Investiraj na brzinu kajaces se natenane - NVO Green Home

4ve energetske efikasnosti od 20%, naročito uslučajevima koji će pomoći rješavanje energetskogsiromaštva;••pripreme sredstva i programe za pomoć zemljamau regionu za rješavanje alarmantnovisokih tehničkih i komercijalnih gubitaka uenergetskim sistemima regiona; i••u velikoj mjeri pojednostave objavljivanje informacijao projektima za fondove i posrednike,tako da je jasnije koja sredstva gdjezavrše.Fokus na Crnoj GoriCrna Gora ima ambiciozne, ali kontroverzne planoveda pretvori zemlju iz neto uvoznika energijeu energetskog izvoznika. Međutim, tokompredmetnog perioda, malo planiranih projekataje sazrelo i angažman MFI u crnogorskom energetskomsektoru je bio skroman. EBRD je obezbijedilasredstva od 40.25 miliona eura tokom ovogperioda za tri projekta – projekat novih brojila saEPCG, postrojenje za biomasu u Pljevljima i učešćeu kapitalu fonda “Green for Growth”, za koji jeEIB takođe izdvojila 3 miliona eura za Crnu Goru.Jedini drugi EIB projekat je bila mala komponentaprojekta rekonstrukcije elektroenergetskog sektorakoji je inicijalno bio odobren za Srbiju i CrnuGoru u 2002. godini. Grupacija Svjetske bankefinansirala je dva projekta sa ukupno 25,4 milionaeura – projekat energetske efikasnosti u javnimzgradama i projekat koji se primarno fokusira naunaprijeđivanje prenosa. Vrijedno je spomenutida je njemačka državna banka KfW bila aktivnijau Crnoj Gori u tom periodu nego bilo koja odmultilateralnih banaka, sa kreditima u ukupnomiznosu od 51,4 miliona za rehabilitaciju hidroelektrana,rekonstrukciju termoelektrane, energetskuefikasnost i modernizaciju distribucije.7Iako krediti za sektor energetike možda nijesu bilinaročito veliki, MFI su učestvovale u projektimatehničke pomoći, a samo EBRD je obavila sedamu sektoru energetike od 2009.godine. Takviprojekti se odnose na različite aspekte razvojaobnovljivih izvora energije kao što su zakonodavstvo,podsticajne tarife i ugovori o kupovinielektrične energije. IFC je takođe bio uključen uprojekat tehničke pomoći za pripremu izgradnjehidroelektrane na rijeci Morači, koji je bio predmetsnažnog protivljenja, a trenutno se čini da jena čekanju. Projekat Morača je dio infrastruktureplanirane za izvoz struje u Italiju preko podvodnogkabla. Kredit od 65 miliona eura za još jednukontroverznu komponentu izvozne infrastrukture– dalekovod Lastva-Pljevlja – je odobren odstrane EBRD-a u aprilu 2013.godine.Dalekovod Lastva-Pljevlja ipodvodni kabal sa ItalijomProjekat podvodnog kabla između Crne Gore iItalije obuhvata postavljanje kabla ispod Jadranskogmora i dalekovod iz Lastve do Pljevalja uCrnoj Gori, koji će potom biti povezan sa Bosnomi Hercegovinom i Srbijom. Glavni cilj ovog projektaje izvoz električne energije iz regiona Balkanau Italiju. Podvodni kabal od 500 milionaeura i konvertersko postrojenje na obali će postavitiitalijansko preduzeće Terna. Osnovni ugovorizmeđu Terne i Ministarstva ekonomije CrneGore potpisan je u novembru 2010.godine. DalekovodLastva-Pljevlja će koštati oko 100 milionaeura, koji će se finansirati od strane EBRD-a, KfW7 http://www.scmn.me/fajlovi/EPCG201212R.pdf

5i sredstava pokretača projekta Crnogorskog elektroprenosnogsistema (CGES), koji je djelimično uvlasništvu Terne.Projekti su kontroverzni i zbog uticaja dalekovodai konvertorskog postrojenja na životnu sredinu izbog izvora električne energije. Dodatni problemje u tome što je Terna imala priliku da dobijeakcije u CGES-u bez ikakvog tendera, zahvaljujućispecijalnom zakonu o podmorskom kablu.Planirani dalekovod će proći kroz nacionalneparkove Durmitor (UNESCO-va svjetska prirodnabaština) i Lovćen, kao i rijeku Taru i Komarnicu,koje su područja Emerald mreže i buduća područjaNATURA 2000. Planirana trasa dalekovodatakođe će proći u blizini jezera Slano i Krupac– međunarodno značajnog područja za ptice,koja su takođe određena kao buduća područjaNATURA 2000. Pokretač projekta tvrdi da uticajneće biti ozbiljan na predloženu trasu kroz Durmitori kanjon rijeke Tare, jer će koristiti postojećutrasu 110 kV voda Žabljak – Pljevlja. Međutim,ometanje i buka od građevinskih radova bezsumnje će imati značajan uticaj unutar zaštićenihpodručja, a tu će biti ozbiljni vizuelni uticaj zbognovih razvodnih stubova koji su mnogo veći odpostojećih.Priobalno područje gdje su planirani trafostanicai konvertersko postrojenje je tip staništa (Juncetaliamaritime) pobrojan u Aneksu 1 Direktive o staništima,što ukazuje na njegovu ranjivost ne samou Crnoj Gori, već na nivou cijele Evrope. Alternativnerute nisu adekvatno uzete u obzir, kao nialternativni scenariji snabdijevanja energijom ukojima se vod ne gradi uopšte.Biće ozbiljnih uticaja povezanih proizvodnihobjekata, ako se ikada izgrade. Prema detaljnomprostornom planu, dalekovod će snabdijevatiHE na Morači, HE Komarnica, TE Berane, vjetroelektranuna Krnovu, kao i grupu hidroelektranau oblasti Šavnika. Takođe se spominje HE BukBijela na rijeci Drini. Ranija verzija toga plana jeveć jednom zaustavljena na nacionalnom nivou.Takođe se očekuje da će se izvoziti električnaenergija iz fosilnih goriva, iz elektrana na lignitPljevlja 2 i Maoče. Vrlo je vjerovatno da se baremneki od tih projekata neće nastaviti, pogotovohidroelektrane na Morači, dok drugi, poputhidroelektrana Komarnica i Buk Bijela ne bi trebalida budu izgrađeni zbog svojih ozbiljnih uticajana područja biološkog diverziteta i izuzetneprirodne ljepote.Čini se da će od ovog projekta imati koristi sigurnostnabavke Italije više nego Crne Gore, ako sezaista izgradi potrebna proizvodna infrastruktura.Problemi mogu biti uzrokovani ugovorima kojizahtijevaju da se italijansko tržište snabdijevaelektričnom energijom čak i u situacijama kadastruja može biti potrebna regionu Balkana.Pohvalno je da su MFI odustale od finansiranjainfrastrukture na fosilna goriva u Crnoj Gori uperiodu studije i da je glavni fokus bio na energetskojefikasnosti i obnovljivoj energiji. Takvinapori treba da se nastave. Međutim, učešćeIFC-a u postrojenju Morača i kredit EBRD-a iz2013.godine za dalekovod Lastva-Pljevlja pokazujuda banke još uvijek moraju da pažljivije ispitujuda li su projekti koje podržavaju u interesunaroda Crne Gore i životne sredine.Cijelu verziju izvještaja možete pronaći na sledećem linku:http://seechangenetwork.org/index.php/publications/invest-in-haste-repent-at-leisure.html.

Supported by: