Zbornik radova 1997. - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata ...

Stav je najsloženija psihološka kategorija i zbog toga veoma značajna uvaspitanju za zdravlje. Definiše se kao “relativno stabilna tendencija da sekonstantno odgovara na određene ljude, situacije I objekte” (14).Definicija ukazuje na nekoliko značajnih karakteristika stava :• relativna stabilnost znači da se on ipak može menjati i da se na njegamože uticati.• “tendencija da se konstantno” odgovora ostavlja prostor da sezaključi da postoje situacije u kojima osoba reaguje suprotno svomstavu. Recimo većina roditelja ima pravilan stav prema pušenju ialkoholu i zbog toga brane svojoj deci da razviju te navike, ali samiroditelji ne deluju u skladu sa svojim stavom.Vaspitanje za zdravlje treba da uskladi delovanje u skladu sa stavom, kada jeon adekvatan.Zdravstvene navike su najčešće korišćen termin u vaspitanju za zdravlje.Pod tim se podrazumeva “oblik ponašanja u vezi sa zdravljem koji je čvrstouspostavljen i koji se ispoljava ili upražnjava automatski i često nesvesno”(15).Ukupan koncept zdravstvenih navika nedovoljno je proučen.Zna se da se uspostavljaju u životnom dobu od 11-12 godina ali daizadržavaju nestabilnost. Međusobno su povezane po sistemu “klastera” (recimobavljenje sportom povezano je sa navikama u ishrani ali ne i sa “sigurnimseksom”). Različiti faktori u različitom životnom dobu povezani su sa različitimnavikama. Porodica se smatra presudnom u formiranju prvih pravilnih ili zdravihnavika.. Zbog toga je angažovanje zdravstvenog radnika najznažajnije na nivouprimarne socijalizacije, zatim školskog perioda kada raste verovatnoća da što većbroj zdravih navika bude “ automatizovan”Danas se u praksi vaspitanja za zdravlje koristi niz Modela u kojima suintegrisane i dovedene u vezu psihološke i socijalne varijable-kategegorija saciljem da se postigne najveća efikasnost u radu.Detaljno obrazlaganje tih modela prevazilazi okvire ovog rada, zato će mosamo naznačiti neke od nih, kao ilustraciju mogućnosi ali i ozbiljnosti aktivnosti uvaspitanju za zdravlje.∗Model socijalnog učenja ističe značaj pojačavajućih faktora, dakle onihkoji iz spoljne sredine moraju da pomognu jednu zdravstvenu promenuili akciju.U praksi to znači da ako se zdravstveni vaspitač-lekar fokusira naosposobljavanje ljudi da se odupru negativnim pritiscima okoline, odnosno ako sebave samokapacitacijom mladih da kažu “Ne” neadekvatnom ponašanju, ondaukupna okolina mora u tome pomoći delovanjem u istom pravcu. Samo će tako bitipostignuta “inokulacija protiv negativnih pritisaka grupe“ (16).∗U POPFEDE modelu (akronim sadrži prevod engleskog naziva modela iznači: predisponirajuće, osnažujući i podržavajuće faktore edukativnedijagnozr i terapije), zdravstveni radnik ima najznačajniju ulogu kaoonaj koji određuje prioritetni zdravstveni problem i ima komtrolu nadukupmom situacijom. Sam tvorac modela je nekoliko godina kasnijeustanovio ograničenost mogućnost zdravstvenog radnika da delujeizolovano i proširio model sa još faktora.19