Zbornik radova 1997. - Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata ...

uslovom da je devojka ginekološki zrela i potpuno zdrava, a kada je rizik odzačeća, meren učestalošću polnih odnosa, visok.Postkoitalna ili "jutro-posle" kontracepcija često je primenjivana od stranemladih. Ovaj metod se smatra veoma važnim u smanjivanju stopa neželjenihtrudnoća adolescenata (9). Ovaj trenutak kontakta zdravstvenog radnika sa mladomosobom, koja je u tom trenutku svesna rizika u kome se nalazi i sprema da preuzmeodgovornost u polnom ponašanju, takodje se može iskoristiti za pružanjeadekvatnog saveta u vezi sa izborom kontraceptivnog sredstva.Neplanirana trudnoća je jedan od centralnih problema u domenuadolescentne seksualnosti. Njihova učestalost je visoka, kako u razvijenimzemljama, tako i u zemljama u razvoju (13). Među razvijenim zemljama sveta,SAD imaju najviše stope neplaniranih trudnoća u mladih, s obzirom da godišnjegraviditet nastane u svake desete devojke adolescentnog uzrasta (12).U našoj zemlji, stopa abortusa adolescenata iznosi 20 promila, što se možeoceniti kao visoka učestalost neželjenih trudnoća u mladih osoba (11). Imajući uvidu činjenicu da namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava reproduktivnozdravlje mlade osobe, postojanost endemski visokih stopa abortusa adolescenata sademografskog aspekta predstavlja rizik za još drastičniji pad nataliteta u našojzemlji. Naime, prema rezultatima ispitivanja sprovedenih u našoj sredini, sterilitet ,kao posledica prekida trudnoće u nuligravida, nastupa u skoro 15% slučajeva (1).Medju ostalim značajnim komplikacija abortusa neophodno je napomenuti iinsuficijenciju unutrašnjeg materičnog ušća, koja je, udruženo sa drugim socioekonomskimi medicinskim faktorima, uzrok povećanja učestalosti spontanihpobačaja i prevremenih porodjaja u narednim trudnoćama pacijentkinja, koje su se,kao adolescentinje odlučile za namerni prekid trudnoće. Ne treba zanemariti nimogućnost nastanka psihičkih sekvela nakon namernog prekida trudnoće mladeosobe. Jugoslovenska stručna javnost je istakla da je abortus stresogeno iskustvo irizik za mentalni poremećaj. Ovakav dogadjaj u osoba nezavršenog psihičkog iemocionalnog razvoja može da rezultira depresijama, suicidalnim idejama i dadovede do nastanka antisocijalne ličnosti (10,13).Nastavak trudnoće i radjanje u periodu adolescencije nose značajnezdravstvene i psiho-socijalne rizike. Poznato je da radjanje pre navršene 18 godineživota povećava mogućnost za spontani pobačaj, toksemiju i prevremeni porodjaj.Mlade osobe se obično i javljaju lekaru kada je trudnoća već u odmaklomstadijumu, što onemogućava optimalan antenatalni nadzor osoba, koje su već sapovišenim rizikom od komplikacija tokom trudnoće i porodjaja (3). Zbognezavršenog fizičkog razvoja, porodjaj je često otežanog toka. Novorodjenčadmajki adolescentnog uzrasta češće su nedonesena i male porodjajne težine. USrbiji, oko 17.000 devojaka u dobi od 15 do 19 godina realizuje materinstvo (5).Dok u ostalim dobnim grupama broj porodjaja beleži signifikantan pad, utinejdžera se održava na konstantnim vrednostima od 1950. godine (5). Stoga,potrebno je znati da se rizici ranog radjanja prolongiraju i u periodu materinstva ida, radjanje zdravog novorodjenčeta ne predstavlja garanciju za razvoj zdravogdeteta. Čak i starijoj adolescentkinji, koja je fizički sposobna da se na odgovarajućinačin brine o svom detetu, može da nedostaje emocionalna stabilnost, zrelost iiskustvo koje su preduslov bezbednog materinstva. Prema rezultatima ispitivanja66