DEMOGRAFSKA SLIKA

odbrana.mod.gov.rs
  • No tags were found...

DEMOGRAFSKA SLIKA

D E M O G R A F S K A S L I K AU zakqu~ku razmatrawa rezultatasredworo~nih projekcijastanovni{tva Srbije unarednih pedeset godinadovoqno jeprokomentari-sati kretawestope rasta ili,{to je primerenijeu ovom slu~aju,stope pada ukupnogbroja stanovnika.Samo bi se prema visokoj,odnosno varijantitrenutne “zamenegeneracija”({to zna~i postepenimporastom nivoaplodnosti na nivone{to vi{i od neophodnogza “zamenu generacija”ili hipoteti~kiwegovim trenutnimpostizawem i konstantno{}utokom celogperioda) daqi pad ovestope, za tri decenijemogao zaustaviti. Odr-`avawem tako dostignutognivoa plodnosti do krajaprojekcionog perioda,dakle, do 2050. godine,negativna vrednost stoperasta stanovni{tva Srbijemogla bi se ~ak i smawitiu odnosu na dana{wi nivo od- 0,38% godi{we. U suprotnom, odr-`avawe dana{we vrednosti nivoaplodnosti ili weno smawewe prema niskojvarijanti doveli bi do porasta ne-gativne stope rasta stanovni{tva na~ak -1,26%, odnosno -1,72% godi{we. Prema sredwoj (najverovatnijoj) varijantiprojekcije, negativna stopa rasta stanovni{tvaSrbije, odnosno stopa wegovogpada, dostigla bi 2050. godine vrednost od0,93%. SRBIJA ZA POLA VEKAEvropa trenutno stagnira u pogledu porastabroja stanovnika, pa }e, s obzirom na dosada{wi razvoj svojepopulacije i op{te pretpostavke o budu}em kretawu komponentidemografskog razvoja, dana{wi broj stanovnika najverovatnijebiti i wen istorijski maksimum.U ovakvim evropskim okvirima Srbija spada u, za sada,mawu grupu zemaqa koje su se ve} suo~ile sa padom ukupnogbroja stanovnika. Ve}e iznose stope pada ukupne populacijeod na{e zemqe danas ima deset evropskih zemaqa, uglavnomlociranih na istoku kontinenta. U te zemqe spadaju i na{i susediBugarska i Rumunija. Me|utim, ve} nakon pola veka Srbijabi bila u vrhu evropske liste zemaqa sa negativnom stopom rasta. Isprednas bi bile samotri dr`ave:Ukrajina, Gruzijai Bugarska.Udeo najmla|epopulacije(dece do petgodina) u ukupnomstanovni-{tvu Srbije, danasje skoro nanivou proseka za Evropu i iznosi5%. U narednih pola veka,prema sredwoj i visokoj varijantiprojekcije, taj procenat nebi opao, ve} bi se ne{to i popravio.Ali prema niskoj varijantipao bi na nepuna tri procenta,a prema konstantnoj na4%, {to je u okvirima predvi|enihvrednosti za ve}inu evropskihzemaqa. Takvi rezultati su o~ekivanis obzirom na sli~nost putawafertiliteta prema polaznimpretpostavkama.U Srbiji na 100 radno sposobnihstanovnika dolazi 48 onih koji seubrajaju u grupu najmla|ih i najstarijih(mla|i od 15 godina i starijiod 65), {to je na nivou evropskogproseka. Za 50 godina ovaj Demografska starostSrbije po op{tinamaprema popisu 2002. broj }e porasti na nivo od69 do 73 stanovnika vanradnog kontingenta, naspram100 u radno sposobnimgodinama. Me|utim, tajporast }e ipak biti mawi odporasta u ve}ini evropskih dr`ava,posebno onih u zapadnoj i centralnojEvropi, koje i sada imajuznatan udeo starih. Razlog tome jei ne{to du`i o~ekivani `ivotnivek u ovim zemqama u odnosu na na-{u, {to }e doprineti da za glavninuekonomskog optere}ewa radnog kontingenta buduodgovorni stariji stanovnici, a ne mla|i kao {to je to danasslu~aj u ve}ini zemaqa, posebno u mawe razvijenim regionimaplanete.Po{to je Evropa demografski najstariji kontinent, u prosekustariji od ostatka sveta za 10 godina, ne ~udi da i Srbijakao wen deo prati glavne demografske trendove Starog kontinenta.Ipak, za pola veka, stanovni{tvo Srbije ne bi trebaloda bude u samom vrhu najstarijih kao danas.Na kraju, ilustracije radi, kada bi se aktuelni trend reproduktivnogpona{awa stanovni{tva Srbije odr`ao konstantnimtokom 21. veka, smawewe ukupne populacije za 100 godinaiznosilo bi 55% u odnosu na dana{wu veli~inu.Autor je istra`iva~-saradniku Institutu dru{tvenih nauka401. april 2006.


S R B I J E I C R N E G O R ECRNAGORASVE PRAZNIJA NASEQAPrema podacima izpopisa stanovni{tva2003. godine u poloviniod ukupno 1.256 naseqau Crnoj Gori `ivi od 10do 100 stanovnika.Nastavqena jemigracija iz sela u gradi sa sjevernog u ju`niprimorski region.Imaju}i u vidu da je period izme|u dva popisa stanovni{tva uCrnoj Gori (1991. i 2003) bio vrlo turbulentan zbog doga-|aja i procesa koji su tada bili u jeku, rezultati popisa iz2003. ozbiqno upozoravaju. Naime, iz wih se o~itava nastavakpove}awa ukupnog broja stanovni{tva u Crnoj Gori,ali uz usporavaju}i rast, sa sve mawim brojem naseqa u kojima jezabiqe`en porast stanovni{tva. Nastavqena je dugoro~na te`waopadawa prirodnog prira{taja i opadawa broja `ivoro|enih, uzistovremeno pove}awe mortaliteta. Kao posqedica takvih kretawabiqe`i se opadawe vitalnog indeksa sa 2,842 u 1980. na1,458 u 2003. godini ({to je 1,95 puta mawe), u ve}ini op{tina.Od ukupno 1.256 naseqa, praznih je bilo 28, ili 2,23%, do10 stanovnika nastawivalo je 100 naseqa, ili 7,96%, 175 naseqaimalo je 10 do 30 stanovnika, ili 13,93%, sa 30 do 50 stanovnikaevidentirana su 123 naseqa, ili 9,79%, dok je od 50 do100 stanovnika `ivjelo u 234 naseqa, ili 18,63%.Nastavqaju se migracija stanovni{tva iz ruralnih u urbananaseqa i naseqa na ni`oj nadmorskoj visini, te pove}awebroja praznih naseqa. Izmijewena je struktura naseqa. Savi{e od 100 stanovnika bilo je 596 naseqa, ili 47,45% odukupnog broja naseqa.Istovremeno, u ve}ini op{tinskih gradskih centara porastaoje broj stanovnika: Andrijevica (15%), Bar (27%), Budva (51,5%),Danilovgrad (16,1%), @abqak (5%), Kola{in (19,8%), Nik{i}(4,9%), Plu`ine (2,8%), Pqevqa (6,8%), Podgorica (17,5%), Ro`aje(3,8%), Tivat (16,2%), Ulciw (8,3%) i Herceg Novi (13,1%). Ostaliop{tinski gradski centri: Berane, Bijelo Poqe, Kotor, Mojkovac,Plav, Cetiwe i [avnik biqe`e pad broja stanovnika.Nastavqena je i te`wa premje{tawa stanovni{tva iz sjevernogu ju`ni primorski region, tako da svaka op{tina na primorjuima pozitivan migracioni saldo. Pozitivan migracionisaldo imaju i op{tine Podgorica, gdje `ivi 29% stanovni{tvaCrne Gore, i Danilovgrad, a neznatan pozitivan saldo ima iop{tina Plav. Posqedica svih tih kretawa jeste pra`wewe sjeveraCrne Gore, regiona sa 11 op{tina, koje obuhvataju 53%teritorije Republike.Prema sociolo{ko-medicinskim i demografskim pokazateqimamo`e se re}i da je u Crnoj Gori po~eo proces starewastanovni{tva. Popis iz 2003. godine pokazao je da je starosnagranica u porastu i da iznosi 35,90 godina – kod mu{karaca34,8, a kod `ena 37,00 godina. Prosje~na starost u gradskimnaseqima je 35 godina, a u ostalim 37,3 godine.Broj `ivoro|enih u periodu od pola vijeka u Crnoj Gori(od 1953. do 2003) smawio se za 66,33%, tj. sa 13.880 na 8.345`ivoro|ene djece. Izra`eno stopom opadawa, na 1.000 stanovnikasa 32,9 na 13,5 promila, {to je 2,44 puta mawe u 2003.godini nego 1953. godine.Stopa smrtnosti u Crnoj Gori bila je najmawa 1971. godine– 6,1%, dok je 1953. godine bila 11,3%, a u 2003. godini9,2%, {to zna~i da je iz niskog mortaliteta stopa pre{la u stopusredweg mortaliteta.Zanimqivo je ista}i da broj sklopqenih brakova u CrnojGori biqe`i te`wu pada, dok broj razvedenih brakova u istomperiodu pokazuje te`wu porasta.Slobodan VU^INI]41


D E M O G R A F S K A S L I K APROFESOR DR MARKO MLADENOVI], PREDSEDNIK UDRU@EWA“OPSTANAK” ZA BORBU PROTIV BELE KUGEHAZARSKISINDROMDok je 20. vekbio vek socijalnihi seksualnihrevolucija, zaevropske narode21. vek mora da budevek biolo{kerevolucije.Nu`ni su izradapotpuno novogpronatalitetskogsistema brige oobnovi stanovni{tvai uvo|ewe vanrednogstawa upopulacionojpolitici.Prema relevantnim istori~arima, Srbi su nekada nastawivaliprostor od polovine dana{we Slovenije do Soluna.Prema [afariku, od tada{wih oko pet i po miliona,bilo je 1,6 miliona Srba katoli~ke vere i 600.000 muslimana.Dok su mnoge svetske sile, poput Austrougarske ireligijskog centra u Vatikanu, radile na unija}ewu i katoli~ewu,pravoslavna crkva je tako|e identifikacijom vere inacije doprinela rasrbqivawu Srba druge vere. Drugim narodimau svetu religija i posle stogodi{wih ratova, kakav se, naprimer, vodio u Nema~koj, nije bila prepreka za nacionalnoujediwewe – ka`e na{ sagovornik prof. dr Marko Mladenovi}.Œ Profesore, kao ~ovek koji poseduje veliko iskustvo upra}ewu i razumevawu demografskih pojava, kako bisteocenili dana{wa demografska kretawa i populacionu politikuu Srbiji?– Ja sam to u jednoj od svojih kwiga slikovito opisao kaoNojevu barku. Srbija je sli~na la|i probu{enoj na stotinu mesta.Ceo narod se trudi da zakrpi poneku rupu, ali la|a ipaktone. Pitawe je da li }emo uspeti da se spasemo i iza|emo nadrugu obalu. Veliko je pitawe i da li je krpqewe rupa dovoqnoili je potrebno ne{to drugo. Ja dajem niz konkretnih predlogakako da trajno popravimo brod. Na`alost, pri tom nailazimna neslagawe mnogih. Na no` me do~ekao ve}i deo medija.Œ Ko su qudi koji danas realno uti~u na to koliko }e nasu budu}nosti biti?– To su zasigurno politi~ari. Uzalud su svi pojedina~ni naporida se pro{iri i odr`i porodica, ako su op{ta kretawa udru{tvu nepovoqna. Jesewin je u jednoj pesmi rekao “I naposletku,vlast je vlast, a mi smo samo stoka jedna”. Narod se jo{uvek ne pita, ne pitaju se ni nau~nici, nego samo politi~ki lideri.Problem je {to svima wima nedostaje dimenzija budu}nosti,bave se iskqu~ivo pro{lo{}u i sada{wo{}u. Ne vide da }eSrbi u Srbiji ve} za 25 godina biti nacionalna mawina, a za50 godina postoja}e samo enklave srpskog stanovni{tva, kaodanas na Kosovu. Kada u ovoj zemqi Srbi postanu mawina, ondaprestaju i razlozi da se ona naziva Srbija.Œ Nije li ta tvrdwa ipak preterana?– Verujte da sam jo{ pre 30 godina upozoravao na politi~kubudu}nost Kosova s obzirom na nepovoqna demografskakretawa. Beograd kao budu}a prestonica Albanije nije samofantazma, pa pre sto godina niko ovde ne bi poverovao da }e uPri{tini danas zasedati albanski parlament ja~i od onog uTirani.Œ [ta biste poru~ili aktuelnim narodnim prvacima?– Domanovi}ev vo|a kao da je dobio stotine replika. Nikood wih nema viziju o budu}nosti, ve} se samo interesuju za421. april 2006.


S R B I J E I C R N E G O R Ekratkoro~ne i ~esto sitnosopstveni~ke ciqeve. Kad ve} ne videunapred, predla`em im da pogledaju ko ih sledi. Vide}e da izawih stoje starci sa {takama, bolesni i ludaci, a omladine skoroda nema.Œ Kako nam se to dogodilo?– Postoje antropolo{ko-etnolo{ki, sociolo{ki i istorijskirazlozi. Prvi treba da nam ka`u koje su odrednice Srbau istoriji. Najuo~qivije obele`je tog naroda jeste mitologijakoja lako prerasta u mitomaniju. Bajke o Sorabima, pranarodustarijem od egipatskih piramida koji }e nad`iveti svedruge narode, nisu ni{ta drugo do vra}awe izmi{qenoj pro-{losti da se ne bi gledalo u neizvesnu budu}nost. Drugo bitnoobele`je jeste kontinuirani genocid nad Srbima tokom istorije.Ovim prostorima prolaze sve transverzale – i crvene,i `ute, i zelene, pa i krsta{i, i svi redom. Na takvom raskr-{}u ni neki organizovaniji narod ne bi izbegao znatna stradawa.Tre}e obele`je je autogenocid. Pritisnut te{kim uslovimaopstanka, nesposoban da na~ini pravi istorijski izbor, umnogo navrata srpski narod je sam sebi radio o glavi. To sevidi u deobama, seobama, bratoubila~kim ratovima, upadawuu sukobe koji nadilaze stvarne narodne mo}i. Tako je s vremenomkod Srba stvoren pogubni “hazarski sindrom”. Oni kao danesvesno ho}e da nestanu.Œ [ta se takvom narodu na demografskom planu desilo uposledwih nekoliko vekova?– Srba i Rumuna, na primer, po~etkom 18. veka bilo jeisto. Danas Rumuna ima 25 miliona, a Srba desetak, od togasamo {est u otaxbini. Srbi su bili narod matica, od koje sunastali mnogi dana{wi balkanski narodi. U wihovom slu~ajupotvrdila se teorija iz kwige Sigmunda Frojda “Totemi i tabui”.Do`iveli su, naime, sudbinu oca kog su sinovi ubili dabi do{li na wegovo mesto.EKSPERT ZA PORODI^NO PRAVOPredsednik Udru`ewa ”Opstanak“ za borbu protiv belekuge profesor dr Marko Mladenovi} ro|en je 1928. godine uJagodini. Pravni fakultet u Beogradu zavr{io je za samo dvegodine, a posle diplomirawa dobio je postavqewe u Sreskomsudu u Jagodini, gde je ubrzo potom bio izabran za predsednikatog suda. Posle povratka u Beograd, gde je na Pravnom fakultetupredavao porodi~no pravo. Doktor pravnih nauka postaoje 1962. godine, nakon {to je odbranio tezu ”Razvod braka“.Pro{av{i sva zvawa, za redovnog profesora porodi~nogprava izabran je 1974. godine. Predavao je i sociologijuporodice i dru{tvenu za{titu porodice. U~estvovao je u pisawuZakona o porodici i porodi~nim odnosima. Poredogromnog broja nau~nih publikacija, objavio je kapitalno delo“Porodi~no pravo” u dva toma. Najva`niji wegov doprinosizu~avawu braka kao fenomena dao je kao zastupnik teorije o“braku kao ugovoru”, prema kojoj brak sve vi{e prerasta zakonskeregulative, pretvaraju}i se u slobodni ugovorni odnos.Profesor Mladenovi} bavi se i kwi`evno{}u. Do sadaje objavio {est romana i osam sonetnih venaca. U 2002. godinidobio je zlatnu ameri~ku medaqu ~asti za doprinos svetskojnauci, a dobitnik je i gotovo svih doma}ih nagrada za nau~nodelo. Danas je jedan od najaktivnijih boraca za zaustavqawedemografskog opadawa stanovni{tva Srbije.Œ Kakva se demografska kretawa upravo doga|aju predna{im o~ima?– Sistematski su`eni na prostor Srbije bez Kosova, Srbise suo~avaju sa depopulacijom. U 131 op{tini stanovni-{tvo se nalazi u stawu duboke i najdubqe demografske starosti– prose~na starost je 41 i 51 godinu. Seosko stanovni{tvoima prosek od 55 godina. Mnoga sela su potpuno ispra`wena.Prema tome, ova zemqa je ve} danas upola o~i{}ena od naroda.Ostali su samo gradovi kao oaze u pustiwi. S druge strane,Albanci su osvojili Kosovo, na kom 1700. nije bilo gotovonijednog stalno nastawenog Albanca.Œ Koji doga|aji su bili najpogubniji po demografsko odr-`awe naroda u Srbiji?– Demografski pad naro~ito je izra`en u 20. veku. Principovmetak bio je pucawe u Srbiju, kako je rekao Pa{i}. Vi{e odjedne tre}ine ukupnog i 58 posto izgubqenog mu{kog stanovni-{tva tada{we Kraqevine Srbije bio je bilans Prvog svetskograta. Od toga se nikad nismo oporavili. Drugi svetski rat od-43


D E M O G R A F S K A S L I K Aneo je jo{ dva miliona qudi. Po{to smo u 20. veku proma{ilisve kapije, stigli smo na stranputice. Dogodio nam se i bratoubila~kirat. Gradovi Srbije su oktobra 1944. godine do`ivelipogrom gigantskih razmera. Sa 16 godina i sam sam bio tu~en uzatvoru. Moj otac, sekretar Moravske banovine, diplomiranipravnik, koji je ogluveo kao heroj Prvog svetskog rata, tako|e jemu~en. U Srbiji nas tada nisu ubijali Hrvati. Mene je tukao VojaGra~anin, invalid, prvoborac i na~elnik Ozne, za kog sam ~uoda se kasnije razo~arao i po~inio samoubistvo.Œ Da se, ipak, kao {to pozivate, okrenemo budu}nosti.[ta predla`ete da preduzmemo radi pokretawa obnavqawastanovni{tva?– Na skup{tini Udru`ewa “Opstanak”, odr`anoj 14. februara2006, doneti su zakqu~ci koji govore da se ni{ta u populacionojpolitici ne sme raditi polovi~no, jer bi to bilosamo uzaludno sipawe vode u pesak. Srpski narod ubrzano nestaje.O tome govore demografski podaci. Ovo je posledwa generacijakoja mo`e da ga spase od propasti. Profesor MilanVojnovi} je izra~unao da bi nas danas bilo 27 miliona pod boqimuslovima. Vreme je, dakle, za akciju.Srbija kao multietni~ka zajednica mora, naravno, da vodira~una o tome da u woj ima nacionalnih mawina, koje su tako|epogo|ene depopulacijom. Dr`ava bi borbu za pove}awenataliteta zato vodila zakqu~no do tre}eg deteta. Posle tre-}eg deteta, SPC i humanitarne organizacije u matici i dijasporibi iz svojih sredstava podsticale natalitet. Majke bi,na primer, od wih za ~etvrto dete dobile platu. Dr`ava s timne bi imala ni{ta. To je jedini na~in da se po{tuju ustav i jednakaprava gra|ana, a da se, s druge strane, povede efikasnaborba za obnovu srpskog naroda.Œ [ta je jo{ neophodno u~initi?– Nu`ni su izrada potpuno novog pronatalitetskog sistemabrige o obnovi stanovni{tva i uvo|ewe vanrednog stawa u populacionojpolitici. Dok je 20. vek bio vek socijalnih i seksualnihrevolucija, za evropske narode 21. vek mora da bude vek biolo-{ke revolucije. Mnogi razumni narodi polako napu{taju histerijuseksualne revolucije, kao svojevremeno francuski, pod Miteranom,koji je kao program ustanovio ~etiri najva`nije dru-{tvene premise: omladina, porodica, solidarnost i ekonomija.Predla`e se bitna promena sistema vrednosti. Moralnopro~i{}ewe od politi~kog primitivizma, egoizma, privilegijai nesloge, inata, korupcije i kriminala. Treba promeniti su-{tinski odnos prema deci i dete proglasiti vrhunskom vredno-{}u dru{tva, oglasiti ga za tzv. “Wegovo Veli~anstvo Dete”( uvrednosnom, ne u utilitarnom smislu).Œ Ovako i onako, `ena je u centru svake rasprave o natalitetu.[ta ~eka `enu s obzirom na suprotstavqene zahtevekoje pred wu stavqa dru{tvo?– Ni{ta dobro. Radi emancipacije `ene Skup{tini seovih dana predla`e Zakon o ravnopravnosti polova, kojim sepropagira feministi~ka teza da `ene treba pola-pola da u~estvujuu svim dru{tvenim segmentima. Podsetio bih na ovom mestuna nedoumicu koja postoji u nauci: da li je primarna biolo-{ka ili dru{tvena podela uloga izme|u mu{karaca i `ena. Upatrijarhalnim dru{tvima preovla|uje biolo{ka; tamo `enera|aju i staraju se o porodici i za to imaju dru{tveno vrednovanuulogu i ugled kao majke. Po drugoj tezi `ena treba da setakmi~i s mu{karcem i ona se poziva da u|e u to takmi~ewe.Bez obzira kakvu ina~e dru{tvenu vrednost ima primena takvogshvatawa, kada je re~ o ra|awu wegova primena dovodi dokrize materinstva. Tr~e}i za uspehom na svim mogu}im dru{tvenimpoqima `ene ostaju bez dece ili sa jednim detetom. Zatosada ima 400.000 zahteva za le~ewe steriliteta, jer te tzv.uspe{ne `ene posle postaju usamqene, ogor~ene i sterilne ile~e sterilitet u 45. godini, kad treba da idu u penziju.Moj predlog je da se rehabilituje materinstvo, da `enado`ivi rehabilitaciju i da kao majka, sa ~etvoro, petoro deceu`iva sve po~asti. Da joj, recimo, predsednik dr`ave nakonsedmog deteta bude kum, posle devetog deteta da dobije odlikovawe“Devet Jugovi}a”. @ena na taj na~in mo`e da do`ivi socijalnupromociju. Emancipacija `ene ne posti`e se samo time{to }e ona biti vrhunska intelektualka. Takvima svaka ~ast,one `ene koje su uspe{ne neka to i ostanu, ali za{to svoju filozofijuda name}u svim `enama. Ne mogu svi imati ni tolikoambicije, ni sposobnosti. Ve}ina `ena bi htela da rodi, a preovladavaju}aprofeministi~ka ideologija ih gura u borbu u kojojslu`e samo kao scenski rekviziti u komadu u kom glavnu uloguigraju “uspe{nije” `ene, spremne da karijeri i dru{tvenojpromociji podrede porodicu, pa i samo materinstvo.Œ Stawe materinstva je lo{e. Da li Udru`ewe “Opstanak”preduzima konkretne inicijative?– Imamo dva zajedni~ki projekta delovawa matice i dijaspore.Jedan je “^etvrto dete ili de~ji dinar”, a drugi je “Srp-441. april 2006.


S R B I J E I C R N E G O R Eska porodica beli an|eo”, koji je osmislio demograf Slijep~evi}.Crkva i dijaspora bi preuzele brigu o ~etvrtom detetu, panadaqe. Treba ugraditi odredbu da dr`ava nov~anim i svimdrugim sredstvima podsti~e ra|awe dece. Predla`e se pokretawerasprave u Skup{tini Srbije da bi se usvojio zakon oobnovi stanovni{tva.Uvo|ewe “be}arskog poreza” zbog kog sam najvi{e napadannije glavna mera, ali ima opravdawa. Oni koji nemaju deceili nisu u braku treba da plate ako su imu}ni radi dru{tvenesolidarnosti. U Kanadi moraju da plate do 50 posto dohotka, usvim evropskim zemqama na tom porezu, izme|u ostalog, po~ivatzv. socijalna demokratija. Ako si bogat daj, u tome je su{tina.Antinatalitetsku politiku u svim segmentima treba zamenitipronatalitetskom politikom. Imam 10–12 predloga, kao {tosu ukidawe poreza na de~je artikle, bitno suzbijawe legalnihabortusa, le~ewe steriliteta, pove}awe porodiqskih i de~jihdodataka i drugih davawa i produ`ewe porodiqskog odsustva.Vaqalo bi omogu}iti da majka posle tre}eg deteta dobije platukao da je u radnom odnosu.Œ Odakle novac za to?– Od svakog pravnog posla jedan mali procenat bi se odvojiokao de~ji dinar, a u dijaspori po hramovima, konzulatima iinstitucijama bile bi postavqene kase. Svaki Srbin imao bimoralnu obavezu da godi{we ubaci sto dolara ili evra, to suve} ogromna sredstva. Odr`avali bi se majski sabori dijaspore,tada bi se otvarale te kase, potom bi se iza{lo na velikuskup{tinu ili svesrpski sabor u Sremskim Karlovcima ilihramu Svetog Save, gde bi se prikupqena sredstva sabrala. Pomom prora~unu to mogu biti najmawe tri-~etiri milijarde dolara.Za deset godina mi bismo tako mogli da do`ivimo pravipreporod, natalitetsku revoluciju. Treba qudima dati pare,jer kao {to je Marks govorio o fenomenu proizvodwe, postojedve vrste proizvodwe – materijalnih dobara i ~oveka. Kapitalje pokreta~ za obe.Œ Ima li dr`ava organe koji to mogu da osmisle?– Dr`ava bi morala da stvori neke nove organe, ministarstvoza porodicu, savet za obnavqawe stanovni{tva na~ijem ~elu bi bio predsednik Srbije, a ~lanovi najugledniji inajumniji gra|ani. Doprineli bi sa svoje strane i pomenuta velikaskup{tina ili svesrpski sabor matice i dijaspore. Predla`emoda Udru`ewe “Opstanak” preraste u tre}i pokret, svenarodni,nestrana~ki i nevladin pokret koji bi bio pravi “Tre-}i srpski ustanak za opstanak”. Dobro bi bilo, tako|e, osnovatii fakultet za demografiju i populacionu politiku. Miimamo vrlo stru~ne demografe na matemati~kom i drugim fakultetima.Me|utim, ograni~eni su na slikawe stawa i prezentacijutih podataka politi~arima i javnom mwewu. Oni bi moralida budu operativci pri op{tinama, koji bi boqe sagledalisituaciju na terenu i predlagali mere.Œ Na ~emu zasnivate svoje poglede na demografsku budu}-nost Srbije?– Po mom mi{qewu, postoje ~etiri ve~ne institucije: Bog,porodica, nacija i svojina. Boq{evizam je hteo sve to da uni-{ti, neki drugi pokreti ho}e bar dve do tri od tih stvari dauni{te. Danas se neki zala`u da cela planeta kao veliko globalnoselo izbri{e nacionalne razlike. Ja, me|utim, mislimda se ne mo`e izbrisati ono {to je u ~oveku primarno. Nacionalniidentitet se javqa i u najhomogenijim zemqama, kakve suSAD ili Indija. Demokrata sam i patriota po ube|ewu, dedasedmoro unu~i}a. Englezi su branili svoj nacionalni dignitetna Foklandskim ostrvima i {irom sveta. Amerikanci u Iraku.Srbi bi morali da se izbore za pravo da brane svoj biolo{kiopstanak u zemqi koja se jo{ uvek zove Srbija. Smatram da postojefundamentalna prava jedne etni~ke grupe koja je ve}inana odre|enom prostoru.Œ Da li je stawe morala srpske nacije prvi ili posledwiuzrok wenog nestajawa?– Vi znate da je Cviji} rekao da smo lo{ narod, Jovan Ra-{kovi} je rekao da smo lud narod. Ja ne tvrdim ni{ta od toga,pa ni da je me|u Srbima toliko izra`en problem morala. Mislimda mi u na{im genima nosimo taj “hazarski sindrom”, takoda na{e nestajawe nema direktne uzro~ne veze s na{im moralom,ve} sa predodre|eno{}u zbog koje ne umemo da se izborimosa istorijskim nasle|em koje je u nama kodifikovano. Moral,naravno, mo`e da uti~e na mnogo {ta. Kod nas je svakakopopustio ose}aj odgovornosti u celini, pa i ose}aj moralneodgovornosti prema potomstvu, bra~nom drugu. To su sve simptomiop{te krize, i mi se nalazimo u stadijumu dosta ozbiqnekrize ne samo nataliteta ve} i moralno i psihi~ki. Srbi supre`iveli stawe gore od {oka, stawe koje trajno optere}uje,koje ne prestaje ceo 20. vek i zbog toga su paralisani. Kada bise okrenuli budu}nosti, to bi sve promenilo...Aleksandar ANTI]45


D E M O G R A F S K A S L I K AENDEMIJA ABORTUSA U SRBIJISVESNOODABRANRIZIKUprkos opasnostima koje nosi nasilni prekidtrudno}e, godi{we se vi{e od 200.000 `enaodlu~i na taj najkonzervativniji i najrizi~nijina~in planirawa porodicePi{eDr Mirjana RA[EVI]Reproduktivno zdravqestanovni{tva Srbijeoptere}eno je brojnimproblemima, a glavni jerasprostrawenost konzervativnekontrole ra|awa,u kojoj preovladavaoslawawe na prekid sno{ajai, posledi~no, u slu~ajukada se trudno}a ne `eliili ne mo`e prihvatiti,pribegavawe namernom prekidutrudno}e. Tradicionalnakontraceptivna sredstvai metodi, uveliko gra|eni usistem vrednosti, postalasu prirodni deo seksualnihodnosa u na{oj sredini ipredstavqaju, sa individualnogstanovi{ta, racionalanpreventivni izbor. Otudaduga istorija problemaabortusa u Srbiji.Procewuje se da se danasu Srbiji samo tokom jednekalendarske godine namernoprekine oko 200.000trudno}a. Ili, relativnoposmatrano, godi{we svakadeseta `ena u plodnom perioduu centralnoj Srbiji, odnosnosvaka trinaesta u Vojvodini,pribegava abortusu.Podaci o prekidimatrudno}e od 1969. godine,odnosno od pune liberalizacijeabortusa, do 1989.godine, pokazuju stalni po-rast. Za tih dvadeset godina broj abortusa pove}ao se zaoko 30 odsto. Sumwa u pouzdanost podataka o broju namernihprekida trudno}e u Srbiji pojavila se po~etkomdevete decenije 20. veka, kada je u tom delu Jugoslavijezabele`en blagi pad, a u Vojvodini visok porast abortusa,iako su to podru~ja sa istim reproduktivnim modelom.Po svemu sude}i, u godinama koje su usledile nakontog perioda, problem abortusa u Srbiji je potcewen. Bele`ise opadawe broja namernih prekida trudno}e, iakotakva tendencija, ne samo zbog tada{we ekonomske i psiholo{keegzistencijalne nesigurnosti, ve} i zbog pove-}anog broja ilegalnih ginekolo{kih ambulanti, nije realna.Posmatran izme|u dve navedene vremenske ta~ke,1969. i 1989. godine, broj prekida trudno}e u Srbiji rastei u apsolutnom i u relativnom smislu. Intenzitet rastabio je, me|utim, razli~it. Rast broja abortusa bio jenajve}i na Kosovu i Metohiji, a najmawi u Vojvodini. U odnosuna 100 `ivoro|ene dece 1989. godine, abortus jenajrasprostraweniji u sredi{woj Srbiji (198,1) i Vojvodini(158,9). Starosna struktura `ena koje su u tom perioduprekidale trudno}u otkriva da je oko 90 odsto u dobu od20 do 39. godina, u ogromnombroju (vi{e od 90 odsto)udatih.Osnovni uzroci velikerasprostrawenosti namernogprekida trudno}e u na{ojsredini jesu nedovoqno znaweo fiziologiji prokreacije,rizicima namernog prekidatrudno}e i osobinama modernekontracepcije, psiholo{kebarijere za upotrebukontraceptivne pilule i intrauterinogulo{ka, nedovoqankulturni nivo stanovni-{tva (op{ti, zdravstveni,seksolo{ki) i nedostatak sistematskogi organizovanogdru{tvenog uticaja u toj sferi.Otuda su najva`nija re-{ewa za ubla`avawe endemijeabortusa – {irewe relevantnihznawa, razvijawemre`e savetovali{ta zaplanirawe porodice, punadostupnost efikasne kontracepcije,te izvla~ewe mu{karacaiz defanzive i ja~aweSRBIJA PREDWA^IUzimaju}i u obzir stopu legalnih abortusa na 1.000`ena starih od 15 do 44 godine kao merilo, ispred Srbije(93,0 u 1989. godini) su samo Ruska Federacija i Rumunija,dok su u drugim zemqama zabele`ene ni`e stope. Krajemosamdesetih i po~etkom devedesetih godina stopa legalnihabortusa u Bugarskoj iznosi 65,2, u Bosni i Hercegovini64,5, u Litvi 59,1, u Gruziji 57,2, u Makedoniji 56,6, u Estoniji55,9, u Hrvatskoj 51,6, u Sloveniji 48,0, u Ma|arskoj38,2, u SAD 28,0, u Francuskoj 13,3, u Nema~koj 6,7…wihove odgovornosti.Imaju}i u vidu da suspontane promene spore, o~ekujese da }e taj problem bitiizra`en i u godinama koje dolaze.Me|utim, wegovo trajawe}e umnogome zavisiti odmogu}nosti i spremnosti dase sa wim suo~imo.Autor je direktorInstituta dru{tvenih nauka461. april 2006.


S R B I J E I C R N E G O R EPLANIRAWE PORODICEDVOSEKLIMA^Iako planirawe porodice predstavqanesumwivo civilizacijsko dostignu}e ijedno od osnovnih qudskih prava, wegovnegativni uticaj na demografiju ne sme sezanemarivatiSTERILITET OGRANI^AVA NATALITETVi{e od sto hiqada bra~nih parova u Srbiji le~i seod steriliteta. Mnogi od wih najve}u nadu da, ipak, dobijupotomstvo vide u vantelesnoj oplodwi, koja u privatnim klinikamako{ta izme|u tri i pet hiqada evra. Pri tome, isti-~u, naj~e{}e je potrebno nekoliko puta ponoviti postupak,jer se retko de{ava da “od prve” uspe. U dr`avnim medicinskimustanovama vantelesna oplodwa ko{ta oko sto hiqadadinara, ali je uspe{nost jo{ mawa nego u privatnim.Odluka Vlade Srbije da omogu}i besplatnu vantelesnuoplodwu za hiqadu pacijentkiwa svakako je obradovala mnogebra~ne parove koji zbog zdravstvenih razloga decu ne moguda dobiju prirodnim putem. To je tek jedan od koraka kojimSrbija poku{ava da zapo~ne ofanzivu protiv niskog nataliteta.Koliko }e on biti i uspe{an, ostaje da se vidi.Doskoro neprekidni rast stanovni{tva na na{oj, koliko sedo sada zna, jedinoj naseqenoj planeti u univerzumu, doveoje i do nastojawa da se ograni~i pove}awe populacije.Na to su ~oveka naveli razli~iti dru{tveni, religiozni,eti~ki i drugi razlozi, ali je najva`niji me|u wima svakakobio strah od prenaseqenosti Zemqe. Planirawe porodicenastalo je, tako, kao izraz potrebe za humanim re{ewem nagomilanih,sve raznovrsnijih i slo`enijih, populacionih problema.Ono danas predstavqa jedno od osnovnih qudskih prava,definisanih brojnim me|unarodnim dokumentima i rezolucijamaUjediwenih nacija.Okolnosti su se u me|uvremenu promenile, bar kad je re~o najrazvijenijim zemqama, u kojima se, od sredine pro{log veka,opa`a ubrzani pad broja stanovnika. Tome je, svakako, doprineloi {iroko prihva}eno intenzivno planirawe porodice,uslovqeno biolo{kim, zdravstvenim, sociolo{kim, ekonomski,psiholo{kim, politi~kim… razlozima. Posledice nademografsku sliku sveta, a posebno Evrope, nisu se mogle izbe}i,pa danas mnoge najrazvijenije zemqe, zbog pada nataliteta,ose}aju veoma opasne turbulencije. Kako je osnovni ciqplanirawa porodice o~uvawe i unapre|ewe reproduktivnogzdravqa, kao celokupnog fizi~kog, mentalnog i socijalnog blagostawa(definicija Svetske zdravstvene organizacije) te{koje o~ekivati da se u na{em veku modernizacije i hedonizma, savremenai emancipovana `ena “optereti” s vi{e dece.BUDNO OKO LEKARSKOSistematsko pra}ewe i kontrola zdravstvenog stawa`ene u blagoslovenom stawu obuhvataju prvi lekarski pregledtrudnice u prva tri meseca, kontrolne lekarske preglede~etiri puta u toku trudno}e (kod visokorizi~nih trudno}apo potrebi), ultrazvu~ne preglede tri puta u toku trudno}e istru~nu pomo} pri poro|aju u zdravstvenoj ustanovi.Time se briga za mladu majku i dete ne zavr{ava. Lekarskipregledi obavqaju se najpre {est nedeqa posle poro|aja,a zatim i {est meseci nakon poro|aja. Patrona`ne posetetrudnoj `eni jednom u toku trudno}e, odnosno posle prve poseteginekologu i ustanovqavawa trudno}e, te posete porodiqii novoro|en~etu prvih pet dana posle izlaska iz bolnice,predstavqaju nastavak medicinske nege trudnica i majki.Kvalitetni model reproduktivnog pona{awa danas podrazumevada `ene ra|aju uglavnom izme|u 18. i 35. godine `ivota,da se ra|aju `eqena deca, da ih bude najvi{e ~etvoro i darazmak izme|u trudno}a ne bude mawi od dve godine. U Srbiji,majke prvo dete ra|aju naj~e{}e sa 24 godine, drugo sa 26,7,tre}e sa 29,2… Na`alost, ovo ne zna~i da su porodice s vi{edece u centralnoj Srbiji i Vojvodini ~este i brojne. Naprotiv,iz godine u godinu ra|a se sve mawe i mawe dece.Uzimaju}i u obzir zna~aj koji planirawe porodice ima nademografsku sliku dr`ave i nacije, Vlada Srbije je jo{ 1998. godineusvojila Informaciju o planirawu porodice, u kojoj su jasnoizra`ena o~ekivawa uravnote`enog rasta populacije u Srbiji.Preduslovi za to su smawewe stope abortusa, intenzivnije re{avawesve izra`enijeg problema steriliteta i unapre|ivawe seksualnogi reproduktivnog zdravqa mladih qudi. Kako to obi~nobiva, normativna re{ewa i `eqe su jedno, a stvarni napori dr-`ave da se stvari pokrenu s mrtve ta~ke, ne{to sasvim drugo, takoda se negativne demografske tendencije nastavqaju.D. G.47


D E M O G R A F S K A S L I K AMR BIQANA SPASI],EKONOMISTA I DEMOGRAFNAJLEP[EZVAWE @ENEJE MAJKAZa po~etak, spre~imo one koji zloupotrebqavajunema{tinu primoravaju}i mlade `ene da prilikomzapo{qavawa potpi{u ugovor kojim se na najmawe dvegodine odri~u ra|awa. To je protivustavno, a svakodnevnose de{ava. Mogu}e je i pokrenuti paletu fiskalnih merakojima se poma`e materinstvo.Pisac ste vrlo ~itane kwige ”Za{to Srbi nestaju” i majkadvoje dece. Veoma ste aktivni u obave{tavawu javnostio poraznom demografskom stawu kod Srba. Za{to ste seopredelili za tu misiju?– Ponajpre zbog jednostavne ~iwenice sa kojom sam se svejasnije suo~avala {to sam se du`e bavila demografskim problemima– srpski narod je potpuno neobave{ten o stra{nojpretwi za wegov opstanak. Nera|awe preti da se izrodi uistinsku katastrofu koja bi taj narod dovela na rub nestanka.Ko }e, na primer, da brani taj narod od bilo koje opasnosti,kada se regrutni kontingent smawuje vrtoglavom brzinom. Otvarase mnogo pitawa.Odr`ali ste mnogo tribina posve}enih toj temi. Kakvesu bile reakcije?– Susrela sam se sa razli~itim skupovima qudi u zemqi iinostranstvu, bilo ih je od nekoliko do 6.000. I svuda sam nai{lana istu tragi~nu sliku. U samoj publici bilo je toliko podeqenostida nikakav poziv na slogu i me|usobno razumevawenije mogao da pomogne. U svim mestima, a naro~ito u dijaspori,ustajali su “partizani” protiv “~etnika”, feministkiwe protivpatrijarhalaca, [umadinci protiv Bosanaca, i tako unedogled.Ne}ete verovati, u dijaspori je, na primer, aktuelna ~aki podela na stare i novodo{le doseqenike. Kada smo tako dubokopodeqeni, te{ko se mo`emo slo`iti i u najva`nijim pitawimasopstvenog opstanka i izgraditi kolektivnu svest o nacionalnombi}u. Jednom re~ju, videla sam rasrbqen, razduhovqen,razba{tiwen narod bez vizije o sutra{wici.^udi li Vas sve to posle velikih istorijskih lomova kojeje na{ narod pretrpeo?– Nijedan narod na svetu nije skupqe platio svoje mestona planeti. U Cirihu sam saznala da [vajcarci nisu ratovalivi{e od 700 godina. Srbi su u~estvovali u osam ratova samo uposledwih stotinu godina. U demografskom pogledu, prema mi-{qewu ve}ine stru~waka, preloman disbalans nastao je kaoposledica tragi~nih razmera stradawa tokom Prvog svetskograta. Mnogi nau~nici, me|u wima bih pomenula Dragi{u Vasi-}a i Vojina Mitrovi}a, sla`u se da taj gubitak nikada nije nadokna|en.A kako se sve to nastavilo?– Degenerativni procesi u krilu srpskog naroda postojalisu i u 19. veku, ali sa sigurno{}u mo`emo da tvrdimo da se tekod 1945. godine degeneracija javqa na nivou dru{tva kao celine,uz napomenu da je kasnije pre{la u jedno novo stawe – dekadenciju.Dekadencija nastaje kao logi~ka posledica negovawapoliti~kog gu{ewa srpskog nacionalnog bi}a i samosvesti. Ateizamkao dru{tveno na~elo ustoli~io je `ivotni stil koji negujeneodgovornost prema drugim qudima, {to je u krajwoj linijineodgovornost prema sebi. Ako smo tako kratko na ovom svetu,hajde da se “provedemo” – bilo je geslo ve}ine koja se opredelilada kao leptiri u`ivaju u letewu od cveta do cveta, mahomna tu| ra~un, dok je bilo i onih koji su poverovali u ideologijuo bratstvu i ravnopravnosti, rade}i kao mravi i prebacuju}inormu. I jedni i drugi su sebe kao qude figurativno sveli nastepen insekata. Danas omladina koju su vaspitavali takvi roditeqii daqe neguje sli~an stil. Slede parolu “U se, na se ipoda se”, iako odavno na ovim prostorima nema materijalneosnove da se lagodno `ivi. U sukobu su izme|u svojih `eqa imogu}nosti.U me|uvremenu, sve ~e{}e pribegavaju nekim drasti~nimpostupcima poput abortusa?– Da, ono {to bi moralo da bude samo neprijatan izuzetak,krajwa mera kojoj se pribegava u nu`di, ovde je pravilo.Na hiqadu `ena u fertilnom (plodnom) periodu u SCG se obavi32 abortusa, u Francuskoj 13, a u Belgiji i Irskoj samo 5. Godi{wese, zvani~no, u registrovanim ordinacijama obavi oko150.000 poba~aja. Pravi broj je verovatno dvostruko ve}i, jerprivatne ordinacije nemaju obavezu registrovawa, a jo{ uvekse rade i potpuno “divqe” intervencije. S druge strane, rodise svega oko 80.000 beba godi{we, zna~i nekoliko puta mawenego {to je ubijeno dok je jo{ u utrobi.481. april 2006.


S R B I J E I C R N E G O R EDa li re~ o neprosve}enostitih `ena?– Samo delimi~no. Sve su onepismene, ~esto i visokoobrazovane,ali se ipak tako pona{aju. Me-|utim, mnoge `ene nisu ni svesne{ta }e im iskustvo poba~aja doneti.Kada sam nekima prikazalafilm o abortusu, bile su zgro`ene.Ka`u da nisu ni pretpostavqalekako je sve to u`asno i koliko jo{nero|eno dete pri tom pati. Mislilesu, vaqda, da je taj zahvat isto{to i va|ewe kvarnog zuba. O iskustvimaiz razgovora s tim `enamagovorim u mojoj novoj kwizi Svetiwe`ivota i ~edomorstvo – pitawai odgovori.Kakva je situacija u svetu kadaje re~ o depopulacionimprocesima?– Evropa je jedina koja se zaistasuo~ava sa tim problemom. Usvim ostalim delovima sveta populacijaraste, naravno, mnogo sporijimtempom nego nekada, a predwa~iAfrika. U islamskim zemqamamo`e se govoriti i o izrazitompove}awu stanovni{tva.Koje bi mere, po Va{em mi-{qewu, dr`ava trebalo dauvede radi prevazila`ewa te-{kog stawa nataliteta u Srbiji?– Za po~etak, neka spre~i onekoji zloupotrebqavaju nema{tinuprimoravaju}i mlade `ene da prilikomzapo{qavawa potpi{u ugovorkojim se na najmawe dve godineodri~u ra|awa. To je protivustavno,a svakodnevno se de{ava. Mogu}eje pokrenuti i paletu fiskalnihmera kojima se poma`e materinstvo. Jedna smo od retkihevropskih zemaqa koja nema ministarstvo za brigu o porodici,nemamo demografski fakultet... Instrumenti, svakako, postoje,samo je potrebno dati prioritet problemu nataliteta. Kao {towiva ostaje pusta ako se ne zaseje, ne}e nam mnogo zna~iti niinfrastruktura koju ne}e imati ko da koristi.[ta `ena najpre mo`e da u~ini, za sebe i za svoju decu?– Najlep{i ~in i zvawe koje `ena mo`e da dobije jeste maj-~instvo. Danas je ono umnogome zameweno trkom za dostizawemboqeg standarda, karijerom, sticawem nau~nog zvawa. Kada se`ena na kraju osvrne oko sebe uvi|a da su to, ipak, samo tricei ku~ine. @ena koja ve} ima dece mogla bi makar da sa wimagovori jezikom koji se ne naziva uzalud “materwim”. Nedavnosam u Be~u odr`ala govor pred vi{e stotina dece radnika kojisu u skorije vreme do{li u Austriju. Retko koje me je razumelo,jer ne znaju jezik. Wihovi roditeqi rade po ceo dan i uop{tene razgovaraju s wima. Isto tako, jedna Srpkiwa mi se u razgovoruishvalila kako joj dete govori pet jezika, a kad sam tu devoj~icuupitala ne{to na srpskom, mala nije znala da je pitamne{to na materwem jeziku.Kako ekonomija uti~e na ra|awe?– Uti~e znatno. Ne smemo se, ipak, prepustiti samo ra~unukada je re~ o tome ho}e li uop{te biti na{ih potomaka. Da jetakav ra~un neko primenio na nama, ne bismo se ni rodili. Japrva kao ekonomista smatram da je to dosta hladna nauka u kojojse trezveno barata ciframa. Oni koji se okrenu samo sticawuekonomskih blagodeti brzo ohlade i sopstvenu du{u.Gde je onda izlaz?– Forma je lako vidqiva i opisiva, potra`imo su{tinu.Uspostavqawem pre svega duhovne vertikale, mo}i }emo da seokrenemo i nala`ewu svog mesta u {irokom svetu i ispunimoprostor koji je ograni~en horizontom.A. ANTI]49


DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I CRNE GOREra, vojnika po ugovoru i civilnihlica. Ipak, vojnici, odnosnovojni obveznici, ne-}e prestati da budu oslonac odbrane zemqei u budu}nosti.Nema nikakve sumwe, upozorewa demografasu vi{e nego jasna.Srbija }e, u decenijamapred nama imati svemawe vojnika, pri ~emu sesmawewe trajawa vojnog rokane}e bitnije odraziti napopuwenost jedinica iustanova Vojske. Za realizacijusvojih Ustavom propisanihobaveza i zadataka Vojska morada ima radno i vojno sposobnemladi}e, spremne da izdr`ei najve}a optere}ewa,koja iziskuju rat ili ratnapretwa. To se, naravno, ne mo`etra`iti od onih koji tek zapo~iwuili zavr{avaju svoj `ivotni ciklus.Zato vojni stru~waci, ali idemografi, naro~itu pa`wu poklawajustanovni{tvu mu{kog pola,uzrasta od 18 do 60 godina. A wihje iz popisa u popis, iz godine ugodinu, sve mawe. Pa`qiviji posmatra~ii vojni analiti~ari ve}su primetili da je u Srbiji, kako vremeprolazi, na zakletvama sve mawe vojnika,{to nije posledica samo niskog nataliteta.Ali ono {to posebno zabriwava vojnestru~wake, zainteresovaneza {to ve}u popuwenostvojnih jedinica,jeste neodgovaraju-}a struktura stanovni{tva,odnosno svenepovoqniji odnosizme|u radno sposobnihi starih, kaoobjektivno nepovoqan ~inilac efikasne odbrane. A rode obilazeSrbiju ve} vi{e od pola veka.Proceweno je da pad populacije u Srbiji u narednih polaveka ne bi bio zaustavqen ~ak ni kada bi `ene, tokom svogfertilnog perioda, ra|ale po ~etvoro dece. Drugim re~ima,to zna~i da na{a zemqa u narednim decenijama ne mo`e ra~unatina brojnije vojne jedinice, osim ako se na odslu`ewe vojnogroka ne pozovu i osobe `enskog pola, {to bi, svakako, bilou duhu potpune ravnopravnosti za koju se zala`u. Naravno,ovde se ne sme zaboraviti nimogu}nost potpune profesionalizacije,{to bi vojsci omogu-}ilo efikasnije izvr{avawezadataka u miru. A oni, podsetimose, nisu mali. Vojni i nevojniizazovi, ugro`avawe bezbednostimalih zemaqa i rizi- DEMOGRAFSKA POLARIZACIJASrbija je jedna od retkihzemaqa u kojima postoji problemtzv. demografske polarizacije. Dok u krajevima naseqe-nim muslimanskim, prete`no {iptarskim `ivqem, natalitetzadr`ava pozitivan trend, u drugim, centralnim i se-vernim podru~jima, sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, ra-|a se sve mawe, a umire sve vi{e. Dok je u Bujanovcu, Pre{evu, Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru natalitet“u plusu”, bela kuga hara Timo~kom kraji- nom, Dimitrovgradom, Babu{nicom, CrnomTravom… a preti i nekim delovima [umadije iVojvodine, u kojima se, za stotinak godina, pai pre, mo`e o~ekivati smawewepopulacijezaPrilog pripremili Du{an GLI[I] i Aleksandar ANTI],lektorisali Mira POPADI] i Sla|ana MIR^EVSKA,likovno-grafi~ki uredio Branko SIQEVSKI,fotografije Goran STANKOVI], Zvonko PERGEi Darimir BANDA, korektura Sla|ana GRBAvi{e od 50 odsto.Demografi spravom upozoravajuda takav disbalansu natalitetu ra|amnoge socijalne,ekonomske, politi~ke,pa i bezbednosnerizike i probleme.Naseqa RepublikeSrbije premapopulacionojveli~ini,po popisu2002.ci od teroristi~kihakcija pove}avajuse periodi~no,uslovqavaju-}i potrebu da vojnejedinice buduefikasnije, mobilnije,tehni~ki opremqenije.Ne sme se zanemariti nizna~ajna uloga vojske i wenih pripadnika uslu~ajevima humanitarnih katastrofa, poputzemqotresa, poplava, ili drugih akcidenata i vremenskihnepogoda. U svemu tome nezaobilazni ~inilac efikasno-sti i snage vojnih jedinica nesumwivo je ~ovek, ma kako biotehni~ki opremqen.Nezaustavqivo smawewe populacije u Srbiji danas svakakopredstavqa neskriveni odbrambeni problem, koji se nemo`e re{iti ni jednostavnim dr`avnim merama, ni nacionalno-patriotskimapelima. Prostor na kome vekovima `ivimoveoma je atraktivan i ako `elimoda ga sa~uvamo, moramo na vremeda izmenimo svoj odnos ne samoprema vojsci ve} i prema prete}ojdemografskoj imploziji. U protivnom,postoji realna opasnost dasami sebe uni{timo.Du{an GLI[I]521. april 2006.

More magazines by this user
Similar magazines