broj 98 - JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine
broj 98 - JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine
broj 98 - JP NIO Službeni list Bosne i Hercegovine
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 5II.Vladimir Marčeta imenuje se za člana Upravnog odboraJavnog radiotelevizijskog servisa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> izsrpskog naroda.III.Valentina Rupčić imenuje se za članicu Upravnogodbora Javnog radiotelevizijskog servisa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>iz hrvatskog naroda.IV.Ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u"Službenom glasniku BiH".Broj 01,02-29-1179/116. decembra 2012. godineSarajevoPredsjedavajućiPredstavničkog domaParlamentarne skupštine BiHDr. Božo Ljubić, s. r.PredsjedavajućiDoma narodaParlamentarne skupštine BiHSulejman Tihić, s. r.Temeljem članka 26. stavak (1) Zakona o Javnomradiotelevizijskom servisu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeniglasnik BiH", br. 92/05 i 32/10), Parlamentarna skupština<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> na 36. sjednici Zastupničkog doma,održanoj 22. studenoga 2012. godine, i na 23. sjednici Domanaroda, održanoj 4. i 6. prosinca 2012. godine, donijela jeODLUKUO IMENOVANJU ČLANOVA UPRAVNOG ODBORAJAVNOG RADIOTELEVIZIJSKOG SERVISA BOSNE IHERCEGOVINEI.Esad Gotovuša imenuje se članom Upravnog odboraJavnog radiotelevizijskog servisa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> izbošnjačkoga naroda.II.Vladimir Marčeta imenuje se članom Upravnog odboraJavnog radiotelevizijskog servisa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> izsrpskoga naroda.III.Valentina Rupčić imenuje se članicom Upravnog odboraJavnog radiotelevizijskog servisa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> izhrvatskoga naroda.IV.Ova Odluka stupa na snagu danom objave u "Službenomglasniku BiH".Broj 01,02-29-1179/116. prosinca 2012. godineSarajevoPredsjedateljZastupničkog domaParlamentarne skupštine BiHDr. Božo Ljubić, v. r.PredsjedateljDoma narodaParlamentarne skupštine BiHSulejman Tihić, v. r.САВЈЕТ МИНИСТАРАБОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ1163На основу члана 17. Закона о Савјету министара Боснеи Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03,81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са чланом 8. став(2) тачка е) Закона о финансирању институција Босне иХерцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09 и42/12), Савјет министара Босне и Херцеговине на 26.сједници, одржаној 12. новембра 2012. године, донио јеОДЛУКУО ОДОБРАВАЊУ ПРОЈЕКТА "ПРОЈЕКАТПРОШИРЕЊА И УНАПРЕЂЕЊАИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА ФИНАНСИЈСКОГУПРАВЉАЊА (ИСФУ) У ИНСТИТУЦИЈАМА БОСНЕИ ХЕРЦЕГОВИНЕ" КОЈИ ЋЕ СЕ УВРСТИТИ УПРОГРАМ ВИШЕГОДИШЊИХ ПРОЈЕКАТА ЗАПЕРИОД 2012 - 2013. ГОДИНАЧлан 1.(Предмет Одлуке)(1) Овом Одлуком одобрава се "Пројекат проширења иунапређења Информационог система финансијскогуправљања (ИСФУ) у институцијама Босне иХерцеговине", који ће се уврстити у Програмвишегодишњих пројеката институција Босне иХерцеговине за период 2012-2013. годинапроцијењене вриједности 1.780.000 КМ.(2) "Пројекат проширења и унапређења Информационогсистема финансијског управљања (ИСФУ) уинституцијама Босне и Херцеговине" обухвата двијекомпоненте:а) набавка и имплементација софтвера за обрачун иисплату плата и накнада и управљање људскимресурсима за Оружане снаге Босне иХерцеговине,b) унапређење (Upgrade) Информационог системафинансијског управљања (ИСФУ) са верзијеOracle EBS 11.5.10. на верзију Oracle EBS 12.Члан 2.(Извор финансирања)Пројекат из члана 1. ове Одлуке се финансира изсредстава Буџета институција Босне и Херцеговине имеђународних обавеза Босне и Херцеговине на сљедећиначин:a) одобрено у Буџету Министарства финансија итрезора Босне и Херцеговине за 2012. годину1.180.000 КМb) планирано у Буџету Министарства финансија итрезора Босне и Херцеговине за 2013. годину600.000 КМЧлан 3.(Динамика реализације)"Пројекат проширења и унапређења Информационогсистема финансијског управљања (ИСФУ) у институцијамаБосне и Херцеговине" реализоваће се кроз сљедеће фазе:a) Фаза 1: Набавка софтвера-лиценци за обрачун иисплату плата и накнада и управљање људскимресурсима за Оружане снаге Босне и Херцеговине- до краја 2012. годинеb) Фаза 2: Имплементација софтвера за обрачун иисплату плата и накнада и управљање људскимресурсима за Оружане снаге Босне и Херцеговинеи унапређење (Upgrade) система на верзијуOracle EBC 12 - до краја 2013. годинеЧлан 4.(Ажурирање Прегледа вишегодишњих пројеката)Министарство финансија и трезора Босне иХерцеговине ће на основу ове одлуке извршити ажурирањеПрегледа вишегодишњих пројеката у Буџету институцијаБосне и Херцеговине и међународних обавеза Босне иХерцеговине за 2012. и 2013. годину.
Број <strong>98</strong> - Страна 6 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Члан 5.(Реализација Одлуке)За реализацију ове Одлуке задужује се Министарствофинансија и трезора Босне и Херцеговине.Члан 6.(Ступање на снагу)Ова Одлука ступа на снагу осмог дана од данаобјављивања у "Службеном гласнику БиХ".СМ број 191/1212. новембра 2012. годинеСарајевоПредсједавајућиСавјета министара БиХВјекослав Беванда, с. р.Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa članom 8. stav (2)tačka e) Zakona o finansiranju institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), Vijećeministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> na 26. sjednici, održanoj 12.novembra 2012. godine, donijelo jeODLUKUO ODOBRAVANJU PROJEKTA "PROJEKATPROŠIRENJA I UNAPREĐENJA INFORMACIONOGSISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA (ISFU) UINSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE" KOJI ĆESE UVRSTITI U PROGRAM VIŠEGODIŠNJIHPROJEKATA ZA PERIOD 2012 - 2013. GODINAČlan 1.(Predmet Odluke)(1) Ovom Odlukom odobrava se "Projekat proširenja iunapređenja Informacionog sistema finansijskog upravljanja(ISFU) u institucijama <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>", koji ćese uvrstiti u Program višegodišnjih projekata institucija<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za period 2012 - 2013. godinaprocijenjene vrijednosti 1.780.000 KM.(2) "Projekat proširenja i unapređenja Informacionog sistemafinansijskog upravljanja (ISFU) u institucijama <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" obuhvata dvije komponente:a) nabavka i implementacija softvera za obračun iisplatu plaća i naknada i upravljanje ljudskimresursima za Oružane snage <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,b) unapređenje (Upgrade) Informacionog sistemafinansijskog upravljanja (ISFU) sa verzije OracleEBS 11.5.10. na verziju Oracle EBS 12.Član 2.(Izvor finansiranja)Projekat iz člana 1. ove Odluke se finansira iz sredstavaBudžeta institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i međunarodnihobaveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> na sljedeći način:a) odobreno u Budžetu Ministarstva finansija i trezora<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za 2012. godinu 1.180.000 KMb) planirano u Budžetu Ministarstva finansija i trezora<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za 2013. godinu 600.000 KMČlan 3.(Dinamika realizacije)"Projekat proširenja i unapređenja Informacionog sistemafinansijskog upravljanja (ISFU) u institucijama <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" realizovat će se kroz sljedeće faze:a) Faza 1: Nabavka softvera-licenci za obračun i isplatuplaća i naknada i upravljanje ljudskim resursima zaOružane snage <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> - do kraja 2012.godineb) Faza 2: Implementacija softvera za obračun i isplatuplaća i naknada i upravljanje ljudskim resursima zaOružane snage <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i unapređenje(Upgrade) sistema na verziju Oracle EBS 12 - dokraja 2013. godineČlan 4.(Ažuriranje Pregleda višegodišnjih projekata)Ministarstvo finansija i trezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> će naosnovu ove odluke izvršiti ažuriranje Pregleda višegodišnjihprojekata u Budžetu institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> imeđunarodnih obaveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za 2012. i 2013.godinu.Član 5.(Realizacija Odluke)Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvofinansija i trezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Član 6.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Službenom glasniku BiH".VM <strong>broj</strong> 191/1212. novembra 2012. godineSarajevoPredsjedavajućiVijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, s. r.Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi sa člankom 8. stavak (2)točka e) Zakona o financiranju institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09 i 42/12), Vijećeministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> na 26. sjednici, održanoj 12.studenoga 2012. godine, donijelo jeODLUKUO ODOBRAVANJU PROJEKTA "PROJEKATPROŠIRENJA I UNAPREĐENJA INFORMACIONOGSUSTAVA FINANCIJSKOG UPRAVLJANJA (ISFU) UINSTITUCIJAMA BOSNE I HERCEGOVINE" KOJI ĆESE UVRSTITI U PROGRAM VIŠEGODIŠNJIHPROJEKATA ZA RAZDOBLJE 2012 - 2013. GODINAČlanak 1.(Predmet Odluke)(1) Ovom Odlukom odobrava se "Projekat proširenja iunapređenja Informacionog sustava financijskog upravljanja(ISFU) u institucijama <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>", koji ćese uvrstiti u Program višegodišnjih projekata institucija<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za razdoblje 2012-2013. godinaprocijenjene vrijednosti 1.780.000 KM.(2) "Projekat proširenja i unapređenja Informacionog sustavafinancijskog upravljanja (ISFU) u institucijama <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" obuhvata dvije komponente:a) nabava i implementacija softvera za obračun iisplatu plaća i naknada i upravljanje ljudskimresursima za Oružane snage <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,b) unapređenje (Upgrade) Informacionog sustavafinancijskog upravljanja (ISFU) sa verzije OracleEBS 11.5.10. na verziju Oracle EBS 12.Članak 2.(Izvor financiranja)Projekat iz članka 1. ove Odluke se financira iz sredstavaProračuna institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i međunarodnihobveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> na sljedeći način:
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 7a) odobreno u Proračunu Ministarstva financija itrezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za 2012. godinu1.180.000 KMb) planirano u Proračunu Ministarstva financija itrezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za 2013. godinu600.000 KMČlanak 3.(Dinamika realizacije)"Projekat proširenja i unapređenja Informacionog sustavafinancijskog upravljanja (ISFU) u institucijama <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" realizovat će se kroz sljedeće faze:a) Faza 1: Nabava softvera-licenci za obračun i isplatuplaća i naknada i upravljanje ljudskim resursima zaOružane snage <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> - do kraja 2012.godineb) Faza 2: Implementacija softvera za obračun i isplatuplaća i naknada i upravljanje ljudskim resursima zaOružane snage <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i unapređenje(Upgrade) sistema na verziju Oracle EBS 12 - dokraja 2013. godineČlanak 4.(Ažuriranje Pregleda višegodišnjih projekata)Ministarstvo financija i trezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> će natemelju ove odluke izvršiti ažuriranje Pregleda višegodišnjihprojekata u Proračunu institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> imeđunarodnih obveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za 2012. i 2013.godinu.Članak 5.(Realizacija Odluke)Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvofinancija i trezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Članak 6.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Službenom glasniku BiH".VM <strong>broj</strong> 191/1212. studenoga 2012. godineSarajevoPredsjedateljVijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, v. r.1164На основу члана 17. Закона о финансирањуинституција Босне и Херцеговине ("Службени гласникБиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12), члана 13. став (1) Закона оБуџету институција Босне и Херцеговине и међународнихобавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службенигласник БиХ", бр. 42/12) и члана 17. Закона о Савјетуминистара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ",бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), наприједлог Агенције за рад и запошљавање Босне иХерцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на26. сједници одржаној 12.11.2012. године, донио јеОДЛУКУО ИЗДВАЈАЊУ СРЕДСТАВА ИЗ ТЕКУЋЕ РЕЗЕРВЕБУЏЕТА ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕИ МЕЂУНАРОДНИХ ОБАВЕЗА БОСНЕ ИХЕРЦЕГОВИНЕЧлан 1.(Предмет Одлуке)Одобрава се издвајање средства из текуће резервеБуџета институција Босне и Херцеговине и међународнихобавеза Босне и Херцеговине у износу од 12.656,00 КМАгенцији за рад и запошљавање Босне и Херцеговине усврху покрића потребних средстава за накнаде трошковазапослених (Економски код 611200) у 2012. години.Члан 2.(Надлежност за реализацију)За реализацију ове Одлуке задужени су Министарствофинансија и трезора Босне и Херцеговине и Агенција зарад и запошљавање Босне и Херцеговине у складу саЗаконом о финансирању институција Босне и Херцеговине.Члан 3.(Ступање на снагу)Ова одлука ступа на снагу даном доношења, иобјављује се у "Службеном гласнику БиХ".СМ број 193/1212. новембра 2012. годинеСарајевоПредсједавајућиСавјета министара БиХВјекослав Беванда, с. р.Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09i 42/12), člana 13. stav (1) Zakona o Budžetu institucija <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i međunarodnih obaveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", br. 42/12) i člana 17.Zakona o Vijeću ministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeniglasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i24/08), na prijedlog Agencije za rad i zapošljavanje <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Vijeće ministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, na 26.sjednici održanoj 12.11. 2012.godine, donijelo jeODLUKUO IZDVAJANJU SREDSTAVA IZ TEKUĆE REZERVEBUDŽETA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE IMEĐUNARODNIH OBAVEZA BOSNE IHERCEGOVINEČlan 1.(Predmet Odluke)Odobrava se izdvajanje sredstva iz tekuće rezerve Budžetainstitucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i međunarodnih obaveza <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong> u iznosu od 12.656,00 KM Agenciji za rad izapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u svrhu pokrića potrebnihsredstava za naknade troškova zaposlenih (Ekonomski kod611200) u 2012. godini.Član 2.(Nadležnost za realizaciju)Za realizaciju ove Odluke zaduženi su Ministarstvofinansija i trezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i Agencija za rad izapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u skladu sa Zakonom ofinansiranju institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Član 3.(Stupanje na snagu)Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".VM <strong>broj</strong> 193/1212. novembra 2012. godineSarajevoPredsjedavajućiVijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, s. r.Na temelju članka 17. Zakona o financiranju institucija<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09i 42/12), članka 13. stavak (1) Zakona o Proračunu institucija<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i međunarodnih obveza <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", br.42/12) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Agencije za rad i
Број <strong>98</strong> - Страна 8 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.zapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, Vijeće ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, na 26. sjednici održanoj 12.11.2012. godine,donijelo jeODLUKUO IZDVAJANJU SREDSTAVA IZ TEKUĆE PRIČUVEPRORAČUNA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINEI MEĐUNARODNIH OBVEZA BOSNE IHERCEGOVINEČlanak 1.(Predmet Odluke)Odobrava se izdvajanje sredstva iz tekuće pričuveProračuna institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i međunarodnihobveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u iznosu od 12.656,00 KMAgenciji za rad i zapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u svrhupokrića potrebnih sredstava za naknade troškova uposlenih(Ekonomski kod 611200) u 2012. godini.Članak 2.(Mjerodavnost za realizaciju)Za realizaciju ove Odluke zaduženi su Ministarstvofinancija i trezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i Agencija za rad izapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> sukladno Zakonu ofinanciranju institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Članak 3.(Stupanje na snagu)Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".VM <strong>broj</strong> 193/1212. studenoga 2012. godineSarajevoPredsjedateljVijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, v. r.1165На основу члана 17. Закона о Савјету министара Боснеи Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03,81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези с чланом 1. став(2) тачка 3.3 Одлуке о усвајању Политике сектораемитовања у Босни и Херцеговини ("Службени гласникБиХ", број 18/07), Стратегијом преласка с аналогне надигиталну земаљску радиодифузију у фреквенцијскимопсезима 174-230 MHz и 470-862 MHz у Босни иХерцеговини ("Службени гласник БиХ", број 59/09), иОдлуком о уврштавању Пројекта дигитализације Јавнихрадиотелевизијских сервиса Босне и Херцеговине уПрограм вишегодишњих капиталних улагања за период2011-2014. године ("Службени гласник БиХ", број 92/11),на приједлог Министарства комуникација и транспортаБосне и Херцеговине, Савјет министара Босне иХерцеговине на 14. сједници, одржаној 26. јула 2012.године и на 26. сједници, одржаној 12. новембра 2012.године, донио јеОДЛУКУО УСВАЈАЊУ ПРОЈЕКТА ПРИМАРНЕ ЕМИСИОНЕМРЕЖЕ, ДИГИТАЛНОГ ЗЕМАЉСКОГЕМИТОВАЊА - DVB-TЧлан 1.(Предмет Одлуке)Овом Одлуком усваја се Пројекат примарне емисионемреже, Дигиталног земаљског емитовања - DVB-T (удаљем тексту: Пројекат).Члан 2.(Саставни дио Одлуке и објављивање Пројекта)Пројекат, из члана 1. ове Одлуке чини саставни диоове Одлуке, а објавиће се на web страници Министарствакомуникација и транспорта Босне и Херцеговине.Члан 3.(Праћење реализације)За реализацију ове Одлуке задужују се Министарствокомуникација и транспорта Босне и Херцеговине и Јавнирадиотелевизијски сервиси Босне и Херцеговине.Члан 4.(Ступање на снагу)Ова Одлука ступа на снагу наредног дана од данаобјављивања у "Службеном гласнику БиХ".СМ број 194/1212. новембра 2012. годинеСарајевоПредсједавајућиСавјета министара БиХВјекослав Беванда, с. р.Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi s članom 1. stav (2) tačka3.3 Odluke o usvajanju Politike sektora emitiranja u Bosni iHercegovini ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 18/07), Strategijomprelaska s analogne na digitalnu zemaljsku radiodifuziju ufrekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz u Bosnii Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 59/09), i Odlukomo uvrštavanju Projekta digitalizacije Javnih radiotelevizijskihservisa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Program višegodišnjihkapitalnih ulaganja za period 2011-2014. godine ("Službeniglasnik BiH", <strong>broj</strong> 92/11), na prijedlog Ministarstvakomunikacija i prometa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, Vijeće ministara<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> na 14. sjednici, održanoj 26. jula 2012.godine i na 26. sjednici, održanoj 12. novembra 2012. godine,donijelo jeODLUKUO USVAJANJU PROJEKTA PRIMARNE EMISIONEMREŽE, DIGITALNOG ZEMALJSKOG EMITIRANJA -DVB-TČlan 1.(Predmet Odluke)Ovom Odlukom usvaja se Projekat primarne emisionemreže, Digitalnog zemaljskog emitiranja - DVB-T (u daljemtekstu: Projekat).Član 2.(Sastavni dio Odluke i objava Projekta)Projekat, iz člana 1. ove Оdluke čini sastavni dio oveOdluke, a objavit će se na web stranici Ministarstvakomunikacija i prometa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Član 3.(Praćenje realiziranja)Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvokomunikacija i prometa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i Javniradiotelevizijski servisi <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Član 4.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu narednog dana od dana objaveu "Službenom glasniku BiH".VM <strong>broj</strong> 194/1212. novembra 2012. godineSarajevoPredsjedavajućiVijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, s. r.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 9Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi s člankom 1. stavak (2)točka 3.3 Odluke o usvajanju Politike sektora emitiranja uBosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 18/07),Strategijom prelaska s analogne na digitalnu zemaljskuradiodifuziju u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong>59/09), i Odlukom o uvrštavanju Projekta digitalizacije Javnihradiotelevizijskih servisa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Programvišegodišnjih kapitalnih ulaganja za razdoblje 2011-2014.godine ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 92/11), na prijedlogMinistarstva komunikacija i prometa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,Vijeće ministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> na 14. sjednici, održanoj26. srpnja 2012. godine i na 26. sjednici, održanoj 12.studenoga 2012. godine, donijelo jeODLUKUO USVAJANJU PROJEKTA PRIMARNE EMISIJSKEMREŽE, DIGITALNOG ZEMALJSKOG EMITIRANJA -DVB-TČlanak 1.(Predmet Odluke)Ovom Odlukom usvaja se Projekat primarne emisijskemreže, Digitalnog zemaljskog emitiranja - DVB-T (u daljnjemtekstu: Projekat).Članak 2.(Sastavni dio Odluke i objava Projekta)Projekat, iz članka 1. ove Оdluke čini sastavni dio oveOdluke, a objavit će se na web stranici Ministarstvakomunikacija i prometa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Članak 3.(Praćenje realiziranja)Za realiziranje ove Odluke zadužuju se Ministarstvokomunikacija i prometa <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i Javniradiotelevizijski servisi <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Članak 4.(Stupanje na snagu)Ova Odluka stupa na snagu narednog dana od dana objaveu "Službenom glasniku BiH".VM <strong>broj</strong> 194/1212. studenoga 2012. godineSarajevoPredsjedateljVijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, v. r.1166На основу члана 17. Закона о финансирањуинституција Босне и Херцеговине ("Службени гласникБиХ", бр. 61/04, 49/09 и 42/12), члана 13. став (2) Закона оБуџету институција Босне и Херцеговине и међународнихобавеза Босне и Херцеговине за 2012. годину ("Службенигласник БиХ", број 42/12) и Одлуке о преносу овлашћењапредсједавајућем и замјеницима предсједавајућег Савјетаминистара Босне и Херцеговине за интервентнокоришћење буџетске резерве ("Службени гласник БиХ",број 57/12), замјеник предсједавајућег Савјета министараБосне и Херцеговине донио јеОДЛУКУО ИНТЕРВЕНТНОМ КОРИШЋЕЊУ СРЕДСТАВАТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕЧлан 1.(Предмет Одлуке)Одобравају се средства за интервентно коришћењетекуће буџетске резерве Буџета институција Босне иХерцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговинеза 2012. годину, у износу од 1.000,00 КМ Сабини Лужић изЗенице, у сврху једнократне помоћи за лијечење сина.Члан 2.(Надлежност за реализацију)За реализацију ове Одлуке задужено је Министарствофинансија и трезора Босне и Херцеговине у складу саЗаконом о финансирању институција Босне и Херцеговине,а уплату ће извршити на жиро рачун Сабине Лужић.Члан 3.(Ступање на снагу)Ова одлука ступа на снагу даном доношења иобјављује се у "Службеном гласнику БиХ".Број 01-50-3-4630-2/1228. новембра 2012. годинеСарајевоЗамјеник предсједавајућегСавјета министара БиХДр Никола Шпирић, с. р.Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09i 42/12), člana 13. stav (2) Zakona o Budžetu institucija <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i međunarodnih obaveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 42/12) i Odluke oprijenosu ovlaštenja predsjedavajućem i zamjenicima predsjedavajućegVijeća ministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za interventnokorištenje budžetske rezerve ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong>57/12), zamjenik predsjedavajućeg Vijeća ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> donio jeODLUKUO INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVATEKUĆE BUDŽETSKE REZERVEČlan 1.(Predmet Odluke)Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekućebudžetske rezerve Budžeta institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> imeđunarodnih obaveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za 2012. godinu, uiznosu od 1.000,00 KM Sabini Lužić iz Zenice, u svrhujednokratne pomoći za liječenje sina.Član 2.(Nadležnost za realizaciju)Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvofinansija i trezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u skladu sa Zakonom ofinansiranju institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, a uplatu će izvršitina žiro račun Sabine Lužić.Član 3.(Stupanje na snagu)Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".Broj 01-50-3-4630-2/1228. novembra 2012. godineSarajevoZamjenik predsjedavajućegVijeća ministara BiHDr. Nikola Špirić, s. r.
Број <strong>98</strong> - Страна 10 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Temeljem članka 17. Zakona o financiranju institucija<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09i 42/12), članka 13. stavka (2) Zakona o Proračunu institucija<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i međunarodnih obveza <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> za 2012. godinu ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong>42/12) i Odluke o prijenosu ovlasti predsjedatelju izamjenicima predsjedatelja Vijeća ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> za interventno korištenje proračunske pričuve("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 57/12), zamjenik predsjedateljaVijeća ministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> donio jeODLUKUO INTERVENTNOM KORIŠTENJU SREDSTAVATEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVEČlanak 1.(Predmet Odluke)Odobravaju se sredstva za interventno korištenje tekućeproračunske pričuve Proračuna institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i međunarodnih obveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za 2012. godinu,u iznosu od 1.000,00 KM Sabini Lužić iz Zenice, u svrhujednokratne pomoći za liječenje sina.Članak 2.(Mjerodavnost za realizaciju)Za realizaciju ove Odluke zaduženo je Ministarstvofinancija i trezora <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> sukladno Zakonu ofinanciranju institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, a uplatu će izvršitina žiro račun Sabine Lužić.Članak 3.(Stupanje na snagu)Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljujese u "Službenom glasniku BiH".Broj 01-50-3-4630-2/1228. studenoga 2012. godineSarajevoZamjenik predsjedateljaVijeća ministara BiHDr. Nikola Špirić, v. r.1167На основу члана 17. Закона о Савјету министара Боснеи Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03,81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са ИнформацијомМинистарства цивилних послова Босне иХерцеговине у вези поступања по Пресуди Суда Босне иХерцеговине, број С1 3 У 003958 12 Увп од 29. августа2012. године, којом је усвојен захтјев за преиспитивањеконачне одлуке Суда и одбачена тужба тужитеља ХусеСарића којом је тражено поништење Рјешења Савјетаминистара Босне и Херцеговине, СМ број 152/10 од 24.јуна 2010. године, на 26. сједници одржаној 12. новембра2012. године, Савјет министара Босне и Херцеговине дониојеРЈЕШЕЊЕО ПОНИШТЕЊУ РЈЕШЕЊА О РАЗРЈЕШЕЊУДИРЕКТОРА АГЕНЦИЈЕ ЗА РАД ИЗАПОШЉАВАЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ИРЈЕШЕЊА О ИМЕНОВАЊУ ВРШИОЦАДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА АГЕНЦИЈЕ ЗА РАД ИЗАПОШЉАВАЊЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ1. Овим Рјешењем поништава се Рјешење о разрјешењуАднана Делића са мјеста директора Агенције за рад изапошљавање Босне и Херцеговине које је објављенодана 03. септембра 2012. године у "Службеномгласнику БиХ", број 68/12.2. Овим Рјешењем поништава се Рјешење о именовањуАднана Делића за вршиоца дужности директораАгенције за рад и запошљавање Босне и Херцеговинекоје је објављено дана 03. септембра 2012. године у"Службеном гласнику БиХ", број 68/12.3. Ово Рјешење ступа на снагу даном доношења, апримјењује се почев од 26. јула 2012. године.4. Ово Рјешење се објављује у "Службеном гласникуБиХ".СМ број 192/1212. новембра 2012. годинеСарајевоПредсједавајућиСавјета министара БиХВјекослав Беванда, с. р.Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa InformacijomMinistarstva civilnih poslova <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u vezipostupanja po Presudi Suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, <strong>broj</strong> S1 3 U003958 12 Uvp od 29. augusta 2012. godine, kojom je usvojenzahtjev za preispitivanje konačne odluke Suda i odbačena tužbatužitelja Huse Sarića kojom je traženo poništenje RješenjaVijeća ministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, VM <strong>broj</strong> 152/10 od 24.juna 2010. godine, na 26. sjednici održanoj 12. novembra 2012.godine, Vijeće ministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> donijelo jeRJEŠENJEO PONIŠTENJU RJEŠENJA O RAZRJEŠENJUDIREKTORA AGENCIJE ZA RAD I ZAPOŠLJAVANJEBOSNE I HERCEGOVINE I RJEŠENJA OIMENOVANJU VRŠITELJA DUŽNOSTI DIREKTORAAGENCIJE ZA RAD I ZAPOŠLJAVANJE BOSNE IHERCEGOVINE1. Ovim Rješenjem poništava se Rješenje o razrješenjuAdnana Delića sa mjesta direktora Agencije za rad izapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> koje je objavljenodana 03. septembra 2012. godine u "Službenom glasnikuBiH", <strong>broj</strong> 68/12.2. Ovim Rješenjem poništava se Rješenje o imenovanjuAdnana Delića za vršitelja dužnosti direktora Agencije zarad i zapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> koje jeobjavljeno dana 03. septembra 2012. godine u"Službenom glasniku BiH", <strong>broj</strong> 68/12.3. Ovo Rješenje stupa na snagu danom donošenja, aprimjenjuje se počev od 26. jula 2012. godine.4. Ovo Rješenje se objavljuje u "Službenom glasniku BiH".VM <strong>broj</strong> 192/1212. novembra 2012. godineSarajevoPredsjedavajućiVijeća ministara BiHVjekoslav Bevanda, s. r.Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06,76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa InformacijomMinistarstva civilnih poslova <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u vezipostupanja po Presudi Suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, <strong>broj</strong> S1 3 U003958 12 Uvp od 29. kolovoza 2012. godine, kojom jeusvojen zahtjev za preispitivanje konačne odluke Suda iodbačena tužba tužitelja Huse Sarića kojom je traženoponištenje Rješenja Vijeća ministara <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, VM<strong>broj</strong> 152/10 od 24. lipnja 2010. godine, na 26. sjednici održanoj12. studenoga 2012. godine, Vijeće ministara <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> donijelo je
Број <strong>98</strong> - Страна 12 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.ПРАВИЛНИКО ДОПУНИ ПРАВИЛНИКА О ОЦЈЕЊИВАЊУ РАДАЗАПОСЛЕНИХ У УПРАВИ ЗА ИНДИРЕКТНООПОРЕЗИВАЊЕЧлан 1.У Правилнику о оцјењивању запослених у Управи заиндиректно опорезивање ("Службени гласник БиХ", број4/12) - у даљем тексту "Правилник", додаје се члан 1а којигласи:"Одредбе Правилника примјењују се и на службеникеу организационим јединицама Управног одбора Управе (удаљем тексту: УО), с тим да права и обавезе директорапрописане Правилником у погледу њиховог оцјењивањапреузима Предсједавајући УО".Члан 2.Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од данаобјављивања у "Службеном гласнику БиХ".Број 02-34-77-1/1226. новембра 2012. годинеПредсједавајућиУправног одбораДр Никола Шпирић, с. р.Na osnovu člana 14. Zakona o sistemu indirektnogoporezivanja ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 44/03, 52/04, 32/07,34/07, 4/08 i 49/09), a u vezi sa članom 50. stav (7) Zakona oUpravi za indirektno oporezivanje ("Službeni glasnik BiH",<strong>broj</strong> 89/05) i zaključka Upravnog odbora Uprave za indirektnooporezivanje sa 118. sjednice Upravnog odbora održane01.12.2011., Upravni odbor, na 127. sjednici održanoj dana26.11.2012. godine, donosiPRAVILNIKO DOPUNI PRAVILNIKA O OCJENJIVANJU RADAZAPOSLENIH U UPRAVI ZA INDIREKTNOOPOREZIVANJEČlan 1.U Pravilniku o ocjenjivanju zaposlenih u Upravi zaindirektno oporezivanje ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 4/12) - udaljem tekstu "Pravilnik", dodaje se član 1 a koji glasi:"Odredbe Pravilnika primjenjuju se i na službenike uorganizacionim jedinicama Upravnog odbora Uprave (u daljemtekstu: UO), s tim da prava i obaveze direktora propisanePravilnikom u pogledu njihovog ocjenjivanja preuzimaPredsjedavajući UO".Član 2.Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Službenom glasniku BiH".Broj 02-34-77-1/1226. novembra 2012. godinePredsjedavajućiUpravnog odboraDr. Nikola Špirić, s. r.Temeljem članka 14. Zakona o sustavu neizravnogoporezivanja ("Službeni glasnik BiH", br. 44/03, 52/04, 32/07,34/07, 4/08 i 49/09), a u svezi sa člankom 50. stavak (7)Zakona o Upravi za neizravno oporezivanje ("Službeni glasnikBiH", <strong>broj</strong> 89/05) i zaključka Upravnog odbora Uprave zaneizravno oporezivanje sa 118. sjednice Upravnog odboraodržane 01.12.2011., Upravni odbor, na 127. sjednici održanojdana 26.11.2012. godine, donosiPRAVILNIKO DOPUNI PRAVILNIKA O OCJENJIVANJU RADAZAPOSLENIH U UPRAVI ZA NEIZRAVNOOPOREZIVANJEČlanak 1.U Pravilniku o ocjenjivanju zaposlenih u Upravi zaneizravno oporezivanje ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 4/12) - udaljnjem tekstu "Pravilnik", dodaje se članak la koji glasi:"Odredbe Pravilnika primjenjuju se i na službenike uorganizacijskim jedinicama Upravnog odbora Uprave (udaljnjem tekstu: UO), s tim da prava i obveze ravnateljapropisane Pravilnikom u pogledu njihovog ocjenjivanjapreuzima Predsjedavajući UO".Članak 2.Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmoga dana od danaobjave u "Službenom glasniku BiH".Broj 02-34-77-1/1226. studenoga 2012. godinePredsjedateljUpravnog odboraDr. Nikola Špirić, v. r.УПРАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗАЗАШТИТУ ЗДРАВЉА БИЉА1170На основу члана 9. став (3), члана 10. став (5), члана12. став (3) и члана 41. став (4) Закона о заштити здрављабиља ("Службени гласник БиХ", број 23/03) и члана 61.став (2) Закона о управи ("Службени гласник БиХ", бр.32/02 и 102/09), Управа Босне и Херцеговине за заштитуздравља биља доносиПРАВИЛНИКО МЈЕРАМА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ШИРЕЊА ИКОНТРОЛЕ КРОМПИРОВИХ ЦИСТОЛИКИХНЕМАТОДАЧлан 1.(Предмет)Овим Правилником се прописују мјере које сепроводе на територији Босне и Херцеговине са циљем да сеутврди распрострањеност, спречавање ширења и контролекромпирових цистоликих нематода Globodera rostochiensis(Wollenweber) Behrens (европске популације) и Globoderapallida (Stone) Behrens (европске популације) (у даљемтексту: кромпирове цистолике нематоде).Члан 2.(Значење израза)Изрази употријебљени у Закону о заштити здрављабиља ("Службени гласник БиХ", број 23/03) (у даљемтексту: Закон) употребљавају се и у овом Правилнику, аизрази употријебљени у овом Правилнику имају сљедећезначење:a) службен или службено значи успостављен/о,овлашћен/о или проведен/о од стране надлежнихоргана у складу са Законом;б) отпорна сорта кромпира је сорта кромпирачијим се узгојем значајно зауставља развојодређене популације кромпирових цистоликихнематода;ц) службено истраживање је системски поступаккојим се утврђује присутност кромпировихцистоликих нематода у пољу;д) посебан надзор је системски поступак који сепроводи у одређеном временском раздобљу сциљем да се утврди присуство и распрострање-
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 13ност кромпирових цистоликих нематода натериторији Босне и Херцеговине;е) системски поступак је поступак који се проводиу складу са Законом, овим Правилником и ЕППОметодама;ф) поље је производна парцела унутар мјестапроизводње, која има јасно одређене природнеили умјетне границе, на којој се узгаја илискладишти, или намјерава да се узгаја илискладишти кромпир и биље из Прилога I, који јесаставни дио овог Правилника;г) мјесто производње је пољопривредно газдинствокоје је организацијски и оперативнозаокружена јединица с јединственом управом сасвим припадајућим објектима, машинама иопремом, на којем се обавља производња изтачке ф) овог члана;х) овлашћене институције су институције које судобиле јавно овлашћење за вршење послова изовог Правилника у складу са чланом 68. став (1)Закона.Члан 3.(Службено истраживање)(1) С циљем да се утврди присутност кромпировихцистоликих нематода на пољу на којем ће се садитиили складиштити биље наведено у Прилогу I овогПравилника, намијењено за производњу биља засадњу или сјеменски кромпир намијењен запроизводњу сјеменског кромпира, обавезно сепроводи службено истраживање.(2) Службено истраживање из става (1) овога чланапроводе фитосанитарна инспекција и овлашћенеинституције.(3) Службено истраживање из става (1) овога чланапроводи се у раздобљу послије бербе, жетве иливађења посљедњег усјева у пољу, а прије садње биљаили сјеменског кромпира из става (1) овога члана.Резултати службеног истраживања које је проведенопретходних година се прихватају уколико постојиписани доказ о резултатима тог истраживања којим сепотврђује да нису нађене кромпирове цистоликенематоде, те да кромпир и друге биљке домаћининаведени у Прилогу I овога Правилника нису узгајаниу вријеме истраживања нити су се узгајали на томпољу након проведеног истраживања.(4) Резултат службеног истраживања које је проведеноприје ступања на снагу овог Правилника сматра седоказом као што је наведено у ставу (3) овога члана.(5) Ако фитосанитарна инспекција и овлашћенеинституције, утврде да нема опасности од ширењакромпирових цистоликих нематода, службеноистраживање из става (1) овога члана није обавезнопровести за садњу:a) биља наведеног у Прилогу I овога Правилниканамијењеног за производњу биља за садњу којеће се употријебити на истом мјесту производње,смјештеног у службено одређеном подручју;б) сјеменског кромпира намијењеног за производњусјеменског кромпира који ће се употријебитиунутар истог мјеста производње смјештеног услужбено одређеном подручју;ц) биља наведеног у тачки 2. Прилога I овогаПравилника намијењеног за производњу биља засадњу, под условом да се на побраном илиизвађеном биљу проведу службено одобренемјере наведене у тачки 1 Одјељку III Прилога IIIовога Правилника.(6) Службено евидентирање резултата истраживања изовог члана врши Управа Босне и Херцеговине зазаштиту здравља биља (у даљем тексту: Управа),надлежни органи ентитета и Брчко Дистрикта БиХ.Члан 4.(Узимање узорака и тестирање)(1) Службено истраживање из члана 3. става (1) овогаПравилника на пољима на којима ће се садити илискладиштити сјеменски кромпир или биље наведено утачки 1. Прилога I овога Правилника намијењено запроизводњу биља за садњу, мора укључити узимањеузорака и тестирање на присутност кромпировихцистоликих нематода у складу с Прилогом II, који јесаставни дио овог Правилника.(2) Службено истраживање из члана 3. става (1) овогаПравилника на пољима на којима ће се садити илискладиштити биље наведено у тачки 2. Прилога Iовога Правилника намијењено за производњу биља засадњу, мора укључити узимање узорака и тестирањена присутност кромпирових цистоликих нематода ускладу с Прилогом II овога Правилника или провјерукао што је наведено у Одјељку I Прилога III овогаПравилника.Члан 5.(Посебан надзор)(1) С циљем да се утврди распрострањеност кромпировихцистоликих нематода на пољима на којима сепроизводи кромпир, искључујући кромпир намијењенза производњу сјеменског кромпира, проводи сепосебан надзор у складу с годишњим програмомдонесеним на основу Закона.(2) Посебан надзор укључује узимање узорака итестирање на присутност кромпирових цистоликихнематода у складу с тачком 2. Прилога II овогаПравилника и проводи се у складу с Одјељком IIПрилога III овога Правилника.(3) Програм из става 1. овог члана доноси Управа усарадњи са надлежним органима ентитета и БрчкоДистрикта Босне и Херцеговине.Члан 6.(Евидентирање негативних резултата службеногистраживања)(1) Ако се службеним истраживањем из члана 3. става (1)овога Правилника и другим службеним истраживањимаиз члана 3. става (4) овога Правилника неутврди присутност кромпирових цистоликих нематода,Управа, надлежни органи ентитета и БрчкоДистрикта Босне и Херцеговине службено ћеевидентирати тај податак.(2) Након извршених службених истраживања из става(1) овог члана фитосанитарна инспекција и овлашћенеинституције достављају једну копију ИзвјештајаУправи, ентитетским министарствима пољопривредеи одјељењу за пољопривреду Брчко Дистрикта Боснеи Херцеговине.Члан 7.(Евидентирање заражених поља)(1) Кадa се службеним истраживањем из члана 3. става(1) овога Правилника утврди да је поље зараженокромпировим цистоликим нематодама, Управа,надлежни органи ентитета и Брчко Дистрикта Босне иХерцеговине службено ће евидентирати тај податак.
Број <strong>98</strong> - Страна 14 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.(2) Кад се посебним надзором из члана 5. става (1) овогаПравилника утврди да је поље заражено кромпировимцистоликим нематодама, Управа ће службеноевидентирати тај податак.(3) Кромпир или биље наведено у Прилогу I овогаПравилника који су узгојени на пољу службеноевидентираном као зараженом кромпировим цистоликимнематодама у складу са ст. (1). и (2) овога члана,или који су били у додиру са земљом у којој су нађенекромпирове цистолике нематоде, фитосанитарниинспектор ће одредити као заражене и о томе уписаном облику обавијестити Управу, ентитетскаминистарства пољопривреде и одјељење за пољопривредуБрчко Дистрикта Босне и Херцеговине.(4) Службена евиденција из члана 6. овог Правилника ист. (1) и (2) овог члана подразумијева биљежење ичување свих потребних података о извршенојслужбеном истраживању, посебно оних који се односена биље, вријеме и мјесто контроле.Члан 8.(Мјере на зараженом пољу)(1) На пољу које је у складу са чланом 7. ст. (1) и (2)овога Правилника службено евидентирано каозаражено, фитосанитарни инспектор ће забранити:a) садњу кромпира намијењеног за производњусјеменског кромпира, иб) садњу или складиштење биља наведеног уПрилогу I овога Правилника које је намијењеноза пресађивање.(2) Изузетно од става (1) овога члана, фитосанитарниинспектор ће на пољу из става (1) овога чланадопустити садњу биља наведеног у тачки 2. Прилога Iовога Правилника под условом да се то биљеподвргне службено одобреним мјерама наведеним утачки 1. Одјељку III Прилога III овога Правилника,тако да се отклони опасност од ширења кромпировихцистоликих нематода.(3) Поља на којима ће се садити кромпир, искључујућиона која су намијењена за производњу сјеменскогкромпира, а службено су евидентирана као заражена ускладу са чланом 7. ст. (1) и (2) овога Правилника, ћебити предмет службеног програма сузбијања снамјером да се смањи зараза кромпировимцистоликим нематодама.(4) При изради програма из става (3) овога члана мора сеузети у обзир посебност система производње биљакадомаћина и њиховог стављања на тржиште,карактеристике популације присутних кромпировихцистоликих нематода, узгој отпорних сорти кромпиранајвећег степена отпорности како је наведено уОдјељку I Прилога IV овога Правилника, те ако јемогуће и друге мјере.(5) Степен отпорности сорти кромпира квантитативно сеодређује према табели стандардних вриједности којаје наведена у Одјељку I Прилога IV овога Правилника.Тестирање отпорности сорти кромпира проводи се сускладу са поступком наведеним у Одјељку II ПрилогаIV овога Правилника.Члан 9.(Извјештавање у случају сумње на заразу или потврђенезаразе)(1) Ако власник биља, биљних производа и другихрегулисаних објеката или било која друга особа, уочисимптоме заразе или посумња на појаву кромпировихцистоликих нематода, обавезан је о томе одмахписмено или усмено обавијестити надлежну фитосанитарнуинспекцију или овлашћену институцију, којео томе одмах обавјештавају Управу, ентитетскаминистарства пољопривреде и одјељење за пољопривредуБрчко Дистрикта Босне и Херцеговине.(2) У случајевима из става (1) овог члана фитосанитарниинспектор или стручна особа овлашћене институцијаобавља службено истраживање и у случају сумњеузима узорак.(3) О свакој потврђеној присутности кромпировихцистоликих нематода на територији Босне иХерцеговине и губитку отпорности или промјенидјелотворности отпорних сорти кромпира која јеповезана с изразитом промјеном у саставу врстанематода, патотипова или вирулентне групе,овлашћена институција обавјештава Управу,ентитетска министарства пољопривреде и одјељење запољопривреду Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине.(4) У свим случајевима из става (3) овога члана,испитивање и одређивање врста кромпировихцистоликих нематода и ако је потребно патотипова ивирулентних група, провешће се коришћењемодговарајућих метода.Члан 10.(Укидање ограничења)Ако се након провођења службено одобрених мјера изтачке 2. Одјељка III Прилога III овога Правилника потврдида кромпирове цистолике нематоде више нису присутне,Управа ће ажурирати службене евиденције из члана 7. ст.(1) и (2) овога Правилника, а фитосанитарни инспекторукида сва ограничења уведена на пољу.Члан 11.(Изузеци од прописаних мјера)Управа може допустити изузетке од мјера из члана 8.овога Правилника у складу с одредбама Закона иПравилником о условима под којима се одређени штетниорганизми, биље или биљни производи и регулисаниобјекти могу увозити или превозити/прености ради огледаили у научне сврхе и за рад на селекцијама сорти("Службени гласник БиХ", број 104/11).Члан 12.(Додатне и строже мјере)Управа у сарадњи са надлежним органима ентитета иБрчко Дистрикта Босне и Херцеговине може прописатидодатне или строже мјере ради сузбијања или спречавањаширења кромпирових цистоликих нематода све док су онеу складу са Законом.Члан 13.(Престанак важности)Ступањем на снагу овога Правилника престаје важитиПравилник о мјерама за спречавање уношења, ширења иконтроле кромпирове цистолике нематоде (Globoderarostoцhiensis Woll. и Globodera pallida Stone) у Босни иХерцеговини ("Службени гласник БиХ", број 78/09).Члан 14.(Ступање на снагу)Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од данаобјављивања у "Службеном гласнику БиХ".Број УЗЗБ-01-1-02-2-1057-1/1223. новембра 2012. годинеСарајевоДиректорРаденко Радовић, с. р.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 15ПРИЛОГ IСписак биља на које се односе одредбе члана 2. тачкаф), члана 3. ст. (1), (3) и (5) тачке а) и ц), члана 4. ст. (1) и(2), члана 7. става (3) и члана 8. става (1) тачке б) овогаПравилника.1. Биљке домаћини с коријењем:Capsiцum spp.,Lyцopersiцon lyцopersiцum (L.) Karsten ex Farw.,Solanum melongena L.2. Друге биљке:a) биље с коријењемAllium porrum L.,Beta vulgaris L.,Brassiцa spp.,Fragaria L.,Asparagus offiцinalis L.б) Луковице, гомољe и ризоми који нису предметслужбено одобрених мјера из тачке 1. ОдјељкаIII Прилога III овога Правилника, узгојени уземљи и намијењени за садњу, искључујући онекод којих из паковања или других ознакавидљиво да су намијењени за продају крајњимпотрошачима који се професионално не бавепроизводњом сљедећег биља или резаногцвијећа:Allium asцaloniцum L.,Allium цepa L.,Dahlia spp.,Gladiolus Tourn. Ex L.,Hyaцinthus spp.,Iris spp.,Lilium spp.,Narцissus L.,Tulipa L.ПРИЛОГ II1. Узимање узорака и тестирање за службеноистраживање наведено у члану 4. ст. (1) и (2) овогаПравилника подразумијева:а) узимање узорака који укључује узорак тластандардне величине. Најмања запреминапојединачног узорка је 1500 мл тла/ха, а састојисе од минимално 100 подузорака-убода/ха који сеприкупљају са различитих тачака распоређених уоблику правоугаоне мреже; удаљеност измеђуубода не смије бити већа од 20 м у дужину имања од 5 м у ширину, покривајући цијело поље.Цијели узорак се користи за даљња испитивања,нпр. за екстракцију цисти, идентификацију врстеи ако је могуће одређивање патотипа/вирулентнегрупе;б) тестирање које укључује методе екстракцијекромпирових цистоликих нематода описане уодговарајућим фитосанитарним поступцима илидијагностичким протоколима за Globoderapallida и Globodera rostoцhiensis (ЕППОстандарди).2. Узимање узорака и тестирање за посебнo надгледањенаведено у члану 5. ставу (2) овога Правилникаподразумијева:а) узимање узорака, што значи:- узимање узорака у складу са тачком 1. овогаПрилога с најмањом величином узорка од400 мл/ха, или- циљано узимање узорака од најмање 400 млтла након визуелног прегледа коријења свидљивим симптомима, или- узимање узорака од најмање 400 мл тла којеје било у контакту с кромпиром наконвађења под условом да је могуће ући у трагпољу на којем је узгајан кромпир.б) тестирање значи тестирање наведено у тачки 1.овога Прилога.3. Изузетно од одредаба из тачке 1. овога Прилога,стандардна величина узорка може се смањити нанајмање 400 мл тла/ха под условом да:а) постоји писани доказ да кромпир или друго биљедомаћини наведени у тачки 1. Прилога I овогаПравилника нису били узгајани и присутни напољу шест година прије службених истраживања;илиб) током посљедња два узастопна службенаистраживања у узорцима величине 1500 млтла/ха нису нађене кромпирове цистоликенематоде и ако су се након првог службеногистраживања узгајали кромпир или друго биљедомаћини наведени у тачки 1. Прилога I овогаПравилника за које је обавезно службеноистраживање у складу са чланом 3. став (1) овогаПравилника; илиц) током посљедњег службеног истраживања уузорцима од најмање 1500 мл тла/ха нису нађенекромпирове цистолике нематоде или цистекромпирових цистоликих нематода са живимсадржајем и ако су се након посљедњегслужбеног истраживања на пољу узгајаликромпир или друго биље домаћини наведени утачки 1. Прилога I овога Правилника за које јеобавезно службено истраживање у складу сачланом 3. став (1) овога Правилника.Резултати других службених истраживања која супроведена прије ступања на снагу овог Правилника могу сесматрати службеним истраживањима у складу с подтачкомб) и ц) ове тачке.4. Изузетно од одредаба из тачке 1. и 3. овога Прилога,величина узорка може се смањити за поља већа од 8ха односно 4 ха:а) ако се ради о стандардној величини узорканаведеној у тачки 1. овога Прилога, на првих 8 хаузимају се узорци како је наведено у тој тачки,али се могу смањити за сваки сљедећи хектар донајмање 400 мл тла/ха;б) ако се ради о смањеној величини узорканаведеној у тачки 3. овога Прилога, на прва 4 хаузимају се узорци како је наведено у тој тачки,али се могу смањити за сваки сљедећи хектар донајмање 200 мл тла/ха.5. Узимање узорака смањене величине наведених утачкама 3. и 4. овога Прилога може се наставити удаљим службеним истраживањима наведеним у члану3. ставу (1) овога Правилника све док се у одређеномпољу не пронађу кромпирове цистолике нематоде.6. Изузетно од одредаба из тачке 1. овога Прилога,стандардна величина узорка тла може се смањити донајмање 200 мл тла/ха под условом да се поље налазиу подручју које је одређено као незараженокромпировим цистоликим нематодама и које јеозначено, одржавано и надгледано у складу с важећиммеђународним нормама за фитосанитарне мјере.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 1711. Тест траје најмање три мјесеца, а зрелост развијенихженки се провјерава прије завршетка огледа.12. Кромпирове цистолике нематоде из сва четирипонављања се издвајају и одвојено пребројавају засваку посуду.13. Коначна популација (Pf) на контролној сортистандардне осјетљивости на крају теста отпорностиодређује се бројањем цисти из свих понављања те јајаи ларви из најмање четири понављања.14. Код контролне сорте стандардне осјетљивости морабити постигнут степен размножавања од најмање 20 ×(Pf/Pi).15. Варијацијски коефицијент (CV) на контролну сортустандардне осјетљивости не смије прелазити 35%.16. Релативна осјетљивост тестиране сорте кромпира уодносу на контролну сорту стандардне осјетљивостиодређује се према сљедећој формули и изражава каопроценат:Pf тест сорте/Pf контролна сорта стандарднеосјетљивости × 100%.17. Ако је релативна осјетљивост тестиране сортекромпира већа од 3%, довољно је бројање цисти. Услучајевима кад је релативна осјетљивост мања од 3%,осим цисти броје се још и јаја те ларве нематода.18. Ако резултати тестова у првој години упућују да јесорта у потпуности осјетљива на патотип, нијепотребно поновити тестирање у другој години.19. Резултати тестова морају се потврдити провођењемнајмање још једног у другој години. Аритметичкасредина релативне осјетљивости израчуната у двијегодине користи се за израчунавање вриједности ускладу са стандардним вриједностима.Na osnovu člana 9. stav (3), člana 10. stav (5), člana 12.stav (3) i člana 41. stav (4) Zakona o zaštiti zdravlja bilja("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 23/03) i člana 61. stav (2) Zakonao upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i 102/09), Uprava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za zaštitu zdravlja bilja donosiPRAVILNIKO MJERAMA ZA SPRJEČAVANJE ŠIRENJA IKONTROLE KROMPIROVIH CISTOLIKIHNEMATODAČlan 1.(Predmet)Ovim Pravilnikom se propisuju mjere koje se provode nateritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> sa ciljem utvrđivanjarasprostranjenosti, sprječavanja širenja i kontrole krompirovihcistolikih nematoda Globodera rostochiensis (Wollenweber)Behrens (europske populacije) i Globodera pallida (Stone)Behrens (europske populacije) (u daljnjem tekstu: krompirovecistolike nematode).Član 2.(Značenje izraza)Izrazi upotrijebljeni u Zakonu o zaštiti zdravlja bilja("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 23/03) (u daljnjem tekstu: Zakon)upotrebljavaju se i u ovom Pravilniku, a izrazi upotrijebljeni uovom Pravilniku imaju sljedeće značenje:a) služben ili službeno znači uspostavljen/o,ovlašten/o ili proveden/o od strane nadležnih organau skladu sa Zakonom;b) otporna sorta krompira je sorta krompira čijim seuzgojem značajno zaustavlja razvoj određenepopulacije krompirovih cistolikih nematoda;c) službeno istraživanje je sistemski postupak kojimse utvrđuje prisutnost krompirovih cistolikihnematoda u polju;d) posebni nadzor je sistemski postupak koji seprovodi u određenom vremenskom razdoblju radiutvrđivanja prisustva i rasprostranjenosti krompirovihcistolikih nematoda na teritoriji <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>;e) sistemski postupak je postupak koji se provodi uskladu sa Zakonom, ovim Pravilnikom i EPPOmetodama;f) polje je proizvodna parcela unutar mjestaproizvodnje, koja ima jasno određene prirodne iliumjetne granice, na kojoj se uzgaja ili skladišti, ili senamjerava uzgajati ili skladištiti krompir i bilje izPriloga I, koji je sastavni dio ovog Pravilnika;g) mjesto proizvodnje je poljoprivredno gospodarstvokoje je organizacijski i operativno zaokruženajedinica s jedinstvenom upravom sa svimpripadajućim objektima, strojevima i opremom, nakojem se obavlja proizvodnja iz tačke f) ovog člana;h) ovlaštene institucije su institucije koje su dobilejavno ovlaštenje za vršenje poslova iz ovogPravilnika u skladu sa članom 68. stav (1) Zakona.Član 3.(Službeno istraživanje)(1) Radi utvrđivanja prisutnosti krompirovih cistolikihnematoda na polju na kojem će se saditi ili skladištiti biljenavedeno u Prilogu I ovoga Pravilnika, namijenjenoproizvodnji bilja za sadnju ili sjemenski krompirnamijenjen proizvodnji sjemenskog krompira, obaveznose provodi službeno istraživanje.(2) Službeno istraživanje iz stava (1) ovoga člana provodefitosanitarna inspekcija i ovlaštene institucije.(3) Službeno istraživanje iz stava (1) ovoga člana provodi seu razdoblju poslije berbe, žetve ili vađenja posljednjegausjeva u polju, a prije sadnje bilja ili sjemenskog krompiraiz stava (1) ovoga člana. Rezultati službenog istraživanjakoje je provedeno prethodnih godina prihvataju se ukolikopostoji pisani dokaz o rezultatima tog istraživanja kojimse potvrđuje da nisu nađene krompirove cistolikenematode, te da krompir i druge biljke domaćini navedeniu Prilogu I ovoga Pravilnika nisu uzgajani u vrijemeistraživanja niti su se uzgajali na tom polju nakonprovedenog istraživanja.(4) Rezultat službenog istraživanja koje je provedeno prijestupanja na snagu ovog Pravilnika smatra se dokazom kaošto je navedeno u stavu (3) ovoga člana.(5) Ako fitosanitarna inspekcija i ovlaštene institucije, utvrdeda nema opasnosti od širenja krompirovih cistolikihnematoda, službeno istraživanje iz stava (1) ovoga člananije obavezno provesti za sadnju:a) bilja navedenog u Prilogu I ovoga Pravilnikanamijenjenog proizvodnji bilja za sadnju koje će seupotrijebiti na istom mjestu proizvodnje, smještenogu službeno određenom području;b) sjemenskog krompira namijenjenog proizvodnjisjemenskog krompira koji će se upotrijebiti unutaristog mjesta proizvodnje smještenog u službenoodređenom području;c) bilja navedenog u tački 2. Priloga I ovoga Pravilnikanamijenjenog proizvodnji bilja za sadnju, poduvjetom da se na pobranom ili izvađenom biljuprovedu službeno odobrene mjere navedene u tački1. Odjeljku III Priloga III ovoga Pravilnika.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 19(4) U svim slučajevima iz stava (3) ovoga člana, ispitivanje iodređivanje vrsta krompirovih cistolikih nematoda i ako jepotrebno patotipova i virulentnih grupa, provest će sekorištenjem odgovarajućih metoda.Član 10.(Ukidanje ograničenja)Ako se nakon provođenja službeno odobrenih mjera iztačke 2. Odjeljka III Priloga III ovoga Pravilnika potvrdi dakrompirove cistolike nematode više nisu prisutne, Uprava ćeažurirati službene evidencije iz člana 7. st. (1) i (2) ovogaPravilnika, a fitosanitarni inspektor ukida sva ograničenjauvedena na polju.Član 11.(Iznimke od propisanih mjera)Uprava može dopustiti iznimke od mjera iz člana 8. ovogaPravilnika u skladu s odredbama Zakona i Pravilnikom ouvjetima pod kojima se određeni štetni organizmi, bilje ili biljniproizvodi i regulirani objekti mogu uvoziti ili prevoziti/prenostiradi ogleda ili u naučne svrhe i za rad na selekcijama sorti("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 104/11).Član 12.(Dodatne i strože mjere)Uprava u saradnji sa nadležnim organima entiteta i BrčkoDistrikta <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> može propisati dodatne ili strožemjere radi suzbijanja ili sprječavanja širenja krompirovihcistolikih nematoda sve dok su one u skladu sa Zakonom.Član 13.(Prestanak važnosti)Stupanjem na snagu ovoga Pravilnika prestaje važitiPravilnik o mjerama za sprječavanje unošenja, širenja i kontrolekrompirove cistolike nematode (Globodera rostochiensis Woll.i Globodera pallida Stone) u Bosni i Hercegovini ("Službeniglasnik BiH", <strong>broj</strong> 78/09).Član 14.(Stupanje na snagu)Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Službenom glasniku BiH".Broj UZZB-01-1-02-2-1057-1/1223. novembra 2012. godineSarajevoDirektorRadenko Radović, s. r.PRILOG IPopis bilja na koje se odnose odredbe člana 2. tačka f).,člana 3. st. (1), (3) i (5) tačke a) i c), člana 4. st. (1) i (2), člana7. stava (3) i člana 8. stava (1) tačke b) ovoga Pravilnika.1. Biljke domaćini s korijenjem:Capsicum spp.,Lycopersicon lycopersicum (L.) Karsten ex Farw.,Solanum melongena L.2. Druge biljke:a) bilje s korijenjemAllium porrum L.,Beta vulgaris L.,Brassica spp.,Fragaria L.,Asparagus officinalis L.b) Lukovice, gomolji i rizomi koji nisu predmetslužbeno odobrenih mjera iz tačke 1. Odjeljka IIIPriloga III ovoga Pravilnika, uzgojeni u tlu inamijenjeni sadnji, isključujući one kod kojih izpakovanja ili drugih oznaka vidljivo da sunamijenjeni prodaji krajnjim potrošačima koji seprofesionalno ne bave proizvodnjom sljedećeg biljaili rezanog cvijeća:Allium ascalonicum L.,Allium cepa L.,Dahlia spp.,Gladiolus Tourn. Ex L.,Hyacinthus spp.,Iris spp.,Lilium spp.,Narcissus L.,Tulipa L.PRILOG II1. Uzimanje uzoraka i testiranje za službeno istraživanjenavedeno u članu 4. st. (1) i (2) ovoga Pravilnikapodrazumijeva:a) uzimanje uzoraka koji uključuje uzorak tla standardneveličine. Najmanja zapremina pojedinačnoguzorka je 1500 ml tla/ha, a sastoji se od minimalno100 poduzoraka-uboda/ha koji se prikupljaju srazličitih tačaka raspoređenih u obliku pravougaonemreže; udaljenost između uboda ne smije biti većaod 20 m u dužinu i manja od 5 m u širinu,pokrivajući cijelo polje. Cijeli uzorak se koristi zadaljnja ispitivanja npr. za ekstrakciju cisti,identifikaciju vrste i ako je moguće određivanjepatotipa/virulentne grupe;b) testiranje koje uključuje metode ekstrakcijekrompirovih cistolikih nematoda opisane u odgovarajućimfitosanitarnim postupcima ili dijagnostičkimprotokolima za Globodera pallida i Globoderarostochiensis (EPPO standardi).2. Uzimanje uzoraka i testiranje za posebni nadzor navedenu članu 5. stavu (2) ovoga Pravilnika podrazumijeva:a) uzimanje uzoraka, što znači:- uzimanje uzoraka u skladu sa tačkom 1. ovogaPriloga s najmanjom veličinom uzorka od 400ml/ha, ili- ciljano uzimanje uzoraka od najmanje 400 mltla nakon vizualnog pregleda korijenja svidljivim simptomima, ili- uzimanje uzoraka od najmanje 400 ml tla kojeje bilo u doticaju s krompirom nakon vađenjapod uvjetom da je moguće ući u trag polju nakojem je uzgajan krompir.b) testiranje znači testiranje navedeno u tački 1. ovogaPriloga.3. Iznimno od odredaba iz tačke 1. ovoga Priloga,standardna veličina uzorka može se smanjiti na najmanje400 ml tla/ha pod uvjetom da:a) postoji pisani dokaz da krompir ili drugo biljedomaćini navedeni u tački 1. Priloga I ovogaPravilnika nisu bili uzgajani i prisutni na polju šestgodina prije službenih istraživanja; ilib) tokom posljednja dva uzastopna službenaistraživanja u uzorcima veličine 1500 ml tla/ha nisunađene krompirove cistolike nematode i ako su senakon prvog službenog istraživanja uzgajali krompirili drugo bilje domaćini navedeni u tački 1. Priloga Iovoga Pravilnika za koje je obavezno službenoistraživanje u skladu sa članom 3. stav (1) ovogaPravilnika; ilic) tokom posljednjeg službenog istraživanja u uzorcimaod najmanje 1500 ml tla/ha nisu nađenekrompirove cistolike nematode ili ciste krompirovihcistolikih nematoda sa živim sadržajem i ako su senakon posljednjeg službenog istraživanja na poljuuzgajali krompir ili drugo bilje domaćini navedeni u
Број <strong>98</strong> - Страна 20 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.tački 1. Priloga I ovoga Pravilnika za koje jeobavezno službeno istraživanje u skladu sa članom3. stav (1) ovoga Pravilnika.Rezultati drugih službenih istraživanja koja su provedeneprije stupanja na snagu ovog Pravilnika mogu se smatratislužbenim istraživanjima u skladu s podtačkom b) i c) ovetačke.4. Iznimno od odredaba iz tačke 1. i 3. ovoga Priloga,veličina uzorka može se smanjiti za polja veća od 8 haodnosno 4 ha:a) ako se radi o standardnoj veličini uzorka navedenoju tački 1. ovoga Priloga, na prvih 8 ha uzimaju seuzorci kako je navedeno u toj tački, ali se mogusmanjiti za svaki sljedeći hektar do najmanje 400 mltla/ha;b) ako se radi o smanjenoj veličini uzorka navedenoj utački 3. ovoga Priloga, na prva 4 ha uzimaju seuzorci kako je navedeno u toj tački, ali se mogusmanjiti za svaki sljedeći hektar do najmanje 200 mltla/ha.5. Uzimanje uzoraka smanjene veličine navedenih u tačkama3. i 4. ovoga Priloga može se nastaviti u daljnjimslužbenim istraživanjima navedenim u članu 3. stavu (1)ovoga Pravilnika sve dok se u određenom polju nepronađu krompirove cistolike nematode.6. Iznimno od odredaba iz tačke 1. ovoga Priloga,standardna veličina uzorka tla može se smanjiti donajmanje 200 ml tla/ha pod uvjetom da se polje nalazi upodručju koje je određeno kao nezaraženo krompirovimcistolikim nematodama i koje je označeno, održavano inadzirano u skladu s važećim međunarodnim normama zafitosanitarne mjere.7. U svim slučajevima najmanja veličina uzorka tla mora biti100 ml tla po jednom polju.PRILOG IIIOdjeljak IPROVJERAU skladu s članom 4. stavom (2) ovoga Pravilnika,službenim istraživanjem iz člana 3. stava (1) ovoga Pravilnikautvrđuje se da je u trenutku provjere ispunjen jedan od sljedećihuvjeta:- na temelju rezultata odgovarajućih službenoodobrenih testiranja u posljednjih 12 godina na poljunije potvrđeno prisustvo krompirovih cistolikihnematoda, ili- poznato je da u posljednjih 12 godina na polju nisuuzgajani krompir ili druge biljke domaćini navedeniu tački 1. Priloga I ovoga Pravilnika.Odjeljak IIPOSEBNI NADZORPosebni nadzor naveden u članu 5. stavu (1) ovogaPravilnika mora se provoditi na najmanje 0,5% površina koje suu toj godini namijenjene proizvodnji krompira, isključujućipovršine namijenjene proizvodnji sjemenskog krompira.Odjeljak IIISLUŽBENE MJERE(1) Službeno odobrene mjere iz člana 3. stava (5) tačke c),člana 8. stava (2), ovog Pravilnika i tačke 2. podtačke b)Priloga I ovoga Pravilnika jesu:a) dezinfestacija biljaka (sterilizacija biljnogmaterijala) odgovarajućim metodama tako da nemavidljive opasnosti od širenja krompirovih cistolikihnematoda;b) pranje ili četkanje gomolja krompira do potpunogodstranjivanja tla, tako da nema vidljive opasnostiod širenja krompirovih cistolikih nematoda.(2) Službeno odobrene mjere iz člana 10. ovoga Pravilnikajesu ponovno službeno uzimanje uzoraka s polja koje jeslužbeno evidentirano kao zaraženo u skladu sa članom 7.stav (1) ili (2) ovoga Pravilnika i testiranje korištenjemjedne od metoda naznačenih u Prilogu II ovogaPravilnika, nakon vremenskog razdoblja od najmanje šestgodina od potvrđene pojave krompirovih cistolikihnematoda ili od posljednjeg uzgoja krompira. Ovorazdoblje može se smanjiti na najmanje tri godine ako supoduzete odgovarajuće službeno odobrene mjeresuzbijanja.PRILOG IVOdjeljak ISTUPANJ OTPORNOSTIStupanj osjetljivosti krompira na krompirove cistolikenematode određuje se prema tablici standardnih vrijednosti kaošto je navedeno u članu 8. stavu (5) ovoga Pravilnika.Vrijednost 9 označava najviši stupanj otpornosti.Relativna osjetljivost (%)Vrijednost< 1 91,1 – 3 83,1 – 5 75,1 – 10 610,1 – 15 515,1 – 25 425,1 – 50 350,1 – 100 2> 100 1Odjeljak IIPOSTUPAK ZA TESTIRANJE OTPORNOSTI1. Test se mora provesti u karantenskom objektu smještenomna otvorenom, u stakleniku ili u klimatiziranoj komori.2. Test se mora provesti u posudama čija je zapreminanajmanje jedna litra tla (ili pogodnog supstrata).3. Temperatura tla za vrijeme provođenja testa ne smijeprijeći 25˚C i mora se osigurati primjereno snabdijevanjevodom.4. Kada se sadi testna ili kontrolna sorta, mora se koristitijedno krompirovo okce svake pojedine testne ili kontrolnesorte. Preporučuje se odstranjivanje svih stabljika osimjedne.5. Sorta krompira "Désirée" koristi se kao kontrolna sortastandardne osjetljivosti u svakom testu. Za internukontrolu testa mogu se dodatno koristiti osjetljivijekontrolne sorte od lokalnog značaja. Kontrolna sortastandardne osjetljivosti može se promijeniti akoistraživanje pokaže da su druge sorte prikladnije ilidostupnije.6. Za usporedbu patotipova Ro1, Ro5, Pa1 i Pa3 koriste sesljedeće standardne populacije krompirovih cistolikihnematoda:Ro1: populacija EcosseRo5: populacija Harmerz
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 21Pa1: populacija ScottishPa3: populacija ChavornayMogu se dodati i druge populacije krompirovih cistolikihnematoda od lokalnog značaja.7. Identitet korištene standardne populacije krompirovihcistolikih nematoda provjerava se korištenjem odgovarajućihmetoda. U ogledima se preporučuje korištenjenajmanje dvije otporne sorte ili dva različita standardnaklona poznatog stupnja otpornosti.8. Inokulum krompirovih cistolikih nematoda (Pi) sastoji seod ukupno pet infektivnih jaja i ličinki nematoda po mltla. Preporučuje se da se <strong>broj</strong> krompirovih cistolikihnematoda, koji će se inokulirati po ml tla, utvrdi pomoćutestova izlijeganja. Krompirove cistolike nematode moguse inokulirati kao ciste ili kombinirano kao jaja i ličinke ususpenziji.9. Vitalnost krompirovih cistolikih nematoda čiji se sadržajkoristi kao izvor inokuluma mora biti najmanje 70%.Preporučuje se da su ciste stare između 6 i 24 mjeseca i dasu najmanje četiri mjeseca prije korištenja čuvane natemperaturi od 4°C.10. Za svaku kombinaciju populacije krompirovih cistolikihnematoda i testirane sorte krompira pripremaju senajmanje četiri ponavljanja (posude). Za kontrolnu sortustandardne osjetljivosti preporučuje se najmanje 10ponavljanja.11. Test traje najmanje tri mjeseca, a zrelost razvijenih ženkise provjerava prije završetka ogleda.12. Krompirove cistolike nematode iz sva četiri ponavljanjase izdvajaju i odvojeno pre<strong>broj</strong>avaju za svaku posudu.13. Konačna populacija (Pf) na kontrolnoj sorti standardneosjetljivosti na kraju testa otpornosti određuje se<strong>broj</strong>anjem cisti iz svih ponavljanja te jaja i ličinki iznajmanje četiri ponavljanja.14. Kod kontrolne sorte standardne osjetljivosti mora bitipostignut stupanj razmnožavanja od najmanje 20 ×(Pf/Pi).15. Varijacijski koeficijent (CV) na kontrolnu sortustandardne osjetljivosti ne smije prelaziti 35%.16. Relativna osjetljivost testirane sorte krompira u odnosu nakontrolnu sortu standardne osjetljivosti određuje se premasljedećoj formuli i izražava kao postotak:Pf test sorte/Pf kontrolna sorta standardne osjetljivosti ×100%.17. Ako je relativna osjetljivost testirane sorte krompira većaod 3%, dovoljno je <strong>broj</strong>anje cisti. U slučajevima kad jerelativna osjetljivost manja od 3%, osim cisti <strong>broj</strong>e se još ijaja te ličinke nematoda.18. Ako rezultati testova u prvoj godini upućuju da je sorta upotpunosti osjetljiva na patotip, nije potrebno ponovititestiranje u drugoj godini.19. Rezultati testova moraju se potvrditi provedbom najmanjejoš jednog u drugoj godini. Aritmetička sredina relativneosjetljivosti izračunata u dvije godine koristi se za izračunvrijednosti u skladu sa standardnim vrijednostima.Na temelju članka 9. stavak (3), članka 10. stavak (5),članka 12. stavak (3) i članka 41. stavak (4) Zakona o zaštitizdravlja bilja ("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 23/03) i članka 61.stavak (2) Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", br. 32/02 i102/09), Uprava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za zaštitu zdravlja biljadonosiPRAVILNIKO MJERAMA ZA SPREČAVANJE ŠIRENJA IKONTROLE KRUMPIROVIH CISTOLIKIHNEMATODAČlanak 1.(Predmet)Ovim Pravilnikom se propisuju mjere koje se poduzimajuna teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> radi utvrđivanja rasprostranjenosti,sprečavanja širenja i kontrole krumpirovih cistolikihnematoda Globodera rostochiensis (Wollenweber) Behrens(europske populacije) i Globodera pallida (Stone) Behrens(europske populacije) (u daljnjem tekstu: krumpirove cistolikenematode).Članak 2.(Značenje izraza)Izrazi koji se koriste u Zakonu o zaštiti zdravlja bilja("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 23/03) (u daljnjem tekstu: Zakon)koriste se i u ovom Pravilniku, a izrazi kojim se koriste u ovomPravilniku imaju sljedeće značenje:a) služben ili službeno znači uspostavljen/o,ovlašten/o ili proveden/o od strane ovlaštenih organasukladno Zakonu;b) otporna sorta krumpira jest sorta krumpira čijimse uzgojem značajno zaustavlja razvoj određenepopulacije krumpirovih cistolikih nematoda;c) službeno istraživanje jest sustavni postupak kojimse utvrđuje prisutnost krumpirovih cistolikihnematoda u polju;d) posebni nadzor jest sustavni postupak koji seprovodi u određenom vremenskom razdoblju radiutvrđivanja prisustva i rasprostranjenosti krumpirovihcistolikih nematoda na teritoriji <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>;e) sustavni postupak jest postupak koji se provodisukladno Zakonu, ovim Pravilnikom i EPPOmetodama;f) polje jeste proizvodna površina unutar mjestaproizvodnje, koja ima jasno određene prirodne iliumjetne granice, na kojoj se uzgaja ili skladišti, ili senamjerava uzgajati ili skladištiti krumpir i bilje izPrivitka I, koji je sastavni dio ovog Pravilnika;g) mjesto proizvodnje jest poljoprivredno gospodarstvokoje je organizacijski i operativno zaokruženajedinica s jedinstvenom upravom sa svimpripadajućim objektima, strojevima i opremom, nakojem se obavlja proizvodnja iz točke f) ovogčlanka;h) ovlaštene institucije jesu institucije koje su dobilejavnu ovlast za vršenje poslova iz ovog Pravilnikasukladno članku 68. stavak (1) Zakona.Članak 3.(Službeno istraživanje)(1) Radi utvrđivanja prisutnosti krumpirovih cistolikihnematoda na polju na kojem će se saditi ili skladištiti biljenavedeno u Privitku I ovoga Pravilnika, namijenjenoproizvodnji bilja za sadnju ili sjemenski krumpirnamijenjen proizvodnji sjemenskog krumpira, obvezno seprovodi službeno istraživanje.(2) Službeno istraživanje iz stavka (1) ovoga članka provodefitosanitarna inspekcija i ovlaštene institucije.(3) Službeno istraživanje iz stavka (1) ovoga članka provodise u razdoblju poslije berbe, žetve ili vađenja posljednjegausjeva u polju, a prije sadnje bilja ili sjemenskog krumpiraiz stavka (1) ovoga članka. Rezultati službenogistraživanja koje je provedeno prethodnih godina
Број <strong>98</strong> - Страна 22 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.prihvataju se ukoliko postoji pisani dokaz o rezultatimatog istraživanja kojim se potvrđuje da nisu nađenekrumpirove cistolike nematode, te da krumpir i drugebiljke domaćini navedeni u Privitku I ovoga Pravilnikanisu uzgajani u vrijeme istraživanja niti su se uzgajali natom polju nakon provedenog istraživanja.(4) Rezultat službenog istraživanja koje je provedeno prijestupanja na snagu ovog Pravilnika smatra se dokazom kaošto je navedeno u stavku (3) ovoga članka.(5) Ako fitosanitarna inspekcija i ovlaštene institucije, utvrdeda nema opasnosti od širenja krumpirovih cistolikihnematoda, službeno istraživanje iz stavka (1) ovogačlanka nije obvezno provesti za sadnju:a) bilja navedenog u Privitku I ovoga Pravilnikanamijenjenog proizvodnji bilja za sadnju koje će seupotrijebiti na istom mjestu proizvodnje, smještenogu službeno određenom području;b) sjemenskog krumpira namijenjenog proizvodnjisjemenskog krumpira koji će se upotrijebiti unutaristog mjesta proizvodnje smještenog u službenoodređenom području;c) bilja navedenog u točki 2. Privitka I ovogaPravilnika namijenjenog proizvodnji bilja za sadnju,pod uvjetom da se na pobranom ili izvađenom biljuprovedu službeno odobrene mjere navedene u točki1. Odjeljku III Privitka III ovoga Pravilnika.(6) Službeno evidentiranje rezultata istraživanja iz ovogčlanka vrši Uprava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> za zaštituzdravlja bilja (u daljnjem tekstu: Uprava), nadležni organientiteta i Brčko Distrikta BiH.Članak 4.(Uzimanje uzoraka i testiranje)(1) Službeno istraživanje iz članka 3. stavka (1) ovogaPravilnika na poljima na kojima će se saditi ili skladištitisjemenski krumpir ili bilje navedeno u točki 1. Privitka Iovoga Pravilnika namijenjeno proizvodnji bilja za sadnju,mora uključiti uzimanje uzoraka i testiranje na prisutnostkrumpirovih cistolikih nematoda sukladno Privitku II, kojije sastavni dio ovog Pravilnika.(2) Službeno istraživanje iz članka 3. stavka (1) ovogaPravilnika na poljima na kojima će se saditi ili skladištitibilje navedeno u točki 2. Privitka I ovoga Pravilnikanamijenjeno proizvodnji bilja za sadnju, mora uključitiuzimanje uzoraka i testiranje na prisutnost krumpirovihcistolikih nematoda sukladno Privitku II ovoga Pravilnikaili provjeru kao što je navedeno u Odjeljku I Privitka IIIovoga Pravilnika.Članak 5.(Posebni nadzor)(1) Radi utvrđivanja rasprostranjenosti krumpirovih cistolikihnematoda na poljima na kojima se proizvodi krumpir,isključujući krumpir namijenjen proizvodnji sjemenskogkrumpira, provodi se posebni nadzor sukladno godišnjemprogramu donesenim na temelju Zakona.(2) Posebni nadzor uključuje uzimanje uzoraka i testiranje naprisutnost krumpirovih cistolikih nematoda sukladno točki2. Privitka II ovoga Pravilnika i provodi se sukladnoOdjeljku II Privitka III ovoga Pravilnika.(3) Program iz stavka 1. ovog članka donosi Uprava usuradnji sa nadležnim organima entiteta i Brčko Distrikta<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Članak 6.(Evidentiranje negativnih rezultata službenog istraživanja)(1) Ako se službenim istraživanjem iz članka 3. stavka (1)ovoga Pravilnika i drugim službenim istraživanjima izčlanka 3. stavka (4) ovoga Pravilnika ne utvrdi prisutnostkrumpirovih cistolikih nematoda, Uprava, nadležni organientiteta i Brčko Distrikta <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ćeslužbeno evidentirati taj podatak.(2) Nakon izvršenih službenih istraživanjа iz stavka (1) ovogčlanka fitosanitarna inspekcija i ovlaštene institucijedostavljaju jednu kopiju Izvješćа Upravi, entitetskimministarstvima poljoprivrede i odjeljenju za poljoprivreduBrčko distrikta <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Članаk 7.(Evidentiranje zaraženih polja)(1) Kad se službenim istraživanjem iz članka 3. stavka (1)ovoga Pravilnika utvrdi da je polje zaraženo krumpirovimcistolikim nematodama, Uprava, nadležni organi entiteta iBrčko Distrikta <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> će službenoevidentirati taj podatak.(2) Kad se posebnim nadzorom iz članka 5. stavka (1) ovogaPravilnika utvrdi da je polje zaraženo krumpirovimcistolikim nematodama, Uprava će službeno evidentiratitaj podatak.(3) Krumpir ili bilje navedeno u Privitku I ovoga Pravilnikakoji su uzgojeni na polju službeno evidentiranom kaozaraženom krumpirovim cistolikim nematodama sukladnost. (1). i (2) ovoga članka, ili koji su bili u doticaju s tlomu kojem su nađene krumpirove cistolike nematode,fitosanitarni će inspektor odrediti kao zaražene i o tome upisanom obliku izvijestiti Upravu, entitetska ministarstvapoljoprivrede i odjeljenje za poljopri-vredu BrčkoDistrikta <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.(4) Službena evidencija iz članka 6. ovog Pravilnika i st. (1) i(2) ovog članka podrazumijeva bilježenje i čuvanje svihpotrebnih podataka o izvršenom službenom istraživanju,osobito onih koji se odnose na bilje, vrijeme i mjestokontrole.Članak 8.(Mjere na zaraženom polju)(1) Na polju koje je sukladno članku 7. st. (1) i (2) ovogaPravilnika službeno evidentirano kao zaraženo,fitosanitarni inspektor zabranit će:a) sadnju krumpira namijenjenog proizvodnji sjemenskogkrumpira, ib) sadnju ili skladištenje bilja navedenog u Privitku Iovoga Pravilnika koje je namijenjeno presađivanju.(2) Iznimno od stavka (1) ovoga članka, fitosanitarni ćeinspektor na polju iz stavka (1) ovoga članka dopustitisadnju bilja navedenog u točki 2. Privitka I ovogaPravilnika pod uvjetom da se to bilje podvrgne službenoodobrenim mjerama navedenim u točki 1. Odjeljku IIIPrivitka III ovoga Pravilnika, tako da se otkloni opasnostod širenja krumpirovih cistolikih nematoda.(3) Polja na kojima će se saditi krumpir, isključujući ona kojasu namijenjena proizvodnji sjemenskog krumpira, azvanično su evidentirana kao zaražena sukladno članku 7.st. (1) i (2) ovoga Pravilnika, bit će predmetom službenogprograma suzbijanja s namjerom da se smanji zarazakrumpirovim cistolikim nematodama.(4) Pri izradi programa iz stavka (3) ovoga članka mora seuzeti u obzir posebnost sustava proizvodnje biljakadomaćina i njihova stavljanja na tržište, karakteristikepopulacije prisutnih krumpirovih cistolikih nematoda,uzgoj otpornih sorti krumpira najvećeg stupnja otpornostikako je navedeno u Odjeljku I Privitka IV ovogaPravilnika, te ako je moguće i druge mjere.(5) Stupanj otpornosti sorti krumpira kvantitativno seodređuje prema tablici standardnih vrijednosti koja je
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 23navedena u Odjeljku I Privitka IV ovoga Pravilnika.Testiranje otpornosti sorti krumpira provodi se sukladnopostupku navedenim u Odjeljku II Privitka IV ovogaPravilnika.Članak 9.(Izvješćivanje u slučaju sumnje na zarazu ili potvrđene zaraze)(1) Ako posjednik bilja, biljnih proizvoda i drugih reguliranihobjekata ili bilo koja druga osoba uoči simptome zaraze iliposumnja na pojavu krumpirovih cistolikih nematoda,obvezan je o tome odmah pismeno ili usmeno izvijestitinadležnu fitosanitarnu inspekciju ili ovlaštenu instituciju,koje o tome odmah izvješćuju Upravu, entitetskaministarstva poljoprivrede i odjeljenje za poljoprivreduBrčko Distrikta <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.(2) U slučajevima iz stavka (1) ovog članka fitosanitarniinspektor ili stručna osoba ovlaštene institucija obavljaslužbeno istraživanje i u slučaju sumnje uzima uzorak.(3) O svakoj potvrđenoj prisutnosti krumpirovih cistolikihnematoda na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i gubitkuotpornosti ili promjeni učinkovitosti otpornih sortikrumpira koja je povezana s izrazitom promjenom usastavu vrsta nematoda, patotipova ili virulentne grupe,ovlaštena institucija izvješćuje Upravu, entitetskaministarstva poljoprivrede i odjeljenje za poljoprivreduBrčko Distrikta <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.(4) U svim slučajevima iz stavka (3) ovoga članka, ispitivanjei određivanje vrsta krumpirovih cistolikih nematoda i akoje potrebno patotipova i virulentnih grupa, provest će sekorištenjem odgovarajućih metoda.Članak 10.(Ukidanje ograničenja)Ako se nakon provođenja službeno odobrenih mjera iztočke 2. Odjeljka III Privitka III ovoga Pravilnika potvrdi dakrumpirove cistolike nematode više nisu prisutne, Uprava ćeažurirati službene evidencije iz članka 7. st. (1) i (2) ovogaPravilnika, a fitosanitarni inspektor ukida sva ograničenjauvedena na polju.Članak 11.(Iznimke od propisanih mjera)Uprava može dopustiti iznimke od mjera iz članka 8.ovoga Pravilnika sukladno odredbama Zakona i Pravilnikom ouvjetima pod kojima se određeni štetni organizmi, bilje ili biljniproizvodi i regulirani objekti mogu uvoziti ili prevoziti/prenostiradi ogleda ili u znanstvene svrhe i za rad na selekcijama sorti("Službeni glasnik BiH", <strong>broj</strong> 104/11).Članak 12.(Dodatne i strože mjere)Uprava u suradnji sa nadležnim organima entiteta i BrčkoDistrikta <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> može propisati dodatne ili strožemjere radi suzbijanja ili sprečavanja širenja krumpirovihcistolikih nematoda sve dok su one sukladne Zakonu.Članak 13.(Prestanak važnosti)Stupanjem na snagu ovoga Pravilnika prestaje važitiPravilnik o mjerama za sprečavanje unošenja, širenja i kontrolekrumpirove cistolike nematode (Globodera rostochiensis Woll.i Globodera pallida Stone) u Bosni i Hercegovini ("Službeniglasnik BiH", <strong>broj</strong> 78/09).Članak 14.(Stupanje na snagu)Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u "Službenom glasniku BiH".Broj UZZB-01-1-02-2-1057-1/1223. studenoga 2012. godineSarajevoDirektorRadenko Radović, v. r.PRIVITAK IPopis bilja na koje se odnose odredbe članka 2. točka f),članka 3. st. (1), (3) i (5) točke a) i c), članka 4. st. (1) i (2),članka 7. stavka (3) i članka 8. stavka (1) točke b) ovogaPravilnika.1. Biljke domaćini s korijenjem:Capsicum spp.,Lycopersicon lycopersicum (L.) Karsten ex Farw.,Solanum melongena L.2. Druge biljke:a) bilje s korijenjemAllium porrum L.,Beta vulgaris L.,Brassica spp.,Fragaria L.,Asparagus officinalis L.b) Lukovice, gomolji i rizomi koji nisu predmetslužbeno odobrenih mjera iz točke 1. Odjeljka IIIPrivitka III ovoga Pravilnika, uzgojeni u tlu inamijenjeni sadnji, isključujući one kod kojih izpakiranja ili drugih oznaka vidljivo da sunamijenjeni prodaji krajnjim potrošačima koji seprofesionalno ne bave proizvodnjom sljedećeg biljaili rezanog cvijeća:Allium ascalonicum L.,Allium cepa L.,Dahlia spp.,Gladiolus Tourn. Ex L.,Hyacinthus spp.,Iris spp.,Lilium spp.,Narcissus L.,Tulipa L.PRIVITAK II1. Uzimanje uzoraka i testiranje za službeno istraživanjenavedeno u članku 4. st. (1) i (2) ovoga Pravilnikapodrazumijeva:a) uzimanje uzoraka koji uključuje uzorak tlastandardne veličine. Najmanja zapremina pojedinačnoguzorka je 1500 ml tla/ha, a sastoji se odminimalno 100 poduzoraka-uboda/ha koji seprikupljaju s različitih točaka raspoređenih u oblikupravokutne mreže; udaljenost između uboda nesmije biti veća od 20 m u duljinu i manja od 5 m uširinu, pokrivajući cijelo polje. Cijeli uzorak sekoristi za daljnja ispitivanja npr. za ekstrakciju cisti,identifikaciju vrste i ako je moguće određivanjepatotipa/virulentne skupine;b) testiranje koje uključuje metode ekstrakcije krumpirovihcistolikih nematoda opisane u odgovarajućimfitosanitarnim postupcima ili dijagnostičkimprotokolima za Globodera pallida i Globoderarostochiensis (EPPO standardi).2. Uzimanje uzoraka i testiranje za posebni nadzor navedenu članku 5. stavku (2) ovoga Pravilnika podrazumijeva:
Број <strong>98</strong> - Страна 24 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.a) uzimanje uzoraka, što znači:- uzimanje uzoraka sukladno točki 1. ovogaPrivitka s najmanjom veličinom uzorka od 400ml/ha, ili- ciljano uzimanje uzoraka od najmanje 400 mltla nakon vizualnog pregleda korijenja svidljivim simptomima, ili- uzimanje uzoraka od najmanje 400 ml tla kojeje bilo u doticaju s krumpirom nakon vađenjapod uvjetom da je moguće ući u trag polju nakojem je uzgajan krumpir.b) testiranje znači testiranje navedeno u točki 1. ovogaPrivitka.3. Iznimno od odredaba iz točke 1. ovoga Privitka,standardna veličina uzorka može se smanjiti na najmanje400 ml tla/ha pod uvjetom da:a) postoji pisani dokaz da krumpir ili drugo biljedomaćini navedeni u točki 1. Privitka I ovogaPravilnika nisu bili uzgajani i prisutni na polju šestgodina prije službenih istraživanja; ilib) tijekom posljednja dva uzastopna službenaistraživanja u uzorcima veličine 1500 ml tla/ha nisunađene krumpirove cistolike nematode i ako su senakon prvog službenog istraživanja uzgajali krumpirili drugo bilje domaćini navedeni u točki 1. PrivitkaI ovoga Pravilnika za koje je obvezno službenoistraživanje sukladno članku 3. stavak (1) ovogaPravilnika; ilic) tijekom posljednjeg službenog istraživanja uuzorcima od najmanje 1500 ml tla/ha nisu nađenekrumpirove cistolike nematode ili ciste krumpirovihcistolikih nematoda sa živim sadržajem i ako su senakon posljednjeg službenog istraživanja na poljuuzgajali krumpir ili drugo bilje domaćini navedeni utočki 1. Privitka I ovoga Pravilnika za koje jeobvezno službeno istraživanje sukladno članku 3.stavak (1) ovoga Pravilnika.Rezultati drugih službenih istraživanja koja su provedenaprije stupanja na snagu ovog Pravilnika mogu se smatratislužbenim istraživanjima sukladno podtočki b) i c) ove točke.4. Iznimno od odredaba iz točke 1. i 3. ovoga Privitka,veličina uzorka može se smanjiti za polja veća od 8 haodnosno 4 ha:a) ako se radi o standardnoj veličini uzorka navedenoju točki 1. ovoga Privitka, na prvih 8 ha uzimaju seuzorci kako je navedeno u toj točki, ali se mogusmanjiti za svaki sljedeći hektar do najmanje 400 mltla/ha;b) ako se radi o smanjenoj veličini uzorka navedenoj utočki 3. ovoga Privitka, na prva 4 ha uzimaju seuzorci kako je navedeno u toj točki, ali se mogusmanjiti za svaki sljedeći hektar do najmanje 200 mltla/ha.5. Uzimanje uzoraka smanjene veličine navedenih utočkama 3. i 4. ovoga Privitka može se nastaviti udaljnjim službenim istraživanjima navedenim u članku 3.stavku (1) ovoga Pravilnika sve dok se u određenom poljune pronađu krumpirove cistolike nematode.6. Iznimno od odredaba iz točke 1. ovoga Privitka,standardna veličina uzorka tla može se smanjiti donajmanje 200 ml tla/ha pod uvjetom da se polje nalazi upodručju koje je određeno kao nezaraženo krumpirovimcistolikim nematodama i koje je označeno, održavano inadzirano sukladno važećim međunarodnim normama zafitosanitarne mjere.7. U svim slučajevima najmanja veličina uzorka tla mora biti100 ml tla po jednom polju.PRIVITAK IIIOdjeljak IPROVJERASukladno članku 4. stavak (2) ovoga Pravilnika,službenim se istraživanjem iz članka 3. stavka (1) ovogaPravilnika utvrđuje da je u trenutku provjere ispunjen jedan odsljedećih uvjeta:- na temelju rezultata odgovarajućih službenoodobrenih testiranja u posljednjih 12 godina na poljunije potvrđeno prisustvo krumpirovih cistolikihnematoda, ili- poznato je da u posljednjih 12 godina na polju nisuuzgajani krumpir ili druge biljke domaćini navedeniu točki 1. Privitka I ovoga Pravilnika.Odjeljak IIPOSEBNI NADZORPosebni nadzor naveden u članku 5. stavku (1) ovogaPravilnika mora se provoditi na najmanje 0,5% površina koje suu toj godini namijenjene proizvodnji krumpira, isključujućipovršine namijenjene proizvodnji sjemenskog krumpira.Odjeljak IIISLUŽBENE MJERE(1) Službeno odobrene mjere iz članka 3. stavka (5) točke c),članka 8. stavka (2), ovog Pravilnika i točke 2. podtočkeb) Privitka I ovoga Pravilnika jesu:a) dezinfestacija biljaka (sterilizacija biljnogmaterijala) odgovarajućim metodama tako da nemavidljive opasnosti od širenja krumpirovih cistolikihnematoda;b) pranje ili četkanje gomolja krumpira do potpunogodstranjivanja tla, tako da nema vidljive opasnostiod širenja krumpirovih cistolikih nematoda.(2) Službeno odobrene mjere iz članka 10. ovoga Pravilnikajesu ponovno službeno uzimanje uzoraka s polja koje jeslužbeno evidentirano kao zaraženo sukladno članku 7.stavak (1) ili (2) ovoga Pravilnika i testiranje korištenjemjedne od metoda naznačenih u Privitku II ovogaPravilnika, nakon vremenskog razdoblja od najmanje šestgodina od potvrđene pojave krumpirovih cistolikihnematoda ili od posljednjeg uzgoja krumpira. Ovorazdoblje može se smanjiti na najmanje tri godine ako supoduzete odgovarajuće službeno odobrene mjeresuzbijanja.PRIVITAK IVOdjeljak ISTUPANJ OTPORNOSTIStupanj osjetljivosti krumpira na krumpirove cistolikenematode određuje se prema tablici standardnih vrijednosti kaošto je navedeno u članku 8. stavku (5) ovoga Pravilnika.Vrijednost 9 označava najviši stupanj otpornosti.Relativna osjetljivost (%)Vrijednost< 1 91,1 – 3 83,1 – 5 75,1 – 10 610,1 – 15 5
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 2515,1 – 25 425,1 – 50 350,1 – 100 2> 100 1Odjeljak IIPOSTUPAK ZA TESTIRANJE OTPORNOSTI1. Test se mora provesti u karantenskom objektu smještenomna otvorenom, u stakleniku ili u klimatiziranoj komori.2. Test se mora provesti u posudama čija je zapreminanajmanje jedna litra tla (ili pogodnog supstrata).3. Temperatura tla za vrijeme provođenja testa ne smijeprijeći 25˚C i mora se osigurati primjereno snabdijevanjevodom.4. Kada se sadi testna ili kontrolna sorta, mora se koristitijedno krumpirovo okce svake pojedine testne ili kontrolnesorte. Preporučuje se odstranjivanje svih stabljika osimjedne.5. Sorta krumpira "Désirée" koristi se kao kontrolna sortastandardne osjetljivosti u svakom testu. Za internukontrolu testa mogu se dodatno koristiti osjetljivijekontrolne sorte od lokalnog značaja. Kontrolna sortastandardne osjetljivosti može se promijeniti akoistraživanje pokaže da su druge sorte podobnije ilidostupnije.6. Za usporedbu patotipova Ro1, Ro5, Pa1 i Pa3 koriste sesljedeće standardne populacije krumpirovih cistolikihnematoda:Ro1: populacija EcosseRo5: populacija HarmerzPa1: populacija ScottishPa3: populacija ChavornayMogu se dodati i druge populacije krumpirovih cistolikihnematoda od lokalnog značaja.7. Identitet korištene standardne populacije krumpirovihcistolikih nematoda provjerava se korištenjem odgovarajućihmetoda. U pokusima se preporučuje korištenjenajmanje dvije otporne sorte ili dva različita standardnaklona poznatog stupnja otpornosti.8. Inokulum krumpirovih cistolikih nematoda (Pi) sastoji seod ukupno pet infektivnih jaja i ličinki nematoda po mltla. Preporučuje se da se <strong>broj</strong> krumpirovih cistolikihnematoda, koji će se inokulirati po ml tla, utvrdi pomoćutestova izlijeganja. Krumpirove cistolike nematode moguse inokulirati kao ciste ili kombinirano kao jaja i ličinke ususpenziji.9. Vitalnost krumpirovih cistolikih nematoda čiji se sadržajkoristi kao izvor inokuluma mora biti najmanje 70%.Preporučuje se da su ciste stare između 6 i 24 mjeseca i dasu najmanje četiri mjeseca prije korištenja čuvane natemperaturi od 4°C.10. Za svaku kombinaciju populacije krumpirovih cistolikihnematoda i testirane sorte krumpira pripremaju senajmanje četiri ponavljanja (posude). Za kontrolnu sortustandardne osjetljivosti preporučuje se najmanje 10ponavljanja.11. Test traje najmanje tri mjeseca, a zrelost razvijenih ženkise provjerava prije završetka pokusa.12. Krumpirove cistolike nematode iz sva četiri ponavljanjase izdvajaju i odvojeno pre<strong>broj</strong>avaju za svaku posudu.13. Konačna populacija (Pf) na kontrolnoj sorti standardneosjetljivosti na kraju testa otpornosti određuje se<strong>broj</strong>anjem cisti iz svih ponavljanja te jaja i ličinki iznajmanje četiri ponavljanja.14. Kod kontrolne sorte standardne osjetljivosti mora bitipostignut stupanj razmnožavanja od najmanje 20 ×(Pf/Pi).15. Varijacijski koeficijent (CV) na kontrolnu sortu standardneosjetljivosti ne smije prelaziti 35%.16. Relativna osjetljivost testirane sorte krumpira u odnosu nakontrolnu sortu standardne osjetljivosti određuje se premasljedećoj formuli i izražava kao postotak:Pf test sorte/Pf kontrolna sorta standardne osjetljivosti ×100%.17. Ako je relativna osjetljivost testirane sorte krumpira većaod 3%, dovoljno je <strong>broj</strong>anje cisti. U slučajevima kad jerelativna osjetljivost manja od 3%, osim cisti <strong>broj</strong>e se još ijaja te ličinke nematoda.18. Ako rezultati testova u prvoj godini upućuju da je sorta upotpunosti osjetljiva na patotip, nije potrebno ponovititestiranje u drugoj godini.19. Rezultati testova moraju se potvrditi provedbom najmanjejoš jednog u drugoj godini. Aritmetička sredina relativneosjetljivosti izračunata u dvije godine koristi se za izračunvrijednosti sukladno standardnim vrijednostima.УСТАВНИ СУДБОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ1171Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 945/09, рјешавајући апелацијуЛејле Нинковић, на основу члана VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3Правила Уставног суда Босне и Херцеговине („Службенигласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08 и 51/09), усаставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Лејле Нинковићподнесена против Пресуде Врховног суда ФедерацијеБосне и Херцеговине број 070-0-Рев-07-001135 од 23.децембра 2008. године.Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ иу „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Лејла Нинковић (у даљњем тексту: апеланткиња) изСарајева, коју заступа Јелица Вуковић, адвокат из Сарајева,поднијела је 27. марта 2009. године апелацију Уставномсуду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд)против Пресуде Врховног суда Федерације Босне иХерцеговине (у даљњем тексту: Врховни суд) број 070-0-Рев-07-001135 од 23. децембра 2008. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Врховног суда, Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњемтексту: Кантонални суд), Општинског суда у Сарајеву (у
Број <strong>98</strong> - Страна 26 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.даљњем тексту: Општински суд) и Федералногминистарства унутрашњих послова, које заступаФедерално правобранилаштво Сарајево (у даљњем тексту:тужени), затражено је 30. јуна 2009. године да доставеодговоре на апелацију.3. Врховни суд, Кантонални суд и Општински суд судоставили одговоре на апелацију 14. и 16. јула 2009.године. Тужени није доставио одговор на апелацију.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори Врховног суда, Кантоналног суда и Општинскогсуда достављени су апеланткињиној пуномоћници 1.фебруара 2010. године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе из апеланткињинихнавода и докумената предочених Уставном судумогу да се сумирају на сљедећи начин.6. Пресудом Општинског суда број Пр-67/03 од 27.јуна 2004. године одбијен је тужбени захтјев ВојинаНинковића (у даљњем тексту: првотужилац) и апеланткињекојим су тражили да им тужени исплати износ од 77.000,00КМ са законском затезном каматом од дана подношењатужбе па до исплате уз накнаду парничних трошкова.7. Из образложења првостепене пресуде произилазида су апеланткиња и првотужилац 13. јануара 2003. годинепутем пуномоћника поднијели Општинском суду тужбупротив туженог ради накнаде штете. У тужби су навели даје првотужилац био радник правног предника туженогРепубличког секретаријата унутрашњих послова СРБиХ (удаљњем тексту: РСУП), док је апеланткиња била радникГрадског секретаријата за унутрашње послове Сарајево (удаљњем тексту: ГСУП). ГСУП је 12. септембра 1<strong>98</strong>6.године донио одлуку о заједничком учешћу у куповинистана за апеланткињу и њену породицу. Правни предниктуженог је 7. априла 1<strong>98</strong>8. године са ГСУП-ом закључиоуговор о заједничком учешћу у куповини стана за потребеапеланткиње и првотужиоца. Према том уговору, уговорнестране су се обавезале да ће заједничким средствимаизвршити куповину двоипособног стана у Сарајеву наслободној локацији уз међусобно учешће у куповини уомјеру 40:60% средстава. Тужени се обавезао учествоватиу куповини са 60% средстава уз право да се појави каокупац стана и стан додијели на коришћење првотужиоцукао свом раднику. ГСУП је своју обавезу од 40% средставауплатио на жиро рачун туженог у року од 15 дана.Претходни услов за исплату је био да апеланткиња одмахпреда једнособан стан на ком је била носилац станарскогправа у улици Илије Енгела број 7 ради додјеле другомраднику са ранг-листе. Апеланткиња и првотужилац су туобавезу извршили и отишли да живе као подстанари.Правни предник туженог је 26. марта 1990. године дониоодлуку којом се првотужиоцу додјељује на коришћењедвоипособан стан у насељу Мједеница у објекту Ц, првиулаз на првом спрату, стан број 4, површине 70,72 м², а 31.маја 1990. године донесено је и рјешење о додјелинаведеног стана. Истакли су да у уговору о удруживањусредстава, а ни у одлуци о додјели стана није назначен року ком ће се стан предати апеланткињи и првотужиоцу.Апеланткиња и првотужилац су због рата привременонапустили Сарајево. Након окончања рата су се вратили уСарајево и од тада живе као подстанари. Навели су да су сеобраћали туженом који их је обавијестио да до реализацијеобавеза не може доћи због потешкоћа које је имао продавацпредметног стана са којим је тужени закључио „правнипосао“. О тим чињеницама тужени је био обавијештен још1991. године, али није обавијестио апеланткињу ипрвотужиоца. Апеланткиња и првотужилац су истакли даим, у смислу одредбе члана 149 став 1 Закона ооблигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО), припадаправо да своја потраживања остварују директно одтуженог. Како се након 6. децембра 2000. године више неможе стицати станарско право на становима у државнојсвојини, нити се може вршити откуп стана, апеланткињи ипрвотужиоцу преостаје једина могућност да себи купеодговарајући стан и то конкретно двоипособан стан.8. Општински суд је навео да је у току поступкапуномоћница апеланткиње и првотужиоца опредијелилатужбени захтјев поднеском од 6. децембра 2003. годинепри ком је остала до закључења главне расправе ипредложила да суд обавеже туженог да апеланткињи ипрвотужиоцу исплати износ од 77.000,00 КМ са законскомзатезном каматом од 16. децембра 2003. године па доисплате и накнади им трошкове поступка у року од 30 данапод пријетњом принудног извршења.9. Општински суд је, такође, навео да је у одговору натужбу тужени истакао приговор недостатка активнелегитимације првотужиоца и апеланткиње, јер ФМУП нијеправни сљедник СДБ, ранијег РСУП-а СРБиХ, који једонио одлуку и рјешење о додјели стана, јер је преманаводима из тужбе ранији ГСУП Сарајево организационо усаставу МУП-а Кантона Сарајево, а не ФМУП-а. Затим јеоспорио основ и висину тужбеног захтјева зато штодвоипособан стан у Сарајеву из уговора о заједничкомучешћу у куповини стана није купљен и то безодговорности туженог односно кривицом продавца, иако јетужени испунио све своје обавезе из уговора о заједничкомучешћу. Затим је тужени истакао приговор да је, премачлану 137 ЗОО-а, престала обавеза туженог из уговора озаједничком учешћу у куповини стана од 7. априла 1<strong>98</strong>8.године због немогућности испуњења, па је престала иобавеза према првотужиоцу и апеланткињи без одговорноституженог. Обавеза из уговора је престала и премаодредбама члана 354 ЗОО-а јер је њено испуњење посталонемогуће због околности за које тужени не одговара. Изистих разлога тужени је, према одредбама члана 263 ЗООа,ослобођен и од одговорности за евентуалну штету јерније могао испунити своју обавезу из уговора озаједничком учешћу у куповини стана од 7. априла 1<strong>98</strong>8.године због околности које није могао избјећи. Затим, дапрвотужилац и апеланткиња нису доказали да супретрпјели штету, нити правни основ и њену висину, каони пасивну легитимацију туженог. Тужени је истакао иприговор застарјелости јер је тужба поднесена 13. јануара2003. године, а рјешење о додјели стана донесено је 31.маја 1990. године, па је истекао десетогодишњи застарнирок за извршење тог рјешења. И у погледу захтјева занакнаду евентуалне штете првотужилац и апеланткиња сумогли сазнати у току 1991. године па све до 6. априла 1992.године када је почело ратно стање у БиХ, а до данаподношења тужбе протекао је апсолутни рок застарјелостиод пет година.10. Истакнуто је да је увидом у одлуку о додјели„неодговарајућег стана“ од 19. децембра 1<strong>98</strong>4. године,рјешење од 19. децембра 1<strong>98</strong>4. године и уговор окоришћењу стана од 20. фебруара 1<strong>98</strong>5. године утврђено даје апеланткиња била носилац станарског права на„неодговарајућем стану“ у улици Илије Енгела број 7.Увидом у одлуку ГСУП-а од 12. септембра 1<strong>98</strong>6. године изакључак од 8. јула 1<strong>98</strong>8. године првостепени суд јеутврдио да је ГСУП Сарајево одобрио средстваапеланткињи на име заједничког учешћа у куповини стана
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 27са РСУП-ом у износу од 40% од коначне вриједностидвоипособног стана.11. Увидом у уговор од 7. априла 1<strong>98</strong>8. године,Општински суд је утврдио да је наведени уговор закљученизмеђу РСУП-а, СРБиХ и СУП-а града Сарајева, радикуповине двоипособног стана у Сарајеву и то радирјешавања стамбених питања породице Нинковић.Наведеним уговором РСУП се обавезао да ће учествоватиса 60% средстава, а ГСУП са 40% средстава. ГСУП је биодужан да изврши уплату у року од 15 дана од потписивањауговора. Уговорне стране су се сагласиле да куповинустана изврши РСУП који ће бити носилац правакоришћења и права располагања на предметном стану икоји ће стан у одговарајућем поступку додијелитиапеланткињи и првотужиоцу као корисницима.12. Увидом у одлуку од 26. марта 1990. годинеутврђено је да је РСУП првотужиоцу додијелио накоришћење двоипособан стан у насељу Мједеница уСарајеву, објект Ц, улаз I, стан број 4, површине 70,72 м².Рјешењем од 31. маја 1990. године првотужиоцу једодијељен на коришћење предметни стан.13. Увидом у потврду и допис ПЈСП СарајевостанаСарајево од 14. маја и 6. новембра 2003. године, увидом ууговор о коришћењу стана од 24. јануара 1990. године,рјешење ГСУП-а од 15. децембра 1<strong>98</strong>9. године и одлуку од18. априла 1<strong>98</strong>9. године утврђено је да је МиломирГлуховић носилац станарског права на стану у улици ИлијеЕнгела број 7, на ком је раније носилац станарског правабила апеланткиња.14. Увидом у предуговор закључен 26. децембра 1<strong>98</strong>8.године између ГРО ПУТ Сарајево као продавца и РСУПкао купца утврђено је да се продавац обавезао да за рачункупца изгради и преда на употребу један трособан стан, акупац се обавезао да у року од пет дана уплатиаконтациони износ на жиро рачун продавца.15. Увидом у акт МУП-а РБиХ од 5. децембра 1991.године, утврђено је да је МУП Сарајево обавијестио ГППУТ Сарајево да остају при куповини стана попредуговору и да је уплатио аконтациони износ. Увидом уобавијест ГП ПУТ Сарајево, МУП СРБиХ од 12. новембра1991. године, утврђено је да су обустављене све даљњеактивности око изградње станова на локалитету Мједеницазбог различитог гледања на урбанистичка рјешења овоглокалитета а и због промјене структуре власти у органимаОпштине Стари Град Сарајево и да ће по добијању одлукео коначном разрјешењу спорног објекта обавијестититуженог да разријеше питање уговорних односа.16. Увидом у акт Општине Центар Сарајево – Службеза управу, привреду и финансије од 10. децембра 2003.године, утврђено је да је просјечна прометна вриједностстана на подручју Мједенице у распону од 1.100,00 КМ до1.300,00 КМ по м² стамбене површине.17. Одлучујући о тужбеном захтјеву апеланткиње ипрвотужиоца, Општински суд је навео да у конкретномслучају нису спорне чињенице већ је спорно само правнопитање да ли апеланткиња и првотужилац имају правозахтијевати накнаду штете због неиспуњења предметногуговора. Према мишљењу првостепеног суда, из уговора од7. априла 19<strong>98</strong>. године произилази да апеланткиња ипрвотужилац имају право да захтијевају извршење уговора уњихову корист у смислу одредбе члана 149 ЗОО-а. Међутим,истакнуто је да до реализације уговора није дошло.Констатовано је да је уговор престао због немогућностииспуњења у смислу одредбе члана 137 ЗОО-а.18. Општински суд је навео да су у предметнојправној ствари апеланткиња и првотужилац имали право датраже и приме испуњење обавезе, те да им наведено правопроизилази из уговора, одлука и рјешења из 1990. године,којим се њима додјељује на коришћење наведени стан.Према мишљењу првостепеног суда, они немају право нанакнаду новчане штете у висини вриједности стана.Истакнуто је да искључиво уговарачи из предметногуговора о удруживању средстава имају право да потражујунакнаду штете уколико су штету претрпјели збогнемогућности испуњења уговора. Истакнуто је да је уконкретном случају и дошло до закључења уговора окуповини стана у складу са уговором о заједничком учешћуиз 1<strong>98</strong>8. године, испуњењем наведеног уговора тужени бипостао власник наведеног стана, а апеланткиња ипрвотужилац би стекли само право на додјелу наведеногстана на ком би могли стећи станарско право.19. Даље, првостепени суд је навео да су апеланткињаи првотужилац имали могућност да се због незакључењауговора о куповини стана у складу са Законом о стамбенимодносима обрате туженом да, у складу са стамбеномполитиком и правилницима, изврши додјелу другогодговарајућег стана. Они су од 31. маја 1990. године када једонесено рјешење о додјели стана првотужиоцу ималимогућност да се обрате туженом ради рјешавања свогстамбеног питања, а они су то учинили тек 14. августа2002. године.20. Сем наведеног, Општински суд је указао да јетужбени захтјев неоснован и због тога што је супротанодредби члана 11 став 3 Закона о стамбеним односимакојом је изричито прописано да је забрањено продаватиодносно куповати или на други начин супротно одредбамазакона преносити односно стицати станарско право, што јеи кажњиво у смислу одредбе члана 68 наведеног закона.21. Општински суд је закључио да постављенитужбени захтјев, којим се тражи исплата новчаневриједности стана, нема упориште у закону, те да је стоганеоснован.22. Против првостепене пресуде апеланткиња ипрвотужилац су поднијели жалбу коју је Кантонални судПресудом број Гж-2176/04 од 11. априла 2007. годинеуважио и првостепену пресуду преиначио тако да је тужениобавезан да апеланткињи и првотужиоцу исплати износ од77.000,00 КМ са законском затезном каматом почевши од16. децембра 2003. године па до исплате уз накнадупарничних трошкова у износу од 12.348,00 КМ.23. У образложењу другостепене пресуде се наводи дау конкретном предмету апеланткиња и првотужилацтужбеним захтјевом потражују накнаду штете коју супретрпјели због тога што тужени није извршио својууговорену обавезу, а апеланткиња и првотужилац су својууговорену обавезу испоштовали односно вратили су станна ком су били носиоци станарског права. У таквојситуацији у којој су тужиоци вратили стан на ком су билиносиоци станарског права и када није дошло до реализацијеуговора о куповини стана, према мишљењу Кантоналногсуда, они су претрпјели штету. Наиме, није им враћен станна ком су били носиоци станарског права који суевентуално након ступања на снагу Закона о откупустанова на којима постоји станарско право могли откупитии постати његови власници, због чега су претрпјели штету.24. Кантонални суд је навео да тужени није умогућности да изврши уговорну обавезу односно није умогућности да апеланткињи и првотужиоцу преда у посједстан који је био предмет уговора, нити да им врати стан наком су били носиоци станарског права. Стога је, премамишљењу Кантоналног суда, потребно да тужени исплатиновчану накнаду као еквивалент, како би се успоставила
Број <strong>98</strong> - Страна 28 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.реституција оног стања какво је било у вријеме извршењауговора.25. Кантонални суд сматра да апеланткињи ипрвотужиоцу припада право да, у смислу одредбе члана262 став 2 ЗОО-а, захтијевају накнаду штете коју су збогнеиспуњења обавезе туженог претрпјели. Према оцјениКантоналног суда, основан је захтјев за исплату накнадештете према тржишној вриједности предметног стана, усмислу одредбе члана 190 ЗОО-а јер се само на тај начинматеријална ситуација апеланткиње и првотужиоца можедовести у онакво стање у каквом би се налазили да нијебило пропуштања туженог.26. Против другостепене пресуде тужени је подниоревизију коју је Врховни суд Пресудом број 070-0-Рев-07-001135 од 23. децембра 2008. године усвојио идругостепену пресуду преиначио тако да је жалбапрвотужиоца и апеланткиње одбијена као неоснована ипрвостепена пресуда потврђена. Захтјев туженог за накнадутрошкова одговора за ревизију у износу од 650,50 КМ јеодбијен.27. У образложењу ревизионе пресуде Врховни суд јеконстатовао да су апеланткиња и првотужилацопредијелили свој тужбени захтјев на износ од 77.000,00КМ (Врховни суд је очигледном омашком навео износ од7.000,00 КМ) који представља висину вриједности стана налокацији Мједеница, површине 70 м², на којој цијенаквадратног метра износи 1.100,00 КМ.28. Истакнуто је да је другостепени суд усвојиотужбени захтјев у смислу одредбе члана 132 став 1 у везиса чланом 124 ЗОО-а, имајући у виду да су првотужилац иапеланткиња вратили стан који је апеланткиња предала уизвршењу уговорне обавезе, тако да су првотужилац иапеланткиња као уговорне стране стекли право на накнадуштете, у смислу одредби чл. 262 став 2 и 190 ЗОО-а.29. Према мишљењу Врховног суда, наведени ставКантоналног суда је резултат погрешне примјенематеријалног права. У том погледу, Врховни суд је истакаода, према изричитој одредби из члана 11 ст. 1 и 2 Закона остамбеним односима („Службени лист СРБиХ“ бр. 14/84,12/87 и 36/89 - важећем на дан доношења одлуке о додјелипредметног стана на коришћење), станарско правограђанин стиче даном законитог усељења у стан, азаконитим усељењем у стан сматра се усељење извршенона основу уговора о коришћењу стана закљученог наоснову одговарајућег акта и другог акта утврђеног овимзаконом који представља пуноважан основ за усељење устан. У смислу наведене одредбе, Врховни суд је истакаода првотужилац и апеланткиња као брачни другови нису сапредником туженог као даваоцем стана на коришћењезакључили писмени уговор о коришћењу стана, па прематоме нису ни стекли станарско право на том стану, као ниправо усељења у стан.30. Наведено је да тако изричитој одредби о стицањустанарског права не удовољава Одлука предника туженогброј С-121/1 од 26. марта 1990. године, нити Рјешење број3889 од 31. маја 1990. године јер наведене одлуке немајуконститутивни значај. Поменути акти, према мишљењуВрховног суда, њиховом носиоцу дају само правни основна основу ког има право на закључење уговора окоришћењу стана, те да из њих не произилази, за случајнеизвршења, право на истицање захтјева за накнаду штетеу висини вриједности додијељеног стана у погледу ког нијезасновано станарско право.31. Сагледавајући уговор о заједничком учешћу укуповини стана, закључен 7. априла 1<strong>98</strong>8. године измеђуРСУП-а и ГСУП-а, Врховни суд је истакао да би се моглопопримити да се ради о уговору у корист трећег -првотужиоца и апеланткиње у смислу одредбе члана 149ЗОО-а, гдје у смислу наведених одредби код првотужиоцаи апеланткиње предстоји право на истицање захтјеванепосредно према дужнику ради извршења уговорнеобавезе. Дакле, првотужиоцу и апеланткињи, у чију јекорист закључен предметни уговор, предстојало би правона истицање захтјева у извршењу наведеног уговора, тј. дауговорне стране изврше своју уговорну обавезу у видууплате својих дијелова учешћа у куповини предметногстана, те РСУП уговорну обавезу у виду додјеле, коју јеовај и извршио доношењем аката о додјели предметногстана првотужиоцу, а не и право на истицање захтјева занакнаду штете због неизвршења обавезе предаје у посједнаведеног стана након спроведеног поступка његоведодјеле, јер овакве уговорне обавезе нема, нити произилазииз правила материјалног права која детерминишу спорниоднос, посебно када се сагледа да до неизвршења овеобавезе није дошло због разлога који би се моглиприписати у кривицу преднику туженог, који је уизвршењу своје обавезе предузео потребне активности увиду прибављања права коришћења и располагања станомнакон изградње зграде у којој ће бити лоциран, а чиме бисе остварио услов за закључење уговора о коришћењустана.32. Истакнуто је да, како се ради о додјели стана узгради која се тек требала изградити, дакле под одложнимусловом који није остварен, очигледно је доношењем акатао додјели предметног стана са свим даљњим активностимаРСУП-а с циљем стицања права коришћења и располагањаради додјеле стана првотужиоцу исцрпљена преузетаобавеза, како ГСУП-а, тако и РСУП-а. Стога, премамишљењу Врховног суда, из тако заснованог односа и непостоји обавеза у виду предаје у посјед предметног стана,како погрешно сматра другостепени суд, која би насталатек закључењем уговора о његовом коришћењу. На основунаведеног, Врховни суд је закључио да апеланткиња ипрвотужилац немају право на накнаду штете у висинипрометне вриједности стана који је враћен, а ни стана којије требало да буде додијељен, што није учињено безкривице туженог односно његовог правног предника.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације33. Апеланткиња се жали да су јој оспореном одлукомВрховног суда повријеђени право на правично суђење изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6Европске конвенције за заштиту људских права и основнихслобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), право надом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8Европске конвенције и право на имовину из члана II/3к)Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију. Истиче да је пресуда Врховног суданеразумљива, да су разлози у образложењу контрадикторни,а материјално право је због паушалног и произвољногтумачења закона погрешно примијењено на штетупрвотужиоца и апеланткиње. Сматра да је у поступкунеспорно утврђено да је уступањем стана на ком јеапеланткиња била носилац станарског права она испуниласвој дио обавезе, а тужени своју обавезу није извршио.Истиче да су Општински и Врховни суд изашли из оквирапостављеног тужбеног захтјева, те да се одлучивало оправу које се тужбом није тражило. Премаапеланткињином мишљењу, једино је правилна одлукаКантоналног суда којом је истакнуто да се право наимовину апеланткињи може компензирати кроз накнаду
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 29штете у виду исплате новчане вриједности двоипособногстана по цијенама на тржишту чиме би апеланткиња и њенмуж себи обезбиједили дом.б) Одговор на апелацију34. У одговору на апелацију Врховни, Кантонални иОпштински суд су навели да у предметном поступку ниједошло до повреде апеланткињиних уставних права.V. Релевантни прописи35. У Закону о стамбеним односима („Службенилист СРБиХ“ бр. 14/84, 12/87 и 36/89, те „Службене новинеФБиХ“ бр. 11/<strong>98</strong>, 38/<strong>98</strong>, 12/99 и 19/99) релевантне одредбегласе:Члан 11.Станарско право грађанин стиче даном законитогусељења у стан.Законитим усељењем у стан сматра се усељењеизвршено на основу уговора о кориштењу стана,закљученог на основу одговарајућег акта или другог актаутврђеног овим законом који представља пуноважан основза усељење у стан.Забрањено је продавати односно куповати или надруги начин, супротно одредбама овог закона, преноситиодносно стицати станарско право.Стицање станарског права које је у супротности содредбама овог закона не производи никакво правнодејство.36. У Закону о облигационим односима („Службенилист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89, „Службени листРБиХ“ бр. 2/92, 13/93 и 13/94, те „Службене новинеФедерације БиХ“ бр. 29/03 и 42/11) релевантне одредбегласе:Члан 124.У двостраним уговорима, кад једна страна не испунисвоју обавезу, друга страна може, ако није што другоодређено, захтијевати испуњење обавеза или, под условимапредвиђеним у идућим члановима, раскинути уговорпростом изјавом, ако раскид уговора не наступа по самомзакону, а у сваком случају има право на накнаду штете.Члан 132. став 1.(1) Раскидом уговора обје стране су ослобођене својихобавеза на накнаду евентуалне штете.Члан 137.Кад је испуњење обавезе једне стране у двостраномуговору постало немогуће због догађаја за који нијеодговорна ни једна ни друга страна, гаси се и обавеза другестране, а ако је ова нешто испунила од своје обавезе,може захтијевати враћање по правилима о враћањустеченог без основа.У случају дјелимичне немогућности испуњења збогдогађаја за који није одговорна ни једна ни друга страна,друга страна може раскинути уговор ако дјелимичноиспуњење не одговара њеним потребама, иначе уговоростаје на снази, а друга страна има право да захтијевасразмјерно смањење своје обавезе.Члан 149.(1) Кад неко уговори у своје име потраживање укорист трећег, трећи стиче сопствено и непосредно правопрема дужнику, ако није што друго уговорено или непроизлази из околности посла.(2) Уговарач има право захтијевати да дужникизврши према трећем оно што је уговорено у корист тогтрећег лица.Члан 154.(1) Ко другоме проузрокује штету дужан јенакнадити је, уколико не докаже да је штета настала безњегове кривице.Члан 158.Кривица постоји када је штетник проузроковаоштету намјерно или непажњом.Члан 185.(1) Одговорна особа дужна је успоставити стањекоје је било прије него што је штета настала.Члан 190.Суд ће, узимајући у обзир и околности које сунаступиле послије проузроковања штете досудитинакнаду у износу који је потребан да се оштећениковаматеријална ситуација доведе у оно стање у коме би сеналазила да није било штетне радње или пропуштања.Члан 262.(1) Повјерилац у обавезном односу је овлаштен да оддужника захтијева испуњење обавезе, а дужник је дужаниспунити ју савјесно у свему како она гласи.(2) Кад дужник не испуни обавезу или задоцни сањеним испуњењем, повјерилац има право захтијевати инакнаду штете коју је услијед тога претрпио.Члан 263.Дужник се ослобађа одговорности за штету акодокаже да није могао испунити своју обавезу, односно даје закаснио са испуњењем обавезе због околности насталихпослије закључења уговора које није могао спријечити,отклонити или избјећи.Члан 354.(1) Обавеза престаје кад њено испуњење постаненемогуће услијед околности због којих дужник не одговора.(2) Дужник треба да докаже околности којеискључују његову одговорност.VI. Допустивост37. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом Уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.38. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.39. У конкретном случају, предмет оспоравањаапелацијом је Пресуда Врховног суда број 070-0-Рев-07-001135 од 23. децембра 2008. године, против које немадругих дјелотворних правних лијекова могућих премазакону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила27. јануара 2009. године, а апелација је поднесена 26. марта2009. године, дакле у року од 60 дана, како је прописаночланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно,апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 ПравилаУставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована,нити постоји неки други формални разлог због когапелација није допустива.40. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњавауслове у погледу допустивости.
Број <strong>98</strong> - Страна 30 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.VII. Меритум41. Апеланткиња сматра да су јој оспореном одлукомВрховног суда повријеђени уставно право на правичносуђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана6 став 1 Европске конвенције, право на дом из члана II/3ф)Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европскеконвенције и право на имовину из члана II/3к) УставаБосне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију.Право на правично суђењеЧлан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантномдијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези с кривичнимпоступком.Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу уразумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом.42. У конкретном случају, у поступку се одлучивало оапеланткињином захтјеву за накнаду штете збогнеиспуњења уговорних обавеза туженог, дакле, предмет јеграђанскоправне природе, те је члан 6 став 1 Европскеконвенције примјењив. Стога ће Уставни суд испитати дали је поступак пред судом био правичан онако како тозахтијева члан 6 став 1 Европске конвенције.43. Апеланткиња у суштини сматра да није ималаправично суђење због произвољне примјене материјалногправа у предметном поступку.44. Уставни суд наглашава свој став да није,генерално, надлежан да врши провјеру утврђенихчињеница и начина на који су редовни судови протумачилипозитивноправне прописе, сем уколико одлуке тих судовакрше уставна права. То ће бити случај када одлукаредовног суда крши уставна права, тј. уколико је редовнисуд погрешно протумачио или примијенио неко уставноправо, или је занемарио то право, ако је примјена законабила произвољна или дискриминациона, уколико је дошлодо повреде процесних права (правично суђење, приступсуду, дјелотворни правни лијекови и у другимслучајевима), или уколико утврђено чињенично стањеуказује на повреду Устава Босне и Херцеговине (видиУставни суд, Одлука број У 39/01 од 5. априла 2002.године, објављена у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“ број 25/02 и Одлука број У 29/02 од 27. јуна2003. године, објављена у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“ број 31/03).45. У конкретном случају, Уставни суд запажа да јеапеланткиња тужбеним захтјевом тражила да се тужениобавеже на накнаду штете у висини од 77.000,00 КМ, штопредставља висину вриједности стана на локацијиМједеница површине 70 м². Одлучујући о наведеномтужбеном захтјеву, првостепени суд је тај захтјев уцијелости одбио као неоснован, образлажући да сууговором о заједничком учешћу у куповини стана од 7.априла 19<strong>98</strong>. године правни предник туженог и ГСУПзакључили уговор о куповини стана ради рјешавањастамбеног питања породице првотужиоца и апеланткиње.Из овога непосредно произилази право првотужиоца иапеланткиње да захтијевају извршење уговора у њиховукорист, у смислу одредби чл. 149 ЗОО-а. Међутим, дореализације овог уговора није дошло. С обзиром напретходна утврђења тог суда, Општински суд је исказаостановиште да је предметни уговор престао услиједнемогућности испуњења у смислу одредби чл. 137 ЗОО-а.Наиме, у овом случају првотужилац и апеланткиња суимали овлашћење да траже и приме испуњење обавезепроистекле из наведеног уговора и одлука и рјешења из1990. године, којима им се додјељује на коришћењенаведени стан. Међутим, они немају право на накнадуновчане штете у висини вриједности стана, будући даједино уговарачи из предметног уговора о удруживањусредстава имају право потраживати накнаду штете уколикосу је претрпјели због немогућности испуњења уговора.Штавише, и да је дошло до закључења уговора о куповинистана у складу са уговором о заједничком учешћу из 1<strong>98</strong>8.године, испуњењем наведеног уговора тужени би постаовласник наведеног стана, а првотужилац и апеланткиња сустекли право само на додјелу наведеног стана на ком бимогли стећи станарско право. Првотужилац и апеланткињасу, дакле, имали могућност да се због незакључења уговорао куповини стана обрате туженом да им додијели другиодговарајући стан. Међутим, иако је 31. маја 1990. годинедонесено рјешење којим им је додијељен спорни стан,првотужилац и апеланткиња су се туженом обратили тек14. августа 2002. године ради рјешавања стамбеног питања.46. Другостепени суд је, рјешавајући о жалбиапеланткиње и првотужиоца против првостепене пресуде,исказао став да је у конкретној правној ствари првостепенисуд правилно утврдио чињенично стање погрешнопримијенивши материјално право при извођењу закључкада је тужбени захтјев неоснован, гдје се правилномпримјеном материјалног права тужбени захтјев првотужиоцаи апеланткиње опредијељен на исплату новчаногизноса који представља тржишну вриједност стана који имје додијељен на коришћење, који тужени није у могућностипредати у посјед у извршењу своје уговорне обавезе премањима, показује основаним, у смислу одредби члана 132став 1 у вези са чланом 124 ЗОО-а, јер су вратили стан којије апеланткиња предала у извршењу уговорне обавезе, апредник туженог не може и није извршио своју уговорнуобавезу, тако да су првотужилац и апеланткиња каоуговорне стране стекли право на накнаду штете, у смислуодредби материјалног права и то чл. 262 став 2 и 190 ЗООа,које оправдавају овакав захтјев, па је овоме удовољиопреиначењем првостепене пресуде.47. Врховни суд је, усвајајући ревизију туженог,пресуду Кантоналног суда преиначио на начин да се жалбапрвотужиоца и апеланткиње одбија као неоснована ипрвостепена пресуда потврђује, прихватајући образложењепрвостепеног суда и посебно наглашавајући дапрвотужилац и апеланткиња, према изричитој одредбичлана 11 ст. 1 и 2 Закона о стамбеним односима, будући данису са предником туженог као даваоцем стана накоришћење закључили писмени уговор о коришћењу стана,нису ни стекли станарско право на спорном стану, као ниправо на усељење у тај стан. Акти које је предник туженогдонио у корист првотуженог и апеланткиње њиховомносиоцу дају само правни основ на основу ког има право назакључење уговора о коришћењу стана, у случају одбијања- право на истицање захтјева за закључење наведеногуговора, па надаље право захтијевати предају у посјед радиусељења на основу уговора о коришћењу стана, из чега непроизилази за случај неизвршења право на истицањезахтјева за накнаду штете у висини вриједности
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 31додијељеног стана у погледу ког није засновано станарскоправо, посебно када се сагледа да до неизвршења обавезеиз уговора о удруживању средстава за куповину стана ниједошло због разлога који би се могли приписати у кривицупредника туженог, који је у извршењу своје обавезепредузео потребне активности с циљем извршењанаведеног уговора.48. Слиједом утврђења другостепеног суда да јеапеланткиња са ГСУП-ом закључила уговор којим сеобавезала вратити стан на ком је била носилац станарскогправа, као услов за додјелу стана на коришћење, чемудругостепени суд придаје значај да код тужиоца предстојиправо на истицање захтјева за накнаду материјалне штете,Врховни суд је истакао да се њена стечена права каоуговорне стране по овоме уговору имају сагледавати уодносу на права и обавезе којима је она располагала уодносу на другу уговорну страну – ГСУП, а она су билатаква да је ГСУП имао обавезу уплате износа размјерносвоме учешћу у куповини, коју је и извршио, безмогућности утицаја на набавку стана ради додјеле и самедодјеле, које су предстојале РСУП-у, за кога се и неутврђује постојање уговорног односа са апеланткињом,нити је овај могао постојати због тадашњег положајарадника у органима управе. У складу с наведеним, уколикосе сагледа да се ради о додијељеном стану у згради која сетек требала изградити, дакле под одложним условом, којиније остварен, очигледно је доношењем аката о додјелипредметног стана са свим даљњим активностима РСУП-а, сциљем стицања права коришћења и располагања радидодјеле првотужиоцу на коришћење, исцрпљена преузетаобавеза, како ГСУП-а, тако и РСУП-а, гдје из наведеногзаснованог односа и не предстоји обавеза у виду предаје упосјед предметног стана, како погрешно сматрадругостепени суд, која би настала тек закључењем уговорао његовом коришћењу; не предстоји право првотужиоца иапеланткиње на накнаду штете у висини прометневриједности стана који је враћен, а ни стана који је требаобити додијељен, што није учињено без кривице туженогодносно његовог правног предника. Досљедно изложеном,како је другостепени суд због погрешног става о примјениматеријалног права преиначио првостепену пресуду која јебила правилна и на закону заснована, ваљало је онда таквудругостепену пресуду преиначити и потврдити пресудусуда првог степена, образложио је Врховни суд.49. Разматрајући апеланткињине наводе, Уставни судсматра да је у конкретном случају од одлучног значајаначин на који су апеланткиња и првотужилац поставилисвој тужбени захтјев. С тим у вези, Уставни суд подсјећа даје тужбени захтјев постављен тако да су апеланткиња ипрвотужилац тражили да им тужени накнади штету збогнеиспуњења уговора, у износу вриједности стана налокацији Мједеница, површине 70 м². Дакле, предметтужбеног захтјева је била накнада штете у износу којипредставља вриједност стана који је био предмет уговора озаједничком учешћу у куповини стана закљученог 7.априла 1<strong>98</strong>8. године. Имајући у виду наведено, премамишљењу Уставног суда, Врховни суд је за своју одлукудао јасно и прецизно образложење због чега сматра да јетакав тужбени захтјев апеланткиње и првотужиоцанеоснован. Врховни суд је јасно образложио због чегасматра да је Кантонални суд погрешно примијениоматеријално право у конкретном случају, те преиначиодругостепену пресуду, а потврдио пресуду Општинскогсуда. При томе, према мишљењу Уставног суда, уоспореној пресуди Врховни суд је примијенио релевантнеодредбе ЗОО-а и Закона о стамбеним односима. Стога,Уставни суд сматра да је Врховни суд у оспореној одлуцидао детаљно и јасно образложење својих ставова у погледупримјене материјалног права, које ни у једном дијелу неизгледа произвољно или неприхватљиво само по себи.50. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра да суапеланткињини наводи о кршењу права на правичносуђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана6 став 1 Европске конвенције неосновани.51. Будући да су наводи о повреди права на дом и наимовину из члана II/3ф) и к) Устава Босне и Херцеговине ичлана 8 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију у суштину исти као и наводи који сеодносе на повреду права на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције, и да их је Уставни суд већ размотрио упретходним тачкама ове одлуке и закључио да су безоснова, Уставни суд не налази сврсисходним да поноворазматра те наводе у односу на право на дом и право наимовину.VIII. Закључак52. Уставни суд закључује да нема кршења права направично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када јеоспорена одлука образложена у складу са стандардимаправа на правично суђење, односно када Уставни суд нијенашао произвољност у погледу примјене материјалногправа на коју апеланткиња указује.53. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.54. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 945/09, rješavajući apelaciju LejleNinković, na osnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3.Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija Lejle Ninkovićpodnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> 070-0-Rev-07-001135 od 23. decembra 2008.godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Lejla Ninković (u daljnjem tekstu: apelantica) izSarajeva, koju zastupa Jelica Vuković, advokatica iz Sarajeva,podnijela je 27. marta 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protivPresude Vrhovnog suda Federacije <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u
Број <strong>98</strong> - Страна 32 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.daljnjem tekstu: Vrhovni sud) <strong>broj</strong> 070-0-Rev-07-001135 od23. decembra 2008. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjemtekstu: Kantonalni sud), Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjemtekstu: Općinski sud) i Federalnog ministarstva unutrašnjihposlova, koje zastupa Federalno pravobranilaštvo Sarajevo (udaljnjem tekstu: tuženi), zatraženo je 30. juna 2009. godine dadostave odgovore na apelaciju.3. Vrhovni sud, Kantonalni sud i Općinski sud su dostaviliodgovore na apelaciju 14. i 16. jula 2009. godine. Tuženi nijedostavio odgovor na apelaciju.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori Vrhovnog suda, Kantonalnog suda i Općinskog sudadostavljeni su apelanticinoj punomoćnici 1. februara 2010.godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelanticinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Presudom Općinskog suda <strong>broj</strong> Pr-67/03 od 27. juna2004. godine odbijen je tužbeni zahtjev Vojina Ninkovića (udaljnjem tekstu: prvotužilac) i apelantice kojim su tražili da imtuženi isplati iznos od 77.000,00 KM sa zakonskom zateznomkamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate uz naknaduparničnih troškova.7. Iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da suapelantica i prvotužilac 13. januara 2003. godine putempunomoćnika podnijeli Općinskom sudu tužbu protiv tuženogradi naknade štete. U tužbi su naveli da je prvotužilac bioradnik pravnog prednika tuženog Republičkog sekretarijataunutrašnjih poslova SRBiH (u daljnjem tekstu: RSUP), dok jeapelantica bila radnik Gradskog sekretarijata za unutrašnjeposlove Sarajevo (u daljnjem tekstu: GSUP). GSUP je 12.septembra 1<strong>98</strong>6. godine donio odluku o zajedničkom učešću ukupovini stana za apelanticu i njenu porodicu. Pravni predniktuženog je 7. aprila 1<strong>98</strong>8. godine sa GSUP-om zaključio ugovoro zajedničkom učešću u kupovini stana za potrebe apelantice iprvotužioca. Prema tom ugovoru, ugovorne strane su seobavezale da će zajedničkim sredstvima izvršiti kupovinudvoiposobnog stana u Sarajevu na slobodnoj lokaciji uzmeđusobno učešće u kupovini u omjeru 40:60% sredstava.Tuženi se obavezao učestvovati u kupovini sa 60% sredstava uzpravo da se pojavi kao kupac stana i stan dodijeli na korištenjeprvotužiocu kao svom radniku. GSUP je svoju obavezu od 40%sredstava uplatio na žiroračun tuženog u roku od 15 dana.Prethodni uvjet za isplatu je bio da apelantica odmah predajednosoban stan na kojem je bila nosilac stanarskog prava uulici Ilije Engela <strong>broj</strong> 7 radi dodjele drugom radniku sa rang<strong>list</strong>e.Apelantica i prvotužilac su tu obavezu izvršili i otišli dažive kao podstanari. Pravni prednik tuženog je 26. marta 1990.godine donio odluku kojom se prvotužiocu dodjeljuje nakorištenje dvoiposoban stan u naselju Mjedenica u objektu C,prvi ulaz na prvom spratu, stan <strong>broj</strong> 4, površine 70,72 m², a 31.maja 1990. godine doneseno je i rješenje o dodjeli navedenogstana. Istakli su da u ugovoru o udruživanju sredstava, a ni uodluci o dodjeli stana nije naznačen rok u kojem će se stanpredati apelantici i prvotužiocu. Apelantica i prvotužilac suzbog rata privremeno napustili Sarajevo. Nakon okončanja ratasu se vratili u Sarajevo i od tada žive kao podstanari. Naveli suda su se obraćali tuženom koji ih je obavijestio da do realizacijeobaveza ne može doći zbog poteškoća koje je imao prodavacpredmetnog stana sa kojim je tuženi zaključio „pravni posao“.O tim činjenicama tuženi je bio obaviješten još 1991. godine,ali nije obavijestio apelanticu i prvotužioca. Apelantica iprvotužilac su istakli da im, u smislu odredbe člana 149. stav 1.Zakona o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO),pripada pravo da svoja potraživanja ostvaruju direktno odtuženog. Kako se nakon 6. decembra 2000. godine više nemože sticati stanarsko pravo na stanovima u državnomvlasništvu, niti se može vršiti otkup stana, apelantici iprvotužiocu preostaje jedina mogućnost da sebi kupeodgovarajući stan i to konkretno dvoiposoban stan.8. Općinski sud je naveo da je u toku postupkapunomoćnica apelantice i prvotužioca opredijelila tužbenizahtjev podneskom od 6. decembra 2003. godine pri kojem jeostala do zaključenja glavne rasprave i predložila da sudobaveže tuženog da apelantici i prvotužiocu isplati iznos od77.000,00 KM sa zakonskom zateznom kamatom od 16.decembra 2003. godine pa do isplate i naknadi im troškovepostupka u roku od 30 dana pod prijetnjom prinudnogizvršenja.9. Općinski sud je, također, naveo da je u odgovoru natužbu tuženi istakao prigovor nedostatka aktivne legitimacijeprvotužioca i apelantice, jer FMUP nije pravni sljednik SDB,ranijeg RSUP-a SRBiH, koji je donio odluku i rješenje ododjeli stana, jer je prema navodima iz tužbe raniji GSUPSarajevo organizaciono u sastavu MUP-a Kantona Sarajevo, ane FMUP-a. Zatim je osporio osnov i visinu tužbenog zahtjevazato što dvoiposoban stan u Sarajevu iz ugovora o zajedničkomučešću u kupovini stana nije kupljen i to bez odgovornostituženog odnosno krivicom prodavca, iako je tuženi ispunio svesvoje obaveze iz ugovora o zajedničkom učešću. Zatim jetuženi istakao prigovor da je, prema članu 137. ZOO-a, prestalaobaveza tuženog iz ugovora o zajedničkom učešću u kupovinistana od 7. aprila 1<strong>98</strong>8. godine zbog nemogućnosti ispunjenja,pa je prestala i obaveza prema prvotužiocu i apelantici bezodgovornosti tuženog. Obaveza iz ugovora je prestala i premaodredbama člana 354. ZOO-a jer je njeno ispunjenje postalonemoguće zbog okolnosti za koje tuženi ne odgovara. Iz istihrazloga tuženi je, prema odredbama člana 263. ZOO-a,oslobođen i od odgovornosti za eventualnu štetu jer nije mogaoispuniti svoju obavezu iz ugovora o zajedničkom učešću ukupovini stana od 7. aprila 1<strong>98</strong>8. godine zbog okolnosti kojenije mogao izbjeći. Zatim, da prvotužilac i apelantica nisudokazali da su pretrpjeli štetu, niti pravni osnov i njenu visinu,kao ni pasivnu legitimaciju tuženog. Tuženi je istakao iprigovor zastarjelosti jer je tužba podnesena 13. januara 2003.godine, a rješenje o dodjeli stana doneseno je 31. maja 1990.godine, pa je istekao desetogodišnji zastarni rok za izvršenjetog rješenja. I u pogledu zahtjeva za naknadu eventualne šteteprvotužilac i apelantica su mogli saznati u toku 1991. godine pasve do 6. aprila 1992. godine kada je počelo ratno stanje u BiH,a do dana podnošenja tužbe protekao je apsolutni rokzastarjelosti od pet godina.10. Istaknuto je da je uvidom u odluku o dodjeli„neodgovarajućeg stana“ od 19. decembra 1<strong>98</strong>4. godine,rješenje od 19. decembra 1<strong>98</strong>4. godine i ugovor o korištenjustana od 20. februara 1<strong>98</strong>5. godine utvrđeno da je apelanticabila nosilac stanarskog prava na „neodgovarajućem stanu“ uulici Ilije Engela <strong>broj</strong> 7. Uvidom u odluku GSUP-a od 12.septembra 1<strong>98</strong>6. godine i zaključak od 8. jula 1<strong>98</strong>8. godineprvostepeni sud je utvrdio da je GSUP Sarajevo odobriosredstva apelantici na ime zajedničkog učešća u kupovini stanasa RSUP-om u iznosu od 40% od konačne vrijednostidvoiposobnog stana.11. Uvidom u ugovor od 7. aprila 1<strong>98</strong>8. godine, Općinskisud je utvrdio da je navedeni ugovor zaključen između RSUP-a,SRBiH i SUP-a grada Sarajeva, radi kupovine dvoiposobnogstana u Sarajevu i to radi rješavanja stambenih pitanja porodice
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 33Ninković. Navedenim ugovorom RSUP se obavezao da ćeučestvovati sa 60% sredstava, a GSUP sa 40% sredstava. GSUPje bio dužan da izvrši uplatu u roku od 15 dana od potpisivanjaugovora. Ugovorne strane su se saglasile da kupovinu stanaizvrši RSUP koji će biti nosilac prava korištenja i pravaraspolaganja na predmetnom stanu i koji će stan uodgovarajućem postupku dodijeliti apelantici i prvotužiocu kaokorisnicima.12. Uvidom u odluku od 26. marta 1990. godine utvrđenoje da je RSUP prvotužiocu dodijelio na korištenje dvoiposobanstan u naselju Mjedenica u Sarajevu, objekt C, ulaz I, stan <strong>broj</strong>4, površine 70,72 m². Rješenjem od 31. maja 1990. godineprvotužiocu je dodijeljen na korištenje predmetni stan.13. Uvidom u potvrdu i dopis PJSP SarajevostanaSarajevo od 14. maja i 6. novembra 2003. godine, uvidom uugovor o korištenju stana od 24. januara 1990. godine, rješenjeGSUP-a od 15. decembra 1<strong>98</strong>9. godine i odluku od 18. aprila1<strong>98</strong>9. godine utvrđeno je da je Milomir Gluhović nosilacstanarskog prava na stanu u ulici Ilije Engela <strong>broj</strong> 7, na kojemje ranije nosilac stanarskog prava bila apelantica.14. Uvidom u predugovor zaključen 26. decembra 1<strong>98</strong>8.godine između GRO PUT Sarajevo kao prodavca i RSUP kaokupca utvrđeno je da se prodavac obavezao da za račun kupcaizgradi i preda na upotrebu jedan trosoban stan, a kupac seobavezao da u roku od pet dana uplati akontacioni iznos nažiroračun prodavca.15. Uvidom u akt MUP-a RBiH od 5. decembra 1991.godine, utvrđeno je da je MUP Sarajevo obavijestio GP PUTSarajevo da ostaju pri kupovini stana po predugovoru i da jeuplatio akontacioni iznos. Uvidom u obavijest GP PUTSarajevo, MUP SRBiH od 12. novembra 1991. godine,utvrđeno je da su obustavljene sve daljnje aktivnosti okoizgradnje stanova na lokalitetu Mjedenica zbog različitoggledanja na urbanistička rješenja ovog lokaliteta a i zbogpromjene strukture vlasti u organima Općine Stari GradSarajevo i da će po dobijanju odluke o konačnom razrješenjuspornog objekta obavijestiti tuženog da razriješe pitanjeugovornih odnosa.16. Uvidom u akt Općine Centar Sarajevo – Službe zaupravu, privredu i finansije od 10. decembra 2003. godine,utvrđeno je da je prosječna prometna vrijednost stana napodručju Mjedenice u rasponu od 1.100,00 KM do 1.300,00KM po m² stambene površine.17. Odlučujući o tužbenom zahtjevu apelantice iprvotužioca, Općinski sud je naveo da u konkretnom slučajunisu sporne činjenice već je sporno samo pravno pitanje da liapelantica i prvotužilac imaju pravo zahtijevati naknadu štetezbog neispunjenja predmetnog ugovora. Prema mišljenjuprvostepenog suda, iz ugovora od 7. aprila 19<strong>98</strong>. godineproizlazi da apelantica i prvotužilac imaju pravo da zahtijevajuizvršenje ugovora u njihovu korist u smislu odredbe člana 149.ZOO-a. Međutim, istaknuto je da do realizacije ugovora nijedošlo. Konstatirano je da je ugovor prestao zbog nemogućnostiispunjenja u smislu odredbe člana 137. ZOO-a.18. Općinski sud je naveo da su u predmetnoj pravnojstvari apelantica i prvotužilac imali pravo da traže i primeispunjenje obaveze, te da im navedeno pravo proizlazi izugovora, odluka i rješenja iz 1990. godine, kojim se njimadodjeljuje na korištenje navedeni stan. Prema mišljenjuprvostepenog suda, oni nemaju pravo na naknadu novčane šteteu visini vrijednosti stana. Istaknuto je da isključivo ugovarači izpredmetnog ugovora o udruživanju sredstava imaju pravo dapotražuju naknadu štete ukoliko su štetu pretrpjeli zbognemogućnosti ispunjenja ugovora. Istaknuto je da je ukonkretnom slučaju i došlo do zaključenja ugovora o kupovinistana u skladu sa ugovorom o zajedničkom učešću iz 1<strong>98</strong>8.godine, ispunjenjem navedenog ugovora tuženi bi postaovlasnik navedenog stana, a apelantica i prvotužilac bi steklisamo pravo na dodjelu navedenog stana na kojem bi mogli stećistanarsko pravo.19. Dalje, prvostepeni sud je naveo da su apelantica iprvotužilac imali mogućnost da se zbog nezaključenja ugovorao kupovini stana u skladu sa Zakonom o stambenim odnosimaobrate tuženom da, u skladu sa stambenom politikom ipravilnicima, izvrši dodjelu drugog odgovarajućeg stana. Onisu od 31. maja 1990. godine kada je doneseno rješenje o dodje<strong>list</strong>ana prvotužiocu imali mogućnost da se obrate tuženom radirješavanja svog stambenog pitanja, a oni su to učinili tek 14.augusta 2002. godine.20. Osim navedenog, Općinski sud je ukazao da je tužbenizahtjev neosnovan i zbog toga što je suprotan odredbi člana 11.stav 3. Zakona o stambenim odnosima kojom je izričitopropisano da je zabranjeno prodavati odnosno kupovati ili nadrugi način suprotno odredbama zakona prenositi odnosnosticati stanarsko pravo, što je i kažnjivo u smislu odredbe člana68. navedenog zakona.21. Općinski sud je zaključio da postavljeni tužbenizahtjev, kojim se traži isplata novčane vrijednosti stana, nemauporište u zakonu, te da je stoga neosnovan.22. Protiv prvostepene presude apelantica i prvotužilac supodnijeli žalbu koju je Kantonalni sud Presudom <strong>broj</strong> Gž-2176/04 od 11. aprila 2007. godine uvažio i prvostepenupresudu preinačio tako da je tuženi obavezan da apelantici iprvotužiocu isplati iznos od 77.000,00 KM sa zakonskomzateznom kamatom počevši od 16. decembra 2003. godine pado isplate uz naknadu parničnih troškova u iznosu od 12.348,00KM.23. U obrazloženju drugostepene presude se navodi da ukonkretnom predmetu apelantica i prvotužilac tužbenimzahtjevom potražuju naknadu štete koju su pretrpjeli zbog togašto tuženi nije izvršio svoju ugovorenu obavezu, a apelantica iprvotužilac su svoju ugovorenu obavezu ispoštovali odnosnovratili su stan na kojem su bili nosioci stanarskog prava. Utakvoj situaciji u kojoj su tužioci vratili stan na kojem su bilinosioci stanarskog prava i kada nije došlo do realizacijeugovora o kupovini stana, prema mišljenju Kantonalnog suda,oni su pretrpjeli štetu. Naime, nije im vraćen stan na kojem subili nosioci stanarskog prava koji su eventualno nakon stupanjana snagu Zakona o otkupu stanova na kojima postoji stanarskopravo mogli otkupiti i postati njegovi vlasnici, zbog čega supretrpjeli štetu.24. Kantonalni sud je naveo da tuženi nije u mogućnostida izvrši ugovornu obavezu odnosno nije u mogućnosti daapelantici i prvotužiocu preda u posjed stan koji je bio predmetugovora, niti da im vrati stan na kojem su bili nosiocistanarskog prava. Stoga je, prema mišljenju Kantonalnog suda,potrebno da tuženi isplati novčanu naknadu kao ekvivalent,kako bi se uspostavila restitucija onog stanja kakvo je bilo uvrijeme izvršenja ugovora.25. Kantonalni sud smatra da apelantici i prvotužiocupripada pravo da, u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZOO-a,zahtijevaju naknadu štete koju su zbog neispunjenja obavezetuženog pretrpjeli. Prema ocjeni Kantonalnog suda, osnovan jezahtjev za isplatu naknade štete prema tržišnoj vrijednostipredmetnog stana, u smislu odredbe člana 190. ZOO-a jer sesamo na taj način materijalna situacija apelantice i prvotužiocamože dovesti u onakvo stanje u kakvom bi se nalazili da nijebilo propuštanja tuženog.26. Protiv drugostepene presude tuženi je podnio revizijukoju je Vrhovni sud Presudom <strong>broj</strong> 070-0-Rev-07-001135 od23. decembra 2008. godine usvojio i drugostepenu presudupreinačio tako da je žalba prvotužioca i apelantice odbijena kao
Број <strong>98</strong> - Страна 34 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Zahtjev tuženogza naknadu troškova odgovora za reviziju u iznosu od 650,50KM je odbijen.27. U obrazloženju revizione presude Vrhovni sud jekonstatirao da su apelantica i prvotužilac opredijelili svojtužbeni zahtjev na iznos od 77.000,00 KM (Vrhovni sud jeočiglednom omaškom naveo iznos od 7.000,00 KM) kojipredstavlja visinu vrijednosti stana na lokaciji Mjedenica,površine 70 m², na kojoj cijena kvadratnog metra iznosi1.100,00 KM.28. Istaknuto je da je drugostepeni sud usvojio tužbenizahtjev u smislu odredbe člana 132. stav 1. u vezi sa članom124. ZOO-a, imajući u vidu da su prvotužilac i apelantica vrati<strong>list</strong>an koji je apelantica predala u izvršenju ugovorne obaveze,tako da su prvotužilac i apelantica kao ugovorne strane steklipravo na naknadu štete, u smislu odredbi čl. 262. stav 2. i 190.ZOO-a.29. Prema mišljenju Vrhovnog suda, navedeni stavKantonalnog suda je rezultat pogrešne primjene materijalnogprava. U tom pogledu, Vrhovni sud je istakao da, premaizričitoj odredbi iz člana 11. st. 1. i 2. Zakona o stambenimodnosima („Službeni <strong>list</strong> SRBiH“ br. 14/84, 12/87 i 36/89 -važećem na dan donošenja odluke o dodjeli predmetnog stanana korištenje), stanarsko pravo građanin stiče danom zakonitoguseljenja u stan, a zakonitim useljenjem u stan smatra seuseljenje izvršeno na osnovu ugovora o korištenju stanazaključenog na osnovu odgovarajućeg akta i drugog aktautvrđenog ovim zakonom koji predstavlja punovažan osnov zauseljenje u stan. U smislu navedene odredbe, Vrhovni sud jeistakao da prvotužilac i apelantica kao bračni drugovi nisu saprednikom tuženog kao davaocem stana na korištenje zaključilipismeni ugovor o korištenju stana, pa prema tome nisu ni stek<strong>list</strong>anarsko pravo na tom stanu, kao ni pravo useljenja u stan.30. Navedeno je da tako izričitoj odredbi o sticanjustanarskog prava ne udovoljava Odluka prednika tuženog <strong>broj</strong>S-121/1 od 26. marta 1990. godine, niti Rješenje <strong>broj</strong> 3889 od31. maja 1990. godine jer navedene odluke nemajukonstitutivni značaj. Spomenuti akti, prema mišljenjuVrhovnog suda, njihovom nosiocu daju samo pravni osnov naosnovu kojeg ima pravo na zaključenje ugovora o korištenjustana, te da iz njih ne proizlazi, za slučaj neizvršenja, pravo naisticanje zahtjeva za naknadu štete u visini vrijednostidodijeljenog stana u pogledu kojeg nije zasnovano stanarskopravo.31. Sagledavajući ugovor o zajedničkom učešću ukupovini stana, zaključen 7. aprila 1<strong>98</strong>8. godine između RSUPai GSUP-a, Vrhovni sud je istakao da bi se moglo poprimiti dase radi o ugovoru u korist trećeg - prvotužioca i apelantice usmislu odredbe člana 149. ZOO-a, gdje u smislu navedenihodredbi kod prvotužioca i apelantice predstoji pravo na isticanjezahtjeva neposredno prema dužniku radi izvršenja ugovorneobaveze. Dakle, prvotužiocu i apelantici, u čiju je koristzaključen predmetni ugovor, predstojalo bi pravo na isticanjezahtjeva u izvršenju navedenog ugovora, tj. da ugovorne straneizvrše svoju ugovornu obavezu u vidu uplate svojih dijelovaučešća u kupovini predmetnog stana, te RSUP ugovornuobavezu u vidu dodjele, koju je ovaj i izvršio donošenjem akatao dodjeli predmetnog stana prvotužiocu, a ne i pravo naisticanje zahtjeva za naknadu štete zbog neizvršenja obavezepredaje u posjed navedenog stana nakon provedenog postupkanjegove dodjele, jer ovakve ugovorne obaveze nema, nitiproizlazi iz pravila materijalnog prava koja determiniraju sporniodnos, posebno kada se sagleda da do neizvršenja ove obavezenije došlo zbog razloga koji bi se mogli pripisati u krivicupredniku tuženog, koji je u izvršenju svoje obaveze preduzeopotrebne aktivnosti u vidu pribavljanja prava korištenja iraspolaganja stanom nakon izgradnje zgrade u kojoj će bitilociran, a čime bi se ostvario uvjet za zaključenje ugovora okorištenju stana.32. Istaknuto je da, kako se radi o dodjeli stana u zgradikoja se tek trebala izgraditi, dakle pod odložnim uvjetom kojinije ostvaren, očigledno je donošenjem akata o dodjelipredmetnog stana sa svim daljnjim aktivnostima RSUP-a sciljem sticanja prava korištenja i raspolaganja radi dodjele stanaprvotužiocu iscrpljena preuzeta obaveza, kako GSUP-a, tako iRSUP-a. Stoga, prema mišljenju Vrhovnog suda, iz takozasnovanog odnosa i ne postoji obaveza u vidu predaje u posjedpredmetnog stana, kako pogrešno smatra drugostepeni sud, kojabi nastala tek zaključenjem ugovora o njegovom korištenju. Naosnovu navedenog, Vrhovni sud je zaključio da apelantica iprvotužilac nemaju pravo na naknadu štete u visini prometnevrijednosti stana koji je vraćen, a ni stana koji je trebalo dabude dodijeljen, što nije učinjeno bez krivice tuženog odnosnonjegovog pravnog prednika.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije33. Apelantica se žali da su joj osporenom odlukomVrhovnog suda povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (udaljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na dom iz članaII/3.f) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 8. Evropskekonvencije i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju. Ističe da je presuda Vrhovnog suda nerazumljiva,da su razlozi u obrazloženju kontradiktorni, a materijalno pravoje zbog paušalnog i proizvoljnog tumačenja zakona pogrešnoprimijenjeno na štetu prvotužioca i apelantice. Smatra da je upostupku nesporno utvrđeno da je ustupanjem stana na kojem jeapelantica bila nosilac stanarskog prava ona ispunila svoj dioobaveze, a tuženi svoju obavezu nije izvršio. Ističe da suOpćinski i Vrhovni sud izašli iz okvira postavljenog tužbenogzahtjeva, te da se odlučivalo o pravu koje se tužbom nijetražilo. Prema apelanticinom mišljenju, jedino je pravilnaodluka Kantonalnog suda kojom je istaknuto da se pravo naimovinu apelantici može kompenzirati kroz naknadu štete uvidu isplate novčane vrijednosti dvoiposobnog stana pocijenama na tržištu čime bi apelantica i njen muž sebi osiguralidom.b) Odgovor na apelaciju34. U odgovoru na apelaciju Vrhovni, Kantonalni iOpćinski sud su naveli da u predmetnom postupku nije došlo dopovrede apelanticinih ustavnih prava.V. Relevantni propisi35. U Zakonu o stambenim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SRBiH“ br. 14/84, 12/87 i 36/89, te „Službene novine FBiH“br. 11/<strong>98</strong>, 38/<strong>98</strong>, 12/99 i 19/99) relevantne odredbe glase:Član 11.Stanarsko pravo građanin stiče danom zakonitoguseljenja u stan.Zakonitim useljenjem u stan smatra se useljenje izvršenona osnovu ugovora o korištenju stana, zaključenog na osnovuodgovarajućeg akta ili drugog akta utvrđenog ovim zakonomkoji predstavlja punovažan osnov za useljenje u stan.Zabranjeno je prodavati odnosno kupovati ili na druginačin, suprotno odredbama ovog zakona, prenositi odnosnosticati stanarsko pravo.Sticanje stanarskog prava koje je u suprotnosti sodredbama ovog zakona ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 3536. U Zakonu o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, „Službeni <strong>list</strong> RBiH“ br.2/92, 13/93 i 13/94, te „Službene novine Federacije BiH“ br.29/03 i 42/11) relevantne odredbe glase:Član 124.U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispunisvoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno,zahtijevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim uidućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, akoraskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakomslučaju ima pravo na naknadu štete.Član 132. stav 1.(1) Raskidom ugovora obje strane su oslobođene svojihobaveza na naknadu eventualne štete.Član 137.Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranomugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nijeodgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza drugestrane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, možezahtijevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bezosnova.U slučaju djelimične nemogućnosti ispunjenja zbogdogađaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana,druga strana može raskinuti ugovor ako djelimično ispunjenjene odgovara njenim potrebama, inače ugovor ostaje na snazi, adruga strana ima pravo da zahtijeva srazmjerno smanjenjesvoje obaveze.Član 149.(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u koristtrećeg, treći stiče sopstveno i neposredno pravo prema dužniku,ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.(2) Ugovarač ima pravo zahtijevati da dužnik izvršiprema trećem ono što je ugovoreno u korist tog trećeg lica.Član 154.(1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je,ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.Član 158.Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetunamjerno ili nepažnjom.Član 185.(1) Odgovorna osoba dužna je uspostaviti stanje koje jebilo prije nego što je šteta nastala.Član 190.Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupileposlije prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji jepotreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u onostanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ilipropuštanja.Član 262.(1) Povjerilac u obaveznom odnosu je ovlašten da oddužnika zahtijeva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispunitiju savjesno u svemu kako ona glasi.(2) Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenimispunjenjem, povjerilac ima pravo zahtijevati i naknadu štetekoju je uslijed toga pretrpio.Član 263.Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže danije mogao ispuniti svoju obavezu, odnosno da je zakasnio saispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih poslije zaključenjaugovora koje nije mogao spriječiti, otkloniti ili izbjeći.Član 354.(1) Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postanenemoguće uslijed okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovora.(2) Dužnik treba da dokaže okolnosti koje isključujunjegovu odgovornost.VI. Dopustivost37. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.38. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.39. U konkretnom slučaju, predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 070-0-Rev-07-001135 od 23. decembra 2008. godine, protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelantica je primila 27. januara 2009.godine, a apelacija je podnesena 26. marta 2009. godine, dakleu roku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (primafacie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacija nije dopustiva.40. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum41. Apelantica smatra da su joj osporenom odlukomVrhovnog suda povrijeđeni ustavno pravo na pravično suđenjeiz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1.Evropske konvencije, pravo na dom iz člana II/3.f) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 8. Evropske konvencije i pravo naimovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju.Pravo na pravično suđenjeČlan II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijeluglasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom.42. U konkretnom slučaju, u postupku se odlučivalo oapelanticinom zahtjevu za naknadu štete zbog neispunjenjaugovornih obaveza tuženog, dakle, predmet je građanskopravneprirode, te je član 6. stav 1. Evropske konvencije primjenjiv.Stoga će Ustavni sud ispitati da li je postupak pred sudom biopravičan onako kako to zahtijeva član 6. stav 1. Evropskekonvencije.43. Apelantica u suštini smatra da nije imala pravičnosuđenje zbog proizvoljne primjene materijalnog prava upredmetnom postupku.44. Ustavni sud naglašava svoj stav da nije, općenito,nadležan vršiti provjeru utvrđenih činjenica i načina na koji su
Број <strong>98</strong> - Страна 36 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.redovni sudovi protumačili pozitivnopravne propise, osimukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučajkada odluka redovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko jeredovni sud pogrešno protumačio ili primijenio neko ustavnopravo, ili je zanemario to pravo, ako je primjena zakona bilaproizvoljna ili diskriminacijska, ukoliko je došlo do povredeprocesnih prava (pravično suđenje, pristup sudu, djelotvornipravni lijekovi i u drugim slučajevima), ili ukoliko utvrđenočinjenično stanje ukazuje na povredu Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 39/01 od 5.aprila 2002. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 25/02 i Odluka <strong>broj</strong> U 29/02 od 27. juna2003. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 31/03).45. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da jeapelantica tužbenim zahtjevom tražila da se tuženi obaveže nanaknadu štete u visini od 77.000,00 KM, što predstavlja visinuvrijednosti stana na lokaciji Mjedenica površine 70 m².Odlučujući o navedenom tužbenom zahtjevu, prvostepeni sud jetaj zahtjev u cijelosti odbio kao neosnovan, obrazlažući da suugovorom o zajedničkom učešću u kupovini stana od 7. aprila19<strong>98</strong>. godine pravni prednik tuženog i GSUP zaključili ugovoro kupovini stana radi rješavanja stambenog pitanja porodiceprvotužioca i apelantice. Iz ovoga neposredno proizlazi pravoprvotužioca i apelantice da zahtijevaju izvršenje ugovora unjihovu korist, u smislu odredaba čl. 149. ZOO-a. Međutim, dorealizacije ovog ugovora nije došlo. S obzirom na prethodnautvrđenja tog suda, Općinski sud je iskazao stanovište da jepredmetni ugovor prestao uslijed nemogućnosti ispunjenja usmislu odredaba čl. 137. ZOO-a. Naime, u ovom slučajuprvotužilac i apelantica su imali ovlaštenje da traže i primeispunjenje obaveze proistekle iz navedenog ugovora i odluka irješenja iz 1990. godine, kojima im se dodjeljuje na korištenjenavedeni stan. Međutim, oni nemaju pravo na naknadu novčaneštete u visini vrijednosti stana, budući da jedino ugovarači izpredmetnog ugovora o udruživanju sredstava imaju pravopotraživati naknadu štete ukoliko su je pretrpjeli zbognemogućnosti ispunjenja ugovora. Štaviše, i da je došlo dozaključenja ugovora o kupovini stana u skladu sa ugovorom ozajedničkom učešću iz 1<strong>98</strong>8. godine, ispunjenjem navedenogugovora tuženi bi postao vlasnik navedenog stana, a prvotužilaci apelantica su stekli pravo samo na dodjelu navedenog stana nakojem bi mogli steći stanarsko pravo. Prvotužilac i apelanticasu, dakle, imali mogućnost da se zbog nezaključenja ugovora okupovini stana obrate tuženom da im dodijeli drugiodgovarajući stan. Međutim, iako je 31. maja 1990. godinedoneseno rješenje kojim im je dodijeljen sporni stan,prvotužilac i apelantica su se tuženom obratili tek 14. augusta2002. godine radi rješavanja stambenog pitanja.46. Drugostepeni sud je, rješavajući o žalbi apelantice iprvotužioca protiv prvostepene presude, iskazao stav da je ukonkretnoj pravnoj stvari prvostepeni sud pravilno utvrdiočinjenično stanje pogrešno primijenivši materijalno pravo priizvođenju zaključka da je tužbeni zahtjev neosnovan, gdje sepravilnom primjenom materijalnog prava tužbeni zahtjevprvotužioca i apelantice opredijeljen na isplatu novčanog iznosakoji predstavlja tržišnu vrijednost stana koji im je dodijeljen nakorištenje, koji tuženi nije u mogućnosti predati u posjed uizvršenju svoje ugovorne obaveze prema njima, pokazujeosnovanim, u smislu odredbi člana 132. stav 1. u vezi sačlanom 124. ZOO-a, jer su vratili stan koji je apelantica predalau izvršenju ugovorne obaveze, a prednik tuženog ne može i nijeizvršio svoju ugovornu obavezu, tako da su prvotužilac iapelantica kao ugovorne strane stekli pravo na naknadu štete, usmislu odredaba materijalnog prava i to čl. 262. stav 2. i 190.ZOO-a, koje opravdavaju ovakav zahtjev, pa je ovomeudovoljio preinačenjem prvostepene presude.47. Vrhovni sud je, usvajajući reviziju tuženog, presuduKantonalnog suda preinačio na način da se žalba prvotužioca iapelantice odbija kao neosnovana i prvostepena presudapotvrđuje, prihvatajući obrazloženje prvostepenog suda iposebno naglašavajući da prvotužilac i apelantica, premaizričitoj odredbi člana 11. st. 1. i 2. Zakona o stambenimodnosima, budući da nisu sa prednikom tuženog kao davaocemstana na korištenje zaključili pismeni ugovor o korištenju stana,nisu ni stekli stanarsko pravo na spornom stanu, kao ni pravo nauseljenje u taj stan. Akti koje je prednik tuženog donio u koristprvotuženog i apelantice njihovom nosiocu daju samo pravniosnov na osnovu kojeg ima pravo na zaključenje ugovora okorištenju stana, u slučaju odbijanja - pravo na isticanjezahtjeva za zaključenje navedenog ugovora, pa nadalje pravozahtijevati predaju u posjed radi useljenja na osnovu ugovora okorištenju stana, iz čega ne proizlazi za slučaj neizvršenja pravona isticanje zahtjeva za naknadu štete u visini vrijednostidodijeljenog stana u pogledu kojeg nije zasnovano stanarskopravo, posebno kada se sagleda da do neizvršenja obaveze izugovora o udruživanju sredstava za kupovinu stana nije došlozbog razloga koji bi se mogli pripisati u krivicu prednikatuženog, koji je u izvršenju svoje obaveze preduzeo potrebneaktivnosti s ciljem izvršenja navedenog ugovora.48. Slijedom utvrđenja drugostepenog suda da jeapelantica sa GSUP-om zaključila ugovor kojim se obavezalavratiti stan na kojem je bila nosilac stanarskog prava, kao uvjetza dodjelu stana na korištenje, čemu drugostepeni sud pridajeznačaj da kod tužioca predstoji pravo na isticanje zahtjeva zanaknadu materijalne štete, Vrhovni sud je istakao da se njenastečena prava kao ugovorne strane po ovome ugovoru imajusagledavati u odnosu na prava i obaveze kojima je onaraspolagala u odnosu na drugu ugovornu stranu – GSUP, a onasu bila takva da je GSUP imao obavezu uplate iznosa razmjernosvome učešću u kupovini, koju je i izvršio, bez mogućnostiutjecaja na nabavku stana radi dodjele i same dodjele, koje supredstojale RSUP-u, za koga se i ne utvrđuje postojanjeugovornog odnosa sa apelanticom, niti je ovaj mogao postojatizbog tadašnjeg položaja radnika u organima uprave. U skladu snavedenim, ukoliko se sagleda da se radi o dodijeljenom stanuu zgradi koja se tek trebala izgraditi, dakle pod odložnimuvjetom, koji nije ostvaren, očigledno je donošenjem akata ododjeli predmetnog stana sa svim daljnjim aktivnostima RSUPa,s ciljem sticanja prava korištenja i raspolaganja radi dodjeleprvotužiocu na korištenje, iscrpljena preuzeta obaveza, kakoGSUP-a, tako i RSUP-a, gdje iz navedenog zasnovanog odnosai ne predstoji obaveza u vidu predaje u posjed predmetnogstana, kako pogrešno smatra drugostepeni sud, koja bi nastalatek zaključenjem ugovora o njegovom korištenju; ne predstojipravo prvotužioca i apelantice na naknadu štete u visiniprometne vrijednosti stana koji je vraćen, a ni stana koji jetrebao biti dodijeljen, što nije učinjeno bez krivice tuženogodnosno njegovog pravnog prednika. Dosljedno izloženom,kako je drugostepeni sud zbog pogrešnog stava o primjenimaterijalnog prava preinačio prvostepenu presudu koja je bilapravilna i na zakonu zasnovana, valjalo je onda takvudrugostepenu presudu preinačiti i potvrditi presudu suda prvogstepena, obrazložio je Vrhovni sud.49. Razmatrajući apelanticine navode, Ustavni sud smatrada je u konkretnom slučaju od odlučnog značaja način na kojisu apelantica i prvotužilac postavili svoj tužbeni zahtjev. S timu vezi, Ustavni sud podsjeća da je tužbeni zahtjev postavljentako da su apelantica i prvotužilac tražili da im tuženi naknadištetu zbog neispunjenja ugovora, u iznosu vrijednosti stana nalokaciji Mjedenica, površine 70 m². Dakle, predmet tužbenog
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 37zahtjeva je bila naknada štete u iznosu koji predstavljavrijednost stana koji je bio predmet ugovora o zajedničkomučešću u kupovini stana zaključenog 7. aprila 1<strong>98</strong>8. godine.Imajući u vidu navedeno, prema mišljenju Ustavnog suda,Vrhovni sud je za svoju odluku dao jasno i preciznoobrazloženje zbog čega smatra da je takav tužbeni zahtjevapelantice i prvotužioca neosnovan. Vrhovni sud je jasnoobrazložio zbog čega smatra da je Kantonalni sud pogrešnoprimijenio materijalno pravo u konkretnom slučaju, te preinačiodrugostepenu presudu, a potvrdio presudu Općinskog suda. Pritome, prema mišljenju Ustavnog suda, u osporenoj presudiVrhovni sud je primijenio relevantne odredbe ZOO-a i Zakonao stambenim odnosima. Stoga, Ustavni sud smatra da jeVrhovni sud u osporenoj odluci dao detaljno i jasnoobrazloženje svojih stavova u pogledu primjene materijalnogprava, koje ni u jednom dijelu ne izgleda proizvoljno ilineprihvatljivo samo po sebi.50. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da suapelanticini navodi o kršenju prava na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije neosnovani.51. Budući da su navodi o povredi prava na dom i naimovinu iz člana II/3.f) i k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana8. Evropske konvencije i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju u suštinu isti kao i navodi koji se odnose na povreduprava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, i da ih jeUstavni sud već razmotrio u prethodnim tačkama ove odluke izaključio da su bez osnova, Ustavni sud ne nalazi svrsishodnimponovo razmatrati te navode u odnosu na pravo na dom i pravona imovinu.VIII. Zaključak52. Ustavni sud zaključuje da nema kršenja prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije kada je osporena odlukaobrazložena u skladu sa standardima prava na pravično suđenje,odnosno kada Ustavni sud nije našao proizvoljnost u pogleduprimjene materijalnog prava na koju apelantica ukazuje.53. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.54. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudaca,u predmetu <strong>broj</strong> AP 945/09, rješavajući apelaciju LejleNinković, na temelju članka VI/3.)b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i3. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeniglasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), usastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija Lejle Ninkovićpodnesena protiv Presude Vrhovnog suda Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> 070-0-Rev-07-001135 od 23. prosinca 2008.godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Lejla Ninković (u daljnjem tekstu: apelantica) izSarajeva, koju zastupa Jelica Vuković, odvjetnica iz Sarajeva,podnijela je 27. ožujka 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protivPresude Vrhovnog suda Federacije <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (udaljnjem tekstu: Vrhovni sud) <strong>broj</strong> 070-0-Rev-07-001135 od23. prosinca 2008. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjemtekstu: Kantonalni sud), Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjemtekstu: Općinski sud) i Federalnog ministarstva unutarnjihposlova, koje zastupa Federalno pravobraniteljstvo Sarajevo (udaljnjem tekstu: tuženi), zatraženo je 30. lipnja 2009. godine dadostave odgovore na apelaciju.3. Vrhovni sud, Kantonalni sud i Općinski sud su dostaviliodgovore na apelaciju 14. i 16. srpnja 2009. godine. Tuženi nijedostavio odgovor na apelaciju.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori Vrhovnog suda, Kantonalnog suda i Općinskog sudadostavljeni su apelantičinoj punomoćnici 1. veljače 2010.godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Presudom Općinskog suda <strong>broj</strong> Pr-67/03 od 27. lipnja2004. godine odbijen je tužbeni zahtjev Vojina Ninkovića (udaljnjem tekstu: prvotužitelj) i apelantice kojim su tražili da imtuženi isplati iznos od 77.000,00 KM sa zakonskom zateznomkamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate uz naknaduparničnih troškova.7. Iz obrazloženja prvostupanjske presude proizlazi da suapelantica i prvotužitelj 13. siječnja 2003. godine putempunomoćnika podnijeli Općinskom sudu tužbu protiv tuženogradi naknade štete. U tužbi su naveli da je prvotužitelj bioradnik pravnog prednika tuženog Republičkog sekretarijataunutrašnjih poslova SRBiH (u daljnjem tekstu: RSUP), dok jeapelantica bila radnik Gradskog sekretarijata za unutrašnjeposlove Sarajevo (u daljnjem tekstu: GSUP). GSUP je 12. rujna1<strong>98</strong>6. godine donio odluku o zajedničkom učešću u kupovinistana za apelanticu i njezinu obitelj. Pravni prednik tuženog je7. travnja 1<strong>98</strong>8. godine sa GSUP-om zaključio ugovor ozajedničkom učešću u kupovini stana za potrebe apelantice iprvotužitelja. Prema tom ugovoru, ugovorne strane su seobvezale da će zajedničkim sredstvima izvršiti kupovinudvoiposobnog stana u Sarajevu na slobodnoj lokaciji uzmeđusobno učešće u kupovini u omjeru 40:60% sredstava.Tuženi se obvezao sudjelovati u kupovini sa 60% sredstava uzpravo da se pojavi kao kupac stana i stan dodijeli na korištenjeprvotužitelju kao svom radniku. GSUP je svoju obvezu od 40%sredstava uplatio na žiroračun tuženog u roku od 15 dana.Prethodni uvjet za isplatu je bio da apelantica odmah predajednosoban stan na kojem je bila nositelj stanarskog prava uulici Ilije Engela <strong>broj</strong> 7 radi dodjele drugom radniku sa rang<strong>list</strong>e.Apelantica i prvotužitelj su tu obvezu izvršili i otišliživjeti kao podstanari. Pravni prednik tuženog je 26. ožujka1990. godine donio odluku kojom se prvotužitelju dodjeljuje na
Број <strong>98</strong> - Страна 38 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.korištenje dvoiposoban stan u naselju Mjedenica u objektu C,prvi ulaz na prvom katu, stan <strong>broj</strong> 4, površine 70,72 m², a 31.svibnja 1990. godine doneseno je i rješenje o dodjeli navedenogstana. Istakli su da u ugovoru o udruživanju sredstava, a ni uodluci o dodjeli stana nije naznačen rok u kojem će se stanpredati apelantici i prvotužitelju. Apelantica i prvotužitelj suzbog rata privremeno napustili Sarajevo. Nakon okončanja ratasu se vratili u Sarajevo i od tada žive kao podstanari. Naveli suda su se obraćali tuženom koji ih je obavijestio da do realizacijeobveza ne može doći zbog poteškoća koje je imao prodavacpredmetnog stana sa kojim je tuženi zaključio „pravni posao“.O tim činjenicama tuženi je bio obaviješten još 1991. godine,ali nije obavijestio apelanticu i prvotužitelja. Apelantica iprvotužitelj su istakli da im, u smislu odredbe članka 149.stavak 1. Zakona o obligacijskim odnosima (u daljnjem tekstu:ZOO), pripada pravo da svoja potraživanja ostvaruju izravno odtuženog. Kako se nakon 6. prosinca 2000. godine više ne možestjecati stanarsko pravo na stanovima u državnom vlasništvu,niti se može vršiti otkup stana, apelantici i prvotužiteljupreostaje jedina mogućnost da sebi kupe odgovarajući stan i tokonkretno dvoiposoban stan.8. Općinski sud je naveo da je u tijeku postupkapunomoćnica apelantice i prvotužitelja opredijelila tužbenizahtjev podneskom od 6. prosinca 2003. godine pri kojem jeostala do zaključenja glavne rasprave i predložila da sud obvežetuženog da apelantici i prvotužitelju isplati iznos od 77.000,00KM sa zakonskom zateznom kamatom od 16. prosinca 2003.godine pa do isplate i naknadi im troškove postupka u roku od30 dana pod prijetnjom prinudnog izvršenja.9. Općinski sud je, također, naveo da je u odgovoru natužbu tuženi istakao prigovor nedostatka aktivne legitimacijeprvotužitelja i apelantice, jer FMUP nije pravni sljednik SDB,ranijeg RSUP-a SRBiH, koji je donio odluku i rješenje ododjeli stana, jer je prema navodima iz tužbe raniji GSUPSarajevo organizacijski u sastavu MUP-a Kantona Sarajevo, ane FMUP-a. Zatim je pobio osnovu i visinu tužbenog zahtjevazato što dvoiposoban stan u Sarajevu iz ugovora o zajedničkomučešću u kupovini stana nije kupljen i to bez odgovornostituženog odnosno krivicom prodavca, iako je tuženi ispunio svesvoje obveze iz ugovora o zajedničkom učešću. Zatim je tuženiistakao prigovor da je, prema članku 137. ZOO-a, prestalaobveza tuženog iz ugovora o zajedničkom učešću u kupovinistana od 7. travnja 1<strong>98</strong>8. godine zbog nemogućnosti ispunjenja,pa je prestala i obveza prema prvotužitelju i apelantici bezodgovornosti tuženog. Obveza iz ugovora je prestala i premaodredbama članka 354. ZOO-a jer je njezino ispunjenje postalonemoguće zbog okolnosti za koje tuženi ne odgovara. Iz istihrazloga tuženi je, prema odredbama članka 263. ZOO-a,oslobođen i od odgovornosti za eventualnu štetu jer nije mogaoispuniti svoju obvezu iz ugovora o zajedničkom učešću ukupovini stana od 7. travnja 1<strong>98</strong>8. godine zbog okolnosti kojenije mogao izbjeći. Zatim, da prvotužitelj i apelantica nisudokazali da su pretrpjeli štetu, niti pravnu osnovu i njezinuvisinu, kao ni pasivnu legitimaciju tuženog. Tuženi je istakao iprigovor zastarjelosti jer je tužba podnesena 13. siječnja 2003.godine, a rješenje o dodjeli stana doneseno je 31. svibnja 1990.godine, pa je istekao desetogodišnji zastarni rok za izvršenjetog rješenja. I u pogledu zahtjeva za naknadu eventualne šteteprvotužitelj i apelantica su mogli saznati u tijeku 1991. godinepa sve do 6. travnja 1992. godine kada je počelo ratno stanje uBiH, a do dana podnošenja tužbe protekao je apsolutni rokzastarjelosti od pet godina.10. Istaknuto je da je uvidom u odluku o dodjeli„neodgovarajućeg stana“ od 19. prosinca 1<strong>98</strong>4. godine, rješenjeod 19. prosinca 1<strong>98</strong>4. godine i ugovor o korištenju stana od 20.veljače 1<strong>98</strong>5. godine utvrđeno da je apelantica bila nositeljstanarskog prava na „neodgovarajućem stanu“ u ulici IlijeEngela <strong>broj</strong> 7. Uvidom u odluku GSUP-a od 12. rujna 1<strong>98</strong>6.godine i zaključak od 8. srpnja 1<strong>98</strong>8. godine prvostupanjski sudje utvrdio da je GSUP Sarajevo odobrio sredstva apelantici naime zajedničkog učešća u kupovini stana sa RSUP-om u iznosuod 40% od konačne vrijednosti dvoiposobnog stana.11. Uvidom u ugovor od 7. travnja 1<strong>98</strong>8. godine, Općinskisud je utvrdio da je navedeni ugovor zaključen između RSUP-a,SRBiH i SUP-a grada Sarajeva, radi kupovine dvoiposobnogstana u Sarajevu i to radi rješavanja stambenih pitanja obiteljiNinković. Navedenim ugovorom RSUP se obvezao da ćesudjelovati sa 60% sredstava, a GSUP sa 40% sredstava. GSUPje bio dužan izvršiti uplatu u roku od 15 dana od potpisivanjaugovora. Ugovorne strane su se suglasile da kupovinu stanaizvrši RSUP koji će biti nositelj prava korištenja i pravaraspolaganja na predmetnom stanu i koji će stan uodgovarajućem postupku dodijeliti apelantici i prvotužitelju kaokorisnicima.12. Uvidom u odluku od 26. ožujka 1990. godineutvrđeno je da je RSUP prvotužitelju dodijelio na korištenjedvoiposoban stan u naselju Mjedenica u Sarajevu, objekt C,ulaz I, stan <strong>broj</strong> 4, površine 70,72 m². Rješenjem od 31. svibnja1990. godine prvotužitelju je dodijeljen na korištenje predmetnistan.13. Uvidom u potvrdu i dopis PJSP SarajevostanaSarajevo od 14. svibnja i 6. studenoga 2003. godine, uvidom uugovor o korištenju stana od 24. siječnja 1990. godine, rješenjeGSUP-a od 15. prosinca 1<strong>98</strong>9. godine i odluku od 18. travnja1<strong>98</strong>9. godine utvrđeno je da je Milomir Gluhović nositeljstanarskog prava na stanu u ulici Ilije Engela <strong>broj</strong> 7, na kojemje ranije nositelj stanarskog prava bila apelantica.14. Uvidom u predugovor zaključen 26. prosinca 1<strong>98</strong>8.godine između GRO PUT Sarajevo kao prodavca i RSUP kaokupca utvrđeno je da se prodavac obvezao da za račun kupcaizgradi i preda na uporabu jedan trosoban stan, a kupac seobvezao da u roku od pet dana uplati akontacijski iznos nažiroračun prodavca.15. Uvidom u akt MUP-a RBiH od 5. prosinca 1991.godine, utvrđeno je da je MUP Sarajevo obavijestio GP PUTSarajevo da ostaju pri kupovini stana po predugovoru i da jeuplatio akontacijski iznos. Uvidom u obavijest GP PUTSarajevo, MUP SRBiH od 12. studenoga 1991. godine,utvrđeno je da su obustavljene sve daljnje aktivnosti okoizgradnje stanova na lokalitetu Mjedenica zbog različitoggledanja na urbanistička rješenja ovog lokaliteta a i zbogpromjene strukture vlasti u tijelima Općine Stari Grad Sarajevoi da će po dobivanju odluke o konačnom razrješenju spornogobjekta obavijestiti tuženog da razriješe pitanje ugovornihodnosa.16. Uvidom u akt Općine Centar Sarajevo – Službe zaupravu, privredu i financije od 10. prosinca 2003. godine,utvrđeno je da je prosječna prometna vrijednost stana napodručju Mjedenice u rasponu od 1.100,00 KM do 1.300,00KM po m² stambene površine.17. Odlučujući o tužbenom zahtjevu apelantice iprvotužitelja, Općinski sud je naveo da u konkretnom slučajunisu sporne činjenice već je sporno samo pravno pitanje imajuli apelantica i prvotužitelj pravo zahtijevati naknadu štete zbogneispunjenja predmetnog ugovora. Prema mišljenjuprvostupanjskog suda, iz ugovora od 7. travnja 19<strong>98</strong>. godineproizlazi da apelantica i prvotužitelj imaju pravo zahtijevatiizvršenje ugovora u njihovu korist u smislu odredbe članka 149.ZOO-a. Međutim, istaknuto je da do realizacije ugovora nijedošlo. Konstatirano je da je ugovor prestao zbog nemogućnostiispunjenja u smislu odredbe članka 137. ZOO-a.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 3918. Općinski sud je naveo da su u predmetnoj pravnojstvari apelantica i prvotužitelj imali pravo tražiti i primitiispunjenje obveze, te da im navedeno pravo proizlazi izugovora, odluka i rješenja iz 1990. godine, kojim se njimadodjeljuje na korištenje navedeni stan. Prema mišljenjuprvostupanjskog suda, oni nemaju pravo na naknadu novčaneštete u visini vrijednosti stana. Istaknuto je da isključivougovarači iz predmetnog ugovora o udruživanju sredstavaimaju pravo potraživati naknadu štete ukoliko su štetu pretrpjelizbog nemogućnosti ispunjenja ugovora. Istaknuto je da je ukonkretnom slučaju i došlo do zaključenja ugovora o kupovinistana sukladno ugovoru o zajedničkom učešću iz 1<strong>98</strong>8. godine,ispunjenjem navedenog ugovora tuženi bi postao vlasniknavedenog stana, a apelantica i prvotužitelj bi stekli samo pravona dodjelu navedenog stana na kojem bi mogli steći stanarskopravo.19. Dalje, prvostupanjski sud je naveo da su apelantica iprvotužitelj imali mogućnost da se zbog nezaključenja ugovorao kupovini stana sukladno Zakonu o stambenim odnosimaobrate tuženom da, sukladno stambenoj politici i pravilnicima,izvrši dodjelu drugog odgovarajućeg stana. Oni su od 31.svibnja 1990. godine kada je doneseno rješenje o dodjeli stanaprvotužitelju imali mogućnost obratiti se tuženom radirješavanja svog stambenog pitanja, a oni su to učinili tek 14.kolovoza 2002. godine.20. Osim navedenog, Općinski sud je ukazao da je tužbenizahtjev neutemeljen i zbog toga što je suprotan odredbi članka11. stavak 3. Zakona o stambenim odnosima kojom je izričitopropisano da je zabranjeno prodavati odnosno kupovati ili nadrugi način suprotno odredbama zakona prenositi odnosnostjecati stanarsko pravo, što je i kažnjivo u smislu odredbečlanka 68. navedenog zakona.21. Općinski sud je zaključio da postavljeni tužbenizahtjev, kojim se traži isplata novčane vrijednosti stana, nemauporište u zakonu, te da je stoga neutemeljen.22. Protiv prvostupanjske presude apelantica i prvotužiteljsu podnijeli žalbu koju je Kantonalni sud Presudom <strong>broj</strong> Gž-2176/04 od 11. travnja 2007. godine uvažio i prvostupanjskupresudu preinačio tako da je tuženi obvezan apelantici iprvotužitelju isplatiti iznos od 77.000,00 KM sa zakonskomzateznom kamatom počevši od 16. prosinca 2003. godine pa doisplate uz naknadu parničnih troškova u iznosu od 12.348,00KM.23. U obrazloženju drugostupanjske presude se navodi dau konkretnom predmetu apelantica i prvotužitelj tužbenimzahtjevom potražuju naknadu štete koju su pretrpjeli zbog togašto tuženi nije izvršio svoju ugovorenu obvezu, a apelantica iprvotužitelj su svoju ugovorenu obvezu ispoštovali odnosnovratili su stan na kojem su bili nositelji stanarskog prava. Utakvoj situaciji u kojoj su tužitelji vratili stan na kojem su bilinositelji stanarskog prava i kada nije došlo do realizacijeugovora o kupovini stana, prema mišljenju Kantonalnog suda,oni su pretrpjeli štetu. Naime, nije im vraćen stan na kojem subili nositelji stanarskog prava koji su eventualno nakon stupanjana snagu Zakona o otkupu stanova na kojima postoji stanarskopravo mogli otkupiti i postati njegovi vlasnici, zbog čega supretrpjeli štetu.24. Kantonalni sud je naveo da tuženi nije u mogućnostiizvršiti ugovornu obvezu odnosno nije u mogućnosti apelanticii prvotužitelju predati u posjed stan koji je bio predmetugovora, niti im vratiti stan na kojem su bili nositelji stanarskogprava. Stoga je, prema mišljenju Kantonalnog suda, potrebnoda tuženi isplati novčanu naknadu kao ekvivalent, kako bi seuspostavila restitucija onog stanja kakvo je bilo u vrijemeizvršenja ugovora.25. Kantonalni sud smatra da apelantici i prvotužiteljupripada pravo da, u smislu odredbe članka 262. stavak 2. ZOOa,zahtijevaju naknadu štete koju su zbog neispunjenja obvezetuženog pretrpjeli. Prema ocjeni Kantonalnog suda, utemeljenje zahtjev za isplatu naknade štete prema tržišnoj vrijednostipredmetnog stana, u smislu odredbe članka 190. ZOO-a jer sesamo na taj način materijalna situacija apelantice i prvotužiteljamože dovesti u onakvo stanje u kakvom bi se nalazili da nijebilo propuštanja tuženog.26. Protiv drugostupanjske presude tuženi je podnioreviziju koju je Vrhovni sud Presudom <strong>broj</strong> 070-0-Rev-07-001135 od 23. prosinca 2008. godine usvojio i drugostupanjskupresudu preinačio tako da je žalba prvotužitelja i apelanticeodbijena kao neutemeljena i prvostupanjska presuda potvrđena.Zahtjev tuženog za naknadu troškova odgovora za reviziju uiznosu od 650,50 KM je odbijen.27. U obrazloženju revizijske presude Vrhovni sud jekonstatirao da su apelantica i prvotužitelj opredijelili svojtužbeni zahtjev na iznos od 77.000,00 KM (Vrhovni sud jeočitom omaškom naveo iznos od 7.000,00 KM) koji predstavljavisinu vrijednosti stana na lokaciji Mjedenica, površine 70 m²,na kojoj cijena kvadratnog metra iznosi 1.100,00 KM.28. Istaknuto je da je drugostupanjski sud usvojio tužbenizahtjev u smislu odredbe članka 132. stavak 1. u vezi sačlankom 124. ZOO-a, imajući u vidu da su prvotužitelj iapelantica vratili stan koji je apelantica predala u izvršenjuugovorne obveze, tako da su prvotužitelj i apelantica kaougovorne strane stekli pravo na naknadu štete, u smislu odredbičl. 262. stavak 2. i 190. ZOO-a.29. Prema mišljenju Vrhovnog suda, navedeni stavKantonalnog suda je rezultat pogrešne primjene materijalnogprava. U tom pogledu, Vrhovni sud je istakao da, premaizričitoj odredbi iz članka 11. st. 1. i 2. Zakona o stambenimodnosima („Službeni <strong>list</strong> SRBiH“ br. 14/84, 12/87 i 36/89 -važećem na dan donošenja odluke o dodjeli predmetnog stanana korištenje), stanarsko pravo građanin stječe danomzakonitog useljenja u stan, a zakonitim useljenjem u stan smatrase useljenje izvršeno na temelju ugovora o korištenju stanazaključenog na temelju odgovarajućeg akta i drugog aktautvrđenog ovim zakonom koji predstavlja punovažnu osnovu zauseljenje u stan. U smislu navedene odredbe, Vrhovni sud jeistakao da prvotužitelj i apelantica kao bračni drugovi nisu saprednikom tuženog kao davateljem stana na korištenjezaključili pismeni ugovor o korištenju stana, pa prema tomenisu ni stekli stanarsko pravo na tom stanu, kao ni pravouseljenja u stan.30. Navedeno je da tako izričitoj odredbi o stjecanjustanarskog prava ne udovoljava Odluka prednika tuženog <strong>broj</strong>S-121/1 od 26. ožujka 1990. godine, niti Rješenje <strong>broj</strong> 3889 od31. svibnja 1990. godine jer navedene odluke nemajukonstitutivni značaj. Spomenuti akti, prema mišljenjuVrhovnog suda, njihovom nositelju daju samo pravnu osnovuna temelju koje ima pravo na zaključenje ugovora o korištenjustana, te da iz njih ne proizlazi, za slučaj neizvršenja, pravo naisticanje zahtjeva za naknadu štete u visini vrijednostidodijeljenog stana u pogledu kojeg nije zasnovano stanarskopravo.31. Sagledavajući ugovor o zajedničkom učešću ukupovini stana, zaključen 7. travnja 1<strong>98</strong>8. godine izmeđuRSUP-a i GSUP-a, Vrhovni sud je istakao da bi se moglopoprimiti da se radi o ugovoru u korist trećeg - prvotužitelja iapelantice u smislu odredbe članka 149. ZOO-a, gdje u smislunavedenih odredaba kod prvotužitelja i apelantice predstojipravo na isticanje zahtjeva neposredno prema dužniku radiizvršenja ugovorne obveze. Dakle, prvotužitelju i apelantici, učiju je korist zaključen predmetni ugovor, predstojalo bi pravo
Број <strong>98</strong> - Страна 40 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.na isticanje zahtjeva u izvršenju navedenog ugovora, tj. daugovorne strane izvrše svoju ugovornu obvezu u vidu uplatesvojih dijelova učešća u kupovini predmetnog stana, te RSUPugovornu obvezu u vidu dodjele, koju je ovaj i izvršiodonošenjem akata o dodjeli predmetnog stana prvotužitelju, ane i pravo na isticanje zahtjeva za naknadu štete zbogneizvršenja obveze predaje u posjed navedenog stana nakonprovedenog postupka njegove dodjele, jer ovakve ugovorneobveze nema, niti proizlazi iz pravila materijalnog prava kojadeterminiraju sporni odnos, posebno kada se sagleda da doneizvršenja ove obveze nije došlo zbog razloga koji bi se moglipripisati u krivicu predniku tuženog, koji je u izvršenju svojeobveze poduzeo potrebne aktivnosti u vidu pribavljanja pravakorištenja i raspolaganja stanom nakon izgradnje zgrade u kojojće biti lociran, a čime bi se ostvario uvjet za zaključenjeugovora o korištenju stana.32. Istaknuto je da, kako se radi o dodjeli stana u zgradikoja se tek trebala izgraditi, dakle pod odložnim uvjetom kojinije ostvaren, očito je donošenjem akata o dodjeli predmetnogstana sa svim daljnjim aktivnostima RSUP-a s ciljem stjecanjaprava korištenja i raspolaganja radi dodjele stana prvotužiteljuiscrpljena preuzeta obveza, kako GSUP-a, tako i RSUP-a.Stoga, prema mišljenju Vrhovnog suda, iz tako zasnovanogodnosa i ne postoji obveza u vidu predaje u posjed predmetnogstana, kako pogrešno smatra drugostupanjski sud, koja binastala tek zaključenjem ugovora o njegovom korištenju. Natemelju navedenoga, Vrhovni sud je zaključio da apelantica iprvotužitelj nemaju pravo na naknadu štete u visini prometnevrijednosti stana koji je vraćen, a ni stana koji je trebao bitidodijeljen, što nije učinjeno bez krivice tuženog odnosnonjegovog pravnog prednika.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije33. Apelantica se žali da su joj pobijanom odlukomVrhovnog suda povrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člankaII/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. Europskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (udaljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na dom iz člankaII/3.(f) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 8. Europskekonvencije i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju. Ističe da je presuda Vrhovnog suda nerazumljiva,da su razlozi u obrazloženju kontradiktorni, a materijalno pravoje zbog paušalnog i proizvoljnog tumačenja zakona pogrešnoprimijenjeno na štetu prvotužitelja i apelantice. Smatra da je upostupku nesporno utvrđeno da je ustupanjem stana na kojem jeapelantica bila nositelj stanarskog prava ona ispunila svoj dioobveze, a tuženi svoju obvezu nije izvršio. Ističe da su Općinskii Vrhovni sud izašli iz okvira postavljenog tužbenog zahtjeva,te da se odlučivalo o pravu koje se tužbom nije tražilo. Premaapelantičinom mišljenju, jedino je pravilna odluka Kantonalnogsuda kojom je istaknuto da se pravo na imovinu apelantici možekompenzirati kroz naknadu štete u vidu isplate novčanevrijednosti dvoiposobnog stana po cijenama na tržištu čime biapelantica i njezin muž sebi osigurali dom.b) Odgovor na apelaciju34. U odgovoru na apelaciju Vrhovni, Kantonalni iOpćinski sud su naveli da u predmetnom postupku nije došlo dopovrede apelantičinih ustavnih prava.V. Relevantni propisi35. U Zakonu o stambenim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SRBiH“ br. 14/84, 12/87 i 36/89, te „Službene novine FBiH“br. 11/<strong>98</strong>, 38/<strong>98</strong>, 12/99 i 19/99) relevantne odredbe glase:Član 11.Stanarsko pravo građanin stiče danom zakonitoguseljenja u stan.Zakonitim useljenjem u stan smatra se useljenje izvršenona osnovu ugovora o korištenju stana, zaključenog na osnovuodgovarajućeg akta ili drugog akta utvrđenog ovim zakonomkoji predstavlja punovažan osnov za useljenje u stan.Zabranjeno je prodavati odnosno kupovati ili na druginačin, suprotno odredbama ovog zakona, prenositi odnosnosticati stanarsko pravo.Sticanje stanarskog prava koje je u suprotnosti sodredbama ovog zakona ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo.36. U Zakonu o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, „Službeni <strong>list</strong> RBiH“ br.2/92, 13/93 i 13/94, te „Službene novine Federacije BiH“ br.29/03 i 42/11) relevantne odredbe glase:Član 124.U dvostranim ugovorima, kad jedna strana ne ispunisvoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno,zahtijevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim uidućim članovima, raskinuti ugovor prostom izjavom, akoraskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakomslučaju ima pravo na naknadu štete.Član 132. stav 1.(1) Raskidom ugovora obje strane su oslobođene svojihobaveza na naknadu eventualne štete.Član 137.Kad je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranomugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nijeodgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza drugestrane, a ako je ova nešto ispunila od svoje obaveze, možezahtijevati vraćanje po pravilima o vraćanju stečenog bezosnova.U slučaju djelimične nemogućnosti ispunjenja zbogdogađaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana,druga strana može raskinuti ugovor ako djelimično ispunjenjene odgovara njenim potrebama, inače ugovor ostaje na snazi, adruga strana ima pravo da zahtijeva srazmjerno smanjenjesvoje obaveze.Član 149.(1) Kad neko ugovori u svoje ime potraživanje u koristtrećeg, treći stiče sopstveno i neposredno pravo prema dužniku,ako nije što drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz okolnosti posla.(2) Ugovarač ima pravo zahtijevati da dužnik izvršiprema trećem ono što je ugovoreno u korist tog trećeg lica.Član 154.(1) Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je,ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.Član 158.Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetunamjerno ili nepažnjom.Član 185.(1) Odgovorna osoba dužna je uspostaviti stanje koje jebilo prije nego što je šteta nastala.Član 190.Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupileposlije prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji jepotreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u onostanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ilipropuštanja.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 41Član 262.(1) Povjerilac u obaveznom odnosu je ovlašten da oddužnika zahtijeva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispunitiju savjesno u svemu kako ona glasi.(2) Kad dužnik ne ispuni obavezu ili zadocni sa njenimispunjenjem, povjerilac ima pravo zahtijevati i naknadu štetekoju je uslijed toga pretrpio.Član 263.Dužnik se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže danije mogao ispuniti svoju obavezu, odnosno da je zakasnio saispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih poslije zaključenjaugovora koje nije mogao spriječiti, otkloniti ili izbjeći.Član 354.(1) Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postanenemoguće uslijed okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovora.(2) Dužnik treba da dokaže okolnosti koje isključujunjegovu odgovornost.VI. Dopustivost37. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.38. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnomlijeku koji je koristio.39. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijomje Presuda Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 070-0-Rev-07-001135 od 23.prosinca 2008. godine, protiv koje nema drugih djelotvornihpravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanupresudu apelantica je primila 27. siječnja 2009. godine, aapelacija je podnesena 26. ožujka 2009. godine, dakle u roku od60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie)neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.40. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum41. Apelantica smatra da su joj pobijanom odlukomVrhovnog suda povrijeđeni ustavno pravo na pravično suđenjeiz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak1. Europske konvencije, pravo na dom iz članka II/3.(f) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 8. Europske konvencije i pravona imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlanka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju.Pravo na pravično suđenjeČlanak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.42. U konkretnom slučaju, u postupku se odlučivalo oapelantičinom zahtjevu za naknadu štete zbog neispunjenjaugovornih obveza tuženog, dakle, predmet je građanskopravneprirode, te je članak 6. stavak 1. Europske konvencijeprimjenjiv. Stoga će Ustavni sud ispitati je li postupak predsudom bio pravičan onako kako to zahtijeva članak 6. stavak 1.Europske konvencije.43. Apelantica u suštini smatra da nije imala pravičnosuđenje zbog proizvoljne primjene materijalnog prava upredmetnom postupku.44. Ustavni sud naglašava svoj stav da nije, općenito,nadležan vršiti provjeru utvrđenih činjenica i načina na koji suredoviti sudovi protumačili pozitivnopravne propise, osimukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučajkada odluka redovitog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko jeredoviti sud pogrešno protumačio ili primijenio neko ustavnopravo, ili je zanemario to pravo, ako je primjena zakona bilaproizvoljna ili diskriminacijska, ukoliko je došlo do povredeprocesnih prava (pravično suđenje, pristup sudu, djelotvornipravni lijekovi i u drugim slučajevima), ili ukoliko utvrđenočinjenično stanje ukazuje na povredu Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 39/01 od 5.travnja 2002. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 25/02 i Odluka <strong>broj</strong> U 29/02 od 27. lipnja2003. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 31/03).45. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da jeapelantica tužbenim zahtjevom tražila da se tuženi obveže nanaknadu štete u visini od 77.000,00 KM, što predstavlja visinuvrijednosti stana na lokaciji Mjedenica površine 70 m².Odlučujući o navedenom tužbenom zahtjevu, prvostupanjskisud je taj zahtjev u cijelosti odbio kao neutemeljen, obrazlažućida su ugovorom o zajedničkom učešću u kupovini stana od 7.travnja 19<strong>98</strong>. godine pravni prednik tuženog i GSUP zaključiliugovor o kupovini stana radi rješavanja stambenog pitanjaobitelji prvotužitelja i apelantice. Iz ovoga neposredno proizlazipravo prvotužitelja i apelantice da zahtijevaju izvršenje ugovorau njihovu korist, u smislu odredaba čl. 149. ZOO-a. Međutim,do realizacije ovog ugovora nije došlo. S obzirom na prethodnautvrđenja tog suda, Općinski sud je iskazao stajalište da jepredmetni ugovor prestao uslijed nemogućnosti ispunjenja usmislu odredaba čl. 137. ZOO-a. Naime, u ovom slučajuprvotužitelj i apelantica su imali ovlast tražiti i primitiispunjenje obveze proistekle iz navedenog ugovora i odluka irješenja iz 1990. godine, kojima im se dodjeljuje na korištenjenavedeni stan. Međutim, oni nemaju pravo na naknadu novčaneštete u visini vrijednosti stana, budući da jedino ugovarači izpredmetnog ugovora o udruživanju sredstava imaju pravopotraživati naknadu štete ukoliko su je pretrpjeli zbognemogućnosti ispunjenja ugovora. Štoviše, i da je došlo dozaključenja ugovora o kupovini stana sukladno ugovoru ozajedničkom učešću iz 1<strong>98</strong>8. godine, ispunjenjem navedenogugovora tuženi bi postao vlasnik navedenog stana, aprvotužitelj i apelantica su stekli pravo samo na dodjelunavedenog stana na kojem bi mogli steći stanarsko pravo.Prvotužitelj i apelantica su, dakle, imali mogućnost da se zbognezaključenja ugovora o kupovini stana obrate tuženom da imdodijeli drugi odgovarajući stan. Međutim, iako je 31. svibnja1990. godine doneseno rješenje kojim im je dodijeljen spornistan, prvotužitelj i apelantica su se tuženom obratili tek 14.kolovoza 2002. godine radi rješavanja stambenog pitanja.
Број <strong>98</strong> - Страна 42 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.46. Drugostupanjski sud je, rješavajući o žalbi apelantice iprvotužitelja protiv prvostupanjske presude, iskazao stav da je ukonkretnoj pravnoj stvari prvostupanjski sud pravilno utvrdiočinjenično stanje pogrešno primijenivši materijalno pravo priizvođenju zaključka da je tužbeni zahtjev neutemeljen, gdje sepravilnom primjenom materijalnog prava tužbeni zahtjevprvotužitelja i apelantice opredijeljen na isplatu novčanogiznosa koji predstavlja tržišnu vrijednost stana koji im jedodijeljen na korištenje, koji tuženi nije u mogućnosti predati uposjed u izvršenju svoje ugovorne obveze prema njima,pokazuje utemeljenim, u smislu odredbi članka 132. stavak 1. uvezi sa člankom 124. ZOO-a, jer su vratili stan koji jeapelantica predala u izvršenju ugovorne obveze, a predniktuženog ne može i nije izvršio svoju ugovornu obvezu, tako dasu prvotužitelj i apelantica kao ugovorne strane stekli pravo nanaknadu štete, u smislu odredaba materijalnog prava i to čl.262. stavak 2. i 190. ZOO-a, koje opravdavaju ovakav zahtjev,pa je ovome udovoljio preinačenjem prvostupanjske presude.47. Vrhovni sud je, usvajajući reviziju tuženog, presuduKantonalnog suda preinačio na način da se žalba prvotužitelja iapelantice odbija kao neutemeljena i prvostupanjska presudapotvrđuje, prihvaćajući obrazloženje prvostupanjskog suda iposebno naglašavajući da prvotužitelj i apelantica, premaizričitoj odredbi članka 11. st. 1. i 2. Zakona o stambenimodnosima, budući da nisu sa prednikom tuženog kao davateljemstana na korištenje zaključili pismeni ugovor o korištenju stana,nisu ni stekli stanarsko pravo na spornom stanu, kao ni pravo nauseljenje u taj stan. Akti koje je prednik tuženog donio u koristprvotuženog i apelantice njihovom nositelju daju samo pravnuosnovu na temelju koje ima pravo na zaključenje ugovora okorištenju stana, u slučaju odbijanja - pravo na isticanjezahtjeva za zaključenje navedenog ugovora, pa nadalje pravozahtijevati predaju u posjed radi useljenja na temelju ugovora okorištenju stana, iz čega ne proizlazi za slučaj neizvršenja pravona isticanje zahtjeva za naknadu štete u visini vrijednostidodijeljenog stana u pogledu kojeg nije zasnovano stanarskopravo, posebno kada se sagleda da do neizvršenja obveze izugovora o udruživanju sredstava za kupovinu stana nije došlozbog razloga koji bi se mogli pripisati u krivicu prednikatuženog, koji je u izvršenju svoje obveze poduzeo potrebneaktivnosti s ciljem izvršenja navedenog ugovora.48. Slijedom utvrđenja drugostupanjskog suda da jeapelantica sa GSUP-om zaključila ugovor kojim se obvezalavratiti stan na kojem je bila nositelj stanarskog prava, kao uvjetza dodjelu stana na korištenje, čemu drugostupanjski sudpridaje značaj da kod tužitelja predstoji pravo na isticanjezahtjeva za naknadu materijalne štete, Vrhovni sud je istakao dase njezina stečena prava kao ugovorne strane po ovomeugovoru imaju sagledavati u odnosu na prava i obveze kojimaje ona raspolagala u odnosu na drugu ugovornu stranu – GSUP,a ona su bila takva da je GSUP imao obvezu uplate iznosarazmjerno svome učešću u kupovini, koju je i izvršio, bezmogućnosti utjecaja na nabavku stana radi dodjele i samedodjele, koje su predstojale RSUP-u, za koga se i ne utvrđujepostojanje ugovornog odnosa sa apelanticom, niti je ovajmogao postojati zbog tadašnjeg položaja radnika u organimauprave. Sukladno navedenome, ukoliko se sagleda da se radi ododijeljenom stanu u zgradi koja se tek trebala izgraditi, daklepod odložnim uvjetom, koji nije ostvaren, očito je donošenjemakata o dodjeli predmetnog stana sa svim daljnjim aktivnostimaRSUP-a, s ciljem stjecanja prava korištenja i raspolaganja radidodjele prvotužitelju na korištenje, iscrpljena preuzeta obveza,kako GSUP-a, tako i RSUP-a, gdje iz navedenog zasnovanogodnosa i ne predstoji obveza u vidu predaje u posjedpredmetnog stana, kako pogrešno smatra drugostupanjski sud,koja bi nastala tek zaključenjem ugovora o njegovomkorištenju; ne predstoji pravo prvotužitelja i apelantice nanaknadu štete u visini prometne vrijednosti stana koji je vraćen,a ni stana koji je trebao biti dodijeljen, što nije učinjeno bezkrivice tuženog odnosno njegovog pravnog prednika.Dosljedno izloženom, kako je drugostupanjski sud zbogpogrešnog stava o primjeni materijalnog prava preinačioprvostupanjsku presudu koja je bila pravilna i na zakonuutemeljena, valjalo je onda takvu drugostupanjsku presudupreinačiti i potvrditi presudu suda prvog stupnja, obrazložio jeVrhovni sud.49. Razmatrajući apelantičine navode, Ustavni sud smatrada je u konkretnom slučaju od odlučnog značaja način na kojisu apelantica i prvotužitelj postavili svoj tužbeni zahtjev. S timu vezi, Ustavni sud podsjeća da je tužbeni zahtjev postavljentako da su apelantica i prvotužitelj tražili da im tuženi naknadištetu zbog neispunjenja ugovora, u iznosu vrijednosti stana nalokaciji Mjedenica, površine 70 m². Dakle, predmet tužbenogzahtjeva je bila naknada štete u iznosu koji predstavljavrijednost stana koji je bio predmet ugovora o zajedničkomučešću u kupovini stana zaključenog 7. travnja 1<strong>98</strong>8. godine.Imajući u vidu navedeno, prema mišljenju Ustavnog suda,Vrhovni sud je za svoju odluku dao jasno i preciznoobrazloženje zbog čega smatra da je takav tužbeni zahtjevapelantice i prvotužitelja neutemeljen. Vrhovni sud je jasnoobrazložio zbog čega smatra da je Kantonalni sud pogrešnoprimijenio materijalno pravo u konkretnom slučaju, te preinačiodrugostupanjsku presudu, a potvrdio presudu Općinskog suda.Pri tome, prema mišljenju Ustavnog suda, u pobijanoj presudiVrhovni sud je primijenio relevantne odredbe ZOO-a i Zakonao stambenim odnosima. Stoga, Ustavni sud smatra da jeVrhovni sud u pobijanoj odluci dao detaljno i jasnoobrazloženje svojih stavova u pogledu primjene materijalnogprava, koje ni u jednom dijelu ne izgleda proizvoljno ilineprihvatljivo samo po sebi.50. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra da suapelantičini navodi o kršenju prava na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije neutemeljeni.51. Budući da su navodi o povredi prava na dom i naimovinu iz članka II/3.(f) i (k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlanka 8. Europske konvencije i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEuropsku konvenciju u suštinu isti kao i navodi koji se odnosena povredu prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencije,i da ih je Ustavni sud već razmotrio u prethodnim točkama oveodluke i zaključio da su bez osnove, Ustavni sud ne nalazisvrsishodnim ponovno razmatrati te navode u odnosu na pravona dom i pravo na imovinu.VIII. Zaključak52. Ustavni sud zaključuje da nema kršenja prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada je pobijanaodluka obrazložena sukladno standardima prava na pravičnosuđenje, odnosno kada Ustavni sud nije našao proizvoljnost upogledu primjene materijalnog prava na koju apelanticaukazuje.53. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.54. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 431172Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 1132/09, рјешавајући апелацијуПилипа Глуваковића, на основу члана VI/3б) УставаБосне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине(„Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација ПилипаГлуваковића поднесена против Рјешења Апелационогсуда Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине број 097-0-Гж-08-000329 од 29. јануара 2009. године и Рјешења Основногсуда у Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине број 096-0-В-07-0000066 од 15. априла 2008. године.Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ иу „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Пилип Глуваковић (у даљњем тексту: апелант) изБрчког, којег заступа Иво Галушић, адвокат из Тузле,поднио је 13. априла 2009. године апелацију Уставном судуБосне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд)против Рјешења Апелационог суда Дистрикта Брчко Боснеи Херцеговине (у даљњем тексту: Апелациони суд) број097-0-Гж-08-000329 од 29. јануара 2009. године и РјешењаОсновног суда у Дистрикту Брчко Босне и Херцеговине (удаљњем тексту: Основни суд) број 096-0-В-07-0000066 од15. априла 2007. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Апелационог суда, Основног суда и Дистрикта БрчкоБосне и Херцеговине (у даљњем тексту: предлагач)затражено је 16. октобра 2009. године да доставе одговорена апелацију.3. Апелациони суд је доставио одговор на апелацију29. октобра 2009. године, Основни суд 23. новембра 2009.године, а предлагач 9. новембра 2009. године.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију достављени су апеланту 8. децембра2009. године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин:6. Рјешењем Основног суда број 096-0-В-07-0000066од 15. априла 2007. године одређена је накнада заекспроприсане непокретности, које су апелантова својинаса дијелом 1/1, означене као к.ч. број 370/1, шума 4. класе,површине 3.455 м², уписане у зк. ул. број 33, Привременирегистар за к.о. Дубраве (у даљњем тексту: предметненепокретности) у укупном износу од 88.704,20 КМ, и то79.464 КМ за земљиште и 9.239,20 КМ за шуму, сазаконском затезном каматом почев од 14. марта 2006.године, те је обавезан предлагач да апеланту исплатиутврђену накнаду у року од осам дана по правоснажностирјешења под пријетњом принудног извршења. Обавезан јепредлагач да апеланту надокнади трошкове поступка уизносу од 4.034 КМ.7. Основни суд је у образложењу рјешења истакао даје предлагач том суду поднио 22. марта 2007. годинезахтјев за одређивање накнаде зе експроприсаненепокретности, у складу са чланом 40 Закона оекспропријацији непокретности у Дистрикту Брчко Босне иХерцеговине (у даљњем тексту: Закон о експропријацији) ида је у захтјеву навео да је рјешењем о експропријацији од9. децембра 2004. године усвојен предлог предлагача каокорисника експропријације да се у сврху изградње тржнице„Аризона“ у потпуности експропришу предметненепокретности које су апелантова својина. Такође јепредлагач истакао да је актом Дирекције за финансијеПореске управе Дистрикта Брчко Босне и Херцеговинеутврђена тржишна вриједност за експроприсаненепокретности, да је вјештак шумарске струке извршиопроцјену вриједности шуме, те да је ту понуду апелантодбио, па је предложено да суд одреди правичну накнаду.8. Након спроведеног доказног поступка у којем јеизвршен увид у материјалну документацију, спроведенувиђај и вјештачење, те саслушани свједоци, Општинскисуд је оцјеном спроведених доказа одлучио као у изрецирјешења. Наиме, Општински суд је истакао да апелант нијеприговорио накнади понуђеној за земљиште и посјеченушуму, те да је утврђена накнада у износу од 79.465,00 КМза земљиште, а за посјечену шуму 9.239,20 КМ. Општинскисуд је, даље, истакао да је апелант потраживао камату од23. јула 2004. године, сматрајући то датумом ступања упосјед корисника експропријације, односно даном када јеон као сопственик сазнао за улазак у његово земљиште.Основни суд је указао на одредбу члана 28 Закона оекспропријацији којим је прописано да корисникекспропријације стиче право на посјед експроприсаненепокретности даном правоснажности рјешења оекспропријацији уколико је до тада ранијем сопственикуисплатио накнаду за експроприсане непокретности, а упротивном, даном исплате. Основни суд је навео да уконкретном случају, према исказу свједока идокументацији у спису, није могао са сигурношћу даутврди тачан датум да ли је и када предлагач ушао у посједпредметних непокретности, па је примјеном цитиранеодредбе Закона о експропријацији утврдио то датумомправоснажности рјешења о експропријацији (14. марта2006. године). С обзиром на то да до тада није исплаћенанакнада апеланту а неспорно је да апелант није у посједупредметних непокретности од дана правоснажности тогрјешења, Основни суд је утврдио апеланту и право накамату од дана правоснажности рјешења оекспропријацији, сходно члану 28 Закона о експропријацији.9. Против првостепеног рјешења жалбу су изјавили иапелант и предлагач. Апелант је жалбу противпрвостепеног рјешења изјавио у погледу одлуке оспоредним потраживањима (камате и трошкови поступка).10. Одлучујући о жалбама, Апелациони суд јеРјешењем број 096-0-В-07-0000066 од 15. априла 2007.године дјелимично уважио жалбу предлагача ипрвостепену пресуду преиначио у погледу затезних каматана начин што је обавезао предлагача да апеланту, поредглавнице у износу од 88.704,20 КМ, умјесто од 14. марта2006. године, исплати законску затезну камату од 15.априла 2008. године до исплате, у року од осам дана оддана достављања рјешења и под пријетњом извршења, док
Број <strong>98</strong> - Страна 44 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.је првостепено рјешење у погледу накнаде одређене увисини од 88.704,20 КМ потврдио. Апелациони суд јенаведеним рјешењем дјелимично уважио апелантову жалбуи првостепено рјешење преиначио у погледу трошковапоступка тако што је предлагач обавезан да апеланту,умјесто износа од 4.034 КМ, на име трошкова поступкаисплати износ од 4.652 КМ у року од осам дана од данадостављања рјешења и под пријетњом извршења, док јевишак апелантовог захтјева за накнаду трошкова поступкаодбијен.11. У погледу жалбених навода предлагача који сеодносе на утврђену висину накнаде за шуму, Апелационисуд је у образложењу рјешења истакао да су ти наводи безоснова, будући да је предлагач као корисникекспропријације, у складу са процјеном вјештака шумарскеструке на рочишту пред првостепеним судом од 19.новембра 2007. године, упутио апеланту понуду уутврђеној висини накнаде, наводећи да је висина накнадеодговарајућа и да није спорна, којој ни апелант нијеприговорио. Међутим, како даље наводи Апелациони суд,предлагач основано приговара погрешној примјениматеријалног права у дијелу рјешења првостепеног судакојим је одлучено о затезним каматама, јер је првостепенисуд погрешно закључио да апеланту то право припада оддана правоснажности рјешења о експропријацији, папроизилази и да је апелантов захтјев да му се затезнакамата досуди од дана губитка посједа-државинепредметних непокретности, такође, неоснован.12. Наиме, имајући у виду да предлагач као корисникекспропријације и апелант као ранији сопственик нисупред Одјељењем за урбанизам, имовинске односе ипривредни развој Владе Дистрикта Брчко постиглиспоразум о накнади за предметне непокретности које суекспроприсане рјешењем наведеног одјељења од 9.децембра 2004. године, првостепени ванпарнични суд јеимао обавезу да, након што утврди битне чињенице, донесерјешење којим одређује висину накнаде за експроприсаненепокретности. Дакле, како је даље навео суд, иако, с једнестране, потраживање накнаде за експроприсаненепокретности има свој основ у губитку права својинеранијег сопственика, с друге стране, обавеза исплатенакнаде (коју је корисник експропријације дужан даизврши према лицу које експропријацијом губи правосвојине) доспијева тек када накнада буде одређена у складуса чланом 148 став 1 Закона о ванпарничном поступкуДистрикта Брчко Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:ЗВП). Стога, ранији сопственик (као повјерилац) не можеда позива корисника експропријације (као дужника) да туобавезу испуни, односно не може да буде у доцњи саиспуњењем све док његова новчана обавеза не доспије, тј.не буде одређена и по висини.13. С обзиром на наведено, Апелациони суд сматрабеспредметним апелантове жалбене наводе који се односена тачан моменат губитка посједа-државине на предметнимнепокретностима, јер је та околност небитна за одлуку оправу на затезну камату, као и да ли је „користио и заузео“предметне непокретности прије правоснажности рјешења оекспропријацији. Наиме, имајући у виду да затезна каматаискључиво представља споредно потраживање збогзакашњења са испуњењем главне обавезе-исплате новчаненакнаде (чл. 324 и 277 Закона о облигационим односима) икроз њену сврху апелант као ранији сопственик не може дазахтијева остварење других права која евентуално могубити заснована на чињеници губитка државине пријеправоснажности рјешења о експропријацији, односно пријеисплате накнаде.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације14. Апелант сматра да му је побијаним одлукамаповријеђено право на имовину из члана II/3к) Устава Боснеи Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција). Апелант јеопширно навео ток поступка који је вођен поводом захтјеваза експропријацију предметних непокретности, те истакао„да је морао да прихвати износ накнаде одређен од судова,јер ништа не може да се врати у првобитно стање и како неби био на већем губитку, али да није задовољан што му барнису признате законске затезне камате од дана уласкапредлагача у посјед експроприсаног земљишта, тј. од јула2004. године, па до пресуђења“. Апелант тврди да јепредлагач ушао у посјед експроприсаног земљишта у јулу2004. године, да је посјекао његову шуму и „заузеоземљиште за паркинг и на томе зарадио вјероватно вишенего што је њему плаћено“. Предложио је да Уставни суд,„уколико нађе да има основа, помогне да оствари барзаконске затезне камате на утврђену вриједност одузетихнепокретности за период од уласка у посјед па допресуђења, чиме би бар дјелимично санирао нанесенуштету у овим силним поступцима“.b) Одговор на апелацију15. У одговору на апелацију Апелациони суд јеистакао да доношењем оспореног рјешења нијеповријеђено апелантово право на имовину, да су разлози заодлуку суда да се апеланту камате досуде од дана када јеутврђена висина накнаде за експроприсане непокретностидати у образложењу рјешења, које је и цитирано уодговору.16. Основни суд апелантове наводе сматранеоснованим и неаргументованим. Апеланту је омогућенода учествује пред судом, спроведени су сви предложенидокази, није му повријеђено право на имовину, јер јеодлука донесена у складу са важећим прописимаДистрикта Брчко.17. Наводе апелације предлагач сматра неоснованим,јер је чланом 277 ЗОО експлицитно регулисано питањезаконске затезне камате као споредног потраживања наначин што одређује да се камата дугује од момента падањадужника у доцњу. С обзиром на то да је накнада запредметне непокретности утврђена првостепеним судскимрјешењем, логично је да законска затезна камата почиње датече од његовог доношења, јер је тада утврђен износ накоји ће се обрачунати досуђена камата. Овакво становиште,како је даље навео предлагач, усвојио је и Врховни судРБиХ у Пресуди ГВЛ.36/87 од 28. јануара 1<strong>98</strong>8. године.Предлагач је, такође, истакао да моменат губитка државиненије релевантна чињеница за одлуку о законској затезнојкамати. Законска затезна камата представља спореднопотраживање због закашњења са испуњењем главнеобавезе-исплате новчане накнаде а кроз сврху обавезеплаћања накнаде за експроприсану непокретност апелантне може да захтијева остварење и евентуалних спореднихпотраживања.V. Релевантни прописи18. Закон о експропријацији некретнина уДистрикту Брчко Босне и Херцеговине („Службенигласник ДББиХ“ бр. 26/04, 19/07, 2/08, 19/10, 15/11) урелевантном дијелу гласи:
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 45Члан 28.Корисник експропријације стиче право на посједекспроприсане некретнине даном правоснажностирјешења уколико је до тада пријашњем власнику исплатионакнаду утврђену у смислу члана 33. и члана 34. овогзакона а у противном даном исплате накнаде, уколико сепријашњи власник или носилац права грађењаекспроприсане некретнине и корисник експропријациједругачије не споразумију.Изузетно, на захтјев корисника експропријације укојем је изнио разлоге за потребу хитног ступања у посједнекретнине и уз захтјев поднио доказ да је пријашњемвласнику или носиоцу права грађења експроприсаненекретнине исплаћена накнада утврђена у смислу члана 33.и члана 34. овог закона, односно доказ да је пријашњивласник или носилац права грађења експроприсаненекретнине писмено позиван али је одбио да примиисплату утврђене накнаде, градоначелник ДистриктаБрчко Босне и Херцеговине може одлучити да му се танекретнина преда у посјед прије правоснажности рјешењао експропријацији, ако утврди да је то неопходно збогхитности или да би се отклонила знатнија штета.Члан 40.Ако се споразум о накнади у цјелини не постигне уроку од два мјесеца од дана правоснажности рјешења оекспропријацији, Одјељење ће доставити правоснажнорјешење о експропријацији са свим списима надлежномсуду, ради одређивања накнаде.Ако Одјељење не поступи по одредби става 1. овогчлана, ранији власник или носилац права грађења икорисник експропријације могу се непосредно обратитисуду ради одређивања накнаде.19. Закон о облигационим односима („Службенилист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85 и 57/89) у релевантном дијелугласи:Члан 277.Дужник који закасни са испуњењем новчане обавезедугује поред главнице и камату по стопи која се у мјестуиспуњења плаћа на штедне улоге орочене без утврђененамјене преко годину дана.Члан 324.1. Дужник долази у доцњу када не испуни обавезу уроку одређеном за испуњење.2. Ако рок за испуњење није одређен, дужник долази удоцњу када га повјерилац позове да испуни обавезу, усменоили писмено, вансудском опоменом или започињањем некогпоступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе.20. Закон о ванпарничном поступку ДистриктаБрчко Босне и Херцеговине („Службени гласник ДББиХ“број 5/01) у релевантном дијелу гласи:Члан 142.У поступку одређивања накнаде за експроприранунекретнину Основни суд одређује висину накнаде заекспроприрану некретнину кад корисник експропријације иранији власник пред надлежним органом Владе Дистрикта(у даљњем тексту: надлежни орган) нису постиглиспоразум о накнади за експроприрану некретнину.Члан 148.Након што утврди битне чињенице суд доносирјешење којим одређује облик и обим, односно висинунакнаде за експроприрану некретнину.VI. Допустивост21. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било којегсуда у Босни и Херцеговини.22. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.23. У конкретном случају предмет оспоравањаапелацијом је Рјешење Апелационог суда број 097-0-Гж-08-000329 од 29. јануара 2009. године против којег немадругих дјелотворних правних лијекова могућих премазакону. Затим, оспорено рјешење апелант је примио 14.фебруара 2009. године, а апелација је поднесена 13. априла2009. године, дакле, у року од 60 дана, како је прописаночланом 16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно,апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 ПравилаУставног суда, зато што није очигледно (prima facie)неоснована, нити постоји неки други формални разлог збогкојег апелација није допустива.24. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине и члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставногсуда, Уставни суд је утврдио да предметна апелацијаиспуњава услове у погледу допустивости.VII. Меритум25. Апелант побија оспорене одлуке, тврдећи да му јетим одлукама повријеђено право на имовину из члана II/3к)Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију.Право на имовину26. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:(…)к) Право на имовину.Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи:Свако физичко или правно лице има право нанеометано уживање своје имовине. Нико не може битилишен своје имовине, осим у јавном интересу и подусловима предвиђеним законом и општим начелимамеђународног права.Претходне одредбе, међутим, ни на који начин неутичу на право државе да примјењује такве законе којесматра потребним да би надзирала коришћење имовине ускладу с општим интересима или да би обезбиједиланаплату пореза или других доприноса или казни.27. Апелант сматра да му је право на имовинуповријеђено „јер му нису признате законске затезне каматеод дана уласка предлагача у посјед експроприсаногземљишта, тј. од јула 2004. године, па до пресуђења“.28. Уставни суд подсјећа да члан 1 Протокола број 1уз Европску конвенцију обухвата три различита правила.Прво правило, наведено у првом ставу, опште је природе иисказује принцип мирног уживања имовине. Другоправило, садржано у другој реченици истог става, обухваталишавање имовине и чини га подложним одређенимусловима. Треће правило, које се налази у другом ставу,признаје да државе чланице имају право, између осталог,контролисати коришћење имовине у складу са јавниминтересом. Ова три правила нису „различита“ у смислу дасу неповезана: друго и треће правило се односе на
Број <strong>98</strong> - Страна 46 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.појединачне случајеве ометања права на мирно уживањеимовине, те их, стога, треба тумачити у свјетлу општегпринципа исказаног у првом правилу.29. Ријеч „имовина“ укључује широк обимимовинских интереса који представљају одређенуекономску вриједност (види, Уставни суд, Одлука број У14/00 од 4. априла 2001. године, објављена у „Службеномгласнику Босне и Херцеговине“ број 33/01). Даље, премајуриспруденцији Европског суда за људска права,„имовина“ која се штити може бити само „постојећаимовина“ (види, Европски суд за људска права, Van derMussele, пресуда од 23. новембра 1<strong>98</strong>3. године, серија Аброј 70, тачка 48) или барем имовина за коју апелант има„оправдано очекивање“ да ће је добити (види, Европскисуд за људска права, Pine Valley Developments Ltd. и други,пресуда од 29. новембра 1995. године, серија А број 332,тачка 31). Такође, „легитимна очекивања“ морају да будумного конкретнија од саме наде ма колико она биларазумна и морају да се заснивају на законској одредби илизаконском акту као што је судска одлука (види, Европскисуд, Kopecký против Словачке, 2004- XI; 41 ЕCHR 944, ст.48-49).30. У конкретном случају рјешењем оекспропријацији од 9. децембра 2004. године усвојен јепредлог предлагача као корисника експропријације да се усврху изградње тржнице „Аризона“ у потпуностиекспропришу предметне непокретности које су апелантовасвојина. С обзиром на то да није постигнут споразум онакнади за експроприсане непокретности пред надлежнимуправним органом, у смислу члана 40 Закона оекспропријацији, предлагач је поднио захтјев Основномсуду ради одређивања накнаде. Уставни суд запажа да јепрвостепеним рјешењем одређена висина накнаде заекспроприсане непокретности (земљиште и посјеченушуму) према околностима и тржишној цијени у вријемедоношења првостепеног рјешења, у складу са чланом 34Закона о експропријацији, са којом се апелант сагласио,али је потраживао камате од 23. јула 2004. године као данакада је, како тврди апелант, корисник експропријацијеступио у посјед предметне непокретности. Првостепенисуд је на утврђени износ накнаде од 88.704,20 КМ (са којимсе апелант сагласио) оспореним првостепеним рјешењемдосудио законске затезне камате почев од 14. марта 2006.године, као дана правоснажности рјешења оекспропријацији, док је другостепеним рјешењемдјеломично уважена жалба предлагача и првостепенаодлука преиначена тако што је на наведени износ накнадекамата досуђена од 15. априла 2008. године, као дана кадаје првостепено рјешење о накнади донесено, односно кадаје утврђена новчана обавеза предлагачу у смислу одредбечлана 277 ЗОО.31. У околностима конкретног случаја потребно јеутврдити да ли апелантов захтјев да му се затезна каматапризна и обрачуна од „дана уласка предлагача у посједекспроприсаног земљишта, тј. од 23. јула 2004. године, падо пресуђења“, представља захтјев у односу на који јеапелант имао „легитимно очекивање које је засновано назакону“.32. Уставни суд подсјећа да, сходно члану 148 ЗВП,суд након што утврди битне чињенице доноси рјешењекојим одређује облик и обим, односно висину накнаде заекспроприсану непокретност. Даље, Уставни суд напомињеда је чланом 277 ЗОО регулисано да дужник који закасниса испуњењем новчане обавезе дугује и затезну камату ачланом 324 ЗОО је прописано да дужник долази у доцњукада не испуни обавезу у року одређеном за испуњење.33. У образложењу оспорене другостепене одлуке судје навео да обавеза исплате накнаде, коју је корисникекспропријације дужан да изврши према лицу којеекспропријацијом губи право својине, доспијева тек каданакнада буде одређена у складу са чланом 148 ЗВП, тако даранији сопственик - апелант не може да позива корисникаекспропријације – предлагача као дужника да ту обавезуиспуни, односно корисник експропријације не може бити удоцњи са испуњењем све док његова новчана обавеза недоспије, тј. не буде одређена и по висини, што је уконкретном случају одређено првостепеним рјешењем од15. априла 2008. године. Тај суд је, такође, образложио даоколност губитка посједа - државине на предметнојнепокретности није битна за одлуку о затезној камати, каошто није битно ни то да ли је корисник експропријацијезаузео и користио предметну непокретност и пријеправоснажности рјешења о експропријацији.34. Дакле, у конкретном случају је неспорно да јенакнада за експроприсане непокретности, са којом сеапелант сагласио, одређена првостепеним рјешењем од 15.априла 2008. године па предлагач није ни могао бити удоцњи прије наведеног датума, јер накнада заекспроприсане непокретности није била одређена повисини, односно новчана обавеза предлагача није биладоспјела. Уставни суд напомиње да затезна каматапредставља споредно потраживање због закашњења саиспуњењем главне обавезе - исплате новчане накнаде усмислу чл. 277 и 324 ЗОО. Апелант кроз сврху затезнекамате не може (као ранији сопственик) да захтијеваостварење других права која евентуално могу битизаснована на чињеници губитка посједа на предметнојнепокретности прије правоснажности рјешења оекспропријацији, односно прије исплате накнаде. Уставнисуд, такође, подсјећа да је слично чињенично и правнопитање већ разматрао у одлукама о допустивости број АП2534/07 од 8. септембра 2009. године и АП 3191/07 од 17.децембра 2009. године (доступне на wеb-странициУставног суда www.ustavnisud.ba). У наведенимпредметима апелантима је за експроприсане непокретностидодијељена накнада у новчаном износу, те је утврђено даим припада законска затезна камата почев од данадоношења првостепеног рјешења, и то под условима и покаматној стопи предвиђеним чланом 277 ЗОО. Уставни судје у наведеним одлукама закључио „да доношењемоспорених одлука није дошло до мијешања у имовинуапеланата, будући да је апелантима за утврђени новчаниизнос накнаде за експроприсане непокретности додијељенакамата у складу са релевантним законом“.35. Из наведеног произилази да је очигледно да уоколностима конкретног случаја, а према релевантнимодредбама ЗОО, није постојала могућност да се апеланту надосуђени износ накнаде за експроприсане непокретностидосуде камате, како захтијева апелант, од 23. јула 2004године, као дана када је корисник експропријације ушао упосјед експроприсаних непокретности. Стога, Уставни судзакључује да апелантов захтјев за исплату законскихзатезних камата од 23. јула 2004. године као дана (како тотврди апелант) када је корисник експропријације ушао упосјед предметних непокретности није представљао„легитимно очекивање“ засновано на закону, па апелантуније повријеђено право на имовину из члана II/3к) УставаБосне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 47VIII. Закључак36. Уставни суд закључује да не постоји повредаправа на имовину из члана II/3к) Устава Босне иХерцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију када апелантов захтјев, истакнут у поступкупред редовним судовима, не представља „легитимноочекивање“ засновано на закону.37. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.38. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 1132/09, rješavajući apelaciju PilipaGluvakovića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3.Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija Pilipa Gluvakovićapodnesena protiv Rješenja Apelacionog suda Distrikta Brčko<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> 097-0-Gž-08-000329 od 29. januara2009. godine i Rješenja Osnovnog suda u Distriktu Brčko<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> 096-0-V-07-0000066 od 15. aprila2008. godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Pilip Gluvaković (u daljnjem tekstu: apelant) iz Brčkog,kojeg zastupa Ivo Galušić, advokat iz Tuzle, podnio je 13.aprila 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv RješenjaApelacionog suda Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (udaljnjem tekstu: Apelacioni sud) <strong>broj</strong> 097-0-Gž-08-000329 od29. januara 2009. godine i Rješenja Osnovnog suda u DistriktuBrčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Osnovni sud)<strong>broj</strong> 096-0-V-07-0000066 od 15. aprila 2007. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Apelacionog suda, Osnovnog suda i Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: predlagatelj) zatraženo je 16.oktobra 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.3. Apelacioni sud je dostavio odgovor na apelaciju 29.oktobra 2009. godine, Osnovni sud 23. novembra 2009. godine,a predlagatelj 9. novembra 2009. godine.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 8. decembra2009. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:6. Rješenjem Osnovnog suda <strong>broj</strong> 096-0-V-07-0000066od 15. aprila 2007. godine određena je naknada zaeksproprirane nekretnine, koje su apelantovo vlasništvo sadijelom 1/1, označene kao k.č. <strong>broj</strong> 370/1, šuma 4. klase,površine 3.455 m², upisane u zk. ul. <strong>broj</strong> 33, Privremeni registarza k.o. Dubrave (u daljnjem tekstu: predmetne nekretnine) uukupnom iznosu od 88.704,20 KM, i to 79.464 KM za zemljištei 9.239,20 KM za šumu, sa zakonskom zateznom kamatompočev od 14. marta 2006. godine, te je obavezan predlagatelj daapelantu isplati utvrđenu naknadu u roku od osam dana popravosnažnosti rješenja pod prijetnjom prinudnog izvršenja.Obavezan je predlagatelj da apelantu nadoknadi troškovepostupka u iznosu od 4.034 KM.7. Osnovni sud je u obrazloženju rješenja istakao da jepredlagatelj tom sudu podnio 22. marta 2007. godine zahtjev zaodređivanje naknade ze eksproprirane nekretnine, u skladu sačlanom 40. Zakona o eksproprijaciji nekretnina u DistriktuBrčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Zakon oeksproprijaciji) i da je u zahtjevu naveo da je rješenjem oeksproprijaciji od 9. decembra 2004. godine usvojen prijedlogpredlagatelja kao korisnika eksproprijacije da se u svrhuizgradnje tržnice „Arizona“ u potpunosti eksproprirajupredmetne nekretnine koje su apelantovo vlasništvo. Također jepredlagatelj istakao da je aktom Direkcije za finansije Porezneuprave Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> utvrđena tržišnavrijednost za eksproprirane nekretnine, da je vještak šumarskestruke izvršio procjenu vrijednosti šume, te da je tu ponuduapelant odbio, pa je predloženo da sud odredi pravičnunaknadu.8. Nakon provedenog dokaznog postupka u kojem jeizvršen uvid u materijalnu dokumentaciju, proveden uviđaj ivještačenje, te saslušani svjedoci, Općinski sud je ocjenomprovedenih dokaza odlučio kao u izreci rješenja. Naime,Općinski sud je istakao da apelant nije prigovorio naknadiponuđenoj za zemljište i posječenu šumu, te da je utvrđenanaknada u iznosu od 79.465,00 KM za zemljište, a za posječenušumu 9.239,20 KM. Općinski sud je, dalje, istakao da je apelantpotraživao kamatu od 23. jula 2004. godine, smatrajući todatumom stupanja u posjed korisnika eksproprijacije, odnosnodanom kada je on kao vlasnik saznao za ulazak u njegovozemljište. Osnovni sud je ukazao na odredbu člana 28. Zakonao eksproprijaciji kojim je propisano da korisnik eksproprijacijestječe pravo na posjed eksproprirane nekretnine danompravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji ukoliko je do tadaranijem vlasniku isplatio naknadu za eksproprirane nekretnine,a u protivnom, danom isplate. Osnovni sud je naveo da ukonkretnom slučaju, prema iskazu svjedoka i dokumentaciji uspisu, nije mogao sa sigurnošću utvrditi tačan datum da li je ikada predlagatelj ušao u posjed predmetnih nekretnina, pa jeprimjenom citirane odredbe Zakona o eksproprijaciji utvrdio todatumom pravosnažnosti rješenja o eksproprijaciji (14. marta2006. godine). S obzirom na to da do tada nije isplaćenanaknada apelantu a nesporno je da apelant nije u posjedupredmetnih nekretnina od dana pravosnažnosti tog rješenja,Osnovni sud je utvrdio apelantu i pravo na kamatu od danapravosnažnosti rješenja o eksproprijaciji, shodno članu 28.Zakona o eksproprijaciji.9. Protiv prvostepenog rješenja žalbu su izjavili i apelant ipredlagatelj. Apelant je žalbu protiv prvostepenog rješenjaizjavio u pogledu odluke o sporednim potraživanjima (kamate itroškovi postupka).
Број <strong>98</strong> - Страна 48 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.10. Odlučujući o žalbama, Apelacioni sud je Rješenjem<strong>broj</strong> 096-0-V-07-0000066 od 15. aprila 2007. godinedjelomično uvažio žalbu predlagatelja i prvostepenu presudupreinačio u pogledu zateznih kamata na način što je obavezaopredlagatelja da apelantu, pored glavnice u iznosu od 88.704,20KM, umjesto od 14. marta 2006. godine, isplati zakonskuzateznu kamatu od 15. aprila 2008. godine do isplate, u roku odosam dana od dana dostavljanja rješenja i pod prijetnjomizvršenja, dok je prvostepeno rješenje u pogledu naknadeodređene u visini od 88.704,20 KM potvrdio. Apelacioni sud jenavedenim rješenjem djelomično uvažio apelantovu žalbu iprvostepeno rješenje preinačio u pogledu troškova postupkatako što je predlagatelj obavezan da apelantu, umjesto iznosa od4.034 KM, na ime troškova postupka isplati iznos od 4.652 KMu roku od osam dana od dana dostavljanja rješenja i podprijetnjom izvršenja, dok je višak apelantovog zahtjeva zanaknadu troškova postupka odbijen.11. U pogledu žalbenih navoda predlagatelja koji seodnose na utvrđenu visinu naknade za šumu, Apelacioni sud jeu obrazloženju rješenja istakao da su ti navodi bez osnova,budući da je predlagatelj kao korisnik eksproprijacije, u skladusa procjenom vještaka šumarske struke na ročištu predprvostepenim sudom od 19. novembra 2007. godine, uputioapelantu ponudu u utvrđenoj visini naknade, navodeći da jevisina naknade odgovarajuća i da nije sporna, kojoj ni apelantnije prigovorio. Međutim, kako dalje navodi Apelacioni sud,predlagatelj osnovano prigovara pogrešnoj primjenimaterijalnog prava u dijelu rješenja prvostepenog suda kojim jeodlučeno o zateznim kamatama, jer je prvostepeni sud pogrešnozaključio da apelantu to pravo pripada od dana pravomoćnostirješenja o eksproprijaciji, pa proizlazi i da je apelantov zahtjevda mu se zatezna kamata dosudi od dana gubitka posjedadržavinepredmetnih nekretnina, također, neosnovan.12. Naime, imajući u vidu da predlagatelj kao korisnikeksproprijacije i apelant kao raniji vlasnik nisu predOdjeljenjem za urbanizam, imovinske odnose i privredni razvojVlade Distrikta Brčko postigli sporazum o naknadi zapredmetne nekretnine koje su eksproprirane rješenjemnavedenog odjeljenja od 9. decembra 2004. godine, prvostepenivanparnični sud je imao obavezu da, nakon što utvrdi bitnečinjenice, donese rješenje kojim određuje visinu naknade zaeksproprirane nekretnine. Dakle, kako je dalje naveo sud, iako,s jedne strane, potraživanje naknade za ekspropriranenekretnine ima svoj osnov u gubitku prava vlasništva ranijegvlasnika, s druge strane, obaveza isplate naknade (koju jekorisnik eksproprijacije dužan izvršiti prema licu kojeeksproprijacijom gubi pravo vlasništva) dospijeva tek kadanaknada bude određena u skladu sa članom 148. stav 1. Zakonao vanparničnom postupku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>(u daljnjem tekstu: ZVP). Stoga, raniji vlasnik (kao povjerilac)ne može pozivati korisnika eksproprijacije (kao dužnika) da tuobavezu ispuni, odnosno ne može biti u docnji sa ispunjenjemsve dok njegova novčana obaveza ne dospije, tj. ne budeodređena i po visini.13. S obzirom na navedeno, Apelacioni sud smatrabespredmetnim apelantove žalbene navode koji se odnose natačan momenat gubitka posjeda-državine na predmetnimnekretninama, jer je ta okolnost nebitna za odluku o pravu nazateznu kamatu, kao i da li je „koristio i zauzeo“ predmetnenekretnine prije pravosnažnosti rješenja o eksproprijaciji.Naime, imajući u vidu da zatezna kamata isključivo predstavljasporedno potraživanje zbog zakašnjenja sa ispunjenjem glavneobaveze-isplate novčane naknade (čl. 324. i 277. Zakona oobligacionim odnosima) i kroz njenu svrhu apelant kao ranijivlasnik ne može da zahtijeva ostvarenje drugih prava kojaeventualno mogu biti zasnovana na činjenici gubitka državineprije pravosnažnosti rješenja o eksproprijaciji, odnosno prijeisplate naknade.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije14. Apelant smatra da mu je pobijanim odlukamapovrijeđeno pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (udaljnjem tekstu: Evropska konvencija). Apelant je opširnonaveo tok postupka koji je vođen povodom zahtjeva zaeksproprijaciju predmetnih nekretnina, te istakao „da je moraoprihvatiti iznos naknade određen od sudova, jer se ništa nemože vratiti u prvobitno stanje i kako ne bi bio na većemgubitku, ali da nije zadovoljan što mu bar nisu priznatezakonske zatezne kamate od dana ulaska predlagatelja u posjedekspropriranog zemljišta, tj. od jula 2004. godine, pa dopresuđenja“. Apelant tvrdi da je predlagatelj ušao u posjedekspropriranog zemljišta u julu 2004. godine, da je posjekaonjegovu šumu i „zauzeo zemljište za parking i na tome zaradiovjerovatno više nego što je njemu plaćeno“. Predložio je daUstavni sud, „ukoliko nađe da ima osnova, pomogne da ostvaribar zakonske zatezne kamate na utvrđenu vrijednost oduzetihnekretnina za period od ulaska u posjed pa do presuđenja, čimebi bar djelomično sanirao nanesenu štetu u ovim silnimpostupcima“.b) Odgovor na apelaciju15. U odgovoru na apelaciju Apelacioni sud je istakao dadonošenjem osporenog rješenja nije povrijeđeno apelantovopravo na imovinu, da su razlozi za odluku suda da se apelantukamate dosude od dana kada je utvrđena visina naknade zaeksproprirane nekretnine dati u obrazloženju rješenja, koje je icitirano u odgovoru.16. Osnovni sud apelantove navode smatra neosnovanim ineargumentiranim. Apelantu je omogućeno da učestvuje predsudom, provedeni su svi predloženi dokazi, nije mu povrijeđenopravo na imovinu, jer je odluka donesena u skladu sa važećimpropisima Distrikta Brčko.17. Navode apelacije predlagatelj smatra neosnovanim, jerje članom 277. ZOO eksplicitno regulirano pitanje zakonskezatezne kamate kao sporednog potraživanja na način štoodređuje da se kamata duguje od momenta padanja dužnika udocnju. S obzirom na to da je naknada za predmetne nekretnineutvrđena prvostepenim sudskim rješenjem, logično je dazakonska zatezna kamata počinje teći od njegovog donošenja,jer je tada utvrđen iznos na koji će se obračunati dosuđenakamata. Ovakav stav, kako je dalje naveo predlagatelj, usvojioje i Vrhovni sud RBiH u Presudi GVL.36/87 od 28. januara1<strong>98</strong>8. godine. Predlagatelj je, također, istakao da momenatgubitka državine nije relevantna činjenica za odluku ozakonskoj zateznoj kamati. Zakonska zatezna kamatapredstavlja sporedno potraživanje zbog zakašnjenja saispunjenjem glavne obaveze-isplate novčane naknade a krozsvrhu obaveze plaćanja naknade za ekspropriranu nekretninuapelant ne može zahtijevati ostvarenje i eventualnih sporednihpotraživanja.V. Relevantni propisi18. Zakon o eksproprijaciji nekretnina u DistriktuBrčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik DBBiH“ br.26/04, 19/07, 2/08, 19/10, 15/11) u relevantnom dijelu glasi:Član 28.Korisnik eksproprijacije stiče pravo na posjedeksproprisane nekretnine danom pravomoćnosti rješenjaukoliko je do tada prijašnjem vlasniku isplatio naknaduutvrđenu u smislu člana 33. i člana 34. ovog zakona a u
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 49protivnom danom isplate naknade, ukoliko se prijašnji vlasnikili nosilac prava građenja eksproprisane nekretnine i korisnikeksproprijacije drugačije ne sporazume.Iznimno, na zahtjev korisnika eksproprijacije u kojem jeiznio razloge za potrebu hitnog stupanja u posjed nekretnine iuz zahtjev podnio dokaz da je prijašnjem vlasniku ili nosiocuprava građenja eksproprisane nekretnine isplaćena naknadautvrđena u smislu člana 33. i člana 34. ovog zakona, odnosnodokaz da je prijašnji vlasnik ili nosilac prava građenjaeksproprisane nekretnine pismeno pozivan ali je odbio primitiisplatu utvrđene naknade, gradonačelnik Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong> može odlučiti da mu se ta nekretnina preda uposjed prije pravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji, akoutvrdi da je to neophodno zbog hitnosti ili da bi se otklonilaznatnija šteta.Član 40.Ako se sporazum o naknadi u cjelini ne postigne u roku oddva mjeseca od dana pravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji,Odjeljenje će dostaviti pravomoćno rješenje o eksproprijacijisa svim spisima nadležnom sudu, radi određivanja naknade.Ako Odjeljenje ne postupi po odredbi stava 1. ovog člana,raniji vlasnik ili nosilac prava građenja i korisnikeksproprijacije mogu se neposredno obratiti sudu radiodređivanja naknade.19. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85 i 57/89) u relevantnom dijelu glasi:Član 277.Dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obavezeduguje pored glavnice i kamatu po stopi koja se u mjestuispunjenja plaća na štedne uloge oročene bez utvrđene namjenepreko godinu dana.Član 324.1. Dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u rokuodređenom za ispunjenje.2. Ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi udocnju kada ga povjerilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ilipismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekogpostupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.20. Zakon o vanparničnom postupku Distrikta Brčko<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik DBBiH“ <strong>broj</strong> 5/01) urelevantnom dijelu glasi:Član 142.U postupku određivanja naknade za ekspropriranunepokretnost Osnovni sud određuje visinu naknade zaekspropriranu nepokretnost kad korisnik eksproprijacije i ranijivlasnik pred nadležnim organom Vlade Distrikta (u daljnjemtekstu: nadležni organ) nisu postigli sporazum o naknadi zaekspropriranu nepokretnost.Član 148.Nakon što utvrdi bitne činjenice, sud donosi rješenje kojimodređuje oblik i obim, odnosno visinu naknade zaekspropriranu nepokretnost.VI. Dopustivost21. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.22. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.23. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Rješenje Apelacionog suda <strong>broj</strong> 097-0-Gž-08-000329 od 29. januara 2009. godine protiv kojeg nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporeno rješenje apelant je primio 14. februara 2009. godine, aapelacija je podnesena 13. aprila 2009. godine, dakle, u roku od60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnogsuda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda, zato što nije očigledno (prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.24. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum25. Apelant pobija osporene odluke, tvrdeći da mu je timodlukama povrijeđeno pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju.Pravo na imovinu26. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:(…)k) Pravo na imovinu.Član 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju glasi:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na neometanouživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom iopćim načelima međunarodnog prava.Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču napravo države da primjenjuje takve zakone koje smatrapotrebnim da bi nadzirala korištenje imovine u skladu s općiminteresima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugihdoprinosa ili kazni.27. Apelant smatra da mu je pravo na imovinupovrijeđeno „jer mu nisu priznate zakonske zatezne kamate oddana ulaska predlagatelja u posjed ekspropriranog zemljišta, tj.od jula 2004. godine, pa do presuđenja“.28. Ustavni sud podsjeća da član 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEvropsku konvenciju obuhvata tri različita pravila. Prvopravilo, navedeno u prvom stavu, opće je prirode i iskazujeprincip mirnog uživanja imovine. Drugo pravilo, sadržano udrugoj rečenici istog stava, obuhvata lišavanje imovine i čini gapodložnim određenim uvjetima. Treće pravilo, koje se nalazi udrugom stavu, priznaje da države članice imaju pravo, izmeđuostalog, kontrolirati korištenje imovine u skladu sa javniminteresom. Ova tri pravila nisu „različita“ u smislu da sunepovezana: drugo i treće pravilo se odnose na pojedinačneslučajeve ometanja prava na mirno uživanje imovine, te ih,stoga, treba tumačiti u svjetlu općeg principa iskazanog uprvom pravilu.29. Riječ „imovina“ uključuje širok obim imovinskihinteresa koji predstavljaju određenu ekonomsku vrijednost(vidi, Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 14/00 od 4. aprila 2001.godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 33/01). Dalje, prema jurisprudencijiEvropskog suda za ljudska prava, „imovina“ koja se štiti možebiti samo „postojeća imovina“ (vidi, Evropski sud za ljudskaprava, Van der Mussele, presuda od 23. novembra 1<strong>98</strong>3.godine, serija A <strong>broj</strong> 70, tačka 48) ili barem imovina za koju
Број <strong>98</strong> - Страна 50 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.apelant ima „opravdano očekivanje“ da će je dobiti (vidi,Evropski sud za ljudska prava, Pine Valley Developments Ltd. idrugi, presuda od 29. novembra 1995. godine, serija A <strong>broj</strong>332, tačka 31). Također, „legitimna očekivanja“ moraju dabudu mnogo konkretnija od same nade ma koliko ona bilarazumna i moraju se zasnivati na zakonskoj odredbi ilizakonskom aktu kao što je sudska odluka (vidi, Evropski sud,Kopecký protiv Slovačke, 2004-XI; 41 ECHR 944, st. 48-49).30. U konkretnom slučaju rješenjem o eksproprijaciji od9. decembra 2004. godine usvojen je prijedlog predlagatelja kaokorisnika eksproprijacije da se u svrhu izgradnje tržnice„Arizona“ u potpunosti ekspropriraju predmetne nekretninekoje su apelantovo vlasništvo. S obzirom na to da nije postignutsporazum o naknadi za eksproprirane nekretnine prednadležnim upravnim organom, u smislu člana 40. Zakona oeksproprijaciji, predlagatelj je podnio zahtjev Osnovnom suduradi određivanja naknade. Ustavni sud zapaža da jeprvostepenim rješenjem određena visina naknade zaeksproprirane nekretnine (zemljište i posječenu šumu) premaokolnostima i tržišnoj cijeni u vrijeme donošenja prvostepenogrješenja, u skladu sa članom 34. Zakona o eksproprijaciji, sakojom se apelant saglasio, ali je potraživao kamate od 23. jula2004. godine kao dana kada je, kako tvrdi apelant, korisnikeksproprijacije stupio u posjed predmetne nekretnine.Prvostepeni sud je na utvrđeni iznos naknade od 88.704,20 KM(sa kojim se apelant saglasio) osporenim prvostepenimrješenjem dosudio zakonske zatezne kamate počev od 14. marta2006. godine, kao dana pravosnažnosti rješenja oeksproprijaciji, dok je drugostepenim rješenjem djelomičnouvažena žalba predlagatelja i prvostepena odluka preinačenatako što je na navedeni iznos naknade kamata dosuđena od 15.aprila 2008. godine, kao dana kada je prvostepeno rješenje onaknadi doneseno, odnosno kada je utvrđena novčana obavezapredlagatelju u smislu odredbe člana 277. ZOO.31. U okolnostima konkretnog slučaja potrebno je utvrditida li apelantov zahtjev da mu se zatezna kamata prizna iobračuna od „dana ulaska predlagatelja u posjed ekspropriranogzemljišta, tj. od 23. jula 2004. godine, pa do presuđenja“,predstavlja zahtjev u odnosu na koji je apelant imao „legitimnoočekivanje koje je zasnovano na zakonu“.32. Ustavni sud podsjeća da, shodno članu 148. ZVP, sudnakon što utvrdi bitne činjenice donosi rješenje kojim određujeoblik i obim, odnosno visinu naknade za ekspropriranunekretninu. Dalje, Ustavni sud napominje da je članom 277.ZOO regulirano da dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčaneobaveze duguje i zateznu kamatu a članom 324. ZOO jepropisano da dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu uroku određenom za ispunjenje.33. U obrazloženju osporene drugostepene odluke sud jenaveo da obaveza isplate naknade, koju je korisnikeksproprijacije dužan izvršiti prema licu koje eksproprijacijomgubi pravo vlasništva, dospijeva tek kada naknada budeodređena u skladu sa članom 148. ZVP, tako da raniji vlasnik -apelant ne može pozivati korisnika eksproprijacije -predlagatelja kao dužnika da tu obavezu ispuni, odnosnokorisnik eksproprijacije ne može biti u docnji sa ispunjenjemsve dok njegova novčana obaveza ne dospije, tj. ne budeodređena i po visini, što je u konkretnom slučaju određenoprvostepenim rješenjem od 15. aprila 2008. godine. Taj sud je,također, obrazložio da okolnost gubitka posjeda - državine napredmetnoj nekretnini nije bitna za odluku o zateznoj kamati,kao što nije bitno ni to da li je korisnik eksproprijacije zauzeo ikoristio predmetnu nekretninu i prije pravosnažnosti rješenja oeksproprijaciji.34. Dakle, u konkretnom slučaju je nesporno da jenaknada za eksproprirane nekretnine, sa kojom se apelantsaglasio, određena prvostepenim rješenjem od 15. aprila 2008.godine pa predlagatelj nije ni mogao biti u docnji prijenavedenog datuma, jer naknada za eksproprirane nekretninenije bila određena po visini, odnosno novčana obavezapredlagatelja nije bila dospjela. Ustavni sud napominje dazatezna kamata predstavlja sporedno potraživanje zbogzakašnjenja sa ispunjenjem glavne obaveze - isplate novčanenaknade u smislu čl. 277. i 324. ZOO. Apelant kroz svrhuzatezne kamate ne može (kao raniji vlasnik) zahtijevatiostvarenje drugih prava koja eventualno mogu biti zasnovanana činjenici gubitka posjeda na predmetnoj nekretnini prijepravosnažnosti rješenja o eksproprijaciji, odnosno prije isplatenaknade. Ustavni sud, također, podsjeća da je slično činjeničnoi pravno pitanje već razmatrao u odlukama o dopustivosti <strong>broj</strong>AP 2534/07 od 8. septembra 2009. godine i AP 3191/07 od 17.decembra 2009. godine (dostupne na web-stranici Ustavnogsuda www.ustavnisud.ba). U navedenim predmetimaapelantima je za eksproprirane nekretnine dodijeljena naknadau novčanom iznosu, te je utvrđeno da im pripada zakonskazatezna kamata počev od dana donošenja prvostepenogrješenja, i to pod uvjetima i po kamatnoj stopi predviđenimčlanom 277. ZOO. Ustavni sud je u navedenim odlukamazaključio „da donošenjem osporenih odluka nije došlo domiješanja u imovinu apelanata, budući da je apelantima zautvrđeni novčani iznos naknade za eksproprirane nekretninedodijeljena kamata u skladu sa relevantnim zakonom“.35. Iz navedenog proizlazi da je očigledno da uokolnostima konkretnog slučaja, a prema relevantnimodredbama ZOO, nije postojala mogućnost da se apelantu nadosuđeni iznos naknade za eksproprirane nekretnine dosudekamate, kako zahtijeva apelant, od 23. jula 2004 godine, kaodana kada je korisnik eksproprijacije ušao u posjedekspropriranih nekretnina. Stoga, Ustavni sud zaključuje daapelantov zahtjev za isplatu zakonskih zateznih kamata od 23.jula 2004. godine kao dana (kako to tvrdi apelant) kada jekorisnik eksproprijacije ušao u posjed predmetnih nekretninanije predstavljao „legitimno očekivanje“ zasnovano na zakonu,pa apelantu nije povrijeđeno pravo na imovinu iz člana II/3.k)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEvropsku konvenciju.VIII. Zaključak36. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava naimovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju kada apelantovzahtjev, istaknut u postupku pred redovnim sudovima, nepredstavlja „legitimno očekivanje“ zasnovano na zakonu.37. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.38. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudaca,u predmetu <strong>broj</strong> AP 1132/09, rješavajući apelaciju PilipaGluvakovića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i3. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeniglasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), usastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednica
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 51Mato Tadić, sudacZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija Pilipa Gluvakovićapodnesena protiv Rješenja Apelacijskog suda Distrikta Brčko<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> 097-0-Gž-08-000329 od 29. siječnja2009. godine i Rješenja Osnovnog suda u Distriktu Brčko<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> 096-0-V-07-0000066 od 15. travnja2008. godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Pilip Gluvaković (u daljnjem tekstu: apelant) iz Brčkog,kojeg zastupa Ivo Galušić, odvjetnik iz Tuzle, podnio je 13.travnja 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv RješenjaApelacijskog suda Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (udaljnjem tekstu: Apelacijski sud) <strong>broj</strong> 097-0-Gž-08-000329 od29. siječnja 2009. godine i Rješenja Osnovnog suda u DistriktuBrčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Osnovni sud)<strong>broj</strong> 096-0-V-07-0000066 od 15. travnja 2007. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Apelacijskog suda, Osnovnog suda i Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: predlagatelj) zatraženo je 16.<strong>list</strong>opada 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.3. Apelacijski sud je dostavio odgovor na apelaciju 29.<strong>list</strong>opada 2009. godine, Osnovni sud 23. studenog 2009.godine, a predlagatelj 9. studenog 2009. godine.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantu 8. prosinca 2009.godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:6. Rješenjem Osnovnog suda <strong>broj</strong> 096-0-V-07-0000066od 15. travnja 2007. godine određena je naknada zaeksproprirane nekretnine, koje su apelantovo vlasništvo sadijelom 1/1, označene kao k.č. <strong>broj</strong> 370/1, šuma 4. klase,površine 3.455 m², upisane u zk. ul. <strong>broj</strong> 33, Privremeni registarza k.o. Dubrave (u daljnjem tekstu: predmetne nekretnine) uukupnom iznosu od 88.704,20 KM, i to 79.464 KM za zemljištei 9.239,20 KM za šumu, sa zakonskom zateznom kamatompočev od 14. ožujka 2006. godine, te je obvezan predlagatelj daapelantu isplati utvrđenu naknadu u roku od osam dana popravomoćnosti rješenja pod prijetnjom prinudnog izvršenja.Obvezan je predlagatelj da apelantu nadoknadi troškovepostupka u iznosu od 4.034 KM.7. Osnovni sud je u obrazloženju rješenja istaknuo da jepredlagatelj tom sudu podnio 22. ožujka 2007. godine zahtjevza određivanje naknade ze eksproprirane nekretnine, sukladnočlanku 40. Zakona o eksproprijaciji nekretnina u DistriktuBrčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Zakon oeksproprijaciji) i da je u zahtjevu naveo da je rješenjem oeksproprijaciji od 9. prosinca 2004. godine usvojen prijedlogpredlagatelja kao korisnika eksproprijacije da se u svrhuizgradnje tržnice „Arizona“ u potpunosti eksproprirajupredmetne nekretnine koje su apelantovo vlasništvo. Također jepredlagatelj istaknuo da je aktom Direkcije za financije Porezneuprave Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> utvrđena tržišnavrijednost za eksproprirane nekretnine, da je vještak šumarskestruke izvršio procjenu vrijednosti šume, te da je tu ponuduapelant odbio, pa je predloženo da sud odredi pravičnunaknadu.8. Nakon provedenog dokaznog postupka u kojem jeizvršen uvid u materijalnu dokumentaciju, proveden uviđaj ivještačenje, te saslušani svjedoci, Općinski sud je ocjenomprovedenih dokaza odlučio kao u izreci rješenja. Naime,Općinski sud je istaknuo da apelant nije prigovorio naknadiponuđenoj za zemljište i posječenu šumu, te da je utvrđenanaknada u iznosu od 79.465,00 KM za zemljište, a za posječenušumu 9.239,20 KM. Općinski sud je, dalje, istaknuo da jeapelant potraživao kamatu od 23. srpnja 2004. godine,smatrajući to nadnevkom stupanja u posjed korisnikaeksproprijacije, odnosno danom kada je on kao vlasnik saznaoza ulazak u njegovo zemljište. Osnovni sud je ukazao naodredbu članka 28. Zakona o eksproprijaciji kojim je propisanoda korisnik eksproprijacije stječe pravo na posjedeksproprirane nekretnine danom pravomoćnosti rješenja oeksproprijaciji ukoliko je do tada ranijem vlasniku isplationaknadu za eksproprirane nekretnine, a u protivnom, danomisplate. Osnovni sud je naveo da u konkretnom slučaju, premaiskazu svjedoka i dokumentaciji u spisu, nije mogao sasigurnošću utvrditi točan nadnevak je li i kada predlagatelj ušaou posjed predmetnih nekretnina, pa je primjenom citiraneodredbe Zakona o eksproprijaciji utvrdio to nadnevkompravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji (14. ožujka 2006.godine). Obzirom na to da do tada nije isplaćena naknadaapelantu a nesporno je da apelant nije u posjedu predmetnihnekretnina od dana pravomoćnosti tog rješenja, Osnovni sud jeutvrdio apelantu i pravo na kamatu od dana pravomoćnostirješenja o eksproprijaciji, sukladno članku 28. Zakona oeksproprijaciji.9. Protiv prvostupanjskog rješenja priziv su izjavili iapelant i predlagatelj. Apelant je priziv protiv prvostupanjskogrješenja izjavio u pogledu odluke o sporednim potraživanjima(kamate i troškovi postupka).10. Odlučujući o prizivima, Apelacijski sud je Rješenjem<strong>broj</strong> 096-0-V-07-0000066 od 15. travnja 2007. godinedjelomično uvažio priziv predlagatelja i prvostupanjskupresudu preinačio u pogledu zateznih kamata na način što jeobvezao predlagatelja da apelantu, pored glavnice u iznosu od88.704,20 KM, umjesto od 14. ožujka 2006. godine, isplatizakonsku zateznu kamatu od 15. travnja 2008. godine doisplate, u roku od osam dana od dana dostavljanja rješenja i podprijetnjom izvršenja, dok je prvostupanjsko rješenje u pogledunaknade određene u visini od 88.704,20 KM potvrdio.Apelacijski sud je navedenim rješenjem djelomično uvažioapelantov priziv i prvostupanjsko rješenje preinačio u pogledutroškova postupka tako što je predlagatelj obvezan apelantu,umjesto iznosa od 4.034 KM, na ime troškova postupka isplatitiiznos od 4.652 KM u roku od osam dana od dana dostavljanjarješenja i pod prijetnjom izvršenja, dok je višak apelantovogzahtjeva za naknadu troškova postupka odbijen.11. U pogledu prizivnih navoda predlagatelja koji seodnose na utvrđenu visinu naknade za šumu, Apelacijski sud jeu obrazloženju rješenja istaknuo da su ti navodi bez osnove,budući da je predlagatelj kao korisnik eksproprijacije, sukladnoprocjeni vještaka šumarske struke na ročištu predprvostupanjskim sudom od 19. studenog 2007. godine, uputioapelantu ponudu u utvrđenoj visini naknade, navodeći da jevisina naknade odgovarajuća i da nije sporna, kojoj ni apelantnije prigovorio. Međutim, kako dalje navodi Apelacijski sud,predlagatelj osnovano prigovara pogrešnoj primjenimaterijalnog prava u dijelu rješenja prvostupanjskog suda
Број <strong>98</strong> - Страна 52 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.kojim je odlučeno o zateznim kamatama, jer je prvostupanjskisud pogrešno zaključio da apelantu to pravo pripada od danapravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji, pa proizlazi i da jeapelantov zahtjev da mu se zatezna kamata dosudi od danagubitka posjeda-državine predmetnih nekretnina, također,neutemeljen.12. Naime, imajući u vidu da predlagatelj kao korisnikeksproprijacije i apelant kao raniji vlasnik nisu pred Odjelom zaurbanizam, imovinske odnose i gospodarski razvoj VladeDistrikta Brčko postigli sporazum o naknadi za predmetnenekretnine koje su eksproprirane rješenjem navedenog odjelaod 9. prosinca 2004. godine, prvostupanjski izvanparnični sudje imao obvezu, nakon što utvrdi bitne činjenice, donijetirješenje kojim određuje visinu naknade za ekspropriranenekretnine. Dakle, kako je dalje naveo sud, iako, s jedne strane,potraživanje naknade za eksproprirane nekretnine ima svojuosnovu u gubitku prava vlasništva ranijeg vlasnika, s drugestrane, obveza isplate naknade (koju je korisnik eksproprijacijedužan izvršiti prema osobi koja eksproprijacijom gubi pravovlasništva) dospijeva tek kada naknada bude određena sukladnočlanku 148. stavak 1. Zakona o izvanparničnom postupkuDistrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: ZVP).Stoga, raniji vlasnik (kao povjeritelj) ne može pozivatikorisnika eksproprijacije (kao dužnika) da tu obvezu ispuni,odnosno ne može biti u docnji sa ispunjenjem sve dok njegovanovčana obveza ne dospije, tj. ne bude određena i po visini.13. Obzirom na navedeno, Apelacijski sud smatrabespredmetnim apelantove prizivne navode koji se odnose natočan momenat gubitka posjeda-državine na predmetnimnekretninama, jer je ta okolnost nebitna za odluku o pravu nazateznu kamatu, kao i je li „koristio i zauzeo“ predmetnenekretnine prije pravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji.Naime, imajući u vidu da zatezna kamata isključivo predstavljasporedno potraživanje zbog zakašnjenja sa ispunjenjem glavneobveze-isplate novčane naknade (čl. 324. i 277. Zakona oobligacionim odnosima) i kroz njenu svrhu apelant kao ranijivlasnik ne može zahtijevati ostvarenje drugih prava kojaeventualno mogu biti utemeljena na činjenici gubitka državineprije pravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji, odnosno prijeisplate naknade.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije14. Apelant smatra da mu je pobijanim odlukamapovrijeđeno pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (udaljnjem tekstu: Europska konvencija). Apelant je opširnonaveo tijek postupka koji je vođen povodom zahtjeva zaeksproprijaciju predmetnih nekretnina, te istaknuo „da je moraoprihvatiti iznos naknade određen od sudova, jer se ništa nemože vratiti u prvobitno stanje i kako ne bi bio na većemgubitku, ali da nije zadovoljan što mu bar nisu priznatezakonske zatezne kamate od dana ulaska predlagatelja u posjedekspropriranog zemljišta, tj. od srpnja 2004. godine, pa dopresuđenja“. Apelant tvrdi da je predlagatelj ušao u posjedekspropriranog zemljišta u srpnju 2004. godine, da je posjekaonjegovu šumu i „zauzeo zemljište za parking i na tome zaradiovjerojatno više nego što je njemu plaćeno“. Predložio je daUstavni sud, „ukoliko nađe da ima osnove, pomogne da ostvaribar zakonske zatezne kamate na utvrđenu vrijednost oduzetihnekretnina za razdoblje od ulaska u posjed pa do presuđenja,čime bi bar djelomično sanirao nanesenu štetu u ovim silnimpostupcima“.b) Odgovor na apelaciju15. U odgovoru na apelaciju Apelacijski sud je istaknuoda donošenjem osporenog rješenja nije povrijeđeno apelantovopravo na imovinu, da su razlozi za odluku suda da se apelantukamate dosude od dana kada je utvrđena visina naknade zaeksproprirane nekretnine dati u obrazloženju rješenja, koje je icitirano u odgovoru.16. Osnovni sud apelantove navode smatra neutemeljenimi neargumentiranim. Apelantu je omogućeno da sudjeluje predsudom, provedeni su svi predloženi dokazi, nije mu povrijeđenopravo na imovinu, jer je odluka donesena sukladno važećimpropisima Distrikta Brčko.17. Navode apelacije predlagatelj smatra neutemeljenim,jer je člankom 277. ZOO eksplicitno regulirano pitanjezakonske zatezne kamate kao sporednog potraživanja na načinšto određuje da se kamata duguje od momenta padanja dužnikau docnju. Obzirom na to da je naknada za predmetne nekretnineutvrđena prvostupanjskim sudskim rješenjem, logično je dazakonska zatezna kamata počinje teći od njegovog donošenja,jer je tada utvrđen iznos na koji će se obračunati dosuđenakamata. Ovakvo stajalište, kako je dalje naveo predlagatelj,usvojio je i Vrhovni sud RBiH u Presudi GVL.36/87 od 28.siječnja 1<strong>98</strong>8. godine. Predlagatelj je, također, istaknuo damomenat gubitka državine nije relevantna činjenica za odluku ozakonskoj zateznoj kamati. Zakonska zatezna kamatapredstavlja sporedno potraživanje zbog zakašnjenja saispunjenjem glavne obveze-isplate novčane naknade a krozsvrhu obveze plaćanja naknade za ekspropriranu nekretninuapelant ne može zahtijevati ostvarenje i eventualnih sporednihpotraživanja.V. Relevantni propisi18. Zakon o eksproprijaciji nekretnina u DistriktuBrčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik DBBiH“ br.26/04, 19/07, 2/08, 19/10, 15/11) u relevantnom dijelu glasi:Članак 28.Korisnik eksproprijacije stјеče pravo na posjedekspropriрane nekretnine danom pravomoćnosti rješenjaukoliko je do tada prijašnjem vlasniku isplatio naknaduutvrđenu u smislu članka 33. i članka 34. ovog zakona a uprotivnom danom isplate naknade, ukoliko se prijašnji vlasnikili nositelj prava građenja eksproprirane nekretnine i korisnikeksproprijacije drugačije ne sporazume.Iznimno, na zahtjev korisnika eksproprijacije u kojem jeiznio razloge za potrebu žurnog stupanja u posjed nekretnine iuz zahtjev podnio dokaz da je prijašnjem vlasniku ili nositeljuprava građenja eksproprirane nekretnine isplaćena naknadautvrđena u smislu članka 33. i članka 34. ovog zakona, odnosnodokaz da je prijašnji vlasnik ili nositelj prava građenjaeksproprirane nekretnine pismeno pozivan ali je odbio primitiisplatu utvrđene naknade, gradonačelnik Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong> može odlučiti da mu se ta nekretnina preda uposjed prije pravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji, akoutvrdi da je to nužno zbog žurnosti ili da bi se otklonila znatnijašteta.Članak 40.Ako se sporazum o naknadi u cjelini ne postigne u roku oddva mjeseca od dana pravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji,Odjel će dostaviti pravomoćno rješenje o eksproprijaciji sasvim spisima ovlaštenom sudu radi određivanja naknade.Ako Odjeljenje ne postupi po odredbi stava 1. ovog člana,raniji vlasnik ili nosilac prava građenja i korisnikeksproprijacije mogu se neposredno obratiti sudu radiodređivanja naknade.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 5319. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85 i 57/89) u relevantnom dijelu glasi:Član 277.Dužnik koji zakasni sa ispunjenjem novčane obavezeduguje pored glavnice i kamatu po stopi koja se u mjestuispunjenja plaća na štedne uloge oročene bez utvrđene namjenepreko godinu dana.Član 324.1. Dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u rokuodređenom za ispunjenje.2. Ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi udocnju kada ga povjerilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ilipismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekogpostupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.20. Zakon o vanparničnom postupku Distrikta Brčko<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik DBBiH“ <strong>broj</strong> 5/01) urelevantnom dijelu glasi:Članak 142.U postupku određivanja naknade za ekspropriranunekretninu Osnovni sud određuje visinu naknade zaekspropriranu nekretninu kad korisnik eksproprijacije i ranijivlasnik pred nadležnim tijelom Vlade Distrikta (u daljnjemtekstu:nadležno tijelo) nisu postigli sporazum o naknadi zaekspropriranu nekretninu.Članak 148.Nakon što utvrdi bitne činjenice sud donosi rješenje kojimodređuje oblik i obim, odnosno visinu naknade zaekspropriranu nekretninu.VI. Dopustivost21. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelaciojsku nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.22. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku koji je koristio.23. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Rješenje Apelacijskog suda <strong>broj</strong> 097-0-Gž-08-000329 od 29. siječnja 2009. godine protiv kojeg nema drugihučinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom,osporeno rješenje apelant je primio 14. veljače 2009. godine, aapelacija je podnesena 13. travnja 2009. godine, dakle, u rokuod 60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, zato što nije očigledno(prima facie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalnirazlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.24. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum25. Apelant pobija osporene odluke, tvrdeći da mu je timodlukama povrijeđeno pravo na imovinu iz članka II/3.(k)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEuropsku konvenciju.Pravo na imovinu26. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, štouključuje:(…)k) Pravo na imovinu.Članak 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju glasi:Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na neometanouživanje svoje imovine. Nitko ne može biti lišen svoje imovine,osim u javnom interesu i pod uvjetima predviđenim zakonom iopćim načelima međunarodnog prava.Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utječuna pravo države da primjenjuje takve zakone koje smatrapotrebnim da bi nadzirala korištenje imovine sukladno općiminteresima ili da bi osigurala naplatu poreza ili drugihdoprinosa ili kazni.27. Apelant smatra da mu je pravo na imovinupovrijeđeno „jer mu nisu priznate zakonske zatezne kamate oddana ulaska predlagatelja u posjed ekspropriranog zemljišta, tj.od srpnja 2004. godine, pa do presuđenja“.28. Ustavni sud podsjeća da članak 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEuropsku konvenciju obuhvaća tri različita pravila. Prvopravilo, navedeno u prvom stavku, opće je naravi i iskazujenačelo mirnog uživanja imovine. Drugo pravilo, sadržano udrugoj rečenici istog stavka, obuhvaća lišavanje imovine i činiga podložnim određenim uvjetima. Treće pravilo, koje se nalaziu drugom stavku, priznaje da države članice imaju pravo,između ostalog, kontrolirati korištenje imovine sukladnojavnom interesu. Ova tri pravila nisu „različita“ u smislu da sunepovezana: drugo i treće pravilo se odnose na pojedinačneslučajeve ometanja prava na mirno uživanje imovine, te ih,stoga, treba tumačiti u svjetlu općeg načela iskazanog u prvompravilu.29. Riječ „imovina“ uključuje širok opseg imovinskihinteresa koji predstavljaju određenu ekonomsku vrijednost(vidi, Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 14/00 od 4. travnja 2001.godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 33/01). Dalje, prema jurisprudencijiEuropskog suda za ljudska prava, „imovina“ koja se štiti možebiti samo „postojeća imovina“ (vidi, Europski sud za ljudskaprava, Van der Mussele, presuda od 23. studenog 1<strong>98</strong>3. godine,serija A <strong>broj</strong> 70, točka 48) ili barem imovina za koju apelantima „opravdano očekivanje“ da će je dobiti (vidi, Europski sudza ljudska prava, Pine Valley Developments Ltd. i drugi,presuda od 29. studenog 1995. godine, serija A <strong>broj</strong> 332, točka31). Također, „legitimna očekivanja“ moraju biti mnogokonkretnija od same nade ma koliko ona bila razumna i morajuse temeljiti na zakonskoj odredbi ili zakonskom aktu kao što jesudska odluka (vidi, Europski sud, Kopecký protiv Slovačke,2004-XI; 41 ECHR 944, st. 48-49).30. U konkretnom slučaju rješenjem o eksproprijaciji od9. prosinca 2004. godine usvojen je prijedlog predlagatelja kaokorisnika eksproprijacije da se u svrhu izgradnje tržnice„Arizona“ u potpunosti ekspropriraju predmetne nekretninekoje su apelantovo vlasništvo. Obzirom na to da nije postignutsporazum o naknadi za eksproprirane nekretnine prednadležnim upravnim tijelom, u smislu članka 40. Zakona oeksproprijaciji, predlagatelj je podnio zahtjev Osnovnom suduradi određivanja naknade. Ustavni sud zapaža da jeprvostupanjskim rješenjem određena visina naknade zaeksproprirane nekretnine (zemljište i posječenu šumu) premaokolnostima i tržišnoj cijeni u vrijeme donošenjaprvostupanjskog rješenja, sukladno članku 34. Zakona oeksproprijaciji, sa kojom se apelant suglasio, ali je potraživaokamate od 23. srpnja 2004. godine kao dana kada je, kako tvrdiapelant, korisnik eksproprijacije stupio u posjed predmetnenekretnine. Prvostupanjski sud je na utvrđeni iznos naknade od
Број <strong>98</strong> - Страна 54 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.88.704,20 KM (sa kojim se apelant suglasio) osporenimprvostupanjskim rješenjem dosudio zakonske zatezne kamatepočev od 14. ožujka 2006. godine, kao dana pravomoćnostirješenja o eksproprijaciji, dok je drugostupanjskim rješenjemdjelomično uvažen priziv predlagatelja i prvostupanjska odlukapreinačena tako što je na navedeni iznos naknade kamatadosuđena od 15. travnja 2008. godine, kao dana kada jeprvostupanjsko rješenje o naknadi doneseno, odnosno kada jeutvrđena novčana obveza predlagatelju u smislu odredbe članka277. ZOO.31. U okolnostima konkretnog slučaja potrebno je utvrditipredstavlja li apelantov zahtjev da mu se zatezna kamata priznai obračuna od „dana ulaska predlagatelja u posjedekspropriranog zemljišta, tj. od 23. srpnja 2004. godine, pa dopresuđenja“, zahtjev u odnosu na koji je apelant imao„legitimno očekivanje koje je utemeljeno na zakonu“.32. Ustavni sud podsjeća da, sukladno članku 148. ZVP,sud nakon što utvrdi bitne činjenice donosi rješenje kojimodređuje oblik i opseg, odnosno visinu naknade zaekspropriranu nekretninu. Dalje, Ustavni sud napominje da ječlankom 277. ZOO regulirano da dužnik koji zakasni saispunjenjem novčane obveze duguje i zateznu kamatu ačlankom 324. ZOO je propisano da dužnik dolazi u docnju kadane ispuni obvezu u roku određenom za ispunjenje.33. U obrazloženju osporene drugostupanjske odluke sudje naveo da obveza isplate naknade, koju je korisnikeksproprijacije dužan izvršiti prema osobi kojaeksproprijacijom gubi pravo vlasništva, dospijeva tek kadanaknada bude određena sukladno članku 148. ZVP, tako daraniji vlasnik - apelant ne može pozivati korisnikaeksproprijacije - predlagatelja kao dužnika da tu obvezu ispuni,odnosno korisnik eksproprijacije ne može biti u docnji saispunjenjem sve dok njegova novčana obveza ne dospije, tj. nebude određena i po visini, što je u konkretnom slučaju određenoprvostupanjskim rješenjem od 15. travnja 2008. godine. Taj sudje, također, obrazložio da okolnost gubitka posjeda - državinena predmetnoj nekretnini nije bitna za odluku o zateznojkamati, kao što nije bitno ni to je li korisnik eksproprijacijezauzeo i koristio predmetnu nekretninu i prije pravomoćnostirješenja o eksproprijaciji.34. Dakle, u konkretnom slučaju je nesporno da jenaknada za eksproprirane nekretnine, sa kojom se apelantsuglasio, određena prvostupanjskim rješenjem od 15. travnja2008. godine pa predlagatelj nije ni mogao biti u docnji prijenavedenog nadnevka, jer naknada za eksproprirane nekretninenije bila određena po visini, odnosno novčana obvezapredlagatelja nije bila dospjela. Ustavni sud napominje dazatezna kamata predstavlja sporedno potraživanje zbogzakašnjenja sa ispunjenjem glavne obveze - isplate novčanenaknade u smislu čl. 277. i 324. ZOO. Apelant kroz svrhuzatezne kamate ne može (kao raniji vlasnik) zahtijevatiostvarenje drugih prava koja eventualno mogu biti zutemeljenana činjenici gubitka posjeda na predmetnoj nekretnini prijepravomoćnosti rješenja o eksproprijaciji, odnosno prije isplatenaknade. Ustavni sud, također, podsjeća da je slično činjeničnoi pravno pitanje već razmatrao u odlukama o dopustivosti <strong>broj</strong>AP 2534/07 od 8. rujna 2009. godine i AP 3191/07 od 17.prosinca 2009. godine (dostupne na web-stranici Ustavnog sudawww.ustavnisud.ba). U navedenim predmetima apelantima jeza eksproprirane nekretnine dodijeljena naknada u novčanomiznosu, te je utvrđeno da im pripada zakonska zatezna kamatapočev od dana donošenja prvostupanjskog rješenja, i to poduvjetima i po kamatnoj stopi predviđenim člankom 277. ZOO.Ustavni sud je u navedenim odlukama zaključio „dadonošenjem osporenih odluka nije došlo do miješanja uimovinu apelanata, budući da je apelantima za utvrđeni novčaniiznos naknade za eksproprirane nekretnine dodijeljena kamatasukladno relevantnom zakonu“.35. Iz navedenog proizlazi da je očigledno da uokolnostima konkretnog slučaja, a prema relevantnimodredbama ZOO, nije postojala mogućnost da se apelantu nadosuđeni iznos naknade za eksproprirane nekretnine dosudekamate, kako zahtijeva apelant, od 23. srpnja 2004 godine, kaodana kada je korisnik eksproprijacije ušao u posjedekspropriranih nekretnina. Stoga, Ustavni sud zaključuje daapelantov zahtjev za isplatu zakonskih zateznih kamata od 23.srpnja 2004. godine kao dana (kako to tvrdi apelant) kada jekorisnik eksproprijacije ušao u posjed predmetnih nekretninanije predstavljao „legitimno očekivanje“ temeljeno na zakonu,pa apelantu nije povrijeđeno pravo na imovinu iz članka II/3.(k)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEuropsku konvenciju.VIII. Zaključak36. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava naimovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju kada apelantovzahtjev, istaknut u postupku pred redovitim sudovima, nepredstavlja „legitimno očekivanje“ utemeljeno na zakonu.37. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.38. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.1173Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 1887/09, рјешавајући апелацијуТаиба Форића, на основу члана VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 ст. 1 и 2 ичлана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне иХерцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУУсваја се апелација Таиба Форића.Утврђује се повреда права на правично суђење изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције за заштиту људских права и основнихслобода.Укида се Пресуда Врховног суда Републике Српскеброј 118-0-Рев-07-000 264 од 20. марта 2009. године.Предмет се враћа Врховном суду Републике Српске,који је дужан да у року од три мјесеца донесе нову одлукуу складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине ичланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људскихправа и основних слобода.Налаже се Врховном суду Републике Српске да, ускладу са чланом 74 став 5 Правила Уставног суда, у рокуод три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијестиУставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама сциљем извршења ове одлуке.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 55Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ иу „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Таиб Форић (у даљњем тексту: апелант) из Козарца,којег заступа Светозар Давидовић, адвокат из Бање Луке,поднио је 15. јуна 2009. године апелацију Уставном судуБосне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд)против Пресуде Врховног суда Републике Српске (удаљњем тексту: Врховни суд) број 118-0-Рев-07-000 264 од20. марта 2009. године, Пресуде Окружног суда у БањојЛуци (у даљњем тексту: Окружни суд) број Гж-2139/04 од14. септембра 2006. године и Пресуде Основног суда уПриједору (у даљњем тексту: Основни суд) број П-54/02-Под 15. октобра 2004. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Врховног суда, Окружног суда, Основног суда иОпштине Приједор (у даљњем тексту: друготужени) иРепублике Српске-Министарство унутрашњих послова иМинистарство финансија, које заступа ПравобранилаштвоРепублике Српске (у даљњем тексту: трећетужени),затражено је 11. септембра 2009. године да доставеодговоре на апелацију.3. Врховни, Окружни и Основни суд су доставилиодговоре на апелацију 1. октобра 2009. године. Туженинису доставили одговор на апелацију.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори Врховног, Окружног и Основног судадостављени су апелантовом пуномоћнику 25. јануара 2010.године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин:6. Пресудом Основног суда број П-54/02-П од 15.октобра 2004. године, која је потврђена ПресудомОкружног суда број Гж-2139/04 од 14. септембра 2006.године, одбијен је као неоснован апелантов тужбенизахтјев да се солидарно обавежу друготужени итрећетужени да му врате новчани износ од 60.079,00 КМ сазаконском затезном каматом, рачунајући од 18. јула 1992.године до исплате, те да му накнаде трошкове спора, све уроку од 15 дана под пријетњом извршења. Апелант јеобавезан да друготуженом и трећетуженом накнадитрошкове спора у износу од 500,00 КМ. Утврђено је да јетужба у односу на Хуманитарни фонд „Козара“ Приједор(у даљњем тексту: првотужени) повучена.7. Из образложења првостепене пресуде произилазида је апелант на рочишту од 11. септембра 2002. годинеповукао тужбу у односу на Хуманитарни фонд „Козара“Приједор, јер у регистрационом суду нема података опостојању тог правног лица.8. У образложењу другостепене пресуде се наводи даје међу парничним странкама неспорно да је апелантписменом изјавом од 18. јула 1992. године дао сагласностПриједорској банци Приједор Централа - Главна дирекцијаПриједор, за пренос девизних средстава са апелантоведевизне књижице број 4414-4 у износу од 57.293,12 ДМ икњижице број 4414-6 у износу од 2.786,55 ДМ напрвотуженог. Неспорно је да је исти износ новчанихсредстава сукцесивно исплаћиван првотуженом путемпоменуте банке. Истакнуто је да је спорно постојањематеријалноправног односа између парничних странака атиме и одговорност тужених за извршени пренос и исплатуапелантових новчаних средстава у корист првотуженог.9. Окружни суд је навео да из апелантовог исказапроизилази да су код апеланта у логор у Трнопољу дошладва униформисана лица и да су му рекла да треба да иде сањима у Приједор, те да су том приликом држала код себештедне књижице које је апелант понио са собом када једоведен у логор. Апелант је, даље, навео да те људе ниприје нити послије тога није видио и да му се чини да судошли ту „само да обаве тај посао са књижицама, као да јето наручено“, да не зна коме су припадала та лица (којојформацији) која су га одвела из логора у банку, да то нијебила редовна ЈНА, да нису били у њиховим униформама,већ у шареним униформама на којима није било ознаке„војна полиција“, те да није примијетио никакве ознаке науниформама тих лица.10. Окружни суд је навео да, када се узму у обзирапелантов исказ и садржина одредбе члана 210 Закона ооблигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО), слијединесумњив закључак да апелант није био ни у каквомматеријалноправном односу са туженим који би апелантовопотраживање чинио основаним.11. Истакнуто је да пренос спорних средстава није увези са било каквом радњом или пропуштањем радњитужених због тога што лица која су апеланта одвела излогора у приједорску банку ради преноса спорног новчаногизноса са апелантовог рачуна на рачун првотуженог, премастању списа и стању изведених доказа, нису поступала каопродужена рука органа друготуженог и трећетуженог инису извршавала налог који би поставили ти органи.12. Наведено је да је и сâм апелант у свом исказунавео да мисли да су поменута лица „наручена да тообаве“. Према томе, према мишљењу Окружног суда, нисуиспуњени услови прописани законом о враћању спорногновчаног износа а такав захтјев је усмјерен у односу на оветужене. При томе је Окружни суд истакао да се враћањетражи из основа стицања без основа (а такав захтјевпроизилази и из чињеничних навода тужбе), а не по основунакнаде штете, што је био закључак који је извеопрвостепени суд. Према мишљењу Окружног суда, ни потом правном основу друготужени и трећетужени не бибили одштетно одговорни, јер нису испуњене претпоставкеодговорности за накнаду штете које се тичупротивправности, узрочне везе између штетне радње овихтужених и штетне посљедице, нити има елеменатаузрочности, а ни кривице тужених пошто је поступањенаведених (апеланту непознатих) лица за преносапелантових новчаних средстава на рачун првотуженог вандјелатности друготуженог и трећетуженог, нити таквопоступање може да се припише кривици органа тужених,јер ови тужени и њихови органи нису дали налог за радњукоју су учинила лица у поступку преноса новчанихсредстава на рачун првотуженог.13. Према оцјени Окружног суда, апелант ипрвотужени који се окористио апелантовом имовином су уматеријалноправном односу за шта нема никаквеодговорности друготуженог и трећетуженог, а чињеница даје апелант у односу на првотуженог повукао тужбу, незначи да одговорност за описано поступање првотуженог увези са преносом спорних новчаних средстава сноседруготужени и трећетужени.14. Даље је наведено да не стоје жалбени наводи да јеапелант у пратњи полиције одведен у банку, јер то не
Број <strong>98</strong> - Страна 56 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.произилази из исказа самог апеланта, који наводи да не знако су та лица и да су била обучена у некакву униформу.Према мишљењу Окружног суда, чак и да се радило олицима у униформи органа тужених, и тада би сепостављало питање да ли се ради о обављању „задатка изслужбе органа чији би припадници ти припадници били“,или је ријеч о поступању које је ван њихове службе за штанема никакве одговорности тужених.15. Против другостепене пресуде апелант је изјавиоревизију коју је Врховни суд Пресудом број 118-0-Рев-07-000 264 од 20. марта 2009. године одбио.16. У образложењу пресуде Врховни суд се позвао наодредбу члана 210 ЗОО којом је прописано да стицање безоснова постоји када дио имовине пређе у имовину другоглица а за тај прелаз нема основа у неком правном послуили закону.17. Истакнуто је да је апелант повукао тужбу премапрвотуженом који је искључиво сâм располагаоапелантовим новцем, што и није спорно, те да је потребноодговорити на питање да ли постоји одговорност туженихОпштине Приједор и Републике Српске.18. Врховни суд је навео да је током поступкаутврђено да друготужени и трећетужени (ОпштинаПриједор и Република Српска) нису користили апелантовановчана средства са наведених девизних књижица, нити сути износи њима уступљени или их је њима пребациоапелант, тако да не постоји прелаз апелантове имовине уимовину ових тужених. Такође, утврђено је да поменутитужени нису били оснивачи или правни сљедниципрвотуженог.19. Наведено је да је апелант приликом довођења уцентар „Трнопоље“ са собом понио и девизне књижице,које му је одузела команда центра. Неспорно је утврђено дасу два униформисана лица, без војних ознака, одвелаапеланта у Привредну банку Сарајево - Филијала Приједори да су том приликом имали и његове девизне књижице. Собзиром на то да су девизне књижице биле у посједукоманде центра, логична је претпоставка да их је она тимлицима ставила на располагање.20. Према мишљењу Врховног суда, објективно јесматрати да апелант није слободно и озбиљно израженомвољом уступио своја велика девизна новчана средстваФонду који му је био непознат о чему говори чињеница дасе то дешавало у вријеме ратних сукоба на подручјуОпштине Приједор и да се апелант, као припадникбошњачког народа, налазио у центру заједно са осталимбошњачким становништвом приједорске општине. Требапретпоставити да се радило о унапријед договоренимрадњама које су биле испланиране ради одузимањасредстава апеланту.21. Врховни суд је навео да, будући да је ВојскаРепублике Српске формирала центар у Трнопољу и да јеодговарала за безбједност лица која су се налазила у њему,па тако и за имовину коју су том приликом од њихпривремено изузели, оправдано може да се укаже на то даје омогућавање да се апелант изведе из овог центра идавање његових девизних књижица трећим лицима пропусту организацији за коју одговара тужена Република Српкса.Међутим, наведени пропуст није у адекватној узрочностиса насталом посљедицом, то јесте са пребацивањемапелантових новчаних средстава, јер Република Српсканије посредством својих запосленика или органа предузеларадњу којом је апеланту нанесена штета. У односу наОпштину Приједор, апелант није предочио доказ који бипотврђивао да је наведени тужени имао било какве везе санадзором и контролом дешавања у центру „Трнопоље“.22. У односу на друготуженог истакнуто је да апелантније предочио доказ који би потврђивао да је тај тужениимао било какве везе са надзором и контролом дешавања уцентру „Трнопоље“.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације23. Апелант се жали да му је оспореним одлукамаповријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција). У суштини,апелант сматра да су редовни судови произвољнопримијенили материјално право, те да су му полиција ивојска, као органи тужених, нанијели штету тиме што су гапринудили да оде у банку и свој новац пренесе на друголице. Истиче да без обзира на чији рачун је новац уплаћен,сматра да постоји узрочно-посљедична веза, те да непостоји правни основ за губитак средстава, а чиме постојии правни основ потраживања по основу кривице тужених,односно њихових органа, што даје право апеланту дапотражује поврат новчаног износа који му је одузет.Уколико се наведени однос правилно тумачи, потврђује сеправна логика из члана 172 ЗОО, јер чим неко наступа уфункцији органа, он је дио тог правног лица и то правнолице одговара за рад и функције својих органа. Сматра дасу редовни судови могли наћи основ у члану 180 ЗОО.Наводи да је у спорном периоду на подручју општинеПриједор било организовано неколико прихватних центарау којим су били смјештени становници несрпскенационалности. Наведене центре је чувала полицијаОпштине Приједор, односно Републике Српске, и ВојскаРепублике Српске и они нису смјели да дозволе да било кобез посебних наредби одводи било кога из тих прихватнихцентара, односно били су дужни да чувају имовину иживоте тих лица.b) Одговор на апелацију24. У свом одговору Врховни суд је навео да наоснову изнесених чињеница и спроведених доказа нијемогао да закључи да постоји узрочно-посљедична везаизмеђу одговорности трећетужене Републике Српске, каоинституције чија је војска формирала овај центар, идруготужене Општине Приједор, с једне стране, и насталогпреноса апелантових девизних новчаних средстава напрвотуженог, с друге стране. Према мишљењу Врховногсуда, у конкретном случају нема мјеста за примјенуодредбе члана 180 ЗОО, јер недостаје основни елеменаттерористичког дјеловања или чина који би у себи могао дасадржава дефиницију терористичког поступања, а, са другестране, код овог облика одговорност је била установљенана страни државе.25. У свом одговору на апелацију Окружни суд сматрада није дошло до повреде апелантових уставних права.26. У свом одговору на апелацију Основни суд јенавео да током поступка није доказана обавеза тужених даисплате потраживани износ ни по основу неоснованогбогаћења, нити у виду одговорности и накнаде штете, штоје резултирало доношењем оспорене одлуке. Токомпоступка је утврђено да је апелантова имовина прешла напрвотуженог, али да није доказана никаква веза измеђупрвотуженог и друготуженог и трећетуженог. Такође,друготужени и трећетужени нису оснивачи првотуженог,нити његови правни сљедници. Даље, није доказано да судруготужени и трећетужени на било који начинрасполагали апелантовом спорном имовином, нити да су
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 57својим радњама које могу да им се припишу као кривицадовели до преласка апелантове имовине на првотуженог.V. Релевантни прописи27. Закон о облигационим односима („Службенилист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85 и 57/89, те „Службени гласникРепублике Српске“ број 17/93) у релевантном дијелу гласи:Члан 180. став 1.За штету насталу смрћу, тјелесном повредом илиоштећењем, односно уништењем имовине физичке особеусљед аката насиља или терора, као и приликом јавнихдемонстрација, одговара држава чији су органи поважећим прописима били дужни спријечити такву штету.28. Закон о облигационим односима („Службенилист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85 и 57/89, те „Службени гласникРепублике Српске“ број 3/96) у релевантном дијелу гласи:Члан 1.У Закону о облигационим односима („Службени листСФРЈ“ бр. 29/78, 39/85 и 57/89) и у Закону о измјенама идопунама Закона о облигационим односима („Службенигласник Републике Српске“ број 17/93) члан 180. брише се.Члан 2.Овај закон ступа на снагу осмог дана од данаобјављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.29. Закон о облигационим односима („Службенилист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85 и 57/89, те „Службени гласникРепублике Српске“ бр. 17/93, 3/96, 39/03 и 74/04) урелевантном дијелу гласи:Члан 154. став 1.Ко другоме проузрокује штету дужан је накнадитије, уколико не докаже да је штета настала без његовекривице.Члан 172. став 1.Правно лице одговара за штету коју његов органпроузрокује трећем лицу у вршењу или у вези са вршењемсвојих функција.Члан 210. став 1.Кад је неки дио имовине једног лица прешао на билокоји начин у имовину неког другог лица, а тај прелаз немасвој основ у неком правном послу или у закону, стицалац једужан да га врати, а кад то није могуће-да накнадивриједност постигнутих користи.VI. Допустивост30. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било којегсуда у Босни и Херцеговини.31. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме побија,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку којег је користио.32. У конкретном случају предмет оспоравањаапелацијом је Пресуда Врховног суда број 118-0-Рев-07-000 264 од 20. марта 2009. године против које нема другихдјелотворних правних лијекова могућих према закону.Затим, оспорену пресуду апелант је примио 16. априла2009. године, а апелација је поднесена 15. јуна 2009.године, дакле, у року од 60 дана, како је прописано чланом16 став 1 Правила Уставног суда. Коначно, апелацијаиспуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставногсуда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нитипостоји неки други формални разлог због којег апелацијаније допустива.33. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњавауслове у погледу допустивости.VII. Меритум34. Апелант сматра да му је оспореним одлукамаповријеђено уставно право на правично суђење из чланаII/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције.Право на правично суђењеЧлан II/3 Устава Босне и Херцеговине у релевантномдијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези са кривичнимпоступком.Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу уразумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом.35. У конкретном случају потребно је, прије свега,одговорити на питање да ли предметни поступак имакарактер „спора“ у којем су се утврђивала апелантова„грађанска права и обавезе“. Уставни суд указује насопствену јуриспруденцију и на праксу Европског суда заљудска права према којима појам „спора“, у смислузначења члана 6 став 1 Европске конвенције, подразумијева„све поступке чији је резултат пресудан за приватна праваи обавезе“ (види, Уставни суд, Одлука број АП 540/04 од18. јануара 2005. године, став 20, и Европски суд за људскаправа, Ringeisen против Аустрије, пресуда од 28. јуна 1978.године, серија А број 13, став 94).36. Уставни суд сматра да је члан 6 став 1 Европскеконвенције у конкретном случају примјењив, јер се упредметном поступку радило о поврату новчанихсредстава, тако да је резултат предметног поступка биопресудан за апелантова приватна права и обавезе. Стога,Уставни суд мора да испитује да ли је поступак биоправичан онако како захтијева члан 6 став 1 Европскеконвенције.37. Апелант, у суштини, сматра да није имао правичносуђење због произвољне примјене материјалног права упредметном поступку.38. Уставни суд наглашава своје становиште да није,уопштено, надлежан да врши провјеру утврђенихчињеница и начина на који су редовни судови протумачилипозитивноправне прописе, осим уколико одлуке тих судовакрше уставна права. То ће бити случај када одлукаредовног суда крши уставна права, тј. уколико је редовнисуд погрешно протумачио или примијенио неко уставноправо, или је занемарио то право, ако је примјена законабила произвољна или дискриминациона, уколико је дошлодо повреде процесних права (правично суђење, приступсуду, дјелотворни правни лијекови и у другимслучајевима), или уколико утврђено чињенично стањеуказује на повреду Устава Босне и Херцеговине (види,Уставни суд, одлуке број У 39/01 од 5. априла 2002. године,
Број <strong>98</strong> - Страна 58 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“број 25/02, и број У 29/02 од 27. јуна 2003. године,објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“број 31/03).39. Разматрајући апелантове наводе, Уставни суд јеустановио да је у предметном поступку утврђено да јеапелант у јуну 1992. године, као припадник бошњачкогнарода, био одведен у центар „Трнопоље“ код Приједора,те да је команда тог центра апеланту одузела девизнекњижице. Даље је утврђено да су апеланта из наведеногцентра 18. јула 1992. године извела два униформисана лицакојима је команда центра ставила на располагањеапелантове девизне књижице. Наведена лица су апелантаодвела у Привредну банку Сарајево - Филијала Приједор,гдје је апелант своја новчана средства уступио фонду којије њему био непознат. Према мишљењу Врховног суда,апелант није слободно и озбиљно израженом вољомуступио своја велика девизна новчана средства фонду којије њему непознат, узимајући у обзир чињеницу да сенаведено дешавало за вријеме ратних сукоба на подручјуопштине Приједор и да се апелант, као припадникбошњачког народа, налазио у центру заједно са осталимбошњачким становништвом приједорске општине.40. Имајући у виду наведено, Врховни суд је усвојиостановиште да такав пропуст тужене Републике Српскеније у адекватној узрочности са насталом посљедицом,односно са пребацивањем апелантових новчаних средстава,јер Република Српска није посредством својих запосленикаили органа предузела радњу којом је апеланту нанесенаштета.41. У смислу наведеног, Уставни суд наглашава да јена држави да предузме адекватне мјере с циљемспречавања повреде права на имовину. Дакле, произилазида постоји позитивна обавеза државе да спријечи повредеправа на имовину. Те мјере морају бити практичне,нарочито онда када се ради о опасним активностима (види,Европски суд, Önerylidiz против Турске, пресуда од 30.новембра 2004. године). Даље, право на суд, према праксиЕвропског суда, имплицира, као што је истакнуто упресуди Sovtransavto против Украјине, обавезу да сепредвиди судски поступак који нуди потребнепроцедуралне гаранције и, на тај начин, омогући домаћимсудовима да дјелотворно и правично пресуђују споровеизмеђу приватних лица (види, Европски суд, Sovtransavtoпротив Украјине, пресуда од 25. јула 2002. године). Таобавеза се примјењује на спорове између појединаца, али ина спорове између појединца и државе. На тај начин су и утим споровима пренесени основни захтјеви из члана 6Европске конвенције.42. Имајући у виду наведена становишта Европскогсуда у погледу позитивне обавезе државе, Уставни судсматра да је у предметном поступку неспорно утврђено даје Војска Републике Српске формирала центар „Трнопоље“због чега је била одговорна за безбједност лица која су сеналазила у њему, као и за имовину коју су том приликом одтих лица привремено изузели. Даље, у образложењупресуде сâм Врховни суд је указао на позитивну обавезутужене Републике Српске, наводећи да су омогућавање дасе изведе апелант из центра и давање његових девизнихкњижица трећим лицима пропуст у организацији за којиодговара тужена Република Српска. При томе Врховни судје неспорно утврдио да апелант није слободно и озбиљноизраженом вољом уступио своја велика девизна новчанасредства фонду који је њему непознат. На основунаведеног, према мишљењу Уставног суда, закључакВрховног суда да пропуст тужене Републике Српске није уадекватној узрочности са насталом посљедицом указује напроизвољну примјену материјалног права, као и стандардаЕвропске конвенције у погледу позитивне обавезе државе.Наиме, имајући у виду околности конкретног случаја,неспорно је утврђено да апелант није слободно и озбиљноизраженом вољом уступио своја велика девизна новчанасредства првотуженом. Према томе, Уставни суд сматра даје, због произвољне примјене материјалног права упредметном поступку, дошло до повреде апелантовог правана правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције.43. Уставни суд напомиње да није могао да разматраапелантове наводе о могућој примјени одредбе члана 180ЗОО на конкретан случај, будући да је наведена одредбабрисана измјеном ЗОО објављеном у „Службеном гласникуРепублике Српске“ број 3/96.VIII. Закључак44. Уставни суд закључује да је дошло до повредеапелантовог права на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције с обзиром на то да је у предметном поступкуматеријално право произвољно примијењено.45. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као удиспозитиву ове одлуке.46. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 1887/09, rješavajući apelaciju Taiba Forića,na osnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, člana 59.stav 2. alineja 2, člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1. PravilaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Taiba Forića.Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.Ukida se Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske <strong>broj</strong>118-0-Rev-07-000 264 od 20. marta 2009. godine.Predmet se vraća Vrhovnom sudu Republike Srpske, kojije dužan da u roku od tri mjeseca donese novu odluku u skladusa članom II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članom 6. stav1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnihsloboda.Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, u skladusa članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda, u roku od trimjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> o preduzetim mjerama s ciljem izvršenjaove odluke.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 59OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Taib Forić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Kozarca,kojeg zastupa Svetozar Davidović, advokat iz Banje Luke,podnio je 15. juna 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protivPresude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu:Vrhovni sud) <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 264 od 20. marta 2009.godine, Presude Okružnog suda u Banjoj Luci (u daljnjemtekstu: Okružni sud) <strong>broj</strong> Gž-2139/04 od 14. septembra 2006.godine i Presude Osnovnog suda u Prijedoru (u daljnjem tekstu:Osnovni sud) <strong>broj</strong> P-54/02-P od 15. oktobra 2004. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Okružnog suda, Osnovnog suda i OpćinePrijedor (u daljnjem tekstu: drugotuženi) i Republike Srpske-Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo finansija, kojezastupa Pravobranilaštvo Republike Srpske (u daljnjem tekstu:trećetuženi), zatraženo je 11. septembra 2009. godine dadostave odgovore na apelaciju.3. Vrhovni, Okružni i Osnovni sud su dostavili odgovorena apelaciju 1. oktobra 2009. godine. Tuženi nisu dostaviliodgovor na apelaciju.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori Vrhovnog, Okružnog i Osnovnog suda dostavljeni suapelantovom opunomoćeniku 25. januara 2010. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:6. Presudom Osnovnog suda <strong>broj</strong> P-54/02-P od 15.oktobra 2004. godine, koja je potvrđena Presudom Okružnogsuda <strong>broj</strong> Gž-2139/04 od 14. septembra 2006. godine, odbijenje kao neosnovan apelantov tužbeni zahtjev da se solidarnoobavežu drugotuženi i trećetuženi da mu vrate novčani iznos od60.079,00 KM sa zakonskom zateznom kamatom, računajućiod 18. jula 1992. godine do isplate, te da mu naknade troškovespora, sve u roku od 15 dana pod prijetnjom izvršenja. Apelantje obavezan da drugotuženom i trećetuženom naknadi troškovespora u iznosu od 500,00 KM. Utvrđeno je da je tužba u odnosuna Humanitarni fond „Kozara“ Prijedor (u daljnjem tekstu:prvotuženi) povučena.7. Iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da jeapelant na ročištu od 11. septembra 2002. godine povukaotužbu u odnosu na Humanitarni fond „Kozara“ Prijedor, jer uregistracionom sudu nema podataka o postojanju tog pravnoglica.8. U obrazloženju drugostepene presude se navodi da jemeđu parničnim strankama nesporno da je apelant pismenomizjavom od 18. jula 1992. godine dao saglasnost Prijedorskojbanci Prijedor Centrala - Glavna direkcija Prijedor, za prenosdeviznih sredstava sa apelantove devizne knjižice <strong>broj</strong> 4414-4 uiznosu od 57.293,12 DM i knjižice <strong>broj</strong> 4414-6 u iznosu od2.786,55 DM na prvotuženog. Nesporno je da je isti iznosnovčanih sredstava sukcesivno isplaćivan prvotuženom putemspomenute banke. Istaknuto je da je sporno postojanjematerijalnopravnog odnosa između parničnih stranaka a time iodgovornost tuženih za izvršeni prenos i isplatu apelantovihnovčanih sredstava u korist prvotuženog.9. Okružni sud je naveo da iz apelantovog iskaza proizlazida su kod apelanta u logor u Trnopolju došla dva uniformiranalica i da su mu reklа da treba da ide sa njima u Prijedor, te da sutom prilikom držalа kod sebe štedne knjižice koje je apelantponio sa sobom kada je doveden u logor. Apelant je, dalje,naveo da te ljude ni prije niti poslije toga nije vidio i da mu sečini da su došli tu „samo da obave taj posao sa knjižicama, kaoda je to naručeno“, da ne zna kome su pripadala ta lica (kojojformaciji) koja su ga odvela iz logora u banku, da to nije bilaredovna JNA, da nisu bili u njihovim uniformama, već ušarenim uniformama na kojima nije bilo oznake „vojnapolicija“, te da nije primijetio nikakve oznake na uniformamatih lica.10. Okružni sud je naveo da, kada se uzmu u obzirapelantov iskaz i sadržaj odredbe člana 210. Zakona oobligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), slijedinesumnjiv zaključak da apelant nije bio ni u kakvommaterijalnopravnom odnosu sa tuženim koji bi apelantovopotraživanje činio osnovanim.11. Istaknuto je da prenos spornih sredstava nije u vezi sabilo kakvom radnjom ili propuštanjem radnji tuženih zbog togašto lica koja su apelanta odvela iz logora u prijedorsku bankuradi prenosa spornog novčanog iznosa sa apelantovog računa naračun prvotuženog, prema stanju spisa i stanju izvedenihdokaza, nisu postupala kao produžena ruka organadrugotuženog i trećetuženog i nisu izvršavala nalog koji bipostavili ti organi.12. Navedeno je da je i sâm apelant u svom iskazu naveoda misli da su spomenuta lica „naručena da to obave“. Prematome, prema mišljenju Okružnog suda, nisu ispunjeni uvjetipropisani zakonom o vraćanju spornog novčanog iznosa a takavzahtjev je usmjeren u odnosu na ove tužene. Pri tome jeOkružni sud istakao da se vraćanje traži iz osnova stjecanja bezosnova (a takav zahtjev proizlazi i iz činjeničnih navoda tužbe),a ne po osnovu naknade štete, što je bio zaključak koji je izveoprvostepeni sud. Prema mišljenju Okružnog suda, ni po tompravnom osnovu drugotuženi i trećetuženi ne bi bili odštetnoodgovorni, jer nisu ispunjene pretpostavke odgovornosti zanaknadu štete koje se tiču protivpravnosti, uzročne veze izmeđuštetne radnje ovih tuženih i štetne posljedice, niti ima elemenatauzročnosti, a ni krivice tuženih pošto je postupanje navedenih(apelantu nepoznatih) lica za prenos apelantovih novčanihsredstava na račun prvotuženog izvan djelatnosti drugotuženogi trećetuženog, niti se takvo postupanje može pripisati kriviciorgana tuženih, jer ovi tuženi i njihovi organi nisu dali nalog zaradnju koju su učinila lica u postupku prenosa novčanihsredstava na račun prvotuženog.13. Prema ocjeni Okružnog suda, apelant i prvotuženi kojise okoristio apelantovom imovinom su u materijalnopravnomodnosu za šta nema nikakve odgovornosti drugotuženog itrećetuženog, a činjenica da je apelant u odnosu na prvotuženogpovukao tužbu, ne znači da odgovornost za opisano postupanjeprvotuženog u vezi sa prenosom spornih novčanih sredstavasnose drugotuženi i trećetuženi.14. Dalje je navedeno da ne stoje žalbeni navodi da jeapelant u pratnji policije odveden u banku, jer to ne proizlazi iziskaza samog apelanta, koji navodi da ne zna ko su ta lica i dasu bila obučena u nekakvu uniformu. Prema mišljenjuOkružnog suda, čak i da se radilo o licima u uniformi organatuženih, i tada bi se postavljalo pitanje da li se radi o obavljanju„zadatka iz službe organa čiji bi pripadnici ti pripadnici bili“, ilije riječ o postupanju koje je izvan njihove službe za šta nemanikakve odgovornosti tuženih.15. Protiv drugostepene presude apelant je izjavio revizijukoju je Vrhovni sud Presudom <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 264 od20. marta 2009. godine odbio.16. U obrazloženju presude Vrhovni sud se pozvao naodredbu člana 210. ZOO kojom je propisano da stjecanje bezosnova postoji kada dio imovine pređe u imovinu drugog lica aza taj prelaz nema osnova u nekom pravnom poslu ili zakonu.
Број <strong>98</strong> - Страна 60 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.17. Istaknuto je da je apelant povukao tužbu premaprvotuženom koji je isključivo sâm raspolagao apelantovimnovcem, što i nije sporno, te da je potrebno odgovoriti napitanje da li postoji odgovornost tuženih Općine Prijedor iRepublike Srpske.18. Vrhovni sud je naveo da je tokom postupka utvrđenoda drugotuženi i trećetuženi (Općina Prijedor i RepublikaSrpska) nisu koristili apelantova novčana sredstva sa navedenihdeviznih knjižica, niti su ti iznosi njima ustupljeni ili ih je njimaprebacio apelant, tako da ne postoji prelaz apelantove imovineu imovinu ovih tuženih. Također, utvrđeno je da spomenutituženi nisu bili osnivači ili pravni sljednici prvotuženog.19. Navedeno je da je apelant prilikom dovođenja u centar„Trnopolje“ sa sobom ponio i devizne knjižice, koje mu jeoduzela komanda centra. Nesporno je utvrđeno da su dvauniformirana lica, bez vojnih oznaka, odvela apelanta uPrivrednu banku Sarajevo - Filijala Prijedor i da su tomprilikom imali i njegove devizne knjižice. S obzirom na to da sudevizne knjižice bile u posjedu komande centra, logična jepretpostavka da ih je ona tim licima stavila na raspolaganje.20. Prema mišljenju Vrhovnog suda, objektivno jesmatrati da apelant nije slobodno i ozbiljno izraženom voljomustupio svoja velika devizna novčana sredstva Fondu koji mu jebio nepoznat o čemu govori činjenica da se to dešavalo uvrijeme ratnih sukoba na području Općine Prijedor i da seapelant, kao pripadnik bošnjačkog naroda, nalazio u centruzajedno sa ostalim bošnjačkim stanovništvom prijedorskeopćine. Treba pretpostaviti da se radilo o unaprijeddogovorenim radnjama koje su bile isplanirane radi oduzimanjasredstava apelantu.21. Vrhovni sud je naveo da, budući da je VojskaRepublike Srpske formirala centar u Trnopolju i da jeodgovarala za sigurnost lica koja su se nalazila u njemu, pa takoi za imovinu koju su tom prilikom od njih privremeno izuzeli,opravdano se može ukazati na to da je omogućavanje da seapelant izvede iz ovog centra i davanje njegovih deviznihknjižica trećim licima propust u organizaciji za koju odgovaratužena Republika Srpksa. Međutim, navedeni propust nije uadekvatnoj uzročnosti sa nastalom posljedicom, to jeste saprebacivanjem apelantovih novčanih sredstava, jer RepublikaSrpska nije posredstvom svojih zaposlenika ili organapreduzela radnju kojom je apelantu nanesena šteta. U odnosu naOpćinu Prijedor, apelant nije predočio dokaz koji bi potvrđivaoda je navedeni tuženi imao bilo kakve veze sa nadzorom ikontrolom dešavanja u centru „Trnopolje“.22. U odnosu na drugotuženog istaknuto je da apelant nijepredočio dokaz koji bi potvrđivao da je taj tuženi imao bilokakve veze sa nadzorom i kontrolom dešavanja u centru„Trnopolje“.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije23. Apelant se žali da mu je osporenim odlukamapovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropske konvencije za zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropskakonvencija). U suštini, apelant smatra da su redovni sudoviproizvoljno primijenili materijalno pravo, te da su mu policija ivojska, kao organi tuženih, nanijeli štetu time što su ga prinudilida ode u banku i svoj novac prenese na drugo lice. Ističe da bezobzira na čiji račun je novac uplaćen, smatra da postojiuzročno-posljedična veza, te da ne postoji pravni osnov zagubitak sredstava, a čime postoji i pravni osnov potraživanja poosnovu krivice tuženih, odnosno njihovih organa, što daje pravoapelantu da potražuje povrat novčanog iznosa koji mu jeoduzet. Ukoliko se navedeni odnos pravilno tumači, potvrđujese pravna logika iz člana 172. ZOO, jer čim neko nastupa ufunkciji organa, on je dio tog pravnog lica i to pravno liceodgovara za rad i funkcije svojih organa. Smatra da su redovnisudovi mogli naći osnov u članu 180. ZOO. Navodi da je uspornom periodu na području općine Prijedor bilo organiziranonekoliko prihvatnih centara u kojim su bili smješteni stanovnicinesrpske nacionalnosti. Navedene centre je čuvala policijaOpćine Prijedor, odnosno Republike Srpske, i VojskaRepublike Srpske i oni nisu smjeli dozvoliti da bilo ko bezposebnih naredbi odvodi bilo koga iz tih prihvatnih centara,odnosno bili su dužni da čuvaju imovinu i živote tih lica.b) Odgovor na apelaciju24. U svom odgovoru Vrhovni sud je naveo da na osnovuiznesenih činjenica i provedenih dokaza nije mogao zaključitida postoji uzročno-posljedična veza između odgovornostitrećetužene Republike Srpske, kao institucije čija je vojskaformirala ovaj centar, i drugotužene Općine Prijedor, s jednestrane, i nastalog prenosa apelantovih deviznih novčanihsredstava na prvotuženog, s druge strane. Prema mišljenjuVrhovnog suda, u konkretnom slučaju nema mjesta za primjenuodredbe člana 180. ZOO, jer nedostaje osnovni elementterorističkog djelovanja ili čina koji bi u sebi mogao sadržavatidefiniciju terorističkog postupanja, a, sa druge strane, kod ovogoblika odgovornost je bila ustanovljena na strani države.25. U svom odgovoru na apelaciju Okružni sud smatra danije došlo do povrede apelantovih ustavnih prava.26. U svom odgovoru na apelaciju Osnovni sud je naveoda tokom postupka nije dokazana obaveza tuženih da isplatepotraživani iznos ni po osnovu neosnovanog bogaćenja, niti uvidu odgovornosti i naknade štete, što je rezultiralo donošenjemosporene odluke. Tokom postupka je utvrđeno da je apelantovaimovina prešla na prvotuženog, ali da nije dokazana nikakvaveza između prvotuženog i drugotuženog i trećetuženog.Također, drugotuženi i trećetuženi nisu osnivači prvotuženog,niti njegovi pravni sljednici. Dalje, nije dokazano da sudrugotuženi i trećetuženi na bilo koji način raspolagaliapelantovom spornom imovinom, niti da su svojim radnjamakoje im se mogu pripisati kao krivica doveli do prelaskaapelantove imovine na prvotuženog.V. Relevantni propisi27. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85 i 57/89, te „Službeni glasnik RepublikeSrpske“ <strong>broj</strong> 17/93) u relevantnom dijelu glasi:Član 180. stav 1.Za štetu nastalu smrću, tjelesnom povredom ilioštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičke osobe usljedakata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija,odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužnispriječiti takvu štetu.28. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85 i 57/89, te „Službeni glasnik RepublikeSrpske“ <strong>broj</strong> 3/96) u relevantnom dijelu glasi:Član 1.U Zakonu o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong> SFRJ“br. 29/78, 39/85 i 57/89) i u Zakonu o izmjenama i dopunamaZakona o obligacionim odnosima („Službeni glasnik RepublikeSrpske“ <strong>broj</strong> 17/93) član 180. briše se.Član 2.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srpske“.29. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85 i 57/89, te „Službeni glasnik RepublikeSrpske“ br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) u relevantnom dijeluglasi:
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 61Član 154. stav 1.Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je,ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.Član 172. stav 1.Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organprouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojihfunkcija.Član 210. stav 1.Kad je neki dio imovine jednog lica prešao na bilo kojinačin u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svojosnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan daga vrati, a kad to nije moguće-da naknadi vrijednostpostignutih koristi.VI. Dopustivost30. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.31. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijekukojeg je koristio.32. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000264 od 20. marta 2009. godine protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelant je primio 16. aprila 2009. godine, aapelacija je podnesena 15. juna 2009. godine, dakle, u roku od60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnogsuda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.33. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum34. Apelant smatra da mu je osporenim odlukamapovrijeđeno ustavno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije.Pravo na pravično suđenjeČlan II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.35. U konkretnom slučaju potrebno je, prije svega,odgovoriti na pitanje da li predmetni postupak ima karakter„spora“ u kojem su se utvrđivala apelantova „građanska prava iobaveze“. Ustavni sud ukazuje na vlastitu jurisprudenciju i napraksu Evropskog suda za ljudska prava prema kojima pojam„spora“, u smislu značenja člana 6. stav 1. Evropskekonvencije, podrazumijeva „sve postupke čiji je rezultatpresudan za privatna prava i obaveze“ (vidi, Ustavni sud,Odluka <strong>broj</strong> AP 540/04 od 18. januara 2005. godine, stav 20, iEvropski sud za ljudska prava, Ringeisen protiv Austrije,presuda od 28. juna 1978. godine, serija A <strong>broj</strong> 13, stav 94).36. Ustavni sud smatra da je član 6. stav 1. Evropskekonvencije u konkretnom slučaju primjenjiv, jer se upredmetnom postupku radilo o povratu novčanih sredstava,tako da je rezultat predmetnog postupka bio presudan zaapelantova privatna prava i obaveze. Stoga, Ustavni sud moraispitati da li je postupak bio pravičan onako kako zahtijeva član6. stav 1. Evropske konvencije.37. Apelant, u suštini, smatra da nije imao pravičnosuđenje zbog proizvoljne primjene materijalnog prava upredmetnom postupku.38. Ustavni sud naglašava svoj stav da nije, općenito,nadležan vršiti provjeru utvrđenih činjenica i načina na koji suredovni sudovi protumačili pozitivnopravne propise, osimukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučajkada odluka redovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko jeredovni sud pogrešno protumačio ili primijenio neko ustavnopravo, ili je zanemario to pravo, ako je primjena zakona bilaproizvoljna ili diskriminacijska, ukoliko je došlo do povredeprocesnih prava (pravično suđenje, pristup sudu, djelotvornipravni lijekovi i u drugim slučajevima), ili ukoliko utvrđenočinjenično stanje ukazuje na povredu Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (vidi, Ustavni sud, odluke <strong>broj</strong> U 39/01 od 5.aprila 2002. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 25/02, i <strong>broj</strong> U 29/02 od 27. juna 2003.godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 31/03).39. Razmatrajući apelantove navode, Ustavni sud jeustanovio da je u predmetnom postupku utvrđeno da je apelantu junu 1992. godine, kao pripadnik bošnjačkog naroda, bioodveden u centar „Trnopolje“ kod Prijedora, te da je komandatog centra apelantu oduzela devizne knjižice. Dalje je utvrđenoda su apelanta iz navedenog centra 18. jula 1992. godine izveladva uniformirana lica kojima je komanda centra stavila naraspolaganje apelantove devizne knjižice. Navedena lica suapelanta odvela u Privrednu banku Sarajevo - Filijala Prijedor,gdje je apelant svoja novčana sredstva ustupio fondu koji jenjemu bio nepoznat. Prema mišljenju Vrhovnog suda, apelantnije slobodno i ozbiljno izraženom voljom ustupio svoja velikadevizna novčana sredstva fondu koji je njemu nepoznat,uzimajući u obzir činjenicu da se navedeno dešavalo za vrijemeratnih sukoba na području općine Prijedor i da se apelant, kaopripadnik bošnjačkog naroda, nalazio u centru zajedno saostalim bošnjačkim stanovništvom prijedorske općine.40. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je usvojio stavda takav propust tužene Republike Srpske nije u adekvatnojuzročnosti sa nastalom posljedicom, odnosno sa prebacivanjemapelantovih novčanih sredstava, jer Republika Srpska nijeposredstvom svojih zaposlenika ili organa preduzela radnjukojom je apelantu nanesena šteta.41. U smislu navedenog, Ustavni sud naglašava da je nadržavi da preduzme adekvatne mjere s ciljem sprečavanjapovrede prava na imovinu. Dakle, proizlazi da postoji pozitivnaobaveza države da spriječi povrede prava na imovinu. Te mjeremoraju biti praktične, naročito onda kada se radi o opasnimaktivnostima (vidi, Evropski sud, Önerylidiz protiv Turske,presuda od 30. novembra 2004. godine). Dalje, pravo na sud,prema praksi Evropskog suda, implicira, kao što je istaknuto upresudi Sovtransavto protiv Ukrajine, obavezu da se predvidisudski postupak koji nudi potrebne proceduralne garancije i, nataj način, omogući domaćim sudovima da djelotvorno i
Број <strong>98</strong> - Страна 62 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.pravično presuđuju sporove između privatnih lica (vidi,Evropski sud, Sovtransavto protiv Ukrajine, presuda od 25. jula2002. godine). Ta obaveza se primjenjuje na sporove izmeđupojedinaca, ali i na sporove između pojedinca i države. Na tajnačin su i u tim sporovima preneseni osnovni zahtjevi iz člana6. Evropske konvencije.42. Imajući u vidu navedene stavove Evropskog suda upogledu pozitivne obaveze države, Ustavni sud smatra da je upredmetnom postupku nesporno utvrđeno da je VojskaRepublike Srpske formirala centar „Trnopolje“ zbog čega jebila odgovorna za sigurnost lica koja su se nalazila u njemu,kao i za imovinu koju su tom prilikom od tih lica privremenoizuzeli. Dalje, u obrazloženju presude sâm Vrhovni sud jeukazao na pozitivnu obavezu tužene Republike Srpske,navodeći da su omogućavanje da se izvede apelant iz centra idavanje njegovih deviznih knjižica trećim licima propust uorganizaciji za koji odgovara tužena Republika Srpska. Pritome Vrhovni sud je nesporno utvrdio da apelant nije slobodnoi ozbiljno izraženom voljom ustupio svoja velika deviznanovčana sredstva fondu koji je njemu nepoznat. Na osnovunavedenog, prema mišljenju Ustavnog suda, zaključakVrhovnog suda da propust tužene Republike Srpske nije uadekvatnoj uzročnosti sa nastalom posljedicom ukazuje naproizvoljnu primjenu materijalnog prava, kao i standardaEvropske konvencije u pogledu pozitivne obaveze države.Naime, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, nespornoje utvrđeno da apelant nije slobodno i ozbiljno izraženomvoljom ustupio svoja velika devizna novčana sredstvaprvotuženom. Prema tome, Ustavni sud smatra da je, zbogproizvoljne primjene materijalnog prava u predmetnompostupku, došlo do povrede apelantovog prava na pravičnosuđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije.43. Ustavni sud napominje da nije mogao razmatratiapelantove navode o mogućoj primjeni odredbe člana 180.ZOO na konkretan slučaj, budući da je navedena odredbabrisana izmjenom ZOO objavljenom u „Službenom glasnikuRepublike Srpske“ <strong>broj</strong> 3/96.VIII. Zaključak44. Ustavni sud zaključuje da je došlo do povredeapelantovog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije sobzirom na to da je u predmetnom postupku materijalno pravoproizvoljno primijenjeno.45. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.46. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudaca,u predmetu <strong>broj</strong> AP 1887/09, rješavajući apelaciju TaibaForića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 59. stavak 2. alineja 2, članka 61. st. 1. i 2.i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br.60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Taiba Forića.Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člankaII/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda.Ukida se Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske <strong>broj</strong>118-0-Rev-07-000 264 od 20. ožujka 2009. godine.Predmet se vraća Vrhovnom sudu Republike Srpske, kojije dužan u roku od tri mjeseca donijeti novu odluku sukladnočlanku II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članku 6. stavak 1.Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda.Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, sukladnočlanku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda, u roku od trimjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavni sud<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> o poduzetim mjerama s ciljem izvršenjaove odluke.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Taib Forić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Kozarca,kojeg zastupa Svetozar Davidović, odvjetnik iz Banjaluke,podnio je 15. lipnja 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protivPresude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjem tekstu:Vrhovni sud) <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 264 od 20. ožujka 2009.godine, Presude Okružnog suda u Banjaluci (u daljnjem tekstu:Okružni sud) <strong>broj</strong> Gž-2139/04 od 14. rujna 2006. godine iPresude Osnovnog suda u Prijedoru (u daljnjem tekstu:Osnovni sud) <strong>broj</strong> P-54/02-P od 15. <strong>list</strong>opada 2004. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Okružnog suda, Osnovnog suda i OpćinePrijedor (u daljnjem tekstu: drugotuženi) i Republike Srpske-Ministarstvo unutarnjih poslova i Ministarstvo financija, kojezastupa Pravobraniteljstvo Republike Srpske (u daljnjem tekstu:trećetuženi), zatraženo je 11. rujna 2009. godine da dostaveodgovore na apelaciju.3. Vrhovni, Okružni i Osnovni sud su dostavili odgovorena apelaciju 1. <strong>list</strong>opada 2009. godine. Tuženi nisu dostaviliodgovor na apelaciju.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori Vrhovnog, Okružnog i Osnovnog suda dostavljeni suapelantovom punomoćniku 25. siječnja 2010. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način:6. Presudom Osnovnog suda <strong>broj</strong> P-54/02-P od 15.<strong>list</strong>opada 2004. godine, koja je potvrđena Presudom Okružnogsuda <strong>broj</strong> Gž-2139/04 od 14. rujna 2006. godine, odbijen je kaoneutemeljen apelantov tužbeni zahtjev da se solidarno obvežudrugotuženi i trećetuženi da mu vrate novčani iznos od60.079,00 KM sa zakonskom zateznom kamatom, računajućiod 18. srpnja 1992. godine do isplate, te da mu naknadetroškove spora, sve u roku od 15 dana pod prijetnjom izvršenja.Apelant je obvezan drugotuženom i trećetuženom naknadititroškove spora u iznosu od 500,00 KM. Utvrđeno je da je tužba
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 63u odnosu na Humanitarni fond „Kozara“ Prijedor (u daljnjemtekstu: prvotuženi) povučena.7. Iz obrazloženja prvostupanjske presude proizlazi da jeapelant na ročištu od 11. rujna 2002. godine povukao tužbu uodnosu na Humanitarni fond „Kozara“ Prijedor, jer uregistracijskom sudu nema podataka o postojanju te pravneosobe.8. U obrazloženju drugostupanjske presude se navodi daje među parničnim strankama nepobitno da je apelantpismenom izjavom od 18. srpnja 1992. godine dao suglasnostPrijedorskoj banci Prijedor Centrala - Glavna direkcija Prijedor,za prijenos deviznih sredstava sa apelantove devizne knjižice<strong>broj</strong> 4414-4 u iznosu od 57.293,12 DM i knjižice <strong>broj</strong> 4414-6 uiznosu od 2.786,55 DM na prvotuženog. Nepobitno je da je istiiznos novčanih sredstava sukcesivno isplaćivan prvotuženomputem spomenute banke. Istaknuto je da je sporno postojanjematerijalnopravnog odnosa između parničnih stranaka a time iodgovornost tuženih za izvršeni prijenos i isplatu apelantovihnovčanih sredstava u korist prvotuženog.9. Okružni sud je naveo da iz apelantovog iskaza proizlazida su kod apelanta u logor u Trnopolju došle dvije uniformiraneosobe i da su mu rekle da treba ići sa njima u Prijedor, te da sutom prilikom držale kod sebe štedne knjižice koje je apelantponio sa sobom kada je doveden u logor. Apelant je, dalje,naveo da te ljude ni prije niti poslije toga nije vidio i da mu sečini da su došli tu „samo obaviti taj posao sa knjižicama, kao daje to naručeno“, da ne zna kome su pripadale te osobe (kojojformaciji) koje su ga odvele iz logora u banku, da to nije bilaredovita JNA, da nisu bile u njihovim uniformama, već ušarenim uniformama na kojima nije bilo oznake „vojnapolicija“, te da nije primijetio nikakve oznake na uniformamatih osoba.10. Okružni sud je naveo da, kada se uzmu u obzirapelantov iskaz i sadržaj odredbe članka 210. Zakona oobligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO), slijedinedvojben zaključak da apelant nije bio ni u kakvommaterijalnopravnom odnosu sa tuženim koji bi apelantovopotraživanje činio utemeljenim.11. Istaknuto je da prijenos spornih sredstava nije u svezisa bilo kakvom radnjom ili propuštanjem radnji tuženih zbogtoga što osobe koje su apelanta odvele iz logora u prijedorskubanku radi prijenosa spornog novčanog iznosa sa apelantovogračuna na račun prvotuženog, prema stanju spisa i stanjuizvedenih dokaza, nisu postupale kao produljena ruka tijeladrugotuženog i trećetuženog i nisu izvršavala nalog koji bipostavila ta tijela.12. Navedeno je da je i sâm apelant u svom iskazu naveokako misli da su spomenute osobe „naručene da to obave“.Prema tomu, prema mišljenju Okružnog suda, nisu ispunjeniuvjeti propisani zakonom o vraćanju spornog novčanog iznosaa takav zahtjev je usmjeren u odnosu na ove tužene. Pri tomu jeOkružni sud istaknuo da se vraćanje traži iz osnove stjecanjabez osnove (a takav zahtjev proizlazi i iz činjeničnih navodatužbe), a ne po osnovi naknade štete, što je bio zaključak koji jeizveo prvostupanjski sud. Prema mišljenju Okružnog suda, niprema toj pravnoj osnovi drugotuženi i trećetuženi ne bi biliodštetno odgovorni, jer nisu ispunjene pretpostavkeodgovornosti za naknadu štete koje se tiču protupravnosti,uzročne veze između štetne radnje ovih tuženih i štetneposljedice, niti ima elemenata uzročnosti, a ni krivnje tuženihpošto je postupanje navedenih (apelantu nepoznatih) osoba zaprijenos apelantovih novčanih sredstava na račun prvotuženogizvan djelatnosti drugotuženog i trećetuženog, niti se takvopostupanje može pripisati krivnji tijela tuženih, jer ovi tuženi injihova tijela nisu dali nalog za radnju koju su učinile osobe upostupku prijenosa novčanih sredstava na račun prvotuženog.13. Prema ocjeni Okružnog suda, apelant i prvotuženi kojise okoristio apelantovom imovinom su u materijalnopravnomodnosu za što nema nikakve odgovornosti drugotuženog itrećetuženog, a činjenica da je apelant u odnosu na prvotuženogpovukao tužbu, ne znači da odgovornost za opisano postupanjeprvotuženog u svezi sa prijenosom spornih novčanih sredstavasnose drugotuženi i trećetuženi.14. Dalje je navedeno da ne stoje prizivni navodi da jeapelant u pratnji policije odveden u banku, jer to ne proizlazi iziskaza samoga apelanta, koji navodi da ne zna tko su te osobe ida su bile obučene u nekakvu uniformu. Prema mišljenjuOkružnog suda, čak i da se radilo o osobama u uniformi tijelatuženih, i tada bi se postavljalo pitanje radi li se o obavljanju„zadaće iz službe tijela čiji bi pripadnici ti pripadnici bili“, ili jeriječ o postupanju koje je izvan njihove službe za što nemanikakve odgovornosti tuženih.15. Protiv drugostupanjske presude apelant je izjavioreviziju koju je Vrhovni sud Presudom <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000264 od 20. ožujka 2009. godine odbio.16. U obrazloženju presude Vrhovni sud se pozvao naodredbu članka 210. ZOO kojom je propisano da stjecanje bezosnove postoji kada dio imovine pređe u imovinu druge osobe aza taj prijelaz nema osnove u nekom pravnom poslu ili zakonu.17. Istaknuto je da je apelant povukao tužbu premaprvotuženom koji je isključivo sâm raspolagao apelantovimnovcem, što i nije sporno, te da je potrebno odgovoriti napitanje postoji li odgovornost tuženih Općine Prijedor iRepublike Srpske.18. Vrhovni sud je naveo da je tijekom postupka utvrđenoda drugotuženi i trećetuženi (Općina Prijedor i RepublikaSrpska) nisu koristili apelantova novčana sredstva sa navedenihdeviznih knjižica, niti su ti iznosi njima ustupljeni ili ih je njimaprebacio apelant, tako da ne postoji prijelaz apelantove imovineu imovinu ovih tuženih. Također, utvrđeno je da spomenutituženi nisu bili utemeljitelji ili pravni sljednici prvotuženog.19. Navedeno je da je apelant prilikom dovođenja u centar„Trnopolje“ sa sobom ponio i devizne knjižice, koje mu jeoduzela komanda centra. Nepobitno je utvrđeno da su dvijeuniformirane osobe, bez vojnih oznaka, odvele apelanta uPrivrednu banku Sarajevo - Filijala Prijedor i da su tomprilikom imale i njegove devizne knjižice. Obzirom na to da sudevizne knjižice bile u posjedu komande centra, logična jepretpostavka da ih je ona tim osobama stavila na raspolaganje.20. Prema mišljenju Vrhovnog suda, objektivno jesmatrati da apelant nije slobodno i ozbiljno izraženom voljomustupio svoja velika devizna novčana sredstva Fondu koji mu jebio nepoznat o čemu govori činjenica da se to dešavalo uvrijeme ratnih sukoba na području Općine Prijedor i da seapelant, kao pripadnik bošnjačkoga naroda, nalazio u centruzajedno sa ostalim bošnjačkim pučanstvom prijedorske općine.Treba pretpostaviti da se radilo o unaprijed dogovorenimradnjama koje su bile isplanirane radi oduzimanja sredstavaapelantu.21. Vrhovni sud je naveo da, budući da je VojskaRepublike Srpske formirala centar u Trnopolju i da jeodgovarala za sigurnost osoba koje su se nalazile u njemu, patako i za imovinu koju su tom prilikom od njih privremenoizuzeli, opravdano se može ukazati na to da je omogućavanjeda se apelant izvede iz ovog centra i davanje njegovih deviznihknjižica trećim osobama propust u organizaciji za kojuodgovara tužena Republika Srpksa. Međutim, navedeni propustnije u adekvatnoj uzročnosti sa nastalom posljedicom, to jestesa prebacivanjem apelantovih novčanih sredstava, jerRepublika Srpska nije posredstvom svojih uposlenika ili tijelapoduzela radnju kojom je apelantu nanesena šteta. U odnosu naOpćinu Prijedor, apelant nije predočio dokaz koji bi potvrđivao
Број <strong>98</strong> - Страна 64 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.da je navedeni tuženi imao bilo kakve veze sa nadzorom ikontrolom dešavanja u centru „Trnopolje“.22. U odnosu na drugotuženog istaknuto je da apelant nijepredočio dokaz koji bi potvrđivao da je taj tuženi imao bilokakve veze sa nadzorom i kontrolom dešavanja u centru„Trnopolje“.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije23. Apelant se žali da mu je osporenim odlukamapovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. Europske konvencije za zaštituljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europskakonvencija). U biti, apelant smatra da su redoviti sudoviproizvoljno primijenili materijalno pravo, te da su mu policija ivojska, kao tijela tuženih, nanijeli štetu time što su ga prinudilida ode u banku i svoj novac prenese na drugu osobu. Ističe dabez obzira na čiji račun je novac uplaćen, smatra da postojiuzročno-posljedična veza, te da ne postoji pravna osnova zagubitak sredstava, a čime postoji i pravna osnova potraživanjapo osnovi krivnje tuženih, odnosno njihovih tijela, što dajepravo apelantu da potražuje povrat novčanog iznosa koji mu jeoduzet. Ukoliko se navedeni odnos pravilno tumači, potvrđujese pravna logika iz članka 172. ZOO, jer čim netko nastupa ufunkciji tijela, on je dio te pravne osobe i ta pravna osobaodgovara za rad i funkcije svojih tijela. Smatra da su redovitisudovi mogli naći osnovu u članku 180. ZOO. Navodi da je uspornom razdoblju na području općine Prijedor biloorganizirano nekoliko prihvatnih centara u kojim su bilismješteni stanovnici nesrpske nacionalnosti. Navedene centre ječuvala policija Općine Prijedor, odnosno Republike Srpske, iVojska Republike Srpske i oni nisu smjeli dozvoliti da bilo tkobez posebnih naredbi odvodi bilo koga iz tih prihvatnih centara,odnosno bili su dužni čuvati imovinu i živote tih osoba.b) Odgovor na apelaciju24. U svom odgovoru Vrhovni sud je naveo da na temeljuiznesenih činjenica i provedenih dokaza nije mogao zaključitida postoji uzročno-posljedična veza između odgovornostitrećetužene Republike Srpske, kao institucije čija je vojskaformirala ovaj centar, i drugotužene Općine Prijedor, s jednestrane, i nastalog prijenosa apelantovih deviznih novčanihsredstava na prvotuženog, s druge strane. Prema mišljenjuVrhovnog suda, u konkretnom slučaju nema mjesta za primjenuodredbe članka 180. ZOO, jer nedostaje temeljni elementterorističkog djelovanja ili čina koji bi u sebi mogao sadržavatidefiniciju terorističkog postupanja, a, sa druge strane, kod ovogoblika odgovornost je bila ustanovljena na strani države.25. U svom odgovoru na apelaciju Okružni sud smatra danije došlo do povrede apelantovih ustavnih prava.26. U svom odgovoru na apelaciju Osnovni sud je naveoda tijekom postupka nije dokazana obveza tuženih da isplatepotraživani iznos ni po osnovi neutemeljenog bogaćenja, niti uvidu odgovornosti i naknade štete, što je rezultiralo donošenjemosporene odluke. Tijekom postupka je utvrđeno da jeapelantova imovina prešla na prvotuženog, ali da nije dokazananikakva veza između prvotuženog i drugotuženog itrećetuženog. Također, drugotuženi i trećetuženi nisuutemeljitelji prvotuženog, niti njegovi pravni sljednici. Dalje,nije dokazano da su drugotuženi i trećetuženi na bilo koji načinraspolagali apelantovom spornom imovinom, niti da su svojimradnjama koje im se mogu pripisati kao krivnja doveli doprelaska apelantove imovine na prvotuženog.V. Relevantni propisi27. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85 i 57/89, te „Službeni glasnik RepublikeSrpske“ <strong>broj</strong> 17/93) u relevantnom dijelu glasi:Član 180. stav 1.Za štetu nastalu smrću, tjelesnom povredom ilioštećenjem, odnosno uništenjem imovine fizičke osobe usljedakata nasilja ili terora, kao i prilikom javnih demonstracija,odgovara država čiji su organi po važećim propisima bili dužnispriječiti takvu štetu.28. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85 i 57/89, te „Službeni glasnik RepublikeSrpske“ <strong>broj</strong> 3/96) u relevantnom dijelu glasi:Član 1.U Zakonu o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong> SFRJ“br. 29/78, 39/85 i 57/89) i u Zakonu o izmjenama i dopunamaZakona o obligacionim odnosima („Službeni glasnik RepublikeSrpske“ <strong>broj</strong> 17/93) član 180. briše se.Član 2.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od danaobjavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srpske“.29. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85 i 57/89, te „Službeni glasnik RepublikeSrpske“ br. 17/93, 3/96, 39/03 i 74/04) u relevantnom dijeluglasi:Član 154. stav 1.Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je,ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.Član 172. stav 1.Pravno lice odgovara za štetu koju njegov organprouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojihfunkcija.Član 210. stav 1.Kad je neki dio imovine jednog lica prešao na bilo kojinačin u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svojosnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan daga vrati, a kad to nije moguće-da naknadi vrijednostpostignutih koristi.VI. Dopustivost30. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.31. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku kojeg je koristio.32. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000264 od 20. ožujka 2009. godine protiv koje nema drugihučinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom,osporenu presudu apelant je primio 16. travnja 2009. godine, aapelacija je podnesena 15. lipnja 2009. godine, dakle, u roku od60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (primafacie) neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacija nije dopustiva.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 6533. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum34. Apelant smatra da mu je osporenim odlukamapovrijeđeno ustavno pravo na pravično suđenje iz člankaII/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije.Pravo na pravično suđenjeČlanak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, štouključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava vezana za krivične postupke.Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.35. U konkretnom slučaju potrebno je, prije svega,odgovoriti na pitanje ima li predmetni postupak karakter„spora“ u kojem su se utvrđivala apelantova „građanska prava iobveze“. Ustavni sud ukazuje na vlastitu jurisprudenciju i napraksu Europskog suda za ljudska prava prema kojima pojam„spora“, u smislu značenja članka 6. stavak 1. Europskekonvencije, podrazumijeva „sve postupke čiji je rezultatpresudan za privatna prava i obveze“ (vidi, Ustavni sud, Odluka<strong>broj</strong> AP 540/04 od 18. siječnja 2005. godine, stavak 20, iEuropski sud za ljudska prava, Ringeisen protiv Austrije,presuda od 28. lipnja 1978. godine, serija A <strong>broj</strong> 13, stavak 94).36. Ustavni sud smatra da je članak 6. stavak 1. Europskekonvencije u konkretnom slučaju primjenjiv, jer se upredmetnom postupku radilo o povratu novčanih sredstava,tako da je rezultat predmetnog postupka bio presudan zaapelantova privatna prava i obveze. Stoga, Ustavni sud moraispitati je li postupak bio pravičan onako kako zahtijeva članak6. stavak 1. Europske konvencije.37. Apelant, u biti, smatra da nije imao pravično suđenjezbog proizvoljne primjene materijalnog prava u predmetnompostupku.38. Ustavni sud naglašava svoje stajalište da nije,općenito, nadležan vršiti provjeru utvrđenih činjenica i načinana koji su redoviti sudovi protumačili pozitivnopravne propise,osim ukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će bitislučaj kada odluka redovitog suda krši ustavna prava, tj.ukoliko je redoviti sud pogrešno protumačio ili primijenio nekoustavno pravo, ili je zanemario to pravo, ako je primjenazakona bila proizvoljna ili diskriminacijska, ukoliko je došlo dopovrede procesnih prava (pravično suđenje, pristup sudu,učinkoviti pravni lijekovi i u drugim slučajevima), ili ukolikoutvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (vidi, Ustavni sud, odluke <strong>broj</strong> U 39/01 od 5.travnja 2002. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 25/02, i <strong>broj</strong> U 29/02 od 27. lipnja 2003.godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 31/03).39. Razmatrajući apelantove navode, Ustavni sud jeustanovio da je u predmetnom postupku utvrđeno da je apelantu lipnju 1992. godine, kao pripadnik bošnjačkoga naroda, bioodveden u centar „Trnopolje“ kod Prijedora, te da je komandatog centra apelantu oduzela devizne knjižice. Dalje je utvrđenoda su apelanta iz navedenog centra 18. srpnja 1992. godineizvele dvije uniformirane osobe kojima je komanda centrastavila na raspolaganje apelantove devizne knjižice. Navedeneosobe su apelanta odvele u Privrednu banku Sarajevo - FilijalaPrijedor, gdje je apelant svoja novčana sredstva ustupio fondukoji je njemu bio nepoznat. Prema mišljenju Vrhovnog suda,apelant nije slobodno i ozbiljno izraženom voljom ustupio svojavelika devizna novčana sredstva fondu koji je njemu nepoznat,uzimajući u obzir činjenicu da se navedeno dešavalo za vrijemeratnih sukoba na području općine Prijedor i da se apelant, kaopripadnik bošnjačkoga naroda, nalazio u centru zajedno saostalim bošnjačkim pučanstvom prijedorske općine.40. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je usvojiostajalište da takav propust tužene Republike Srpske nije uadekvatnoj uzročnosti sa nastalom posljedicom, odnosno saprebacivanjem apelantovih novčanih sredstava, jer RepublikaSrpska nije posredstvom svojih uposlenika ili tijela poduzelaradnju kojom je apelantu nanesena šteta.41. U smislu navedenog, Ustavni sud naglašava da je nadržavi da poduzme adekvatne mjere s ciljem sprečavanjapovrede prava na imovinu. Dakle, proizlazi da postoji pozitivnaobveza države da spriječi povrede prava na imovinu. Te mjeremoraju biti praktične, osobito onda kada se radi o opasnimaktivnostima (vidi, Europski sud, Önerylidiz protiv Turske,presuda od 30. studenog 2004. godine). Dalje, pravo na sud,prema praksi Europskog suda, implicira, kao što je istaknuto upresudi Sovtransavto protiv Ukrajine, obvezu da se predvidisudski postupak koji nudi potrebne proceduralne garancije i, nataj način, omogući domaćim sudovima da učinkovito i pravičnopresuđuju sporove između privatnih osoba (vidi, Europski sud,Sovtransavto protiv Ukrajine, presuda od 25. lipnja 2002.godine). Ta obveza se primjenjuje na sporove izmeđupojedinaca, ali i na sporove između pojedinca i države. Na tajnačin su i u tim sporovima preneseni temeljni zahtjevi iz članka6. Europske konvencije.42. Imajući u vidu navedena stajališta Europskog suda upogledu pozitivne obveze države, Ustavni sud smatra da je upredmetnom postupku nepobitno utvrđeno da je VojskaRepublike Srpske formirala centar „Trnopolje“ zbog čega jebila odgovorna za sigurnost osoba koje su se nalazile u njemu,kao i za imovinu koju su tom prilikom od tih osoba privremenoizuzeli. Dalje, u obrazloženju presude sâm Vrhovni sud jeukazao na pozitivnu obvezu tužene Republike Srpske, navodećida su omogućavanje da se izvede apelant iz centra i davanjenjegovih deviznih knjižica trećim osobama propust uorganizaciji za koji odgovara tužena Republika Srpska. Pritomu Vrhovni sud je nepobitno utvrdio da apelant nije slobodnoi ozbiljno izraženom voljom ustupio svoja velika deviznanovčana sredstva fondu koji je njemu nepoznat. Na temeljunavedenog, prema mišljenju Ustavnog suda, zaključakVrhovnog suda da propust tužene Republike Srpske nije uadekvatnoj uzročnosti sa nastalom posljedicom ukazuje naproizvoljnu primjenu materijalnog prava, kao i standardaEuropske konvencije u pogledu pozitivne obveze države.Naime, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, nepobitnoje utvrđeno da apelant nije slobodno i ozbiljno izraženomvoljom ustupio svoja velika devizna novčana sredstvaprvotuženom. Prema tomu, Ustavni sud smatra da je, zbogproizvoljne primjene materijalnog prava u predmetnompostupku, došlo do povrede apelantovog prava na pravičnosuđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije.43. Ustavni sud napominje da nije mogao razmatratiapelantove navode o mogućoj primjeni odredbe članka 180.ZOO na konkretan slučaj, budući da je navedena odredbabrisana izmjenom ZOO objavljenom u „Službenom glasnikuRepublike Srpske“ <strong>broj</strong> 3/96.
Број <strong>98</strong> - Страна 66 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.VIII. Zaključak44. Ustavni sud zaključuje da je došlo do povredeapelantovog prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencijeobzirom na to da je u predmetnom postupku materijalno pravoproizvoljno primijenjeno.45. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.46. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.1174Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 2500/09, рјешавајући апелацијуР.Т., на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласникБосне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Р.Т., поднесенапротив Пресуде Врховног суда Републике Српске број 118-0-Рев-07-000 575 од 24. јуна 2009. године, ПресудеОкружног суда у Требињу број 015-0-Гж-06-000 341 од 11.априла 2007. године и пресуде Основног суда у Фочи број094-0-П-04-000065 од 3. јула 2006. године.Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ и„Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Р.Т. (у даљњем тексту: апеланткиња) из Земуна -Београд, Република Србија, поднијела је 5. августа 2009.године апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (удаљњем тексту: Уставни суд) против Пресуде Врховногсуда Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд)број 118-0-Рев-07-000 575 од 24. јуна 2009. године, ПресудеОкружног суда у Требињу (у даљњем тексту: Окружни суд)број 015-0-Гж-06-000 341 од 11. априла 2007. године иПресуде Основног суда у Фочи (у даљњем тексту: Основнисуд) број 094-0-П-04-000065 од 3. јула 2006. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда,од Врховног суда, Окружног суда, Основног суда, тесупротне стране у поступку Радована Милетића (у даљњемтексту: тужени), затражено је 6. октобра 2009. године дадоставе одговор на апелацију.3. Уставни суд је одговор на апелацију примио одВрховног суда 14. октобра 2009. године, Основног суда 22.октобра 2009. године, те Радована Милетића 26. октобра2009. године. Окружни суд није Уставном суду доставиосвој одговор на апелацију.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију су апеланткињи достављени 22.јануара 2010. године.5. Уставни суд је 8. априла 2010. године примиоапеланткињин поднесак као одговор на достављенеодговоре Врховног суда, Основног суда и РадованаМилетића.III. Чињенично стање6. Чињенице предмета које произилазе изапеланткињиних навода и докумената који су предочениУставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.7. Апеланткиња је 4. марта 2002. године покренулатужбом пред Основним судом парнични поступак (списпредмета ранији број П. 73/02 - нови број П. 65/04) противРадована Милетића ради накнаде штете због клевете.Тужбени захтјев апеланткиња је засновала на одредбичлана 5 став 2 Закона о заштити од клевете („Службенигласник РС“ број 37/01), наводећи да је тужени РадованМилетић саставио Поднесак број 3694/2000 од 18.септембра 2000. године, који је достављен Основном суду3. новембра 2000. године (у прилогу одговора на тужбу) удругом парничном поступку (спис предмета ранији број П.73/00 - нови број П. 93/00) који је вођен по апеланткињинојтужби против МДП ШИК „Маглић“ – ЗДП „Инжињеринг“Фоча, ради раскида уговора и исплате новчаног износа.Такође, апеланткиња је у тужби истакла да је РадованМилетић у својству свједока изнио клевете против ње и укривичном поступку број К. 127/00 који је вођен предОсновним судом, које је поновио накнадно у спојеномкривичном поступку под бројем К.106/01. Тужени РадованМилетић је 14. маја 2002. године поднио противтужбупротив апеланткиње ради накнаде штете због клевете.8. Пресудом Основног суда бр. 094-0-П-04-000065 од3. јула 2006. године одбијен је као неоснован апеланткињинтужбени захтјев којим је тражила да се тужени РадованМилетић прогласи кривим за насталу штету нанесенуњеном угледу у складу с чланом 5 став 2 Закона о заштитиод клевете, те да апеланткињи на име накнаде штетеисплати износ од 50.000,00 КМ са законском каматомпочев од дана подношења Поднеска број 3694/2000Основном суду па до исплате, у року од 15 дана од данапријема пресуде. Такође, пресудом је одбијен каонеоснован апеланткињин захтјев да јој тужени накнадиштету изазвану трошковима кривичног поступка у износуод 700,00 КМ са затезном каматом од дана настанка тихтрошкова у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Даље,пресудом је одбијен као неоснован тужбени захтјевтуженог-противтужиоца Радована Милетића којим јетражио да се одбије апеланткињина тужба, а апеланткињапрогласи кривом по његовој противтужби, као и да сеапеланткиња обавеже да туженом-противтужиоцу на именакнаде штете исплати износ од 10.000,00 КМ са законскомкаматом. Пресудом је одређено да свака странка сносисвоје трошкове поступка.9. У образложењу пресуде је наведено да је суд, наконсавјесне и брижљиве оцјене свих доказа засебно и умеђусобној вези у смислу одредбе члана 8 Закона опарничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 17/93,14/94 и 32/94; у даљњем тексту: ЗПП), утврдио да је међупарничним странкама спорно да ли је Поднесак број3694/2000 од 18. септембра 2000. године потписао тужении да ли садржај наведеног поднеска представља клевету заапеланткињу, као и да ли садржина апеланткињине тужбе
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 67представља клевету за туженог. Даље је наведено да је судутврдио да у наведеном поднеску на страни број 2 у другомставу стоји: очито је да би се овај налог могао реализоватиучињено низ радњи за које се основано може сумњати дасу кривична дјела у циљу прибављања значајне материјалнекористи. То је утолико сумњивије што је тужитељица(апеланткиња) радила као главни оперативац за плаћање уРепубличком комитету, па јој је могло бити познато да јесве у вези са овим налогом урађено противзаконито. Уз тоза рад на таквом радном мјесту, због оперативностиувијек су јој на располагању били бјанко потписани налози,па је могла попунити и један и за свој рачун, као и даподнесак пуномоћника апелантице упућује на такавзакључак. Суд је даље навео да је парнични поступак поапеланткињиној тужби против туженог МДП ШИК са п.о.Фоча ЗДП инжињеринг вођен код тог Суда под бројем П.73/00 (касније под бројем П. 99/03, због укидања ранијеодлуке, ради накнаде штете), правоснажно окончанПресудом Окружног суда број Гж-394/05 од 16. новембра2005. године, којом је усвојен апеланткињин тужбенизахтјев и тужени обавезан да јој исплати износ од1.500.000,00 ДИН, односно 115.385,00 КМ са законскомзатезном каматом почев од 18. децембра 1991. године. Истотако је неспорно, како је навео суд, да је правоснажнимРјешењем тог суда број К: 71/02 од 13. фебруара 2003.године обустављен кривични поступак противапеланткиње који је вођен по оптужном приједлогу ОЈТФоча, због кривичног дјела фалсификовања исправе изчлана 364 став 1 Кривичног закона РС-а, због одустајањајавног тужиоца од кривичног гоњења, те да није одржанглавни претрес по наведеном оптужном приједлогу, већ јетужиочево одустајање од кривичног гоњења услиједилоприје заказивања главног претреса по наведеном оптужномприједлогу. С тим у вези, суд је навео да је апеланткиња,нема сумње, због навода изнесених у поступку и подизањаоптужног приједлога имала неугодности, али њена част,углед и достојанство нису на тај начин повријеђени и немаоснова за обештећење, па стога није требало ни да сеутврђује висина штете. По мишљењу суда, констатацијекоје је тужени Радован Милетић истакао у спорномПоднеску број 3694/2000 нису дате нигдје у јавност, већ јетај поднесак био доступан само парничним странкама тогсуда које су поступале у наведеном спису, као и вијећуОкружног суда приликом доношења одлуке поапеланткињиној жалби.10. Исто тако, суд је навео да ни оптужни приједлогније достављен никоме, већ се налази у судском спису,нити је по њему заказан главни претрес јер је тужилацодустао од кривичног гоњења прије заказивања главногпретреса. Апеланткиња, како је истакао суд, није ничимдоказала да је због написаног поднеска туженог иподигнутог оптужног приједлога претрпјела штетунанесену свом угледу, тим прије што садржина наведеногподнеска није била доступна трећим лицима, нити је вођенкривични поступак по оптужном приједлогу, а имајући притом у виду мјесто апеланткињиног сталног боравка. Упогледу противтужбе Радована Милетића суд је истакао даје у њој наведено да је апеланткиња у тужби поднесенојтом суду, под бројем П. 73/02, изнијела низ неистинитихтврдњи које шкоде његовој части и угледу и вријеђају га. Стим у вези суд је закључио да читањем садржаја наведенетужбе од 4. марта 2002. године не постоје било каквеувреде изнесене на рачун туженог, већ само тврдње да јетужени у спорном поднеску изнио низ неистина наапеланткињин рачун, о чему је већ било говорено. Свидокази, према мишљењу суда, које је туженипротивтужилацизвео на главној расправи су управо доказикоје су странке изнијеле у поступку који је правоснажноокончан пресудом Окружног суда (ранији број списапредмета П. 73/00, нови број П. 93/00) и релевантни сусамо за тај поступак, као и да је тужени-противтужилацочигледно незадовољан исходом наведеног поступкаупорно у овом поступку покушавао да докаже да јеОкружни суд погријешио преиначавајући пресудуОсновног суда којом је апеланткињин тужбени захтјев уцијелости одбијен као неоснован. Имајући у виду наведено,одлучено је као у диспозитиву пресуде.11. Пресудом Окружног суда број 015-0-Гж-06-000341 од 11. априла 2007. године одбијене су као неоснованежалбе парничних странака и првостепена пресудаОсновног суда од 3. јула 2006. године потврђена.12. У образложењу другостепене пресуде је наведенода је спорни поднесак Основном суду достављен 3.новембра 2000. године у парнични спис број П. 73/00, те даје наведени поднесак упутио МДП ШИК „Маглић“, ЗДП„Инжињеринг“ Фоча као тужени у том спору, који јепокренула апеланткиња ради раскида уговора и накнадештете. Даље је наведено да на крају спорног поднескаиспод ријечи тужених стоји нечитак потпис, без означењаимена и презимена с печатом ШИК „Маглић“ Фоча. Токомпоступка, како је истакао Окружни суд, апеланткиња нијени тврдила да је спорни поднесак потписао тужени РадованМилетић, који је раније у предузећу „Маглић“ био запослени обављао дужност директора економског сектора, али даје апеланткиња тврдила да је управо он саставио спорниподнесак. На другој страни, тужени је сматрао да је управоапеланткињина тужба садржавала неистине које сунашкодиле његовој части и угледу. Другостепени суд јеконстатовао да је материјални пропис на основу ког требада се разријеши ова парница Закон о заштити од клеветекоји се примјењује за све тужбе за накнаду штете уколикосу поднесене поводом незаконите повреде угледа изазванеизношењем или проношењем нечег неистинитог без обзирана врсту тужбе (члан 4 став 1 Закона), као и да је свакопословно способно лице које проузрокује штету угледуфизичког или правног лица изношењем или проношењемизражавања нечег неистинитог, идентификујући то лицетрећем лицу, одговорно за клевету, ако је то лицепроузроковало штету у својству аутора, уредника илииздавача, или у својству правног лица које je на неки другиначин ефикасно контролисало садржај тог изражавања, каои правно лице које је објавило изражавање (члан 5 став 1Закона). Лице из члана 5 став 1 Закона је одговорно заизазвану штету ако је намјерно или због непажње изнијелоили пронијело изражавање (члан 5 став 2 Закона).Међутим, другостепени суд је истакао да су у члану 6 тогЗакона прописани изузеци од одговорности, те да је овомодредбом прописано да се неће одговарати за клевету,између осталог, ако је лице које је наводно проузроковалоштету било по закону обавезно да износи или проносиизражавање, или износи или проноси изражавање у токузаконодавног, судског или управног поступка (тачка б члан6 Закона). С тим у вези, Окружни суд је истакао да суизражавања, за која и апеланткиња и тужени сматрају да суповриједила њихов углед или да су њима оклеветани усмислу Закона о заштити од клевете, изнесена у судскомпоступку, па је стога и захтјев из тужбе и захтјев изпротивтужбе требало одбити, позивајући се на одредбучлана 6 тачка б. наведеног Закона. Смисао и циљ изузеткаод одговорности прописаног чланом 6 тачка б. наведеногЗакона у случају изражавања изнесеног у судском поступкује, сходно мишљењу Окружног суда, у томе што је судски
Број <strong>98</strong> - Страна 68 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.поступак спор у коме, начелно, странке не могу да будуограничене ничим да би изнијеле чињенице и извеле доказекојима те чињенице утврђују. У том смислу, Окружни судје навео да су странке у парничном поступку ограниченесамо у смислу да не могу да вријеђају супротну странку(сходно члану 407 ЗПП: „друге учеснике у поступку“)изношењем нечег везаног за личност, супротноуобичајеним нормама пристојног понашања, нпр.наглашавајући неки физички недостатак супротне странкеи слично, те да ово процјењује суд у сваком конкретномслучају и овлашћен је да опомене странку, удаљи је изсуднице или новчано казни (члан 407 ст. 1 и 2 ЗПП).13. Окружни суд је даље навео да у конкретномслучају треба да се истакне, с обзиром на обавезу суда да уобразложењу пресуде оцијени жалбене наводе који су ододлучног значаја (члан 231 ЗПП), да се у првостепенојпресуди погрешно наводи да је међу странкама спорно дали је Поднесак број 3694/00 од 18. септембра 2000. годинепотписао тужени. Тачно је, сходно мишљењудругостепеног суда, да апеланткиња није током поступкатврдила да је тужени потписао спорни поднесак, него да гаје потписао Младен Нинковић који је у вријеме писањаподнеска био генерални директор МДП ШИК „Маглић“Фоча, а да је тужени написао спорни поднесак. Из овеапеланткињине тврдње, како је навео Окружни суд,несумњиво је да је она током овог поступка сматрала да јетужени аутор овог поднеска у смислу члана 3 тачка г.Закона о заштити од клевете. Сходно овој одредби „аутор“је свако лице које износи или проноси изражавање.Међутим, другостепени суд је навео да је спорни поднесаксуду у парничном спору упутила тужена страна, предузеће„Маглић“, те да га је, како и сама апеланткиња тврди,потписао Младен Нинковић, генерални директор предузећа„Маглић“. У вези с тим, Окружни суд је истакао да усудском поступку, као и иначе, предузеће заступа директорили лице које он овласти, како је прописано одредбомчлана 34 став 2 Закона о државним предузећима(„Службени гласник РС“ број 3/95 и 3/97), који је био наснази у вријеме сачињавања спорног поднеска. Директорје, као заступник предузећа, могао у оквиру својиховлашћења да дā другом лицу писмену пуномоћ да заступапредузеће (члан 37), али у спису предмета не постоји доказда је генерални директор предузећа „Маглић“ овластиотуженог Радована Милетића да заступа предузеће унаведеном спору. Дакле, сходно мишљењу другостепеногсуда, апеланткиња није доказала да је тужени „аутор“спорног поднеска, а била је дужна да то учини сходноодредби члана 123 став 1 ЗПП-а. У погледуапеланткињиног другог жалбеног навода, као и жалбеногнавода туженог, да су спорни поднесак односноапеланткињина тужба по свом садржају представљалиповреду угледа, Окружни суд је истакао да је првостепенисуд дао јасне разлоге који су као такви у потпуностиприхватљиви и по оцјени тог суда. Међутим, ти разлозинису од значаја, јер је требало да се тужбе одбију, као штоје већ наведено, примјеном одредбе члана 6 тачка б. Законао заштити од клевете. Сходно изнесеном, Окружни суд језакључио да је првостепени суд донио правилну одлуку,али је пропустио да се позове на одредбу члана 6 тачка б.Закона о заштити од клевете која је представљала правниоснов за одбијање и захтјева из тужбе и захтјева изпротивтужбе. С обзиром на наведено, одлучено је као удиспозитиву другостепене пресуде на основу одредбечлана 226 ЗПП-а.14. Пресудом Врховног суда број 118-0-Рев-07-000575 од 24. јуна 2009. године одбијена је као неоснованаапеланткињина ревизија изјављена против другостепенепресуде Окружног суда од 11. априла 2007. године.15. У образложењу пресуде Врховни суд је истакао даиз садржаја ревизије произилази да апеланткиња конкретноне указује на било коју повреду одредаба парничногпоступка која је била учињена у поступку преддругостепеним судом у смислу одредаба члана 240 став 1тачка 1 ЗПП-а, већ да, напротив, из садржаја ревизијепроизилази да она, у суштини, указује на погрешно инепотпуно утврђено чињенично стање у проведеномпоступку, а то није могући ревизиони разлог премаизричитим одредбама члана 240 став 2 тог закона.Неспорна је чињеница, како је ревизиони суд навео, да јетужени Радован Милетић правној служби тог предузећа урукопису дао податке, које је затим руководилац те службеЗлата Крсмановић користила да сачини спорни поднесаккоји је потписао директор тог предузећа. Већ из тогразлога, сходно мишљењу Врховног суда, не може да сеприхвати апеланткињина тврдња да је тужени одговоран заклевету. Наиме, како је истакао ревизиони суд, ради се осудском поступку у ком је Радован Милетић, очигледнодобро упућен у спорни правни однос, дао податке туженојстрани у том предмету, па с тим у вези треба да се имају увиду одредбе члана 219 тада важећег Закона о парничномпоступку („Службени лист СФРЈ“ бр. 4/77, 36/80, 69/82,58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 и 35/91, те „Службенигласник РС“ бр. 17/93, 14/94 и 32/94) - да су странке дужнеда изнесу чињенице и предложе доказе на којима заснивајусвој захтјев или којим оспоравају наводе и доказепротивника. С тим у вези је Врховни суд навео да је натуженом предузећу у том спору био избор да ли ће дакористе те податке, добијене од Радована Милетића, и какоће да их формулишу, па већ из тог разлога не може сеосновано да се тврди да је тужени Радован Милетић„ефикасно контролисао садржај тог изражавања“ у смислуодредаба члана 5 став 1 Закона од заштити од клевете, а утаквој ситуацији нема ни његове одговорности у смислустава 2 тог члана. У том погледу, Врховни суд јеконстатовао да је правилан став другостепеног суда да серади о судском поступку у смислу одредаба члана 6 став 1тачка б) Закона о заштити од клевете, те да оспоравањеапеланткињиног тужбеног захтјева није било упротивности с одредбама става 2 тог члана.16. Дакле, сходно ставу Врховног суда не ради се отоме да је тужени Радован Милетић износио или проносиоизражавање у смислу одредаба члана 3 тачка г) наведеногЗакона у својству „аутора“, већ о давању података у спорукоји је, с обзиром на његову вриједност, био од великогзначаја за тужено предузеће. Давање тих података, поналазу Врховног суда, није било с намјером да се нанесештета апеланткињином угледу, већ да се оспори њентужбени захтјев и тиме спријечи штета за наведенопредузеће. С тим у вези, Врховни суд је указао и нанеоснованост апеланткињиног позивања на ПресудуОкружног суда број Гж-394/05 од 16. новембра 2005.године, јер је она Пресудом тог (ревизионог) суда број 118-0-Рев-06-000 092 од 21. марта 2008. године, уважавањемревизије туженог предузећа, преиначена тако што јеодбијена апеланткињина жалба против првостепенепресуде у тој правној ствари, којом је одбијен каонеоснован њен тужени захтјев за исплату 115.385,00 КМ сазаконском затезном каматом почев од 18. децембра 1991.године до исплате. Код таквог стања ствари, Врховни суд језакључио да сматра да не постоје разлози због којих јеревизија изјављена, као и да оспоравана пресуда неманедостатака који би се односили на страначку способност и
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 69заступање странака у овом спору. Имајући у видунаведено, одлучено је као у диспозитиву пресуде на основучлана 248 ЗПП-а.IV. Апелацијаа) Наводи из захтјева17. Апеланткиња сматра да јој је оспореним одлукамаповријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција), као и права наимовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, збогначина на који су судови у предметном парничномпоступку, по њеној тужби ради накнаде штете због клевете,утврдили чињенично стање и примијенили материјалноправо. Апеланткиња је, такође, истакла да су оспоренеодлуке резултат пристрасности судова и да не садржеадекватна образложења.18. Даље, апеланткиња је навела да јој је упредметном поступку повријеђено и право на правичносуђење у разумном року, указујући посебно на дужинутрајања поступка пред првостепеним судом, те истичући даје њена „тужба поднесена 5. марта 2002. године и да се поњој није ништа предузимало четири и пол године“.19. Поред наведених права, апеланткиња је тражилаод Уставног суда да, због поступања туженог РадованаМилетића, утврди повреду права лица да не будеподвргнуто мучењу нити нечовјечном или понижавајућемтретману или казни из члана II/3б) Устава Босне иХерцеговине и члана 3 Европске конвенције, права наличну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне иХерцеговине и члана 5 Европске конвенције, те права наслободу мисли, савјести и вјере из члана II/3г) УставаБосне и Херцеговине и члана 9 Европске конвенције.б) Одговор на апелацију20. У одговору на апелацију, Врховни суд је навео даостаје у цјелини код разлога оспорене ревизионе пресудеод 24. јуна 2009. године, истичући да том пресудом нитиједно од апеланткињиних уставних права није повријеђено,па тако ни она на која она предметном апелацијом указује.21. У одговору на апелацију Основни суд је навео дасу наводи из апелације потпуно неосновани, те да суизнесени у првостепеном поступку, а поновљени у жалби иревизији, тако да су цијењени у току цијелог поступка. Утом смислу Основни суд је констатовао да апелација несадржи нити један нови навод, па је предложено да сеодбије као неоснована јер не постоје кршења права на којаје апеланткиња указала.22. Тужени Радован Милетић, као супротна страна упредметном поступку, је у свом одговору на апелацијуистакао да је апеланткиња злоупотребила право на тражењесудске заштите, те да ни у ком случају не може да сеговори да је апеланткињи угрожен углед.V. Релевантни прописи23. У Закону о заштити од клевете („Службенигласник Републике Српске“ број 37/01) релевантне одредбегласе:Општи диоЧлан 1.Овим законом уређују се прихватљива ограничењаслободе изражавања у погледу грађанске одговорности заштету нанесену угледу физичког или правног лицаизношењем или проношењем нечег неистинитог ипотврђује да:а) право на слободу изражавања, које је гарантованоУставом Републике Српске и Европском конвенцијом зазаштиту људских права и основних слобода, представљаједан од основа демократског друштва, посебно када серади о питањима од политичког и јавног интереса;[...].ДефиницијеЧлан 3.У смислу овог Закона:а) "изражавање" значи било какву изјаву, нарочитоукључујући: сваки усмени, писани, аудио, визуални илиелектронски материјал, без обзира на садржај, форму илиначин изношења или преношења;б) "јавни орган" значи сваки законодавни, судски,извршни или други управни орган, сваки орган који јеименован или установљен у складу са Законом, а обављајавну функцију, и свако правно лице које је или увласништву, или је контролирано од стране једног од горенаведених јавних органа;ц) "јавни службеник" значи свака особа која јеупослена у јавном органу;д) "аутор" је свака особа која износи или проносиизражавање.Одговорност за клеветуЧлан 5.1. Свако пословно способно лице које проузрокујештету угледу физичког или правног лица изношењем илипроношењем изражавања нечег неистинитог,идентификујући то лице трећем лицу, одговорно је заклевету, ако је то лице проузроковало штету у својствуаутора, уредника или издавача изражавања, или у својствулица које је на неки други начин ефикасно контролисалосадржај тог изражавања, као и правно лице које јеобјавило изражавање.2. Лице из става 1. овог члана је одговорно за изазвануштету ако је намерно или услед непажње изнело илипронело изражавање.[...]Изузеци од одговорностиЧлан 6.(1) У следећим случајевима неће се одговарати заклевету:а) ако се ради о изражавању мишљења или када јеизражавање у суштини истинито;б) ако је лице које је наводно проузроковало штетубило по закону обавезно износити или проноситиизражавање, или износити или проносити изражавање утоку законодавног, судског или управног поступка;в) ако је изношење или проношење изражавања билоразумно.(2) Када суд доноси овакву одлуку, узима у обзир свеоколности случаја, [...].24. У Закону у парничном поступку („Службенилист СФРЈ“ бр. 4/77, 36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89,20/90, 27/90 и 35/91, те „Службени гласник РС“ бр. 17/93,14/94 и 32/94) релевантне одредбе гласе:Члан 213.(1) Осим случајева посебно предвиђених овим законом,прекид поступка ће се одредити:1) ако је одлучио да сам не рјешава о претходномпитању[...]
Број <strong>98</strong> - Страна 70 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Члан 219.Свака странка дужна је да изнесе чињенице ипредложи доказе на којима заснива свој захтјев или којимпобија наводе и доказе противника.25. У Закону о парничном поступку („Службенигласник Републике Српске“ број 58/03, 85/03 и 74/05 –ступио на снагу 1. августа 2003. године) релевантнеодредбе гласе:Члан 7.Странке су дужне да изнесу све чињенице на којимазаснивају своје захтјеве и да изводе доказе којима сеутврђују те чињенице. Суд је овлашћен да утврди ичињенице које странке нису изнијеле, ако из резултатарасправе и доказивања произилази да странке иду за тимда располажу захтјевима којима не могу располагати(члан 3. став 2).Члан 8.Које ће чињенице узети као доказане одлучује суд наоснову слободне оцјене доказа. Суд ће савјесно и брижљивоцијенити сваки доказ засебно и све доказе заједно.Члан 10.Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачењаи са што мање трошкова и да онемогући свакузлоупотребу права која странкама припадају у поступку.Члан 12.Кад одлука суда зависи од претходног рјешењапитања да ли постоји неко право или правни однос, а отом питању још није донио одлуку суд или други надлежниорган (претходно питање), суд може сам ријешити топитање ако посебним прописима није другачије одређено.У парничном поступку суд је у погледу постојањакривичног дјела и кривичне одговорности учиниоца везан заправоснажну пресуду кривичног суда којом се оптужениоглашава кривим.Члан 123.Свака странка дужна је да докаже чињенице накојима заснива свој захтјев.Суд ће слободном оцјеном доказа утврдити чињеницена основу којих ће донијети одлуку.Члан 231.У образложењу пресуде односно рјешења другостепенисуд ће оцијенити жалбене наводе који су од одлучногзначаја.Члан 240.Ревизија се може изјавити:(1) због повреде одредаба парничног поступка изчлана 209. овог закона која је учињена у поступку преддругостепеним судом;(2) због погрешне примјене материјалног права;(3) због прекорачења тужбеног захтјева ако је таповреда учињена у поступку пред другостепеним судом.Ревизија се не може изјавити због погрешно илинепотпуно утврђеног чињеничног стања.Члан 248.Ревизиони суд ће пресудом одбити ревизију каонеосновану ако утврди да не постоје разлози због којих јеревизија изјављена.Члан 407.(1) Новчаном казном од 100 до 1.000 конвертибилнихмарака суд ће казнити лице које у поднеску вријеђа суд,странку или другог учесника у поступку.(2) Ако лице које учествује у поступку или лице којекао слушалац присутан расправи, вријеђа суд или другеучеснике у поступку, омета рад или се не покораванаредбама суда за одржавање реда, суд ће га опоменути.Ако опомена буде безуспјешна суд ће опоменуто лицеудаљити из суднице или казнити новчаном казном од 100до 1.000 конвертибилних марака, а може га и удаљити иказнити новчаном казном.[...]Члан 454.Ако је прије ступања на снагу овог закона започетпоступак пред првостепеним судом, даљи поступакспровешће се по одредбама овог закона.У предметима из става 1. овог члана у којима је већзаказано припремно рочиште или рочиште за главнурасправу, али расправа још увијек није отворена, суд ћеопозвати рјешење о одређивању рочишта и о томеобавијестити странке, а туженог позвати да доставиодговор на тужбу у складу са одредбама овог закона.VI. Допустивост26. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.27. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могућисходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од данакада је подносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.28. У конкретном случају предмет оспоравањаапелацијом је Пресуда Врховног суда број 118-0-Рев-07-000 575 од 24. јуна 2009. године против које нема другихдјелотворних правних лијекова могућих сходно закону.Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила 7. јула2009. године, а апелација је поднесена 5. августа 2009.године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелацијаиспуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставногсуда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нитипостоји неки други формални разлог због ког апелацијаније допустива.29. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине и члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставногсуда, Уставни суд је утврдио да предметна апелацијаиспуњава услове у погледу допустивости.VII. Меритум30. Апеланткиња оспорава наведене пресудеОсновног, Окружног и Врховног суда, тврдећи да су тимпресудама повријеђена њена права из члана II/3е) и к)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европскеконвенције, као и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију. Такође, апеланткиња је навела повреду права ииз члана II/3б), д) и г) Устава Босне и Херцеговине и чл. 3,5 и 9 Европске конвенције.Право на правично суђење31. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правично саслушање у грађанским икривичним стварима и друга права у вези са кривичнимпоступком.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 7132. Члан 6 Европске конвенције гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правично суђење и јавну расправуу разумном року пред независним и непристрасним,законом установљеним судом.[…]33. Повреда права на правично суђење се, сходноапеланткињином мишљењу, огледа у погрешно инепотпуно утврђеном чињеничном стању и погрешнојпримјени материјалног права, односно одредаба Закона озаштити од клевете, као и у чињеници да јој је ускраћеноправо на доношење одлуке у разумном року.34. Уставни суд сматра да је у конкретном случајучлан 6 став 1 Европске конвенције примјенљив, јер се радио поступку утврђивања накнаде штете, дакле, неспорно серади о утврђивању грађанских права. Уставни суд ће,стога, размотрити апеланткињине наводе да поступак предредовним судовима није био правичан у смислу члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције, и то како због дужине трајања поступка, тако избог осталих аспеката за које апеланткиња сматра да суповријеђени.Суђење у разумном рокуРелевантни принципи35. Сходно конзистентној пракси Европског суда иУставног суда, разумност дужине трајања поступка мора дасе оцијени у свјетлу околности појединог предмета, водећирачуна о критеријумима који су успостављени судскомпраксом Европског суда, а нарочито о сложеностипредмета, понашању страна у поступку и надлежног судаили других јавних власти, те о значају који конкретнаправна ствар има за апеланта (види Европски суд, Микулићпротив Хрватске, апликација број 53176/99 од 7. фебруара2002. године, Извјештај број 2002-I, став 38).Период који се узима у обзир36. У контексту наведеног, Уставни суд запажа дапредметни поступак траје од 4. марта 2002. године и да јеокончан Пресудом Врховног суда број 118-0-Рев-07-000575 од 24. јуна 2009. године. Дакле, предметни поступак јетрајао укупно седам година и око четири мјесеца.Анализа разумности трајања поступка37. Уставни суд не може да констатује да се ради онарочито сложеном поступку, будући да није уочио да јепоступак накнаде штете захтијевао да се утврди сложеночињенично стање, нити да је било потребно да се рјешавајусложена правна питања.38. Анализирајући дужину поступка, Уставни судпревасходно констатује да се суштина апеланткињинихнавода, у погледу дужине трајања предметног парничногпоступка, тиче чињенице да је по њеној тужби из 2002.године одлучено 2006. године. С тим у вези, Уставни судсматра да је потребно да се осврне на ток првостепеногпоступка, те да сагледа понашање како првостепеног судатако и апеланткиње. Наиме, Уставни суд запажа да је наконподношења апеланткињине тужбе, односно противтужбетуженог, па до доношења првостепене пресуде Основнисуд одржао пет расправа (14. маја 2002. године, 19. августа2002. године, 16. децембра 2003. године, 10. априла 2006.године и 3. јула 2006. године), као и да је 19. августа 2002.године донио рјешење (потврђено рјешењем Окружногсуда од 26. септембра 2002. године) којим је предметнипоступак прекинут (у смислу одредбе члана 213. став 1тачка 1 раније важећег ЗПП-а) до окончања кривичногпоступка у предмету број К. 71/02 и враћања предмета бројП.73/00 након вјештачења по ревизији код Врховног суда,као претходног питања. Такође, Уставни суд запажа да јеОсновни суд у још једном наврату, рјешењем од 4.фебруара 2005. године, прекинуо предметни парничнипоступак до правоснажног окончања поступка у предметуброј П.73/00, али да је по жалби туженог Окружни судрјешењем од 22. фебруара 2006. године укинуо оспораванопрвостепено рјешење Основног суда од 4. фебруара 2005.године и предмет вратио првостепеном суду на поновнипоступак. На другој страни, Уставни суд истиче да је токомпрвостепеног поступка одлучивано у три наврата о изузећусудије, како по захтјеву судија који су поступали (од 17.јула 2003. године и 29. марта 2004. године, који суодбијени), тако и по апеланткињином захтјеву (од 22.априла 2004. године, који је усвојен), те да је токомпрвостепеног поступка два пута мијењан поступајућисудија (29. октобра 2003. године и 3. јануара 2005. године).Насупрот наведеним активностима суда, Уставни судуказује и на пропуст у поступању Основног суда када нијеодржао расправе заказане за 21. април 2003. године и 26.јануар 2004. године. Неспорна је такође, сходно мишљењуУставног суда, и чињеница да је апеланткиња токомцијелог првостепеног поступка била активна у коришћењупроцесних средстава која су јој била на располагању, као ида је у више наврата ургирала код суда да се наставипоступак (16. септембра 2002. године, 20. јануара 2003.године и 8. децембра 2005. године) те предлагала да сеодрже припремно рочиште и главна расправа истог дана (4.фебруара 2005. године). Међутим, Уставни суд сматра даје, и поред одређених пропуста, Основни суд несумњивопредузимао процесне радње из своје надлежности, те да ниу ком случају не може да се говори о апсолутнојнеактивности, како је истакла апеланткиња у наводимаапелације, као и да морају да се узму у обзир и одређенеобјективне околности, односно процесне ситуације (прекидпоступка и измјене поступајућих судија) које судопринијеле дужини поступка, због којих је поступак упрвом степену трајао скоро четири године. У односу напериод који се тиче одлучивања у другостепеном итрећестепеном поступку, Уставни суд сматра да суОкружни и Врховни суд доносили оспорене одлуке уразумним роковима. С обзиром на наведено, односноимајући у виду поступак у цјелини те све објективнеоколности које су допринијеле његовој дужини, Уставнисуд закључује да доношењем мериторне одлуке у року одседам година и четири мјесеца није повријеђеноапеланткињино право на правично суђење у разумном рокуиз члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције, те закључује да су апелационинаводи о повреди овог права у цијелости неосновани.Остали аспекти права на правично суђење39. У вези с осталим наводима који се тичу наводногкршења права на правично суђење, Уставни суд запажа дасе апеланткиња жали на погрешно утврђено чињеничностање и произвољну примјену материјалног и процесногправа, у вези с питањем да ли су судови имали основ дадонесу оспорене пресуде којима су утврдили даапеланткињи не припада право на накнаду штете збогклевете.40. С тим у вези, Уставни суд напомиње да нијенадлежан да врши провјеру утврђених чињеница и начинана који су редовни судови протумачили позитивно-правнепрописе, осим уколико одлуке тих судова крше уставнаправа. То ће бити случај када одлука редовног суда неукључује или погрешно примјењује уставно право, кад јепримјена позитивно-правних прописа била очигледнопроизвољна, кад је релевантни закон сам по себи неуставан
Број <strong>98</strong> - Страна 72 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.или када је дошло до повреде основних процесних права,као што су право на правичан поступак, право на приступсуду, право на ефективан правни лијек и у другимслучајевима (види Уставни суд, Одлука о допустивости имеритуму број АП 381/04 од 27. октобра 2004. године, став22, објављена у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“ број 19/05).41. Такође, Уставни суд указује на то да, сходноустаљеној пракси Европског суда и Уставног суда, члан 6став 1 Европске конвенције обавезује судове да, измеђуосталог, образложе своје пресуде. Та обавеза, међутим, неможе да буде схваћена као обавеза да се у пресуди изнесусви детаљи и дају одговори на сва постављена питања иизнесене аргументе (види Уставни суд, одлуке бр. У 62/01од 5. априла 2002. године и АП 352/04 од 23. марта 2005.године). Мјера у којој та обавеза постоји зависи од природеодлуке (види Европски суд, Ruiz Torija против Шпаније,пресуда од 9. децембра 1994. године, серија А, број 303-А,став 29). Европски и Уставни суд су у бројним одлукамауказали на то да домаћи судови имају одређенудискрециону оцјену у вези с тим које ће аргументе и доказеда прихвате у одређеном предмету, али истовремено имајуобавезу да образложе своју одлуку тако што ће навестијасне и разумљиве разлоге на којима су ту одлукузасновали (види Европски суд, Suominen против Финске,пресуда од 1. јула 2003. године, апликација број 37801/97,став 36, и, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука број АП5/05 од 14. марта 2006. године).42. Уставни суд запажа да је Врховни суд својуодлуку, којом је у коначном одбијен апеланткињин захтјевкојим је тражила да се тужени обавеже да накнади штету,засновао на одредбама Закона о заштити од клевете.Наиме, Врховни суд је образложио да не може да сеприхвати апеланткињина тврдња да је тужени одговоран заклевету, с обзиром да се радило о судском поступку (стариброј предмета П. 73/02, нови број П. 65/04) у ком јеРадован Милетић дао податке туженој страни у томпредмету, која је у смислу процесне диспозиције ималаправо избора коришћења и начина формулисања таквихподатака у том спору као доказног средства. Слиједом тога,Врховни суд је закључио да из тог разлога не можеосновано да се тврди да је тужени Радован Милетић„ефикасно контролисао садржај тога изражавања“ у смислуодредаба члана 5 став 1 Закона од заштити од клевете, а утаквој ситуацији нема ни његове одговорности у смислустава 2 тога члана. Сходно томе, Врховни суд је закључиода се у конкретном случају ради о томе да је тужениРадован Милетић износио или проносио изражавање усмислу одредаба члана 3 тачка г) наведеног Закона усвојству „аутора“, већ о давању података у спору који је, собзиром на његову вриједност, био од великог значаја затужено предузеће, те да давање тих података није било снамјером да се нанесе штета апеланткињином угледу, већда се оспори њен тужбени захтјев и тиме спријечи штета занаведено предузеће. Уставни суд сматра да је Врховни суду оспореној одлуци дао јасно и логично образложење ипримијенио релевантне одредбе материјалног права(Закона о заштити од клевете). Стога, сходно мишљењуУставног суда, примјена материјалног права не може да сесматра произвољном у конкретном случају. Такође, упогледу апеланткињиног навода да су оспорене одлукерезултат пристрасности судова у предметном парничномпоступку, Уставни суд указује на свој ранији став из пракседа, уколико апелант тврди да је суд био пристрасан, мораконкретно да наведе у чему се састоји та пристрасност, теда у вези с тим приложи ваљане доказе (види Уставни суд,Одлука број У 45/01 од 25. фебруара 2002. године,објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“број 24/02). У конкретном случају, Уставни суд запажа даапеланткиња не нуди никакве конкретне доказе у односу нанаводну пристрасност судова, већ овај свој приговорзаснива на тврдњи да је тужени Радован Милетић извршиолични утицај на поступајуће судије како би донијелиоспорене одлуке у предметном парничном поступку.Међутим, Уставни суд сматра ове апеланткињине наводепаушалним, нарочито имајући у виду да је Уставни суд већуказао да су судови донијели одлуке на основу проведеногдоказног поступка и утврђеног чињеничног стања, те да нииз чега не може да се закључи да се ради о произвољнимодлукама или о одлукама донесеним под било каквимутицајем.43. Узимајући у обзир све наведено, Уставни судсматра да у конкретном случају нема кршења права направично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.Право на имовину44. Апеланткиња се жали да јој је у предметномпарничном поступку, окончаном пресудом Врховног суда,повријеђено и право на имовину из члана II/3к) УставаБосне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију. Њени наводи о кршењу права наимовину заснивају се на тврдњама о погрешној примјениматеријалног права. С обзиром на то да се, у суштини,наводи о кршењу права на имовину заснивају на наводимао кршењу права на правично суђење, о којима је Уставнисуд већ изнио свој став у претходним тачкама ове одлуке,те да у апелацији нису достављени било какви докази којиби могли да укажу на то да су наводи о кршењу овог правамогући и вјероватни, Уставни суд закључује да су наводи оповреди права на имовину из члана II/3к) Устава Босне иХерцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију, такође, неосновани.Остали наводи45. У односу на апеланткињине наводе да јој јеповријеђено право да не буде подвргнута мучењу нитинечовјечном или понижавајућем третману или казни, затимправо на личну безбједност, те право на слободу мисли,савјести и вјере из чл. II/3б), д) и г) Устава Босне иХерцеговине и чл. 3, 5 и 9 Европске конвенције, Уставнисуд сматра да су ови наводи паушални, те да није могуће даих се доведе у везу с предметним парничним поступком уком је одлучивано о праву на накнаду штете. У складу снаведеним, Уставни суд налази да је апелација у овомедијелу, такође, неоснована.VIII. Закључак46. Уставни суд закључује да у парничном предметуброј П. 65/04 (стари број П. 73/02), који је окончанПресудом Врховног суда број 118-0-Рев-07-000 575 од 24.јуна 2009. године, није дошло до повреде права направично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 Европске конвенције, како изаспекта права на суђење у разумном року тако и из осталихаспеката (утврђивање чињеничног стања, примјенаматеријалног права, пристрасност судова и квалитетобразложења оспорених пресуда), будући да дужинатрајања предметног парничног поступка, сагледана уцјелини, не може да се сматра неразумном, као и да јеВрховни суд у образложењу оспорене пресуде дао детаљне,јасне и прецизне разлоге за своју одлуку, те да примјенарелевантних одредаба Закона о заштити од клевете неизгледа произвољна.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 7347. Такође, Уставни суд закључује да су неосновани иапеланткињини наводи који се тичу права на имовину,права да не буде подвргнута мучењу нити нечовјечном илипонижавајућем третману или казни, затим права на личнубезбједност, те права на слободу мисли, савјести и вјере изчлана II/3к), б) и д) и г) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, те чл. 3,5 и 9 Европске конвенције.48. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.49. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 2500/09, rješavajući apelaciju R.T., naosnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, člana 59.stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija R.T., podnesenaprotiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575 od 24. juna 2009. godine, Presude Okružnogsuda u Trebinju <strong>broj</strong> 015-0-Gž-06-000 341 od 11. aprila 2007.godine i presude Osnovnog suda u Foči <strong>broj</strong> 094-0-P-04-000065 od 3. jula 2006. godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. R.T. (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Zemuna -Beograd, Republika Srbija, podnijela je 5. augusta 2009. godineapelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjemtekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda RepublikeSrpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000575 od 24. juna 2009. godine, Presude Okružnog suda uTrebinju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) <strong>broj</strong> 015-0-Gž-06-000 341 od 11. aprila 2007. godine i Presude Osnovnog suda uFoči (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) <strong>broj</strong> 094-0-P-04-000065od 3. jula 2006. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda, odVrhovnog suda, Okružnog suda, Osnovnog suda, te suprotnestrane u postupku Radovana Miletića (u daljnjem tekstu:tuženi), zatraženo je 6. oktobra 2009. godine da dostaveodgovor na apelaciju.3. Ustavni sud je odgovor na apelaciju primio odVrhovnog suda 14. oktobra 2009. godine, Osnovnog suda 22.oktobra 2009. godine, te Radovana Miletića 26. oktobra 2009.godine. Okružni sud nije Ustavnom sudu dostavio svoj odgovorna apelaciju.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju su apelantici dostavljeni 22. januara2010. godine.5. Ustavni sud je 8. aprila 2010. godine primio apelantičinpodnesak kao odgovor na dostavljene odgovore Vrhovnogsuda, Osnovnog suda i Radovana Miletića.III. Činjenično stanje6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.7. Apelantica je 4. marta 2002. godine pokrenula tužbompred Osnovnim sudom parnični postupak (spis predmeta raniji<strong>broj</strong> P. 73/02 - novi <strong>broj</strong> P. 65/04) protiv Radovana Miletićaradi naknade štete zbog klevete. Tužbeni zahtjev apelantica jezasnovala na odredbi člana 5. stav 2. Zakona o zaštiti odklevete („Službeni glasnik RS“ <strong>broj</strong> 37/01), navodeći da jetuženi Radovan Miletić sastavio Podnesak <strong>broj</strong> 3694/2000 od18. septembra 2000. godine, koji je dostavljen Osnovnom sudu3. novembra 2000. godine (u prilogu odgovora na tužbu) udrugom parničnom postupku (spis predmeta raniji <strong>broj</strong> P. 73/00- novi <strong>broj</strong> P. 93/00) koji je vođen po apelantičinoj tužbi protivMDP ŠIK „Maglić“ – ZDP „Inžinjering“ Foča, radi raskidaugovora i isplate novčanog iznosa. Također, apelantica je utužbi istakla da je Radovan Miletić u svojstvu svjedoka iznioklevete protiv nje i u krivičnom postupku <strong>broj</strong> K. 127/00 koji jevođen pred Osnovnim sudom, koje je ponovio naknadno uspojenom krivičnom postupku pod <strong>broj</strong>em K.106/01. TuženiRadovan Miletić je 14. maja 2002. godine podnio protutužbuprotiv apelantice radi naknade štete zbog klevete.8. Presudom Osnovnog suda br. 094-0-P-04-000065 od 3.jula 2006. godine odbijen je kao neosnovan apelantičin tužbenizahtjev kojim je tražila da se tuženi Radovan Miletić proglasikrivim za nastalu štetu nanesenu njenom ugledu u skladu sčlanom 5. stav 2. Zakona o zaštiti od klevete, te da apelantici naime naknade štete isplati iznos od 50.000,00 KM sa zakonskomkamatom počevši od dana podnošenja Podneska <strong>broj</strong>3694/2000 Osnovnom sudu pa do isplate, u roku od 15 dana oddana prijema presude. Također, presudom je odbijen kaoneosnovan apelantičin zahtjev da joj tuženi naknadi štetuizazvanu troškovima krivičnoga postupka u iznosu od 700,00KM sa zateznom kamatom od dana nastanka tih troškova uroku od 15 dana od dana prijema presude. Dalje, presudom jeodbijen kao neosnovan tužbeni zahtjev tuženog-protutužiteljaRadovana Miletića kojim je tražio da se odbije apelantičinatužba, a apelantica proglasi krivom po njegovoj protutužbi, kaoi da se apelantica obaveže da tuženom-protutužitelju na imenaknade štete isplati iznos od 10.000,00 KM sa zakonskomkamatom. Presudom je određeno da svaka stranka snosi svojetroškove postupka.9. U obrazloženju presude je navedeno da je sud, nakonsavjesne i brižljive ocjene svih dokaza zasebno i u međusobnojvezi u smislu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ br. 17/93, 14/94 i 32/94; u daljnjemtekstu: ZPP), utvrdio da je među parničnim strankama spornoda li je Podnesak <strong>broj</strong> 3694/2000 od 18. septembra 2000.godine potpisao tuženi i da li sadržaj navedenog podneskapredstavlja klevetu za apelanticu, kao i da li sadržinaapelantičine tužbe predstavlja klevetu za tuženog. Dalje jenavedeno da je sud utvrdio da u navedenom podnesku na strani<strong>broj</strong> 2. u drugom stavu stoji: očito je da bi se ovaj nalog mogaorealizovati učinjeno niz radnji za koje se osnovano možesumnjati da su krivična djela u cilju pribavljanja značajnematerijalne koristi. To je utoliko sumnjivije što je tužiteljica(apelantica) radila kao glavni operativac za plaćanje uRepubličkom komitetu, pa joj je moglo biti poznato da je sve u
Број <strong>98</strong> - Страна 74 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.vezi sa ovim nalogom urađeno protivzakonito. Uz to za rad natakvom radnom mjestu, zbog operativnosti uvijek su joj naraspolaganju bili bjanko potpisani nalozi, pa je mogla popunitii jedan i za svoj račun, kao i da podnesak punomoćnikaapelantice upućuje na takav zaključak. Sud je dalje naveo da jeparnični postupak po apelantičinoj tužbi protiv tuženog MDPŠIK sa p.o. Foča ZDP inžinjering vođen kod tog Suda pod<strong>broj</strong>em P. 73/00 (kasnije pod <strong>broj</strong>em P. 99/03, zbog ukidanjaranije odluke, radi naknade štete), pravosnažno okončanPresudom Okružnog suda <strong>broj</strong> Gž-394/05 od 16. novembra2005. godine, kojom je usvojen apelantičin tužbeni zahtjev ituženi obavezan da joj isplati iznos od 1.500.000,00 DIN,odnosno 115.385,00 KM sa zakonskom zateznom kamatompočevši od 18. decembra 1991. godine. Isto tako je nesporno,kako je naveo sud, da je pravosnažnim Rješenjem tog suda <strong>broj</strong>K: 71/02 od 13. februara 2003. godine obustavljen krivičnipostupak protiv apelantice koji je vođen po optužnomprijedlogu OJT Foča, zbog krivičnog djela falsifikovanjaisprave iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakona RS-a, zbogodustajanja javnog tužioca od krivičnog gonjenja, te da nijeodržan glavni pretres po navedenom optužnom prijedlogu, većje tužiočevo odustajanje od krivičnog gonjenja uslijedilo prijezakazivanja glavnog pretresa po navedenom optužnomprijedlogu. S tim u vezi, sud je naveo da je apelantica, nemasumnje, zbog navoda iznesenih u postupku i podizanjaoptužnog prijedloga imala neugodnosti, ali njena čast, ugled idostojanstvo nisu na taj način povrijeđeni i nema osnova zaobeštećenje, pa stoga nije trebalo ni utvrđivati visinu štete. Pomišljenju suda, konstatacije koje je tuženi Radovan Miletićistakao u spornom Podnesku <strong>broj</strong> 3694/2000 nisu date nigdje ujavnost, već je taj podnesak bio dostupan samo parničnimstrankama tog suda koje su postupale u navedenom spisu, kao ivijeću Okružnog suda prilikom donošenja odluke poapelantičinoj žalbi.10. Isto tako, sud je naveo da ni optužni prijedlog nijedostavljen nikome, već se nalazi u sudskom spisu, niti je ponjemu zakazan glavni pretres jer je tužilac odustao od krivičnoggonjenja prije zakazivanja glavnog pretresa. Apelantica, kako jeistakao sud, nije ničim dokazala da je zbog napisanog podneskatuženog i podignutog optužnog prijedloga pretrpjela štetunanesenu svom ugledu, tim prije što sadržina navedenogpodneska nije bila dostupna trećim licima, niti je vođen krivičnipostupak po optužnom prijedlogu, a imajući pri tom u vidumjesto apelantičinog stalnog boravka. U pogledu protutužbeRadovana Miletića sud je istakao da je u njoj navedeno da jeapelantica u tužbi podnesenoj tom sudu, pod <strong>broj</strong>em P. 73/02,iznijela niz neistinitih tvrdnji koje škode njegovoj časti i ugledui vrijeđaju ga. S tim u vezi sud je zaključio da čitanjem sadržajanavedene tužbe od 4. marta 2002. godine ne postoje bilo kakveuvrede iznesene na račun tuženog, već samo tvrdnje da jetuženi u spornom podnesku iznio niz neistina na apelantičinračun, o čemu je već bilo govoreno. Svi dokazi, premamišljenju suda, koje je tuženi-protutužitelj izveo na glavnojraspravi su upravo dokazi koje su stranke iznijele u postupkukoji je pravosnažno okončan presudom Okružnog suda (raniji<strong>broj</strong> spisa predmeta P. 73/00, novi <strong>broj</strong> P. 93/00) i relevantni susamo za taj postupak, kao i da je tuženi-protutužitelj očiglednonezadovoljan ishodom navedenog postupka uporno u ovompostupku pokušavao da dokaže da je Okružni sud pogriješiopreinačavajući presudu Osnovnog suda kojom je apelantičintužbeni zahtjev u cijelosti odbijen kao neosnovan. Imajući uvidu navedeno, odlučeno je kao u dispozitivu presude.11. Presudom Okružnog suda <strong>broj</strong> 015-0-Gž-06-000 341od 11. aprila 2007. godine odbijene su kao neosnovane žalbeparničnih stranaka i prvostepena presuda Osnovnog suda od 3.jula 2006. godine potvrđena.12. U obrazloženju drugostepene presude je navedeno daje sporni podnesak Osnovnom sudu dostavljen 3. novembra2000. godine u parnični spis <strong>broj</strong> P. 73/00, te da je navedenipodnesak uputio MDP ŠIK „Maglić“, ZDP „Inžinjering“ Fočakao tuženi u tom sporu, koji je pokrenula apelantica radiraskida ugovora i naknade štete. Dalje je navedeno da na krajuspornog podneska ispod riječi tuženih stoji nečitak potpis, bezoznačenja imena i prezimena s pečatom ŠIK „Maglić“ Foča.Tokom postupka, kako je istakao Okružni sud, apelantica nijeni tvrdila da je sporni podnesak potpisao tuženi RadovanMiletić, koji je ranije u preduzeću „Maglić“ bio zaposlen iobavljao dužnost direktora ekonomskog sektora, ali da jeapelantica tvrdila da je upravo on sastavio sporni podnesak. Nadrugoj strani, tuženi je smatrao da je upravo apelantičina tužbasadržavala neistine koje su naškodile njegovoj časti i ugledu.Drugostepeni sud je konstatovao da je materijalni propis naosnovu kojeg treba da se razriješi ova parnica Zakon o zaštitiod klevete koji se primjenjuje za sve tužbe za naknadu šteteukoliko su podnesene povodom nezakonite povrede ugledaizazvane iznošenjem ili pronošenjem nečeg neistinitog bezobzira na vrstu tužbe (član 4. stav 1. Zakona), kao i da je svakoposlovno sposobno lice koje prouzrokuje štetu ugledu fizičkogili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjem izražavanja nečegneistinitog, identifikujući to lice trećem licu, odgovorno zaklevetu, ako je to lice prouzrokovalo štetu u svojstvu autora,urednika ili izdavača, ili je u svojstvu pravnog lica koje na nekidrugi način efikasno kontrolisalo sadržaj tog izražavanja, kao ipravno lice koje je objavilo izražavanje (član 5. stav 1.Zakona). Lice iz člana 5. stav 1. Zakona je odgovorno zaizazvanu štetu ako je namjerno ili zbog nepažnje iznijelo ilipronijelo izražavanje (član 5. stav 2. Zakona). Međutim,drugostepeni sud je istakao da su u članu 6. tog Zakonapropisani izuzeci od odgovornosti, te da je ovom odredbompropisano da se neće odgovarati za klevetu, između ostalog,ako je lice koje je navodno prouzrokovalo štetu bilo po zakonuobavezno da iznosi ili pronosi izražavanje, ili iznosi ili pronosiizražavanje u toku zakonodavnog, sudskog ili upravnogpostupka (tačka b. član 6. Zakona). S tim u vezi, Okružni sud jeistakao da su izražavanja, za koja i apelantica i tuženi smatrajuda su povrijedila njihov ugled ili da su njima oklevetani usmislu Zakona o zaštiti od klevete, iznesena u sudskompostupku, pa je stoga i zahtjev iz tužbe i zahtjev iz protutužbetrebalo odbiti, pozivajući se na odredbu člana 6. tačka b.navedenog Zakona. Smisao i cilj izuzetka od odgovornostipropisanog članom 6. tačka b. navedenog Zakona u slučajuizražavanja iznesenog u sudskom postupku je, prema mišljenjuOkružnog suda, u tome što je sudski postupak spor u kome,načelno, stranke ne mogu biti ograničene ničim da bi iznijelečinjenice i izvele dokaze kojima te činjenice utvrđuju. U tomsmislu, Okružni sud je naveo da su stranke u parničnompostupku ograničene samo u smislu da ne mogu da vrijeđajusuprotnu stranku (prema članu 407. ZPP: „druge učesnike upostupku“) iznošenjem nečeg vezanog za ličnost, suprotnouobičajenim normama pristojnog ponašanja, npr. naglašavajućineki tjelesni nedostatak suprotne stranke i slično, te da ovoprocjenjuje sud u svakom konkretnom slučaju i ovlašten je daopomene stranku, udalji je iz sudnice ili novčano kazni (član407. st. 1. i 2. ZPP).13. Okružni sud je dalje naveo da u konkretnom slučajutreba istaći, s obzirom na obavezu suda da u obrazloženjupresude ocijeni žalbene navode koji su od odlučnog značaja(član 231. ZPP), da se u prvostepenoj presudi pogrešno navodida je među strankama sporno da li je Podnesak <strong>broj</strong> 3694/00 od18. septembra 2000. godine potpisao tuženi. Tačno je, premamišljenju drugostepenog suda, da apelantica nije tokompostupka tvrdila da je tuženi potpisao sporni podnesak, nego da
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 75ga je potpisao Mladen Ninković koji je u vrijeme pisanjapodneska bio generalni direktor MDP ŠIK „Maglić“ Foča, a daje tuženi napisao sporni podnesak. Iz ove apelantičine tvrdnje,kako je naveo Okružni sud, nesumnjivo je da je ona tokomovog postupka smatrala da je tuženi autor ovog podneska usmislu člana 3. tačka g. Zakona o zaštiti od klevete. Prema ovojodredbi „autor“ je svako lice koje iznosi ili pronosi izražavanje.Međutim, drugostepeni sud je naveo da je sporni podnesak suduu parničnom sporu uputila tužena strana, preduzeće „Maglić“,te da ga je, kako i sama apelantica tvrdi, potpisao MladenNinković, generalni direktor preduzeća „Maglić“. U vezi s tim,Okružni sud je istakao da u sudskom postupku, kao i inače,preduzeće zastupa direktor ili lice koje on ovlasti, kako jepropisano odredbom člana 34. stav 2. Zakona o državnimpreduzećima („Službeni glasnik RS“ <strong>broj</strong> 3/95 i 3/97), koji jebio na snazi u vrijeme sačinjavanja spornog podneska. Direktorje, kao zastupnik preduzeća, mogao u okviru svojih ovlaštenjadati drugom licu pismenu punomoć za zastupanje preduzeća(član 37), ali u spisu predmeta ne postoji dokaz da je generalnidirektor preduzeća „Maglić“ ovlastio tuženog RadovanaMiletića da zastupa preduzeće u navedenom sporu. Dakle,prema mišljenju drugostepenog suda, apelantica nije dokazalada je tuženi „autor“ spornog podneska, a bila je to dužna učinitiprema odredbi člana 123. stav 1. ZPP-a. U pogleduapelantičinog drugog žalbenog navoda, kao i žalbenog navodatuženog, da su sporni podnesak odnosno apelantičina tužba posvom sadržaju predstavljali povredu ugleda, Okružni sud jeistakao da je prvostepeni sud dao jasne razloge koji su kao takviu potpunosti prihvatljivi i po ocjeni tog suda. Međutim, tirazlozi nisu od značaja, jer je tužbe valjalo odbiti, kao što je većnavedeno, primjenom odredbe člana 6. tačka b. Zakona o zaštitiod klevete. Prema iznesenom, Okružni sud je zaključio da jeprvostepeni sud donio pravilnu odluku, ali je propustio da sepozove na odredbu člana 6. tačka b. Zakona o zaštiti od klevetekoja je predstavljala pravni osnov za odbijanje i zahtjeva iztužbe i zahtjeva iz protutužbe. S obzirom na navedeno,odlučeno je kao u dispozitivu drugostepene presude na osnovuodredbe člana 226. ZPP-a.14. Presudom Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575od 24. juna 2009. godine odbijena je kao neosnovanaapelantičina revizija izjavljena protiv drugostepene presudeOkružnog suda od 11. aprila 2007. godine.15. U obrazloženju presude Vrhovni sud je istakao da izsadržaja revizije proizlazi da apelantica konkretno ne ukazujena bilo koju povredu odredaba parničnog postupka koja je bilaučinjena u postupku pred drugostepenim sudom u smisluodredaba člana 240. stav 1. tačka 1. ZPP-a, već da, naprotiv, izsadržaja revizije proizlazi da ona, u suštini, ukazuje napogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u provedenompostupku, a to nije mogući revizijski razlog prema izričitimodredbama člana 240. stav 2. toga Zakona. Nesporna ječinjenica, kako je revizijski sud naveo, da je tuženi RadovanMiletić pravnoj službi toga preduzeća u rukopisu dao podatke,koje je potom rukovodilac te službe Zlata Krsmanović koristilaza sačinjavanje spornog podneska kojeg je potpisao direktor togpreduzeća. Već iz tog razloga, prema mišljenju Vrhovnog suda,ne može se prihvatiti apelantičina tvrdnja da je tuženiodgovoran za klevetu. Naime, kako je istakao revizijski sud,radi se o sudskom postupku u kojem je Radovan Miletić,očigledno dobro upućen u sporni pravni odnos, dao podatketuženoj strani u tom predmetu, pa s tim u vezi valja imati u viduodredbe člana 219. tada važećeg Zakona o parničnom postupku(„Službeni <strong>list</strong> SFRJ“ br. 4/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87,57/89, 20/90, 27/90 i 35/91, te „Službeni glasnik RS“ br. 17/93,14/94 i 32/94) - da su stranke dužne iznijeti činjenice ipredložiti dokaze na kojima zasnivaju svoj zahtjev ili kojimpobijaju navode i dokaze protivnika. S tim u vezi je Vrhovnisud naveo da je na tuženom preduzeću u tom sporu bio izbor dali će te podatke, dobijene od Radovana Miletića, koristiti i kakoće ih formulisati, pa se već iz tog razloga ne može osnovanotvrditi da je tuženi Radovan Miletić „efikasno kontrolisaosadržaj toga izražavanja“ u smislu odredaba člana 5. stav 1.Zakona od zaštiti od klevete, a u takvoj situaciji nema ninjegove odgovornosti u smislu stava 2. toga člana. U tompogledu, Vrhovni sud je konstatovao da je pravilan stavdrugostepenog suda da se radi o sudskom postupku u smisluodredaba člana 6. stav 1. tačka b) Zakona o zaštiti od klevete, teda osporavanje apelantičinog tužbenog zahtjeva nije bilo uprotivnosti s odredbama stava 2. toga člana.16. Dakle, prema stavu Vrhovnog suda ne radi se o tomeda je tuženi Radovan Miletić iznosio ili pronosio izražavanje usmislu odredaba člana 3. tačka g) navedenog Zakona u svojstvu„autora“, već o davanju podataka u sporu koji je, s obzirom nanjegovu vrijednost, bio od velikog značaja za tuženo preduzeće.Davanje tih podataka, po nalazu Vrhovnog suda, nije bilo snamjerom da se nanese šteta apelantičinom ugledu, već da seospori njen tužbeni zahtjev i time spriječi šteta za navedenopreduzeće. S tim u vezi, Vrhovni sud je ukazao i naneosnovanost apelantičinog pozivanja na Presudu Okružnogsuda <strong>broj</strong> Gž-394/05 od 16. novembra 2005. godine, jer je onaPresudom tog (revizijskog) suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-06-000 092 od21. marta 2008. godine, uvažavanjem revizije tuženogpreduzeća, preinačena tako što je odbijena apelantičina žalbaprotiv prvostepene presude u toj pravnoj stvari, kojom jeodbijen kao neosnovan njen tuženi zahtjev za isplatu115.385,00 KM sa zakonskom zateznom kamatom počevši od18. decembra 1991. godine do isplate. Kod takvog stanja stvari,Vrhovni sud je zaključio da smatra da ne postoje razlozi zbogkojih je revizija izjavljena, kao i da pobijana presuda nemanedostataka koji bi se odnosili na stranačku sposobnost izastupanje stranaka u ovom sporu. Imajući u vidu navedeno,odlučeno je kao u dispozitivu presude na osnovu člana 248.ZPP-a.IV. Apelacijaa) Navodi iz zahtjeva17. Apelantica smatra da joj je osporenim odlukamapovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropske konvencije za zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropskakonvencija), kao i prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju, zbog načina na koji su sudovi u predmetnomparničnom postupku, po njenoj tužbi radi naknade štete zbogklevete, utvrdili činjenično stanje i primijenili materijalnopravo. Apelantica je, također, istakla da su osporene odlukerezultat pristranosti sudova i da ne sadrže adekvatnaobrazloženja.18. Dalje, apelantica je navela da joj je u predmetnompostupku povrijeđeno i pravo na pravično suđenje u razumnomroku, ukazujući posebno na dužinu trajanja postupka predprvostepenim sudom, te ističući da je njena „tužba podnesena 5.marta 2002. godine i da se po njoj nije ništa preduzimalo četiri ipol godine“.19. Pored navedenih prava, apelantica je tražila odUstavnog suda da, zbog postupanja tuženog Radovana Miletića,utvrdi povredu prava lica da ne bude podvrgnuto mučenju nitinečovječnom ili ponižavajućem tretmanu ili kazni iz članaII/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 3. Evropskekonvencije, prava na ličnu slobodu i sigurnost iz člana II/3.d)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 5. Evropske konvencije, te
Број <strong>98</strong> - Страна 76 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.prava na slobodu misli, savjesti i vjere iz člana II/3.g) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 9. Evropske konvencije.b) Odgovor na apelaciju20. U odgovoru na apelaciju, Vrhovni sud je naveo daostaje u cjelini kod razloga osporene revizijske presude od 24.juna 2009. godine, ističući da tom presudom niti jedno odapelantičinih ustavnih prava nije povrijeđeno, pa tako ni ona nakoja ona predmetnom apelacijom ukazuje.21. U odgovoru na apelaciju Osnovni sud je naveo da sunavodi iz apelacije potpuno neosnovani, te da su izneseni uprvostepenom postupku, a ponovljeni u žalbi i reviziji, tako dasu cijenjeni u toku cijelog postupka. U tom smislu Osnovni sudje konstatovao da apelacija ne sadrži niti jedan novi navod, paje predloženo da se odbije kao neosnovana jer ne postojekršenja prava na koja je apelantica ukazala.22. Tuženi Radovan Miletić, kao suprotna strana upredmetnom postupku, je u svom odgovoru na apelaciju istakaoda je apelantica zloupotrijebila pravo na traženje sudske zaštite,te da se ni u kojem slučaju ne može govoriti da je apelanticiugrožen ugled.V. Relevantni propisi23. U Zakonu o zaštiti od klevete („Službeni glasnikRepublike Srpske“ <strong>broj</strong> 37/01) relevantne odredbe glase:Opšti dioČlan 1.Ovim zakonom uređuju se prihvatljiva ograničenjaslobode izražavanja u pogledu građanske odgovornosti za štetunanesenu ugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ilipronošenjem nečeg neistinitog i potvrđuje da:a) pravo na slobodu izražavanja, koje je garantovanoUstavom Republike Srpske i Evropskom konvencijom za zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda, predstavlja jedan od osnovademokratskog društva, posebno kada se radi o pitanjima odpolitičkog i javnog interesa;[...].DefinicijeČlan 3.U smislu ovog Zakona:a) "izražavanje" znači bilo kakvu izjavu, naročitouključujući: svaki usmeni, pisani, audio, vizualni ili elektronskimaterijal, bez obzira na sadržaj, formu ili način iznošenja iliprenošenja;b) "javni organ" znači svaki zakonodavni, sudski, izvršniili drugi upravni organ, svaki organ koji je imenovan iliustanovljen u skladu sa Zakonom, a obavlja javnu funkciju, isvako pravno lice koje je ili u vlasništvu, ili je kontrolirano odstrane jednog od gore navedenih javnih organa;c) "javni službenik" znači svaka osoba koja je uposlena ujavnom organu;d) "autor" je svaka osoba koja iznosi ili pronosiizražavanje.Odgovornost za klevetuČlan 5.1. Svako poslovno sposobno lice koje prouzrokuje štetuugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjemizražavanja nečeg neistinitog, identifikujući to lice trećem licu,odgovorno je za klevetu, ako je to lice prouzrokovalo štetu usvojstvu autora, urednika ili izdavača izražavanja, ili u svojstvulica koje je na neki drugi način efikasno kontrolisalo sadržajtog izražavanja, kao i pravno lice koje je objavilo izražavanje.2. Lice iz stava 1. ovog člana je odgovorno za izazvanuštetu ako je namerno ili usled nepažnje iznelo ili proneloizražavanje.[...]Izuzeci od odgovornostiČlan 6.(1) U sledećim slučajevima neće se odgovarati za klevetu:a) ako se radi o izražavanju mišljenja ili kada jeizražavanje u suštini istinito;b) ako je lice koje je navodno prouzrokovalo štetu bilo pozakonu obavezno iznositi ili pronositi izražavanje, ili iznositi ilipronositi izražavanje u toku zakonodavnog, sudskog iliupravnog postupka;v) ako je iznošenje ili pronošenje izražavanja bilorazumno.(2) Kada sud donosi ovakvu odluku, uzima u obzir sveokolnosti slučaja, [...].24. U Zakonu u parničnom postupku („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90,27/90 i 35/91, te „Službeni glasnik RS“ br. 17/93, 14/94 i32/94) relevantne odredbe glase:Član 213.(1) Osim slučajeva posebno predviđenih ovim zakonom,prekid postupka će se odrediti:1) ako je odlučio da sam ne rješava o prethodnom pitanju[...]Član 219.Svaka stranka dužna je da iznese činjenice i predložidokaze na kojima zasniva svoj zahtjev ili kojim pobija navode idokaze protivnika.25. U Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnikRepublike Srpske“ <strong>broj</strong> 58/03, 85/03 i 74/05 – stupio na snagu1. augusta 2003. godine) relevantne odredbe glase:Član 7.Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojimazasnivaju svoje zahtjeve i da izvode dokaze kojima se utvrđujute činjenice. Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje strankenisu iznijele, ako iz rezultata rasprave i dokazivanja proizilazida stranke idu za tim da raspolažu zahtjevima kojima ne moguraspolagati (član 3. stav 2).Član 8.Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud naosnovu slobodne ocjene dokaza. Sud će savjesno i brižljivocijeniti svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno.Član 10.Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i sašto manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu pravakoja strankama pripadaju u postupku.Član 12.Kad odluka suda zavisi od prethodnog rješenja pitanja dali postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nijedonio odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje),sud može sam riješiti to pitanje ako posebnim propisima nijedrugačije određeno.U parničnom postupku sud je u pogledu postojanjakrivičnog djela i krivične odgovornosti učinioca vezan zapravosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženioglašava krivim.Član 123.Svaka stranka dužna je da dokaže činjenice na kojimazasniva svoj zahtjev.Sud će slobodnom ocjenom dokaza utvrditi činjenice naosnovu kojih će donijeti odluku.Član 231.U obrazloženju presude odnosno rješenja drugostepenisud će ocijeniti žalbene navode koji su od odlučnog značaja.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 77Član 240.Revizija se može izjaviti:(1) zbog povrede odredaba parničnog postupka iz člana209. ovog zakona koja je učinjena u postupku preddrugostepenim sudom;(2) zbog pogrešne primjene materijalnog prava;(3) zbog prekoračenja tužbenog zahtjeva ako je tapovreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.Revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpunoutvrđenog činjeničnog stanja.Član 248.Revizioni sud će presudom odbiti reviziju kao neosnovanuako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena.Član 407.(1) Novčanom kaznom od 100 do 1.000 konvertibilnihmaraka sud će kazniti lice koje u podnesku vrijeđa sud, strankuili drugog učesnika u postupku.(2) Ako lice koje učestvuje u postupku ili lice koje kaoslušalac prisutan raspravi, vrijeđa sud ili druge učesnike upostupku, ometa rad ili se ne pokorava naredbama suda zaodržavanje reda, sud će ga opomenuti. Ako opomena budebezuspješna sud će opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kaznitinovčanom kaznom od 100 do 1.000 konvertibilnih maraka, amože ga i udaljiti i kazniti novčanom kaznom.[...]Član 454.Ako je prije stupanja na snagu ovog zakona započetpostupak pred prvostepenim sudom, dalji postupak sprovešće sepo odredbama ovog zakona.U predmetima iz stava 1. ovog člana u kojima je većzakazano pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu, alirasprava još uvijek nije otvorena, sud će opozvati rješenje oodređivanju ročišta i o tome obavijestiti stranke, a tuženogpozvati da dostavi odgovor na tužbu u skladu sa odredbamaovog zakona.VI. Dopustivost26. U skladu s članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.27. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijekukojeg je koristio.28. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000575 od 24. juna 2009. godine protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelantica je primila 7. jula 2009. godine, aapelacija je podnesena 5. augusta 2009. godine, tj. u roku od 60dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnogsuda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.29. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum30. Apelantica pobija navedene presude Osnovnog,Okružnog i Vrhovnog suda, tvrdeći da su tim presudamapovrijeđena njena prava iz člana II/3.e) i k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropske konvencije, kao i člana 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju. Također, apelanticaje navela povredu prava i iz člana II/3.b), d) i g) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i čl. 3, 5. i 9. Evropske konvencije.Pravo na pravično suđenje31. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.32. Član 6. Evropske konvencije glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.[…]33. Povreda prava na pravično suđenje se, premaapelantičinom mišljenju, ogleda u pogrešno i nepotpunoutvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primjenimaterijalnog prava, odnosno odredaba Zakona o zaštiti odklevete, kao i u činjenici da joj je uskraćeno pravo na donošenjeodluke u razumnom roku.34. Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju član 6.stav 1. Evropske konvencije primjenjiv, jer se radi o postupkuutvrđivanja naknade štete, dakle, nesporno se radi o utvrđivanjugrađanskih prava. Ustavni sud će, stoga, razmotriti apelantičinenavode da postupak pred redovnim sudovima nije bio pravičanu smislu člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6.stav 1. Evropske konvencije, i to kako zbog dužine trajanjapostupka, tako i zbog ostalih aspekata za koje apelantica smatrada su povrijeđeni.Suđenje u razumnom rokuRelevantni principi35. Prema konzistentnoj praksi Evropskog suda iUstavnog suda, razumnost dužine trajanja postupka mora seocijeniti u svjetlu okolnosti pojedinog predmeta, vodeći računao kriterijima koji su uspostavljeni sudskom praksom Evropskogsuda, a naročito o složenosti predmeta, ponašanju strana upostupku i nadležnog suda ili drugih javnih vlasti, te o značajukoji konkretna pravna stvar ima za apelanta (vidi Evropski sud,Mikulić protiv Hrvatske, aplikacija <strong>broj</strong> 53176/99 od 7. februara2002. godine, Izvještaj <strong>broj</strong> 2002-I, stav 38).Period koji se uzima u obzir36. U kontekstu navedenog, Ustavni sud zapaža dapredmetni postupak traje od 4. marta 2002. godine i da jeokončan Presudom Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575od 24. juna 2009. godine. Dakle, predmetni postupak je trajaoukupno sedam godina i oko četiri mjeseca.Analiza razumnosti trajanja postupka37. Ustavni sud ne može konstatirati da se radi o naročitosloženom postupku, budući da nije uočio da je postupaknaknade štete zahtijevao da se utvrdi složeno činjenično stanje,niti da je bilo potrebno da se rješavaju složena pravna pitanja.38. Analizirajući dužinu postupka, Ustavni sudprvenstveno konstatira da se suština apelantičinih navoda, upogledu dužine trajanja predmetnog parničnog postupka, tičečinjenice da je po njenoj tužbi iz 2002. godine odlučeno 2006.godine. S tim u vezi, Ustavni sud smatra potrebnim da seosvrne na tok prvostepenog postupka, te da sagleda ponašanjekako prvostepenog suda tako i apelantice. Naime, Ustavni sud
Број <strong>98</strong> - Страна 78 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.zapaža da je nakon podnošenja apelantičine tužbe, odnosnoprotutužbe tuženog, pa do donošenja prvostepene presudeOsnovni sud održao pet rasprava (14. maja 2002. godine, 19.augusta 2002. godine, 16. decembra 2003. godine, 10. aprila2006. godine i 3. jula 2006. godine), kao i da je 19. augusta2002. godine donio rješenje (potvrđeno rješenjem Okružnogsuda od 26. septembra 2002. godine) kojim je predmetnipostupak prekinut (u smislu odredbe člana 213. stav 1. tačka 1.ranije važećeg ZPP-a) do okončanja krivičnog postupka upredmetu <strong>broj</strong> K. 71/02 i vraćanja predmeta <strong>broj</strong> P.73/00 nakonvještačenja po reviziji kod Vrhovnog suda, kao prethodnogpitanja. Također, Ustavni sud zapaža da je Osnovni sud u jošjednom navratu, rješenjem od 4. februara 2005. godine,prekinuo predmetni parnični postupak do pravosnažnogokončanja postupka u predmetu <strong>broj</strong> P.73/00, ali da je po žalbituženog Okružni sud rješenjem od 22. februara 2006. godineukinuo pobijano prvostepeno rješenje Osnovnog suda od 4.februara 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu naponovni postupak. Na drugoj strani, Ustavni sud ističe da jetokom prvostepenog postupka odlučivano u tri navrata oizuzeću sudije, kako po zahtjevu sudija koji su postupali (od 17.jula 2003. godine i 29. marta 2004. godine, koji su odbijeni),tako i po apelantičinom zahtjevu (od 22. aprila 2004. godine,koji je usvojen), te da je tokom prvostepenog postupka dva putamijenjan postupajući sudija (29. oktobra 2003. godine i 3.januara 2005. godine). Nasuprot navedenim aktivnostima suda,Ustavni sud ukazuje i na propust u postupanju Osnovnog sudakada nije održao rasprave zakazane za 21. april 2003. godine i26. januar 2004. godine. Nesporna je također, prema mišljenjuUstavnog suda, i činjenica da je apelantica tokom cijelogprvostepenog postupka bila aktivna u korištenju procesnihsredstava koja su joj bila na raspolaganju, kao i da je u višenavrata urgirala kod suda da se nastavi postupak (16. septembra2002. godine, 20. januara 2003. godine i 8. decembra 2005.godine) te predlagala da se održe pripremno ročište i glavnarasprava istog dana (4. februara 2005. godine). Međutim,Ustavni sud smatra da je, i pored određenih propusta, Osnovnisud nesumnjivo preduzimao procesne radnje iz svojenadležnosti, te da se ni u kojem slučaju ne može govoriti oapsolutnoj neaktivnosti, kako je istakla apelantica u navodimaapelacije, kao i da se moraju uzeti u obzir i određene objektivneokolnosti, odnosno procesne situacije (prekid postupka iizmjene postupajućih sudija) koje su doprinijele dužinipostupka, zbog kojih je postupak u prvom stepenu trajao skoročetiri godine. U odnosu na period koji se tiče odlučivanja udrugostepenom i trećestepenom postupku, Ustavni sud smatrada su Okružni i Vrhovni sud donosili osporene odluke urazumnim rokovima. S obzirom na navedeno, odnosno imajućiu vidu postupak u cjelini te sve objektivne okolnosti koje sudoprinijele njegovoj dužini, Ustavni sud zaključuje dadonošenjem meritorne odluke u roku od sedam godina i četirimjeseca nije povrijeđeno apelantičino pravo na pravičnosuđenje u razumnom roku iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, tezaključuje da su apelacioni navodi o povredi ovog prava ucijelosti neosnovani.Ostali aspekti prava na pravično suđenje39. U vezi s ostalim navodima koji se tiču navodnogkršenja prava na pravično suđenje, Ustavni sud zapaža da seapelantica žali na pogrešno utvrđeno činjenično stanje iproizvoljnu primjenu materijalnog i procesnog prava, u vezi spitanjem da li su sudovi imali osnovu da donesu osporenepresude kojima su utvrdili da apelantici ne pripada pravo nanaknadu štete zbog klevete.40. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da nije nadležanda vrši provjeru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovnisudovi protumačili pozitivno-pravne propise, osim ukolikoodluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj kadaodluka redovnog suda ne uključuje ili pogrešno primjenjujeustavno pravo, kad je primjena pozitivno-pravnih propisa bilaočigledno proizvoljna, kad je relevantni zakon sam po sebineustavan ili kada je došlo do povrede osnovnih procesnihprava, kao što su pravo na pravičan postupak, pravo na pristupsudu, pravo na efektivan pravni lijek i u drugim slučajevima(vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti i meritumu <strong>broj</strong> AP381/04 od 27. oktobra 2004. godine, stav 22, objavljena u„Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 19/05).41. Također, Ustavni sud ukazuje na to da, premaustaljenoj praksi Evropskog suda i Ustavnog suda, član 6. stav1. Evropske konvencije obavezuje sudove da, između ostalog,obrazlože svoje presude. Ta obaveza, međutim, ne može bitishvaćena kao obaveza da se u presudi iznesu svi detalji i dajuodgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente (vidiUstavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. aprila 2002. godine i AP352/04 od 23. marta 2005. godine). Mjera u kojoj ta obavezapostoji zavisi od prirode odluke (vidi Evropski sud, Ruiz Torijaprotiv Španije, presuda od 9. decembra 1994. godine, serija A,<strong>broj</strong> 303-A, stav 29). Evropski i Ustavni sud su u <strong>broj</strong>nimodlukama ukazali na to da domaći sudovi imaju određenudiskrecionu ocjenu u vezi s tim koje će argumente i dokazeprihvatiti u određenom predmetu, ali istovremeno imajuobavezu da obrazlože svoju odluku tako što će navesti jasne irazumljive razloge na kojima su tu odluku zasnovali (vidiEvropski sud, Suominen protiv Finske, presuda od 1. jula 2003.godine, aplikacija <strong>broj</strong> 37801/97, stav 36, i, mutatis mutandis,Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> AP 5/05 od 14. marta 2006. godine).42. Ustavni sud zapaža da je Vrhovni sud svoju odluku,kojom je u konačnom odbijen apelantičin zahtjev kojim jetražila da se tuženi obaveže da naknadi štetu, zasnovao naodredbama Zakona o zaštiti od klevete. Naime, Vrhovni sud jeobrazložio da se ne može prihvatiti apelantičina tvrdnja da jetuženi odgovoran za klevetu, s obzirom da se radilo o sudskompostupku (stari <strong>broj</strong> predmeta P. 73/02, novi <strong>broj</strong> P. 65/04) ukojem je Radovan Miletić dao podatke tuženoj strani u tompredmetu, koja je u smislu procesne dispozicije imala pravoizbora korištenja i načina formulisanja takvih podataka u tomsporu kao dokaznog sredstva. Slijedom toga, Vrhovni sud jezaključio da se iz tog razloga ne može osnovano tvrditi da jetuženi Radovan Miletić „efikasno kontrolisao sadržaj togaizražavanja“ u smislu odredaba člana 5. stav 1. Zakona odzaštiti od klevete, a u takvoj situaciji nema ni njegoveodgovornosti u smislu stava 2. toga člana. Prema tome, Vrhovnisud je zaključio da se u konkretnom slučaju radi o tome da jetuženi Radovan Miletić iznosio ili pronosio izražavanje usmislu odredaba člana 3. tačka g) navedenog Zakona u svojstvu„autora“, već o davanju podataka u sporu koji je, s obzirom nanjegovu vrijednost, bio od velikog značaja za tuženo preduzeće,te da davanje tih podataka nije bilo s namjerom da se nanesešteta apelantičinom ugledu, već da se ospori njen tužbenizahtjev i time spriječi šteta za navedeno preduzeće. Ustavni sudsmatra da je Vrhovni sud u osporenoj odluci dao jasno i logičnoobrazloženje i primijenio relevantne odredbe materijalnogprava (Zakona o zaštiti od klevete). Stoga se, prema mišljenjuUstavnog suda, primjena materijalnog prava ne može smatratiproizvoljnom u konkretnom slučaju. Također, u pogleduapelantičinog navoda da su osporene odluke rezultatpristranosti sudova u predmetnom parničnom postupku,Ustavni sud ukazuje na svoj raniji stav iz prakse da, ukolikoapelant tvrdi da je sud bio pristran, mora konkretno navesti učemu se sastoji ta pristranost, te u vezi s tim priložiti valjanedokaze (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 45/01 od 25. februara2002. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 79<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 24/02). U konkretnom slučaju, Ustavni sudzapaža da apelantica ne nudi nikakve konkretne dokaze uodnosu na navodnu pristranost sudova, već ovaj svoj prigovorzasniva na tvrdnji da je tuženi Radovan Miletić izvršio ličniutjecaj na postupajuće sudije kako bi donijeli osporene odluke upredmetnom parničnom postupku. Međutim, Ustavni sudsmatra ove apelantičine navode paušalnim, naročito imajući uvidu da je Ustavni sud već ukazao da su sudovi donijeli odlukena osnovu provedenog dokaznog postupka i utvrđenogčinjeničnog stanja, te da se ni iz čega ne može zaključiti da seradi o proizvoljnim odlukama ili o odlukama donesenim podbilo kakvim utjecajem.43. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatrada u konkretnom slučaju nema kršenja prava na pravičnosuđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6.stav 1. Evropske konvencije.Pravo na imovinu44. Apelantica se žali da joj je u predmetnom parničnompostupku, okončanom presudom Vrhovnog suda, povrijeđeno ipravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju. Njeni navodio kršenju prava na imovinu zasnivaju se na tvrdnjama opogrešnoj primjeni materijalnog prava. S obzirom na to da se, usuštini, navodi o kršenju prava na imovinu zasnivaju nanavodima o kršenju prava na pravično suđenje, o kojima jeUstavni sud već iznio svoj stav u prethodnim tačkama oveodluke, te da u apelaciji nisu dostavljeni bilo kakvi dokazi kojibi mogli ukazati na to da su navodi o kršenju ovog pravamogući i vjerovatni, Ustavni sud zaključuje da su navodi opovredi prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju, također, neosnovani.Ostali navodi45. U odnosu na apelantičine navode da joj je povrijeđenopravo da ne bude podvrgnuta mučenju niti nečovječnom iliponižavajućem tretmanu ili kazni, zatim pravo na ličnusigurnost, te pravo na slobodu misli, savjesti i vjere iz čl.II/3.b), d) i g) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i čl. 3, 5. i 9.Evropske konvencije, Ustavni sud smatra da su ovi navodipaušalni, te da ih nije moguće dovesti u vezu s predmetnimparničnim postupkom u kojem je odlučivano o pravu nanaknadu štete. U skladu s navedenim, Ustavni sud nalazi da jeapelacija u ovome dijelu, također, neosnovana.VIII. Zaključak46. Ustavni sud zaključuje da u parničnom predmetu <strong>broj</strong>P. 65/04 (stari <strong>broj</strong> P. 73/02), koji je okončan PresudomVrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575 od 24. juna 2009.godine, nije došlo do povrede prava na pravično suđenje izčlana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropskekonvencije, kako iz aspekta prava na suđenje u razumnom rokutako i iz ostalih aspekata (utvrđivanje činjeničnog stanja,primjena materijalnog prava, pristranost sudova i kvalitetobrazloženja osporenih presuda), budući da se dužina trajanjapredmetnog parničnog postupka, sagledana u cjelini, ne možesmatrati nerazumnom, kao i da je Vrhovni sud u obrazloženjuosporene presude dao detaljne, jasne i precizne razloge za svojuodluku, te da primjena relevantnih odredaba Zakona o zaštiti odklevete ne izgleda proizvoljna.47. Također, Ustavni sud zaključuje da su neosnovani iapelantičini navodi koji se tiču prava na imovinu, prava da nebude podvrgnuta mučenju niti nečovječnom ili ponižavajućemtretmanu ili kazni, zatim prava na ličnu sigurnost, te prava naslobodu misli, savjesti i vjere iz člana II/3.k), b) i d) i g) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju, te čl. 3, 5. i 9. Evropske konvencije.48. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.49. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> je u Vijeću od petsudaca, u predmetu <strong>broj</strong> AP 2500/09, rješavajući apelacijuR.T., na temelju članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. PravilaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donioODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija R.T., podnesenaprotiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575 od 24. lipnja 2009. godine, Presude Okružnogsuda u Trebinju <strong>broj</strong> 015-0-Gž-06-000 341 od 11. travnja 2007.godine i presude Osnovnog suda u Foči <strong>broj</strong> 094-0-P-04-000065 od 3. srpnja 2006. godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. R.T. (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Zemuna -Beograd, Republika Srbija, podnijela je 5. kolovoza 2009.godine apelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (udaljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog sudaRepublike Srpske (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575 od 24. lipnja 2009. godine, Presude Okružnogsuda u Trebinju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) <strong>broj</strong> 015-0-Gž-06-000 341 od 11. travnja 2007. godine i Presude Osnovnogsuda u Foči (u daljnjem tekstu: Osnovni sud) <strong>broj</strong> 094-0-P-04-000065 od 3. srpnja 2006. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Okružnog suda, Osnovnog suda, te oprečnestrane u postupku Radovana Miletića (u daljnjem tekstu:tuženi), zatražena je 6. <strong>list</strong>opada 2009. godine dostavaodgovora na apelaciju.3. Ustavni sud je odgovor na apelaciju primio odVrhovnog suda 14. <strong>list</strong>opada 2009. godine, od Osnovnog suda22. <strong>list</strong>opada 2009. godine, te Radovana Miletića 26. <strong>list</strong>opada2009. godine. Okružni sud nije Ustavnom sudu dostavio svojodgovor na apelaciju.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju su apelantici dostavljeni 22. siječnja2010. godine.5. Ustavni sud je 8. travnja 2010. godine primioapelantičin podnesak kao odgovor na dostavljene odgovoreVrhovnog suda, Osnovnog suda i Radovana Miletića.
Број <strong>98</strong> - Страна 80 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.III. Činjenično stanje6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata podastrtih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.7. Apelantica je 4. ožujka 2002. godine pokrenula tužbompred Osnovnim sudom parnični postupak (spis predmeta raniji<strong>broj</strong> P. 73/02 - novi <strong>broj</strong> P. 65/04) protiv Radovana Miletićaradi naknade štete zbog klevete. Tužbeni zahtjev apelantica jetemeljila na odredbi članka 5. stavak 2. Zakona o zaštiti odklevete („Službeni glasnik RS“ <strong>broj</strong> 37/01), navodeći da jetuženi Radovan Miletić sastavio Podnesak <strong>broj</strong> 3694/2000 od18. rujna 2000. godine, koji je dostavljen Osnovnom sudu 3.studenoga 2000. godine (u prilogu odgovora na tužbu) udrugom parničnom postupku (spis predmeta raniji <strong>broj</strong> P. 73/00- novi <strong>broj</strong> P. 93/00) koji je vođen po apelantičinoj tužbi protivMDP ŠIK „Maglić“ – ZDP „Inžinjering“ Foča, radi raskidaugovora i isplate novčanog iznosa. Također, apelantica je utužbi istaknula da je Radovan Miletić u svojstvu svjedoka iznioklevete protiv nje i u kaznenom postupku <strong>broj</strong> K. 127/00 koji jevođen pred Osnovnim sudom, koje je ponovio naknadno uspojenom kaznenom postupku pod <strong>broj</strong>em K.106/01. TuženiRadovan Miletić je 14. svibnja 2002. godine podnio protutužbuprotiv apelantice radi naknade štete zbog klevete.8. Presudom Osnovnog suda br. 094-0-P-04-000065 od 3.srpnja 2006. godine odbijen je kao neutemeljen apelantičintužbeni zahtjev kojim je tražila da se tuženi Radovan Miletićproglasi krivim za nastalu štetu nanesenu njenom ugledusukladno članku 5. stavak 2. Zakona o zaštiti od klevete, te daapelantici na ime naknade štete isplati iznos od 50.000,00 KMsa zakonskom kamatom počevši od dana podnošenja Podneska<strong>broj</strong> 3694/2000 Osnovnom sudu pa do isplate, u roku od 15dana od dana prijema presude. Također, presudom je odbijenkao neutemeljen apelantičin zahtjev da joj tuženi naknadi štetuizazvanu troškovima kaznenoga postupka u iznosu od 700,00KM sa zateznom kamatom od dana nastanka tih troškova uroku od 15 dana od dana prijema presude. Dalje, presudom jeodbijen kao neutemeljen tužbeni zahtjev tuženog-protutužiteljaRadovana Miletića kojim je tražio da se odbije apelantičinatužba, a apelantica proglasi krivom po njegovoj protutužbi, kaoi da se apelantica obveže tuženom-protutužitelju na imenaknade štete isplatiti iznos od 10.000,00 KM sa zakonskomkamatom. Presudom je određeno da svaka stranka snosi svojetroškove postupka.9. U obrazloženju presude je navedeno kako je sud, nakonsavjesne i brižljive ocjene svih dokaza zasebno i u međusobnojvezi u smislu odredbe članka 8. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ br. 17/93, 14/94 i 32/94; u daljnjemtekstu: ZPP), utvrdio kako je među parničnim strankamaprijeporno je li Podnesak <strong>broj</strong> 3694/2000 od 18. rujna 2000.godine potpisao tuženi i predstavlja li sadržaj navedenogpodneska klevetu za apelanticu, kao i predstavlja li sadržinaapelantičine tužbe klevetu za tuženoga. Dalje je navedeno kakoje sud utvrdio da u navedenome podnesku na strani <strong>broj</strong> 2. udrugom stavku stoji: očito je da bi se ovaj nalog mogaorealizovati učinjeno niz radnji za koje se osnovano možesumnjati da su krivična djela u cilju pribavljanja značajnematerijalne koristi. To je utoliko sumnjivije što je tužiteljica(apelantica) radila kao glavni operativac za plaćanje uRepubličkom komitetu, pa joj je moglo biti poznato da je sve uvezi sa ovim nalogom urađeno protivzakonito. Uz to za rad natakvom radnom mjestu, zbog operativnosti uvijek su joj naraspolaganju bili bjanko potpisani nalozi, pa je mogla popunitii jedan i za svoj račun, kao i da podnesak punomoćnikaapelantice upućuje na takav zaključak. Sud je dalje naveo da jeparnični postupak po apelantičinoj tužbi protiv tuženog MDPŠIK sa p.o. Foča ZDP inžinjering vođen kod tog Suda pod<strong>broj</strong>em P. 73/00 (kasnije pod <strong>broj</strong>em P. 99/03, zbog ukidanjaranije odluke, radi naknade štete), pravomoćno okončanPresudom Okružnog suda <strong>broj</strong> Gž-394/05 od 16. studenoga2005. godine, kojom je usvojen apelantičin tužbeni zahtjev ituženi obvezan isplatiti joj iznos od 1.500.000,00 DIN, odnosno115.385,00 KM sa zakonskom zateznom kamatom počevši od18. prosinca 1991. godine. Isto tako je neprijeporno, kako jenaveo sud, da je pravomoćnim Rješenjem tog suda <strong>broj</strong> K:71/02 od 13. veljače 2003. godine obustavljen kazneni postupakprotiv apelantice koji je vođen po optužnom prijedlogu OJTFoča, zbog kaznenog djela falsificiranja isprave iz članka 364.stavak 1. Kaznenog zakona RS-a, zbog odustajanja javnogtužitelja od kaznenoga gonjenja, te da nije održan glavni pretrespo navedenome optužnom prijedlogu, već je tužiteljevoodustajanje od kaznenog gonjenja uslijedilo prije zakazivanjaglavnog pretresa po navedenom optužnom prijedlogu. S tim usvezi, sud je naveo kako je apelantica, nema dvojbe, zbognavoda iznesenih u postupku i podizanja optužnoga prijedlogaimala neugodnosti, ali njezina čast, ugled i dostojanstvo nisu nataj način povrijeđeni i nema osnova za obeštećenje, pa stoganije trebalo ni utvrđivati visinu štete. Po mišljenju suda,konstatacije koje je tuženi Radovan Miletić istaknuo uprijepornome Podnesku <strong>broj</strong> 3694/2000 nisu date nigdje ujavnost, već je taj podnesak bio dostupan samo parničnimstrankama toga suda koje su postupale u navedenome spisu, kaoi vijeću Okružnog suda prilikom donošenja odluke poapelantičinome prizivu.10. Isto tako, sud je naveo kako ni optužni prijedlog nijedostavljen nikome, već se nalazi u sudbenome spisu, niti je ponjemu zakazan glavni pretres jer je tužitelj odustao odkaznenoga gonjenja prije zakazivanja glavnog pretresa.Apelantica, kako je istaknuo sud, nije ničim dokazala da jezbog napisanoga podneska tuženog i podignutog optužnogprijedloga pretrpjela štetu nanesenu svome ugledu, tim prije štosadržina navedenoga podneska nije bila dostupna trećimosobama, niti je vođen kazneni postupak po optužnomprijedlogu, a imajući pri tome u vidu mjesto apelantičinogstalnog boravka. Glede protutužbe Radovana Miletića sud jeistaknuo kako je u njoj navedeno da je apelantica u tužbipodnesenoj tome sudu, pod <strong>broj</strong>em P. 73/02, iznijela nizneistinitih tvrdnji koje škode njegovoj časti i ugledu i vrijeđajuga. S tim u svezi sud je zaključio da čitanjem sadržaja navedenetužbe od 4. ožujka 2002. godine ne postoje bilo kakve uvredeiznesene na račun tuženoga, već samo tvrdnje da je tuženi uprijepornome podnesku iznio niz neistina na apelantičin račun,o čemu je već bilo govoreno. Svi dokazi, prema mišljenju suda,koje je tuženi-protutužitelj izveo na glavnoj raspravi su upravodokazi koje su stranke iznijele u postupku koji je pravomoćnookončan presudom Okružnog suda (raniji <strong>broj</strong> spisa predmetaP. 73/00, novi <strong>broj</strong> P. 93/00) i relevantni su samo za tajpostupak, kao i da je tuženi-protutužitelj očevidno nezadovoljanishodom navedenoga postupka uporno u ovome postupkupokušavao dokazati da je Okružni sud pogriješio preinačavajućipresudu Osnovnog suda kojom je apelantičin tužbeni zahtjev ucijelosti odbijen kao neutemeljen. Imajući u vidu navedeno,odlučeno je kao u dispozitivu presude.11. Presudom Okružnog suda <strong>broj</strong> 015-0-Gž-06-000 341od 11. travnja 2007. godine odbijeni su kao neutemeljeni priziviparničnih stranaka i prvostupanjska presuda Osnovnog suda od3. srpnja 2006. godine potvrđena.12. U obrazloženju drugostupanjske presude je navedenokako je prijeporni podnesak Osnovnom sudu dostavljen 3.studenoga 2000. godine u parnični spis <strong>broj</strong> P. 73/00, te kako jenavedeni podnesak uputio MDP ŠIK „Maglić“, ZDP„Inžinjering“ Foča kao tuženi u tome sporu, koji je pokrenulaapelantica radi raskida ugovora i naknade štete. Dalje je
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 81navedeno da na svršetku prijepornoga podneska ispod riječituženih stoji nečitak potpis, bez označenja imena i prezimena spečatom ŠIK „Maglić“ Foča. Tijekom postupka, kako jeistaknuo Okružni sud, apelantica nije ni tvrdila da je prijepornipodnesak potpisao tuženi Radovan Miletić, koji je ranije upoduzeću „Maglić“ bio uposlen i obnašao dužnost ravnateljaekonomskog sektora, ali kako je apelantica tvrdila da je upravoon sastavio prijeporni podnesak. Na drugoj strani, tuženi jesmatrao kako je upravo apelantičina tužba sadržavala neistinekoje su naškodile njegovoj časti i ugledu. Drugostupanjski sudje konstatirao kako je materijalni propis na temelju kojega setreba razriješiti ova parnica Zakon o zaštiti od klevete koji seprimjenjuje za sve tužbe za naknadu štete ukoliko su podnesenepovodom nezakonite povrede ugleda izazvane iznošenjem ilipronošenjem nečeg neistinitog bez obzira na vrstu tužbe (članak4. stavak 1. Zakona), kao i da je svaka poslovno sposobnaosoba koja prouzroči štetu ugledu fizičke ili pravne osobeiznošenjem ili pronošenjem izražavanja nečeg neistinitog,identificirajući tu osobu trećoj osobi, odgovorno za klevetu, akoje ta osoba prouzročila štetu u svojstvu autora, urednika ilinakladnika, ili u svojstvu pravne osobe koja je na neki druginačin efikasno kontrolirala sadržaj toga izražavanja, kao ipravna osoba koja je objavila izražavanje (članak 5. stavak 1.Zakona). Osoba iz člankа 5. stavak 1. Zakona je odgovorna zaizazvanu štetu ako je namjerno ili zbog nepažnje iznijela ilipronijela izražavanje (članak 5. stavak 2. Zakona). Međutim,drugostupanjski sud je istaknuo kako su u članku 6. togaZakona propisani izuzeci od odgovornosti, te kako je ovomodredbom propisano da se neće odgovarati za klevetu, izmeđuostaloga, ako je osoba koja je navodno prouzročila štetu bilo pozakonu obvezna iznositi ili pronositi izražavanje, ili iznositi ilipronositi izražavanje tijekom zakonodavnog, sudbenog iliupravnog postupka (točka b. članak 6. Zakona). S tim u vezi,Okružni sud je istaknuo kako su izražavanja, za koja iapelantica i tuženi smatraju da su povrijedila njihov ugled ili dasu njima oklevetani u smislu Zakona o zaštiti od klevete,iznesena u sudbenom postupku, pa je stoga i zahtjev iz tužbe izahtjev iz protutužbe trebalo odbiti, pozivajući se na odredbučlanka 6. točka b. navedenoga Zakona. Smisao i cilj izuzetka ododgovornosti propisanoga člankom 6. točka b. navedenogaZakona u slučaju izražavanja iznesenoga u sudbenom postupkuje, prema mišljenju Okružnog suda, u tome što je sudbenipostupak spor u kojemu, načelno, stranke ne mogu bitiograničene ničim da bi iznijele činjenice i izvele dokaze kojimate činjenice utvrđuju. U tome smislu, Okružni sud je naveokako su stranke u parničnom postupku ograničene samo usmislu da ne mogu vrijeđati suprotnu stranku (prema članku407. ZPP: „druge učesnike u postupku“) iznošenjem nečegavezanog za osobnost, oprečno uobičajenim normamapristojnoga ponašanja, npr. naglašavajući neki tjelesninedostatak suprotne stranke i slično, te da ovo procjenjuje sud usvakom konkretnom slučaju i ovlašten je opomenuti stranku,udaljiti je iz sudnice ili novčano kazniti (članak 407. st. 1. i 2.ZPP).13. Okružni sud je dalje naveo kako u konkretnom slučajutreba istaknuti, s obzirom na obvezu suda da u obrazloženjupresude ocijeni prizivne navode koji su od odlučnoga značaja(članak 231. ZPP), da se u prvostupanjskoj presudi pogrešnonavodi kako je među strankama prijeporno je li Podnesak <strong>broj</strong>3694/00 od 18. rujna 2000. godine potpisao tuženi. Točno je,prema mišljenju drugostupanjskoga suda, da apelantica nijetijekom postupka tvrdila kako je tuženi potpisao prijepornipodnesak, nego da ga je potpisao Mladen Ninković koji je uvrijeme pisanja podneska bio glavni ravnatelj MDP ŠIK„Maglić“ Foča, a kako je tuženi napisao prijeporni podnesak. Izove apelantičine tvrdnje, kako je naveo Okružni sud,nedvojbeno je da je ona tijekom ovoga postupka smatrala kakoje tuženi autor ovoga podneska u smislu članka 3. točka g.Zakona o zaštiti od klevete. Prema ovoj odredbi „autor“ jesvaka osoba koje iznosi ili pronosi izražavanje. Međutim,drugostupanjski sud je naveo kako je prijeporni podnesak suduu parničnome sporu uputila tužena strana, poduzeće „Maglić“,te kako ga je, kako i sama apelantica tvrdi, potpisao MladenNinković, glavni ravnatelj poduzeća „Maglić“. U svezi s tim,Okružni sud je istaknuo kako u sudbenome postupku, kao iinače, poduzeće zastupa ravnatelj ili osoba koju on ovlasti,kako je propisano odredbom članka 34. stavak 2. Zakona održavnim poduzećima („Službeni glasnik RS“ <strong>broj</strong> 3/95 i 3/97),koji je bio na snazi u vrijeme sačinjavanja prijepornogapodneska. Ravnatelj je, kao zastupnik poduzeća, mogao uokviru svojih ovlasti dati drugoj osobi pismenu punomoć zazastupanje poduzeća (članak 37), ali u spisu predmeta nepostoji dokaz da je glavni ravnatelj poduzeća „Maglić“ ovlastiotuženoga Radovana Miletića da zastupa poduzeće unavedenome sporu. Dakle, prema mišljenju drugostupanjskogasuda, apelantica nije dokazala da je tuženi „autor“ prijepornogapodneska, a bila je to dužna učiniti prema odredbi članka 123.stavak 1. ZPP-a. Glede apelantičinoga drugog prizivnoganavoda, kao i prizivnog navoda tuženoga, da su prijepornipodnesak odnosno apelantičina tužba po svome sadržajupredstavljali povredu ugleda, Okružni sud je istaknuo kako jeprvostupanjski sud dao jasne razloge koji su kao takvi upotpunosti prihvatljivi i po ocjeni toga suda. Međutim, ti razlozinisu od značaja, jer je tužbe valjalo odbiti, kao što je većnavedeno, primjenom odredbe članka 6. točka b. Zakona ozaštiti od klevete. Prema iznesenome, Okružni sud je zaključioda je prvostupanjski sud donio pravilnu odluku, ali je propustiopozvati se na odredbu članka 6. točka b. Zakona o zaštiti odklevete koja je predstavljala pravni osnov za odbijanje izahtjeva iz tužbe i zahtjeva iz protutužbe. S obzirom nanavedeno, odlučeno je kao u dispozitivu drugostupanjskepresude na temelju odredbe članka 226. ZPP-a.14. Presudom Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575od 24. lipnja 2009. godine je odbijena kao neutemeljenaapelantičina revizija izjavljena protiv drugostupanjske presudeOkružnog suda od 11. travnja 2007. godine.15. U obrazloženju presude Vrhovni sud je istaknuo kako izsadržaja revizije proizlazi da apelantica konkretno ne ukazuje nabilo koju povredu odredaba parničnog postupka koja je bilaučinjena u postupku pred drugostupanjskim sudom u smisluodredaba članka 240. stavak 1. točka 1. ZPP-a, već da, naprotiv,iz sadržaja revizije proizlazi da ona, u suštini, ukazuje napogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u provedenomepostupku, a to nije mogući revizijski razlog prema izričitimodredbama članka 240. stavak 2. toga Zakona. Neprijeporna ječinjenica, kako je revizijski sud naveo, da je tuženi RadovanMiletić pravnoj službi toga poduzeća u rukopisu dao podatke,koje je potom rukovoditelj te službe Zlata Krsmanović koristilaza sačinjavanje prijepornoga podneska kojega je potpisaoravnatelj toga poduzeća. Već iz toga razloga, prema mišljenjuVrhovnog suda, ne može se prihvatiti apelantičina tvrdnja kako jetuženi odgovoran za klevetu. Naime, kako je istaknuo revizijskisud, radi se o sudbenome postupku u kojemu je Radovan Miletić,očevidno dobro upućen u prijeporni pravni odnos, dao podatketuženoj strani u tome predmetu, pa s tim u vezi valja imati u viduodredbe članka 219. tada važećega Zakona o parničnom postupku(„Službeni <strong>list</strong> SFRJ“ br. 4/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89,20/90, 27/90 i 35/91, te „Službeni glasnik RS“ br. 17/93, 14/94 i32/94) - da su stranke dužne iznijeti činjenice i predložiti dokazena kojima temelje svoj zahtjev ili kojim pobijaju navode i dokazeprotivnika. S tim u svezi je Vrhovni sud naveo kako je natuženome poduzeću u tome sporu bio izbor hoće li te podatke,
Број <strong>98</strong> - Страна 82 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.dobijene od Radovana Miletića, koristiti i kako će ih formulirati,pa se već iz toga razloga ne može utemeljeno tvrditi kako jetuženi Radovan Miletić „efikasno kontrolisao sadržaj togaizražavanja“ u smislu odredaba članka 5. stavak 1. Zakona odzaštiti od klevete, a u takvoj situaciji nema ni njegoveodgovornosti u smislu stavka 2. toga članka. U tome pogledu,Vrhovni sud je konstatirao kako je pravilan stavdrugostupanjskoga suda da se radi o sudbenom postupku u smisluodredaba članka 6. stavak 1. točka b) Zakona o zaštiti od klevete,te kako pobijanje apelantičinog tužbenog zahtjeva nije bilo uprotivnosti s odredbama stavka 2. toga članka.16. Dakle, prema stavu Vrhovnog suda ne radi se o tome daje tuženi Radovan Miletić iznosio ili pronosio izražavanje usmislu odredaba članka 3. točka g) navedenoga Zakona usvojstvu „autora“, već o davanju podataka u sporu koji je, sobzirom na njegovu vrijednost, bio od velikog značaja za tuženopoduzeće. Davanje tih podataka, po nalazu Vrhovnog suda, nijebilo s namjerom da se nanese šteta apelantičinom ugledu, već dase ospori njen tužbeni zahtjev i time spriječi šteta za navedenopoduzeće. S tim u vezi, Vrhovni sud je ukazao i naneutemeljenost apelantičinog pozivanja na Presudu Okružnogsuda <strong>broj</strong> Gž-394/05 od 16. studenoga 2005. godine, jer je onaPresudom tog (revizijskog) suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-06-000 092 od21. ožujka 2008. godine, uvažavanjem revizije tuženogapoduzeća, preinačena tako što je odbijen apelantičin priziv protivprvostupanjske presude u toj pravnoj stvari, kojom je odbijen kaoneutemeljen njezin tuženi zahtjev za isplatu 115.385,00 KM sazakonskom zateznom kamatom počevši od 18. prosinca 1991.godine do isplate. Kod takvoga stanja stvari, Vrhovni sud jezaključio da smatra kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizijaizjavljena, kao i da pobijana presuda nema nedostataka koji bi seodnosili na stranačku sposobnost i zastupanje stranaka u ovomesporu. Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u dispozitivupresude na temelju članka 248. ZPP-a.IV. Apelacijaa) Navodi iz zahtjeva17. Apelantica smatra kako joj je pobijanim odlukamapovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. Europske konvencije za zaštituljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europskakonvencija), kao i prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju, zbog načina na koji su sudovi u predmetnomeparničnom postupku, po njezinoj tužbi radi naknade štete zbogklevete, utvrdili činjenično stanje i primijenili materijalno pravo.Apelantica je, također, istaknula kako su pobijane odluke rezultatpristranosti sudova i kako ne sadrže adekvatna obrazloženja.18. Dalje je apelantica navela kako joj je u predmetnomepostupku povrijeđeno i pravo na pravično suđenje u razumnomeroku, ukazujući posebice na duljinu trajanja postupka predprvostupanjskim sudom, te ističući kako je njezina „tužbapodnesena 5. marta 2002. godine i da se po njoj nije ništapreduzimalo četiri i pol godine“.19. Pored navedenih prava, apelantica je tražila odUstavnog suda da, zbog postupanja tuženoga Radovana Miletića,utvrdi povredu prava osobe da ne bude podvrgnuta mučenju nitinečovječnom ili ponižavajućem tretmanu ili kazni iz člankaII/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 3. Europskekonvencije, prava na osobnu slobodu i sigurnost iz članka II/3.(d)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 5. Europske konvencije, teprava na slobodu misli, savjesti i vjere iz članka II/3.(g) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 9. Europske konvencije.b) Odgovor na apelaciju20. U odgovoru na apelaciju Vrhovni sud je naveo kakoostaje u cjelini kod razloga pobijane revizijske presude od 24.lipnja 2009. godine, ističući kako tom presudom niti jedno odapelantičinih ustavnih prava nije povrijeđeno, pa tako ni ona nakoja ona predmetnom apelacijom ukazuje.21. U odgovoru na apelaciju Osnovni sud je naveo kako sunavodi iz apelacije potpuno neutemeljeni, te kako su izneseni uprvostupanjskom postupku, a ponovljeni u prizivu i reviziji, takoda su cijenjeni tijekom cijelog postupka. U tome smislu jeOsnovni sud konstatirao kako apelacija ne sadrži niti jedan novinavod, pa je predloženo da se odbije kao neutemeljena jer nepostoje kršenja prava na koja je apelantica ukazala.22. Tuženi Radovan Miletić je, kao suprotna strana upredmetnom postupku, u svome odgovoru na apelaciju istaknuokako je apelantica zlouporabila pravo na traženje sudbene zaštite,te da se ni u kojem slučaju ne može govoriti da je apelanticiugrožen ugled.V. Relevantni propisi23. U Zakonu o zaštiti od klevete („Službeni glasnikRepublike Srpske“ <strong>broj</strong> 37/01) relevantne odredbe glase:Opšti dioČlan 1.Ovim zakonom uređuju se prihvatljiva ograničenja slobodeizražavanja glede građanske odgovornosti za štetu nanesenuugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjem nečegneistinitog i potvrđuje da:a) pravo na slobodu izražavanja, koje je garantovanoUstavom Republike Srpske i Europskom konvencijom za zaštituljudskih prava i temeljnih sloboda, predstavlja jedan od osnovademokratskog društva, posebno kada se radi o pitanjima odpolitičkog i javnog interesa;[...].DefinicijeČlan 3.U smislu ovog Zakona:a) "izražavanje" znači bilo kakvu izjavu, osobitouključujući: svaki usmeni, pisani, audio, vizualni ili elektronskimaterijal, bez obzira na sadržaj, formu ili način iznošenja iliprenošenja;b) "javni organ" znači svaki zakonodavni, sudbeni, izvršniili drugi upravni organ, svaki organ koji je imenovan iliustanovljen sukladnoa Zakonom, a obavlja javnu funkciju, isvako pravno lice koje je ili u vlasništvu, ili je kontrolirano odstrane jednog od gore navedenih javnih organa;c) "javni službenik" znači svaka osoba koja je uposlena ujavnom organu;d) "autor" je svaka osoba koja iznosi ili pronosiizražavanje.Odgovornost za klevetuČlan 5.1. Svako poslovno sposobno lice koje prouzrokuje štetuugledu fizičkog ili pravnog lica iznošenjem ili pronošenjemizražavanja nečeg neistinitog, identifikujući to lice trećem licu,odgovorno je za klevetu, ako je to lice prouzrokovalo štetu usvojstvu autora, urednika ili nakladnika izražavanja, ili usvojstvu lica koje je na neki drugi način efikasno kontrolisalosadržaj tog izražavanja, kao i pravno lice koje je objaviloizražavanje.2. Lice iz stava 1. ovog članka je odgovorno za izazvanuštetu ako je namerno ili usled nepažnje iznelo ili proneloizražavanje.[...]Izuzeci od odgovornostiČlan 6.(1) U sledećim slučajevima neće se odgovarati za klevetu:
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 83a) ako se radi o izražavanju mišljenja ili kada jeizražavanje u suštini istinito;b) ako je lice koje je navodno prouzrokovalo štetu bilo pozakonu obvezno iznositi ili pronositi izražavanje, ili iznositi ilipronositi izražavanje u toku zakonodavnog, sudbenog iliupravnog postupka;v) ako je iznošenje ili pronošenje izražavanja bilorazumno.(2) Kada sud donosi ovakvu odluku, uzima u obzir sveokolnosti slučaja, [...].24. U Zakonu u parničnom postupku („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 4/77, 36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90,27/90 i 35/91, te „Službeni glasnik RS“ br. 17/93, 14/94 i32/94) relevantne odredbe glase:Član 213.(1) Osim slučajeva posebno predviđenih ovim zakonom,prekid postupka će se odrediti:1) ako je odlučio da sam ne rješava o prethodnom pitanju[...]Član 219.Svaka stranka dužna je da iznese činjenice i predložidokaze na kojima zasniva svoj zahtjev ili kojim pobija navode idokaze protivnika.25. U Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnikRepublike Srpske“ <strong>broj</strong> 58/03, 85/03 i 74/05 – stupio na snagu1. kolovoza 2003. godine) relevantne odredbe glase:Član 7.Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojimazasnivaju svoje zahtjeve i da izvode dokaze kojima se utvrđujute činjenice. Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje strankenisu iznijele, ako iz rezultata rasprave i dokazivanja proizilazida stranke idu za tim da raspolažu zahtjevima kojima ne moguraspolagati (član 3. stav 2).Član 8.Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud natemelju slobodne ocjene dokaza. Sud će savjesno i brižljivocijeniti svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno.Član 10.Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i sašto manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu pravakoja strankama pripadaju u postupku.Član 12.Kad odluka suda zavisi od prethodnog rješenja pitanja dali postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nijedonio odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje),sud može sam riješiti to pitanje ako posebnim propisima nijedrugačije određeno.U parničnom postupku sud je glede postojanja kaznenogdjela i kaznene odgovornosti učinioca vezan za pravosnažnupresudu kaznenog suda kojom se optuženi oglašava krivim.Član 123.Svaka stranka dužna je da dokaže činjenice na kojimazasniva svoj zahtjev.Sud će slobodnom ocjenom dokaza utvrditi činjenice natemelju kojih će donijeti odluku.Član 231.U obrazloženju presude odnosno rješenja drugostupanjskisud će ocijeniti žalbene navode koji su od odlučnog značaja.Član 240.Revizija se može izjaviti:(1) zbog povrede odredaba parničnog postupka iz članka209. ovog zakona koja je učinjena u postupku preddrugostupanjskim sudom;(2) zbog pogrešne primjene materijalnog prava;(3) zbog prekoračenja tužbenog zahtjeva ako je tapovreda učinjena u postupku pred drugostupanjskim sudom.Revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpunoutvrđenog činjeničnog stanja.Član 248.Revizioni sud će presudom odbiti reviziju kaoneutemeljenu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih jerevizija izjavljena.Član 407.(1) Novčanom kaznom od 100 do 1.000 konvertibilnihmaraka sud će kazniti lice koje u podnesku vrijeđa sud, strankuili drugog učesnika u postupku.(2) Ako lice koje učestvuje u postupku ili lice koje kaoslušalac prisutan raspravi, vrijeđa sud ili druge učesnike upostupku, ometa rad ili se ne pokorava naredbama suda zaodržavanje reda, sud će ga opomenuti. Ako opomena budebezuspješna sud će opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kaznitinovčanom kaznom od 100 do 1.000 konvertibilnih maraka, amože ga i udaljiti i kazniti novčanom kaznom.[...]Član 454.Ako je prije stupanja na snagu ovog zakona započetpostupak pred prvostupanjskim sudom, dalji postupaksprovešće se po odredbama ovog zakona.U predmetima iz stava 1. ovog članka u kojima je većzakazano pripremno ročište ili ročište za glavnu raspravu, alirasprava još uvijek nije otvorena, sud će opozvati rješenje oodređivanju ročišta i o tome obavijestiti stranke, a tuženogpozvati da dostavi odgovor na tužbu u skladu s odredbamaovog zakona.VI. Dopustivost26. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima prizivnu nadležnost upitanjima koja su sadržana u ovome ustavu kada ona postanupredmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.27. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviućinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku kojega je koristio.28. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijomje Presuda Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575 od 24.lipnja 2009. godine protiv koje nema drugih učinkovitihpravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, pobijanu jepresudu apelantica primila 7. srpnja 2009. godine, a apelacija jepodnesena 5. kolovoza 2009. godine, tj. u roku od 60 dana,kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda.Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4.Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (prima facie)neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojega apelacija nije dopustiva.29. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio kako predmetna apelacija ispunjavauvjete glede dopustivosti.VII. Meritum30. Apelantica pobija navedene presude Osnovnog,Okružnog i Vrhovnog suda, tvrdeći da su tim presudamapovrijeđena njezina prava iz članka II/3.(e) i (k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 6. Europske konvencije, kao i članka 1.
Број <strong>98</strong> - Страна 84 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju. Također, apelanticaje navela povredu prava i iz članka II/3.(b), (d) i (g) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i čl. 3, 5. i 9. Europske konvencije.Pravo na pravično suđenje31. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., štouključuje:(e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim ikrivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke.32. Članak 6. Europske konvencije glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliutemeljenosti bilo kakve kaznene optužbe protiv njega, svakoima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnomroku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenimsudom.[…]33. Povreda prava na pravično suđenje se, premaapelantičinom mišljenju, ogleda u pogrešno i nepotpunoutvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj primjenimaterijalnog prava, odnosno odredaba Zakona o zaštiti odklevete, kao i u činjenici da joj je uskraćeno pravo na donošenjeodluke u razumnom roku.34. Ustavni sud smatra da je u konkretnom slučaju članak6. stavak 1. Europske konvencije primjenjiv, jer se radi opostupku utvrđivanja naknade štete, dakle, neprijeporno se radio utvrđivanju građanskih prava. Ustavni sud će, stoga,razmotriti apelantičine navode da postupak pred redovitimsudovima nije bio pravičan u smislu članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencije,i to kako zbog duljine trajanja postupka, tako i zbog ostalihaspekata za koje apelantica smatra da su povrijeđeni.Suđenje u razumnom rokuRelevantna načela35. Prema konzistentnoj praksi Europskog suda iUstavnog suda, razumnost duljine trajanja postupka se moraocijeniti u svjetlu okolnosti pojedinog predmeta, vodeći računao kriterijima koji su uspostavljeni sudbenom praksomEuropskog suda, a osobito o složenosti predmeta, ponašanjustrana u postupku i nadležnog suda ili drugih javnih vlasti, te označaju koji konkretna pravna stvar ima za apelanta (vidiEuropski sud, Mikulić protiv Hrvatske, aplikacija <strong>broj</strong> 53176/99od 7. veljače 2002. godine, Izvješće <strong>broj</strong> 2002-I, stavak 38).Razdoblje koje se uzima u obzir36. U kontekstu navedenoga, Ustavni sud opaža kakopredmetni postupak traje od 4. ožujka 2002. godine i kako jeokončan Presudom Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575od 24. lipnja 2009. godine. Dakle, predmetni postupak je trajaoukupno sedam godina i oko četiri mjeseca.Analiza razumnosti trajanja postupka37. Ustavni sud ne može konstatirati kako se radi oosobito složenom postupku, budući da nije uočio kako jepostupak naknade štete zahtijevao da se utvrdi složenočinjenično stanje, niti je bilo potrebno rješavati složena pravnapitanja.38. Analizirajući duljinu postupka, Ustavni sudprvenstveno konstatira kako se suština apelantičinih navoda,glede duljine trajanja predmetnoga parničnog postupka, tičečinjenice da je po njezinoj tužbi iz 2002. godine odlučeno 2006.godine. S tim u svezi, Ustavni sud smatra potrebnim osvrnuti sena tijek prvostupanjskoga postupka, te sagledati ponašanje kakoprvostupanjskog suda tako i apelantice. Naime, Ustavni sudopaža kako je nakon podnošenja apelantičine tužbe, odnosnoprotutužbe tuženoga, pa do donošenja prvostupanjske presudeOsnovni sud održao pet rasprava (14. svibnja 2002. godine, 19.kolovoza 2002. godine, 16. prosinca 2003. godine, 10. travnja2006. godine i 3. srpnja 2006. godine), kao i da je 19. kolovoza2002. godine donio rješenje (potvrđeno rješenjem Okružnogsuda od 26. rujna 2002. godine) kojim je predmetni postupakprekinut (u smislu odredbe članka 213. stavak 1. točka 1. ranijevažećeg ZPP-a) do okončanja kaznenog postupka u predmetu<strong>broj</strong> K. 71/02 i vraćanja predmeta <strong>broj</strong> P.73/00 nakonvještačenja po reviziji kod Vrhovnog suda, kao prethodnogpitanja. Također, Ustavni sud opaža kako je Osnovni sud u jošjednom navratu, rješenjem od 4. veljače 2005. godine, prekinuopredmetni parnični postupak do pravomoćnog okončanjapostupka u predmetu <strong>broj</strong> P.73/00, ali da je po prizivu tuženogaOkružni sud rješenjem od 22. veljače 2006. godine ukinuopobijano prvostupanjsko rješenje Osnovnog suda od 4. veljače2005. godine i predmet vratio prvostupanjskom sudu naponovni postupak. Na drugoj strani, Ustavni sud ističe kako jetijekom prvostupanjskog postupka odlučivano u tri navrata oizuzeću suca, kako po zahtjevu sudaca koji su postupali (od 17.srpnja 2003. godine i 29. ožujka 2004. godine, koji su odbijeni),tako i po apelantičinom zahtjevu (od 22. travnja 2004. godine,koji je usvojen), te kako je tijekom prvostupanjskog postupkadva puta mijenjan postupajući sudac (29. <strong>list</strong>opada 2003.godine i 3. siječnja 2005. godine). Nasuprot navedenimaktivnostima suda, Ustavni sud ukazuje i na propust upostupanju Osnovnog suda kada nije održao rasprave zakazaneza 21. travanj 2003. godine i 26. siječanj 2004. godine.Neprijeporna je također, prema mišljenju Ustavnog suda, ičinjenica da je apelantica tijekom cijelog prvostupanjskogpostupka bila aktivna u korištenju procesnih sredstava koja sujoj bila na raspolaganju, kao i da je u više navrata urgirala kodsuda nastavljanje postupak (16. rujna 2002. godine, 20. siječnja2003. godine i 8. prosinca 2005. godine) te predlagalaodržavanje pripremnog ročišta i glavne rasprave istoga dana (4.veljače 2005. godine). Međutim, Ustavni sud smatra kako je, ipored određenih propusta, Osnovni sud nedvojbeno poduzimaoprocesne radnje iz svoje nadležnosti, te kako se ni u kojemslučaju ne može govoriti o apsolutnoj neaktivnosti, kako jeistaknula apelantica u navodima apelacije, kao i da se morajuuzeti u obzir i određene objektivne okolnosti, odnosno procesnesituacije (prekid postupka i izmjene postupajućih sudaca) kojesu doprinijele duljini postupka, zbog kojih je postupak u prvomstupnju trajao skoro četiri godine. U odnosu na razdoblje kojese tiče odlučivanja u drugostupanjskom i trećestupanjskompostupku, Ustavni sud smatra kako su Okružni i Vrhovni suddonosili pobijane odluke u razumnim rokovima. S obzirom nanavedeno, odnosno imajući u vidu postupak u cjelini te sveobjektivne okolnosti koje su doprinijele njegovoj duljini,Ustavni sud zaključuje kako donošenjem meritorne odluke uroku od sedam godina i četiri mjeseca nije povrijeđenoapelantičino pravo na pravično suđenje u razumnom roku izčlanka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije, te zaključuje kako su prizivni navodi opovredi ovog prava u cijelosti neutemeljeni.Ostali aspekti prava na pravično suđenje39. U svezi s ostalim navodima koji se tiču navodnogkršenja prava na pravično suđenje, Ustavni sud opaža kako seapelantica žali na pogrešno utvrđeno činjenično stanje iproizvoljnu primjenu materijalnog i procesnog prava, u svezi spitanjem jesu li sudovi imali osnovu za donošenje pobijanihpresuda kojima su utvrdili kako apelantici ne pripada pravo nanaknadu štete zbog klevete.40. S tim u svezi, Ustavni sud napominje kako nijemjerodavan vršiti provjeru utvrđenih činjenica i načina na kojisu redoviti sudovi protumačili pozitivno-pravne propise, osimukoliko odluke tih sudova krše ustavna prava. To će biti slučaj
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 85kada odluka redovitog suda ne uključuje ili pogrešnoprimjenjuje ustavno pravo, kad je primjena pozitivno-pravnihpropisa bila očevidno proizvoljna, kad je relevantni zakon sampo sebi neustavan ili kada je došlo do povrede temeljnihprocesnih prava, kao što su pravo na pravičan postupak, pravona pristup sudu, pravo na efektivan pravni lijek i u drugimslučajevima (vidi Ustavni sud, Odluka o dopustivosti imeritumu <strong>broj</strong> AP 381/04 od 27. <strong>list</strong>opada 2004. godine, stavak22, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“<strong>broj</strong> 19/05).41. Također, Ustavni sud ukazuje na to kako, premaustaljenoj praksi Europskog suda i Ustavnog suda, članak 6.stavak 1. Europske konvencije obvezuje sudove da, izmeđuostalog, obrazlože svoje presude. Ta obveza, međutim, ne možebiti shvaćena kao obveza da se u presudi iznesu svi detalji idaju odgovori na sva postavljena pitanja i iznesene argumente(vidi Ustavni sud, odluke br. U 62/01 od 5. travnja 2002.godine i AP 352/04 od 23. ožujka 2005. godine). Mjera u kojojta obveza postoji ovisi o prirodi odluke (vidi Europski sud, RuizTorija protiv Španjolske, presuda od 9. prosinca 1994. godine,serija A, <strong>broj</strong> 303-A, stavak 29). Europski i Ustavni sud su u<strong>broj</strong>nim odlukama ukazali na to kako domaći sudovi imajuodređenu diskrecijsku ocjenu u svezi s tim koje će argumente idokaze prihvatiti u određenome predmetu, ali istodobno imajuobvezu obrazložiti svoju odluku tako što će navesti jasne irazumljive razloge na kojima su tu odluku utemeljili (vidiEuropski sud, Suominen protiv Finske, presuda od 1. srpnja2003. godine, aplikacija <strong>broj</strong> 37801/97, stavak 36, i, mutatismutandis, Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> AP 5/05 od 14. ožujka2006. godine).42. Ustavni sud opaža kako je Vrhovni sud svoju odluku,kojom je u konačnom odbijen apelantičin zahtjev kojim jetražila da se tuženi obveže naknaditi štetu, utemeljio naodredbama Zakona o zaštiti od klevete. Naime, Vrhovni sud jeobrazložio kako se ne može prihvatiti apelantičina tvrdnja da jetuženi odgovoran za klevetu, s obzirom da se radilo osudbenom postupku (stari <strong>broj</strong> predmeta P. 73/02, novi <strong>broj</strong> P.65/04) u kojemu je Radovan Miletić dao podatke tuženoj straniu tome predmetu, koja je u smislu procesne dispozicije imalapravo izbora korištenja i načina formuliranja takvih podataka utome sporu kao dokaznog sredstva. Slijedom toga, Vrhovni sudje zaključio kako se iz toga razloga ne može utemeljeno tvrditida je tuženi Radovan Miletić „efikasno kontrolisao sadržaj togaizražavanja“ u smislu odredaba članka 5. stavak 1. Zakona odzaštiti od klevete, a u takvoj situaciji nema ni njegoveodgovornosti u smislu stavka 2. toga članka. Prema tome,Vrhovni sud je zaključio kako se u konkretnom slučaju radi otome da je tuženi Radovan Miletić iznosio ili pronosioizražavanje u smislu odredaba članka 3. točka g) navedenogaZakona u svojstvu „autora“, već o davanju podataka u sporukoji je, s obzirom na njegovu vrijednost, bio od velikog značajaza tuženo poduzeće, te da davanje tih podataka nije bilo snamjerom da se nanese šteta apelantičinom ugledu, već da seospori njezin tužbeni zahtjev i time spriječi šteta za navedenopoduzeće. Ustavni sud smatra kako je Vrhovni sud u pobijanojodluci dao jasno i logično obrazloženje i primijenio relevantneodredbe materijalnog prava (Zakona o zaštiti od klevete). Stogase, prema mišljenju Ustavnog suda, primjena materijalnogprava ne može smatrati proizvoljnom u konkretnom slučaju.Također, glede apelantičinog navoda da su pobijane odlukerezultat pristranosti sudova u predmetnom parničnom postupku,Ustavni sud ukazuje na svoj raniji stav iz prakse da, ukolikoapelant tvrdi da je sud bio pristran, mora konkretno navesti učemu se sastoji ta pristranost, te u svezi s tim priložiti valjanedokaze (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 45/01 od 25. veljače2002. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 24/02). U konkretnom slučaju, Ustavni sudopaža kako apelantica ne nudi nikakve konkretne dokaze uodnosu na navodnu pristranost sudova, već ovaj svoj prigovortemelji na tvrdnji da je tuženi Radovan Miletić izvršio osobniutjecaj na postupajuće suce kako bi donijeli pobijane odluke upredmetnom parničnom postupku. Međutim, Ustavni sudsmatra ove apelantičine navode paušalnim, osobito imajući uvidu da je Ustavni sud već ukazao kako su sudovi donijeliodluke na temelju provedenog dokaznog postupka i utvrđenogčinjeničnog stanja, te se ni iz čega ne može zaključiti kako seradi o proizvoljnim odlukama ili o odlukama donesenim podbilo kakvim utjecajem.43. Uzimajući u obzir sve navedeno, Ustavni sud smatrada u konkretnom slučaju nema kršenja prava na pravičnosuđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka6. stavak 1. Europske konvencije.Pravo na imovinu44. Apelantica se žali kako joj je u predmetnomparničnom postupku, okončanom presudom Vrhovnog suda,povrijeđeno i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju. Njezini navodi o kršenju prava na imovinu sezasnivaju na tvrdnjama o pogrešnoj primjeni materijalnogprava. S obzirom na to da se, u suštini, navodi o kršenju pravana imovinu temelje na navodima o kršenju prava na pravičnosuđenje, o kojima je Ustavni sud već iznio svoj stav uprethodnim točkama ove odluke, te da u apelaciji nisudostavljeni bilo kakvi dokazi koji bi mogli ukazati na to kakosu navodi o kršenju ovoga prava mogući i vjerojatni, Ustavnisud zaključuje kako su navodi o povredi prava na imovinu izčlanka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju, također,neutemeljeni.Ostali navodi45. U odnosu na apelantičine navode da joj je povrijeđenopravo da ne bude podvrgnuta mučenju niti nečovječnom iliponižavajućem tretmanu ili kazni, potom pravo na osobnusigurnost, te pravo na slobodu misli, savjesti i vjere iz čl.II/3.(b), (d) i (g) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i čl. 3, 5. i 9.Europske konvencije, Ustavni sud smatra kako su ovi navodipaušalni, te ih nije moguće dovesti u vezu s predmetnimparničnim postupkom u kojemu je odlučivano o pravu nanaknadu štete. Sukladno navedenome, Ustavni sud nalazi da jeapelacija u ovome dijelu, također, neutemeljena.VIII. Zaključak46. Ustavni sud zaključuje kako u parničnom predmetu<strong>broj</strong> P. 65/04 (stari <strong>broj</strong> P. 73/02), koji je okončan PresudomVrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-07-000 575 od 24. lipnja 2009.godine, nije došlo do povrede prava na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6.Europske konvencije, kako iz aspekta prava na suđenje urazumnom roku tako i iz ostalih aspekata (utvrđivanječinjeničnog stanja, primjena materijalnog prava, pristranostsudova i kvaliteta obrazloženja pobijanih presuda), budući da seduljina trajanja predmetnoga parničnog postupka, sagledana ucjelini, ne može smatrati nerazumnom, kao i da je Vrhovni sudu obrazloženju pobijane presude dao detaljne, jasne i preciznerazloge za svoju odluku, te kako primjena relevantnih odredabaZakona o zaštiti od klevete ne izgleda proizvoljna.47. Također, Ustavni sud zaključuje kako su neutemeljenii apelantičini navodi koji se tiču prava na imovinu, prava da nebude podvrgnuta mučenju niti nečovječnom ili ponižavajućemtretmanu ili kazni, potom prava na osobnu sigurnost, te pravana slobodu misli, savjesti i vjere iz članka II/3.(k), (b) i (d) i (g)
Број <strong>98</strong> - Страна 86 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEuropsku konvenciju, te čl. 3, 5. i 9. Europske konvencije.48. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.49. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.1175Уставни суд Босне и Херцеговинe у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 2717/09, рјешавајући апелацијуСафета Мухалића на основу члана VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 ст. 1 и 2 ичлана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне иХерцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМирсад Ћеман, судијаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУУсваја се апелација Сафета Мухалића.Утврђује се повреда члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенцију зазаштиту људских права и основних слобода.Укида се Пресуда Кантоналног суда Бихаћ број 001-0-Гж- 09-001 008 од 3. августа 2009. године.Предмет се враћа Кантоналном суду Бихаћ који једужан да по хитном поступку донесе нову одлуку, у складус чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људскихправа и основних слобода.Налаже се Кантоналном суду Бихаћ да, у складу счланом 74 став 5 Правила Уставног суда Босне иХерцеговине, у року од 90 дана од дана достављања овеодлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине омјерама које су предузете с циљем да се изврши оваодлука.Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ и„Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Сафет Мухалић (у даљњем тексту: апелант) изБихаћа, ког заступају Салих Хоџић и Един Хергић,адвокати из Бихаћа, поднио је 26. августа 2009. годинеапелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњемтексту: Уставни суд) против Пресуде Кантоналног судаБихаћ (у даљњем тексту: Кантонални суд) број 001-0-Гж-09-001 008 од 3. августа 2009. године и ПресудеОпштинског суда у Бихаћу (у даљњем тексту: Општинскисуд) број 017-0-П-07-001 830 од 4. маја 2009. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Кантоналног и Општинског суда, те учесника упоступку Идриза Делића (у даљњем тексту: тужени),затражено је 27. јануара 2009. године да доставе одговорена апелацију.3. Кантонални суд је доставио одговор 29. јануара2010. године, а Општински суд 8. фебруара 2010. године,док тужени није одговорио.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију су достављени апеланту 10. маја2010. године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произлазе из апелантовихнавода и докумената који су предочени Уставном судумогу да се сумирају на сљедећи начин.6. Пресудом Општинског суда број 017-0-П-07-001830 од 4. маја 2009. године одбијен је апелантов тужбенизахтјев којим је тражио да се утврди како је он досјелошћуи правним послом стекао право својине с дијелом 1/1 нанекретнини (кућа, кућиште и двориште) означеној као к.ч.број 899/4, површине 220 м², зк. ул. број 4240 к.о. Бихаћ (удаљњем тексту: предметне некретнине), те да је туженидужан да призна да се апелант на основу правоснажнепресуде упише као сопственик предметних некретнина сдијелом 1/1 и да се одреди земљишнокњижној канцеларијитог суда да по основу правоснажне пресуде изврши уписапелантовог права својине на означеним некретнинама сдијелом 1/1. Наведеном пресудом апелант је обавезан датуженом плати трошкове парничног поступка.7. У образложењу пресуде Општински суд је навео даје у проведеном доказном поступку утврдио да се уконкретном случају ради о земљишту чије су катастарске иземљишнокњижне ознаке наведене у изреци пресуде, а наком се налази изграђена кућа и двориште. На основурјешења Одјељења за финансије НОО Бихаћ број 1178/59од 25. октобра 1959. године предметно земљиште јеукњижено као државна својина с дијелом 1/1. Затим, наоснову Уговора о поклону ОВ број 3069/<strong>98</strong> од 28.септембра 19<strong>98</strong>. године укњижено је право својине напредметној стамбеној кући у корист туженог с дијелом 1/1.На основу одредаба чл. 37, 38 и 39 Закона онационализацији најамних зграда и грађевинскогземљишта, у корист туженог с дијелом 1/1 укњижено јеправо коришћења на предметном земљишту (земљиштепод кућом и оно које је потребно за редовну употребузграде) док на том земљишту постоји зграда.8. Општински суд је у образложењу даље истакао да јепредметно земљиште укњижено као државна својина, даОпштина Бихаћ управља земљиштем које је у земљишнојкњизи укњижено као државна својина, а да тужени имаукњижено право коришћења предметног земљишта. Даљеје наведено да, с обзиром да је предмет апелантовогтужбеног захтјева утврђење права својине на кући (која је усвојини туженог) и земљишту на ком се налази предметнакућа (које државно својина), одлука Суда би се односила ина туженог и на Општину Бихаћ, због чега су они уконкретном поступку јединствени супарничари, и чије јеучешће у парници нужно. Стога је, како је утврдиоОпштински суд, учешће Општине Бихаћ у конкретнојпарници било нужно. Општински суд је сматрао да неможе о стварноправним овлашћењима Општине Бихаћ уодносу на укњижену државну имовину на предметномземљишту расправљати и на основу тога одлучивати, а даОпштина није била обухваћена тужбом. Општински суд јенавео да би било неприхватљиво да се у конкретномпоступку, у ком не учествује Општина Бихаћ, усвојиапелантов тужбени захтјев, да се апелант укњижи каосопственик предметног земљишта, да се држава као
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 87титулар својине односно државне својине којом управљаОпштина брише из земљишне књиге, а да Општина за тоуопште не зна. Да би се одлука суда односила и напредметно земљиште, по оцјени Општинског суда било јенужно да Општина Бихаћ учествује у конкретној парницина активној или пасивној страни, што у конкретномпредмету није био случај. Због наведеног Општински судсе у конкретном предмету није ни упуштао у одлучивање ооснованости апелантовог тужбеног захтјева у погледустицања својине досјелошћу и правним послом. Даље јеистакнуто да апелантови наводи да се у конкретном случајуради о изграђеном грађевинском земљишту, то јесте да серади о некретнини на којој постоји стамбени објекат и даапелант постаје сопственик према члану 39 Закона ограђевинском земљишту (у даљњем тексту: ЗГЗ) и наземљишту на ком је кућа саграђена, не доводе у сумњупретходни закључак Суда у погледу потребе учешћаОпштине Бихаћ у конкретној парници. Истакнутиапелантови наводи се, како је закључио Општински суд,односе на основаност тужбеног захтјева о ком Суд нијеодлучивао.9. Против наведене пресуде Општинског суда апелантсе жалио Кантоналном суду који је Пресудом број 001-0-Гж- 09-001 008 од 3. августа 2009. године жалбу одбио каонеосновану и потврдио првостепену пресуду.10. У образложењу пресуде Кантонални суд је навеода је првостепени суд правилно и потпуно утврдиочињенично стање, те да је на тако утврђено чињеничностање правилно примијенио материјално право када једонио првостепену одлуку. За своју одлуку, по оцјениКантоналног суда, првостепени суд је дао ваљанечињенично-правне разлоге које је прихватио и Кантоналнисуд. Предмет тужбеног захтјева, како је даље навеоКантонални суд, је утврђење права својине нанекретнинама (градско грађевинско земљиште, кућа икућиште) које су у земљишној књизи укњижене каодржавна својина с правом својине у корист туженог настамбеној згради саграђеној на предметном земљишту, теправо коришћења земљишта у корист сопственика зградедок на том земљишту постоји зграда. Апелантов тужбенизахтјев је одбијен због тога што тужбом поред туженог нијеобухваћена и Општина Бихаћ као титулар државне својине.Закључак првостепеног суда да је Општина Бихаћ нужнисупарничар с туженим прихватио је као исправан иКантонални суд. Наиме, у смислу члана 6 ЗГЗ Општинауправља и располаже градским грађевинским земљиштем удржавној својини, због чега је Општина Бихаћ као стварнолегитимисана морала да буде обухваћена као странка уконкретној парници. Питање стварне легитимације, како јеистакао Кантонални суд, је материјално-правне природе, ане процесно-правне природе. Од стварне легитимацијезависи исход спора, што значи да је првостепени суд уконкретној правној ствари ваљано поступио када јеапелантов захтјев одбио, а не тужбу одбацио како је тоапелант погрешно у жалби истакао. Кантонални суд једаље навео да је изреком првостепене пресуде садржајноодређено који се тужбени захтјев одбија, затим за одбијањетужбеног захтјева првостепени суд је у образложењу даоваљане разлоге због чега су апелантови жалбени приговорида је изрека пресуде нејасна, контрадикторна и супротнаразлозима датим у образложењу неосновани. Како јетужбени захтјев одбијен због тога што тужбом нисуобухваћени сви субјекти који су стварно легитимисани,Кантонални суд је закључио да су ирелевантни задругачију одлуку суда апелантови жалбени приговорикојима се објашњава стјецање својине у апелантову корист.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације11. Апелант наводи повреду права на правичносуђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права иосновних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција),као и повреду права на имовину из члана II/3к) УставаБосне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију. Сматра да су судови погрешноутврдили чињенично стање и да су погрешно примијенилиматеријално право, због чега су и редовни судовипроизвољно примијенили и тумачили релевантни закон, теда у оспореним одлукама нису дати разлози о одлучнимчињеницама. Апелант сматра да је у конкретном случајутребало да се тужбени захтјев одбаци, а не одбије како суто урадили редовни судови. Навео је да је првостепени судсвоју одлуку засновао на тези како конкретни спор не можеда се оконча без учешћа Општине Бихаћ с обзиром да је уземљишнокњижном изватку предметно земљиште уписанокао државна својина. Поред тога, по оцјени првостепеногсуда, Општина Бихаћ и тужени су нужни супарничари па јепо том основу учешће Општине Бихаћ нужно, а што јеприхватио и Кантонални суд. Апелант сматра да, имајући увиду одредбу члана 39 ЗГЗ сходно којој сопственик зградестиче право својине на земљишту под зградом и наземљишту које служи за редовну употребу зграде, неманикаквог разлога због ког би у конкретном случају требалада учествује Општина Бихаћ као нужни супарничар. Навеоје да у идентичној правној ситуацији земљишнокњижнаканцеларија Општинског суда води поступак на основучлана 39 ЗГЗ без присуства, односно учествовања упоступку Општине Бихаћ, односно општинскогправобраниоца, а по приједлогу сопственика зграде да сеизврши укњижба права својине у његову корист наземљишту под зградом и које служи за редовну употребузграде. Апелант је истакао да је он сопственик зграде којује стекао куповином на основу уговора и да је носилацтрајног права коришћења земљишта под зградом. Сматрада је погрешно примијењен члан 6 ЗГЗ јер другостепенисуд занемарује да се у конкретном случају не ради оградском грађевинском земљишту у државној својини већ оградском грађевинском земљишту у својини грађана, собзиром да је апелант као законити сопственик легалносаграђеног објекта стекао право својине на земљиште подзградом и земљиште које служи за редовну употребу зградепо основу члана 39 ЗГЗ. Затим је навео да одбијањетужбеног захтјева како га је поставио апелант у својојтужби значи да апелант више не може да поднесе тужбуистог садржаја с обзиром да је такав апелантов захтјевправоснажно одбијен, те би се у конкретном случајурадило о пресуђеној ствари. Апелант је указао на ПресудуОсновног суда у Бањалуци број 71 0 П 052431 05 П од 30.јануара 2009. године у којој је, сходно апелантовоммишљењу, у идентичној правној ситуацији донесенаодлука без учешћа Општине, односно надлежногправобраниоца, јер таква обавеза не произилази из ЗГЗ(који је идентичан у ФБиХ и у РС). Сматра да је на такавначин апелант доведен у неравноправан положај у односуна грађане с подручја других судова, јер му је повријеђеноправо на правично суђење и имовину. Такође се позвао напраксу Уставног суда у предметима бр. АП 3179/06 и АП97/06 и CH/03/14063.б) Одговори на апелацију12. У одговору на апелацију Кантонални суд је навеода у односу на наводе из апелације о повреди апелантових
Број <strong>98</strong> - Страна 88 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.права остаје на правном становишту израженом уоспораваној пресуди и предлаже да се апелација одбије каонеоснована.13. Општински суд је у одговору истакао да нисуосновани апелантови наводи, јер је тај суд утврдио свеодлучне чињенице и донио закониту одлуку у конкретнојправној ствари.V. Релевантни прописи14. У Закону о грађевинском земљишту ФедерацијеБосне и Херцеговине („Службене новине ФедерацијеБиХ“ бр. 25/03 и 67/05) релевантне одредбе гласе:Члан 4.Градско грађевинско земљиште може бити удржавном и приватном својини.Градским грађевинским земљиштем у приватнојсвојини сматра се:изграђено градско грађевинско земљиште и тоземљиште испод објекта и земљиште које служи заредовну употребу објекта, односно земљиште на којем једо сада постојало трајно право кориштења а према члану39., те земљиште из члана 96. овога закона.Члан 6.Општина управља и располаже градскимграђевинским земљиштем у државној својини на начин ипод условима предвиђеним законом и прописима донесенимна основу закона.Члан 7.Градско грађевинско земљиште у приватном својиније у промету.Градским грађевинским земљиштем у приватнојсвојини располажу власници, само уз ограничења и подусловима прописаним другим релевантним законима.ц) Преношење трајног права кориштења уприватно својинаЧлан 39.Власник зграде или посебног дијела зграде ступањемна снагу овога закона стиче право својине на земљишту,под зградом и на оној површини земљишта које јепросторним планом или планом парцелизације утврђено даслужи за редовну употребу зграде, изузев случајева који супредмет ревизије у складу са чл. 87. до 92. пријелазниходредаба овога закона.Ако просторним планом или планом парцелације нијеутврђена површина земљишта које је потребно за редовнуупотребу зграде, ту површину утврђује рјешењемопштински орган управе надлежан за имовинско-правнепослове уз прибављено мишљење општинског органауправе надлежног за послове урбанизма.Члан 97.Овај закон ступа на снагу 16. маја 2003. године и безодлагања се објављује у "Службеним новинама ФедерацијеБиХ".VI. Допустивост15. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.16. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.17. У конкретном случају предмет оспоравањаапелацијом је Пресуда Кантоналног суда број 001-0-Гж- 09-001 008 од 3. августа 2009. године против које нема другихдјелотворних правних лијекова могућих сходно закону.Затим, оспорену пресуду апелант је примио 17. августа2009. године, а апелација је поднесена 26. августа 2009.године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 16став 1 Правила Уставног суда. На крају, апелацијаиспуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставногсуда, јер није очигледно (prima facie) неоснована, нитипостоји неки други формални разлог због којег апелацијаније допустива.18. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине и члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставногсуда, Уставни суд је утврдио да предметна апелацијаиспуњава услове у погледу допустивости.VII. Меритум19. Апелант сматра да му је оспореним пресудамапрекршено право на правично суђење и право на имовинузато што су судови, како је навео, погрешно примијениличл. 6 и 39 ЗГЗ, због чега сматра да су оспорене одлукепроизвољне.а) Право на правично суђење20. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правично саслушање у грађанским икривичним стварима и друга права у вези са кривичнимпоступком.Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правично суђење и јавну расправуу разумном року пред независним и непристрасним,законом установљеним судом. […]21. Уставни суд указује да, сходно пракси Европскогсуда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) иУставног суда, задатак ових судова није да преиспитујузакључке редовних судова у погледу чињеничног стања ипримјене материјалног права (види Европски суд, Proninaпротив Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005.године, апликација број 65167/01), нити је Уставни суднадлежан да супституише редовне судове у том смислу.Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуалнодошло до повреде или занемаривања уставних права (правона правично суђење, право на приступ суду, право надјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена законабила, евентуално, произвољна или дискриминаторска.Дакле, у оквиру апелационе надлежности Уставни суд себави искључиво питањем евентуалне повреде уставнихправа или права из Европске конвенције у поступку предредовним судовима (види Уставни суд, Одлука број АП20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у „Службеномгласнику БиХ“ број 58/05).22. Даље, сходно пракси Европског суда, члан 6 став 1Европске конвенције обезбјеђује сваком право да његовзахтјев у вези с његовим грађанским правима и обавезамаразмотри суд или трибунал; ово подразумијева „право насуд“ чији је један од аспеката „право на приступ суду“, којеподразумијева право да се у грађанским стварима покрене
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 89поступак пред судом (види Европски суд за људска права,Philis против Грчке, пресуда од 27. августа 1991. године,серија А, број 209, страна 20, став 59). Такође, сходнопракси Уставног суда право на приступ суду је повријеђенокада суд пропусти да мериторно одлучи о апелантовомграђанском праву (види Уставни суд, Одлука број У 64/02од 24. октобра 2003. године, објављена у „Службеномгласнику Босне и Херцеговине“ број 8/04, став 48).23. У конкретном случају, Уставни суд запажа да суредовни судови одбили апелантов тужбени захтјев збогтога што тужбом поред туженог није обухваћена иОпштина Бихаћ као титулар државне својине, јер како сузакључили редовни судови, у смислу члана 6 ЗГЗ Општинауправља и располаже градским грађевинским земљиштем удржавној својини.24. Уставни суд даље запажа да је предметна кућа увласничком листу предметног земљишнокњижног изваткауписана као својина с удјелом 1/1 у корист туженог, а утеретном листу земљишнокњижног изватка „на основучлана 37. закона о национализацији најамних зграда играђевинског земљишта у А листу под I (земљиште подзградом и земљиште које служи за редовну употребу)укњижено је право коришћења у корист сопственика зградекао земљишно књижно тијело II док на том земљиштупостоји зграда“. Такође, сходно власничком листупредметног земљишнокњижног изватка својина надспоменутим земљиштем је укњижена у корист државе судјелом 1/1 на основу рјешења Одјељења за финансијеНОО Бихаћ број 1178/59 од 25. октобра 1959. године.25. Уставни суд истиче да је чланом 4 став 1 ЗГЗпрописано да градско грађевинско земљиште може да будеу државној и приватној својини, док је чланом 4 став 2 ЗГЗдефинисано градско грађевинско земљиште у приватнојсвојини (изграђено градско грађевинско земљиште и тоземљиште испод објекта и земљиште које служи заредовну употребу објекта, односно земљиште на којем једо сада постојало трајно право кориштења а према члану39). Сходно члану 39 ЗГЗ, којим је регулисано преношењетрајног права коришћења у приватну својину, сопственикзграде ступањем на снагу тога закона (ex lege) стиче правосвојине на земљишту, под зградом и оном које је потребноза редовну употребу зграде. Уставни суд запажа да одредбачлана 39 став 1 ЗГЗ не даје овлашћење органу управе заимовинскоправне послове, а ни неком другом органу дадоноси рјешење којим се утврђује престанак државнесвојине и преношење трајног права коришћења у приватнусвојину на градском грађевинском земљишту под зградоми оном које служи за редовну употребу зграде. Изнаведеног Уставни суд закључује да се у конкретномслучају, имајући у виду да је на снагу ступио нови ЗГЗ,предметно градско грађевинско земљиште сматраграђевинским земљиштем у приватној својини.26. С друге стране Уставни суд запажа да је чланом 6ЗГЗ прописано да општина управља и располаже градскимграђевинским земљиштем које је у државној својини.Уставни суд истиче да је ступањем на снагу ЗГЗ, то јесте од16. маја 2003. године, право општине на управљање ирасполагање градским грађевинским земљиштемограничено само на градско грађевинско земљиште удржавној својини, док је градско грађевинско земљиште уприватној својини у слободном промету и њиме располажесопственик тог земљишта (члан 7 ЗГЗ). Одредбама ЗГЗ супрописани облици и начини на које општина управља ирасполаже градским грађевинским земљиштем. У оквирусвога права управљања и располагања градскимграђевинским земљиштем у државној својини (чл. 44 до 54)општина (општинско вијеће, односно скупштина општине)врши преузимање неизграђеног грађевинског земљишта изпосједа ранијег сопственика и додјељује га физичким иправним лицима у сврху изградње на начин и по поступкупрописаном одредбама ЗГЗ. Даље надлежни орган управеза имовинскоправне послове утврђује превасходно правокоришћења неизграђеног грађевинског земљишта у користранијег сопственика у сврху градње, а утврђује и губитакправа коришћења у случајевима који су предвиђенизаконом (чл. 49 до 53 ЗГЗ). Уставни суд налази да се,имајући у виду околности конкретног предмета, уконкретном парничном поступку не ради о ситуацији којаје регулисана предметним члановима којим је прецизиранначин на који Општина управља и располаже градскимграђевинским земљиштем будући да се утврђивање правасвојине досјелошћу и правним послом, на што је биоусмјерен апелантов тужбени захтјев, не може третирати каоуправљање и располагање градским грађевинскимземљиштем у државној својини у смислу цитираниходредби ЗГЗ.27. У контексту наведеног, Уставни суд запажа да изодредби чл. 4 и 39 ЗГЗ не произилази обавеза учешћаОпштине (односно правобранилаштва) у предметномпоступку, нити то произлази из члана 6 ЗГЗ. Посебно требаимати у виду да упис у теретном листу „право кориштења укорист сопственика зграде док на том земљишту постојизграда“ (дакле изграђеном грађевинском земљишту) имаакцесорни карактер и није везано за неко конкретно имевећ за сопственика зграде. С обзиром на наведено, Уставнисуд закључује да су редовни судови арбитрарнопримијенили ЗГЗ, због чега нису уопште одлучивали омеритуму апелантовог тужбеног захтјева у погледустицања својине на предметним некретнинама. Стога је уконкретном поступку одбијање апелантовог тужбеногзахтјева искључиво због тога што апелант, осим туженогкоји је неспорно сопственик предметне куће и као такавпасивно легитимисан у конкретном спору, као туженогније означио и Општину, онемогућило апеланту остварењесаме суштине његовог „права на приступ суду“ из чланаII/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције.28. Уставни суд закључује да је у конкретномпредмету повријеђено апелантово право на приступ судукао сегменту права на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције, јер редовни судови због арбитрарне примјенезакона нису одлучивали о меритуму апелантовог тужбеногзахтјева.б) Остали наводи29. Имајући у виду закључак у односу на право направично суђење, Уставни суд сматра да није потребно дапосебно разматра евентуално кршење права на имовину изчлана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1Протокола број 1 уз Европску конвенцију.VIII. Закључак30. Уставни суд закључује да постоји кршење правана правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције уодносу на право на приступ суду када су судови збогарбитрарне примјене закона одбили да одлучују омеритуму апелантовог тужбеног захтјева.31. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као удиспозитиву ове одлуке.
Број <strong>98</strong> - Страна 90 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.32. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 2717/09, rješavajući apelaciju SafetaMuhalića na osnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 59. stav 2. alineja 2, člana 61. st. 1. i 2. ičlana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>(„Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMirsad Ćeman, sudijaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Safeta Muhalića.Utvrđuje se povreda člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvenciju za zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda.Ukida se Presuda Kantonalnog suda Bihać <strong>broj</strong> 001-0-Gž-09-001 008 od 3. augusta 2009. godine.Predmet se vraća Kantonalnom sudu Bihać koji je dužanda po hitnom postupku donese novu odluku, u skladu s članom6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda.Nalaže se Kantonalnom sudu Bihać da, u skladu s članom74. stav 5. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, u rokuod 90 dana od dana dostavljanja ove odluke obavijesti Ustavnisud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> o preduzetim mjerama s ciljemizvršenja ove odluke.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Safet Muhalić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Bihaća,kojeg zastupaju Salih Hodžić i Edin Hergić, advokati iz Bihaća,podnio je 26. augusta 2009. godine apelaciju Ustavnom sudu<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protivPresude Kantonalnog suda Bihać (u daljnjem tekstu:Kantonalni sud) <strong>broj</strong> 001-0-Gž- 09-001 008 od 3. augusta 2009.godine i Presude Općinskog suda u Bihaću (u daljnjem tekstu:Općinski sud) <strong>broj</strong> 017-0-P-07-001 830 od 4. maja 2009.godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog i Općinskog suda, te učesnika u postupkuIdriza Delića (u daljnjem tekstu: tuženi), zatraženo je 27.januara 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.3. Kantonalni sud je dostavio odgovor 29. januara 2010.godine, a Općinski sud 8. februara 2010. godine, dok tuženi nijeodgovorio.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju su dostavljeni apelantu 10. maja 2010.godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Presudom Općinskog suda <strong>broj</strong> 017-0-P-07-001 830 od4. maja 2009. godine odbijen je apelantov tužbeni zahtjevkojim je tražio da se utvrdi kako je on dosjelošću i pravnimposlom stekao pravo vlasništva s dijelom 1/1 na nekretnini(kuća, kućište i dvorište) označenoj kao k.č. <strong>broj</strong> 899/4,površine 220 m², zk. ul. <strong>broj</strong> 4240 k.o. Bihać (u daljnjemtekstu: predmetne nekretnine), te da je tuženi dužan priznati dase apelant na osnovu pravomoćne presude upiše kao vlasnikpredmetnih nekretnina s dijelom 1/1 i da se odredizemljišnoknjižnom uredu tog suda da temeljem pravomoćnepresude izvrši upis apelantovog prava vlasništva na označenimnekretninama s dijelom 1/1. Navedenom presudom apelant jeobavezan da tuženom plati troškove parničnog postupka.7. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo da je uprovedenom dokaznom postupku utvrdio da se u konkretnomslučaju radi o zemljištu čije su katastarske i zemljišnoknjižneoznake navedene u izreci presude, a na kojem se nalaziizgrađena kuća i dvorište. Na osnovu rješenja Odjeljenja zafinansije NOO Bihać <strong>broj</strong> 1178/59 od 25. oktobra 1959. godinepredmetno zemljište je uknjiženo kao državno vlasništvo sdijelom 1/1. Zatim, na osnovu Ugovora o poklonu OV <strong>broj</strong>3069/<strong>98</strong> od 28. septembra 19<strong>98</strong>. godine uknjiženo je pravovlasništva na predmetnoj stambenoj kući u korist tuženog sdijelom 1/1. Na temelju odredaba čl. 37, 38. i 39. Zakona onacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, ukorist tuženog s dijelom 1/1 uknjiženo je pravo korištenja napredmetnom zemljištu (zemljište pod kućom i ono koje jepotrebno za redovnu upotrebu zgrade) dok na tom zemljištupostoji zgrada.8. Općinski sud je u obrazloženju dalje istakao da jepredmetno zemljište uknjiženo kao državno vlasništvo, daOpćina Bihać upravlja zemljištem koje je u zemljišnoj knjiziuknjiženo kao državno vlasništvo, a da tuženi ima uknjiženopravo korištenja predmetnog zemljišta. Dalje je navedeno da, sobzirom da je predmet apelantovog tužbenog zahtjevautvrđenje prava vlasništva na kući (koja je u vlasništvutuženog) i zemljištu na kojem se nalazi predmetna kuća (kojedržavno vlasništvo), odluka Suda bi se odnosila i na tuženog ina Općinu Bihać, zbog čega su oni u konkretnom postupkujedinstveni suparničari, i čije je učešće u parnici nužno. Stogaje, kako je utvrdio Općinski sud, sudjelovanje Općine Bihać ukonkretnoj parnici bilo nužno. Općinski sud je smatrao da nemože o stvarnopravnim ovlaštenjima Općine Bihać u odnosu nauknjiženu državnu imovinu na predmetnom zemljišturaspravljati i na temelju toga odlučivati, a da Općina nije bilaobuhvaćena tužbom. Općinski sud je naveo da bi biloneprihvatljivo da se u konkretnom postupku, u kojem neučestvuje Općina Bihać, usvoji apelantov tužbeni zahtjev, da seapelant uknjiži kao vlasnik predmetnog zemljišta, da se državakao titular vlasništva odnosno državnog vlasništva kojimupravlja Općina briše iz zemljišne knjige, a da Općina za touopće ne zna. Da bi se odluka suda odnosila i na predmetnozemljište, po ocjeni Općinskog suda bilo je nužno da OpćinaBihać sudjeluje u konkretnoj parnici na aktivnoj ili pasivnojstrani, što u konkretnom predmetu nije bio slučaj. Zbognavedenog Općinski sud se u konkretnom predmetu nije niupuštao u odlučivanje o osnovanosti apelantovog tužbenogzahtjeva u pogledu sticanja vlasništva dosjelošću i pravnimposlom. Dalje je istaknuto da apelantovi navodi da se ukonkretnom slučaju radi o izgrađenom građevinskom zemljištu,to jeste da se radi o nekretnini na kojoj postoji stambeni objekati da apelant postaje vlasnik prema članu 39. Zakona o
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 91građevinskom zemljištu (u daljnjem tekstu: ZGZ) i na zemljištuna kojem je kuća sagrađena, ne dovode u sumnju prethodnizaključak Suda u pogledu potrebe sudjelovanja Općine Bihać ukonkretnoj parnici. Istaknuti apelantovi navodi se, kako jezaključio Općinski sud, odnose na osnovanost tužbenogzahtjeva o kojem Sud nije odlučivao.9. Protiv navedene presude Općinskog suda apelant sežalio Kantonalnom sudu koji je Presudom <strong>broj</strong> 001-0-Gž- 09-001 008 od 3. augusta 2009. godine žalbu odbio kaoneosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.10. U obrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da jeprvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, teda je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primijeniomaterijalno pravo kada je donio prvostepenu odluku. Za svojuodluku, po ocjeni Kantonalnog suda, prvostepeni sud je daovaljane činjenično-pravne razloge koje je prihvatio i Kantonalnisud. Predmet tužbenog zahtjeva, kako je dalje naveo Kantonalnisud, je utvrđenje prava vlasništva na nekretninama (gradskograđevinsko zemljište, kuća i kućište) koje su u zemljišnojknjizi uknjižene kao državno vlasništvo s pravom vlasništva ukorist tuženog na stambenoj zgradi sagrađenoj na predmetnomzemljištu, te pravo korištenja zemljišta u korist vlasnika zgradedok na tom zemljištu postoji zgrada. Apelantov tužbeni zahtjevje odbijen zbog toga što tužbom pored tuženog nije obuhvaćenai Općina Bihać kao titular državnog vlasništva. Zaključakprvostepenog suda da je Općina Bihać nužni suparničar stuženim prihvatio je kao ispravan i Kantonalni sud. Naime, usmislu člana 6. ZGZ Općina upravlja i raspolaže gradskimgrađevinskim zemljištem u državnom vlasništvu, zbog čega jeOpćina Bihać kao stvarno legitimisana morala biti obuhvaćenakao stranka u konkretnoj parnici. Pitanje stvarne legitimacije,kako je istakao Kantonalni sud, je materijalno-pravne prirode, ane procesno-pravne prirode. Od stvarne legitimacije zavisiishod spora, što znači da je prvostepeni sud u konkretnojpravnoj stvari valjano postupio kada je apelantov zahtjev odbio,a ne tužbu odbacio kako je to apelant pogrešno u žalbi istakao.Kantonalni sud je dalje naveo da je izrekom prvostepenepresude sadržajno određeno koji se tužbeni zahtjev odbija,zatim za odbijanje tužbenog zahtjeva prvostepeni sud je uobrazloženju dao valjane razloge zbog čega su apelantovižalbeni prigovori da je izreka presude nejasna, kontradiktorna isuprotna razlozima datim u obrazloženju neosnovani. Kako jetužbeni zahtjev odbijen zbog toga što tužbom nisu obuhvaćenisvi subjekti koji su stvarno legitimisani, Kantonalni sud jezaključio da su irelevantni za drugačiju odluku suda apelantovižalbeni prigovori kojima se objašnjava stjecanje vlasništva uapelantovu korist.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije11. Apelant navodi povredu prava na pravično suđenje izčlana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1.Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnihsloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), kao ipovredu prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju. Smatra da su sudovi pogrešno utvrdili činjeničnostanje i da su pogrešno primijenili materijalno pravo, zbog čegasu i redovni sudovi proizvoljno primijenili i tumačili relevantnizakon, te da u osporenim odlukama nisu dati razlozi o odlučnimčinjenicama. Apelant smatra da je u konkretnom slučajutužbeni zahtjev trebalo odbaciti, a ne odbiti kako su to uradiliredovni sudovi. Naveo je da je prvostepeni sud svoju odlukuzasnovao na tezi kako se konkretni spor ne može okončati bezsudjelovanja Općine Bihać s obzirom da je uzemljišnoknjižnom izvatku predmetno zemljište upisano kaodržavno vlasništvo. Pored toga, po ocjeni prvostepenog suda,Općina Bihać i tuženi su nužni suparničari pa je po tom osnovusudjelovanje Općine Bihać nužno, a što je prihvatio iKantonalni sud. Apelant smatra da, imajući u vidu odredbučlana 39. ZGZ prema kojoj vlasnik zgrade stiče pravovlasništva na zemljištu pod zgradom i na zemljištu koje služi zaredovnu upotrebu zgrade, nema nikakvog razloga zbog kojeg biu konkretnom slučaju trebala da učestvuje Općina Bihać kaonužni suparničar. Naveo je da u identičnoj pravnoj situacijizemljišnoknjižni ured Općinskog suda vodi postupak na osnovučlana 39. ZGZ bez prisustva, odnosno učestvovanja u postupkuOpćine Bihać, odnosno općinskog pravobranioca, a poprijedlogu vlasnika zgrade da se izvrši uknjižba pravavlasništva u njegovu korist na zemljištu pod zgradom i kojesluži za redovnu upotrebu zgrade. Apelant je istakao da je onvlasnik zgrade koju je stekao kupovinom na osnovu ugovora ida je nosilac trajnog prava korištenja zemljišta pod zgradom.Smatra da je pogrešno primijenjen član 6. ZGZ jer drugostepenisud zanemaruje da se u konkretnom slučaju ne radi o gradskomgrađevinskom zemljištu u državnom vlasništvu već o gradskomgrađevinskom zemljištu u vlasništvu građana, s obzirom da jeapelant kao zakoniti vlasnik legalno sagrađenog objekta stekaopravo vlasništva na zemljište pod zgradom i zemljište koje služiza redovnu upotrebu zgrade temeljem člana 39. ZGZ. Zatim jenaveo da odbijanje tužbenog zahtjeva kako ga je postavioapelant u svojoj tužbi znači da apelant više ne može podnijetitužbu istog sadržaja s obzirom da je takav apelantov zahtjevpravosnažno odbijen, te bi se u konkretnom slučaju radilo opresuđenoj stvari. Apelant je ukazao na Presudu Osnovnogsuda u Banjaluci <strong>broj</strong> 71 0 P 052431 05 P od 30. januara 2009.godine u kojoj je, prema apelantovom mišljenju, u identičnojpravnoj situaciji donesena odluka bez učešća Općine, odnosnonadležnog pravobranioca, jer takva obaveza ne proizlazi izZGZ (koji je identičan u FBiH i u RS). Smatra da je na takavnačin apelant doveden u neravnopravan položaj u odnosu nagrađane s područja drugih sudova, jer mu je povrijeđeno pravona pravično suđenje i imovinu. Također se pozvao na praksuUstavnog suda u predmetima br. AP 3179/06 i AP 97/06 iCH/03/14063.b) Odgovori na apelaciju12. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveo da uodnosu na navode iz apelacije o povredi apelantovih pravaostaje na pravnom stanovištu izraženom u pobijanoj presudi ipredlaže da se apelacija odbije kao neosnovana.13. Općinski sud je u odgovoru istakao da nisu osnovaniapelantovi navodi, jer je taj sud utvrdio sve odlučne činjenice idonio zakonitu odluku u konkretnoj pravnoj stvari.V. Relevantni propisi14. U Zakonu o građevinskom zemljištu Federacije<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službene novine Federacije BiH“ br.25/03 i 67/05) relevantne odredbe glase:Član 4.Gradsko građevinsko zemljište može biti u državnom iprivatnom vlasništvu.Gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojinismatra se:izgrađeno gradsko građevinsko zemljište i to zemljišteispod objekta i zemljište koje služi za redovnu upotrebu objekta,odnosno zemljište na kojem je do sada postojalo trajno pravokorištenja a prema članu 39., te zemljište iz člana 96. ovogazakona.Član 6.Općina upravlja i raspolaže gradskim građevinskimzemljištem u državnoj svojini na način i pod uslovima
Број <strong>98</strong> - Страна 92 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.predviđenim zakonom i propisima donesenim na osnovuzakona.Član 7.Gradsko građevinsko zemljište u privatnom vlasništvu je uprometu.Gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojiniraspolažu vlasnici, samo uz ograničenja i pod uslovimapropisanim drugim relevantnim zakonima.c) Prenošenje trajnog prava korištenja u privatnovlasništvoČlan 39.Vlasnik zgrade ili posebnog dijela zgrade stupanjem nasnagu ovoga zakona stiče pravo vlasništva na zemljištu, podzgradom i na onoj površini zemljišta koje je prostornim planomili planom parcelizacije utvrđeno da služi za redovnu upotrebuzgrade, izuzev slučajeva koji su predmet revizije u skladu sa čl.87. do 92. prijelaznih odredaba ovoga zakona.Ako prostornim planom ili planom parcelacije nijeutvrđena površina zemljišta koje je potrebno za redovnuupotrebu zgrade, tu površinu utvrđuje rješenjem općinski organuprave nadležan za imovinsko-pravne poslove uz pribavljenomišljenje općinskog organa uprave nadležnog za posloveurbanizma.Član 97.Ovaj zakon stupa na snagu 16. maja 2003. godine i bezodlaganja se objavljuje u "Službenim novinama FederacijeBiH".VI. Dopustivost15. U skladu s članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost upitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.16. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijekukojeg je koristio.17. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Kantonalnog suda <strong>broj</strong> 001-0-Gž- 09-001008 od 3. augusta 2009. godine protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelant je primio 17. augusta 2009. godine, aapelacija je podnesena 26. augusta 2009. godine, tj. u roku od60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnogsuda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.18. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum19. Apelant smatra da mu je osporenim presudamaprekršeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu zatošto su sudovi, kako je naveo, pogrešno primijenili čl. 6. i 39.ZGZ, zbog čega smatra da su osporene odluke proizvoljne.a) Pravo na pravično suđenje20. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijeluglasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.[…]21. Ustavni sud ukazuje da, prema praksi Evropskog sudaza ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) i Ustavnogsuda, zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključkeredovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjenematerijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv Rusije,odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija <strong>broj</strong>65167/01), niti je Ustavni sud nadležan da supstituira redovnesudove u tom smislu. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da lije eventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnihprava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravona djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakonabila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, uokviru apelacione nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivopitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava izEvropske konvencije u postupku pred redovnim sudovima (vidiUstavni sud, Odluka <strong>broj</strong> AP 20/05 od 18. maja 2005. godine,objavljena u „Službenom glasniku BiH“ <strong>broj</strong> 58/05).22. Dalje, prema praksi Evropskog suda, član 6. stav 1.Evropske konvencije osigurava svakome pravo da njegovzahtjev u vezi s njegovim građanskim pravima i obavezamarazmotri sud ili tribunal; ovo podrazumijeva „pravo na sud“ čijije jedan od aspekata „pravo na pristup sudu“, kojepodrazumijeva pravo da se u građanskim stvarima pokrenepostupak pred sudom (vidi Evropski sud za ljudska prava,Philis protiv Grčke, presuda od 27. augusta 1991. godine, serijaA, <strong>broj</strong> 209, strana 20, stav 59). Također, prema praksiUstavnog suda pravo na pristup sudu je povrijeđeno kada sudpropusti da meritorno odluči o apelantovom građanskom pravu(vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 64/02 od 24. oktobra 2003.godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 8/04, stav 48).23. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da suredovni sudovi odbili apelantov tužbeni zahtjev zbog toga štotužbom pored tuženog nije obuhvaćena i Općina Bihać kaotitular državnog vlasništva, jer kako su zaključili redovnisudovi, u smislu člana 6. ZGZ Općina upravlja i raspolažegradskim građevinskim zemljištem u državnom vlasništvu.24. Ustavni sud dalje zapaža da je predmetna kuća uvlasničkom <strong>list</strong>u predmetnog zemljišnoknjižnog izvatkaupisana kao vlasništvo s udjelom 1/1 u korist tuženog, a uteretnom <strong>list</strong>u zemljišnoknjižnog izvatka „na osnovu člana 37.zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskogzemljišta u A <strong>list</strong>u pod I (zemljište pod zgradom i zemljištekoje služi za redovnu upotrebu) uknjiženo je pravo korištenja ukorist sopstvenika zgrade kao zemljišno knjižno tijelo II dok natom zemljištu postoji zgrada“. Također, prema vlasničkom <strong>list</strong>upredmetnog zemljišnoknjižnog izvatka vlasništvo nadspomenutim zemljištem je uknjiženo u korist države s udjelom1/1 na osnovu rješenja Odjeljenja za finansije NOO Bihać <strong>broj</strong>1178/59 od 25. oktobra 1959. godine.25. Ustavni sud ističe da je članom 4. stav 1. ZGZpropisano da gradsko građevinsko zemljište može biti udržavnom i privatnom vlasništvu, dok je članom 4. stav 2. ZGZdefinisano gradsko građevinsko zemljište u privatnomvlasništvu (izgrađeno gradsko građevinsko zemljište i to
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 93zemljište ispod objekta i zemljište koje služi za redovnuupotrebu objekta, odnosno zemljište na kojem je do sadapostojalo trajno pravo korištenja a prema članu 39). Premačlanu 39. ZGZ, kojim je regulisano prenošenje trajnog pravakorištenja u privatno vlasništvo, vlasnik zgrade stupanjem nasnagu toga zakona (ex lege) stiče pravo vlasništva na zemljištu,pod zgradom i onom koje je potrebno za redovnu upotrebuzgrade. Ustavni sud zapaža da odredba člana 39. stav 1. ZGZ nedaje ovlaštenje organu uprave za imovinskopravne poslove, a ninekom drugom organu da donosi rješenje kojim se utvrđujeprestanak državnog vlasništva i prenošenje trajnog pravakorištenja u privatno vlasništvo na gradskom građevinskomzemljištu pod zgradom i onom koje služi za redovnu upotrebuzgrade. Iz navedenog Ustavni sud zaključuje da se ukonkretnom slučaju, imajući u vidu da je na snagu stupio noviZGZ, predmetno gradsko građevinsko zemljište smatragrađevinskim zemljištem u privatnom vlasništvu.26. S druge strane Ustavni sud zapaža da je članom 6.ZGZ propisano da općina upravlja i raspolaže gradskimgrađevinskim zemljištem koje je u državnom vlasništvu.Ustavni sud ističe da je stupanjem na snagu ZGZ, to jeste od16. maja 2003. godine, pravo općine na upravljanje iraspolaganje gradskim građevinskim zemljištem ograničenosamo na gradsko građevinsko zemljište u državnom vlasništvu,dok je gradsko građevinsko zemljište u privatnom vlasništvu uslobodnom prometu i njime raspolaže vlasnik tog zemljišta(član 7. ZGZ). Odredbama ZGZ su propisani oblici i načini nakoje općina upravlja i raspolaže gradskim građevinskimzemljištem. U okviru svoga prava upravljanja i raspolaganjagradskim građevinskim zemljištem u državnom vlasništvu (čl.44. do 54) općina (općinsko vijeće, odnosno skupština općine)vrši preuzimanje neizgrađenog građevinskog zemljišta izposjeda ranijeg vlasnika i dodjeljuje ga fizičkim i pravnimlicima u svrhu izgradnje na način i po postupku propisanomodredbama ZGZ. Dalje nadležni organ uprave zaimovinskopravne poslove utvrđuje prvenstveno pravokorištenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist ranijegvlasnika u svrhu gradnje, a utvrđuje i gubitak prava korištenja uslučajevima koji su predviđeni zakonom (čl. 49. do 53. ZGZ).Ustavni sud nalazi da se, imajući u vidu okolnosti konkretnogpredmeta, u konkretnom parničnom postupku ne radi o situacijikoja je regulirana predmetnim članovima kojim je precizirannačin na koji Općina upravlja i raspolaže gradskimgrađevinskim zemljištem budući da se utvrđivanje pravavlasništva dosjelošću i pravnim poslom, na što je bio usmjerenapelantov tužbeni zahtjev, ne može tretirati kao upravljanje iraspolaganje gradskim građevinskim zemljištem u državnojsvojini u smislu citiranih odredbi ZGZ.27. U kontekstu navedenog, Ustavni sud zapaža da izodredbi čl. 4. i 39. ZGZ ne proizlazi obaveza učešća Općine(odnosno pravobranilaštva) u predmetnom postupku, niti toproizlazi iz člana 6. ZGZ. Osobito treba imati u vidu da upis uteretnom <strong>list</strong>u „pravo korištenja u korist sopstvenika zgrade dokna tom zemljištu postoji zgrada“ (dakle izgrađenomgrađevinskom zemljištu) ima akcesorni karakter i nije vezanoza neko konkretno ime već za vlasnika zgrade. S obzirom nanavedeno, Ustavni sud zaključuje da su redovni sudoviarbitrarno primijenili ZGZ, zbog čega nisu uopće odlučivali omeritumu apelantovog tužbenog zahtjeva u pogledu sticanjavlasništva na predmetnim nekretninama. Stoga je u konkretnompostupku odbijanje apelantovog tužbenog zahtjeva isključivozbog toga što apelant, osim tuženog koji je nesporno vlasnikpredmetne kuće i kao takav pasivno legitimiran u konkretnomsporu, kao tuženog nije označio i Općinu, onemogućiloapelantu ostvarenje same suštine njegovog „prava na pristupsudu“ iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6.stav 1. Evropske konvencije.28. Ustavni sud zaključuje da je u konkretnom predmetupovrijeđeno apelantovo pravo na pristup sudu kao segmentuprava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, jer redovnisudovi zbog arbitrarne primjene zakona nisu odlučivali omeritumu apelantovog tužbenog zahtjeva.b) Ostali navodi29. Imajući u vidu zaključak u odnosu na pravo napravično suđenje, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebnorazmatrati eventualno kršenje prava na imovinu iz člana II/3.k)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEvropsku konvenciju.VIII. Zaključak30. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije u odnosu na pravo napristup sudu kada su sudovi zbog arbitrarne primjene zakonaodbili da odlučuju o meritumu apelantovog tužbenog zahtjeva.31. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.32. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> je u Vijeću od petsudaca, u predmetu <strong>broj</strong> AP 2717/09, rješavajući apelacijuSafeta Muhalića na temelju članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 59. stavak 2. alineja 2, članka 61. st. 1. i 2.i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br.60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMirsad Ćeman, sudacZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donioODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Safeta Muhalića.Utvrđuje se povreda članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvenciju zazaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.Ukida se Presuda Kantonalnog suda Bihać <strong>broj</strong> 001-0-Gž-09-001 008 od 3. kolovoza 2009. godine.Predmet se vraća Kantonalnom sudu Bihać koji je dužanžurnom postupku donijeti novu odluku, sukladno članku 6.stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava itemeljnih sloboda.Nalaže se Kantonalnom sudu Bihać da, sukladno članku74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, uroku od 90 dana od dana dostavljanja ove odluke, obavijestiUstavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> o poduzetim mjerama sciljem izvršenja ove odluke.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.
Број <strong>98</strong> - Страна 94 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Safet Muhalić (u daljnjem tekstu: apelant) iz Bihaća,kojeg zastupaju Salih Hodžić i Edin Hergić, odvjetnici izBihaća, podnio je 26. kolovoza 2009. godine apelacijuUstavnom sudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) protiv Presude Kantonalnog suda Bihać (udaljnjem tekstu: Kantonalni sud) <strong>broj</strong> 001-0-Gž- 09-001 008 od3. kolovoza 2009. godine i Presude Općinskog suda u Bihaću (udaljnjem tekstu: Općinski sud) <strong>broj</strong> 017-0-P-07-001 830 od 4.svibnja 2009. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog i Općinskog suda, te sudionika u postupkuIdriza Delića (u daljnjem tekstu: tuženi), zatraženo je 27.siječnja 2009. godine da dostave odgovore na apelaciju.3. Kantonalni sud je dostavio odgovor 29. siječnja 2010.godine, a Općinski sud 8. veljače 2010. godine, dok tuženi nijeodgovorio.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju su dostavljeni apelantu 10. svibnja 2010.godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Presudom Općinskog suda <strong>broj</strong> 017-0-P-07-001 830 od4. svibnja 2009. godine je odbijen apelantov tužbeni zahtjevkojim je tražio da se utvrdi kako je on dosjelošću i pravnimposlom stekao pravo vlasništva s dijelom 1/1 na nekretnini(kuća, kućište i dvorište) označenoj kao k.č. <strong>broj</strong> 899/4,površine 220 m², zk. ul. <strong>broj</strong> 4240 k.o. Bihać (u daljnjemtekstu: predmetne nekretnine), te da je tuženi dužan priznati dase apelant na temelju pravomoćne presude upiše kao vlasnikpredmetnih nekretnina s dijelom 1/1 i da se odredizemljišnoknjižnom uredu toga suda da temeljem pravomoćnepresude izvrši upis apelantovoga prava vlasništva na označenimnekretninama s dijelom 1/1. Navedenom presudom apelant jeobvezan tuženome platiti troškove parničnoga postupka.7. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo kako jeu provedenome dokaznom postupku utvrdio da se ukonkretnom slučaju radi o zemljištu čije su katastarske izemljišnoknjižne oznake navedene u izreci presude, a nakojemu se nalazi izgrađena kuća i dvorište. Na temelju rješenjaOdjeljenja za financije NOO Bihać <strong>broj</strong> 1178/59 od 25.<strong>list</strong>opada 1959. godine predmetno zemljište je uknjiženo kaodržavno vlasništvo s dijelom 1/1. Potom, na temelju Ugovora opoklonu OV <strong>broj</strong> 3069/<strong>98</strong> od 28. rujna 19<strong>98</strong>. godine uknjiženoje pravo vlasništva na predmetnoj stambenoj kući u koristtuženoga s dijelom 1/1. Na temelju odredaba čl. 37, 38. i 39.Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskogzemljišta, u korist tuženog s dijelom 1/1 je uknjiženo pravokorištenja na predmetnome zemljištu (zemljište pod kućom iono koje je potrebno za redovitu uporabu zgrade) dok na tomzemljištu postoji zgrada.8. Općinski sud je u obrazloženju dalje istaknuo kako jepredmetno zemljište uknjiženo kao državno vlasništvo, kakoOpćina Bihać upravlja zemljištem koje je u zemljišnoj knjiziuknjiženo kao državno vlasništvo, a tuženi ima uknjiženo pravokorištenja predmetnoga zemljišta. Dalje je navedeno kako, sobzirom da je predmet apelantovoga tužbenog zahtjevautvrđenje prava vlasništva na kući (koja je u vlasništvutuženog) i zemljištu na kojemu se nalazi predmetna kuća (kojedržavno vlasništvo), odluka Suda bi se odnosila i na tuženoga ina Općinu Bihać, zbog čega su oni u konkretnom postupkujedinstveni suparničari, i čije je sudjelovanje u parnici nužno.Stoga je, kako je utvrdio Općinski sud, sudjelovanje OpćineBihać u konkretnoj parnici bilo nužno. Općinski sud je smatraokako ne može o stvarnopravnim ovlastima Općine Bihać uodnosu na uknjiženu državnu imovinu na predmetnomezemljištu raspravljati i na temelju toga odlučivati, a da Općinanije bila obuhvaćena tužbom. Općinski sud je naveo kako bibilo neprihvatljivo da se u konkretnom postupku, u kojemu nesudjeluje Općina Bihać, usvoji apelantov tužbeni zahtjev, da seapelant uknjiži kao vlasnik predmetnoga zemljišta, da se državakao titular vlasništva odnosno državnog vlasništva kojimupravlja Općina briše iz zemljišne knjige, a da Općina za touopće ne zna. Da bi se odluka suda odnosila i na predmetnozemljište, po ocjeni Općinskog suda bilo je nužno da OpćinaBihać sudjeluje u konkretnoj parnici na aktivnoj ili pasivnojstrani, što u konkretnom predmetu nije bio slučaj. Zbognavedenoga Općinski sud se u konkretnom predmetu nije niupuštao u odlučivanje o utemeljenosti apelantovoga tužbenogzahtjeva glede sticanja vlasništva dosjelošću i pravnim poslom.Dalje je istaknuto kako apelantovi navodi da se u konkretnomslučaju radi o izgrađenom građevinskom zemljištu, to jeste dase radi o nekretnini na kojoj postoji stambeni objekt i da apelantpostaje vlasnikom prema članku 39. Zakona o građevinskomzemljištu (u daljnjem tekstu: ZGZ) i na zemljištu na kojemu jekuća sagrađena, ne dovode u dvojbu prethodni zaključak Sudaglede potrebe sudjelovanja Općine Bihać u konkretnoj parnici.Istaknuti apelantovi navodi se, kako je zaključio Općinski sud,odnose na utemeljenost tužbenoga zahtjeva o kojemu Sud nijeodlučivao.9. Protiv navedene presude Općinskog suda apelant sežalio Kantonalnom sudu koji je Presudom <strong>broj</strong> 001-0-Gž- 09-001 008 od 3. kolovoza 2009. godine priziv odbio kaoneutemeljen i potvrdio prvostupanjsku presudu.10. U obrazloženju presude Kantonalni sud je naveo kakoje prvostupanjski sud pravilno i potpuno utvrdio činjeničnostanje, te je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilnoprimijenio materijalno pravo kada je donio prvostupanjskuodluku. Za svoju odluku, po ocjeni Kantonalnog suda,prvostupanjski sud je dao valjane činjenično-pravne razlogekoje je prihvatio i Kantonalni sud. Predmet tužbenoga zahtjeva,kako je dalje naveo Kantonalni sud, je utvrđenje pravavlasništva na nekretninama (gradsko građevinsko zemljište,kuća i kućište) koje su u zemljišnoj knjizi uknjižene kaodržavno vlasništvo s pravom vlasništva u korist tuženoga nastambenoj zgradi sagrađenoj na predmetnome zemljištu, tepravo korištenja zemljišta u korist vlasnika zgrade dok na tomezemljištu postoji zgrada. Apelantov tužbeni zahtjev je odbijenzbog toga što tužbom pored tuženoga nije obuhvaćena i OpćinaBihać kao titular državnog vlasništva. Zaključakprvostupanjskog suda da je Općina Bihać nužni suparničar stuženim prihvatio je kao ispravan i Kantonalni sud. Naime, usmislu članka 6. ZGZ Općina upravlja i raspolaže gradskimgrađevinskim zemljištem u državnom vlasništvu, zbog čega jeOpćina Bihać kao stvarno legitimirana morala biti obuhvaćenakao stranka u konkretnoj parnici. Pitanje stvarne legitimacije,kako je istaknuo Kantonalni sud, je materijalno-pravne, a neprocesno-pravne prirode. Od stvarne legitimacije zavisi ishodspora, što znači da je prvostupanjski sud u konkretnoj pravnojstvari valjano postupio kada je apelantov zahtjev odbio, a netužbu odbacio kako je to apelant pogrešno u prizivu istaknuo.Kantonalni sud je dalje naveo kako je izrekom prvostupanjskepresude sadržajno određeno koji se tužbeni zahtjev odbija,potom je za odbijanje tužbenoga zahtjeva prvostupanjski sud uobrazloženju dao valjane razloge zbog čega su apelantoviprizivni prigovori da je izreka presude nejasna, kontradiktorna i
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 95oprečna razlozima datim u obrazloženju neutemeljeni. Kako jetužbeni zahtjev odbijen zbog toga što tužbom nisu obuhvaćenisvi subjekti koji su stvarno legitimirani, Kantonalni sud jezaključio da su irelevantni za drugačiju odluku suda apelantoviprizivni prigovori kojima se objašnjava stjecanje vlasništva uapelantovu korist.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije11. Apelant navodi povredu prava na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), kao ipovredu prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju. Smatra kako su sudovi pogrešno utvrdili činjeničnostanje i kako su pogrešno primijenili materijalno pravo, zbogčega su i redoviti sudovi proizvoljno primijenili i tumačilirelevantni zakon, te da u pobijanim odlukama nisu dati razlozio odlučnim činjenicama. Apelant smatra kako je u konkretnomslučaju tužbeni zahtjev trebalo odbaciti, a ne odbiti kako su touradili redoviti sudovi. Naveo je kako je prvostupanjski sudsvoju odluku utemeljio na tezi kako se konkretni spor ne možeokončati bez sudjelovanja Općine Bihać s obzirom da je uzemljišnoknjižnom izvatku predmetno zemljište upisano kaodržavno vlasništvo. Pored toga, po ocjeni prvostupanjskogsuda, Općina Bihać i tuženi su nužni suparničari pa je temeljemtoga sudjelovanje Općine Bihać nužno, a što je prihvatio iKantonalni sud. Apelant smatra kako, imajući u vidu odredbučlanka 39. ZGZ prema kojoj vlasnik zgrade stječe pravovlasništva na zemljištu pod zgradom i na zemljištu koje služi zaredovitu uporabu zgrade, nema nikakvoga razloga zbog kojegabi u konkretnom slučaju trebala sudjelovati Općina Bihać kaonužni suparničar. Naveo je kako u identičnoj pravnoj situacijizemljišnoknjižni ured Općinskog suda vodi postupak natemelju članka 39. ZGZ bez nazočnosti, odnosno sudjelovanja upostupku Općine Bihać, odnosno općinskoga pravobranitelja, apo prijedlogu vlasnika zgrade da se izvrši uknjižba pravavlasništva u njegovu korist na zemljištu pod zgradom i kojesluži za redovitu uporabu zgrade. Apelant je istaknuo kako jeon vlasnik zgrade koju je stekao kupnjom na temelju ugovora ikako je nositelj trajnog prava korištenja zemljišta pod zgradom.Smatra kako je pogrešno primijenjen članak 6. ZGZ jerdrugostupanjski sud zanemaruje da se u konkretnom slučaju neradi o gradskom građevinskom zemljištu u državnom vlasništvuveć o gradskom građevinskom zemljištu u vlasništvu građana, sobzirom da je apelant kao zakoniti vlasnik legalno sagrađenogobjekta stekao pravo vlasništva na zemljište pod zgradom izemljište koje služi za redovitu uporabu zgrade temeljemčlanka 39. ZGZ. Potom je naveo da odbijanje tužbenogazahtjeva kako ga je postavio apelant u svojoj tužbi znači daapelant više ne može podnijeti tužbu istoga sadržaja s obziromda je takav apelantov zahtjev pravomoćno odbijen, te bi se ukonkretnom slučaju radilo o presuđenoj stvari. Apelant jeukazao na Presudu Osnovnog suda u Banjaluci <strong>broj</strong> 71 0 P052431 05 P od 30. siječnja 2009. godine u kojoj je, premaapelantovome mišljenju, u identičnoj pravnoj situaciji donesenaodluka bez sudjelovanja Općine, odnosno mjerodavnogpravobranitelja, jer takva obveza ne proizlazi iz ZGZ (koji jeidentičan u FBiH i u RS). Smatra kako je na takav način apelantdoveden u neravnopravan položaj u odnosu na građane spodručja drugih sudova, jer mu je povrijeđeno pravo napravično suđenje i imovinu. Također se pozvao na praksuUstavnog suda u predmetima br. AP 3179/06 i AP 97/06 iCH/03/14063.b) Odgovori na apelaciju12. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveokako u odnosu na navode iz apelacije o povredi apelantovihprava ostaje na pravnom stajalištu izraženom u pobijanojpresudi i predlaže da se apelacija odbije kao neutemeljena.13. Općinski sud je u odgovoru istaknuo kako nisuutemeljeni apelantovi navodi, jer je taj sud utvrdio sve odlučnečinjenice i donio zakonitu odluku u konkretnoj pravnoj stvari.V. Relevantni propisi14. U Zakonu o građevinskom zemljištu Federacije<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službene novine Federacije BiH“ br.25/03 i 67/05) relevantne odredbe glase:Članak 4.Gradsko građevno zemljište može biti u državnom iprivatnom vlasništvu.Gradskim građevnim zemljištem u privatnoj svojinismatra se:– izgrađeno gradsko građevno zemljište i to zemljišteispod objekta i zemljište koje služi za redovitu uporabu objekta,odnosno zemljište na kojem je do sada postojalo trajno pravokorištenja a prema članku 39., te zemljište iz članka 96. ovogazakona.Članak 6.Općina upravlja i raspolaže gradskim građevnimzemljištem u državnoj svojini na način i pod uvjetimapredviđenim zakonom i propisima donesenim na temeljuzakona.Članak 7.Gradsko građevno zemljište u privatnom vlasništvu je uprometu.Gradskim građevnim zemljištem u privatnoj svojiniraspolažu vlasnici, samo uz ograničenja i pod uvjetimapropisanim drugim relevantnim zakonima.c) Prenošenje trajnog prava korištenja u privatnovlasništvoČlanak 39.Vlasnik zgrade ili posebnog dijela zgrade stupanjem nasnagu ovoga zakona stiče pravo vlasništva na zemljištu, podzgradom i na onoj površini zemljišta koje je prostornim planomili planom parcelizacije utvrđeno da služi za redovituuporabu zgrade, izuzev slučajeva koji su predmet revizijesukladno čl. 87. do 92. prijelaznih odredaba ovoga zakona.Ako prostornim planom ili planom parcelacije nijeutvrđena površina zemljišta koje je potrebno za redovituuporabu zgrade, tu površinu utvrđuje rješenjem općinsko tijelouprave nadležno za imovinsko-pravne poslove uz pribavljenomišljenje općinskog tijela uprave nadležnog za posloveurbanizma.Članak 97.Ovaj zakon stupa na snagu 16. svibnja 2003. godine i bezodlaganja se objavljuje u "Službenim novinama FederacijeBiH".VI. Dopustivost15. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Ustavni sud, također, ima prizivnu nadležnost u pitanjima kojasu sadržana u ovome ustavu kada ona postanu predmetom sporazbog presude bilo kojega suda u Bosni i Hercegovini.16. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj
Број <strong>98</strong> - Страна 96 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku kojega je koristio.17. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijomje Presuda Kantonalnog suda <strong>broj</strong> 001-0-Gž- 09-001 008 od 3.kolovoza 2009. godine protiv koje nema drugih učinkovitihpravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, pobijanu jepresudu apelant primio 17. kolovoza 2009. godine, a apelacijaje podnesena 26. kolovoza 2009. godine, tj. u roku od 60 dana,kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda.Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4.Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (prima facie)neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojega apelacija nije dopustiva.18. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio kako predmetna apelacija ispunjavauvjete glede dopustivosti.VII. Meritum19. Apelant smatra kako mu je pobijanim presudamaprekršeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu zatošto su sudovi, kako je naveo, pogrešno primijenili čl. 6. i 39.ZGZ, zbog čega smatra da su pobijane odluke proizvoljne.a) Pravo na pravično suđenje20. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., štouključuje:(e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim ikrivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke.Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliutemeljenosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svakoima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnomroku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenimsudom. […]21. Ustavni sud ukazuje kako, prema praksi Europskogsuda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) iUstavnog suda, zadaća ovih sudova nije preispitivati zaključkeredovitih sudova glede činjeničnog stanja i primjenematerijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv Rusije,odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine, aplikacija <strong>broj</strong>65167/01), niti je Ustavni sud mjerodavan supstituirati redovitesudove u tome smislu. Zadaća Ustavnog suda je ispitati je lieventualno došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava(pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo naučinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila,eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviruprizivne nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjemeventualne povrede ustavnih prava ili prava iz Europskekonvencije u postupku pred redovitim sudovima (vidi Ustavnisud, Odluka <strong>broj</strong> AP 20/05 od 18. svibnja 2005. godine,objavljena u „Službenom glasniku BiH“ <strong>broj</strong> 58/05).22. Dalje, prema praksi Europskog suda, članak 6. stavak1. Europske konvencije osigurava svakome pravo da njegovzahtjev u svezi s njegovim građanskim pravima i obvezamarazmotri sud ili tribunal; ovo podrazumijeva „pravo na sud“ čijije jedan od aspekata „pravo na pristup sudu“, kojepodrazumijeva pravo da se u građanskim stvarima pokrenepostupak pred sudom (vidi Europski sud za ljudska prava,Philis protiv Grčke, presuda od 27. kolovoza 1991. godine,serija A, <strong>broj</strong> 209, stranica 20, stavak 59). Također, premapraksi Ustavnog suda pravo na pristup sudu je povrijeđeno kadasud propusti meritorno odlučiti o apelantovome građanskompravu (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 64/02 od 24. <strong>list</strong>opada2003. godine, objavljena u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“ <strong>broj</strong> 8/04, stavak 48).23. U konkretnom slučaju, Ustavni sud opaža kako suredoviti sudovi odbili apelantov tužbeni zahtjev zbog toga štotužbom pored tuženoga nije obuhvaćena i Općina Bihać kaotitular državnoga vlasništva, jer kako su zaključili redovitisudovi, u smislu članka 6. ZGZ Općina upravlja i raspolažegradskim građevinskim zemljištem u državnom vlasništvu.24. Ustavni sud dalje opaža kako je predmetna kuća uvlasničkom <strong>list</strong>u predmetnog zemljišnoknjižnog izvatkaupisana kao vlasništvo s udjelom 1/1 u korist tuženoga, a uteretnom <strong>list</strong>u zemljišnoknjižnog izvatka „na osnovu člana 37.zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskogzemljišta u A <strong>list</strong>u pod I (zemljište pod zgradom i zemljištekoje služi za redovnu upotrebu) uknjiženo je pravo korištenja ukorist sopstvenika zgrade kao zemljišno knjižno tijelo II dok natom zemljištu postoji zgrada“. Također, prema vlasničkom <strong>list</strong>upredmetnog zemljišnoknjižnog izvatka vlasništvo nadspomenutim zemljištem je uknjiženo u korist države s udjelom1/1 na temelju rješenja Odjeljenja za financije NOO Bihać <strong>broj</strong>1178/59 od 25. <strong>list</strong>opada 1959. godine.25. Ustavni sud ističe kako je člankom 4. stavak 1. ZGZpropisano da gradsko građevinsko zemljište može biti udržavnom i privatnom vlasništvu, dok je člankom 4. stavak 2.ZGZ definirano gradsko građevinsko zemljište u privatnomvlasništvu (izgrađeno gradsko građevinsko zemljište i tozemljište ispod objekta i zemljište koje služi za redovituuporabu objekta, odnosno zemljište na kojem je do sadapostojalo trajno pravo korištenja a prema članku 39). Premačlanku 39. ZGZ, kojim je regulirano prenošenje trajnog pravakorištenja u privatno vlasništvo, vlasnik zgrade stupanjem nasnagu toga zakona (ex lege) stječe pravo vlasništva nazemljištu, pod zgradom i onom koje je potrebno za redovituuporabu zgrade. Ustavni sud opaža kako odredba članka 39.stavak 1. ZGZ ne daje ovlasti organu uprave zaimovinskopravne poslove, a ni nekom drugom organu dadonosi rješenje kojim se utvrđuje prestanak državnog vlasništvai prenošenje trajnog prava korištenja u privatno vlasništvo nagradskom građevinskom zemljištu pod zgradom i onom kojesluži za redovitu uporabu zgrade. Iz navedenoga Ustavni sudzaključuje kako se u konkretnom slučaju, imajući u vidu da jena snagu stupio novi ZGZ, predmetno gradsko građevinskozemljište smatra građevinskim zemljištem u privatnomvlasništvu.26. S druge strane Ustavni sud opaža kako je člankom 6.ZGZ propisano da općina upravlja i raspolaže gradskimgrađevinskim zemljištem koje je u državnom vlasništvu.Ustavni sud ističe da je stupanjem na snagu ZGZ, to jeste od16. svibnja 2003. godine, pravo općine na upravljanje iraspolaganje gradskim građevinskim zemljištem ograničenosamo na gradsko građevinsko zemljište u državnom vlasništvu,dok je gradsko građevinsko zemljište u privatnom vlasništvu uslobodnom prometu i njime raspolaže vlasnik tog zemljišta(članak 7. ZGZ). Odredbama ZGZ su propisani oblici i načinina koje općina upravlja i raspolaže gradskim građevinskimzemljištem. U okviru svoga prava upravljanja i raspolaganjagradskim građevinskim zemljištem u državnom vlasništvu (čl.44. do 54) općina (općinsko vijeće, odnosno skupština općine)vrši preuzimanje neizgrađenog građevinskog zemljišta izposjeda ranijeg vlasnika i dodjeljuje ga fizičkim i pravnimosobama u svrhu izgradnje na način i po postupku propisanomodredbama ZGZ. Dalje mjerodavni organ uprave zaimovinskopravne poslove utvrđuje prvenstveno pravokorištenja neizgrađenog građevinskog zemljišta u korist ranijegvlasnika u svrhu gradnje, a utvrđuje i gubitak prava korištenja u
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 97slučajevima koji su predviđeni zakonom (čl. 49. do 53. ZGZ).Ustavni sud smatra da se, imajući u vidu okolnosti konkretnogpredmeta, u konkretnom parničnom postupku ne radi o situacijikoja je regulirana predmetnim člancima kojima je precizirannačin na koji Općina upravlja i raspolaže gradskimgrađevinskim zemljištem budući da se utvrđivanje pravavlasništva dosjelošću i pravnim poslom, na što je bio usmjerenapelantov tužbeni zahtjev, ne može tretirati kao upravljanje iraspolaganje gradskim građevinskim zemljištem u državnojsvojini u smislu citiranih odredbi ZGZ.27. U kontekstu navedenoga, Ustavni sud opaža kako izodredbi čl. 4. i 39. ZGZ ne proizlazi obveza sudjelovanjaOpćine (odnosno pravobraniteljstva) u predmetnome postupku,niti to proizlazi iz članka 6. ZGZ. Osobito treba imati u vidukako upis u teretnome <strong>list</strong>u „pravo korištenja u koristsopstvenika zgrade dok na tom zemljištu postoji zgrada“ (dakleizgrađenom građevinskom zemljištu) ima akcesorni karakter inije vezano za neko konkretno ime već za vlasnika zgrade. Sobzirom na navedeno, Ustavni sud zaključuje kako su redovitisudovi arbitrarno primijenili ZGZ, zbog čega nisu uopćeodlučivali o meritumu apelantovoga tužbenog zahtjeva gledesticanja vlasništva na predmetnim nekretninama. Stoga je ukonkretnom postupku odbijanje apelantovoga tužbenogzahtjeva isključivo zbog toga što apelant, osim tuženoga koji jeneprijeporno vlasnik predmetne kuće i kao takav pasivnolegitimiran u konkretnom sporu, kao tuženoga nije označio iOpćinu, onemogućilo apelantu ostvarenje same suštinenjegovoga „prava na pristup sudu“ iz članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.28. Ustavni sud zaključuje kako je u konkretnompredmetu povrijeđeno apelantovo pravo na pristup sudu kaosegmentu prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencije,jer redoviti sudovi zbog arbitrarne primjene zakona nisuodlučivali o meritumu apelantovoga tužbenog zahtjeva.VIII. Zaključak30. Ustavni sud zaključuje kako postoji kršenje prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 6. stavak 1. Europske konvencije u odnosu na pravo napristup sudu kada su sudovi zbog arbitrarne primjene zakonaodbili odlučivati o meritumu apelantovoga tužbenog zahtjeva.31. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.32. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.1176Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 2834/09, рјешавајући апелацијуРудника "Крека" д.о.о. Тузла и Зихрете Делић, наоснову члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 16став 4 тачка 5, члана 59 став 2 алинеје 1 и 2, члана 61 ст. 1 и2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне иХерцеговине ("Службени гласник Босне и Херцеговине"бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУУсваја се апелација Рудника "Крека" д.о.о. Тузла.Дјелимично се усваја апелација Зихрете Делић.Утврђује се повреда члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције зазаштиту људских права и основних слобода.Укидају се пресуде Врховног суда Федерације Босне иХерцеговине бр. Уж-241/05 од 9. априла 2009. године иУж-240/05 од 9. априла 2009. године.Предмети се враћају Врховном суду Федерације Боснеи Херцеговине који је дужан да, по хитном поступку,донесе нову одлуку, у складу са чланом II/3е) Устава Боснеи Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције зазаштиту људских права и основних слобода.Налаже се Врховном суду Федерације Босне иХерцеговине да, у складу са чланом 74 став 5 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесецаод дана достављања ове одлуке, обавијести Уставни судБосне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљемизвршења ове одлуке.Одбацује се као недозвољена апелација ЗихретеДелић поднесена против Пресуде Општинског суда уТузли број П-2474/03 од 11. јуна 2004. године, зато што јује поднијело неовлашћено лице.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и"Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Рудници "Крека" д.о.о. Тузла (у даљњем тексту:апелант) из Тузле поднијели су 8. септембра 2009. годинеапелацију Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњемтексту: Уставни суд) против Пресуде Врховног судаФедерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:Врховни суд) број Уж-241/05 од 9. априла 2009. године,Пресуде Кантоналног суда у Тузли (у даљњем тексту:Кантонални суд) број У-105/04 од 24. марта 2005. године,Рјешења Министарства просторног уређења и заштитеоколице Тузланског кантона (у даљњем тексту:Министарство) број 12-06/3-23-1579/99 од 12. марта 2004.године и Рјешења Службе за стамбене послове ОпштинеТузла (у даљњем тексту: Служба) број 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong>од 30. јануара 2004. године. Предметна апелација језаведена под бројем АП 2834/09.2. Зихрета Делић (у даљњем тексту: апеланткиња) изТузле поднијела је 14. септембра 2009. године апелацијуУставном суду против Пресуде Врховног суда број Уж-240/05 од 9. априла 2009. године, Пресуде Кантоналногсуда број У-96/04 од 24. марта 2005. године, РјешењаМинистарства број 12-06/3-23-1579/99 од 12. марта 2004.године и Рјешења Службе број 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> од 30.јануара 2004. године, те Пресуде Општинског суда у Тузли(у даљњем тексту: Општински суд) број П-2474/03 од 11.јуна 2004. године. Предметна апелација је заведена подбројем АП 2929/09.II. Поступак пред Уставним судом3. С обзиром на то да се предметне апелације тичуистог чињеничног и правног основа, Уставни суд је, ускладу са чланом 31 став 1 Правила Уставног суда, дониоодлуку о спајању предмета бр. АП 2834/09 и АП 2929/09 у
Број <strong>98</strong> - Страна <strong>98</strong> С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.којима ће водити један поступак и донијети једну одлукупод бројем АП 2834/09.4. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Врховног суда, Кантоналног суда, Министарства иСлужбе затражено је 17. и 25. фебруара 2010. године дадоставе одговоре на апелације, док је од Војка Ристића,подносиоца захтјева за повраћај стана у предметномпоступку (у даљњем тексту: подносилац захтјева),затражено 21. септембра 2012. године да достави одговорна апелације.5. Врховни суд је 26. фебруара и 12. марта 2010.године доставио одговоре на апелације, Кантонални суд 9.марта 2010. године, Министарство 2. и 18. марта 2010.године, Служба 8. марта 2010. године и подносилацзахтјева 5. октобра 2012. године.6. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори Врховног суда, Кантоналног суда, Министарстваи Службе достављени су апеланту 6. марта 2010. године, аапеланткињи 19. априла 2010. године, док су одговориподносиоца захтјева достављени апеланту и апеланткињи8. октобра 2012. године.III. Чињенично стање7. Чињенице предмета које произилазе из наводаапеланата и докумената предочених Уставном суду могу дасе сумирају на сљедећи начин.Поступак повраћаја стана у посјед8. Рјешењем Службе број 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> од 30.јануара 2004. године потврђено је да је подносилац захтјевабио корисник стана који се налази у Тузли, улица ФридеЛауфер број 20 (у даљњем тексту: предметни стан), те даму припада право на повраћај тог стана (став I изрекерјешења). Одређено је да апеланткињи престаје правопривременог коришћења предметног стана даном пријемарјешења (став II изреке рјешења). Наложено јеапеланткињи да у року од 15 дана од дана пријема рјешењаослободи предметни стан од лица и ствари, те дапредметни стан преда подносиоцу захтјева као корисникутог стана (став III изреке рјешења).9. У образложењу рјешења Служба је навела да је утоку поступка утврђено да је подносилац захтјева са ОЗстановања Тузла закључио Уговор о плаћању станарине од24. децембра 1<strong>98</strong>5. године. У вези с тим, Служба је навелада је утврђено да је подносилац захтјева уредно испуњаваообавезу плаћања станарине, те да је у спис приложиокопију уплатнице о измирењу станарине за август 1993.године. При томе, Служба је навела да подносилац захтјеваније могао да докаже своју тврдњу да му је "Грађевинскишколски центар" Тузла издао рјешење о додјелипредметног стана на коришћење. Служба је, даље, навелада је у току поступка, а на основу изјаве представникавласника стана, утврђено да власник стана, тј. апелантникада није искористио своје право из члана 30 Закона остамбеним односима, тј. није покренуо поступак заисељење подносиоца захтјева као незаконито усељеноглица из предметног стана, уколико се уопште подносилацзахтјева незаконито уселио у тај стан. Имајући у видунаведено, Служба се позвала на Одлуку Уставног суда (У14/00 од 4. маја 2001. године), те указала на то да је, премачлану 30 Закона о стамбеним односима, у случајунезаконитог коришћења стана, деложација могућа у рокуод три године од стамбених органа или у року од даљњихпет година од власника стана. Наиме, Служба је указала дау случају да у периоду од три године нико није тражиоисељење лица које користи стан без правног основа, тозначи да су власти прећутно прихватиле посједовање станаподносиоца захтјева, те да чињеница да је подносилацзахтјева напустио стан због рата не доводи у питањењегово посједовање стана према члану 30 Закона остамбеним односима. С обзиром на то, Служба је указалада је из наведених разлога, а поштујући мишљењеУставног суда, одлучила као у изреци рјешења. Сем тога,Служба је указала да је апеланткиња уселила у предметнистан на основу Рјешења "Рудника лигнита" Лукавац од 14.фебруара 1997. године, те да је закључила Уговор окоришћењу предметног стана број 1133/97 од 14. фебруара1997. године. С обзиром на то, Служба је навела да сеапеланткиња сматра привременим корисником у смислуодредби члана 2 став 3 Закона о престанку примјене Законао напуштеним становима (у даљњем тексту: Закон опрестанку примјене), којој је наложено да исели изпредметног стана, без права на алтернативни смјештај јерније избјегло или расељено лице.10. Одлучујући о жалбама апеланта и апеланткињепротив првостепеног рјешења, Министарство је донијелоРјешење број 12-06/03-23-1579/99 од 12. марта 2004. годинекојим је жалбе одбило као неосноване. У образложењурјешења Министарство је навело да из предметног списапроизилази да је подносилац захтјева 28. маја 19<strong>98</strong>. годинеподнио захтјев за повраћај предметног стана у посјед, те даје уз захтјев приложио уговор о плаћању станарине, теуплатницу о плаћеној станарини. Министарство је, даље,навело да је у току поступка утврђено да је подносилацзахтјева био корисник предметног стана од 1<strong>98</strong>5. године падо момента напуштања стана, а то право му није оспораваоапелант као власник стана. При томе, Министарство јенавело да апелантове тврдње да пренос права располагањапредметним станом није правно ријешено са"Грађевинским школским центром" Тузла не могу ићи наштету права подносиоца захтјева који је предметни станкористио до 1993. године када је тај стан привременонапустио усљед ратних дејстава. Наиме, Министарство јеуказало да је одредбама члана 3 став 2 Закона о престанкупримјене прописано да се лица која су напустила својестанове у периоду од 30. априла 1991. до 4. априла 19<strong>98</strong>.године сматрају избјеглицама и расељеним лицима премаАнексу 7 Општег оквирног споразума за мир у Босни иХерцеговини (у даљњем тексту: Општи оквирни споразум),која имају право да се врате у своје домове према члану 1Анекса 7 Општег оквирног споразума. С обзиром на то,Министарство је навело да је небитно да ли је подносилацзахтјева напустио предметни стан крајем 1993. године илипочетком 1994. године. Наиме, будући да подносиоцузахтјева од тренутка усељења па до 30. априла 1991. годиненико није оспорио право на коришћење предметног стана,Министарство је навело да се предметни стан, сходночлану 8 Европске конвенције за заштиту људских права иосновних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција),сматра домом подносиоца захтјева у који се треба вратити.При томе, Министарство је указало да се одговарајућеодредбе Закона о престанку примјене морају тумачити наначин који би био сагласан Уставу Босне и Херцеговине иЕвропској конвенцији, као и Анексу 7 Општег оквирногспоразума чији је основни циљ повратак људи у своједомове у мјестима пребивалишта које су имали 30. априла1991. године.11. Против другостепеног рјешења апеланткиња иапелант су поднијели тужбе Кантоналном суду.12. Кантонални суд је Пресудом број У-96/04 од 24.марта 2005. године одбио апеланткињину тужбу, док јеПресудом број У-105/04 од 24. марта 2005. године одбиоапелантову тужбу.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 9913. У образложењима предметних пресудаКантонални суд је навео да је одредбама члана 3 ст. 1 и 2Закона о престанку примјене прописано да право наповратак, у смислу Анекса 7 Општег оквирног споразума,припада носиоцу станарског права на стану који јепроглашен напуштеним или члану његовог породичногдомаћинства као што је утврђено чланом 6 Закона остамбеним односима, ако су напустили своје станове упериоду између 30. априла 1991. и 4. априла 19<strong>98</strong>. године,те да се таква лица сматрају избјеглицама и расељенимлицима. Кантонални суд је навео да су у конкретномслучају управни органи као неспорно утврдили да јеподносилац захтјева са ОЗ становања Тузла закључиоУговор о плаћању станарине од 24. децембра 1<strong>98</strong>5. године,те да је посљедњу станарину измирио у августу 1993.године. Кантонални суд је, даље, навео да су управниоргани указали да подносилац захтјева није могао доказатисвоју тврдњу да му је "Грађевински школски центар" Тузлаиздао рјешење о додјели предметног стана на коришћење.Такође, Кантонални суд је навео да су управни органиутврдили да је предметни стан апелантова својина, те даапелант никада није искористио своје право из члана 30Закона о стамбеним односима, тј. није покренуо поступакза исељење подносиоца захтјева из предметног стана. Собзиром на то, Кантонални суд је навео да су управниоргани закључили да подносиоцу захтјева припада правона повраћај предметног стана у посјед, будући дапредметни стан представља његов "дом" у смислу члана 8Европске конвенције. Према мишљењу Кантоналног суда,одлуке управних органа су правилне и законите, будући даје неспорно да је подносилац захтјева био у фактичкомпосједу предметног стана и да је редовно плаћао станарину,очигледно сматрајући предметни стан својим домом. Притоме, Кантонални суд је указао да је, и у случајунезаконитог коришћења стана у смислу одредби члана 30Закона о стамбеним односима, деложација могућа у рокуод три године (од стамбеног органа) или у року у даљњихпет година (од власника стана). Кантонални суд је указаода за то вријеме апелант није тражио исељење подносиоцазахтјева из предметног стана, што значи да је прећутноприхватио фактичко посједовање стана од подносиоцазахтјева, а тај став је изражен и у Одлуци Уставног судаброј У 14/00 од 4. маја 2001. године. Сем наведеног,Кантонални суд је указао да апелант ни у тужби не тврдида је тражио исељење подносиоца захтјева из предметногстана, те да "искључивање деложације" ствара чврстправни и имовински статус једнак статусу носиоцастанарског права. Сем тога, Кантонални суд је навео да упредметном спису постоји и доказ о признању подносиоцузахтјева својства носиоца станарског права на предметномстану (Пресуда Општинског суда број П-2474/03 од 11. јуна2004. године).14. Врховни суд је, одлучујући о апеланткињинојжалби против Пресуде Кантоналног суда број У-96/04 од24. марта 2005. године, донио Пресуду број Уж-240/05 од 9.априла 2009. године којом је жалбу одбио.15. Одлучујући о апелантовој жалби против ПресудеКантоналног суда број У-105/04 од 24. марта 2005. године,Врховни суд је донио Пресуду број Уж-241/05 од 9. априла2009. године којом је жалбу одбио.16. У образложењима предметних пресуда Врховнисуд је навео да је првостепени суд прихватио као правиланстав и утврђење управних органа изражене у рјешењимауправних органа, а које као законите прихвата и тај суд.При томе, Врховни суд је навео да су неосновани жалбенинаводи апеланата да је подносилац захтјева на незаконитначин ступио у посјед предметног стана и да се не можесматрати корисником тог стана. Наиме, Врховни суд јеуказао да је подносилац захтјева уселио у предметни станна основу одлуке ЈУ "Мјешовита средња грађевинскогеодетскашкола" Тузла о додјели предметног стана накоришћење по основу радног односа. Врховни суд је указаода је подносилац захтјева користио предметни стан од1<strong>98</strong>5. године до августа 1993. године, да је уредно плаћаостанарину и остале режије, сматрајући тај стан својимдомом, те да власник стана за то вријеме није ометаоподносиоца захтјева у коришћењу предметног стана.Такође, Врховни суд је навео да су неосновани апелантовижалбени наводи да Пресуда Општинског суда број П-2474/03 од 11. јуна 2004. године нема правно дејство уодносу на апеланта. Наиме, Врховни суд је указао данаведеном пресудом утврђено да је подносилац захтјеваносилац станарског права на предметном стану, на ком јеправо давања на коришћење имао "Грађевински школскицентар" Тузла и који је додијелио подносиоцу захтјевапредметни стан на коришћење. Имајући у виду наведено,Врховни суд је оцијенио да су жалбени наводи апеланатанеосновани, те је стога одлучио као у изреци пресуде.17. Из предметног списа произилази да је подносилацзахтјева уведен у посјед предметног стана 15. марта 2004.године.Поступак ради утврђења својства носиоца станарскогправа18. Пресудом Општинског суда број П-2474/03 од 11.јуна 2004. године, донесеној поводом тужбе подносиоцазахтјева као тужиоца, ради утврђења станарског права,против тужене ЈУ "Мјешовита средња грађевинскогеодетскашкола" Тузла (у даљњем тексту: тужена),утврђено је да је тужилац (тј. подносилац захтјева) носилацстанарског права на предметном стану, на ком је праводавања на коришћење имао "Грађевински школски центар"Тузла као предник тужене. У образложењу пресудеОпштински суд је навео је увидом у фотокопију записникаса сједнице савјета "Грађевинског школског центра" од 8.октобра 1<strong>98</strong>5. године утврдио да је на тој сједницидонесена одлука да се предметни стан додијели тужиоцу, ашто произилази из фотокопије дјеловодног протоколапредника тужене. С обзиром на то, те имајући у видунаводе тужиоца да му је предметни стан додијељен накоришћење, Општински суд је указао да из наведенихдоказа произилази да је тужилац уселио у предметни стануз сагласност предника тужене, те да се, стога, не можесматрати незаконито усељеним лицем, без обзира на тошто није закључио уговор о коришћењу предметног стана.Да је тужилац фактички користио предметни стан упериоду од 1<strong>98</strong>5. до 1994. године, Општински суд је навеода је утврдио, како на основу тужиочевих навода, тако и наоснову Уговора о плаћању станарине од 24. децембра 1<strong>98</strong>5.године који је тужилац закључио са СИЗ-ом за становањеТузла. Имајући у виду да је тужилац користио предметнистан од 1<strong>98</strong>5. до 1994. године када је тај стан напустиоусљед ратних дејстава, те да му је предметни стан враћен упосјед (записник о примопредаји предметног стана од 15.марта 2004. године), Општински суд је закључио да семоже сматрати носиоцем станарског права на предметномстану у смислу одредбе члана 11 Закона о стамбенимодносима.19. Предметна пресуда је постала правоснажна 13.јула 2004. године.
Број <strong>98</strong> - Страна 100 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације20. Апеланти сматрају да су им оспореним одлукамаповријеђени право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европскеконвенције и право на имовину из члана II/3к) УставаБосне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију. Апеланти наводе да су у тужбамаподнесеним Кантоналном суду, као и у жалбамаизјављеним Врховном суду, истицали да је подносилацзахтјева ступио у посјед предметног стана на незаконитначин, те да се не може сматрати корисником стана усмислу члана 6 Закона о стамбеним односима, нитиносиоцем станарског права у смислу члана 11 наведеногзакона. Наиме, апеланти наводе да је у току поступканеспорно утврђено да подносилац захтјева није носилацстанарског права на предметном стану, већ да му сепредметни стан враћа у посјед као кориснику тог стана. Собзиром на то, апеланти сматрају да су управни органи иредовни судови при доношењу својих одлука поступилисупротно одредбама члана 3 Закона о престанку примјенекојима је прописано да носилац станарског права или чланњеговог породичног домаћинства има право на повраћајстана. Апеланти наводе да је у току поступка неспорноутврђено да је подносилац захтјева у предметном станустановао у периоду краћем од осам година. У вези с тим,апелант наводи да је подносилац захтјева у тужбиподнесеној Општинском суду навео да је предметни станнапустио 8. новембра 1993. године. Такође, апелант наводида из Рјешења Службе број 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> од 20. јула2001. године (у раније вођеном поступку) наведено да јеизвршен увид у потврду предсједника кућног савјета изкоје произилази да је подносилац захтјева становао упредметном стану до новембра 1993. године. Апелантсматра да из наведеног јасно произилази да у конкретномслучају није истекао рок од осам година у ком је апеланткао власник стана могао да покрене поступак за исељењеподносиоца захтјева из предметног стана. Даље, апелантнаводи да је Врховни суд у образложењу своје одлукенавео да су неосновани апелантови жалбени наводи даПресуда Општинског суда број П-2474/03 од 11. јуна 2004.године нема правно дејство у односу на њега, будући да је"Грађевински школски центар" Тузла имао право давања накоришћење предметног стана, а што је утврђено наведеномправоснажном пресудом". У вези с тим, апелант наводи даје такво образложење Врховног суда незаконито и да јерезултат погрешног интерпретирања утврђеногчињеничног стања. Наиме, апелант и апеланткиња наводеда је подносилац захтјева 16. октобра 2003. године подниотужбу Општинском суду са захтјевом да се утврди да јеносилац станарског права на предметном стану, те да је каотужену означио ЈУ "Мјешовита средња грађевинскогеодетскашкола" Тузла. У вези с тим, апеланти наводе даје Општински суд донио Пресуду број П-2474/03 од 11.јуна 2004. године којом је утврђено да је подносилацзахтјева носилац станарског права на предметном стану,иако је школа у току поступка истицала да није власникпредметног стана, означавајући као власника апеланта.б) Одговор на апелацију21. У одговору на апелације Врховни суд је навео даоспореним пресудама тог суда нису повријеђена праваапеланата, те стога предлаже да се апелације одбију каонеосноване.22. У одговору на апелације Кантонални суд је навеода остаје при образложењу које је дао у својим одлукама.Према мишљењу Кантоналног суда, оспореним одлукаматог суда нису повријеђена права апеланата, те стогапредлаже да се апелације одбију као неосноване.23. Министарство је у одговору на апелације навелода сматра да поступањем тог органа није дошло до кршењаправа апеланата, те стога предлаже да се апелације одбијукао неосноване.24. У одговору на апелацију Служба је навела да јепри доношењу своје одлуке поступила у складу са важећимзаконским прописима, да остаје при образложењу датом усвом рјешењу, те сматра да оспореним рјешењем тогоргана нису повријеђена апеланткињина права.25. У одговору на апелацију подносилац захтјева јенавео да је Одлуком РО "Грађевински школски центар"Тузла број 523/84 од 21. фебруара 1<strong>98</strong>4. године предметнистан био првобитно додијељен на коришћење МирјаниНишанџић као радници школе. Подносилац захтјева јенавео да је као радник те школе покренуо поступак предсудом, те да је правоснажном судском одлуком поништенаодлука школе о додјели предметног стана МирјаниНишанџић, те је наложено да се на основу усвојене бодлистеизврши поновна додјела предметног стана накоришћење и то на приједлог подносиоца захтјева (ОдлукаСуда удруженог рада у Тузли број Рс-223/84 "С" од 20.децембра 1<strong>98</strong>4. године, која је потврђена Одлуком Судаудруженог рада Босне и Херцеговине број Ж-2156/85 од 25.јуна 1<strong>98</strong>5. године). Подносилац захтјева је навео да је упредметном управном поступку, као и управном спору,утврђено да је након доношења наведене одлуке Судаудруженог рада на сједници Савјета школе од 8. октобра1<strong>98</strong>5. године предметни стан додијељен на коришћењеподносиоцу захтјева. Подносилац захтјева је навео да јенакон усељења у предметни стан са СИЗ-ом закључиоУговор о плаћању станарине од 24. децембра 1<strong>98</strong>5. године,те да је плаћао станарину и остале дажбине до напуштањапредметног стана крајем јануара 1994. године (у списупостоји доказ о плаћању станарине закључно са августом1993. године). Подносилац захтјева је указао да су наведенечињенице утврђене и правоснажном ПресудомОпштинског суда у Тузли број П-2474/03 од 11. јуна 2004.године. С обзиром на наведено, подносилац захтјева сматрада су неосновани наводи апеланата да је уселио упредметни стан на незаконит начин, као и наводи да суоспорене одлуке донесене супротно одредбама члана 3Закона о престанку примјене.V. Релевантни прописи26. У Закону о стамбеним односима ("Службенилист СРБиХ" бр. 14/84, 12/87 и 36/89, те "Службене новинеФБиХ" бр. 11/<strong>98</strong>, 38/<strong>98</strong>, 12/99 и 19/99) релевантне одредбегласе:Члан 6. став 1.Корисником стана, у смислу овог закона, сматрају сеносилац станарског права и чланови његовог породичногдомаћинства који заједно с њим трајно живе и станују,као и лица која су престала да буду чланови тогадомаћинства а остала су у истом стану.Члан 11.Станарско право грађанин стиче даном законитогусељења у стан.Законитим усељењем у стан сматра се усељењеизвршено на основу уговора о кориштењу станазакљученог на основу одговарајућег акта или другог актаутврђеног овим законом који представља пуноважан основза усељење у стан.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 101Члан 30. ст. 1, 2. и 7.Ако се неко лице незаконито усели у стан удруштвеној својини или се усели у заједничке просторије узгради свако може дати иницијативу, а заинтересиранолице захтјев стамбеном органу за покретање поступка зањегово исељење.На основу захтјева или по службеној дужностистамбени орган ће донијети рјешење о испражњењустана, односно просторија ако од дана незаконитогусељења до покретања поступка није протекло више одтри године.Протеком рока из става 2. овог члана не искључује сеправо даваоца стана на кориштење да захтијеваиспражњење стана, односно заједничких просторија коднадлежног суда у даљњих пет година.27. У Закону о престанку примјене Закона онапуштеним становима ("Службене новине ФБиХ" бр.11/<strong>98</strong>, 38/<strong>98</strong>, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01, 15/02, 24/03 и29/03) релевантне одредбе гласе:Члан 3. ст. 1. и 2.Носилац станарског права на стану који је проглашеннапуштеним или члан његовог породичног домаћинствакао што је утврђено чланом 6. ЗОСО (у даљњем тексту:носилац станарског права) има право на повратак у складуса Анексом 7 Опћег оквирног споразума за мир у Босни иХерцеговини.Став 1. овог члана примјењује се само на носиоцестанарског права који имају право да се врате у своједомове према члану 1. Анекса 7 Опћег оквирног споразумаза мир у Босни и Херцеговини. Лица која су напустила својестанове између 30. априла 1991. године и 4. априла 19<strong>98</strong>.године сматрају се избјеглицама и расељеним лицимапрема Анексу 7 Опћег оквирног споразума за мир у Босни иХерцеговини.VI. Допустивост28. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом Уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.29. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.Допустивост у односу на Пресуду Општинског суда бројП-2474/03 од 11. јуна 2004. године30. При испитивању допустивости апелације у односуна апеланткињине наводе везане за Пресуду Општинскогсуда број П-2474/03 од 11. јуна 2004. године, Уставни судје пошао од одредби члана VI/3б) Устава Босне иХерцеговине и члана 16 став 4 тачка 5 Правила Уставногсуда.Члан VI/3б) Устава Босне и Херцеговине гласи:Уставни суд има и апелациону надлежност надпитањима по овом Уставу, која проистичу из пресудесваког суда у Босни и Херцеговини.Члан 16 став 4 тачка 5 Правила Уставног суда гласи:4) Апелација није допустива и ако постоји неки одсљедећих случајева:5. апелацију је поднијело неовлашћено лице;31. У конкретном случају, апеланткиња оспораваПресуду Општинског суда број П-2474/03 од 11. јуна 2004.године којом је утврђено да је тужилац (тј. подносилацзахтјева) носилац станарског права на предметном стану,на ком је право давања на коришћење имао "Грађевинскишколски центар" Тузла (као предник тужене ЈУ"Мјешовита средња грађевинско-геодетска школа" Тузла).Уставни суд запажа да апеланткиња оспорава предметнупресуду сматрајући да је подносилац захтјева био дужан дау предметном поступку као туженог означи апеланта,будући да је апелант власник предметног стана. У вези стим, Уставни суд, прије свега, указује да се апеланткињининаводи у ствари тичу наводне повреде апелантовог права, ане апеланткињиног права. Такође, Уставни суд указује даапеланткиња није имала својство странке у предметномсудском поступку, нити се у предметном поступку уопштеодлучивало о апеланткињиним правима или обавезама. Собзиром на то, Уставни суд сматра да апеланткиња уконкретном случају нема својство овлашћеног лица које бимогло оспоравати наведену пресуду у поступку предУставним судом.32. Имајући у виду одредбу члана 16 став 4 тачка 5Правила Уставног суда, према којој ће се апелацијаодбацити као недозвољена уколико ју је поднијелонеовлашћено лице, Уставни суд је одлучио као удиспозитиву ове одлуке.Допустивост у односу на одлуке управних органа исудова које су донесене у поступку повраћаја стана упосјед33. У конкретном случају, предмет оспоравањаапелацијама су пресуде Врховног суда бр. Уж-241/05 од 9.априла 2009. године и Уж-240/05 од 9. априла 2009. године,против којих нема других дјелотворних правних лијековамогућих према закону. Затим, оспорену Пресуду Врховногсуда број Уж-241/05 од 9. априла 2009. године апелант јепримио 13. јула 2009. године, а апелација је поднесена 8.септембра 2009. године, док је оспорену Пресуду Врховногсуда број Уж-240/05 од 9. априла 2009. године апеланткињапримила 15. јула 2009. године, а апелација је поднесена 14.септембра 2009. године. Дакле, апелације су поднесене уроку од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1Правила Уставног суда. Коначно, апелације у овом дијелуиспуњавају и услове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставногсуда, јер нису очигледно (prima facie) неосноване, нитипостоји неки други формални разлог због ког апелацијенису допустиве.34. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставногсуда, Уставни суд је утврдио да предметне апелације уовом дијелу испуњавају услове у погледу допустивости.VII. Меритум35. Апелант и апеланткиња оспоравају наведенеодлуке управних органа и судова које су донесене упоступку повраћаја стана у посјед, тврдећи да су им тимодлукама повријеђени право на правично суђење из чланаII/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције и право на имовину из члана II/3к)Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију.Право на правично суђење36. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:
Број <strong>98</strong> - Страна 102 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези с кривичнимпоступком.37. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1) Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу уразумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом. […]38. Уставни суд, прије свега, подсјећа на свој став дазахтјеви који се односе на спорове у вези са питањем правана повраћај стана у посјед потпадају под појам "грађанскихправа и обавеза" (види Уставни суд, Одлука број У 2/99 од24. септембра 1999. године, објављена у "Службеномгласнику Босне и Херцеговине" број 20/99). Стога, Уставнисуд сматра да је члан 6 став 1 Европске конвенцијепримјенљив.39. У конкретном случају, апеланти сматрају да сууправни органи и судови при доношењу својих одлукапроизвољно примијенили материјално право, што је запосљедицу имало кршење њиховог права на правичносуђење из члана 6 став 1 Европске конвенције. У вези стим, Уставни суд указује да, према пракси Европског судаи Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитујузакључке редовних судова у погледу чињеничног стања ипримјене материјалног права (види Европски суд, Proninaпротив Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005.године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд нијенадлежан да супституише редовне судове у процјеничињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовнихсудова да оцијене чињенице и доказе које су извели (видиЕвропски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства,пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли је,евентуално, дошло до повреде или занемаривања уставнихправа (право на правично суђење, право на приступ суду,право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли јепримјена закона била, евентуално, произвољна илидискриминациона.40. Уставни суд се, дакле, према наведеном ставу,може изузетно, када оцијени да је у одређеном поступкуредовни суд произвољно поступао, како у утврђивањучињеница, тако и у примјени релевантнихпозитивноправних прописа (види Уставни суд, Одлука бројАП 311/04 од 22. априла 2005. године, став 26), упустити уиспитивање начина на који су надлежни судови утврђиваличињенице и на тако утврђене чињенице примијенилипозитивноправне прописе. У контексту наведеног, Уставнисуд подсјећа и да је у више својих одлука указао даочигледна произвољност у примјени релевантних прописаникада не може водити ка једном правичном поступку(види Уставни суд, Одлука број АП 1293/05 од 12.септембра 2006. године, тачка 25 и даље). Имајући у видунаведено, Уставни суд ће у конкретном случају, с обзиромна питања која апеланти проблематизују, испитати да ли јеоспорена одлука Врховног суда, као коначна одлука упредметном спору, заснована на произвољној примјениматеријалног права.41. Уставни суд, прије свега, указује да је одредбамачлана 11 став 1 Закона о стамбеним односима прописано да"станарско право грађанин стиче даном законитог усељењау стан". Такође, Уставни суд указује да је одредбама члана11 став 2 наведеног закона прописано да се "законитимусељењем у стан сматра усељење које је извршено наоснову уговора о кориштењу стана закљученог на основуодговарајућег акта или другог акта утврђеног овим закономкоји представља пуноважан основ за усељење у стан".Дакле, из наведених законских одредби произилази дазаконито усељење у стан претпоставља постојањеодговарајућег акта даваоца стана на коришћење изакључење уговора о коришћењу стана, тако да у случајуда нису испуњени наведени услови не постојиконституисано станарско право и свако такво коришћењестана сматра се бесправним коришћењем. Уставни судуказује да је усљед ратних сукоба у Босни и Херцеговинидошло до масовног расељавања становништва, те самимтим до стварања нових ситуација које су захтијевале дабуду правно регулисане. У вези с тим, Уставни судподсјећа да је чланом II/5 Устава Босне и Херцеговинепрописано да "све избјеглице и расељена лица имају правода се слободно врате својим домовима". Такође, Уставнисуд подсјећа да је идентична одредба садржана у члану 1Анекса 7 Општег оквирног споразума (Споразум оизбјеглицама и расељеним лицима). Сем тога, Уставни судуказује да је поступак повраћаја станова регулисан Закономо престанку примјене, те да је одредбама члана 3 став 1 тогзакона прописано да "носилац станарског права на станукоји је проглашен напуштеним или члан његовогпородичног домаћинства има право на повратак у складу саАнексом 7 Општег оквирног споразума".42. У контексту наведеног, Уставни суд подсјећа да јеу Одлуци број У 14/00 (види Уставни суд, Одлука број У14/00 од 4. маја 2001. године, објављена у "Службеномгласник Босне и Херцеговине" број 33/01, доступна на webstraniciУставног суда www.ustavnisud.ba) исказао став далице које је 30. априла 1991. године на основу рјешења ододјели стана било у фактичком посједу одређеног стана, аније имало закључен уговор о коришћењу стана, те које јеусљед ратних сукоба напустило стан, има право наповраћај тог стана у посјед. При томе, Уставни суд јеуказао да је у том случају ирелевантно што су управниоргани и судови, одбијајући захтјев таквог лица за повраћајстана у посјед, досљедно примијенили релевантне одредбеЗакона о престанку примјене према којима право наповраћај стана у посјед припада носиоцу станарског права.Наиме, Уставни суд је указао да су надлежни органи билидужни тумачити те законске одредбе на начин који би биосагласан са Уставом Босне и Херцеговине, односно да, собзиром на специфичност ситуације, изједначе статустаквог лица са статусом носиоца станарског права.Међутим, за разлику од предмета број У 14/00, уконкретном предмету, како то произилази из оспорениходлука, подносилац захтјева не само да није закључиоуговор о коришћењу предметног стана већ нијепрезентовао ни одговарајући акт даваоца стана накоришћење на основу ког му је додијељен предметни станна коришћење. При томе, Уставни суд указује да јенеспорно да "уговор о плаћању станарине" не представљаодговарајући акт даваоца стана на коришћење у смислучлана 11 став 2 Закона о стамбеним односима. Наиме,Уставни суд наглашава да "одговарајући акт", у смислунаведене законске одредбе, представља рјешење о додјелистана на коришћење од даваоца стана на коришћење, аникако "уговор о плаћању станарине" (који је подносилацзахтјева закључио са ОЗ становања Тузла). Имајући у видуда се не ради о идентичној ситуацији као у предмету У14/00, Уставни суд сматра да је неосновано позивањеуправних органа и судова на Одлуку Уставног суда број У14/00 од 4. маја 2001. године.43. Даље, Уставни суд указује да из наведеног јаснопроизилази да је у конкретном случају подносилац захтјева
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 103"бесправни корисник" предметног стана. У вези с тим,Уставни суд указује да је одредбама члана 30 став 2 Законао стамбеним односима прописано да ће "на основу захтјеваили по службеној дужности стамбени орган донијетирјешење о испражњењу стана, односно просторија ако оддана незаконитог усељења до покретања поступка нијепротекло више од три године". Такође, Уставни суд указуједа је одредбама члана 30 став 7 Закона о стамбенимодносима прописано да се "протеком рока из става 2. овогчлана не искључује право даваоца стана на кориштење дазахтијева испражњење стана, односно заједничкихпросторија код надлежног суда у даљњих пет година".Дакле, из цитираних законских одредби произилази да је, услучају незаконитог коришћења стана, деложацијабесправног корисника могућа у року од три године (одстамбених органа) или у року од даљњих пет година (одвласника стана). При томе, Уставни суд указује даискључивање деложације бесправног корисника стварачврст правни и имовински статус једнак статусу носиоцастанарског права. Међутим, у конкретном случају, како тојасно произилази из оспорених одлука, подносилац захтјеваје користио предметни стан од децембра 1<strong>98</strong>5. до августа1993. године. Дакле, подносилац захтјева није непрекиднокористио предметни стан у периоду од осам година, тако дањегов статус не представља статус који је једнак статусуносиоца станарског права у смислу наведеног.44. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да јеоспорена одлука Врховног суда, као коначна одлука упредметном поступку, заснована на произвољној примјенирелевантних одредби Закона о стамбеним односима, што језа посљедицу имало кршење права апеланата на правичносуђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана6 став 1 Европске конвенције. Стога, Уставни суд сматра даје потребно, ради заштите уставних права апеланата,укинути оспорену пресуду, те предмет вратити Врховномсуду како би донио нову одлуку у складу са гаранцијама изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције.Остали наводи45. С обзиром на закључак у погледу повреде чланаII/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције, Уставни суд сматра да није потребнопосебно разматрати наводне повреде члана II/3к) УставаБосне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију.VIII. Закључак46. Уставни суд закључује да постоји кршење правана правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када судпри доношењу своје одлуке очигледно произвољнопримијени релевантне одредбе Закона о стамбенимодносима.47. На основу члана 16 став 4 тачка 5, члана 61 ст. 1 и2 и члана 64 став 1 Правила Уставног суда, Уставни суд јеодлучио као у диспозитиву ове одлуке.48. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 2834/09, rješavajući apelaciju Rudnika"Kreka" d.o.o. Tuzla i Zihrete Delić, na osnovu člana VI/3.b)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, člana 16. stav 4. tačka 5, člana 59.stav 2. alineje 1. i 2, člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1.Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Rudnika "Kreka" d.o.o. Tuzla.Djelimično se usvaja apelacija Zihrete Delić.Utvrđuje se povreda člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda.Ukidaju se presude Vrhovnog suda Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> br. Už-241/05 od 9. aprila 2009. godine i Už-240/05 od 9. aprila 2009. godine.Predmeti se vraćaju Vrhovnom sudu Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> koji je dužan da, po hitnom postupku, donesenovu odluku, u skladu sa članom II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda.Nalaže se Vrhovnom sudu Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> da, u skladu sa članom 74. stav 5. PravilaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, u roku od tri mjeseca oddana dostavljanja ove odluke, obavijesti Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja oveodluke.Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Zihrete Delićpodnesena protiv Presude Općinskog suda u Tuzli <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna 2004. godine, zato što ju je podnijeloneovlašteno lice.Odluku objaviti u "Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>", "Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>", "Službenom glasniku Republike Srpske" i"Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Rudnici "Kreka" d.o.o. Tuzla (u daljnjem tekstu:apelant) iz Tuzle podnijeli su 8. septembra 2009. godineapelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjemtekstu: Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) <strong>broj</strong> Už-241/05 od 9. aprila 2009. godine, Presude Kantonalnog suda uTuzli (u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) <strong>broj</strong> U-105/04 od 24.marta 2005. godine, Rješenja Ministarstva prostornog uređenjai zaštite okolice Tuzlanskog kantona (u daljnjem tekstu:Ministarstvo) <strong>broj</strong> 12-06/3-23-1579/99 od 12. marta 2004.godine i Rješenja Službe za stambene poslove Općine Tuzla (udaljnjem tekstu: Služba) <strong>broj</strong> 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> od 30.januara 2004. godine. Predmetna apelacija je zavedena pod<strong>broj</strong>em AP 2834/09.2. Zihreta Delić (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Tuzlepodnijela je 14. septembra 2009. godine apelaciju Ustavnomsudu protiv Presude Vrhovnog suda <strong>broj</strong> Už-240/05 od 9. aprila2009. godine, Presude Kantonalnog suda <strong>broj</strong> U-96/04 od 24.marta 2005. godine, Rješenja Ministarstva <strong>broj</strong> 12-06/3-23-1579/99 od 12. marta 2004. godine i Rješenja Službe <strong>broj</strong> 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> od 30. januara 2004. godine, te PresudeOpćinskog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Općinski sud) <strong>broj</strong>P-2474/03 od 11. juna 2004. godine. Predmetna apelacija jezavedena pod <strong>broj</strong>em AP 2929/09.
Број <strong>98</strong> - Страна 104 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.II. Postupak pred Ustavnim sudom3. S obzirom na to da se predmetne apelacije tiču istogčinjeničnog i pravnog osnova, Ustavni sud je, u skladu sačlanom 31. stav 1. Pravila Ustavnog suda, donio odluku ospajanju predmeta br. AP 2834/09 i AP 2929/09 u kojima ćevoditi jedan postupak i donijeti jednu odluku pod <strong>broj</strong>em AP2834/09.4. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda, Ministarstva i Službezatraženo je 17. i 25. februara 2010. godine da dostaveodgovore na apelacije, dok je od Vojka Ristića, podnosiocazahtjeva za povrat stana u predmetnom postupku (u daljnjemtekstu: podnosilac zahtjeva), zatraženo 21. septembra 2012.godine da dostavi odgovor na apelacije.5. Vrhovni sud je 26. februara i 12. marta 2010. godinedostavio odgovore na apelacije, Kantonalni sud 9. marta 2010.godine, Ministarstvo 2. i 18. marta 2010. godine, Služba 8.marta 2010. godine i podnosilac zahtjeva 5. oktobra 2012.godine.6. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori Vrhovnog suda, Kantonalnog suda, Ministarstva iSlužbe dostavljeni su apelantu 6. marta 2010. godine, aapelantici 19. aprila 2010. godine, dok su odgovori podnosiocazahtjeva dostavljeni apelantu i apelantici 8. oktobra 2012.godine.III. Činjenično stanje7. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata idokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati nasljedeći način.Postupak povrata stana u posjed8. Rješenjem Službe <strong>broj</strong> 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> od 30.januara 2004. godine potvrđeno je da je podnosilac zahtjeva biokorisnik stana koji se nalazi u Tuzli, ulica Fride Laufer <strong>broj</strong> 20(u daljnjem tekstu: predmetni stan), te da mu pripada pravo napovrat tog stana (stav I izreke rješenja). Određeno je daapelantici prestaje pravo privremenog korištenja predmetnogstana danom prijema rješenja (stav II izreke rješenja). Naloženoje apelantici da u roku od 15 dana od dana prijema rješenjaoslobodi predmetni stan od lica i stvari, te da predmetni stanpreda podnosiocu zahtjeva kao korisniku tog stana (stav IIIizreke rješenja).9. U obrazloženju rješenja Služba je navela da je u tokupostupka utvrđeno da je podnosilac zahtjeva sa OZ stanovanjaTuzla zaključio Ugovor o plaćanju stanarine od 24. decembra1<strong>98</strong>5. godine. U vezi s tim, Služba je navela da je utvrđeno daje podnosilac zahtjeva uredno ispunjavao obavezu plaćanjastanarine, te da je u spis priložio kopiju uplatnice o izmirenjustanarine za august 1993. godine. Pri tome, Služba je navela dapodnosilac zahtjeva nije mogao dokazati svoju tvrdnju da mu je"Građevinski školski centar" Tuzla izdao rješenje o dodjelipredmetnog stana na korištenje. Služba je, dalje, navela da je utoku postupka, a na osnovu izjave predstavnika vlasnika stana,utvrđeno da vlasnik stana, tj. apelant nikada nije iskoristio svojepravo iz člana 30. Zakona o stambenim odnosima, tj. nijepokrenuo postupak za iseljenje podnosioca zahtjeva kaonezakonito useljenog lica iz predmetnog stana, ukoliko seuopće podnosilac zahtjeva nezakonito uselio u taj stan. Imajućiu vidu navedeno, Služba se pozvala na Odluku Ustavnog suda(U 14/00 od 4. maja 2001. godine), te ukazala na to da je,prema članu 30. Zakona o stambenim odnosima, u slučajunezakonitog korištenja stana, deložacija moguća u roku od trigodine od stambenih organa ili u roku od daljnjih pet godina odvlasnika stana. Naime, Služba je ukazala da u slučaju da uperiodu od tri godine niko nije tražio iseljenje lica koje korististan bez pravnog osnova, to znači da su vlasti prešutnoprihvatile posjedovanje stana podnosioca zahtjeva, te dačinjenica da je podnosilac zahtjeva napustio stan zbog rata nedovodi u pitanje njegovo posjedovanje stana prema članu 30.Zakona o stambenim odnosima. S obzirom na to, Služba jeukazala da je iz navedenih razloga, a poštujući mišljenjeUstavnog suda, odlučila kao u izreci rješenja. Osim toga,Služba je ukazala da je apelantica uselila u predmetni stan naosnovu Rješenja "Rudnika lignita" Lukavac od 14. februara1997. godine, te da je zaključila Ugovor o korištenjupredmetnog stana <strong>broj</strong> 1133/97 od 14. februara 1997. godine. Sobzirom na to, Služba je navela da se apelantica smatraprivremenim korisnikom u smislu odredaba člana 2. stav 3.Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima(u daljnjem tekstu: Zakon o prestanku primjene), kojoj jenaloženo da iseli iz predmetnog stana, bez prava na alternativnismještaj jer nije izbjeglo ili raseljeno lice.10. Odlučujući o žalbama apelanta i apelantice protivprvostepenog rješenja, Ministarstvo je donijelo Rješenje <strong>broj</strong>12-06/03-23-1579/99 od 12. marta 2004. godine kojim je žalbeodbilo kao neosnovane. U obrazloženju rješenja Ministarstvo jenavelo da iz predmetnog spisa proizlazi da je podnosilaczahtjeva 28. maja 19<strong>98</strong>. godine podnio zahtjev za povratpredmetnog stana u posjed, te da je uz zahtjev priložio ugovor oplaćanju stanarine, te uplatnicu o plaćenoj stanarini.Ministarstvo je, dalje, navelo da je u toku postupka utvrđeno daje podnosilac zahtjeva bio korisnik predmetnog stana od 1<strong>98</strong>5.godine pa do momenta napuštanja stana, a to pravo mu nijeosporavao apelant kao vlasnik stana. Pri tome, Ministarstvo jenavelo da apelantove tvrdnje da prijenos prava raspolaganjapredmetnim stanom nije pravno riješeno sa "Građevinskimškolskim centrom" Tuzla ne mogu ići na štetu prava podnosiocazahtjeva koji je predmetni stan koristio do 1993. godine kada jetaj stan privremeno napustio usljed ratnih djelovanja. Naime,Ministarstvo je ukazalo da je odredbama člana 3. stav 2.Zakona o prestanku primjene propisano da se lica koja sunapustila svoje stanove u periodu od 30. aprila 1991. do 4.aprila 19<strong>98</strong>. godine smatraju izbjeglicama i raseljenim licimaprema Aneksu 7 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni iHercegovini (u daljnjem tekstu: Opći okvirni sporazum), kojaimaju pravo da se vrate u svoje domove prema članu 1. Aneksa7 Općeg okvirnog sporazuma. S obzirom na to, Ministarstvo jenavelo da je nebitno da li je podnosilac zahtjeva napustiopredmetni stan krajem 1993. godine ili početkom 1994. godine.Naime, budući da podnosiocu zahtjeva od trenutka useljenja pado 30. aprila 1991. godine niko nije osporio pravo na korištenjepredmetnog stana, Ministarstvo je navelo da se predmetni stan,shodno članu 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija),smatra domom podnosioca zahtjeva u koji se treba vratiti. Pritome, Ministarstvo je ukazalo da se odgovarajuće odredbeZakona o prestanku primjene moraju tumačiti na način koji bibio saglasan Ustavu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i Evropskojkonvenciji, kao i Aneksu 7 Općeg okvirnog sporazuma čiji jeosnovni cilj povratak ljudi u svoje domove u mjestimaprebivališta koje su imali 30. aprila 1991. godine.11. Protiv drugostepenog rješenja apelantica i apelant supodnijeli tužbe Kantonalnom sudu.12. Kantonalni sud je Presudom <strong>broj</strong> U-96/04 od 24.marta 2005. godine odbio apelanticinu tužbu, dok je Presudom<strong>broj</strong> U-105/04 od 24. marta 2005. godine odbio apelantovutužbu.13. U obrazloženjima predmetnih presuda Kantonalni sudje naveo da je odredbama člana 3. st. 1. i 2. Zakona o prestankuprimjene propisano da pravo na povratak, u smislu Aneksa 7Općeg okvirnog sporazuma, pripada nosiocu stanarskog prava
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 105na stanu koji je proglašen napuštenim ili članu njegovogporodičnog domaćinstva kao što je utvrđeno članom 6. Zakonao stambenim odnosima, ako su napustili svoje stanove uperiodu između 30. aprila 1991. i 4. aprila 19<strong>98</strong>. godine, te dase takva lica smatraju izbjeglicama i raseljenim licima.Kantonalni sud je naveo da su u konkretnom slučaju upravniorgani kao nesporno utvrdili da je podnosilac zahtjeva sa OZstanovanja Tuzla zaključio Ugovor o plaćanju stanarine od 24.decembra 1<strong>98</strong>5. godine, te da je posljednju stanarinu izmirio uaugustu 1993. godine. Kantonalni sud je, dalje, naveo da suupravni organi ukazali da podnosilac zahtjeva nije mogaodokazati svoju tvrdnju da mu je "Građevinski školski centar"Tuzla izdao rješenje o dodjeli predmetnog stana na korištenje.Također, Kantonalni sud je naveo da su upravni organi utvrdilida je predmetni stan apelantovo vlasništvo, te da apelant nikadanije iskoristio svoje pravo iz člana 30. Zakona o stambenimodnosima, tj. nije pokrenuo postupak za iseljenje podnosiocazahtjeva iz predmetnog stana. S obzirom na to, Kantonalni sudje naveo da su upravni organi zaključili da podnosiocu zahtjevapripada pravo na povrat predmetnog stana u posjed, budući dapredmetni stan predstavlja njegov "dom" u smislu člana 8.Evropske konvencije. Prema mišljenju Kantonalnog suda,odluke upravnih organa su pravilne i zakonite, budući da jenesporno da je podnosilac zahtjeva bio u faktičkom posjedupredmetnog stana i da je redovno plaćao stanarinu, očiglednosmatrajući predmetni stan svojim domom. Pri tome, Kantonalnisud je ukazao da je, i u slučaju nezakonitog korištenja stana usmislu odredaba člana 30. Zakona o stambenim odnosima,deložacija moguća u roku od tri godine (od stambenog organa)ili u roku u daljnjih pet godina (od vlasnika stana). Kantonalnisud je ukazao da za to vrijeme apelant nije tražio iseljenjepodnosioca zahtjeva iz predmetnog stana, što znači da jeprešutno prihvatio faktičko posjedovanje stana od podnosiocazahtjeva, a taj stav je izražen i u Odluci Ustavnog suda <strong>broj</strong> U14/00 od 4. maja 2001. godine. Osim navedenog, Kantonalnisud je ukazao da apelant ni u tužbi ne tvrdi da je tražio iseljenjepodnosioca zahtjeva iz predmetnog stana, te da "isključivanjedeložacije" stvara čvrst pravni i imovinski status jednak statusunosioca stanarskog prava. Osim toga, Kantonalni sud je naveoda u predmetnom spisu postoji i dokaz o priznanju podnosiocuzahtjeva svojstva nosioca stanarskog prava na predmetnomstanu (Presuda Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna2004. godine).14. Vrhovni sud je, odlučujući o apelanticinoj žalbi protivPresude Kantonalnog suda <strong>broj</strong> U-96/04 od 24. marta 2005.godine, donio Presudu <strong>broj</strong> Už-240/05 od 9. aprila 2009. godinekojom je žalbu odbio.15. Odlučujući o apelantovoj žalbi protiv PresudeKantonalnog suda <strong>broj</strong> U-105/04 od 24. marta 2005. godine,Vrhovni sud je donio Presudu <strong>broj</strong> Už-241/05 od 9. aprila 2009.godine kojom je žalbu odbio.16. U obrazloženjima predmetnih presuda Vrhovni sud jenaveo da je prvostepeni sud prihvatio kao pravilan stav iutvrđenje upravnih organa izražene u rješenjima upravnihorgana, a koje kao zakonite prihvata i taj sud. Pri tome, Vrhovnisud je naveo da su neosnovani žalbeni navodi apelanata da jepodnosilac zahtjeva na nezakonit način stupio u posjedpredmetnog stana i da se ne može smatrati korisnikom togstana. Naime, Vrhovni sud je ukazao da je podnosilac zahtjevauselio u predmetni stan na osnovu odluke JU "Mješovitasrednja građevinsko-geodetska škola" Tuzla o dodjelipredmetnog stana na korištenje po osnovu radnog odnosa.Vrhovni sud je ukazao da je podnosilac zahtjeva koristiopredmetni stan od 1<strong>98</strong>5. godine do augusta 1993. godine, da jeuredno plaćao stanarinu i ostale režije, smatrajući taj stansvojim domom, te da vlasnik stana za to vrijeme nije ometaopodnosioca zahtjeva u korištenju predmetnog stana. Također,Vrhovni sud je naveo da su neosnovani apelantovi žalbeninavodi da Presuda Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna2004. godine nema pravno djelovanje u odnosu na apelanta.Naime, Vrhovni sud je ukazao da navedenom presudomutvrđeno da je podnosilac zahtjeva nosilac stanarskog prava napredmetnom stanu, na kojem je pravo davanja na korištenjeimao "Građevinski školski centar" Tuzla i koji je dodijeliopodnosiocu zahtjeva predmetni stan na korištenje. Imajući uvidu navedeno, Vrhovni sud je ocijenio da su žalbeni navodiapelanata neosnovani, te je stoga odlučio kao u izreci presude.17. Iz predmetnog spisa proizlazi da je podnosilaczahtjeva uveden u posjed predmetnog stana 15. marta 2004.godine.Postupak radi utvrđenja svojstva nosioca stanarskog prava18. Presudom Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna2004. godine, donesenoj povodom tužbe podnosioca zahtjevakao tužioca, radi utvrđenja stanarskog prava, protiv tužene JU"Mješovita srednja građevinsko-geodetska škola" Tuzla (udaljnjem tekstu: tužena), utvrđeno je da je tužilac (tj.podnosilac zahtjeva) nosilac stanarskog prava na predmetnomstanu, na kojem je pravo davanja na korištenje imao"Građevinski školski centar" Tuzla kao prednik tužene. Uobrazloženju presude Općinski sud je naveo je uvidom ufotokopiju zapisnika sa sjednice savjeta "Građevinskogškolskog centra" od 8. oktobra 1<strong>98</strong>5. godine utvrdio da je na tojsjednici donesena odluka da se predmetni stan dodijeli tužiocu,a što proizlazi iz fotokopije djelovodnog protokola prednikatužene. S obzirom na to, te imajući u vidu navode tužioca damu je predmetni stan dodijeljen na korištenje, Općinski sud jeukazao da iz navedenih dokaza proizlazi da je tužilac uselio upredmetni stan uz saglasnost prednika tužene, te da se, stoga, nemože smatrati nezakonito useljenim licem, bez obzira na to štonije zaključio ugovor o korištenju predmetnog stana. Da jetužilac faktički koristio predmetni stan u periodu od 1<strong>98</strong>5. do1994. godine, Općinski sud je naveo da je utvrdio, kako naosnovu tužiočevih navoda, tako i na osnovu Ugovora o plaćanjustanarine od 24. decembra 1<strong>98</strong>5. godine koji je tužilac zaključiosa SIZ-om za stanovanje Tuzla. Imajući u vidu da je tužilackoristio predmetni stan od 1<strong>98</strong>5. do 1994. godine kada je tajstan napustio usljed ratnih djelovanja, te da mu je predmetnistan vraćen u posjed (zapisnik o primopredaji predmetnog stanaod 15. marta 2004. godine), Općinski sud je zaključio da semože smatrati nosiocem stanarskog prava na predmetnom stanuu smislu odredbe člana 11. Zakona o stambenim odnosima.19. Predmetna presuda je postala pravosnažna 13. jula2004. godine.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije20. Apelanti smatraju da su im osporenim odlukamapovrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropske konvencije i pravo naimovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju. Apelanti navode dasu u tužbama podnesenim Kantonalnom sudu, kao i u žalbamaizjavljenim Vrhovnom sudu, isticali da je podnosilac zahtjevastupio u posjed predmetnog stana na nezakonit način, te da sene može smatrati korisnikom stana u smislu člana 6. Zakona ostambenim odnosima, niti nosiocem stanarskog prava u smislučlana 11. navedenog zakona. Naime, apelanti navode da je utoku postupka nesporno utvrđeno da podnosilac zahtjeva nijenosilac stanarskog prava na predmetnom stanu, već da mu sepredmetni stan vraća u posjed kao korisniku tog stana. Sobzirom na to, apelanti smatraju da su upravni organi i redovnisudovi pri donošenju svojih odluka postupili suprotno
Број <strong>98</strong> - Страна 106 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.odredbama člana 3. Zakona o prestanku primjene kojima jepropisano da nosilac stanarskog prava ili član njegovogporodičnog domaćinstva ima pravo na povrat stana. Apelantinavode da je u toku postupka nesporno utvrđeno da jepodnosilac zahtjeva u predmetnom stanu stanovao u periodukraćem od osam godina. U vezi s tim, apelant navodi da jepodnosilac zahtjeva u tužbi podnesenoj Općinskom sudu naveoda je predmetni stan napustio 8. novembra 1993. godine.Također, apelant navodi da iz Rješenja Službe <strong>broj</strong> 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> od 20. jula 2001. godine (u ranije vođenom postupku)navedeno da je izvršen uvid u potvrdu predsjednika kućnogsavjeta iz koje proizlazi da je podnosilac zahtjeva stanovao upredmetnom stanu do novembra 1993. godine. Apelant smatrada iz navedenog jasno proizlazi da u konkretnom slučaju nijeistekao rok od osam godina u kojem je apelant kao vlasnikstana mogao da pokrene postupak za iseljenje podnosiocazahtjeva iz predmetnog stana. Dalje, apelant navodi da jeVrhovni sud u obrazloženju svoje odluke naveo da suneosnovani apelantovi žalbeni navodi da Presuda Općinskogsuda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna 2004. godine nema pravnodjelovanje u odnosu na njega, budući da je "Građevinskiškolski centar" Tuzla imao pravo davanja na korištenjepredmetnog stana, a što je utvrđeno navedenom pravosnažnompresudom". U vezi s tim, apelant navodi da je takvoobrazloženje Vrhovnog suda nezakonito i da je rezultatpogrešnog interpretiranja utvrđenog činjeničnog stanja. Naime,apelant i apelantica navode da je podnosilac zahtjeva 16.oktobra 2003. godine podnio tužbu Općinskom sudu sazahtjevom da se utvrdi da je nosilac stanarskog prava napredmetnom stanu, te da je kao tuženu označio JU "Mješovitasrednja građevinsko-geodetska škola" Tuzla. U vezi s tim,apelanti navode da je Općinski sud donio Presudu <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna 2004. godine kojom je utvrđeno da jepodnosilac zahtjeva nosilac stanarskog prava na predmetnomstanu, iako je škola u toku postupka isticala da nije vlasnikpredmetnog stana, označavajući kao vlasnika apelanta.b) Odgovor na apelaciju21. U odgovoru na apelacije Vrhovni sud je naveo daosporenim presudama tog suda nisu povrijeđena pravaapelanata, te stoga predlaže da se apelacije odbiju kaoneosnovane.22. U odgovoru na apelacije Kantonalni sud je naveo daostaje pri obrazloženju koje je dao u svojim odlukama. Premamišljenju Kantonalnog suda, osporenim odlukama tog suda nisupovrijeđena prava apelanata, te stoga predlaže da se apelacijeodbiju kao neosnovane.23. Ministarstvo je u odgovoru na apelacije navelo dasmatra da postupanjem tog organa nije došlo do kršenja pravaapelanata, te stoga predlaže da se apelacije odbiju kaoneosnovane.24. U odgovoru na apelaciju Služba je navela da je pridonošenju svoje odluke postupila u skladu sa važećimzakonskim propisima, da ostaje pri obrazloženju datom u svomrješenju, te smatra da osporenim rješenjem tog organa nisupovrijeđena apelanticina prava.25. U odgovoru na apelaciju podnosilac zahtjeva je naveoda je Odlukom RO "Građevinski školski centar" Tuzla <strong>broj</strong>523/84 od 21. februara 1<strong>98</strong>4. godine predmetni stan bioprvobitno dodijeljen na korištenje Mirjani Nišandžić kaoradnici škole. Podnosilac zahtjeva je naveo da je kao radnik teškole pokrenuo postupak pred sudom, te da je pravosnažnomsudskom odlukom poništena odluka škole o dodjeli predmetnogstana Mirjani Nišandžić, te je naloženo da se na osnovuusvojene bod-<strong>list</strong>e izvrši ponovna dodjela predmetnog stana nakorištenje i to na prijedlog podnosioca zahtjeva (Odluka Sudaudruženog rada u Tuzli <strong>broj</strong> Rs-223/84 "S" od 20. decembra1<strong>98</strong>4. godine, koja je potvrđena Odlukom Suda udruženog rada<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> Ž-2156/85 od 25. juna 1<strong>98</strong>5. godine).Podnosilac zahtjeva je naveo da je u predmetnom upravnompostupku, kao i upravnom sporu, utvrđeno da je nakondonošenja navedene odluke Suda udruženog rada na sjedniciSavjeta škole od 8. oktobra 1<strong>98</strong>5. godine predmetni standodijeljen na korištenje podnosiocu zahtjeva. Podnosilaczahtjeva je naveo da je nakon useljenja u predmetni stan saSIZ-om zaključio Ugovor o plaćanju stanarine od 24. decembra1<strong>98</strong>5. godine, te da je plaćao stanarinu i ostale dažbine donapuštanja predmetnog stana krajem januara 1994. godine (uspisu postoji dokaz o plaćanju stanarine zaključno sa augustom1993. godine). Podnosilac zahtjeva je ukazao da su navedenečinjenice utvrđene i pravosnažnom Presudom Općinskog suda uTuzli <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna 2004. godine. S obzirom nanavedeno, podnosilac zahtjeva smatra da su neosnovani navodiapelanata da je uselio u predmetni stan na nezakonit način, kaoi navodi da su osporene odluke donesene suprotno odredbamačlana 3. Zakona o prestanku primjene.V. Relevantni propisi26. U Zakonu o stambenim odnosima ("Službeni <strong>list</strong>SRBiH" br. 14/84, 12/87 i 36/89, te "Službene novine FBiH"br. 11/<strong>98</strong>, 38/<strong>98</strong>, 12/99 i 19/99) relevantne odredbe glase:Član 6. stav 1.Korisnikom stana, u smislu ovog zakona, smatraju senosilac stanarskog prava i članovi njegovog porodičnogdomaćinstva koji zajedno s njim trajno žive i stanuju, kao i licakoja su prestala da budu članovi toga domaćinstva a ostala suu istom stanu.Član 11.Stanarsko pravo građanin stiče danom zakonitoguseljenja u stan.Zakonitim useljenjem u stan smatra se useljenje izvršenona osnovu ugovora o korištenju stana zaključenog na osnovuodgovarajućeg akta ili drugog akta utvrđenog ovim zakonomkoji predstavlja punovažan osnov za useljenje u stan.Član 30. st. 1, 2. i 7.Ako se neko lice nezakonito useli u stan u društvenojsvojini ili se useli u zajedničke prostorije u zgradi svako možedati inicijativu, a zainteresirano lice zahtjev stambenom organuza pokretanje postupka za njegovo iseljenje.Na osnovu zahtjeva ili po službenoj dužnosti stambeniorgan će donijeti rješenje o ispražnjenju stana, odnosnoprostorija ako od dana nezakonitog useljenja do pokretanjapostupka nije proteklo više od tri godine.Protekom roka iz stava 2. ovog člana ne isključuje sepravo davaoca stana na korištenje da zahtijeva ispražnjenjestana, odnosno zajedničkih prostorija kod nadležnog suda udaljnjih pet godina.27. U Zakonu o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima ("Službene novine FBiH" br. 11/<strong>98</strong>,38/<strong>98</strong>, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01, 15/02, 24/03 i 29/03)relevantne odredbe glase:Član 3. st. 1. i 2.Nosilac stanarskog prava na stanu koji je proglašennapuštenim ili član njegovog porodičnog domaćinstva kao štoje utvrđeno članom 6. ZOSO (u daljem tekstu: nosilacstanarskog prava) ima pravo na povratak u skladu sa Aneksom7 Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.Stav 1. ovog člana primjenjuje se samo na nosiocestanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domoveprema članu 1. Aneksa 7 Općeg okvirnog sporazuma za mir uBosni i Hercegovini. Osobe koje su napustile svoje stanove
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 107između 30. aprila 1991. godine i 4. aprila 19<strong>98</strong>. godinesmatraju se izbjeglicama i raseljenim licima prema Aneksu 7Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.VI. Dopustivost28. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.29. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.Dopustivost u odnosu na Presudu Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna 2004. godine30. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije u odnosu naapelanticine navode vezane za Presudu Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna 2004. godine, Ustavni sud je pošao ododredaba člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 16.stav 4. tačka 5. Pravila Ustavnog suda.Član VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> glasi:Ustavni sud također ima apelacionu nadležnost upitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu, kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.Član 16. stav 4. tačka 5. Pravila Ustavnog suda glasi:4) Apelacija nije dopustiva i ako postoji neki od sljedećihslučajeva:5. apelaciju je podnijelo neovlašteno lice;31. U konkretnom slučaju, apelantica osporava PresuduOpćinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. juna 2004. godinekojom je utvrđeno da je tužilac (tj. podnosilac zahtjeva) nosilacstanarskog prava na predmetnom stanu, na kojem je pravodavanja na korištenje imao "Građevinski školski centar" Tuzla(kao prednik tužene JU "Mješovita srednja građevinskogeodetskaškola" Tuzla). Ustavni sud zapaža da apelanticaosporava predmetnu presudu smatrajući da je podnosilaczahtjeva bio dužan da u predmetnom postupku kao tuženogoznači apelanta, budući da je apelant vlasnik predmetnog stana.U vezi s tim, Ustavni sud, prije svega, ukazuje da seapelanticini navodi ustvari tiču navodne povrede apelantovogprava, a ne apelanticinog prava. Također, Ustavni sud ukazujeda apelantica nije imala svojstvo stranke u predmetnomsudskom postupku, niti se u predmetnom postupku uopćeodlučivalo o apelanticinim pravima ili obavezama. S obziromna to, Ustavni sud smatra da apelantica u konkretnom slučajunema svojstvo ovlaštenog lica koje bi moglo osporavatinavedenu presudu u postupku pred Ustavnim sudom.32. Imajući u vidu odredbu člana 16. stav 4. tačka 5.Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se apelacija odbaciti kaonedopuštena ukoliko ju je podnijelo neovlašteno lice, Ustavnisud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.Dopustivost u odnosu na odluke upravnih organa i sudovakoje su donesene u postupku povrata stana u posjed33. U konkretnom slučaju, predmet osporavanjaapelacijama su presude Vrhovnog suda br. Už-241/05 od 9.aprila 2009. godine i Už-240/05 od 9. aprila 2009. godine,protiv kojih nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućihprema zakonu. Zatim, osporenu Presudu Vrhovnog suda <strong>broj</strong>Už-241/05 od 9. aprila 2009. godine apelant je primio 13. jula2009. godine, a apelacija je podnesena 8. septembra 2009.godine, dok je osporenu Presudu Vrhovnog suda <strong>broj</strong> Už-240/05 od 9. aprila 2009. godine apelantica primila 15. jula2009. godine, a apelacija je podnesena 14. septembra 2009.godine. Dakle, apelacije su podnesene u roku od 60 dana, kakoje propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda.Konačno, apelacije u ovom dijelu ispunjavaju i uvjete iz člana16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nisu očigledno (primafacie) neosnovane, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacije nisu dopustive.34. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, te člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetne apelacije u ovom dijeluispunjavaju uvjete u pogledu dopustivosti.VII. Meritum35. Apelant i apelantica osporavaju navedene odlukeupravnih organa i sudova koje su donesene u postupku povratastana u posjed, tvrdeći da su im tim odlukama povrijeđenipravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije i pravo naimovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju.Pravo na pravično suđenje36. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.37. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom. […]38. Ustavni sud, prije svega, podsjeća na svoj stav dazahtjevi koji se odnose na sporove u vezi sa pitanjem prava napovrat stana u posjed potpadaju pod pojam "građanskih prava iobaveza" (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 2/99 od 24.septembra 1999. godine, objavljena u "Službenom glasniku<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>" <strong>broj</strong> 20/99). Stoga, Ustavni sud smatra daje član 6. stav 1. Evropske konvencije primjenjiv.39. U konkretnom slučaju, apelanti smatraju da su upravniorgani i sudovi pri donošenju svojih odluka proizvoljnoprimijenili materijalno pravo, što je za posljedicu imalo kršenjenjihovog prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropskekonvencije. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da, prema praksiEvropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije dapreispituju zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnogstanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud,Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005.godine, aplikacija <strong>broj</strong> 65167/01). Naime, Ustavni sud nijenadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenica idokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijenečinjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomasprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005.godine, aplikacija <strong>broj</strong> 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je daispita da li je, eventualno, došlo do povrede ili zanemarivanjaustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristupsudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li jeprimjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ilidiskriminacijska.40. Ustavni sud se, dakle, prema navedenom stavu, možeizuzetno, kada ocijeni da je u određenom postupku redovni sudproizvoljno postupao, kako u utvrđivanju činjenica, tako i uprimjeni relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi Ustavni
Број <strong>98</strong> - Страна 108 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.sud, Odluka <strong>broj</strong> AP 311/04 od 22. aprila 2005. godine, stav26), upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudoviutvrđivali činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenilipozitivnopravne propise. U kontekstu navedenog, Ustavni sudpodsjeća i da je u više svojih odluka ukazao da očiglednaproizvoljnost u primjeni relevantnih propisa nikada ne moževoditi ka jednom pravičnom postupku (vidi Ustavni sud,Odluka <strong>broj</strong> AP 1293/05 od 12. septembra 2006. godine, tačka25. i dalje). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će ukonkretnom slučaju, s obzirom na pitanja koja apelantiproblematiziraju, ispitati da li je osporena odluka Vrhovnogsuda, kao konačna odluka u predmetnom sporu, zasnovana naproizvoljnoj primjeni materijalnog prava.41. Ustavni sud, prije svega, ukazuje da je odredbamačlana 11. stav 1. Zakona o stambenim odnosima propisano da"stanarsko pravo građanin stiče danom zakonitog useljenja ustan". Također, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 11.stav 2. navedenog zakona propisano da se "zakonitimuseljenjem u stan smatra useljenje koje je izvršeno na osnovuugovora o korištenju stana zaključenog na osnovuodgovarajućeg akta ili drugog akta utvrđenog ovim zakonomkoji predstavlja punovažan osnov za useljenje u stan". Dakle, iznavedenih zakonskih odredaba proizlazi da zakonito useljenje ustan pretpostavlja postojanje odgovarajućeg akta davaoca stanana korištenje i zaključenje ugovora o korištenju stana, tako da uslučaju da nisu ispunjeni navedeni uvjeti ne postojikonstituirano stanarsko pravo i svako takvo korištenje stanasmatra se bespravnim korištenjem. Ustavni sud ukazuje da jeusljed ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini došlo do masovnograseljavanja stanovništva, te samim tim do stvaranja novihsituacija koje su zahtijevale da budu pravno regulirane. U vezi stim, Ustavni sud podsjeća da je članom II/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> propisano da "sve izbjeglice i raseljena lica imajupravo da se slobodno vrate svojim domovima". Također,Ustavni sud podsjeća da je identična odredba sadržana u članu1. Aneksa 7 Općeg okvirnog sporazuma (Sporazum oizbjeglicama i raseljenim licima). Osim toga, Ustavni sudukazuje da je postupak povrata stanova reguliran Zakonom oprestanku primjene, te da je odredbama člana 3. stav 1. togzakona propisano da "nosilac stanarskog prava na stanu koji jeproglašen napuštenim ili član njegovog porodičnogdomaćinstva ima pravo na povratak u skladu sa Aneksom 7Općeg okvirnog sporazuma".42. U kontekstu navedenog, Ustavni sud podsjeća da je uOdluci <strong>broj</strong> U 14/00 (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 14/00 od4. maja 2001. godine, objavljena u "Službenom glasnik <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" <strong>broj</strong> 33/01, dostupna na web-stranici Ustavnogsuda www.ustavnisud.ba) iskazao stav da lice koje je 30. aprila1991. godine na osnovu rješenja o dodjeli stana bilo ufaktičkom posjedu određenog stana, a nije imalo zaključenugovor o korištenju stana, te koje je usljed ratnih sukobanapustilo stan, ima pravo na povrat tog stana u posjed. Pri tome,Ustavni sud je ukazao da je u tom slučaju irelevantno što suupravni organi i sudovi, odbijajući zahtjev takvog lica za povratstana u posjed, dosljedno primijenili relevantne odredbe Zakonao prestanku primjene prema kojima pravo na povrat stana uposjed pripada nosiocu stanarskog prava. Naime, Ustavni sud jeukazao da su nadležni organi bili dužni tumačiti te zakonskeodredbe na način koji bi bio saglasan sa Ustavom <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, odnosno da, s obzirom na specifičnost situacije,izjednače status takvog lica sa statusom nosioca stanarskogprava. Međutim, za razliku od predmeta <strong>broj</strong> U 14/00, ukonkretnom predmetu, kako to proizlazi iz osporenih odluka,podnosilac zahtjeva ne samo da nije zaključio ugovor okorištenju predmetnog stana već nije prezentirao niodgovarajući akt davaoca stana na korištenje na osnovu kojegmu je dodijeljen predmetni stan na korištenje. Pri tome, Ustavnisud ukazuje da je nesporno da "ugovor o plaćanju stanarine" nepredstavlja odgovarajući akt davaoca stana na korištenje usmislu člana 11. stav 2. Zakona o stambenim odnosima. Naime,Ustavni sud naglašava da "odgovarajući akt", u smislunavedene zakonske odredbe, predstavlja rješenje o dodjeli stanana korištenje od davaoca stana na korištenje, a nikako "ugovoro plaćanju stanarine" (koji je podnosilac zahtjeva zaključio saOZ stanovanja Tuzla). Imajući u vidu da se ne radi o identičnojsituaciji kao u predmetu U 14/00, Ustavni sud smatra da jeneosnovano pozivanje upravnih organa i sudova na OdlukuUstavnog suda <strong>broj</strong> U 14/00 od 4. maja 2001. godine.43. Dalje, Ustavni sud ukazuje da iz navedenog jasnoproizlazi da je u konkretnom slučaju podnosilac zahtjeva"bespravni korisnik" predmetnog stana. U vezi s tim, Ustavnisud ukazuje da je odredbama člana 30. stav 2. Zakona ostambenim odnosima propisano da će "na osnovu zahtjeva ilipo službenoj dužnosti stambeni organ donijeti rješenje oispražnjenju stana, odnosno prostorija ako od dana nezakonitoguseljenja do pokretanja postupka nije proteklo više od trigodine". Također, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana30. stav 7. Zakona o stambenim odnosima propisano da se"protekom roka iz stava 2. ovog člana ne isključuje pravodavaoca stana na korištenje da zahtijeva ispražnjenje stana,odnosno zajedničkih prostorija kod nadležnog suda u daljnjihpet godina". Dakle, iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi daje, u slučaju nezakonitog korištenja stana, deložacijabespravnog korisnika moguća u roku od tri godine (odstambenih organa) ili u roku od daljnjih pet godina (od vlasnikastana). Pri tome, Ustavni sud ukazuje da isključivanjedeložacije bespravnog korisnika stvara čvrst pravni i imovinskistatus jednak statusu nosioca stanarskog prava. Međutim, ukonkretnom slučaju, kako to jasno proizlazi iz osporenihodluka, podnosilac zahtjeva je koristio predmetni stan oddecembra 1<strong>98</strong>5. do augusta 1993. godine. Dakle, podnosilaczahtjeva nije neprekidno koristio predmetni stan u periodu odosam godina, tako da njegov status ne predstavlja status koji jejednak statusu nosioca stanarskog prava u smislu navedenog.44. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da jeosporena odluka Vrhovnog suda, kao konačna odluka upredmetnom postupku, zasnovana na proizvoljnoj primjenirelevantnih odredaba Zakona o stambenim odnosima, što je zaposljedicu imalo kršenje prava apelanata na pravično suđenje izčlana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1.Evropske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatra da je potrebno,radi zaštite ustavnih prava apelanata, ukinuti osporenu presudu,te predmet vratiti Vrhovnom sudu kako bi donio novu odluku uskladu sa garancijama iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.Ostali navodi45. S obzirom na zaključak u pogledu povrede članaII/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije, Ustavni sud smatra da nije potrebno posebnorazmatrati navodne povrede člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju.VIII. Zaključak46. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije kada sud pri donošenjusvoje odluke očigledno proizvoljno primijeni relevantneodredbe Zakona o stambenim odnosima.47. Na osnovu člana 16. stav 4. tačka 5, člana 61. st. 1. i 2.i člana 64. stav 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud jeodlučio kao u dispozitivu ove odluke.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 10948. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudaca,u predmetu <strong>broj</strong> AP 2834/09, rješavajući apelaciju Rudnika"Kreka" d.o.o. Tuzla i Zihrete Delić, na temelju člankaVI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, članka 16. stavak 4.točka 5, članka 59. stavak 2. alineje 1. i 2, članka 61. st. 1. i 2. ičlanka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>" br.60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Rudnika "Kreka" d.o.o. Tuzla.Djelomično se usvaja apelacija Zihrete Delić.Utvrđuje se povreda članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencije zazaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.Ukidaju se presude Vrhovnog suda Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> br. Už-241/05 od 9. travnja 2009. godine i Už-240/05 od 9. travnja 2009. godine.Predmeti se vraćaju Vrhovnom sudu Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> koji je dužan, po hitnom postupku, donijeti novuodluku, sukladno članku II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlanku 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskihprava i temeljnih sloboda.Nalaže se Vrhovnom sudu Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> da, sukladno članku 74. stavak 5. PravilaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, u roku od tri mjeseca oddana dostave ove odluke, obavijesti Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja oveodluke.Odbacuje se kao nedopuštena apelacija Zihrete Delićpodnesena protiv Presude Općinskog suda u Tuzli <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. lipnja 2004. godine, zato što ju je podnijelaneovlaštena osoba.Odluku objaviti u "Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>", "Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>", "Službenom glasniku Republike Srpske" i"Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Rudnici "Kreka" d.o.o. Tuzla (u daljnjem tekstu:apelant) iz Tuzle podnijeli su 8. rujna 2009. godine apelacijuUstavnom sudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu:Ustavni sud) protiv Presude Vrhovnog suda Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) <strong>broj</strong> Už-241/05od 9. travnja 2009. godine, Presude Kantonalnog suda u Tuzli(u daljnjem tekstu: Kantonalni sud) <strong>broj</strong> U-105/04 od 24.ožujka 2005. godine, Rješenja Ministarstva prostornog uređenjai zaštite okolice Tuzlanskog kantona (u daljnjem tekstu:Ministarstvo) <strong>broj</strong> 12-06/3-23-1579/99 od 12. ožujka 2004.godine i Rješenja Službe za stambene poslove Općine Tuzla (udaljnjem tekstu: Služba) <strong>broj</strong> 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> od 30.siječnja 2004. godine. Predmetna apelacija je zavedena pod<strong>broj</strong>em AP 2834/09.2. Zihreta Delić (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Tuzlepodnijela je 14. rujna 2009. godine apelaciju Ustavnom suduprotiv Presude Vrhovnog suda <strong>broj</strong> Už-240/05 od 9. travnja2009. godine, Presude Kantonalnog suda <strong>broj</strong> U-96/04 od 24.ožujka 2005. godine, Rješenja Ministarstva <strong>broj</strong> 12-06/3-23-1579/99 od 12. ožujka 2004. godine i Rješenja Službe <strong>broj</strong> 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> od 30. siječnja 2004. godine, te PresudeOpćinskog suda u Tuzli (u daljnjem tekstu: Općinski sud) <strong>broj</strong>P-2474/03 od 11. lipnja 2004. godine. Predmetna apelacija jezavedena pod <strong>broj</strong>em AP 2929/09.II. Postupak pred Ustavnim sudom3. S obzirom na to da se predmetne apelacije tiču istečinjenične i pravne osnove, Ustavni sud je, sukladno članku 31.stavak 1. Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanjupredmeta br. AP 2834/09 i AP 2929/09 u kojima će voditi jedanpostupak i donijeti jednu odluku pod <strong>broj</strong>em AP 2834/09.4. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Kantonalnog suda, Ministarstva i Službezatraženo je 17. i 25. veljače 2010. godine da dostave odgovorena apelacije, dok je od Vojka Ristića, podnositelja zahtjeva zapovrat stana u predmetnom postupku (u daljnjem tekstu:podnositelj zahtjeva), zatraženo 21. rujna 2012. godine dadostavi odgovor na apelacije.5. Vrhovni sud je 26. veljače i 12. ožujka 2010. godinedostavio odgovore na apelacije, Kantonalni sud 9. ožujka 2010.godine, Ministarstvo 2. i 18. ožujka 2010. godine, Služba 8.ožujka 2010. godine i podnositelj zahtjeva 5. <strong>list</strong>opada 2012.godine.6. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori Vrhovnog suda, Kantonalnog suda, Ministarstva iSlužbe dostavljeni su apelantu 6. ožujka 2010. godine, aapelantici 19. travnja 2010. godine, dok su odgovoripodnositelja zahtjeva dostavljeni apelantu i apelantici 8.<strong>list</strong>opada 2012. godine.III. Činjenično stanje7. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata idokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati nasljedeći način.Postupak povrata stana u posjed8. Rješenjem Službe <strong>broj</strong> 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> od 30.siječnja 2004. godine potvrđeno je da je podnositelj zahtjevabio korisnik stana koji se nalazi u Tuzli, ulica Fride Laufer <strong>broj</strong>20 (u daljnjem tekstu: predmetni stan), te da mu pripada pravona povrat tog stana (stavak I izreke rješenja). Određeno je daapelantici prestaje pravo privremenog korištenja predmetnogstana danom prijema rješenja (stavak II izreke rješenja).Naloženo je apelantici da u roku od 15 dana od dana prijemarješenja oslobodi predmetni stan od osoba i stvari, te dapredmetni stan preda podnositelju zahtjeva kao korisniku togstana (stavak III izreke rješenja).9. U obrazloženju rješenja Služba je navela da je u tijekupostupka utvrđeno da je podnositelj zahtjeva sa OZ stanovanjaTuzla zaključio Ugovor o plaćanju stanarine od 24. prosinca1<strong>98</strong>5. godine. U vezi s tim, Služba je navela da je utvrđeno daje podnositelj zahtjeva uredno ispunjavao obvezu plaćanjastanarine, te da je u spis priložio kopiju uplatnice o izmirenjustanarine za kolovoz 1993. godine. Pri tome, Služba je navelada podnositelj zahtjeva nije mogao dokazati svoju tvrdnju damu je "Građevinski školski centar" Tuzla izdao rješenje ododjeli predmetnog stana na korištenje. Služba je, dalje, navelada je u tijeku postupka, a na temelju izjave predstavnikavlasnika stana, utvrđeno da vlasnik stana, tj. apelant nikada nijeiskoristio svoje pravo iz članka 30. Zakona o stambenimodnosima, tj. nije pokrenuo postupak za iseljenje podnositelja
Број <strong>98</strong> - Страна 110 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.zahtjeva kao nezakonito useljene osobe iz predmetnog stana,ukoliko se uopće podnositelj zahtjeva nezakonito uselio u tajstan. Imajući u vidu navedeno, Služba se pozvala na OdlukuUstavnog suda (U 14/00 od 4. svibnja 2001. godine), te ukazalana to da je, prema članku 30. Zakona o stambenim odnosima, uslučaju nezakonitog korištenja stana, deložacija moguća u rokuod tri godine od stambenih organa ili u roku od daljnjih petgodina od vlasnika stana. Naime, Služba je ukazala da u slučajuda u razdoblju od tri godine nitko nije tražio iseljenje osobekoja koristi stan bez pravne osnove, to znači da su vlastiprešutno prihvatile posjedovanje stana podnositelja zahtjeva, teda činjenica da je podnositelj zahtjeva napustio stan zbog ratane dovodi u pitanje njegovo posjedovanje stana prema članku30. Zakona o stambenim odnosima. S obzirom na to, Služba jeukazala da je iz navedenih razloga, a poštujući mišljenjeUstavnog suda, odlučila kao u izreci rješenja. Osim toga,Služba je ukazala da je apelantica uselila u predmetni stan natemelju Rješenja "Rudnika lignita" Lukavac od 14. veljače1997. godine, te da je zaključila Ugovor o korištenjupredmetnog stana <strong>broj</strong> 1133/97 od 14. veljače 1997. godine. Sobzirom na to, Služba je navela da se apelantica smatraprivremenim korisnikom u smislu odredaba članka 2. stavak 3.Zakona o prestanku primjene Zakona o napuštenim stanovima(u daljnjem tekstu: Zakon o prestanku primjene), kojoj jenaloženo da iseli iz predmetnog stana, bez prava na alternativnismještaj jer nije izbjegla ili raseljena osoba.10. Odlučujući o žalbama apelanta i apelantice protivprvostupanjskog rješenja, Ministarstvo je donijelo Rješenje <strong>broj</strong>12-06/03-23-1579/99 od 12. ožujka 2004. godine kojim je žalbeodbilo kao neutemeljene. U obrazloženju rješenja Ministarstvoje navelo da iz predmetnog spisa proizlazi da je podnositeljzahtjeva 28. svibnja 19<strong>98</strong>. godine podnio zahtjev za povratpredmetnog stana u posjed, te da je uz zahtjev priložio ugovor oplaćanju stanarine, te uplatnicu o plaćenoj stanarini.Ministarstvo je, dalje, navelo da je u tijeku postupka utvrđenoda je podnositelj zahtjeva bio korisnik predmetnog stana od1<strong>98</strong>5. godine pa do momenta napuštanja stana, a to pravo munije pobijao apelant kao vlasnik stana. Pri tome, Ministarstvo jenavelo da apelantove tvrdnje da prijenos prava raspolaganjapredmetnim stanom nije pravno riješeno sa "Građevinskimškolskim centrom" Tuzla ne mogu ići na štetu pravapodnositelja zahtjeva koji je predmetni stan koristio do 1993.godine kada je taj stan privremeno napustio uslijed ratnihdjelovanja. Naime, Ministarstvo je ukazalo da je odredbamačlanka 3. stavak 2. Zakona o prestanku primjene propisano dase osobe koje su napustile svoje stanove u razdoblju od 30.travnja 1991. do 4. travnja 19<strong>98</strong>. godine smatraju izbjeglicama iraseljenim osobama prema Aneksu 7 Općeg okvirnogsporazuma za mir u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu:Opći okvirni sporazum), koja imaju pravo vratiti se u svojedomove prema članku 1. Aneksa 7 Općeg okvirnog sporazuma.S obzirom na to, Ministarstvo je navelo da je nebitno je lipodnositelj zahtjeva napustio predmetni stan koncem 1993.godine ili početkom 1994. godine. Naime, budući dapodnositelju zahtjeva od trenutka useljenja pa do 30. travnja1991. godine nitko nije pobio pravo na korištenje predmetnogstana, Ministarstvo je navelo da se predmetni stan, shodnočlanku 8. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava itemeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija),smatra domom podnositelja zahtjeva u koji se treba vratiti. Pritome, Ministarstvo je ukazalo da se odgovarajuće odredbeZakona o prestanku primjene moraju tumačiti na način koji bibio suglasan Ustavu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i Europskojkonvenciji, kao i Aneksu 7 Općeg okvirnog sporazuma čiji jetemeljni cilj povratak ljudi u svoje domove u mjestimaprebivališta koje su imali 30. travnja 1991. godine.11. Protiv drugostupanjskog rješenja apelantica i apelantsu podnijeli tužbe Kantonalnom sudu.12. Kantonalni sud je Presudom <strong>broj</strong> U-96/04 od 24.ožujka 2005. godine odbio apelantičinu tužbu, dok je Presudom<strong>broj</strong> U-105/04 od 24. ožujka 2005. godine odbio apelantovutužbu.13. U obrazloženjima predmetnih presuda Kantonalni sudje naveo da je odredbama članka 3. st. 1. i 2. Zakona oprestanku primjene propisano da pravo na povratak, u smisluAneksa 7 Općeg okvirnog sporazuma, pripada nositeljustanarskog prava na stanu koji je proglašen napuštenim ili članunjegovog obiteljskog kućanstva kao što je utvrđeno člankom 6.Zakona o stambenim odnosima, ako su napustili svoje stanoveu razdoblju između 30. travnja 1991. i 4. travnja 19<strong>98</strong>. godine,te da se takve osobe smatraju izbjeglicama i raseljenimosobama. Kantonalni sud je naveo da su u konkretnom slučajuupravni organi kao nesporno utvrdili da je podnositelj zahtjevasa OZ stanovanja Tuzla zaključio Ugovor o plaćanju stanarineod 24. prosinca 1<strong>98</strong>5. godine, te da je posljednju stanarinuizmirio u kolovozu 1993. godine. Kantonalni sud je, dalje,naveo da su upravni organi ukazali da podnositelj zahtjeva nijemogao dokazati svoju tvrdnju da mu je "Građevinski školskicentar" Tuzla izdao rješenje o dodjeli predmetnog stana nakorištenje. Također, Kantonalni sud je naveo da su upravniorgani utvrdili da je predmetni stan apelantovo vlasništvo, te daapelant nikada nije iskoristio svoje pravo iz članka 30. Zakonao stambenim odnosima, tj. nije pokrenuo postupak za iseljenjepodnositelja zahtjeva iz predmetnog stana. S obzirom na to,Kantonalni sud je naveo da su upravni organi zaključili dapodnositelju zahtjeva pripada pravo na povrat predmetnog stanau posjed, budući da predmetni stan predstavlja njegov "dom" usmislu članka 8. Europske konvencije. Prema mišljenjuKantonalnog suda, odluke upravnih organa su pravilne izakonite, budući da je nesporno da je podnositelj zahtjeva bio ufaktičkom posjedu predmetnog stana i da je redovito plaćaostanarinu, očito smatrajući predmetni stan svojim domom. Pritome, Kantonalni sud je ukazao da je, i u slučaju nezakonitogkorištenja stana u smislu odredaba članka 30. Zakona ostambenim odnosima, deložacija moguća u roku od tri godine(od stambenog organa) ili u roku u daljnjih pet godina (odvlasnika stana). Kantonalni sud je ukazao da za to vrijemeapelant nije tražio iseljenje podnositelja zahtjeva iz predmetnogstana, što znači da je prešutno prihvatio faktičko posjedovanjestana od podnositelja zahtjeva, a taj stav je izražen i u OdluciUstavnog suda <strong>broj</strong> U 14/00 od 4. svibnja 2001. godine. Osimnavedenog, Kantonalni sud je ukazao da apelant ni u tužbi netvrdi da je tražio iseljenje podnositelja zahtjeva iz predmetnogstana, te da "isključivanje deložacije" stvara čvrst pravni iimovinski status jednak statusu nositelja stanarskog prava.Osim toga, Kantonalni sud je naveo da u predmetnom spisupostoji i dokaz o priznanju podnositelju zahtjeva svojstvanositelja stanarskog prava na predmetnom stanu (PresudaOpćinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. lipnja 2004. godine).14. Vrhovni sud je, odlučujući o apelantičinoj žalbi protivPresude Kantonalnog suda <strong>broj</strong> U-96/04 od 24. ožujka 2005.godine, donio Presudu <strong>broj</strong> Už-240/05 od 9. travnja 2009.godine kojom je žalbu odbio.15. Odlučujući o apelantovoj žalbi protiv PresudeKantonalnog suda <strong>broj</strong> U-105/04 od 24. ožujka 2005. godine,Vrhovni sud je donio Presudu <strong>broj</strong> Už-241/05 od 9. travnja2009. godine kojom je žalbu odbio.16. U obrazloženjima predmetnih presuda Vrhovni sud jenaveo da je prvostupanjski sud prihvatio kao pravilan stav iutvrđenje upravnih organa izražene u rješenjima upravnihorgana, a koje kao zakonite prihvaća i taj sud. Pri tome,Vrhovni sud je naveo da su neutemeljeni žalbeni navodi
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 111apelanata da je podnositelj zahtjeva na nezakonit način stupio uposjed predmetnog stana i da se ne može smatrati korisnikomtog stana. Naime, Vrhovni sud je ukazao da je podnositeljzahtjeva uselio u predmetni stan na temelju odluke JU"Mješovita srednja građevinsko-geodetska škola" Tuzla ododjeli predmetnog stana na korištenje po osnovi radnogodnosa. Vrhovni sud je ukazao da je podnositelj zahtjevakoristio predmetni stan od 1<strong>98</strong>5. godine do kolovoza 1993.godine, da je uredno plaćao stanarinu i ostale režije, smatrajućitaj stan svojim domom, te da vlasnik stana za to vrijeme nijeometao podnositelja zahtjeva u korištenju predmetnog stana.Također, Vrhovni sud je naveo da su neutemeljeni apelantovižalbeni navodi da Presuda Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od11. lipnja 2004. godine nema pravno djelovanje u odnosu naapelanta. Naime, Vrhovni sud je ukazao da navedenompresudom utvrđeno da je podnositelj zahtjeva nositeljstanarskog prava na predmetnom stanu, na kojem je pravodavanja na korištenje imao "Građevinski školski centar" Tuzla ikoji je dodijelio podnositelju zahtjeva predmetni stan nakorištenje. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je ocijenio dasu žalbeni navodi apelanata neutemeljeni, te je stoga odlučiokao u izreci presude.17. Iz predmetnog spisa proizlazi da je podnositeljzahtjeva uveden u posjed predmetnog stana 15. ožujka 2004.godine.Postupak radi utvrđenja svojstva nositelja stanarskogprava18. Presudom Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11.lipnja 2004. godine, donesenoj povodom tužbe podnositeljazahtjeva kao tužitelja, radi utvrđenja stanarskog prava, protivtužene JU "Mješovita srednja građevinsko-geodetska škola"Tuzla (u daljnjem tekstu: tužena), utvrđeno je da je tužitelj (tj.podnositelj zahtjeva) nositelj stanarskog prava na predmetnomstanu, na kojem je pravo davanja na korištenje imao"Građevinski školski centar" Tuzla kao prednik tužene. Uobrazloženju presude Općinski sud je naveo je uvidom ufotokopiju zapisnika sa sjednice savjeta "Građevinskogškolskog centra" od 8. <strong>list</strong>opada 1<strong>98</strong>5. godine utvrdio da je natoj sjednici donesena odluka da se predmetni stan dodijelitužitelju, a što proizlazi iz fotokopije djelovodnog protokolaprednika tužene. S obzirom na to, te imajući u vidu navodetužitelja da mu je predmetni stan dodijeljen na korištenje,Općinski sud je ukazao da iz navedenih dokaza proizlazi da jetužiltelj uselio u predmetni stan uz suglasnost prednika tužene,te da se, stoga, ne može smatrati nezakonito useljenom osobom,bez obzira na to što nije zaključio ugovor o korištenjupredmetnog stana. Da je tužitelj faktički koristio predmetni stanu razdoblju od 1<strong>98</strong>5. do 1994. godine, Općinski sud je naveo daje utvrdio, kako na temelju tužiteljevih navoda, tako i natemelju Ugovora o plaćanju stanarine od 24. prosinca 1<strong>98</strong>5.godine koji je tužitelj zaključio sa SIZ-om za stanovanje Tuzla.Imajući u vidu da je tužitelj koristio predmetni stan od 1<strong>98</strong>5. do1994. godine kada je taj stan napustio uslijed ratnih djelovanja,te da mu je predmetni stan vraćen u posjed (zapisnik oprimopredaji predmetnog stana od 15. ožujka 2004. godine),Općinski sud je zaključio da se može smatrati nositeljemstanarskog prava na predmetnom stanu u smislu odredbe članka11. Zakona o stambenim odnosima.19. Predmetna presuda je postala pravomoćna 13. srpnja2004. godine.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije20. Apelanti smatraju da su im pobijanim odlukamapovrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. Europske konvencije i pravona imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlanka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju. Apelantinavode da su u tužbama podnesenim Kantonalnom sudu, kao iu žalbama izjavljenim Vrhovnom sudu, isticali da je podnositeljzahtjeva stupio u posjed predmetnog stana na nezakonit način,te da se ne može smatrati korisnikom stana u smislu članka 6.Zakona o stambenim odnosima, niti nositeljem stanarskogprava u smislu članka 11. navedenog zakona. Naime, apelantinavode da je u tijeku postupka nesporno utvrđeno dapodnositelj zahtjeva nije nositelj stanarskog prava napredmetnom stanu, već da mu se predmetni stan vraća u posjedkao korisniku tog stana. S obzirom na to, apelanti smatraju dasu upravni organi i redoviti sudovi pri donošenju svojih odlukapostupili suprotno odredbama članka 3. Zakona o prestankuprimjene kojima je propisano da nositelj stanarskog prava iličlan njegovog obiteljskog kućanstva ima pravo na povrat stana.Apelanti navode da je u tijeku postupka nesporno utvrđeno daje podnositelj zahtjeva u predmetnom stanu stanovao urazdoblju kraćem od osam godina. U vezi s tim, apelant navodida je podnositelj zahtjeva u tužbi podnesenoj Općinskom sudunaveo da je predmetni stan napustio 8. studenoga 1993. godine.Također, apelant navodi da iz Rješenja Službe <strong>broj</strong> 05-02/1-23-1319/<strong>98</strong> od 20. srpnja 2001. godine (u ranije vođenompostupku) navedeno da je izvršen uvid u potvrdu predsjednikakućnog savjeta iz koje proizlazi da je podnositelj zahtjevastanovao u predmetnom stanu do studenoga 1993. godine.Apelant smatra da iz navedenog jasno proizlazi da ukonkretnom slučaju nije istekao rok od osam godina u kojem jeapelant kao vlasnik stana mogao pokrenuti postupak za iseljenjepodnositelja zahtjeva iz predmetnog stana. Dalje, apelantnavodi da je Vrhovni sud u obrazloženju svoje odluke naveo dasu neutemeljeni apelantovi žalbeni navodi da PresudaOpćinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. lipnja 2004. godinenema pravno djelovanje u odnosu na njega, budući da je"Građevinski školski centar" Tuzla imao pravo davanja nakorištenje predmetnog stana, a što je utvrđeno navedenompravomoćnom presudom". U vezi s tim, apelant navodi da jetakvo obrazloženje Vrhovnog suda nezakonito i da je rezultatpogrešnog interpretiranja utvrđenog činjeničnog stanja. Naime,apelant i apelantica navode da je podnositelj zahtjeva 16.<strong>list</strong>opada 2003. godine podnio tužbu Općinskom sudu sazahtjevom da se utvrdi da je nositelj stanarskog prava napredmetnom stanu, te da je kao tuženu označio JU "Mješovitasrednja građevinsko-geodetska škola" Tuzla. U vezi s tim,apelanti navode da je Općinski sud donio Presudu <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. lipnja 2004. godine kojom je utvrđeno da jepodnositelj zahtjeva nositelj stanarskog prava na predmetnomstanu, iako je škola u tijeku postupka isticala da nije vlasnikpredmetnog stana, označavajući kao vlasnika apelanta.b) Odgovor na apelaciju21. U odgovoru na apelacije Vrhovni sud je naveo dapobijanim presudama tog suda nisu povrijeđena pravaapelanata, te stoga predlaže da se apelacije odbiju kaoneutemeljene.22. U odgovoru na apelacije Kantonalni sud je naveo daostaje pri obrazloženju koje je dao u svojim odlukama. Premamišljenju Kantonalnog suda, pobijanim odlukama tog suda nisupovrijeđena prava apelanata, te stoga predlaže da se apelacijeodbiju kao neutemeljene.23. Ministarstvo je u odgovoru na apelacije navelo dasmatra da postupanjem tog organa nije došlo do kršenja pravaapelanata, te stoga predlaže da se apelacije odbiju kaoneutemeljene.24. U odgovoru na apelaciju Služba je navela da je pridonošenju svoje odluke postupila sukladno važećim zakonskim
Број <strong>98</strong> - Страна 112 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.propisima, da ostaje pri obrazloženju danom u svom rješenju, tesmatra da pobijanim rješenjem tog organa nisu povrijeđenaapelantičina prava.25. U odgovoru na apelaciju podnositelj zahtjeva je naveoda je Odlukom RO "Građevinski školski centar" Tuzla <strong>broj</strong>523/84 od 21. veljače 1<strong>98</strong>4. godine predmetni stan bioprvobitno dodijeljen na korištenje Mirjani Nišandžić kaoradnici škole. Podnositelj zahtjeva je naveo da je kao radnik teškole pokrenuo postupak pred sudom, te da je pravomoćnomsudskom odlukom poništena odluka škole o dodjeli predmetnogstana Mirjani Nišandžić, te je naloženo da se na temeljuusvojene bod-<strong>list</strong>e izvrši ponovna dodjela predmetnog stana nakorištenje i to na prijedlog podnositelja zahtjeva (Odluka Sudaudruženog rada u Tuzli <strong>broj</strong> Rs-223/84 "S" od 20. prosinca1<strong>98</strong>4. godine, koja je potvrđena Odlukom Suda udruženog rada<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> Ž-2156/85 od 25. lipnja 1<strong>98</strong>5.godine). Podnositelj zahtjeva je naveo da je u predmetnomupravnom postupku, kao i upravnom sporu, utvrđeno da jenakon donošenja navedene odluke Suda udruženog rada nasjednici Savjeta škole od 8. <strong>list</strong>opada 1<strong>98</strong>5. godine predmetnistan dodijeljen na korištenje podnositelju zahtjeva. Podnositeljzahtjeva je naveo da je nakon useljenja u predmetni stan saSIZ-om zaključio Ugovor o plaćanju stanarine od 24. prosinca1<strong>98</strong>5. godine, te da je plaćao stanarinu i ostale dažbine donapuštanja predmetnog stana koncem siječnja 1994. godine (uspisu postoji dokaz o plaćanju stanarine zaključno sakolovozom 1993. godine). Podnositelj zahtjeva je ukazao da sunavedene činjenice utvrđene i pravomoćnom PresudomOpćinskog suda u Tuzli <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. lipnja 2004.godine. S obzirom na navedeno, podnositelj zahtjeva smatra dasu neutemeljeni navodi apelanata da je uselio u predmetni stanna nezakonit način, kao i navodi da su pobijane odlukedonesene suprotno odredbama članka 3. Zakona o prestankuprimjene.V. Relevantni propisi26. U Zakonu o stambenim odnosima ("Službeni <strong>list</strong>SRBiH" br. 14/84, 12/87 i 36/89, te "Službene novine FBiH"br. 11/<strong>98</strong>, 38/<strong>98</strong>, 12/99 i 19/99) relevantne odredbe glase:Član 6. stav 1.Korisnikom stana, u smislu ovog zakona, smatraju senosilac stanarskog prava i članovi njegovog porodičnogdomaćinstva koji zajedno s njim trajno žive i stanuju, kao i licakoja su prestala da budu članovi toga domaćinstva a ostala suu istom stanu.Član 11.Stanarsko pravo građanin stiče danom zakonitoguseljenja u stan.Zakonitim useljenjem u stan smatra se useljenje izvršenona osnovu ugovora o korištenju stana zaključenog na osnovuodgovarajućeg akta ili drugog akta utvrđenog ovim zakonomkoji predstavlja punovažan osnov za useljenje u stan.Član 30. st. 1., 2. i 7.Ako se neko lice nezakonito useli u stan u društvenojsvojini ili se useli u zajedničke prostorije u zgradi svako možedati inicijativu, a zainteresirano lice zahtjev stambenom organuza pokretanje postupka za njegovo iseljenje.Na osnovu zahtjeva ili po službenoj dužnosti stambeniorgan će donijeti rješenje o ispražnjenju stana, odnosnoprostorija ako od dana nezakonitog useljenja do pokretanjapostupka nije proteklo više od tri godine.Protekom roka iz stava 2. ovog člana ne isključuje sepravo davaoca stana na korištenje da zahtijeva ispražnjenjestana, odnosno zajedničkih prostorija kod nadležnog suda udaljnjih pet godina.27. U Zakonu o prestanku primjene Zakona onapuštenim stanovima ("Službene novine FBiH" br. 11/<strong>98</strong>,38/<strong>98</strong>, 12/99, 18/99, 27/99, 43/99, 31/01, 15/02, 24/03 i 29/03)relevantne odredbe glase:Članak 3. st. 1. i 2.Nositelj stanarskog prava na stanu koji je proglašennapuštenim ili član njegovog obiteljskog domaćinstva kao što jeutvrđeno člankom 6. ZOSO (u daljnjem tekstu: nositeljstanarskog prava) ima pravo na povratak sukladno Aneksu 7Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.Stavak 1. ovog članka primjenjuje se samo na nositeljestanarskog prava koji imaju pravo da se vrate u svoje domoveprema članku 1. Aneksa 7 Općeg okvirnog sporazuma za mir uBosni i Hercegovini. Osobe koje su napustile svoje stanoveizmeđu 30. travnja 1991. godine i 4. travnja 19<strong>98</strong>. godinesmatraju se izbjeglicama i raseljenim licima prema Aneksu 7Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.VI. Dopustivost28. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.29. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnomlijeku koji je koristio.Dopustivost u odnosu na Presudu Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. lipnja 2004. godine30. Pri ispitivanju dopustivosti apelacije u odnosu naapelantičine navode vezane za Presudu Općinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. lipnja 2004. godine, Ustavni sud je pošao ododredaba članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka16. stavak 4. točka 5. Pravila Ustavnog suda.Članak VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> glasi:Ustavni sud također ima prizivnu nadležnost za pitanja izUstava koja se pojave na temelju presude bilo kojeg drugogsuda u Bosni i Hercegovini.Članak 16. stavak 4. točka 5. Pravila Ustavnog suda glasi:4) Apelacija nije dopustiva i ako postoji neki od sljedećihslučajeva:5. apelaciju je podnijela neovlaštena osoba;31. U konkretnom slučaju, apelantica pobija PresuduOpćinskog suda <strong>broj</strong> P-2474/03 od 11. lipnja 2004. godinekojom je utvrđeno da je tužitelj (tj. podnositelj zahtjeva)nositelj stanarskog prava na predmetnom stanu, na kojem jepravo davanja na korištenje imao "Građevinski školski centar"Tuzla (kao prednik tužene JU "Mješovita srednja građevinskogeodetskaškola" Tuzla). Ustavni sud zapaža da apelanticapobija predmetnu presudu smatrajući da je podnositelj zahtjevabio dužan u predmetnom postupku kao tuženog označitiapelanta, budući da je apelant vlasnik predmetnog stana. U vezis tim, Ustavni sud, prije svega, ukazuje da se apelantičininavodi ustvari tiču navodne povrede apelantovog prava, a neapelantičinog prava. Također, Ustavni sud ukazuje daapelantica nije imala svojstvo stranke u predmetnom sudskompostupku, niti se u predmetnom postupku uopće odlučivalo oapelantičinim pravima ili obvezama. S obzirom na to, Ustavnisud smatra da apelantica u konkretnom slučaju nema svojstvoovlaštene osobe koja bi mogla pobijati navedenu presudu upostupku pred Ustavnim sudom.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 11332. Imajući u vidu odredbu članka 16. stavak 4. točka 5.Pravila Ustavnog suda, prema kojoj će se apelacija odbaciti kaonedopuštena ukoliko ju je podnijela neovlaštena osoba, Ustavnisud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.Dopustivost u odnosu na odluke upravnih organa i sudovakoje su donesene u postupku povrata stana u posjed33. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijamasu presude Vrhovnog suda br. Už-241/05 od 9. travnja 2009.godine i Už-240/05 od 9. travnja 2009. godine, protiv kojihnema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih premazakonu. Zatim, pobijanu Presudu Vrhovnog suda <strong>broj</strong> Už-241/05 od 9. travnja 2009. godine apelant je primio 13. srpnja2009. godine, a apelacija je podnesena 8. rujna 2009. godine,dok je pobijanu Presudu Vrhovnog suda <strong>broj</strong> Už-240/05 od 9.travnja 2009. godine apelantica primila 15. srpnja 2009. godine,a apelacija je podnesena 14. rujna 2009. godine. Dakle,apelacije su podnesene u roku od 60 dana, kako je propisanočlankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno,apelacije u ovom dijelu ispunjavaju i uvjete iz članka 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda, jer nisu očito (prima facie)neutemeljene, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacije nisu dopustive.34. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, te članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetne apelacije u ovom dijeluispunjavaju uvjete u pogledu dopustivosti.VII. Meritum35. Apelant i apelantica pobijaju navedene odlukeupravnih organa i sudova koje su donesene u postupku povratastana u posjed, tvrdeći da su im tim odlukama povrijeđenipravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i pravona imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlanka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju.Pravo na pravično suđenje36. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.37. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije urelevantnom dijelu glasi:1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom. […]38. Ustavni sud, prije svega, podsjeća na svoj stav dazahtjevi koji se odnose na sporove u vezi sa pitanjem prava napovrat stana u posjed potpadaju pod pojam "građanskih prava iobveza" (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 2/99 od 24. rujna1999. godine, objavljena u "Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" <strong>broj</strong> 20/99). Stoga, Ustavni sud smatra da ječlanak 6. stavak 1. Europske konvencije primjenjiv.39. U konkretnom slučaju, apelanti smatraju da su upravniorgani i sudovi pri donošenju svojih odluka proizvoljnoprimijenili materijalno pravo, što je za posljedicu imalo kršenjenjihovog prava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1.Europske konvencije. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da,prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadaća ovihsudova nije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledučinjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europskisud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja2005. godine, aplikacija <strong>broj</strong> 65167/01). Naime, Ustavni sudnije nadležan supstituirati redovite sudove u procjeni činjenica idokaza, već je, općenito, zadaća redovitih sudova da ocijenečinjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomasprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005.godine, aplikacija <strong>broj</strong> 19354/02). Zadaća Ustavnog suda je daispita je li, eventualno, došlo do povrede ili zanemarivanjaustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristupsudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjenazakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska.40. Ustavni sud se, dakle, prema navedenom stavu, možeizuzetno, kada ocijeni da je u određenom postupku redoviti sudproizvoljno postupao, kako u utvrđivanju činjenica, tako i uprimjeni relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi Ustavnisud, Odluka <strong>broj</strong> AP 311/04 od 22. travnja 2005. godine, stavak26), upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudoviutvrđivali činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenilipozitivnopravne propise. U kontekstu navedenog, Ustavni sudpodsjeća i da je u više svojih odluka ukazao da očitaproizvoljnost u primjeni relevantnih propisa nikada ne moževoditi ka jednom pravičnom postupku (vidi Ustavni sud,Odluka <strong>broj</strong> AP 1293/05 od 12. rujna 2006. godine, točka 25. idalje). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će u konkretnomslučaju, s obzirom na pitanja koja apelanti problematiziraju,ispitati je li pobijana odluka Vrhovnog suda, kao konačnaodluka u predmetnom sporu, utemeljena na proizvoljnojprimjeni materijalnog prava.41. Ustavni sud, prije svega, ukazuje da je odredbamačlanka 11. stavak 1. Zakona o stambenim odnosima propisanoda "stanarsko pravo građanin stiče danom zakonitog useljenja ustan". Također, Ustavni sud ukazuje da je odredbama članka 11.stavak 2. navedenog zakona propisano da se "zakonitimuseljenjem u stan smatra useljenje koje je izvršeno na osnovuugovora o korištenju stana zaključenog na osnovuodgovarajućeg akta ili drugog akta utvrđenog ovim zakonomkoji predstavlja punovažan osnov za useljenje u stan". Dakle, iznavedenih zakonskih odredaba proizlazi da zakonito useljenje ustan pretpostavlja postojanje odgovarajućeg akta davatelja stanana korištenje i zaključenje ugovora o korištenju stana, tako da uslučaju da nisu ispunjeni navedeni uvjeti ne postojikonstituirano stanarsko pravo i svako takvo korištenje stanasmatra se bespravnim korištenjem. Ustavni sud ukazuje da jeuslijed ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini došlo do masovnograseljavanja stanovništva, te samim tim do stvaranja novihsituacija koje su zahtijevale da budu pravno regulirane. U vezi stim, Ustavni sud podsjeća da je člankom II/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> propisano da "sve izbjeglice i raseljene osobeimaju pravo slobodno se vratiti svojim domovima". Također,Ustavni sud podsjeća da je identična odredba sadržana u članku1. Aneksa 7 Općeg okvirnog sporazuma (Sporazum oizbjeglicama i raseljenim osobama). Osim toga, Ustavni sudukazuje da je postupak povrata stanova reguliran Zakonom oprestanku primjene, te da je odredbama članka 3. stavak 1. togzakona propisano da "nositelj stanarskog prava na stanu koji jeproglašen napuštenim ili član njegovog obiteljskogdomaćinstva ima pravo na povratak sukladno Aneksu 7 Općegokvirnog sporazuma".42. U kontekstu navedenog, Ustavni sud podsjeća da je uOdluci <strong>broj</strong> U 14/00 (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> U 14/00 od4. svibnja 2001. godine, objavljena u "Službenom glasnik<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>" <strong>broj</strong> 33/01, dostupna na web-straniciUstavnog suda www.ustavnisud.ba) iskazao stav da osoba kojaje 30. travnja 1991. godine na temelju rješenja o dodjeli stanabila u faktičkom posjedu određenog stana, a nije imalazaključen ugovor o korištenju stana, te koja je uslijed ratnihsukoba napustila stan, ima pravo na povrat tog stana u posjed.Pri tome, Ustavni sud je ukazao da je u tom slučaju irelevantno
Број <strong>98</strong> - Страна 114 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.što su upravni organi i sudovi, odbijajući zahtjev takve osobe zapovrat stana u posjed, dosljedno primijenili relevantne odredbeZakona o prestanku primjene prema kojima pravo na povratstana u posjed pripada nositelju stanarskog prava. Naime,Ustavni sud je ukazao da su nadležni organi bili dužni tumačitite zakonske odredbe na način koji bi bio suglasan sa Ustavom<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, odnosno da, s obzirom na specifičnostsituacije, izjednače status takve osobe sa statusom nositeljastanarskog prava. Međutim, za razliku od predmeta <strong>broj</strong> U14/00, u konkretnom predmetu, kako to proizlazi iz pobijanihodluka, podnositelj zahtjeva ne samo da nije zaključio ugovor okorištenju predmetnog stana već nije prezentirao niodgovarajući akt davatelja stana na korištenje na temelju kojegmu je dodijeljen predmetni stan na korištenje. Pri tome, Ustavnisud ukazuje da je nesporno da "ugovor o plaćanju stanarine" nepredstavlja odgovarajući akt davatelja stana na korištenje usmislu članka 11. stavak 2. Zakona o stambenim odnosima.Naime, Ustavni sud naglašava da "odgovarajući akt", u smislunavedene zakonske odredbe, predstavlja rješenje o dodjeli stanana korištenje od davatelja stana na korištenje, a nikako "ugovoro plaćanju stanarine" (koji je podnositelj zahtjeva zaključio saOZ stanovanja Tuzla). Imajući u vidu da se ne radi o identičnojsituaciji kao u predmetu U 14/00, Ustavni sud smatra da jeneutemeljeno pozivanje upravnih organa i sudova na OdlukuUstavnog suda <strong>broj</strong> U 14/00 od 4. svibnja 2001. godine.43. Dalje, Ustavni sud ukazuje da iz navedenog jasnoproizlazi da je u konkretnom slučaju podnositelj zahtjeva"bespravni korisnik" predmetnog stana. U vezi s tim, Ustavnisud ukazuje da je odredbama članka 30. stavak 2. Zakona ostambenim odnosima propisano da će "na osnovu zahtjeva ilipo službenoj dužnosti stambeni organ donijeti rješenje oispražnjenju stana, odnosno prostorija ako od dana nezakonitoguseljenja do pokretanja postupka nije proteklo više od trigodine". Također, Ustavni sud ukazuje da je odredbama članka30. stavak 7. Zakona o stambenim odnosima propisano da se"protekom roka iz stava 2. ovog člana ne isključuje pravodavaoca stana na korištenje da zahtijeva ispražnjenje stana,odnosno zajedničkih prostorija kod nadležnog suda u daljnjihpet godina". Dakle, iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi daje, u slučaju nezakonitog korištenja stana, deložacijabespravnog korisnika moguća u roku od tri godine (odstambenih organa) ili u roku od daljnjih pet godina (od vlasnikastana). Pri tome, Ustavni sud ukazuje da isključivanjedeložacije bespravnog korisnika stvara čvrst pravni i imovinskistatus jednak statusu nositelja stanarskog prava. Međutim, ukonkretnom slučaju, kako to jasno proizlazi iz pobijanihodluka, podnositelj zahtjeva je koristio predmetni stan odprosinca 1<strong>98</strong>5. do kolovoza 1993. godine. Dakle, podnositeljzahtjeva nije neprekidno koristio predmetni stan u razdoblju odosam godina, tako da njegov status ne predstavlja status koji jejednak statusu nositelja stanarskog prava u smislu navedenog.44. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da jepobijana odluka Vrhovnog suda, kao konačna odluka upredmetnom postupku, utemeljena na proizvoljnoj primjenirelevantnih odredaba Zakona o stambenim odnosima, što je zaposljedicu imalo kršenje prava apelanata na pravično suđenje izčlanka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatra da je potrebno,radi zaštite ustavnih prava apelanata, ukinuti pobijanu presudu,te predmet vratiti Vrhovnom sudu kako bi donio novu odlukusukladno garancijama iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencije.Ostali navodi45. S obzirom na zaključak u pogledu povrede člankaII/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije, Ustavni sud smatra da nije potrebnoposebno razmatrati navodne povrede članka II/3.(k) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju.VIII. Zaključak46. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 6. stavak 1. Europske konvencije kada sud pridonošenju svoje odluke očito proizvoljno primijeni relevantneodredbe Zakona o stambenim odnosima.47. Na temelju članka 16. stavak 4. točka 5, članka 61. st.1. i 2. i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda, Ustavni sudje odlučio kao u dispozitivu ove odluke.48. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.1177Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 3364/09, рјешавајући апелацијуЈасмина Латифића, на основу члана VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2, члана 61 ст. 1 и 2 ичлана 64 став 1 Правила Уставног суда Босне иХерцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУУсваја се апелација Јасмина Латифића.Утврђује се повреда права на правично суђење изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1Европске конвенције за заштиту људских права и основнихслобода, те повреда права на имовину из члана II/3к)Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију за заштиту људских права и основнихслобода.Укида се Пресуда Врховног суда Републике Српскеброј 118-0-Рев-08-000 201 од 2. септембра 2009. године.Предмет се враћа Врховном суду Републике Српскекоји је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку, ускладу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине ичланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људскихправа и основних слобода, чланом II/3к) Устава Босне иХерцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију за заштиту људских права и основних слобода.Налаже се Врховном суду Републике Српске да, ускладу са чланом 74 став 5 Правила Уставног суда, у рокуод 60 дана од дана достављања ове одлуке, обавијестиУставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама сциљем извршења ове одлуке.Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ и„Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 115ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Јасмин Латифић (у даљњем тексту: апелант) изБањалуке поднио је 27. октобра 2009. године апелацијуУставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:Уставни суд) против Пресуде Врховног суда РепубликеСрпске (у даљњем тексту: Врховни суд) број 118-0-Рев-08-000 201 од 2. септембра 2009. године, Пресуде Окружногсуда у Бањалуци (у даљњем тексту: Окружни суд) број 011-0-Ж-000 455 од 26. октобра 2007. године и ПресудеОсновног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Основни суд)број П-159/06 од 29. јуна 2007. године.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Врховног суда, Окружног суда, Основног суда иИнститута за заштиту здравља Републике Српске (удаљњем тексту: тужени), учесника у поступку, затражено је24. марта 2010. године да доставе одговоре на апелацију.3. Врховни суд је доставио одговор на апелацију 1.априла 2010. године, Окружни суд 26. априла 2010. године,Основни суд 14. јуна 2010. године и тужени 5. априла 2010.године.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију достављени су апелантовомпуномоћнику 19. јуна 2010. године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин.6. Дјелимичном пресудом Основног суда број РС-522/01 од 25. октобра 2001. године поништене су каонезаконите одлуке туженог од 30. новембра 1992. године и28. јануара 1993. године на основу којих је апелантупрестао радни однос и туженом наложено да апелантаврати у радни однос.7. У односу на преостали дио тужбеног захтјева којисе тиче накнаде штете због изгубљене зараде за период одпрестанка радног односа до повратка на посао, те уплатедоприноса за пензијско и инвалидско осигурање, поступакје настављен након правоснажности дјелимичне пресуде.8. Основни суд је Пресудом број П-159/06 од 29. јуна2007. године, која је потврђена пресудама Окружног суда иВрховног суда, обавезао туженог да апеланту на именакнаде због неисплаћених плата за временски период од 1.децембра 1992. године до 13. септембра 1994. године наиме главног дуга исплати износ од 15.095,00 КМ, на имезаконске затезне камате од доспјелости свакогпојединачног износа па до 30. новембра 2006. године (дансачињавања налаза и мишљења вјештака) исплати износ од15.095,00 КМ, те да изврши уплату доприноса за пензијскои инвалидско осигурање почевши од 1. децембра 1992.године до 30. јуна 2002. године, све у року од 30 дана оддана правоснажности пресуде под пријетњом принудногизвршења. У другом ставу изреке пресуде, тужени јеобавезан да апеланту на име трошкова поступка исплатиизнос од 3.250,00 КМ са законском затезном каматом одпресуђивања до коначне исплате. У трећем ставу изрекепресуде одбијен је апелантов тужбени захтјев којим јетражио исплату неисплаћених плата за период од 13.септембра 1994. године до 30. јуна 2002. године у износуод 63.240,00 КМ који се састоји од главног дуга и законскезатезне камате, те захтјев за исплату законске затезнекамате на износ од 93.430,00 КМ почевши од 1. фебруара2007. године до коначне исплате и трошковима парничногпоступка преко досуђеног износа.9. У образложењу пресуде Основни суд је истакао даје међу парничним странкама неспорна чињеница да јенакон правоснажности дјелимичне пресуде апелант враћенна посао, те да је остварио право на пријевремену пензију.Неспорна је и чињеница да апелант од 13. септембра 1994.године борави у Шведској и да у Шведској остварујенакнаду од надлежне институције социјалног старања подва основа и то по основу личних трошкова и по основузаједничких кућанских трошкова. Међу странкама је билоспорно, како је даље образложено, да ли примања којаапелант остварује у Шведској почевши од 13. септембра1994. године искључују право на накнаду плате коју биостварио да је радио код туженог у спорном периоду. Стим у вези, Основни суд је навео да апелант поред враћањана посао има право на успостављање потпуне реституције ато је право на накнаду штете коју је претрпио усљеднезаконитог поступања туженог, у смислу одредбе члана154 Закона о облигационим односима (у даљњем тексту:ЗОО). При утврђивању висине штете Основни суд јеистакао да се мора имати у виду и да ли је апелант увријеме док је био спријечен да остварује плату кодтуженог остваривао приходе по другом основу и на тајначин умањио стварну штету (члан 192 ЗОО-а). Наоколност висине штете изведено је вјештачење вјештакафинансијске струке на чији налаз и мишљење парничнестранке нису имале примједби. Вјештак је у свом налазу имишљењу који је појаснио на рочишту утврдио да биапелант да је радио код туженог од времена престанкарадног односа па до одласка у Шведску остварио плате уукупном износу од 15.095,00 КМ, а за период од престанкарадног односа па до 30. јуна 2002. године остварио би наиме накнаде плате износ од 46.715,00 КМ. Према оцјениОсновног суда, апелант има право на накнаду штете запериод од 1. децембра 1992. године када му је незаконитопрестао радни однос па до одласка у Шведску 13.септембра 1994. године, уз законску затезну камату оддоспјелости сваког појединачног износа до коначнеисплате. Будући да камата према одредби члана 4б Законао допуни Закона о затезној камати не може прећи главницу,то је апеланту на име камате досуђен износ од 15.095,00КМ, дакле износ главног дуга. У односу на период од 13.септембра 1994. године од када је апелант боравио уШведској па до 30. јуна 2002. године, утврђено је да јеапелант примао два вида помоћи и то на име средстава заживот му је исплаћено 49.007,00 КМ а на име режијскихтрошкова 41,717,00 КМ. С тим у вези, Основни суд је навеода, без обзира на врсту накнаде, дакле без обзира на то дали се ради о социјалној помоћи или плати другогпослодавца, која имају за циљ егзистенцију, апелант нијетрпио штету због незаконитог престанка радног односа кодтуженог. На основу наведеног, суд је апелантов захтјевпреко досуђеног износа одбио.10. Окружни суд је Пресудом број 011-0-07-000 455 од26. октобра 2007. године апелантову жалбу одбио ипрвостепену пресуду у одбијајућем дијелу (став три изреке)потврдио. Окружни суд је закључио да су став иодлучивање првостепеног суда правилни и да наводи жалбене доводе у питање правилност првостепене пресуде. С тиму вези, Окружни суд је навео да је циљ накнадематеријалне штете у томе да се оштећеникова материјалнаситуација доведе у оно стање у ком би се налазио да нијебило незаконитог поступања штетника. Неспорна јечињеница да апелант од 13. септембра 1994. године боравиу Шведској, да од тог периода остварује социјалну помоћ,
Број <strong>98</strong> - Страна 116 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.те је неспорна и висина те социјалне помоћи. Према оцјениОкружног суда, правилно је првостепени суд утврдио да сештета коју је апелант трпио има умањити за износпримљене социјалне помоћи, јер је социјална помоћ којуапелант прима од тог датума увелико премашила платукоју би апелант примао код туженог у истом периоду, услучају да му није незаконито престао радни однос. Семтога, приликом утврђивања висине накнаде штете збогизгубљене зараде расправља се и чињеница да ли јеоштећени смањио штету радом код другог послодавца илина други начин, примјеном одредбе члана 192 ЗОО-а.Принцип одштетног права је да накнада не може бити већаод износа штете па се све исплате у вези с штетнимдогађајем урачунавају у накнаду. То могу бити различитеисплате: из фонда солидарности, социјалне помоћи илисоцијалног осигурања, а да ли ће се урачунати у накнадузависи од њихове сврхе. Уколико је сврха исплате да сештета смањује, онда у том случају штету треба и умањити,како је првостепени суд у конкретној ситуацији правилноодлучио. Примањима која је у спорном периоду апелантостваривао у Шведској смањио је штету коју је трпио збогтуженог, а та примања су неспорно много већа од платекоју би остварио радом код туженог, те је стога правилноутврђено да апелант у спорном периоду није претрпиоштету. Узимајући у обзир одредбу члана 190 ЗОО-а којомје прописано да ће се оцијенити све околности насталенакон проузроковања штете и да ће се досудити накнада уизносу који је потребан да се оштећеникова материјалнаситуација доведе у стање у ком би се налазила да није билоштетне радње или пропуштања, закључено је да је апеланттрпио штету у периоду кад је био онемогућен да ради истиче зараду код туженог (децембар 1992. године до 13.септембра 1994. године), за који период му је досуђенанакнада. Након тог периода, апелантова материјалнаситуација је била много боља него она у којој би се налазиода је остваривао зараду код туженог, због чега је тужбенизахтјев у том дијелу одбијен.11. Пресудом број 118-0-Рев-08-000 201 од 2.септембра 2009. године апелантова ревизија изјављенапротив другостепене пресуде је одбијена. Врховни суд јеоцијенио да је другостепена пресуда правилна и законита,те је разлоге из пресуде прихватио као своје.IV. Апелацијаa) Наводи из апелације12. Апелант указује на то да су му пресудамаредовних судова којима је његов тужбени захтјевдјелимично одбијен повријеђени право на правично суђењеи право на имовину из чл. II/3 е) и к) Устава Босне иХерцеговине, члана 6 став 1 Европске конвенције зазаштиту људских права и основних слобода (у даљњемтексту: Европска конвенција) и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију. Сматра да је у конкретном случајупогрешно примијењено материјално право и да становиштередовних судова нема упориште у принципима права.Истакао је да је образложење пресуде Врховног суда„непојмљиво“ јер социјална помоћ коју је остваривао удругој држави не може имати статус прихода односноплате која му је ускраћена због незаконитог престанкарадног односа, како је правоснажно утврђено у судскомпоступку. Сматра да је потпуно погрешан став редовнихсудова према ком је за спорни период обештећен тим штоје као избјеглица из Босне и Херцеговине примао социјалнупомоћ у држави Шведској. Сем тога, апелант је истакао даје без икаквог основа одбијен његов захтјев за исплатуплата и камата за спорни период, дакле од септембра 1994.године до јуна 2002. године. Предложено је да се апелацијаусвоји.б) Одговор на апелацију13. Врховни суд је у одговору на апелацију истакао даоспореном одлуком Врховног суда нису повријеђенаапелантова права на која је у апелацији указао.14. Окружни суд је навео да су наводи апелацијенеосновани и да су разлози због којих је апелантовтужбени захтјев само дјелимично усвојен наведени уобразложењу пресуде тог суда.15. Основни суд је у одговору на апелацију истакао даје првостепена пресуда донесена на бази правилноутврђеног чињеничног стања и правилне примјенематеријалног права, због чега нема повреда на које јеапелант у апелацији указао.16. Тужени је у одговору навео да су све три пресудекоје апелант оспорава у апелацији донесене на потпуноправилан и законит начин и да су сви апелантови наводиправно неосновани.V. Релевантни прописи17. Закон о радним односима („Службени гласникРепублике Српске“ бр. 25/93, 14/94, 15/96, 21/96, 3/97 и10/<strong>98</strong>) у релевантном дијелу гласи:Плате и новчане накнаде по основу радаЧлан 34. став 1.Радник остварује плату и накнаду плате у складу сазаконом и колективним уговором.Материјална одговорностЧлан 51.Ако радник претрпи штету на раду, предузеће једужно да му штету надокнади, у складу са прописима ооблигационим односима.Посебне одредбеЧлан 59.Одређена права и обавезе радника који се стичу пооснову рада, а који нису посебно уређени овим законом(плате и друга примања радника, заштита на раду,здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, право пооснову незапослености и др.) уређују се одговарајућимзаконима, другим прописима и колективним уговором.18. Закон о раду („Службени гласник РепубликеСрпске“ бр. 38/00, 41/00, 26/01 и 47/02) у релевантномдијелу гласи:Члан 165.Поступци за остваривање и заштиту права радникакоји су започети прије ступања на снагу овог закона,окончаће се према прописима који су важили до данаступања на снагу овог закона, осим код остваривања изаштите права из члана 152. став 1. и члана 153. овогзакона.19. Закон о облигационим односима („Службенилист СФРЈ“ бр. 29/78, 39/85, 45/89 и 57/89, те „Службенигласник Републике Српске“ бр. 17/93, 3/96 и 39/03) урелевантном дијелу гласи:Члан 154. став 1.Ко другоме проузрокује штету дужан је накнадити јеако не докаже да је штета настала без његове кривње.Потпуна накнадаЧлан 190.Суд ће, узимајући у обзир и околности које сунаступиле послије узроковања штете, досудити накнаду усвоти која је потребна да се оштећеникова материјална
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 117ситуација доведе у оно стање у којем би се налазила даније било штетне радње или пропуштања.Подијељена одговорностЧлан 192. став 1.(1) Оштећеник који је придонио да штета настанеили да буде већа него што би иначе била има право само наразмјерно смањену накнаду.20. Закон о парничном поступку Републике Српске(„Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03 и 85/03)у релевантном дијелу гласи:Члан 211.Погрешна примјена материјалног права постоји кадсуд није примијенио одредбу материјалног права коју јетребало да примијени или кад такву одредбу није правилнопримијенио.VI. Допустивост21. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом Уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.22. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.23. У конкретном случају, предмет оспоравањаапелацијом је Пресуда Врховног суда број 118-0-Рев-08-000 201 од 2. септембра 2009. године, против које немадругих дјелотворних правних лијекова могућих премазакону. Затим, оспорену пресуду апелант је примио 22.септембра 2009. године, а апелација је поднесена 27.октобра 2009. године, тј. у року од 60 дана, како јепрописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда.Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie)неоснована, нити постоји неки други формални разлог збогког апелација није допустива.24. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњавауслове у погледу допустивости.VII. Меритум25. Апелант оспорава пресуде редовних судова удијелу у ком је његов тужбени захтјев одбијен, тврдећи дасу му повријеђени право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције и право на имовину из члана II/3к) УставаБосне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију.Право на правично суђењеЧлан II/3е) Устава Босне и Херцеговине гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези с кривичнимпоступком.Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:Приликом утврђивања грађанских права и обавеза илиоснованости било какве кривичне оптужбе против њега,свако има право на правичну и јавну расправу у разумномроку пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом.26. Уставни суд подсјећа на то да је исто чињенично иправно питање већ разматрао у Одлуци о допустивости имеритуму број АП 3687/08 од 18. јануара 2012. године(види Уставни суд, одлука о допустивости и меритумуобјављена у „Службеном гласнику БиХ“ број 40/12 од 28.маја 2012. године) па се умјесто посебног образложења овеодлуке у погледу апелантових жалбених навода Уставнисуд позива на образложење и разлоге наведене у тојодлуци. Уставни суд је у наведеној одлуци закључио дапостоји повреда права на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције због тога што су редовни судови приликомодлучивања о праву на исплату плате за вријеме док јеапеланткињин радни однос био прекинут незаконитомодлуком послодавца, арбитрарно примијенили материјалноправо. У тој одлуци, Уставни суд је закључио да је, собзиром на постојање правоснажне пресуде о поништењуодлуке о престанку радног односа и обавезе туженог даапеланткињу врати на рад, апеланткиња дошла у положајкао да јој радни однос није ни престао, те јој припадајуправа која би остварила као да та одлука није ни донесена,тј. припадају јој права која имају и други радници, право наисплату плата и осталих примања из радног односа. Семтога, Уставни суд је у наведеној одлуци закључио да јеВрховни суд произвољно примијенио материјално правокада је закључио да апеланткињино потраживање, усуштини, има карактер накнаде штете, односноодговорности за штету, па га примјеном члана 192 став 1ЗОО-а треба умањити за износ који је апеланткињапримала на име социјалне помоћи од друге државе док јеимала статус избјеглице из Босне и Херцеговине, а некарактер потраживања по основу радног односа, тј. рада,која се остварују примјеном других релевантних одредбипозитивноправних прописа (закона који регулишу областрадних односа и колективним уговором). Наиме, „примањаиз радног односа“ и примања по основу „социјалнепомоћи“ коју је апеланткиња примила од друге државе судвије апсолутно различите категорије, те да у домаћемправу не постоји одредба којом је регулисана могућносттзв. пребијања ових потраживања. При томе, Уставни судје нагласио да се у конкретном случају, супротно закључкуВрховног суда, не ради о накнади коју је апеланткињаостварила у заводу за запошљавање у вријеме привремененезапослености. Уставни суд је закључио да Врховни судније извршио своју обавезу да у конкретном поступкупримијени релевантне материјалне и процесноправнепрописе, будући да је, одлучујући о апеланткињиномзахтјеву усмјереном на исплату „неисплаћене плате“ наарбитраран начин примијенио одредбу члана 51 ЗОР-а ичлана 192 став 1 ЗОО-а, а тиме и одредбе ЗПП којерегулишу начин поступања Врховног суда приликомодлучивања о изјављеној ревизији, чиме је повријеђеноапеланткињино право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције.27. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључуједа је и у конкретном предмету одлуком Врховног судаповријеђен члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан6 став 1 Европске конвенције.Право на имовину28. С обзиром на то да се разлози наведени у Одлуцио допустивости и меритуму број АП 3687/08 од 18. јануара
Број <strong>98</strong> - Страна 118 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.2012. године у цијелости односе и на ову одлуку, Уставнисуд је из истих разлога закључио да је повријеђеноапелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Боснеи Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију.VIII. Закључак29. Уставни суд закључује да постоји повреда правана правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, теправа на имовину из члана II/3к) Устава Босне иХерцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европскуконвенцију због тога што су редовни судови приликомодлучивања о праву на исплату плате за вријеме док јеапелантов радни однос био прекинут незаконитом одлукомтуженог (послодавца) арбитрарно примијенилиматеријално право одбијајући апелантов тужбени захтјевпреко досуђеног износа, јер је у том периоду каоизбјеглица из Босне и Херцеговине остваривао социјалнупомоћ у другој држави.30. На основу члана 61 ст. 1 и 2 и члана 64 став 1Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као удиспозитиву ове одлуке.31. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 3364/09, rješavajući apelaciju JasminaLatifića, na osnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,člana 59. stav 2. alineja 2, člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1.Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Jasmina Latifića.Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članaII/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, tepovreda prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.Ukida se Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske <strong>broj</strong>118-0-Rev-08-000 201 od 2. septembra 2009. godine.Predmet se vraća Vrhovnom sudu Republike Srpske kojije dužan da po hitnom postupku donese novu odluku, u skladusa članom II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članom 6. stav1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnihsloboda, članom II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članom1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskihprava i osnovnih sloboda.Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, u skladusa članom 74. stav 5. Pravila Ustavnog suda, u roku od 60 danaod dana dostavljanja ove odluke, obavijesti Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> o preduzetim mjerama s ciljem izvršenja oveodluke.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Jasmin Latifić (u daljnjem tekstu: apelant) iz BanjeLuke podnio je 27. oktobra 2009. godine apelaciju Ustavnomsudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud)protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjemtekstu: Vrhovni sud) <strong>broj</strong> 118-0-Rev-08-000 201 od 2.septembra 2009. godine, Presude Okružnog suda u Banjoj Luci(u daljnjem tekstu: Okružni sud) <strong>broj</strong> 011-0-Ž-000 455 od 26.oktobra 2007. godine i Presude Osnovnog suda u Banjoj Luci(u daljnjem tekstu: Osnovni sud) <strong>broj</strong> P-159/06 od 29. juna2007. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Okružnog suda, Osnovnog suda i Institutaza zaštitu zdravlja Republike Srpske (u daljnjem tekstu: tuženi),učesnika u postupku, zatraženo je 24. marta 2010. godine dadostave odgovore na apelaciju.3. Vrhovni sud je dostavio odgovor na apelaciju 1. aprila2010. godine, Okružni sud 26. aprila 2010. godine, Osnovni sud14. juna 2010. godine i tuženi 5. aprila 2010. godine.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantovom punomoćniku19. juna 2010. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Djelimičnom presudom Osnovnog suda <strong>broj</strong> RS-522/01od 25. oktobra 2001. godine poništene su kao nezakoniteodluke tuženog od 30. novembra 1992. godine i 28. januara1993. godine na osnovu kojih je apelantu prestao radni odnos ituženom naloženo da apelanta vrati u radni odnos.7. U odnosu na preostali dio tužbenog zahtjeva koji se tičenaknade štete zbog izgubljene zarade za period od prestankaradnog odnosa do povratka na posao, te uplate doprinosa zapenzijsko i invalidsko osiguranje, postupak je nastavljen nakonpravosnažnosti djelimične presude.8. Osnovni sud je Presudom <strong>broj</strong> P-159/06 od 29. juna2007. godine, koja je potvrđena presudama Okružnog suda iVrhovnog suda, obavezao tuženog da apelantu na ime naknadezbog neisplaćenih plaća za vremenski period od 1. decembra1992. godine do 13. septembra 1994. godine na ime glavnogduga isplati iznos od 15.095,00 KM, na ime zakonske zateznekamate od dospjelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do 30.novembra 2006. godine (dan sačinjavanja nalaza i mišljenjavještaka) isplati iznos od 15.095,00 KM, te da izvrši uplatudoprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje počevši od 1.decembra 1992. godine do 30. juna 2002. godine, sve u roku od30 dana od dana pravosnažnosti presude pod prijetnjomprinudnog izvršenja. U drugom stavu izreke presude, tuženi jeobavezan da apelantu na ime troškova postupka isplati iznos od3.250,00 KM sa zakonskom zateznom kamatom odpresuđivanja do konačne isplate. U trećem stavu izreke presudeodbijen je apelantov tužbeni zahtjev kojim je tražio isplatuneisplaćenih plaća za period od 13. septembra 1994. godine do30. juna 2002. godine u iznosu od 63.240,00 KM koji se sastojiod glavnog duga i zakonske zatezne kamate, te zahtjev zaisplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 93.430,00 KMpočevši od 1. februara 2007. godine do konačne isplate itroškovima parničnog postupka preko dosuđenog iznosa.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 1199. U obrazloženju presude Osnovni sud je istakao da jemeđu parničnim strankama nesporna činjenica da je nakonpravosnažnosti djelimične presude apelant vraćen na posao, teda je ostvario pravo na prijevremenu penziju. Nesporna je ičinjenica da apelant od 13. septembra 1994. godine boravi uŠvedskoj i da u Švedskoj ostvaruje naknadu od nadležneinstitucije socijalnog staranja po dva osnova i to po osnovuličnih troškova i po osnovu zajedničkih kućanskih troškova.Među strankama je bilo sporno, kako je dalje obrazloženo, da liprimanja koja apelant ostvaruje u Švedskoj počevši od 13.septembra 1994. godine isključuju pravo na naknadu plaće kojubi ostvario da je radio kod tuženog u spornom periodu. S tim uvezi, Osnovni sud je naveo da apelant pored vraćanja na posaoima pravo na uspostavu potpune restitucije a to je pravo nanaknadu štete koju je pretrpio usljed nezakonitog postupanjatuženog, u smislu odredbe člana 154. Zakona o obligacionimodnosima (u daljnjem tekstu: ZOO). Pri utvrđivanju visine šteteOsnovni sud je istakao da se mora imati u vidu i da li je apelantu vrijeme dok je bio spriječen ostvarivati plaću kod tuženogostvarivao prihode po drugom osnovu i na taj način umanjiostvarnu štetu (član 192. ZOO-a). Na okolnost visine šteteizvedeno je vještačenje vještaka finansijske struke na čiji nalazi mišljenje parnične stranke nisu imale primjedbi. Vještak je usvom nalazu i mišljenju koji je pojasnio na ročištu utvrdio da biapelant da je radio kod tuženog od vremena prestanka radnogodnosa pa do odlaska u Švedsku ostvario plaće u ukupnomiznosu od 15.095,00 KM, a za period od prestanka radnogodnosa pa do 30. juna 2002. godine ostvario bi na ime naknadeplaće iznos od 46.715,00 KM. Prema ocjeni Osnovnog suda,apelant ima pravo na naknadu štete za period od 1. decembra1992. godine kada mu je nezakonito prestao radni odnos pa doodlaska u Švedsku 13. septembra 1994. godine, uz zakonskuzateznu kamatu od dospjelosti svakog pojedinačnog iznosa dokonačne isplate. Budući da kamata prema odredbi člana 4b.Zakona o dopuni Zakona o zateznoj kamati ne može prećiglavnicu, to je apelantu na ime kamate dosuđen iznos od15.095,00 KM, dakle iznos glavnog duga. U odnosu na periodod 13. septembra 1994. godine od kada je apelant boravio uŠvedskoj pa do 30. juna 2002. godine, utvrđeno je da je apelantprimao dva vida pomoći i to na ime sredstava za život mu jeisplaćeno 49.007,00 KM a na ime režijskih troškova 41,717,00KM. S tim u vezi, Osnovni sud je naveo da, bez obzira na vrstunaknade, dakle bez obzira na to da li se radi o socijalnoj pomoćiili plaći drugog poslodavca, koja imaju za cilj egzistenciju,apelant nije trpio štetu zbog nezakonitog prestanka radnogodnosa kod tuženog. Na osnovu navedenog, sud je apelantovzahtjev preko dosuđenog iznosa odbio.10. Okružni sud je Presudom <strong>broj</strong> 011-0-07-000 455 od26. oktobra 2007. godine apelantovu žalbu odbio i prvostepenupresudu u odbijajućem dijelu (stav tri izreke) potvrdio. Okružnisud je zaključio da su stav i odlučivanje prvostepenog sudapravilni i da navodi žalbe ne dovode u pitanje pravilnostprvostepene presude. S tim u vezi, Okružni sud je naveo da jecilj naknade materijalne štete u tome da se oštećenikovamaterijalna situacija dovede u ono stanje u kojem bi se nalazioda nije bilo nezakonitog postupanja štetnika. Nesporna ječinjenica da apelant od 13. septembra 1994. godine boravi uŠvedskoj, da od tog perioda ostvaruje socijalnu pomoć, te jenesporna i visina te socijalne pomoći. Prema ocjeni Okružnogsuda, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da se šteta koju jeapelant trpio ima umanjiti za iznos primljene socijalne pomoći,jer je socijalna pomoć koju apelant prima od tog datumauveliko premašila plaću koju bi apelant primao kod tuženog uistom periodu, u slučaju da mu nije nezakonito prestao radniodnos. Osim toga, prilikom utvrđivanja visine naknade štetezbog izgubljene zarade raspravlja se i činjenica da li je oštećenismanjio štetu radom kod drugog poslodavca ili na drugi način,primjenom odredbe člana 192. ZOO-a. Princip odštetnog pravaje da naknada ne može biti veća od iznosa štete pa se sve isplateu vezi s štetnim događajem uračunavaju u naknadu. To mogubiti različite isplate: iz fonda solidarnosti, socijalne pomoći ilisocijalnog osiguranja, a da li će se uračunati u naknadu zavisiod njihove svrhe. Ukoliko je svrha isplate da se šteta smanjuje,onda u tom slučaju štetu treba i umanjiti, kako je prvostepenisud u konkretnoj situaciji pravilno odlučio. Primanjima koja jeu spornom periodu apelant ostvarivao u Švedskoj smanjio ještetu koju je trpio zbog tuženog, a ta primanja su nespornomnogo veća od plaće koju bi ostvario radom kod tuženog, te jestoga pravilno utvrđeno da apelant u spornom periodu nijepretrpio štetu. Uzimajući u obzir odredbu člana 190. ZOO-akojom je propisano da će se ocijeniti sve okolnosti nastalenakon prouzrokovanja štete i da će se dosuditi naknada u iznosukoji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovedeu stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ilipropuštanja, zaključeno je da je apelant trpio štetu u periodukad je bio onemogućen da radi i stiče zaradu kod tuženog(decembar 1992. godine do 13. septembra 1994. godine), zakoji period mu je dosuđena naknada. Nakon tog perioda,apelantova materijalna situacija je bila mnogo bolja nego ona ukojoj bi se nalazio da je ostvarivao zaradu kod tuženog, zbogčega je tužbeni zahtjev u tom dijelu odbijen.11. Presudom <strong>broj</strong> 118-0-Rev-08-000 201 od 2. septembra2009. godine apelantova revizija izjavljena protiv drugostepenepresude je odbijena. Vrhovni sud je ocijenio da je drugostepenapresuda pravilna i zakonita, te je razloge iz presude prihvatiokao svoje.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije12. Apelant ukazuje na to da su mu presudama redovnihsudova kojima je njegov tužbeni zahtjev djelimično odbijenpovrijeđeni pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz čl.II/3. e) i k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, člana 6. stav 1.Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnihsloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija) i člana 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju. Smatra da je ukonkretnom slučaju pogrešno primijenjeno materijalno pravo ida stanovište redovnih sudova nema uporište u principimaprava. Istakao je da je obrazloženje presude Vrhovnog suda„nepojmljivo“ jer socijalna pomoć koju je ostvarivao u drugojdržavi ne može imati status prihoda odnosno plaće koja mu jeuskraćena zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, kako jepravosnažno utvrđeno u sudskom postupku. Smatra da jepotpuno pogrešan stav redovnih sudova prema kojem je zasporni period obeštećen tim što je kao izbjeglica iz <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> primao socijalnu pomoć u državi Švedskoj. Osimtoga, apelant je istakao da je bez ikakvog osnova odbijennjegov zahtjev za isplatu plaća i kamata za sporni period, dakleod septembra 1994. godine do juna 2002. godine. Predloženo jeda se apelacija usvoji.b) Odgovor na apelaciju13. Vrhovni sud je u odgovoru na apelaciju istakao daosporenom odlukom Vrhovnog suda nisu povrijeđenaapelantova prava na koja je u apelaciji ukazao.14. Okružni sud je naveo da su navodi apelacijeneosnovani i da su razlozi zbog kojih je apelantov tužbenizahtjev samo djelimično usvojen navedeni u obrazloženjupresude tog suda.15. Osnovni sud je u odgovoru na apelaciju istakao da jeprvostepena presuda donesena na bazi pravilno utvrđenogčinjeničnog stanja i pravilne primjene materijalnog prava, zbogčega nema povreda na koje je apelant u apelaciji ukazao.
Број <strong>98</strong> - Страна 120 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.16. Tuženi je u odgovoru naveo da su sve tri presude kojeapelant osporava u apelaciji donesene na potpuno pravilan izakonit način i da su svi apelantovi navodi pravno neosnovani.V. Relevantni propisi17. Zakon o radnim odnosima („Službeni glasnikRepublike Srpske“ br. 25/93, 14/94, 15/96, 21/96, 3/97 i10/<strong>98</strong>) u relevantnom dijelu glasi:Plate i novčane naknade po osnovu radaČlan 34. stav 1.Radnik ostvaruje platu i naknadu plate u skladu sazakonom i kolektivnim ugovorom.Materijalna odgovornostČlan 51.Ako radnik pretrpi štetu na radu, preduzeće je dužno damu štetu nadoknadi, u skladu sa propisima o obligacionimodnosima.Posebne odredbeČlan 59.Određena prava i obaveze radnika koji se stiču po osnovurada, a koji nisu posebno uređeni ovim zakonom (plate i drugaprimanja radnika, zaštita na radu, zdravstveno, penzijsko iinvalidsko osiguranje, pravo po osnovu nezaposlenosti i dr.)uređuju se odgovarajućim zakonima, drugim propisima ikolektivnim ugovorom.18. Zakon o radu („Službeni glasnik Republike Srpske“br. 38/00, 41/00, 26/01 i 47/02) u relevantnom dijelu glasi:Član 165.Postupci za ostvarivanje i zaštitu prava radnika koji suzapočeti prije stupanja na snagu ovog zakona, okončaće seprema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovogzakona, osim kod ostvarivanja i zaštite prava iz člana 152. stav1. i člana 153. ovog zakona.19. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, te „Službeni glasnikRepublike Srpske“ br. 17/93, 3/96 i 39/03) u relevantnom dijeluglasi:Član 154. stav 1.Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je akone dokaže da je šteta nastala bez njegove krivnje.Potpuna naknadaČlan 190.Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupileposlije uzrokovanja štete, dosuditi naknadu u svoti koja jepotrebna da se oštećenikova materijalna situacija dovede u onostanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ilipropuštanja.Podijeljena odgovornostČlan 192. stav 1.(1) Oštećenik koji je pridonio da šteta nastane ili da budeveća nego što bi inače bila ima pravo samo na razmjernosmanjenu naknadu.20. Zakon o parničnom postupku Republike Srpske(„Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 58/03 i 85/03) urelevantnom dijelu glasi:Član 211.Pogrešna primjena materijalnog prava postoji kad sudnije primijenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo daprimijeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primijenio.VI. Dopustivost21. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.22. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.23. U konkretnom slučaju, predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-08-000201 od 2. septembra 2009. godine, protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelant je primio 22. septembra 2009.godine, a apelacija je podnesena 27. oktobra 2009. godine, tj. uroku od 60 dana, kako je propisano članom 16. stav 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (primafacie) neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojeg apelacija nije dopustiva.24. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum25. Apelant osporava presude redovnih sudova u dijelu ukojem je njegov tužbeni zahtjev odbijen, tvrdeći da su mupovrijeđeni pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije ipravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju.Pravo na pravično suđenjeČlan II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom.26. Ustavni sud podsjeća na to da je isto činjenično ipravno pitanje već razmatrao u Odluci o dopustivosti imeritumu <strong>broj</strong> AP 3687/08 od 18. januara 2012. godine (vidiUstavni sud, odluka o dopustivosti i meritumu objavljena u„Službenom glasniku BiH“ <strong>broj</strong> 40/12 od 28. maja 2012.godine) pa se umjesto posebnog obrazloženja ove odluke upogledu apelantovih žalbenih navoda Ustavni sud poziva naobrazloženje i razloge navedene u toj odluci. Ustavni sud je unavedenoj odluci zaključio da postoji povreda prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije zbog toga što su redovnisudovi prilikom odlučivanja o pravu na isplatu plaće za vrijemedok je apelanticin radni odnos bio prekinut nezakonitomodlukom poslodavca, arbitrarno primijenili materijalno pravo.U toj odluci, Ustavni sud je zaključio da je, s obzirom napostojanje pravosnažne presude o poništenju odluke oprestanku radnog odnosa i obaveze tuženog da apelanticu vratina rad, apelantica došla u položaj kao da joj radni odnos nije niprestao, te joj pripadaju prava koja bi ostvarila kao da ta odlukanije ni donesena, tj. pripadaju joj prava koja imaju i drugiradnici, pravo na isplatu plaća i ostalih primanja iz radnog
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 121odnosa. Osim toga, Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključioda je Vrhovni sud proizvoljno primijenio materijalno pravokada je zaključio da apelanticino potraživanje, u suštini, imakarakter naknade štete, odnosno odgovornosti za štetu, pa gaprimjenom člana 192. stav 1. ZOO-a treba umanjiti za iznoskoji je apelantica primala na ime socijalne pomoći od drugedržave dok je imala status izbjeglice iz <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, ane karakter potraživanja po osnovu radnog odnosa, tj. rada, kojase ostvaruju primjenom drugih relevantnih odredabapozitivnopravnih propisa (zakona koji reguliraju oblast radnihodnosa i kolektivnim ugovorom). Naime, „primanja iz radnogodnosa“ i primanja po osnovu „socijalne pomoći“ koju jeapelantica primila od druge države su dvije apsolutno različitekategorije, te da u domaćem pravu ne postoji odredba kojom jeregulirana mogućnost tzv. prebijanja ovih potraživanja. Pritome, Ustavni sud je naglasio da se u konkretnom slučaju,suprotno zaključku Vrhovnog suda, ne radi o naknadi koju jeapelantica ostvarila u zavodu za zapošljavanje u vrijemeprivremene nezaposlenosti. Ustavni sud je zaključio da Vrhovnisud nije izvršio svoju obavezu da u konkretnom postupkuprimijeni relevantne materijalne i procesnopravne propise,budući da je, odlučujući o apelanticinom zahtjevu usmjerenomna isplatu „neisplaćene plaće“ na arbitraran način primijenioodredbu člana 51. ZOR-a i člana 192. stav 1. ZOO-a, a time iodredbe ZPP koje reguliraju način postupanja Vrhovnog sudaprilikom odlučivanja o izjavljenoj reviziji, čime je povrijeđenoapelanticino pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.27. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da jei u konkretnom predmetu odlukom Vrhovnog suda povrijeđenčlan II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i član 6. stav 1.Evropske konvencije.Pravo na imovinu28. S obzirom na to da se razlozi navedeni u Odluci odopustivosti i meritumu <strong>broj</strong> AP 3687/08 od 18. januara 2012.godine u cijelosti odnose i na ovu odluku, Ustavni sud je iz istihrazloga zaključio da je povrijeđeno apelantovo pravo naimovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju.VIII. Zaključak29. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije, te prava na imovinu izčlana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola<strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju zbog toga što su redovni sudoviprilikom odlučivanja o pravu na isplatu plaće za vrijeme dok jeapelantov radni odnos bio prekinut nezakonitom odlukomtuženog (poslodavca) arbitrarno primijenili materijalno pravoodbijajući apelantov tužbeni zahtjev preko dosuđenog iznosa,jer je u tom periodu kao izbjeglica iz <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>ostvarivao socijalnu pomoć u drugoj državi.30. Na osnovu člana 61. st. 1. i 2. i člana 64. stav 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.31. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudaca,u predmetu <strong>broj</strong> AP 3364/09, rješavajući apelaciju JasminaLatifića, na temelju članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 59. stavak 2. alineja 2, članka 61. st. 1. i 2.i članka 64. stavak 1. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br.60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUUsvaja se apelacija Jasmina Latifića.Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člankaII/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda, te povreda prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda.Ukida se Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske <strong>broj</strong>118-0-Rev-08-000 201 od 2. rujna 2009. godine.Predmet se vraća Vrhovnom sudu Republike Srpske kojije dužan po hitnom postupku donijeti novu odluku, sukladnočlanku II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članku 6. stavak 1.Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda, članku II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članku 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskihprava i temeljnih sloboda.Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, sukladnočlanku 74. stavak 5. Pravila Ustavnog suda, u roku od 60 danaod dana dostave ove odluke, obavijesti Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> o poduzetim mjerama s ciljem izvršenja oveodluke.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Jasmin Latifić (u daljnjem tekstu: apelant) iz BanjeLuke podnio je 27. <strong>list</strong>opada 2009. godine apelaciju Ustavnomsudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud)protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske (u daljnjemtekstu: Vrhovni sud) <strong>broj</strong> 118-0-Rev-08-000 201 od 2. rujna2009. godine, Presude Okružnog suda u Banjoj Luci (udaljnjem tekstu: Okružni sud) <strong>broj</strong> 011-0-Ž-000 455 od 26.<strong>list</strong>opada 2007. godine i Presude Osnovnog suda u Banjoj Luci(u daljnjem tekstu: Osnovni sud) <strong>broj</strong> P-159/06 od 29. lipnja2007. godine.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Vrhovnog suda, Okružnog suda, Osnovnog suda i Institutaza zaštitu zdravlja Republike Srpske (u daljnjem tekstu: tuženi),sudionika u postupku, zatraženo je 24. ožujka 2010. godine dadostave odgovore na apelaciju.3. Vrhovni sud je dostavio odgovor na apelaciju 1. travnja2010. godine, Okružni sud 26. travnja 2010. godine, Osnovnisud 14. lipnja 2010. godine i tuženi 5. travnja 2010. godine.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantovom punomoćniku19. lipnja 2010. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.
Број <strong>98</strong> - Страна 122 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.6. Djelomičnom presudom Osnovnog suda <strong>broj</strong> RS-522/01 od 25. <strong>list</strong>opada 2001. godine poništene su kaonezakonite odluke tuženog od 30. studenoga 1992. godine i 28.siječnja 1993. godine na temelju kojih je apelantu prestao radniodnos i tuženom naloženo da apelanta vrati u radni odnos.7. U odnosu na preostali dio tužbenog zahtjeva koji se tičenaknade štete zbog izgubljene zarade za razdoblje od prestankaradnog odnosa do povratka na posao, te uplate doprinosa zamirovinsko i invalidsko osiguranje, postupak je nastavljennakon pravomoćnosti djelomične presude.8. Osnovni sud je Presudom <strong>broj</strong> P-159/06 od 29. lipnja2007. godine, koja je potvrđena presudama Okružnog suda iVrhovnog suda, obvezao tuženog da apelantu na ime naknadezbog neisplaćenih plaća za vremensko razdoblje od 1. prosinca1992. godine do 13. rujna 1994. godine na ime glavnog dugaisplati iznos od 15.095,00 KM, na ime zakonske zateznekamate od dospjelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do 30.studenoga 2006. godine (dan sačinjavanja nalaza i mišljenjavještaka) isplati iznos od 15.095,00 KM, te da izvrši uplatudoprinosa za mirovinsko i invalidsko osiguranje počevši od 1.prosinca 1992. godine do 30. lipnja 2002. godine, sve u roku od30 dana od dana pravomoćnosti presude pod prijetnjomprinudnog izvršenja. U drugom stavku izreke presude, tuženi jeobvezan apelantu na ime troškova postupka isplatiti iznos od3.250,00 KM sa zakonskom zateznom kamatom odpresuđivanja do konačne isplate. U trećem stavku izrekepresude odbijen je apelantov tužbeni zahtjev kojim je tražioisplatu neisplaćenih plaća za razdoblje od 13. rujna 1994.godine do 30. lipnja 2002. godine u iznosu od 63.240,00 KMkoji se sastoji od glavnog duga i zakonske zatezne kamate, tezahtjev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od93.430,00 KM počevši od 1. veljače 2007. godine do konačneisplate i troškovima parničnog postupka preko dosuđenogiznosa.9. U obrazloženju presude Osnovni sud je istakao da jemeđu parničnim strankama nesporna činjenica da je nakonpravomoćnosti djelomične presude apelant vraćen na posao, teda je ostvario pravo na prijevremenu mirovinu. Nesporna je ičinjenica da apelant od 13. rujna 1994. godine boravi uŠvedskoj i da u Švedskoj ostvaruje naknadu od nadležneinstitucije socijalnog staranja po dvije osnove i to po osnoviosobnih troškova i po osnovi zajedničkih kućanskih troškova.Među strankama je bilo sporno, kako je dalje obrazloženo,isključuju li primanja koja apelant ostvaruje u Švedskoj počevšiod 13. rujna 1994. godine pravo na naknadu plaće koju biostvario da je radio kod tuženog u spornom razdoblju. S tim uvezi, Osnovni sud je naveo da apelant pored vraćanja na posaoima pravo na uspostavu potpune restitucije a to je pravo nanaknadu štete koju je pretrpio uslijed nezakonitog postupanjatuženog, u smislu odredbe članka 154. Zakona o obligacijskimodnosima (u daljnjem tekstu: ZOO). Pri utvrđivanju visine šteteOsnovni sud je istakao da se mora imati u vidu i je li apelant uvrijeme dok je bio spriječen ostvarivati plaću kod tuženogostvarivao prihode po drugoj osnovi i na taj način umanjiostvarnu štetu (članak 192. ZOO-a). Na okolnost visine šteteizvedeno je vještačenje vještaka financijske struke na čiji nalazi mišljenje parnične stranke nisu imale primjedbi. Vještak je usvom nalazu i mišljenju koji je pojasnio na ročištu utvrdio da biapelant da je radio kod tuženog od vremena prestanka radnogodnosa pa do odlaska u Švedsku ostvario plaće u ukupnomiznosu od 15.095,00 KM, a za razdoblje od prestanka radnogodnosa pa do 30. lipnja 2002. godine ostvario bi na imenaknade plaće iznos od 46.715,00 KM. Prema ocjeni Osnovnogsuda, apelant ima pravo na naknadu štete za razdoblje od 1.prosinca 1992. godine kada mu je nezakonito prestao radniodnos pa do odlaska u Švedsku 13. rujna 1994. godine, uzzakonsku zateznu kamatu od dospjelosti svakog pojedinačnogiznosa do konačne isplate. Budući da kamata prema odredbičlanka 4b. Zakona o dopuni Zakona o zateznoj kamati ne možepreći glavnicu, to je apelantu na ime kamate dosuđen iznos od15.095,00 KM, dakle iznos glavnog duga. U odnosu narazdoblje od 13. rujna 1994. godine od kada je apelant boraviou Švedskoj pa do 30. lipnja 2002. godine, utvrđeno je da jeapelant primao dva vida pomoći i to na ime sredstava za životmu je isplaćeno 49.007,00 KM a na ime režijskih troškova41,717,00 KM. S tim u vezi, Osnovni sud je naveo da, bezobzira na vrstu naknade, dakle bez obzira na to radi li se osocijalnoj pomoći ili plaći drugog poslodavca, koja imaju za ciljegzistenciju, apelant nije trpio štetu zbog nezakonitog prestankaradnog odnosa kod tuženog. Na temelju navedenog, sud jeapelantov zahtjev preko dosuđenog iznosa odbio.10. Okružni sud je Presudom <strong>broj</strong> 011-0-07-000 455 od26. <strong>list</strong>opada 2007. godine apelantovu žalbu odbio iprvostupanjsku presudu u odbijajućem dijelu (stavak tri izreke)potvrdio. Okružni sud je zaključio da su stav i odlučivanjeprvostupanjskog suda pravilni i da navodi žalbe ne dovode upitanje pravilnost prvostupanjske presude. S tim u vezi,Okružni sud je naveo da je cilj naknade materijalne štete u tomeda se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje ukojem bi se nalazio da nije bilo nezakonitog postupanjaštetnika. Nesporna je činjenica da apelant od 13. rujna 1994.godine boravi u Švedskoj, da od tog razdoblja ostvarujesocijalnu pomoć, te je nesporna i visina te socijalne pomoći.Prema ocjeni Okružnog suda, pravilno je prvostupanjski sudutvrdio da se šteta koju je apelant trpio ima umanjiti za iznosprimljene socijalne pomoći, jer je socijalna pomoć koju apelantprima od tog datuma uvelike premašila plaću koju bi apelantprimao kod tuženog u istom razdoblju, u slučaju da mu nijenezakonito prestao radni odnos. Osim toga, prilikomutvrđivanja visine naknade štete zbog izgubljene zaraderaspravlja se i činjenica je li oštećeni smanjio štetu radom koddrugog poslodavca ili na drugi način, primjenom odredbečlanka 192. ZOO-a. Načelo odštetnog prava je da naknada nemože biti veća od iznosa štete pa se sve isplate u vezi s štetnimdogađajem uračunavaju u naknadu. To mogu biti različiteisplate: iz fonda solidarnosti, socijalne pomoći ili socijalnogosiguranja, a hoće li se uračunati u naknadu ovisi o njihovojsvrsi. Ukoliko je svrha isplate da se šteta smanjuje, onda u tomslučaju štetu treba i umanjiti, kako je prvostupanjski sud ukonkretnoj situaciji pravilno odlučio. Primanjima koja je uspornom razdoblju apelant ostvarivao u Švedskoj smanjio ještetu koju je trpio zbog tuženog, a ta primanja su nespornomnogo veća od plaće koju bi ostvario radom kod tuženog, te jestoga pravilno utvrđeno da apelant u spornom razdoblju nijepretrpio štetu. Uzimajući u obzir odredbu članka 190. ZOO-akojom je propisano da će se ocijeniti sve okolnosti nastalenakon prouzrokovanja štete i da će se dosuditi naknada u iznosukoji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovedeu stanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ilipropuštanja, zaključeno je da je apelant trpio štetu u razdobljukada je bio onemogućen da radi i stječe zaradu kod tuženog(prosinac 1992. godine do 13. rujna 1994. godine), za kojerazdoblje mu je dosuđena naknada. Nakon tog razdoblja,apelantova materijalna situacija je bila mnogo bolja nego ona ukojoj bi se nalazio da je ostvarivao zaradu kod tuženog, zbogčega je tužbeni zahtjev u tom dijelu odbijen.11. Presudom <strong>broj</strong> 118-0-Rev-08-000 201 od 2. rujna2009. godine apelantova revizija izjavljena protiv drugostupanjskepresude je odbijena. Vrhovni sud je ocijenio da jedrugostupanjska presuda pravilna i zakonita, te je razloge izpresude prihvatio kao svoje.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 123IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije12. Apelant ukazuje na to da su mu presudama redovitihsudova kojima je njegov tužbeni zahtjev djelomično odbijenpovrijeđeni pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu iz čl.II/3. (e) i (k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, članka 6. stavak 1.Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnihsloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija) i članka 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju. Smatra da je ukonkretnom slučaju pogrešno primijenjeno materijalno pravo ida stajalište redovitih sudova nema uporište u načelima prava.Istakao je da je obrazloženje presude Vrhovnog suda„nepojmljivo“ jer socijalna pomoć koju je ostvarivao u drugojdržavi ne može imati status prihoda odnosno plaće koja mu jeuskraćena zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa, kako jepravomoćno utvrđeno u sudskom postupku. Smatra da jepotpuno pogrešan stav redovitih sudova prema kojem je zasporno razdoblje obeštećen tim što je kao izbjeglica iz <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> primao socijalnu pomoć u državi Švedskoj. Osimtoga, apelant je istakao da je bez ikakve osnove odbijen njegovzahtjev za isplatu plaća i kamata za sporno razdoblje, dakle odrujna 1994. godine do lipnja 2002. godine. Predloženo je da seapelacija usvoji.b) Odgovor na apelaciju13. Vrhovni sud je u odgovoru na apelaciju istakao dapobijanom odlukom Vrhovnog suda nisu povrijeđenaapelantova prava na koja je u apelaciji ukazao.14. Okružni sud je naveo da su navodi apelacijeneutemeljeni i da su razlozi zbog kojih je apelantov tužbenizahtjev samo djelomično usvojen navedeni u obrazloženjupresude tog suda.15. Osnovni sud je u odgovoru na apelaciju istakao da jeprvostupanjska presuda donesena na bazi pravilno utvrđenogčinjeničnog stanja i pravilne primjene materijalnog prava, zbogčega nema povreda na koje je apelant u apelaciji ukazao.16. Tuženi je u odgovoru naveo da su sve tri presude kojeapelant pobija u apelaciji donesene na potpuno pravilan izakonit način i da su svi apelantovi navodi pravnoneutemeljeni.V. Relevantni propisi17. Zakon o radnim odnosima („Službeni glasnikRepublike Srpske“ br. 25/93, 14/94, 15/96, 21/96, 3/97 i10/<strong>98</strong>) u relevantnom dijelu glasi:Plate i novčane naknade po osnovu radaČlan 34. stav 1.Radnik ostvaruje platu i naknadu plate u skladu sazakonom i kolektivnim ugovorom.Materijalna odgovornostČlan 51.Ako radnik pretrpi štetu na radu, preduzeće je dužno damu štetu nadoknadi, u skladu sa propisima o obligacionimodnosima.Posebne odredbeČlan 59.Određena prava i obaveze radnika koji se stiču po osnovurada, a koji nisu posebno uređeni ovim zakonom (plate i drugaprimanja radnika, zaštita na radu, zdravstveno, penzijsko iinvalidsko osiguranje, pravo po osnovu nezaposlenosti i dr.)uređuju se odgovarajućim zakonima, drugim propisima ikolektivnim ugovorom.18. Zakon o radu („Službeni glasnik Republike Srpske“br. 38/00, 41/00, 26/01 i 47/02) u relevantnom dijelu glasi:Član 165.Postupci za ostvarivanje i zaštitu prava radnika koji suzapočeti prije stupanja na snagu ovog zakona, okončaće seprema propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovogzakona, osim kod ostvarivanja i zaštite prava iz člana 152. stav1. i člana 153. ovog zakona.19. Zakon o obligacionim odnosima („Službeni <strong>list</strong>SFRJ“ br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, te „Službeni glasnikRepublike Srpske“ br. 17/93, 3/96 i 39/03) u relevantnom dijeluglasi:Član 154. stav 1.Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je akone dokaže da je šteta nastala bez njegove krivnje.Potpuna naknadaČlan 190.Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupileposlije uzrokovanja štete, dosuditi naknadu u svoti koja jepotrebna da se oštećenikova materijalna situacija dovede u onostanje u kojem bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ilipropuštanja.Podijeljena odgovornostČlan 192. stav 1.(1) Oštećenik koji je pridonio da šteta nastane ili da budeveća nego što bi inače bila ima pravo samo na razmjernosmanjenu naknadu.20. Zakon o parničnom postupku Republike Srpske(„Službeni glasnik Republike Srpske“ br. 58/03 i 85/03) urelevantnom dijelu glasi:Član 211.Pogrešna primjena materijalnog prava postoji kad sudnije primijenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo daprimijeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primijenio.VI. Dopustivost21. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.22. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnomlijeku koji je koristio.23. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijomje Presuda Vrhovnog suda <strong>broj</strong> 118-0-Rev-08-000 201 od 2.rujna 2009. godine, protiv koje nema drugih djelotvornihpravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanupresudu apelant je primio 22. rujna 2009. godine, a apelacija jepodnesena 27. <strong>list</strong>opada 2009. godine, tj. u roku od 60 dana,kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda.Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4.Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie)neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.24. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum25. Apelant pobija presude redovitih sudova u dijelu ukojem je njegov tužbeni zahtjev odbijen, tvrdeći da su mupovrijeđeni pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava
Број <strong>98</strong> - Страна 124 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europske konvencijei pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju.Pravo na pravično suđenjeČlanak II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.26. Ustavni sud podsjeća na to da je isto činjenično ipravno pitanje već razmatrao u Odluci o dopustivosti imeritumu <strong>broj</strong> AP 3687/08 od 18. siječnja 2012. godine (vidiUstavni sud, odluka o dopustivosti i meritumu objavljena u„Službenom glasniku BiH“ <strong>broj</strong> 40/12 od 28. svibnja 2012.godine) pa se umjesto posebnog obrazloženja ove odluke upogledu apelantovih žalbenih navoda Ustavni sud poziva naobrazloženje i razloge navedene u toj odluci. Ustavni sud je unavedenoj odluci zaključio da postoji povreda prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 6. stavak 1. Europske konvencije zbog toga što suredoviti sudovi prilikom odlučivanja o pravu na isplatu plaće zavrijeme dok je apelantičin radni odnos bio prekinutnezakonitom odlukom poslodavca, arbitrarno primijenilimaterijalno pravo. U toj odluci, Ustavni sud je zaključio da je, sobzirom na postojanje pravomoćne presude o poništenju odlukeo prestanku radnog odnosa i obveze tuženog da apelanticu vratina rad, apelantica došla u položaj kao da joj radni odnos nije niprestao, te joj pripadaju prava koja bi ostvarila kao da ta odlukanije ni donesena, tj. pripadaju joj prava koja imaju i drugiradnici, pravo na isplatu plaća i ostalih primanja iz radnogodnosa. Osim toga, Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključioda je Vrhovni sud proizvoljno primijenio materijalno pravokada je zaključio da apelantičino potraživanje, u biti, imakarakter naknade štete, odnosno odgovornosti za štetu, pa gaprimjenom članka 192. stavak 1. ZOO-a treba umanjiti za iznoskoji je apelantica primala na ime socijalne pomoći od drugedržave dok je imala status izbjeglice iz <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, ane karakter potraživanja po osnovi radnog odnosa, tj. rada, kojase ostvaruju primjenom drugih relevantnih odredabapozitivnopravnih propisa (zakona koji reguliraju oblast radnihodnosa i kolektivnim ugovorom). Naime, „primanja iz radnogodnosa“ i primanja po osnovi „socijalne pomoći“ koju jeapelantica primila od druge države su dvije apsolutno različitekategorije, te da u domaćem pravu ne postoji odredba kojom jeregulirana mogućnost tzv. prebijanja ovih potraživanja. Pritome, Ustavni sud je naglasio da se u konkretnom slučaju,suprotno zaključku Vrhovnog suda, ne radi o naknadi koju jeapelantica ostvarila u zavodu za zapošljavanje u vrijemeprivremene nezaposlenosti. Ustavni sud je zaključio da Vrhovnisud nije izvršio svoju obvezu da u konkretnom postupkuprimijeni relevantne materijalne i procesnopravne propise,budući da je, odlučujući o apelantičinom zahtjevu usmjerenomna isplatu „neisplaćene plaće“ na arbitraran način primijenioodredbu članka 51. ZOR-a i članka 192. stavak 1. ZOO-a, atime i odredbe ZPP koje reguliraju način postupanja Vrhovnogsuda prilikom odlučivanja o izjavljenoj reviziji, čime jepovrijeđeno apelantičino pravo na pravično suđenje iz člankaII/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1.Europske konvencije.27. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da jei u konkretnom predmetu odlukom Vrhovnog suda povrijeđenčlanak II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članak 6. stavak 1.Europske konvencije.Pravo na imovinu28. S obzirom na to da se razlozi navedeni u Odluci odopustivosti i meritumu <strong>broj</strong> AP 3687/08 od 18. siječnja 2012.godine u cijelosti odnose i na ovu odluku, Ustavni sud je iz istihrazloga zaključio da je povrijeđeno apelantovo pravo naimovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju.VIII. Zaključak29. Ustavni sud zaključuje da postoji povreda prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, te prava na imovinuiz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju zbog toga što suredoviti sudovi prilikom odlučivanja o pravu na isplatu plaće zavrijeme dok je apelantov radni odnos bio prekinut nezakonitomodlukom tuženog (poslodavca) arbitrarno primijenilimaterijalno pravo odbijajući apelantov tužbeni zahtjev prekodosuđenog iznosa, jer je u tom razdoblju kao izbjeglica iz<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ostvarivao socijalnu pomoć u drugojdržavi.30. Na temelju članka 61. st. 1. i 2. i članka 64. stavak 1.Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivuove odluke.31. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.1178Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 5283/10, рјешавајући апелацијуNuritu Yassin Mohammed, на основу члана VI/3б) УставаБосне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине(„Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 60/05, 64/08и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМирсад Ћеман, судијаЗлатко М. Кнежевић, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Nuritu YassinMohammed поднесена против:- пресудā Суда Босне и Херцеговине бр. С1 У 00262310 У од 2. марта 2011. године, С1 3 У 001488 10 У од 29.септембра 2010. године, С1 3 У 005704 11 У од 22. априла2011. године и С1 3 У 008680 12 У од 19. јануара 2012.године.Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ иу „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 125ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Nuritu Yassin Mohammed (у даљњем тексту:апеланткиња), држављанка Етиопије, коју заступаУдружење „Ваша права БиХ“ - Канцеларија у Мостару,поднијела је 26. новембра 2010. године апелацију Уставномсуду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд)против Пресуде Суда Босне и Херцеговине (у даљњемтексту: Суд БиХ) број СИ 3 У 001488 10 У од 29. септембра2010. године и Рјешења Министарства безбједности Боснеи Херцеговине - Сектор за азил (у даљњем тексту:Министарство - Сектор за азил) број УП-1-07/1-41-1-7-17/10 од 4. августа 2010. године. Предметна апелација јерегистрована под бројем АП 5283/10.2. Апеланткиња, коју заступа Осман Мулахалиловић,адвокат из Дистрикта Брчко БиХ, 25. априла 2011. годинеподнијела је апелацију против Пресуде Суда БиХ број С1 3У 002623 10 У од 2. марта 2011. године, која јерегистрована под бројем АП 1902/11.3. Апеланткиња, коју је заступао исти пуномоћник, 4.маја 2011. године поднијела је апелацију против ПресудеСуда БиХ број С1 У 005704 11 У од 22. априла 2011.године, која је регистрована под бројем АП 2000/11.4. Апеланткиња, коју је, такође, заступао истипуномоћник, 3. фебруара 2012. године поднијела јеапелацију против Пресуде Суда БиХ број С1 3 У 008680 12У од 19. јануара 2012. године, која је регистрована подбројем АП 537/12.II. Поступак пред Уставним судом5. С обзиром на то да су Уставном суду достављенечетири апелације из његове надлежности које се тичу истогчињеничног и правног основа, Уставни суд је, у складу сачланом 31 став 1 Правила Уставног суда, донио одлуку оспајању предмета у којима ће се водити један поступак идонијети једна одлука под бројем АП 5283/10. Спојене суапелације бр. АП 5283/10, АП 1902/11, АП 2000/11 и АП537/12.6. На основу члана 22 став 1 Правила Уставног суда,од Суда БиХ, Министарства - Сектора за азил и Службе запослове са странцима (у даљњем тексту: Служба)затражено је у периоду од 5. маја 2011. године до 24.фебруара 2012. године да доставе одговоре на апелацију.7. Суд БиХ, Министарство-Сектор за азил и Службадоставили су одговоре на апелације у периоду од 20. маја2011. године до 5. марта 2012. године.8. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију достављени су апеланткињи упериоду од 20. маја 2011. године до 14. марта 2012. године.III. Чињенично стање9. Чињенице предмета које произилазе из апеланткињинихнавода и докумената предочених Уставном суду,изложене према хронолошком реду доношења иницијалнихрјешења у поступцима окончаним оспореним пресудамаСуда БиХ, могу да се сумирају на сљедећи начин:Поступак по апеланткињином захтјеву за међународнузаштиту (АП 1902/11)10. Министарство - Сектор за азил је Рјешењем бројУП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010. године одбило уцијелости апеланткињин захтјев за међународну заштиту иодредило рок од 15 дана од дана правоснажности рјешењаза добровољно напуштање територије БиХ. У правнојпоуци је одређено да против наведеног рјешења ниједозвољена жалба, али да може да се покрене управни спор.Оцијењено је да „нема никаквог ваљаног разлога за страход повратка у земљу поријекла, нити су у поступкуутврђене препреке да се апеланткиња стави под заштитуземље поријекла. Надлежни орган је утврдио даапеланткињи, у случају повратка у земљу поријекла, непријети опасност за живот или слободу због разлога расе,вјере, националности, политичког мишљења илиприпадности одређеној друштвеној групи“. Закључено је даапеланткиња не испуњава прописане услове за додјелуизбјегличког статуса у БиХ. Такође, утврђено је даапеланткињи не пријети мучење или друго нехумано илипонижавајуће поступање или кажњавање, односнопоступање супротно захтјевима и гарантованим правима изЕвропске конвенције из 1950. године и Конвенције оспречавању мучења, нехуманог или понижавајућегтретмана или кажњавања из 1<strong>98</strong>4. године, што би био основза додјелу другог вида међународне заштите - супсидијарнезаштите.11. Суд БиХ, одлучујући о апеланткињиној тужбипротив наведеног рјешења Министарства - Сектора за азил,Пресудом број С1 3 У 002623 10 У од 2. марта 2011. годинеодбио је тужбу као неосновану. У образложењу пресуде је,између осталог, наведено да је оспореним рјешењемконачно одбијен апеланткињин захтјев за међународнузаштиту због тога што је у току поступка утврђено да серади о неоснованом захтјеву у складу са чланом 109 став 1,чл. 116 и 157 став 2 Закона о кретању и боравку странаца иазилу („Службени гласник БиХ“ број 36/08, у даљњемтексту: Закон), а да је Министарство испитало постојањеуслова за додјелу супсидијарне заштите у складу са чланом105 став 3 наведеног закона. Суд БиХ је оцијениоправилним закључак Министарства да нису испуњениуслови прописани Законом да се апеланткињи одобримеђународна заштита због тога што је одредбом члана 105наведеног закона прописано да је међународна заштитастатус који надлежни орган у БиХ признаје избјеглици илистранцу који испуњава услове за супсидијарну заштиту, аизбјеглица је, у складу са Конвенцијом о статусуизбјеглица из 1951. године и Протокола из 1967. године,странац који се, због основаног страха-од прогањања збогсвоје расе, вјере, националности, припадности некојдруштвеној групи или својих политичких мишљења, налазиван земље свог држављанства, а који не може или збогстраха неће да тражи заштиту земље чије држављанствоима.12. Даље је образложено „да је странац подсупсидијарном заштитом и странац који не испуњавауслове из дефиниције избјеглице, али у вези са којимпостоје озбиљни разлози за вјеровање да би се суочио састварним ризиком од изложености смртној казни, односнопогубљењу, мучењу, нечовјечном или понижавајућемпоступању или кажњавању у земљи поријекла, а који неможе или због страха неће да тражи заштиту у земљипоријекла. Дакле, према овој одредби, међународназаштита се одобрава странцу који има статус избјеглицепрема дефиницији и појму избјеглице који су прописаниКонвенцијом и Протоколом о статусу избјеглица и премакојим се избјеглицом сматра свако лице које се, збогоснованог страха од прогањања због расе, религије,националности, припадности одређеној друштвеној групи,нађе ван земље свог држављанства“. Даље је истакнуто дасе, према наведеној Конвенцији и Протоколу, не сматра даје лице лишено заштите земље свог држављанства ако себез икаквог ваљаног разлога, заснованог на оправданомстраху, не стави под заштиту земље чије држављанствоима, или странац који би се изложио стварном ризику уземљи поријекла.
Број <strong>98</strong> - Страна 126 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.13. Суд БиХ је нагласио да из апеланткињиних наводакоје је дала у поступку доношења рјешења и навода које јеистакла у тужби јасно произилази да је захтјев замеђународну заштиту апеланткиња поднијела због тогашто је „писала чланке о поражавајућем стању људскихправа у земљи поријекла, истичући велики степенкорупције у администрацији, о тешком економском стањуу Етиопији, као и о тешком положају младих и повећањуброја бескућника“. Суд БиХ је оцијенио да се апеланткињаније нашла ван земље чије држављанство има збогоправданог страха од прогањања због своје расе, вјере,националности, припадности некој друштвеној групи,дакле, из разлога усљед којих се, у смислу цитиранихпрописа, странцу одобрава међународна заштита, те језакључио да је Министарство правилно утврдило да непостоје разлози да се призна међународна заштитаапеланткињи због тога што је апеланткиња писала наведенечланке. Наглашено је да судско вијеће није могло даприхвати апеланткињину тврдњу да њој лично пријетиопасност због политичког дјеловања у случају повратка уземљу поријекла. Закључено је да апеланткиња нијепружила ни минимум доказа о свом чланству у партији,или о својој важној улози и проблемима произашлим изњеног чланства и рада у политичкој партији, те да јој, услучају повратка у земљу поријекла, пријети опасност поживот или слободу због расе, вјере, националности,политичког мишљења или припадности одређенојдруштвеној групи, или да јој у земљи поријекла пријетимучење или друго нехумано или понижавајуће поступањеили кажњавање. Истакнуто је да наведени закључак судапроизилази из апеланткињиних исказа које је далаприликом интервјуа, та да и судско вијеће сматра да јеодлука туженог органа правилна и основана на закону.14. Суд БиХ је оцијенио неоснованим апеланткињинприговор да тужени у поступку за међународну заштитуније испитао постојање услова за додјељивањесупсидијарне заштите у складу са чланом 105 став 3Закона, образлажући „ово због тога што се странцуодобрава супсидијарна заштита ако не испуњава услове запризнање статуса избјеглице, али у вези са којим постојеозбиљни разлози за вјеровање да би се суочио са стварнимризиком да буде изложен смртној казни, односнопогубљењу, мучењу или нечовјечном или понижавајућемпоступању или кажњавању у земљи поријекла, или постојиобјективна индивидуална пријетња по живот, збогнеселективног насиља у ситуацијама међународног илиунутрашњег оружаног сукоба, а који не може или збогстраха не жели да се стави под заштиту те земље“. Будућида се ради о пружању међународне заштите, Суд БиХ јеимао у виду члан 109 Закона којим је прописаноспровођење посебног испитног поступка, неопходног заутврђивање чињеница, разрјешавање спорних питања,омогућавање странцу да изнесе доказе, те је оцијенио да јеу конкретном случају поступљено по наведеној одредби. Уодносу на апеланткињино право да јој се достава вршипосредством пуномоћника, Суд БиХ је нагласио да јенаведено право основано у цијелости и да управни органмора своја писмена достављати пуномоћнику странке, а уконкретном случају „апеланткиња, незадовољна оспоренимактом, искористила је право на покретање управног спорапосредством свог пуномоћника и то није утицало нанезаконитост оспореног рјешења донесеног у управномпоступку“. Суд БиХ је оцијенио да је закључак туженогоргана правилан, будући да апеланткиња као тражитељкамеђународне заштите ничим није указала да постојииндивидуална пријетња по њен живот.Поступак за продужење мјере ограничења кретања(АП 5283/10)15. Рјешењем Министарства - Сектора за азил бројУП-1-07/1-41-1-7-17/10 од 4. августа 2010. годинепродужена је мјера ограничења кретања апеланткињи,држављанки Етиопије, за период од 7. августа до 4.новембра 2010. године (период од 90 дана), забраномкретања ван простора Установе за прихват странаца-Имиграционог центра у Источном Сарајеву, у Лукавици (удаљњем тексту: Имиграциони центар). Истим рјешењем јеодређено да тужба не одлаже извршење рјешења.16. У образложењу рјешења наведено је да јеапеланткиња, чије је посљедње пребивалиште било у Dilli,након што је 12. априла 2010. године изразила намјеру даподнесе захтјев за међународну заштиту, 21. априла 2010.године поднијела захтјев за међународну заштитуМинистарству - Сектору за азил, те да је истог данаобављена и регистрација апеланткиње као подноситељкезахтјева. У току поступка утврђено је да апеланткиња непосједује идентификациона документа из земље поријекла.Наиме, приликом подношења и регистрације захтјева замеђународну заштиту апеланткиња је изјавила да је њеноиме Сина Али Касим, да је рођена 2. маја 1<strong>98</strong>6. године уАсабу, Еритреја. Међутим, на интервјуима који су одржани25. маја и 16. јуна 2010. године и обављени на арапскомјезику апеланткиња је изјавила да је њено име Nuritu YassinMohammed, да је држављанка Етиопије, да је рођена 26.априла 1<strong>98</strong>1. године у Dilli, Етиопија. Провјером уцентралној бази података о странцима надлежни орган јеутврдио да је „ Nuritu Yassin Mohammed, држављанкиЕтиопије, рођеној 15. априла 1<strong>98</strong>1. године, издата виза типа'Ц' за улазак у Босну и Херцеговину са важењем од 25.октобра 2009. године до 25. јануара 2010. године“.Провјером код Граничне полиције Босне и Херцеговинеутврђено је да је евидентиран улазак у Босну иХерцеговину путем Међународног аеродрома Сарајево„лица Nuritu Yassin Mohammed, рођене 15. априла 1<strong>98</strong>1.године, која је приликом контроле службеницима Граничнеполиције предочила лични пасош Етиопије (чији број јеозначен у образложењу рјешења) у којем се налазила визаБосне и Херцеговине број А 0126304 са роком важења од25. октобра 2009. године до 25. јануара 2010. године“.17. Министарство - Сектор за азил, на основунаведених провјера и апеланткињиних исказа, прихватилоје да је апеланткиња лице са подацима наведеним удиспозитиву оспореног рјешења. Указано је да је РјешењемМинистарства - Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-1/10од 30. априла 2010. године апеланткињи одређена мјераограничења кретања, али под именом Сина Али, којаистиче 6. августа 2010. године. Даље је образложено да јеодредбом члана 114 став 3 Закона о кретању и боравкустранаца и азилу („Службени гласник БиХ“ број 36/08, удаљњем тексту: Закон) предвиђено да се подносиоцузахтјева за међународну заштиту у нарочито оправданимоколностима мјера ограничења може да продужи за јошукупно 90 дана. Истим чланом у ставу 1 тачка ц)предвиђено је да кретање може бити ограничено акопостоје основи сумње да се ради о очитој обмани илизлоупотреби поступка, како је то одређено чланом 110 став3 тачка а) истог закона, према којем се као очигледнаобмана или злоупотреба поступка одређује случај кадаподносилац захтјева без разумног објашњења и намјернодаје лажне исказе у поступку по захтјеву, а ти искази субитни за доношење одлуке о статусу. Закључено је да јеапеланткиња током поступка дала низ контрадикторнихизјава везаних за податке о свом идентитету, затим, исказ
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 127са регистрације који је у потпуности контрадикторанисказу датом на интервјуу до контрадикција и крајњенелогичних дијелова исказа са самог интервјуа, што јепојашњено у Рјешењу Министарства - Сектора за азил бројУП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010. године којим јеодбијен апеланткињин захтјев за међународну заштиту, тејој је одређен рок од 15 дана од дана правоснажностирјешења да добровољно напусти територију Босне иХерцеговине.18. Суд БиХ је Пресудом број СИ 3 У 001488 10 У од29. септембра 2010. године, одлучујући у управном спору оапеланткињиној тужби против Рјешења Министарствабезбједности - Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-17/10од 4. августа 2010. године којим је продужена мјераограничења кретања, одбио тужбу као неосновану.19. Суд БиХ је у образложењу наведене пресуде,између осталог, истакао да је тужени управни орган придоношењу коначног управног акта, који је предметпобијања, правилно и потпуно утврдио све чињенице којеутичу на доношење одлуке, те на утврђено чињеничностање, уз поштивање правила поступка, правилнопримијенио материјално право. Даље је наведено да је,према подацима из списа, а што није оспорено ни наводиматужбе, тужени у поступку доношења оспореног рјешењаутврдио, а што је и апеланткиња као тужитељка потврдилау својим изјавама, да се користила лажним именом, те да јеМинистарство - Сектор за азил одбило апеланткињинзахтјев за међународну заштиту.20. Суд БиХ је нагласио да су чланом 1 Законапрописани услови и поступак уласка и боравка странаца уБосну и Херцеговину, разлози за одбијање уласка иборавка, разлози за отказ боравка и за протјеривањестранаца, поступак подношења захтјева за међународнузаштиту, као и друга питања у вези са азилом, боравком икретањем странаца у Босни и Херцеговини. Наведено је даје одредбама Закона јасно регулисано у којим случајевимасе странцу одбија захтјев за међународну заштиту, те укојим случајевима може да се ограничи кретањеподносиоцу захтјева за међународну заштиту. Указано је начлан 110 став 2 тачка ц) Закона којим је прописано да ћеМинистарство одбити као неоснован захтјев замеђународну заштиту ако се захтјев заснива на очигледнојобмани или злоупотреби поступка с циљем стицањамеђународне заштите у Босни и Херцеговини. Према члану114 став 1 тачка ц), уколико се покаже да је потребно,кретање подносиоца захтјева за међународну заштиту можебити привремено ограничено ако постоје основи сумње дасе ради о очигледној обмани или злоупотреби поступка,како је то одређено чланом 110 став 3 Закона. Суд БиХ,имајући у виду наведене законске одредбе, као и доказе изконкретног списа, закључио је да је неспорно утврђено даје апеланткиња странац којем је одбијен захтјев замеђународну заштиту, јер је она лице које се у токупоступка користило лажним подацима. Закључак туженогда се апеланткињи продужи мјера ограничења кретањаоцијењен је као правилан.21. Суд БиХ је апеланткињин приговор да су јојнаведеним поступањем Министарства - Сектора за азилповријеђена права гарантована Европском конвенцијом зазаштиту људских права и основних слобода (у даљњемтексту: Европска конвенција), Универзалном декларацијомо људским правима, Међународним пактом о грађанским иполитичким правима, Конвенцијом о статусу избјеглица из1951. године оцијенио као неоснован. Образложено је данаведена права нису повријеђена на апеланткињину штетузбог тога што је питање кретања странаца јавни домендржаве и њених органа, те да продужење ограничењакретања странаца у законом предвиђеној процедури неможе да представља повреду наведених права. Суд БиХ језакључио да права странаца на слободу кретања могу битидјелимично или потпуно ограничена у складу са законом, умјери која је неопходна у демократском друштву уинтересу државе или јавне безбједности, ради очувањајавног поретка, спречавања криминала, заштите здрављаили морала, или заштите права и слобода других.Продужење мјере надзора (АП 2000/11)22. Министарство – Служба, рјешавајући послужбеној дужности у управној ствари продужења надзора,донијело је Рјешење о продужењу надзора број УП-1/18.6-07.3-29-1/11 од 14. априла 2011. године којим сеапеланткињи „без идентификационих докумената продужавамјера трајања надзора за период од 24. априла 2011.године до 23. маја 2011. године у Установи за прихватстранаца, Служба за послове са странцима-Имиграционицентар у Источном Сарајеву док се не изврше потребнепровјере у вези са идентитетом и држављанством и прибавепутна документа за апеланткињу“. Рјешење је донесенопримјеном члана 99 став 2 тачка ц) којим је прописано дастранцу може да се одреди стављање под надзор акопостоје основи сумње у истинитост навода странца оњеговом идентитету, или ако иначе идентитет странца неможе да се утврди ни у року од шест часова од довођења услужбене просторије, те члана 102 став 2 Закона којим јепрописано да странац остаје под надзором до тренуткаприсилног удаљења из земље, или толико дуго колико јепотребно да се изврши сврха надзора, односно док серазлози који су били основ за стављање странца под надзорбитно не измијене, али најдуже до рока одређеногрјешењем о стављању странца под надзор, односнорјешењем о продужењу надзора. Даље, у ставу 4 истогчлана одређено је да се по протеку рока од 30 дана из члана100 став 3 (рјешење о стављању странца под надзор)странац може да задржи под надзором на основу рјешења опродужењу надзора које доноси Служба. Надзор може дасе продужава сваки пут највише 30 дана уколико постојеуслови за одређивање стављања под надзор из члана 99Закона тако да одређивање стављања под надзор не можеда траје дуже од 180 дана.23. У образложењу рјешења је наглашено да јеРјешењем Министарства - Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010. године одбијен каонеоснован апеланткињин захтјев за међународну заштиту иистовремено јој је наложено да напусти територију БиХ уроку од 15 дана од дана правоснажности рјешења. Противнаведеног рјешења именована је покренула управни спорпред Судом БиХ у законом остављеном року, који јеПресудом број С1 3 00262310 У од 2. марта 2011. годинеодбио апеланткињину тужбу. Даље је образложено да је упоступку који је претходио доношењу конкретног рјешењаМинистарство - Служба испитало постојање битноизмијењених околности, односно разлоге због којих јеапеланткињи (али под другим именом) одређена мјеранадзора Рјешењем Министарства број УП-1/19.4. 4-07.3-158/10 од 9. априла 2010. године. Утврђено је да се нисуизмијениле околности, односно разлози који су били основза одређивање наведене мјере, тј. да апеланткиња непосједује идентификациона документа и да и даље постојеоснови сумње у истинитост навода о њеном идентитету ускладу са чланом 99 став 2 тачка ц) и чланом 100 Закона.Наведено је да се Служба, као првостепени орган, својимактом од 29. марта 2011. године обратила Министарствуспољних послова да посредује у Амбасади Етиопије ради
Број <strong>98</strong> - Страна 128 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.утврђивања апеланткињиног идентитета и држављанства,да је тражена сагласност за прихват и израду путног листа,али да још није достављен одговор. Такође, првостепениорган се обраћао и Дирекцији за координацију полицијскихтијела у БиХ да путем Интерпола утврди апеланткињинидентитет и држављанство, те обезбиједи сагласност заприхват и израду путног листа, али да, такође, још ниједостављен одговор.24. Министарство безбједности, одлучујући оапеланткињиној жалби против наведеног првостепеногрјешења Службе, својим Рјешењем број УП-2-06-07-2-55/11 од 18. априла 2011. године одбило је као неосновануапеланткињину жалбу, а Рјешење Службе број УП-118.6.-07-29-1/11 од 14. априла 2011. године је потврђено.25. У образложењу рјешења је, између осталог,наведено да је Министарство безбједности оцијенило да јепрвостепени орган правилно и потпуно утврдио чињеничностање и правилно примијенио материјални пропис, тедонио одлуку засновану на закону. Наведено је да из доказау спису неспорно произилази да се апеланткињин статусније измијенио, нити су се измијениле околности илиразлози за измјену квалификације која је дата у Рјешењу остављању под надзор број УП-1/19.4.4-07.3-158/10 од 9.априла 2010. године. Констатовано је да је неспорно даапеланткиња не посједује идентификациона документа и дапостоје основи сумње да су наводи о њеном идентитетуистинити, те да је примјена члана 99 став 2 тачка ц) и члана102 Закона у конкретном предмету основана.26. Одлучујући о апеланткињиној тужби противнаведеног рјешења другостепеног органа у управној стварипродужења надзора над странцем, Суд БиХ је Пресудомброј С1 3 У 005704 11 У од 22. априла 2011. године одбиотужбу као неосновану.27. У образложењу пресуде је, између осталог,наведено да је предмет разматрања постојање битноизмијењених околности, односно разлога због којих јеапеланткиња стављена под надзор а који су прописаничланом 99 став 2 тачка ц) Закона. Наглашено је да изподатака списа произилази да није дошло до битноизмијењених околности, те да и даље постоје разлози збогкојих је апеланткиња стављена под надзор, тј. разлози изчлана 99 став 2 тачка ц) Закона. Наиме, Суд је истакао да изподатака списа произилази да је основ за доношењерјешења чињеница да надлежни орган и даље сумња уапеланткињин идентитет, јер је апеланткиња у поступкуподношења захтјева за азил и регистрације навела да сезове Сина Али Касим, а управни орган је провјером уцентралној бази података утврдио да је лице које је ушло уБиХ на основу визе типа „Ц“ Nuritu Yassin Mohammed.28. Суд је закључио да су основи сумње у истинитостапеланткињиних навода о њеном идентитету основ за даљедоношење рјешења о продужењу надзора, односно да сенису измијениле околности на основу којих је апеланткињастављена под надзор у Имиграциони центар, јер АмбасадаЕтиопије до доношења оспореног рјешења није доставилатражену документацију у вези са утврђивањем истинитостиапеланткињиних навода о њеном идентитету, те се због тихразлога првостепени орган ургенцијом од 11. априла 2011.године поново обратио наведеној амбасади путемДирекције за координацију полицијских тијела у БиХ. СудБиХ је, у складу са чланом 101 Закона, саслушаоапеланткињу у року одређеном законом, која у својимнаводима није довела у сумњу утврђено чињенично стањеу управном поступку.Продужење мјере надзора ради обезбјеђењаспровођења рјешења о протјеривању (АП 537/12)29. Рјешењем Министарства - Службе број УП-1-18.6.-07.3-29-11/11 од 12. јануара 2012. годинеапеланткињи је продужен надзор ради обезбјеђењаспровођења рјешења о протјеривању и обезбјеђењаудаљења странца из земље, а мјера трајања надзораодређена је за период од 20. јануара 2012. године до 18.фебруара 2012. године. Рјешење је донесено примјеномчлана 99 став 1 тач. а) и ц), став 2 тачка а) и члана 102 став4 Закона.30. У образложењу рјешења је, између осталог,наведено да је Закључком Министарства број УП-1-07/1-41-1-39-5/11 од 19. октобра 2011. године одбаченапеланткињин захтјев за међународну заштиту (азил) иистовремено одређен рок од седам дана од достављањазакључка да добровољно напусти територију БиХ, чиме јеапеланткиња са 21. октобром 2011. године прешла унадлежност Службе. Даље је наведено да прије доношењаовог рјешења „овај орган није донио продужење мјеренадзора, како је то прописано чланом 102 став 4 Закона, јерје исто лице било у поступку за одобравање међународнезаштите у БиХ“.31. Наглашено је да је апеланткињи „коначнимРјешењем Службе број УП-1/18.6-07.3-29-9/1 од 14.новембра 2011. године, у поновном поступку, на основу чл.87 и 88 Закона изречена мјера протјеривања са територијеБиХ са забраном уласка и боравка на територији БиХ утрајању од двије године, те од дана коначности рјешењаостављеним роком од осам дана за добровољно напуштањеземље“. Наведено је да су на апеланткињин захтјев двапута покретани поступци за међународну заштиту у БиХ ида су одбијени коначним одлукама. Продужење надзораконкретним рјешењем заснива се на додатним разлозимапрописаним законом који су у међувремену настали, тј „15.децембра 2012. године, због здравствених сметњи инеопходне хоспитализације, апеланткиња је смјештена наНеуропсихијатријско одјељење болнице „Кошево“, гдје ћеборавити до одлуке љекара о даљој потреби пружањамедицинске његе“. Образложено је да је, због наведенихразлога, надлежни орган онемогућен да извршиапеланткињино удаљење из БиХ, што је обавеза прописаназаконом након што је предметно рјешење о апеланткињиномпротјеривању постало коначно, а апеланткиња нијеиспоштовала остављени рок од осам дана да добровољнонапусти земљу.32. Одлучујући о апеланткињиној жалби противРјешења Службе број УП-1/18.6.-07.3-29-11/11 од 12.јануара 2012. године којим је продужен надзор радиобезбјеђења спровођења рјешења о протјеривању иобезбјеђења удаљења странца из земље, Министарство јеРјешењем број УП-2-06-07-2-4/12 од 16. јануара 2012.године одбило као неосновану апеланткињину жалбу ипотврдило првостепено рјешење.33. У образложењу рјешења је, између осталог,наведено да је оспорено рјешење донесено примјеномчлана 99 став 1 тач. а) и ц) и став 2 тачка а) и члана 102став 4 Закона. Истакнуто је да је Закључком Министарства- Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-39-5/11 од 19.октобра 2011. године одбачен апеланткињин поновнизахтјев за међународну заштиту и истовремено одређен рокод седам дана од достављања закључка да добровољнонапусти територију БиХ, чиме је апеланткиња са 21.октобром 2011. године прешла у надлежност Службе. Даљеје наведено да је у образложењу првостепеног рјешењауказано да се ради о страној држављанки која је користила
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 129лажне податке о свом идентитету, те да је на основу тога,као и због непосједовања идентификационих докуменатастављена под надзор у Имиграциони центар РјешењемСлужбе број УП-1/19.4-07.3-158/10 од 9. априла 2010.године. Такође, Рјешењем Министарства - Сектора за азилброј УП-1-07/1-41-1-7-1/10 од 30. априла 2010. годинеизречена јој је мјера ограниченог кретања у виду забранекретања ван простора Имиграционог центра која је уконтинуитету продужавана, као и да је о апеланткињиномзахтјеву за међународну заштиту донесена правоснажнаодлука и рјешење коначног апеланткињиног статусапрешло у надлежност Службе. Министарство је истакло дасе Служба, као првостепени орган, ради краћегапеланткињиног задржавања у Имиграционом центру, каои коначног стицања законских услова за апеланткињиноудаљење из БиХ, поднеском од 29. марта 2011. годинеобратила Министарству спољних послова да посредује уАмбасади Етиопије ради утврђивања идентитета идржављанства, те сагласности за прихват и израду путноглиста, али нису добили одговор. Након више ургенцијаистом органу, од априла до августа 2011. године, у које јеукључен и Интерпол у Адис Абеби, 10. августа 2011.године првостепени орган је обавијештен „да су надлежниоргани Етиопије одлучили да је апеланткиња, уколикожели, а посједује пасош Етиопије, добродошла уЕтиопију“.34. Даље је наглашено да је апеланткињи коначнимРјешењем Службе број УП-1/18.6-07.3-29-9/1 од 14.новембра 2011. године у поновном поступку изреченамјера протјеривања са територије БиХ са забраном уласка иборавка на територији БиХ у трајању од двије године, а оддана коначности рјешења остављен је рок од осам дана дадобровољно напусти земљу. Наведено је да су наапеланткињин захтјев два пута покретани поступци замеђународну заштиту у БиХ, који су одбијени коначнимодлукама Сектора за азил. Посебно је наведено да сеапеланткињи продужење мјере надзора заснива надодатним разлозима прописаним законом који су насталинакон првобитно одређене мјере надзора, тј. зато што је 15.децембра 2011. године, због здравствених сметњи инеопходне хоспитализације, апеланткиња смјештена наНеуропсихијатријско одјељење болнице „Кошево“, гдје ћеборавити до одлуке љекара. Истакнуто је да је првостепениорган, у смислу члана 102 став 7 Закона, процијенио да себлажом мјером није могла постићи сврха, имајући у видуда ће апеланткиња онемогућити спровођење одлукепрвостепеног органа како је то прописано чланом 99 став 1тач. а) и ц) и став 2 тачка а) Закона.35. Увидом у спис предмета, наводе и прилоге жалбе,Министарство је оцијенило да је првостепени органправилно и потпуно утврдио чињенично стање, правилнопримијенио материјални пропис, те донио одлукузасновану на закону. Наглашено је да је коначним иправоснажним Рјешењем Службе број УП-1/18.6-07.3-29-9/11 од 14. новембра 2011. године апеланткињи,држављанки Етиопије, изречена мјера протјеривања сатериторије БиХ са забраном уласка у БиХ од двије годинезбог разлога предвиђених чланом 88 став 1 тачка а) и тачкад) Закона и наложено да напусти територију БиХ у року одосам дана од дана достављања коначне одлуке опротјеривању. Даље је истакнуто да је и Рјешењем Службеза послове са странцима број УП-1/19.4.4-07.3-158/10 од 9.априла 2010. године апеланткиња стављена под надзор збогнепосједовања идентификационих докумената за период од9. априла 2010. године до 8. маја 2010. године, а да јеРјешењем Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од2. августа 2010. године, које је постало правоснажно 2.марта 2011. године, одбијен апеланткињин захтјев замеђународну заштиту и одређен рок од петнаест дана оддана правоснажности рјешења за добровољно напуштањетериторије БиХ, а да апеланткиња није напустила БиХ уроку за добровољно извршење рјешења. Имајући у виду даје апеланткињи изречена мјера протјеривања са територијеБиХ, што је према члану 99 став 1 тач. а) и ц) Законапрописано као основ за одређивање надзора, Министарствоје оцијенило да је примјена члана 99 став 1 тач. а) и ц) став2 тачка а) Закона у конкретном предмету основана.Оцијењено је да из првостепеног списа произилази да јеапеланткињи одређена мјера надзора у поступкуспроведеном према закону, што је допуштено чланом 5став 1ф) Европске конвенције, којим је прописано да никоне смије бити лишен слободе осим у поступку који јепрописан законом. Наглашено је да одређивање надзораапеланткињи није било произвољно, јер је стављена поднадзор на основу члана 99 став 2 Закона. Имајући у видунаведено, Министарство је оцијенило да није дошло доповреде права из чл. 2, 3 и 5 Европске конвенције и чланаII/3а), б) и д) Устава БиХ.36. Одлучујући о апеланткињиним тужбама противнаведеног првостепеног и другостепеног рјешења, Суд БиХје, ради вођења јединственог поступка, извршио спајањенаведених предмета и Пресудом Суда БиХ број С1 3 У008680 12 У од 19. јануара 2012. године одбио тужбу каонеосновану.37. У образложењу пресуде, између осталог, наведеноје да је, у складу са одредбама члана 101 став 4 Закона,предсједник Вијећа Суда БиХ заказао саслушањеапеланткиње за 19. јануар 2012. године којем нијеприступила ни апеланткиња, нити њен пуномоћник, а назаписник је констатовано да је Суду достављен дописобавјештењеСлужбе од 18. јануара 2012. године у којем јенаведено да је апеланткиња, због лошег здравственогстања, смјештена у болничку установу „Кошево“ -Одјељење психијатрије, да је задржана на лијечењу и да,због наведених околности, није у могућности даприсуствује заказаном саслушању. Даље је истакнуто да јеапеланткињи оспореним рјешењем туженог Министарствапродужен надзор у Имиграционом центру за период од 20.јануара 2012. године до 18. фебруара 2012. године због тогашто је првостепени орган по службеној дужности, у смислучлана 102 став 4 Закона, испитао да ли постоје услови запродужење надзора апеланткињи, те је утврдио да се нисуизмијениле околности, нити разлози због којих је донесенамјера стављања апеланткиње под надзор. Наглашено је даје предмет разматрања у конкретном поступку постојањебитно измијењених околности, односно разлога због којихје апеланткиња стављена под надзор а који су прописаничланом 99 став 1 тачка ц) Закона (одређивање стављањапод надзор странца ради обезбјеђења удаљења из земље).Суд БиХ је навео да из података списа, као и изобразложења оспореног рјешења произилази да није дошлодо битно измијењених околности, да и даље постојеразлози због којих је апеланткиња стављена под надзор, тј.разлози из члана 99 став 1 тачка ц) Закона. Закључено је даје основ за доношење рјешења о продужењу надзора даљеобезбјеђење спровођења рјешења о протјеривању иобезбјеђење удаљења странца из земље. Оцијењено је да сеоспорено рјешење заснива на правилно утврђеномчињеничном стању и на правилној примјени материјалногправа, јер је првостепени орган правилно примијенио законкада је утврдио да и даље постоје услови за продужењенадзора над апеланткињом као странцем. Према оцјени
Број <strong>98</strong> - Страна 130 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Суда БиХ, нису се измијениле околности на основу којих јеапеланткиња стављена под надзор у Имиграциони центар,будући да је апеланткиња 15. децембра 2011. године, збогздравствених сметњи и неопходне хоспитализације,смјештена на Неуропсихијатријско одјељење болнице„Кошево“, те да је првостепени орган онемогућен даизврши удаљење апеланткиње из БиХ, што је закономпрописана обавеза након што је рјешење оапеланткињином протјеривању постало коначно, јерапеланткиња није поступила у остављеном року од осамдана да добровољно напусти територију БиХ.38. Суд БиХ је нагласио да је Рјешењем Министарства- Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа2010. године одбијен апеланткињин захтјев за међународнузаштиту као неоснован, те да је истовремено наложеноапеланткињи да напусти територију БиХ у року од 15 данаод дана правоснажности рјешења, а Суд БиХ је својомпресудом од 2. марта 2011. године одбио апеланткињинутужбу као неосновану. Даље је наведено да је ЗакључкомМинистарства - Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-39-5/11 од 21. октобра 2011. године одбачен апеланткињинзахтјев за међународну заштиту, те да је одређен рок одседам дана од доставе закључка да добровољно напуститериторију БиХ. Одлучивање о апеланткињином статусупрешло је у надлежност Службе, будући да је наведенимзакључком апеланткињин захтјев одбачен, а поднесенатужба није одлагала извршење рјешења.39. Првостепени орган је, испитујући све околности ичињенице, утврдио да се у конкретном случају ради остраној држављанки која је користила лажне податке освом идентитету, те да је због тог и разлога што нијепосједовала идентификациона документа била стављенапод надзор Рјешењем Службе број УП-1/19.4.-07.3-158/10од 9. априла 2010. године. Током боравка у Имиграциономцентру апеланткиња је исказала намјеру да поднесе захтјевза међународну заштиту па је, стога, рјешавање статусатужитељке прешло у надлежност Службе, која јој је у дванаврата изрицала мјеру ограничења кретања. Када је поњеном захтјеву за међународну заштиту донесенаправоснажна одлука, рјешавање статуса тужитељкеапеланткињеје 9. марта 2011. године прешло у надлежностСлужбе за послове са странцима. У том периоду, а радишто краћег задржавања у Имиграционом центру,првостепени орган је предузимао мјере обраћањаМинистарству спољних послова БиХ, Дирекцији закоординацију полицијских тијела, све ради прибављањапутне исправе за апеланткињу, те ради утврђивања ипотврде њеног стварног идентитета. Даље, првостепениорган се, с обзиром на то да је апеланткиња изјавила да сењена путна исправа налази код запосленика АмбасадеКраљевине Саудијске Арабије, тој амбасади обратио сациљем да се путна исправа достави како би се апеланткињавратила у земљу поријекла. На наведени упит првостепениорган је запримио допис од 21. септембра 2011. године укојем је истакнуто да апеланткиња у наведеној амбасади непосједује никакве личне ствари, као ни пасош. Даље,апеланткиња је 26. септембра 2011. године поново исказаланамјеру да поднесе захтјев за међународну заштиту па,сходно томе, првостепени орган није могао да предузимамјере ради прибављања путне исправе. У поступку који јепретходио доношењу оспореног рјешења првостепениорган је испитао и постојање измијењених околности, па јеутврдио да је апеланткињи изречена мјера протјеривања сатериторије БиХ коначним Рјешењем Службе за послове састранцима број ОП-1/18.6-07.3-29-9/11 од 14. новембра2011. године са забраном уласка и боравка у трајању оддвије године уз остављање рока да добровољно напустиземљу. Имајући у виду да је, због здравствених сметњи инеопходне хоспитализације, апеланткиња смјештена наНеуропсихијатријско одјељење болнице „Кошево“, гдје ћеборавити до одлуке љекара о даљњој потреби пружањамедицинске његе, Суд БиХ је оцијенио да је првостепениорган онемогућен да изврши удаљење апеланткиње из БиХ,те је прихватио закључак да се ради о оправданимоколностима и ваљаном основу за продужење надзора надапеланткињом.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације40. У првој поднесеној апелацији којом је оспоравалаПресуду Суда БиХ број 001488 10 У од 29. септембра 2010.године (везану за одлуке о ограничењу кретања)апеланткиња је навела да сматра да јој је оспореномпресудом повријеђено право на слободу и безбједностличности из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине ичлана 5 Европске конвенције, те да, опреза ради, уколикоУставни суд сматра да се у конкретном случају не ради олишавању слободе, већ о ограничењу кретања,апеланткиња сматра да јој је прекршено право на слободукретања из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине ичлана 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију.Апеланткиња је навела хронологију догађања након што је21. априла 2010. године поднијела захтјев за међународнузаштиту, те је навела да је лишена слободе уз произвољне ипаушалне разлоге Сектора за азил, чиме је прекршено њеноправо на слободу и безбједност. Такође, навела је да је„изрицање мјера настало као резултат грубог кршењадомаћих прописа, произвољног утврђивања чињеничногстања и погрешне примјене материјалних прописа, те да серадило о произвољном лишавању слободе апеланткиње“.Апеланткиња је нагласила да у поступку рјешавања њеногзахтјева за међународну заштиту није рађено по хитномпоступку, да лишавање слободе није спроведено у складуса законом, нити може да се подведе под изузеткепрописане чланом 5 став 1 тач. а) до ф) Европскеконвенције. Апеланткиња сматра да је Сектор за азилморао да оцијени „зашто је неопходно продужити мјеруограничења кретања са максималним роком и да ли је мјераограничења заиста потребна“. У односу на ове наводе,апеланткиња се позвала на пресуду (Saadi противУједињеног Краљевства, пар. 70) и истакла да „конкретнамјера продужења ограничења кретања ради наводне обманеи злоупотребе поступка није имала сврхе и није уопштебила потребна“. Даље, сматрајући да је жртва незаконитогограничавања слободе противно члану 5 Европскеконвенције, апеланткиња је, позивајући се на члан 5 став 5Европске конвенције, на име одштете затражила износ од3.000,00 КМ, наводећи да је „лишена слободе додатних 90дана иако није постојао никакав разлог, нити законскиоснов за ову мјеру“. Апеланткиња је прецизирала да,уколико Уставни суд сматра да се у конкретном случају неради о лишавању слободе, већ о ограничењу слободекретања, оспореним одлукама је прекршено право наслободу кретања из члана 2 Протокола број 4 уз Европскуконвенцију.41. Апеланткиња, даље, сматра да јој је оспоренимпресудама Суда БиХ којим су одбијене њене тужбе ууправном спору против рјешења којим је у цијелостиодбијен њен захтјев за међународну заштиту, затим,одређено продужење мјере трајања надзора за одређенипериод, те продужење мјере надзора ради обезбјеђењаспровођења рјешења о протјеривању (које пресуде је
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 131апеланткиња оспорила у апелацијама бр. АП 1902/11, АП2000/11 и АП 537/12) повријеђено право на живот, праволица да не буде подвргнуто мучењу и право на личнуслободу и безбједност из члана II/3а), б) и д) Устава Боснеи Херцеговине и чл. 2, 3 и 5 Европске конвенције.Нагласила је да се против ње не води никакав прекршајнини кривични поступак, те да је произвољно лишенаслободе, да само кривични суд у кривичном поступкупружа довољно гаранција за преиспитивање одлуке охапшењу и лишавању слободе, а да Закон о управнимспоровима не може да пружи такве гаранције, те даМинистарство безбједности није судска власт.Апеланткиња је навела да је „изражавајући политичкомишљење за вријеме рада у организацији 'Godna Lalimat' уземљи поријекла, писала чланке о поражавајућем стањуљудских права у земљи поријекла, истичући велики степенкорупције у администрацији, тешко економско стање уЕтиопији, тежак положај младих и повећање бројабескућника. Њени чланци су објављени, те је због тогатужитељку пратила полиција“. Нагласила је да члан 3Европске конвенције укључује једну од основнихвриједности у демократском друштву, односно даапсолутно забрањује тортуру или нечовјечно илипонижавајуће поступање и кажњавање (види пресудуSoering против Уједињеног Краљевства од 7. јула 1<strong>98</strong>9.године, Серија А бр. 161, стр. 35, ст. 09-91). Апеланткињаје навела да, уколико би дошло до изгона из БиХ, била биподвргнута тортури, мучењу и нечовјечном поступању, асуд је дужан у поступку да утврди да ли постоји стварниризик и да ли би удаљавање апеланткиње било усупротности са чланом 3 Европске конвенције.b) Одговори на апелације42. У одговору на апелације Суд БиХ је истакао даније дошло до повреде одредаба Устава БиХ и Европскеконвенције на које се позвала апеланткиња, наглашавајућида слобода кретања може бити дјелимично или потпуноограничена у складу са одредбама Закона, односно да јепризнавање статуса међународне заштите у домену јавневласти.43. Министарство - Сектор за азил у својимодговорима навело је да је апеланткињи ограниченокретање због тога што није поднијела нити показаланиједан идентификациони докуменат из земље поријеклана основу којег би могао да се утврди њен идентитет.Наглашено је да је наведена чињеница веома битна када сеима у виду да се апеланткиња користила лажним именомприликом регистрације и подношења захтјева замеђународну заштиту у БиХ, а да је дискрециона оцјенанадлежног органа коме ће ограничити кретање на основусвих околности одређеног случаја, што је апеланткињинслучај. Даље је истакнуто да се изјава тражиоцамеђународне заштите о његовом идентитету узима каовјеродостојна, али да у случајевима какав је апеланткињин,када постоји сумња, могу да се примијене одређене мјере,или покрену одређени поступци како би се утврдио њенидентитет. Истакнуто је да је одбијен апеланткињин захтјевза међународну заштиту, јер је у току поступка утврђено дасе ради о неоснованом захтјеву, у складу са чланом 109став 1 и чл. 116 и 157 став 2 Закона. Наглашено је да сеапеланткиња није нашла ван земље чије држављанство имазбог оправданог страха од прогањања због своје вјере, расе,националности, припадности некој друштвеној групи, какоје то дефинисано Конвенцијом о статусу избјеглица из1951. године и Протоколом о статусу избјеглица из 1967.године. Наведено је да је захтјев одбијен, јер апеланткињаније пружила ни минимум доказа о свом чланству упартији, о њеној важној улози, те да јој у случају повраткау земљу поријекла пријети опасност по живот или слободуи због разлога вјере, расе, националности, политичкогмишљења или припадности одређеној друштвеној групи,или да јој у земљи поријекла пријети мучење или нехуманоили понижавајуће поступање или кажњавање.44. У одговору на наводе апелације број АП 537/12(поднесене против одлука којим је продужена мјеранадзора ради обезбјеђења спровођења рјешења опротјеривању) Министарство - Служба, између осталог,истакло је да нису повријеђена апеланткињина права изчлана II/3а), б) и д) Устава Босне и Херцеговине и чл. 2, 3 и5 Европске конвенције, будући да је Суд БиХ, рјешавајућиконкретан управни спор, у смислу члана 102 став 2 Закона,оцијенио постојање битно измијењених околности, тј.услова за даље продужење надзора. Истакнуто је да јеконачним и правоснажним Рјешењем овог органа број УП-1/18.6-07.3-29-9/11 од 14. новембра 2011. године, на основучл. 87 и 88 став 1 тач. а) и д) Закона, апеланткињи изреченамјера протјеривања са територије БиХ уз забрану уласка иборавка у трајању од двије године, са остављеним роком одосам дана од дана пријема коначног рјешења задобровољно напуштање територије, те да апеланткиња нијеиспоштовала добровољни рок. Даље, у односу наапеланткињин захтјев за међународну заштиту,правоснажним Рјешењем Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-7-16/10 од 2. августа 2010. године захтјев је одбијен, азатим и Закључком Сектора за азил број УП-1-07/1-41-1-1-39-5/11 од 19. октобра 2011. године, по поновномапеланткињином захтјеву, тај захтјев је одбачен.Наглашено је да апеланткиња, ни након правоснажноокончаних наведених поступака у сегменту међународнезаштите, није испоштовала рок за напуштање територијеБосне и Херцеговине. Истакнуто је да рјешења опродужењу надзора нису посљедица произвољногпоступања, већ да се ради о поступку који је спроведен ускладу са Законом, да је испоштовано и апеланткињинопроцедурално право, укључујући и поступак habeas corpusиз става 4 члана 5 Европске конвенције, будући да сурјешења о продужењу надзора била предмет судскогпреиспитивања. Такође је наведено да је повреда члана 3Европске конвенције детаљно испитивана у поступкурјешавања по захтјеву за међународну заштиту, те да сенаводи о повреди наведеног члана Европске конвенције немогу да доведу у везу са судским поступцима из којих супроизашле побијане пресуде.V. Релевантни прописи45. Закон о кретању и боравку странаца и азилу(„Службени гласник БиХ“ број 36/08) у релевантном дијелугласи:Члан 87.(Мјера протјеривања)(1) Протјеривање је мјера којом се странцу налажеизлазак из БиХ и забрањује улазак и боравак у БиХ уодређеном временском периоду који не може бити краћиод једне ни дужи од пет година.Члан 88.(Разлози за изрицање мјере протјеривања)(1) Странцу може бити изречена мјера протјеривањаиз БиХ ако:д) …након што су се стекли услови из члана117.(Протјеривање у случају одбијања захтјева замеђународну заштиту) овог закона, а није остварио правона боравак у складу с овим Законом;
Број <strong>98</strong> - Страна 132 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Члан 99. став 1. тач. а) и ц) и став 2. тачка ц)(Одређивање стављања под надзор)(1) Странцу се може одредити стављање поднадзор:a) ради осигурања извршења рјешења опротјеривању, у случају да му је отказан боравак у БиХ илиу другом случају кад му је изречена мјера протјеривања;b) ради осигурања удаљења странца из земље;(2) Странцу ће се одредити стављање под надзор акопостоје основи сумње;c) у истинитост навода странца о његовомидентитету или се иначе идентитет не може утврдитини у року од шест сати од довођења у службенепросторије.Члан 100. став 3.(3) На основу рјешења Службе, странац се можезадржати под надзором толико дуго колико је потребноза извршење сврхе надзора, односно док се разлози који субили основ за стављање странца под надзор битно неизмијене, али најдуже 30 дана.Члан 102. ст. 2. и 4.(2) Странац остаје под надзором до тренуткаприсилног удаљења из земље или толико дуго колико јепотребно за извршење сврхе надзора, односно док серазлози који су били основ за стављање странца поднадзор битно не измијене, али најдуже до рока одређеногрјешењем о стављању под надзор, односно рјешењем опродужењу надзора.(4) По протеку рока од 30 дана из члана 100. став 3.овог закона, странац се може задржати под надзором наоснову рјешења о продужењу надзора које доноси Служба.Надзор се може продужавати сваки пут највише за 30дана, уколико постоје услови за одређивање стављања поднадзор из члана 99. овог закона, тако да укупно трајањенадзора странца не може трајати дуже од 180 дана. (…)Члан 105.(Дефиниција међународне заштите)(1) У смислу овог закона, међународна заштита јестатус који надлежни орган у БиХ признаје избјеглици илистранцу који испуњава услове за супсидијарну заштиту.(2) Избјеглица је, у складу с Конвенцијом о статусуизбјеглица из 1951. и Протоколом о статусу избјеглица из1967., странац који се због основаног страха одпрогањања због своје расе, вјере, националности,припадности одређеној друштвеној групи или збогполитичког мишљења налази ван земље свогдржављанства а не може се, или се због таквог страха нежели ставити под заштиту те земље, као и лице бездржављанства које се налази ван земље свог претходногуобичајеног мјеста боравка а не може се или се збогтаквог страха не жели вратити у ту државу.(3) Странац на супсидијарној заштити је странацкоји не испуњава услове из става (2) овог члана, али у вези скојим постоје озбиљни разлози за вјеровање да би сесуочио са стварним ризиком да буде изложен смртнојказни, односно погубљењу, мучењу или нечовјечном илипонижавајућем поступању или кажњавању у земљипоријекла или у земљи уобичајеног мјеста боравка, илипостоји озбиљна индивидуална пријетња по живот илилице цивила због неселективног насиља у ситуацијамамеђународног или унутрашњег оружаног сукоба, а који неможе или због страха не жели да се стави под заштитуте земље.Члан 110.(Одбијање захтјева за међународну заштиту)(1) Министарство ће одбити захтјев за међународнузаштиту као неоснован ако се захтјев заснива наразлозима који не представљају основ за признањестатуса из члана 105. (Дефиниција међународне заштите)овог закона.(2) Министарство ће одбити захтјев за међународнузаштиту као неоснован и ако:д) се захтјев заснива на очигледној обмани илизлоупотреби поступка с циљем стицања међународнезаштите у БиХ;Члан 114.(Ограничење кретања подносиоца захтјева за међународнузаштиту)(1) Уколико се покаже потребним, кретањеподносиоца захтјева за међународну заштиту може битипривремено ограничено у случају ако:ц) постоје основи сумње да се ради о очигледнојобмани или злоупотреби поступка како је то одређеночланом 110. ставом 3. овог закона.(2) Кретање се ограничава:б) забраном кретања ван специјализиране установе заприхват странаца.Члан 116.(Одлуке по захтјеву за међународну заштиту)По захтјеву за међународну заштиту Министарстводоноси одлуку којом се:i. захтјев за међународну заштиту одбија, а странцуодређује рок у којем мора напустити БиХ;Члан 117.(Протјеривање у случају одбијања захтјева за међународнузаштиту)Странац чији је захтјев за међународну заштитуодбијен правоснажном одлуком из члана 116. (Одлуке позахтјеву за међународну заштиту) тачка ц) или (...), а којине напусти БиХ у одређеном року, биће протјеран из земљеу складу с чланом 88. (Разлози за изрицање мјерепротјеривања) став (1) тачка д) овог закона.46. Закон о управним споровима („Службенигласник БиХ“ бр. 19/02, 88/07, 83/08 и 74/10) у релевантномдијелу гласи:Члан 7.У управним споровима Суд одлучује у вијећусастављеном од тројице судија, ако овим законом ниједругачије одређено.У управним споровима покренутим против рјешења остављању странца под надзор одлучује судија појединац.Члан 19.Изузетно од става 1. овога члана, тужба противрјешења о стављању странца под надзор подноси се у рокуод 24 часа од уручења, односно доставе рјешењадругостепеног тијела у управном поступку, односнопротеком тога рока ако у њему другостепена одлука ниједонесена. У споровима из овог става Суд одлучује похитном поступку, саслушава странца и судску одлукудоноси што прије, а најкасније у року од 30 дана од данаподношења тужбе.Члан 36.Суд доноси пресуду, односно рјешење већином гласовасудског вијећа.О вијећању и гласању води се посебан записник, којипотписују сви чланови вијећа и записничари.Вијећање и гласање врши се без присуства странака.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 133VI. Допустивост47. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било којегсуда у Босни и Херцеговини.48. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме побија,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку којег је користио.49. У конкретном случају предмет оспоравањаапелацијом су пресуде Суда БиХ, и то: Пресуда број С1 3 У001488 10 У од 29. септембра 2010. године, коју јеапеланткиња примила 30. септембра 2010. године, аапелација је поднесена 26. новембра 2010. године, Пресудаброј С1 3 У 002623 10 У од 2. марта 2011. године, коју јеапеланткиња примила 9. марта 2011. године а апелација јеподнесена 27. априла 2011. године, Пресуда број С1 3 У005704 11 У од 22. априла 2011. године, коју јеапеланткиња примила 26. априла 2011. године а апелацијаје поднесена 4. маја 2011. године и Пресуда број С1 3 У008680 12 У од 19. јануара 2012. године, коју јеапеланткиња примила 23. јануара 2012. године а апелацијаје поднесена 3. фебруара 2012. године. Дакле, противнаведених пресуда нема других дјелотворних правнихлијекова могућих по закону, а апелације су поднесене уроку од 60 дана, како је прописано чланом 16 став 1Правила Уставног суда. Коначно, апелације испуњавају иуслове из члана 16 ст. 2 и 4 Правила Уставног суда, јернису очигледно (prima facie) неосноване, нити постоји некидруги формални разлог због којег апелације нисудопустиве.50. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметне апелације испуњавајууслове у погледу допустивости.VII. МеритумПоступак поводом захтјева за одобравање међународнезаштите и поступци у вези са продужењем мјереограничења кретања и продужењем мјере надзора51. Апеланткиња побија наведене пресуде, тврдећи дасу тим пресудама повријеђена њена права, и то: право наживот из члана II/3а) Устава Босне и Херцеговине и члана2 Европске конвенције, право лица да не буде подвргнутомучењу нити нечовјечном или понижавајућем третмануили казни из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине ичлана 3 Европске конвенције, право на личну слободу ибезбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине ичлана 5 Европске конвенције.Право на слободу и безбједност личности52. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:d) Право на личну слободу и безбједност.Члан 5 Европске конвенције у релевантном дијелугласи:1. Свако има право на слободу и безбједностличности. Нико не смије бити лишен слободе изузев у ниженаведеним случајевима и у складу са законом прописанимпоступком:f) законитог хапшења или лишења слободе особе уциљу спречавања илегалног уласка у земљу или особепротив које је у току поступак депортације илиекстрадиције.4. Свако коме је ускраћена слобода хапшењем илилишавањем слободе има право уложити жалбу суду какоби суд, у кратком року, размотрио законитост лишавањаслободе и уколико оно није било законито наложиоослобађање.53. У конкретном случају апеланткиња је лице којемје одбијен захтјев за међународну заштиту и којем супродужене мјере ограничења кретања и мјере трајањанадзора за одређени период док се не изврше потребнепровјере у вези са идентитетом и држављанствомапеланткиње, као и ради обезбјеђења спровођења рјешењао протјеривању. Апеланткиња се позива на кршење правана слободу личности из члана II/3д) и члана 5 Европскеконвенције. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра дапредметна апелација покреће питање постојањадозвољеног основа везаног за слободу према члану 5 став 1тачка ф) Европске конвенције.Члан 5 став 1 тачка ф) Европске конвенције54. Уставни суд подсјећа да члан 5 Европскеконвенције обезбјеђује појединцу заштиту од произвољногмијешања државе у његово право на слободу каофундаментално људско право (види, Европски суд, Aksoyпротив Турске, пресуда од децембра 1996. године, став 76,Извјештаји 1996-VI). Из текста члана 5 јасно произилази дасе гаранције које садржи примјењују према „свима“. Учлану 5 став 1 тач. а) до ф) Европске конвенције дата јеисцрпна листа дозвољених основа када појединац можебити лишен слободе и када ће лишавање слободе битизаконито ако потпада под један од ових основа (види,Европски суд, Saadi против Уједињеног Краљевства (GC),број 13229/03, став 43, ЕCHR 2008).55. Уставни суд подсјећа да је у више својих одлукапосебно нагласио да право на слободу личности спада уједно од најзначајнијих људских права и да члан 5Европске конвенције даје заштиту у смислу да нико несмије бити произвољно лишен слободе. Произвољностлишавања слободе оцјењује се, у првом реду, у односу напоштивање процедуралних захтјева, у конкретном случајуЗакона, који мора бити усклађен и са стандардима изЕвропске конвенције. Један од изузетака садржаних учлану 5 став 1 тачка ф) Европске конвенције дозвољавадржави да контролише слободу странаца у имиграциономконтексту.56. Уставни суд из списа конкретног предмета уочавада је у свим поступцима присутна сумња у апеланткињинидентитет, будући да је апеланткиња у поступкуподношења захтјева за азил навела да се зове Сина АлиКасим, а надлежни органи су провјером у централној базиподатака утврдили да је у БиХ ушло лице на основу визетипа „Ц“ Nuritu Yassin Mohammed. Суд БиХ је оцијенио даиз апеланткињиних навода, које је дала у поступкудоношења оспорених одлука, јасно произилази да је захтјевза међународну заштиту апеланткиња поднијела зато штоје писала чланке о поражавајућем стању људских права уземљи поријекла, истичући велики степен корупције уадминистрацији, о тешком економском стању у Етиопији,као и о тешком положају младих и повећању бројабескућника. Даље је утврђено да се апеланткиња нијенашла ван земље чије држављанство има због оправданог
Број <strong>98</strong> - Страна 134 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.страха од прогањања због своје расе, вјере, националности,припадности некој друштвеној групи (како је то одређеноКонвенцијом о статусу избјеглица из 1951. године иПротоколом о статусу избјеглица из 1967. године), дакле,из разлога због којих се, у смислу законских прописа,странцу одобрава међународна заштита, те је закључено дане постоје разлози за признавање међународне заштитеапеланткињи због тога што је писала чланке наведенесадржине. Наиме, у поступцима је утврђено даапеланткиња није пружила минимум доказа о свомчланству у партији, о њеној важној улози, те да јој услучају повратка у земљу поријекла, пријети опасност поживот или слободу због вјере, националности, политичкогмишљења или припадности одређеној друштвеној групи,или да јој у земљи поријекла пријети мучење или нехуманоили понижавајуће поступање или кажњавање.57. Даље, Уставни суд уочава да је одредбама Законајасно прописано у којим случајевима се странцу одбијазахтјев за међународну заштиту, те у којим случајевимаможе да се ограничи кретање подносиоца захтјева замеђународну заштиту. Уставни суд има у виду да јеапеланткињи као странцу одбијен захтјев за међународнузаштиту, јер је утврђено да се у току поступка користилалажним подацима, односно да се њен захтјев заснивао наочигледној обмани и злоупотреби поступка с циљемстицања међународне заштите у БиХ, те да постоје и даљеоснови сумње у истинитост апеланткињиних навода оњеном идентитету и да се ради о очигледној обмани.Захтјев за међународну заштиту је одбијен, јер је у токупоступка утврђено да се ради о неоснованом захтјеву ускладу са чланом 109 став 1 и чл. 116 и 157 став 2 Закона.О продужењу мјере ограничења кретања и продужењумјере надзора одлучено је у смислу члана 99 став 2 тачка ц)и члана 102 став 2 Закона. Из образложења оспорениходлука произилази да је оцијењено постојање битноизмијењених околности, тј. услова за продужење надзора(при томе да ли блажом мјером може да се постигне сврхау смислу Закона), те је утврђено да није дошло до битноизмијењених околности, већ да и даље постоје разлози збогкојих је апеланткиња стављена под надзор, тј. разлози изчлана 99 став 2 тачка ц) Закона. Рјешења о продужењуограничења кретања и продужењу надзора, као и рјешење увези са међународном заштитом нису посљедицапроизвољног поступања, будући да је поступак спроведен ускладу са Законом, а испоштовано је и процедуралноапеланткињино право, укључујући и поступак habeascorpus из става 4 члана 5 Европске конвенције. Такође, уконкретном поступку одлучивања о захтјеву замеђународну заштиту надлежни органи су испитали ипостојање услова за супсидијарну заштиту прописануЗаконом, те оцијенили да нису испуњени услови прописаниЗаконом. Уставни суд наглашава да је апеланткињинадлежни орган коначним и правоснажним Рјешењем бројУП-1/18.6-07.3-29-9/11 од 14. новембра 2011. године, наоснову чл. 87 и 88 став 1 тач. а) и д) Закона, изрекао мјерупротјеривања са територије БиХ уз забрану уласка иборавка у трајању од двије године са остављеним роком одосам дана од дана пријема коначног рјешења дадобровољно напусти територију, али да апеланткиња нијеиспоштовала одређени рок.58. Из наведених чињеница неспорно произилази дасу у апеланткињином случају органи управе (Сектор,Служба и Министарство) а, затим, и Суд БиХ детаљноиспитали околности апеланткињиног случаја и у свимнаведеним поступцима који су окончани оспоренимпресудама, у складу са релевантним одредбама Закона,дали детаљне разлоге зашто је одбијен апеланткињинзахтјев за међународну заштиту, зашто јој је изречена мјераограничења кретања, зашто је апеланткињи продуженнадзор за одређени период, односно дати разлози запродужење мјере надзора због апеланткињиногпротјеривања. Према мишљењу Уставног суда, наведеноуказује да су у апеланткињином случају, у смислурелевантних ставова Европског суда и Уставног суда, усвим наведеним поступцима испоштовани свипроцедурални захтјеви прописани Законом. При томеУставни суд сматра да је неопходно нагласити да уоколностима конкретног случаја не налази ништа што биуказивало на евентуалну повреду апеланткињиног права наслободу и безбједност личности у ситуацији кад сунадлежни органи континуирано предузимали послове изсвоје надлежности како би се апеланткињин статус и,самим тим, њено задржавање у Имиграционом центрусвели на најмању могућу мјеру. У том контексту Уставнисуд запажа да су у периодима који су обухваћени одлукамакоје су предмет ове апелације надлежни органи предузелибројне активности у смислу утврђења апеланткињиногидентитета и, самим тим, утврђивања земљеапеланткињиног поријекла, а што неспорно, с обзиром наодредбе Закона, представља претходно питање задоношење рјешења о апеланткињиној депортацији. Стога,Уставни суд сматра да апеланткињи, која у Босни иХерцеговини, према утврђењу управних органа и суда,борави незаконито, оспореним одлукама није повријеђеноправо на слободу и безбједност личности, будући да јенеспорно да је њено задржавање у Имиграционом ценртупрактично све вријеме било обухваћено спровођењемнеопходних радњи ради апеланткињине депортације.59. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да уконкретном случају није дошло до кршења права наслободу и безбједност личности из члана II/3д) УставаБосне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ф) Европскеконвенције, те да су апеланткињини наводи неосновани.Право лица да не буде подвргнуто мучењу, нечовјечномили понижавајућем третману или казни60. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2. овог члана, аона обухватају:b) Право да не буду подвргнута мучењу илинехуманом и понижавајућем поступку или казни.Члан 3 Европске конвенције гласи:Нико неће бити подвргнут тортури, нељудском илипонижавајућем поступку или кажњавању.61. Апеланткиња се жали да јој је оспоренимодлукама донесеним у поступку поводом захтјева замеђународну заштиту повријеђено право из члана II/3б)Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европскеконвенције. Смисао заштите коју пружа право да неко лицене буде подвргнуто мучењу или нехуманом ипонижавајућем поступку или казни јесте да се спријече,онемогуће и санкционишу такви поступци који изазивајумучење и нехуман или понижавајући поступак или казнукоју државни органи или појединци у њихово име спроводепрема неким лицима. При томе интензитет и трајање тихпоступака морају бити такви да они, у суштини, доводе доповреде наведених уставних права.62. Апеланткиња је истакла да је то право повријеђеноу поступку у којем је одбијен њен захтјев за међународнузаштиту и наложено да добровољно напусти територију
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 135БиХ у року од 15 дана од дана правоснажности рјешења.Према мишљењу Уставног суда, из навода апелацијепроизилази да се апеланткиња позива на повреду наведеногправа, јер је у поступку који је окончан оспоренимодлукама утврђено да не постоје разлози за примјенупринципа non refoulement, тј. забране враћања прописанечланом 91 Закона, чија ће посљедица, премаапеланткињиним тврдњама, бити њено враћање у земљупоријекла гдје ће бити подвргнута тортури и нехуманомтретману. С тим у вези, Уставни суд запажа да су Суд БиХи надлежни органи спровели поступак у којем суутврђивали да ли постоје разлози за „забрану враћања“ уземљу поријекла, у смислу члана 91 Закона, с циљемевентуалног одобравања међународне заштите, у смислучлана 105 Закона, те закључили да у конкретном случају непостоје разлози за забрану апеланткињиног враћања уземљу поријекла, те да не постоји реална опасност да биапеланткиња у земљи поријекла могла бити изложенатретману који је забрањен чланом 3 Европске конвенције.63. Уставни суд запажа да се у контексту утврђивањауслова за „забрану враћања“ из члана 91 Закона мора даутврди индивидуална опасност за појединца и та опасностмора бити реална, а не само могућа. У конкретном случајунадлежни органи (Министарство и Суд БиХ) утврдили суда апеланткиња „није пружила ни минимум доказа о свомчланству у партији, или о својој важној улози упроблемима произашлим из њеног чланства и рада уполитичкој партији“, да у случају повратка у земљупоријекла, постоје разлози због којих јој лично пријетиопасност по живот или слободу због расе, вјере,националности, политичког мишљења или припадностиодређеној друштвеној групи, или да јој у земљи поријеклапријети мучење или друго нехумано или понижавајућепоступање или кажњавање.64. При томе Уставни суд има у виду да су сенадлежни органи позвали и на чињеницу да је апеланткињау поступку по захтјеву за међународну заштиту, безразумног објашњења и намјерно, давала лажне исказе а тиискази су битни за доношење одлуке о статусу, чиме језлоупотријебљен поступак с циљем стицања међународнезаштите.65. С обзиром на то да су надлежни органи савјесно идетаљно испитали да ли постоје разлози за примјенупринципа non refoulement (забране враћања), те утврдилида не постоје разлози за примјену наведеног принципа и отоме дали јасно образложење, Уставни суд закључује да уконкретном случају, у поступку одлучивања оапеланткињином захтјеву за одобрење међународнезаштите, није прекршено апеланткињино право на забранумучења, нехуманог или понижавајућег поступања иликажњавања из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине ичлана 3 Европске конвенције.Остали наводи66. У односу на апеланткињине наводе да јој јеоспореним одлукама повријеђено право на живот из чланаII/3а) Устава Босне и Херцеговине и члана 2 Европскеконвенције и на слободу кретања из члана II/3м) УставаБосне и Херцеговине и члана 2 Протокола број 4 узЕвропску конвенцију, Уставни суд истиче да се разматрањеових навода чини беспредметним, будући да су наводи оповреди ових права идентични наводима о повреди праваиз члана II/3б) и д) Устава Босне и Херцеговине, односночл. 3 и 5 Европске конвенције, које је Уставни судразматрао у претходним тачкама ове одлуке.VIII. Закључак67. Када се у поступку доношења одлуке по захтјевуза међународну заштиту, продужења мјере ограничењакретања и продужења мјере надзора ради о законитомлишавању слободе странца, у смислу члана 5 став 1ф)Европске конвенције, те када при лишавању слободеапеланткиње није било произвољности, јер је лишенаслободе на основу одредбе члана 99 став 2 тачка ц) Закона,и када су испоштована неопходна процедуралнаапеланткињина права, јер је рјешење о захтјеву замеђународну заштиту, рјешење о стављању под надзор,односно о продужењу надзора, као и рјешење опротјеривању било предмет судског преиспитивања, усмислу члана 5 став 4 Европске конвенције, нема повредеправа на слободу и безбједност личности из члана II/3д)Устава Босне и Херцеговине и члана 5 Европскеконвенције.68. У поступку доношења одлуке о међународнојзаштити апеланткиње, продужења мјере ограничењакретања и продужења мјере надзора кад апеланткиња ниједоказала да јој у случају повратка у земљу поријеклапријети опасност због политичког дјеловања, нема повредеправа на забрану мучења, нехуманог поступања икажњавања из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине ичлана 3 Европске конвенције.69. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.70. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 5283/10, rješavajući apelaciju Nuritu YassinMohammed, na osnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3.Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMirsad Ćeman, sudijaZlatko M. Knežević, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija Nuritu YassinMohammed podnesena protiv:- presudā Suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> br. S1 U 002623 10U od 2. marta 2011. godine, S1 3 U 001488 10 U od 29.septembra 2010. godine, S1 3 U 005704 11 U od 22. aprila2011. godine i S1 3 U 008680 12 U od 19. januara 2012.godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Nuritu Yassin Mohammed (u daljnjem tekstu:apelantica), državljanka Etiopije, koju zastupa Udruženje „Vašaprava BiH“ - Ured u Mostaru, podnijela je 26. novembra 2010.godine apelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u
Број <strong>98</strong> - Страна 136 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Suda <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Sud BiH) <strong>broj</strong> SI 3 U 00148810 U od 29. septembra 2010. godine i Rješenja Ministarstvasigurnosti <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> - Sektor za azil (u daljnjemtekstu: Ministarstvo - Sektor za azil) <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-17/10 od 4. augusta 2010. godine. Predmetna apelacija jeregistrirana pod <strong>broj</strong>em AP 5283/10.2. Apelantica, koju zastupa Osman Mulahalilović, advokatiz Distrikta Brčko BiH, 25. aprila 2011. godine podnijela jeapelaciju protiv Presude Suda BiH <strong>broj</strong> S1 3 U 002623 10 U od2. marta 2011. godine, koja je registrirana pod <strong>broj</strong>em AP1902/11.3. Apelantica, koju je zastupao isti opunomoćenik, 4. maja2011. godine podnijela je apelaciju protiv Presude Suda BiH<strong>broj</strong> S1 U 005704 11 U od 22. aprila 2011. godine, koja jeregistrirana pod <strong>broj</strong>em AP 2000/11.4. Apelantica, koju je, također, zastupao istiopunomoćenik, 3. februara 2012. godine podnijela je apelacijuprotiv Presude Suda BiH <strong>broj</strong> S1 3 U 008680 12 U od 19.januara 2012. godine, koja je registrirana pod <strong>broj</strong>em AP537/12.II. Postupak pred Ustavnim sudom5. S obzirom na to da su Ustavnom sudu dostavljene četiriapelacije iz njegove nadležnosti koje se tiču istog činjeničnog ipravnog osnova, Ustavni sud je, u skladu sa članom 31. stav 1.Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanju predmeta ukojima će se voditi jedan postupak i donijeti jedna odluka pod<strong>broj</strong>em AP 5283/10. Spojene su apelacije br. AP 5283/10, AP1902/11, AP 2000/11 i AP 537/12.6. Na osnovu člana 22. stav 1. Pravila Ustavnog suda, odSuda BiH, Ministarstva - Sektorа za azil i Službe za poslove sastrancima (u daljnjem tekstu: Služba) zatraženo je u periodu od5. maja 2011. godine do 24. februara 2012. godine da dostaveodgovore na apelaciju.7. Sud BiH, Ministarstvo-Sektor za azil i Služba dostavilisu odgovore na apelacije u periodu od 20. maja 2011. godine do5. marta 2012. godine.8. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantici u periodu od 20.maja 2011. godine do 14. marta 2012. godine.III. Činjenično stanje9. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelanticinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu, izloženeprema hronološkom redu donošenja inicijalnih rješenja upostupcima okončanim osporenim presudama Suda BiH, moguse sumirati na sljedeći način:Postupak po apelanticinom zahtjevu za međunarodnuzaštitu (AP 1902/11)10. Ministarstvo - Sektor za azil je Rješenjem <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. augusta 2010. godine odbilo u cijelostiapelanticin zahtjev za međunarodnu zaštitu i odredilo rok od 15dana od dana pravosnažnosti rješenja za dobrovoljnonapuštanje teritorije BiH. U pravnoj pouci je određeno da protivnavedenog rješenja nije dozvoljena žalba, ali se može pokrenutiupravni spor. Ocijenjeno je da „nema nikakvog valjanograzloga za strah od povratka u zemlju porijekla, niti su upostupku utvrđene prepreke da se apelantica stavi pod zaštituzemlje porijekla. Nadležni organ je utvrdio da apelantici, uslučaju povratka u zemlju porijekla, ne prijeti opasnost za životili slobodu zbog razloga rase, vjere, nacionalnosti, političkogmišljenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi“.Zaključeno je da apelantica ne ispunjava propisane uvjete zadodjelu izbjegličkog statusa u BiH. Također, utvrđeno je daapelantici ne prijeti mučenje ili drugo nehumano iliponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, odnosno postupanjesuprotno zahtjevima i garantiranim pravima iz Evropskekonvencije iz 1950. godine i Konvencije o sprečavanjumučenja, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana ili kažnjavanjaiz 1<strong>98</strong>4. godine, što bi bio osnov za dodjelu drugog vidameđunarodne zaštite - supsidijarne zaštite.11. Sud BiH, odlučujući o apelanticinoj tužbi protivnavedenog rješenja Ministarstva - Sektora za azil, Presudom<strong>broj</strong> S1 3 U 002623 10 U od 2. marta 2011. godine odbio jetužbu kao neosnovanu. U obrazloženju presude je, izmeđuostalog, navedeno da je osporenim rješenjem konačno odbijenapelanticin zahtjev za međunarodnu zaštitu zbog toga što je utoku postupka utvrđeno da se radi o neosnovanom zahtjevu uskladu sa članom 109. stav 1, čl. 116. i 157. stav 2. Zakona okretanju i boravku stranaca i azilu („Službeni glasnik BiH“ <strong>broj</strong>36/08, u daljnjem tekstu: Zakon), a da je Ministarstvo ispitalopostojanje uvjeta za dodjelu supsidijarne zaštite u skladu sačlanom 105. stav 3. navedenog zakona. Sud BiH je ocijeniopravilnim zaključak Ministarstva da nisu ispunjeni uvjetipropisani Zakonom da se apelantici odobri međunarodna zaštitazbog toga što je odredbom člana 105. navedenog zakonapropisano da je međunarodna zaštita status koji nadležni organu BiH priznaje izbjeglici ili strancu koji ispunjava uvjete zasupsidijarnu zaštitu, a izbjeglica je, u skladu sa Konvencijom ostatusu izbjeglica iz 1951. godine i Protokola iz 1967. godine,stranac koji se, zbog osnovanog straha-od proganjanja zbogsvoje rase, vjere, nacionalnosti, pripadnosti nekoj društvenojgrupi ili svojih političkih mišljenja, nalazi van zemlje svogdržavljanstva, a koji ne može ili zbog straha neće da tražizaštitu zemlje čije državljanstvo ima.12. Dalje je obrazloženo „da je stranac pod supsidijarnomzaštitom i stranac koji ne ispunjava uvjete iz definicijeizbjeglice, ali u vezi sa kojim postoje ozbiljni razlozi zavjerovanje da bi se suočio sa stvarnim rizikom od izloženostismrtnoj kazni, odnosno pogubljenju, mučenju, nečovječnom iliponižavajućem postupanju ili kažnjavanju u zemlji porijekla, akoji ne može ili zbog straha neće da traži zaštitu u zemljiporijekla. Dakle, prema ovoj odredbi, međunarodna zaštita seodobrava strancu koji ima status izbjeglice prema definiciji ipojmu izbjeglice koji su propisani Konvencijom i Protokolom ostatusu izbjeglica i prema kojim se izbjeglicom smatra svakolice koje se, zbog osnovanog straha od proganjanja zbog rase,religije, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj grupi,nađe izvan zemlje svog državljanstva“. Dalje je istaknuto da se,prema navedenoj Konvenciji i Protokolu, ne smatra da je licelišeno zaštite zemlje svog državljanstva ako se bez ikakvogvaljanog razloga, zasnovanog na opravdanom strahu, ne stavipod zaštitu zemlje čije državljanstvo ima, ili stranac koji bi seizložio stvarnom riziku u zemlji porijekla.13. Sud BiH je naglasio da iz apelanticinih navoda koje jedala u postupku donošenja rješenja i navoda koje je istakla utužbi jasno proizlazi da je zahtjev za međunarodnu zaštituapelantica podnijela zbog toga što je „pisala članke oporažavajućem stanju ljudskih prava u zemlji porijekla, ističućiveliki stepen korupcije u administraciji, o teškom ekonomskomstanju u Etiopiji, kao i o teškom položaju mladih i povećanju<strong>broj</strong>a beskućnika“. Sud BiH je ocijenio da se apelantica nijenašla izvan zemlje čije državljanstvo ima zbog opravdanogstraha od proganjanja zbog svoje rase, vjere, nacionalnosti,pripadnosti nekoj društvenoj grupi, dakle, iz razloga usljedkojih se, u smislu citiranih propisa, strancu odobravameđunarodna zaštita, te je zaključio da je Ministarstvo pravilnoutvrdilo da ne postoje razlozi da se prizna međunarodna zaštitaapelantici zbog toga što je apelantica pisala navedene članke.Naglašeno je da sudsko vijeće nije moglo prihvatiti apelanticinutvrdnju da njoj lično prijeti opasnost zbog političkog djelovanjau slučaju povratka u zemlju porijekla. Zaključeno je da
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 137apelantica nije pružila ni minimum dokaza o svom članstvu upartiji, ili o svojoj važnoj ulozi i problemima proizašlim iznjenog članstva i rada u političkoj partiji, te da joj, u slučajupovratka u zemlju porijekla, prijeti opasnost po život ili sloboduzbog rase, vjere, nacionalnosti, političkog mišljenja ilipripadnosti određenoj društvenoj grupi, ili da joj u zemljiporijekla prijeti mučenje ili drugo nehumano ili ponižavajućepostupanje ili kažnjavanje. Istaknuto je da navedeni zaključaksuda proizlazi iz apelanticinih iskaza koje je dala prilikomintervjua, ta da i sudsko vijeće smatra da je odluka tuženogorgana pravilna i osnovana na zakonu.14. Sud BiH je ocijenio neosnovanim apelanticin prigovorda tuženi u postupku za međunarodnu zaštitu nije ispitaopostojanje uvjeta za dodjeljivanje supsidijarne zaštite u skladusa članom 105. stav 3. Zakona, obrazlažući „ovo zbog toga štose strancu odobrava supsidijarna zaštita ako ne ispunjava uvjeteza priznanje statusa izbjeglicе, ali u vezi sa kojim postojeozbiljni razlozi za vjerovanje da bi se suočio sa stvarnimrizikom da bude izložen smrtnoj kazni, odnosno pogubljenju,mučenju ili nečovječnom ili ponižavajućem postupanju ilikažnjavanju u zemlji porijekla, ili postoji objektivnaindividualna prijetnja po život, zbog neselektivnog nasilja usituacijama međunarodnog ili unutrašnjeg oružanog sukoba, akoji ne može ili zbog straha ne želi da se stavi pod zaštitu tezemlje“. Budući da se radi o pružanju međunarodne zaštite, SudBiH je imao u vidu član 109. Zakona kojim je propisanoprovođenje posebnog ispitnog postupka, neophodnog zautvrđivanje činjenica, razrješavanje spornih pitanja,omogućavanjе strancu da iznese dokaze, te je ocijenio da je ukonkretnom slučaju postupljeno po navedenoj odredbi. Uodnosu na apelanticino pravo da joj se dostava vršiposredstvom opunomoćenika, Sud BiH je naglasio da jenavedeno pravo osnovano u cijelosti i da upravni organ morasvoja pismena dostavljati opunomoćeniku stranke, a ukonkretnom slučaju „apelantica, nezadovoljna osporenimaktom, iskoristila je pravo na pokretanje upravnog sporaposredstvom svog opunomoćenika i to nije utjecalo nanezakonitost osporenog rješenja donesenog u upravnompostupku“. Sud BiH je ocijenio da je zaključak tuženog organapravilan, budući da apelantica kao tražiteljica međunarodnezaštite ničim nije ukazala da postoji individualna prijetnja ponjen život.Postupak za produženje mjere ograničenja kretanja (AP5283/10)15. Rješenjem Ministarstva - Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-17/10 od 4. augusta 2010. godine produžena jemjera ograničenja kretanja apelantici, državljanki Etiopije, zaperiod od 7. augusta do 4. novembra 2010. godine (period od90 dana), zabranom kretanja izvan prostora Ustanove za prihvatstranaca-Imigracionog centra u Istočnom Sarajevu, u Lukavici(u daljnjem tekstu: Imigracioni centar). Istim rješenjem jeodređeno da tužba ne odgađa izvršenje rješenja.16. U obrazloženju rješenja navedeno je da je apelantica,čije je posljednje prebivalište bilo u Dilli, nakon što je 12.aprila 2010. godine izrazila namjeru da podnese zahtjev zameđunarodnu zaštitu, 21. aprila 2010. godine podnijela zahtjevza međunarodnu zaštitu Ministarstvu - Sektoru za azil, te da jeistog dana obavljena i registracija apelantice kao podnositeljicezahtjeva. U toku postupka utvrđeno je da apelantica neposjeduje identifikacione dokumente iz zemlje porijekla.Naime, prilikom podnošenja i registracije zahtjeva zameđunarodnu zaštitu apelantica je izjavila da je njeno ime SinaAli Kasim, da je rođena 2. maja 1<strong>98</strong>6. godine u Asabu, Eritreja.Međutim, na intervjuima koji su održani 25. maja i 16. juna2010. godine i obavljeni na arapskom jeziku apelantica jeizjavila da je njeno ime Nuritu Yassin Mohammed, da jedržavljanka Etiopije, da je rođena 26. aprila 1<strong>98</strong>1. godine uDilli, Etiopija. Provjerom u centralnoj bazi podataka ostrancima nadležni organ je utvrdio da je „Nuritu YassinMohammed, državljanki Etiopije, rođenoj 15. aprila 1<strong>98</strong>1.godine, izdata viza tipa 'C' za ulazak u Bosnu i Hercegovinu savaženjem od 25. oktobra 2009. godine do 25. januara 2010.godine“. Provjerom kod Granične policije <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>utvrđeno je da je evidentiran ulazak u Bosnu i Hercegovinuputem Međunarodnog aerodroma Sarajevo „lica Nuritu YassinMohammed, rođene 15. aprila 1<strong>98</strong>1. godine, koja je prilikomkontrole službenicima Granične policije predočila lični pasošEtiopije (čiji <strong>broj</strong> je označen u obrazloženju rješenja) u kojemse nalazila viza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> A 0126304 sa rokomvaženja od 25. oktobra 2009. godine do 25. januara 2010.godine“.17. Ministarstvo - Sektor za azil, na osnovu navedenihprovjera i apelanticinih iskaza, prihvatilo je da je apelantica licesa podacima navedenim u dispozitivu osporenog rješenja.Ukazano je da je Rješenjem Ministarstva - Sektora za azil <strong>broj</strong>UP-1-07/1-41-1-7-1/10 od 30. aprila 2010. godine apelanticiodređena mjera ograničenja kretanja, ali pod imenom Sina Ali,koja ističe 6. augusta 2010. godine. Dalje je obrazloženo da jeodredbom člana 114. stav 3. Zakona o kretanju i boravkustranaca i azilu („Službeni glasnik BiH“ <strong>broj</strong> 36/08, u daljnjemtekstu: Zakon) predviđeno da se podnosiocu zahtjeva zameđunarodnu zaštitu u naročito opravdanim okolnostima mjeraograničenja može produžiti za još ukupno 90 dana. Istimčlanom u stavu 1. tačka c) predviđeno je da kretanje može bitiograničeno ako postoje osnovi sumnje da se radi o očitojobmani ili zloupotrebi postupka, kako je to određeno članom110. stav 3. tačka a) istog zakona, prema kojem se kaoočigledna obmana ili zloupotreba postupka određuje slučajkada podnosilac zahtjeva bez razumnog objašnjenja i namjernodaje lažne iskaze u postupku po zahtjevu, a ti iskazi su bitni zadonošenje odluke o statusu. Zaključeno je da je apelanticatokom postupka dala niz kontradiktornih izjava vezanih zapodatke o svom identitetu, zatim, iskaz sa registracije koji je upotpunosti kontradiktoran iskazu datom na intervjuu dokontradikcija i krajnje nelogičnih dijelova iskaza sa samogintervjua, što je pojašnjeno u Rješenju Ministarstva - Sektora zaazil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. augusta 2010. godinekojim je odbijen apelanticin zahtjev za međunarodnu zaštitu, tejoj je određen rok od 15 dana od dana pravosnažnosti rješenjada dobrovoljno napusti teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.18. Sud BiH je Presudom <strong>broj</strong> SI 3 U 001488 10 U od 29.septembra 2010. godine, odlučujući u upravnom sporu oapelanticinoj tužbi protiv Rješenja Ministarstva sigurnosti -Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-17/10 od 4. augusta2010. godine kojim je produžena mjera ograničenja kretanja,odbio tužbu kao neosnovanu.19. Sud BiH je u obrazloženju navedene presude, izmeđuostalog, istakao da je tuženi upravni organ pri donošenjukonačnog upravnog akta, koji je predmet pobijanja, pravilno ipotpuno utvrdio sve činjenice koje utječu na donošenje odluke,te na utvrđeno činjenično stanje, uz poštivanje pravila postupka,pravilno primijenio materijalno pravo. Dalje je navedeno da je,prema podacima iz spisa, a što nije osporeno ni navodimatužbe, tuženi u postupku donošenja osporenog rješenja utvrdio,a što je i apelantica kao tužiteljica potvrdila u svojim izjavama,da se koristila lažnim imenom, te da je Ministarstvo - Sektor zaazil odbilo apelanticin zahtjev za međunarodnu zaštitu.20. Sud BiH je naglasio da su članom 1. Zakona propisaniuvjeti i postupak ulaska i boravka stranaca u Bosnu iHercegovinu, razlozi za odbijanje ulaska i boravka, razlozi zaotkaz boravka i za protjerivanje stranaca, postupak podnošenjazahtjeva za međunarodnu zaštitu, kao i druga pitanja u vezi sa
Број <strong>98</strong> - Страна 138 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.azilom, boravkom i kretanjem stranaca u Bosni i Hercegovini.Navedeno je da je odredbama Zakona jasno regulirano u kojimslučajevima se strancu odbija zahtjev za međunarodnu zaštitu,te u kojim slučajevima se može ograničiti kretanje podnosiocuzahtjeva za međunarodnu zaštitu. Ukazano je na član 110. stav2. tačka c) Zakona kojim je propisano da će Ministarstvo odbitikao neosnovan zahtjev za međunarodnu zaštitu ako se zahtjevzasniva na očiglednoj obmani ili zloupotrebi postupka s ciljemstjecanja međunarodne zaštite u Bosni i Hercegovini. Premačlanu 114. stav 1. tačka c), ukoliko se pokaže da je potrebno,kretanje podnosioca zahtjeva za međunarodnu zaštitu može bitiprivremeno ograničeno ako postoje osnovi sumnje da se radi oočiglednoj obmani ili zloupotrebi postupka, kako je to određenočlanom 110. stav 3. Zakona. Sud BiH, imajući u vidu navedenezakonske odredbe, kao i dokaze iz konkretnog spisa, zaključioje da je nesporno utvrđeno da je apelantica stranac kojem jeodbijen zahtjev za međunarodnu zaštitu, jer je ona lice koje se utoku postupka koristilo lažnim podacima. Zaključak tuženog dase apelantici produži mjera ograničenja kretanja ocijenjen jekao pravilan.21. Sud BiH je apelanticin prigovor da su joj navedenimpostupanjem Ministarstva - Sektora za azil povrijeđena pravagarantirana Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava iosnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija),Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima,Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima,Konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine ocijenio kaoneosnovan. Obrazloženo je da navedena prava nisu povrijeđenana apelanticinu štetu zbog toga što je pitanje kretanja stranacajavni domen države i njenih organa, te da produženjeograničenja kretanja stranaca u zakonom predviđenoj procedurine može predstavljati povredu navedenih prava. Sud BiH jezaključio da prava stranaca na slobodu kretanja mogu bitidjelomično ili potpuno ograničena u skladu sa zakonom, umjeri koja je neophodna u demokratskom društvu u interesudržave ili javne sigurnosti, radi očuvanja javnog poretka,sprečavanja kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili zaštiteprava i sloboda drugih.Produženje mjere nadzora (AP 2000/11)22. Ministarstvo – Služba, rješavajući po službenojdužnosti u upravnoj stvari produženja nadzora, donijelo jeRješenje o produženju nadzora <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-1/11 od14. aprila 2011. godine kojim se apelantici „bezidentifikacionih dokumenata produžava mjera trajanja nadzoraza period od 24. aprila 2011. godine do 23. maja 2011. godine uUstanovi za prihvat stranaca, Služba za poslove sa strancima-Imigracioni centar u Istočnom Sarajevu dok se ne izvršepotrebne provjere u vezi sa identitetom i državljanstvom ipribave putni dokumenti za apelanticu“. Rješenje je donesenoprimjenom člana 99. stav 2. tačka c) kojim je propisano da sestrancu može odrediti stavljanje pod nadzor ako postoje osnovisumnje u istinitost navoda stranca o njegovom identitetu, ili akose inače identitet stranca ne može utvrditi ni u roku od šest satiod dovođenja u službene prostorije, te člana 102. stav 2.Zakona kojim je propisano da stranac ostaje pod nadzorom dotrenutka prisilnog udaljenja iz zemlje, ili toliko dugo koliko jepotrebno da se izvrši svrha nadzora, odnosno dok se razlozi kojisu bili osnov za stavljanje stranca pod nadzor bitno ne izmijene,ali najduže do roka određenog rješenjem o stavljanju strancapod nadzor, odnosno rješenjem o produženju nadzora. Dalje, ustavu 4. istog člana određeno je da se po proteku roka od 30dana iz člana 100. stav 3. (rješenje o stavljanju stranca podnadzor) stranac može zadržati pod nadzorom na osnovu rješenjao produženju nadzora koje donosi Služba. Nadzor se možeprodužavati svaki put najviše 30 dana ukoliko postoje uvjeti zaodređivanje stavljanja pod nadzor iz člana 99. Zakona tako daodređivanje stavljanja pod nadzor ne može trajati duže od 180dana.23. U obrazloženju rješenja je naglašeno da je RješenjemMinistarstva - Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od2. augusta 2010. godine odbijen kao neosnovan apelanticinzahtjev za međunarodnu zaštitu i istovremeno joj je naloženoda napusti teritoriju BiH u roku od 15 dana od danapravosnažnosti rješenja. Protiv navedenog rješenja imenovanaje pokrenula upravni spor pred Sudom BiH u zakonomostavljenom roku, koji je Presudom <strong>broj</strong> S1 3 00262310 U od 2.marta 2011. godine odbio apelanticinu tužbu. Dalje jeobrazloženo da je u postupku koji je prethodio donošenjukonkretnog rješenja Ministarstvo - Služba ispitalo postojanjebitno izmijenjenih okolnosti, odnosno razloge zbog kojih jeapelantici (ali pod drugim imenom) određena mjera nadzoraRješenjem Ministarstva <strong>broj</strong> UP-1/19.4. 4-07.3-158/10 od 9.aprila 2010. godine. Utvrđeno je da se nisu izmijenile okolnosti,odnosno razlozi koji su bili osnov za određivanje navedenemjere, tj. da apelantica ne posjeduje identifikacione dokumentei da i dalje postoje osnovi sumnje u istinitost navoda o njenomidentitetu u skladu sa članom 99. stav 2. tačka c) i članom 100.Zakona. Navedeno je da se Služba, kao prvostepeni organ,svojim aktom od 29. marta 2011. godine obratila Ministarstvuvanjskih poslova da posreduje u Ambasadi Etiopije radiutvrđivanja apelanticinog identiteta i državljanstva, da jetražena saglasnost za prihvat i izradu putnog <strong>list</strong>a, ali da još nijedostavljen odgovor. Također, prvostepeni organ se obraćao iDirekciji za koordinaciju policijskih tijela u BiH da putemInterpola utvrdi apelanticin identitet i državljanstvo, te osigurasaglasnost za prihvat i izradu putnog <strong>list</strong>a, ali da, također, jošnije dostavljen odgovor.24. Ministarstvo sigurnosti, odlučujući o apelanticinojžalbi protiv navedenog prvostepenog rješenja Službe, svojimRješenjem <strong>broj</strong> UP-2-06-07-2-55/11 od 18. aprila 2011. godineodbilo je kao neosnovanu apelanticinu žalbu, a Rješenje Službe<strong>broj</strong> UP-118.6.-07-29-1/11 od 14. aprila 2011. godine jepotvrđeno.25. U obrazloženju rješenja je, između ostalog, navedenoda je Ministarstvo sigurnosti ocijenilo da je prvostepeni organpravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje i pravilnoprimijenio materijalni propis, te donio odluku zasnovanu nazakonu. Navedeno je da iz dokaza u spisu nesporno proizlazi dase apelanticin status nije izmijenio, niti su se izmijenileokolnosti ili razlozi za izmjenu kvalifikacije koja je data uRješenju o stavljanju pod nadzor <strong>broj</strong> UP-1/19.4.4-07.3-158/10od 9. aprila 2010. godine. Konstatirano je da je nesporno daapelantica ne posjeduje identifikacione dokumente i da postojeosnovi sumnje da su navodi o njenom identitetu istiniti, te da jeprimjena člana 99. stav 2. tačka c) i člana 102. Zakona ukonkretnom predmetu osnovana.26. Odlučujući o apelanticinoj tužbi protiv navedenogrješenja drugostepenog organa u upravnoj stvari produženjanadzora nad strancem, Sud BiH je Presudom <strong>broj</strong> S1 3 U005704 11 U od 22. aprila 2011. godine odbio tužbu kaoneosnovanu.27. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedenoda je predmet razmatranja postojanje bitno izmijenjenihokolnosti, odnosno razloga zbog kojih je apelantica stavljenapod nadzor a koji su propisani članom 99. stav 2. tačka c)Zakona. Naglašeno je da iz podataka spisa proizlazi da nijedošlo do bitno izmijenjenih okolnosti, te da i dalje postojerazlozi zbog kojih je apelantica stavljena pod nadzor, tj. razloziiz člana 99. stav 2. tačka c) Zakona. Naime, Sud je istakao da izpodataka spisa proizlazi da je osnov za donošenje rješenjačinjenica da nadležni organ i dalje sumnja u apelanticinidentitet, jer je apelantica u postupku podnošenja zahtjeva za
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 139azil i registracije navela da se zove Sina Ali Kasim, a upravniorgan je provjerom u centralnoj bazi podataka utvrdio da je licekoje je ušlo u BiH na osnovu vize tipa „C“ Nuritu YassinMohammed.28. Sud je zaključio da su osnovi sumnje u istinitostapelanticinih navoda o njenom identitetu osnov za daljedonošenje rješenja o produženju nadzora, odnosno da se nisuizmijenile okolnosti na osnovu kojih je apelantica stavljena podnadzor u Imigracioni centar, jer Ambasada Etiopije dodonošenja osporenog rješenja nije dostavila traženudokumentaciju u vezi sa utvrđivanjem istinitosti apelanticinihnavoda o njenom identitetu, te se zbog tih razloga prvostepeniorgan urgencijom od 11. aprila 2011. godine ponovo obrationavedenoj ambasadi putem Direkcije za koordinacijupolicijskih tijela u BiH. Sud BiH je, u skladu sa članom 101.Zakona, saslušao apelanticu u roku određenom zakonom, koja usvojim navodima nije dovela u sumnju utvrđeno činjeničnostanje u upravnom postupku.Produženje mjere nadzora radi osiguranja provođenjarješenja o protjerivanju (AP 537/12)29. Rješenjem Ministarstva - Službe <strong>broj</strong> UP-1-18.6.-07.3-29-11/11 od 12. januara 2012. godine apelantici jeprodužen nadzor radi osiguranja provođenja rješenja oprotjerivanju i osiguranja udaljenja stranca iz zemlje, a mjeratrajanja nadzora određena je za period od 20. januara 2012.godine do 18. februara 2012. godine. Rješenje je donesenoprimjenom člana 99. stav 1. tač. a) i c), stav 2. tačka a) i člana102. stav 4. Zakona.30. U obrazloženju rješenja je, između ostalog, navedenoda je Zaključkom Ministarstva <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-39-5/11 od19. oktobra 2011. godine odbačen apelanticin zahtjev zameđunarodnu zaštitu (azil) i istovremeno određen rok od sedamdana od dostavljanja zaključka da dobrovoljno napusti teritorijuBiH, čime je apelantica sa 21. oktobrom 2011. godine prešla unadležnost Službe. Dalje je navedeno da prije donošenja ovogrješenja „ovaj organ nije donio produženje mjere nadzora, kakoje to propisano članom 102. stav 4. Zakona, jer je isto lice bilou postupku za odobravanje međunarodne zaštite u BiH“.31. Naglašeno je da je apelantici „konačnim RješenjemSlužbe <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/1 od 14. novembra 2011.godine, u ponovnom postupku, na osnovu čl. 87. i 88. Zakonaizrečena mjera protjerivanja sa teritorije BiH sa zabranomulaska i boravka na teritoriji BiH u trajanju od dvije godine, teod dana konačnosti rješenja ostavljenim rokom od osam danaza dobrovoljno napuštanje zemlje“. Navedeno je da su naapelanticin zahtjev dva puta pokretani postupci zameđunarodnu zaštitu u BiH i da su odbijeni konačnimodlukama. Produženje nadzora konkretnim rješenjem temelji sena dodatnim razlozima propisanim zakonom koji su umeđuvremenu nastali, tj „15. decembra 2012. godine, zbogzdravstvenih smetnji i neophodne hospitalizacije, apelantica jesmještena na Neuropsihijatrijski odjel bolnice „Koševo“, gdjeće boraviti do odluke ljekara o daljoj potrebi pružanjamedicinske njege“. Obrazloženo je da je, zbog navedenihrazloga, nadležni organ onemogućen da izvrši apelanticinoudaljenje iz BiH, što je obaveza propisana zakonom nakon štoje predmetno rješenje o apelanticinom protjerivanju postalokonačno, a apelantica nije ispoštovala ostavljeni rok od osamdana da dobrovoljno napusti zemlju.32. Odlučujući o apelanticinoj žalbi protiv RješenjaSlužbe <strong>broj</strong> UP-1/18.6.-07.3-29-11/11 od 12. januara 2012.godine kojim je produžen nadzor radi osiguranja provođenjarješenja o protjerivanju i osiguranjа udaljenja stranca iz zemlje,Ministarstvo je Rješenjem <strong>broj</strong> UP-2-06-07-2-4/12 od 16.januara 2012. godine odbilo kao neosnovanu apelanticinu žalbui potvrdilo prvostepeno rješenje.33. U obrazloženju rješenja je, između ostalog, navedenoda je osporeno rješenje doneseno primjenom člana 99. stav 1.tač. a) i c) i stav 2. tačka a) i člana 102. stav 4. Zakona.Istaknuto je da je Zaključkom Ministarstva - Sektora za azil<strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-39-5/11 od 19. oktobra 2011. godineodbačen apelanticin ponovni zahtjev za međunarodnu zaštitu iistovremeno određen rok od sedam dana od dostavljanjazaključka da dobrovoljno napusti teritoriju BiH, čime jeapelantica sa 21. oktobrom 2011. godine prešla u nadležnostSlužbe. Dalje je navedeno da je u obrazloženju prvostepenogrješenja ukazano da se radi o stranoj državljanki koja jekoristila lažne podatke o svom identitetu, te da je na osnovutoga, kao i zbog neposjedovanja identifikacionih dokumenatastavljena pod nadzor u Imigracioni centar Rješenjem Službe<strong>broj</strong> UP-1/19.4-07.3-158/10 od 9. aprila 2010. godine. Također,Rješenjem Ministarstva - Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-1/10 od 30. aprila 2010. godine izrečena joj je mjeraograničenog kretanja u vidu zabrane kretanja izvan prostoraImigracionog centra koja je u kontinuitetu produžavana, kao ida je o apelanticinom zahtjevu za međunarodnu zaštitudonesena pravosnažna odluka i rješenje konačnog apelanticinogstatusa prešlo u nadležnost Službe. Ministarstvo je istaklo da seSlužba, kao prvostepeni organ, radi kraćeg apelanticinogzadržavanja u Imigracionom centru, kao i konačnog stjecanjazakonskih uvjeta za apelanticino udaljenje iz BiH, podneskomod 29. marta 2011. godine obratila Ministarstvu vanjskihposlova da posreduje u Ambasadi Etiopije radi utvrđivanjaidentiteta i državljanstva, te saglasnosti za prihvat i izraduputnog <strong>list</strong>a, ali nisu dobili odgovor. Nakon više urgencijaistom organu, od aprila do augusta 2011. godine, u koje jeuključen i Interpol u Adis Abebi, 10. augusta 2011. godineprvostepeni organ je obaviješten „da su nadležni organi Etiopijeodlučili da je apelantica, ukoliko želi, a posjeduje pasošEtiopije, dobrodošla u Etiopiju“.34. Dalje je naglašeno da je apelantici konačnimRješenjem Službe <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/1 od 14. novembra2011. godine u ponovnom postupku izrečena mjeraprotjerivanja sa teritorije BiH sa zabranom ulaska i boravka nateritoriji BiH u trajanju od dvije godine, a od dana konačnostirješenja ostavljen je rok od osam dana da dobrovoljno napustizemlju. Navedeno je da su na apelanticin zahtjev dva putapokretani postupci za međunarodnu zaštitu u BiH, koji suodbijeni konačnim odlukama Sektora za azil. Posebno jenavedeno da se apelantici produženje mjere nadzora temelji nadodatnim razlozima propisanim zakonom koji su nastali nakonprvobitno određene mjere nadzora, tj. zato što je 15. decembra2011. godine, zbog zdravstvenih smetnji i neophodnehospitalizacije, apelantica smještena na Neuropsihijatrijskiodjel bolnice „Koševo“, gdje će boraviti do odluke ljekara.Istaknuto je da je prvostepeni organ, u smislu člana 102. stav 7.Zakona, procijenio da se blažom mjerom nije mogla postićisvrha, imajući u vidu da će apelantica onemogućiti provođenjeodluke prvostepenog organa kako je to propisano članom 99.stav 1. tač. a) i c) i stav 2. tačka a) Zakona.35. Uvidom u spis predmeta, navode i priloge žalbe,Ministarstvo je ocijenilo da je prvostepeni organ pravilno ipotpuno utvrdio činjenično stanje, pravilno primijeniomaterijalni propis, te donio odluku zasnovanu na zakonu.Naglašeno je da je konačnim i pravosnažnim Rješenjem Službe<strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/11 od 14. novembra 2011. godineapelantici, državljanki Etiopije, izrečena mjera protjerivanja sateritorije BiH sa zabranom ulaska u BiH od dvije godine zbograzloga predviđenih članom 88. stav 1. tačka a) i tačka d)Zakona i naloženo da napusti teritoriju BiH u roku od osamdana od dana dostavljanja konačne odluke o protjerivanju.Dalje je istaknuto da je i Rješenjem Službe za poslove sa
Број <strong>98</strong> - Страна 140 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.strancima <strong>broj</strong> UP-1/19.4.4-07.3-158/10 od 9. aprila 2010.godine apelantica stavljena pod nadzor zbog neposjedovanjaidentifikacionih dokumenata za period od 9. aprila 2010. godinedo 8. maja 2010. godine, a da je Rješenjem Sektora za azil <strong>broj</strong>UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. augusta 2010. godine, koje jepostalo pravosnažno 2. marta 2011. godine, odbijen apelanticinzahtjev za međunarodnu zaštitu i određen rok od petnaest danaod dana pravosnažnosti rješenja za dobrovoljno napuštanjeteritorije BiH, a da apelantica nije napustila BiH u roku zadobrovoljno izvršenje rješenja. Imajući u vidu da je apelanticiizrečena mjera protjerivanja sa teritorije BiH, što je premačlanu 99. stav 1. tač. a) i c) Zakona propisano kao osnov zaodređivanje nadzora, Ministarstvo je ocijenilo da je primjenačlana 99. stav 1. tač. a) i c) stav 2. tačka a) Zakona ukonkretnom predmetu osnovana. Ocijenjeno je da izprvostepenog spisa proizlazi da je apelantici određena mjeranadzora u postupku provedenom prema zakonu, što jedopušteno članom 5. stav 1.f) Evropske konvencije, kojim jepropisano da niko ne smije biti lišen slobode osim u postupkukoji je propisan zakonom. Naglašeno je da određivanje nadzoraapelantici nije bilo proizvoljno, jer je stavljena pod nadzor naosnovu člana 99. stav 2. Zakona. Imajući u vidu navedeno,Ministarstvo je ocijenilo da nije došlo do povrede prava iz čl. 2,3. i 5. Evropske konvencije i člana II/3.a), b) i d) Ustava BiH.36. Odlučujući o apelanticinim tužbama protiv navedenogprvostepenog i drugostepenog rješenja, Sud BiH je, radivođenja jedinstvenog postupka, izvršio spajanje navedenihpredmeta i Presudom Suda BiH <strong>broj</strong> S1 3 U 008680 12 U od19. januara 2012. godine odbio tužbu kao neosnovanu.37. U obrazloženju presude, između ostalog, navedeno jeda je, u skladu sa odredbama člana 101. stav 4. Zakona,predsjednik Vijeća Suda BiH zakazao saslušanje apelantice za19. januar 2012. godine kojem nije pristupila ni apelantica, nitinjen opunomoćenik, a na zapisnik je konstatirano da je Sududostavljen dopis-obavijest Službe od 18. januara 2012. godine ukojem je navedeno da je apelantica, zbog lošeg zdravstvenogstanja, smještena u bolničku ustanovu „Koševo“ - Odjelpsihijatrije, da je zadržana na liječenju i da, zbog navedenihokolnosti, nije u mogućnosti da prisustvuje zakazanomsaslušanju. Dalje je istaknuto da je apelantici osporenimrješenjem tuženog Ministarstva produžen nadzor uImigracionom centru za period od 20. januara 2012. godine do18. februara 2012. godine zbog toga što je prvostepeni organ poslužbenoj dužnosti, u smislu člana 102. stav 4. Zakona, ispitaoda li postoje uvjeti za produženje nadzora apelantici, te jeutvrdio da se nisu izmijenile okolnosti, niti razlozi zbog kojih jedonesena mjera stavljanja apelantice pod nadzor. Naglašeno jeda je predmet razmatranja u konkretnom postupku postojanjebitno izmijenjenih okolnosti, odnosno razloga zbog kojih jeapelantica stavljena pod nadzor a koji su propisani članom 99.stav 1. tačka c) Zakona (određivanje stavljanja pod nadzorstranca radi osiguranja udaljenja iz zemlje). Sud BiH je naveoda iz podataka spisa, kao i iz obrazloženja osporenog rješenjaproizlazi da nije došlo do bitno izmijenjenih okolnosti, da idalje postoje razlozi zbog kojih je apelantica stavljena podnadzor, tj. razlozi iz člana 99. stav 1. tačka c) Zakona.Zaključeno je da je osnov za donošenje rješenja o produženjunadzora dalje osiguranje provođenja rješenja o protjerivanju iosiguranjе udaljenja stranca iz zemlje. Ocijenjeno je da seosporeno rješenje temelji na pravilno utvrđenom činjeničnomstanju i na pravilnoj primjeni materijalnog prava, jer jeprvostepeni organ pravilno primijenio zakon kada je utvrdio dai dalje postoje uvjeti za produženje nadzora nad apelanticomkao strancem. Prema ocjeni Suda BiH, nisu se izmijenileokolnosti na osnovu kojih je apelantica stavljena pod nadzor uImigracioni centar, budući da je apelantica 15. decembra 2011.godine, zbog zdravstvenih smetnji i neophodne hospitalizacije,smještena na Neuropsihijatrijski odjel bolnice „Koševo“, te daje prvostepeni organ onemogućen da izvrši udaljenje apelanticeiz BiH, što je zakonom propisana obaveza nakon što je rješenjeo apelanticinom protjerivanju postalo konačno, jer apelanticanije postupila u ostavljenom roku od osam dana da dobrovoljnonapusti teritoriju BiH.38. Sud BiH je naglasio da je Rješenjem Ministarstva -Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. augusta2010. godine odbijen apelanticin zahtjev za međunarodnuzaštitu kao neosnovan, te da je istovremeno naloženo apelanticida napusti teritoriju BiH u roku od 15 dana od danapravosnažnosti rješenja, a Sud BiH je svojom presudom od 2.marta 2011. godine odbio apelanticinu tužbu kao neosnovanu.Dalje je navedeno da je Zaključkom Ministarstva - Sektora zaazil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-39-5/11 od 21. oktobra 2011. godineodbačen apelanticin zahtjev za međunarodnu zaštitu, te da jeodređen rok od sedam dana od dostave zaključka dadobrovoljno napusti teritoriju BiH. Odlučivanje oapelanticinom statusu prešlo je u nadležnost Službe, budući daje navedenim zaključkom apelanticin zahtjev odbačen, apodnesena tužba nije odgađala izvršenje rješenja.39. Prvostepeni organ je, ispitujući sve okolnosti ičinjenice, utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o stranojdržavljanki koja je koristila lažne podatke o svom identitetu, teda je zbog tog i razloga što nije posjedovala identifikacionedokumente bila stavljena pod nadzor Rješenjem Službe <strong>broj</strong>UP-1/19.4.-07.3-158/10 od 9. aprila 2010. godine. Tokomboravka u Imigracionom centru apelantica je iskazala namjeruda podnese zahtjev za međunarodnu zaštitu pa je, stoga,rješavanje statusa tužiteljice prešlo u nadležnost Službe, kojajoj je u dva navrata izricala mjeru ograničenja kretanja. Kada jepo njenom zahtjevu za međunarodnu zaštitu donesenapravosnažna odluka, rješavanje statusa tužiteljice-apelantice je9. marta 2011. godine prešlo u nadležnost Službe za poslove sastrancima. U tom periodu, a radi što kraćeg zadržavanja uImigracionom centru, prvostepeni organ je preduzimao mjereobraćanja Ministarstvu vanjskih poslova BiH, Direkciji zakoordinaciju policijskih tijela, sve radi pribavljanja putneisprave za apelanticu, te radi utvrđivanja i potvrde njenogstvarnog identiteta. Dalje, prvostepeni organ se, s obzirom na toda je apelantica izjavila da se njena putna isprava nalazi kodzaposlenika Ambasade Kraljevine Saudijske Arabije, tojambasadi obratio sa ciljem da se putna isprava dostavi kako bise apelantica vratila u zemlju porijekla. Na navedeni upitprvostepeni organ je zaprimio dopis od 21. septembra 2011.godine u kojem je istaknuto da apelantica u navedenojambasadi ne posjeduje nikakve lične stvari, kao ni pasoš. Dalje,apelantica je 26. septembra 2011. godine ponovo iskazalanamjeru da podnese zahtjev za međunarodnu zaštitu pa, shodnotome, prvostepeni organ nije mogao preduzimati mjere radipribavljanja putne isprave. U postupku koji je prethodiodonošenju osporenog rješenja prvostepeni organ je ispitao ipostojanje izmijenjenih okolnosti, pa je utvrdio da je apelanticiizrečena mjera protjerivanja sa teritorije BiH konačnimRješenjem Službe za poslove sa strancima <strong>broj</strong> OP-1/18.6-07.3-29-9/11 od 14. novembra 2011. godine sa zabranom ulaska iboravka u trajanju od dvije godine uz ostavljanje roka dadobrovoljno napusti zemlju. Imajući u vidu da je, zbogzdravstvenih smetnji i neophodne hospitalizacije, apelanticasmještena na Neuropsihijatrijski odjel bolnice „Koševo“, gdjeće boraviti do odluke ljekara o daljnjoj potrebi pružanjamedicinske njege, Sud BiH je ocijenio da je prvostepeni organonemogućen da izvrši udaljenje apelantice iz BiH, te jeprihvatio zaključak da se radi o opravdanim okolnostima ivaljanom osnovu za produženje nadzora nad apelanticom.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 141IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije40. U prvoj podnesenoj apelaciji kojom je osporavalaPresudu Suda BiH <strong>broj</strong> 001488 10 U od 29. septembra 2010.godine (vezanu za odluke o ograničenju kretanja) apelantica jenavela da smatra da joj je osporenom presudom povrijeđenopravo na slobodu i sigurnost ličnosti iz člana II/3.d) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 5. Evropske konvencije, te da,opreza radi, ukoliko Ustavni sud smatra da se u konkretnomslučaju ne radi o lišavanju slobode, već o ograničenju kretanja,apelantica smatra da joj je prekršeno pravo na slobodu kretanjaiz člana II/3.m) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 2.Protokola <strong>broj</strong> 4 uz Evropsku konvenciju. Apelantica je navelahronologiju događanja nakon što je 21. aprila 2010. godinepodnijela zahtjev za međunarodnu zaštitu, te je navela da jelišena slobode uz proizvoljne i paušalne razloge Sektora za azil,čime je prekršeno njeno pravo na slobodu i sigurnost. Također,navela je da je „izricanje mjera nastalo kao rezultat grubogkršenja domaćih propisa, proizvoljnog utvrđivanja činjeničnogstanja i pogrešne primjene materijalnih propisa, te da se radilo oproizvoljnom lišavanju slobode apelantice“. Apelantica jenaglasila da u postupku rješavanja njenog zahtjeva zameđunarodnu zaštitu nije rađeno po hitnom postupku, dališavanje slobode nije provedeno u skladu sa zakonom, niti semože podvesti pod izuzetke propisane članom 5. stav 1. tač. a)do f) Evropske konvencije. Apelantica smatra da je Sektor zaazil morao ocijeniti „zašto je neophodno produžiti mjeruograničenja kretanja sa maksimalnim rokom i da li je mjeraograničenja zaista potrebna“. U odnosu na ove navode,apelantica se pozvala na presudu (Saadi protiv UjedinjenogKraljevstva, par. 70) i istakla da „konkretna mjera produženjaograničenja kretanja radi navodne obmane i zloupotrebepostupka nije imala svrhe i nije uopće bila potrebna“. Dalje,smatrajući da je žrtva nezakonitog ograničavanja slobodeprotivno članu 5. Evropske konvencije, apelantica je, pozivajućise na član 5. stav 5. Evropske konvencije, na ime odštetezatražila iznos od 3.000,00 KM, navodeći da je „lišena slobodedodatnih 90 dana iako nije postojao nikakav razlog, nitizakonski osnov za ovu mjeru“. Apelantica je precizirala da,ukoliko Ustavni sud smatra da se u konkretnom slučaju ne radio lišavanju slobode, već o ograničenju slobode kretanja,osporenim odlukama je prekršeno pravo na slobodu kretanja izčlana 2. Protokola <strong>broj</strong> 4 uz Evropsku konvenciju.41. Apelantica, dalje, smatra da joj je osporenimpresudama Suda BiH kojim su odbijene njene tužbe uupravnom sporu protiv rješenja kojim je u cijelosti odbijen njenzahtjev za međunarodnu zaštitu, zatim, određeno produženjemjere trajanja nadzora za određeni period, te produženje mjerenadzora radi osiguranja provođenja rješenja o protjerivanju(koje presude je apelantica osporila u apelacijama br. AP1902/11, AP 2000/11 i AP 537/12) povrijeđeno pravo na život,pravo lica da ne bude podvrgnuto mučenju i pravo na ličnuslobodu i sigurnost iz člana II/3.a), b) i d) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i čl. 2, 3. i 5. Evropske konvencije. Naglasila je dase protiv nje ne vodi nikakav prekršajni ni krivični postupak, teda je proizvoljno lišena slobode, da samo krivični sud ukrivičnom postupku pruža dovoljno garancija za preispitivanjeodluke o hapšenju i lišavanju slobode, a da Zakon o upravnimsporovima ne može pružiti takve garancije, te da Ministarstvosigurnosti nije sudska vlast. Apelantica je navela da je„izražavajući političko mišljenje za vrijeme rada u organizaciji'Godna Lalimat' u zemlji porijekla, pisala članke oporažavajućem stanju ljudskih prava u zemlji porijekla, ističućiveliki stepen korupcije u administraciji, teško ekonomsko stanjeu Etiopiji, težak položaj mladih i povećanje <strong>broj</strong>a beskućnika.Njeni članci su objavljeni, te je zbog toga tužiteljicu pratilapolicija“. Naglasila je da član 3. Evropske konvencije uključujejednu od temeljnih vrijednosti u demokratskom društvu,odnosno da apsolutno zabranjuje torturu ili nečovječno iliponižavajuće postupanje i kažnjavanje (vidi presudu Soeringprotiv Ujedinjenog Kraljevstva od 7. jula 1<strong>98</strong>9. godine, SerijaA br. 161, str. 35, st. 09-91). Apelantica je navela da, ukoliko bidošlo do izgona iz BiH, bila bi podvrgnuta torturi, mučenju inečovječnom postupanju, a sud je dužan u postupku utvrditi dali postoji stvarni rizik i da li bi udaljavanje apelantice bilo usuprotnosti sa članom 3. Evropske konvencije.b) Odgovori na apelacije42. U odgovoru na apelacije Sud BiH je istakao da nijedošlo do povrede odredaba Ustava BiH i Evropske konvencijena koje se pozvala apelantica, naglašavajući da sloboda kretanjamože biti djelomično ili potpuno ograničena u skladu saodredbama Zakona, odnosno da je priznavanje statusameđunarodne zaštite u domenu javne vlasti.43. Ministarstvo - Sektor za azil u svojim odgovorimanavelo je da je apelantici ograničeno kretanje zbog toga što nijepodnijela niti pokazala nijedan identifikacioni dokument izzemlje porijekla na osnovu kojeg bi se mogao utvrditi njenidentitet. Naglašeno je da je navedena činjenica veoma bitnakada se ima u vidu da se apelantica koristila lažnim imenomprilikom registracije i podnošenja zahtjeva za međunarodnuzaštitu u BiH, a da je diskreciona ocjena nadležnog organakome će ograničiti kretanje na osnovu svih okolnosti određenogslučaja, što je apelanticin slučaj. Dalje je istaknuto da se izjavatražitelja međunarodne zaštite o njegovom identitetu uzima kaovjerodostojna, ali da u slučajevima kakav je apelanticin, kadapostoji sumnja, mogu se primijeniti određene mjere, ilipokrenuti određeni postupci kako bi se utvrdio njen identitet.Istaknuto je da je odbijen apelanticin zahtjev za međunarodnuzaštitu, jer je u toku postupka utvrđeno da se radi oneosnovanom zahtjevu, u skladu sa članom 109. stav 1. i čl.116. i 157. stav 2. Zakona. Naglašeno je da se apelantica nijenašla izvan zemlje čije državljanstvo ima zbog opravdanogstraha od proganjanja zbog svoje vjere, rase, nacionalnosti,pripadnosti nekoj društvenoj grupi, kako je to definiranoKonvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine i Protokolomo statusu izbjeglica iz 1967. godine. Navedeno je da je zahtjevodbijen, jer apelantica nije pružila ni minimum dokaza o svomčlanstvu u partiji, o njenoj važnoj ulozi, te da joj u slučajupovratka u zemlju porijekla prijeti opasnost po život ili slobodui zbog razloga vjere, rase, nacionalnosti, političkog mišljenja ilipripadnosti određenoj društvenoj grupi, ili da joj u zemljiporijekla prijeti mučenje ili nehumano ili ponižavajućepostupanje ili kažnjavanje.44. U odgovoru na navode apelacije <strong>broj</strong> AP 537/12(podnesene protiv odluka kojim je produžena mjera nadzoraradi osiguranja provođenja rješenja o protjerivanju)Ministarstvo - Služba, između ostalog, istaklo je da nisupovrijeđena apelanticina prava iz člana II/3.a), b) i d) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i čl. 2, 3. i 5. Evropske konvencije, budućida je Sud BiH, rješavajući konkretan upravni spor, u smislučlana 102. stav 2. Zakona, ocijenio postojanje bitnoizmijenjenih okolnosti, tj. uvjeta za dalje produženje nadzora.Istaknuto je da je konačnim i pravosnažnim Rješenjem ovogorgana <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/11 od 14. novembra 2011.godine, na osnovu čl. 87. i 88. stav 1. tač. a) i d) Zakona,apelantici izrečena mjera protjerivanja sa teritorije BiH uzzabranu ulaska i boravka u trajanju od dvije godine, saostavljenim rokom od osam dana od dana prijema konačnogrješenja za dobrovoljno napuštanje teritorije, te da apelanticanije ispoštovala dobrovoljni rok. Dalje, u odnosu na apelanticinzahtjev za međunarodnu zaštitu, pravosnažnim Rješenjem
Број <strong>98</strong> - Страна 142 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. augusta2010. godine zahtjev je odbijen, a zatim i Zaključkom Sektoraza azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-1-39-5/11 od 19. oktobra 2011.godine, po ponovnom apelanticinom zahtjevu, taj zahtjev jeodbačen. Naglašeno je da apelantica, ni nakon pravosnažnookončanih navedenih postupaka u segmentu međunarodnezaštite, nije ispoštovala rok za napuštanje teritorije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>. Istaknuto je da rješenja o produženju nadzoranisu posljedica proizvoljnog postupanja, već da se radi opostupku koji je proveden u skladu sa Zakonom, da jeispoštovano i apelanticino proceduralno pravo, uključujući ipostupak habeas corpus iz stava 4. člana 5. Evropskekonvencije, budući da su rješenja o produženju nadzora bilapredmet sudskog preispitivanja. Također je navedeno da jepovreda člana 3. Evropske konvencije detaljno ispitivana upostupku rješavanja po zahtjevu za međunarodnu zaštitu, te dase navodi o povredi navedenog člana Evropske konvencije nemogu dovesti u vezu sa sudskim postupcima iz kojih suproizašle pobijane presude.V. Relevantni propisi45. Zakon o kretanju i boravku stranaca i azilu(„Službeni glasnik BiH“ <strong>broj</strong> 36/08) u relevantnom dijelu glasi:Član 87.(Mjera protjerivanja)(1) Protjerivanje je mjera kojom se strancu nalaže izlazakiz BiH i zabranjuje ulazak i boravak u BiH u određenomvremenskom periodu koji ne može biti kraći od jedne ni duži odpet godina.Član 88.(Razlozi za izricanje mjere protjerivanja)(1) Strancu može biti izrečena mjera protjerivanja iz BiHako:d) …nakon što su se stekli uslovi iz člana117.(Protjerivanje u slučaju odbijanja zahtjeva zameđunarodnu zaštitu) ovog zakona, a nije ostvario pravo naboravak u skladu s ovim Zakonom;Član 99. stav 1. tač. a) i c) i stav 2. tačka c)(Određivanje stavljanja pod nadzor)(1) Strancu se može odrediti stavljanje pod nadzor:a) radi osiguranja izvršenja rješenja o protjerivanju, uslučaju da mu je otkazan boravak u BiH ili u drugom slučajukad mu je izrečena mjera protjerivanja;b) radi osiguranja udaljenja stranca iz zemlje;(2) Strancu će se odrediti stavljanje pod nadzor akopostoje osnovi sumnje;c) u istinitost navoda stranca o njegovom identitetu ili seinače identitet ne može utvrditi ni u roku od šest sati oddovođenja u službene prostorije.Član 100. stav 3.(3) Na osnovu rješenja Službe, stranac se može zadržatipod nadzorom toliko dugo koliko je potrebno za izvršenje svrhenadzora, odnosno dok se razlozi koji su bili osnov za stavljanjestranca pod nadzor bitno ne izmijene, ali najduže 30 dana.Član 102. st. 2. i 4.(2) Stranac ostaje pod nadzorom do trenutka prisilnogudaljenja iz zemlje ili toliko dugo koliko je potrebno zaizvršenje svrhe nadzora, odnosno dok se razlozi koji su biliosnov za stavljanje stranca pod nadzor bitno ne izmijene, alinajduže do roka određenog rješenjem o stavljanju pod nadzor,odnosno rješenjem o produženju nadzora.(4) Po proteku roka od 30 dana iz člana 100. stav 3. ovogzakona, stranac se može zadržati pod nadzorom na osnovurješenja o produženju nadzora koje donosi Služba. Nadzor semože produžavati svaki put najviše za 30 dana, ukoliko postojeuslovi za određivanje stavljanja pod nadzor iz člana 99. ovogzakona, tako da ukupno trajanje nadzora stranca ne možetrajati duže od 180 dana. (…)Član 105.(Definicija međunarodne zaštite)(1) U smislu ovog zakona, međunarodna zaštita je statuskoji nadležni organ u BiH priznaje izbjeglici ili strancu kojiispunjava uslove za supsidijarnu zaštitu.(2) Izbjeglica je, u skladu s Konvencijom o statusuizbjeglica iz 1951. i Protokolom o statusu izbjeglica iz 1967.,stranac koji se zbog osnovanog straha od proganjanja zbogsvoje rase, vjere, nacionalnosti, pripadnosti određenojdruštvenoj grupi ili zbog političkog mišljenja nalazi van zemljesvog državljanstva a ne može se, ili se zbog takvog straha neželi staviti pod zaštitu te zemlje, kao i lice bez državljanstvakoje se nalazi van zemlje svog prethodnog uobičajenog mjestaboravka a ne može se ili se zbog takvog straha ne želi vratiti utu državu.(3) Stranac na supsidijarnoj zaštiti je stranac koji neispunjava uslove iz stava (2) ovog člana, ali u vezi s kojimpostoje ozbiljni razlozi za vjerovanje da bi se suočio sastvarnim rizikom da bude izložen smrtnoj kazni, odnosnopogubljenju, mučenju ili nečovječnom ili ponižavajućempostupanju ili kažnjavanju u zemlji porijekla ili u zemljiuobičajenog mjesta boravka, ili postoji ozbiljna individualnaprijetnja po život ili lice civila zbog neselektivnog nasilja usituacijama međunarodnog ili unutrašnjeg oružanog sukoba, akoji ne može ili zbog straha ne želi da se stavi pod zaštitu tezemlje.Član 110.(Odbijanje zahtjeva za međunarodnu zaštitu)(1) Ministarstvo će odbiti zahtjev za međunarodnu zaštitukao neosnovan ako se zahtjev zasniva na razlozima koji nepredstavljaju osnov za priznanje statusa iz člana 105.(Definicija međunarodne zaštite) ovog zakona.(2) Ministarstvo će odbiti zahtjev za međunarodnu zaštitukao neosnovan i ako:d) se zahtjev zasniva na očiglednoj obmani ili zloupotrebipostupka s ciljem sticanja međunarodne zaštite u BiH;Član 114.(Ograničenje kretanja podnosioca zahtjeva za međunarodnuzaštitu)(1) Ukoliko se pokaže potrebnim, kretanje podnosiocazahtjeva za međunarodnu zaštitu može biti privremenoograničeno u slučaju ako:c) postoje osnovi sumnje da se radi o očiglednoj obmaniili zloupotrebi postupka kako je to određeno članom 110.stavom 3. ovog zakona.(2) Kretanje se ograničava:b) zabranom kretanja van specijalizirane ustanove zaprihvat stranaca.Član 116.(Odluke po zahtjevu za međunarodnu zaštitu)Po zahtjevu za međunarodnu zaštitu Ministarstvo donosiodluku kojom se:i. zahtjev za međunarodnu zaštitu odbija, a strancuodređuje rok u kojem mora napustiti BiH;Član 117.(Protjerivanje u slučaju odbijanja zahtjeva za međunarodnuzaštitu)Stranac čiji je zahtjev za međunarodnu zaštitu odbijenpravosnažnom odlukom iz člana 116. (Odluke po zahtjevu zameđunarodnu zaštitu) tačka c) ili (...), a koji ne napusti BiH uodređenom roku, bit će protjeran iz zemlje u skladu s članom
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 14388. (Razlozi za izricanje mjere protjerivanja) stav (1) tačka d)ovog zakona.46. Zakon o upravnim sporovima („Službeni glasnikBiH“ br. 19/02, 88/07, 83/08 i 74/10) u relevantnom dijeluglasi:Član 7.U upravnim sporovima Sud odlučuje u vijećusastavljenom od trojice sudija, ako ovim zakonom nijedrugačije određeno.U upravnim sporovima pokrenutim protiv rješenja ostavljanju stranca pod nadzor odlučuje sudija pojedinac.Član 19.Izuzetno od stava 1. ovoga člana, tužba protiv rješenja ostavljanju stranca pod nadzor podnosi se u roku od 24 sata oduručenja, odnosno dostave rješenja drugostepenog tijela uupravnom postupku, odnosno protekom toga roka ako u njemudrugostepena odluka nije donesena. U sporovima iz ovog stavaSud odlučuje po hitnom postupku, saslušava stranca i sudskuodluku donosi što prije, a najkasnije u roku od 30 dana od danapodnošenja tužbe.Član 36.Sud donosi presudu, odnosno rješenje većinom glasovasudskog vijeća.O vijećanju i glasanju vodi se poseban zapisnik, kojipotpisuju svi članovi vijeća i zapisničari.Vijećanje i glasanje vrši se bez prisustva stranaka.VI. Dopustivost47. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.48. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijekukojeg je koristio.49. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom su presude Suda BiH, i to: Presuda <strong>broj</strong> S1 3 U001488 10 U od 29. septembra 2010. godine, koju je apelanticaprimila 30. septembra 2010. godine, a apelacija je podnesena26. novembra 2010. godine, Presuda <strong>broj</strong> S1 3 U 002623 10 Uod 2. marta 2011. godine, koju je apelantica primila 9. marta2011. godine a apelacija je podnesena 27. aprila 2011. godine,Presuda <strong>broj</strong> S1 3 U 005704 11 U od 22. aprila 2011. godine,koju je apelantica primila 26. aprila 2011. godine a apelacija jepodnesena 4. maja 2011. godine i Presuda <strong>broj</strong> S1 3 U 00868012 U od 19. januara 2012. godine, koju je apelantica primila 23.januara 2012. godine a apelacija je podnesena 3. februara 2012.godine. Dakle, protiv navedenih presuda nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih po zakonu, a apelacijesu podnesene u roku od 60 dana, kako je propisano članom 16.stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacije ispunjavaju iuvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nisuočigledno (prima facie) neosnovane, niti postoji neki drugiformalni razlog zbog kojeg apelacije nisu dopustive.50. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetne apelacije ispunjavajuuvjete u pogledu dopustivosti.VII. MeritumPostupak povodom zahtjeva za odobravanje međunarodnezaštite i postupci u vezi sa produženjem mjere ograničenjakretanja i produženjem mjere nadzora51. Apelantica pobija navedene presude, tvrdeći da su timpresudama povrijeđena njena prava, i to: pravo na život iz članaII/3.a) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 2. Evropskekonvencije, pravo lica da ne bude podvrgnuto mučenju nitinečovječnom ili ponižavajućem tretmanu ili kazni iz članaII/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 3. Evropskekonvencije, pravo na ličnu slobodu i sigurnost iz člana II/3.d)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 5. Evropske konvencije.Pravo na slobodu i sigurnost ličnosti52. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:d) Pravo na ličnu slobodu i sigurnost.Član 5. Evropske konvencije u relevantnom dijelu glasi:1. Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Nikone smije biti lišen slobode izuzev u niže navedenim slučajevimai u skladu sa zakonom propisanim postupkom:f) zakonitog hapšenja ili lišenja slobode osobe u ciljusprječavanja ilegalnog ulaska u zemlju ili osobe protiv koje je utoku postupak deportacije ili ekstradicije.4. Svako kome je uskraćena sloboda hapšenjem ililišavanjem slobode ima pravo uložiti žalbu sudu kako bi sud, ukratkom roku, razmotrio zakonitost lišavanja slobode i ukolikoono nije bilo zakonito naložio oslobađanje.53. U konkretnom slučaju apelantica je lice kojem jeodbijen zahtjev za međunarodnu zaštitu i kojem su produženemjere ograničenja kretanja i mjere trajanja nadzora za određeniperiod dok se ne izvrše potrebne provjere u vezi sa identitetom idržavljanstvom apelantice, kao i radi osiguranja provođenjarješenja o protjerivanju. Apelantica se poziva na kršenje pravana slobodu ličnosti iz člana II/3.d) i člana 5. Evropskekonvencije. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra dapredmetna apelacija pokreće pitanje postojanja dozvoljenogosnova vezanog za slobodu prema članu 5. stav 1. tačka f)Evropske konvencije.Član 5. stav 1. tačka f) Evropske konvencije54. Ustavni sud podsjeća da član 5. Evropske konvencijeosigurava pojedincu zaštitu od proizvoljnog miješanja države unjegovo pravo na slobodu kao fundamentalno ljudsko pravo(vidi, Evropski sud, Aksoy protiv Turske, presuda od decembra1996. godine, stav 76, Izvještaji 1996-VI). Iz teksta člana 5.jasno proizlazi da se garancije koje sadrži primjenjuju prema„svima“. U članu 5. stav 1. tač. a) do f) Evropske konvencijedata je iscrpna <strong>list</strong>a dozvoljenih osnova kada pojedinac možebiti lišen slobode i kada će lišavanje slobode biti zakonito akopotpada pod jedan od ovih osnova (vidi, Evropski sud, Saadiprotiv Ujedinjenog Kraljevstva (GC), <strong>broj</strong> 13229/03, stav 43,ECHR 2008).55. Ustavni sud podsjeća da je u više svojih odlukaposebno naglasio da pravo na slobodu ličnosti spada u jedno odnajznačajnijih ljudskih prava i da član 5. Evropske konvencijedaje zaštitu u smislu da niko ne smije biti proizvoljno lišenslobode. Proizvoljnost lišavanja slobode ocjenjuje se, u prvomredu, u odnosu na poštivanje proceduralnih zahtjeva, ukonkretnom slučaju Zakona, koji mora biti usklađen i sastandardima iz Evropske konvencije. Jedan od izuzetakasadržanih u članu 5. stav 1. tačka f) Evropske konvencijedozvoljava državi da kontrolira slobodu stranaca uimigracionom kontekstu.
Број <strong>98</strong> - Страна 144 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.56. Ustavni sud iz spisa konkretnog predmeta uočava daje u svim postupcima prisutna sumnja u apelanticin identitet,budući da je apelantica u postupku podnošenja zahtjeva za azilnavela da se zove Sina Ali Kasim, a nadležni organi suprovjerom u centralnoj bazi podataka utvrdili da je u BiH ušlolice na osnovu vize tipa „C“ Nuritu Yassin Mohammed. SudBiH je ocijenio da iz apelanticinih navoda, koje je dala upostupku donošenja osporenih odluka, jasno proizlazi da jezahtjev za međunarodnu zaštitu apelantica podnijela zato što jepisala članke o poražavajućem stanju ljudskih prava u zemljiporijekla, ističući veliki stepen korupcije u administraciji, oteškom ekonomskom stanju u Etiopiji, kao i o teškom položajumladih i povećanju <strong>broj</strong>a beskućnika. Dalje je utvrđeno da seapelantica nije našla izvan zemlje čije državljanstvo ima zbogopravdanog straha od proganjanja zbog svoje rase, vjere,nacionalnosti, pripadnosti nekoj društvenoj grupi (kako je toodređeno Konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine iProtokolom o statusu izbjeglica iz 1967. godine), dakle, izrazloga zbog kojih se, u smislu zakonskih propisa, strancuodobrava međunarodna zaštita, te je zaključeno da ne postojerazlozi za priznavanje međunarodne zaštite apelantici zbog togašto je pisala članke navedenog sadržaja. Naime, u postupcimaje utvrđeno da apelantica nije pružila minimum dokaza o svomčlanstvu u partiji, o njenoj važnoj ulozi, te da joj u slučajupovratka u zemlju porijekla, prijeti opasnost po život ili sloboduzbog vjere, nacionalnosti, političkog mišljenja ili pripadnostiodređenoj društvenoj grupi, ili da joj u zemlji porijekla prijetimučenje ili nehumano ili ponižavajuće postupanje ilikažnjavanje.57. Dalje, Ustavni sud uočava da je odredbama Zakonajasno propisano u kojim slučajevima se strancu odbija zahtjevza međunarodnu zaštitu, te u kojim slučajevima se možeograničiti kretanje podnosioca zahtjeva za međunarodnuzaštitu. Ustavni sud ima u vidu da je apelantici kao strancuodbijen zahtjev za međunarodnu zaštitu, jer je utvrđeno da se utoku postupka koristila lažnim podacima, odnosno da se njenzahtjev zasnivao na očiglednoj obmani i zloupotrebi postupka sciljem stjecanja međunarodne zaštite u BiH, te da postoje idalje osnovi sumnje u istinitost apelanticinih navoda o njenomidentitetu i da se radi o očiglednoj obmani. Zahtjev zameđunarodnu zaštitu je odbijen, jer je u toku postupka utvrđenoda se radi o neosnovanom zahtjevu u skladu sa članom 109.stav 1. i čl. 116. i 157. stav 2. Zakona. O produženju mjereograničenja kretanja i produženju mjere nadzora odlučeno je usmislu člana 99. stav 2. tačka c) i člana 102. stav 2. Zakona. Izobrazloženja osporenih odluka proizlazi da je ocijenjenopostojanje bitno izmijenjenih okolnosti, tj. uvjeta za produženjenadzora (pri tome da li se blažom mjerom može postići svrha usmislu Zakona), te je utvrđeno da nije došlo do bitnoizmijenjenih okolnosti, već da i dalje postoje razlozi zbog kojihje apelantica stavljena pod nadzor, tj. razlozi iz člana 99. stav 2.tačka c) Zakona. Rješenja o produženju ograničenja kretanja iproduženju nadzora, kao i rješenje u vezi sa međunarodnomzaštitom nisu posljedica proizvoljnog postupanja, budući da jepostupak proveden u skladu sa Zakonom, a ispoštovano je iproceduralno apelanticino pravo, uključujući i postupak habeascorpus iz stava 4. člana 5. Evropske konvencije. Također, ukonkretnom postupku odlučivanja o zahtjevu za međunarodnuzaštitu nadležni organi su ispitali i postojanje uvjeta zasupsidijarnu zaštitu propisanu Zakonom, te ocijenili da nisuispunjeni uvjeti propisani Zakonom. Ustavni sud naglašava daje apelantici nadležni organ konačnim i pravosnažnimRješenjem <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/11 od 14. novembra 2011.godine, na osnovu čl. 87. i 88. stav 1. tač. a) i d) Zakona,izrekao mjeru protjerivanja sa teritorije BiH uz zabranu ulaska iboravka u trajanju od dvije godine sa ostavljenim rokom odosam dana od dana prijema konačnog rješenja da dobrovoljnonapusti teritoriju, ali da apelantica nije ispoštovala određenirok.58. Iz navedenih činjenica nesporno proizlazi da su uapelanticinom slučaju organi uprave (Sektor, Služba iMinistarstvo) a, zatim, i Sud BiH detaljno ispitali okolnostiapelanticinog slučaja i u svim navedenim postupcima koji suokončani osporenim presudama, u skladu sa relevantnimodredbama Zakona, dali detaljne razloge zašto je odbijenapelanticin zahtjev za međunarodnu zaštitu, zašto joj jeizrečena mjera ograničenja kretanja, zašto je apelanticiprodužen nadzor za određeni period, odnosno dati razlozi zaproduženje mjere nadzora zbog apelanticinog protjerivanja.Prema mišljenju Ustavnog suda, navedeno ukazuje da su uapelanticinom slučaju, u smislu relevantnih stavova Evropskogsuda i Ustavnog suda, u svim navedenim postupcimaispoštovani svi proceduralni zahtjevi propisani Zakonom. Pritome Ustavni sud smatra da je neophodno naglasiti da uokolnostima konkretnog slučaja ne nalazi ništa što bi ukazivalona eventualnu povredu apelanticinog prava na slobodu isigurnost ličnosti u situaciji kad su nadležni organi kontinuiranopreduzimali poslove iz svoje nadležnosti kako bi se apelanticinstatus i, samim tim, njeno zadržavanje u Imigracionom centrusveli na najmanju moguću mjeru. U tom kontekstu Ustavni sudzapaža da su u periodima koji su obuhvaćeni odlukama koje supredmet ove apelacije nadležni organi preduzeli <strong>broj</strong>neaktivnosti u smislu utvrđenja apelanticinog identiteta i, samimtim, utvrđivanja zemlje apelanticinog porijekla, a što nesporno,s obzirom na odredbe Zakona, predstavlja prethodno pitanje zadonošenje rješenja o apelanticinoj deportaciji. Stoga, Ustavnisud smatra da apelantici, koja u Bosni i Hercegovini, premautvrđenju upravnih organa i suda, boravi nezakonito, osporenimodlukama nije povrijeđeno pravo na slobodu i sigurnostličnosti, budući da je nesporno da je njeno zadržavanje uImigracionom cenrtu praktično sve vrijeme bilo obuhvaćenoprovođenjem neophodnih radnji radi apelanticine deportacije.59. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da ukonkretnom slučaju nije došlo do kršenja prava na slobodu isigurnost ličnosti iz člana II/3.d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 5. stav 1. tačka f) Evropske konvencije, te da suapelanticini navodi neosnovani.Pravo lica da ne bude podvrgnuto mučenju, nečovječnom iliponižavajućem tretmanu ili kazni60. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:b) Pravo lica da ne bude podvrgnuto mučenju nitinečovječnom ili ponižavajućem tretmanu ili kazni.Član 3. Evropske konvencije glasi:Niko neće biti podvrgnut torturi, neljudskom iliponižavajućem postupku ili kažnjavanju.61. Apelantica se žali da joj je osporenim odlukamadonesenim u postupku povodom zahtjeva za međunarodnuzaštitu povrijeđeno pravo iz člana II/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 3. Evropske konvencije. Smisao zaštitekoju pruža pravo da neko lice ne bude podvrgnuto mučenju ilinehumanom i ponižavajućem postupku ili kazni jeste da sespriječe, onemoguće i sankcioniraju takvi postupci kojiizazivaju mučenje i nehuman ili ponižavajući postupak ilikaznu koju državni organi ili pojedinci u njihovo ime provodeprema nekim licima. Pri tome intenzitet i trajanje tih postupakamoraju biti takvi da oni, u suštini, dovode do povredenavedenih ustavnih prava.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 14562. Apelantica je istakla da je to pravo povrijeđeno upostupku u kojem je odbijen njen zahtjev za međunarodnuzaštitu i naloženo da dobrovoljno napusti teritoriju BiH u rokuod 15 dana od dana pravosnažnosti rješenja. Prema mišljenjuUstavnog suda, iz navoda apelacije proizlazi da se apelanticapoziva na povredu navedenog prava, jer je u postupku koji jeokončan osporenim odlukama utvrđeno da ne postoje razlozi zaprimjenu principa non refoulement, tj. zabrane vraćanjapropisane članom 91. Zakona, čija će posljedica, premaapelanticinim tvrdnjama, biti njeno vraćanje u zemlju porijeklagdje će biti podvrgnuta torturi i nehumanom tretmanu. S tim uvezi, Ustavni sud zapaža da su Sud BiH i nadležni organiproveli postupak u kojem su utvrđivali da li postoje razlozi za„zabranu vraćanja“ u zemlju porijekla, u smislu člana 91.Zakona, s ciljem eventualnog odobravanja međunarodnezaštite, u smislu člana 105. Zakona, te zaključili da ukonkretnom slučaju ne postoje razlozi za zabranu apelanticinogvraćanja u zemlju porijekla, te da ne postoji realna opasnost dabi apelantica u zemlji porijekla mogla biti izložena tretmanukoji je zabranjen članom 3. Evropske konvencije.63. Ustavni sud zapaža da se u kontekstu utvrđivanjauvjeta za „zabranu vraćanja“ iz člana 91. Zakona mora utvrditiindividualna opasnost za pojedinca i ta opasnost mora bitirealna, a ne samo moguća. U konkretnom slučaju nadležniorgani (Ministarstvo i Sud BiH) utvrdili su da apelantica „nijepružila ni minimum dokaza o svom članstvu u partiji, ili osvojoj važnoj ulozi u problemima proizašlim iz njenog članstvai rada u političkoj partiji“, da u slučaju povratka u zemljuporijekla, postoje razlozi zbog kojih joj lično prijeti opasnost poživot ili slobodu zbog rase, vjere, nacionalnosti, političkogmišljenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi, ili da joj uzemlji porijekla prijeti mučenje ili drugo nehumano iliponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.64. Pri tome Ustavni sud ima u vidu da su se nadležniorgani pozvali i na činjenicu da je apelantica u postupku pozahtjevu za međunarodnu zaštitu, bez razumnog objašnjenja inamjerno, davala lažne iskaze a ti iskazi su bitni za donošenjeodluke o statusu, čime je zloupotrijebljen postupak s ciljemstjecanja međunarodne zaštite.65. S obzirom na to da su nadležni organi savjesno idetaljno ispitali da li postoje razlozi za primjenu principa nonrefoulement (zabrane vraćanja), te utvrdili da ne postoje razloziza primjenu navedenog principa i o tome dali jasnoobrazloženje, Ustavni sud zaključuje da u konkretnom slučaju,u postupku odlučivanja o apelanticinom zahtjevu za odobrenjemeđunarodne zaštite, nije prekršeno apelanticino pravo nazabranu mučenja, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ilikažnjavanja iz člana II/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana3. Evropske konvencije.Ostali navodi66. U odnosu na apelanticine navode da joj je osporenimodlukama povrijeđeno pravo na život iz člana II/3.a) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 2. Evropske konvencije i naslobodu kretanja iz člana II/3.m) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 2. Protokola <strong>broj</strong> 4 uz Evropsku konvenciju, Ustavni sudističe da se razmatranje ovih navoda čini bespredmetnim,budući da su navodi o povredi ovih prava identični navodima opovredi prava iz člana II/3.b) i d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odnosno čl. 3. i 5. Evropske konvencije, koje je Ustavni sudrazmatrao u prethodnim tačkama ove odluke.VIII. Zaključak67. Kada se u postupku donošenja odluke po zahtjevu zameđunarodnu zaštitu, produženja mjere ograničenja kretanja iproduženja mjere nadzora radi o zakonitom lišavanju slobodestranca, u smislu člana 5. stav 1.f) Evropske konvencije, te kadapri lišavanju slobode apelantice nije bilo proizvoljnosti, jer jelišena slobode na osnovu odredbe člana 99. stav 2. tačka c)Zakona, i kada su ispoštovana neophodna proceduralnaapelanticina prava, jer je rješenje o zahtjevu za međunarodnuzaštitu, rješenje o stavljanju pod nadzor, odnosno o produženjunadzora, kao i rješenje o protjerivanju bilo predmet sudskogpreispitivanja, u smislu člana 5. stav 4. Evropske konvencije,nema povrede prava na slobodu i sigurnost ličnosti iz članaII/3.d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 5. Evropskekonvencije.68. U postupku donošenja odluke o međunarodnoj zaštitiapelantice, produženja mjere ograničenja kretanja i produženjamjere nadzora kad apelantica nije dokazala da joj u slučajupovratka u zemlju porijekla prijeti opasnost zbog političkogdjelovanja, nema povrede prava na zabranu mučenja,nehumanog postupanja i kažnjavanja iz člana II/3.b) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 3. Evropske konvencije.69. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.70. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudaca,u predmetu <strong>broj</strong> AP 5283/10, rješavajući apelaciju NurituYassin Mohammed, na temelju članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i3. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeniglasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), usastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMirsad Ćeman, sudacZlatko M. Knežević, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija Nuritu YassinMohammed podnesena protiv:- presudā Suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> br. S1 U 002623 10U od 2. ožujka 2011. godine, S1 3 U 001488 10 U od 29. rujna2010. godine, S1 3 U 005704 11 U od 22. travnja 2011. godinei S1 3 U 008680 12 U od 19. siječnja 2012. godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Nuritu Yassin Mohammed (u daljnjem tekstu:apelantica), državljanka Etiopije, koju zastupa Udruga „Vašaprava BiH“ - Ured u Mostaru, podnijela je 26. studenog 2010.godine apelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (udaljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv Presude Suda <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Sud BiH) <strong>broj</strong> SI 3 U 00148810 U od 29. rujna 2010. godine i Rješenja Ministarstvasigurnosti <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> - Sektor za azil (u daljnjemtekstu: Ministarstvo - Sektor za azil) <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-17/10 od 4. kolovoza 2010. godine. Predmetna apelacija jeregistrirana pod <strong>broj</strong>em AP 5283/10.2. Apelantica, koju zastupa Osman Mulahalilović,odvjetnik iz Distrikta Brčko BiH, 25. travnja 2011. godine
Број <strong>98</strong> - Страна 146 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.podnijela je apelaciju protiv Presude Suda BiH <strong>broj</strong> S1 3 U002623 10 U od 2. ožujka 2011. godine, koja je registrirana pod<strong>broj</strong>em AP 1902/11.3. Apelantica, koju je zastupao isti opunomoćenik, 4.svibnja 2011. godine podnijela je apelaciju protiv Presude SudaBiH <strong>broj</strong> S1 U 005704 11 U od 22. travnja 2011. godine, kojaje registrirana pod <strong>broj</strong>em AP 2000/11.4. Apelantica, koju je, također, zastupao istiopunomoćenik, 3. veljače 2012. godine podnijela je apelacijuprotiv Presude Suda BiH <strong>broj</strong> S1 3 U 008680 12 U od 19.siječnja 2012. godine, koja je registrirana pod <strong>broj</strong>em AP537/12.II. Postupak pred Ustavnim sudom5. Obzirom na to da su Ustavnom sudu dostavljene četiriapelacije iz njegove nadležnosti koje se tiču iste činjenične ipravne osnove, Ustavni sud je, sukladno članku 31. stavak 1.Pravila Ustavnog suda, donio odluku o spajanju predmeta ukojima će se voditi jedan postupak i donijeti jedna odluka pod<strong>broj</strong>em AP 5283/10. Spojene su apelacije br. AP 5283/10, AP1902/11, AP 2000/11 i AP 537/12.6. Na temelju članka 22. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,od Suda BiH, Ministarstva - Sektorа za azil i Službe za poslovesa strancima (u daljnjem tekstu: Služba) zatraženo je urazdoblju od 5. svibnja 2011. godine do 24. veljače 2012.godine da dostave odgovore na apelaciju.7. Sud BiH, Ministarstvo-Sektor za azil i Služba dostavilisu odgovore na apelacije u razdoblju od 20. svibnja 2011.godine do 5. ožujka 2012. godine.8. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantici u razdoblju od20. svibnja 2011. godine do 14. ožujka 2012. godine.III. Činjenično stanje9. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu, izloženeprema kronološkom redu donošenja inicijalnih rješenja upostupcima okončanim osporenim presudama Suda BiH, moguse sumirati na sljedeći način:Postupak po apelantičinom zahtjevu za međunarodnuzaštitu (AP 1902/11)10. Ministarstvo - Sektor za azil je Rješenjem <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. kolovoza 2010. godine odbilo ucijelosti apelantičin zahtjev za međunarodnu zaštitu i odredilorok od 15 dana od dana pravomoćnosti rješenja za dragovoljnonapuštanje teritorija BiH. U pravnoj pouci je određeno da protivnavedenog rješenja nije dozvoljen priziv, ali se može pokrenutiupravni spor. Ocijenjeno je da „nema nikakvog valjanograzloga za strah od povratka u zemlju podrijetla, niti su upostupku utvrđene prepreke da se apelantica stavi pod zaštituzemlje podrijetla. Nadležno tijelo je utvrdilo da apelantici, uslučaju povratka u zemlju podrijetla, ne prijeti opasnost za životili slobodu zbog razloga rase, vjere, nacionalnosti, političkogmišljenja ili pripadnosti određenoj društvenoj skupini“.Zaključeno je da apelantica ne ispunjava propisane uvjete zadodjelu izbjegličkog statusa u BiH. Također, utvrđeno je daapelantici ne prijeti mučenje ili drugo nehumano iliponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, odnosno postupanjeprotivno zahtjevima i garantiranim pravima iz Europskekonvencije iz 1950. godine i Konvencije o sprečavanjumučenja, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana ili kažnjavanjaiz 1<strong>98</strong>4. godine, što bi bila osnova za dodjelu drugog vidameđunarodne zaštite - supsidijarne zaštite.11. Sud BiH, odlučujući o apelantičinoj tužbi protivnavedenog rješenja Ministarstva - Sektora za azil, Presudom<strong>broj</strong> S1 3 U 002623 10 U od 2. ožujka 2011. godine odbio jetužbu kao neutemeljenu. U obrazloženju presude je, izmeđuostalog, navedeno da je osporenim rješenjem konačno odbijenapelantičin zahtjev za međunarodnu zaštitu zbog toga što je utijeku postupka utvrđeno da se radi o neutemeljenom zahtjevusukladno članku 109. stavak 1, čl. 116. i 157. stavak 2. Zakonao kretanju i boravku stranaca i azilu („Službeni glasnik BiH“<strong>broj</strong> 36/08, u daljnjem tekstu: Zakon), a da je Ministarstvoispitalo postojanje uvjeta za dodjelu supsidijarne zaštitesukladno članku 105. stavak 3. navedenog zakona. Sud BiH jeocijenio pravilnim zaključak Ministarstva da nisu ispunjeniuvjeti propisani Zakonom da se apelantici odobri međunarodnazaštita zbog toga što je odredbom članka 105. navedenogzakona propisano da je međunarodna zaštita status kojinadležno tijelo u BiH priznaje izbjeglici ili strancu kojiispunjava uvjete za supsidijarnu zaštitu, a izbjeglica je,sukladno Konvenciji o statusu izbjeglica iz 1951. godine iProtokolu iz 1967. godine, stranac koji se, zbog utemeljenogstraha-od proganjanja zbog svoje rase, vjere, nacionalnosti,pripadnosti nekoj društvenoj skupini ili svojih političkihmišljenja, nalazi izvan zemlje svog državljanstva, a koji nemože ili zbog straha neće tražiti zaštitu zemlje čijedržavljanstvo ima.12. Dalje je obrazloženo „da je stranac pod supsidijarnomzaštitom i stranac koji ne ispunjava uvjete iz definicijeizbjeglice, ali u svezi sa kojim postoje ozbiljni razlozi zavjerovanje da bi se suočio sa stvarnim rizikom od izloženostismrtnoj kazni, odnosno pogubljenju, mučenju, nečovječnom iliponižavajućem postupanju ili kažnjavanju u zemlji podrijetla, akoji ne može ili zbog straha neće tražiti zaštitu u zemljipodrijetla. Dakle, prema ovoj odredbi, međunarodna zaštita seodobrava strancu koji ima status izbjeglice prema definiciji ipojmu izbjeglice koji su propisani Konvencijom i Protokolom ostatusu izbjeglica i prema kojim se izbjeglicom smatra svakaosoba koja se, zbog utemeljenog straha od proganjanja zbograse, religije, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenojskupini, nađe izvan zemlje svog državljanstva“. Dalje jeistaknuto da se, prema navedenoj Konvenciji i Protokolu, nesmatra da je osoba lišena zaštite zemlje svog državljanstva akose bez ikakvog valjanog razloga, utemeljenog na opravdanomstrahu, ne stavi pod zaštitu zemlje čije državljanstvo ima, i<strong>list</strong>ranac koji bi se izložio stvarnom riziku u zemlji podrijetla.13. Sud BiH je naglasio da iz apelantičinih navoda koje jedala u postupku donošenja rješenja i navoda koje je istaknula utužbi jasno proizlazi da je zahtjev za međunarodnu zaštituapelantica podnijela zbog toga što je „pisala članke oporažavajućem stanju ljudskih prava u zemlji podrijetla, ističućiveliki stupanj korupcije u administraciji, o teškomekonomskom stanju u Etiopiji, kao i o teškom položaju mladih ipovećanju <strong>broj</strong>a beskućnika“. Sud BiH je ocijenio da seapelantica nije našla izvan zemlje čije državljanstvo ima zbogopravdanog straha od proganjanja zbog svoje rase, vjere,nacionalnosti, pripadnosti nekoj društvenoj skupini, dakle, izrazloga usljed kojih se, u smislu citiranih propisa, strancuodobrava međunarodna zaštita, te je zaključio da jeMinistarstvo pravilno utvrdilo da ne postoje razlozi da se priznameđunarodna zaštita apelantici zbog toga što je apelanticapisala navedene članke. Naglašeno je da sudbeno vijeće nijemoglo prihvatiti apelantičinu tvrdnju da njoj osobno prijetiopasnost zbog političkog djelovanja u slučaju povratka uzemlju podrijetla. Zaključeno je da apelantica nije pružila niminimum dokaza o svom članstvu u stranci, ili o svojoj važnojulozi i problemima proizašlim iz njezinog članstva i rada upolitičkoj stranci, te da joj, u slučaju povratka u zemljupodrijetla, prijeti opasnost po život ili slobodu zbog rase, vjere,nacionalnosti, političkog mišljenja ili pripadnosti određenojdruštvenoj skupini, ili da joj u zemlji podrijetla prijeti mučenjeili drugo nehumano ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 147Istaknuto je da navedeni zaključak suda proizlazi izapelantičinih iskaza koje je dala prilikom intervjua, ta da isudbeno vijeće smatra da je odluka tuženog tijela pravilna iutemeljena na zakonu.14. Sud BiH je ocijenio neutemeljenim apelantičinprigovor da tuženi u postupku za međunarodnu zaštitu nijeispitao postojanje uvjeta za dodjeljivanje supsidijarne zaštitesukladno članku 105. stavak 3. Zakona, obrazlažući „ovo zbogtoga što se strancu odobrava supsidijarna zaštita ako neispunjava uvjete za priznanje statusa izbjeglicе, ali u svezi sakojim postoje ozbiljni razlozi za vjerovanje da bi se suočio sastvarnim rizikom da bude izložen smrtnoj kazni, odnosnopogubljenju, mučenju ili nečovječnom ili ponižavajućempostupanju ili kažnjavanju u zemlji podrijetla, ili postojiobjektivna individualna prijetnja po život, zbog neselektivnognasilja u situacijama međunarodnog ili unutarnjeg oružanogsukoba, a koji ne može ili se zbog straha ne želi staviti podzaštitu te zemlje“. Budući da se radi o pružanju međunarodnezaštite, Sud BiH je imao u vidu članak 109. Zakona kojim jepropisana provedba posebnog ispitnog postupka, neophodnogza utvrđivanje činjenica, razrješavanje spornih pitanja,omogućavanjе strancu da iznese dokaze, te je ocijenio da je ukonkretnom slučaju postupljeno po navedenoj odredbi. Uodnosu na apelantičino pravo da joj se dostava vršiposredstvom opunomoćenika, Sud BiH je naglasio da jenavedeno pravo utemeljeno u cijelosti i da upravno tijelo morasvoja pismena dostavljati opunomoćeniku stranke, a ukonkretnom slučaju „apelantica, nezadovoljna osporenimaktom, iskoristila je pravo na pokretanje upravnog sporaposredstvom svog opunomoćenika i to nije utjecalo nanezakonitost osporenog rješenja donesenog u upravnompostupku“. Sud BiH je ocijenio da je zaključak tuženog tijelapravilan, budući da apelantica kao tražiteljica međunarodnezaštite ničim nije ukazala da postoji individualna prijetnja ponjezin život.Postupak za produljenje mjere ograničenja kretanja (AP5283/10)15. Rješenjem Ministarstva - Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-17/10 od 4. kolovoza 2010. godine produljena jemjera ograničenja kretanja apelantici, državljanki Etiopije, zarazdoblje od 7. kolovoza do 4. studenog 2010. godine(razdoblje od 90 dana), zabranom kretanja izvan prostoraUstanove za prihvat stranaca-Imigracijskog centra u IstočnomSarajevu, u Lukavici (u daljnjem tekstu: Imigracijski centar).Istim rješenjem je određeno da tužba ne odgađa izvršenjerješenja.16. U obrazloženju rješenja navedeno je da je apelantica,čije je posljednje prebivalište bilo u Dilli, nakon što je 12.travnja 2010. godine izrazila namjeru da podnese zahtjev zameđunarodnu zaštitu, 21. travnja 2010. godine podnijelazahtjev za međunarodnu zaštitu Ministarstvu - Sektoru za azil,te da je istog dana obavljena i registracija apelantice kaopodnositeljice zahtjeva. U tijeku postupka utvrđeno je daapelantica ne posjeduje identifikacijske dokumente iz zemljepodrijetla. Naime, prilikom podnošenja i registracije zahtjevaza međunarodnu zaštitu apelantica je izjavila da je njezino imeSina Ali Kasim, da je rođena 2. svibnja 1<strong>98</strong>6. godine u Asabu,Eritreja. Međutim, na intervjuima koji su održani 25. svibnja i16. lipnja 2010. godine i obavljeni na arapskom jezikuapelantica je izjavila da je njezino ime Nuritu YassinMohammed, da je državljanka Etiopije, da je rođena 26. travnja1<strong>98</strong>1. godine u Dilli, Etiopija. Provjerom u centralnoj bazipodataka o strancima nadležno tijelo je utvrdilo da je „NurituYassin Mohammed, državljanki Etiopije, rođenoj 15. travnja1<strong>98</strong>1. godine, izdana viza tipa 'C' za ulazak u Bosnu iHercegovinu sa važenjem od 25. <strong>list</strong>opada 2009. godine do 25.siječnja 2010. godine“. Provjerom kod Granične policije <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong> utvrđeno je da je evidentiran ulazak u Bosnu iHercegovinu putem Međunarodnog aerodroma Sarajevo „osobeNuritu Yassin Mohammed, rođene 15. travnja 1<strong>98</strong>1. godine,koja je prilikom kontrole službenicima Granične policijepredočila osobnu putovnicu Etiopije (čiji <strong>broj</strong> je označen uobrazloženju rješenja) u kojoj se nalazila viza <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> <strong>broj</strong> A 0126304 sa rokom važenja od 25. <strong>list</strong>opada2009. godine do 25. siječnja 2010. godine“.17. Ministarstvo - Sektor za azil, na temelju navedenihprovjera i apelantičinih iskaza, prihvatilo je da je apelanticaosoba sa podacima navedenim u dispozitivu osporenog rješenja.Ukazano je da je Rješenjem Ministarstva - Sektora za azil <strong>broj</strong>UP-1-07/1-41-1-7-1/10 od 30. travnja 2010. godine apelanticiodređena mjera ograničenja kretanja, ali pod imenom Sina Ali,koja ističe 6. kolovoza 2010. godine. Dalje je obrazloženo da jeodredbom članka 114. stavak 3. Zakona o kretanju i boravkustranaca i azilu („Službeni glasnik BiH“ <strong>broj</strong> 36/08, u daljnjemtekstu: Zakon) predviđeno da se podnositelju zahtjeva zameđunarodnu zaštitu u naročito opravdanim okolnostima mjeraograničenja može produljiti za još ukupno 90 dana. Istimčlankom u stavku 1. točka c) predviđeno je da kretanje možebiti ograničeno ako postoje osnove sumnje da se radi o očitojobmani ili zloupotrebi postupka, kako je to određeno člankom110. stavak 3. točka a) istog zakona, prema kojem se kaoočigledna obmana ili zloupotreba postupka određuje slučajkada podnositelj zahtjeva bez razumnog objašnjenja i namjernodaje lažne iskaze u postupku po zahtjevu, a ti iskazi su bitni zadonošenje odluke o statusu. Zaključeno je da je apelanticatijekom postupka dala niz kontradiktornih izjava vezanih zapodatke o svom identitetu, potom, iskaz sa registracije koji je upotpunosti kontradiktoran iskazu danom na intervjuu dokontradikcija i krajnje nelogičnih dijelova iskaza sa samogintervjua, što je pojašnjeno u Rješenju Ministarstva - Sektora zaazil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. kolovoza 2010. godinekojim je odbijen apelantičin zahtjev za međunarodnu zaštitu, tejoj je određen rok od 15 dana od dana pravomoćnosti rješenjada dragovoljno napusti teritorij <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.18. Sud BiH je Presudom <strong>broj</strong> SI 3 U 001488 10 U od 29.rujna 2010. godine, odlučujući u upravnom sporu oapelantičinoj tužbi protiv Rješenja Ministarstva sigurnosti -Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-17/10 od 4. kolovoza2010. godine kojim je produljena mjera ograničenja kretanja,odbio tužbu kao neutemeljenu.19. Sud BiH je u obrazloženju navedene presude, izmeđuostalog, istaknuo da je tuženo upravno tijelo pri donošenjukonačnog upravnog akta, koji je predmet pobijanja, pravilno ipotpuno utvrdilo sve činjenice koje utječu na donošenje odluke,te na utvrđeno činjenično stanje, uz poštivanje pravila postupka,pravilno primijenilo materijalno pravo. Dalje je navedeno da je,prema podacima iz spisa, a što nije osporeno ni navodimatužbe, tuženi u postupku donošenja osporenog rješenja utvrdio,a što je i apelantica kao tužiteljica potvrdila u svojim izjavama,da se koristila lažnim imenom, te da je Ministarstvo - Sektor zaazil odbilo apelantičin zahtjev za međunarodnu zaštitu.20. Sud BiH je naglasio da su člankom 1. Zakonapropisani uvjeti i postupak ulaska i boravka stranaca u Bosnu iHercegovinu, razlozi za odbijanje ulaska i boravka, razlozi zaotkaz boravka i za protjerivanje stranaca, postupak podnošenjazahtjeva za međunarodnu zaštitu, kao i druga pitanja u svezi saazilom, boravkom i kretanjem stranaca u Bosni i Hercegovini.Navedeno je da je odredbama Zakona jasno regulirano u kojimslučajevima se strancu odbija zahtjev za međunarodnu zaštitu,te u kojim slučajevima se može ograničiti kretanje podnositeljuzahtjeva za međunarodnu zaštitu. Ukazano je na članak 110.stavak 2. točka c) Zakona kojim je propisano da će Ministarstvo
Број <strong>98</strong> - Страна 148 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.odbiti kao neutemeljen zahtjev za međunarodnu zaštitu ako sezahtjev zasniva na očiglednoj obmani ili zloupotrebi postupka sciljem stjecanja međunarodne zaštite u Bosni i Hercegovini.Prema članku 114. stavak 1. točka c), ukoliko se pokaže da jepotrebno, kretanje podnositelja zahtjeva za međunarodnuzaštitu može biti privremeno ograničeno ako postoje osnovesumnje da se radi o očiglednoj obmani ili zloupotrebi postupka,kako je to određeno člankom 110. stavak 3. Zakona. Sud BiH,imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i dokaze izkonkretnog spisa, zaključio je da je nesporno utvrđeno da jeapelantica stranac kojem je odbijen zahtjev za međunarodnuzaštitu, jer je ona osoba koja se u tijeku postupka koristilalažnim podacima. Zaključak tuženog da se apelantici produljimjera ograničenja kretanja ocijenjen je kao pravilan.21. Sud BiH je apelantičin prigovor da su joj navedenimpostupanjem Ministarstva - Sektora za azil povrijeđena pravagarantirana Europskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava itemeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija),Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima,Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima,Konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine ocijenio kaoneutemeljen. Obrazloženo je da navedena prava nisupovrijeđena na apelantičinu štetu zbog toga što je pitanjekretanja stranaca javna domena države i njezinih tijela, te daproduljenje ograničenja kretanja stranaca u zakonompredviđenoj proceduri ne može predstavljati povredu navedenihprava. Sud BiH je zaključio da prava stranaca na slobodukretanja mogu biti djelomično ili potpuno ograničena sukladnozakonu, u mjeri koja je neophodna u demokratskom društvu uinteresu države ili javne sigurnosti, radi očuvanja javnogporetka, sprečavanja kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ilizaštite prava i sloboda drugih.Produljenje mjere nadzora (AP 2000/11)22. Ministarstvo – Služba, rješavajući po službenojdužnosti u upravnoj stvari produljenja nadzora, donijelo jeRješenje o produljenju nadzora <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-1/11 od14. travnja 2011. godine kojim se apelantici „bezidentifikacijskih dokumenata produžava mjera trajanja nadzoraza razdoblje od 24. travnja 2011. godine do 23. svibnja 2011.godine u Ustanovi za prihvat stranaca, Služba za poslove sastrancima-Imigracijski centar u Istočnom Sarajevu dok se neizvrše potrebne provjere u svezi sa identitetom i državljanstvomi pribave putni dokumenti za apelanticu“. Rješenje je donesenoprimjenom članka 99. stavak 2. točka c) kojim je propisano dase strancu može odrediti stavljanje pod nadzor ako postojeosnove sumnje u istinitost navoda stranca o njegovomidentitetu, ili ako se inače identitet stranca ne može utvrditi ni uroku od šest sati od dovođenja u službene prostorije, te članka102. stavak 2. Zakona kojim je propisano da stranac ostaje podnadzorom do trenutka prisilnog udaljenja iz zemlje, ili tolikodugo koliko je potrebno da se izvrši svrha nadzora, odnosnodok se razlozi koji su bili osnova za stavljanje stranca podnadzor bitno ne izmijene, ali najdulje do roka određenogrješenjem o stavljanju stranca pod nadzor, odnosno rješenjem oproduljenju nadzora. Dalje, u stavku 4. istog članka određeno jeda se po proteku roka od 30 dana iz članka 100. stavak 3.(rješenje o stavljanju stranca pod nadzor) stranac može zadržatipod nadzorom na temelju rješenja o produljenju nadzora kojedonosi Služba. Nadzor se može produljavati svaki put najviše30 dana ukoliko postoje uvjeti za određivanje stavljanja podnadzor iz članka 99. Zakona tako da određivanje stavljanja podnadzor ne može trajati dulje od 180 dana.23. U obrazloženju rješenja je naglašeno da je RješenjemMinistarstva - Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od2. kolovoza 2010. godine odbijen kao neutemeljen apelantičinzahtjev za međunarodnu zaštitu i istodobno joj je naloženo danapusti teritorij BiH u roku od 15 dana od dana pravomoćnostirješenja. Protiv navedenog rješenja imenovana je pokrenulaupravni spor pred Sudom BiH u zakonom ostavljenom roku,koji je Presudom <strong>broj</strong> S1 3 00262310 U od 2. ožujka 2011.godine odbio apelantičinu tužbu. Dalje je obrazloženo da je upostupku koji je prethodio donošenju konkretnog rješenjaMinistarstvo - Služba ispitalo postojanje bitno izmijenjenihokolnosti, odnosno razloge zbog kojih je apelantici (ali poddrugim imenom) određena mjera nadzora RješenjemMinistarstva <strong>broj</strong> UP-1/19.4. 4-07.3-158/10 od 9. travnja 2010.godine. Utvrđeno je da se nisu izmijenile okolnosti, odnosnorazlozi koji su bili osnova za određivanje navedene mjere, tj. daapelantica ne posjeduje identifikacijske dokumente i da i daljepostoje osnove sumnje u istinitost navoda o njezinom identitetusukladno članku 99. stavak 2. točka c) i članku 100. Zakona.Navedeno je da se Služba, kao prvostupanjsko tijelo, svojimaktom od 29. ožujka 2011. godine obratila Ministarstvuvanjskih poslova da posreduje u Veleposlanstvu Etiopije radiutvrđivanja apelantičinog identiteta i državljanstva, da jetražena suglasnost za prihvat i izradu putnog <strong>list</strong>a, ali da još nijedostavljen odgovor. Također, prvostupanjsko tijelo se obraćaloi Direkciji za koordinaciju policijskih tijela u BiH da putemInterpola utvrdi apelantičin identitet i državljanstvo, te osigurasuglasnost za prihvat i izradu putnog <strong>list</strong>a, ali da, također, jošnije dostavljen odgovor.24. Ministarstvo sigurnosti, odlučujući o apelantičinomprizivu protiv navedenog prvostupanjskog rješenja Službe,svojim Rješenjem <strong>broj</strong> UP-2-06-07-2-55/11 od 18. travnja2011. godine odbilo je kao neutemeljen apelantičin priziv, aRješenje Službe <strong>broj</strong> UP-118.6.-07-29-1/11 od 14. travnja2011. godine je potvrđeno.25. U obrazloženju rješenja je, između ostalog, navedenoda je Ministarstvo sigurnosti ocijenilo da je prvostupanjskotijelo pravilno i potpuno utvrdilo činjenično stanje i pravilnoprimijenilo materijalni propis, te donijelo odluku utemeljenu nazakonu. Navedeno je da iz dokaza u spisu nesporno proizlazi dase apelantičin status nije izmijenio, niti su se izmijenileokolnosti ili razlozi za izmjenu kvalifikacije koja je dana uRješenju o stavljanju pod nadzor <strong>broj</strong> UP-1/19.4.4-07.3-158/10od 9. travnja 2010. godine. Konstatirano je da je nesporno daapelantica ne posjeduje identifikacijske dokumente i da postojeosnove sumnje da su navodi o njezinom identitetu istiniti, te daje primjena članka 99. stavak 2. točka c) i članka 102. Zakona ukonkretnom predmetu utemeljena.26. Odlučujući o apelantičinoj tužbi protiv navedenogrješenja drugostupanjskog tijela u upravnoj stvari produljenjanadzora nad strancem, Sud BiH je Presudom <strong>broj</strong> S1 3 U005704 11 U od 22. travnja 2011. godine odbio tužbu kaoneutemeljenu.27. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedenoda je predmet razmatranja postojanje bitno izmijenjenihokolnosti, odnosno razloga zbog kojih je apelantica stavljenapod nadzor a koji su propisani člankom 99. stavak 2. točka c)Zakona. Naglašeno je da iz podataka spisa proizlazi da nijedošlo do bitno izmijenjenih okolnosti, te da i dalje postojerazlozi zbog kojih je apelantica stavljena pod nadzor, tj. razloziiz članka 99. stavak 2. točka c) Zakona. Naime, Sud je istaknuoda iz podataka spisa proizlazi da je osnova za donošenjerješenja činjenica da nadležno tijelo i dalje sumnja u apelantičinidentitet, jer je apelantica u postupku podnošenja zahtjeva zaazil i registracije navela da se zove Sina Ali Kasim, a upravnotijelo je provjerom u centralnoj bazi podataka utvrdilo da jeosoba koja je ušla u BiH na temelju vize tipa „C“ Nuritu YassinMohammed.28. Sud je zaključio da su osnove sumnje u istinitostapelantičinih navoda o njezinom identitetu temelj za dalje
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 149donošenje rješenja o produljenju nadzora, odnosno da se nisuizmijenile okolnosti na temelju kojih je apelantica stavljena podnadzor u Imigracijski centar, jer Veleposlanstvo Etiopije dodonošenja osporenog rješenja nije dostavilo traženudokumentaciju u svezi sa utvrđivanjem istinitosti apelantičinihnavoda o njezinom identitetu, te se zbog tih razlogaprvostupanjsko tijelo urgencijom od 11. travnja 2011. godineponovno obratio navedenom veleposlanstvu putem Direkcije zakoordinaciju policijskih tijela u BiH. Sud BiH je, sukladnočlanku 101. Zakona, saslušao apelanticu u roku određenomzakonom, koja u svojim navodima nije dovela u sumnjuutvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku.Produljenje mjere nadzora radi osiguranja provedberješenja o protjerivanju (AP 537/12)29. Rješenjem Ministarstva - Službe <strong>broj</strong> UP-1-18.6.-07.3-29-11/11 od 12. siječnja 2012. godine apelantici jeproduljen nadzor radi osiguranja provedbe rješenja oprotjerivanju i osiguranja udaljenja stranca iz zemlje, a mjeratrajanja nadzora određena je za razdoblje od 20. siječnja 2012.godine do 18. veljače 2012. godine. Rješenje je donesenoprimjenom članka 99. stavak 1. toč. a) i c), stavak 2. točka a) ičlanka 102. stavak 4. Zakona.30. U obrazloženju rješenja je, između ostalog, navedenoda je Zaključkom Ministarstva <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-39-5/11 od19. <strong>list</strong>opada 2011. godine odbačen apelantičin zahtjev zameđunarodnu zaštitu (azil) i istodobno određen rok od sedamdana od dostavljanja zaključka da dragovoljno napusti teritorijBiH, čime je apelantica sa 21. <strong>list</strong>opadom 2011. godine prešla unadležnost Službe. Dalje je navedeno da prije donošenja ovogrješenja „ovo tijelo nije donijelo produljenje mjere nadzora,kako je to propisano člankom 102. stavak 4. Zakona, jer je istaosoba bila u postupku za odobravanje međunarodne zaštite uBiH“.31. Naglašeno je da je apelantici „konačnim RješenjemSlužbe <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/1 od 14. studenog 2011.godine, u ponovnom postupku, na temelju čl. 87. i 88. Zakonaizrečena mjera protjerivanja sa teritorija BiH sa zabranomulaska i boravka na teritoriju BiH u trajanju od dvije godine, teod dana konačnosti rješenja ostavljenim rokom od osam danaza dragovoljno napuštanje zemlje“. Navedeno je da su naapelantičin zahtjev dva puta pokretani postupci zameđunarodnu zaštitu u BiH i da su odbijeni konačnimodlukama. Produljenje nadzora konkretnim rješenjem temelji sena dodatnim razlozima propisanim zakonom koji su umeđuvremenu nastali, tj „15. prosinca 2012. godine, zbogzdravstvenih smetnji i neophodne hospitalizacije, apelantica jesmještena na Neuropsihijatrijski odjel bolnice „Koševo“, gdjeće boraviti do odluke liječnika o daljoj potrebi pružanjamedicinske njege“. Obrazloženo je da je, zbog navedenihrazloga, nadležno tijelo onemogućeno izvršiti apelantičinoudaljenje iz BiH, što je obveza propisana zakonom nakon što jepredmetno rješenje o apelantičinom protjerivanju postalokonačno, a apelantica nije ispoštovala ostavljeni rok od osamdana da dragovoljno napusti zemlju.32. Odlučujući o apelantičinom prizivu protiv RješenjaSlužbe <strong>broj</strong> UP-1/18.6.-07.3-29-11/11 od 12. siječnja 2012.godine kojim je produljen nadzor radi osiguranja provedberješenja o protjerivanju i osiguranjа udaljenja stranca iz zemlje,Ministarstvo je Rješenjem <strong>broj</strong> UP-2-06-07-2-4/12 od 16.siječnja 2012. godine odbilo kao neutemeljen apelantičin prizivi potvrdilo prvostupanjsko rješenje.33. U obrazloženju rješenja je, između ostalog, navedenoda je osporeno rješenje doneseno primjenom članka 99. stavak1. toč. a) i c) i stavak 2. točka a) i članka 102. stavak 4. Zakona.Istaknuto je da je Zaključkom Ministarstva - Sektora za azil<strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-39-5/11 od 19. <strong>list</strong>opada 2011. godineodbačen apelantičin ponovni zahtjev za međunarodnu zaštitu iistodobno određen rok od sedam dana od dostavljanja zaključkada dragovoljno napusti teritorij BiH, čime je apelantica sa 21.<strong>list</strong>opadom 2011. godine prešla u nadležnost Službe. Dalje jenavedeno da je u obrazloženju prvosteupanjskog rješenjaukazano da se radi o stranoj državljanki koja je koristila lažnepodatke o svom identitetu, te da je na temelju toga, kao i zbogneposjedovanja identifikacijskih dokumenata stavljena podnadzor u Imigracijski centar Rješenjem Službe <strong>broj</strong> UP-1/19.4-07.3-158/10 od 9. travnja 2010. godine. Također, RješenjemMinistarstva - Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-1/10 od30. travnja 2010. godine izrečena joj je mjera ograničenogkretanja u vidu zabrane kretanja izvan prostora Imigracijskogcentra koja je u kontinuitetu produljavana, kao i da je oapelantičinom zahtjevu za međunarodnu zaštitu donesenapravomoćna odluka i rješenje konačnog apelantičinog statusaprešlo u nadležnost Službe. Ministarstvo je istaknulo da seSlužba, kao prvostupanjsko tijelo, radi kraćeg apelantičinogzadržavanja u Imigracijskom centru, kao i konačnog stjecanjazakonskih uvjeta za apelantičino udaljenje iz BiH, podneskomod 29. ožujka 2011. godine obratila Ministarstvu vanjskihposlova da posreduje u Veleposlanstvu Etiopije radi utvrđivanjaidentiteta i državljanstva, te suglasnosti za prihvat i izraduputnog <strong>list</strong>a, ali nisu dobili odgovor. Nakon više urgencijaistom tijelu, od travnja do kolovoza 2011. godine, u koje jeuključen i Interpol u Adis Abebi, 10. kolovoza 2011. godineprvostupanjsko tijelo je obaviješteno „da su nadležna tijelaEtiopije odlučila da je apelantica, ukoliko želi, a posjedujeputovnicu Etiopije, dobrodošla u Etiopiju“.34. Dalje je naglašeno da je apelantici konačnimRješenjem Službe <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/1 od 14. studenog2011. godine u ponovnom postupku izrečena mjeraprotjerivanja sa teritorija BiH sa zabranom ulaska i boravka nateritoriju BiH u trajanju od dvije godine, a od dana konačnostirješenja ostavljen je rok od osam dana da dragovoljno napustizemlju. Navedeno je da su na apelantičin zahtjev dva putapokretani postupci za međunarodnu zaštitu u BiH, koji suodbijeni konačnim odlukama Sektora za azil. Posebice jenavedeno da se apelantici produljenje mjere nadzora temelji nadodatnim razlozima propisanim zakonom koji su nastali nakonprvobitno određene mjere nadzora, tj. zato što je 15. prosinca2011. godine, zbog zdravstvenih smetnji i neophodnehospitalizacije, apelantica smještena na Neuropsihijatrijskiodjel bolnice „Koševo“, gdje će boraviti do odluke liječnika.Istaknuto je da je prvostupanjsko tijelo, u smislu članka 102.stavak 7. Zakona, procijenilo da se blažom mjerom nije moglapostići svrha, imajući u vidu da će apelantica onemogućitiprovedbu odluke prvostupanjskog tijela kako je to propisanočlankom 99. stavak 1. toč. a) i c) i stavak 2. točka a) Zakona.35. Uvidom u spis predmeta, navode i priloge priziva,Ministarstvo je ocijenilo da je prvostupanjsko tijelo pravilno ipotpuno utvrdilo činjenično stanje, pravilno primijenilomaterijalni propis, te donijelo odluku utemeljenu na zakonu.Naglašeno je da je konačnim i pravomoćnim Rješenjem Službe<strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/11 od 14. studenog 2011. godineapelantici, državljanki Etiopije, izrečena mjera protjerivanja sateritorija BiH sa zabranom ulaska u BiH od dvije godine zbograzloga predviđenih člankom 88. stavak 1. točka a) i točka d)Zakona i naloženo da napusti teritorij BiH u roku od osam danaod dana dostavljanja konačne odluke o protjerivanju. Dalje jeistaknuto da je i Rješenjem Službe za poslove sa strancima <strong>broj</strong>UP-1/19.4.4-07.3-158/10 od 9. travnja 2010. godine apelanticastavljena pod nadzor zbog neposjedovanja identifikacijskihdokumenata za razdoblje od 9. travnja 2010. godine do 8.svibnja 2010. godine, a da je Rješenjem Sektora za azil <strong>broj</strong>UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. kolovoza 2010. godine, koje je
Број <strong>98</strong> - Страна 150 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.postalo pravomoćno 2. ožujka 2011. godine, odbijen apelantičinzahtjev za međunarodnu zaštitu i određen rok od petnaest danaod dana pravomoćnosti rješenja za dragovoljno napuštanjeteritorija BiH, a da apelantica nije napustila BiH u roku zadragovoljno izvršenje rješenja. Imajući u vidu da je apelanticiizrečena mjera protjerivanja sa teritorija BiH, što je premačlanku 99. stavak 1. toč. a) i c) Zakona propisano kao osnova zaodređivanje nadzora, Ministarstvo je ocijenilo da je primjenačlanka 99. stavak 1. toč. a) i c) stavak 2. točka a) Zakona ukonkretnom predmetu utemeljena. Ocijenjeno je da izprvostepenog spisa proizlazi da je apelantici određena mjeranadzora u postupku provedenom prema zakonu, što jedopušteno člankom 5. stavak 1.f) Europske konvencije, kojimje propisano da nitko ne smije biti lišen slobode osim upostupku koji je propisan zakonom. Naglašeno je daodređivanje nadzora apelantici nije bilo proizvoljno, jer jestavljena pod nadzor na temelju članka 99. stavak 2. Zakona.Imajući u vidu navedeno, Ministarstvo je ocijenilo da nije došlodo povrede prava iz čl. 2, 3. i 5. Europske konvencije i člankaII/3.a), b) i d) Ustava BiH.36. Odlučujući o apelantičinim tužbama protiv navedenogprvostupanjskog i drugostupanjskog rješenja, Sud BiH je, radivođenja jedinstvenog postupka, izvršio spajanje navedenihpredmeta i Presudom Suda BiH <strong>broj</strong> S1 3 U 008680 12 U od19. siječnja 2012. godine odbio tužbu kao neutemeljenu.37. U obrazloženju presude, između ostalog, navedeno jeda je, sukladno odredbama članka 101. stavak 4. Zakona,predsjednik Vijeća Suda BiH zakazao saslušanje apelantice za19. siječanj 2012. godine kojem nije pristupila ni apelantica,niti njezin opunomoćenik, a na zapisnik je konstatirano da jeSudu dostavljen dopis-obavijest Službe od 18. siječnja 2012.godine u kojem je navedeno da je apelantica, zbog lošegzdravstvenog stanja, smještena u bolničku ustanovu „Koševo“ -Odjel psihijatrije, da je zadržana na liječenju i da, zbognavedenih okolnosti, nije u mogućnosti nazočiti zakazanomsaslušanju. Dalje je istaknuto da je apelantici osporenimrješenjem tuženog Ministarstva produljen nadzor uImigracijskom centru za razdoblje od 20. siječnja 2012. godinedo 18. veljače 2012. godine zbog toga što je prvostupanjskotijelo po službenoj dužnosti, u smislu članka 102. stavak 4.Zakona, ispitalo postoje li uvjeti za produljenje nadzoraapelantici, te je utvrdilo da se nisu izmijenile okolnosti, nitirazlozi zbog kojih je donesena mjera stavljanja apelantice podnadzor. Naglašeno je da je predmet razmatranja u konkretnompostupku postojanje bitno izmijenjenih okolnosti, odnosnorazloga zbog kojih je apelantica stavljena pod nadzor a koji supropisani člankom 99. stavak 1. točka c) Zakona (određivanjestavljanja pod nadzor stranca radi osiguranja udaljenja izzemlje). Sud BiH je naveo da iz podataka spisa, kao i izobrazloženja osporenog rješenja proizlazi da nije došlo do bitnoizmijenjenih okolnosti, da i dalje postoje razlozi zbog kojih jeapelantica stavljena pod nadzor, tj. razlozi iz članka 99. stavak1. točka c) Zakona. Zaključeno je da je osnova za donošenjerješenja o produljenju nadzora dalje osiguranje provedberješenja o protjerivanju i osiguranjе udaljenja stranca iz zemlje.Ocijenjeno je da se osporeno rješenje temelji na pravilnoutvrđenom činjeničnom stanju i na pravilnoj primjenimaterijalnog prava, jer je prvostupanjsko tijelo pravilnoprimijenilo zakon kada je utvrdilo da i dalje postoje uvjeti zaproduljenje nadzora nad apelanticom kao strancem. Premaocjeni Suda BiH, nisu se izmijenile okolnosti na temelju kojihje apelantica stavljena pod nadzor u Imigracijski centar, budućida je apelantica 15. prosinca 2011. godine, zbog zdravstvenihsmetnji i neophodne hospitalizacije, smještena naNeuropsihijatrijski odjel bolnice „Koševo“, te da jeprvostupanjsko tijelo onemogućeno izvršiti udaljenje apelanticeiz BiH, što je zakonom propisana obveza nakon što je rješenje oapelantičinom protjerivanju postalo konačno, jer apelantica nijepostupila u ostavljenom roku od osam dana da dragovoljnonapusti teritorij BiH.38. Sud BiH je naglasio da je Rješenjem Ministarstva -Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. kolovoza2010. godine odbijen apelantičin zahtjev za međunarodnuzaštitu kao neutemeljen, te da je istodobno naloženo apelanticida napusti teritorij BiH u roku od 15 dana od danapravomoćnosti rješenja, a Sud BiH je svojom presudom od 2.ožujka 2011. godine odbio apelantičinu tužbu kaoneutemeljenu. Dalje je navedeno da je Zaključkom Ministarstva- Sektora za azil <strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-39-5/11 od 21. <strong>list</strong>opada2011. godine odbačen apelantičin zahtjev za međunarodnuzaštitu, te da je određen rok od sedam dana od dostavezaključka da dragovoljno napusti teritorij BiH. Odlučivanje oapelantičinom statusu prešlo je u nadležnost Službe, budući daje navedenim zaključkom apelantičin zahtjev odbačen, apodnesena tužba nije odgađala izvršenje rješenja.39. Prvostupanjsko tijelo je, ispitujući sve okolnosti ičinjenice, utvrdilo da se u konkretnom slučaju radi o stranojdržavljanki koja je koristila lažne podatke o svom identitetu, teda je zbog tog i razloga što nije posjedovala identifikacijskedokumente bila stavljena pod nadzor Rješenjem Službe <strong>broj</strong>UP-1/19.4.-07.3-158/10 od 9. travnja 2010. godine. Tijekomboravka u Imigracijskom centru apelantica je iskazala namjeruda podnese zahtjev za međunarodnu zaštitu pa je, stoga,rješavanje statusa tužiteljice prešlo u nadležnost Službe, kojajoj je u dva navrata izricala mjeru ograničenja kretanja. Kada jepo njezinom zahtjevu za međunarodnu zaštitu donesenapravomoćna odluka, rješavanje statusa tužiteljice-apelantice je9. ožujka 2011. godine prešlo u nadležnost Službe za poslove sastrancima. U tom razdoblju, a radi što kraćeg zadržavanja uImigracijskom centru, prvostupanjsko tijelo je poduzimalomjere obraćanja Ministarstvu vanjskih poslova BiH, Direkcijiza koordinaciju policijskih tijela, sve radi pribavljanja putneisprave za apelanticu, te radi utvrđivanja i potvrde njezinogstvarnog identiteta. Dalje, prvostupanjsko tijelo se, obzirom nato da je apelantica izjavila da se njezina putna isprava nalazikod uposlenika Veleposlanstva Kraljevine Saudijske Arabije,tom veleposlanstvu obratilo sa ciljem da se putna ispravadostavi kako bi se apelantica vratila u zemlju podrijetla. Nanavedeni upit prvostupanjsko tijelo je zaprimilo dopis od 21.rujna 2011. godine u kojem je istaknuto da apelantica unavedenom veleposlanstvu ne posjeduje nikakve osobne stvari,kao ni putovnicu. Dalje, apelantica je 26. rujna 2011. godineponovno iskazala namjeru da podnese zahtjev za međunarodnuzaštitu pa, sukladno tome, prvostupanjsko tijelo nije moglopoduzimati mjere radi pribavljanja putne isprave. U postupkukoji je prethodio donošenju osporenog rješenja prvostupanjskotijelo je ispitalo i postojanje izmijenjenih okolnosti, pa jeutvrdilo da je apelantici izrečena mjera protjerivanja sateritorija BiH konačnim Rješenjem Službe za poslove sastrancima <strong>broj</strong> OP-1/18.6-07.3-29-9/11 od 14. studenog 2011.godine sa zabranom ulaska i boravka u trajanju od dvije godineuz ostavljanje roka da dragovoljno napusti zemlju. Imajući uvidu da je, zbog zdravstvenih smetnji i neophodnehospitalizacije, apelantica smještena na Neuropsihijatrijskiodjel bolnice „Koševo“, gdje će boraviti do odluke liječnika odaljnjoj potrebi pružanja medicinske njege, Sud BiH je ocijenioda je prvostupanjsko tijelo onemogućeno izvršiti udaljenjeapelantice iz BiH, te je prihvatio zaključak da se radi oopravdanim okolnostima i valjanoj osnovi za produljenjenadzora nad apelanticom.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 151IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije40. U prvoj podnesenoj apelaciji kojom je osporavalaPresudu Suda BiH <strong>broj</strong> 001488 10 U od 29. rujna 2010. godine(vezanu za odluke o ograničenju kretanja) apelantica je navelakako smatra da joj je osporenom presudom povrijeđeno pravona slobodu i sigurnost ličnosti iz članka II/3.(d) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 5. Europske konvencije, te kako, oprezaradi, ukoliko Ustavni sud smatra da se u konkretnom slučaju neradi o lišavanju slobode, već o ograničenju kretanja, apelanticasmatra da joj je prekršeno pravo na slobodu kretanja iz člankaII/3.(m) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 2. Protokola <strong>broj</strong>4 uz Europsku konvenciju. Apelantica je navela kronologijudogađanja nakon što je 21. travnja 2010. godine podnijelazahtjev za međunarodnu zaštitu, te je navela da je lišenaslobode uz proizvoljne i paušalne razloge Sektora za azil, čimeje prekršeno njezino pravo na slobodu i sigurnost. Također,navela je kako je „izricanje mjera nastalo kao rezultat grubogkršenja domaćih propisa, proizvoljnog utvrđivanja činjeničnogstanja i pogrešne primjene materijalnih propisa, te kako seradilo o proizvoljnom lišavanju slobode apelantice“. Apelanticaje naglasila da u postupku rješavanja njezinog zahtjeva zameđunarodnu zaštitu nije rađeno po žurnom postupku, dališavanje slobode nije provedeno sukladno zakonu, niti se možepodvesti pod iznimke propisane člankom 5. stavak 1. toč. a) dof) Europske konvencije. Apelantica smatra da je Sektor za azilmorao ocijeniti „zašto je neophodno produljiti mjeruograničenja kretanja sa maksimalnim rokom i je li mjeraograničenja odista potrebna“. U odnosu na ove navode,apelantica se pozvala na presudu (Saadi protiv UjedinjenogKraljevstva, par. 70) i istaknula da „konkretna mjeraproduljenja ograničenja kretanja radi navodne obmane izloupotrebe postupka nije imala svrhe i nije uopće bilapotrebna“. Dalje, smatrajući da je žrtva nezakonitogograničavanja slobode protivno članku 5. Europske konvencije,apelantica je, pozivajući se na članak 5. stavak 5. Europskekonvencije, na ime odštete zatražila iznos od 3.000,00 KM,navodeći da je „lišena slobode dodatnih 90 dana iako nijepostojao nikakav razlog, niti zakonska osnova za ovu mjeru“.Apelantica je precizirala da, ukoliko Ustavni sud smatra da se ukonkretnom slučaju ne radi o lišavanju slobode, već oograničenju slobode kretanja, osporenim odlukama je prekršenopravo na slobodu kretanja iz članka 2. Protokola <strong>broj</strong> 4 uzEuropsku konvenciju.41. Apelantica, dalje, smatra da joj je osporenimpresudama Suda BiH kojim su odbijene njezine tužbe uupravnom sporu protiv rješenja kojim je u cijelosti odbijennjezin zahtjev za međunarodnu zaštitu, potom, određenoproduljenje mjere trajanja nadzora za određeno razdoblje, teproduljenje mjere nadzora radi osiguranja provedbe rješenja oprotjerivanju (koje presude je apelantica osporila u apelacijamabr. AP 1902/11, AP 2000/11 i AP 537/12) povrijeđeno pravo naživot, pravo osobe da ne bude podvrgnuta mučenju i pravo naosobnu slobodu i sigurnost iz članka II/3.(a), (b) i (d) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i čl. 2, 3. i 5. Europske konvencije.Naglasila je da se protiv nje ne vodi nikakav prekršajni nikazneni postupak, te da je proizvoljno lišena slobode, da samokazneni sud u kaznenom postupku pruža dovoljno garancija zapreispitivanje odluke o uhićenju i lišavanju slobode, a da Zakono upravnim sporovima ne može pružiti takve garancije, te daMinistarstvo sigurnosti nije sudbena vlast. Apelantica je navelada je „izražavajući političko mišljenje za vrijeme rada uorganizaciji 'Godna Lalimat' u zemlji podrijetla, pisala članke oporažavajućem stanju ljudskih prava u zemlji podrijetla, ističućiveliki stupanj korupcije u administraciji, teško ekonomskostanje u Etiopiji, težak položaj mladih i povećanje <strong>broj</strong>abeskućnika. Njezini članci su objavljeni, te je zbog togatužiteljicu pratila policija“. Naglasila je da članak 3. Europskekonvencije uključuje jednu od temeljnih vrijednosti udemokratskom društvu, odnosno da apsolutno zabranjujetorturu ili nečovječno ili ponižavajuće postupanje i kažnjavanje(vidi presudu Soering protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 7.srpnja 1<strong>98</strong>9. godine, Serija A br. 161, str. 35, st. 09-91).Apelantica je navela da, ukoliko bi došlo do izgona iz BiH, bilabi podvrgnuta torturi, mučenju i nečovječnom postupanju, a sudje dužan u postupku utvrditi postoji li stvarni rizik i bi liudaljavanje apelantice bilo u suprotnosti sa člankom 3.Europske konvencije.b) Odgovori na apelacije42. U odgovoru na apelacije Sud BiH je istaknuo da nijedošlo do povrede odredaba Ustava BiH i Europske konvencijena koje se pozvala apelantica, naglašavajući da sloboda kretanjamože biti djelomično ili potpuno ograničena sukladnoodredbama Zakona, odnosno da je priznavanje statusameđunarodne zaštite u domeni javne vlasti.43. Ministarstvo - Sektor za azil u svojim odgovorimanavelo je da je apelantici ograničeno kretanje zbog toga što nijepodnijela niti pokazala nijedan identifikacijski dokument izzemlje podrijetla na temelju kojeg bi se mogao utvrditi njezinidentitet. Naglašeno je da je navedena činjenica veoma bitnakada se ima u vidu da se apelantica koristila lažnim imenomprilikom registracije i podnošenja zahtjeva za međunarodnuzaštitu u BiH, a da je diskrecijska ocjena nadležnog tijela komeće ograničiti kretanje na temelju svih okolnosti određenogslučaja, što je apelantičin slučaj. Dalje je istaknuto da se izjavatražitelja međunarodne zaštite o njegovom identitetu uzima kaovjerodostojna, ali da u slučajevima kakav je apelantičin, kadapostoji sumnja, mogu se primijeniti određene mjere, ilipokrenuti određeni postupci kako bi se utvrdio njezin identitet.Istaknuto je da je odbijen apelantičin zahtjev za međunarodnuzaštitu, jer je u tijeku postupka utvrđeno da se radi oneutemeljenom zahtjevu, sukladno članku 109. stavak 1. i čl.116. i 157. stavak 2. Zakona. Naglašeno je da se apelantica nijenašla izvan zemlje čije državljanstvo ima zbog opravdanogstraha od proganjanja zbog svoje vjere, rase, nacionalnosti,pripadnosti nekoj društvenoj skupini, kako je to definiranoKonvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine i Protokolomo statusu izbjeglica iz 1967. godine. Navedeno je da je zahtjevodbijen, jer apelantica nije pružila ni minimum dokaza o svomčlanstvu u stranci, o njezinoj važnoj ulozi, te da joj u slučajupovratka u zemlju podrijetla prijeti opasnost po život ilislobodu i zbog razloga vjere, rase, nacionalnosti, političkogmišljenja ili pripadnosti određenoj društvenoj skupini, ili da joju zemlji podrijetla prijeti mučenje ili nehumano iliponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.44. U odgovoru na navode apelacije <strong>broj</strong> AP 537/12(podnesene protiv odluka kojim je produljena mjera nadzoraradi osiguranja provedbe rješenja o protjerivanju) Ministarstvo- Služba, između ostalog, istaknulo je da nisu povrijeđenaapelantičina prava iz članka II/3.(a), (b) i (d) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i čl. 2, 3. i 5. Europske konvencije, budući da jeSud BiH, rješavajući konkretan upravni spor, u smislu članka102. stavak 2. Zakona, ocijenio postojanje bitno izmijenjenihokolnosti, tj. uvjeta za dalje produljenje nadzora. Istaknuto je daje konačnim i pravomoćnim Rješenjem ovog tijela <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/11 od 14. studenog 2011. godine, na temeljučl. 87. i 88. stavak 1. toč. a) i d) Zakona, apelantici izrečenamjera protjerivanja sa teritorija BiH uz zabranu ulaska iboravka u trajanju od dvije godine, sa ostavljenim rokom odosam dana od dana prijema konačnog rješenja za dragovoljnonapuštanje teritorija, te da apelantica nije ispoštovala
Број <strong>98</strong> - Страна 152 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.dragovoljni rok. Dalje, u odnosu na apelantičin zahtjev zameđunarodnu zaštitu, pravomoćnim Rješenjem Sektora za azil<strong>broj</strong> UP-1-07/1-41-1-7-16/10 od 2. kolovoza 2010. godinezahtjev je odbijen, a potom i Zaključkom Sektora za azil <strong>broj</strong>UP-1-07/1-41-1-1-39-5/11 od 19. <strong>list</strong>opada 2011. godine, poponovnom apelantičinom zahtjevu, taj zahtjev je odbačen.Naglašeno je da apelantica, ni nakon pravomoćno okončanihnavedenih postupaka u segmentu međunarodne zaštite, nijeispoštovala rok za napuštanje teritorija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.Istaknuto je da rješenja o produljenju nadzora nisu posljedicaproizvoljnog postupanja, već da se radi o postupku koji jeproveden sukladno Zakonu, da je ispoštovano i apelantičinoproceduralno pravo, uključujući i postupak habeas corpus izstavka 4. članka 5. Europske konvencije, budući da su rješenjao produljenju nadzora bila predmetom sudbenog preispitivanja.Također je navedeno da je povreda članka 3. Europskekonvencije detaljno ispitivana u postupku rješavanja pozahtjevu za međunarodnu zaštitu, te da se navodi o povredinavedenog članka Europske konvencije ne mogu dovesti usvezu sa sudbenim postupcima iz kojih su proizašle pobijanepresude.V. Relevantni propisi45. Zakon o kretanju i boravku stranaca i azilu(„Službeni glasnik BiH“ <strong>broj</strong> 36/08) u relevantnom dijelu glasi:Članak 87.(Mjera protjerivanja)(1) Protjerivanje je mjera kojom se strancu nalaže izlazakiz BiH i zabranjuje ulazak i boravak u BiH u određenomvremenskom razdoblju koje ne može biti kraće od jedne ni duljeod pet godina.Članak 88.(Razlozi za izricanje mjere protjerivanja)(1) Strancu može biti izrečena mjera protjerivanja iz BiHako:d) …nakon što su se stekli uvjeti iz članka117.(Protjerivanje u slučaju odbijanja zahtjeva zameđunarodnu zaštitu) ovog zakona, a nije ostvario pravo naboravak sukladno ovom Zakonu;Članak 99. stavak 1. toč. a) i c) i stavak 2. točka c)(Određivanje stavljanja pod nadzor)(1) Strancu se može odrediti stavljanje pod nadzor:a) radi osiguranja izvršenja rješenja o protjerivanju, uslučaju da mu je otkazan boravak u BiH ili u drugom slučajukad mu je izrečena mjera protjerivanja;b) radi osiguranja udaljenja stranca iz zemlje;(2) Strancu će se odrediti stavljanje pod nadzor akopostoje osnovi sumnje;c) u istinitost navoda stranca o njegovom identitetu ili seinače identitet ne može utvrditi ni u roku od šest sati oddovođenja u službene prostorije.Članak 100. stavak 3.(3) Na temelju rješenja Službe, stranac se može zadržatipod nadzorom toliko dugo koliko je potrebno za izvršenje svrhenadzora, odnosno dok se razlozi koji su bili osnov za stavljanjestranca pod nadzor bitno ne izmijene, ali najdulje 30 dana.Članak 102. st. 2. i 4.(2) Stranac ostaje pod nadzorom do trenutka prisilnogudaljenja iz zemlje ili toliko dugo koliko je potrebno zaizvršenje svrhe nadzora, odnosno dok se razlozi koji su biliosnov za stavljanje stranca pod nadzor bitno ne izmijene, alinajdulje do roka određenog rješenjem o stavljanju pod nadzor,odnosno rješenjem o produljenju nadzora.(4) Po proteku roka od 30 dana iz članka 100. stavak 3.ovog zakona, stranac se može zadržati pod nadzorom natemelju rješenja o produljenju nadzora koje donosi Služba.Nadzor se može produljavati svaki put najviše za 30 dana,ukoliko postoje uvjeti za određivanje stavljanja pod nadzor izčlanka 99. ovog zakona, tako da ukupno trajanje nadzorastranca ne može trajati dulje od 180 dana. (…)Članak 105.(Definicija međunarodne zaštite)(1) U smislu ovog Zakona, međunarodna zaštita status jekoji nadležno tijelo u BiH priznaje izbjeglici ili strancu kojiispunjava uvjete za supsidijarnu zaštitu.(2) Izbjeglica je, sukladno Konvenciji o statusu izbjeglicaiz 1951. i Protokolu o statusu izbjeglica iz 1967., stranac koji sezbog osnovanog straha od proganjanja po osnovi svoje rase,vjere, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj skupiniili zbog političkog mišljenja nalazi izvan zemlje svogdržavljanstva a ne može se, ili se zbog takvog straha ne že<strong>list</strong>aviti pod zaštitu te zemlje, kao i osoba bez državljanstva kojase nalazi izvan zemlje svog prethodnog uobičajenog mjestaboravka a ne može se ili se zbog takvog straha ne želi vratiti utu državu.(3) Stranac pod supsidijarnom zaštitom je stranac koji neispunjava uvjete iz stavka (2) ovog članka, ali u vezi s kojimpostoje ozbiljni razlozi za vjerovanje da bi se suočio sastvarnim rizikom da bude izložen smrtnoj kazni, odnosnopogubljenju, mučenju ili nečovječnom ili ponižavajućempostupanju ili kažnjavanju u zemlji podrijetla ili u zemljiuobičajenog mjesta boravka, ili postoji ozbiljna individualnaprijetnja po život ili osobe civila zbog neselektivnog nasilja usituacijama međunarodnog ili unutarnjeg oružanog sukoba, akoji ne može ili zbog straha ne želi da se stavi pod zaštitu tezemlje.Članak 110.(Odbijanje zahtjeva za međunarodnu zaštitu)(1) Ministarstvo će odbiti zahtjev za međunarodnu zaštitukao neosnovan ako se zahtjev zasniva na razlozima koji nepredstavljaju osnovu za priznanje statusa iz članka 105.(Definicija međunarodne zaštite) ovog Zakona.(2) Ministarstvo će odbiti zahtjev za međunarodnu zaštitukao neosnovan i u sljedećim slučajevima:d) ako se zahtjev temelji na očitoj obmani ili zlouporabipostupka radi stjecanja međunarodne zaštite u BiH;Članak 114.(Ograničenje kretanja podnositelja zahtjeva za međunarodnuzaštitu)(1) Ukoliko se pokaže potrebnim, kretanje podnositeljazahtjeva za međunarodnu zaštitu može biti privremenoograničeno u slučaju ako:c) postoje osnovi sumnje da se radi o očitoj obmani ilizlouporabi postupka kako je to određeno člankom 110. stavkom3. ovog Zakona.(2) Kretanje se ograničava:b) zabranom kretanja izvan specijalizirane ustanove zaprihvat stranaca.Članak 116.(Odluke po zahtjevu za međunarodnu zaštitu)Po zahtjevu za međunarodnu zaštitu Ministarstvo donosiodluku kojom se:i. zahtjev za međunarodnu zaštitu odbija, a strancuodređuje rok u kojem mora napustiti BiH;Članak 117.(Protjerivanje u slučaju odbijanja zahtjeva za međunarodnuzaštitu)Stranac čiji je zahtjev za međunarodnu zaštitu odbijenpravomoćnom odlukom iz članka 116. (Odluke po zahtjevu za
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 153međunarodnu zaštitu) točka c) ili (...), a koji ne napusti BiH uodređenom roku, bit će protjeran iz zemlje sukladno članku 88.(Razlozi za izricanje mjere protjerivanja) stavak (1) točka d)ovog Zakona.46. Zakon o upravnim sporovima („Službeni glasnikBiH“ br. 19/02, 88/07, 83/08 i 74/10) u relevantnom dijeluglasi:Članak 7.U upravnim sporovima Sud odlučuje u vijećusastavljenom od trojice sudaca, ako ovim zakonom nijedrugačije određeno.U upravnim sporovima pokrenutim protiv rješenja ostavljanju stranca pod nadzor odlučuje sudac pojedinac.Članak 19.Iznimno od stavka 1. ovoga članka, tužba protiv rješenja ostavljanju stranca pod nadzor podnosi se u roku od 24 sata oduručenja, odnosno dostave rješenja drugostupanjskog tijela uupravnom postupku, odnosno protekom toga roka ako u njemudrugostupanjska odluka nije donesena. U sporovima iz ovogstavka Sud odlučuje po žurnom postupku, saslušava stranca isudsku odluku donosi što prije, a najkasnije u roku od 30 danaod dana podnošenja tužbe.Članak 36.Sud donosi presudu, odnosno rješenje većinom glasovasudskog vijeća.O vijećanju i glasanju vodi se poseban zapisnik, kojipotpisuju svi članovi vijeća i zapisničari.Vijećanje i glasanje vrši se bez prisustva stranaka.VI. Dopustivost47. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmetom spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.48. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku kojeg je koristio.49. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom su presude Suda BiH, i to: Presuda <strong>broj</strong> S1 3 U001488 10 U od 29. rujna 2010. godine, koju je apelanticaprimila 30. rujna 2010. godine, a apelacija je podnesena 26.studenog 2010. godine, Presuda <strong>broj</strong> S1 3 U 002623 10 U od 2.ožujka 2011. godine, koju je apelantica primila 9. ožujka 2011.godine a apelacija je podnesena 27. travnja 2011. godine,Presuda <strong>broj</strong> S1 3 U 005704 11 U od 22. travnja 2011. godine,koju je apelantica primila 26. travnja 2011. godine a apelacija jepodnesena 4. svibnja 2011. godine i Presuda <strong>broj</strong> S1 3 U008680 12 U od 19. siječnja 2012. godine, koju je apelanticaprimila 23. siječnja 2012. godine a apelacija je podnesena 3.veljače 2012. godine. Dakle, protiv navedenih presuda nemadrugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih po zakonu, aapelacije su podnesene u roku od 60 dana, kako je propisanočlankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno,apelacije ispunjavaju i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4. PravilaUstavnog suda, jer nisu očigledno (prima facie) neutemeljene,niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacije nisudopustive.50. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetne apelacije ispunjavajuuvjete u pogledu dopustivosti.VII. MeritumPostupak povodom zahtjeva za odobravanje međunarodnezaštite i postupci u svezi sa produljenjem mjereograničenja kretanja i produljenjem mjere nadzora51. Apelantica pobija navedene presude, tvrdeći da su timpresudama povrijeđena njezina prava, i to: pravo na život izčlanka II/3.(a) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 2.Europske konvencije, pravo osobe da ne bude podvrgnutamučenju niti nečovječnom ili ponižavajućem tretmanu ili kazniiz članka II/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 3.Europske konvencije, pravo na osobnu slobodu i sigurnost izčlanka II/3.(d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 5.Europske konvencije.Pravo na slobodu i sigurnost ličnosti52. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, štouključuje:d) Pravo na slobodu i sigurnost osobe.Članak 5. Europske konvencije u relevantnom dijelu glasi:1. Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Nitkone smije biti lišen slobode izuzev u niže navedenim slučajevimai sukladno zakonom propisanim postupkom:f) zakonitog hapšenja ili lišenja slobode osobe u ciljusprječavanja ilegalnog ulaska u zemlju ili osobe protiv koje je utoku postupak deportacije ili ekstradicije.4. Svako kome je uskraćena sloboda hapšenjem ililišavanjem slobode ima pravo uložiti žalbu sudu kako bi sud, ukratkom roku, razmotrio zakonitost lišavanja slobode i ukolikoono nije bilo zakonito naložio oslobađanje.53. U konkretnom slučaju apelantica je osoba kojoj jeodbijen zahtjev za međunarodnu zaštitu i kojoj su produljenemjere ograničenja kretanja i mjere trajanja nadzora za određenorazdoblje dok se ne izvrše potrebne provjere u svezi saidentitetom i državljanstvom apelantice, kao i radi osiguranjaprovedbe rješenja o protjerivanju. Apelantica se poziva nakršenje prava na slobodu ličnosti iz članka II/3.(d) i članka 5.Europske konvencije. Obzirom na navedeno, Ustavni sudsmatra da predmetna apelacija pokreće pitanje postojanjadozvoljene osnove vezane za slobodu prema članku 5. stavak 1.točka f) Europske konvencije.Članak 5. stavak 1. točka f) Europske konvencije54. Ustavni sud podsjeća da članak 5. Europskekonvencije osigurava pojedincu zaštitu od proizvoljnogmiješanja države u njegovo pravo na slobodu kaofundamentalno ljudsko pravo (vidi, Europski sud, Aksoy protivTurske, presuda od prosinca 1996. godine, stavak 76, Izvješća1996-VI). Iz teksta članka 5. jasno proizlazi da se garancijekoje sadrži primjenjuju prema „svima“. U članku 5. stavak 1.toč. a) do f) Europske konvencije dana je iscrpna <strong>list</strong>adozvoljenih osnova kada pojedinac može biti lišen slobode ikada će lišavanje slobode biti zakonito ako potpada pod jednuod ovih osnova (vidi, Europski sud, Saadi protiv UjedinjenogKraljevstva (GC), <strong>broj</strong> 13229/03, stavak 43, ECHR 2008).55. Ustavni sud podsjeća da je u više svojih odlukaposebice naglasio da pravo na slobodu ličnosti spada u jedno odnajznačajnijih ljudskih prava i da članak 5. Europskekonvencije daje zaštitu u smislu da nitko ne smije bitiproizvoljno lišen slobode. Proizvoljnost lišavanja slobodeocjenjuje se, u prvom redu, u odnosu na poštivanjeproceduralnih zahtjeva, u konkretnom slučaju Zakona, koji
Број <strong>98</strong> - Страна 154 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.mora biti usklađen i sa standardima iz Europske konvencije.Jedna od iznimaka sadržanih u članku 5. stavak 1. točka f)Europske konvencije dozvoljava državi da kontrolira slobodustranaca u imigracijskom kontekstu.56. Ustavni sud iz spisa konkretnog predmeta uočava daje u svim postupcima prisutna sumnja u apelantičin identitet,budući da je apelantica u postupku podnošenja zahtjeva za azilnavela da se zove Sina Ali Kasim, a nadležna tijela suprovjerom u centralnoj bazi podataka utvrdila da je u BiH ušlaosoba na temelju vize tipa „C“ Nuritu Yassin Mohammed. SudBiH je ocijenio da iz apelantičinih navoda, koje je dala upostupku donošenja osporenih odluka, jasno proizlazi da jezahtjev za međunarodnu zaštitu apelantica podnijela zato što jepisala članke o poražavajućem stanju ljudskih prava u zemljipodrijetla, ističući veliki stupanj korupcije u administraciji, oteškom ekonomskom stanju u Etiopiji, kao i o teškom položajumladih i povećanju <strong>broj</strong>a beskućnika. Dalje je utvrđeno da seapelantica nije našla izvan zemlje čije državljanstvo ima zbogopravdanog straha od proganjanja zbog svoje rase, vjere,nacionalnosti, pripadnosti nekoj društvenoj skupini (kako je toodređeno Konvencijom o statusu izbjeglica iz 1951. godine iProtokolom o statusu izbjeglica iz 1967. godine), dakle, izrazloga zbog kojih se, u smislu zakonskih propisa, strancuodobrava međunarodna zaštita, te je zaključeno da ne postojerazlozi za priznavanje međunarodne zaštite apelantici zbog togašto je pisala članke navedenog sadržaja. Naime, u postupcimaje utvrđeno da apelantica nije pružila minimum dokaza o svomčlanstvu u stranci, o njezinoj važnoj ulozi, te da joj u slučajupovratka u zemlju podrijetla, prijeti opasnost po život ilislobodu zbog vjere, nacionalnosti, političkog mišljenja ilipripadnosti određenoj društvenoj skupini, ili da joj u zemljipodrijetla prijeti mučenje ili nehumano ili ponižavajućepostupanje ili kažnjavanje.57. Dalje, Ustavni sud uočava da je odredbama Zakonajasno propisano u kojim slučajevima se strancu odbija zahtjevza međunarodnu zaštitu, te u kojim slučajevima se možeograničiti kretanje podnositelja zahtjeva za međunarodnuzaštitu. Ustavni sud ima u vidu da je apelantici kao strancuodbijen zahtjev za međunarodnu zaštitu, jer je utvrđeno da se utijeku postupka koristila lažnim podacima, odnosno da se njezinzahtjev temeljio na očiglednoj obmani i zloupotrebi postupka sciljem stjecanja međunarodne zaštite u BiH, te da postoje idalje osnove sumnje u istinitost apelantičinih navoda onjezinom identitetu i da se radi o očiglednoj obmani. Zahtjev zameđunarodnu zaštitu je odbijen, jer je u tijeku postupkautvrđeno da se radi o neutemeljenom zahtjevu sukladno članku109. stavak 1. i čl. 116. i 157. stavak 2. Zakona. O produljenjumjere ograničenja kretanja i produljenju mjere nadzoraodlučeno je u smislu članka 99. stavak 2. točka c) i članka 102.stavak 2. Zakona. Iz obrazloženja osporenih odluka proizlazi daje ocijenjeno postojanje bitno izmijenjenih okolnosti, tj. uvjetaza produljenje nadzora (pri tome može li se blažom mjerompostići svrha u smislu Zakona), te je utvrđeno da nije došlo dobitno izmijenjenih okolnosti, već da i dalje postoje razlozi zbogkojih je apelantica stavljena pod nadzor, tj. razlozi iz članka 99.stavak 2. točka c) Zakona. Rješenja o produljenju ograničenjakretanja i produljenju nadzora, kao i rješenje u svezi sameđunarodnom zaštitom nisu posljedica proizvoljnogpostupanja, budući da je postupak proveden sukladno Zakonu, aispoštovano je i proceduralno apelantičino pravo, uključujući ipostupak habeas corpus iz stavka 4. članka 5. Europskekonvencije. Također, u konkretnom postupku odlučivanja ozahtjevu za međunarodnu zaštitu nadležna tijela su ispitala ipostojanje uvjeta za supsidijarnu zaštitu propisanu Zakonom, teocijenila da nisu ispunjeni uvjeti propisani Zakonom. Ustavnisud naglašava da je apelantici nadležno tijelo konačnim ipravomoćnim Rješenjem <strong>broj</strong> UP-1/18.6-07.3-29-9/11 od 14.studenog 2011. godine, na temelju čl. 87. i 88. stavak 1. toč. a) id) Zakona, izrekao mjeru protjerivanja sa teritorija BiH uzzabranu ulaska i boravka u trajanju od dvije godine saostavljenim rokom od osam dana od dana primitka konačnogrješenja da dragovoljno napusti teritorij, ali da apelantica nijeispoštovala određeni rok.58. Iz navedenih činjenica nesporno proizlazi da su uapelantičinom slučaju tijela uprave (Sektor, Služba iMinistarstvo) a, potom, i Sud BiH detaljno ispitali okolnostiapelantičinog slučaja i u svim navedenim postupcima koji suokončani osporenim presudama, sukladno relevantnimodredbama Zakona, dali detaljne razloge zašto je odbijenapelantičin zahtjev za međunarodnu zaštitu, zašto joj jeizrečena mjera ograničenja kretanja, zašto je apelanticiproduljen nadzor za određeno razdoblje, odnosno dani razloziza produljenje mjere nadzora zbog apelantičinog protjerivanja.Prema mišljenju Ustavnog suda, navedeno ukazuje da su uapelantičinom slučaju, u smislu relevantnih stavaka Europskogsuda i Ustavnog suda, u svim navedenim postupcimaispoštovani svi proceduralni zahtjevi propisani Zakonom. Pritomu Ustavni sud smatra da je neophodno naglasiti da uokolnostima konkretnog slučaja ne nalazi ništa što bi ukazivalona eventualnu povredu apelantičinog prava na slobodu isigurnost ličnosti u situaciji kad su nadležna tijela kontinuiranopoduzimala poslove iz svoje nadležnosti kako bi se apelantičinstatus i, samim tim, njezino zadržavanje u Imigracijskom centrusveli na najmanju moguću mjeru. U tom kontekstu Ustavni sudzapaža da su u razdobljima koja su obuhvaćena odlukama kojesu predmet ove apelacije nadležna tijela poduzela <strong>broj</strong>neaktivnosti u smislu utvrđenja apelantičinog identiteta i, samimtim, utvrđivanja zemlje apelantičinog podrijetla, a što nesporno,obzirom na odredbe Zakona, predstavlja prethodno pitanje zadonošenje rješenja o apelantičinoj deportaciji. Stoga, Ustavnisud smatra da apelantici, koja u Bosni i Hercegovini, premautvrđenju upravnih tijela i suda, boravi nezakonito, osporenimodlukama nije povrijeđeno pravo na slobodu i sigurnostličnosti, budući da je nesporno da je njezino zadržavanje uImigracijskom centru praktično sve vrijeme bilo obuhvaćenoprovedbom neophodnih radnji radi apelantičine deportacije.59. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da ukonkretnom slučaju nije došlo do kršenja prava na slobodu isigurnost ličnosti iz članka II/3.(d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 5. stavak 1. točka f) Europske konvencije, te da suapelantičini navodi neutemeljeni.Pravo osobe da ne bude podvrgnuta mučenju, nečovječnomili ponižavajućem tretmanu ili kazni60. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka stavak 2, štouključuje:b) Pravo osobe da ne bude podvrgnuta mučenju ilinehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kazni.Članak 3. Europske konvencije glasi:Nitko neće biti podvrgnut torturi, neljudskom iliponižavajućem postupku ili kažnjavanju.61. Apelantica se žali da joj je osporenim odlukamadonesenim u postupku povodom zahtjeva za međunarodnuzaštitu povrijeđeno pravo iz članka II/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 3. Europske konvencije. Smisao zaštitekoju pruža pravo da neka osoba ne bude podvrgnuta mučenju ilinehumanom i ponižavajućem postupku ili kazni jeste da sespriječe, onemoguće i sankcioniraju takvi postupci kojiizazivaju mučenje i nehuman ili ponižavajući postupak ili
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 155kaznu koju državna tijela ili pojedinci u njihovo ime provodeprema nekim osobama. Pri tomu intenzitet i trajanje tihpostupaka moraju biti takvi da oni, u biti, dovode do povredenavedenih ustavnih prava.62. Apelantica je istaknula da je to pravo povrijeđeno upostupku u kojem je odbijen njezin zahtjev za međunarodnuzaštitu i naloženo da dragovoljno napusti teritorij BiH u roku od15 dana od dana pravomoćnosti rješenja. Prema mišljenjuUstavnog suda, iz navoda apelacije proizlazi da se apelanticapoziva na povredu navedenog prava, jer je u postupku koji jeokončan osporenim odlukama utvrđeno da ne postoje razlozi zaprimjenu načela non refoulement, tj. zabrane vraćanja propisanečlankom 91. Zakona, čija će posljedica, prema apelantičinimtvrdnjama, biti njezino vraćanje u zemlju podrijetla gdje će bitipodvrgnuta torturi i nehumanom tretmanu. S tim u svezi,Ustavni sud zapaža da su Sud BiH i nadležno tijelo provelipostupak u kojem su utvrđivali postoje li razlozi za „zabranuvraćanja“ u zemlju podrijetla, u smislu članka 91. Zakona, sciljem eventualnog odobravanja međunarodne zaštite, u smislučlanka 105. Zakona, te zaključili da u konkretnom slučaju nepostoje razlozi za zabranu apelantičinog vraćanja u zemljupodrijetla, te da ne postoji realna opasnost da bi apelantica uzemlji podrijetla mogla biti izložena tretmanu koji je zabranjenčlankom 3. Europske konvencije.63. Ustavni sud zapaža da se u kontekstu utvrđivanjauvjeta za „zabranu vraćanja“ iz članka 91. Zakona mora utvrditiindividualna opasnost za pojedinca i ta opasnost mora bitirealna, a ne samo moguća. U konkretnom slučaju nadležnatijela (Ministarstvo i Sud BiH) utvrdila su da apelantica „nijepružila ni minimum dokaza o svom članstvu u stranci, ili osvojoj važnoj ulozi u problemima proizašlim iz njezinogčlanstva i rada u političkoj stranci“, da u slučaju povratka uzemlju podrijetla, postoje razlozi zbog kojih joj osobno prijetiopasnost po život ili slobodu zbog rase, vjere, nacionalnosti,političkog mišljenja ili pripadnosti određenoj društvenojskupini, ili da joj u zemlji podrijetla prijeti mučenje ili drugonehumano ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje.64. Pri tomu Ustavni sud ima u vidu da su se nadležnatijela pozvala i na činjenicu da je apelantica u postupku pozahtjevu za međunarodnu zaštitu, bez razumnog objašnjenja inamjerno, davala lažne iskaze a ti iskazi su bitni za donošenjeodluke o statusu, čime je zloupotrijebljen postupak s ciljemstjecanja međunarodne zaštite.65. Obzirom na to da su nadležna tijela savjesno i detaljnoispitala postoje li razlozi za primjenu načela non refoulement(zabrane vraćanja), te utvrdila da ne postoje razlozi za primjenunavedenog načela i o tome dali jasno obrazloženje, Ustavni sudzaključuje da u konkretnom slučaju, u postupku odlučivanja oapelantičinom zahtjevu za odobrenje međunarodne zaštite, nijeprekršeno apelantičino pravo na zabranu mučenja, nehumanogili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja iz članka II/3.(b)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 3. Europske konvencije.Ostali navodi66. U odnosu na apelantičine navode da joj je osporenimodlukama povrijeđeno pravo na život iz članka II/3.(a) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 2. Europske konvencije i naslobodu kretanja iz članka II/3.(m) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 2. Protokola <strong>broj</strong> 4 uz Europsku konvenciju, Ustavnisud ističe da se razmatranje ovih navoda čini bespredmetnim,budući da su navodi o povredi ovih prava identični navodima opovredi prava iz članka II/3.(b) i (d) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, odnosno čl. 3. i 5. Europske konvencije, koje jeUstavni sud razmatrao u prethodnim točkama ove odluke.VIII. Zaključak67. Kada se u postupku donošenja odluke po zahtjevu zameđunarodnu zaštitu, produljenja mjere ograničenja kretanja iproduljenja mjere nadzora radi o zakonitom lišavanju slobodestranca, u smislu članka 5. stavak 1.f) Europske konvencije, tekada pri lišavanju slobode apelantice nije bilo proizvoljnosti,jer je lišena slobode na temelju odredbe članka 99. stavak 2.točka c) Zakona, i kada su ispoštovana neophodna proceduralnaapelantičina prava, jer je rješenje o zahtjevu za međunarodnuzaštitu, rješenje o stavljanju pod nadzor, odnosno o produljenjunadzora, kao i rješenje o protjerivanju bilo predmetomsudbenog preispitivanja, u smislu članka 5. stavak 4. Europskekonvencije, nema povrede prava na slobodu i sigurnost ličnostiiz članka II/3.(d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 5.Europske konvencije.68. U postupku donošenja odluke o međunarodnoj zaštitiapelantice, produljenja mjere ograničenja kretanja i produljenjamjere nadzora kad apelantica nije dokazala da joj u slučajupovratka u zemlju podrijetla prijeti opasnost zbog političkogdjelovanja, nema povrede prava na zabranu mučenja,nehumanog postupanja i kažnjavanja iz članka II/3.(b) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 3. Europske konvencije.69. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.70. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.1179Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 4254/11, рјешавајући апелацијуВатрогасног друштва Фоча, на основу члана VI/3б)Устава Босне и Херцеговине, члана 59 став 2 алинеја 2 ичлана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставног суда Босне иХерцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Ватрогасногдруштва Фоча поднесена против Пресуде Вишегпривредног суда у Бањалуци број 62 0 Пс 004796 11 Пж од13. септембра 2011. године и Пресуде Окружногпривредног суда у Требињу број 62 0 Пс 004796 09 Пс од28. фебруара 2011. године.Одлуку објавити у „Службеном гласнику Босне иХерцеговине“, „Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине“, „Службеном гласнику Републике Српске“ иу „Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине“.ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Ватрогасно друштво Фоча (у даљњем тексту:апелант), које заступа Миленко-Војо Радовић, адвокат изФоче, поднијело је 28. октобра 2011. године апелацијуУставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:Уставни суд) против Пресуде Вишег привредног суда у
Број <strong>98</strong> - Страна 156 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Бањалуци (у даљњем тeксту: Виши суд) број 62 0 Пс004796 11 Пж од 13. септембра 2011. године и ПресудеОкружног привредног суда у Требињу (у даљњем тексту:Окружни суд) број 62 0 Пс 004796 09 Пс од 28. фебруара2011. године. Апелант је 23. марта 2012. године допуниоапелацију.II. Поступак пред Уставним судом2. Мало вијеће Уставног суда је, на основу члана 24став 4 Правила Уставног суда, на сједници одржаној 18.априла 2012. године усвојило апелантов захтјев заприоритетно рјешавање апелације.3. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Вишег суда, Окружног суда и ПравобранилаштваРепублике Српске, Сједиште замјеника у Фочи (у даљњемтексту: Правобранилаштво), као законског заступникаОпштине Фоча (у даљњем тексту: тужилац), затражено је 3.априла 2012. године да доставе одговоре на апелацију.4. Правобранилаштво је 10. априла 2012. годинедоставило одговор на апелацију, Виши суд 18. априла 2012.године, а Окружни суд 10. августа 2012. године.5. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори на апелацију достављени су апелантовомзаступнику 17. септембра 2012. године.III. Чињенично стање6. Чињенице предмета које произилазе из апелантовихнавода и докумената предочених Уставном суду могу да сесумирају на сљедећи начин.7. Пресудом Окружног суда број 62 0 Пс 004796 09 Псод 28. фебруара 2011. године усвојен је тужиочев тужбенизахтјев и утврђено да је тужилац искључиви власник удијелу од 1/1 на непокретностима означеним као к.ч. бр.15<strong>98</strong> зв. „Омладинска“, двориште површине 91 м² и кућа изграда површине 290 м², уписане у зк. ул. број 194, к.о.Фоча (у даљњем тексту: предметне непокретности). Даљеје наложено апеланту да тужиоцу изда исправе потребне заупис права својине на предметним непокретностима или дау супротном трпи да се тужилац на основу ове пресудеукњижи у јавним књигама које се воде у надлежнимдржавним органима као искључиви власник у дијелу 1/1,као и да наведене пословне просторије ослободи од лица иствари и то све у року од 30 дана од дана правоснажностиове пресуде под пријетњом извршења. Пресудом јеобавезан апелант да тужиоцу надокнади трошковепарничног поступка у износу од 2.400,00 КМ и то све уроку од 30 дана под пријетњом извршења.8. У образложењу пресуде је наведено да је упоступку из доказа које су предложили тужилац и апелантутврђено да је одлуком Скупштине општине Фоча број 584од 10. јуна 1965. године основан Општински ватрогаснифонд, који је затим укинут Одлуком Скупштине општинеФоча број 01/II-022-1/73 од 4. маја 1973. године, а чланом 2одлуке предвиђено да права и обавезе укинутог фондапреузима тужилац. Окружни суд је, даље, навео да јепрограмом употребе средстава општинских фондова за1967. годину предвиђено да се сва средства Општинскогватрогасног фонда употријебе за изградњу ватрогасногдома у Фочи и да је низом аката Скупштине општине Фочау периоду од 1966. до 1969. године предвиђено издвајањеодређеног износа из тужиочевог буџета ради изградњеватрогасног дома у Фочи, те да су за изградњу ватрогасногдома радници и други субјекти давали добровољнеприлоге. Окружни суд је навео да је Рјешењем број 12-213-34/86 од 15. априла 1<strong>98</strong>6. године одобрен упис у регистардруштвених организација апеланта, те је тужилац у току1<strong>98</strong>6. године издао апеланту на његово име урбанистичкусагласност за доградњу и одобрење за грађење и доградњуобјекта ватрогасног дома. Окружни суд је навео да јеОдлуком Скупштине општине Фоча број 01/1-023-11 од 4.марта 1991. године основан Општински друштвени фонд заватрогаство Фоча, те да је Рјешењем Основног суда уТребињу број Р-II-17/96 од 13. јуна 1996. године одобренупис апеланта у јединствени регистар удружења у овомсуду, као и да се из копије књиге апелантових основнихсредстава види да је простор вођен као апелантово основносредство. Окружни суд је истакнуо да је из налаза имишљења вјештака геометра утврђено да је ватрогасни домснимљен на новом катастарском плану и у катастарскомоперату уписан на апелантово име. Окружни суд је навеода је Рјешењем Земљишнокњижне канцеларије Фоча број094-0-Дн-06-000-189 од 15. маја 2006. године дозвољенаукњижба права својине на предметним непокретностима уапелантову корист и да је у посједовном листу број 434/0као посједник уписана „друштвена својина-добровољноватрогасно друштво, корисник ДС“, а да тужилац нијеоспорио апеланту упис спорне непокретности на своје име.9. Окружни суд је на основу изведених доказа утврдиода је тужилац искључиви власник у дијелу од 1/1 напредметним непокретностима, јер је од свог оснивања ипочетка рада апелант све своје активности заснивао нафинансирању из тужиочевог буџета. Како апелант нијеимао сталне приходе, није обављао дјелатност с циљемстицања добити, па није ни могао прикупљати средства иградити објекат. Окружни суд је закључио да јефинансирање дома а и самог апеланта било у обавезитужиоца на чијој се територији налази, те да је свеактивности неопходне за финансирање, куповину опремеили било каквих других активности предузимао тужилац.Окружни суд је навео да из свега произилази да апелантније био инвеститор изградње ватрогасног дома у Фочи,како се то тврдило током поступка, па није ни могаопредметну непокретност уписати у земљишним књигама насвоје име. Окружни суд је сматрао неоснованим то штоапелант право својине полаже након извршеногавиопремјера, када је и извршио упис у земљишне књиге.Окружни суд је закључио да су неосновани наводивјештака финансијске струке да из пословне документацијеније могао утврдити да ли је тужилац или неко другистварно уплатио средства за изградњу дома, јер јеопштепозната чињеница да су општине биле надлежне зафинансирање и изградњу потребних просторија заватрогасна друштва која су се формирала самом одлукомопштине. Окружни суд је навео да је неспорно да јеапелант уписан у земљишне књиге као власник земљишта иобјекта, међутим, земљиште је било својина тужиоца исамо је тужилац могао бити уписан као власник а неапелант. Окружни суд је, даље, навео да је одредбом члана327 став 2 Закона о стварним правима прописано да лицакоја у земљишним књигама нису уписана као носиоциправа својине стечене претварањем друштвене својине илиправа управљања, коришћења или располагања, а нерасполажу ваљаном исправом за земљишнокњижни уписправа својине, односно других стварних права нанепокретностима, уписаће право својине на непокретност,односно других стварних права у земљишну књигу наоснову одлуке суда, након што докажу да су биливанкњижни носиоци таквог права на непокретности удруштвеној својини. Окружни суд је закључио да јенеспорно да су средства за изградњу ватрогасног домадолазила са разних страна а не само од тужиоца, јер јеопштепозната чињеница да су до рата ватрогасна друштва,па и апелант, били донирани од разних субјеката са
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 157опремом, новцем и другим стварима, с обзиром на то да суони чували имовину од пожара. Окружни суд је сматраонеоснованим апелантове наводе да је то његов објекат, собзиром на то да се апелант финансирао из тужиочевогбуџета, а сам није стварао добит. Окружни суд је закључиода је основан и други став тужбеног захтјева којим сетражи налагање апеланту да тужиоцу изда исправепотребне за упис права својине на предметнимнепокретностима или да у супротном трпи да се тужилацна основу ове пресуде укњижи у јавним књигама које севоде у надлежним државним органима као искључививласник у дијелу 1/1, као и да наведене пословнепросторије ослободи од лица и ствари. С обзиром на свенаведено, Окружни суд је примјеном одредби члана 53 став3 и члана 127 став 1 Закона о стварним правима усвојио уцијелости постављени тужбени захтјев као основан, јернаведена непокретност није могла бити апелантова својина.10. Пресудом Вишег суда број 62 0 Пс 004796 11 Пжод 13. септембра 2011. године одбијена је апелантова жалбаи потврђена пресуда Окружног суда.11. У образложењу пресуде Виши суд је навео да јепрвостепени суд правилно закључио да је тужилацизведеним доказима доказао да је предметни објекатсаграђен тужиочевим средствима, на земљишту на ком је увријеме градње тужилац имао право коришћења ирасполагања и које је изузето у ту сврху, а да апелант нијерасполагао писменим доказима из којих би се моглоутврдити да је имао потребне дозволе од надлежних органаза изградњу ватрогасног дома, нити да је био носилациницијативе за изградњу дома, нити да је доказао да јеискључиво својим средствима градио предметни дом.Виши суд је, даље, навео да из писмене документације, ашто је вјештак економско-финансијске струке навео у свомналазу, произилази да је предметни дом грађен највећимдијелом новчаним средствима тужиоца и донацијамапривредних субјеката са подручја општине Фоча, међукојима је и апелантова донација, која је била знатно мањанего што су остали субјекти донирали. Виши суд је навеода је Рјешењем Скупштине општине Фоча број 05-89 од 11.августа 1967. године одобрена Општинском ватрогасномсавезу Фоча изградња објекта Ватрогасног дома Фоча напредметној локацији, који је основан од тужиоца и имаозадатак да координира рад свих ватрогасних друштава уФочи, те који је био носилац иницијативе за изградњудома. Виши суд је навео да докази које је извео апелантнису могли довести у сумњу утврђења првостепеног судаиз којих се основано може закључити да апелант није биоинвеститор изградње ватрогасног дома у Фочи, неготужилац на чијем земљишту је предметни дом и изграђен.Виши суд је закључио да је тужилац, изградњомпредметног ватрогасног дома, по самом закону стекаоправо својине и без уписа у јавне књиге. Наиме, како премаодредби члана 20 Закона о основним својинско-правнимодносима право својине се стиче по самом закону, наоснову правног посла и насљеђивањем, те одлукомдржавног органа и под условима одређеним законом, Вишисуд је закључио да је тужилац на оригиналан начин стекаоправо својине на предметном дому моментом његовеизградње. Околност да предметни објекат није био уписану катастарске књиге након изградње не значи да је тужилацизгубио право својине. Виши суд је навео да ни околностида је апелант предметну зграду водио као основно средствои да ју је користио дуги низ година нису правне чињеницекоје би довеле до престанка права тужиочеве својине напредметној згради, с обзиром на то да апелант није добионикакав акт (одлуку) од тужиоца којим се на њега преносиправо својине на објекту и земљишту. Виши суд језакључио да ни путем одржаја, а у смислу чл. 28 и 72Закона о основним својинско-правним односима, апелантније могао стећи право својине на предметнимнепокретностима, јер је земљиште имало статус градскогграђевинског земљишта којим је општина управљала ирасполагала, те да дугогодишње држање и коришћењедруштвеног земљишта као и изградњом зграде на њему неможе довести до стицања својине на том земљишту.12. Виши суд је сматрао да чињеница да се апелантуписао као посједник у катастарском операту, а касније и уземљишним књигама у поступку успостављања земљишнекњиге, није довела до престанка тужиочеве својине напредметним непокретностима. Наиме, након спроведеногпоступка успостављања земљишне књиге сходно чл. 63-72Закона о земљишним књигама („Службени гласник РС“број 67/03) заинтересовано лице је на основу члана 68наведеног Закона могло остваривати права у редовномсудском поступку, односно могло доказивати да је стекаосвојину на једном од законом предвиђених начина. Упогледу апелантових жалбених навода да нисупримијењене одредбе члана 268 став 1 Закона о удруженомраду које предвиђају губитак права да се захтијева враћањенепокретности по протеку рока од пет година од данасазнања, односно десет година од губитка посједа, Вишисуд је закључио да се ова одредба не може примијенити уовој правној ствари. Виши суд је навео да се прије свега неради о странкама на које се односи поменути Закон, собзиром на то да је тужилац јединица локалне самоуправе,а апелант удружење грађана, те да се између друштвеноправнихлица не примјењује институт одржаја, каосамостални основ стицаја. Поред наведеног, да би се моглапримијенити одредба члана 268 став 1 Закона о удруженомраду, Виши суд је истакнуо да је неопходно испуњење двауслова: да је непокретност без правног основа посталадруштвена својина и да привредни субјекат који је изгубиоту непокретност није захтијевао њен повраћај упрописаним роковима. Како предметна непокретност нијепостала друштвено средство (јер под друштвенимсредством се подразумијевају средства којим раде раднициу удруженом раду, који ради у организацији удруженограда, радној заједници или другом облику удруживањурада и средстава), Виши суд је закључио да се не можепримијенити наведена одредба Закона, јер апелант имастатус грађанско-правног лица, а не друштвено-правноглица, тј. ОУР и другог облика удруживања рада исредстава.13. Виши суд је истакнуо да су у конкретном случајуматеријалноправне одредбе у стицању својине напредметној непокретности садржане у одредбама Закона оосновним својинско-правним односима и Закону оутврђивању и преносу права располагања имовине најединицу локалне самоуправе. Виши суд је навео да јенаведеним Законом прописано да је имовина јединицалокалне самоуправе сва покретна и непокретна имовинапотребна за извршавање обавезних функција јединицалокалне самоуправе, а њу чине објекти који суфинансирани из буџета јединице локалне самоуправе илипутем доприноса грађана, те друга имовина коју је стеклакао правни сљедник установа и институција које супрестале постојати. Наведено је да су, према члану 5 истогЗакона, непокретности из члана 2 алинеје 1 и 2 Закона, накојима се преноси право располагања на јединице локалнесамоуправе, зграде и земљиште на којима јединица локалнесамоуправе стиче право својине по основу градње исопствених средстава, градње и самодоприноса грађана,
Број <strong>98</strong> - Страна 158 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.правног посла, одлуке судова или другог органа. У погледуапелантовог навода да је добио одобрење за доградњупредметног објекта у току 1<strong>98</strong>6. године од тужиочевогнадлежног органа, Виши суд је закључио да то није довелодо стицања права својине на објекту на ком је други имаоправо својине, већ само до облигационоправног захтјева.Виши суд је истакнуо да се адаптацијом, доградњом исанацијом не може стићи право својине на ствари која је усвојини другог лица, те да одобрење за градњу (илидоградњу) објекта не садржи у себи акт давања земљиштана коришћење или у својини. Виши суд је, даље, навео даоколност да је апелант 9. августа 2006. године закључиоуговор о уступању на коришћење пословних просторија уватрогасном дому са Територијалном ватрогасномјединицом Фоча, на коју је тужилац дао сагласност, незначи да је тиме тужилац ни посредно ни непосреднопризнао право својине апеланту на предметнојнепокретности, јер без законитог стицања не може се стећиправо својине, нити оно може престати мимо закономпредвиђених случајева.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације14. Апелант сматра да су му оспореним одлукамаповријеђени право на правичан поступак из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција) и право наимовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Повредуправа на правично суђење апелант види у томе што јеОкружни суд примијенио одредбе Закона о стварнимправима које није могао примијенити, а није примијениоодредбе Закона о основним својинско-правним односима,члан 268 став 1 Закона о удруженом раду и члан 82 Законао премјеру и катастру некретнина, те да је Виши судпогрешно протумачио одредбу члана 20 Закона о основнимсвојинско-правним односима, те је такво произвољнотумачење дискриминаторско у односу на апеланта, а самимтим вријеђа и његово право на уживање своје имовине.Апелант тврди да је, мада је Закон о стварним правимаобјављен у „Службеном гласнику РС“ број 124/08,општепозната чињеница да је ступио на снагу, односно,његова примјена почела са 1. јануаром 2010. године, те дасе није могао ретроактивно примијенити на конкретнислучај гдје је тужба поднесена почетком децембра 2009.године у којој је тужилац тражио утврђење права својинекоје је наводно остварио много прије ступања на снагуЗакона о стварним правима. Апелант сматра да је Окружнисуд требао примијенити Закон о основним својинскоправнимодносима, а у случају да је могао примијенитиЗакон о стварним правима, онда је предметну тужбу требаорјешавати у складу са чл. 23 и 24 тог Закона. Апелантсматра да су судови требали одбацити тужбу каонеблаговремену, с обзиром на то да је тужилац пропустиорок за заштиту својих права поводом извршеног уписа укатастар непокретности из члана 82 Закона о премјеру икатастру некретнина („Службени лист СРБиХ“ број 22/84).Апелант тврди да су судови требали примијенити члан 268став 1 Закона о удруженом раду, те да апелант има статусправног лица, статус друштвене организације-статусдруштвеног правног лица. Апелант наводи да је у посједупредметног објекта више од 40 година, те да су одавнопрошли рокови из Закона о удруженом раду у којим јетужилац могао тражити повраћај и стога се апелант имасматрати савјесним и законитим власником предметненепокретности. Апелант истиче да је тужилац био оснивачОпштинског ватрогасног фонда Фоча, а не Општинскогватрогасног савеза Фоча, који је основан сходно ранијеважећем Закону о добровољним ватрогасним друштвима(„Службени лист НРБиХ“ број 16/59) и ранијег Закона оудружењима грађана, чији је један од оснивача био иапелант и у чијем саставу су била још новонасталаватрогасна друштва с подручја општине Фоча, те стога неможе по том основу остваривати никаква власничка правана предметном објекту. Како је апелант као једини субјекатпослије 1992. године наставио самостални рад на подручјуопштине Фоча из области противпожарне заштите, апелантсматра да је онда њему и припала сва имовина Општинскогватрогасног савеза Фоча, а не тужиоцу, па је и по томоснову апелант стекао право својине на предметномобјекту. Апелант сматра да су судови морали одбититужиочев тужбени захтјев због недостатка активнелегитимације јер је њу имао само Општински ватрогаснисавез Фоча или његов сљедник, као инвеститор изградњепредметног објекта, те да тужилац није доказао правосвојине на предметном објекту нити да су он нити бившиОпштински ватрогасни фонд Фоча били инвеститориизградње предметног објекта. Апелант износи низпримједби на оцјену доказа, између осталог, да тужилацније доказао свој тужбени захтјев, да није наведено накојим доказима се заснивају утврђене чињенице, да судовинису дали никакав значај спроведеним доказимавјештачења, те да је оцјена доказа редовних судова билапроизвољна и нелогична.15. Апелант је у допуни апелације од 23. марта 2012.године поднио молбу за приоритетно рјешавање његовеапелације. Апелант је навео да је тужилац принуднимпутем извршио апелантово исељење из предметног објектаВатрогасног дома у Фочи, те је због немогућностиобезбјеђења другог адекватног простора апелант дошао уситуацију да више није у могућности обављати својезаконом утврђене дужности, а поготово више није умогућности остваривати било какве приходе за својефункционисање.б) Одговор на апелацију16. Виши суд је у одговору на апелацију навео да ниједошло до повреде материјалног права, те да су свиапелантови наводи детаљно образложени у другостепенојпресуди и да су они неосновани. Стога, Виши суд сматрада нема повреде права на која апелант указује и предлажеда се апелација одбије као неоснована.17. Окружни суд је у одговору на апелацију навео даовај суд приликом вођења поступка и доношења одлуке уконкретном предмету није повриједио апелантова права.18. Правобранилаштво је у одговору на апелацијунавело да је став тужиочевог законског заступника изнесену одговору на тужбу и током поступку, те да сматрају да сунаводи апелације неосновани и да је одлука законита иправилна. Правобранилаштво сматра да не постоји повредаправа на правично суђење.V. Релевантни прописи19. У Закону о стварним правима („Службенигласник Републике Српске“ бр. 124/08, 3/09 и 58/09)релевантне одредбе гласе:Својина и друга стварна праваЧлан 1.(1) Овим законом уређују се стицање, кориштење,располагање, заштита и престанак права својине, другихстварних права и државине.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 159(2) Стварна права су: право својине, право грађења,заложно право, право стварне и особне службености иправо реалног терета.(3) Одредбе овог закона које се односе на правосвојине сходно се примјењују на сва друга стварна права,осим ако посебним законом није друкчије прописано или топроизлази из њихове правне природе.Стицање укњижбомЧлан 53. став 3.(3) Својина се преноси на основу ваљано изјављеневоље земљишнокњижног власника усмјерене на то дањегова својина пређе на стицаоца (clausula intabulandi).Ова изјава воље може бити дата у правном послу који јеуправљен на пријенос својине или у посебној исправи, којамора бити сачињена у законом прописаном облику запријенос својине на непокретностима.Власничка тужба на враћање ствариЧлан 127. став 1.(1) Да би остварио право на враћање ствари, власникмора доказати да је ствар коју захтијева његова својина ида се ствар налази у државини туженог.Упис неукњижених права на непокретностимаЧлан 327. став 2.(2) Лица која у земљишним књигама нису уписана каоносиоци права својине стеченог претварањем друштвенесвојине или права управљања, кориштења илирасполагања, а не располажу ваљаном исправом заземљишнокњижни упис права својине, односно другихстварних права на непокретностима, уписат ће правосвојине на непокретност, односно других стварних права уземљишну књигу на основу одлуке суда, након што докажуда су били ванкњижни носиоци таквог права нанепокретности у друштвеној својини.Престанак важења законаЧлан 355.(1) Почетком примјене овог закона престаје примјенасљедећих закона у Републици Српској:а) Закон о основним својинско-правним односима(„Службени лист СФРЈ“, бр. 6/80 и 36/90 и „Службенигласник Републике Српске“, број 38/03),[…]Започети поступциЧлан 356.Поступци о стицању, заштити и престанку правасвојине и других стварних права започети на основупрописа који су били на снази до дана ступања на снагуовог закона окончат ће се по одредбама тих прописа.Ступање на снагуЧлан 357.Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објаве у„Службеном гласнику Републике Српске“, а почет ће сепримјењивати дана 1. јула 2009. године.20. У Закону о измјенама Закона о стварним правима(„Службени гласник Републике Српске“ број 58/09)релевантне одредбе гласе:Члан 1.У Закону о стварним правима („Службени гласникРепублике Српске“, број 124/08) у члану 357. ријечи: „1.јула 2009. године“ замјењују се ријечима: „1. јануара 2010.године“.21. У Закону о основним својинско-правнимодносима („Службени лист СФРЈ“ бр. 6/80 и 36/90 и„Службени гласник Републике Српске“ број 38/03)релевантне одредбе гласе:Члан 7.Стицање, заштита и престанак права својине, праваслужности, права стварног терета и права залоге уређујусе законом.Члан 20.Право својине стиче се по самом закону, на основуправног посла и наслијеђивањем.Право својине стиче се и одлуком државног органа,на начин и под условима одређеним законом.22. У Закону о удруженом раду („Службени листСФРЈ“ број 53/76) релевантне одредбе гласе:Члан 268. став 1.Ако је непокретност постала друштвено средствобез правног основа, њено враћање може се захтевати уроку од пет година почев од дана сазнања, а најдоцније уроку од десет година.23. У Закону о утврђивању и преносу праварасполагања имовином на јединице локалнесамоуправе („Службени гласник Републике Српске“ број70/06) релевантне одредбе гласе:Члан 1.Овим законом утврђује се имовина јединице локалнесамоуправе, пренос имовине у државној својини најединице локалне самоуправе, упис имовине у јавнерегистре о евиденцији на некретнинама, преузимање ипредаја у посјед јединици локалне самоуправе, а радиизвршавања основних функција јединице локалнесамоуправе.Члан 2.Имовина јединица локалне самоуправе у смислу овогзакона је:- имовина која се састоји из покретних и непокретнихствари на којима право располагања, управљања иликоришћења има јединица локалне самоуправе, њени правнипредници или њени органи, као и имовина коју је до данаступања на снагу овог закона по основу закона или другогпрописа, правног посла, насљеђивањем, одлуком државногоргана стекла јединица локалне самоуправе;- сва покретна и непокретна имовина потребна заизвршавање обавезних функција јединица локалне самоуправе,а њу између осталог чине објекти комуналнеинфраструктуре, пословни и други објекти јавнихкомуналних предузећа чији је оснивач јединица локалнесамоуправе, односно објекти који су финансирани избуџета јединице локалне самоуправе или путемсамодоприноса грађана, те друга имовина коју је јединицалокалне самоуправе стекла као правни сљедбеник установаи институција које су престале да постоје.Члан 5.Непокретности из члана 2. алинеје 1. и 2. овог законана којима се преноси право располагања на јединицелокалне самоуправе су:а) зграде и земљиште на којима јединица локалнесамоуправе стиче право својине по основу:- градње из властитих средстава,- градње из самодоприноса грађана из јединицелокалне самоуправе,- правног посла,- одлуке судова или другог државног органа;[…]24. У Закону о парничном поступку („Службенигласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05 и 63/07)релевантне одредбе гласе:
Број <strong>98</strong> - Страна 160 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Члан 8.Које чињенице ће узети као доказане одлучује суд наоснову слободне оцјене доказа. Суд ће савјесно и брижљивооцијенити сваки доказ засебно и све доказе заједно.Члан 123.Свака странка дужна је да докаже чињенице накојима заснива свој захтјев. Суд ће слободном оцјеномдоказа утврдити чињенице на основу којих ће донијетиодлукуVI. Допустивост25. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом Уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.26. У складу са чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући премазакону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када јеподносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.27. У конкретном случају, предмет оспоравањаапелацијом су пресуде Вишег суда број 62 0 Пс 004796 11Пж од 13. септембра 2011. године и Окружног суда број 620 Пс 004796 09 Пс од 28. фебруара 2011. године, противкојих нема других дјелотворних правних лијекова могућихпрема закону. Затим, оспорену пресуду Вишег суда апелантје примио 30. септембра 2011. године, а апелација јеподнесена 28. октобра 2011. године, тј. у року од 60 дана,како је прописано чланом 16 став 1 Правила Уставног суда.Коначно, апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4Правила Уставног суда, јер није очигледно (prima facie)неоснована, нити постоји неки други формални разлог збогког апелација није допустива.28. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставног суда,Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњавауслове у погледу допустивости.VII. Меритум29. Апелант оспорава наведене пресуде Вишег иОкружног суда тврдећи да су му тим пресудамаповријеђена права из члана II/3е) и к) Устава Босне иХерцеговине, односно члана 6 став 1 Европске конвенцијеи члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.Право на правично суђење30. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правичан поступак у грађанским икривичним стварима и друга права у вези с кривичнимпоступком.31. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1. Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега, свако има право на правичну и јавну расправу уразумном року пред независним и непристрасним, закономустановљеним судом.32. Апелант сматра да су редовни судови придоношењу својих одлука произвољно примијенилиматеријално право, те да је оцјена доказа редовних судовабила произвољна и нелогична.33. У вези с тим, Уставни суд указује на то да, премапракси Европског суда и Уставног суда, задатак овихсудова није да преиспитују закључке редовних судова упогледу чињеничног стања и примјене права (видиЕвропски суд, Pronina против Русије, одлука одопустивости од 30. јуна 2005. године, апликација број65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан дасупституише редовне судове у процјени чињеница идоказа, већ је, генерално, задатак редовних судова даоцијене чињенице и доказе које су извели (види Европскисуд, Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од10. маја 2005. године, апликација број 19354/02). ЗадатакУставног суда је да испита да ли су, евентуално,повријеђена или занемарена уставна права (право направично суђење, право на приступ суду, право надјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена законабила, евентуално, произвољна или дискриминациона.Уставни суд подсјећа и на праксу Европског суда из којепроизилази да су домаћи судови дужни образложити својепресуде при чему не морају дати детаљне одговоре насваки навод, али ако је поднесак суштински важан за исходпредмета, суд се у томе случају у својој пресуди мора њимепосебно позабавити. Дакле, судска одлука мора иматиразлоге на којима је заснована и мора имати образложење.У супротном, постоји кршење члана 6 став 1 Европскеконвенције (види Европски суд, Van der Hurk противХоландије, пресуда од 19. априла 1994. године, став 61).34. Погрешна примјена материјалног права, премаапелантовом мишљењу, између осталог, огледа се учињеници да је Окружни суд погрешно примијенио Закон остварним правима, а не Закон о основним својинскоправнимодносима, с обзиром на то да се Закон о стварнимправима почео примјењивати након подношења тужбе уконкретном предмету. С тим у вези, Уставни суд запажа даје Окружни суд усвојио тужиочев тужбени захтјевпримјеном члана 53 став 3 и члана 127 став 1 Закона остварним правима. Уставни суд, даље, запажа да сеапелант, према образложењу пресуде Вишег суда, у жалбипротив пресуде Окружног суда није жалио на погрешнупримјену Закона о стварним правима, већ је те наводе првипут истакнуо у апелацији Уставном суду. Виши суд јеодбио апелантову жалбу и потврдио првостепену одлукусматрајући да су материјалноправне одредбе у стицањусвојине на предметној непокретности садржане уодредбама Закона о основним својинско-правним односимаи Закону о утврђивању и преносу права располагањаимовине на јединицу локалне самоуправе. Имајући у видунаведено, Уставни суд сматра да је Виши суд у жалбеномпоступку отклонио евентуалне пропусте нижестепеногсуда везане за примјену материјалног права, што у крајњемсмислу и јесте основна сврха вишестепеног поступка. Притоме, Уставни суд запажа да је Виши суд дао исцрпнеразлоге зашто је и примјеном релевантних одредби Законао основним својинско-правним односима тужиочевтужбени захтјев требало усвојити, те дао разлоге заштоапелантови жалбени наводи не могу довести до другачијегрјешења конкретне правне ствари. Дакле, како је коначнаодлука у овом предмету управо пресуда Вишег суда, који јепредметни спор, између осталог, ријешио примјеномЗакона о основним својинско-правним односима, те како исам апелант тврди да је у конкретном случају спор требалоријешити примјеном тог закона, Уставни суд овеапелациони наводе сматра у цијелости неоснованим.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 16135. У погледу апелантових навода да су редовнисудови требали примијенити одредбе члана 82 Закона опремјеру и катастру некретнина и члан 268 став 1 Закона оудруженом раду, Уставни суд сматра да образложење иразлози због којих је Виши суд утврдио да се у конкретномслучају не могу примијенити одређене законске одредбе неостављају утисак произвољности и не доводе у питањеправичност поступка у смислу права на правично суђење.36. У погледу апелантових навода везаних за оцјенудоказа, Уставни суд наглашава да је ван његовенадлежности да процјењује квалитет закључака редовнихсудова у погледу оцјене доказа уколико се ова оцјена недоима очито произвољном (види Уставни суд, Одлука бројАП 661/04 од 22. априла 2005. године, објављена у„Службеном гласнику БиХ“ број 44/05). Уставни судуказује на то да је редовни суд дужан савјесно оцијенитисве доказе појединачно и у вези са осталим доказима, паонда на основу такве брижљиве оцјене извести закључак дали је нека чињеница доказана (члан 8 Закона о парничномпоступку). При томе, према члану 123 Закона о парничномпоступку, свака странка је дужна доказати чињенице накојима заснива свој захтјев а суд ће слободном оцјеномдоказа утврдити чињенице на основу којих ће донијетиодлуку. Ова слободна оцјена доказа захтијеваобразложење, како сваког доказа појединачно, тако и свихдоказа заједно, те довођење свих спроведених доказа уузајамну логичну везу.37. Дакле, из образложења оспорених пресуда слиједида је предметни ватрогасни дом саграђен у већинскомдијелу тужиочевим средствима на земљишту на ком је онимао право располагања и коришћења, те да је самомизградњом, на оригинаран начин, тужилац стекао правосвојине на предметном објекту и без уписа у јавне књиге.Чињеница да је апелант користио предметну непокретностдуги низ година, био уписан као посједник у земљишнимкњигама те добио дозволе за градњу/доградњу, нису довеледо престанка тужиочеве својине над предметномнепокретности, с обзиром на то да апелант није добио акткојим би се на њега пренијело право својине на објекту иземљишту. Такође, апелант ни путем одржаја није могаостећи право својине на предметној непокретности, собзиром на то да је земљиште имало статус градскогграђевинског земљишта којим је тужилац управљао ирасполагао.38. Анализирајући спроведени поступак, односнообразложења редовних судова, у смислу претходнонаведених стандарда и принципа, Уставни суд не моженаћи ништа што указује на повреду апелантових уставнихправа. Наиме, образложења указују да су у поступкуутврђиване чињенице на околности ко је иницирао ифинансирао изградњу предметног објекта, ко је власникпредметног земљишта те апелантов оснивач. Уставни судналази да су за сва наведена утврђења редовни судови далипотпуно аргументована и логична образложења, односнодали одговор на суштинско питање зашто апелант нијестекао право својине на предметној непокретности, него јетужилац њен искључиви власник, тако да ове наводеоцјењује неоснованим.39. У односу на апелантове наводе да тужилац ниједоказао свој тужбени захтјев, да није наведено на којимдоказима се заснивају утврђене чињенице, те да судовинису дали никакав значај спроведеним доказимавјештачења, Уставни суд и ове наводе оцјењујенеоснованим. Суд је одлучне чињенице утврдио не само наоснову доказа које је предложио тужилац, већ и на основудругих доказа, између осталог, доказа које је предложиоапелант и налаза и мишљења вјештака. Даље, анализаизведених доказа није изостала, односно првостепени судје, а што је потврдио и другостепени суд, у потпуностиописао процес појединачне оцјене доказа, њиховогдовођења у међусобну везу и извођење закључка да јетужилац искључиви власник предметне непокретности.40. С обзиром на наведено, Уставни суд сматра даобразложења оспорених пресуда, у смислу утврђивањачињеничног стања, оцјене доказа и примјене материјалноги процесног права, у цијелости задовољавају критеријуме истандарде права на правично суђење из члана 6 став 1Европске конвенције, те да су с тим у вези апелантовинаводи о кршењу права из члана 6 став 1 Европскеконвенције неосновани.41. Имајући у виду наведено, Уставни суд закључуједа нема повреде права на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европскеконвенције.Остали наводи42. Апелант се, такође, жали да му је оспоренимодлукама повријеђено и право на имовину из члана II/3к)Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 узЕвропску конвенцију. Апелант посебно не образлажекршење овог права, већ своје наводе заснива напроизвољној примјени материјалног права и произвољнојоцјени доказа. Међутим, будући да су ови апелантовинаводи већ размотрени у оквиру права на правично суђење,Уставни суд сматра да су и наводи о кршењу права наимовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, такође,неосновани.VIII. Закључак43. Уставни суд закључује да не постоји повредаправа на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и правана имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине ичлана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када суредовни судови своје одлуке засновали на чињеницама којесу утврдили спровођењем доказа у односу на које странамау поступку није била ускраћена могућност да сеизјашњавају и да их оспоравају, те када је на тако утврђеночињенично стање примијењено релевантно материјалноправо на начин који не оставља утисак произвољности.44. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.45. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 4254/11, rješavajući apelaciju Vatrogasnogdruštva Foča, na osnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 59. stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3.Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> („Službeni glasnik<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio je
Број <strong>98</strong> - Страна 162 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija Vatrogasnogdruštva Foča podnesena protiv Presude Višeg privrednog sudau Banjoj Luci <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 11 Pž od 13. septembra2011. godine i Presude Okružnog privrednog suda u Trebinju<strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 09 Ps od 28. februara 2011. godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Vatrogasno društvo Foča (u daljnjem tekstu: apelant),koje zastupa Milenko-Vojo Radović, advokat iz Foče, podnijeloje 28. oktobra 2011. godine apelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv PresudeVišeg privrednog suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Višisud) <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 11 Pž od 13. septembra 2011. godine iPresude Okružnog privrednog suda u Trebinju (u daljnjemtekstu: Okružni sud) <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 09 Ps od 28. februara2011. godine. Apelant je 23. marta 2012. godine dopunioapelaciju.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Malo vijeće Ustavnog suda je, na osnovu člana 24. stav4. Pravila Ustavnog suda, na sjednici održanoj 18. aprila 2012.godine usvojilo apelantov zahtjev za prioritetno rješavanjeapelacije.3. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Višeg suda, Okružnog suda i Pravobranilaštva RepublikeSrpske, Sjedište zamjenika u Foči (u daljnjem tekstu:Pravobranilaštvo), kao zakonskog zastupnika Općine Foča (udaljnjem tekstu: tužilac), zatraženo je 3. aprila 2012. godine dadostave odgovore na apelaciju.4. Pravobranilaštvo je 10. aprila 2012. godine dostaviloodgovor na apelaciju, Viši sud 18. aprila 2012. godine, aOkružni sud 10. augusta 2012. godine.5. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantovom zastupniku17. septembra 2012. godine.III. Činjenično stanje6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.7. Presudom Okružnog suda <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 09 Ps od28. februara 2011. godine usvojen je tužiočev tužbeni zahtjev iutvrđeno da je tužilac isključivi vlasnik u dijelu od 1/1 nanekretninama označenim kao k.č. br. 15<strong>98</strong> zv. „Omladinska“,dvorište površine 91 m² i kuća i zgrada površine 290 m²,upisane u zk. ul. <strong>broj</strong> 194, k.o. Foča (u daljnjem tekstu:predmetne nekretnine). Dalje je naloženo apelantu da tužiocuizda isprave potrebne za upis prava vlasništva na predmetnimnekretninama ili da u suprotnom trpi da se tužilac na osnovuove presude uknjiži u javnim knjigama koje se vode unadležnim državnim organima kao isključivi vlasnik u dijelu1/1, kao i da navedene poslovne prostorije oslobodi od lica istvari i to sve u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti ovepresude pod prijetnjom izvršenja. Presudom je obavezanapelant da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka uiznosu od 2.400,00 KM i to sve u roku od 30 dana podprijetnjom izvršenja.8. U obrazloženju presude je navedeno da je u postupku izdokaza koje su predložili tužilac i apelant utvrđeno da jeodlukom Skupštine općine Foča <strong>broj</strong> 584 od 10. juna 1965.godine osnovan Općinski vatrogasni fond, koji je zatim ukinutOdlukom Skupštine općine Foča <strong>broj</strong> 01/II-022-1/73 od 4. maja1973. godine, a članom 2. odluke predviđeno da prava iobaveze ukinutog fonda preuzima tužilac. Okružni sud je, dalje,naveo da je programom upotrebe sredstava općinskih fondovaza 1967. godinu predviđeno da se sva sredstva Općinskogvatrogasnog fonda upotrijebe za izgradnju vatrogasnog doma uFoči i da je nizom akata Skupštine općine Foča u periodu od1966. do 1969. godine predviđeno izdvajanje određenog iznosaiz tužiočevog budžeta radi izgradnje vatrogasnog doma u Foči,te da su za izgradnju vatrogasnog doma radnici i drugi subjektidavali dobrovoljne priloge. Okružni sud je naveo da jeRješenjem <strong>broj</strong> 12-213-34/86 od 15. aprila 1<strong>98</strong>6. godineodobren upis u registar društvenih organizacija apelanta, te jetužilac u toku 1<strong>98</strong>6. godine izdao apelantu na njegovo imeurbanističku saglasnost za dogradnju i odobrenje za građenje idogradnju objekta vatrogasnog doma. Okružni sud je naveo daje Odlukom Skupštine općine Foča <strong>broj</strong> 01/1-023-11 od 4.marta 1991. godine osnovan Općinski društveni fond zavatrogastvo Foča, te da je Rješenjem Osnovnog suda u Trebinju<strong>broj</strong> R-II-17/96 od 13. juna 1996. godine odobren upis apelantau jedinstveni registar udruženja u ovom sudu, kao i da se izkopije knjige apelantovih osnovnih sredstava vidi da je prostorvođen kao apelantovo osnovno sredstvo. Okružni sud jeistaknuo da je iz nalaza i mišljenja vještaka geometra utvrđenoda je vatrogasni dom snimljen na novom katastarskom planu i ukatastarskom operatu upisan na apelantovo ime. Okružni sud jenaveo da je Rješenjem Zemljišnoknjižne kancelarije Foča <strong>broj</strong>094-0-Dn-06-000-189 od 15. maja 2006. godine dopuštenauknjižba prava vlasništva na predmetnim nekretninama uapelantovu korist i da je u posjedovnom <strong>list</strong>u <strong>broj</strong> 434/0 kaoposjednik upisana „društvena svojina-dobrovoljno vatrogasnodruštvo, korisnik DS“, a da tužilac nije osporio apelantu upissporne nekretnine na svoje ime.9. Okružni sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio daje tužilac isključivi vlasnik u dijelu od 1/1 na predmetnimnekretninama, jer je od svog osnivanja i početka rada apelantsve svoje aktivnosti zasnivao na finansiranju iz tužiočevogbudžeta. Kako apelant nije imao stalne prihode, nije obavljaodjelatnost s ciljem sticanja dobiti, pa nije ni mogao prikupljatisredstva i graditi objekt. Okružni sud je zaključio da jefinansiranje doma a i samog apelanta bilo u obavezi tužioca načijoj se teritoriji nalazi, te da je sve aktivnosti neophodne zafinansiranje, kupovinu opreme ili bilo kakvih drugih aktivnostipreduzimao tužilac. Okružni sud je naveo da iz svega proizlazida apelant nije bio investitor izgradnje vatrogasnog doma uFoči, kako se to tvrdilo tokom postupka, pa nije ni mogaopredmetnu nekretninu upisati u zemljišnim knjigama na svojeime. Okružni sud je smatrao neosnovanim to što apelant pravovlasništva polaže nakon izvršenog aviopremjera, kada je iizvršio upis u zemljišne knjige. Okružni sud je zaključio da suneosnovani navodi vještaka finansijske struke da iz poslovnedokumentacije nije mogao utvrditi da li je tužilac ili neko drugistvarno uplatio sredstva za izgradnju doma, jer je općepoznatačinjenica da su općine bile nadležne za finansiranje i izgradnjupotrebnih prostorija za vatrogasna društva koja su se formiralasamom odlukom općine. Okružni sud je naveo da je nespornoda je apelant upisan u zemljišne knjige kao vlasnik zemljišta iobjekta, međutim, zemljište je bilo vlasništvo tužioca i samo jetužilac mogao biti upisan kao vlasnik a ne apelant. Okružni sudje, dalje, naveo da je odredbom člana 327. stav 2. Zakona ostvarnim pravima propisano da lica koja u zemljišnim knjigamanisu upisana kao nosioci prava vlasništva stečenogpretvaranjem društvenog vlasništva ili prava upravljanja,korištenja ili raspolaganja, a ne raspolažu valjanom ispravom zazemljišnoknjižni upis prava vlasništva, odnosno drugih stvarnihprava na nekretninama, upisat će pravo vlasništva na
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 163nekretninu, odnosno drugih stvarnih prava u zemljišnu knjiguna osnovu odluke suda, nakon što dokažu da su bili vanknjižninosioci takvog prava na nekretnini u društvenom vlasništvu.Okružni sud je zaključio da je nesporno da su sredstva zaizgradnju vatrogasnog doma dolazila sa raznih strana a ne samood tužioca, jer je općepoznata činjenica da su do ratavatrogasna društva, pa i apelant, bili donirani od raznihsubjekata sa opremom, novcem i drugim stvarima, s obzirom nato da su oni čuvali imovinu od požara. Okružni sud je smatraoneosnovanim apelantove navode da je to njegov objekt, sobzirom na to da se apelant finansirao iz tužiočevog budžeta, asam nije stvarao dobit. Okružni sud je zaključio da je osnovan idrugi stav tužbenog zahtjeva kojim se traži nalaganje apelantuda tužiocu izda isprave potrebne za upis prava vlasništva napredmetnim nekretninama ili da u suprotnom trpi da se tužilacna osnovu ove presude uknjiži u javnim knjigama koje se vodeu nadležnim državnim organima kao isključivi vlasnik u dijelu1/1, kao i da navedene poslovne prostorije oslobodi od lica istvari. S obzirom na sve navedeno, Okružni sud je primjenomodredbi člana 53. stav 3. i člana 127. stav 1. Zakona o stvarnimpravima usvojio u cijelosti postavljeni tužbeni zahtjev kaoosnovan, jer navedena nekretnina nije mogla biti apelantovovlasništvo.10. Presudom Višeg suda <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 11 Pž od13. septembra 2011. godine odbijena je apelantova žalba ipotvrđena presuda Okružnog suda.11. U obrazloženju presude Viši sud je naveo da jeprvostepeni sud pravilno zaključio da je tužilac izvedenimdokazima dokazao da je predmetni objekt sagrađen tužiočevimsredstvima, na zemljištu na kojem je u vrijeme gradnje tužilacimao pravo korištenja i raspolaganja i koje je izuzeto u tu svrhu,a da apelant nije raspolagao pismenim dokazima iz kojih bi semoglo utvrditi da je imao potrebne dozvole od nadležnihorgana za izgradnju vatrogasnog doma, niti da je bio nosilacinicijative za izgradnju doma, niti da je dokazao da je isključivosvojim sredstvima gradio predmetni dom. Viši sud je, dalje,naveo da iz pismene dokumentacije, a što je vještakekonomsko-finansijske struke naveo u svom nalazu, proizlazida je predmetni dom građen najvećim dijelom novčanimsredstvima tužioca i donacijama privrednih subjekata sapodručja općine Foča, među kojima je i apelantova donacija,koja je bila znatno manja nego što su ostali subjekti donirali.Viši sud je naveo da je Rješenjem Skupštine općine Foča <strong>broj</strong>05-89 od 11. augusta 1967. godine odobrena Općinskomvatrogasnom savezu Foča izgradnja objekta Vatrogasnog domaFoča na predmetnoj lokaciji, koji je osnovan od tužioca i imaozadatak da koordinira rad svih vatrogasnih društava u Foči, tekoji je bio nosilac inicijative za izgradnju doma. Viši sud jenaveo da dokazi koje je izveo apelant nisu mogli dovesti usumnju utvrđenja prvostepenog suda iz kojih se osnovano možezaključiti da apelant nije bio investitor izgradnje vatrogasnogdoma u Foči, nego tužilac na čijem zemljištu je predmetni domi izgrađen. Viši sud je zaključio da je tužilac, izgradnjompredmetnog vatrogasnog doma, po samom zakonu stekao pravovlasništva i bez upisa u javne knjige. Naime, kako premaodredbi člana 20. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnimodnosima pravo vlasništva se stiče po samom zakonu, naosnovu pravnog posla i nasljeđivanjem, te odlukom državnogorgana i pod uvjetima određenim zakonom, Viši sud jezaključio da je tužilac na originaran način stekao pravovlasništva na predmetnom domu momentom njegove izgradnje.Okolnost da predmetni objekt nije bio upisan u katastarskeknjige nakon izgradnje ne znači da je tužilac izgubio pravovlasništva. Viši sud je naveo da ni okolnosti da je apelantpredmetnu zgradu vodio kao osnovno sredstvo i da ju jekoristio dugi niz godina nisu pravne činjenice koje bi dovele doprestanka prava tužiočevog vlasništva na predmetnoj zgradi, sobzirom na to da apelant nije dobio nikakav akt (odluku) odtužioca kojim se na njega prenosi pravo vlasništva na objektu izemljištu. Viši sud je zaključio da ni putem održaja, a u smislučl. 28. i 72. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima,apelant nije mogao steći pravo vlasništva na predmetnimnekretninama, jer je zemljište imalo status gradskoggrađevinskog zemljišta kojim je općina upravljala i raspolagala,te da dugogodišnje držanje i korištenje društvenog zemljištakao i izgradnjom zgrade na njemu ne može dovesti do sticanjavlasništva na tom zemljištu.12. Viši sud je smatrao da činjenica da se apelant upisaokao posjednik u katastarskom operatu, a kasnije i u zemljišnimknjigama u postupku uspostavljanja zemljišne knjige, nijedovela do prestanka tužiočevog vlasništva na predmetnimnekretninama. Naime, nakon provedenog postupka uspostavljanjazemljišne knjige shodno čl. 63-72. Zakona o zemljišnimknjigama („Službeni glasnik RS“ <strong>broj</strong> 67/03) zainteresirano liceje na osnovu člana 68. navedenog Zakona moglo ostvarivatiprava u redovnom sudskom postupku, odnosno moglodokazivati da je stekao vlasništvo na jednom od zakonompredviđenih načina. U pogledu apelantovih žalbenih navoda danisu primijenjene odredbe člana 268. stav 1. Zakona oudruženom radu koje predviđaju gubitak prava da se zahtijevavraćanje nekretnina po proteku roka od pet godina od danasaznanja, odnosno deset godina od gubitka posjeda, Viši sud jezaključio da se ova odredba ne može primijeniti u ovoj pravnojstvari. Viši sud je naveo da se prije svega ne radi o strankamana koje se odnosi spomenuti Zakon, s obzirom na to da jetužilac jedinica lokalne samouprave, a apelant udruženjegrađana, te da se između društveno-pravnih lica ne primjenjujeinstitut održaja, kao samostalni osnov sticaja. Pored navedenog,da bi se mogla primijeniti odredba člana 268. stav 1. Zakona oudruženom radu, Viši sud je istaknuo da je neophodnoispunjenje dva uvjeta: da je nekretnina bez pravnog osnovapostala društveno vlasništvo i da privredni subjekt koji jeizgubio tu nekretninu nije zahtijevao njen povrat u propisanimrokovima. Kako predmetna nekretnina nije postala društvenosredstvo (jer pod društvenim sredstvom se podrazumijevajusredstva kojim rade radnici u udruženom radu, koji radi uorganizaciji udruženog rada, radnoj zajednici ili drugom oblikuudruživanju rada i sredstava), Viši sud je zaključio da se nemože primijeniti navedena odredba Zakona, jer apelant imastatus građansko-pravnog lica, a ne društveno-pravnog lica, tj.OUR i drugog oblika udruživanja rada i sredstava.13. Viši sud je istaknuo da su u konkretnom slučajumaterijalnopravne odredbe u sticanju vlasništva na predmetnojnekretnini sadržane u odredbama Zakona o osnovnimsvojinsko-pravnim odnosima i Zakonu o utvrđivanju i prenosuprava raspolaganja imovine na jedinicu lokalne samouprave.Viši sud je naveo da je navedenim Zakonom propisano da jeimovina jedinica lokalne samouprave sva pokretna i nepokretnaimovina potrebna za izvršavanje obaveznih funkcija jedinicalokalne samouprave, a nju čine objekti koji su finansirani izbudžeta jedinice lokalne samouprave ili putem doprinosagrađana, te druga imovina koju je stekla kao pravni sljednikustanova i institucija koje su prestale postojati. Navedeno je dasu, prema članu 5. istog Zakona, nekretnine iz člana 2. alineje1. i 2. Zakona, na kojima se prenosi pravo raspolaganja najedinice lokalne samouprave, zgrade i zemljište na kojimajedinica lokalne samouprave stiče pravo vlasništva po osnovugradnje i vlastitih sredstava, gradnje i samodoprinosa građana,pravnog posla, odluke sudova ili drugog organa. U pogleduapelantovog navoda da je dobio odobrenje za dogradnjupredmetnog objekta u toku 1<strong>98</strong>6. godine od tužiočevognadležnog organa, Viši sud je zaključio da to nije dovelo do
Број <strong>98</strong> - Страна 164 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.sticanja prava vlasništva na objektu na kojem je drugi imaopravo vlasništva, već samo do obligacionopravnog zahtjeva.Viši sud je istaknuo da se adaptacijom, dogradnjom i sanacijomne može stići pravo vlasništva na stvari koja je u vlasništvudrugog lica, te da odobrenje za gradnju (ili dogradnju) objektane sadrži u sebi akt davanja zemljišta na korištenje ili uvlasništvu. Viši sud je, dalje, naveo da okolnost da je apelant 9.augusta 2006. godine zaključio ugovor o ustupanju nakorištenje poslovnih prostorija u vatrogasnom domu saTeritorijalnom vatrogasnom jedinicom Foča, na koju je tužilacdao saglasnost, ne znači da je time tužilac ni posredno nineposredno priznao pravo vlasništva apelantu na predmetnojnekretnini, jer bez zakonitog sticanja ne može se steći pravovlasništva, niti ono može prestati mimo zakonom predviđenihslučajeva.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije14. Apelant smatra da su mu osporenim odlukamapovrijeđeni pravo na pravičan postupak iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije zazaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu:Evropska konvencija) i pravo na imovinu iz člana II/3.k)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEvropsku konvenciju. Povredu prava na pravično suđenjeapelant vidi u tome što je Okružni sud primijenio odredbeZakona o stvarnim pravima koje nije mogao primijeniti, a nijeprimijenio odredbe Zakona o osnovnim svojinsko-pravnimodnosima, član 268. stav 1. Zakona o udruženom radu i član 82.Zakona o premjeru i katastru nekretnina, te da je Viši sudpogrešno protumačio odredbu člana 20. Zakona o osnovnimsvojinsko-pravnim odnosima, te je takvo proizvoljno tumačenjediskriminirajuće u odnosu na apelanta, a samim tim vrijeđa injegovo pravo na uživanje svoje imovine. Apelant tvrdi da je,mada je Zakon o stvarnim pravima objavljen u „Službenomglasniku RS“ <strong>broj</strong> 124/08, općepoznata činjenica da je stupio nasnagu, odnosno, njegova primjena počela sa 1. januarom 2010.godine, te da se nije mogao retroaktivno primijeniti nakonkretni slučaj gdje je tužba podnesena početkom decembra2009. godine u kojoj je tužilac tražio utvrđenje prava vlasništvakoje je navodno ostvario mnogo prije stupanja na snagu Zakonao stvarnim pravima. Apelant smatra da je Okružni sud trebaoprimijeniti Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, a uslučaju da je mogao primijeniti Zakon o stvarnim pravima,onda je predmetnu tužbu trebao rješavati u skladu sa čl. 23. i24. tog Zakona. Apelant smatra da su sudovi trebali odbacititužbu kao neblagovremenu, s obzirom na to da je tužilacpropustio rok za zaštitu svojih prava povodom izvršenog upisau katastar nekretnina iz člana 82. Zakona o premjeru i katastrunekretnina („Službeni <strong>list</strong> SRBiH“ <strong>broj</strong> 22/84). Apelant tvrdi dasu sudovi trebali primijeniti član 268. stav 1. Zakona oudruženom radu, te da apelant ima status pravnog lica, statusdruštvene organizacije-status društvenog pravnog lica. Apelantnavodi da je u posjedu predmetnog objekta više od 40 godina,te da su odavno prošli rokovi iz Zakona o udruženom radu ukojim je tužilac mogao tražiti povrat i stoga se apelant imasmatrati savjesnim i zakonitim vlasnikom predmetnenekretnine. Apelant ističe da je tužilac bio osnivač Općinskogvatrogasnog fonda Foča, a ne Općinskog vatrogasnog savezaFoča, koji je osnovan shodno ranije važećem Zakonu odobrovoljnim vatrogasnim društvima („Službeni <strong>list</strong> NRBiH“<strong>broj</strong> 16/59) i ranijeg Zakona o udruženjima građana, čiji jejedan od osnivača bio i apelant i u čijem sastavu su bila jošnovonastala vatrogasna društva s područja općine Foča, te stogane može po tom osnovu ostvarivati nikakva vlasnička prava napredmetnom objektu. Kako je apelant kao jedini subjekt poslije1992. godine nastavio samostalni rad na području općine Fočaiz oblasti protivpožarne zaštite, apelant smatra da je onda njemui pripala sva imovina Općinskog vatrogasnog saveza Foča, a netužiocu, pa je i po tom osnovu apelant stekao pravo vlasništvana predmetnom objektu. Apelant smatra da su sudovi moraliodbiti tužiočev tužbeni zahtjev zbog nedostatka aktivnelegitimacije jer je nju imao samo Općinski vatrogasni savezFoča ili njegov sljednik, kao investitor izgradnje predmetnogobjekta, te da tužilac nije dokazao pravo vlasništva napredmetnom objektu niti da su on niti bivši Općinski vatrogasnifond Foča bili investitori izgradnje predmetnog objekta.Apelant iznosi niz primjedbi na ocjenu dokaza, između ostalog,da tužilac nije dokazao svoj tužbeni zahtjev, da nije navedenona kojim dokazima se zasnivaju utvrđene činjenice, da sudovinisu dali nikakav značaj provedenim dokazima vještačenja, teda je ocjena dokaza redovnih sudova bila proizvoljna inelogična.15. Apelant je u dopuni apelacije od 23. marta 2012.godine podnio molbu za prioritetno rješavanje njegoveapelacije. Apelant je naveo da je tužilac prinudnim putemizvršio apelantovo iseljenje iz predmetnog objekta Vatrogasnogdoma u Foči, te je zbog nemogućnosti osiguranja drugogadekvatnog prostora apelant došao u situaciju da više nije umogućnosti obavljati svoje zakonom utvrđene dužnosti, apogotovo više nije u mogućnosti ostvarivati bilo kakve prihodeza svoje funkcioniranje.b) Odgovor na apelaciju16. Viši sud je u odgovoru na apelaciju naveo da nijedošlo do povrede materijalnog prava, te da su svi apelantovinavodi detaljno obrazloženi u drugostepenoj presudi i da su onineosnovani. Stoga, Viši sud smatra da nema povrede prava nakoja apelant ukazuje i predlaže da se apelacija odbije kaoneosnovana.17. Okružni sud je u odgovoru na apelaciju naveo da ovajsud prilikom vođenja postupka i donošenja odluke ukonkretnom predmetu nije povrijedio apelantova prava.18. Pravobranilaštvo je u odgovoru na apelaciju navelo daje stav tužiočevog zakonskog zastupnika iznesen u odgovoru natužbu i tokom postupku, te da smatraju da su navodi apelacijeneosnovani i da je odluka zakonita i pravilna. Pravobranilaštvosmatra da ne postoji povreda prava na pravično suđenje.V. Relevantni propisi19. U Zakonu o stvarnim pravima („Službeni glasnikRepublike Srpske“ br. 124/08, 3/09 i 58/09) relevantne odredbeglase:Svojina i druga stvarna pravaČlan 1.(1) Ovim zakonom uređuju se sticanje, korištenje,raspolaganje, zaštita i prestanak prava svojine, drugih stvarnihprava i državine.(2) Stvarna prava su: pravo svojine, pravo građenja,založno pravo, pravo stvarne i osobne službenosti i pravorealnog tereta.(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravo svojineshodno se primjenjuju na sva druga stvarna prava, osim akoposebnim zakonom nije drukčije propisano ili to proizlazi iznjihove pravne prirode.Sticanje uknjižbomČlan 53. stav 3.(3) Svojina se prenosi na osnovu valjano izjavljene voljezemljišnoknjižnog vlasnika usmjerene na to da njegova svojinapređe na sticaoca (clausula intabulandi). Ova izjava volje možebiti data u pravnom poslu koji je upravljen na prijenos svojine
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 165ili u posebnoj ispravi, koja mora biti sačinjena u zakonompropisanom obliku za prijenos svojine na nepokretnostima.Vlasnička tužba na vraćanje stvariČlan 127. stav 1.(1) Da bi ostvario pravo na vraćanje stvari, vlasnik moradokazati da je stvar koju zahtijeva njegova svojina i da se stvarnalazi u državini tuženog.Upis neuknjiženih prava na nepokretnostimaČlan 327. stav 2.(2) Lica koja u zemljišnim knjigama nisu upisana kaonosioci prava svojine stečenog pretvaranjem društvene svojineili prava upravljanja, korištenja ili raspolaganja, a neraspolažu valjanom ispravom za zemljišnoknjižni upis pravasvojine, odnosno drugih stvarnih prava na nepokretnostima,upisat će pravo svojine na nepokretnost, odnosno drugihstvarnih prava u zemljišnu knjigu na osnovu odluke suda,nakon što dokažu da su bili vanknjižni nosioci takvog prava nanepokretnosti u društvenoj svojini.Prestanak važenja zakonaČlan 355.(1) Početkom primjene ovog zakona prestaje primjenasljedećih zakona u Republici Srpskoj:a) Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima(„Službeni <strong>list</strong> SFRJ“, br. 6/80 i 36/90 i „Službeni glasnikRepublike Srpske“, <strong>broj</strong> 38/03),[…]Započeti postupciČlan 356.Postupci o sticanju, zaštiti i prestanku prava svojine idrugih stvarnih prava započeti na osnovu propisa koji su bilina snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona okončat će sepo odredbama tih propisa.Stupanje na snaguČlan 357.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u„Službenom glasniku Republike Srpske“, a počet će seprimjenjivati dana 1. jula 2009. godine.20. U Zakonu o izmjenama Zakona o stvarnimpravima („Službeni glasnik Republike Srpske“ <strong>broj</strong> 58/09)relevantne odredbe glase:Član 1.U Zakonu o stvarnim pravima („Službeni glasnikRepublike Srpske“, <strong>broj</strong> 124/08) u članu 357. riječi: „1. jula2009. godine“ zamjenjuju se riječima: „1. januara 2010.godine“.21. U Zakonu o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima(„Službeni <strong>list</strong> SFRJ“ br. 6/80 i 36/90 i „Službeni glasnikRepublike Srpske“ <strong>broj</strong> 38/03) relevantne odredbe glase:Član 7.Sticanje, zaštita i prestanak prava svojine, pravaslužnosti, prava stvarnog tereta i prava zaloge uređuju sezakonom.Član 20.Pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovupravnog posla i nasljeđivanjem.Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, nanačin i pod uslovima određenim zakonom.22. U Zakonu o udruženom radu („Službeni <strong>list</strong> SFRJ“<strong>broj</strong> 53/76) relevantne odredbe glase:Član 268. stav 1.Ako je nepokretnost postala društveno sredstvo bezpravnog osnova, njeno vraćanje može se zahtevati u roku odpet godina počev od dana saznanja, a najdocnije u roku oddeset godina.23. U Zakonu o utvrđivanju i prenosu pravaraspolaganja imovinom na jedinice lokalne samouprave(„Službeni glasnik Republike Srpske“ <strong>broj</strong> 70/06) relevantneodredbe glase:Član 1.Ovim zakonom utvrđuje se imovina jedinice lokalnesamouprave, prenos imovine u državnoj svojini na jedinicelokalne samouprave, upis imovine u javne registre o evidencijina nekretninama, preuzimanje i predaja u posjed jedinicilokalne samouprave, a radi izvršavanja osnovnih funkcijajedinice lokalne samouprave.Član 2.Imovina jedinica lokalne samouprave u smislu ovogzakona je:- imovina koja se sastoji iz pokretnih i nepokretnih stvarina kojima pravo raspolaganja, upravljanja ili korišćenja imajedinica lokalne samouprave, njeni pravni prednici ili njeniorgani, kao i imovina koju je do dana stupanja na snagu ovogzakona po osnovu zakona ili drugog propisa, pravnog posla,nasljeđivanjem, odlukom državnog organa stekla jedinicalokalne samouprave;- sva pokretna i nepokretna imovina potrebna zaizvršavanje obaveznih funkcija jedinica lokalne samouprave, anju između ostalog čine objekti komunalne infrastrukture,poslovni i drugi objekti javnih komunalnih preduzeća čiji jeosnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno objekti koji sufinansirani iz budžeta jedinice lokalne samouprave ili putemsamodoprinosa građana, te druga imovina koju je jedinicalokalne samouprave stekla kao pravni sljedbenik ustanova iinstitucija koje su prestale da postoje.Član 5.Nepokretnosti iz člana 2. alineje 1. i 2. ovog zakona nakojima se prenosi pravo raspolaganja na jedinice lokalnesamouprave su:a) zgrade i zemljište na kojima jedinica lokalnesamouprave stiče pravo svojine po osnovu:- gradnje iz vlastitih sredstava,- gradnje iz samodoprinosa građana iz jedinice lokalnesamouprave,- pravnog posla,- odluke sudova ili drugog državnog organa;[…]24. U Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnikRepublike Srpske“ br. 58/03, 85/03, 74/05 i 63/07) relevantneodredbe glase:Član 8.Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud naosnovu slobodne ocjene dokaza. Sud će savjesno i brižljivoocijeniti svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno.Član 123.Svaka stranka dužna je da dokaže činjenice na kojimazasniva svoj zahtjev. Sud će slobodnom ocjenom dokaza utvrditičinjenice na osnovu kojih će donijeti odluku.VI. Dopustivost25. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.26. U skladu sa članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi
Број <strong>98</strong> - Страна 166 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku kojije koristio.27. U konkretnom slučaju, predmet osporavanjaapelacijom su presude Višeg suda <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 11 Pž od13. septembra 2011. godine i Okružnog suda <strong>broj</strong> 62 0 Ps004796 09 Ps od 28. februara 2011. godine, protiv kojih nemadrugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu.Zatim, osporenu presudu Višeg suda apelant je primio 30.septembra 2011. godine, a apelacija je podnesena 28. oktobra2011. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom16. stav 1. Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjavai uvjete iz člana 16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nijeočigledno (prima facie) neosnovana, niti postoji neki drugiformalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva.28. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum29. Apelant osporava navedene presude Višeg i Okružnogsuda tvrdeći da su mu tim presudama povrijeđena prava iz članaII/3.e) i k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, odnosno člana 6. stav1. Evropske konvencije i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju.Pravo na pravično suđenje30. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.31. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom.32. Apelant smatra da su redovni sudovi pri donošenjusvojih odluka proizvoljno primijenili materijalno pravo, te da jeocjena dokaza redovnih sudova bila proizvoljna i nelogična.33. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje na to da, premapraksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudovanije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledučinjeničnog stanja i primjene prava (vidi Evropski sud, Proninaprotiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine,aplikacija <strong>broj</strong> 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležansupstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, većje, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice idokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas protivUjedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005. godine,aplikacija <strong>broj</strong> 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispitada li su, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava(pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo nadjelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila,eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Ustavni sudpodsjeća i na praksu Evropskog suda iz koje proizlazi da sudomaći sudovi dužni obrazložiti svoje presude pri čemu nemoraju dati detaljne odgovore na svaki navod, ali ako jepodnesak suštinski važan za ishod predmeta, sud se u tomeslučaju u svojoj presudi mora njime posebno pozabaviti. Dakle,sudska odluka mora imati razloge na kojima je zasnovana imora imati obrazloženje. U suprotnom, postoji kršenje člana 6.stav 1. Evropske konvencije (vidi Evropski sud, Van der Hurkprotiv Holandije, presuda od 19. aprila 1994. godine, stav 61).34. Pogrešna primjena materijalnog prava, premaapelantovom mišljenju, između ostalog, ogleda se u činjenici daje Okružni sud pogrešno primijenio Zakon o stvarnim pravima,a ne Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, sobzirom na to da se Zakon o stvarnim pravima počeoprimjenjivati nakon podnošenja tužbe u konkretnom predmetu.S tim u vezi, Ustavni sud zapaža da je Okružni sud usvojiotužiočev tužbeni zahtjev primjenom člana 53. stav 3. i člana127. stav 1. Zakona o stvarnim pravima. Ustavni sud, dalje,zapaža da se apelant, prema obrazloženju presude Višeg suda, užalbi protiv presude Okružnog suda nije žalio na pogrešnuprimjenu Zakona o stvarnim pravima, već je te navode prvi putistaknuo u apelaciji Ustavnom sudu. Viši sud je odbioapelantovu žalbu i potvrdio prvostepenu odluku smatrajući dasu materijalnopravne odredbe u sticanju vlasništva napredmetnoj nekretnini sadržane u odredbama Zakona oosnovnim svojinsko-pravnim odnosima i Zakonu o utvrđivanjui prijenosu prava raspolaganja imovine na jedinicu lokalnesamouprave. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da jeViši sud u žalbenom postupku otklonio eventualne propustenižestepenog suda vezane za primjenu materijalnog prava, što ukrajnjem smislu i jeste osnovna svrha višestepenog postupka.Pri tome, Ustavni sud zapaža da je Viši sud dao iscrpne razlogezašto je i primjenom relevantnih odredbi Zakona o osnovnimsvojinsko-pravnim odnosima tužiočev tužbeni zahtjev trebalousvojiti, te dao razloge zašto apelantovi žalbeni navodi ne mogudovesti do drugačijeg rješenja konkretne pravne stvari. Dakle,kako je konačna odluka u ovom predmetu upravo presudaVišeg suda, koji je predmetni spor, između ostalog, riješioprimjenom Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima,te kako i sam apelant tvrdi da je u konkretnom slučaju sportrebalo riješiti primjenom tog zakona, Ustavni sud oveapelacioni navode smatra u cijelosti neosnovanim.35. U pogledu apelantovih navoda da su redovni sudovitrebali primijeniti odredbe člana 82. Zakona o premjeru ikatastru nekretnina i član 268. stav 1. Zakona o udruženomradu, Ustavni sud smatra da obrazloženje i razlozi zbog kojih jeViši sud utvrdio da se u konkretnom slučaju ne moguprimijeniti određene zakonske odredbe ne ostavljaju utisakproizvoljnosti i ne dovode u pitanje pravičnost postupka usmislu prava na pravično suđenje.36. U pogledu apelantovih navoda vezanih za ocjenudokaza, Ustavni sud naglašava da je van njegove nadležnosti daprocjenjuje kvalitet zaključaka redovnih sudova u pogleduocjene dokaza ukoliko se ova ocjena ne doima očitoproizvoljnom (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> AP 661/04 od 22.aprila 2005. godine, objavljena u „Službenom glasniku BiH“<strong>broj</strong> 44/05). Ustavni sud ukazuje na to da je redovni sud dužansavjesno ocijeniti sve dokaze pojedinačno i u vezi sa ostalimdokazima, pa onda na osnovu takve brižljive ocjene izvestizaključak da li je neka činjenica dokazana (član 8. Zakona oparničnom postupku). Pri tome, prema članu 123. Zakona oparničnom postupku, svaka stranka je dužna dokazati činjenicena kojima zasniva svoj zahtjev a sud će slobodnom ocjenomdokaza utvrditi činjenice na osnovu kojih će donijeti odluku.Ova slobodna ocjena dokaza zahtijeva obrazloženje, kakosvakog dokaza pojedinačno, tako i svih dokaza zajedno, tedovođenje svih provedenih dokaza u uzajamnu logičnu vezu.37. Dakle, iz obrazloženja osporenih presuda slijedi da jepredmetni vatrogasni dom sagrađen u većinskom dijelutužiočevim sredstvima na zemljištu na kojem je on imao pravoraspolaganja i korištenja, te da je samom izgradnjom, naoriginaran način, tužilac stekao pravo vlasništva napredmetnom objektu i bez upisa u javne knjige. Činjenica da je
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 167apelant koristio predmetnu nekretninu dugi niz godina, bioupisan kao posjednik u zemljišnim knjigama te dobio dozvoleza gradnju/dogradnju, nisu dovele do prestanka tužiočevogvlasništva nad predmetnom nekretninom, s obzirom na to daapelant nije dobio akt kojim bi se na njega prenijelo pravovlasništva na objektu i zemljištu. Također, apelant ni putemodržaja nije mogao steći pravo vlasništva na predmetnojnekretnini, s obzirom na to da je zemljište imalo statusgradskog građevinskog zemljišta kojim je tužilac upravljao iraspolagao.38. Analizirajući provedeni postupak, odnosnoobrazloženja redovnih sudova, u smislu prethodno navedenihstandarda i principa, Ustavni sud ne može naći ništa što ukazujena povredu apelantovih ustavnih prava. Naime, obrazloženjaukazuju da su u postupku utvrđivane činjenice na okolnosti koje inicirao i finansirao izgradnju predmetnog objekta, ko jevlasnik predmetnog zemljišta te apelantov osnivač. Ustavni sudnalazi da su za sva navedena utvrđenja redovni sudovi dalipotpuno argumentirana i logična obrazloženja, odnosno daliodgovor na suštinsko pitanje zašto apelant nije stekao pravovlasništva na predmetnoj nekretnini, nego je tužilac njenisključivi vlasnik, tako da ove navode ocjenjuje neosnovanim.39. U odnosu na apelantove navode da tužilac nijedokazao svoj tužbeni zahtjev, da nije navedeno na kojimdokazima se temelje utvrđene činjenice, te da sudovi nisu dalinikakav značaj provedenim dokazima vještačenja, Ustavni sud iove navode ocjenjuje neosnovanim. Sud je odlučne činjeniceutvrdio ne samo na osnovu dokaza koje je predložio tužilac, veći na osnovu drugih dokaza, između ostalog, dokaza koje jepredložio apelant i nalaza i mišljenja vještaka. Dalje, analizaizvedenih dokaza nije izostala, odnosno prvostepeni sud je, ašto je potvrdio i drugostepeni sud, u potpunosti opisao procespojedinačne ocjene dokaza, njihovog dovođenja u međusobnuvezu i izvođenje zaključka da je tužilac isključivi vlasnikpredmetne nekretnine.40. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra daobrazloženja osporenih presuda, u smislu utvrđivanjačinjeničnog stanja, ocjene dokaza i primjene materijalnog iprocesnog prava, u cijelosti zadovoljavaju kriterije i standardeprava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropskekonvencije, te da su s tim u vezi apelantovi navodi o kršenjuprava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije neosnovani.41. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje danema povrede prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. stav 1. Evropske konvencije.Ostali navodi42. Apelant se, također, žali da mu je osporenimodlukama povrijeđeno i pravo na imovinu iz člana II/3.k)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uzEvropsku konvenciju. Apelant posebno ne obrazlaže kršenjeovog prava, već svoje navode zasniva na proizvoljnoj primjenimaterijalnog prava i proizvoljnoj ocjeni dokaza. Međutim,budući da su ovi apelantovi navodi već razmotreni u okviruprava na pravično suđenje, Ustavni sud smatra da su i navodi okršenju prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Evropskukonvenciju, također, neosnovani.VIII. Zaključak43. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 6. stav 1. Evropske konvencije i prava na imovinu izčlana II/3.k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 1. Protokola<strong>broj</strong> 1 uz Evropsku konvenciju kada su redovni sudovi svojeodluke zasnovali na činjenicama koje su utvrdili provođenjemdokaza u odnosu na koje stranama u postupku nije bilauskraćena mogućnost da se izjašnjavaju i da ih osporavaju, tekada je na tako utvrđeno činjenično stanje primijenjenorelevantno materijalno pravo na način koji ne ostavlja utisakproizvoljnosti.44. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.45. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudaca,u predmetu <strong>broj</strong> AP 4254/11, rješavajući apelacijuVatrogasnog društva Foča, na temelju članka VI/3.(b) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, članka 59. stavak 2. alineja 2. i članka 61.st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>(„Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“ br. 60/05, 64/08 i51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija Vatrogasnogdruštva Foča podnesena protiv Presude Višeg privrednog sudau Banjoj Luci <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 11 Pž od 13. rujna 2011.godine i Presude Okružnog privrednog suda u Trebinju <strong>broj</strong> 620 Ps 004796 09 Ps od 28. veljače 2011. godine.Odluku objaviti u „Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>“, „Službenom glasniku Republike Srpske“ i u„Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>“.OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. Vatrogasno društvo Foča (u daljnjem tekstu: apelant),koje zastupa Milenko-Vojo Radović, odvjetnik iz Foče,podnijelo je 28. <strong>list</strong>opada 2011. godine apelaciju Ustavnomsudu <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud)protiv Presude Višeg privrednog suda u Banjoj Luci (udaljnjem tekstu: Viši sud) <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 11 Pž od 13.rujna 2011. godine i Presude Okružnog privrednog suda uTrebinju (u daljnjem tekstu: Okružni sud) <strong>broj</strong> 62 0 Ps 00479609 Ps od 28. veljače 2011. godine. Apelant je 23. ožujka 2012.godine dopunio apelaciju.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Malo vijeće Ustavnog suda je, na temelju članka 24.stavak 4. Pravila Ustavnog suda, na sjednici održanoj 18.travnja 2012. godine usvojilo apelantov zahtjev za prioritetnorješavanje apelacije.3. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Višeg suda, Okružnog suda i Pravobraniteljstva RepublikeSrpske, Sjedište zamjenika u Foči (u daljnjem tekstu:Pravobraniteljstvo), kao zakonskog zastupnika Općine Foča (udaljnjem tekstu: tužitelj), zatraženo je 3. travnja 2012. godineda dostave odgovore na apelaciju.4. Pravobraniteljstvo je 10. travnja 2012. godine dostaviloodgovor na apelaciju, Viši sud 18. travnja 2012. godine, aOkružni sud 10. kolovoza 2012. godine.
Број <strong>98</strong> - Страна 168 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.5. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori na apelaciju dostavljeni su apelantovom zastupniku17. rujna 2012. godine.III. Činjenično stanje6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.7. Presudom Okružnog suda <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 09 Ps od28. veljače 2011. godine usvojen je tužiteljev tužbeni zahtjev iutvrđeno da je tužitelj isključivi vlasnik u dijelu od 1/1 nanekretninama označenim kao k.č. br. 15<strong>98</strong> zv. „Omladinska“,dvorište površine 91 m² i kuća i zgrada površine 290 m²,upisane u zk. ul. <strong>broj</strong> 194, k.o. Foča (u daljnjem tekstu:predmetne nekretnine). Dalje je naloženo apelantu da tužiteljuizda isprave potrebne za upis prava vlasništva na predmetnimnekretninama ili da u suprotnom trpi da se tužitelj na temeljuove presude uknjiži u javnim knjigama koje se vode unadležnim državnim organima kao isključivi vlasnik u dijelu1/1, kao i da navedene poslovne prostorije oslobodi od osoba istvari i to sve u roku od 30 dana od dana pravomoćnosti ovepresude pod prijetnjom izvršenja. Presudom je obvezan apelantda tužitelju nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od2.400,00 KM i to sve u roku od 30 dana pod prijetnjomizvršenja.8. U obrazloženju presude je navedeno da je u postupku izdokaza koje su predložili tužitelj i apelant utvrđeno da jeodlukom Skupštine općine Foča <strong>broj</strong> 584 od 10. lipnja 1965.godine utemeljen Općinski vatrogasni fond, koji je zatim ukinutOdlukom Skupštine općine Foča <strong>broj</strong> 01/II-022-1/73 od 4.svibnja 1973. godine, a člankom 2. odluke predviđeno da pravai obveze ukinutog fonda preuzima tužitelj. Okružni sud je,dalje, naveo da je programom upotrebe sredstava općinskihfondova za 1967. godinu predviđeno da se sva sredstvaOpćinskog vatrogasnog fonda upotrijebe za izgradnjuvatrogasnog doma u Foči i da je nizom akata Skupštine općineFoča u razdoblju od 1966. do 1969. godine predviđenoizdvajanje određenog iznosa iz tužiteljevog proračuna radiizgradnje vatrogasnog doma u Foči, te da su za izgradnjuvatrogasnog doma radnici i drugi subjekti davali dobrovoljnepriloge. Okružni sud je naveo da je Rješenjem <strong>broj</strong> 12-213-34/86 od 15. travnja 1<strong>98</strong>6. godine odobren upis u registardruštvenih organizacija apelanta, te je tužitelj u tijeku 1<strong>98</strong>6.godine izdao apelantu na njegovo ime urbanističku suglasnostza dogradnju i odobrenje za građenje i dogradnju objektavatrogasnog doma. Okružni sud je naveo da je OdlukomSkupštine općine Foča <strong>broj</strong> 01/1-023-11 od 4. ožujka 1991.godine utemeljen Općinski društveni fond za vatrogastvo Foča,te da je Rješenjem Osnovnog suda u Trebinju <strong>broj</strong> R-II-17/96od 13. lipnja 1996. godine odobren upis apelanta u jedinstveniregistar udruženja u ovom sudu, kao i da se iz kopije knjigeapelantovih osnovnih sredstava vidi da je prostor vođen kaoapelantovo osnovno sredstvo. Okružni sud je istaknuo da je iznalaza i mišljenja vještaka geometra utvrđeno da je vatrogasnidom snimljen na novom katastarskom planu i u katastarskomoperatu upisan na apelantovo ime. Okružni sud je naveo da jeRješenjem Zemljišnoknjižnog ureda Foča <strong>broj</strong> 094-0-Dn-06-000-189 od 15. svibnja 2006. godine dopuštena uknjižba pravavlasništva na predmetnim nekretninama u apelantovu korist i daje u posjedovnom <strong>list</strong>u <strong>broj</strong> 434/0 kao posjednik upisana„društvena svojina-dobrovoljno vatrogasno društvo, korisnikDS“, a da tužitelj nije pobio apelantu upis sporne nekretnine nasvoje ime.9. Okružni sud je na temelju izvedenih dokaza utvrdio daje tužitelj isključivi vlasnik u dijelu od 1/1 na predmetnimnekretninama, jer je od svog osnivanja i početka rada apelantsve svoje aktivnosti temeljio na financiranju iz tužiteljevogproračuna. Kako apelant nije imao stalne prihode, nije obavljaodjelatnost s ciljem stjecanja dobiti, pa nije ni mogao prikupljatisredstva i graditi objekt. Okružni sud je zaključio da jefinanciranje doma a i samog apelanta bilo u obvezi tužitelja načijem se teritoriju nalazi, te da je sve aktivnosti nužne zafinanciranje, kupovinu opreme ili bilo kakvih drugih aktivnostipoduzimao tužitelj. Okružni sud je naveo da iz svega proizlazida apelant nije bio investitor izgradnje vatrogasnog doma uFoči, kako se to tvrdilo tijekom postupka, pa nije ni mogaopredmetnu nekretninu upisati u zemljišnim knjigama na svojeime. Okružni sud je smatrao neutemeljenim to što apelant pravovlasništva polaže nakon izvršenog aviopremjera, kada je iizvršio upis u zemljišne knjige. Okružni sud je zaključio da suneutemeljeni navodi vještaka financijske struke da iz poslovnedokumentacije nije mogao utvrditi je li tužitelj ili netko drugistvarno uplatio sredstva za izgradnju doma, jer je općepoznatačinjenica da su općine bile nadležne za financiranje i izgradnjupotrebnih prostorija za vatrogasna društva koja su se formiralasamom odlukom općine. Okružni sud je naveo da je nespornoda je apelant upisan u zemljišne knjige kao vlasnik zemljišta iobjekta, međutim, zemljište je bilo vlasništvo tužitelja i samo jetužitelj mogao biti upisan kao vlasnik a ne apelant. Okružni sudje, dalje, naveo da je odredbom članka 327. stavak 2. Zakona ostvarnim pravima propisano da osobe koje u zemljišnimknjigama nisu upisane kao nositelji prava vlasništva stečenogpretvaranjem društvenog vlasništva ili prava upravljanja,korištenja ili raspolaganja, a ne raspolažu valjanom ispravom zazemljišnoknjižni upis prava vlasništva, odnosno drugih stvarnihprava na nekretninama, upisat će pravo vlasništva nanekretninu, odnosno drugih stvarnih prava u zemljišnu knjiguna temelju odluke suda, nakon što dokažu da su bili vanknjižninositelji takvog prava na nekretnini u društvenom vlasništvu.Okružni sud je zaključio da je nesporno da su sredstva zaizgradnju vatrogasnog doma dolazila sa raznih strana a ne samood tužitelja, jer je općepoznata činjenica da su do ratavatrogasna društva, pa i apelant, bili donirani od raznihsubjekata sa opremom, novcem i drugim stvarima, s obzirom nato da su oni čuvali imovinu od požara. Okružni sud je smatraoneutemeljenim apelantove navode da je to njegov objekt, sobzirom na to da se apelant financirao iz tužiteljevogproračuna, a sam nije stvarao dobit. Okružni sud je zaključio daje utemeljen i drugi stav tužbenog zahtjeva kojim se tražinalaganje apelantu da tužitelju izda isprave potrebne za upisprava vlasništva na predmetnim nekretninama ili da usuprotnom trpi da se tužitelj na temelju ove presude uknjiži ujavnim knjigama koje se vode u nadležnim državnim organimakao isključivi vlasnik u dijelu 1/1, kao i da navedene poslovneprostorije oslobodi od osoba i stvari. S obzirom na svenavedeno, Okružni sud je primjenom odredbi članka 53. stavak3. i članka 127. stavak 1. Zakona o stvarnim pravima usvojio ucijelosti postavljeni tužbeni zahtjev kao utemeljen, jer navedenanekretnina nije mogla biti apelantovo vlasništvo.10. Presudom Višeg suda <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 11 Pž od13. rujna 2011. godine odbijena je apelantova žalba i potvrđenapresuda Okružnog suda.11. U obrazloženju presude Viši sud je naveo da jeprvostupanjski sud pravilno zaključio da je tužitelj izvedenimdokazima dokazao da je predmetni objekt sagrađen tužiteljevimsredstvima, na zemljištu na kojem je u vrijeme gradnje tužiteljimao pravo korištenja i raspolaganja i koje je izuzeto u tu svrhu,a da apelant nije raspolagao pismenim dokazima iz kojih bi semoglo utvrditi da je imao potrebne dozvole od nadležnihorgana za izgradnju vatrogasnog doma, niti da je bio nositeljinicijative za izgradnju doma, niti da je dokazao da je isključivosvojim sredstvima gradio predmetni dom. Viši sud je, dalje,
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 169naveo da iz pismene dokumentacije, a što je vještakekonomsko-financijske struke naveo u svom nalazu, proizlazida je predmetni dom građen najvećim dijelom novčanimsredstvima tužitelja i donacijama privrednih subjekata sapodručja općine Foča, među kojima je i apelantova donacija,koja je bila znatno manja nego što su ostali subjekti donirali.Viši sud je naveo da je Rješenjem Skupštine općine Foča <strong>broj</strong>05-89 od 11. kolovoza 1967. godine odobrena Općinskomvatrogasnom savezu Foča izgradnja objekta Vatrogasnog domaFoča na predmetnoj lokaciji, koji je utemeljen od tužitelja iimao zadaću da koordinira rad svih vatrogasnih društava u Foči,te koji je bio nositelj inicijative za izgradnju doma. Viši sud jenaveo da dokazi koje je izveo apelant nisu mogli dovesti usumnju utvrđenja prvostupanjskog suda iz kojih se utemeljenomože zaključiti da apelant nije bio investitor izgradnjevatrogasnog doma u Foči, nego tužitelj na čijem zemljištu jepredmetni dom i izgrađen. Viši sud je zaključio da je tužitelj,izgradnjom predmetnog vatrogasnog doma, po samom zakonustekao pravo vlasništva i bez upisa u javne knjige. Naime, kakoprema odredbi članka 20. Zakona o osnovnim svojinskopravnimodnosima pravo vlasništva se stječe po samom zakonu,na temelju pravnog posla i nasljeđivanjem, te odlukomdržavnog organa i pod uvjetima određenim zakonom, Viši sudje zaključio da je tužitelj na originaran način stekao pravovlasništva na predmetnom domu momentom njegove izgradnje.Okolnost da predmetni objekt nije bio upisan u katastarskeknjige nakon izgradnje ne znači da je tužitelj izgubio pravovlasništva. Viši sud je naveo da ni okolnosti da je apelantpredmetnu zgradu vodio kao osnovno sredstvo i da ju jekoristio dugi niz godina nisu pravne činjenice koje bi dovele doprestanka prava tužiteljevog vlasništva na predmetnoj zgradi, sobzirom na to da apelant nije dobio nikakav akt (odluku) odtužitelja kojim se na njega prenosi pravo vlasništva na objektu izemljištu. Viši sud je zaključio da ni putem održaja, a u smislučl. 28. i 72. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima,apelant nije mogao steći pravo vlasništva na predmetnimnekretninama, jer je zemljište imalo status gradskoggrađevinskog zemljišta kojim je općina upravljala i raspolagala,te da dugogodišnje držanje i korištenje društvenog zemljištakao i izgradnjom zgrade na njemu ne može dovesti do stjecanjavlasništva na tom zemljištu.12. Viši sud je smatrao da činjenica da se apelant upisaokao posjednik u katastarskom operatu, a kasnije i u zemljišnimknjigama u postupku uspostave zemljišne knjige, nije dovela doprestanka tužiteljevog vlasništva na predmetnim nekretninama.Naime, nakon provedenog postupka uspostave zemljišne knjigeshodno čl. 63-72. Zakona o zemljišnim knjigama („Službeniglasnik RS“ <strong>broj</strong> 67/03) zainteresirana osoba je na temeljučlanka 68. navedenog Zakona mogla ostvarivati prava uredovitom sudskom postupku, odnosno moglo dokazivati da jestekao vlasništvo na jednom od zakonom predviđenih načina. Upogledu apelantovih žalbenih navoda da nisu primijenjeneodredbe članka 268. stavak 1. Zakona o udruženom radu kojepredviđaju gubitak prava da se zahtijeva vraćanje nekretnina poproteku roka od pet godina od dana saznanja, odnosno desetgodina od gubitka posjeda, Viši sud je zaključio da se ovaodredba ne može primijeniti u ovoj pravnoj stvari. Viši sud jenaveo da se prije svega ne radi o strankama na koje se odnosispomenuti Zakon, s obzirom na to da je tužitelj jedinica lokalnesamouprave, a apelant udruženje građana, te da se izmeđudruštveno-pravnih osoba ne primjenjuje institut održaja, kaosamostalna osnova stjecaja. Pored navedenog, da bi se moglaprimijeniti odredba članka 268. stavak 1. Zakona o udruženomradu, Viši sud je istaknuo da je nužno ispunjenje dva uvjeta: daje nekretnina bez pravne osnove postala društveno vlasništvo ida privredni subjekt koji je izgubio tu nekretninu nijezahtijevao njezin povrat u propisanim rokovima. Kakopredmetna nekretnina nije postala društveno sredstvo (jer poddruštvenim sredstvom se podrazumijevaju sredstva kojim raderadnici u udruženom radu, koji radi u organizaciji udruženograda, radnoj zajednici ili drugom obliku udruživanju rada isredstava), Viši sud je zaključio da se ne može primijenitinavedena odredba Zakona, jer apelant ima status građanskopravneosobe, a ne društveno-pravne osobe, tj. OUR i drugogoblika udruživanja rada i sredstava.13. Viši sud je istaknuo da su u konkretnom slučajumaterijalnopravne odredbe u stjecanju vlasništva na predmetnojnekretnini sadržane u odredbama Zakona o osnovnimsvojinsko-pravnim odnosima i Zakonu o utvrđivanju i prijenosuprava raspolaganja imovine na jedinicu lokalne samouprave.Viši sud je naveo da je navedenim Zakonom propisano da jeimovina jedinica lokalne samouprave sva pokretna i nepokretnaimovina potrebna za izvršavanje obveznih funkcija jedinicalokalne samouprave, a nju čine objekti koji su financirani izproračuna jedinice lokalne samouprave ili putem doprinosagrađana, te druga imovina koju je stekla kao pravni sljednikustanova i institucija koje su prestale postojati. Navedeno je dasu, prema članku 5. istog Zakona, nekretnine iz članka 2.alineje 1. i 2. Zakona, na kojima se prenosi pravo raspolaganjana jedinice lokalne samouprave, zgrade i zemljište na kojimajedinica lokalne samouprave stječe pravo vlasništva po osnovugradnje i vlastitih sredstava, gradnje i samodoprinosa građana,pravnog posla, odluke sudova ili drugog organa. U pogleduapelantovog navoda da je dobio odobrenje za dogradnjupredmetnog objekta u tijeku 1<strong>98</strong>6. godine od tužiteljevognadležnog organa, Viši sud je zaključio da to nije dovelo dostjecanja prava vlasništva na objektu na kojem je drugi imaopravo vlasništva, već samo do obligacijskopravnog zahtjeva.Viši sud je istaknuo da se adaptacijom, dogradnjom i sanacijomne može stići pravo vlasništva na stvari koja je u vlasništvudruge osobe, te da odobrenje za gradnju (ili dogradnju) objektane sadrži u sebi akt davanja zemljišta na korištenje ili uvlasništvu. Viši sud je, dalje, naveo da okolnost da je apelant 9.kolovoza 2006. godine zaključio ugovor o ustupanju nakorištenje poslovnih prostorija u vatrogasnom domu saTeritorijalnom vatrogasnom jedinicom Foča, na koju je tužiteljdao suglasnost, ne znači da je time tužitelj ni posredno nineposredno priznao pravo vlasništva apelantu na predmetnojnekretnini, jer bez zakonitog stjecanja ne može se steći pravovlasništva, niti ono može prestati mimo zakonom predviđenihslučajeva.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije14. Apelant smatra da su mu pobijanim odlukamapovrijeđeni pravo na pravičan postupak iz članka II/3.(e)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europskekonvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (udaljnjem tekstu: Europska konvencija) i pravo na imovinu izčlanka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju. Povredu prava napravično suđenje apelant vidi u tome što je Okružni sudprimijenio odredbe Zakona o stvarnim pravima koje nije mogaoprimijeniti, a nije primijenio odredbe Zakona o osnovnimsvojinsko-pravnim odnosima, članak 268. stavak 1. Zakona oudruženom radu i članak 82. Zakona o premjeru i katastrunekretnina, te da je Viši sud pogrešno protumačio odredbučlanka 20. Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, teje takvo proizvoljno tumačenje diskriminirajuće u odnosu naapelanta, a samim tim vrijeđa i njegovo pravo na uživanje svojeimovine. Apelant tvrdi da je, mada je Zakon o stvarnimpravima objavljen u „Službenom glasniku RS“ <strong>broj</strong> 124/08,
Број <strong>98</strong> - Страна 170 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.općepoznata činjenica da je stupio na snagu, odnosno, njegovaprimjena počela sa 1. siječnjem 2010. godine, te da se nijemogao retroaktivno primijeniti na konkretni slučaj gdje je tužbapodnesena početkom prosinca 2009. godine u kojoj je tužiteljtražio utvrđenje prava vlasništva koje je navodno ostvariomnogo prije stupanja na snagu Zakona o stvarnim pravima.Apelant smatra da je Okružni sud trebao primijeniti Zakon oosnovnim svojinsko-pravnim odnosima, a u slučaju da jemogao primijeniti Zakon o stvarnim pravima, onda jepredmetnu tužbu trebao rješavati sukladno čl. 23. i 24. togZakona. Apelant smatra da su sudovi trebali odbaciti tužbu kaonepravodobnu, s obzirom na to da je tužitelj propustio rok zazaštitu svojih prava povodom izvršenog upisa u katastarnekretnina iz članka 82. Zakona o premjeru i katastrunekretnina („Službeni <strong>list</strong> SRBiH“ <strong>broj</strong> 22/84). Apelant tvrdi dasu sudovi trebali primijeniti članak 268. stavak 1. Zakona oudruženom radu, te da apelant ima status pravne osobe, statusdruštvene organizacije-status društvene pravne osobe. Apelantnavodi da je u posjedu predmetnog objekta više od 40 godina,te da su odavno prošli rokovi iz Zakona o udruženom radu ukojim je tužitelj mogao tražiti povrat i stoga se apelant imasmatrati savjesnim i zakonitim vlasnikom predmetnenekretnine. Apelant ističe da je tužitelj bio osnivač Općinskogvatrogasnog fonda Foča, a ne Općinskog vatrogasnog savezaFoča, koji je osnovan shodno ranije važećem Zakonu odobrovoljnim vatrogasnim društvima („Službeni <strong>list</strong> NRBiH“<strong>broj</strong> 16/59) i ranijeg Zakona o udruženjima građana, čiji jejedan od osnivača bio i apelant i u čijem sastavu su bila jošnovonastala vatrogasna društva s područja općine Foča, te stogane može po toj osnovi ostvarivati nikakva vlasnička prava napredmetnom objektu. Kako je apelant kao jedini subjekt poslije1992. godine nastavio samostalni rad na području općine Fočaiz oblasti protupožarne zaštite, apelant smatra da je onda njemui pripala sva imovina Općinskog vatrogasnog saveza Foča, a netužitelju, pa je i po toj osnovi apelant stekao pravo vlasništva napredmetnom objektu. Apelant smatra da su sudovi morali odbititužiteljev tužbeni zahtjev zbog nedostatka aktivne legitimacijejer je nju imao samo Općinski vatrogasni savez Foča ili njegovsljednik, kao investitor izgradnje predmetnog objekta, te datužitelj nije dokazao pravo vlasništva na predmetnom objektuniti da su on niti bivši Općinski vatrogasni fond Foča biliinvestitori izgradnje predmetnog objekta. Apelant iznosi nizprimjedbi na ocjenu dokaza, između ostalog, da tužitelj nijedokazao svoj tužbeni zahtjev, da nije navedeno na kojimdokazima se temelje utvrđene činjenice, da sudovi nisu dalinikakav značaj provedenim dokazima vještačenja, te da jeocjena dokaza redovitih sudova bila proizvoljna i nelogična.15. Apelant je u dopuni apelacije od 23. ožujka 2012.godine podnio molbu za prioritetno rješavanje njegoveapelacije. Apelant je naveo da je tužitelj prinudnim putemizvršio apelantovo iseljenje iz predmetnog objekta Vatrogasnogdoma u Foči, te je zbog nemogućnosti osiguranja drugogadekvatnog prostora apelant došao u situaciju da više nije umogućnosti obavljati svoje zakonom utvrđene dužnosti, apogotovo više nije u mogućnosti ostvarivati bilo kakve prihodeza svoje funkcioniranje.b) Odgovor na apelaciju16. Viši sud je u odgovoru na apelaciju naveo da nijedošlo do povrede materijalnog prava, te da su svi apelantovinavodi detaljno obrazloženi u drugostupanjskoj presudi i da suoni neutemeljeni. Stoga, Viši sud smatra da nema povredeprava na koja apelant ukazuje i predlaže da se apelacija odbijekao neutemeljena.17. Okružni sud je u odgovoru na apelaciju naveo da ovajsud prilikom vođenja postupka i donošenja odluke ukonkretnom predmetu nije povrijedio apelantova prava.18. Pravobraniteljstvo je u odgovoru na apelaciju naveloda je stav tužiteljevog zakonskog zastupnika iznesen uodgovoru na tužbu i tijekom postupku, te da smatraju da sunavodi apelacije neutemeljeni i da je odluka zakonita i pravilna.Pravobraniteljstvo smatra da ne postoji povreda prava napravično suđenje.V. Relevantni propisi19. U Zakonu o stvarnim pravima („Službeni glasnikRepublike Srpske“ br. 124/08, 3/09 i 58/09) relevantne odredbeglase:Svojina i druga stvarna pravaČlan 1.(1) Ovim zakonom uređuju se sticanje, korištenje,raspolaganje, zaštita i prestanak prava svojine, drugih stvarnihprava i državine.(2) Stvarna prava su: pravo svojine, pravo građenja,založno pravo, pravo stvarne i osobne službenosti i pravorealnog tereta.(3) Odredbe ovog zakona koje se odnose na pravo svojineshodno se primjenjuju na sva druga stvarna prava, osim akoposebnim zakonom nije drukčije propisano ili to proizlazi iznjihove pravne prirode.Sticanje uknjižbomČlan 53. stav 3.(3) Svojina se prenosi na osnovu valjano izjavljene voljezemljišnoknjižnog vlasnika usmjerene na to da njegova svojinapređe na sticaoca (clausula intabulandi). Ova izjava volje možebiti data u pravnom poslu koji je upravljen na prijenos svojineili u posebnoj ispravi, koja mora biti sačinjena u zakonompropisanom obliku za prijenos svojine na nepokretnostima.Vlasnička tužba na vraćanje stvariČlan 127. stav 1.(1) Da bi ostvario pravo na vraćanje stvari, vlasnik moradokazati da je stvar koju zahtijeva njegova svojina i da se stvarnalazi u državini tuženog.Upis neuknjiženih prava na nepokretnostimaČlan 327. stav 2.(2) Lica koja u zemljišnim knjigama nisu upisana kaonosioci prava svojine stečenog pretvaranjem društvene svojineili prava upravljanja, korištenja ili raspolaganja, a neraspolažu valjanom ispravom za zemljišnoknjižni upis pravasvojine, odnosno drugih stvarnih prava na nepokretnostima,upisat će pravo svojine na nepokretnost, odnosno drugihstvarnih prava u zemljišnu knjigu na osnovu odluke suda,nakon što dokažu da su bili vanknjižni nosioci takvog prava nanepokretnosti u društvenoj svojini.Prestanak važenja zakonaČlan 355.(1) Početkom primjene ovog zakona prestaje primjenasljedećih zakona u Republici Srpskoj:a) Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima(„Službeni <strong>list</strong> SFRJ“, br. 6/80 i 36/90 i „Službeni glasnikRepublike Srpske“, <strong>broj</strong> 38/03),[…]Započeti postupciČlan 356.Postupci o sticanju, zaštiti i prestanku prava svojine idrugih stvarnih prava započeti na osnovu propisa koji su bilina snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona okončat će sepo odredbama tih propisa.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 171Stupanje na snaguČlan 357.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u„Službenom glasniku Republike Srpske“, a počet će seprimjenjivati dana 1. jula 2009. godine.20. U Zakonu o izmjenama Zakona o stvarnimpravima („Službeni glasnik Republike Srpske“ <strong>broj</strong> 58/09)relevantne odredbe glase:Član 1.U Zakonu o stvarnim pravima („Službeni glasnikRepublike Srpske“, <strong>broj</strong> 124/08) u članu 357. riječi: „1. jula2009. godine“ zamjenjuju se riječima: „1. januara 2010.godine“.21. U Zakonu o osnovnim svojinsko-pravnimodnosima („Službeni <strong>list</strong> SFRJ“ br. 6/80 i 36/90 i „Službeniglasnik Republike Srpske“ <strong>broj</strong> 38/03) relevantne odredbeglase:Član 7.Sticanje, zaštita i prestanak prava svojine, pravaslužnosti, prava stvarnog tereta i prava zaloge uređuju sezakonom.Član 20.Pravo svojine stiče se po samom zakonu, na osnovupravnog posla i nasljeđivanjem.Pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, nanačin i pod uslovima određenim zakonom.22. U Zakonu o udruženom radu („Službeni <strong>list</strong> SFRJ“<strong>broj</strong> 53/76) relevantne odredbe glase:Član 268. stav 1.Ako je nepokretnost postala društveno sredstvo bezpravnog osnova, njeno vraćanje može se zahtevati u roku odpet godina počev od dana saznanja, a najdocnije u roku oddeset godina.23. U Zakonu o utvrđivanju i prenosu pravaraspolaganja imovinom na jedinice lokalne samouprave(„Službeni glasnik Republike Srpske“ <strong>broj</strong> 70/06) relevantneodredbe glase:Član 1.Ovim zakonom utvrđuje se imovina jedinice lokalnesamouprave, prenos imovine u državnoj svojini na jedinicelokalne samouprave, upis imovine u javne registre o evidencijina nekretninama, preuzimanje i predaja u posjed jedinicilokalne samouprave, a radi izvršavanja osnovnih funkcijajedinice lokalne samouprave.Član 2.Imovina jedinica lokalne samouprave u smislu ovogzakona je:- imovina koja se sastoji iz pokretnih i nepokretnih stvarina kojima pravo raspolaganja, upravljanja ili korišćenja imajedinica lokalne samouprave, njeni pravni prednici ili njeniorgani, kao i imovina koju je do dana stupanja na snagu ovogzakona po osnovu zakona ili drugog propisa, pravnog posla,nasljeđivanjem, odlukom državnog organa stekla jedinicalokalne samouprave;- sva pokretna i nepokretna imovina potrebna zaizvršavanje obaveznih funkcija jedinica lokalne samouprave, anju između ostalog čine objekti komunalne infrastrukture,poslovni i drugi objekti javnih komunalnih preduzeća čiji jeosnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno objekti koji sufinansirani iz budžeta jedinice lokalne samouprave ili putemsamodoprinosa građana, te druga imovina koju je jedinicalokalne samouprave stekla kao pravni sljedbenik ustanova iinstitucija koje su prestale da postoje.Član 5.Nepokretnosti iz člana 2. alineje 1. i 2. ovog zakona nakojima se prenosi pravo raspolaganja na jedinice lokalnesamouprave su:a) zgrade i zemljište na kojima jedinica lokalnesamouprave stiče pravo svojine po osnovu:- gradnje iz vlastitih sredstava,- gradnje iz samodoprinosa građana iz jedinice lokalnesamouprave,- pravnog posla,- odluke sudova ili drugog državnog organa;[…]24. U Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnikRepublike Srpske“ br. 58/03, 85/03, 74/05 i 63/07) relevantneodredbe glase:Član 8.Koje činjenice će uzeti kao dokazane odlučuje sud naosnovu slobodne ocjene dokaza. Sud će savjesno i brižljivoocijeniti svaki dokaz zasebno i sve dokaze zajedno.Član 123.Svaka stranka dužna je da dokaže činjenice na kojimazasniva svoj zahtjev. Sud će slobodnom ocjenom dokaza utvrditičinjenice na osnovu kojih će donijeti odlukuVI. Dopustivost25. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.26. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnomlijeku koji je koristio.27. U konkretnom slučaju, predmet pobijanja apelacijomsu presude Višeg suda <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 11 Pž od 13. rujna2011. godine i Okružnog suda <strong>broj</strong> 62 0 Ps 004796 09 Ps od 28.veljače 2011. godine, protiv kojih nema drugih djelotvornihpravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, pobijanupresudu Višeg suda apelant je primio 30. rujna 2011. godine, aapelacija je podnesena 28. <strong>list</strong>opada 2011. godine, tj. u roku od60 dana, kako je propisano člankom 16. stavak 1. PravilaUstavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka16. st. 2. i 4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očito (prima facie)neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.28. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum29. Apelant pobija navedene presude Višeg i Okružnogsuda tvrdeći da su mu tim presudama povrijeđena prava izčlanka II/3.(e) i (k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, odnosnočlanka 6. stavak 1. Europske konvencije i članka 1. Protokola<strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju.Pravo na pravično suđenje30. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 štouključuje:
Број <strong>98</strong> - Страна 172 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.31. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije urelevantnom dijelu glasi:1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako imapravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku predneovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenim sudom.32. Apelant smatra da su redoviti sudovi pri donošenjusvojih odluka proizvoljno primijenili materijalno pravo, te da jeocjena dokaza redovitih sudova bila proizvoljna i nelogična.33. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje na to da, premapraksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadaća ovih sudovanije da preispituju zaključke redovitih sudova u pogledučinjeničnog stanja i primjene prava (vidi Europski sud, Proninaprotiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine,aplikacija <strong>broj</strong> 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležansupstituirati redovite sudove u procjeni činjenica i dokaza, većje, općenito, zadaća redovitih sudova da ocijene činjenice idokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protivUjedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine,aplikacija <strong>broj</strong> 19354/02). Zadaća Ustavnog suda je da ispitajesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna prava(pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo nadjelotvoran pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila,eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Ustavni sudpodsjeća i na praksu Europskog suda iz koje proizlazi da sudomaći sudovi dužni obrazložiti svoje presude pri čemu nemoraju dati detaljne odgovore na svaki navod, ali ako jepodnesak suštinski važan za ishod predmeta, sud se u tomeslučaju u svojoj presudi mora njime posebno pozabaviti. Dakle,sudska odluka mora imati razloge na kojima je utemeljena imora imati obrazloženje. U suprotnom,e postoji kršenje članka6. stavak 1. Europske konvencije (vidi Europski sud, Van derHurk protiv Nizozemske, presuda od 19. travnja 1994. godine,stavak 61).34. Pogrešna primjena materijalnog prava, premaapelantovom mišljenju, između ostalog, ogleda se u činjenici daje Okružni sud pogrešno primijenio Zakon o stvarnim pravima,a ne Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, sobzirom na to da se Zakon o stvarnim pravima počeoprimjenjivati nakon podnošenja tužbe u konkretnom predmetu.S tim u vezi, Ustavni sud zapaža da je Okružni sud usvojiotužiteljev tužbeni zahtjev primjenom članka 53. stavak 3. ičlanka 127. stavak 1. Zakona o stvarnim pravima. Ustavni sud,dalje, zapaža da se apelant, prema obrazloženju presude Višegsuda, u žalbi protiv presude Okružnog suda nije žalio napogrešnu primjenu Zakona o stvarnim pravima, već je tenavode prvi put istaknuo u apelaciji Ustavnom sudu. Viši sud jeodbio apelantovu žalbu i potvrdio prvostupanjsku odlukusmatrajući da su materijalnopravne odredbe u stjecanjuvlasništva na predmetnoj nekretnini sadržane u odredbamaZakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima i Zakonu outvrđivanju i prijenosu prava raspolaganja imovine na jediniculokalne samouprave. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sudsmatra da je Viši sud u žalbenom postupku otklonio eventualnepropuste nižestupanjskog suda vezane za primjenu materijalnogprava, što u krajnjem smislu i jeste temeljna svrhavišestupanjskog postupka. Pri tome, Ustavni sud zapaža da jeViši sud dao iscrpne razloge zašto je i primjenom relevantnihodredbi Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosimatužiteljev tužbeni zahtjev trebalo usvojiti, te dao razloge zaštoapelantovi žalbeni navodi ne mogu dovesti do drugačijegrješenja konkretne pravne stvari. Dakle, kako je konačna odlukau ovom predmetu upravo presuda Višeg suda, koji je predmetnispor, između ostalog, riješio primjenom Zakona o osnovnimsvojinsko-pravnim odnosima, te kako i sam apelant tvrdi da je ukonkretnom slučaju spor trebalo riješiti primjenom tog zakona,Ustavni sud ove apelacioni navode smatra u cijelostineutemeljenim.35. U pogledu apelantovih navoda da su redoviti sudovitrebali primijeniti odredbe članka 82. Zakona o premjeru ikatastru nekretnina i članak 268. stavak 1. Zakona o udruženomradu, Ustavni sud smatra da obrazloženje i razlozi zbog kojih jeViši sud utvrdio da se u konkretnom slučaju ne moguprimijeniti određene zakonske odredbe ne ostavljaju utisakproizvoljnosti i ne dovode u pitanje pravičnost postupka usmislu prava na pravično suđenje.36. U pogledu apelantovih navoda vezanih za ocjenudokaza, Ustavni sud naglašava da je izvan njegove nadležnostida procjenjuje kvalitetu zaključaka redovitih sudova u pogleduocjene dokaza ukoliko se ova ocjena ne doima očitoproizvoljnom (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> AP 661/04 od 22.travnja 2005. godine, objavljena u „Službenom glasniku BiH“<strong>broj</strong> 44/05). Ustavni sud ukazuje na to da je redoviti sud dužansavjesno ocijeniti sve dokaze pojedinačno i u vezi sa ostalimdokazima, pa onda na temelju takve brižljive ocjene izvestizaključak je li neka činjenica dokazana (članak 8. Zakona oparničnom postupku). Pri tome, prema članku 123. Zakona oparničnom postupku, svaka stranka je dužna dokazati činjenicena kojima temelji svoj zahtjev a sud će slobodnom ocjenomdokaza utvrditi činjenice na temelju kojih će donijeti odluku.Ova slobodna ocjena dokaza zahtijeva obrazloženje, kakosvakog dokaza pojedinačno, tako i svih dokaza zajedno, tedovođenje svih provedenih dokaza u uzajamnu logičnu vezu.37. Dakle, iz obrazloženja pobijanih presuda slijedi da jepredmetni vatrogasni dom sagrađen u većinskom dijelutužiteljevim sredstvima na zemljištu na kojem je on imao pravoraspolaganja i korištenja, te da je samom izgradnjom, naoriginaran način, tužitelj stekao pravo vlasništva napredmetnom objektu i bez upisa u javne knjige. Činjenica da jeapelant koristio predmetnu nekretninu dugi niz godina, bioupisan kao posjednik u zemljišnim knjigama te dobio dozvoleza gradnju/dogradnju, nisu dovele do prestanka tužiteljevogvlasništva nad predmetnom nekretninom, s obzirom na to daapelant nije dobio akt kojim bi se na njega prenijelo pravovlasništva na objektu i zemljištu. Također, apelant ni putemodržaja nije mogao steći pravo vlasništva na predmetnojnekretnini, s obzirom na to da je zemljište imalo statusgradskog građevinskog zemljišta kojim je tužitelj upravljao iraspolagao.38. Analizirajući provedeni postupak, odnosnoobrazloženja redovitih sudova, u smislu prethodno navedenihstandarda i načela, Ustavni sud ne može naći ništa što ukazujena povredu apelantovih ustavnih prava. Naime, obrazloženjaukazuju da su u postupku utvrđivane činjenice na okolnosti tkoje inicirao i financirao izgradnju predmetnog objekta, tko jevlasnik predmetnog zemljišta te apelantov osnivač. Ustavni sudnalazi da su za sva navedena utvrđenja redoviti sudovi dalipotpuno argumentirana i logična obrazloženja, odnosno daliodgovor na suštinsko pitanje zašto apelant nije stekao pravovlasništva na predmetnoj nekretnini, nego je tužitelj njezinisključivi vlasnik, tako da ove navode ocjenjuje neutemeljenim.39. U odnosu na apelantove navode da tužitelj nijedokazao svoj tužbeni zahtjev, da nije navedeno na kojimdokazima se temelje utvrđene činjenice, te da sudovi nisu dalinikakav značaj provedenim dokazima vještačenja, Ustavni sud iove navode ocjenjuje neutemeljenim. Sud je odlučne činjeniceutvrdio ne samo na temelju dokaza koje je predložio tužitelj,već i na temelju drugih dokaza, između ostalog, dokaza koje jepredložio apelant i nalaza i mišljenja vještaka. Dalje, analizaizvedenih dokaza nije izostala, odnosno prvostupanjski sud je, a
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 173što je potvrdio i drugostupanjski sud, u potpunosti opisaoproces pojedinačne ocjene dokaza, njihovog dovođenja umeđusobnu vezu i izvođenje zaključka da je tužitelj isključivivlasnik predmetne nekretnine.40. S obzirom na navedeno, Ustavni sud smatra daobrazloženja pobijanih presuda, u smislu utvrđivanjačinjeničnog stanja, ocjene dokaza i primjene materijalnog iprocesnog prava, u cijelosti zadovoljavaju kriterije i standardeprava na pravično suđenje iz članka 6. stavak 1. Europskekonvencije, te da su s tim u vezi apelantovi navodi o kršenjuprava iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije neutemeljeni.41. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje danema povrede prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. stavak 1. Europskekonvencije.Ostali navodi42. Apelant se, također, žali da mu je pobijanim odlukamapovrijeđeno i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europskukonvenciju. Apelant posebno ne obrazlaže kršenje ovog prava,već svoje navode temelji na proizvoljnoj primjeni materijalnogprava i proizvoljnoj ocjeni dokaza. Međutim, budući da su oviapelantovi navodi već razmotreni u okviru prava na pravičnosuđenje, Ustavni sud smatra da su i navodi o kršenju prava naimovinu iz članka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka1. Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju, također,neutemeljeni.VIII. Zaključak43. Ustavni sud zaključuje da ne postoji povreda prava napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i prava na imovinu izčlanka II/3.(k) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 1.Protokola <strong>broj</strong> 1 uz Europsku konvenciju kada su redovitisudovi svoje odluke utemeljili na činjenicama koje su utvrdiliprovođenjem dokaza u odnosu na koje stranama u postupkunije bila uskraćena mogućnost da se izjašnjavaju i da ihpobijaju, te kada je na tako utvrđeno činjenično stanjeprimijenjeno relevantno materijalno pravo na način koji neostavlja utisak proizvoljnosti.44. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.45. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.1180Уставни суд Босне и Херцеговине у Вијећу од петсудија, у предмету број АП 2700/12, рјешавајући апелацијуЕ.С., на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине,члана 59 став 2 алинеја 2 и члана 61 ст. 1 и 3 ПравилаУставног суда Босне и Херцеговине ("Службени гласникБосне и Херцеговине" бр. 60/05, 64/08 и 51/09), у саставу:Валерија Галић, предсједницаМиодраг Симовић, потпредсједникСеада Палаврић, потпредсједницаМато Тадић, судијаМирсад Ћеман, судијана сједници одржаној 30. октобра 2012. године дониојеОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУОдбија се као неоснована апелација Е.С., поднесенапротив Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 65 0 П074325 10 Гж од 5. јуна 2012. године и ПресудеОпштинског суда у Сарајеву број 65 0 П 074325 09 П од 12.фебруара 2010. године.Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне иХерцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне иХерцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и"Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне иХерцеговине".ОБРАЗЛОЖЕЊЕI. Увод1. Е.С. (у даљњем тексту: апеланткиња) из Сарајева,коју заступа Адина Бузуровић, адвокат из Сарајева,поднијела је 18. јула 2012. године апелацију Уставном судуБосне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд)против Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву (у даљњемтексту: Кантонални суд) број 65 0 П 074325 10 Гж од 5.јуна 2012. године и Пресуде Општинског суда у Сарајеву (удаљњем тексту: Општински суд) број 65 0 П 074325 09 Под 12. фебруара 2010. године. Апеланткиња је 11.септембра 2012. године допунила апелацију тако што једоставила пуномоћ за заступање у поступку пред Уставнимсудом.II. Поступак пред Уставним судом2. На основу члана 22 ст. 1 и 2 Правила Уставног суда,од Кантоналног суда, Општинског суда и туженог К.С. (удаљњем тексту: тужени), као друге стране у судскомпоступку, затражено је 26. јула 2012. године да доставеодговор на апелацију.3. Oдговор на апелацију Кантонални суд је доставио16. августа 2012. године, а тужени 31. јула 2012. године.Општински суд није доставио одговор на апелацију.4. На основу члана 26 став 2 Правила Уставног суда,одговори Кантоналног суда и туженог достављени суапеланткињи 20. септембра 2012. године.III. Чињенично стање5. Чињенице предмета које произилазе изапеланткињиних навода и докумената који су предочениУставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин.6. Пресудом Општинског суда број 65 0 П 074325 09П од 12. фебруара 2010. године разведен је брак измеђуапеланткиње и туженог, који је закључен 22. новембра2000. године пред Матичним уредом Општине НовоСарајево (став I изреке пресуде). Одређено је да ће њиховомалољетна кћерка Х.С., која је рођена 1. фебруара 2001.године, живјети с туженим, уз апеланткињину обавезу да заиздржавање малољетног дјетета доприноси мјесечнимизносом од 150,00 КМ почевши од 12. фебруара 2009.године, као дана подношења тужбе, па док за то будупостојали законски услови (став II изреке пресуде).Одређено је да ће се међусобни контакти измеђумалољетног дјетета и апеланткиње одржавати свакогуторка и четвртка од 17,00 до 19,00 сати, сваки другивикенд од петка од 18,00 сати до недјеље до 18,00 сати,затим половину љетног и зимског распуста, те по један данза вријеме вјерских и државних празника (став III изрекепресуде). Одређено је да свака странка сноси својетрошкове поступка (став IV изреке пресуде).7. У образложењу пресуде Општински суд је навео даје у току поступка извршио увид у налаз и мишљењеСлужбе социјалне заштите општине Нови Град (у даљњемтексту: Служба социјалне заштите) од 24. новембра 2009.
Број <strong>98</strong> - Страна 174 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.године, социјалну анамнезу од 17. августа 2009. године,социјално анамнестичке податке од 21. септембра 2009.године, мишљење психолога од 17. новембра 2009. годинеи мишљење педагога из октобра и новембра 2009. године.У вези с тим, Општински суд је навео да је на основунаведене документације утврђено да су психолог и педагогобавили информативни разговор с малољетном Х.С.,опсервацију понашања у току разговора и пројективнутехнику, те да је том приликом малољетна Х.С., цртајућисвоју породицу, нацртала себе, брата и оца, док је мајкунацртала на другом крају листа. Такође, том приликом јемалољетна Х.С. изјавила "да је љута на мајку јер живи садругим човјеком који се често свађа са њом и да зато нежели да живи са мајком“, као и то „да би се она и њен братвратили мајци уколико би она оставила садашњег партнера,те да би у том случају посјећивала оца свакодневно и не бијој било жао што не живи са њим". У вези с тим,Општински суд је навео да је мишљење педагога ипсихолога да малољетна Х.С. гаји јаке емоције премамајци, али да постоји љутња због појаве другог мушкарца умајчином животу. Такође, Општински суд је навео да изприложене документације произилази да је мишљењестручног тима Службе социјалне заштите да треба да сеиспоштује жеља дјетета, да су оба родитеља адекватна усвојим родитељским улогама, с тим да је перцепцијадјетета да је код оца у центру пажње, док код мајкенаклоност дијели с мајчиним партнером, те да је заочекивати да би се дијете у сличној ситуацији на истиначин односило и према оцу. При томе, Општински суд јенавео да је психолог у свом мишљењу посебно образложиода је разговор обављен с малољетном Х.С. да би сеутврдило да ли је прекид контаката с мајком искључивожеља дјетета или је можда у питању утицај оца, те да сетом приликом није стекао утисак да је дијете у било компогледу инструисано. Поред тога, Општински суд је навеода је тај суд, у смислу одредаба члана 271 став 2Породичног закона, уз посредовање Службе социјалнезаштите, обавио неформални разговор с малољетном Х.С.која је том приликом изјавила "да не жели живјети самајком, да јој не може опростити што живи са другиммушкарцем, да јој смета што се њена мајка и човјек сакојим живи стално свађају, те да неће послушати оца којијој је рекао да треба контактирати са мајком".8. Даље, Општински суд је навео да је у току поступкасаслушао апеланткињу и туженог као парничне странке, теда је саслушао свједоке Расему Хујдур, Саиму Ђозо иРамизу Чамџић. У вези с тим, Општински суд је навео да јеапеланткиња изјавила да је брачна заједница између ње итуженог фактички прекинута када је малољетна Х.С. ималадвије године и пет мјесеци, да је наредних година дијетебило у контакту с оцем, с тим да је понекад одбијала да идекод оца говорећи да јој не дозвољава да гледа цртаће идруге емисије. Такође, апеланткиња је у својој изјавитврдила да услови за дијете код туженог нису добри,будући да је тужени незапослен, да је подстанар, да сеокренуо вјери на начин који није примјерен, тј. да се ради овехабизму, те да јој је дијете приговарало како није правамуслиманка, а да таквих примједби није имала док јеживјела с њом. Општински суд је даље навео да је тужениизјавио да живи у изнајмљеном стану, да плаћа кирију уизносу од 200,00 КМ, да од уличне продаје књига остварујезараду од 500,00 до 550,00 КМ, те да је у току оставинскипоступак у ком је он једини насљедник, а да се ради одевастираној кући и имању површине 380м² у Фочи.Општински суд је даље навео да је свједок Расема Хујдуризјавила да је малољетна Х.С., као и свако дијете, билавезана за своју мајку, као и да је била у добрим односима сновим мајчиним партнером, те да није стекла утисак да јеапеланткињин партнер био насилан према дјетету.Општински суд је навео да је свједок Саима Ђозо изјавилада јој је као кућној пријатељици познато да је апеланткињаводила дијете у школу, да је одлазила на родитељскесастанке, као и да није стекла утисак да је новиапеланткињин партнер икада био насилан према дјетету.Општински суд је навео да је свједокиња Рамиза Чамџић,као учитељица малољетне Х.С., изјавила да је апеланткињадолазила у школу по дијете, да је дијете бјежало од ње, теда су је дјететови родитељи замолили да помогне да сеоствари контакт између дјетета и мајке, те да је до контактаи дошло. При томе, наведена свједокиња је изјавила да јеуказала дјетету на улогу мајке, да сматра да је постигланеки резултат, те да је примијетила код дјетета промјене набоље у погледу извршавања школских обавеза јер јемалољетна Х.С. једна од најбољих ученица у разреду.9. Општински суд је навео да је, сходно одредбамачлана 142 Породичног закона Федерације Босне иХерцеговине (у даљњем тексту: Породични закон), дониоодлуку о повјеравању малољетне Х.С. њеном оцу настарање. Наиме, Општински суд је указао да је у токупоступка неспорно утврђено да малољетна Х.С. жели даживи с оцем, што је изричито изјавила пред психологом ипедагогом Службе социјалне заштите, те приликомнеформалног разговора обављеног пред тим судом усмислу одредаба члана 271 став 2 Породичног закона. Притоме, Општински суд је указао да суд приликомодлучивања о томе с којим родитељем ће дијете живјети,поред јасно изражене дјететове жеље, води рачуна онајбољим интересима дјетета. У вези с тим, Општински судје навео да је у току поступка утврђено да су апеланткиња итужени подобни родитељи који се квалитетно брину омалољетној Х.С., да је малољетна Х.С. одлична ученица, теда своје квалитете у школи показује и од када живи с оцем,да тужени води адекватну бригу о дјетету, да је води наредовне здравствене прегледе, да плаћа за дијетешколарину, те чланарину у пливачком клубу. С обзиром даје у току поступка утврђено да се ради о брижним ипоузданим родитељима, Општински суд је навео да јецијенио жељу дјетета које је изричито изјавило да жели даживи с оцем, те да показује изузетну нелагоду, тепротивљење да у овом тренутку живи с мајком и њенимпартнером. При томе, Општински суд је навео да сматра дасу паушални апеланткињини наводи о неадекватномисповиједању вјере туженог, будући да тужени исповиједавјеру којој припадају и апеланткиња и малољетна Х.С. Помишљењу Општинског суда, начин и модалитетисповиједања вјере у конкретном случају не представљаоколност због које би се тужени сматрао неподобнимродитељем. Даље, Општински суд је навео да је, у смислуодредаба члана 140 Породичног закона, донио одлуку упогледу одржавања контаката дјетета с апеланткињом, наначин како је поближе наведено у изреци пресуде. Такође,Општински суд је навео да је, у смислу одредаба чл. 215,216, 235, 236 и 244 Породичног закона, донио одлуку упогледу издржавања дјетета. У вези с тим, Општински судје навео да је приликом одређивања износа на имеиздржавања цијенио да укупно апеланткињино примањеизноси 689,00 КМ, затим чињеницу да апеланткиња неплаћа трошкове станарине, али да има обавезу да издржавадијете из претходног брака, те да је, с друге стране, цијениоукупна примања туженог, као и његове трошкове (закупастана, школарине, чланарине), као и узраст и потребедјетета.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 17510. Одлучујући о апеланткињиној жалби противпрвостепене пресуде, Кантонални суд је донио Пресудуброј 65 0 П 074325 10 Гж од 5. јуна 2012. године којом јежалбу дјелимично уважио, па је првостепену пресудупреиначио у дијелу у ком је одлучено о почетку обавезеиздржавања тако што одређено да обавеза издржавањадјетета умјесто 12. фебруара 2009. године почиње 29. јула2009. године, док је у преосталом дијелу жалбу одбио каонеосновану и првостепену пресуду потврдио. Уобразложењу пресуде Кантонални суд је навео да сунеосновани апеланткињини жалбени наводи да јепрвостепени суд погрешно и непотпуно утврдиочињенично стање, те да је одлука о повјеравању дјететатуженом супротна интересима дјетета. Наиме, Кантоналнисуд је указао да је првостепени суд на основу савјеснеоцјене свих проведених доказа (налаза и мишљења Службесоцијалне заштите од 24. новембра 2009. године сасоцијалном анамнезом и мишљењем педагога и психолога,неформалног разговора тог суда обављеног с малољетномХ.С. од 11. децембра 2009. године, исказа саслушанихсвједока, те исказа апеланткиње и туженог) правилнозакључио да је у интересу дјетета да живи с оцем, тј.туженим. При томе, Кантонални суд је навео да јепрвостепени суд правилно закључио да у конкретномслучају није било потребно провођење вјештачењавјештака стручног профила, будући да су налаз и мишљењеСлужбе социјалне заштите урађени стручно и објективно, скомплетном социјалном анамнезом, те мишљењемпсихолога и педагога који су обавили разговор смалољетном Х.С. Такође, Кантонални суд је навео да јепрвостепени суд правилно указао да начин и модалитетисповиједања вјере туженог не утичу на његов однос сдјететом, јер се тужени адекватно брине о дјетету. Даље,Кантонални суд је навео да су неосновани апеланткињинижалбени наводи да је првостепени суд погрешно одлучио овисини доприноса за издржавање малољетне Х.С. Наиме,Кантонални суд је указао да је првостепени суд узео уобзир сва апеланткињина примања у складу с одредбамачл. 215, 235 и 236 Породичног закона, те закључио да јеадекватан износ од 150,00 КМ мјесечно. При томе,Кантонални суд је навео да је првостепени суд цијениочињенице да апеланткиња има стално запослење и укупнамјесечна примања у износу од 689,00 КМ, док је туженинезапослен, живи у изнајмљеном стану и само повременоостварује примања од продаје књига. Међутим,Кантонални суд је навео да су основани апеланткињинижалбени наводи у погледу почетка обавезе издржавања,будући да је тужени 29. јула 2009. године поднио захтјев застаратељство над дјететом, те да је тада затражио да сеобавеже апеланткиња да доприноси за издржавањемалољетне Х.С. Имајући у виду наведено, Кантонални судје закључио да је основана апеланткињина жалба у погледупочетка обавезе издржавања, те је у том дијелупрвостепену пресуду преиначио, док је у преосталомдијелу жалбу одбио и првостепену пресуду потврдио.IV. Апелацијаа) Наводи из апелације11. Апеланткиња сматра да јој је оспореним одлукамаповријеђено право на правично суђење из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европскеконвенције за заштиту људских права и основних слобода(у даљњем тексту: Европска конвенција), право напородични живот из члана II/3ф) Устава Босне иХерцеговине ком одговара члан 8 Европске конвенције, теда су прекршене и одредбе Конвенције о правима дјетета.Такође, апеланткиња сматра да јој је оспореним одлукамаповријеђено право на личну слободу и безбједност из чланаII/3д) Устава Босне и Херцеговине, слобода изражавања изчлана II/3х) Устава Босне и Херцеговине, право на брак изаснивање породице из члана II/3ј) Устава Босне иХерцеговине и право на образовање из члана II/3л) УставаБосне и Херцеговине.12. Апеланткиња наводи да је одлука о повјеравањудјетета туженом заснована на површном и потпунонеприхватљивом налазу и мишљењу Службе социјалнезаштите. Наиме, апеланткиња наводи да стручни тимСлужбе социјалне заштите није узео у обзир чињеницу даје тужени припадник вехабијске заједнице, да обављамолитве пет пута на дан у џамији "Краљ Фахд" и да јеискључиво у контакту са сљедбеницима унутар затворенерелигијске групе која заступа тзв. вехабијски ислам. Поапеланткињином мишљењу, постоји бојазан да ће начинживота туженог и посвећеност радикалном исламу (а непосвећеност дјетету, које би требало да му буде приоритет)штетно утицати на васпитање и формирање личностидјетета. Даље, апеланткиња наводи да су редовни судовиодлуку о старатељству донијели на основу изјавемалољетног дјетета, те да су, при томе, и погрешнозакључили да изјаву дјетета да "жели да живи са оцем" нијеинструисао тужени. Наиме, апеланткиња сматра да постојизначајан утицај туженог на дијете, што произилази изизјава малољетне Х.С. (да апеланткиња није правамуслиманка јер не клања, није покривена), које примједбедијете није имало док је живјело с њом. Апеланткиња даљенаводи да редовни судови уопште нису цијенили исказесаслушаних свједока који су изјавили да је апеланткињабрижна и одговорна мајка која се самостално пуних седамгодина бринула о дјетету, те који су потврдили да измеђумалољетне Х.С. и апеланткињиног партнера није билоникаквих проблема, те да се дијете јако везало заапеланткињиног партнера. Такође, апеланткиња наводи даје првостепени суд одбио њен приједлог да се проведевјештачење вјештака психолога и педагога, иако јеспецифичност ситуације захтијевала да се у поступакукључе ти стручњаци. Поред тога, апеланткиња наводи даредовни судови нису узели у обзир да њена нето платаизноси 513,00 КМ, јер накнаду за топли оброк прима убоновима, те стога сматра да је износ од 150,00 КМ на имеиздржавања дјетета, превисоко одређен.13. Даље, апеланткиња наводи да је Босна иХерцеговина као потписница Конвенције о правима дјететадужна да предузме све ефикасне и одговарајуће мјере да бисе уклонили сви традиционални обичаји који су шкодљивипо дјечије здравље. У вези с тим, апеланткиња наводи дамалољетна Х.С., под утицајем оца и чланова вехабијскезаједнице, живи религијски живот који је апеланткињипотпуно неприхватљив, а који ће сигурно штетно утицатина дјететов физички, духовни, морални и друштвени развој.Такође, апеланткиња наводи да је малољетна Х.С.принуђена да обавља молитве пет пута на дан у џамији"Краљ Фахд", што је далеко од смјерница Конвенције оправима дјетета и о праву дјетета на одмор и слободновријеме, на игру и рекреацију који одговарају старостидјетета, те на слободно учешће у културном животу иумјетностима.б) Одговор на апелацију14. У одговору на апелацију Кантонални суд је навеода оспореном пресудом тог суда нису повријеђенаапеланткињина права наведена у апелацији. Наиме,Кантонални суд је указао да је тај суд, испитујући
Број <strong>98</strong> - Страна 176 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.првостепену пресуду у границама разлога наведених ужалби, те пазећи по службеној дужности на повредеодредаба парничног поступка и на правилну примјенуматеријалног права, одлучио као у изреци своје пресуде. Накрају, Кантонални суд је навео да остаје код свих разлогакоји су наведени у образложењу предметне пресуде. Собзиром на наведено, Кантонални суд је предложио да сепредметна апелација одбије као неоснована.15. У одговору на апелацију тужени је, измеђуосталог, навео да је предметна апелација неоснована,ничим аргументована, без валидних доказа. При томе,тужени је навео да је 15. јула 2012. године подниоприједлог за извршење пресуде Кантоналног суда, будућида апеланткиња не извршава своју обавезу да доприносииздржавању малољетне Х.С. онако како је одређенонаведеном пресудом.V. Релевантни прописи16. У Породичном закону Федерације Босне иХерцеговине ("Службене новине Федерације Босне иХерцеговине" бр. 35/05 и 41/05) релевантне одредбе гласе:Члан 124. став 2.(2) Дијете има право живјети са родитељима. Ако неживи са оба или са једним родитељем, право је дјетета даредовно одржава личне односе и непосредне контакте сародитељем са којим не живи. […]Члан 129. став 2.(2) Родитељско старање се остварује у најбољеминтересу дјетета.Члан 142. став 2.(2) Одлуку о томе с којим ће родитељем дијетеживјети доноси суд.Члан 145. став 1.(1) У одлуци о старању о дјетету из става 2. члана142. овог закона, суд ће одредити начин одржавања личниходноса и непосредних контаката дјетета с родитељем скојим не живи.Члан 149.(1) У свим поступцима у којима се одлучује ородитељском старању и повјеравању чувања и васпитањадјетета надле жни орган треба дати дјетету потребансавјет, упознати га са околностима важним заодлучивање и омогућити му да изрази своје мишљење отим околностима.(2) Мишљење дјетета ће се узети у обзир у складу сањеговим узрастом и зрелости.Члан 215.Родитељи су дужни издржавати малољетно дијетеи у извршавању те обавезе морају искористити све својемогућности и способности.Члан 235. став 3.(3) Приликом утврђивања могућности лица које једужно да вати издржавање, суд ће узети у обзир свањегова примања и стварне могућности да стиче повећанузараду, као и његове властите потребе и законске обавезеиздржавања.Члан 236.(1) Кад се издржавање захтијева за дијете суд ће,поред околности из члана 235. овог закона узети у обзир иузраст дјетета, као и потребе за његово школовање.(2) У поступку за издржавање дјетета суд ћепосебно уважавати као допринос за издржавање дјетета,рад и бригу коју у васпитање и подизање дјетета улажеродитељ са којим дијете живи.Члан 271. став 2.(2) Током поступка у којем одлучује о томе с којим ћеродитељем дијете живјети, о личним односима инепосредним контактима дјетета са родитељем са којимне живи, те о родитељском старању, суд мора наодговарајући начин обавијестити дијете које је способносхватити значење и правне посљедице одлуке о вођењупоступка и о његовом праву да изрази своје мишљење.Судија обавља неформални разговор са дјететом на суду,или ван суда, уз посредовање органа старатељства о чемусаставља записник.Члан 304. став 1.(1) Одлуком којом се утврђује да брак не постоји, илисе поништава или разводи […] као и одлуком донесеном удругим случајевима одвојеног живота родитеља, суд ћеодлучити о томе с којим родитељем ће живјетималољетно дијете […] о начину одржавања личних односаи непосредних контаката дјетета с другим родитељем[…].Члан 305. став 1.(1) Прије доношења одлуке из става 1. члана 304. овогзакона суд ће затражити мишљење и приједлог органастаратељства. У случају развода брака родитеља, органстаратељства је дужан узети у обзир мишљење лицаовлашћеног за посредовање.VI. Допустивост17. У складу с чланом VI/3б) Устава Босне иХерцеговине, Уставни суд, такође, има апелационунадлежност у питањима која су садржана у овом уставукада она постану предмет спора због пресуде било ког судау Босни и Херцеговини.18. У складу с чланом 16 став 1 Правила Уставногсуда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако супротив пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава,исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могућисходно закону и ако се поднесе у року од 60 дана од данакада је подносилац апелације примио одлуку о посљедњемдјелотворном правном лијеку који је користио.19. У конкретном случају предмет оспоравањаапелацијом је Пресуда Кантоналног суда број 65 0 П074325 10 Гж од 5. јуна 2012. године против које немадругих дјелотворних правних лијекова могућих сходнозакону. Затим, оспорену пресуду апеланткиња је примила15. јуна 2012. године, а апелација је поднесена 18. јула2012. године тј. у року од 60 дана, како је прописаночланом 16 став 1 Правила Уставног суда. На крају,апелација испуњава и услове из члана 16 ст. 2 и 4 ПравилаУставног суда, јер није очигледно (prima facie) неоснована,нити постоји неки други формални разлог због когапелација није допустива.20. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Боснеи Херцеговине, те члана 16 ст. 1, 2 и 4 Правила Уставногсуда, Уставни суд је утврдио да предметна апелацијаиспуњава услове у погледу допустивости.VII. Меритум21. Апеланткиња оспорава наведене пресуде тврдећида су тим пресудама повријеђена њена права из члана II/3е)Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европскеконвенције, члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине комеодговара члан 8 Европске конвенције, члана II/3д), х), ј) ил) Устава Босне и Херцеговине, као и да су прекршенеодредбе Конвенције о правима дјетета.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 177Право на правично суђење22. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:е) Право на правично саслушање у грађанским икривичним стварима и друга права у вези са кривичнимпоступком.23. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантномдијелу гласи:1) Приликом утврђивања грађанских права и обавезаили основаности било какве кривичне оптужбе противњега свако има право на правично суђење и јавну расправуу разумном року пред независним и непристрасним,законом установљеним судом. […]24. Уставни суд, прије свега, указује да се предметнисудски поступак тиче повјеравања и издржавања дјетета,дакле предмета грађанско-правне природе, те је стога члан6 став 1 Европске конвенције примјенљив.25. Уставни суд запажа да се апеланткињини наводи окршењу права на правично суђење у суштини односе натврдњу да су редовни судови, при доношењу својиходлука, погрешно утврдили чињенично стање. У вези стим, Уставни суд указује да сходно пракси Европског судаи Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитујузакључке редовних судова у погледу чињеничног стања ипримјене материјалног права (види Европски суд, Proninaпротив Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005.године, апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд нијенадлежан да супституише редовне судове у процјеничињеница и доказа, већ је генерално задатак редовнихсудова да оцијене чињенице и доказе које су извели (видиЕвропски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства,пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број19354/02). Задатак Уставног суда је да испита да ли јеевентуално дошло до повреде или занемаривања уставнихправа (право на правично суђење, право на приступ суду,право на дјелотворан правни лијек и др.), те да ли јепримјена закона била, евентуално, произвољна илидискриминаторска. Дакле, у оквиру апелационенадлежности Уставни суд се бави искључиво питањемевентуалне повреде уставних права или права из Европскеконвенције у поступку пред редовним судовима, па ће уконкретном случају Уставни суд испитати да ли јепоступак у цјелини био правичан у смислу члана 6 став 1Европске конвенције (види Уставни суд, Одлука број АП20/05 од 18. маја 2005. године, објављена у "Службеномгласнику БиХ" број 58/05).26. У конкретном случају, Уставни суд запажа да суредовни судови детаљно и јасно образложили своје одлуке,како у погледу утврђеног чињеничног стања, тако и упогледу примјене материјалног права, а таква образложењаУставни суд не сматра произвољним. Наиме, Уставни судзапажа да је првостепени суд на основу оцјене свихпроведених доказа, и то налаза и мишљења Службесоцијалне заштите од 24. новембра 2009. године сасоцијалном анамнезом и мишљењем педагога и психолога,исказа саслушаних свједока, те исказа апеланткиње итуженог, закључио да је у најбољем интересу малољетнеХ.С. да живи с туженим. Поред тога, Уставни суд запажада је Општински суд обавио разговор с малољетном Х.С.сходно одредбама члана 271 став 2 Породичног закона. Увези с наведеним, Уставни суд запажа да је Општинскисуд, приликом доношења одлуке о повјеравању дјететатуженом, јасно указао да је превасходно водио рачуна оинтересима дјетета. Наиме, Општински суд је указао да изпроведених доказа јасно произилази да је тужени подобанродитељ који се адекватно брине о дјетету, те да је, притоме, тај суд цијенио и жељу дјетета које је у разговору спсихологом и педагогом, као и приликом неформалногразговора обављеног пред тим судом, јасно изразило жељуда жели да живи с туженим, односно да дијете показујеизузетну нелагоду, те противљење да у овом тренутку живис апеланткињом и њеним партнером. Затим, Уставни судзапажа да је другостепени суд, одлучујући оапеланткињиној жалби, јасно указао да је првостепени судправилно поступио када је одбио апеланткињин приједлогда се проведе вјештачење с вјештацима психологом ипедагогом, те у вези с тим дао детаљне и јасне разлоге уобразложењу своје одлуке. Такође, Уставни суд запажа дасу редовни судови јасно указали да начин на којиисповиједа вјеру тужени не представља околност због којеби он могао да се сматра неподобним родитељем, дајући зато јасне разлоге, у чему Уставни суд не налази било каквупроизвољност. На крају, Уставни суд запажа да су редовнисудови, у смислу одредаба чл. 215, 235 и 236 Породичногзакона, одлучили о обавези апеланткиње да издржавамалољетну Х.С., у чему Уставни суд, такође, не налазибило какву произвољност. Имајући у виду детаљне и јаснеразлоге првостепеног суда, које је као правилне прихватиои другостепени суд, Уставни суд не налази ништа што биуказивало на произвољно поступање тих судова придоношењу одлуке о повјеравању дјетета туженом настарање, те одлуке у погледу апеланткињине обавезе дадоприноси издржавању дјетета.27. На основу изложеног Уставни суд сматра да суредовни судови у образложењима оспорених одлука дализадовољавајуће, јасне и потпуне разлоге како у погледуутврђеног чињеничног стања, тако и у погледу примјенематеријалног права, те да су на тај начин испоштовалигаранције права на правично суђење из члана 6 став 1Европске конвенције. Стога Уставни суд сматра да нијеповријеђено апеланткињино право на правично суђење изчлана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6Европске конвенције.Право на приватни и породични живот, дом и преписку28. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине урелевантном дијелу гласи:Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживајуљудска права и основне слободе из става 2 овог члана, аона обухватају:ф) Право на приватни и породични живот, дом ипреписку.29. Члан 8. Европске конвенције гласи:1. Свако има право на поштивање свог приватног ипородичног живота, дома и преписке.2. Јавна власт се не мијеша у вршење овог права, осимако је такво мијешање предвиђено законом и ако је тонеопходна мјера у демократском друштву у интересунационалне безбједности, јавне безбједности, економскедобробити земље, спречавања нереда или спречавањазлочина, заштите здравља и морала, или заштите права ислобода других.30. Уставни суд наглашава да је основна сврха члана 8Европске конвенције заштита појединаца од арбитрарнихмијешања власти у њихова права гарантована чланом 8Европске конвенције (Европски суд за људска права, Kroonпротив Холандије, пресуда од 27. октобра 1994. године,серија А, број 297-Ц, став 31). Члан 8 Европске конвенцијештити право појединца на поштовање његовог породичног
Број <strong>98</strong> - Страна 178 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.живота и предвиђа да се јавна власт неће мијешати увршење овог права, осим у случајевима из става 2 тогчлана.31. Приликом разматрања да ли је повријеђен члан 8Европске конвенције, Уставни суд превасходно мора даутврди да ли веза апеланткиње и малољетне Х.С.представља "породични живот" у смислу значења члана 8став 1 Европске конвенције, а затим да ли оспорене одлукепредстављају "мијешање" јавних власти у поштовање тогапеланткињиног права. У вези с тим, Уставни суд указујена то да је неспорно да се веза апеланткиње и њене кћеркеХ.С. убраја у домен породичног живота. Такође, Уставнисуд сматра да је несумњиво да је оспореним одлукамадошло до мијешања у апеланткињино право на поштовањепородичног живота јер су редовни судови донијели одлукуо повјеравању дјетета туженом на старање.32. Сљедеће питање на које Уставни суд треба датиодговор јесте да ли је "мијешање" у апеланткињино правона поштовање "породичног живота" оправдано у смислучлана 8 став 2 Европске конвенције. Да би "мијешање"било оправдано оно мора: (а) да буде предвиђено законом,(б) да има легитиман циљ од јавног или општег интереса и(ц) да буде у складу с принципом пропорционалности удемократском друштву. Услов законитости се, у складу сазначењем термина Европске конвенције, састоји из вишеелемената: (а) мијешање мора да буде засновано надомаћем или међународном закону; (б) закон о ком је ријечмора да буде примјерено доступан тако да појединац будепримјерено упућен на околности закона које могу да сепримијене на дати предмет и (ц) закон, такође, мора дабуде формулисан с одговарајућом тачношћу и јасноћом даби се појединцу допустило да према њему прилагоди својепоступке (види Европски суд за људска права, SundayTimes против Уједињеног Краљевства, пресуда од 26.априла 1979. године, серија А, број 30, став 49). У случајуда се испостави да је то "мијешање" у складу са законом, итада може да представља повреду члана 8 Европскеконвенције ако се сматра да оно није "неопходно" да би сепостигао један од законитих циљева из става 2 члана 8Европске конвенције. Неопходно у овом контексту значида "мијешање" одговара "притисцима друштвених потреба"и да постоји разумна релација пропорционалности измеђумијешања и законитог циља ком се тежи (види Европскисуд за људска права, Niemietz против Њемачке, пресуда од16. децембра 1992. године, серија А, број 251).33. У конкретном случају, Уставни суд указује да јеодредбама члана 142 став 2 Породичног закона прописанода "одлуку о томе са којим родитељем ће дијете живјетидоноси суд". Такође, Уставни суд указује да је одредбамачлана 304 став 1 Породичног закона, између осталог,прописано "да ће одлуком, којом се утврђује да се бракразводи, суд одлучити о томе са којим родитељем ћеживјети малољетно дијете". Уставни суд запажа да суредовни судови, према наведеним законским одредбама, упредметном судском поступку донијели одлуку оповјеравању малољетне Х.С. на старање туженом. Уставнисуд указује да из наведеног јасно произилази да јемијешање у апеланткињино право на поштовањепородичног живота извршено на основу "закона" који, притоме, несумњиво испуњава стандарде Европске конвенцијеу погледу јасноће и транспарентности.34. Даље, при испитивању да ли мијешање уапеланткињино право на породични живот има "легитиманциљ", Уставни суд, прије свега, указује да су малољетнадјеца посебно осјетљива категорија како због немогућностида се сама о себи брину, због свог узраста и недостаткапословне способности, тако и због чињенице да од развоја,васпитања и образовања дјеце зависи и будућност дјецепојединачно, али и друштва у цјелини. С обзиром на то,Уставни суд сматра да одлука суда о повјеравању дјетета,која се доноси у најбољем интересу дјетета, несумњивопредставља "легитиман циљ у јавном или општеминтересу", односно неопходну мјеру у демократскомдруштву ради заштите права и слобода других у смислучлана 8 став 2 Европске конвенције, тј. у конкретномслучају ради заштите права и слобода дјетета о чијемповјеравању је одлучивано.35. Уставни суд даље запажа да су редовни судови,при доношењу одлуке о повјеравању дјетета туженом настарање, јасно указали да су превасходно водили рачуна онајбољим интересима дјетета, у смислу одредаба члана 129став 2 Породичног закона, дајући детаљно и јаснообразложење у том смислу. При томе, Уставни суд указуједа је одредбама члана 3 став 1 Конвенције о правимадјетета прописано да "у свим акцијама у вези с дјецом, безобзира да ли их предузимају јавне или приватне друштвенедобротворне институције, судови, управне власти илизаконска тијела, најбољи интереси дјетета биће одпрвенственог значаја". Дакле, из наведеног произилази дасу у конкретном случају испоштоване, како релевантнеодредбе Породичног закона, тако и стандарди прописаниКонвенцијом о правима дјетета. По мишљењу Уставногсуда, јавни интерес да се дијете заштити, тј. да се приодлучивању о повјеравању дјетета донесе одлука унајбољем интересу тог дјетета, без сумње претеже надапеланткињиним правом да живи са својим дјететом. Осимтога, у оспореним одлукама нема ничега што указује на тода ће апеланткиња бити спријечена да на одговарајућиначин и даље његује и остварује контакте с дјететом, дакледа на одговарајући начин остварује право на "породичниживот" у смислу члана 8 Европске конвенције. Стога,Уставни суд сматра да оспореним одлукама није нарушенпринцип пропорционалности између апеланткињиногправа и легитимног циља који се жели постићи.36. На основу изложеног, Уставни суд сматра даоспореним одлукама редовних судова није повријеђеноапеланткињино право на поштовање породичног живота изчлана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8Европске конвенције.Остали наводи37. Апеланткиња сматра да су оспореним одлукамапрекршене и одредбе Конвенције о правима дјетета. У везис тим, Уставни суд запажа да је апеланткиња у предметнојапелацији навела да је Босна и Херцеговина каопотписница Конвенције о правима дјетета "дужнапредузети све ефикасне и одговарајуће мјере да би сеуклонили сви традиционални обичаји шкодљиви по дјечијездравље" (члан 24 став 3 Конвенције о правима дјетета), теда "дијете има право на одмор и слободно вријеме, на игруи рекреацију који одговарају старости дјетета, те наслободно учешће у културном животу и умјетностима"(члан 31 став 1 Конвенције о правима дјетета). Међутим,Уставни суд указује да апеланткиња, осим паушалнихнавода, није понудила аргументе, нити доказе који биуказали на могућу повреду наведених права. С обзиром нато, Уставни суд сматра да су апеланткињини наводи окршењу одредаба Конвенције о правима дјетета потпунопаушални, те стога и неосновани.38. Даље, апеланткиња сматра да јој је оспоренимодлукама повријеђено право на личну слободу ибезбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине,
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 179слобода изражавања из члана II/3х) Устава Босне иХерцеговине, право на брак и заснивање породице из чланаII/3ј) Устава Босне и Херцеговине и право на образовање изчлана II/3л) Устава Босне и Херцеговине. Међутим,Уставни суд указује да се у предметном поступку ни накоји начин није одлучивало о правима која су гарантовананаведеним члановима, те стога Уставни суд овеапеланткињине наводе неће разматрати.VIII. Закључак39. Уставни суд закључује да не постоји кршењеправа на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне иХерцеговине и члана 6 Европске конвенције будући да суредовни судови, при доношењу одлука о повјеравању ииздржавању дјетета, детаљно и јасно образложили својеодлуке како у погледу утврђеног чињеничног стања, тако иу погледу примјене материјалног права, а такваобразложења Уставни суд не сматра произвољним.40. Уставни суд закључује да не постоји кршењеправа на поштовање породичног живота из члана II/3ф)Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европскеконвенције, зато што је мијешање јавних власти уапеланткињино право на породични живот засновано назакону и неопходно у демократском друштву у сврхупостизања законитог циља, а при томе није нарушен нипринцип пропорционалности између апеланткињиногправа и законитог циља коме се тежи.41. Уставни суд закључује да не постоји ни кршењеодредаба Конвенције о правима дјетета, будући да суапеланткињини наводи у том правцу паушално изнесени, аиз оспорених пресуда не произилази ништа што биуказивало на кршење одредаба Конвенције о правимадјетета.42. На основу члана 61 ст. 1 и 3 Правила Уставногсуда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.43. Сходно члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.ПредсједницаУставног суда Босне и ХерцеговинеВалерија Галић, с. р.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u Vijeću od pet sudija, upredmetu <strong>broj</strong> AP 2700/12, rješavajući apelaciju E.S., naosnovu člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, člana 59.stav 2. alineja 2. i člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>"br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, potpredsjednikSeada Palavrić, potpredsjednicaMato Tadić, sudijaMirsad Ćeman, sudijana sjednici održanoj 30. oktobra 2012. godine donio jeODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neosnovana apelacija E.S., podnesenaprotiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu <strong>broj</strong> 65 0 P074325 10 Gž od 5. juna 2012. godine i Presude Općinskogsuda u Sarajevu <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 09 P od 12. februara 2010.godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>", "Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>", "Službenom glasniku Republike Srpske" i"Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. E.S. (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Sarajeva, kojuzastupa Adina Buzurović, advokat iz Sarajeva, podnijela je 18.jula 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv PresudeKantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalnisud) <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 10 Gž od 5. juna 2012. godine iPresude Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu:Općinski sud) <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 09 P od 12. februara 2010.godine. Apelantica je 11. septembra 2012. godine dopunilaapelaciju tako što je dostavila punomoć za zastupanje upostupku pred Ustavnim sudom.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na osnovu člana 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda, Općinskog suda i tuženog K.S. (udaljnjem tekstu: tuženi), kao druge strane u sudskom postupku,zatraženo je 26. jula 2012. godine da dostave odgovor naapelaciju.3. Odgovor na apelaciju Kantonalni sud je dostavio 16.augusta 2012. godine, a tuženi 31. jula 2012. godine. Općinskisud nije dostavio odgovor na apelaciju.4. Na osnovu člana 26. stav 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori Kantonalnog suda i tuženog su dostavljeni apelantici20. septembra 2012. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Presudom Općinskog suda <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 09 P od12. februara 2010. godine razveden je brak između apelantice ituženog, koji je zaključen 22. novembra 2000. godine predMatičnim uredom Općine Novo Sarajevo (stav I izrekepresude). Određeno je da će njihovo malodobna kćerka H.S.,koja je rođena 1. februara 2001. godine, živjeti s tuženim, uzapelantičinu obavezu da za izdržavanje malodobnog djetetadoprinosi mjesečnim iznosom od 150,00 KM počevši od 12.februara 2009. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa dok za tobudu postojali zakonski uvjeti (stav II izreke presude).Određeno je da će se međusobni kontakti između malodobnogdjeteta i apelantice održavati svakog utorka i četvrtka od 17,00do 19,00 sati, svaki drugi vikend od petka od 18,00 sati donedjelje do 18,00 sati, zatim polovinu ljetnog i zimskograspusta, te po jedan dan za vrijeme vjerskih i državnihpraznika (stav III izreke presude). Određeno je da svaka strankasnosi svoje troškove postupka (stav IV izreke presude).7. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo da je utoku postupka izvršio uvid u nalaz i mišljenje Službe socijalnezaštite općine Novi Grad (u daljnjem tekstu: Služba socijalnezaštite) od 24. novembra 2009. godine, socijalnu anamnezu od17. augusta 2009. godine, socijalno anamnestičke podatke od21. septembra 2009. godine, mišljenje psihologa od 17.novembra 2009. godine i mišljenje pedagoga iz oktobra inovembra 2009. godine. U vezi s tim, Općinski sud je naveo daje na osnovu navedene dokumentacije utvrđeno da su psiholog ipedagog obavili informativni razgovor sa malodobnom H.S.,opservaciju ponašanja u toku razgovora i projektivnu tehniku,te da je tom prilikom malodobna H.S., crtajući svoju porodicu,nacrtala sebe, brata i oca, dok je majku nacrtala na drugomkraju <strong>list</strong>a. Također, tom prilikom je malodobna H.S. izjavila"da je ljuta na majku jer živi sa drugim čovjekom koji se čestosvađa sa njom i da zato ne želi da živi sa majkom“, kao i to „dabi se ona i njen brat vratili majci ukoliko bi ona ostavilasadašnjeg partnera, te da bi u tom slučaju posjećivala oca
Број <strong>98</strong> - Страна 180 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.svakodnevno i ne bi joj bilo žao što ne živi sa njim". U vezi stim, Općinski sud je naveo da je mišljenje pedagoga i psihologada malodobna H.S. gaji jake emocije prema majci, ali da postojiljutnja zbog pojave drugog muškarca u majčinom životu.Također, Općinski sud je naveo da iz priložene dokumentacijeproizlazi da je mišljenje stručnog tima Službe socijalne zaštiteda se treba ispoštovati želja djeteta, da su oba roditeljaadekvatna u svojim roditeljskim ulogama, s tim da je percepcijadjeteta da je kod oca u centru pažnje, dok kod majke naklonostdijeli s majčinim partnerom, te da je za očekivati da bi se dijeteu sličnoj situaciji na isti način odnosilo i prema ocu. Pri tome,Općinski sud je naveo da je psiholog u svom mišljenju posebnoobrazložio da je razgovor obavljen s malodobnom H.S. kako bise utvrdilo da li je prekid kontakata sa majkom isključivo željadjeteta ili je možda u pitanju uticaj oca, te da se tom prilikomnije stekao utisak da je dijete u bilo kojem pogledu instruirano.Pored toga, Općinski sud je naveo da je taj sud, u smisluodredaba člana 271. stav 2. Porodičnog zakona, uzposredovanje Službe socijalne zaštite, obavio neformalnirazgovor s malodobnom H.S. koja je tom prilikom izjavila "dane želi živjeti sa majkom, da joj ne može oprostiti što živi sadrugim muškarcem, da joj smeta što se njena majka i čovjek sakojim živi stalno svađaju, te da neće poslušati oca koji joj jerekao da treba kontaktirati sa majkom".8. Dalje, Općinski sud je naveo da je u toku postupkasaslušao apelanticu i tuženog kao parnične stranke, te da jesaslušao svjedoke Rasemu Hujdur, Saimu Đozo i RamizuČamdžić. U vezi s tim, Općinski sud je naveo da je apelanticaizjavila da je bračna zajednica između nje i tuženog faktičkiprekinuta kada je malodobna H.S. imala dvije godine i petmjeseci, da je narednih godina dijete bilo u kontaktu s ocem, stim da je ponekad odbijala da ide kod oca govoreći da joj nedozvoljava da gleda crtaće i druge emisije. Također, apelanticaje u svojoj izjavi tvrdila da uvjeti za dijete kod tuženog nisudobri, budući da je tuženi nezaposlen, da je podstanar, da seokrenuo vjeri na način koji nije primjeren, tj. da se radi ovehabizmu, te da joj je dijete prigovaralo kako nije pravamuslimanka, a da takvih primjedbi nije imala dok je živjela snjom. Općinski sud je dalje naveo da je tuženi izjavio da živi uiznajmljenom stanu, da plaća kiriju u iznosu od 200,00 KM, daod ulične prodaje knjiga ostvaruje zaradu od 500,00 do 550,00KM, te da je u toku ostavinski postupak u kojem je on jedininasljednik, a da se radi o devastiranoj kući i imanju površine380m² u Foči. Općinski sud je dalje naveo da je svjedokRasema Hujdur izjavila da je malodobna H.S., kao i svakodijete, bila vezana za svoju majku, kao i da je bila u dobrimodnosima s novim majčinim partnerom, te da nije stekla utisakda je apelantičin partner bio nasilan prema djetetu. Općinskisud je naveo da je svjedokinja Saima Đozo izjavila da joj je kaokućnoj prijateljici poznato da je apelantica vodila dijete u školu,da je odlazila na roditeljske sastanke, kao i da nije stekla utisakda je novi apelantičin partner ikada bio nasilan prema djetetu.Općinski sud je naveo da je svjedok Ramiza Čamdžić, kaoučiteljica malodobne H.S., izjavila da je apelantica dolazila uškolu po dijete, da je dijete bježalo od nje, te da su je djetetoviroditelji zamolili da pomogne da se ostvari kontakt izmeđudjeteta i majke, te da je do kontakta i došlo. Pri tome, navedenasvjedokinja je izjavila da je ukazala djetetu na ulogu majke, dasmatra da je postigla neki rezultat, te da je primijetila koddjeteta promjene na bolje u pogledu izvršavanja školskihobaveza jer je malodobna H.S. jedna od najboljih učenica urazredu.9. Općinski sud je naveo da je, prema odredbama člana142. Porodičnog zakona Federacije <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (udaljnjem tekstu: Porodični zakon), donio odluku o povjeravanjumalodobne H.S. njenom ocu na staranje. Naime, Općinski sudje ukazao da je u toku postupka nesporno utvrđeno damalodobna H.S. želi da živi s ocem, što je izričito izjavila predpsihologom i pedagogom Službe socijalne zaštite, te prilikomneformalnog razgovora obavljenog pred tim sudom u smisluodredaba člana 271. stav 2. Porodičnog zakona. Pri tome,Općinski sud je ukazao da sud prilikom odlučivanja o tome skojim roditeljem će dijete živjeti, pored jasno izraženedjetetove želje, vodi računa o najboljim interesima djeteta. Uvezi s tim, Općinski sud je naveo da je u toku postupkautvrđeno da su apelantica i tuženi podobni roditelji koji sekvalitetno brinu o malodobnoj H.S., da je malodobna H.S.odlična učenica, te da svoje kvalitete u školi pokazuje i od kadaživi s ocem, da tuženi vodi adekvatnu brigu o djetetu, da je vodina redovne zdravstvene preglede, da plaća za dijete školarinu,te članarinu u plivačkom klubu. S obzirom da je u tokupostupka utvrđeno da se radi o brižnim i pouzdanimroditeljima, Općinski sud je naveo da je cijenio želju djetetakoje je izričito izjavilo da želi da živi s ocem, te da pokazujeizuzetnu nelagodu, te protivljenje da u ovom trenutku živi smajkom i njenim partnerom. Pri tome, Općinski sud je naveo dasmatra da su paušalni apelantičini navodi o neadekvatnomispovijedanju vjere tuženog, budući da tuženi ispovijeda vjerukojoj pripadaju i apelantica i malodobna H.S. Po mišljenjuOpćinskog suda, način i modalitet ispovijedanja vjere ukonkretnom slučaju ne predstavlja okolnost zbog koje bi setuženi smatrao nepodobnim roditeljem. Dalje, Općinski sud jenaveo da je, u smislu odredaba člana 140. Porodičnog zakona,donio odluku u pogledu održavanja kontakata djeteta sapelanticom, na način kako je pobliže navedeno u izrecipresude. Također, Općinski sud je naveo da je, u smisluodredaba čl. 215, 216, 235, 236. i 244. Porodičnog zakona,donio odluku u pogledu izdržavanja djeteta. U vezi s tim,Općinski sud je naveo da je prilikom određivanja iznosa na imeizdržavanja cijenio da ukupno apelantičino primanje iznosi689,00 KM, zatim činjenicu da apelantica ne plaća troškovestanarine, ali da ima obavezu izdržavanja djeteta iz prethodnogbraka, te da je, s druge strane, cijenio ukupna primanja tuženog,kao i njegove troškove (zakupa stana, školarine, članarine), kaoi uzrast i potrebe djeteta.10. Odlučujući o apelantičinoj žalbi protiv prvostepenepresude, Kantonalni sud je donio Presudu <strong>broj</strong> 65 0 P 07432510 Gž od 5. juna 2012. godine kojom je žalbu djelimičnouvažio, pa je prvostepenu presudu preinačio u dijelu u kojem jeodlučeno o početku obaveze izdržavanja tako što određeno daobaveza izdržavanja djeteta umjesto 12. februara 2009. godinepočinje 29. jula 2009. godine, dok je u preostalom dijelu žalbuodbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio. Uobrazloženju presude Kantonalni sud je naveo da su neosnovaniapelantičini žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno inepotpuno utvrdio činjenično stanje, te da je odluka opovjeravanju djeteta tuženom suprotna interesima djeteta.Naime, Kantonalni sud je ukazao da je prvostepeni sud naosnovu savjesne ocjene svih provedenih dokaza (nalaza imišljenja Službe socijalne zaštite od 24. novembra 2009.godine sa socijalnom anamnezom i mišljenjem pedagoga ipsihologa, neformalnog razgovora tog suda obavljenog smalodobnom H.S. od 11. decembra 2009. godine, iskazasaslušanih svjedoka, te iskaza apelantice i tuženog) pravilnozaključio da je u interesu djeteta da živi s ocem, tj. tuženim. Pritome, Kantonalni sud je naveo da je prvostepeni sud pravilnozaključio da u konkretnom slučaju nije bilo potrebnoprovođenje vještačenja vještaka stručnog profila, budući da sunalaz i mišljenje Službe socijalne zaštite urađeni stručno iobjektivno, s kompletnom socijalnom anamnezom, temišljenjem psihologa i pedagoga koji su obavili razgovor smalodobnom H.S. Također, Kantonalni sud je naveo da je
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 181prvostepeni sud pravilno ukazao da način i modalitetispovijedanja vjere tuženog ne utiču na njegov odnos sdjetetom, jer se tuženi adekvatno brine o djetetu. Dalje,Kantonalni sud je naveo da su neosnovani apelantičini žalbeninavodi da je prvostepeni sud pogrešno odlučio o visinidoprinosa za izdržavanje malodobne H.S. Naime, Kantonalnisud je ukazao da je prvostepeni sud uzeo u obzir svaapelantičina primanja u skladu s odredbama čl. 215, 235. i 236.Porodičnog zakona, te zaključio da je adekvatan iznos od150,00 KM mjesečno. Pri tome, Kantonalni sud je naveo da jeprvostepeni sud cijenio činjenice da apelantica ima stalnozaposlenje i ukupna mjesečna primanja u iznosu od 689,00KM, dok je tuženi nezaposlen, živi u iznajmljenom stanu isamo povremeno ostvaruje primanja od prodaje knjiga.Međutim, Kantonalni sud je naveo da su osnovani apelantičinižalbeni navodi u pogledu početka obaveze izdržavanja, budućida je tuženi 29. jula 2009. godine podnio zahtjev zastarateljstvo nad djetetom, te da je tada zatražio da se obavežeapelantica da doprinosi za izdržavanje malodobne H.S. Imajućiu vidu navedeno, Kantonalni sud je zaključio da je osnovanaapelantičina žalba u pogledu početka obaveze izdržavanja, te jeu tom dijelu prvostepenu presudu preinačio, dok je upreostalom dijelu žalbu odbio i prvostepenu presudu potvrdio.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije11. Apelantica smatra da joj je osporenim odlukamapovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropske konvencije za zaštituljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropskakonvencija), pravo na porodični život iz člana II/3.f) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> kojem odgovara član 8. Evropskekonvencije, te da su prekršene i odredbe Konvencije o pravimadjeteta. Također, apelantica smatra da joj je osporenimodlukama povrijeđeno pravo na ličnu slobodu i bezbjednost izčlana II/3.d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, sloboda izražavanjaiz člana II/3.h) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, pravo na brak izasnivanje porodice iz člana II/3.j) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i pravo na obrazovanje iz člana II/3.l) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>.12. Apelantica navodi da je odluka o povjeravanju djetetatuženom zasnovana na površnom i potpuno neprihvatljivomnalazu i mišljenju Službe socijalne zaštite. Naime, apelanticanavodi da stručni tim Službe socijalne zaštite nije uzeo u obzirčinjenicu da je tuženi pripadnik vehabijske zajednice, daobavlja molitve pet puta na dan u džamiji "Kralj Fahd" i da jeisključivo u kontaktu sa sljedbenicima unutar zatvorenereligijske grupe koja zastupa tzv. vehabijski islam. Poapelantičinom mišljenju, postoji bojazan da će način životatuženog i posvećenost radikalnom islamu (a ne posvećenostdjetetu, koje bi mu trebalo biti prioritet) štetno uticati na odgoj iformiranje ličnosti djeteta. Dalje, apelantica navodi da suredovni sudovi odluku o starateljstvu donijeli na osnovu izjavemalodobnog djeteta, te da su, pri tome, i pogrešno zaključili daizjavu djeteta da "želi da živi sa ocem" nije instruirao tuženi.Naime, apelantica smatra da postoji značajan uticaj tuženog nadijete, što proizlazi iz izjava malodobne H.S. (da apelantica nijeprava muslimanka jer ne klanja, nije pokrivena), koje primjedbedijete nije imalo dok je živjelo sa njom. Apelantica dalje navodida redovni sudovi uopće nisu cijenili iskaze saslušanih svjedokakoji su izjavili da je apelantica brižna i odgovorna majka kojase samostalno punih sedam godina brinula o djetetu, te koji supotvrdili da između malodobne H.S. i apelantičinog partneranije bilo nikakvih problema, te da se dijete jako vezalo zaapelantičinog partnera. Također, apelantica navodi da jeprvostepeni sud odbio njen prijedlog za provođenje vještačenjavještaka psihologa i pedagoga, iako je specifičnost situacijezahtijevala uključivanje u postupak tih stručnjaka. Pored toga,apelantica navodi da redovni sudovi nisu uzeli u obzir da njenaneto plaća iznosi 513,00 KM, jer naknadu za topli obrok primau bonovima, te stoga smatra da je iznos od 150,00 KM na imeizdržavanja djeteta, previsoko određen.13. Dalje, apelantica navodi da je Bosna i Hercegovinakao potpisnica Konvencije o pravima djeteta dužna preduzetisve efikasne i odgovarajuće mjere da bi se uklonili svitradicionalni običaji koji su škodljivi po dječije zdravlje. U vezis tim, apelantica navodi da malodobna H.S., pod utjecajem ocai članova vehabijske zajednice, živi religijski život koji jeapelantici potpuno neprihvatljiv, a koji će sigurno štetno uticatina djetetov fizički, duhovni, moralni i društveni razvoj.Također, apelantica navodi da je malodobna H.S. prinuđena daobavlja molitve pet puta na dan u džamiji "Kralj Fahd", što jedaleko od smjernica Konvencije o pravima djeteta i o pravudjeteta na odmor i slobodno vrijeme, na igru i rekreaciju kojiodgovaraju starosti djeteta, te na slobodno učešće u kulturnomživotu i umjetnostima.b) Odgovor na apelaciju14. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveo daosporenom presudom tog suda nisu povrijeđena apelantičinaprava navedena u apelaciji. Naime, Kantonalni sud je ukazao daje taj sud, ispitujući prvostepenu presudu u granicama razloganavedenih u žalbi, te pazeći po službenoj dužnosti na povredeodredaba parničnog postupka i na pravilnu primjenumaterijalnog prava, odlučio kao u izreci svoje presude.Konačno, Kantonalni sud je naveo da ostaje kod svih razlogakoji su navedeni u obrazloženju predmetne presude. S obziromna navedeno, Kantonalni sud je predložio da se predmetnaapelacija odbije kao neosnovana.15. U odgovoru na apelaciju tuženi je, između ostalog,naveo da je predmetna apelacija neosnovana, ničimargumentovana, bez validnih dokaza. Pri tome, tuženi je naveoda je 15. jula 2012. godine podnio prijedlog za izvršenjepresude Kantonalnog suda, budući da apelantica ne izvršavasvoju obavezu da doprinosi izdržavanju malodobne H.S. onakokako je određeno navedenom presudom.V. Relevantni propisi16. U Porodičnom zakonu Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službene novine Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" br. 35/05 i 41/05) relevantne odredbe glase:Član 124. stav 2.(2) Dijete ima pravo živjeti sa roditeljima. Ako ne živi saoba ili sa jednim roditeljem, pravo je djeteta da redovnoodržava osobne odnose i neposredne kontakte sa roditeljem sakojim ne živi. […]Član 129. stav 2.(2) Roditeljsko staranje ostvaruje se u najboljem interesudjeteta.Član 142. stav 2.(2) Odluku o tome sa kojim roditeljem će dijete živjetidonosi sud.Član 145. stav 1.(1) U odluci o staranju o djetetu iz stava 2. člana 142.[…] ovog Zakona, sud će odrediti način održavanja osobnihodnosa i neposrednih kontakata djeteta sa roditeljem sa kojimne živi.Član 149.(1) U svim postupcima u kojima se odlučuje oroditeljskom staranju i povjeravanju čuvanja i odgoja djetetanadležni organ treba dati djetetu potreban savjet, upoznati ga
Број <strong>98</strong> - Страна 182 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.sa okolnostima važnim za odlučivanje i omogućiti mu da izrazisvoje mišljenje o tim okolnostima.(2) Mišljenje djeteta uzet će se u obzir u skladu sanjegovim uzrastom i zrelosti.Član 215.Roditelji su dužni izdržavati maloljetno dijete i uizvršavanju te obaveze moraju iskoristiti sve svoje mogućnosti isposobnosti.Član 235. stav 3.(3) Prilikom utvrđivanja mogućnosti osobe koja je dužnadavati izdržavanje, sud će uzeti u obzir sva njena primanja istvarne mogućnosti da stiče povećanu zaradu, kao i njenevlastite potrebe i zakonske obaveze izdržavanja.Član 236.(1) Kad se izdržavanje zahtijeva za dijete sud će, poredokolnosti iz člana 235. ovog Zakona, uzeti u obzir i uzrastdjeteta, kao i potrebe za njegovo školovanje.(2) U postupku za izdržavanje djeteta sud će posebnocijeniti kao doprinos za izdržavanje djeteta rad i brigu koju uodgoj i podizanje djeteta ulaže roditelj sa kojim dijete živi.Član 271. stav 2.(2) Tokom postupka u kojem se odlučuje o tome sa kojimće roditeljem dijete živjeti, o osobnim odnosima i neposrednimkontaktima djeteta sa roditeljem sa kojim ne živi, te oroditeljskom staranju sud mora na odgovarajući načinobavijestiti dijete koje je sposobno shvatiti značenje i pravneposljedice odluke o vođenju postupka i o njegovom pravu daizrazi svoje mišljenje. Sudija obavlja neformalan razgovor sadjetetom na sudu, ili van suda, uz posredovanje organastarateljstva, o čemu sastavlja zapisnik.Član 304. stav 1.(1) Odlukom kojom se utvrđuje da brak ne postoji, ili seponištava, ili razvodi […] kao i odlukom donesenom u drugimslučajevima odvojenog života roditelja, sud će odlučiti o tomesa kojim roditeljem će živjeti maloljetno dijete […] o načinuodržavanja osobnih odnosa i neposrednih kontakata djeteta sadrugim roditeljem […].Član 305. stav 1.(1) Prije donošenja odluke iz stava 1. člana 304. ovogZakona sud će zatražiti mišljenje i prijedlog organastarateljstva. U slučaju razvoda braka roditelja, organstarateljstva dužan je uzeti u obzir mišljenje osobe ovlaštene zaposredovanje.VI. Dopustivost17. U skladu s članom VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnostu pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanupredmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni iHercegovini.18. U skladu s članom 16. stav 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svidjelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacijeprimio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijekukojeg je koristio.19. U konkretnom slučaju predmet osporavanjaapelacijom je Presuda Kantonalnog suda <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 10Gž od 5. juna 2012. godine protiv koje nema drugihdjelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,osporenu presudu apelantica je primila 15. juna 2012. godine, aapelacija je podnesena 18. jula 2012. godine tj. u roku od 60dana, kako je propisano članom 16. stav 1. Pravila Ustavnogsuda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 16. st. 2. i4. Pravila Ustavnog suda, jer nije očigledno (prima facie)neosnovana, niti postoji neki drugi formalni razlog zbog kojegapelacija nije dopustiva.20. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, te člana 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjeteu pogledu dopustivosti.VII. Meritum21. Apelantica pobija navedene presude tvrdeći da su timpresudama povrijeđena njena prava iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropske konvencije, članaII/3.f) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> kojem odgovara član 8.Evropske konvencije, člana II/3.d), h), j) i l) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, kao i da su prekršene odredbe Konvencije opravima djeteta.Pravo na pravično suđenje22. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, u relevantnomdijelu, glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnimstvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.23. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnomdijelu glasi:1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza iliosnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega svako imapravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom rokupred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenimsudom. […]24. Ustavni sud, prije svega, ukazuje da se predmetnisudski postupak tiče povjeravanja i izdržavanja djeteta, daklepredmeta građansko-pravne prirode, te je stoga član 6. stav 1.Evropske konvencije primjenjiv.25. Ustavni sud zapaža da se apelantičini navodi o kršenjuprava na pravično suđenje u suštini odnose na tvrdnju da suredovni sudovi, pri donošenju svojih odluka, pogrešno utvrdiličinjenično stanje. U vezi s tim, Ustavni sud ukazuje da premapraksi Evropskog suda i Ustavnog suda, zadatak ovih sudovanije da preispituju zaključke redovnih sudova u pogledučinjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Evropskisud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna2005. godine, aplikacija <strong>broj</strong> 65167/01). Naime, Ustavni sudnije nadležan da supstituira redovne sudove u procjeni činjenicai dokaza, već je općenito zadatak redovnih sudova da ocijenečinjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomasprotiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005.godine, aplikacija <strong>broj</strong> 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je daispita da li je eventualno došlo do povrede ili zanemarivanjaustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristupsudu, pravo na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li jeprimjena zakona bila, eventualno, proizvoljna ilidiskriminacijska. Dakle, u okviru apelacione nadležnostiUstavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne povredeustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u postupkupred redovnim sudovima, pa će u konkretnom slučaju Ustavnisud ispitati da li je postupak u cjelini bio pravičan u smislučlana 6. stav 1. Evropske konvencije (vidi Ustavni sud, Odluka<strong>broj</strong> AP 20/05 od 18. maja 2005. godine, objavljena u"Službenom glasniku BiH" <strong>broj</strong> 58/05).26. U konkretnom slučaju, Ustavni sud zapaža da suredovni sudovi detaljno i jasno obrazložili svoje odluke, kako upogledu utvrđenog činjeničnog stanja, tako i u pogleduprimjene materijalnog prava, a takva obrazloženja Ustavni sudne smatra proizvoljnim. Naime, Ustavni sud zapaža da jeprvostepeni sud na osnovu ocjene svih provedenih dokaza, i to
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 183nalaza i mišljenja Službe socijalne zaštite od 24. novembra2009. godine sa socijalnom anamnezom i mišljenjem pedagogai psihologa, iskaza saslušanih svjedoka, te iskaza apelantice ituženog, zaključio da je u najboljem interesu malodobne H.S.da živi s tuženim. Pored toga, Ustavni sud zapaža da jeOpćinski sud obavio razgovor s malodobnom H.S. premaodredbama člana 271. stav 2. Porodičnog zakona. U vezi snavedenim, Ustavni sud zapaža da je Općinski sud, prilikomdonošenja odluke o povjeravanju djeteta tuženom, jasno ukazaoda je prvenstveno vodio računa o interesima djeteta. Naime,Općinski sud je ukazao da iz provedenih dokaza jasno proizlazida je tuženi podoban roditelj koji se adekvatno brine o djetetu,te da je, pri tome, taj sud cijenio i želju djeteta koje je urazgovoru s psihologom i pedagogom, kao i prilikomneformalnog razgovora obavljenog pred tim sudom, jasnoizrazilo želju da želi da živi s tuženim, odnosno da dijetepokazuje izuzetnu nelagodu, te protivljenje da u ovom trenutkuživi s apelanticom i njenim partnerom. Zatim, Ustavni sudzapaža da je drugostepeni sud, odlučujući o apelantičinoj žalbi,jasno ukazao da je prvostepeni sud pravilno postupio kada jeodbio apelantičin prijedlog za provođenje vještačenja savještacima psihologom i pedagogom, te u vezi s tim daodetaljne i jasne razloge u obrazloženju svoje odluke. Također,Ustavni sud zapaža da su redovni sudovi jasno ukazali da načinna koji ispovijeda vjeru tuženi ne predstavlja okolnost zbogkoje bi se on mogao smatrati nepodobnim roditeljem, dajući zato jasne razloge, u čemu Ustavni sud ne nalazi bilo kakvuproizvoljnost. Konačno, Ustavni sud zapaža da su redovnisudovi, u smislu odredaba čl. 215, 235. i 236. Porodičnogzakona, odlučili o obavezi apelantice da izdržava malodobnuH.S., u čemu Ustavni sud, također, ne nalazi bilo kakvuproizvoljnost. Imajući u vidu detaljne i jasne razlogeprvostepenog suda, koje je kao pravilne prihvatio idrugostepeni sud, Ustavni sud ne nalazi ništa što bi ukazivalona proizvoljno postupanje tih sudova pri donošenju odluke opovjeravanju djeteta tuženom na staranje, te odluke u pogleduapelantičine obaveze da doprinosi izdržavanju djeteta.27. Na osnovu izloženog Ustavni sud smatra da suredovni sudovi u obrazloženjima osporenih odluka dalizadovoljavajuće, jasne i potpune razloge kako u pogleduutvrđenog činjeničnog stanja, tako i u pogledu primjenematerijalnog prava, te da su na taj način ispoštovali garancijeprava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropskekonvencije. Stoga Ustavni sud smatra da nije povrijeđenoapelantičino pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 6. Evropske konvencije.Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku28. Član II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> u relevantnomdijelu glasi:Sva lica na teritoriji <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživaju ljudskaprava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:f) Pravo na privatni i porodični život, dom i prepisku.29. Član 8. Evropske konvencije glasi:1. Svako ima pravo na poštivanje svog privatnog iporodičnog života, doma i prepiske.2. Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim akoje takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to neophodnamjera u demokratskom društvu u interesu nacionalnesigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje,sprječavanja nereda ili sprječavanja zločina, zaštite zdravlja imorala, ili zaštite prava i sloboda drugih.30. Ustavni sud naglašava da je osnovna svrha člana 8.Evropske konvencije zaštita pojedinaca od arbitrarnih miješanjavlasti u njihova prava garantovana članom 8. Evropskekonvencije (Evropski sud za ljudska prava, Kroon protivHolandije, presuda od 27. oktobra 1994. godine, serija A, <strong>broj</strong>297-C, stav 31). Član 8. Evropske konvencije štiti pravopojedinca na poštivanje njegovog porodičnog života i predviđada se javna vlast neće miješati u vršenje ovog prava, osim uslučajevima iz stava 2. tog člana.31. Prilikom razmatranja da li je povrijeđen član 8.Evropske konvencije, Ustavni sud prvenstveno mora utvrditi dali veza apelantice i malodobne H.S. predstavlja "porodičniživot" u smislu značenja člana 8. stav 1. Evropske konvencije, azatim da li osporene odluke predstavljaju "miješanje" javnihvlasti u poštivanje tog apelantičinog prava. U vezi s tim,Ustavni sud ukazuje na to da je nesporno da se veza apelantice injene kćerke H.S. ubraja u domen porodičnog života. Također,Ustavni sud smatra da je nesumnjivo da je osporenim odlukamadošlo do miješanja u apelantičino pravo na poštivanjeporodičnog života jer su redovni sudovi donijeli odluku opovjeravanju djeteta tuženom na staranje.32. Sljedeće pitanje na koje Ustavni sud treba datiodgovor jeste da li je "miješanje" u apelantičino pravo napoštivanje "porodičnog života" opravdano u smislu člana 8.stav 2. Evropske konvencije. Da bi "miješanje" bilo opravdanoono mora: (a) biti predviđeno zakonom, (b) imati legitiman ciljod javnog ili općeg interesa i (c) biti u skladu s principomproporcionalnosti u demokratskom društvu. Uvjet zakonitostise, u skladu sa značenjem termina Evropske konvencije, sastojiiz više elemenata: (a) miješanje mora biti zasnovano nadomaćem ili međunarodnom zakonu; (b) zakon o kojem je riječmora biti primjereno dostupan tako da pojedinac budeprimjereno upućen na okolnosti zakona koje se moguprimijeniti na dati predmet i (c) zakon, također, mora bitiformulisan s odgovarajućom tačnošću i jasnoćom da bi sepojedincu dopustilo da prema njemu prilagodi svoje postupke(vidi Evropski sud za ljudska prava, Sunday Times protivUjedinjenog Kraljevstva, presuda od 26. aprila 1979. godine,serija A, <strong>broj</strong> 30, stav 49). U slučaju da se ispostavi da je to"miješanje" u skladu sa zakonom, i tada može predstavljatipovredu člana 8. Evropske konvencije ako se smatra da ononije "neophodno" da bi se postigao jedan od zakonitih ciljeva izstava 2. člana 8. Evropske konvencije. Neophodno u ovomkontekstu znači da "miješanje" odgovara "pritiscima društvenihpotreba" i da postoji razumna relacija proporcionalnosti izmeđumiješanja i zakonitog cilja kojem se teži (vidi Evropski sud zaljudska prava, Niemietz protiv Njemačke, presuda od 16.decembra 1992. godine, serija A, <strong>broj</strong> 251).33. U konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje da jeodredbama člana 142. stav 2. Porodičnog zakona propisano da"odluku o tome sa kojim roditeljem će dijete živjeti donosisud". Također, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 304.stav 1. Porodičnog zakona, između ostalog, propisano "da ćeodlukom, kojom se utvrđuje da se brak razvodi, sud odlučiti otome sa kojim roditeljem će živjeti maloljetno dijete". Ustavnisud zapaža da su redovni sudovi, prema navedenim zakonskimodredbama, u predmetnom sudskom postupku donijeli odluku opovjeravanju malodobne H.S. na staranje tuženom. Ustavni sudukazuje da iz navedenog jasno proizlazi da je miješanje uapelantičino pravo na poštivanje porodičnog života izvršeno naosnovu "zakona" koji, pri tome, nesumnjivo ispunjavastandarde Evropske konvencije u pogledu jasnoće itransparentnosti.34. Dalje, pri ispitivanju da li miješanje u apelantičinopravo na porodični život ima "legitiman cilj", Ustavni sud, prijesvega, ukazuje da su malodobna djeca posebno osjetljivakategorija kako zbog nemogućnosti da se sama o sebi brinu,zbog svog uzrasta i nedostatka poslovne sposobnosti, tako izbog činjenice da od razvoja, odgoja i obrazovanja djece zavisii budućnost djece pojedinačno, ali i društva u cjelini. S obzirom
Број <strong>98</strong> - Страна 184 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.na to, Ustavni sud smatra da odluka suda o povjeravanjudjeteta, koja se donosi u najboljem interesu djeteta, nesumnjivopredstavlja "legitiman cilj u javnom ili općem interesu",odnosno neophodnu mjeru u demokratskom društvu radi zaštiteprava i sloboda drugih u smislu člana 8. stav 2. Evropskekonvencije, tj. u konkretnom slučaju radi zaštite prava i slobodadjeteta o čijem povjeravanju je odlučivano.35. Ustavni sud dalje zapaža da su redovni sudovi, pridonošenju odluke o povjeravanju djeteta tuženom na staranje,jasno ukazali da su prvenstveno vodili računa o najboljiminteresima djeteta, u smislu odredaba člana 129. stav 2.Porodičnog zakona, dajući detaljno i jasno obrazloženje u tomsmislu. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 3.stav 1. Konvencije o pravima djeteta propisano da "u svimakcijama u vezi s djecom, bez obzira da li ih preduzimaju javneili privatne društvene dobrotvorne institucije, sudovi, upravnevlasti ili zakonska tijela, najbolji interesi djeteta biće odprvenstvenog značaja". Dakle, iz navedenog proizlazi da su ukonkretnom slučaju ispoštovane, kako relevantne odredbePorodičnog zakona, tako i standardi propisani Konvencijom opravima djeteta. Po mišljenju Ustavnog suda, javni interes da sedijete zaštiti, tj. da se pri odlučivanju o povjeravanju djetetadonese odluka u najboljem interesu tog djeteta, bez sumnjepreteže nad apelantičinim pravom da živi sa svojim djetetom.Osim toga, u osporenim odlukama nema ničega što ukazuje nato da će apelantica biti spriječena da na odgovarajući način idalje njeguje i ostvaruje kontakte s djetetom, dakle da naodgovarajući način ostvaruje pravo na "porodični život" usmislu člana 8. Evropske konvencije. Stoga, Ustavni sud smatrada osporenim odlukama nije narušen princip proporcionalnostiizmeđu apelantičinog prava i legitimnog cilja koji se želipostići.36. Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra daosporenim odlukama redovnih sudova nije povrijeđenoapelantičino pravo na poštivanje porodičnog života iz članaII/3.f) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i člana 8. Evropskekonvencije.Ostali navodi37. Apelantica smatra da su osporenim odlukamaprekršene i odredbe Konvencije o pravima djeteta. U vezi s tim,Ustavni sud zapaža da je apelantica u predmetnoj apelacijinavela da je Bosna i Hercegovina kao potpisnica Konvencije opravima djeteta "dužna preduzeti sve efikasne i odgovarajućemjere da bi se uklonili svi tradicionalni običaji škodljivi podječije zdravlje" (član 24. stav 3. Konvencije o pravimadjeteta), te da "dijete ima pravo na odmor i slobodno vrijeme,na igru i rekreaciju koji odgovaraju starosti djeteta, te naslobodno učešće u kulturnom životu i umjetnostima" (član 31.stav 1. Konvencije o pravima djeteta). Međutim, Ustavni sudukazuje da apelantica, osim paušalnih navoda, nije ponudilaargumente, niti dokaze koji bi ukazali na moguću povredunavedenih prava. S obzirom na to, Ustavni sud smatra da suapelantičini navodi o kršenju odredaba Konvencije o pravimadjeteta potpuno paušalni, te stoga i neosnovani.38. Nadalje, apelantica smatra da joj je osporenimodlukama povrijeđeno pravo na ličnu slobodu i bezbjednost izčlana II/3.d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, sloboda izražavanjaiz člana II/3.h) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, pravo na brak izasnivanje porodice iz člana II/3.j) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i pravo na obrazovanje iz člana II/3.l) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se upredmetnom postupku ni na koji način nije odlučivalo opravima koja su garantovana navedenim članovima, te stogaUstavni sud ove apelantičine navode neće razmatrati.VIII. Zaključak39. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava napravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ičlana 6. Evropske konvencije budući da su redovni sudovi, pridonošenju odluka o povjeravanju i izdržavanju djeteta, detaljnoi jasno obrazložili svoje odluke kako u pogledu utvrđenogčinjeničnog stanja, tako i u pogledu primjene materijalnogprava, a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatraproizvoljnim.40. Ustavni sud zaključuje da ne postoji kršenje prava napoštivanje porodičnog života iz člana II/3.f) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i člana 8. Evropske konvencije, zato što jemiješanje javnih vlasti u apelantičino pravo na porodični životzasnovano na zakonu i neophodno u demokratskom društvu usvrhu postizanja zakonitog cilja, a pri tome nije narušen niprincip proporcionalnosti između apelantičinog prava izakonitog cilja kojem se teži.41. Ustavni sud zaključuje da ne postoji ni kršenjeodredaba Konvencije o pravima djeteta, budući da suapelantičini navodi u tom pravcu paušalno izneseni, a izosporenih presuda ne proizlazi ništa što bi ukazivalo na kršenjeodredaba Konvencije o pravima djeteta.42. Na osnovu člana 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.43. Prema članu VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, s. r.Ustavni sud <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> je u Vijeću od petsudaca, u predmetu <strong>broj</strong> AP 2700/12, rješavajući apelaciju E.S.,na temelju članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, članka59. stavak 2. alineja 2. i članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnogsuda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> ("Službeni glasnik <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" br. 60/05, 64/08 i 51/09), u sastavu:Valerija Galić, predsjednicaMiodrag Simović, dopredsjednikSeada Palavrić, dopredsjednicaMato Tadić, sudacMirsad Ćeman, sudacna sjednici održanoj 30. <strong>list</strong>opada 2012. godine donioODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMUOdbija se kao neutemeljena apelacija E.S., podnesenaprotiv Presude Kantonalnog suda u Sarajevu <strong>broj</strong> 65 0 P074325 10 Gž od 5. lipnja 2012. godine i Presude Općinskogsuda u Sarajevu <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 09 P od 12. veljače 2010.godine.Odluku objaviti u "Službenom glasniku <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>", "Službenim novinama Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>", "Službenom glasniku Republike Srpske" i"Službenom glasniku Distrikta Brčko <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>".OBRAZLOŽENJEI. Uvod1. E.S. (u daljnjem tekstu: apelantica) iz Sarajeva, kojuzastupa Adina Buzurović, odvjetnica iz Sarajeva, podnijela je18. srpnja 2012. godine apelaciju Ustavnom sudu <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv PresudeKantonalnog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu: Kantonalnisud) <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 10 Gž od 5. lipnja 2012. godine iPresude Općinskog suda u Sarajevu (u daljnjem tekstu:Općinski sud) <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 09 P od 12. veljače 2010.godine. Apelantica je 11. rujna 2012. godine dopunila apelaciju
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 185tako što je dostavila punomoć za zastupanje u postupku predUstavnim sudom.II. Postupak pred Ustavnim sudom2. Na temelju članka 22. st. 1. i 2. Pravila Ustavnog suda,od Kantonalnog suda, Općinskog suda i tuženog K.S. (udaljnjem tekstu: tuženi), kao druge strane u sudskom postupku,26. srpnja 2012. godine je zatraženo da dostave odgovor naapelaciju.3. Odgovor na apelaciju Kantonalni sud je dostavio 16.kolovoza 2012. godine, a tuženi 31. srpnja 2012. godine.Općinski sud nije dostavio odgovor na apelaciju.4. Na temelju članka 26. stavak 2. Pravila Ustavnog suda,odgovori Kantonalnog suda i tuženog su dostavljeni apelantici20. rujna 2012. godine.III. Činjenično stanje5. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinihnavoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu sesumirati na sljedeći način.6. Presudom Općinskog suda <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 09 P od12. veljače 2010. godine razveden je brak između apelantice ituženog, koji je zaključen 22. studenoga 2000. godine predMatičnim uredom Općine Novo Sarajevo (stavak I izrekepresude). Određeno je da će njihovo malodobna kćerka H.S.,koja je rođena 1. veljače 2001. godine, živjeti s tuženim, uzapelantičinu obvezu da za uzdržavanje malodobnog djetetadoprinosi mjesečnim iznosom od 150,00 KM počevši od 12.veljače 2009. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa dok za tobudu postojali zakonski uvjeti (stavak II izreke presude).Određeno je da će se međusobni kontakti između malodobnogdjeteta i apelantice održavati svakog utorka i četvrtka od 17,00do 19,00 sati, svaki drugi vikend od petka od 18,00 sati donedjelje do 18,00 sati, potom polovicu ljetnog i zimskograspusta, te po jedan dan za vrijeme vjerskih i državnihpraznika (stavak III izreke presude). Određeno je da svakastranka snosi svoje troškove postupka (stavak IV izrekepresude).7. U obrazloženju presude Općinski sud je naveo kako jetijekom postupka izvršio uvid u nalaz i mišljenje Službesocijalne skrbi općine Novi Grad (u daljnjem tekstu: Službasocijalne zaštite) od 24. studenoga 2009. godine, socijalnuanamnezu od 17. kolovoza 2009. godine, socijalnoanamnestičke podatke od 21. rujna 2009. godine, mišljenjepsihologa od 17. studenoga 2009. godine i mišljenje pedagogaiz <strong>list</strong>opada i studenoga 2009. godine. U vezi s tim, Općinskisud je naveo da je na temelju navedene dokumentacije utvrđenoda su psiholog i pedagog obavili informativni razgovor smalodobnom H.S., opservaciju ponašanja tijekom razgovora iprojektivnu tehniku, te da je tom prilikom malodobna H.S.,crtajući svoju obitelj, nacrtala sebe, brata i oca, dok je majkunacrtala na drugom kraju <strong>list</strong>a. Također, tom prilikom jemalodobna H.S. izjavila "da je ljuta na majku jer živi sa drugimčovjekom koji se često svađa sa njom i da zato ne želi da živi samajkom“, kao i to „da bi se ona i njen brat vratili majci ukolikobi ona ostavila sadašnjeg partnera, te da bi u tom slučajuposjećivala oca svakodnevno i ne bi joj bilo žao što ne živi sanjim". U svezi s tim, Općinski sud je naveo kako je mišljenjepedagoga i psihologa da malodobna H.S. gaji jake emocijeprema majci, ali da postoji ljutnja zbog pojave drugogmuškarca u majčinom životu. Također, Općinski sud je naveokako iz priložene dokumentacije proizlazi da je mišljenjestručnog tima Službe socijalne skrbi kako treba ispoštovatiželju djeteta, da su oba roditelja adekvatna u svojimroditeljskim ulogama, s tim da je percepcija djeteta kako je kodoca u središtu pozornosti, dok kod majke naklonost dijeli smajčinim partnerom, te kako je za očekivati da bi se dijete usličnoj situaciji na isti način odnosilo i prema ocu. Pri tome,Općinski sud je naveo kako je psiholog u svome mišljenjuposebice obrazložio da je razgovor obavljen s malodobnomH.S. kako bi se utvrdilo je li prekid kontakata s majkomisključivo želja djeteta ili je možda u pitanju utjecaj oca, tekako tom prilikom nije stekao utisak da je dijete u bilo kojempogledu instruirano. Pored toga, Općinski sud je naveo kako jetaj sud, u smislu odredaba članka 271. stavak 2. Obiteljskogzakona, uz posredovanje Službe socijalne skrbi, obavioneformalni razgovor s malodobnom H.S. koja je tom prilikomizjavila "da ne želi živjeti sa majkom, da joj ne može oprostitišto živi sa drugim muškarcem, da joj smeta što se njena majka ičovjek sa kojim živi stalno svađaju, te da neće poslušati ocakoji joj je rekao da treba kontaktirati sa majkom".8. Dalje, Općinski sud je naveo kako je tijekom postupkasaslušao apelanticu i tuženoga kao parnične stranke, te jesaslušao svjedokinje Rasemu Hujdur, Saimu Đozo i RamizuČamdžić. U svezi s tim, Općinski sud je naveo kako jeapelantica izjavila kako je bračna zajednica između nje ituženog faktički prekinuta kada je malodobna H.S. imala dvijegodine i pet mjeseci, kako je narednih godina dijete bilo ukontaktu s ocem, s tim da je ponekad odbijala ići kod ocagovoreći kako joj ne dopušta gledati crtaće i druge emisije.Također, apelantica je u svojoj izjavi tvrdila kako uvjeti zadijete kod tuženoga nisu dobri, budući da je tuženi nezaposlen,da je podstanar, da se okrenuo vjeri na način koji nijeprimjeren, tj. da se radi o vehabizmu, te da joj je dijeteprigovaralo kako nije prava muslimanka, a takvih primjedbinije imala dok je živjela s njom. Općinski sud je dalje naveokako je tuženi izjavio da živi u iznajmljenom stanu, plaća kirijuu iznosu od 200,00 KM, od ulične prodaje knjiga ostvarujezaradu od 500,00 do 550,00 KM, te kako je u tijeku ostavinskipostupak u kojemu je on jedini nasljednik, a radi se odevastiranoj kući i imanju površine 380 m² u Foči. Općinskisud je dalje naveo kako je svjedokinja Rasema Hujdur izjavilada je malodobna H.S., kao i svako dijete, bila vezana za svojumajku, kao i da je bila u dobrim odnosima s novim majčinimpartnerom, te kako nije stekla utisak da je apelantičin partnerbio nasilan prema djetetu. Općinski sud je naveo kako jesvjedokinja Saima Đozo izjavila da joj je kao kućnoj prijateljicipoznato da je apelantica vodila dijete u školu, da je odlazila naroditeljske sastanke, kao i da nije stekla utisak kako je noviapelantičin partner ikada bio nasilan prema djetetu. Općinskisud je naveo kako je svjedokinja Ramiza Čamdžić, kaoučiteljica malodobne H.S., izjavila da je apelantica dolazila uškolu po dijete, da je dijete bježalo od nje, te da su je djetetoviroditelji zamolili da pomogne ostvariti kontakt između djeteta imajke, te je do kontakta i došlo. Pri tome, navedena jesvjedokinja izjavila kako je ukazala djetetu na ulogu majke, dasmatra kako je postigla neki rezultat, te kako je primijetila koddjeteta promjene na bolje glede izvršavanja školskih obveza jerje malodobna H.S. jedna od najboljih učenica u razredu.9. Općinski sud je naveo kako je, prema odredbamačlanka 142. Obiteljskog zakona Federacije <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>(u daljnjem tekstu: Obiteljski zakon), donio odluku opovjeravanju malodobne H.S. njezinome ocu na staranje.Naime, Općinski sud je ukazao kako je tijekom postupkaneprijeporno utvrđeno da malodobna H.S. želi živjeti s ocem,što je izričito izjavila pred psihologom i pedagogom Službesocijalne skrbi, te prilikom neformalnog razgovora obavljenogpred tim sudom u smislu odredaba članka 271. stavak 2.Obiteljskog zakona. Pri tome, Općinski sud je ukazao kako sudprilikom odlučivanja o tome s kojim roditeljem će dijete živjeti,pored jasno izražene djetetove želje, vodi računa o najboljiminteresima djeteta. U svezi s tim, Općinski sud je naveo kako jetijekom postupka utvrđeno da su apelantica i tuženi podobni
Број <strong>98</strong> - Страна 186 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.roditelji koji se kvalitetno brinu o malodobnoj H.S., kako jemalodobna H.S. odlična učenica, te kako svoje kvalitete u školipokazuje i od kada živi s ocem, kako tuženi vodi adekvatnubrigu o djetetu, te kako je vodi na redovite zdravstvenepreglede, plaća za dijete školarinu, te članarinu u plivačkomklubu. S obzirom da je tijekom postupka utvrđeno kako se radio brižnim i pouzdanim roditeljima, Općinski sud je naveo kakoje cijenio želju djeteta koje je izričito izjavilo da želi živjeti socem, te kako pokazuje iznimnu nelagodu, te protivljenje da uovome trenutku živi s majkom i njezinim partnerom. Pri tome,Općinski sud je naveo kako smatra da su paušalni apelantičininavodi o neadekvatnom ispovijedanju vjere tuženoga, budućida tuženi ispovijeda vjeru kojoj pripadaju i apelantica imalodobna H.S. Po mišljenju Općinskog suda, način i modalitetispovijedanja vjere u konkretnom slučaju ne predstavljaokolnost zbog koje bi se tuženi smatrao nepodobnimroditeljem. Dalje, Općinski sud je naveo kako je, u smisluodredaba članka 140. Obiteljskog zakona, donio odluku gledeodržavanja kontakata djeteta s apelanticom, na način kako jepobliže navedeno u izreci presude. Također, Općinski sud jenaveo kako je, u smislu odredaba čl. 215, 216, 235, 236. i 244.Obiteljskog zakona, donio odluku glede uzdržavanja djeteta. Usvezi s tim, Općinski sud je naveo kako je prilikom određivanjaiznosa na ime izdržavanja cijenio da ukupno apelantičinoprimanje iznosi 689,00 KM, potom činjenicu da apelantica neplaća troškove stanarine, ali ima obvezu uzdržavanja djeteta izprethodnoga braka, te da je, s druge strane, cijenio ukupnaprimanja tuženoga, kao i njegove troškove (zakupa stana,školarine, članarine), kao i uzrast i potrebe djeteta.10. Odlučujući o apelantičinom prizivu protivprvostupanjske presude, Kantonalni sud je donio Presudu <strong>broj</strong>65 0 P 074325 10 Gž od 5. lipnja 2012. godine kojom je prizivdjelomično uvažio, pa je prvostupanjsku presudu preinačio udijelu u kojemu je odlučeno o početku obveze uzdržavanja takošto određeno da obveza uzdržavanja djeteta umjesto 12. veljače2009. godine počinje 29. srpnja 2009. godine, dok je upreostalome dijelu priziv odbio kao neutemeljen iprvostupanjsku presudu potvrdio. U obrazloženju presudeKantonalni sud je naveo kako su neutemeljeni apelantičiniprizivni navodi da je prvostupanjski sud pogrešno i nepotpunoutvrdio činjenično stanje, te kako je odluka o povjeravanjudjeteta tuženome oprečna interesima djeteta. Naime, Kantonalnisud je ukazao kako je prvostupanjski sud na temelju savjesneocjene svih provedenih dokaza (nalaza i mišljenja Službesocijalne skrbi od 24. studenoga 2009. godine sa socijalnomanamnezom i mišljenjem pedagoga i psihologa, neformalnograzgovora toga suda obavljenog s malodobnom H.S. od 11.prosinca 2009. godine, iskaza saslušanih svjedoka, te iskazaapelantice i tuženoga) pravilno zaključio kako je u interesudjeteta da živi s ocem, tj. tuženim. Pri tome, Kantonalni sud jenaveo kako je prvostupanjski sud pravilno zaključio da ukonkretnom slučaju nije bilo potrebno provođenje vještačenjavještaka stručnog profila, budući da su nalaz i mišljenje Službesocijalne skrbi urađeni stručno i objektivno, s kompletnomsocijalnom anamnezom, te mišljenjem psihologa i pedagogakoji su obavili razgovor s malodobnom H.S. Također,Kantonalni sud je naveo kako je prvostupanjski sud pravilnoukazao da način i modalitet ispovijedanja vjere tuženoga neutiču na njegov odnos s djetetom, jer se tuženi adekvatno brineo djetetu. Dalje, Kantonalni sud je naveo kako su neutemeljeniapelantičini prizivni navodi da je prvostupanjski sud pogrešnoodlučio o visini doprinosa za uzdržavanje malodobne H.S.Naime, Kantonalni sud je ukazao kako je prvostupanjski suduzeo u obzir sva apelantičina primanja sukladno odredbama čl.215, 235. i 236. Obiteljskog zakona, te zaključio kako jeadekvatan iznos od 150,00 KM mjesečno. Pri tome, Kantonalnisud je naveo kako je prvostupanjski sud cijenio činjenice daapelantica ima stalno zaposlenje i ukupna mjesečna primanja uiznosu od 689,00 KM, dok je tuženi nezaposlen, živi uiznajmljenom stanu i samo povremeno ostvaruje primanja odprodaje knjiga. Međutim, Kantonalni sud je naveo kako suutemeljeni apelantičini prizivni navodi glede početka obvezeuzdržavanja, budući da je tuženi 29. srpnja 2009. godine podniozahtjev za starateljstvo nad djetetom, te je tada zatražio da seapelantica obveže doprinositi za uzdržavanje malodobne H.S.Imajući u vidu navedeno, Kantonalni sud je zaključio kako jeutemeljen apelantičin priziv glede početka obveze uzdržavanja,te je u tome dijelu prvostupanjsku presudu preinačio, dok je upreostalome dijelu priziv odbio i prvostupanjsku presudupotvrdio.IV. Apelacijaa) Navodi iz apelacije11. Apelantica smatra kako joj je pobijanim odlukamapovrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. Europske konvencije za zaštituljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europskakonvencija), pravo na obiteljski život iz članka II/3.(f) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> kojemu odgovara članak 8. Europskekonvencije, te kako su prekršene i odredbe Konvencije opravima djeteta. Također, apelantica smatra kako joj jepobijanim odlukama povrijeđeno pravo na osobnu slobodu isigurnost iz članka II/3.(d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,sloboda izražavanja iz članka II/3.(h) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, pravo na brak i zasnivanje obitelji iz člankaII/3.(j) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i pravo na obrazovanje izčlanka II/3.(l) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>.12. Apelantica navodi kako je odluka o povjeravanjudjeteta tuženome utemeljena na površnom i potpunoneprihvatljivom nalazu i mišljenju Službe socijalne skrbi.Naime, apelantica navodi kako stručni tim Službe socijalneskrbi nije uzeo u obzir činjenicu da je tuženi pripadnikvehabijske zajednice, kako obavlja molitve pet puta na dan udžamiji "Kralj Fahd" i kako je isključivo u kontaktu sasljedbenicima unutar zatvorene religijske skupine koja zastupatzv. vehabijski islam. Po apelantičinom mišljenju, postojibojazan da će način života tuženoga i posvećenost radikalnomislamu (a ne posvećenost djetetu, koje bi mu trebalo bitiprioritet) štetno utjecati na odgoj i formiranje osobnosti djeteta.Dalje, apelantica navodi kako su redoviti sudovi odluku ostarateljstvu donijeli na temelju izjave malodobnog djeteta, tekako su, pri tome, i pogrešno zaključili da izjavu djeteta kako"želi da živi sa ocem" nije instruirao tuženi. Naime, apelanticasmatra kako postoji značajan utjecaj tuženoga na dijete, štoproizlazi iz izjava malodobne H.S. (da apelantica nije pravamuslimanka jer ne klanja, nije pokrivena), koje primjedbe dijetenije imalo dok je živjelo s njom. Apelantica dalje navodi kakoredoviti sudovi uopće nisu cijenili iskaze saslušanih svjedokakoji su izjavili da je apelantica brižna i odgovorna majka kojase samostalno punih sedam godina brinula o djetetu, te koji supotvrdili kako između malodobne H.S. i apelantičinog partneranije bilo nikakvih problema, te kako se dijete jako vezalo zaapelantičinoga partnera. Također, apelantica navodi kako jeprvostupanjski sud odbio njezin prijedlog za provođenjemvještačenja vještaka psihologa i pedagoga, iako je specifičnostsituacije zahtijevala uključivanje u postupak tih stručnjaka.Pored toga, apelantica navodi kako redoviti sudovi nisu uzeli uobzir da njena neto plaća iznosi 513,00 KM, jer naknadu zatopli obrok prima u bonovima, te stoga smatra kako je iznos od150,00 KM na ime uzdržavanja djeteta, previsoko određen.13. Dalje, apelantica navodi kako je Bosna i Hercegovinakao potpisnica Konvencije o pravima djeteta dužna poduzeti
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 187sve efikasne i odgovarajuće mjere kako bi se uklonili svitradicionalni običaji koji su škodljivi po dječje zdravlje. U svezis tim, apelantica navodi kako malodobna H.S., pod utjecajemoca i članova vehabijske zajednice, živi religijski život koji jeapelantici potpuno neprihvatljiv, a koji će sigurno štetno uticatina djetetov tjelesni, duhovni, moralni i društveni razvoj.Također, apelantica navodi kako je malodobna H.S. prinuđenaobavljati molitve pet puta na dan u džamiji "Kralj Fahd", što jedaleko od smjernica Konvencije o pravima djeteta i o pravudjeteta na odmor i slobodno vrijeme, na igru i rekreaciju kojiodgovaraju starosti djeteta, te na slobodno sudjelovanje ukulturnom životu i umjetnostima.b) Odgovor na apelaciju14. U odgovoru na apelaciju Kantonalni sud je naveokako pobijanom presudom toga suda nisu povrijeđenaapelantičina prava navedena u apelaciji. Naime, Kantonalni sudje ukazao kako je taj sud, ispitujući prvostupanjsku presudu ugranicama razloga navedenih u prizivu, te pazeći po službenojdužnosti na povrede odredaba parničnog postupka i na pravilnuprimjenu materijalnog prava, odlučio kao u izreci svojepresude. Konačno, Kantonalni sud je naveo kako ostaje kodsvih razloga koji su navedeni u obrazloženju predmetnepresude. S obzirom na navedeno, Kantonalni sud je predložioda se predmetna apelacija odbije kao neutemeljena.15. U odgovoru na apelaciju tuženi je, između ostaloga,naveo kako je predmetna apelacija neutemeljena, ničimargumentirana, bez validnih dokaza. Pri tome, tuženi je naveokako je 15. srpnja 2012. godine podnio prijedlog za izvršenjepresude Kantonalnog suda, budući da apelantica ne izvršavasvoju obvezu doprinošenja uzdržavanju malodobne H.S. onakokako je određeno navedenom presudom.V. Relevantni propisi16. U Obiteljskom zakonu Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> ("Službene novine Federacije <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>" br. 35/05 i 41/05) relevantne odredbe glase:Članak 124. stavak 2.(2) Dijete ima pravo živjeti s roditeljima. Ako ne živi s obaili s jednim roditeljem, pravo je djeteta da redovito održavaosobne odnose i neposredne kontakte s roditeljem s kojim neživi. […]Članak 129. stavak 2.(2) Roditeljska skrb se ostvaruje u najboljem interesudjeteta.Članak 142. stavak 2.(2) Odluku o tome s kojim će roditeljem dijete živjetidonosi sud.Članak 145. stavak 1.(1) U odluci o skrbi o djetetu, iz stavka 2. članka 142. […]ovog zakona, sud će odrediti način održavanja osobnih odnosai neposrednih kontakata djeteta s roditeljem s kojim ne živi.Članak 149.(1) U svim postupcima u kojima se odlučuje o roditeljskojskrbi i povjeravanju čuvanja i odgoja djeteta mjerodavni organtreba dati djetetu potreban savjet, upoznati ga s okolnostimavažnim za odlučivanje i omogućiti mu izraziti svoje mišljenje otim okolnostima.(2) Mišljenje djeteta će se uzeti u obzir sukladnonjegovom uzrastu i zrelosti.Članak 215.Roditelji su dužni uzdržavati malodobno dijete i uizvršavanju te obveze moraju iskoristiti sve svoje mogućnosti isposobnosti.Članak 235. stavak 3.(3) Prigodom utvrđivanja mogućnosti osobe koja je dužnadavati uzdržavanje, sud će uzeti u obzir sva njena primanja istvarne mogućnosti da stječe povećanu zaradu, kao i njenevlastite potrebe i zakonske obveze uzdržavanja.Članak 236.(1) Kad se uzdržavanje zahtijeva za dijete, sud će poredokolnosti iz članka 235. ovog zakona uzeti u obzir i uzrastdjeteta, kao i potrebe za njegovo školovanje.(2) U postupku za uzdržavanje djeteta sud će posebnocijeniti kao doprinos za uzdržavanje djeteta rad i brigu koju uodgoj i podizanje djeteta ulaže roditelj s kojim dijete živi.Članak 271. stavak 2.(2) Tijekom postupka u kojem odlučuje o tome s kojim ćeroditeljem dijete živjeti, o osobnim odnosima i neposrednimkontaktima djeteta s roditeljem s kojim ne živi, te o roditeljskojskrbi, sud mora na odgovarajući način izvijestiti dijete koje jesposobno shvatiti značenje i pravne posljedice odluke o vođenjupostupka i o njegovom pravu da izrazi svoje mišljenje. Sudacobavlja neformalni razgovor s djetetom na sudu, ili izvan suda,uz posredovanje organa skrbništva, o čemu sastavlja zapisnik.Članak 304. stavak 1.(1) Odlukom kojom se utvrđuje da brak ne postoji, ili seponištava, ili razvodi […] kao i odlukom donesenom u drugimslučajevima odvojenog života roditelja, sud će odlučiti o tome skojim roditeljem će živjeti malodobno dijete […] o načinuodržavanja osobnih odnosa i neposrednih kontakata djeteta sdrugim roditeljem […].Članak 305. stavak 1.(1) Prije donošenja odluke iz stavka 1. članka 304. ovogzakona sud će zatražiti mišljenje i prijedlog organa skrbništva.U slučaju razvoda braka roditelja, organ skrbništva je dužanuzeti u obzir mišljenje osobe ovlaštene za posredovanje.VI. Dopustivost17. Sukladno članku VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, Ustavni sud, također, ima prizivnu nadležnost upitanjima koja su sadržana u ovome ustavu kada ona postanupredmetom spora zbog presude bilo kojega suda u Bosni iHercegovini.18. Sukladno članku 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protivpresude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni sviučinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako sepodnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositeljapelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnomlijeku kojega je koristio.19. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijomje Presuda Kantonalnog suda <strong>broj</strong> 65 0 P 074325 10 Gž od 5.lipnja 2012. godine protiv koje nema drugih učinkovitihpravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, pobijanu jepresudu apelantica primila 15. lipnja 2012. godine, a apelacijaje podnesena 18. srpnja 2012. godine tj. u roku od 60 dana,kako je propisano člankom 16. stavak 1. Pravila Ustavnog suda.Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 16. st. 2. i 4.Pravila Ustavnog suda, jer nije očevidno (prima facie)neutemeljena, niti postoji neki drugi formalni razlog zbogkojega apelacija nije dopustiva.20. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong>, te članka 16. st. 1, 2. i 4. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je utvrdio kako predmetna apelacija ispunjavauvjete glede dopustivosti.VII. Meritum21. Apelantica pobija navedene presude tvrdeći kako sutim presudama povrijeđena njezina prava iz članka II/3.(e)
Број <strong>98</strong> - Страна 188 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 6. Europske konvencije,članka II/3.(f) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> kojemu odgovaračlanak 8. Europske konvencije, članka II/3.(d), (h), (j) i (l)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, kao i da su prekršene odredbeKonvencije o pravima djeteta.Pravo na pravično suđenje22. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., štouključuje:(e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim ikrivičnim stvarima i druga prava vezana za krivične postupke.23. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije urelevantnom dijelu glasi:1) Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obveza iliutemeljenosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega svakoima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnomroku pred neovisnim i nepristranim, zakonom ustanovljenimsudom. […]24. Ustavni sud, prije svega, ukazuje kako se predmetnisudski postupak tiče povjeravanja i uzdržavanja djeteta, daklepredmeta građansko-pravne naravi, te je stoga članak 6. stavak1. Europske konvencije primjenjiv.25. Ustavni sud opaža kako se apelantičini navodi okršenju prava na pravično suđenje u suštini odnose na tvrdnjuda su redoviti sudovi, pri donošenju svojih odluka, pogrešnoutvrdili činjenično stanje. U svezi s tim, Ustavni sud ukazujekako prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda, zadaćaovih sudova nije preispitivati zaključke redovitih sudova gledečinjeničnog stanja i primjene materijalnog prava (vidi Europskisud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja2005. godine, aplikacija <strong>broj</strong> 65167/01). Naime, Ustavni sudnije mjerodavan supstituirati redovite sudove u procjeničinjenica i dokaza, već je općenito zadaća redovitih sudovaocijeniti činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud,Thomas protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja2005. godine, aplikacija <strong>broj</strong> 19354/02). Zadaća Ustavnog sudaje ispitati je li eventualno došlo do povrede ili zanemarivanjaustavnih prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristupsudu, pravo na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjenazakona bila, eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle,u okviru prizivne nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivopitanjem eventualne povrede ustavnih prava ili prava izEuropske konvencije u postupku pred redovitim sudovima, paće u konkretnom slučaju Ustavni sud ispitati je li postupak ucjelini bio pravičan u smislu članka 6. stavak 1. Europskekonvencije (vidi Ustavni sud, Odluka <strong>broj</strong> AP 20/05 od 18.svibnja 2005. godine, objavljena u "Službenom glasniku BiH"<strong>broj</strong> 58/05).26. U konkretnom slučaju, Ustavni sud opaža da suredoviti sudovi detaljno i jasno obrazložili svoje odluke, kakoglede utvrđenog činjeničnog stanja, tako i glede primjenematerijalnog prava, a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatraproizvoljnim. Naime, Ustavni sud opaža kako je prvostupanjskisud na temelju ocjene svih provedenih dokaza, i to nalaza imišljenja Službe socijalne skrbi od 24. studenoga 2009. godinesa socijalnom anamnezom i mišljenjem pedagoga i psihologa,iskaza saslušanih svjedoka, te iskaza apelantice i tuženoga,zaključio kako je u najboljem interesu malodobne H.S. živjeti stuženim. Pored toga, Ustavni sud opaža kako je Općinski sudobavio razgovor s malodobnom H.S. prema odredbama članka271. stavak 2. Obiteljskog zakona. U svezi s navedenim,Ustavni sud opaža kako je Općinski sud, prilikom donošenjaodluke o povjeravanju djeteta tuženome, jasno ukazao da jeprvenstveno vodio računa o interesima djeteta. Naime,Općinski sud je ukazao kako iz provedenih dokaza jasnoproizlazi da je tuženi podoban roditelj koji se adekvatno brine odjetetu, te da je, pri tome, taj sud cijenio i želju djeteta koje je urazgovoru s psihologom i pedagogom, kao i prilikomneformalnog razgovora obavljenog pred tim sudom, jasnoizrazilo želju da želi živjeti s tuženim, odnosno da dijetepokazuje iznimnu nelagodu, te protivljenje da u ovom trenutkuživi s apelanticom i njezinim partnerom. Potom, Ustavni sudopaža kako je drugostupanjski sud, odlučujući o apelantičinomeprizivu, jasno ukazao da je prvostupanjski sud pravilnopostupio kada je odbio apelantičin prijedlog za provođenjemvještačenja s vještacima psihologom i pedagogom, te u svezi stim dao detaljne i jasne razloge u obrazloženju svoje odluke.Također, Ustavni sud opaža kako su redoviti sudovi jasnoukazali da način na koji ispovijeda vjeru tuženi ne predstavljaokolnost zbog koje bi se on mogao smatrati nepodobnimroditeljem, dajući za to jasne razloge, u čemu Ustavni sud nenalazi bilo kakvu proizvoljnost. Konačno, Ustavni sud opažakako su redoviti sudovi, u smislu odredaba čl. 215, 235. i 236.Obiteljskog zakona, odlučili o obvezi apelantice da uzdržavamalodobnu H.S., u čemu Ustavni sud, također, ne nalazi bilokakvu proizvoljnost. Imajući u vidu detaljne i jasne razlogeprvostupanjskog suda, koje je kao pravilne prihvatio idrugostupanjski sud, Ustavni sud ne nalazi ništa što biukazivalo na proizvoljno postupanje tih sudova pri donošenjuodluke o povjeravanju djeteta tuženome na staranje, te odlukeglede apelantičine obveze da doprinosi uzdržavanju djeteta.27. Na temelju izloženog Ustavni sud smatra kako suredoviti sudovi u obrazloženjima pobijanih odluka dalizadovoljavajuće, jasne i potpune razloge kako glede utvrđenogčinjeničnog stanja, tako i glede primjene materijalnog prava, tekako su na taj način ispoštovali garancije prava na pravičnosuđenje iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije. StogaUstavni sud smatra kako nije povrijeđeno apelantičino pravo napravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>i članka 6. Europske konvencije.Pravo na privatni i obiteljski život, dom i prepisku28. Članak II/3. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> urelevantnom dijelu glasi:Sve osobe na teritoriju <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> uživajuljudska prava i temeljne slobode ovog članka, stavak 2., štouključuje:(f) Pravo na privatni i obiteljski život, dom i dopisivanje.29. Članak 8. Europske konvencije glasi:1. Svako ima pravo na poštivanje svog privatnog iobiteljskog života, doma i prepiske.2. Javna vlast se ne miješa u vršenje ovog prava, osim akoje takvo miješanje predviđeno zakonom i ako je to nužna mjerau demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javnesigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje, sprječavanja nereda ilisprječavanja zločina, zaštite zdravlja i morala, ili zaštite pravai sloboda drugih.30. Ustavni sud naglašava kako je temeljna svrha članka8. Europske konvencije zaštita pojedinaca od arbitrarnihmiješanja vlasti u njihova prava garantirana člankom 8.Europske konvencije (Europski sud za ljudska prava, Kroonprotiv Nizozemske, presuda od 27. <strong>list</strong>opada 1994. godine, serijaA, <strong>broj</strong> 297-C, stavak 31). Članak 8. Europske konvencije štitipravo pojedinca na poštivanje njegovoga obiteljskog života ipredviđa kako se javna vlast neće miješati u vršenje ovogaprava, osim u slučajevima iz stavka 2. tog članka.31. Prilikom razmatranja je li povrijeđen članak 8.Europske konvencije, Ustavni sud prvenstveno mora utvrditipredstavlja li veza apelantice i malodobne H.S. "obiteljski
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 189život" u smislu značenja članka 8. stavak 1. Europskekonvencije, a potom predstavljaju li pobijane odluke"miješanje" javnih vlasti u poštivanje toga apelantičinog prava.U svezi s tim, Ustavni sud ukazuje na to kako je neprijepornoda se veza apelantice i njezine kćerke H.S. ubraja u domenuobiteljskoga života. Također, Ustavni sud smatra da jenedvojbeno da je pobijanim odlukama došlo do miješanja uapelantičino pravo na poštivanje obiteljskoga života jer suredoviti sudovi donijeli odluku o povjeravanju djeteta tuženomena staranje.32. Sljedeće pitanje na koje Ustavni sud treba datiodgovor jeste je li "miješanje" u apelantičino pravo napoštivanje "obiteljskoga života" opravdano u smislu članka 8.stavak 2. Europske konvencije. Da bi "miješanje" biloopravdano ono mora: (a) biti predviđeno zakonom, (b) imatilegitiman cilj od javnog ili općeg interesa i (c) biti sukladnonačelu proporcionalnosti u demokratskom društvu. Uvjetzakonitosti se, sukladno značenju termina Europske konvencije,sastoji iz više elemenata: (a) miješanje mora biti utemeljeno nadomaćem ili međunarodnom zakonu; (b) zakon o kojemu jeriječ mora biti primjereno dostupan tako da pojedinac budeprimjereno upućen na okolnosti zakona koje se moguprimijeniti na dati predmet i (c) zakon, također, mora bitiformuliran s odgovarajućom točnošću i jasnoćom kako bi sepojedincu dopustilo prema njemu prilagoditi svoje postupke(vidi Europski sud za ljudska prava, Sunday Times protivUjedinjenog Kraljevstva, presuda od 26. travnja 1979. godine,serija A, <strong>broj</strong> 30, stavak 49). U slučaju da se ispostavi kako jeto "miješanje" sukladno zakonu, i tada može predstavljatipovredu članka 8. Europske konvencije ako se smatra kako ononije "nužno" da bi se postigao jedan od zakonitih ciljeva izstavka 2. članka 8. Europske konvencije. Nužno u ovomekontekstu znači da "miješanje" odgovara "pritiscima društvenihpotreba" i da postoji razumna relacija proporcionalnosti izmeđumiješanja i zakonitog cilja kojemu se teži (vidi Europski sud zaljudska prava, Niemietz protiv Njemačke, presuda od 16.prosinca 1992. godine, serija A, <strong>broj</strong> 251).33. U konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje kako jeodredbama članka 142. stavak 2. Obiteljskog zakona propisanoda "odluku o tome sa kojim roditeljem će dijete živjeti donosisud". Također, Ustavni sud ukazuje kako je odredbama članka304. stavak 1. Obiteljskog zakona, između ostalog, propisano"da će odlukom, kojom se utvrđuje da se brak razvodi, sudodlučiti o tome sa kojim roditeljem će živjeti maloljetno dijete".Ustavni sud opaža kako su redoviti sudovi, prema navedenimzakonskim odredbama, u predmetnom sudskom postupkudonijeli odluku o povjeravanju malodobne H.S. na staranjetuženome. Ustavni sud ukazuje kako iz navedenoga jasnoproizlazi da je miješanje u apelantičino pravo na poštivanjeobiteljskog života izvršeno na temelju "zakona" koji, pri tome,nedvojbeno ispunjava standarde Europske konvencije gledejasnoće i transparentnosti.34. Dalje, pri ispitivanju ima li miješanje u apelantičinopravo na obiteljski život "legitiman cilj", Ustavni sud, prijesvega, ukazuje da su malodobna djeca posebice osjetljivakategorija kako zbog nemogućnosti da se sama o sebi brinu,zbog svoga uzrasta i nedostatka poslovne sposobnosti, tako izbog činjenice da od razvoja, odgoja i obrazovanja djece ovisi ibudućnost djece pojedinačno, ali i društva u cjelini. S obziromna to, Ustavni sud smatra kako odluka suda o povjeravanjudjeteta, koja se donosi u najboljem interesu djeteta, nesumnjivopredstavlja "legitiman cilj u javnom ili općem interesu",odnosno nužnu mjeru u demokratskom društvu radi zaštiteprava i sloboda drugih u smislu članka 8. stavak 2. Europskekonvencije, tj. u konkretnom slučaju radi zaštite prava i slobodadjeteta o čijem povjeravanju je odlučivano.35. Ustavni sud dalje opaža kako su redoviti sudovi, pridonošenju odluke o povjeravanju djeteta tuženome na staranje,jasno ukazali da su prvenstveno vodili računa o najboljiminteresima djeteta, u smislu odredaba članka 129. stavak 2.Obiteljskog zakona, dajući detaljno i jasno obrazloženje u tomesmislu. Pri tome, Ustavni sud ukazuje da je odredbama članka3. stavak 1. Konvencije o pravima djeteta propisano da "u svimakcijama u vezi s djecom, bez obzira da li ih preduzimaju javneili privatne društvene dobrotvorne institucije, sudovi, upravnevlasti ili zakonska tijela, najbolji interesi djeteta biće odprvenstvenog značaja". Dakle, iz navedenoga proizlazi da su ukonkretnom slučaju ispoštovane, kako relevantne odredbeObiteljskog zakona, tako i standardi propisani Konvencijom opravima djeteta. Po mišljenju Ustavnog suda, javni interes da sedijete zaštiti, tj. da se pri odlučivanju o povjeravanju djetetadonese odluka u najboljem interesu toga djeteta, bez dvojbepreteže nad apelantičinim pravom da živi sa svojim djetetom.Osim toga, u pobijanim odlukama nema ničega što ukazuje nato da će apelantica biti spriječena da na odgovarajući način idalje njeguje i ostvaruje kontakte s djetetom, dakle da naodgovarajući način ostvaruje pravo na "obiteljski život" usmislu članka 8. Europske konvencije. Stoga, Ustavni sudsmatra kako pobijanim odlukama nije narušeno načeloproporcionalnosti između apelantičinog prava i legitimnog ciljakoji se želi postići.36. Na temelju izloženoga, Ustavni sud smatra kakopobijanim odlukama redovitih sudova nije povrijeđenoapelantičino pravo na poštivanje obiteljskog života iz člankaII/3.(f) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i članka 8. Europskekonvencije.Ostali navodi37. Apelantica smatra kako su pobijanim odlukamaprekršene i odredbe Konvencije o pravima djeteta. U svezi stim, Ustavni sud opaža kako je apelantica u predmetnojapelaciji navela da je Bosna i Hercegovina kao potpisnicaKonvencije o pravima djeteta "dužna preduzeti sve efikasne iodgovarajuće mjere da bi se uklonili svi tradicionalni običajiškodljivi po dječije zdravlje" (članak 24. stavak 3. Konvencije opravima djeteta), te kako "dijete ima pravo na odmor i slobodnovrijeme, na igru i rekreaciju koji odgovaraju starosti djeteta, tena slobodno učešće u kulturnom životu i umjetnostima" (članak31. stavak 1. Konvencije o pravima djeteta). Međutim, Ustavnisud ukazuje da apelantica, osim paušalnih navoda, nije ponudilaargumente, niti dokaze koji bi ukazali na moguću povredunavedenih prava. S obzirom na to, Ustavni sud smatra kako suapelantičini navodi o kršenju odredaba Konvencije o pravimadjeteta potpuno paušalni, te stoga i neutemeljeni.38. Nadalje, apelantica smatra kako joj je pobijanimodlukama povrijeđeno pravo na osobnu slobodu i sigurnost izčlanka II/3.(d) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>, slobodaizražavanja iz članka II/3.(h) Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,pravo na brak i zasnivanje obitelji iz članka II/3.(j) Ustava<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> i pravo na obrazovanje iz članka II/3.(l)Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>. Međutim, Ustavni sud ukazuje dase u predmetnom postupku ni na koji način nije odlučivalo opravima koja su garantirana navedenim člancima, te stogaUstavni sud ove apelantičine navode neće razmatrati.VIII. Zaključak39. Ustavni sud zaključuje kako ne postoji kršenje pravana pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i članka 6. Europske konvencije budući da suredoviti sudovi, pri donošenju odluka o povjeravanju iuzdržavanju djeteta, detaljno i jasno obrazložili svoje odlukekako glede utvrđenog činjeničnog stanja, tako i glede primjene
Број <strong>98</strong> - Страна 190 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.materijalnog prava, a takva obrazloženja Ustavni sud ne smatraproizvoljnim.40. Ustavni sud zaključuje kako ne postoji kršenje pravana poštivanje obiteljskog života iz članka II/3.(f) Ustava <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong> i članka 8. Europske konvencije, zato što jemiješanje javnih vlasti u apelantičino pravo na obiteljski životutemeljeno na zakonu i nužno u demokratskom društvu u svrhupostizanja zakonitoga cilja, a pri tome nije narušeno ni načeloproporcionalnosti između apelantičinog prava i zakonitog ciljakojemu se teži.41. Ustavni sud zaključuje kako ne postoji ni kršenjeodredaba Konvencije o pravima djeteta, budući da suapelantičini navodi u tome pravcu paušalno izneseni, a izpobijanih presuda ne proizlazi ništa što bi ukazivalo na kršenjeodredaba Konvencije o pravima djeteta.42. Na temelju članka 61. st. 1. i 3. Pravila Ustavnog suda,Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.43. Prema članku VI/5. Ustava <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>,odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.PredsjednicaUstavnog suda <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>Valerija Galić, v. r.
Понедјељак, 10. 12. 2012. С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број <strong>98</strong> - Страна 191С А Д Р Ж А ЈПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНАБОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ1160 Закон о измјени и допунама Закона окомуникацијама (српски језик) 1Zakon o izmjeni i dopunama Zakona okomunikacijama (bosanski jezik) 2Zakon o izmjeni i dopunama Zakona okomunikacijama (hrvatski jezik) 21161 Закон о измјенама и допуни Закона оадминистративним таксама (српски језик) 3Zakon o izmjenama i dopuni Zakona oadministrativnim taksama (bosanski jezik) 3Zakon o izmjenama i dopuni Zakona oadministrativnim pristojbama (hrvatski jezik) 41162 Одлука о именовању чланова Управногодбора Јавног радио-телевизијског сервисаБосне и Херцеговине (српски језик) 4Odluka o imenovanju članova Upravnog odboraJavnog radiotelevizijskog servisa <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (bosanski jezik) 4Odluka o imenovanju članova Upravnog odboraJavnog radiotelevizijskog servisa <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> (hrvatski jezik) 5САВЈЕТ МИНИСТАРАБОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ1163 Одлука о одобравању пројекта "Пројекатпроширења и унапређења Информационогсистема финансијског управљања (ИСФУ) уинституцијама Босне и Херцеговине" који ћесе уврстити у Програм вишегодишњихпројеката за период 2012 - 2013. година(српски језик) 5Odluka o odobravanju projekta "Projekatproširenja i unapređenja Informacionog sistemafinansijskog upravljanja (ISFU) u institucijama<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>" koji će se uvrstiti uProgram višegodišnjih projekata za period 2012-2013. godina (bosanski jezik) 6Odluka o odobravanju projekta "Projekatproširenja i unapređenja Informacionog sustavafinancijskog upravljanja (ISFU) u institucijama<strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>" koji će se uvrstiti uProgram višegodišnjih projekata za razdoblje2012 - 2013. godina (hrvatski jezik) 61164 Одлука о издвајању средстава из текућерезерве Буџета институција Босне иХерцеговине и међународних обавеза Босне иХерцеговине (српски језик) 7Odluka o izdvajanju sredstava iz tekuće rezerveBudžeta institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> imeđunarodnih obaveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>(bosanski jezik) 7Odluka o izdvajanju sredstava iz tekuće pričuveProračuna institucija <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> imeđunarodnih obveza <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong>(hrvatski jezik) 71165 Одлука о усвајању Пројекта примарнеемисионе мреже, Дигиталног земаљскогемитовања -DVB-T(српски језик) 8Odluka o usvajanju Projekta primarne emisionemreže, Digitalnog zemaljskog emitiranja - DVB-T (bosanski jezik) 8Odluka o usvajanju Projekta primarne emisijskemreže, Digitalnog zemaljskog emitiranja - DVB-T (hrvatski jezik) 91166 Одлука о интервентном коришћењусредстава текуће буџетске резерве (српскијезик) 9Odluka o interventnom korištenju sredstavatekuće budžetske rezerve (bosanski jezik) 10Odluka o interventnom korištenju sredstavatekuće proračunske pričuve (hrvatski jezik) 101167 Рјешење о поништењу Рјешења о разрјешењудиректора Агенције за рад и запошљавањеБосне и Херцеговине и Рјешења о именовањувршиоца дужности директора Агенције за ради запошљавање Босне и Херцеговине (српскијезик) 10Rješenje o poništenju Rješenja o razrješenjudirektora Agencije za rad i zapošljavanje <strong>Bosne</strong> i<strong>Hercegovine</strong> i Rješenja o imenovanju vršiteljadužnosti direktora Agencije za rad izapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (bosanskijezik) 10Rješenje o poništenju Rješenja o razrješenjuravnatelja Agencije za rad i zapošljavanje <strong>Bosne</strong>i <strong>Hercegovine</strong> i Rješenja o imenovanju vršiteljadužnosti ravnatelja Agencije za rad izapošljavanje <strong>Bosne</strong> i <strong>Hercegovine</strong> (hrvatskijezik) 10БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНАУПРАВА ЗА ИНДИРЕКТНО ОПОРЕЗИВАЊЕ1168 Одлука о висини стопе компензаторне каматеза период од 01. јануара 2013. године до 30.јуна 2013. године (српски језик) 11Odluka o visini stope kompenzatorne kamate zaperiod od 01. januara 2013. godine do 30. juna2013. godine (bosanski jezik) 11Odluka o visini stope kompenzatorne kamate zarazdoblje od 01. siječnja 2013. godine do 30.lipnja 2013. godine (hrvatski jezik) 111169 Правилник о допуни Правилника ооцјењивању рада запослених у Управи заиндиректно опорезивање (српски језик) 11Pravilnik o dopuni Pravilnika o ocjenjivanju radazaposlenih u Upravi za indirektno oporezivanje(bosanski jezik) 12Pravilnik o dopuni Pravilnika o ocjenjivanju radazaposlenih u Upravi za neizravno oporezivanju(hrvatski jezik) 12
Број <strong>98</strong> - Страна 192 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Понедјељак, 10. 12. 2012.УПРАВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА БИЉА1170 Правилник о мјерама за спречавање ширењаи контроле кромпирових цистоликих нематода(српски језик) 12Pravilnik o mjerama za sprječavanje širenja ikontrole krompirovih cistolikih nematoda(bosanski jezik) 17Pravilnik o mjerama za sprečavanje širenja ikontrole krumpirovih cistolikih nematoda(hrvatski jezik) 21УСТАВНИ СУДБОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ1171 Одлука број АП 945/09 (српски језик) 25Odluka <strong>broj</strong> AP 945/09 (bosanski jezik) 31Odluka <strong>broj</strong> AP 945/09(hrvatski jezik) 371172 Одлука број АП 1132/09 (српски језик) 43Odluka <strong>broj</strong> AP 1132/09 (bosanski jezik) 47Odluka <strong>broj</strong> AP 1132/09 (hrvatski jezik) 501173 Одлука број АП 1887/09 (српски језик) 54Odluka <strong>broj</strong> AP 1887/09 (bosanski jezik) 58Odluka <strong>broj</strong> AP 1887/09 (hrvatski jezik) 621174 Одлука број АП 2500/09 (српски језик) 66Odluka <strong>broj</strong> AP 2500/09 (bosanski jezik) 73Odluka <strong>broj</strong> AP 2500/09 (hrvatski jezik) 791175 Одлука број АП 2717/09 (српски језик) 86Odluka <strong>broj</strong> AP 2717/09 (bosanski jezik) 90Odluka <strong>broj</strong> AP 2717/09 (hrvatski jezik) 931176 Одлука број АП 2834/09 (српски језик) 97Odluka <strong>broj</strong> AP 2834/09 (bosanski jezik) 103Odluka <strong>broj</strong> AP 2834/09 (hrvatski jezik) 1091177 Одлука број АП 3364/09 (српски језик) 114Odluka <strong>broj</strong> AP 3364/09 (bosanski jezik) 118Odluka <strong>broj</strong> AP 3364/09 (hrvatski jezik) 1211178 Одлука број АП 5283/10 (српски језик) 124Odluka <strong>broj</strong> AP 5283/10 (bosanski jezik) 135Odluka <strong>broj</strong> AP 5283/10 (hrvatski jezik) 1451179 Одлука број АП 4254/11 (српски језик) 155Odluka <strong>broj</strong> AP 4254/11 (bosanski jezik) 161Odluka <strong>broj</strong> AP 4254/11 (hrvatski jezik) 1671180 Одлука број АП 2700/12 (српски језик) 173Odluka <strong>broj</strong> AP 2700/12 (bosanski jezik) 179Odluka <strong>broj</strong> AP 2700/09 (hrvatski jezik) 184Издавач: Овлаштена служба Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Трг БиХ 1, Сарајево - За издавача: секретар Дома народаПарламентарне скупштине Босне и Херцеговине Марин Вукоја - Припрема и дистрибуција: ЈП НИО Службени лист БиХ Сарајево, Џемала Биједића 39/III -Директор: Драган Прусина - Телефони: Централа: 722-030 - Директор: 722-061 - Претплата: 722-054, факс: 722-071 - Огласни одјел: 722-049, 722-050, факс:722-074 - Служба за правне и опште послове: 722-051 - Рачуноводство: 722-044, 722-046 - Комерцијала: 722-042 - Претплата се утврђује полугодишње, ауплата се врши УНАПРИЈЕД у корист рачуна: UNICREDIT BANK д.д. 338-320-22000052-11, ВАКУФСКА БАНКА д.д. Сарајево 160-200-00005746-51,HYPO-ALPE-ADRIA-BANK А.Д. Бања Лука, филијала Брчко 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK д.д. БиХ Сарајево 161-000- 00071700-57 - Штампа:ГИК "ОКО" д. д. Сарајево - За штампарију: Мевлудин Хамзић - Рекламације за непримљене бројеве примају се 20 дана од изласка гласила."Службени гласник БиХ" је уписан у евиденцију јавних гласила под редним бројем 731. Упис у судски регистар код Кантоналног суда у Сарајеву, број УФ/I -2168/97 од 10.07.1997. године. - Идентификацијски број 4200226120002. - Порезни број 01071019. - ПДВ број 200226120002. Молимо претплатнике даобавезно доставе свој ПДВ број ради издавања пореске фактуре. Претплата за II полугодиште 2012. за "Службени гласник БиХ" и "Међународне уговоре"120,00 КМ, "Службене новине Федерације БиХ" 110,00 КМ.Wеb издање: http://www.sluzbeni<strong>list</strong>.ba - годишња претплата 200,00 КМ
Change language