Profilisanje nepovoljnog položaja na tržištu rada - Međunarodna ...

MEĐUNARODNA KANCELARIJA RADAProfilisanje nepovoljnog položajana tržištu rada

Profilisanje nepovoljnog položaja na tržištu rada1Ključni pokazatelji tržišta rada, prikupljeni Anketom o životnom standardu (AŽS) ukombinaciji sa administrativnim podacima koje je o pojedinačnim licima prikupilaNacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), važni su za identifikovanje faktora za kojese pretpostavlja da imaju najveći uticaj na rezultate zapošljavanja na nacionalnomnivou. AŽS podaci mogu meriti učestalost (proširenost) uslova i demonstrirati vezeizmeđu njih (ali ne i uzročno-posledične odnose, za šta su potrebne ekonometrijsketehnike). To znači da ovi podaci mogu pokazati odnos između statusa na tržištu radai drugih faktora od interesa u određenoj populaciji u određenom trenutku. Kadase ovakva anketa ponovi, rezultati se mogu porediti u vremenu, kako bi se uočilepromene. 1Obimna naučna literatura o zapošljavanju – i nacionalnom i međunarodnom – možepomoći pri donošenju zaključaka (inferenci) o nacionalnim podacima, i identifikovanjufaktora rizika za pojavu socijalne isključenosti i siromaštva. Faktori rizikakoji utiču na rezultate tržišta rada jesu okolnosti ili pojedinačne karakteristike zbogkojih opada verovatnoća učestvovanja na tržištu rada i dostojanstvenog rada. Ovajproces dopušta profilisanje grupa populacije (kao i pojedinaca) za koje je verovatnijeda će se suočiti s nepovoljnim položajem na tržištu rada. U sledećem pasusu ispitujese kako se može razviti jednostavan sistem profilisanja radi određivanja cilja.1 Ankete preseka razlikuju se od longitudinalnih anketa, jer se ovim drugima anketiraju iste osobe u tokuvremena, tako da se promene mogu preciznije posmatrati. Panel podaci (ili podaci iz anketa preseka uvremenskim serijama), kombinuju oba metoda i posmatraju višestruke subjekte i to kako se oni u vremenumenjaju. Panel analiza koristi panel podatke za ispitivanje promena varijabli u vremenu, kao i razlike uvarijablama između subjekata.

21. Faktori rizika na tržištu radaNeki faktori rizika po prirodi su kauzalni, dok drugi imaju samo prediktivnu vrednost.Faktori rizika se obično svrstavaju u spoljne (domaćinstvo/porodica, škola i geografskalokacija / zajednica) i unutrašnje (individualne) faktore kako je ovde prikazano.Faktori domaćinstva i/ili porodični. Kada je prihod domaćinstva viši, veća je i verovatnoćada će deca ići u školu, steći više obrazovanje i stupiti u radnu snagu. Slično tome,viši nivo obrazovanja roditelja ili viši status njihovog zanimanja, povezani su s nižomstopom napuštanja školovanja kod dece. Žene koje u kasnijem dobu postaju majkeimaju veću verovatnoću da će odgajati decu koja će se duže školovati i stoga dobitibolju priliku za zapošljavanje. Utvrđeno je da nekoliko drugih uslova u domaćinstvu,kao što je kriminalitet kod roditelja, nedelotvorna roditeljska briga o disciplini, nedovoljnauključenost roditelja, konflikti u porodici, zapuštanje i napuštanje deteta,takođe su pokazatelji koji mogu rano predvideti početak i šablon rizičnog ponašanjakod dece i omladine. Zanimljivo je da u Srbiji nalazimo međugeneracijski krug u vezis korisnicima socijalne pomoći: velika je verovatnoća da će deca iz domaćinstavakoja koriste socijalnu pomoć i sama postati korisnici socijalne pomoći češće negodeca iz domaćinstava koja je ne primaju.Obrazovni/školski faktori. Stepen obrazovanja tesno je povezan sa nepovoljnim socijalnimpoložajem i siromaštvom – mnogi pojedinci sa niskim stepenom školskespreme potiču iz porodica koje karakteriše nepovoljan položaj. Pokazano je da obrazovanjeznačajno utiče na porast zarade na tržištu rada i mogućnosti zapošljavanja,kao i na opšte zdravstveno stanje stanovništva, kriminalitet i spektar drugih ishoda. 2Potvrđena je tendencija da mladi koji se redovno školuju bolje prolaze na tržišturada. Uz to, kvalitetno predškolsko obrazovanje povećava šanse za uspeh u školi i,kasnije, zapošljavanje. Uopšteno govoreći, što pojedinac dostigne viši stepen školske2 OECD, Nepovoljan društveni položaj i školska sprema, OECD, Radni dokument o socijalnoj zaštiti,zapošljavanju i migraciji, broj 32, 2006.

spreme, to su bolji i ishodi njegovog zapošljavanja. Neke države, međutim, imajutakozvani problem nezaposlenosti obrazovanih, npr. viša je stopa nezaposlenostimladih sa tercijarnim obrazovnim nivoom od drugih grupa.3Geografski i faktori zajednice. Od petnaest faktora zajednice koji su proučavani u vezi sranim napuštanjem školovanja, nađeno je da najveću prediktivnu vrednost ima udeostambenih četvrti u kojima preovlađuju profesionalna zanimanja. Tamo gde je takvihdelova naselja manje, stope napuštanja škole su više. Nešto slabiji, mada i daljeznačajan faktor, jeste broj pojedinaca u lokalu koji su rano napustili školovanje. Tamogde je u zajednici više onih koji su prekinuli školovanje, postoji i blago povišen rizik daće mladi takođe prekinuti obrazovanje. Geografska lokacija (ruralna/urbana) takođeigra ulogu u ishodima zapošljavanja. Stanje privrede u nekom regionu ili oblasti utičena mogućnost nalaženja zaposlenja, s tim što se radnici u urbanim oblastima lakšezapošljavaju i više zarađuju u poređenju s radnicima iz ruralnih krajeva. No, u nekimdržavama situacija je obrnuta, pa je stopa nezaposlenosti mnogo niža u seoskimoblastima, jer preovlađuje poljoprivreda za vlastito preživljavanje, dok je u velikim urbanimsredinama veća verovatnoća da će radnici biti izloženi nezaposlenosti, nedovoljnojuposlenosti i marginalizaciji.Faktori tržišta rada. Zapošljavanje zavisi od snage privrede, s tim što su u slabim privredamamladi izloženiji nezaposlenosti od ostalih starosnih grupa. U nekim zemljama,česta promena zaposlenja u mladosti samo je u maloj meri povezana s rizikomod kasnije nezaposlenosti, a pozitivno je povezana s višom zaradom, pogotovo kodmladih muškaraca. Na drugoj strani, dugi periodi nezaposlenosti rano u toku radnogveka snažno predviđaju buduću nezaposlenost. Rano radno iskustvo povećava kasnijuzapošljivost pojedinca. Za neke, angažovanje na privremenom i povremenom radupovezano je s povećanim stepenom ugroženosti, dok je za druge ono ulaz na tržišterada. Istraživanja efekata minimalnih zarada i stroge zaštite na radu kao prediktornezaposlenosti daju mešane rezultate. Neke studije pokazuju da je njihov uticaj na zaposlenostmali ili nikakav, dok druge pokazuju da na neke grupe, pogotovo na mlade,minimalne zarade utiču više nego na ostale.

4Individualni faktori. Problemi u ponašanju i teškoće sa održavanjem pažnje u školimogu predvideti kasnije probleme, kao što je rano napuštanje obrazovanja i neuspehu sticanju kvalifikacija. Mladi koji imaju takvih problema u detinjstvu dva puta češće odostalih rano u toku radnog veka budu nezaposleni. Čini se da put u obrazovni neuspehvodi preko problema s disciplinom i vršnjacima, što dovodi do bežanja iz škole, suspenzijei izbacivanja iz škole. Problemi s fizičkim zdravljem otežavaju stalno zaposlenje,mada nije potpuno jasno koliko je u pitanju diskriminacija, a koliko stvarnafizička ograničenja. Izgleda da anksioznost i blaga depresija nemaju uticaja na rezultatena tržištu rada, mada pojedinci koji pate od akutne depresije imaju manjuverovatnoću da dobiju posao kasnije u životu. Tinejdžerske trudnoće su tesno povezanes ranim napuštanjem školovanja i propuštanjem da se steknu kvalifikacije, madarod sam po sebi izgleda da nema jak uticaj na participaciju. I alkoholizam i narkomanijasu povezani sa nezaposlenošću i neaktivnošću, a osobe koje uživaju ove supstancečesto su, takođe, bez bez posla i zavise od socijalne pomoći.2. Pristupi profilisanjuPrevencija dugoročne nezaposlenosti dugo je već osnovni cilj politika zapošljavanjau državama sa visokim i srednjim prihodom. Mnoga dugoročno nezaposlena licana tržištu rada trpe određene nepovoljnosti, kao što su erozija veština i zadobijanjeožiljaka, što otežava ponovno zapošljavanje. Uz to, dugoročno nezaposleni trpe i većirizik od socijalne isključenosti. Iz šire privredne perspektive, dugoročna nezaposlenostuzrokuje značajne finansijske gubitke, kako zbog plaćanja socijalne pomoći, takoi zbog izgubljenog prihoda i proizvodnje. Zbog toga su u poslednje dve decenije mnogedržave razvile sisteme profilisanja za identifikaciju koliko osoba koja traži posao imarelativne teškoće povezane s ličnim okolnostima i veštinama na tržištu rada. 33 Sjedinjene Američke Države i Australija uvele su potpuno funkcionalne sisteme sredinom devedesetih godinadvadesetog veka. Za njima su sledile prvo Danska, 2004. pa Nemačka, 2005. Holandija, Novi Zeland iJužna Koreja takođe su eksperimentisali sa određenim vrstama profilisanja za pomoć pri određivanju ciljnegrupe za svoje javne službe zapošljavanja (NSZ - Bugarska, Finska, Francuska, Mađarska, Meksiko, Slovačkai Švedska trenutno testiraju modele za profilisanje).

Već duže vreme nacionalne službe za zapošljavanje koriste veliki broj pristupa profilisanjuza ranu identifikaciju lica koja traže posao, a koja snose rizik of dugoročnenezaposlenosti (Okvir 1), kao i za efikasniju raspodelu oskudnih finansijskih sredstavai kadrova.5Okvir 1. Pristupi profilisanjuPravila za kvalifikovanje opisuju proces kojim se pojedinci usmeravaju ka određenim vrstamapodrške za ponovno zapošljavanje na osnovu ispunjavanja određenih kriterijuma. Prednostovog sistema u tome je što uspostavljanje jasnih pravila za kriterijume omogućava daoni budu relativno jeftini i jednostavni za sprovođenje. Međutim, pristup pomoću pravila zakvalifikovanje ipak je u određenoj meri neodređen, pošto je verovatno da će pojedinci kojipotpadnu u relativno široku kategoriju na osnovu kriterijuma imati raznovrsne potrebe.Diskreciona odluka voditelja slučaja – kao što i ime pokazuje, ovo je proces kojim osoba iznacionalne službe za zapošljavanje, koja vodi razgovor sa kandidatom, na osnovu vlastitogsuda upućuje radnika na intervenciju za koju misli da će najbolje zadovoljiti njegovepotrebe. Mada, u poređenju sa pristupom pomoću pravila za kvalifikovanje, ovaj procesmože biti osetljiviji za individualne potrebe, on je ipak veoma subjektivan, skuplji zasprovođenje, a teško ga je oceniti.Skrining je proces kojim voditelj slučaja pokušava da oceni zapošljivost kandidatakorišćenjem tipičnih psiholoških tehnika. Na osnovu rezultata izraženog osnovnim brojem,kandidat se upućuje na intervenciju koja bi trebalo da odgovara zbiru koji on ima. Osnovniprigovor ovom pristupu odnosi se na odsustvo konsenzusa u vezi s najdelotvornijim metodomskrininga. Uz to, i ovaj pristup se oslanja u određenoj meri na diskreciono mišljenjevoditelja slučaja, te se ne može smatrati u potpunosti objektivnim.Statističko profilisanje je instrument pomoću koga se numerički zbir bodova na osnovuverovatnoće koristi za upućivanje nezaposlene osobe daljim službama za zapošljavanje.Preciznije rečeno, zbir bodova određuje rang pojedinca u smislu rizika da postanedugoročno nezaposlen, a radnici nacionalne službe za zapošljavanje mogu ovaj zbir koristitida identifikuju one kojima je njihova pomoć najpotrebnija da bi izbegli dugoročnunezaposlenost. Uopšteno, osnovni cilj korišćenja statističkog profilisanja jeste da se intenzivnausluga pruži rano, a ne tek pošto već dođe do dugoročne nezaposlenosti.Izvor: O’Konel i drugi, Nacionalno profilisanje nezaposlenosti u Irskoj, Institut za ekonomska isocijalna istraživanja, Dablin 2009.

6Statističko profilisanje je instrument koji koriste nacionalne službe za zapošljavanje,a kojim se numerički zbir bodova na osnovu verovatnoće koristi za rangiranje svakogpojedinačnog lica u smislu rizika od dugoročne nezaposlenosti. Zaposleni NSZ-a tadakoriste dobijeni zbir kako bi intenzivne usluge i programe zapošljavanja usmerili kaonima koji se suočavaju s najvećim rizikom.3. Osnovni model profilisanja za identifikaciju faktora rizikaNa isti način na koji se profilisanje koristi za identifikaciju rizika od dugoročne nezaposlenosti,ono se može koristiti da ukaže na verovatnoću pojave ostalih negativnihishoda na tržištu rada (kao što je nedovoljna zaposlenost ili radnička sirotinja) naosnovu ličnih karakteristika i okolnosti u kojima se pojedinac obreo, kao što je detektovanolongitudinalnim podacima ili anketama preseka. Na taj način profilisanjemože biti vredan instrument za razvijanje delotvornih mehanizama za određivanjeciljnih grupa za intervencije u zapošljavanju. Jedno od ključnih otkrića iz literatureo evaluaciji mera za zapošljavanje ukazuje na to da je određivanje ciljne grupe jednaod najproblematičnijih oblasti u razvoju delotvornih intervencija na tržištu rada, s timšto su česti neuspesi pri rešavanju višestrukih slojeva nepovoljnog položaja koji moguzadesiti istog pojedinca.Kombinovanje rezultata modela statističkog profilisanja sa procenom pojedinca, kojuobavlja voditelj slučaja iz nacionalne službe za zapošljavanje, može umnogome doprinetida se smanji gubitak zbog balasta nastao usled pogrešnog izbora učesnikaintervencija u zapošljavanju. 4 Ovakav kombinovani sistem koristi statističke varijableza otkrivanje pojedinaca koji mogu biti pod rizikom od lošeg uspeha na tržištu rada;voditelj slučaja iz službe za zapošljavanje zatim verifikuje preliminarne rezultate individualnimsavetodavnim intervjuima (takođe za otkrivanje faktora koje je teškomeriti, kao što je slaba motivisanost). Ako sud voditelja slučaja potvrdi otkrića modelaza profilisanje, pojedinac se upućuje najprikladnijoj grupi programa i službi zazapošljavanje (targetiranje).4 Nepravilan izbor pojedinaca na koje će se mere zapošljavanja usmeriti izaziva gubitak usled balasta, npr. istirezultat/ishod za pojedinca postigao bi se i bez intervencije.

Jednostavniji način za razvoj sistema za profilisanje jeste korišćenje AŽS i pokazateljaiz administrativnih podataka, pri čemu se poredi uspeh različitih grupa (npr. mladinasuprot odraslima; muškarci nasuprot ženama; stanovnici sela nasuprot stanovnicimagrada; pojedinci sa nižom školskom spremom nasuprot pojedinacima sa višomškolskom spremom i sl.), a zatim se rezultati porede sa rezultatima iz nacionalne imeđunarodne literature radi identifikacije faktora koji mogu biti povezani s rizikom natržištu rada na nivou države. 57Svakom faktoru dodaje se numerički ponder (bodovi) koji pokazuje koliki relativni doprinostaj faktor ima na teškoću pojedinca na tržištu rada. Na primer, može se koristitiskala na kojoj „0“ pokazuje da nema rizika, dok „10“ označava najviši mogući rizik.Sama služba za zapošljavanje, ili nacionalni ekspertski tim, mogu obaviti identifikacijufaktora, kao i ponder koji se primenjuje na svaki od njih, na osnovu onoga što pokazujuindikatori zapošljavanja. 6Zbir bodova pojedinca, dobijen sabiranjem pojedinačnih pondera za tu osobu, pokazujeukupne teškoće u zapošljavanju u poređenju sa ostalima. Na primer, pojedinac čiji jezbir ispod 20, na skali od 0 do 50, klasifikuje se kao osoba sa niskim rizikom, zbir od 21do 39 ukazuje na srednji rizik, dok se zbir između 40 i 50 kategorizuje kao visoki rizik.5 U Srbiji postoji više izvora koji se mogu koristiti. Videti npr. M. Arandarenko, Tranzicija sa obrazovanja na posao.Izveštaj za državu Srbiju, Evropska obrazovna fondacija, Torino, 2007; M. Arandarenko, A. Nojković, Tržište radau Srbiji. Pregled, Centar za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi, Solun 2007. Evropska obrazovnafondacija (ETF), Srbija: Analiza za državu, Torino 2006; G. Krstić, „Tržišta rada u Srbiji i Crnoj Gori“, okvirni radpripremljen za Agendu za ekonomski rast i zapošljavanje, Izveštaj broj 29258-YU, Svetska banka, Vašington D.C.2006; G. Krstić, V. Korbaneze, U potrazi za više i boljih poslova za mlade u Srbiji, Međunarodna kancelarija rada,Program zapošljavanja, Podregionalna kancelarija za Centralnu i Istočnu Evropu – Budimpešta: MOR, 2009;Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje (2010–2011), Beograd2011.6 Instrument za klasifikaciju tražilaca posla, koji se koristi u Australiji, na primer, razvijen je putem formalnogistraživanja (statističke analize za određivanje faktora rizika i procene njihovog prosečnog efekta naverovatnoću pojave dugoročne nezaposlenosti) i procene stručnjaka (Radna grupa za klasifikaciju predložila jedodatne faktore, koji nisu mogli da budu testirani u istraživanju). Videti: Ministarstvo za zapošljavanje, odnosena radu i mala preduzeća, Instrument za klasifikaciju tražilaca posla, Kanbera 1998.

8Najčešće varijable koje se u različitim državama koriste u modelima za profilisanjeza izračunavanje rizika jesu: životna dob i pol, školska sprema, geografska lokacija,porodični status i prihod, prisustvo invaliditeta i/ili medicinsko stanje, istorija nezaposlenostii pristup prevozu (ili blizina tržišta rada). Navedena tabela pruža ilustrativanprimer sistema numeričkog zbira primenjenog na dva pojedinca. Voditeljslučaja iz službe za zapošljavanje može potvrditi ili prilagoditi krajnji rang na osnovuindividualnog savetodavnog intervjua. Na primer, broj bodova koji je određen za faktor„porodični status i prihod“ (8 u donjoj tabeli) može se povećati, ako su, na primer,izdržavana lica deca predškolskog uzrasta, ili ako je partner nezaposlen.

Tabela 1: Primer sistema određivanja bodova za profilisanjeBrojFaktori Pojedinac 1 Pojedinac 2bodovaBrojbodovaStarosna dob 22 godine 5 30 godina7Pol M 0 Ž1Pismenost isposobnost računanja DobriŠkolska sprema10 godinaosnovno0 Ograničeni5Nezavršena2 7osnovna školaStručne kvalifikacije Nema 5 Nema5Radno iskustvo Nema 5 Nema5Porodični status iprihodGeografska lokacijaPrevoz / blizina tržištaradaInvalidnost /medicinsko stanjeTrajanjenezaposlenostiŽivi sa partnerom idva izdržavana lica,Prihod ispod 2/3medijaneRegion / oblastvisokog rizikaJavni prevozNema8Živi sa porodicomPrihod na0medijani8Region / oblastsrednje visokogrizika53Nema odgovarajućiprevoz60Medicinsko stanjesa niskim uticajem4N/P 0 N/P0Ukupno Umereni rizik 36 Visoki rizik 459

položaja na tržištu rada. Za pismenost i sposobnost računanja mogu se predvidetitri nivoa rangiranja „dobar“ (sa brojem bodova nula), „ograničen“ (sa brojembodova između 3 i 5) i „veoma ograničen“ (sa zbirom koji je jednak brojuodređenom za najniži rang školske spreme, videti dole).11···Školska sprema. Nivo školske spreme značajno utiče na ishode zapošljavanja, teodređivanje broja bodova za ovaj faktor treba da bude u skladu sa organizacijomnacionalnog obrazovnog sistema i da se odnosi na najviši završeni nivo.Rangiranje može da uključi: „bez škole“ (sa visokim brojem bodova za rizik, recimo8 od 10); „nezavršeno osnovno obrazovanje“ (takođe sa visokim zbirom),„osnovno obrazovanje“ (sa zbirom bodova nešto nižim od onoga za „bez škole“i „nezavršeno osnovno obrazovanje“), i tako redom, s tim što najviši nivoi obrazovanjanose najmanji broj bodova (ako na nacionalnom nivou postoji povezanostizmeđu obrazovanja i uspeha na tržištu rada).Stručne kvalifikacije. Verovatnoća za rizik od lošeg uspeha u zapošljavanju povezanaje, takođe, sa slabim stručnim ili profesionalnim kvalifikacijama. Kvalifikacijese mogu steći školovanjem, iskustvom na radu, ili njihovom kombinacijom.Zbir bodova se može organizovati na osnovu tri kategorije: „nema stručnogzanimanja“; „stručne kvalifikacije nisu više relevantne i/ili korisne“ i „relevantnestručne kvalifikacije“, gde bi ove poslednje imale opterećenje nula. Na primer,mnogi u Srbiji stiču kvalifikacije za kojima nema potražnje. Ovakva lica bila biklasifikovana u kategoriju srednjeg do visokog rizika.Porodični status. Ovo se odnosi na položaj osoba u porodicama različite vrste.Na primer, samohrani roditelji često se sreću sa značajnim teškoćama u smislupristupa prilikama za zapošljavanje; udate žene s decom mogu biti predmet diskriminacije,jer se smatra da će više izostajati sa posla zbog staranja o deci, islično. Moguće kategorije za ovaj zbir bile bi: „Živi sa suprugom ili partnerom saizdržavanim licima (deca)“, samohrani roditelj, živi sa izdržavanim licima (decom)“,„živi sa drugim članovima porodice“, i „živi sam“. Ako su dostupni podaci

12o prihodu domaćinstva i/ili statusu aktivnosti članova domaćinstva, treba i njihuzimati u obzir. Na primer, osoba koja živi u porodici u kojoj nijedan drugi člannije zaposlen, ili u domaćinstvu čiji je prihod ispod dve trećine medijane, svakakosnosi veći rizik od isključenosti od nekoga koji živi u domaćinstvu sa prihodomna medijani ili gde je zaposlen jedan ili više članova domaćinstva.··Geografska lokacija. Ovaj faktor meri nepovoljni položaj nastao zbog života naodređenoj geografskoj lokaciji. Stanje privrede u regionu prebivališta ima snažanuticaj na verovatnoću pronalaženja pristojnog zaposlenja. Geografski regioni semogu klasifikovati u četiri kategorije na osnovu rasta zaposlenosti i stope nezaposlenosti:„regioni/oblasti sa niskim rizikom“ (sa zbirom 0); „regioni/oblastisa umerenim rizikom“ (sa zbirom npr. 3); „regioni/oblasti sa umereno visokimrizikom“ (sa zbirom 4); „regioni/oblasti sa veoma visokim rizikom“ (sa zbirom 6ili više). Osim rasta zaposlenosti i stope nezaposlenosti, mogu se izabrati drugipokazatelji tržišta rada, ukoliko oni mogu bolje reprezentovati relativni rizik od nezaposlenostinastao zbog prebivališta u određenom regionu ili oblasti, u poređenjusa nacionalnim prosekom. Takođe se može koristiti kategorizacija na ruralnu/urbanu sredinu ako je dovoljno jaka veza sa određenim ishodom zapošljavanja.Prevoz (blizina tržišta rada). Prilika koju pojedinac ima da pronađe pristojno zaposlenjedirektno je povezana sa pristupom tržištu rada. Jedan od faktora kojetreba uzeti u obzir jeste prevoz. Moguće kategorije u koje se zbir može organizovatijesu: „poseduje vlastiti prevoz“ (rizik nula); „pristup adekvatnom javnomprevozu“ (nizak rizik), i „neadekvatan prevoz“ (visok rizik). Još jedan način nakoji se može meriti teškoća u pristupu tržištu rada jeste da se blizina izrazi kaofunkcija rastojanja između prebivališta i grada određene veličine (na primer,osoba koja živi na udaljenosti od 60 minuta od grada sa najmanje pet hiljadastanovnika suočava se s manjim rizikom od nekoga ko živi na tri sata udaljenostiod najbližeg naseljenog mesta.

·Invaliditet / medicinsko stanje. Opšte je prihvaćena pretpostavka da je smanjenasposobnost pojedinca da obavlja posao značajna nepogodnost na tržištu rada.U mnogim državama postoje ocene sposobnosti za rad, kojima se meri kolikoinvaliditet pojedinca može predstavljati prepreku za obavljanje posla. Tamo gdepostoji takvo ocenjivanje, sistem bodovanja trebalo bi da se oslanja na nacionalnorangiranje sposobnosti za rad. Umesto toga može se koristiti jednostavansistem bodovanja od tri kategorije: „nema invaliditeta / medicinskog stanja“:„postoji invaliditet / medicinsko stanje sa niskim uticajem“; i „invaliditet / medicinskostanje srednjeg uticaja“.13··Skorašnje radno iskustvo (osnovna aktivnost u prethodnoj godini). Smatra se dasu osobe bez radnog iskustva, ili pak one sa nedovoljno iskustva, u nepovoljnijempoložaju na tržištu rada. Sistem bodovanja za ovaj faktor može se zasnivatina glavnoj aktivnosti koju je pojedinac obavljao u (skorijoj) prošlosti. Na primer,neko ko nije pripadao radnoj snazi u godini koja je prethodila anketi (zbogškolovanja, staranja o deci i sl.), ili je bio nezaposlen, ili je radio kao pomažućičlan domaćinstva, imaće više teškoća na tržištu rada nego neko ko je bio zaposlen,čak i povremeno ili privremeno.Trajanje nezaposlenosti. Što duže traje period nezaposlenosti sve su manje šanseza zaposlenje. Značajan pad sreće se posle 3–6 meseci, kad počinje da opadamotivacija za traženje posla; u periodu od oko 12 meseci nezaposlenost se stabilizuje,a veštine, radno iskustvo i radne navike su u velikoj meri pogoršani.Bodovi za ovaj faktor obično se organizuju u odnosu na sledeće periode nezaposlenosti:manje od 3 meseca; 3–6 meseci; 6–12 meseci; 12–24 meseca; 24meseca i duže, s tim što poslednja kategorija ima najvišu vrednost.