRS 39 – Finansijski ׃instrumenti priznavanje i odmeravanje (stupa na snagu zagodišnje periode koji počinju na ili kasnije od 1. jula 2009. godine). Dopuna standardarazjašnjava primena postojećih principa, koji određuju dali specifični riskove ili deloveparičnog toka su kvalifikovani za određivanje heđing povezanosti. U određivanje heđingpovezanost, riskovi ili delovi moraju biti pojedinačno identifikovani i pouzdano merljivi;međutim inflacija ne može biti određena, osim u određenih okolnostima. Dopuna MRS 39 nijerelavantna za operacije Banke, budući da Banka ne primenjuje heđing računovodstvo.• IFRIC 13 – Programi nagrada za lojalne kupce (stupio na snagu 1. jula 2008. godine). IFRIC13 pojašnjava da ukoliko se prodaje roba i usluga se vrši uz povoljnosti za lojalne kupce (npr.Bodovi za lojalnost ili besplatni proizvodi), takva prodaja se smatra složenim aranžmanom Iodnosna potraživanja od kupca se raspredeljuju na sastavne delove aranžmana po poštenojvrednosti. IFRIC 13 nije relevantan za poslovanje Banke budući da Banka nema programnagrada lojalne kupce.• IFRIC 15 – Ugovori o izgradnji stanbenih i poslovnih objekata (stupa na snagu od 1. januara2009. godine). IFRIC 15 razjašnjava da prihod iz ugovora o izgradnji stanbenih i poslovnihobjekata se priznaje sa obaveštenje o fazi izvršenje ugovornih aktivnosti u sledečih slučajeva:o Ugovor ispunjava definiciju o ugovor za izgradnji u saglasnošću MRS 11.3;ooUgovor je samo za davanje usluga u saglasnosću MRS 18 (npr. Ne traži se odentiteta snabdevanje građevinskih materijala);Ugovor je o prodaji roba, ali kriterija priznavanje prihoda od MRS 18.14 seispunjava u kontinuitetu, kako izgradnja napređuje.U svih ostalih slučajeva, prihod se priznaje kada svi kriterija o priznavanja prihoda, iz MRS 18.14su ispunjeni (npr. nakon svršetka izgradnje ili dostava robe). IFRIC 15 nije relevantan zaposlovanje Banke, budući da Banka ne bavi se sa izgradnji ili poslovanje stanbenih i delovnihobjekata.15

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)p) Standardi, dopune i tumačenja postojećih standarda koji nisu stupili na snazi i koji ranijenisu usvojeni od strane Banke (nastavak)• IFRIC 16 - Zaštita od rizika neto investicija u strano poslovanje (stupio je na snagu 1. oktobra2008. godine). Interpretacija objašnjava tipovi izloženosti sa koji se može zaštititi, gde uentitetu se može čuvati hedžirana stavka, dali method konsolidacije utiče efektivnostihedžiranja, forma u kojoj se može javiti hedžirani instrument i koji iznosi se reklasifikuju sakapitala u bilans uspeha pri prodaji stranoj poslovanje. Banka ne očekuje da interpretacija imauticaj na finansijskih izveštaja.• IFRIC 17 – Raspodela nemonetarnih sredstava vlasnicima (stupa na snagu za godišnje periodekoje počinju na ili posle 15. jula 2009. godine). Interpretacija je primenljiva za nerecipročnuraspodela nemonetarnih sredstava vlasnicima, u svojstvu vlasnicima. U saglanosču saInterpretacije, obaveza o plaćanje dividenda biće priznata kada dividenda je prikladnoautorizirana i nije u diskrecije entiteta I biće vrednovan po fer vrednosti sredstava koji će bitiraspodeleni. Neotpisana vrednost obaveza o dividendi biće ponovo odmerivana svaku datuizveštavanja, tako što svaka promena u neotpisnoj vrednosti priznaje se u kapitalu kaokorekcija u sumi raspodela. Kada obaveza o dividendi je zatvorena razlika, ako ima, međuneotpisanoj vrednosti distribuiranih sredstava i neotpisanoj vrednosti obaveza o dividendi, bićepriznata u bilansa uspeha. Budući da interpretacija je primenljiva samo od dati primenjivanja,neće uticati na finansijske izveštaje za periode pre datum usvajanje interpretacije. Budući daBanka ne distribujira dividendu, Banka ne očekuje da će Interpretacija imati uticaj nafinansijske izveštaje.• MRS 40 - Investicione nekretnine (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). MRS 40 jedopunjen, tako da, uključuje nekretnine u izgradnji ili razvoju u definicije ‘‘investicionenekretnine’’, koji u buduće biće korisćeni kao investicione nekretnine. Ovo rezultira da takvenekretnine su u delokruga MRS 40; prethodno je bio u delokruga MRS 16. MRS 40 nijerelevantan o poslovanje Banke, budući da Banka nema investicione nekretnine.Bord Međunarodnih Računovodstveni Standarda uradio je izvesne dopune na postojeći standardakao deo svoji prvi godišnji projekt o poboljšanje. Efektini datumi za ovih dopuna variraju postandard i najviše od njih će biti primenljivi za Bankovih finansijski izveštaji za 2009 godinu.Banka ne očekuje da će dopuna imati uticaj na finansijske izveštaje.q) Komparativne informacijeKomparativne informacije su konzinstento prezentirane primenjujići računovodstvene politikeCBKa. Kada je potrebno, komparativni iznosi su reklasifikovani u cilju uporedljivosti.4. Upravljanje finansijskim rizicimaa) PregledFinansijski rizici kojima se CBK izlaže u uptrebi finansijskih instrumenata su:• kreditni rizik• operativni rizik• rizik likvidnosti• tržišni rizik16

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)a) Pregled (nastavak)Ova napomena daje informaciju izloženosti CBK svakom od pomenutih rizika, ciljeve CBK,politike i procedure odmeravanja i upravljanje rizicima, i upravljanje kapitalom CBK. Naknadnakvantitativna prezentacija su uključena u ovim izveštajima.Okvir za upravljanje rizikomUpravni Odbor im obuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor ramke upravljanje rizikomCBK. Rukovdstvo CBK reodvno izveštava Upravnom Odboru na postupke upravljanja rizikom.Izvršni Komitet i Investicioni Komitet imaju obavezu za razvijanje i monitoring politikeupravljanja rizikom. Ove politike su implementirane od organizacione jedinice.CBK politike za upravljanjem rizikom su uspostavljene da identifikuju i prepoznaju rizike kojimase CBK suočava, da uspostavi pogodne granice rizika i kontrole, i da nadgleda rizike i pridrživanjegranica. Politike upravljanje rizikom i sistemi se redovno pregleđuju kako bi reflektirale promeneu tržišnim uslovima, proizvoda i ponuđenih usluga. CBK, kroz trening i standarde i procedureupravljanja, cilji razviti disciplinovanu i konstruktivnu kontrolnu okolinu, u kojoj svi zaposlenirazumu svoje uloge i obaveze.Revizorski Komitet CBK je odgovoran za nadgledanje usaglasenosti politika i proceduraupravljanja rizikom uspostavljena od strani CBK, i za proverku adekvatnosti ramki za upravljanjerizikom u odnosu sa rizicima kojima se suočava CBK. Revizorski Komitet CBK je pomognut uovim funkcijama od strane Oddelenja za Itnernu Reviziju. Interna revizija preduzima regularne iad-hoc preglede kontrola i proceduri upravljanjem rizika, rezultati od kojih se izveštavaju prekoGeneralnog Inspektora do Revizorskog Komiteta.b) Kreditni rizikKreditni rizik je rizik da će CBK pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili ugovrne straneneće izvršiti svoje ugovorne obaveze, i proizlazi uglavnom iz investicije u hartije od vrednsoti idepozitima u drugim bankama od strane CBK.Upravljanje kreditnom rizikomi. Investicije i izloženost drugim bankamaCBK ogranjičuje izloženost kreditnom riziku preko investiranja samo u hartije od vrednostiemitovane od vlade zemlja članica EU i držanjem depozita u stranim bankama čije kratkoročneobaveze su rangirane u jednu od dve najviše kategorije od strane međunarodno priznatimagencijama. Uzimajući u predvid kreditnog rejtinga, rukovodstvo ne očekuje da strane nećeizvršiti svoje obaveze.ii. Izloženost kreditnom rizikuMaksimalna izloženost kreditnom riziku 31. decembra 2008. i 31. decembra 2007 godinepredstvalja knjigovodstvena vrednost gotovine, tekući računi u nerezidentim bankama, blagajničkizapisi i depoziti u nerezidentnim bankama. Za detalje izloženosti vidite Napomene 7, 8, 9 i 10.Nijedna od izloženosti CBK nije dospela ili je umanjenoj vrednosti. Nema promene u politiciupravljanjem rizikom od prethodnjih godina. CBK ne drži kolateral ili ostalo kreditno povećanjeprotiv izloženosti kreditnog rizika.17

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)c) Rizik likvidnostiRizik likvidnosti je rizik da CBK neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze.Upravljanje rizikom likvidnostiPrilaz CBK u upravljanju likvidnosti je da osigura, koliko je to moguće, da će uvek imati dovoljnolikvidnosti kako bi izvršila svoje obaveze kada dospeju, pod normalnim i stresnim uslovima, beznastanka neprihvatljive gubitke ili rizikovati reputaciju CBK.Ploitike za nadgledanje i adresiranje rizika likvidnosti su uspostavljanje od strane UpravnogOdbora. CBK upravlja svoj rizik likvidnosti, preko investiranja u kratkoročne depozite unerezidentim bankama i držeći adekvatnu količinu gotovine u svom trezoru. Politike upravljanjalikvidnsoti su uspostavljene da osigure da i pod nepovoljnim uslovima, CBK je u poziciji da ivršisvoje obaveze.Dnevna likvidnosna pozicija je nadgleđivana i redovni stres testovi likvidnosti su sproveđivani usvetlu različitih okolnosti, pokrivajući normalne i negativne tržišne uslove. Sve likvidnosnepolitike i procedure podležu pregleda i odobravanju rukovodstva CBK. Dnevni izveštaji koji seodnose na likvidnosnu poziciju CBK se redovno podnose članovima Investicionog Komiteta odstrane Oddeljenja za Upravljanjem Sredstava.18

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)c) Rizik likvidnosti (nastavak)Izloženost rizika likvidnostiRezidualne dogovorne dospeća finansiske obavezeNapomeneBilansnavrednostManje od1 mesec1-3meseci3 meseci do1 godina31. decembra 2008Nederivativne obavezeObaveze prema domaćim bankama 14 137,158 137,158 - -Obaveze prema lokalnim vladiniminstitucijama 15 908,212 640,642 109,715 157,855Obaveze prema javnim i komercijalnimpreduzećima 16 24,400 22,554 1,846 -Ostale domaće obaveze 17 1,978 1,978 - -1,071,748 802,332 111,561 157,85531. decembra 2007Nederivativne obavezeObaveze prema domaćim bankama 14 113,554 113,554 - -Obaveze prema lokalnim vladiniminstitucijama 15 856,730 856,730 - -Obaveze prema javnim i komercijalnimpreduzećima 16 48,381 37,825 - 10,556Ostale domaće obaveze 17 7,743 7,743 - -1,026,408 1,015,852 - 10,556Tabela prikazuju diskontirani tokovi gotovine finansiske obaveze CBKa na osnovu njihovu ranijumoguću dogovornu dospelost. Bruto nominalni priliv/(odliv) prikazan u prethodnu tabelu jedogovoran, nediskontiran tok gotovine finansiske obaveze ili commitment.Nestabilnost na globalna i Kosovska tržištaAktualna globalna finansiska i ekonomska kriza rezultira, između ostalog, sa niskom stopomkapitalno tržišno finasisranje, niske stope likvidnosti u bankarskom sektoru i, ponekad, visokimeđubankarske kreditne stope i nestabilnost berze. Dalji suprotni razvoji kao rezultat krize možedovesti do negativne implikacije na finansisku i likvidnu poziciju CBK.d) Tržišni riziciTržišni rizik je rizik koji promena u tržišnim cenama, kao što su kamatna stopa, cena kapitala,devizni kursevi i kreditna rasprostranjenost (nerelevantna za promene u dužničko/povereničkokreditno stanje) uticaće na dobit CBKa ili na vrednost posedovanih finansiskih instrumenata. Ciljupravljanja tržišnim rizikom je rukovoditi i kontrolirati izloženost na tržišni rizik u prihvatljivimparametrima, optimizirajući povrat.19

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)d) Tržišni rizici (nastavak)Upravljanje tržišnim rizikomPoslovne aktivnosti CBKa su predmet rizika fluktuacije kamatne stopedo nivo da sredstva kojazarađuje na osnovu kamata i obaveze koje su podložne kamatama dospu ili reprice u različnovreme ili u različitim iznosima. U slučaju sredstva i obaveza sa promenljivim kamatnim stopama,postoji izloženost na osnovni rizik, koji je razlika "repricing" karakteristika različitim indikacijamapromenljivih kamatnih stopa.Aktivnosti upravljanja rizicima su usmerene ka optimizaciji prihoda od kamata, s obzirom nanivoe tržišnih kamatnih stopa koji su konzistentni sa poslovnim strategijama CBKa.Izloženost CBKa na tržišni rizik je povezan samo za netrgovskim portfelijima.Izloženost na rizik kamatne stope – netrgovski portfolioOsnovni rizik na koji netrgovski portfolio je izložen je rizik gubitka od fluktuacije u budućimtokovima gotovine ili fer vrednost finansiskih instrumenata kao rezultat promene u tržišnimkamatnim stopama. Rizik kamatne stope je upravljen uglavnom preko posmatranja praznine ukamatnim stopama i imati unapred odobrene limite za "repricing" opseg. Komitet investicije jeposmatrajuće telo za pridržavanje tim granicata. Pregled pozicija praznine u kamatnim stopamaCBKa za netrgovskim portfolijom je kao što sledi:20

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)d) Tržišni rizici (nastavak)Izloženost na rizik kamatne stope – netrgovski portfolio (nastavak)NapomeneBilansnavrednostManje od3 meseci3-6meseci6-12meseci31. decembra 2008Gotovina 7 39,674 39,674 - -Tekući računi sa nerezidualnimbankama 8 10,403 10,403 - -Hartije od vrednosti 9 541,019 175,559 335,881 29,579Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 519,276 505,242 1,829 12,205Ukupno 1,110,372 730,878 337,710 41,784Obaveze prema domaćim bankama 14 (137,158) (137,158) - -Obaveze prema lokalnim vladiniminstitucijama 15 (908,212) (750,357) (157,855) -Obaveze prema javnim i komercijalnimpreduzećima 16 (24,400) (24,400) - -Ostale domaće obaveze 17 (1,978) (1,978) - -Ukupno (1,071,748) (913,893) (157,855) -Praznina 38,624 (183,015) 179,855 41,78431. decembra 2007Gotovina 7 63,817 63,817 - -Tekući računi sa nerezidualnimbankama 8 1,946 1,946 - -Hartije od vrednosti 9 229,277 9,924 199,591 19,762Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 762,579 545,792 77,287 139,500Ukupno 1,057,619 621,479 276,878 159,262Obaveze prema domaćim bankama 14 (113,554) (113,554) - -Obaveze prema lokalnim vladiniminstitucijama 15 (856,730) (856,730) - -Obaveze prema javnim i komercijalnimpreduzećima 16 (48,381) (43,225) - (5,156)Ostale domaće obaveze 17 (7,743) (7,743) - -Ukupno (1,026,408) (1,021,252) - (5,156)Praznina 31,211 (399,773) 276,878 154,10621

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)d) Tržišni rizici (nastavak)Globalne pozicije rizika od netrgovske kamatne stope upravljene su Otseka za rukovodenjesredstvima, koji koristi ulaganja u vrednosne papire i plasmane u bankama da upravlja saglobalnom pozicijom koi nastaje iz netrgovskim aktivnostima CBKa.Upravljanje rizikom kamatne stope nasuprot granice praznine kamatne stope je dopunjeno saposmatranje senzitivnost Bankarsku finansisku aktivu i pasivu na različite standardne inestandardne scenarije kamatne stope. Standardne scenarije koji se koristi redovno uključuje 100baznih poena (bp) paralelni pad ili uspon u krivama dobiti. Analiza bankarske senzitivnosti napovećanje ili smanjenje tržišnim kamatnim stopama (pretpostavljeno neasimetričko kretanje ukrivama dobiti i konstantno stanje bilansa stanja) je kao što sledi:2008 Scenario do 1 godinu Scenarijo preko 1 godinu100 bp 100 bp 100 bp 100 bppovećanje smanjenje povećanje smanjenjeProcenjeni efekt dobiti (gubici) 95 (95) - -2007 Scenario do 1 godinu Scenarijo preko 1 godinu100 bp 100 bp 100 bp 100 bppovećanje smanjenje povećanje smanjenjeProcenjeni efekt dobiti (gubici) 268 (268) - -Izloženost na ostale tržišne rizike/valutni rizik – netrgovski pportfolioCBK se izlaže deviznom riziku kroz transakcije u stranoj valuti. CBK osigurava da neto izloženostodržava na prihvatljinom nivou kupujući i prodavajući devize kad je neophodno odreditikratkoročne neravnoteže. Izloženost CBKa na valutni rizik je kao što sledi:EUR USD Ukupno31. decembra 2008AktivaGotovina 39,674 - 39,674Tekući računi sa nerezidualnim bankama 10,403 - 10,403Hartije od vrednosti 541,019 - 541,019Depoziti sa nerezidualnim bankama 519,276 - 519,276Ostala sredstva 406 - 406Ukupno 1,110,778 - 1,110,778PasivaObaveze prema domaćim bankama 137,158 - 137,158Obaveze prema lokalnim vladiniminstitucijama 908,212 - 908,212Obaveze prema javnim i komercijalnimpreduzećima 24,400 - 24,400Ostale domaće obaveze 1,978 - 1,978Ukupno 1,071,748 - 1,071,748Neto devizna pozicija 39,030 - 39,03022

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)d) Tržišni rizici (nastavak)Izloženost na ostale tržišne rizike/valutni rizik – netrgovski portfolio (nastavak)EUR USD Ukupno31. decembra 2007AktivaGotovina 63,805 12 63,817Tekući računi sa nerezidualnim bankama 1,946 - 1,946Hartije od vrednosti 229,277 - 229,277Depoziti sa nerezidualnim bankama 762,579 - 762,579Ostala sredstva 295 295Ukupno 1,057,902 12 1,057,914PasivaObaveze prema domaćim bankama 113,554 - 113,554Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 856,730 - 856,730Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 48,381 - 48,381Ostale domaće obaveze 7,743 - 7,743Ukupno 1,026,408 - 1,026,408Neto devizna pozicija 31,494 12 31,506(e) Operativni riziciOperativni rizik predstavlja rizik od nastanka direktnih ili indirektnih gubitaka prouzrokovanimnizom faktora koji se mogu odnositi na procese, zaposlene, tehnologiju i infrastrukturu CBKa, kaoi po osnovu spoljnih faktora koji se ne odnose na kreditni, tržišni i rizik likvidnosti kao što su onekoje potiču iz pravnih i regulatornih zahteva i generalno priznati standardi za kororativnoponašanje. Operativni rizici potiču od svih aktivnosti CBKa i suočeni su sa svih organizacionihdelova.Cilj Banke je da upravlja operativnim rizicima tako da se izbalansira sprečavanje finansijskihgubitaka i šteta u vezi sa reputacijom CBKa sa efektivnošću u smislu troškova nastalih u vezi saupravljanjem operativnim rizicimaOperativnim rizicima se upravlja putem uspostavljenog sistema internih kontrola i svakodnevnimmonitoringom poslovanja od strane rukovodilaca svih organizacionih delova Banke i najvišimrukovodstvom Banke. Odgovornost je podržana razvojom generalnim CBKa standardima zaupravljanjem operativnim rizikom u sledećim oblastima:• uspostavljanje odgovarajuće podele posla, uključujući nezavisne autorizacije,• kontrole usaglašavanja i monitoring,• redovno praćenje i usaglašavanje sa relevantnom regulativom,• dokumentovanje obavljenih kontrola i procesa,• periodične provere nastalih operativnih rizika i preispitivanje uspostavljenih kontrola sa tim uvezi,• redovno izveštavanje rukovodstva Banke u vezi sa nastalim gubicima, štetama sa predlogomrazrešavanja,• razvoj planova u slučaju štete,• redovna obuka i profesionalno usavršavanje zaposlenih,• uspostavljanje poslovnih i etičkih standarda i,• rizik olakšanja, uključujući osiguravanje gde je efektivno23

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)e) Operativni rizik (nastavak)Saglasnost sa standardima CBKa je podržano programom za periodične preglede sa strane InterneRevizije. Rezultati pregleda interne revizije je predmet diskusija rukovodstva organizacionejedinice kome se ove rezultati odnose, rezime čega se šalje Revizorskom Komitetu i rukovodstvaCBKa..f) Uprravljanje kapitalomRegulatorni kapitalZakon broj 03/L-074 za Centralnu Banku Republici Kosova, odobren 5. juna 2008 od straneSkupštine Republike Kosova, postavlja zahteve kapitala CBKa. Po ovom zakonu, odobreni kapitalCBKa iznosi EUR 30 milioa. Po pravnim odredbama, Kapitalni i Generalni Rezervni Računtrebaju biti najmanje ekvivalentni pet procenata od ukupnog iznosa kreditnog stanja svih računa ubanci na kraju svake finansijske godine. Kapital se može povećati u iznosima određeni od straneUpravnog Odbora CBKa i odobreni od strane Vlade. CBK kapital nije predmet zadržavanja.Smanjenje kapitala nemože biti pod uticajem osim od objava legislative prihvaćene od straniSkupštine. Uvek kada:• na mesečnom pro forma bilansu stanja CBKa vrednost njenih sredstava padne ispod iznosanjenih obaveza i njenog neumanjenog potpisanog kapitala,• neto dobit CBKa za bilo koju finansijsku godinu je nedovoljan za povećanje računa kapitalai generalnih rezervi CBKa na nivo od pet procenata od ukupnog iznosa kreditnog stanja svihračuna u banci prikazani u bilansu stanja CBKa za te finansijske godine, MinistarstvoFinansija i Ekonomije će, u roku od jednog meseca od izdavanja tog bilansa uspeha, daćedoprinos u kapital CBKa u iznos ili iznose neophodni da se ovaj deficit nadomesti.24

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)f) Upravljanje kapitalom (nastavak)Regulatorni kapital (nastavak)Pozicija regulatornog kapitala CBKa na dan 31. decembra je kao što sledi:Napomene 2008 2007Kapital i rezerveObavezna rezerva 18 30,000 20,000Rezervni fond 19 3,736 4,590Zadržana zarada 19 7,467 9,146Ukupno 41,203 33,736Računi u knjigama CBKa na dan 31. decembraObaveze prema domaćim bankama 14 137,158 113,554Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 15 908,212 856,730Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 16 24,400 48,381Ostale domaće obaveze 17 1,695 1,612Ukupno 1,071,465 1,020,277Kapital/ Računi u knjigama CBKa na dan 31.decembra 3.85% 3.31%Proporcija prema zakonu 5% 5%Ostale domaće obaveze prikazane u prethodnoj tabeli ne uključuju stanja koji su povezani sa‘Odloženi prihodi iz subvrncija, ‘Razna potraživanja i unapred preračunati troškovi’ i ‘Tranzitniračuni.Saglasno Zakona br. 03/L-074, neto dobitak ili neto gubitak CBK je preračunat u suglasnosti saMeđunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI).Neto dobitak za svaku godinu je raspredelen na račun generalne reserve sve dok se kapital i računigeneralne reserve nisu jednaki na 5% od agregirani iznos kreditnog stanja svih računa koji seodržavaju u knjigama CBKa sa strane vlasnika računa prikazani u bilansu stanja CBKa za krajsvake finansiske godine.Svako stanje neto realizirane dobiti zahteva da se prenese u Ministarstvo finansije i ekonomije,kao prihod u budžetu. Ukoliko postoji neto realizirani gubitak, zahteva se da se naplati sa računageneralne reserve ili kapitala, u tom redu.5. Upotreba procena i pretpostavkeRukovodstvo Banke i Odbor Upravljanja raspravljali su o razvoju, izboru i obelodenivanjukritične računodovstvene standarde i procene CBKa i o primenu ovih politika i procena. Procene ipretpostavke neprekidno se procenjuju i bazirane su na istorijsko iskustvo i ostali faktori,uključujući očekivanja budućih događaja koji će biti razumni u skladu ovih uslova.Ova obelodenivanja su osnovni deo upravljanja finansiskom rizikom (vidi napomenu 4).25

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)5. Upotreba procena i pretpostavke (nastavak)Ključni izvori procena nesigurnostiReverviranja za gubicima oštećenja kredita i avansaSredstva koja se prikazuju po amortiziranu nabavnu vrednost ocenjivaju se za oštećenja na osnoviobjašnjeno u napomenu 3(f)(vi).Ove specifične komponente od ukupnu rezervu za oštećenja primenjuju se za potražnjuprocenjenu pojedinačno za oštećenja i bazirani su na osnovi najbolje procene rukovodstva yasadašnju vrednost tokova gotovine koji se očekuju da se prime. Pri procenu ovih tokova gotovine,rukovodstvo rasuđuje za finansisku situaciju strana. U slučaju da se sredstvo ošteti, procenjuje sena osnovi njegovih zasluga i radnu strategiju i porcenu tokova gotovina koja se računa zanadoknadiva nezavisno su odobreni sa strane rukovodstva.Procena kritičnog računovodstva koristeći polikite CBKaProcena kritičkog računovodstva urađena suglasno politika CBKa uključuje:Klasifikacija finansiskih sredstva i obavezaRačunovodstvena politika CBKa obezbeđuje prostor da se sredstva i obaveza odrede na početkurazličite računovodstvene kategorije u određenim uslovima.U klasifikaciju finansiski sredstva i obaveza kao čuvani-do-dospeća, CBK je odredela da ima ipozitivnu nameru i sposobnost da začuva sredstva do njihovog dospeća kao što zahteva napomena3(h)(i).26

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)6. Finansiska sredstva i obavezeRačunovodstvena vrednost i "fer" vrednostNaredna tabela prikazuje klasifikacija svake klase finansiskih sredstva i obaveza CBKa i njihovu fer vrednost.NapomeneZajmovi ipotraživanjaOstaliamortizacionitroškoviUkupna bilansnavrednostU hiljadama evraČuvani-do-dospećaFer vrednost31. decembra 2008Gotovina 7 39,674 - - 39,674 39,674Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 10,403 - - 10,403 10,403Hartije od vrednosti 9 - 541,019 - 541,019 541,759Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 519,276 - - 519,276 519,276569,353, 541,019 - 1,110,372 1,111,112Obaveze prema domaćim bankama 14 - - 137,158 137,158 137,158Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 15 - - 908,212 908,212 908,212Obaveze prema javnim i komercijalnimpreduzećima 16- -24,400 24,400 24,400Ostale domaće obaveze 17 - - 1,978 1,978 1,978- - 1,071,748 1,071,748 1,071,74831. decembra 2007Gotovina 7 63,817 - - 63,817 63,817Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 1,946 - - 1,946 1,946Hartije od vrednosti 9 - 229,277 - 229,277 229,315Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 762,579 - - 762,579 762,579828,342 229,277 - 1,057,619 1,057,657Obaveze prema domaćim bankama 14 113,554 113,554 113,554Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 15 - - 856,730 856,730 856,730Obaveze prema javnim i komercijalnimpreduzećima 16-- 48,381 48,381 48,381Ostale domaće obaveze 17 - - 7,743 7,743 7,743- - 1,026,408 1,026,408 1,026,40827

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)7. GotovinaGotovina se denominuje kao što sledi:2008 2007EUR 39,674 63,805USD - 12Ukupno 39,674 63,8178. Tekući računi sa nerezidentnim bankamaOvi računi su sa sledećim bankama:2008 2007Deutsche Bundesbank 9,436 1,343Raiffeisen Zentralbank 161 255Svenska Handelsbanken 130 197Dresdner Bank - 112Commerzbank 676 39Ukupno 10,403 1,9469. Hartije od vrednostiHartije od vrednosti su dužnički vrednosni papiri izdati sa strane vlade zemalja Evropske Unije.Sve hartije su sa rok dospeća do 12 meseci i oni se čuvaju sve do njihovog dospeća. Sve hartije sudenominirani u EUR i imaju efektivne kamatne stope od 1.83% do 4.37% (2007: 3.83% do4.18%).Hartije od vrednosti se izdavaju sa strane vlada zemalja Evropske Unije kao što sledi:2008 2007Nemačka 69,537 54,572Francuska 84,929 39,627Finska - 35,786Holandija 54,904 -Italija 67,128 24,738Portugal 43,836 19,890Belgija 220,685 54,664Ukupno 541,019 229,277Banka investira u hartije od vrednosti sa minimalnim kreditnim rejtingom od AA (Standard &Poor rejting).Hartije od vrednosti na dan 31. decembra 2008 uključuje iznos od EUR 267,893 hiljada kojepretstavljaju hartije od vrednosti kupene sa strane Banke za Ministarstvo Finansije i Economije(“Ministarstvo”). Na osnovi Memoranduma Sporazuma sa Ministarstvom, Banka će delovati kaoInvestment Manadžer fondova Ministarstva. Strane su u procesu razjašnjenja sporazuma,uključujući primena računovodstva kao na primer da li su investicije aktiva ili pasiva Banke, da litreba da se priznaju u bilansu stanja i da li Banka je izložena na bilo kakvi kreditni rizik povezansa ovakvim investicijama.28

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)10. Depoziti sa nerezidentnim bankamaDepoziti sa nerezidentnim bankama sastoje se od:2008 2007Oročeni depozitiRaiffeisen Zentralbank 29,700 103,800Svenska Handelsbanken 166,200 90,800HBOS Treasury Service - 70,268ING Bank 21,735 107,330Dresdner Bank - 92,600Deutche Bundesbank 50,300 101,800KBC 41,571 66,488Rabobank 96,579 32,754Danske Bank 46,813 20,016Commerzbank 65,700 71,200518,598 757,056Preračunata kamata za oročene depoziteRaiffeisen Zentralbank 153 426Svenska Handelsbanken 92 971HBOS Treasury Service - 825ING Bank 2 901Dresdner Bank - 701Deutche Bundesbank 95 477KBC 5 540Rabobank 319 214Danske Bank 6 337Commerzbank 6 131678 5,523Ukupno 519,276 762,579Depoziti plasirani u nerezientnim bankama denominiraju se u EUR i zarađuju kamatu premaefektivnim kamatnim stopama od 1.41% do 5.00% (2007: 3.00% do 4.80%) i imaju originalan rokdospeća od 1 do 355 dana (2007: od 1 do 368 dana).29

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)11. Osnovna sredstvaOsnovna sredstva obuhvataju:Ulaganja natuđimosnovnimsredstvimaKompjuterska opremaMotorna vozilaSredstva utokuizgradnjeOpremaUkupnoNabavna vrednost1. januara 2007 469 351 87 1,041 1,948Povećanja - 68 94 32 1,005 1,199Prenosi 1,279 767 - - (2,046) -Otuđenja - (33) - - - (33)31. decembra 2007 1,279 1,271 445 119 - 3,1141. januara 2008 1,279 1,271 445 119 - 3,114Povećanja - 188 169 - - 357Otuđenja - - (1) (12) - (13)31. decembra 2008 1,279 1,459 613 107 - 3,458Ispravka vrednosti1. januara 2007 - 405 229 52 - 686Amortizacija 64 200 74 15 - 353Otuđenja - (33) - - - (33)31. decembra 2007 64 572 303 67 - 1,0061. januara 2008 64 572 303 67 - 1,006Amortizacija 64 203 94 17 - 378Otuđenja - - (1) (12) - (13)31. decembra 2008 128 775 396 72 - 1,371Neotpisana vrednost1. januara 2007 - 64 122 35 1,041 1,26231. decembra 2007 1,215 699 142 52 - 2,10831. decembra 2008 1,151 684 217 35 - 2,087Sredstva u toku izgradnje povezana sa ulaganjima u vrednosnim papirima sa CBKa poslovnazgrada. Suglasno člana 3 Zakona br. 03/L-074, CBK, za svoje poslovne ciljeve, koristi i upravljaimovinom i kapacitetima, uključujući kretnine i nekretnine locirane na ulici Garibaldi br. 33,Priština, Kosovo.Na dan 31. decembra 2008 ne postoje sredstva koja su stavljena kao zalog (2007: nema).30

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)12. Nematerijalna sredstvaNematerijalna sredstva obuhvataju:Softver u razvoju Softver UkupnoNabavna vrednost -Stanje na dan 1. januara 2007 - 945 945Povećanja - 72 72Stanje na dan 31. decembra 2007 - 1,017 1,017Stanje na dan 1. januara 2008 - 1,017 1,017Povećanja 25 19 44Stanje na dan 31. decembra 2008 25 1,036 1,061AmortizacijaStanje na dan 1. januara 2007 - 801 801Amortizacija - 94 94Stanje na dan 31. decembra 2007 - 895 895Stanje na dan 1. januara 2008 - 895 895Amortizacija - 81 80Stanje na dan 31. decembra 2008 - 976 975Bilansna vrednostStanje na dan 1. januara 2007 - 144 144Stanje na dan 31. decembra 2007 - 122 122Stanje na dan 31. decembra 2008 25 60 8613. Ostala sredstvaOstala sredstva obuhvataju:2008 2007Preračunati prihodi od nadoknada 357 264Preračunati potraživanja i unapred plaćenitroškovi49 31Ukupno 406 295Preračunati prihodi od nadoknada pretstavljaju proceneta nadoknada za obnovu dozvole za četvrtikvartal od lokalne finansiske institucije.31

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)14. Obaveze prema domaćim bankamaPrema XVII Bankarsko pravilo za superviziju CBKa, komercijalne banke koje posluju na Kosovumoraju održavati likvidnu rezervu u iznosu od 10% depozita njihovog kvalifikovanog potrošača.Najmanje pola ovih rezerva moraju biti čuvani na računima CBKa.CBK platiće kamatu za bilanse čuvane u CBK do iznosa od minimalne rezerve od 10%. Godišnakamatna stopa na dan 31. decembra 2008 je 1.25% (31. decembra 2007: 3%).2008 2007ProCredit Bank 25,117 21,889Raiffeisen Bank 23,875 19,219NLB Priština 7,699 6,865Komercijalna Banka 1,132 -Ekonomska Banka 2,191 1,927Banka za Biznis 2,025 1,460Banka Kombetare Tregtare 352 124Turska Ekonomska Banka 1,381 -Ukupno potrebna likvidna rezerva 63,772 51,484ProCredit Bank 34,242 12,551Raiffeisen Bank 12,438 18,854NLB Priština 7,023 15,243Ekonomska Banka 1,520 1,701Banka za Biznis 10,164 5,869Kreditna Banka Prištine 226 72Banka Kombetare Tregtare 4,852 5,731Komercijalna Banka 1,179 2,029Turska Ekonomska Banka 1,742 20Ukupno tekući račini 73,386 62,070Ukupno 137,158 113,55415. Obaveze prema lokalnim i vladinim institucijamaObaveze prema lokalnim i vladinim institucijama uključuju tekovni računi sa sledećim bankama:2008 2007Kosovo Trust Agency 403,610 405,895Ministarstvo finansije i ekonomije 498,425 447,469Ostale vladine institucije 6,177 3,342UNMIK - 24Ukupno 908,212 856,730Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31. decembra 2008 je 1.25% (31. decembra 2007:3%).32

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)16. Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećimaObaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima uključuju tekovni računi i oročeni depoziti sasledećim bankama:2008 2007Tekući računiOsiguravajuća društva 15,394 14,866Javno komunalnapreduzeća 1,535 20,986Penziski fondovi 67 1,916Ostali 2 216,998 37,770Oročeni depozitiOsiguravajuća društva 7,402 5,204Javno komunalnapreduzeća - 5,407Penziski fondovi - -7,402 10,611Ukupno 24,400 48,381Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31. decembra 2008 je 1.25% (31. decembra 2007:3%) i oročenih depozita je između 3.95% i 4.45% (31. decembra 2007: 1.6% i 4.05%).17. Ostale domaće obaveze2008 2007Obaveze prema Kosovskoj Vladi 1,162 1,094Odloženi prihodi iz subvencija - 49Obaveze prema bivšoj Nacionalnoj BanciKosova 495 480Razni dobavljači i unapred preračunati troškovi 283 178Tranzitni računi - 5,904Ostale domaće obaveze 38 38Ukupno 1,978 7,743Obaveze prema Kosovskoj Vladi pretstavlja kazne za zakup i superviziju koje su naplaćene sastrane Banke. Na danu odobrenja ovih finansiskih izveštaja korisnik ovih prihoda nije još bioodređen.Obaveze prema bivšoj Nacionalnoj Banci Kosova potiču sa sledećeg. Na početku, CBK nasledilaje od bivšu Nacionalnu Banku Kosova određeni iznos gotovine, u različitim valutama. U ovombilansu je takođe uključena i kamata akumulirana od 5. januara 2004. Gotovina je na početkukonvertirana u DEM 872 hiljada na dan 22. decembra 2000 i nakon toga prebačena i deponiranana računu CBKa u Commerzbank AG Frankfurt. Stanje na računu na dan 1. januara 2002 jekonvertiran u EUR 446 hiljada i bilans koje je nastao na dan 31. decembra 2008 i 31. decembra2007 uključuje ovaj bilans i kamata zarađena do ovih dana.33

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)17. Ostale domaće obaveze (nastavak)Tranzitni račun u iznosu od EUR 5,904 hiljada u 2007 je u vezi sa postojećeg transfera zaKosovsku Energetsku Korporaciju (KEK). Iznos je bio podmiren na dan 2. januara 2008.Kretanje u odloženi prihod iz subvencija je kao što sledi:Centralna Fiskalnainstitucija/MinistarstvoEconomije iFinansije/EUSvetskaBanka/OstaloUkupnoOdloženi prihod iz subvencija na dan 1. januara2007 149 152 301Subvencije dobijene u toku godine - - -Prihodi iz subvencija (149) (103) (252)Odloženi prihod iz subvencija na dan 31.decembra 2007 - 49 49Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. januara2008 - 49 49Subvencije dobijene u toku godine 36 - 36Prihodi iz subvencija (36) (49) (85)Odloženi prihod iz subvencija na dan 31.decembra 2008 - - -18. Zakonske rezerveNa bazi odredba UNMIK Regulacije broj 2006/47, početne zakonske rezerve CBK, ukupno uiznosu od DEM 5,000 hiljada (EUR 2,566 hiljada), su priložene od strane Centralne FiskalneVlasti 31. marta 2000. 8. juna 2004, na osnovi odluke ZSPGS (Zamenik Specijalnog PretstavnikaGeneralnog Sekretarijata) stub IV, zakonske rezerve uvećane su od EUR 2,566 hiljada na EUR10,000 hiljada.15. juna 2007, u produžetku UNMIK Regulacije 2006/47, EUR 10,000 je preneseno od rezervnogfonda u zakonsim rezervama po odobrenje Upravnog Odbora. 29. juna 2008, u produžetku Zakona03/L-074 Upravni Odbor odobrio prenos od dopunskih EUR 10,000 hiljada od rezervog fodna.CBK Izveptava direktno Skupštini Kosova. CBK kapital nije predmet zadržavanja.19. Rezervni fondRezervni fond je osnivan u saglasnost UNMIK Regulacije broj 1999/20. Zatim, isto je adresiranou zamenete UNMIK regulacije.U momentu, nivo rezervnog fonda je reguliran Zakonom broj 03/L-074. Neto dobit svakefinansijske godine, u saglasnosti sa ovim zakonom i sa odobrenjem Upravnog Odbora, je prenesenu rezervni fond ili na račun Ministarstvu Finansija i Ekomonije.34

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)20. Dobitak po osnovu kamataDobitak po osnovu kamata obuhvata sledeće:2008 2007Prihodi od kamataSa plasmana sa fiksnim uslovima 33,290 25,447Sa hartije od vrednosti 9,467 8,639Sa plasmane tekućih računa (stanje) 84 18942,841 34,275Rashodi od kamataNa depozitima tekućih računa u nebankarskeinstitucije 22,011 20,477Na kvalifikovane depozite bankarskih tekućihračuna 3,066 1,624Na fiksno oročenim depozitima 8,986 2,27034,063 24,371Neto dobitak po osnovu kamata 8,778 9,90421. Dobitak po osnovu naknada i provizijaDobitak po osnovu naknada i provizija obuhvata sledeće:2008 2007Prihodi od nadoknadaSa gotovinskim depozitima 124 124Sa stranim dolazećim transferima 96 197Sa stranim odlazećim transferima 356 283Sa međubankarskog kliring sistema 145 122Sa kreditnog registra 67 -Ostala nadoknada 96 17884 743Rashodi od nadoknadaZa transport gotovina 182 197Za bankarske transakcije 33 29215 226Dobitak po osnovu naknada i provizija 669 51722. Prihodi iz grantaPrihodi iz granta obuhvataju sledeće:2008 2007Svetska Banka 49 275EU 36 178Ukupno 85 45323. Ostali poslovni prihodiOstali poslovni prihodi obuhvataju u glavnoj meri naknade naplaćene od finansijskih institucija uKosovu kao deo od izdavanjem ili obnovom licenci kao i ostale zakonske naknade koje se odnesena njihove aktivnosti.35

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)24. Troškovi zaposlenihTroškovi zaposlenih obuhvataju sledeće:2008 2007Neto plata 1,219 999Socijalna i zdravstvena osiguranja 326 259Obuka personala 132 87Plata članovaUpravljačeg Odbora 58 37Ostali 36 30Ukupno 1,771 1,412Broj zaposlenih u CBKa na dan 31. decembra 2008 je 158 (31. decembra 2007: 141).25. Generalni i administrativni troškoviGeneralni i administrativni tročkovi obuhvataju sledeće:2008 2007Osiguranja 234 191Porpavke i održavanja 69 67Održavanje softvera 108 93Komunikacijske troškove (telefon, teleks iinternet) 79 62Komunalije 70 80Troškove revizije i konsultacije 23 20Osiguravanje i transport gotovine (obezbeđenje) 44 46Putovanja i prevoz 68 75Poslovni troškovi motornih vozila 25 20Nekretnine 22 18Troškove za hranu 12 10Kompjuter i ostala pomagala 58 38Publikacije i literature 51 29Ostalo 60 74Ukupno 923 82326. Gotovina i gotovinski ekvivalentGotovina i gotovinski ekvivalent obuhvata sledeće:Napo2008 2007menaGotovina u blagajni 7 39,674 63,817Tekući računi u nerezidentnim bankama 8 10,403 1,946Hartije od vrednosti sa rok dospeća do 3meseca 175,559 9,924Depozitni računi u nerezidentnim bankamasa rok dospeća do 3 meseca 505,242 545,792Ukupno 730,878 621,47936

Centralna Banka Republike KosovaNapomene uz finansijske izveštaje(u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)27. Preuzete i potencijalne obavezePravneCBK je ukjlučen u rutinskim pravnim parnicama od svojeg redovnog poslovanja. Mišljenjerukovodstva je da krajnji ishod ovih sudskih sporova neće materijalno uticati na rezultate CBK.Kreditno povezane preuzete obaveze31. decembra 2008, CBK ima preuzete obaveze da plasira depozire u iznosu od EUR nula (31.decembra 2007 EUR 28,191 hiljada).Drugi angažmaniDrugi angažmani obuhvataju sledeće::2008Ne kasnije od 1 godineNabavka vozila 144Nabavka kompjuterskih aplikacija 50Nadogradja – Instalacija sistema zvuka 42Ukupno 2362007Ne kasnije od 1 godineBezbednosna dogradnja zgrade (radovi i konsultacije) 92Nabavka opreme 48Ukupno 14028. Transakcije sa povezanim strankamaPovezane stranke obuhvataju rukovodstvo i Upravni Odbor. Njihove nadoknade supredstavljene dole:2008 2007Nadoknada Upravnog Odbora 58 37Nadoknada Rukovodstva 100 65Ukupno 158 10229. Događaji nakon datuma bilansa stanjaNakon datuma bilansa stanja nije bilo događaja koji bi zahtevali korekciju ili dopunskoobelodanjivanje u finansijskim izveštajima.37

CBKGosišnji Izveštaj 2008CBK – Centralna Banka Republike Kosova 153

Godišnji Izveštaj 2008CBK154CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 20088. Statistički dodatakCBK – Centralna Banka Republike Kosova 155

Godišnji Izveštaj 2008CBK156CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Lista statističkih tabela1. Pregled finansijskih korporacija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1592. Pregled depozitnih korporacija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1603. Pregled CBK‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1614. Pregled drugih depozitnih korporacija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1625. Pregled drugih finansijskih korporacija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1636. Bilans stanja drugih depozitnihkorporacija ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1647. Depoziti u Euru u KTD, po početnom prispeću ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1658. Depoziti u Ne‐Euru u KTD, po početnom prispeću ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 1669. Krediti KTD‐a, po početnom prispeću ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 16710. Krediti KTD‐a, po industriji ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 16811. Efektivne norme interesa KTD‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 16912. Pregled prihoda KTD‐a ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 17013. Platni bilans Kosova ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 17114. Tekući račun ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 17215. Finansijski račun (po komponentama) ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 17316. Kapitalni račun ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 17417. Uvoz i izvoz, po grupi roba ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 17518. Uvoz i izvoz, po tržišnim partnerima ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 176CBK – Centralna Banka Republike Kosova 157

Godišnji Izveštaj 2008CBK158CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 1.Pregled finansijskih korporacija(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis20052006 20072008Neto spoljna sredstva 695.1 975.4 1,377.5 1,436.1Zahtevi prema ne-rezidentima 744.5 1,035.6 1,426.1 1,512.0Valute 74.6 63.4 145.3 121.1Depoziti 422.6 660.0 955.0 794.9Hartije od vrednosti prema akcijam 242.4 303.1 308.2 581.8Krediti 4.7 7.7 12.1 13.5Drugo 0.2 1.5 5.5 0.7minus: Obaveze prema ne-rezidentima 49.3 60.2 48.6 75.9Depoziti 21.5 21.5 17.9 42.0Krediti 27.9 38.7 30.7 33.7Unutrašnji zahtevi 289.0 162.2 39.1 311.9Neto zahtevi prema centralnoj vladi -225.7 -475.0 -853.3 -871.8minus: obaveze prema centralnoj vladi 225.7 475.0 853.3 871.8Depoziti 225.7 475.0 853.3 871.8Zahtevi prema drugim sektorima 514.6 637.1 892.4 1,183.8Krediti 513.9 636.6 892.1 1,183.4Druge finansijske korporacije … … … 0.6Javne ne-finansijske korporacije … … 0.2 0.1Druge ne-finansijske korporacije 387.9 490.5 691.3 901.7Domacinstva 126.0 146.1 200.6 281.0Zahtevi prema drugim sektorima0.8 0.5 0.3 0.3Depoziti uključeni u širok novac 865.4 912.8 1,126.6 1,393.0Transferni depoziti 345.6 336.4 413.7 454.6Druge finansijske korporacije 30.5 35.9 27.7 63.7Lokalna vlada 4.5 5.4 3.4 5.4Javne ne-finansijske korporacije 67.6 34.8 49.6 15.4Druge ne-finansijske korporacije 76.8 96.4 133.5 176.0Domacinstva 155.5 156.2 187.5 186.2OJŠEF 10.7 7.8 12.0 8.0Drugi depoziti 519.9 576.3 712.8 938.3Druge finansijske korporacije 24.3 30.5 40.3 47.6Javne ne-finansijske korporacije 181.3 193.3 188.4 250.1Druge ne-finansijske korporacije 33.1 24.6 41.8 44.2Domacinstva 279.6 322.4 439.0 593.8OJŠEF 1.6 5.5 3.3 2.8Depoziti van širokog novca1/ 19.9 40.6 53.7 74.9Druge finansijske korporacije __ 0.5 1.4 4.6Druge ne-finansijske korporacije 0.7 3.0 2.0 7.3Domacinstva 19.3 37.1 50.3 63.0Akcionarski kapital i drugo 94.4 128.8 186.5 233.8Fondovi pomognuti od vlasnika 72.4 88.4 134.9 175.9Održani dobitak 0.4 11.8 12.5 18.0Opšte i posebne rezerve 7.2 7.8 5.0 3.4Granti donatora 0.8 0.7 … 0.2Godišnji dobitak/gubitak 13.5 20.2 34.0 36.3Druge obaveze (neto) 4.3 55.4 49.8 46.4Druge obaveze 37.9 92.4 109.9 129.9minus: druga sredstva 34.4 42.3 69.1 84.3plus: obrada konsolidacije 0.9 5.3 9.0 0.8CBK – Centralna Banka Republike Kosova 159

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 2.Pregled depozitnih korporacija(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis20052006 20072008Neto spoljna sredstva 695.1 975.4 1,377.5 1,436.1Zahtevi prema ne-rezidentima 744.5 1,035.6 1,426.1 1,512.0Valute 74.6 63.4 145.3 121.1Depoziti 422.6 660.0 955.0 794.9Hartije od vrednosti prema akcijam 242.4 303.1 308.2 581.8Krediti 4.7 7.7 12.1 13.5Drugo 0.2 1.5 5.5 0.7minus: Obaveze prema ne-rezidentima 49.3 60.2 48.6 75.9Depoziti 21.5 21.5 17.9 42.0Krediti 27.9 38.7 30.7 33.7Unutrašnji zahtevi 289.0 162.2 39.1 311.9Neto zahtevi prema centralnoj vladi -225.7 -475.0 -853.3 -871.8minus: obaveze prema centralnoj vladi 225.7 475.0 853.3 871.8Depoziti 225.7 475.0 853.3 871.8Zahtevi prema drugim sektorima 514.6 637.1 892.4 1,183.8Krediti 513.9 636.6 892.1 1,183.4Druge finansijske korporacije … … … 0.6Javne ne-finansijske korporacije … … 0.2 0.1Druge ne-finansijske korporacije 387.9 490.5 691.3 901.7Domacinstva 126.0 146.1 200.6 281.0Zahtevi prema drugim sektorima0.8 0.5 0.3 0.3Depoziti uključeni u širok novac 865.4 912.8 1,126.6 1,393.0Transferni depoziti 345.6 336.4 413.7 454.6Druge finansijske korporacije 30.5 35.9 27.7 63.7Lokalna vlada 4.5 5.4 3.4 5.4Javne ne-finansijske korporacije 67.6 34.8 49.6 15.4Druge ne-finansijske korporacije 76.8 96.4 133.5 176.0Domacinstva 155.5 156.2 187.5 186.2OJŠEF 10.7 7.8 12.0 8.0Drugi depoziti 519.9 576.3 712.8 938.3Druge finansijske korporacije 24.3 30.5 40.3 47.6Javne ne-finansijske korporacije 181.3 193.3 188.4 250.1Druge ne-finansijske korporacije 33.1 24.6 41.8 44.2Domacinstva 279.6 322.4 439.0 593.8OJŠEF 1.6 5.5 3.3 2.8Depoziti van širokog novca1/ 19.9 40.6 53.7 74.9Druge finansijske korporacije __ 0.5 1.4 4.6Druge ne-finansijske korporacije 0.7 3.0 2.0 7.3Domacinstva 19.3 37.1 50.3 63.0Akcionarski kapital i drugo 94.4 128.8 186.5 233.8Fondovi pomognuti od vlasnika 72.4 88.4 134.9 175.9Održani dobitak 0.4 11.8 12.5 18.0Opšte i posebne rezerve 7.2 7.8 5.0 3.4Granti donatora 0.8 0.7 … 0.2Godišnji dobitak/gubitak 13.5 20.2 34.0 36.3Druge obaveze (neto) 4.3 55.4 49.8 46.4Druge obaveze 37.9 92.4 109.9 129.9minus: druga sredstva 34.4 42.3 69.1 84.3plus: obrada konsolidacije 0.9 5.3 9.0 0.81/ Depositi preko dva godine160CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 3.Pregled CBK‐a(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis2005 2006 2007 2008Neto spoljna sredstva 394.4 641.1 1,057.6 1,110.7Zahtevi prema ne-rezidentima 397.5 641.2 1,057.6 1,110.7Valute 24.5 11.1 63.8 39.7Depoziti 213.4 424.9 759.0 529.0Hartije od vrednosti prema akcijama 159.5 203.6 229.3 541.3Drugo 0.1 1.5 5.5 0.7minus: Obaveze prema ne-rezidentima 3.1 0.1 … …Neto zahtevi prema centralnoj vladi -225.7 -472.9 -849.4 -870.5Zahtevi prema centralnoj vladi __ __ __ __manje: Dugovi prema centralnoj vladi 225.7 472.9 849.4 870.5Depoziti 225.7 472.9 849.4 870.5Zahtevi prema drugim sektorima 0.8 0.5 0.3 0.3Obaveze prema KTD-u 82.5 94.5 113.6 137.2Depoziti uključeni u širok novac 66.6 49.9 57.2 63.9Transferni depoziti 62.5 41.9 46.7 56.7Druge finansijske korporacije 23.3 31.0 22.4 49.9Lokalna vlada 1.6 0.4 3.2 5.3Javne ne-finansijske korporacije 37.6 10.5 21.1 1.5Drugi depoziti 4.1 8.0 10.6 7.2Druge finansijske korporacije 4.1 8.0 10.6 7.2Depoziti van širokog novca __ __ __ __Akcionarski kapital i drugo 20.4 25.5 33.8 41.4Fondovi pomognuti od vlasnika 10.0 10.0 20.0 30.0Zadrzane zarade 3.0 6.4 9.2 7.5Opste i posebne rezerve 6.6 8.5 4.5 3.7Grant od donatora 0.8 0.7 … 0.2Druge obaveze (neto) 0.0 -1.2 3.9 -2.0Druge obaveze 0.5 0.2 6.1 0.2minus: druga sredstva 0.5 1.4 2.2 2.2CBK – Centralna Banka Republike Kosova 161

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 4.Pregled drugih depozitnih korporacija(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis 2005 2006 20072008Neto spoljna sredstva 827.3 1,173.6 1,622.4 1,593.1Zahtevi prema ne-rezidentima 890.9 1,245.7 1,704.6 1,726.7Valuta 75.6 64.4 147.7 127.7Depoziti 422.6 660.0 955.0 795.1Hartije oHartije od vrednosti osim akcija 242.4 341.3 408.9 661.6Krediti Krediti 4.7 7.7 12.1 13.5Akcioni Akcije I slicno 145.3 170.8 175.4 128.2Drugo Drugo 0.2 1.5 5.5 0.7minus : Obaveze prema ne-rezidetnima63.6 72.1 82.3 133.6Depoziti21.5 21.5 17.9 42.0Zajmovi42.1 50.6 64.3 91.4Unutrašnji zahtevi348.9 231.7 124.5 419.6Neto zahtevi prema centralnoj vladi-225.7 -475.0 -853.3 -871.8minus: obaveze prema centralnoj vladi225.7 475.0 853.3 871.8Depoziti225.7 475.0 853.3 871.8Zahtevi prema drugim sektorima574.6 706.6 977.8 1,291.5Krediti Krediti 565.6 694.3 965.9 1,276.8Nefinansijske javne korporacije… … 0.2 0.1Ne finansijske druge korporacije439.6 548.2 765.1 995.7Domacinstva126.0 146.1 200.6 281.0Druga potrazivanja9.1 12.3 11.9 14.7Depoziti 830.6 886.4 1,110.9 1,351.9Transferni depoziti 315.0 300.5 386.1 390.9Lokalna vlada 4.5 5.4 3.4 5.4Javne ne-finansijske korporacije 67.6 34.8 49.6 15.4Druge ne-finansijske korporacije 76.8 96.4 133.5 176.0Domacinstva 155.5 156.2 187.5 186.2OJŠEF 10.7 7.8 12.0 8.0Drugi depoziti 515.6 586.0 724.8 961.0Javne ne-finansijske korporacije 181.3 193.3 188.4 250.1Druge ne-finansijske korporacije 33.7 27.6 43.8 51.4Domacinstva 298.9 359.5 489.3 656.7OJŠEF 1.6 5.5 3.3 2.8Krediti 3.0 3.4 … …Tehničke rezerve sigurnosti 174.5 251.4 316.1 288.6Neto kapital porodičnih ekonomija u penzionim fondovima152.4 223.9 286.2 256.3Predplata premijuma i rezervi nasuprot kumulativnim zahtevima22.1 27.5 29.9 32.3Akcionarski kapital i drugo 165.8 209.3 273.8 311.1Fondovi pomognuti od vlasnika 120.1 143.6 197.0 229.9Održani dobitak 13.3 27.7 32.6 30.6Opšte i posebne rezerve 14.0 15.6 6.7 10.8Godišnji dobitak/gubitak 17.6 21.8 37.5 39.6Granti donatora 0.8 0.7 0.0 0.2Druge obaveze (neto) 2.2 54.7 46.0 61.1Druge obaveze 42.3 99.8 119.5 154.1minus: druga sredstva 40.9 50.4 79.2 97.2plus: obrada konsolidacije 0.9 5.3 5.7 4.2162CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 5.Pregled drugih finansijskih korporacija(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis 2005 2006 20072008Neto spoljna sredstva 132.1 198.1 244.9 157.0Zahtevi prema ne-rezidentima 146.4 210.0 278.5 214.7Valute 1.0 0.9 2.4 6.6Hartije od vrednosti prema akcijama __ 38.3 100.7 79.8Akcioni kapital i drugo 145.3 170.8 175.4 128.2minus: Obaveze prema ne-rezidentima 14.3 11.9 33.6 57.7Krediti 14.3 11.9 33.6 57.7Zahtevi prema depozitnim korporacijama 54.8 66.9 72.8 113.0CBK 27.4 39.0 32.9 57.1Transferni depoziti 23.3 31.0 22.4 49.9Drugi depoziti 4.1 8.0 10.6 7.2Druge depozitne korporacije 27.4 28.0 39.8 55.9Transferni depoziti 7.2 4.9 6.2 7.9Drugi depoziti 20.2 23.0 33.6 48.0Zahtevi prema centralnoj vladi __ __ __ __Zahtevi prema drugim sektorima 60.0 69.5 85.4 108.3Krediti 51.7 57.7 73.8 94.0Drugi zahtevi 8.3 11.8 11.6 14.3Depoziti __ __ __ __Krediti 3.0 3.4 … 1.0Tehničke rezerve sigurnosti 174.5 251.4 316.1 288.6Neto kapital porodičnih ekonomija u rezervama osiguranja života … … … …Neto kapital porodičnih ekonomija u penzionim fondovima 152.4 223.9 286.2 256.3Predplata premijuma i rezervi nasuprot kumulativnim zahtevima 22.1 27.5 29.9 32.3Akcionarski kapital i drugo 71.4 80.5 87.4 77.4Fondovi pomognuti od vlasnika 47.7 55.2 62.1 54.0Održani dobitak 12.9 15.8 20.1 12.7Opšte i posebne rezerve 6.7 7.9 1.7 7.4Godišnji dobitak/gubitak 4.0 1.6 3.5 3.4Druge obaveze (neto) -2.1 -0.7 -0.4 11.3Druge obaveze 4.4 7.4 9.6 24.2minus: druga sredstva 6.5 8.2 10.0 12.9plus: obrada konsolidacije __ __ __ __CBK – Centralna Banka Republike Kosova 163

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 6.Bilans stanja drugih depozitnih korporacija(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis2005 2006 2007 2008Gotov novac i bilans sa CBK-om 131.7 141.1 189.0 218.2Gotov novac 50.1 52.3 81.5 81.4U euro valuti 43.3 41.5 68.0 64.2U ne-euro valutama 6.8 10.8 13.5 17.2Bilans sa CBA-om 81.6 88.8 107.5 136.8Bilans sa komercijalnim bankama 221.9 243.3 208.1 283.9U euro valuti 201.0 218.8 173.4 236.3od kojih: nerezidentni 192.9 218.2 173.4 232.3U ne-euro valutama 21.0 24.5 34.7 47.6Hartije od vrednosti 82.9 99.4 78.9 40.5Bruto krediti i slično 513.9 636.6 892.1 1,183.4U euro valuti 513.9 636.6 892.1 1,183.4Druge finansijske korporacije __ __ __ 0.6Javne ne-finansijske korporacije … … 0.2 0.1Druge ne-finansijske korporacije 387.9 490.5 691.3 901.7Domacinstva 126.0 146.1 200.6 281.0Fiksna sredstva 16.9 23.0 27.2 39.0Druga sredstva 17.0 17.9 39.7 43.1UKUPNO SREDSTAVA 984.4 1,161.2 1,435.0 1,808.2Depoziti 836.7 924.3 1,143.1 1,444.1Transferni depoziti 296.6 308.9 380.7 429.8Centralna vlada … 1.1 1.5 1.3Lokalna vlada 2.9 5.0 0.2 0.1Druge finansijske korporacije 7.2 4.9 5.3 13.8Javne ne-finansijske korporacije 30.0 24.3 28.5 13.8Druge ne-finansijske korporacije 76.8 96.4 133.5 176.0Domacinstva 155.5 156.2 187.5 186.2OJŠEF 10.7 7.8 12.0 8.0Ne-rezidenti 13.5 13.3 12.1 30.6Drugi depoziti 540.1 615.4 762.4 1,014.2Centralna Vlada … 1.0 2.4 …Druge finansijske korporacije 20.2 23.0 31.2 45.0Javne ne-finansijske korporacije 181.3 193.3 188.4 250.1Druge ne-finansijske korporacije 33.7 27.6 43.8 51.4Domacinstva 298.9 359.5 489.3 656.7OJŠEF 1.6 5.5 3.3 2.8Ne-rezidenti 4.3 5.4 4.0 8.3Druge pozajmice 6.4 4.2 2.7 …Druge obaveze 37.3 92.1 103.7 129.8Od kojih: provizije kredita 21.1 31.2 41.4 53.0Preostali dug 7.0 7.0 7.0 7.0Posebni izvori 74.0 103.3 152.7 192.5U euro valuti 74.0 103.3 152.7 192.3Akcionarski kapital 62.4 78.4 114.9 145.9Rezerve nesigurnosti 0.6 -0.7 0.5 -0.3Godišnji dobitak/gubitak 13.5 20.2 34.0 36.3Zadržani dobitak/gubitak -2.6 5.5 3.3 10.5Ukupna Dugovanja 984.4 1,161.2 1,435.0 1,808.2164CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 7.Euro depoziti u DDK‐a, po originalnom trajanju(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis 2005 2006 20072008Vlada 2.9 7.0 4.1 1.4Transferni depoziti 2.9 6.0 1.7 1.4Drugi depoziti … 1.0 2.4 …Preko 3 meseca do 1 godine … 1.0 2.4 …Finansijske korporacije 35.4 34.0 39.1 62.9Druge depozitne korporacije 8.1 0.1 3.1 5.0Transferni depoziti 1.1 0.1 0.1 2.7Drugi depoziti 7.0 … 2.9 2.3do 1 meseca 0.5 … 2.9 2.3Drugi finansijski posrednici 5.8 2.4 5.6 6.5Transferni depoziti 3.7 1.9 2.2 2.0Drugi depoziti 2.1 0.5 3.4 4.5do 1 meseca 0.0 … … 2.6od 1 meseca do 3 meseca 0.8 0.5 2.7 …od 3 meseca do 1 godine 1.3 0.0 0.7 0.9Kompanije osiguranja 18.8 24.7 28.3 31.5Transferni depoziti 3.5 2.4 2.2 5.8Drugi depoziti 15.3 22.3 26.2 25.8do 1 meseca 5.3 0.5 2.0 2.1od 1 meseca do 3 meseca 1.9 2.9 0.2 0.7od 3 meseca do 1 godine 8.2 17.3 16.5 15.8od 1 godine do 2 godine … 1.0 6.1 3.4preko 2 godine … 0.5 1.4 3.7Penzioni fondovi . 0.4 0.4 19.4Transferni depoziti . 0.4 0.4 5.9Drugi depoziti . … … 13.5od 1 meseca do 3 meseca . … … 0.1od 3 meseca do 1 godine . … … 3.4od 1 godine do 2 godine . … … 10.0Finansijski pomagači 2.8 0.5 1.7 0.4Transferni depoziti 0.0 0.2 0.4 0.2Drugi depoziti 2.8 0.3 1.2 0.3od 1 meseca do 3 meseca … … 0.6 …od 3 meseca do 1 godine 2.8 0.3 0.7 0.3Ne-finansijske korporacije 319.0 337.8 386.2 479.7Javne ne-finansijske korporacije 211.3 217.4 215.5 263.8Transferni depoziti 29.9 24.0 27.1 13.7Drugi depoziti 181.3 193.3 188.4 250.1do 1 meseca 23.9 19.9 105.6 21.8od 1 meseca do 3 meseca 12.8 19.4 21.4 47.2od 3 meseca do 1 godine 119.5 114.3 44.8 175.8od 1 godine do 2 godine 25.3 39.7 16.7 5.3Druge ne-finansijske korporacije 107.7 120.5 170.7 215.9Transferni depoziti 74.4 93.6 128.4 170.2Drugi depoziti 33.4 26.9 42.3 45.8do 1 meseca 6.3 6.2 18.0 18.7od 1 meseca do 3 meseca 8.3 6.8 10.4 4.7od 3 meseca do 1 godine 13.0 9.1 8.2 13.4od 1 godine do 2 godine 5.1 1.7 3.7 2.0preko 2 godine 0.7 3.0 2.0 7.0Drugi unutrašnji sektori 440.7 499.2 647.0 785.0Domacinstva 428.7 486.1 631.9 774.5Transferni depoziti 144.7 143.8 170.6 163.3Drugi depoziti 284.0 342.3 461.3 611.2do 1 meseca 87.2 111.2 156.2 189.6od 1 meseca do 3 meseca 41.7 39.6 38.5 60.6od 3 meseca do 1 godine 109.3 127.9 141.6 234.6od 1 godine do 2 godine 26.5 26.5 74.6 64.8preko 2 godine 19.3 37.1 50.3 61.6OJŠEF 12.0 13.1 15.2 10.5Transferni depoziti 10.4 7.6 11.9 7.7Drugi depoziti 1.6 5.5 3.3 2.8do 1 meseca 0.1 3.5 2.2 2.3od 1 meseca do 3 meseca 1.5 2.0 1.0 0.2od 3 meseca do 1 godine 0.0 … … 0.2Ne-rezidenti 17.3 18.2 15.6 37.9UKUPNO 815.3 890.4 1,092 1,366.9CBK – Centralna Banka Republike Kosova 165

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 8.Ne‐euro depoziti u DDK‐a, po originalnom trajanju(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis 2005 2006 20072008Vlada __ __ __ __Finansijske korporacije … … 0.5 0.9Drugi finansijski predstavnici … … 0.1 …Transferni depoziti … … 0.1 …Kompanije osiguranja … … 0.4 0.9Transferni depoziti … … … …Drugi depoziti __ __ 0.4 0.9Od 3 meseca do 1 godine __ __ 0.4 0.5Ne-finansijske korporacije 2.8 3.7 8.1 11.6Javne ne-finansijske korporacije 0.0 0.3 1.5 0.1Transferni depoziti 0.0 0.3 1.5 0.1Druge ne-finansijske korporacije 2.8 3.5 6.6 11.5Transferni depoziti 2.4 2.7 5.1 5.8Transferni depoziti 0.4 0.7 1.5 5.7do 1 meseca 0.0 0.3 0.3 4.8od 1 meseca do 3 meseca 0.1 0.2 0.2 0.2od 3 meseca do 1 godine 0.2 0.2 0.8 0.3od 1 godine do 2 godine __ 0.1 0.2 0.1preko 2 godine … … … 0.4Drugi unutrašnji sektori 26.0 29.8 44.3 68.4Domacinstva 25.7 29.6 44.2 68.2Transferni depoziti 10.8 12.4 16.2 22.9Drugi depoziti 14.9 17.2 28.0 45.2do 1 meseca 3.9 6.8 12.4 17.8od 1 meseca do 3 meseca 2.5 1.8 1.8 3.8od 3 meseca do 1 godine 8.0 8.5 11.1 19.2od 1 godine do 2 godine 0.5 0.1 2.7 3.1preko 2 godine … … 0.0 1.4OJŠEF 0.3 0.2 0.1 0.3Transferni depoziti 0.3 0.2 0.1 0.3Ne-rezidenti 0.5 0.5 0.4 1.0UKUPNO 29.4 34.3 53.3 81.9166CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 9.DDK zajmovi, po originalnom trajanju(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis 2005 2006 20072008Vlada __ __ __ __Finansijske korporacije __ __ __ 0.6Kompanije osiguranja __ __ __ 0.6do 1 godine __ __ __ 0.6preko 2 godine __ __ __ __Ne-finansijske korporacije 387.9 490.5 691.5 901.8Javne ne-finansijske korporacije … … 0.2 0.1preko 2 godine … … 0.2 0.1Druge finansijske korporacije 387.9 490.5 691.3 901.7do 1 godine 117.9 128.7 174.0 191.0od 1 godine do 2 godine 125.2 127.7 122.6 132.3preko 2 godine 144.7 234.1 394.6 578.4Drugi unutrašnji sektori 126.0 146.1 200.6 281.0Domacinstva 126.0 146.1 200.6 281.0do 1 godine 19.5 19.7 24.0 20.9od 1 godine do 2 godine 21.0 24.7 29.6 30.9preko 2 godine 85.4 101.7 147.1 229.2UKUPNO 513.9 636.6 892.1 1,183.4CBK – Centralna Banka Republike Kosova 167

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 10.DDK zajmovi, po industriji(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)Opis 2005 2006 20072008Poljoprivreda 12.5 16.4 29.0 37.4do 1 godine 4.1 3.4 4.1 4.1preko 1 godine 8.4 13.0 24.9 33.3Industria, energjia dhe ndërtimi 74.2 97.7 144.5 160.2Rudnici 0.5 0.5 5.6 0.8do 1 godine 0.5 0.5 0.5 0.8preko 1 godine … … 5.1 …Industrija 48.1 61.9 89.4 93.8do 1 godine 11.6 12.2 16.7 13.9preko 1 godine 36.6 49.7 72.7 79.9Preradjivačka industrija (Hrana, tekstil, itd) 44.0 54.9 72.2 75.1do 1 godine 10.4 10.7 12.6 9.3preko 1 godine 33.6 44.2 59.6 65.9Preradjivačka industrija (ulje, hemikalije, itd) 3.5 6.3 16.1 17.1do 1 godine 0.9 1.1 3.7 4.4preko 1 godine 2.6 5.1 12.3 12.8Električna energija, gas i voda 0.6 0.7 1.2 1.6do 1 godine 0.2 0.3 0.4 0.3preko 1 godine 0.4 0.4 0.8 1.3Izgradnja 25.6 35.3 49.5 65.6do 1 godine 12.5 15.3 15.6 14.2preko 1 godine 13.1 20.0 33.9 51.3Usluge 301.1 376.4 518.0 704.8Trgovina 249.7 307.3 416.1 504.7do 1 godine 81.1 92.4 110.1 87.9preko 1 godine 168.6 215.0 306.1 416.8Trgovina prodaje na veliko i malo 209.6 259.5 344.6 437.5do 1 godine 64.0 74.5 88.7 79.1preko 1 godine 145.5 185.0 256.0 358.4Hoteli i restorani 28.0 29.5 44.9 45.1do 1 godine 12.2 10.5 14.5 6.4preko 1 godine 15.8 19.0 30.4 38.7Druga trgovina 12.1 18.3 26.6 22.0do 1 godine 4.8 7.4 6.8 2.4preko 1 godine 7.3 11.0 19.7 19.6Finansijske usluge 2.7 1.1 1.5 6.0do 1 godine 0.1 0.2 0.3 1.5preko 1 godine 2.6 0.9 1.2 4.5Druge usluge 48.7 68.0 100.4 194.2do 1 godine 11.2 28.1 39.2 37.0preko 1 godine 37.5 39.9 61.2 157.2UKUPNO 387.9 490.5 691.5 902.4168CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 11.DDK efektivne kamatne stopeNovi biznisi osim ako nije dgrugačije naznačeno.Opis 2005 20062007 2008Norme u depozitima 3.12 3.11 4.00 4.42Ne-finansijske korporacije 3.26 3.29 4.23 4.51Domacinstva 2.89 2.95 3.31 4.34Norme u kreditima 1/ 14.00 14.57 14.06 13.79Ne-finansijske korporacije 14.30 14.82 14.41 13.93Domacinstva 11.51 12.48 13.41 12.70DEPOZITINe-finansijske korporacijeTransferni depoziti(kumulativna vrednost) 0.26 0.39 0.48 0.53Drugi depozitiManje od 250.000 eurado 1 meseca 2.07 2.06 2.68 3.09od 1 meseca do 3 meseca 2.37 2.85 2.93 3.97od 3 meseca do 1 godine 3.40 4.32 4.35 5.32Ista sa ili veća od 250.000 eurado 1 meseca 2.90 3.11 4.27 3.61od 1 meseca do 3 meseca * * 4.15 4.92od 3 meseca do 1 godine 3.52 3.85 * 5.69Depoziti štednje (kumulativne vrednosti) 1.71 1.53 2.45 2.85DomacinstvaTransferni depoziti(kumulativna vrednost) 0.04 0.03 0.02 0.11Drugi depozitido 1 meseca 1.85 1.93 2.55 3.21od 1 meseca do 3 meseca 2.24 2.35 2.75 4.60od 3 meseca do 1 godine 3.33 3.44 3.60 4.45od 1 godine do 2 godine 3.87 4.16 4.72 4.99preko 2 godine 4.04 4.51 5.27 3.95Depoziti štednje (kumulativne vrednosti) 1.74 1.65 2.25 2.74KREDITINe-finansijske korporacijeKrediti poslova investicijaPreko 1 godine 13.29 14.50 13.76 13.92Drugi poslovni kreditido 1 godine 15.18 13.60 * 14.20preko 1 godine 14.38 15.18 14.64 13.45Linije kredita/ povlačenja (kumulativne vrednosti)2/ 15.11 15.72 15.09 15.03DomacinstvaPotrošački krediti 11.51 12.36 13.72 13.50Hipotekarni krediti 5 godina i 10 godina * * * 8.13*Uslovi za objavljivanje nisu ispunjeni.1/ Od januara 2008 godine, kamatne stope na kredite uključuju isplatu komisije koja je postaviljena od banaka. Depoziti i krediti su kalkulisani uproseku oko izmerenih maturiteta i proizvoda.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 169

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 12.Bilans uspeha DDK(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima euro)Opis 20052006 2007 2008PRIHODPrihodi od interesa 74.6 88.8 117.9 155.7Krediti 68.0 79.4 103.0 140.4Plasmani u bankama 4.0 6.6 11.1 12.0Hartije od vrednosti 2.7 2.8 3.6 2.3Drugo … … 0.2 1.0Prihodi od ne-interesa 19.7 25.2 39.5 39.3Tarife i komisije 17.4 22.5 23.8 30.2Drugi operativni prihodi 2.3 2.7 15.7 9.1PRIHODI UKUPNO 94.3 114.0 157.3 195.0TROŠKOVITroškovi interesa 15.4 19.9 26.0 38.1Depoziti 13.9 17.5 23.2 35.1Pozajmice 1.5 2.4 2.8 2.1Drugo … … … 0.8Provizije za gubitak kredita 13.4 13.7 19.9 21.9Opšti troškovi 49.2 54.8 69.7 86.0TROŠKOVI UKUPNO 78.0 88.5 115.6 146.0NETO PRIHODINeto operativni prihodi 16.3 25.5 41.7 49.0Trgovinska dobit (gubitak) 0.6 1.0 -0.4 -1.2Neto prihodi od akt. Ban. pre por. 16.9 26.6 41.3 47.6Provizije za takes 3.4 6.4 7.9 11.2Neto dobitak/ Gubitak perioda 13.5 20.2 33.5 36.4170CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 13.Platni Bilans Kosova(u milionima evra)Opis 2005 2006 2007 20081. TEKUCI RACUN -300.8 -329.8 -428.4 -743.8A. Robe i usluge -1,087.8 -1,163.1 -1,371.2 -1,658.01. Robe -1,043.7 -1,141.3 -1,338.2 -1,638.52. Usluge -44.2 -21.8 -33.0 -19.52.1. Transporta -49.4 -49.7 -61.7 -85.02.2. Putovanja -29.1 -32.6 -39.5 -27.12.3. Saobraćaja 7.1 28.3 41.3 41.42.4. Izgradnje -8.7 -5.3 -13.3 0.82.5. Osiguranja -7.1 -6.0 -8.6 -11.32.6. FInansija -0.6 -0.8 -1.5 0.12.7. Informativne i kompjuterske -4.7 -1.2 0.1 -5.22.8. Prava vlasnika licence 0.0 0.0 0.0 -3.22.9. Druge usluge -17.6 -16.8 -12.0 6.62.10. Lićne, kulturne i rekreacione 0.0 0.0 0.0 0.12.11. Vladine 65.9 62.2 62.0 63.1B. Prihodi 146.9 155.1 183.7 143.31. Plate radnika 141.5 142.8 149.6 160.22. Prihodi od investicija 5.4 12.3 34.2 -16.92.1 Direktne investicije -16.8 -24.9 -41.9 -66.22.2 Investicije u hartijama od vrednosti (portfolio) 16.3 23.8 43.3 11.72.3. Druge investicije (uklju?. Dobitak od rezervnih sredstava 6.0 13.4 32.7 37.5C. Tekući transferi 640.1 678.2 759.0 770.91. Opšta vlada 366.4 317.7 323.4 288.92. Drugi sektori 273.6 360.5 435.6 481.92.1 Pošiljke ne-rezidenata 221.7 305.1 372.0 387.62.1.1. od kojih: pošiljke od neresidenata Kosova 418.0 467.1 521.7 535.82.2 Drugi transferi 52.0 55.4 63.7 94.32. KAPITALNI I FINANSIJSKI RAČUN 118.4 37.1 91.8 388.4A. Kapitalni račun 2.0 3.2 2.6 -1.61. Kapitalni transferi 2.0 3.2 2.6 -1.62. Prodaja/kupovina neproizvodnih, nefinansijskih sredstava 0.0 0.0 0.0 0.0B. Finansijske račun 116.4 33.9 89.2 390.01. Direktne investicije 80.0 244.4 413.7 340.41.1. Akcionarski kapital 63.2 206.1 300.5 210.01.2. reinvestivani dobitak 16.8 24.8 41.6 53.51.3 Drugi kapitali 0.0 13.5 71.6 77.02. Investicije u hartijama od vrednosti (portfolio) -17.5 -65.4 -36.6 16.82.1. Sredstva -17.5 -65.4 -36.6 16.82.1.1. Kapital u hartijama od vrednosti 0.0 0.0 0.0 0.02.2.2. Hartije od vrednosti duga -17.5 -65.4 -36.6 16.82.2. Obaveze 0.0 0.0 0.0 0.02.2.1. Kapital u hartijama od vrednosti 0.0 0.0 0.0 0.02.2.2 Hartije od vrednosti duga 0.0 0.0 0.0 0.03. Druge investicije 21.6 -67.3 2.4 27.33.1. Sredstva -50.8 -137.3 -59.3 -78.63.1.1 Tržišni krediti 12.2 5.2 -0.9 -10.83.1.2 Pozajmice 6.9 0.4 9.4 3.83.1.3. Novčanice i depoziti -69.9 -142.8 -67.7 -71.63.1.4. Druga sredstva 0.0 0.0 0.0 0.03.2. Obaveze 72.4 70.0 61.7 105.93.2.1. Tržišni krediti 51.9 62.8 65.5 38.93.2.2. Pozajmice 17.2 7.4 0.0 48.53.2.3. Novčanice i depoziti 3.4 -0.2 -3.9 18.43.2.4. Druga sredstva 0.0 0.0 0.0 0.04. Rezervna sredstva 32.4 -77.9 -290.3 5.5GREŠKE I NETO ISPUTI 182.4 292.7 336.6 355.4CBK – Centralna Banka Republike Kosova 171

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 14.Tekući račun(u milionima eura)Opis 2005 2006 2007 2008KreditIzvoz roba i uslugaIzvoz roba 56.3 110.8 165.1 198.5Izvoz usluga 158.3 174.8 192.0 238.9Ukupno izvoz roba i usluga 214.6 285.5 357.1 437.4PrihodiPlate radnika 141.5 142.8 149.6 161.0Prihodi od investicija 24.5 40.5 80.1 57.3Ukupno prihoda 166.1 183.3 229.6 218.3Tekući transferiOpšta vlada 366.4 317.7 323.4 288.9Drugi sektori 489.1 538.3 601.4 637.7Ukupno tekućih transfera 855.5 856.0 924.8 926.7Ukupno 1,236.2 1,324.9 1,511.5 1,582.3DebiUvoz roba i uslugaUvoz roba -1,100.0 -1,252.1 -1,503.3 -1,837.0Uvoz usluga -202.5 -196.6 -225.0 -258.4Ukupno uvoz roba i usluga -1,302.5 -1,448.6 -1,728.3 -2,095.4PrihodiPlate radnika 0.0 0.0 0.0 -0.8Prihodi od investicija -19.1 -28.2 -45.9 -74.2Ukupno prihoda -19.1 -28.2 -45.9 -75.0Tekući transferiOpšta vlada 0.0 0.0 0.0 0.0Drugi sektori -215.4 -177.8 -165.7 -155.8Ukupno tekućih transfera -215.4 -177.8 -165.7 -155.8Ukupno -1,537.0 -1,654.7 -1,939.9 -2,326.2BilansBilans roba i uslugaBilans roba -1,043.7 -1,141.3 -1,338.2 -1,638.5Bilans usluga -44.2 -21.8 -33.0 -19.5Ukupno bilans roba i usluga -1,087.8 -1,163.1 -1,371.2 -1,658.0PrihodiPlate radnika 141.5 142.8 149.6 160.2Prihodi od investicija 5.4 12.3 34.2 -16.9Ukupno prihoda 146.9 155.1 183.7 143.3Tekući transferiOpšta vlada 366.4 317.7 323.4 288.9Drugi sektori 273.6 360.5 435.6 481.9Ukupno tekućih transfera 640.1 678.2 759.0 770.9UKUPNO (bilans tekućeg računa) -300.8 -329.8 -428.4 -743.8172CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 15.Kapitalni račun(u milionima eura)Opis 2004 2005 2006 2007KreditPlate radnika 2.4 2.0 3.2 4.5Prihodi od onvesticija … … … …Ukupno 2.4 2.0 3.2 4.5DebiPlate radnika … … … -1.9Prihodi od onvesticija … … … …Ukupno … … … -1.9Bilans 2.4 2.0 3.2 2.6CBK – Centralna Banka Republike Kosova 173

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 16.Finansijski racuni(u milionima eura)Opis 2005 2006 2007 2008Investicije vaniDirektne strane investicijeAkcijski kapital n/a -4.3 -7.5 -19.2re-investirani dobit n/a n/a n/a n/aTransakcije u drugim kapitalima n/a n/a n/a n/aUkupno vani direktne investicije 0.0 -4.3 -7.5 -19.2Portfolio investicija vaniHartije od vrednosti duga -17.5 -65.4 -36.6 16.8Ukupno portfolio investicije vani -17.5 -65.4 -36.6 16.8Druge investicije vaniTrgovinski krediti 12.2 5.2 -0.9 -10.8Pozajmica 6.9 0.4 9.4 3.8Moneta I depozit -69.9 -142.8 -67.7 -71.6Ostala sredstva 0.0 0.0 0.0 0.0Ukupno ostale investicije vani -50.8 -137.3 -59.3 -78.6Rezervna sredstvaStrane valute 32.4 -77.9 -290.3 5.5Ukupno rezervna sredstva 32.4 -77.9 -290.3 5.5Total -35.9 -284.8 -393.6 -75.5Investicije na KosovuDirektne investicije na KosovuAkcijski kapital 63.2 210.4 308.0 229.2Re-investirani dobit 16.8 24.8 41.6 53.5Transakcije u drugim kapitalima 0.0 13.5 71.6 77.0Ukupno direktne investicije na Kosovu 80.0 248.7 421.2 359.6Portfolio investicija na KosovuUkupno portfolio investicija vani 0.0 0.0 0.0 0.0Ostale investicije na KosovuTrgovinski krediti 51.9 62.8 65.5 38.9Pozajmica 17.2 7.4 0.0 48.5Moneta I depozita 3.4 -0.2 -3.9 18.4Ukupno druge investicije na Kosovu 72.4 70.0 61.7 105.9Ukupno 152.4 318.7 482.8 465.5Neto transakcije (neto na kredit minus na debi)Direktne investicijeAkcijski kapital 63.2 206.1 300.5 210.0Re-investirani dobit 16.8 24.8 41.6 53.5Transakcije u ostalim kapitalima 0.0 13.5 71.6 77.0Ukupno neto direktnih investicija 80.0 244.4 413.7 340.4Portfolio investicijaHartije od vrednosti -17.5 -65.4 -36.6 16.8Ukupno neto investicija na portfolio -17.5 -65.4 -36.6 16.8Ostale investicijeTrgovinski krediti 64.1 68.0 64.6 28.1Pozajmice 24.1 7.7 9.4 56.4Moneta i depoziti -66.5 -143.0 -71.9 -52.3Sredstva / ostala dugovanja 0.0 0.0 0.0 0.0Ukupno ostale neto investicije 21.6 -67.3 2.4 27.3Rezervna sredstvaStrane valute 32.4 -77.9 -290.3 5.5Ukupno rezervna sredstva 32.4 -77.9 -290.3 5.5Ukupno 116.4 33.9 89.2 390.0174CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008Tabela 17.Uvoz i izvoz, po grupi roba(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima euro)2005 200620072008OpisImporti Exporti Importi Exporti Importi Exports Imports ExportsUkupno 1,157.5 56.3 1,305.9 110.8 1,576.2 165.1 1,928.2 195.9I Zive zivotinje I mlečni proizvodi 54.0 0.5 50.5 0.3 61.2 13.8 85.4 1.1II Povrće 57.2 2.9 73.0 5.1 83.4 26.2 103.6 8.9III Ulja i prehrambena ulja od životinja ili povrća 11.0 … 15.3 0.1 17.3 4.7 22.7 …IV Pripremljeni preh. Artikli, piće i duvan 163.3 4.6 180.6 6.2 222.7 44.9 261.9 10.5V Mlečni proizovdi 207.3 3.2 241.7 18.8 317.6 90.0 378.6 17.9VI Proizvodi hemijske ind. ili sličnih industrija 91.1 1.2 107.7 1.2 118.9 27.9 138.8 1.8VII Plastika, guma i njihovi artikli 51.0 1.0 60.7 3.2 72.5 13.5 86.1 6.4VIII Štof, koža i njihovi artikli 1.5 6.1 2.2 7.2 2.5 0.4 2.8 4.8IX Drvo i njegovi artikli 30.5 0.4 30.3 0.8 35.3 5.5 41.7 1.7X Celulozni materijal, papir i njihovi artikli 23.5 0.4 27.6 0.7 31.7 6.7 39.0 1.1XI Tekstil i njegovi artikli 35.9 0.6 45.1 0.7 52.4 10.2 64.0 2.5XII Cipele 11.3 0.1 14.3 0.1 16.3 3.6 18.3 0.1XIII Artikli od kamena, keramike i stakla 51.5 0.4 57.0 0.7 62.9 10.6 67.2 1.4XIV Biseri, metali od vrednosti, metali, bižuterija itd. 0.3 0.2 0.4 0.2 0.6 0.1 1.0 0.1XV Bazni metal ii artikli baznih metala 90.3 24.8 122.6 53.1 144.3 32.5 179.6 124.1XVI Mašinerija, alati, električni aparati itd 129.2 6.5 153.3 7.7 196.6 44.9 239.9 8.4XVII Sredstva transporta 104.2 2.3 79.3 1.4 82.1 23.3 131.1 2.1XVIII Optički, medicinski i muzički instrumenti, 15.3 0.4 14.3 0.3 19.1 3.7 21.4 0.6XIX Oružje i municija 0.1 … 0.5 2.5 0.4 … 0.4 …XX Različiti proizvedeni materijali 28.9 0.4 29.5 0.6 37.7 5.5 44.5 2.3XXI Drugo 0.1 0.3 0.1 … 0.1 … 0.1 …Izvor: Carina Kosova i Statistika Kosova.CBK – Centralna Banka Republike Kosova 175

Godišnji Izveštaj 2008CBKTabela 18.Uvoz i izvoz, po tržišnim partnerima(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima euro)Opis2005 2006 2007Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz2008Ukupno uvoz 1,157.5 56.3 1,305.9 110.8 1,576.2 165.1 1,928.2 195.9Evropa 1,017.5 54.2 1,153.6 109.4 1,350.4 156.8 1,655.8 169.1Evropska Unija 439.7 21.8 454.3 42.3 572.9 69.3 698.1 93.6EU 15 296.3 19.2 286.5 23.4 382.7 53.1 486.1 80.6Od kojih:Austrija 20.7 1.0 23.5 1.2 26.8 2.0 31.0 2.0Belgija … … … … … 5.6 28.1Francuska 20.1 0.5 15.9 0.2 25.0 0.1 37.5 0.2Nemačka 123.8 3.2 122.7 4.0 155.0 16.2 196.6 7.1Grčka 44.0 5.4 37.6 3.9 63.7 8.4 81.4 10.8Italija 49.6 5.7 52.5 12.7 57.7 9.7 74.4 25.5Holandija 7.8 0.1 7.0 1.1 9.7 2.3 20.1 1.9Ujedinjeno kraljevstvo 7.5 … 6.4 … 9.5 0.2 12.6 0.2EU 10 98.5 1.5 104.9 5.2 118.0 5.1 150.8 10.4Od kojih:Republika Češka 8.7 … 11.5 0.4 11.4 0.2 15.4 1.1Poljska 14.8 … 13.8 … 14.1 0.1 22.2 0.1Madjarska 16.2 … 20.0 … 25.5 0.1 37.7 0.1Slovačka 2.5 … 2.4 … 3.7 0.4 7.2 0.2Slovenija 55.0 0.1 56.0 0.3 62.4 4.3 66.8 6.2EU 2 44.9 1.2 62.9 13.7 72.3 11.1 61.3 2.6Bugarska 37.8 1.0 58.5 13.5 42.0 10.0 53.8 2.6Rumunija 7.1 0.2 4.4 0.2 30.3 1.1 6.8 …CEFTA 440.4 29.9 536.3 51.7 579.6 65.1 723.9 60.5Albanija 18.1 5.8 23.1 12.6 35.3 20.8 59.6 21.1Bosna i Hercegovina 18.4 3.4 18.5 5.1 29.8 4.8 38.7 5.7Hrvartska 25.0 0.9 28.1 1.1 39.0 1.8 50.0 0.8Makedonija 220.1 10.8 257.8 9.7 237.9 15.4 346.5 19.4Crna gora 6.4 0.7 17.8 2.2 15.1 2.9 14.4 3.7Srbija 152.3 8.2 191.1 20.9 222.5 19.3 214.5 9.9Druge evropske zemlje 118.4 2.6 138.9 15.4 197.9 22.4 233.8 14.9Od kojih:Rusija 10.8 … 9.9 … 4.7 0.1 6.9 0.1Turska 85.4 1.0 97.1 1.6 101.8 2.7 128.2 3.1Ukrajina 12.0 … 12.0 … 16.3 0.1 11.7 …Norveška (EFTA) 0.6 … 1.2 … 4.8 0.1 2.8 …Švajcarska (EFTA) 18.4 0.7 22.8 7.0 23.9 12.4 32.4 6.8Druge ne-evrospke zemlje 139.9 2.6 152.3 1.3 225.8 8.3 272.4 26.9Od kojih:Argentina 1.1 … 1.8 … 3.1 … 1.5 …Brazil 16.8 … 18.6 … 30.3 … 43.5 …Kina 54.9 … 74.7 … 105.0 … 121.1 …Egipat 0.5 … 0.9 0.2 1.3 0.1 1.0 …Indija 2.5 … 2.2 … 3.9 3.1 3.5 23.7Tajvan 2.2 … 2.0 … 2.8 … 2.9 …Tajland 0.7 … 1.1 … 2.3 … 1.8 …Indonezija 0.5 … 1.0 … 9.2 … 11.0 …Japan 13.5 … 8.7 … 10.1 … 10.8 …Sjedinjene Američke države 17.7 0.2 11.6 … 14.7 … 23.6 …Druge 29.5 1.9 29.8 1.2 43.1 5.0 51.8 3.2Izvor: Carina Kosova i Statistika Kosova.176CBK – Centralna Banka Republike Kosova

Godišnji Izveštaj 2008CBK156CBK – Centralna Banka Republike Kosova

CBKGosišnji Izveštaj 2008CBK – Centralna Banka Republike Kosova 177

Centralna Banka Republike Kosova