almanah srk

СадржајСодержаниеРЕЧ УРЕДНИКА ............................. 5ПЕСМЕ ПРЕДАКАСлаву слависрпски кнез Лазаре............... 6Цар Лазар и царица Милица .. 8ПОЕЗИЈА, ПРОЗА, ДРАМАФјодор ТјутчевПесме...................................... 19Препевао Владимир ЈагличићАлекса ШантићПесме...................................... 38Иво АндрићЛетећи над морем. МостовиЛикови. Стазе. ЛицаПредграђе наше младости ....58Матија БећковићДушан РадовићЧе: трагедија која траје......... 82Радован КараџићСитовација.Лаки шаљиви комад......... 136СЛОВО РЕДАКТОРА ........................5ПЕСНИ ПРЕДКОВВечеря накануне битвы...........7Перевод Юрия ЛощицаЦарь Лазарь и царица Милица..9Перевод Николая ГальковскогоПОЭЗИЯ, ПРОЗА, ДРАМАФёдор ТютчевСтихотворения.......................18Алекса ШантичСтихотворения.......................39Перевод Андрея Базилевского,Петра Семынина, ЕкатериныПольгуевой, Веры Потаповой,Майи Рыжовой, Веры ЗвягинцевойИво АндричВзлетая над морем. МостыЛики. Тропы. Лица. Предместьенашей молодости...................69Перевод Александра РоманенкоМатия БечковичДушан РадовичЧе: трагедия,которой нет конца..................83Перевод Андрея БазилевскогоРадован КараджичСитовация.Лёгкая смешная пьеса ......168Перевод Андрея Базилевского

Валериј ЛатининПесме.................................... 202Препевао Зоран КостићГОСТ У КУЋУДафинка Станева (България)Стихотворения..................... 210НАШОЈ ДЕЦИЈован Јовановић ЗмајПесме.................................... 218ЧЛАНЦИ, ЕСЕЈИПрeдрaг ПипeрРуска и словенскафилологија као факторкултурног обнављањаи обједињавања ................... 230ЖИВО СЕЋАЊЕЉубинко РаденковићНикита Иљич Толстој – знаменитислависта, грађанини Србије и Русије................. 236Валерий ЛатынинСтихотворения.....................203ГОСТЬ В ДОМДафинка Станева (Болгария)Стихотворения.....................211Перевод Валерия ЛатынинаНАШИМ ДЕТЯМЙован Йованович‐ЗмайСтихотворения.....................219Перевод Самуила Маршака,Ильи Френкеля, Леонида ЯхнинаСТАТЬИ, ОЧЕРКИПрeдрaг ПипeрРусскaя и слaвянскaяфилoлoгия кaк фaктoркультурнoгo oбнoвлeнияи oбъeдинeния......................233ЖИВАЯ ПАМЯТЬЛюбинко РаденковичНикита Ильич Толстой – знаменитыйславист, гражданини Сербии, и России .............240БИБЛИОГРАФИЈАСрпска поезијана руском језику (књиге).... 244БИБЛИОГРАФИЯСербская поэзияна русском языке (книги)....244На с. 36-37, 81, 134-135, 167, 201, 228-229, 252одломци из књиге Иве Андрића «Знакови поред пута»фрагменты из книги Иво Андрича «Знаки вдоль дороги» (перевод А. Романенко)На форзецу превод А. Базилевског. На форзаце перевод А. БазилевскогоНа нахзецу превод Мирјане Булатовић. На нахзаце перевод Мирьяны БулатовичЗнак алманаха – точак од таљига. Знак альманаха – тележное колесоИскоришћени су орнаменти српских и руских цркаваИспользованы орнаменты сербских и русских церквей

СРПСКО‐РУСКИ КРУГСЕРБСКО‐РУССКИЙ КРУГРЕЧ УРЕДНИКАСрбија је у срцу Русије, као што је и Русија у срцу Србије. Тако је било,јесте, и биће. Поезија је – душа народа. У њој је притајено схватањејединства прошлог и будућег, видљивог и невидљивог, земаљског и небеског.Реч песника је – молитва, завет и провиђење, дар наде и утехе. Спас је –у песми. Док је песме, људи су живи. У доба распада суштинских веза,расула културе, цепања језика и територија, неопходан је усредсређен отпорхаосу и тами.Овај алманах је књига обједињена бригом о очувању духовнихоснова словенског света, о јачању човечности и повезивању народа.Ту су сабрани текстови ослобођени празнословља и неискрености.Нова дела, али и она на која ваља подсетити. Међу њима су – песмепредака, сведочанства живог сећања на подвижнике који су радилиза опште добро, као и странице посвећене нашој деци. Према древномверовању, гост у кућу – Бог у кућу. Стога аутори алманаха нисусамо они који пишу на српском и на руском језику. У појединим гласовимасу другачије нијансе мисли и осећања, другачије брушено искуство,важно за све.Дело је постојаније од речи. Но, и реч може да буде добро делоуколико је то реч разума, савести и саосећања. Нека нам је реч часна,а дело трајно. Нека је мир у нама и међу нама.СЛОВО РЕДАКТОРАСербия – в сердце Руси, как Русь – в сердце Сербии. Так было, естьи будет. Поэзия – душа народа. В ней – сокровенное понимание единстваминувшего и грядущего, зримого и незримого, земного и небесного. Словопоэта – молитва, обет и провидение, дар надежды и утешения. Спасенье –в песне. Пока есть песня, люди живы. Во времена распада сущностных связей,распыления культуры, расщепления языков и территорий необходимососредоточенное противодействие хаосу и тьме.Этот альманах – книга, объединённая заботой о сохранении духовныхоснов славянского мира, об упрочении человечности и сплочении народов.Здесь собраны тексты, свободные от празднословия и показных жестов. Новыепроизведения, и те, о которых стоит напомнить. В том числе – песнипредков, свидетельства живой памяти о подвижниках, трудившихся радиобщего блага, и страницы, посвящённые нашим детям. По древнему верованию,гость в дом – Бог в дом. Поэтому среди авторов альманаха –не только те, кто пишет по-сербски и по-русски. В их голосах – иные оттенкимысли и чувства, иные грани опыта, важного для всех.Дело надёжней слова. Но и слово может стать добрым делом, если это– слово разума, совести и сострадания. Да будет речь честна, а дело крепко.Да будет мир в нас и между нами.

6СЛАВУ СЛАВИ СРПСКИ КНЕЗ ЛАЗАРЕПЕСМЕ ПРЕДАКАСлаву слави српски кнез ЛазареСлаву слави српски кнез Лазареу Крушевцу, мјесту скровитоме.Сву господу за софру сједао,сву господу и господичиће:с десне стране старог Југ-Богдана,и до њега девет Југовића;а с лијеве Вука Бранковића,и осталу сву господу редом;у заставу војводу Милоша,и до њега дв’је српске војводе:једно ми је Косанчић Иване,а друго је Топлица Милане.Цар узима златан пехар вина,па говори свој господи српској:«Коме ћ’ ову чашу наздравити?Ако ћу је напит по старјештву,напићу је старом Југ-Богдану;ако ћу је напит по господству,напићу је Вуку Бранковићу;ако ћу је напит по милости,напићу је мојим девет шура,девет шура, девет Југовића;ако ћу је напит по љепоти,напићу је Косанчић-Ивану;ако ћу је напит по висини,напићу је Топлици Милану;ако ћу је напит по јунаштву,напићу је војводи Милошу. –Та ником је другом напит нећу,већ у здравље Милош-Обилића!Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!Прва вјеро, потоња невјеро!Сјутра ћеш ме издат на Косову,и одбјећи турском цар-Мурату!Здрав ми буди, и здравицу попиј,вино попиј, а на част ти пехар!»Скочи Милош на ноге лагане,пак се клања до земљице црне:«Вала тебе, славни кнез-Лазаре!Вала тебе на твојој здравици,на здравици и на дару твоме:

ВЕЧЕРЯ НАКАНУНЕ БИТВЫ 7ПЕСНИ ПРЕДКОВВечеря накануне битвыСлаву славит князь наш сербский Лазарьво Крушевце, заповедном граде.Всю господу усадил за стол он,с сыновьями всю свою господу:Юг-Богдан старой – от князя справа,за Богданом – Юговичей девять,Вук Бранкович – по левую руку,по порядку – прочая господа,впереди же воевода Милош,а с ним рядом два сербских юнака:как один-то сам Иван Косанчич,как другой-то сам Топлица Милан.Поднял Лазарь золотую чашу,и сказал он той господе сербской:«За чье здравье выпить эту чашу?Коли пить мне за старейших родом,за старого Юг-Богдана выпью;коли пить я за знатнейших стану,то за Вука Бранковича выпью;коли пить мне, как подскажет сердце,то за девять шурьев чашу выпью,девять шурьев, девять Юговичей;коли пить я стану за пригожесть,за Ивана Косанчича выпью;коли пить мне за рост богатырский,за Милана Топлицу я выпью;ну а коли пить мне за геройство,за Милоша выпью воеводу.Пить не стану за кого другого,но во здравье Милош Обилича!Здравье, Милош, вера и невера!Прежде верный, нынче же – неверный!На Косове завтра мне изменишь,сбежишь к туркам, к их царю Мурату!Будь же здрав ты и здравицу выпей,вино выпей, а кубок в подарок!»Вскочил Милош на резвые ноги,поклонился до землицы черной:«Хвала тебе, славный Лазарь-княже!Хвала тебе за здравицу эту,за здравицу да за твой подарок,

8ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦАал’ не вала на такој бесједи!Јер, тако ме вјера не убила,ја невјера никад био нисам,нит’ сам био, нити ћу кад бити,него сјутра мислим у Косовуза ришћанску вјеру погинути!Невјера ти сједи уз кољено,испод скута пије ладно вино –а проклети Вуче Бранковићу!Сјутра јесте лијеп Видов-данак,виђећемо у Пољу Косовуко је вјера, ко ли је невјера!А тако ми бога великога,ја ћу отић сјутра у Косово,и заклаћу турског цар-Мурата,и стаћу му ногом под гр’оце;ако ли ми бог и срећа дадете се здраво у Крушевац вратим,уватићу Вука Бранковића,везаћу га уз то бојно копље,као жена куђељ’ уз преслицу,носићу га у Поље Косово!»Цар Лазар и царица МилицаЦар Лазаре сједе за вечеру,покрај њега царица Милица;вели њему царица Милица:«Цар-Лазаре, српска круно златна,ти полазиш сјутра у Косово,с’ собом водиш слуге и војводе,а код двора никог не остављаш,царе Лазо, од мушкијех глава,да ти може књигу однијетиу Косово и натраг вратити;одводиш ми девет миле браће,девет браће, девет Југовића:остави ми брата бар једнога,једног брата сестри од заклетве».Њој говори српски кнез Лазаре:«Госпо моја, царице Милице,кога би ти брата највољелада т’ оставим у бијелу двору?» –«Остави ми Бошка Југовића».Тада рече српски кнез Лазаре:«Госпо моја, царице Милице,

ЦАРЬ ЛАЗАРЬ И ЦАРИЦА МИЛИЦА 9но такие не по сердцу речи!Коль солгу я, убей меня Боже,никогда я неверою не был,никогда им не был и не стану,хочу завтра на Косовом полея погибнуть за христову веру!С тобой рядом сидит твой невера,втихомолку вино попивает –Вук Бранкович – клятый и проклятый!Завтра будет Видов-день пригожий,поглядим же на Косовом поле,кто тут вера, а кто тут невера!Что там будет, видит Бог великий,утром выйду на Косово полеи зарежу царь-Мурата турка,и на глотку наступлю ногою;коли даст мне Бог такую долю,в град Крушевац ворочусь здоровым,изловлю я Бранковича Вука,приторочу к копью боевому,как старуха кудель к прялке крепит,на Косово вытащу на поле».Публикуется впервыеПеревод Юрия ЛощицаЦарь Лазарь и царица МилицаВечером за стол садится Лазарь,Ужинает царь с царицей сербов.Говорит Милица государю:«Царь наш милый, повелитель сербов,Золотая сербская корона!Ты уходишь на Косово завтра,За тобой – воеводы и слуги.Никого со мной не остаётся.Нет мужчин во дворе моём белом,Кто бы мог моё письмо доставить,С Косова ко мне назад вернуться.Ты с собой моих уводишь братьев,Девять братьев – Юговичей милых.Брата хоть единого оставь мне,Чтоб могла его именем клясться».Лазарь так царице отвечает:«Госпожа и царица Милица,

10ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦАкада сјутра бијел дан осване,дан осване и огране сунце,и врата се отворе на граду,ти ишетај граду на капију,туд’ ће поћи војска на алаје:све коњици под бојним копљима,пред њима је Бошко Југовићу,и он носи крсташа барјака;кажи њему од мене благосов,нек да барјак коме њему драгопа нек с тобом код двора остане».Кад ујутру јутро осванулои градска се отворише врата,тад ишета царица Милица,она стаде граду код капије,ал’ ето ти војске на алаје:све коњици под бојним копљима,пред њима је Бошко Југовићуна алату, вас у чистом злату,крсташ га је барјак поклопио,побратиме, до коња алата;на барјаку од злата јабука,из јабуке од злата крстови,од крстова златне ките висете куцкају Бошка по плећима;примаче се царица Милицапа увати за узду алата,руке склопи брату око врата,пак му поче тихо говорити:«О мој брате, Бошко Југовићу,цар је тебе мене поклонио,да не идеш на бој на Косово,и тебе је благосов казаода даш барјак коме тебе драго,да останеш са мном у Крушевцу,да имадем брата од заклетве».Ал’ говори Бошко Југовићу:«Иди, сестро, на бијелу кулу;а ја ти се не бих повратио,ни из руке крсташ барјак дао,да ми царе поклони Крушевац;да ми рече дружина остала:гле страшивца Бошка Југовића!Он не смједе поћи у Косовоза крст часни крвцу прољеватии за своју вјеру умријети».Пак поћера коња на капију.

ЦАРЬ ЛАЗАРЬ И ЦАРИЦА МИЛИЦА 11Ты кого хотела бы из братьевНа подворье на моём оставить?»«Ты оставь мне Юговича Бошка».Сербский князь Милице отвечает:«Госпожа и царица Милица!Над землёй лишь белый день настанет,Только в небе солнце засияет,И как только ворота откроют,–Выходи ты к городским воротам.Проходить там будет наше войскоНа конях и с копьями стальными.Впереди их милый брат твой Бошко,А в его руках хоругвь с крестами;Пусть он даст, кому захочет, знамя,Ты скажи ему, что я позволил.Пусть с тобой во дворце остаётся».А как утро в небе засияло,Вышла рано к воротам Милица.У ворот она остановилась.Вот и войско выступает строем,На конях и с копьями стальными.Перед ними брат царицы Бошко.На коне гнедом он выезжает.Золотом украшены доспехи.Осеняет Юговича знамя –До седла концы его спадают;Яблоко на знамени златое,Крест златой над яблоком сияет.От креста висят златые кисти,По плечам раскинулися Бошка.Бросилась к его коню царицаИ схватила узду золотую.Обняла она брата за шею,Говорить начала ему тихо:«Бошко Югович, мой брат любимый,Царь тебя мне подарил, оставил.Не иди ты на Косово поле.Лазарь-царь тебе, мой брат, позволил –Передай, кому захочешь, знамя.В Крушевце со мною оставайся,Чтобы брат хоть один мне остался,Чтоб могла его именем клясться».Но Милице Бошко отвечает:«Уходи, сестра, в свой белый терем,Я назад с тобой не ворочусяИ хоругвь не передам другому,Если б царь мне дал за то Крушевац.

12ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦААл’ ето ти старог Југ-Богданаи за њиме седам Југовића,све је седам устављала редом,ал’ ниједан ни гледати неће.Мало време за тим постајало,ал’ ето ти Југовић-Војина,и он води цареве једекепокривене са сувијем златом,она под њим увати кулаша,и склопи му руке око врата,па и њему стаде говорити:«О мој брате, Југовић-Војине,цар је тебе мене поклонио,и тебе је благосов казаода даш једек’ коме тебе драго,да останеш са мном у Крушевцу,да имадем брата од заклетве».Вели њојзи Југовић Војине:«Иди, сестро, на бијелу кулу;не бих ти се, јунак, повратио,ни цареве једеке пустио,да бих знао да бих погинуо;идем, сејо, у Косово равноза крст часни крвцу прољеватии за вјеру с браћом умријети».Пак проћера коња на капију.Кад то виђе царица Милица,она паде на камен студени,она паде, пак се обезнани.Ал’ ето ти славнога Лазара,када виђе госпођу Милицу,удрише му сузе низ образе;он с’ обзире здесна налијевоте дозивље слугу Голубана:«Голубане, моја вјерна слуго,ти одјаши од коња лабуда,узми госпу на бијеле рукепак је носи на танану кулу;од мене ти богом просто било,немој ићи на бој на Косово,већ остани у бијелу двору».Кад то зачу слуга Голубане,проли сузе низ бијело лице,па отсједе од коња лабуда,узе госпу на бијеле руке,однесе је на танану кулу;ал’ свом срцу одољет не може

ЦАРЬ ЛАЗАРЬ И ЦАРИЦА МИЛИЦА 13Не хочу, чтоб дружина сказала –Бошко Югович трус и предатель!Не поехал на Косово поле,Чтобы кровь пролить достойно в битве,Умереть за веру и за правду».И погнал он в ворота гнедого.Следом едет Юг-Богдан могучий,А за ним семь Юговичей храбрых.На Милицу никто и не смотрит.Воин Югович тут появился.Запасных коней царя ведет он.Чепраки их золотом расшиты.К Юговичу бросилась Милица,За узду буланого схватила,Обняла рукою и сказала:«Воин Югович, мой брат родимый,Царь тебя мне подарил, оставил.Можешь ты отдать коней любомуИ остаться в Крушевце со мною,Чтобы брат хоть один мне остался,Чтобы мне его именем клясться».Так Милице Воин отвечает:«Воротись, сестра, в свой белый терем,Я назад с тобой не ворочусяИ коней не передам другому,Если б даже знал я, что погибну,Я иду на Косово, Милица,Кровь свою пролить за нашу веру,С братьями за крест честной сражаться».И погнал буланого в ворота.Это слыша, упала МилицаНа студеный камень без сознанья.Вот к воротам Лазарь подъезжает.Он увидел госпожу царицу,Залился горючими слезами.Посмотрел он направо, налево.Подозвал он слугу Голубана:«Слушай, Голубан, слуга мой верный!Ты с коня сойди, возьми царицу,Отнеси её в высокий терем.Бог тебе простит, и я прощаю, –Не поедешь на Косово биться,Во дворе останешься с царицей».Эти речи Голубан услышал,Облился горючими слезамиИ отнес её в высокий терем.Но он сердце одолеть не может –

14ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦАда не иде на бој на Косово,већ се врати до коња лабуда,посједе га, оде у Косово.Кад је сјутра јутро освануло,долећеше два врана гавранаод Косова, поља широкога,и падоше на бијелу кулу,баш на кулу славнога Лазара,један гракће, други проговара:«Да л’ је кула славног кнез-Лазара?Ил’ у кули нигђе никог нема?»То из куле нитко не чујаше,већ то чула царица Милица,па излази пред бијелу кулу,она пита два врана гаврана:«Ој бога вам, два врана гаврана,откуда сте јутрос полећели?Нијесте ли од Поља Косова?Виђесте ли двије силне војске?Јесу ли се војске удариле?Чија ли је војска задобила?»Ал’ говоре два врана гаврана:«Ој бога нам, царице Милице,ми смо јутрос од Косова равна,виђели смо двије силне војске;војске су се јуче удариле,обадва су цара погинула;од Турака нешто и остало,а од Срба и што је остало,све рањено и искрвављено!»Истом они тако бесјеђаху,ал’ ето ти слуге Милутина,носи десну у лијевој руку,на њему је рана седамнаест,вас му коњиц у крв огрезнуо;вели њему госпођа Милица:«Што је, болан, слуго Милутине?Зар издаде цара на Косову?»Ал’ говори слуга Милутине:«Скин’ ме, госпо, са коња витеза,умиј мене студеном водицом,и залиј ме црвенијем вином;тешке су ме ране освојиле!»Скиде њега госпођа Милица,и уми га студеном водицом,и зали га црвенијем вином.Кад се слуга мало повратио,

ЦАРЬ ЛАЗАРЬ И ЦАРИЦА МИЛИЦА 15Рвётся сердце на Косово поле.Он бежит во двор, коня седлает;Быстро скачет на Косово поле.*Рано утром при восходе солнцаПрилетели два ворона чёрныхИ спустились на белую башню.Каркает один, другой же молвит:«Эта ль башня сербского владыки,Князя Лазаря терем высокий?Что же в нем души живой не видно?»Воронов никто не слышал в доме,Лишь одна царица услыхала,Появилась пред белою башней,Обратилася к воронам черным:«Мне скажите, два ворона-врана,Ради бога вышнего, скажите,Вы сюда откуда прилетели?Не летите ль вы с Косова поля?Не видали ль там две сильных рати?Между ними было ли сраженье?И какое войско победило?»Отвечают два ворона черных:«О Милица, сербская царица,Прилетели мы с Косова поля.Там два войска мы видели сильных,А вчера они утром сразились,И погибли оба государя.Там не много турок уцелело.А в живых оставшиеся сербыТяжко ранены, кровью исходят».Не успели речь окончить птицы,Подоспел к двору слуга Милутин:В левой держит он правую руку,А на нем семнадцать ран зияют;Весь в крови его конь богатырский.Говорит Милутину царица:«Что случилось с тобою, несчастный?Иль на Косове царя ты предал?»Отвечает ей слуга Милутин:«Помоги мне слезть с коня на землю,Освежи меня водой студенойИ залей вином на теле раны:Я от тяжких ран изнемогаю».Слезть царица помогла юнаку,Милутина омыла водою,

16ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦАпита њега госпођа Милица:«Што би, слуго, у Пољу Косову?Ђе погибе славни кнеже Лазо?Ђе погибе стари Југ Богдане?Ђе погибе девет Југовића?Ђе погибе Милош војевода?Ђе погибе Вуче Бранковићу?Ђе погибе Бановић Страхиња?»Тада слуга поче казивати:«Сви осташе, госпо, у Косову.Ђе погибе славни кнез Лазаре,ту су млога копља изломљена,изломљена и турска и српска,али више српска него турска,бранећ’, госпо, свога господара,господара, славног кнез-Лазара.А Југ ти је, госпо, погинуоу почетку, у боју првоме.Погибе ти осам Југовића,ђе брат брата издати не шћеде,докле гође један тецијаше;још остаде Бошко Југовићу,крсташ му се по Косову вија;још разгони Турке на буљуке,као соко тице голубове.Ђе огрезну крвца до кољена,ту погибе Бановић Страхиња.Милош ти је, госпо, погинуокод Ситнице, код воде студене,ђено млоги Турци изгинули;Милош згуби турског цар-Муратаи Турака дванаест хиљада;бог да прости ко га је родио!Он остави спомен роду српском,да се прича и приповиједадок је људи и док је Косова.А што питаш за проклетог Вука, –проклет био и ко га родио!Проклето му племе и кољено!Он издаде цара на Косовуи одведе дванаест хиљада,госпо моја, љутог оклопника!»Вук Караџић. Српске народне пјесме. Књ.2.

ЦАРЬ ЛАЗАРЬ И ЦАРИЦА МИЛИЦА 17Залила вином на теле раны.А когда в себя пришел Милутин,Начала расспрашивать Милица:«Что случилось на Косовом поле,Где царь Лазарь погиб, мне поведай,Где погиб Юг-Богдан престарелый?Девять Юговичей где погибли?Где погиб наш воевода Милош,Где погиб Вук Бранкович, скажи мне,Где погиб наш Банович Страхиня?»Отвечает ей слуга Милутин:«Все они на Косове погибли.Там, где Лазарь-князь погиб в сраженье,Много копий сломано турецкихИ немало сербских длинных копий,Все же больше сербских, чем турецких.Защищали сербы государя,Госпожа моя, дрались до смерти.Старый Юг убит в начале битвы.И погибли Юговичи вместе.Брат не выдал брата в тяжкой битве.До последнего они рубились.Храбрый Бошко был убит последним.Он с хоругвью по полю носился,Разгонял турецкие отряды, –Голубей так сокол разгоняет.Где стояло крови по колено,Там убит был Банович Страхиня,А погиб наш воевода МилошУ Ситницы, у реки студеной.Там немало перебил он турок:Милош поразил царя МуратаИ еще двенадцать тысяч турок.Бог его родителей помилуй!Будут сербы вспоминать юнака,Будут сказывать о нем сказанья,Сербы Милоша не позабудут,Сербы Косова не позабудут.А зачем о Вуке ты спросила?На родителях его проклятье,Будь он проклят и всё его племя!Изменил он на Косове князюИ увел с собой двенадцать тысячЛютых латников с поля сраженья».Перевод Николая ГальковскогоПесни южных славян. М., 1976.

18ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯФёдор Тютчев1803‐1873СТИХОТВОРЕНИЯ* * *Как дочь родную на закланьеАгамемнон богам принес,Прося попутных бурь дыханьяУ негодующих небес, –Так мы над горестной ВаршавойУдар свершили роковой,Да купим сей ценой кровавойРоссии целость и покой!Но прочь от нас венец бесславья,Сплетённый рабскою рукой!Не за коран самодержавьяКровь русская лилась рекой!Нет! нас одушевляло в боеНе чревобесие меча,Не зверство янычар ручноеИ не покорность палача!Другая мысль, другая вераУ русских билася в груди!Грозой спасительной примераДержавы целость соблюсти,Славян родные поколеньяПод знамя русское собратьИ весть на подвиг просвещеньяЕдиномысленных, как рать.Сие-то высшее сознаньеВело наш доблестный народ –Путей небесных оправданьеОн смело на себя берёт.Он чует над своей главоюЗвезду в незримой высоте

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 19Фјодор Тјутчев1803‐1873СТИХОВИ* * *Ко што на жртву кћи рођенуБозима прине Агамемнон,Молећи буре дах у тренуКад би му несклон свод над земљом –Над Варшавом се ми скуписмоУз кобни удар: у том чинуКрвавом ценом откуписмоРусије спокој и целину.Ал даље, венче од невоље,Који је ропска рука свила!Не због тиранске самовољеРекама крв је руска лила!Не! Нас у боју не очараМач што се крви зарадова,Не зверство руке јаничара,И не покорност џелатова!Друга мисао, вера права,Срца сред прса руских прати!Буром примера што спасаваДржавну целину сачувати,Словена братска поколењаСакупити под руски знамен,И водити до просвећења,До исте мисли, ко пук стамен.Победе виша свест, док сања,Предводи народ наш – путимаСмелих небеских оправдања:На себе он их преузима.Он осећа над собом, притом,Звезду у висју која трепти

20ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯИ неуклонно за звездоюСпешит к таинственной мете!Ты ж, братскою стрелой пронзенный,Судеб свершая приговор,Ты пал, орел одноплеменный,На очистительный костер!Верь слову русского народа:Твой пепл мы свято сбережём,И наша общая свобода,Как феникс, зародится в нём.К ГанкеВековать ли нам в разлуке?Не пора ль очнуться намИ подать друг другу руки,Нашим кровным и друзьям?Веки мы слепцами были,И, как жалкие слепцы,Мы блуждали, мы бродили,Разбрелись во все концы.А случалось ли пороюНам столкнуться как-нибудь –Кровь не раз лилась рекою,Меч терзал родную грудь.И вражды безумной семяПлод сторичный принесло:Не одно погибло племяИль в чужбину отошло.Иноверец, иноземецНас раздвинул, разломил:Тех – обезъязычил немец,Этих – турок осрамил.Вот среди сей ночи тёмной,Здесь, на пражских высотах,Доблий муж рукою скромнойЗасветил маяк впотьмах.О, какими вдруг лучамиОзарились все края!

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 21И, неуморно, за њом, скритом,Ка тајанственој жури мети!Прободен братском стрелом, чистоИзвршив судбе казну јачу,Пао си, орле рода истог,Због очишћења, на ломачу!Веруј у руску реч: тог труплаПрах скупићемо, не рад игре:Да се слобода наша скупна,Из њега, као феникс, дигне.ХанкиЗар вековати у раздвојењу?Није ли време да, без плашње,Пружимо руке поколењуПријатеља и својте наше?Вековима смо слепи били,И као сваки слепац занет,Лутали смо и зависили,Разишавши се на све стране.А када би нас саставилаСудбина, каткад, хиром лудим –Не једном крв је реком лила,Мач је кидао братске груди.Непријатељства лудо семеДоносило је плод једини:Пропало је не једно племе,Или нестало у туђини.Иноверац и иноземацРаздвоји нас, у нашој кући:Разјезичио једне Немац,Осрамотио друге Турчин.А ево, ноћи овом тамном,Овде, на прашким висијама,Јуначни муж ми, скромним дланом,Укључи фар где беше тама.О, каквом силом зрак озариСве стране света, иза вела!

22ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯОбличилась перед намиВся Славянская Земля!Горы, степи и поморьяДень чудесный осиял,От Невы до Черногорья,От Карпатов за Урал.Рассветает над Варшавой,Киев очи отворил,И с Москвой ЗолотоглавойВышеград заговорил!И наречий братских звукиВновь понятны стали нам, –Наяву увидят внукиТо, что снилося отцам!Épître à l’Apôtre От русского по прочтенииотрывков из лекций г‐на МицкевичаНебесный Царь благословиТвои благие начинанья –Муж несомненного призванья,Муж примиряющей любви...Недаром ветхие одеждыТы бодро с плеч своих совлёк.Бог победил – прозрели вежды.Ты был Поэт – ты стал Пророк...Мы чуем приближенье Света –И вдохновенный твой Глагол,Как вестник Нового Завета,Весь Мир Славянский обошёл.Мы чуем Свет – уж близко Время –Последний сокрушён оплот, –Воспрянь, разрозненное племя,Совокупись в один Народ, –Воспрянь – не Польша, не РоссияВоспрянь, Славянская Семья! – Послание к апостолу (фр.)

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 23Пред нама лик свој стече стариНаша словенска земља, цела!Поморја, горе, степе, море,Светлошћу дивни дан захвата,Од Неве све до Црне Горе,Све од Урала до Карпата.Освануло је над Варшавом,Отвори очи Кијев-град,И са Москвом је златоглавомПроговорио Вишеград!Опет наречја братски звуциПосташе јасни нама свима –На јави виде, сад, унуциТо што се присни оцевима!Épître à l’Apôtre Од Руса који прочита одломкеиз предавања г. МицкијевичаНебески царе, благослови,Овај почетак тек засањан,Ти си муж прави, муж познања,Мирне љубави у основи.Ниси узалуд старе позеКо рите с плећа свуко бодро.Бог побеђује – ти то прозре.Био си Песник – поста Пророк.Ми осећамо – светлост блештиКроз надахнуту твоја Реч,Као Завета Новог весникОбиђе свет словенски већ.Сјај значи да је близу времеДа пукне зид у плоту старом,Разједињено, устај Племе,Сабери се у један народ.Ни Русија, ни Пољска – скутШири, словенска обитељи, Посланица апостолу (фр.)

24ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯИ, отряхнувши сон, впервые –Промолви слово: «Это я!» –Ты ж, сверхъестественно умевшийВ себе вражду уврачевать, –Да над душою просветлевшейПочиет Божья Благодать!..* * *Уж третий год беснуются языки,Вот и весна – и с каждою весной,Как в стае диких птиц перед грозой,Тревожней шум, разноголосней крики.В раздумье тяжком князи и владыкиИ держат вожжи трепетной рукой,Подавлен ум зловещею тоской –Мечты людей, как сны больного, дики.Но с нами Бог! Сорвавшися со дна,Вдруг, одурев, полна грозы и мрака,Стремглав на нас рванулась глубина, –Но твоего не помутила зрака!..Ветр свирепел. Но... «Да не будет тако!» –Ты рек, – и вспять отхлынула волна.* * *Эти бедные селенья,Эта скудная природа –Край родной долготерпенья,Край ты Русского народа!Не поймет и не заметитГордый взор иноплеменный,Что сквозит и тайно светитВ наготе твоей смиренной.Удручённый ношей крестной,Всю тебя, земля родная,В рабском виде Царь НебесныйИсходил, благословляя.

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 25И сан стресавши – први путИзреци: «Ја!» – по својој жељи.Ти надприродним умеш треномДа преодолиш мржњу, рат:Тако, над душом просветљеном,Нек почне Божја благодат!* * *Већ три године бесне зли језици,Ево пролећа – и с пролећном хуком,Ко дивља јата пред олујом дугом,Немирна граја, и свакакви крици.Владари су у тешкој двоумици,И држе вође уздрхталом руком,Ум је притиснут злослутничком тугом –Дивљају снови људи у врућици.Ал Бог је с нама! С дна кренувши, данасОшамућена од претњи под мраком,Стрмоглави се сва дубина на нас –Ал не помути твог зрачења закон!...Хуј снажи. Али... «Нек не буде тако!» –Ти рече – и гле, опет спласну талас.* * *Те убоге населбине,Ова оскудна природа –Крају трпљења судбине,Крају рускога народа!Зар да појми, да приметиГордо око иноверноШта те проже и тајно светлиУ наготи твојој смерној.Погружен под крстом часнимСвуд рођеном земљом овомУ лику роба Цар небесниПрокрстари с благословом.

26ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯ* * *Над этой тёмною толпойНепробуждённого народаВзойдёшь ли ты когда, Свобода,Блеснёт ли луч твой золотой?..Блеснёт твой луч и оживит,И сон разгонит и туманы...Но старые, гнилые раны,Рубцы насилий и обид,Растленье душ и пустота,Что гложет ум и в сердце ноет, –Кто их излечит, кто прикроет?..Ты, риза чистая Христа...* * *Ужасный сон отяготел над нами,Ужасный, безобразный сон:В крови до пят, мы бьёмся с мертвецами,Воскресшими для новых похорон.Осьмой уж месяц длятся эти битвы,Геройский пыл, предательство и ложь.Притон разбойничий в дому молитвы,В одной руке распятие и нож.И целый мир, как опьянённый ложью,Все виды зла, все ухищренья зла!..Нет, никогда так дерзко правду БожьюЛюдская кривда к бою не звала!..И этот клич сочувствия слепого,Всемирный клич к неистовой борьбе,Разврат умов и искаженье слова –Всё поднялось и всё грозит тебе,О край родной! такого ополченьяМир не видал с первоначальных дней...Велико, знать, о Русь, твое значенье!Мужайся, стой, крепись и одолей!

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 27* * *Над овом руљом која ћути,Над небудним још увек родом,Да л узнећеш се, кад, Слободо,Да л златна ће ти луч блеснути?Блеснуће твоја луч обиља,Да сан отера и облаке,Ал старе ране, гњиле, јаке,Увреда стреле, траг насиља,Оскврнављеност душа врелих,Што ум растаче, срца ова –Ко да ублажи и исцели?..Ти, ризо чиста, Исусова...* * *Надви се страшан сан над нама свима,Ужасни, ружни сни нас муче:Тучемо се до зоре с мртвацима,Васкрслима за погребе будуће.Осми већ месец не престају битке,Херојски жар, лаж, издајство над нама,Брлог лупешки у дому Молитве,У једној руци распело и кама.И цео свет је уз лаж што нас изда,Уз свако зло, уз све видове зала!..Не, никад тако дрско људска кривдаПравицу божју није на бој звала!Ни сажаљења поклич слеп не пречиСвемирски света зов да те истреби,Разврат умова, бесмислене речи –Све се то дигло и све прети теби,О родни крају! – Такав накот бојев,Свет од постања не виде, охоли...Русијо, дакле, велико је твојеПредодређење! Снажи, трај, одоли!

28ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯЕго светлости князю А. А. СуворовуГуманный внук воинственного деда,Простите нам, наш симпатичный князь,Что русского честим мы людоеда,Мы, русские, Европы не спросясь!..Как извинить пред вами эту смелость?Как оправдать сочувствие к тому,Кто отстоял и спас России целость,Всем жертвуя призванью своему, –Кто всю ответственность, весь труд и бремяВзял на себя в отчаянной борьбе,И бедное, замученное племя,Воздвигнув к жизни, вынес на себе, –Кто, избранный для всех крамол мишенью,Стал и стоит, спокоен, невредим,Назло врагам, их лжи и озлобленью,Назло, увы, и пошлостям родным.Так будь и нам позорною уликойПисьмо к нему от нас, его друзей!Но нам сдаётся, князь, ваш дед великийЕго скрепил бы подписью своей.Славянам [1]Привет вам задушевный, братья,Со всех Славянщины концов,Привет наш всем вам, без изъятья!Для всех семейный пир готов!Недаром вас звала РоссияНа праздник мира и любви;Но знайте, гости дорогие,Вы здесь не гости, вы – свои!Вы дома здесь, и больше дома,Чем там, на родине своей, –Здесь, где господство незнакомоИноязыческих властей,Здесь, где у власти и подданстваОдин язык, один для всех,И не считается СлавянствоЗа тяжкий первородный грех!

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 29Његовој светости кнезу А. А. СуворовуРатничког деде унуче хумано,Опростите нам, кнеже наш сувисли,Што људождера руског поздрављамо,А не питамо Европу шта мисли.Како да смелост правдамо, гнуснијуТим што самилост изразисмо ономКоји одржа и спаси Русију,Све жртвујући позвању пред троном,Ко одговорност сву, сав труд, и бреме,Узе на себе, у очајном боју,И измучено ово јадно племеВрати у живот, кроз делатност своју –Који завером изабран за метуСтаде и стоји, миран у свом раду,Устук душману, злој лажи на свету,Насупрот, авај, и домаћем гаду.Нек буде нашем сраму доказ читакПисмо другова у тај тешки час!Ал, кнеже, дед ваш велики би, ипак,Потписом својим подржао – нас!Словенима [1]Поздрав, Словени! Јер нас имаИз свих крајева – ко слив река.Без изузетка, поздрав свима!Пир породични све вас чека!Русија позва вас, па хајтеНа празник мира, ко у дом;Јер, гости драги наши, знајте,Ви сте не гости – већ на свом!Кући сте, овде, с више права,Но у крај родни кад се уђе,Ту вас надмоћ не понижаваИнојезичне власти туђе,Већ поданици и власт једанЈезик говоре, сваком одан:На словенство се ту не гледаКо на грех тешки, првородан!

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 31Мада судбином раздвојениИспред душманске вечне хајке,Ми смо сви народ јединствени,И синови смо једне мајке;Ипак смо браћа, нека знају!Зато нас мрзе, сви, у глас!Русију вама не праштају,Нит ће Русији икад – вас!Збуњује њих у плашном кругу,Да ће словенска земља сва,У лице другу и недругуПрви пут рећи: «То сам ја!»Уз подсећања тврду пестНа низ увреда, рана наших,Словенска виша самосвестКао божја их казна плаши!Одавно на тлу европејском,Где лаж упорно тако траје,Давно, науком фарисејском,Двоструки аршин истина је:За њих – закон и равноправност,За нас – сила и неистина,И влада сад ко староставност:То је словенска, сва, баштина.И то што траја вековима,Не сахне, него траје адски:Надноси се над нама свимаШто се сабрасмо овде, братски...Још стара бољка обухватаСву савременост, као мора...Косово поље ван дохвата,Ненамирена Бела Гора!А међу нама – стид је рећи –Кроз наш словенски, родни крај,Избеже њихов јед све већи,Избеже ругло само тајКо је за своје увек, свугде,Напредна хуља – из те касте:Они једино наше ЈудеПољупцем својим хладним часте.Ти, понижено светско племе,Кад ће постати народ браћа?

32ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯКогда же упразднится времяТвоей и розни и невзгод,И грянет клич к объединенью,И рухнет то, что делит нас?..Мы ждём и верим Провиденью –Ему известны день и час...И эта вера в правду БогаУж в нашей не умрёт груди,Хоть много жертв и горя многоЕщё мы видим впереди...Он жив – Верховный Промыслитель,И суд Его не оскудел,И слово Царь-ОсвободительЗа русский выступит предел...Славянам [2]Они кричат, они грозятся:«Вот к стенке мы славян прижмём!»Ну, как бы им не оборватьсяВ задорном натиске своем!..Да, стенка есть – стена большая, –И вас не трудно к ней прижать.Да польза-то для них какая?Вот, вот что трудно угадать.Ужасно та стена упруга,Хоть и гранитная скала, –Шестую часть земного кругаОна давно уж обошла...Её не раз и штурмовали –Кой-где сорвали камня три,Но напоследок отступалиС разбитым лбом богатыри...Стоит она, как и стояла,Твердыней смотрит боевой:Она не то чтоб угрожала,Но... каждый камень в ней живой...Man muß die Slaven an die Mauer drücken Славян надо прижать к стене (нем.)

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 33Кад ће престати црно времеТвоје неслоге и недаћа,Гранути зов на уједињење,И пасти то што дели нас?Чекамо с вером провиђење –Њему су знани дан и час...У правду бога вера праваНеће умрети на тој стази,Мада жалости и жртаваБиће у оном што долази...Жив је врховни ум. Неспречив,Суд његов слабост искупиће,«Ослободилац-цар» – те речиВан руске међе иступиће.Словенима [2]Вичу, и сваки од њих прети:«Словене уза зид, у слом!»Па како им се не одупретиПри потиснућу срамном том!Да, зид постоји – велик, строг –И прибити вас није тешко.Ал каква корист им од тог?Не схватам, мора бити грешком.Страшно савитљив зид је тај,Нек стена је и од мрамора –Шестину земног круга, знај,Давно загради, све до мора...Нису га једном нападали,Понегде збаце камен-два,Ал напослетку свак зажали,Бежи, сломљена, војска сва...Стоји и неће да се свали,Тврдоћом бојном гледа, сив:Не угрожава никог, али...Сваки је кам у њему жив.Man muß die Slaven an die Mauer drücken Словене ваља притерати уза зид (нем.)

34ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯТак пусть же бешеным напоромТеснят вас немцы и прижмутК её бойницам и затворам, –Посмотрим, что они возьмут!Как ни бесись вражда слепая,Как ни грози вам буйство их,Не выдаст вас стена родная,Не оттолкнёт она своих.Она расступится пред вамиИ, как живой для вас оплот,Меж вами станет и врагамиИ к ним поближе подойдет.* * *Умом Россию не понять,Аршином общим не измерить:У ней особенная стать –В Россию можно только верить.* * *Ты долго ль будешь за туманомСкрываться, Русская звезда,Или оптическим обманомТы обличишься навсегда?Ужель навстречу жадным взорам,К тебе стремящимся в ночи,Пустым и ложным метеоромТвои рассыплются лучи?Всё гуще мрак, всё пуще горе,Всё неминуемей беда –Взгляни, чей флаг там гибнет в море,Проснись – теперь иль никогда...* * *Напрасный труд – нет, их не вразумишь, –Чем либеральней, тем они пошлее,

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 35И нек обесним напоримаГоне вас Немци на робију,По суду и по затворима –Ал шта ће тиме да добију!Ма како мржња бесни до дна,Ма како прети обест хорде –Неће вас дати земља родна,И одрећи се неће својте.Отвориће се вама свима,Ослонац живи у недаћи,Стаће за вас, и душманимаПриближити се и примаћи.* * *Русију умом појмити нећеш,Свеопшти аршин њу не прати.Русија к друкчем циљу креће,У њу тек можеш – веровати.* * *Зар ћеш се дуго за маглиномСкривати, руска звездо наша,Ил ћеш оптичке варке, тмином,Заувек лик да опонашаш?Жудним зенама, без одмораШто стреме ти за ноћних сати,Зар ће ко лажног метеораТвоји се зраци расипати?Све гушћи мрак је, свет што клонеНеминовније злу је рад –Гле, чији стег у мору тоне,Буди се – никад или сад.* * *Труд залуд – нећеш њих да опаметиш,Већи либерали – угурсузи већи.

36ФЁДОР ТЮТЧЕВ. СТИХОТВОРЕНИЯЦивилизация для них фетиш,Но недоступна им её идея.Как перед ней ни гнитесь, господа,Вам не снискать признанья от Европы:В её глазах вы будете всегдаНе слуги просвещенья, а холопы.Два единстваИз переполненной Господним гневом чашиКровь льётся через край, и Запад тонет в ней.Кровь хлынет и на вас, друзья и братья наши!Славянский мир, сомкнись тесней...«Единство, – возвестил оракул наших дней, –Быть может спаяно железом лишь и кровью...»Но мы попробуем спаять его любовью, –А там увидим, что прочней...Фёдор Иванович ТютчевПолное собрание стихотворений. Л., 1987.Что не болит – то не жизнь,что не проходит – то не счастье.Иво Андрич

ФЈОДОР ТЈУТЧЕВ. ПЕСМЕ 37Цивилизација – за њих је тек фетиш,Идеју њену не могу досећи.Господо, шије ма колико свили,Неће признати вас Европа стара:Бићете увек за њу што сте били –Не слуге просвете, већ шљам и фукара.Два јединстваИз ове препуњене господњим гневом чашеКрв липти врх обода, Запад тоне и гњије.Линуће крв и на вас, браћо, и на све ваше!Словенски свете, збиј се тесније...Јединство – наговести оракул наших дана –Никло гвожђем и крвљу, можда, у страху дршће.Ал за нас нек га сазда тек љубав изабрана:Па да видимо шта је чвршће.Препевао Владимир ЈагличићШтампа се први путШто не боли – то није живот,што не пролази – то није срећа.Иво Андрић

38АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕАлекса Шантић1868‐1924ПЕСМЕНeмилoснoм бoгaтaшуПoп’о си сe срeд милинa,Двoр ти злaтo, свилa крaси;Бoгaтaш си oд дaвнинa –Aл’, чoвjeчe, прaшинa си.Сирoтињa тужи, цвили,У jaду joj тeку чaси;A ти лeжиш у тoj свили –Aл’, чoвjeчe, прaшинa си.Дo ушиjу дoпиру тиСирoтињскe мукe глaси;Ти прeзирeш тaj глaс љути –Aл’, чoвjeчe, прaшинa си.Ти je гoниш, a нe видишКaкo сузoм лицe квaси;Ти си силaн, ти с’ нe стидиш –Aл’, чoвjeчe, прaшинa си.Зaмaлo ћeш, oj смртничe,Нa свиjeту тaкo бити,Зaмaлo ћeш, oj смртничe,Jeр ћ’ и тeбe зeмљa скрити.Прeминућe свa милинa,Oстaвићeш свoje двoрe;И oни ћe бит прaшинa,Врeмeнa ћe дa их сoрe.Имaj срцa! Буди чoвjeк!Нeк тe дjeлa дижу свудe,Пa ћeш тaкo живит дoв’jeк’ –И кaд тjeлo прaх ти будe.

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 39Алекса Шантич1868‐1924СТИХОТВОРЕНИЯНемилосердному богачуТы богатством истекаешь,Тонешь в золоте, в шелках;Твой дворец – подобье рая.Только сам ты – жалкий прах.Бедняков терзает голод,Доля их – тоска и страх;Твой дворец избытка полон.Только сам ты – жалкий прах.Слышишь голос лютой муки?Чья-то жизнь – в твоих руках!Презираешь эти звуки...Только сам ты – жалкий прах.Гонишь всех, тебе не видно:Мир стоит на бедняках.Ты силён, таким не стыдно.Только сам ты – жалкий прах.Но тебе недолго, смертный,Всласть на этом свете жить.В золоте что толку, смертный?И тебе – червей кормить.Скосит смерть единым махом,Опустеет твой дворец,И богатство станет прахом,И шелкам придёт конец.Бейся, сердце, в человеке!От кого добра прибудет,Только тот и жив вовеки –Даже если прахом будет.

40АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕ* * *Ja никaдa тeбe мрзити нe мoгу,Тeбe, б’jeли св’jeтe, кoм je мнoги дaoИмe црнoг пaклa, a нa пoтсмjeх БoгуШтo тe свeтoм мишљу ускрснути знao.Нe мoгу тe мрзит. Ту пoд нeбoм твojимJa oсjeћaм љубaв штo мe с тoбoм спaja,Ja прeд твojим ликoм с пoбoжнoшћу стojим,Кao чисти aнђ’о прeд двeримa рaja.Jeст, нa брзoj струjи кojoм живoт брoди,Чeстo испих пeхaр пун jaдa и тугe,Aл’ кaд злaтнo сунцe нa нeбу сe рoди,Ил’ кaд спaзим тaмo вeличaнствo дугe;Кaд прoљeћe млaдo дaрoвe дoнeсeИ кaд рoсoм прeспe љубичицe плaвe,Пa сe с лaкoм шeвoм душa ми узнeсeДaлeкo, дaлeкo, у висине плaвe:Ja у тoмe чaсу зaбoрaвим бoлeИ свe сузe тajнe штo их душa рoни,Мoje уснe шaпћу, тихo Бoгa мoлe,И ja чуjeм кaкo глaс нeбeсa звoни.Пa утjeшeн вjeрoм, зaгрлит бих хтиoНeбo, сунцe, брдa зaвичaja мoгa,Пa дa с њимa збoрим и шaпућeм ти’oИ љубим их тaкo дo издaхa свoгa.Мoja нoћи...Мoja нoћи, кaдa ћeш ми прoћи?– Никaд!Мoja зoрo, кaдa ћeш ми дoћи?– Никaд!Мoja срeћo, кaд ћeш ми сe jaвит?– Никaд!Мoje нeбo, кaд ћeш ми зaплaвит?– Никaд!Мoja дрaгa, кaд ћe нaши свaти?– Никaд!

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 41* * *Тебя я ненавидеть не могу,О белый свет, хотя тебя назвалиЧернейшим адом те, кто Богу лгут,Хотя и Бог спасёт тебя едва ли.Я ненавидеть не могу. ТвоюЛюбовь я благодарно ощущаю,Пред ликом твоим набожно стою,Как ангел перед дверью рая.Потоком чистым жизнь твоя течет,Хоть кубок полон и тоски, и горя.Ведь солнце в небо золотом взойдет,И я увижу радужное море.Весна младая принесёт дары,Росой фиалки синие польёт,И ласточкой в далекие мирыДуша моя умчится, в синь высот.В такие дни я забываю болиИ тайную слезу душа роняет,Уста мои смиренно Бога молят,И голос мне небесный отвечает.Утешен верой, я хочу обнятьХолмы и небо родины моейИ с ними говорить, и им шептать,Любить их до моих последних дней.Перевод Андрея БазилевскогоМоя ночьНочь моя, когда же ты отпрянешь?– Никогда!Луч зари, когда ты в сердце глянешь?– Никогда!Скоро ль явишься ко мне ты, счастье?– Никогда!Небо, ты развеешь ли ненастье?– Никогда!Милый друг, когда же свадьба наша?– Никогда!

42АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕМoja сузo, кaдa ћeш ми стaти?– Никaд!ХљeбПaробрoд спрeмaн. Мoрe сe кoлeбa.Пoшљeдњи плaмeн нa зaпaду трнe;Сутoн сe рaђa и с jeсeњeг нeбaПoлaкo пaдa нa хридинe црнe.Пaлубa пунa. Рукe уздигнутeПoздрaвe шaљу и рупцимa мaшу.У мнoштву oвoм видим чeљaд нaшу,Нaслoнили сe нa пeрвaз пa ћутe...Зeмљaци мojи, дoклe ћeтe, дoклe?«Тaмo, дaлeкo! Jeр нaс усуд прoклeИ нa нaс пaдe тврдa тучa с нeбa»...A зaр вaм ниje зaвичaja жao?«Жao je, брaтe... Бoг му срeћу дao...Нo хљeбa нeмa... Збoгoм! Хљeбa... хљeбa»...Мoja мoлитвaПoшљи, Гoспoдe,Утjeхe у мрaку,У oвoj нoћиШтo сe живoт зoвeДaруj ми духуСв’jeтлу вoљу jaку,Дa ув’jeк ступaмНa пoдвигe нoвe.Слaвeћи тeбe,Дa истину збoримДругу и брaту,Силнику и рoбу;Зa прaвду дa сeУз прaвeднe бoримИ с њимa шибaмПoрoкe и злoбу.

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 43Кончу ль пить я слёз и горя чашу?– Никогда!ХлебТесно на палубе. Море вздыхает.Пламя заката поблекло вдали.Сумрак осенний неслышно спадаетС неба на скалы родимой земли.Люди на судне, своим отвечая,Машут платками, что-то кричат,В этой толпе я крестьян замечаю –Встав у перил, они хмуро молчат.Братья, кружить вам по свету доколе?«Долго... Мы прокляты черной недолей,Каменной тучей пригнуло нас небо».Что ж, и не жалко вам дома родного?«Жалко... Дай Бог тебе счастья большого.Хлеба-то нету... Нету, брат, хлеба!..»Перевод Петра СемынинаМоя молитваДаруй мне, Боже,Просвет во мракеБезбрежной ночи,Где жизнь таится.Дай телу – силы,Душе – отваги,Чтоб не сломаться,Не отступиться,Чтоб славя имяТвоё и правду,Во прах повергнутьПорок и злобу,Чтоб каждый другомМне был и братом.Больших и малыхНет перед Богом!

44АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕOхрaбри срцeДa, у чaсу свaкoм,Вjeруje, љубиИ oпрaштa злиjeм,К’о твoje сунцeНeскврњeнoм зрaкoм –Дa њимe свудaСмрзлe душe гриjeм.Пoшљи, Гoспoдe,Утjeхe у мрaку,У oвoj нoћиШтo сe живoт зoвe,И дaj ми духуСв’jeтлу вoљу jaку –Дa ув’jeк ступaмНa пoдвигe нoвe.ЖивoтНe дaj ми, Oчe, зeмнe прeћи путeДoк плoд нa свojoj грaни нe oдњивим,Дa пoшљe смрти будeм и дa живимУ другoм жићу и вjeруjeм у Тe.Кo никaд ниje гoриo нa oгњуРoђeнoг срцa и гриjao другe,Кo ниje пoзн’о мoћ љубaви дугeИ чуo кaкo блaгoсиљa Бoг њу;Кo никaд ниje jeдaн живoт дaoИзвoрoм живим крви Бoгoм дaнe,К’о здрaвo стaблo плoдoвe и грaнe, –Тaj je с прoклeтствoм из утрoбe пao.Oн ниje биo сjeмe свeтe њивe,Ни aтoм тиjeлa штo држи и спaja;Oн je издajник људских нaрaштaja –Убицa oних штo у њeму живe.Свa блaгa зeмнa милoсти бeскрajнeПрeзр’о je срцeм и душoм нeмaрнoм,Нити сe гриj’о свjeтлoшћу oлтaрнoмИ биo жaрцeм вjeчнe мисли сjajнe.И кaд дoкoнчa и, бeз jeднe сузe,Кaд зaспу зeмљoм врх лeшинe мртвe,

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 45Пречистой верыВдохни мне в сердце,Пошли мне храбростьПрощать заблудших,Чтобы любовьюМогли согреться,Как солнцем Божьим,Больные души.Даруй мне, Боже,Просвет во мракеБезбрежной ночи,Где жизнь таится.Дай телу – силы,Душе – отваги,Чтоб не сломаться,Не отступиться.ЖизньНе дай мне, Отче, перейти до срокаЗемных пределов, плод свой не взрастив.Тогда и после смерти буду живИ в новой жизни буду верить в Бога.Кто никогда не чувствовал в кровиОгня, кто жил, других не согревая,Уйдет, благословения не зная, –Без святости, без веры, без любви.Кто жизнь от жизни не создав, до гробаУсохшей веткой, колосом пустымВлачил свой век, растаявший, как дым,Тот проклял материнскую утробу.Он семенем не стал священных нив,Где плоть, пробившись, побеждает тленье.Предатель не рожденных поколений,Убийца тех, кто только в нем был жив.Грех безразличья, лик опустошенья, –Все милости земли и неба – зря.Нет для него сиянья алтаряИ чуда человеческих свершений.Ни плача, ни молитвы, ни словцаО том, кто умер много раньше смерти.

46АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕДoли, у мрaку, пoгрeбeнe жртвe,Прoклeћe Oцa штo им душу узe.Пa зaтo, Oчe, нe дaj ми дa путeДoвршим зeмнe дoк плoд нe oдњивим,Дa пoшљe смрти будeм и дa живимУ другoм жићу и вjeруjeм у тe.Бaдњa вeчeВeчeри свeтa, хoћу ли тe и jaСлaвити пjeсмoм рaдoсти и срeћe?У мoмe oку, eвo, сузa сиja,И мoje рaнe пoстajу свe вeћe.Твoj злaтни пoхoд и убoгу гoди,И види Бoгa у чaсимa oвим;Нaдa мнoм сaмo мрaк студeни брoди,И душу биje нeмиримa нoвим.У пустoj сoби сaм, к’о сjeнкa бoнa,У сeби слушaм звук пoгрeбних звoнaИ стискaм срцe jaднo и кукaвнo.Вeчeри свeтa, дoђи! Тихo, тишe!Jeр oвдje никo нe чeкa тe вишe –Сви мojи мили зaспaли су дaвнo.Нa путуХитри кoњи фркћу. Мoja кoлa нaглe,A тaмo, дaлeкo, у сумрaку тaмнoм,Свe сe вeћмa губe и oстajу зa мнoмOштрe, гoлe грeдe и турoбнe мaглe.Нигдe никoг. Сaмo, дoклe мирнo тoнeНoвeмбaрскo сунцe и зa врхoм трнe,У струкaмa мaглe зa мнoм чeтa срнe;Тo су бoли мojи штo мe снoвa гoнe.«O ви сeнкe мутнe, ви aвeти блeдe,Прoђитe сe вишe смoрeнa бeгунцa,Врaтитe сe тaмo у мaглe и грeдe, –Ja пoкoja хoћу! Хoћу срeћe, сунцa!»

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 47Лишь света не увидевшие детиВо мраке вечном проклянут отца.Вот потому мне, Отче, раньше срокаНе дай уйти, чтобы свой плод взрастить.Тогда и после смерти буду житьИ в новой жизни буду верить в Бога.СочельникМне бы воспеть тебя в светлой и радостной песне,Той, что любому понятна, любому близка,Вечер Сочельника, время свершений чудесных!Только в глазах моих слезы, на сердце тоска.Праздник богатых и бедных, святых и убогих.Кто не увидит Христа в этот час золотой?В мире покой, лишь меня донимают тревогиВ комнате, будто присыпанной черной золой.В доме пустом я брожу, словно призрак печальный,Собственной тенью и звон по себе погребальныйБольно сжимаю в своей омертвелой душе.Вечер добра и надежды! Приди же, приди же,Хоть и нежданным. Но только прошу тебя – тише, –Все мои близкие люди уснули уже.В дорогеДребезжит повозка. Резвы мои кони.Позади остались, утонув в тумане,Голые утесы, выцветшие камни,Мертвые долины. Мчимся – не догонят!Ни души. Над миром солнце остывает,Свет его осенний по земле струится.Кто же там, во мраке, за спиной таится,Кто спешит за мною, грозно настигая?Это мои боли, горести и слезы!«Почему вернулись, что же вам неймётся?Отправляйтесь снова за свои утесы,Я хочу покоя, радости и солнца!»

48АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕНo зaлуду вaпaj... Свe ближe и ближe,С бaрjaцимa мaглe, грдни пoвoр стижe,И к’о глaдни пaнтeр изa кoлa срнe.И ja чуjeм кaкo прeкo стрaнa стрми’Њeгoв дивљи кикoт шири сe и грми,К’о хрид кaд сe руши у бeздaни црнe.Ви...Ви, тe вaм слaбa душa у мoру суjeтe тoнe,У кругу штo сe чуje вaш рoдoљубљa глaс,Ви, тe вaм у мaлoм срцу пустe сe жeљe гoнeСнивajућ слaву, чaс’, –Пoкaж’тe вaшим рaдoм, прeгнућeм вaшим, дjeлoм,Дoму, нaрoду свoмe вaш рoдoљубљa мaр,Стaн’тe нa брaник прaвa узгoрeниjeм чeлoмЗa oшпту свeту ствaр.Бaцajтe мaску с лицa, oтвoр’тe вaшe грудиЧистoj истини нeбa. Мaнитe прaзaн глaсИ рaзмeтaњe вaшe. Будитe дjeлoм људи,И нaрoд слaвићe вaс.Христoв путOвдje нeмa хрaмa; oвдje нигдa ниjeЗaзвoнилo звoнo прaзничкиjeх дaнa;Aл’ мeни сe чини прeкo oвих стрaнaДa сaм Гoспoд ступa и блaгoслoв лиje.Пoљимa сe oвим свeтo сjeмe сиje –Сви су људи брaћa, плoд сa jeдних грaнa;Ту крв пaлa ниje сa брaтских мejдaнa,Ja чуjeм гдje свудa jeднo срцe биje.Oвдje нeмa хрaмa. Aл’, свeтa и чeднa,Ту у свaкoм срцу стojи црквa jeднa,Гдje сe служи службa прaвeднa и чистa...O ви штo сe лaжнo мoлитe у хрaму,Нe идитe aмo! Oстajтe у срaму!Jeр ту гдje вaс будe, нeћe бити Христa!

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 49Но мольбы напрасны. Ближе, ближе, ближеПоступь их глухую по дороге слышу,Никуда не скрыться мне от полчищ черных.За моей повозкой, хохоча все громчеЗверем ненасытным мчится сумрак ночи,Рык его ужасный рушит в бездну горы.Вы...Вы, чьи слабые души уже вкусили отравыПустой суеты, высоких и бесполезных фразО родине и свободе, вы, грезящие о славе, –Кто же услышит вас?Где ваша борьба и воля, жертвенность и забота?Ваши сердца потухли, голос бессильный тих.Встаньте же на защиту попранных прав народа,Древних святынь своих!Маску с лица сорвите, грудь отворите смелоЧистой истине неба. Бойтесь ненужных фраз.В слово вдохните душу, дух пробудите делом, –Люди прославят вас!Перевод Екатерины ПольгуевойХристов путьВ этом бедном крае нет святого храма,Не слыхали никогда праздничного звона;Но я вижу: по земле скудной неуклонноСам Господь ступает, благодать даря нам.На полях на этих все ростки желанны –Здесь святое семя сеется исконно;Все сердца едины и не слышно стонов,Ибо братской кровью не вскипали раны.Храма нет, но в каждом сердце, непорочна,Здесь утверждена Божья церковь прочно.Литургия здешняя праведна, чиста…Вы, все те, кто лживо молится во храме,Не ходите вы сюда! Пребывайте в сраме!Там, где вы, не будет и не было Христа!

50АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕСлoбoдaOнa ћe дoћи! Из смрти, из грoбa,Из мукa нaших вaскрснућe нeбу,Дa збришe сузe oстaвљeнoг рoбa,Штo рaњeн живи o крвaвoм хљeбу...Oнa ћe дoћи! Ja видим: крoз тaмуПрoбиja свjeтлoст бoжaнскoгa ликa,Тирaни гнусни дaвe сe у срaмуДoк лaнци прштe силних мучeникa.Oнa ћe дoћи, свиjeтлa и чистaКo сузa мajкe, кao љубaв Христa,Дa сужњe вoди из тaмничких врaтa.Aх, мoja душa вeћ je ћути близу –Ja видим њeну бoжaнствeну ризу,И чуjeм рoпaц крвaвих Пилaтa...Oживи мeнe, нoћи...Пoздрaвљaм тeбe и твojу сaмoћу,Твoj шум и злaтни пoврaтaк звиjeздa!К’о тицe кaд их гoнe из гниjeзда,Ja бjeжим тeби, jeр пoкoja хoћу.Jeдвa сaм чeк’о нa oвe трeнуткeС нeмирoм срцa и сa бoлoм груди;Ja сaм сит врeвe и дoсaдних људиИ прaзнa дoбa штo нaм рaђa луткe.Oживи мeнe, нoћи Бoгoм дaнa!Ступи, и тихo прeкo мojих рaнaПoлoжи твoje мeкo, тoплo крилo!Узми мe, дигни, и сa мнoм oдбрoдиНeгдje дaлeкo, нeзнaнoj слoбoди,Гдje нигдa ниje oвих људи билo!У албумНе варај себе ни разум свој,Живот је само на земљи тој.

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 51СвободаОна придёт! Из смерти, из могилы,Из наших мук она воскреснет в небе,Чтоб слёзы осушить рабам унылым,Едва живущим на кровавом хлебе…Она придет! Уже сквозь тьму и гореГрядет сияние божественного лика,Тираны задыхаются в позоре,Им не услышать мучеников крика.Она придет, прекрасна и чиста,Как слёзы матерей, любовь Христа,Чтоб вывести нас из тюремных врат.Душа готова – час надежды близок,Я вижу светлую, божественную ризу.Предсмертным хрипом давится Пилат.Оживи меня, ночьПриветствую тебя, и одиночество,И золотое возвращенье звезд!Как птицы, когда гонят их из гнезд,Бегу к тебе, ибо покоя хочется.Я падаю под твой желанный куполС тревогой в сердце, колотьём в груди;Сыт суматохой, пошлыми людьми,Пустой эпохой, что рождает кукол.Я оживаю ночью, Богом данной!Приди и тихо возложи на раныМне мягкое и теплое крыло!Возьми меня туда, где так светло,В тот край неведомой свободы, гдеНе будет никогда таких людей!В альбомНе надо, не лги самому себе,Живем мы только здесь, на земле.

52АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕПослије њега ниједан гласИз праха неће подићи нас.Вјеруј у ону истинску моћ –У вјечну самрт и њену ноћ.У гробу негда, ја добро знам,Трунуће с нама и Отац сам.Овдје је само пак’о и рај;Овдје је извор, овдје је крај.Крaљ и прeпeлицa«Прeпeлицe, стaни, нe рaзвиjaj крилa,У мoмe би двoру тaкo срeћнa билa!»«Нajљeпши су двoри с крoвoм oд звиjeздa,Мoje срeћe нeмa бeз мojих гниjeздa».«Пaзиo бих нa тe штo бих знao бoљe –Имaлa би хрaнe свe дo милe вoљe».«Прoсjaци су oни штo их други хрaни;Мoja хрaнa сaмo плoд je Бoгoм дaни».«У мeнe je блaгa, свe хрпe нa брojу,Oбaсућу блaгoм свaку пjeсму твojу».«Мoja пjeсмa ниje пустo рoбљe с лaђa, –Мoja пjeсмa, крaљу, слoбoднo сe рaђa!»Ми знaмo судбу...Ми знaмo судбу и свe штo нaс чeкa,Нo стрaх нaм нeћe зaлeдити груди!Вoлoви jaрaм трпe, a нe људи, –Бoг je слoбoду дao зa чoвjeкa.Снaгa je нaшa плaнинскa риjeкa,Њу нeћe нигдa устaвити никo!Нaрoд je oви умирaти свик’о –У свojoj смрти дa нaђe лиjeкa.

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 53После жизни ничей приказИз праха уже не поднимет нас.Поверь – уж тут ничем не помочь –В вечную смерть и вечную ночь.В гробу, я знаю, всему конец:Истлеет с нами и сам Отец.Лишь на земле – и пекло, и рай;Здесь исток наш и здесь нам край.Король и перепёлка«Перепелочка, постой, не маши крылами,Ты в моем дворце со мной счастлива была бы!»«Лучшие дворцы, по мне – с крышей из звезд,Мне на свете счастья нет без моих гнезд».«Я б тебя, душа моя, баловал и холил –Было б у тебя всегда пищи вволю».«Попрошайки – те, кого кормят много;Моя пища – только плод, данный Богом».«У меня сокровищ горы, всех не счесть,Я осыплю золотом твою песнь».«Моя песня – не галерный раб негодный,Моя песня, король, рождена свободной!»Перевод Андрея БазилевскогоМы знаем, что нас ждёт...Мы знаем, что нас ждет, чем завершится век,Но чужд нам ужас, леденящий груди,Волы несут ярмо – ярма не стерпят люди,Свободным создан человек!И наша мощь в порыве гордых рек.Сметающем запруды и преграды, –Народ умеет умирать, как надо,Ему не страшен скорбный, смертный брег.

54АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕМи пут свoj знaмo, пут Бoгoчoвjeкa,И силни, кao плaнинскa риjeкa,Сви ћeмo пoћи прeкo oштрa камa!Свe тaкo дaљe, тaмo, дo Гoлгoтe,И кaд нaм мушкe узмeтe живoтe,Грoбoви нaши бoрићe сe с вaмa!Мoja oтaџбинaНe плaчeм сaмo с бoлoм свoгa срцaРaд’ зeмљe oвe убoгe и гoлe;Мeнe свe рaнe мoгa рoдa бoлe,И мoja душa с њим пaти и грцa.Oвдje у бoлу срцa истрзaнaJa нoсим клeтвe свих пaтњa и мукa,И крв штo кaпa сa душмaнских рукa,Тo je крв мoja из мojиjeх рaнa.У мeни цвилe душe милиoнa;Мoj свaки уздaх, свaкa сузa бoнaЊихoвим бoлoм вaпиje и иштe...И свудa гдje je српскa душa кoja,Тaмo je мeни oтaџбинa мoja –Мoj дoм и мoje рoђeнo oгњиштe.Гдje je рaзмaх снaгe?Гдje je рaзмaх снaгe? Гдje je силa мушкa?И свиjeтли пoдвиг дjeлa нeпрoлaзних?Ja видим: нaс рeдoм сaдaшњoст љуљушкa,К’о дjeцу, у мeкoj зипци снoвa прaзних.Кo сe прeну нa глaс брaтoвљeвих мукaИ с мeлeмoм блaгим нeвoљнимa стижe?Кo пoглeдa нeбo рaширeних рукaИ смирeнe душe крст нa плeћa дижe?Милиoни зoву, пoмoћ ишту нaшу,Нo бoгoвa нeмa дa испиjу чaшу, –Трн нe бoдe чeлo пoкoљeњa мaзних.

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 55По нашему пути шёл Богочеловек,Мы – слава, мы – порыв, мы – ярость горных рек,Струящихся вперед, дробящих твердый камень,Пусть гибель впереди, пускай Голгофа ждет,Вы не убьете нас, отвага не умрет,Могилы наши будут биться с вами.Моя отчизнаЯ плачу о тебе, убогая земля,Не только кровью собственного сердца.Всей болью моего народа – страстотерпцаЯ о тебе скорблю, судьбу его деля.Его обид и мук на мне лежит проклятье,Я кровью заплатил за каждый сердца стук.По капле кровь моя стекает с вражьих рук.На землю скорбную она легла печатью.В моих слезах – чужой слезы святая соль.И сотни душ с моей свою сливают боль.И в жалобах моих звучат их укоризны.Везде, где сербская отыщется душа,Я нахожу приют, взволнованно дышаСвященным воздухом своей отчизны.Перевод Веры ПотаповойГде же ты, отвага?Где же ты, отвага? Где былая сила,Подвиги святые ради целей вечных?Вижу: наше время всех нас усыпило,Как детишек в зыбке, лаской снов беспечных.Слыша стоны братьев, кто на помощь встанетИ с целебным зельем поспешит навстречу?Кто, раскинув руки, вдруг на небо глянетИ с душой смиренной примет крест на плечи?Миллионы в муках ищут помощь нашу,Только где же боги, чтоб испили чашу? –Терн чело не колет поколений вялых.

56АЛЕКСА ШАНТИЋ. ПЕСМЕГдje je рaзмaх снaгe? Гдje je силa мушкa?Ja видим: нaс рeдoм сaдaшњoст љуљушкa,К’о дjeцу, у мeкoj зипци снoвa прaзних.O клaсje мoje...O клaсje мoje испoд гoлих брдa,Мoj црни хљeбe, крвљу пoштрaпaни,Кo ми тe штeди, кo ли ми тe брaниOд глaдних тицa, мoja мукo тврдa?Скoрo ћe жeтвa... Jeдрo зрњe зриje...У сунцу трeпти мoje рoднo сeлo.Нo мутни oблaк притискa ми чeлo,И у днo душe грoм пaдa и биje.Сjутрa, кaд oштри зaблистajу српиИ снoп дo снoпa кao злaтo пaнe,Снoвa ћe тeћи крв из мoje рaнe –И снoвa пaти, сeљaчe, и трпи...Сву муку твojу, нaпoр црнoг рoбa,Пojeшћe силни при гoзби и пиру...A тeби сaмo, к’о псу у синџиру,Бaцићe мрвe... O, срaм и грдoбa!...И никo нeћe чути jaд ни вaпaj –Нити ћe гaнут бoл пjaну гoспoду...Сeљaчe, гoљo, ти си прaх нa пoду,Тeгли и вуци, и у jaрму скaпaj!O клaсje мoje испoд гoлих брдa,Мoj црни хљeбe, крвљу пoштрaпaни,Кo ми тe штeди, кo ли ми тe брaниOд глaдних тицa, мoja мукo тврдa?!Алекса ШантићСабрана дјела. Књ.1-2. Сарајево, 1957.

АЛЕКСА ШАНТИЧ. СТИХОТВОРЕНИЯ 57Где же ты, отвага? Где былая сила?Вижу: наше время всех нас усыпилоВ зыбке снов беспечных, как детишек малых.Перевод Майи РыжовойМои колосьяМои колосья на пустынном взгорье,Мой черный хлеб, политый нашей кровью.Кто сбережет тебя своей любовьюОт птиц голодных? Горе мое, горе!Дни жатвы близки. Созревают зерна.Как над родным селеньем солнце жгуче!Но наплывают на душу мне тучи,Жжет молния ее, как пламень горна.Серпом блестящим колос будет ранен,Сноп за снопом как золото заблещут.Но снова сердце мукой затрепещет:Опять страдай, терпи опять, крестьянин!Твой рабский труд и все твои страданьяНа пиршествах поглотят богатеи,Тебе лишь крохи со стола злодеиШвырнут, как псу. О, стыд! О, поруганье!Что пользы плакать? Ваша боль, поверьте,Но тронет потонувших в изобилье.Крестьянин, ты лишь прах, лишь горстка пыли,Тяни ярмо, тяни до самой смерти!Мои колосья на пустынном взгорье,Мой черный хлеб, политый нашей кровью,Кто сбережет тебя своей любовьюОт птиц голодных? Горе мое, горе!Перевод Веры ЗвягинцевойАнтология сербской поэзии*. М., 2008.

58ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ...Иво Андрић1892‐1975Летећи над моремInfinito mar de meu desejo!CamõesКад год се сетим мора, прође ме лака језа – талас и крило! – одтемена до ножних прстију, и пољуља за тренутак земљу испод мојихногу.Изведите човека из балканских планина на море, и ви стеотворили један опојан празник са радосним свитањем и неизвеснимсутоном. Жеља за морем изгледа да се сакупљала и расла крозпоколења, и њено остварење у једној, нашој, личности жестоко је каоексплозија. Излазак једног племена на море, то је почетак његовеправе историје, његов улазак у царство већих изгледа и бољихмогућности. Тај одлучни час у историји врсте понавља се сваки пут уисторији појединца при првом додиру са морем, само у другомоблику и мањем обиму.Настојим да добро размотрим ову неописиву нежност којом меиспуњава сама помисао на сивкастобелу боју галебова перја, намирне таласе који у себи носе сунце, небо, одраз обала, наше ликове,и ломе се с музиком коју слушамо у побожном заносу. Долази наммисао да су то оне далеке и дивне играчке за којима плачу сеоскадеца у нашим планинама, ноћу, док им мајке узалуд нуде дојку којаублажује само прву жеђ и глад.Остављајући тврдо и опоро копно и прелазећи на немирнићилим који води у неизвесност и даљину, ми смо на важном прелазу,на путу који води ка одуховљењу. Заиста, спавајући ноћу на бродуоко којег пева море, долази човеку мисао да је то само први конак напутовању ка још нетелеснијим елементима радоснијих и вишихсветова. Као да се иде од крутог преко текућег до ваздушастог, итако све даље и даље.Сам излаз на морску обалу даје илузију да путујемо касавршенству. Престају шуме које притискују и застрашују дух и укојима се све дави и надскакује у необузданом растењу. Биљепостаје све ређе и племенитије, издваја се и усамљује. Оморикапостаје кипарисом, планинска дивљака слатком смоквом, а безименатрава рузмарином. Огромне глечерске реке сивог камења, које се

ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ... 59руше низ стрме планинске падине, постају све тање, ситније, и насамој обали претварају се у морски шљунак, пун тајанствених шараи ликова као неразумљивих порука.Исперите уста морском водом! У њој ништа не труне и зато једрагоцена и света као лек, враџбина, и још несавршен обликвечности која нас чека. Горка је, али горчине се не треба бојати;горчина значи растанак; а растанци су неизбежне станице на путу касавршенству. Поверите вашу брђанску тугу мору; оно је бескрајно инеодољиво као непрестан позив на даље путовање. Ту на каменојивици, на поглед мора, умукла је наша брђанска песма и завршила сеускликом задивљеног изненађења.Постајемо лаки и вешти. Бродимо.Чини ми се да гледам како се брђанин, који причајући сањивимгласом, у планини, крај ватре, личи на дива, исполински великог итешког, полагано претвара у морнара, у ситног матроза који са двабарјачића у раширеним рукама, високо на катарци, сав постаје знакили слово, једно једино слово у сажетој реченици диктованојнајпречом нуждом. При помисли на горку стихију у којој се такогаси свако име и брише сваки лик, шири се у мени неразумљивогануће и постаје без граница.Талас постаје крило. Бивамо бестелесни и срећни. Летимо.То није више «као вино црвено море» по коме броде галије ијунаци, него «неисцрпни океан љубави божије» чији је шум чуоједан испосник у тишини своје ћелије. Шум у ушима човека којибди у хладној ноћи. Тај бескрајни и нејасни разговор између самцачовека и тишине око њега, значи да смо при крају пута. То јепоследња реч свих мора овога света. У нашој самоћи, служећи сејош чулима, али не више за чулни свет, тај шум има да нас пренесеу пределе где се не зна ни за звук ни за тишину. Зато ми пруга морау дну видика изгледа увек као капија која одводи са света, а хукталаса као последње што позајмљујемо од ове земље. И понори одсјаја који се проламају понекад, лети, на олујном небу над морем,само су бледе наговести унутрашњих океана, јер сва земна мораостају за нама – ни таласа ни крила! – као симболи које смопревазишли.МостовиОд свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништаније у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији одкућа, светији, јер општији, од храмова. Свачији и према свакомједнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком сеукрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од другихграђевина и не служе ничем што је тајно или зло.Велики камени мостови, сведоци ишчезлих епоха кад седругојачије живело, мислило и градило, сиви или зарудели од ветра

ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ... 61изломљене стране прекинутог лука болно теже једна ка другој, ипоследњим напором показују једину могућну линију лука који јенестао. То је верност и узвишена непомирљивост лепоте, која поредсебе допушта једну једину могућност: непостојање.Напослетку, све чим се овај наш живот казује – мисли, напори,погледи, осмеси, речи, уздаси – све то тежи ка другој обали, којој сеуправља као циљу, и на којој тек добива свој прави смисао. Све тоима нешто да савлада и премости: неред, смрт или несмисао. Јер, свеје прелаз, мост чији се крајеви губе у бесконачности, а према ком сусви земни мостови само дечије играчке, бледи симболи. А сва јенаша нада с оне стране.ЛиковиНапуштајући старинску варош, приметио сам с десне странедрума малу и запуштену цркву. Древна грађевина, и за старинусувише стара, стоји поред пута као престарела, сасушена и осамљенакорњача. Време је поскидало са ње све што се скинути да, и свело јена основне линије њеног плана.Камене степенице племенитих линија, излизане и истањенетолико да понеки басамак личи на оштрицу мача из археолошкихналазишта. Кише су их испрале, и немилосрдно сунце, које у овимкрајевима не уме да зађе, исисало, ишупљикало, истопило каошећерлеме. Као сув лист на дрвету, пре него што отпадне, у јесен, иове степенице су примиле заувек боју сунца.Немогућно је проћи поред таквог степеништа и не зауставити сеи не сести на њега, јер неодољиво привлачи вешто и смишљенорезан камен, који је тако дуговечан и тако близу нестанку.Црква је напуштена. Помрли су одавно и њен градитељ и њенктитор и њени свештеници, и то помрли оном последњом, правомсмрћу – у сећању потомства. Једино се по рељефу изнад црквенихврата још може познати име светитеља коме је црква посвећена. Тоје Арханђел Гаврило, светац у оклопу, са мачем у десној атеразијама у левој руци. Али време је и њега збрисало. Подударцима ветра и кише и монотоном сменом дана и ноћи, камен јестресао са себе мушки лик Арханђела, али није цео рељеф; нијејош. Остали су мач и теразије, без руку које су их држале, и такотанки да се једва наслућују. Тако стоје та два оруђа као нејаснисимболи суда и казне. Узалудни симболи кад нема ко да суди никога да кажњава. Још можда један људски век, или мање, па ћенестати и ти последњи трагови рељефа, и велика плоча изнад вратаоствариће оно чему је сва унутрашњост тога камена столећиматежила: да буде опет оно што је пре тога била, камен међукамењем.Поред самих црквених врата стоји један исто тако престареосаркофаг. Изгледа да се време решило да од њега направи прашину.

62ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ...Тежак и дуг посао, али није неостварљив. Све што је некад билоурезано и уклесано на саркофагу, изгубило је облик и значење. Некадрвета, стилизовани цветови, људски и животињски ликови и напрсласлова већ потпуно нечитког натписа, све се то повезало, испретурало ипомешало у неки нов и неразумљив декор од слова, ликова иорнамената, као што се људски гласови потиру и губе кад множинаљуди виче и говори у исти мах. Тако стари саркофаг, као излудео,говори све одједном, а успева само да каже своју немоћ да се изрази.Седећи на последњој степеници, која ће убрзо изгубити право даноси то име, наслоњен на празан саркофаг, који је изневерио изаборавио своју поруку, мислим о судбини људских рукотворина иликова.Рођен са душом иконоборца у себи, осећајући одувек ликове каонешто што је противно смислу и духу нашег живота, дакле грешно инедопуштено, ја их у исто време волим дубоко и неизлечиво. Таљубав за вајан или сликан лик живи у мени упоредо са урођеномсклоношћу иконоборца. И као вечито немирне теразије, у менипретеже час прва, час друга од ове две склоности. Према томе, и светми се указује под два разна и противна вида.У овом часу и на овом месту преовлађује у мени поклоникликова, можда управо зато што очима гледам и под прстима осећамњихову ломност и пролазност. Они заокупљају и одводе са собомсву моју пажњу. И све што на том путу сретам, утврђује ме у мојојмисли о преимућству ликовног израза, и све говори у славу иодбрану неме боје и ћутљивог лика.Страх ме да у шарама на камену не откријем реч, као змију, дарељеф не проговори друкчије него ликовима. Јер, боја нас напушта,контура изневерава, да, али реч – лаже.У муњевитом скраћењу видим историју људске тежње заизразом. Видим, невино мирно царство првих ликова, кад је за свакилик била потребна нарочита воља и нов напор, кад је сваки одостварених ликова казивао само оно што јесте и што жели да буде,неокаљан и невезан безбројним и варљивим асоцијацијама које судоцније, истина, обогатиле људско осећање и мишљење, али су ихзато одвели на мучна и безизлазна беспућа. И видим одмах и почетнолукавство човеково – лукавство чија ће он сам бити прва и главнажртва – његову тежњу да ликове зароби, потчини и упрости, као штоје полако заробљавао друге снаге и појаве у природи, и да једнимограниченим и утврђеним бројем ликова, којима је лако владати ипросто руковати, изражава све остале појаве и све своје мисли, жеље ипотребе у вези са њима. Кратко: да ликови не показују, као до тада,само оно што су и што они сами значе, него да казују.Ту је раскрсница од које почиње наше лутање и мука духа. И јамислим да у овим наглим и дубоким реакцијама, које се с времена навреме јављају у нама према писаној речи, живи, у основи, дубокаљудска тежња за изгубљеним рајем слободног гледања и чистихбезимених ликова. Јер, смисао и целисходност одавно су заробили те

ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ... 63ликове и потчинили их нашој мисли и нашој вољи и одвели, заједноса њима, на ове путеве који су дужи и тежи него што су наша снага инаше стрпљење.Ово је такав тренутак. Гледајући са ових обасјаних степеница,чини ми се да постоји само она реч која је «постала тело», јер суједино за њу сведочили, удружени, људски напор и логика материје,док ми неоваплоћена реч изгледа само празан и варљив звук који јошније успео да се отме оковима хаоса што нас окружује.СтазеНа почетку свих стаза и путева, у основи саме мисли о њима,стоји оштро и неизбрисиво урезана стаза којом сам први путслободно проходао.То је било у Вишеграду, на тврдим, неправилним, каоизглоданим путевима, где је све суво и чемерно, без лепоте, безрадости, без наде на радост, без права на наду, где неки горакзалогај, који човек никад није појео, поиграва у грлу са свакимкораком, где жега и ветар и снег и киша једу земљу и семе у земљи, асве што ипак никне и роди се, жигошу и савију и погну толико да бига, кад би могли, побили другим крајем у земљу, само да га врате убезобличје и таму из које се отело и никло.То су безбројне стазе које као конци и гајтани шарају брда ипадине око вароши, увиру у бели друм или нестају поред воде и узеленим врбацима. Нагон људи и животиња нацртао је те путеве анужда их угазила. Ту се тешко и полази и иде и враћа. Ту се седи накамену и заклања под дрветом, на суву месту или у оскудну хладу,ради одмора, ради молитве или сељачког пребрајања пазара. На тимстазама које ветар мете и киша пере а сунце окужује и раскужује, накојима се срета само измучена стока и људи ћутљиви, тврда лица, тусам ја засновао своју мисао о богатству и лепоти света. Ту сам, неук ислаб и празних руку, био срећан опојном срећом до несвести, срећанод свега онога чега ту нема, не може да буде и никад неће бити.И на свима друмовима и путевима којима сам доцније у животупрошао, живео сам само од те убоге среће, од своје вишеградскемисли о богатству и лепоти створеног света. Јер, испод свих друмоваземље стално је текла само за мене видљива и осетна оштравишеградска стаза, од дана кад сам је напустио па до данас. Уствари, по њој сам ја одмеравао свој корак и подешавао ход. Целогвека ме није напуштала.У тренуцима кад ме замарао и тровао свет у ком сам по злуслучају живео и чудом се одржавао у животу, кад се мрачио видик иколебао правац, ја сам тада побожно простирао преда се, као верникмолитвени ћилим, тврду, убогу, узвишену вишеградску стазу којалечи сваки бол и потире свако страдање, јер их све садржи у себи исве редом надвисује. Тако, по неколико пута у дану, користећи свако

64ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ...затишје у животу око себе, сваки предах у разговору, ја сам прелазиопо један део тога пута са којег никад није требало ни силазити. Итако ћу до краја живота, невиђено и потајно, ипак прећи суђенудужину вишеградске стазе. А тада ће се са концем живота прекинутии она. И изгубиће се тамо где завршавају све стазе, где нестајепутева и беспућа, где нема више хода ни напора, где ће се свиземаљски друмови смрсити у бесмислено клупко и сагорети, каоискра спасења, у нашим очима које се и саме гасе, јер су нас довеледо циља и истине.ЛицаЗвезданог неба и људског лица никад се човек неће моћинагледати. Гледаш и гледаш, и све је виђено а незнано, познато аново. Лице, то је цвет на тој биљци која се зове човек. Цвет који секреће, мења израз: од смеха, заноса, или замишљености добесловесне тупости или до непомичности мртве природе.Откако знам за себе, човеково лице је за мене најјаче осветљении најпривлачнији делић света који ме окружује. Памтим пределе иградове, и могу да их изазовем у сећању кад хоћу и задржим предсобом колико хоћу, али људска лица, која сам гледао на јави и у сну,јављају се сама од себе и остају под мојим погледом мучно дуго илиболно кратко, живе поред мене или нестају ћудљиво и трајно, да ихвише никакав напор сећања изазвати не може. Бива да наиђе једноједино и лебди преда мном дуго и заклања цео видљиви свет, а бивада навале стотине, хиљаде лица, као бујица која прети да поплави иоднесе моју свест. И док градове и пределе гледам кроз својдоживљај и као део себе, мој разговор и обрачун са људским лициманема краја. У њима су за мене уцртани сви путеви света, све помислии сва дела, све жеље и потребе људске, све могућности човекове, свешто га држи и диже, и све што га трује и убија; све оно о чему човекмашта, а што ретко бива или никад неће бити, добива у њима,најпосле, свој облик, име и глас.Појединачно или у поворкама, људска лица се јављају предамном. Нека искрсавају нема, сама од себе или мени непознатимповодом, а нека се јављају, као на уговорен знак, на реч илиреченицу која их прати.*Сељак у зрелим годинама. Сељаково лице испарају и расточе ради брига око земље, сунце и киша, ветар и снег. Стезање зуба и грчнапора који се стално понављају, жмиркање и трептање којим се очи илични мишићи бране од немилосрдне јаре, од мраза или вејавице,избраздају то лице у свим правцима и дају му боју мрке или заруделеземље, над коју се тако често нагиње. Бојазан од замке и изненађења,напор да погоди туђе мисли и планове а да не ода пре времена своје,

ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ... 65све то удари свој печат на то лице. И пре него што сељак навршичетрдесету годину, оно је већ моделирано и завршено. Кожа тврда имрка. Мишићи се оцртавају видљиво. Јабучица искочила, врат зборани проширен. Очи не гледају, као у младости, са потпунимпаралелизмом, него свако иде малко својим путем. Све је израђено иодвојено једно од другог, а изнад свега лежи равнотежа и мир зрелихгодина.*– Што да ме отпустите?То и чујем и – видим. Видим стару качару. Сва чађава иисполивана комом и сасушеним коштицама, закрчена кацама исвакојаким отпацима, никад без промаје. На широким вратима стојигазда Марко. Видим му само леђа, али још боље ногавице сукненихчакшира и плитке ципеле турског типа. Јер, мени нема више од шестгодина, а поред тога седим на дебелој греди, са прегрштима пунимсувих шљива. Али зато видим омаленог, ситног човека надничара уискрпљеном па ипак поцепаном оделу. По том оделу и по целомдржању то није сељак ни градски радник, ни просјак ни луда, ниуопште човек са одређеним местом у друштву. Такво му је и лице,нарочито лице. Збрчкано, сиво, уколико се може говорити о некојбоји, по њему је немогуће одредити доба живота, оно уопште неказује ништа до своје кротке малоумности. Очи, нос, уста, брада, свето постоји, али заједничког израза нема сем једног јединог: беда. Тоније ни болест, ни глад, ни сиромаштво, него све то заједно,гомилано из нараштаја у нараштај, сабијено у нов и нарочит изразбеде, која има стотину узрока али зато нема лека ни имена.– Што?А газда Марко одговара мирно и кратко. «Ниси за мене», кажеон. «Нисам, знам да нисам», каже човек на вратима, нижи од земљекоју сви газимо, смањен до непостојања, покоран не овом газда-Марку, него својој вековној и недогледној беди. «Нисам» – понављаон и одмах, као да не уме да повеже две просте мисли и да изведезакључак, додаје тупо и жалосно: «Што да ме отпустите?»Нисам запамтио даљи ток разговора ни решење, ако га је било.За мене су заувек остала обојица, и газда и надничар, тако нашироким вратима и на новембарској промаји, први окренут менилеђима а други лицем, лицем људске беде, које није могућно ниописати ни избрисати из сећања.Пре много година. На обали Атлантика. Омален војник носи надесном рамену неексплодирану гранату, коју су малочас ископали изпеска. Малко је погнут под теретом, али млад и чврст. Као да смрт самуноси на рамену, он гази што може и тише и лакше, и корача ситно ичудно, са неким финим опрезом, као по жици да иде. А лице, сељачко,тврдо, и оплемењено овим тренутком, и пребледело. У том тренутномбледилу наслућују се и непотпуно савладан страх и неопходностдужности, жеља да не остане дужан животу а да не постане плен смрти.

66ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ...Сви се ми, као и све живо, сваког тренутка боримо са смрћу. Убезбројним и разноличним изразима, та борба се огледа на људскимлицима. Сву ту људску борбу видео сам, сажету и у њеномнајплеменитијем виду, на лицу војника који је, вршећи дужност,носио на рамену неексплодирану гранату.*Још једно лице.«Сачувај боже!» – каже неко. Али то не говори то лице, негонека од погнутих и умотаних жена што стоје у дворишту, сабилеглаве и шапућу. То лице не прати ни звук ни покрет. Видим га само утишини и непомичности.Била је глумица и становала на истом спрату са нама. Мени јемогло бити осам или девет година. Лепа млада жена слала ме је свремена на време да јој купим цигарета или однесем писмо на пошту.Награда ми је била крупна мирисна бомбона из чаробне кутије и –глумичино присуство. Пустила би ме да поседим на малој столици оджутог сомота, поред њеног дивана. Јер, глумица је, кад је била кодкуће, стално лежала испружена на том дивану. Седео сам и са заносомгледао њено лице, које никад више нисам заборавио. У изразу тог лицабило је нечег сањивог и одсутног, а у лицу самом највише местазаузимале су очи. Имала је тамне, али не посве црне очи, које су свремена на време пресецали час сафирно модри, час загасито златниодсеви неке светлости за коју се није могло видети одакле долази. Ана махове све се то гасило, и те њене мало јаче испупчене очипостајале су угашене и слепе, као очи на античким киповима.То су биле необичне и сјајне, кратковиде и готово непомичнеочи, које је она осветљавала и гасила изнутра; по неким само њојпознатим законима неке њене режије, очи којима она није ни желелатолико да гледа и види колико да друге ослепљује и заводи. Ја самих гледао са невиним детињским дивљењем, али не задуго. Још теисте године, кад се доселила, у том истом њеном стану, глумицу јеубио један младић, богаташки син, са четири метка из малогреволвера.Долазиле су и одлазиле неке комисије, глумица је однесена упросектуру и сахрањена ко зна где. На врата њеног стана ударени супечати. Жене су у дворишту шапутале. «Сачувај боже!» Једино штосе од глумице још задуго сачувало, то су необичне очи у дечаковомсећању.И све тако, још једно лице, па још једно. Хтео бих да кажемнешто и о њему, да га задржим само за трен ока, али пре него штосам га добро сагледао, оно се замагљује и нестаје. За њим муњевитонаилазе друга, потискују се, прескачу и смењују, улазе у мене. И јавише нисам ја, него безимени неми простор преко којега стреловито,на светлосној траци без краја и почетка, прелазе у вијорнимповоркама људска лица, тако да се губим у њима, нем и без лика, каоу вејавици.

ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ... 67Предграђе наше младостиОгроман је распон патње између наше неутољиве људске жељеза нечим што личи на чудо и нашег јасног увиђања да чуда нема и неможе их бити.Горка су или радосна путовања до предграђа наше младости, ашетња по њему некад заносно лепа, некад аветињски страшна. И токако кад, све наизменце, све произвољно, неочекивано, непредвиђенои непредвидљиво.По том предграђу шетамо увек ноћу. И кад се деси да у градстигнемо пред вече, шетња је увек по ноћи. Јер, док се сместимо,вечерамо, кренемо, док прођемо градским улицама и трговима,разгледајући здања и излоге по радњама, већ је увелико заноћало.Тако се намеће мисао да тај град и његово предграђе и постоје самоноћу – у време сна и у пределима снова – и да је у њима, некимчудом, увек не само исто доба дана него и иста клима, исто време,мај или јун месец, годишње доба наше младости.Предграђе је слабо осветљено, дуга алеја прекривена густимкрошњама дрвећа, паркови прилично зарасли; улице одржаване коликоје најнужније, и то, како изгледа, више због имена историјскихличности по којима су назване него због оних који ту станују; куће,очигледно уморне, носе стрпљиво своје бројеве, који се не мењају, ипримају смирено своје становнике, јер не могу друкчије.Али, као што сам већ рекао, дочек на који наилазимо није сваки путједнак. Једном вас дочекује жива атмосфера у којој се мешају прошлост,будућност и садашњост. Све је знано и присно, одувек исто а ново илепо. Старе улице и бујни паркови пуни младости. На сваком коракуљубавни парови, као да су с висине просути и свуда случајно попадали.Има их у капијама кућа или уза зид, поред олука, свуда где има сенке игде се бар једно од њих двоје може наслонити. Понеки пар је такозавијен у таму да, у ходу, готово ударите на њ. Тада се мушкарац малонакашље и даје вам знак да ту има живих људи, и да заобиђете и идетесвојим путем даље. Има их који, обамрли једно уз друго, не знају ни дапостоји свет ван њих, не знају ни димензије свог рођеног тела, негонеуморно и незаситно гледају изнутра обасјане зенице, или угловеусана, или само прамен косе на лицу створења које држе у загрљају.Други су, сналажљивији и стрпљивији ваљда, нашли места увеликој алеји или у једном од паркова. Ту седе на клупи или стоје узмоћно дрво, као ужлебљени у његово рачвасто дебло. Ни приближносе не би могло погодити колико их има, ни где се све налазе, алимора да их је много, јер у младом зеленилу већ влада дах стакленебаште или клијалишта. С времена на време заблешти на слабојсветлости ретких и удаљених сијалица поједини лист снагомсунчевог жара. Шљунак на стазама око клупа чујно шапуће. С временана време јавља се глас невидљиве воде.И ви пролазите слабо осветљеним предграђем ваших младихгодина као да газите стазама бесмртности, идући у сусрет радосном

68ИВО АНДРИЋ. ЛЕТЕЋИ НАД МОРЕМ...буђењу из радосних снова.Али бива и супротно од тога. Сан вас опет однесе у истопредграђе истог града, али све је ту сад друкчије. Полутама је празна инепријатељска. Капије су у већини затворене и неме; ако се нађепонека још одшкринута, пред њом је неповерљив и строг човек из текуће, који вас у вашем спором ходу зауставља муклим и тврдимпитањима. «Кога тражите?» или «Шта желите?» И док ви каосумњиво лице настојите да нађете неки одговор, он вам већ окрећелеђа, али не одлази, него остаје ту и, очигледно, чека да ви «очистите»простор испред његове куће. Зато одлазите, али увређени и озлојеђени,једнако мислећи на тај нежељени и неочекивани сусрет. «Штажелите?», «Кога тражите?» – страшна су то питања у предграђу нашемладости, и ко је тај ко на њих може наћи брз и убедљив одговор?У парковима и у великој алеји чека вас исто. Ту сад само вода итрава и дрво живе својим ноћним животом који човеку самцу нијеразумљив и пријатан. Све изгледа као да су вас расејаност или вашепамћење, ослабљено годинама, погрешно довели у неки други град итуђи крај. И најбоље је да се одмах мирно повучете. Јер, акотврдоглаво продужите шетњу те вечери, могу вам се, као што некаискуства показују, десити чудне и непријатне ствари.Кад се све капије позатварају и углови испуне глувим мраком икад над парковима завлада тишина шумске ноћи и пустоши, ви ћетедуго и узалудно морити ноге и напрезати вид, тражећи предграђесвоје младости. Те вечери га наћи нећете, а може се десити да у некодоба ноћи почне да вам се привиђа.Пролазећи поред неке капије, ви ћете посегнути испруженомруком тамо где је сенка најдубља и неочекивано наићи на рпупразних, испроваљиваних кутија или на неке одбачене дроњкестарих, изношених хаљина. А на путевима у парку, тамо гдесветлост једва допире, можете нагазити на заборављену гомилутрулих дасака или оштрог и сувог грања. И што год сретнете и чегагод се такнете из свега ће вас запахнути стареж, неред, влага илипрашина.А на крају, сви ће вам се путеви сплести или замрсити, тако даћете бити присиљени да се ипак вратите тамо одакле сте дошли, ализловољни, мокре обуће, обесхрабрена и збуњена духа. И мораћетедуго чекати нови, добри сан који води у живо предграђе нашемладости.Иво АндрићСабрана дела. Књ. 10, 11. Београд, 1981.

ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ... 69Иво Андрич1892‐1975Взлетая над моремInfinito mar de meu desejo!Camões *Стоит вспомнить о море, как лёгкая дрожь охватывает меня –волна и крыло! – от затылка до кончиков ногтей и на миг земля исчезаету меня из-под ног.Выведите жителя Балканских гор на море, и вы откроете опьяняющийпраздник с радостным рассветом и полными неизвестностисумерками. Стремление к морю, видимо, зарождалось и росло в поколениях,и воплощение его в одной нашей личности жестоко, каквзрыв. Выход племени к морю – это начало его подлинной истории,его вступление в царство больших жизненных шансов и большихвозможностей. Этот решающий миг в истории рода повторяется всякийраз в истории личности при первой её встрече с морем, только виной форме и меньшем объёме.Я стараюсь хорошенько понять ту неописуемую нежность, которойнаполняет меня самая мысль о сизо-белых оттенках на перьяхчайки, о безмятежных волнах, которые несут в себе солнце, небо,отражённые берега, наши образы и преломляются с музыкой, котороймы внимаем в божественном экстазе. В голову приходит мысль,что это те самые далёкие и чудесные игрушки, по которым плачутночами крестьянские ребятишки в наших горах, когда матери тщетносуют им грудь, которая утоляет лишь первую жажду и первыйголод.Покидая твёрдый и суровый материк и вступая на зыбкий ковер,ведущий вдаль и в неизвестность, мы попадаем на важный переход,делаем шаг по пути, который ведёт к одухотворению. В самом деле,когда человек спит ночью на корабле, вокруг которого поёт море,ему приходит мысль о том, что это лишь первый ночлег в путешествиик покуда лишённым телесности элементам более радостных ивысших миров. Словно переходишь от круто замешенного веществачерез жидкое его состояние к газообразному, и так всё дальше идальше.* Бескрайнее море моё желанье. Камоэнс (порт.).

70ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ...Уже самый выход на берег моря создаёт иллюзию, будто мыдвижемся к совершенству. Исчезают леса, которые теснят и пугаютдух и в которых всё задыхается и поспешает в необузданном росте.Травы становятся более редкими и более благородными, они уединяютсяи ищут одиночества. Сосна становится кипарисом, горныйдичок – сладкой смоквой, а трава без названия – розмарином. Огромныеглетчерные реки серого камня, что обрушиваются с крутыхсклонов гор, становятся тоньше, мельче и на самом берегу превращаютсяв морскую гальку, полную таинственных узоров и образцов,словно непостижимых заветов.Прополощите рот морской водой! В ней ничто не гниет, и поэтомуона драгоценна и священна, как лекарство, ворожба и поканесовершенная форма ожидающей нас вечности. Она горька, но горечине следует бояться: горечь означает расставание, а расставания– неизбежные станции на пути к совершенству. Доверьте вашу печальгорца морю; оно бесконечно и неодолимо, как непрестанноеприглашение к дальнейшему путешествию. Здесь, на каменнойопушке, в виду моря, стихла наша песнь горцев, завершилась возгласомнеожиданного изумления.Мы становимся лёгкими и опытными. Мы плывём.Мне кажется, будто я вижу, как житель гор, который в своёмкрае неторопливо рассказывает возле костра, напоминая дива, исполинскиогромного и тяжёлого, медленно превращается в моряка, вмаленького матроса, который с двумя флажками в распростёртыхруках высоко на мачте превращается в знак или букву, однуединственнуюбукву в сжатой фразе, продиктованной острой потребностью.При одной мысли о горькой стихии, где угасает любоеимя и стирается любой лик, во мне рождается непонятное возбуждениеи растёт без границ.Волна становится крылом. Мы оказываемся бестелесными исчастливыми. Мы летим.Это больше не то, «как вино, красное море», по которому скитаютсяладьи и герои, но «неисчерпаемый океан любви божьей»,шум которого слушал некто, спасавшийся в тишине своей кельи.Шум в ушах человека, бодрствующего в холодной ночи. Этот бесконечныйи смутный разговор между одиноким человеком и тишиной,его окружающей, означает, что мы стоим в конце пути. Это последнееслово всех призраков этого мира. В нашем одиночестве, когдамы пользуемся еще чувствами, уже не будучи в мире чувств, этотшум должен перенести нас в пределы, где неведомы ни звук, ни тишина.Поэтому линия моря в глубине горизонта мне всегда кажетсяворотами, которые уводят из мира, а шум волн – последним, что мызаимствуем на этой земле. И бездны сверкания, что иногда раскалываютсялетом под штормовым ветром над морем, есть лишь бледныепредвестники внутренних океанов, поскольку все земные моря остаютсяпозади – ни волн, ни крыльев! – как символы, которые мыпревзошли.

ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ... 71МостыИз всего, что воздвигает и строит человек, повинуясь жизненномуинстинкту, на мой взгляд, нет ничего лучше и ценнее мостов.Они важнее, чем дома, священнее, чем храмы, – ибо они общие. Онипринадлежат всем и каждому, одинаково относятся ко всем, полезные,воздвигнутые всегда осмысленно, на месте, где в них наибольшаянужда, они более долговечны, чем прочие сооружения, и неслужат ничему тайному и злому.Большие каменные мосты – свидетели исчезнувших эпох, когдаиначе жили, думали и строили, серые или побагровевшие от ветра идождя, часто источенные на резко выведенных углах, в их швах инеприметных трещинах растет худосочная трава или гнездятся птицы.Ажурные стальные мосты, протянувшиеся от одного берега кдругому, словно проволока, дрожат и звенят, когда по ним проноситсяпоезд; они словно ещё ждут своего последнего аккорда и своегозавершения, гармония их линий полностью откроется взглядунаших внуков. Деревянные мосты у въезда в боснийские местечки,изглоданные доски которых громыхают и пляшут под копытами деревенскихлошадей, словно клавиши ксилофона. И, наконец, вовсекрохотные мостики в горах – вернее, поваленное дерево или два сбитыхбревна, переброшенные через ручей, который без них оказалсябы непроходимым. Дважды в год вздувшийся горный поток уноситэти брёвна, а крестьяне со слепым упрямством муравьев валят, обтёсываюти кладут новые. Вдоль бешеных потоков, в озерцах междукамнями, часто видны останки этих бывших мостов, они лежат игниют подобно прочим деревьям, принесённым сюда случаем, нообтёсанные бревна, приговоренные к огню или разложению, выделяютсяиз прочего наноса и всё ещё напоминают о цели, которой онислужили.Все эти мосты по сути своей одинаковы и в равной мере заслуживаютнашего внимания, ибо указывают место, где человек наткнулсяна препятствие и не остановился перед ним, но преодолелего и замостил, как мог, сообразно своим взглядам, вкусу и обстоятельствам,в которых он находился.И когда я думаю о мостах, в памяти моей возникают не те, покоторым я чаще ходил, а те, что в свое время особенно сильно поразилии восхитили меня.Прежде всего это сараевские мосты. На Миляцке, русло которойявляется становым хребтом Сараева, они всё равно что каменныепозвонки. Я вижу их отчетливо и перебираю один за другим. Я знаюих своды, помню ограды. Среди них мост, что носит роковое имяюноши, маленький, но прочный, погружённый в себя, как неприступнаябезмолвная крепость, не ведающая, что такое капитуляция ипредательство. Потом те мосты, что я видел проездом, ночью, изокна поезда, тонкие и белые, как привидения. Каменные мосты Ис-

72ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ...пании, поросшие плющом и задумавшиеся над собственным отражениемв тёмной воде. Деревянные, крытые из-за обильных снеговмосты Швейцарии, похожие на длинные амбары, украшенные изнутри,как часовни, изображениями святых или чудесных событий.Фантастические мосты Турции, поставленные абы как, поддерживаемыеи оберегаемые судьбой. Белокаменные римские мосты южнойИталии, с которых время отбило всё, что могло отбить, и рядомс которыми уже сотню лет действует какой-нибудь новый мост, ностарые стоят по-прежнему, как скелеты, на страже.И так всюду, куда бы ни двинулась моя мысль и на чём бы онани остановилась, я нахожу верные и безмолвные мосты как неизбывноеи неутолимое стремление людей связать, примирить, соединитьвсё, что возникает перед нашим взглядом, разумом и ногами,дабы избежать раздела, противоположности и разлуки.То же самое происходит в мечтах и причудливой игре воображения.Слушая однажды самую печальную и самую прекраснуюмузыку, какую мне когда-либо приходилось слышать, я вдруг увиделкаменный мост, рухнувший на середине, края свода с болезненнойстрастью тянутся друг к другу, в последнем усилии указывая единственновозможную линию уже не существующего свода. Таковапреданность и высокая непримиримость красоты, которая допускаетдля себя лишь одну-единственную возможность – исчезновение.В конце концов, всё, в чём проявляется наша жизнь – усилия,мысли, взгляды, улыбки, слова, вздохи, – всё устремлено к другомуберегу как к единственной цели и на нём лишь приобретает свойистинный смысл. Всё это должно что-то преодолеть и замостить:беспорядок, смерть и бессмыслицу. Потому что вся наша жизнь –переход, мост, края которого уходят в бесконечность и в сравнении скоторым все земные мосты – лишь детские игрушки, бледные символы.А вся наша надежда на той стороне.ЛикиПокидая старинный городок, я заметил с правой стороны дорогималенькую и заброшенную церковь. Древняя постройка, слишкомветхая и для самой древности, стоит у дороги, точно престарелая,высохшая и одинокая черепаха. Время сбросило с неё всё, что можносбросить, и свело к основным линиям её плана.Каменные ступени благородных очертаний, вытертые и ставшиенастолько тонкими, что иногда плита напоминает острие меча изархеологических раскопок. Дожди вымыли их, и немилосердноесолнце, которое в этих краях не умеет заходить, высосало, высверлило,растопило их, как сладости. Как сухой лист на дереве, преждечем оторваться осенью, и эти ступени навсегда приняли цвет солнца.

ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ... 73Невозможно пройти мимо таких ступеней и не остановиться и неприсесть на них, ибо неодолимо влечёт искусно и обдуманно резанныйкамень, столь долговечный и столь близкий к исчезновению.Церковь покинута. Умерли давно и её строитель, и её ктитор, и еёсвященники, и умерли той последней, подлинной смертью – в воспоминаниипотомства. Лишь по рельефу над входом можно ещё определитьимя святого, которому церковь посвящена. Это архангел Гавриил, святойв панцире, с мечом в правой и весами в левой руке. Но время и его стерло.Под ударами ветра и дождя, под монотонной переменой дня и ночи каменьсбросил с себя мужественный лик архангела, но не весь рельеф; покудане весь. Уцелели меч и весы, без рук, которые их держали, уцелелистоль тонкими, что едва угадываются. Так и стоят эти два орудия, какнеясные символы суда и казни. Напрасны символы, если некому судить инекого наказывать. Ещё может быть один человеческий век или меньше,и исчезнут последние следы рельефа и большая плита над вратами добьётсятого, к чему всем своим нутром она тянулась столетиями: статьвновь тем, чем была прежде, камнем среди камней.У самых церковных дверей стоит столь же престарелый саркофаг.Кажется, будто время решило превратить его в пыль. Тяжёлое идолгое занятие, но не неосуществимое. Всё, что некогда было вырезанои высечено на саркофаге, потеряло свою форму и значение. Какие-тодеревья, стилизованные цветы, человеческие и звериные лицаи потрескавшиеся буквы надписи, которую уже абсолютно невозможнопрочесть, – всё это перепуталось, слилось воедино и превратилосьв какую-то новую и непонятную арабеску из букв, образов иорнамента, подобно тому как человеческие голоса утопают и исчезают,когда множество людей начинает кричать и говорить одновременно.Вот так и древний саркофаг, словно обезумев, говорит всёсразу, а может выразить лишь своё бессилие.Сидя на последней ступени, которая очень скоро потеряет правотак называться, прислонившись к пустому саркофагу, который изменили позабыл о своем назначении, я размышляю о судьбе изделийрук человеческих и о ликах.Рождённый с душою иконоборца, всегда воспринимая лики какнечто противное смыслу и духу нашей жизни, следовательно, грешноеи непозволимое, я в то же время люблю их глубоко и неизлечимо.Эта любовь к изваянному или изображённому кистью лику живётво мне рядом со врождённой страстью иконоборца. И подобнотому, как вечно беспокойны весы, так и во мне побеждает то первое,то второе из двух этих чувств. Соответственно этому и мир являетсямне в двух различных и противоположных ипостасях.В этот момент и в этом месте во мне побеждает поклонник ликов,может быть именно потому, что я вижу взором и ощущаю пальцамиих хрупкость и преходящесть. Они поглощают и уводят с собой всёмоё внимание. И всё, что я встречаю на этом пути, укрепляет меня вмысли о преимуществах художественного выражения, и всё говоритво славу и защиту безмолвного цвета и молчаливого лика.

74ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ...Я боюсь, как бы в пятнах на камне не открыть Слово, точнозмею, как бы камень не заговорил иначе, на своём языке. Ибо цветнас покидает, контур изменяет, верно, но Слово может лгать.В молниеносном уменьшении вижу я стремление человека ксамовыражению. Я вижу невинное мирное царство первых ликов,когда для каждого из них была необходима особая воля и новоеусилие, когда каждый из воплощённых ликов говорил лишь то, чемон был и чем хотел быть, не запятнанный и не опутанный бесчисленнымии обманчивыми ассоциациями, которые, правда, позжеобогатили человеческие чувства и мысли, но зато и увели их намучительное и безвыходное бездорожье.И я вижу мгновенно и изначальноелукавство человека – лукавство, первой и главной жертвойкоторого будет он сам, – его стремление поработить, подчинитьи упростить лики, подобно тому как он постепенно покорялвсе иные силы и явления в природе, чтобы при помощи одного ограниченногои отмеренного числа ликов, которыми легко владеть ипросто держать их, выражать все прочие явления и все свои мысли,желания и нужды в связи с ними. Короче говоря, чтобы лики непоказывали, как до сих пор, лишь то, что они есть и что они означают,но чтоб они и говорили.Это распутье, на котором начинаются наши блуждания и мукидуха. И я думаю, что в этих мгновенных и глубоких реакциях, которыевремя от времени возникают в нас по отношению к писаномуслову, живет в основе глубокое человеческое стремление обрестипотерянный рай свободного восприятия чистых безымянных ликов.Ибо смысл и рациональная целесообразность давно поработили этилики и подчинили их нашей мысли и нашей воле и увели, вместе сними, на те пути, что по длительности и трудности превосходят мерунаших сил и нашего терпения.Это именно такой момент. Когда я гляжу с этих сверкающихступеней, мне кажется, что существует лишь то слово, которое «сталоплотью», ибо только за него свидетельствовали, объединившись,человеческое усилие и логика материи, в то время как невоплощенноеслово выглядело пустым и обманчивым звуком, которому неудалось вырваться из оков окружающего нас хаоса.На весах, показывающих борьбу во мне между иконоборцем ииконозащитником, полностью перевесила чаша поклонника ликов.Под её тяжестью сгибаюсь и я. И перед этим храмом, в котором незвучат больше слова обрядов и песнопений, ибо он изнемог и палперед неизбывностью того, чему должен был служить, я невидимо, вдуше, кланяюсь ликам.ТропыУ начала всех троп и дорог, в основе самой мысли о них стоит глубокои навечно вбитая тропа, по которой я впервые начал свободно ходить.

ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ... 75Это было в Вышеграде, на твёрдых, извилистых, словно изглоданныхдорогах, где всё сухо и горестно, где нет красоты, нет радости,нет надежды на радость, нет права на надежду, где горький комок,который человек не в силах проглотить, на каждом шагу коломвстаёт в горле, где сушь и ветер, снег и дождь пожирают землю исемя в земле, а всё, что как-то выбивается и рождается, клеймят,придавливают и сгибают так, точно хотят вбить, будь это возможно,другим концом в землю, лишь бы вернуть в бесформенность и тьму,из которой оно вырвалось и проросло.Бесчисленные тропы нитями и гайтаном испещряют горы исклоны вокруг города, вливаются в белый просёлок или исчезают уводы в зеленом ивняке. Инстинкт людей и животных проложил этипути, а нужда утоптала их. Здесь трудно отправляться в дорогу,трудно идти и возвращаться. Здесь садятся на камень и укрываютсяпод деревом, на сухом месте или в скудной тени, чтоб отдохнуть,помолиться или подсчитать выручку. На этих тропах, которые метётветер и моет дождь, а солнце лечит и калечит, на которых можновстретить лишь измученную скотину и молчаливых людей с суровымилицами, родилась у меня мысль о богатстве и красоте мира.Здесь я, неучёный и слабый, с пустыми руками, был счастлив хмельнымсчастьем, счастлив до бесчувствия от всего того, чего здесь нет,не может быть и никогда не будет.И на всех дорогах и путях, по которым я позже проходил, яжил лишь этим убогим счастьем, этой своей вышеградской мысльюо богатстве и красоте мира. Ибо с того самого момента, как япокинул её, и по сей день под всеми дорогами земного шара неизменнопролегала мною одним видимая и мною одним осязаемаякрутая вышеградская тропа. Собственно, по ней я отмерял свойшаг и с ней соразмерял своё движение. Всю жизнь она не оставляламеня.Когда меня утомлял и отравлял мир, куда я попал по воле злогослучая и где чудом удерживался на поверхности, когда затягивалогоризонт и я терял направление, я набожно, как верующий –молитвенный коврик, стелил перед собою твёрдую, убогую, крутуювышеградскую тропу, что излечивала любую боль и облегчалалюбое страдание, ибо всё это она содержала в себе и всё превосходила.Так, по нескольку раз в день, пользуясь минутой затишья,каждой паузой в разговоре, я проходил часть того пути, с которогоникогда не следовало сходить. Так до конца дней своих, невидимои тайно, я всё-таки пройду назначенный мне судьбой отрезок вышеградскойтропы. А вместе с концом жизни оборвётся и она. Изатеряется там, где оканчиваются все тропы, где нет ни дорог, нибездорожья, где не надо двигаться и делать усилия, где все земныепути путаются в бессмысленном клубке и гаснут, подобно искреспасения в наших глазах, которые и сами гаснут, приводя нас кцели и истине.

76ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ...ЛицаНа звёздное небо и человеческие лица нельзя наглядеться.Смотришь – всё уже видано-перевидано, а незнакомо, известно, аново. Лицо – это цветок на стебле, который зовётся человеком. Цветокэтот всегда в движении, выражение его постоянно меняется, на нёмотражается то смех, то восторг, то задумчивость, которые вдруг сменяютсябессловесной тупостью или оцепенением мёртвой природы.С тех пор как я помню себя, человеческие лица для меня – самаяяркая и самая притягательная часть окружающего мира. Я помнюмногие края и города и могу вызвать их в памяти, когда угодно инасколько угодно, но человеческие лица, которые я видел во сне илинаяву, приходят сами по себе и стоят перед моим взором мучительнодолго или до боли мимолётно, живут рядом со мной или страннымобразом и навсегда исчезают, так что никакими усилиями их уже невернёшь. То возникает в памяти одно-единственное лицо и долгомерцает передо мной, заслоняя весь мир, а то нахлынут сотни, тысячилиц, грозя буйным своим разливом затопить и унести моё сознание.И если края и города я вижу через себя и как часть себя, то моиразговоры и расчёты с человеческими лицами бесконечны. На нихдля меня начертаны все дороги мира, все помыслы и все дела, всежелания и нужды, все возможности человека, всё, что его поддерживаети возвышает, всё, что его отравляет и убивает. Всё, о чем человекмечтает и что редко сбывается, а то и никогда не сбывается, получаетв них своё отражение, имя и голос.Поодиночке или вереницей человеческие лица проходят передомной. Одни возникают безмолвно, сами собой или по неизвестномумне поводу, а другие – словно по уговору, по какому-то знаку, словуили фразе, которые от них неотделимы.*Крестьянин в годах. Крестьянские лица точит и сушит труд иземледельческие заботы, солнце и дождь, ветер и снег. Изо дня вдень крестьянину приходится стискивать зубы в судорожном усилии,жмуриться и мигать, защищая глаза от немилосердного солнца,мороза или метели – всё это покрывает его лицо морщинами в разныхнаправлениях и придает ему цвет бурой или чёрной земли, надкоторой он так часто гнёт спину. Страх ловушки и обмана, стремлениеугадать чужие мысли и планы и до времени не выдать своих –всё это тоже накладывает свою печать на крестьянские лица. И преждечем крестьянину стукнет сорок, лицо его уже полностью сформировано.Кожа заскорузлая и тёмная, мышцы четко выделяются.Кадык выпирает, шея морщинистая и широкая. Глаза смотрят непрямо, как в молодые годы, а каждый косит немного в свою сторону.Всё отработано и отделено одно от другого, и надо всем царит равновесиеи покой зрелых лет.

ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ... 77*– За что вы меня прогоняете? – слышу я и – вижу. Вижу старыйсарай, закопчённый, усыпанный жомом и сухими косточками,заваленный кадушками и всевозможным сором, продуваемый вечнымисквозняками. В широких дверях стоит газда Марко. Я вижу толькоспину, а точнее – его суконные штаны и низкие турецкие туфли. Потомучто мне не больше шести лет и я сижу на толстой балке с полнымипригоршнями чернослива. Но зато мне хорошо виден низенький,тщедушный батрак в залатанной и всё же рваной одежде. Судя поэтой одежде и по тому, как он держится, это не крестьянин, не городскойрабочий, не нищий, не юродивый, не человек, занимающий хотькакое-то место в обществе. И лицо у него не такое, особенное лицо.Сморщенное, серое, если вообще может идти речь о цвете, по этомулицу невозможно определить возраст, оно вообще ни о чём не говорит,кроме как о смиренном скудоумии. Глаза, нос, рот, борода – всёэто на месте, но лишь одно общее выражение объединяет их – горе.Это и не болезнь, и не голод, и не бедность, а всё вместе, накопленноемногими поколениями, сбитое в новый своеобразный вид горя, у котороготысячи причин и потому нет ни имени, ни лекарства.– За что?А газда Марко отвечает спокойно и кратко:– Не годишься.– Да, не гожусь, знаю, – говорит человек в дверях, он ниже земли,которую мы все топчем, уменьшившийся до нереальности, покорнопринимающий не столько газду Марко, сколько своё извечноенеоглядное горе.– Не гожусь, – повторяет он и тут же, словно не в силах связатьдве простые мысли и сделать из них вывод, тупо и жалобно добавляет:– За что вы меня прогоняете?Я не запомнил, как развивался разговор дальше и какое былорешение, если оно было. В памяти у меня навеки запечатлелась этапара, хозяин и батрак, стоящие в широких дверях сарая на ноябрьскомсквозняке, – первый повёрнутый ко мне спиной, а второй – лицом,лицом человеческого горя, которое невозможно ни описать, нивыбросить из памяти.*Много лет тому назад. Берег Атлантики. Невысокий солдат несётна правом плече неразорвавшийся снаряд, который недавно откопалив песке. Он чуть согнулся под тяжестью своего груза, но онмолод и крепок. Словно неся на плече смерть, он ступает как можнотише и легче, мелкими и странными шажками, с какой-то изощрённойосторожностью, будто идёт по проволоке. А лицо – мужицкое,грубое, облагороженное этим мгновением и бледное. В этой внезапнойбледности чувствуется и не до конца подавленный страх, и соз-

78ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ...нание долга, и желание не остаться в долгу у жизни, но и не статьдобычей смерти.Все мы, как и всё живое, каждое мгновение боремся со смертью.В бесконечных и разнообразных проявлениях эта борьба отражаетсяна человеческих лицах. Эту борьбу, сконцентрированную в самомблагородном её виде, наблюдал я на лице солдата, который, выполняясвой долг, нёс на плече неразорвавшийся снаряд.*Ещё одно лицо.– Господи помилуй! – произносит кто-то из сгорбившихся иукутанных в платки женщин, что стоят во дворе, склонив друг кдружке головы, и шепчутся. Это лицо безмолвно. Я вижу его в покоеи неподвижности.Она была актрисой и жила на одном с нами этаже. Мне моглобыть тогда восемь или девять лет. Красивая молодая женщина посылаламеня иногда купить ей сигарет или отнести письмо на почту.Наградой мне была большая ароматная конфета из волшебной коробкии присутствие её самой. Она разрешала мне посидеть на маленькомстульчике возле её дивана, обитого жёлтым бархатом. Потомучто актриса, когда бывала дома, постоянно лежала на этомдиване. Я сидел и с восторгом смотрел на её лицо, которое с тех порбольше не забывал. В выражении этого лица было что-то мечтательноеи отсутствующее, и на нём самом больше всего места занималиглаза. У них были тёмные, но не чёрные зрачки, иногда становившиесясиними, как сапфир, иногда сверкавшие золотыми бликамикакого-то сияния, неизвестно откуда вдруг возникавшего. А потомнеожиданно всё это гасло, и её чуть выпученные глаза становилисьпотухшими и слепыми, как глаза античных статуй.Это были необыкновенные, сверкающие близорукие и почтинеподвижные глаза, которые она зажигала и гасила изнутри в соответствиис какими-то только ей одной известными законами собственнойрежиссуры, глаза, которыми она не столько хотела смотретьи видеть, сколько стремилась ослепить и покорить других. Я смотрелв них с невинным детским удивлением, но смотрел недолго. В томже году, когда она здесь поселилась, в той же самой квартире актрисуубил один молодой человек, сын богача, четырьмя выстрелами измаленького револьвера.Приходили и уходили разные комиссии, тело увезли в морг игде-то похоронили. Двери её квартиры опечатали. Женщины во дворешептались: «Господи помилуй!» Единственное, что надолго пережилоактрису, были её необыкновенные глаза в памяти мальчика.*

ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ... 79И так подряд одно лицо за другим, за ним ещё одно. Мне хотелосьбы рассказать и о нём, удержать его на мгновение, но, преждечем я успел его разглядеть, оно затянулось туманом и исчезло. Заним с быстротой молнии находят другие, теснят друг друга, обгоняяи сменяясь, входят в меня. И я уже больше не я, а безымянное,безмолвное пространство, по которому быстро, словно по освещённойленте без конца и без края, движутся взволнованными вереницамичеловеческие лица, и я теряюсь в них, безгласный и безликий,как в метели.Предместье нашей молодостиОгромен диапазон страдания между неутолимым стремлениемчеловека к чему-то, что похоже на чудо, и отчётливым пониманием,что чудес нет и быть не может.Горьки или радостны поездки в предместье нашей молодости, апрогулка по нему временами невыносимо прекрасна, временамидьявольски ужасна. И всякий раз иначе, поочерёдно произвольно,непредвиденно, неожиданно и неожидаемо.По этому предместью мы всегда гуляем ночью. И если случается,что в город мы прибываем к вечеру, прогулка непременно начинаетсяночью. Ибо, пока мы разместимся, поужинаем, выйдем, покамы минуем городские улицы и площади, разглядывая здания и витринымагазинов, опускается тьма. Невольно возникает мысль, чтоэтот город и его предместье и существуют-то лишь ночью – во времясна и в пределах сна – и что в них каким-то чудом всегда не толькоодна пора дня, но и один климат, одно время года, май или июньмесяц, время года нашей молодости.Предместье слабо освещено, длинная аллея перекрыта пышнымикронами деревьев, парки достаточно густые; улицы поддерживаютсяв порядке лишь постольку, поскольку; судя по всему, большеради имён исторических личностей, которыми они названы, нежелиради тех, кто в них живёт; дома очевидно усталые, терпеливо несутсвои неизменные номера и смиренно принимают своих обитателей,ибо иначе поступить не могут.Но, как я уже упомянул, встреча, которую нам оказывают, не всякийраз одинакова. Сегодня вас встречает живая атмосфера, в которойсмешались прошлое, будущее и настоящее. Всё знакомо и близко, попрежнемуто же, но новое и прекрасное. Старые улицы и буйные паркиполны молодости. Повсюду пары, словно их рассыпали сверху иони случайно упали здесь. Они стоят в воротах домов или вдоль стен,за углами, повсюду, где можно найти тень и где хотя бы один из нихможет к чему-нибудь прислониться спиной. Иная пара так окутанатьмою, что на ходу вы чуть не налетаете на неё. Тогда слышится лёгкоепокашливание мужчины, который даёт вам знать, что здесь живыелюди и что вам надо их обойти и шагать своей дорогой дальше. Попа-

80ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ...даются и такие, что, замерев друг возле друга, вовсе не имеют понятияо том, что мир существует помимо них, не ощущают самих себя, нолишь без устали и ненасытно всматриваются в освещённые изнутризрачки или уголки губ или видят только прядь волос на лице существа,которое они держат в объятиях.Другие, более, должно быть, находчивые и более терпеливые,приютились в длинной аллее или в одном из парков. Они сидят наскамьях или стоят под могучим деревом, словно вклинившись в егораздвоенный ствол. Даже приблизительно трудно назвать, сколькоих и где они только не попадаются, но, должно быть, их много. Повременам под слабым светом редких и далёких лампочек вдругвспыхнет силой солнечного луча какой-нибудь лист. Гравий на дорожкахвозле скамеек что-то громко шепчет. Время от временислышится голос невидимой воды.Вы проходите по слабо освещённому предместью своих юныхлет, словно по тропам бессмертия, двигаясь навстречу радостномупробуждению от радостных снов.Но случается и прямо противоположное. Мечта снова уводитвас в то же предместье того же города, но теперь всё выглядит иначе.Полутьма пустынна и враждебна. Двери в большинстве заперты инемы, а если вам доведётся увидеть какие-нибудь ещё полуоткрытыми,то перед ними окажется недоверчивый и строгий обитательэтого дома – он останавливает вашу неспешную прогулку глухимии твёрдыми вопросами: «Кого вы ищете?» или «Что вам нужно?»И пока вы как лицо подозрительное пытаетесь найти какойнибудьответ, он поворачивается к вам спиной, но не уходит, оставаясьна месте и недвусмысленно ожидая, чтоб вы очистили пространствоперед его жилищем. Вы уходите, оскорблённый и раздосадованный,неотрывно думая об этой нежеланной и неожиданнойвстрече. «Что вам нужно?», «Кого вы ищете?» – это ужасные вопросыв предместье вашей молодости, и есть ли на свете человек, которыйможет найти на них скорый и убедительный ответ.В парках и в длинной аллее вас ожидает то же самое. Теперьздесь только вода, и травы, и деревья живут своей ночной жизнью,которая одинокому человеку непонятна и неприятна. Всё время кажется,будто рассеянность или ваша ослабленная годами память поошибке привели вас в какой-то иной город и чужой край. Тогдалучше всего сразу спокойно отступить. Ибо, если вы упрямо в тотвечер продолжите прогулку, с вами могут произойти, как показываетнекоторый опыт, странные и неприятные вещи.Когда все ворота затворятся и углы наполнятся глухим мракоми когда над парками воцарится тишина лесной ночи и пустоты, вынапрасно и долго станете утомлять ноги и напрягать зрение в поискахпредместья своей молодости. В тот вечер вы его не найдёте, аможет случиться, что в иную пору ночи оно вам привидится.Проходя мимо чьих-нибудь ворот, вы протянете наугад руку туда,где самая густая тьма, и вдруг натолкнётесь на груду пустых,

ИВО АНДРИЧ. ВЗЛЕТАЯ НАД МОРЕМ... 81разломанных коробок или на какие-нибудь выброшенные останкистарых, изношенных платьев. А в парке, там, куда едва достигаетсвет, можно наступить на кучу истлевших досок или колючих и сухихветок. Что бы вам ни попалось и чего бы вы ни коснулись, всёобдаст вас запахом ветхости, неряшливости, плесени и пыли.А в конце все ваши пути переплетутся и запутаются, так что выбудете вынуждены всё-таки возвратиться туда, откуда пришли, но вдурном настроении, с мокрыми ногами, встревоженный и отчаявшийся.И вам придётся долго ждать нового, доброго сна, которыйуведёт в живое предместье нашей молодости.Перевёл Александр РоманенкоИво Андрич...Человеку и человечеству. М., 1983; Собр. соч. Т. 2. М., 1984.Толико је било у животу ствари којих смо се бојали.А није требало. Требало је живети.Иво АндрићСтолько было в жизни вещей, которых мы боялись.А не следовало. Следовало жить.Иво Андрич

82МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕМатија Бећковићр. 1939Душан Радовић1922‐1984ЧЕТрагедија која траје[1]Дај заставу!Не дам!Пусти нашу заставу!То је наша застава!Велика је то застава за ваше мале мисли и циљеве.Под овом заставом гинули су наши најбољи другови...То су били наши другови...Ова застава је синоним наше борбе...То је наша борба.Ми смо се заклели...И ми...Ми смо решени да идемо до краја...И ми.Ми ћемо радије погинути него…И ми...Ти говориш моје мисли!Ти се кријеш иза наших идеја!Дај заставу!Не кукај. То застава не воли.Пре ћемо умрети него дати своју заставу.Ваша смрт могла би стати под ову заставу – ваши животи не!Не дамо нашу заставу. То је све што имамо.Ако је то све што имате, шта ће вам застава?Украли сте нам циљ, идеале... Сад хоћете и заставу!Застава је боја наше крви.Застава је име наше борбе.Човечанство зна чија је ово застава.Ви сте од своје заставе направили шаторе и сунцобране!Застава није марамица за брисање суза!Застава није само за једну сезону.Ви сте издали своје заставе.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 83Матия Бечковичр. 1939Душан Радович1922‐1984ЧЕТрагедия, которой нет конца[1]А ну, дай знамя!Не дам!Отдай наше знамя!Это наше знамя!Это знамя – не чета вашим мелким мыслям и целям.Под этим знаменем погибли наши лучшие друзья...Это были наши друзья...Это знамя – символ нашей борьбы...Это наша борьба.Мы поклялись...И мы.Мы готовы идти до конца...Мы тоже.Мы скорее погибнем, чем...И мы...Ты повторяешь мои мысли!Ты прячешься за нашими идеями!Дай знамя!Не скули. Знамёна этого не любят.Мы скорее умрём, чем отдадим своё знамя.Под это знамя могла бы встать ваша смерть – но не ваша жизнь!Мы не отдадим своё знамя. Это всё, что у нас есть.Если это всё, что у вас есть, зачем вам знамя?Вы украли у нас цель, идеалы... А теперь ещё и знамя!Это знамя обагрено нашей кровью.Это знамя – имя нашей борьбы.Человечество знает, чьё это знамя.Вы своё знамя пустили на тенты и зонтики от солнца!Знамя – не платочек, чтоб утирать слёзы!Знамя – это вам не сезонный товар.Вы предали своё знамя.

84МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕВи никад нисте ни имали заставу.Браним ову заставу, у име оних који су пали под њом.Тражим заставу, у име оних који су спремни да падну.Наша је заклетва.Наша је путоказ.Застава долази после свега.Застава није парче обојеног платна.Пређите под нашу заставу!Никада! Ваша застава је наша застава!Живела застава слободе!Не може бити наша застава ваше слободе![2]Продајем нов, очуван и неупотребљаван циљ!Имам два идола. Једнога дајем!Тренирам атентаторе!Нудим програме, правце, путоказе, решења, излазе!Купите мржњу против свега!Ево улазнице за историју!Купите жеђ за слободом!Ево формулација за потресање срца малих народа!Колекција јаука који ће свакога ганути!Збирка занемарених историјских чињеница!Дајем руку за неку праведну ствар!Уступам јатаке!Приређујем пријеме, годишњице, комеморације, рехабилитације!Вршим атентате у свако свето доба!Нудим латинску пословицу о победи правде, стару две хиљаде година!Антологија најслабијих места империјализма, по азбучном реду!Најпознатије војне тајне!Проширујем, продужујем, скраћујем политичке програме!Ево најлепших обећања!Химна за сваког!Крпим заставе!Кратак курс за проналажење најкраћих путева!Избор дирљивих података!Замена за истину! Лек против памћења!Тестаменти, завети, поруке!Прецизан план завере!Како саставити владу!Пилуле за изазивање жучи!Узмите наше грешке, мање су од ваших!Лекови против неправде!Приручник за сваког револуционара!Списак угрожених престола!Шифре!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 85У вас никогда не было знамени.Я защищаю это знамя во имя тех, кто под ним погиб.Дайте знамя – я требую именем тех, кто готов погибнуть под ним.Мы поклялись.Мы указали путь.Знамя водружают, когда одержана победа.Знамя – это не просто цветная тряпка.Переходите под наше знамя!Никогда! Ваше знамя – это наше знамя!Да здравствует знамя свободы!Наше знамя не может быть знаменем вашей свободы![2]Продам новую цель, без дефектов, не бывшую в употреблении!Имеются два идола. Одного уступлю!Тренирую террористов!Предлагаю программы, директивы, инструкции, решения,выходы из положений!Купите ненависть – годится против всего!Кому входные билеты в историю!Купите жажду свободы!А вот формулировочки для сотрясения сердец малых народов!Коллекция воплей, которые всякого расшевелят!Собрание исторических фактов, оставленных без внимания!Даю руку на отсечение за любое правое дело!Уступлю сообщников!Устраиваю приёмы, юбилеи, траурные митинги, реабилитации!Организую покушения в любое время дня и ночи!Кому латинскую поговорку о победе правды – стаж две тысячи лет!Самые знаменитые военные тайны!Расширяю, удлиняю, укорачиваю политические программы!А вот самые радужные обещания!Гимн для каждого!Латаю знамёна, починяю флаги!Краткий курс поиска кратчайших путей!Сборник пикантных сведений!Заменители истины! Лекарство против памяти!Завещания, клятвы, наказы!Точный план заговора!Как сформировать власть?Приобретайте желчегонные пилюли!Возьмите наши ошибки, они меньше, чем ваши!Средства против лжи!Справочник, необходимый каждому революционеру!Список прогнивших престолов!Шифры!

86МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕКолекција проверених изговора!Скица нове државе!Како постати вођа у сто лекција!Избор најлепших будућности!Веза са Центром!Одликовања на кредит!Хитлерова писма мајци!Стаљинова писма ћерци!Свеже илузије!Лек против глади!Опијум за масе![3]Нека вечно сија сунце слободе!– Нека сија!Доле неправда! Живела слобода!– Живела!Ја сам трибун! Дижем револуције, проширујем границе, водиму бољи и срећнији живот, откривам нове путеве!... Стрељајте ме!...Зашто ме не стрељате?– Немамо налог!Тражите налог!– Тражили смо. Не дају.Зашто? Да нисам нешто прескочио? Где сам погрешио?– Све је у реду. Још нисте направили грешку.Ви не слушате шта ја говорим!... Доле крвопије, доле тирани!– Слажемо се.Ја мрзим Јевреје!– И ми их мрзимо.Ја их убијам!– И ми их убијамо!Али ја убијам Словене!– Сви смо исти.Обесите ме, вешала су мој сан.– Нема разлога.Неке сте убијали без разлога.– Они су то заслужили.А ја? Још вам нико није рекао оно што ћу вам ја рећи...Доле експлоататори!... Доле убице!... Доле зликовци!– Дај нешто ново, то смо већ чули.Стрељајте ме. Вешала су мој сан. Не мучите ме.Немате већег непријатеља од мене. Ја сам искрен.Стрељајте ме због искрености.– Дођите сутра. Видећемо.Не могу више да чекам. Док се ви одлучите, ја ћу умрети.За трибуна нема веће срамоте од природне смрти.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 87Коллекция проверенных отговорок!Проект нового государства!Как стать вождём – в ста уроках!Подбираем варианты наилучшего будущего!Связь с Центром!Награды в кредит!Письма Гитлера к матери!Письма Сталина к дочери!Свежие иллюзии!Лекарство от голода!Опиум для масс![3]Пусть вечно сияет солнце свободы!– Пусть сияет!Долой неправду! Да здравствует свобода!– Да здравствует!Я трибун! Поднимаю революции, расширяю границы,веду к лучшей, счастливой жизни, открываю новые пути!..Расстреляйте меня!.. Почему вы в меня не стреляете?– Приказа не было!Требуйте приказа!– Мы требовали. Не дают.Почему? Разве я нарушил не все запреты? В чём я ошибся?– Всё в порядке. Пока вы не сделали ни одной ошибки.Вы не слушаете, что я говорю!.. Долой кровопийц, долой тиранов!– Давайте договоримся!Я ненавижу евреев!– И мы их ненавидим.Я их убиваю!– И мы их убиваем!Но я убиваю славян!– Мы все одинаковы.Повесьте меня, виселица – моя мечта.– Нет причин.Некоторых вы убивали без причины.– Они это заслужили.А я? Вам ещё никто не говорил того, что скажу я...Долой эксплуататоров!.. Долой убийц!.. Долой злодеев!– Давай что-нибудь новенькое, это мы уже слышали.Расстреляйте меня. Я мечтаю о виселице. Не мучайте меня.У вас нет большего врага, чем я. Я искренен.Расстреляйте меня за искренность.– Приходите завтра. Посмотрим.Я не могу больше ждать. Пока вы примете решение, я умру.Для трибуна нет хуже позора, чем естественная смерть.

88МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕЈедино се испод вешала може назрети сунце слободе.– То је фраза.Стрељајте ме због фразе. Ништа ми не опраштајте.Помозите ми, вешала су моја последња шанса!...Стрељајте ме!... Исправите грешке прошлости!...Поправите једну биографију!...Крунишите један живот![4]Живот је мала крађа од вечите смрти.Треба живети!Од свих који су живели и свих који ће живети – ми смо једини живи.Треба се радовати животу!Ко не уме да живи, ко се не радује, мора бити против свегашто је афирмација живота.Ви мрзите живот јер сте дефектни.Ви тражите смрт, бољу од живота.Ви сте за недостижну правду, за сан о поштењу, за бајке о слободи.Престали сте да живите. Ви гледате филмове.[5]Откуда толико хероја у последње време?Нико није задовољан. Никоме није доста.Били сте гладни. Уместо да се наједете, ви сте од своје гладинаправили трагичну мазохистичку разоноду.Нервирало вас је то што се тако једноставно може постати сит.Сиромаштво се не лечи ратовима.Ниједна слобода није донела више хлеба.Народима је после рата потребно двадесет и више годинада би живели као пре рата.Сиромашни не постају богатији кад победе богаташе.Кад се једном ружни побуне против лепих –да ли ће после победе постати лепши?Или само више неће бити лепих?Несрећа је тужна разонода. Илузија да се нешто дешава.Хвала. Више верујем у медицину него у политичке програме.Највише сиротиње има тамо где је сиротиња победила.Кад победи, сиромах ништа не добије, а изгуби наду.Сиротиња у капитализму има макар социјалну поезију.Треба се борити против глади, а не против ситих.[6]Ја сам слушао борце за слободу.Кад их погоди зрно, они јаучу и псују.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 89Только с виселицы он может увидеть солнце свободы.– Это фраза.Расстреляйте меня за фразу. Ничего не прощайте.Помогите мне, виселица – мой последний шанс!..Расстреляйте меня!.. Исправьте ошибки прошлого!..Скорректируйте мне биографию!..Увенчайте терновым венцом мою жизнь![4]Жизнь это маленькая кража у вечной смерти.Надо жить!Из всех, кто жил и будет жить, живы только мы.Радуйтесь жизни!Кто не рад ей, кто не умеет жить, тот враг всего, в чём есть жизнь.Вы ненавидите жизнь, потому что вы неполноценны.Вы ищете смерти, которая лучше жизни.Вы – за недостижимую правду, за сон о честности,за сказку о свободе.Вы перестали жить. Вы смотрите кино.[5]Откуда столько героев последнее время?Все недовольны. Всем чего-то не хватает.Вы были голодны. И вместо того чтоб насытиться,превратили свой голод в трагическую мазохистскую игру.Вас раздражало, что утолить голод так просто.Бедность не лечат войнами.Никакая свобода не дала больше хлеба.После войны народам нужно лет двадцать, а то и больше,чтобы снова зажить, как до войны.Бедняки не станут богаче, победив богачей.Если однажды уроды восстанут против красавцев –станут ли они после победы красивей?Или просто красивых больше не будет вообще?Несчастье – грустная забава. Иллюзия того, что что-то происходит.Спасибо. В медицину я верю больше, чем в политические программы.Больше всего бедности там, где победила беднота.Победив, бедняк не приобретает ничего, а теряет надежду.При капитализме у бедных есть хотя бы социальная поэзия.Бороться надо против голода, а не против сытых.[6]Я слышал борцов за свободу.Когда в них попадает пуля, они стонут и сквернословят.

90МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕБорили су се јер нису знали да то боли.Тренутак кад их проглашавате херојима је баш тајкад престају њихове илузије.Тукао сам вас, и ви сте признали да више волите живот него слободу.Признајте да сте слаби, па ћу вам помоћи.Покорите се, па ћу бринути о вама.[7]Наравно, ви бисте убили мене. То сматрате хуманијим.Зашто? У име слободе?Ја сам слободан.Немате права да ме, у име ваше слободе, лишите моје.Ја нећу другу слободу.Ваша слобода је несрећа у којој живимо.У име пролетаријата?Нема више пролетаријата.Хитлерови пролетери борили су се против југословенских пролетера.Пролетери су се ујединили у SS дивизије, у командосе и падобранце.Пролетер је пристао на свако запослење.Убијајте!Убијајте богатије! Убијајте лепше од вас!Пуцајте у све који живе у лепшим градовима него што су ваши.Стрељајте оне који вас не разумеју.Имате довољно разлога за убијање.Само убијајте.[8]Сунце, земља, пролеће, вода – све то припада свима.Све сте то добили кад сте се родили.Не можете добити више него што имате.Нема веће равноправности од чињенице да сви иматепо две ноге и две руке, по једно срце и један живот.Ниједна правда неће вам дати више.Све што му треба, човеку је већ дато.Како помоћи другоме?Нека свакоме буде боље онолико колико је сам у стањуда побољша свој положај.Не постоје слобода и правда за све.Народи деле слободе, правде и истине.Никада још није било за све.[9]Он је први почео.Било му је досадно.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 91Они боролись, так как не знали, что это больно.Вы объявляете их героями именно в тот момент, когда у нихкончаются иллюзии.Я избил вас, и вы сознались, что больше любите жизнь, чем свободу.Признайте, что вы слабы, и я помогу вам.Покоритесь, и я о вас позабочусь.[7]Вы бы всё равно убили меня. Вы ведь считаете, что так – гуманней.Почему? Во имя свободы?Я свободен.Вы не имеете права во имя своей свободы лишать меня моей свободы.Я не хочу другой свободы.Ваша свобода – это беда, в которой мы живём.Во имя пролетариата?Нет больше пролетариата.Гитлеровские пролетарии сражались против югославских пролетариев.Пролетарии объединялись в дивизии СС,в группы коммандос и диверсантов.Пролетарий согласен на любую работу.Убивайте! Убивайте тех, кто богаче! Убивайте тех, кто лучше вас!Стреляйте во всех, кто живёт в городах, которые лучше, чем ваши.Расстреливайте тех, кто вас не понимает.У вас достаточно причин, чтобы убивать.Только убивайте.[8]Солнце, земля, весна, вода – всё это принадлежит всем.Вы обрели всё это, когда родились на свет.Вы не можете взять больше, чем у вас есть.Нет равноправия выше, чем факт, что у всех людейдве ноги, две руки, одно сердце и одна жизнь.Никакая правда не даст вам больше.Человеку дано всё, что ему нужно.Как помочь другому?Пусть каждому станет лучше настолько, насколько он самв силах улучшить своё положение.Не бывает свободы для всех и правды для всех.Народы без конца делят свободу, правду, истину.Но никогда ещё их не хватало на всех.[9]Он первый начал.Ему было скучно.

92МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕПочео је да убија на нервној бази.Лакше је ратовати него радити.Помоћу оружја хтео је да се докопа нечегашто му ни по каквом другом основу не припада.Никоме нећемо дозволити да свет враћа назад.Велике идеје одавно су победиле.Прошла су времена кад су сви могли да буду у заблудиа само један човек у праву.Све што је било напредно и прогресивно, усвојено је.Коју истину ви тражите?Све што је истина, већ је истина.Истина је само оно што већ постоји. Оно што живи.Оно што је трајањем потврђено.Че Гевара је заблуда и измишљотина.Треба вам сто година да из својих фраза и принципародите једног човека.То се не исплати.То је само доказ да од тог покушаја треба одустати.То су изузеци којих нисмо достојни.Кад већ сви нисмо Че Геваре, будимо оно чему смо сви најближе.[10]Ово је Че Гевара. Овај пепео у конзерви.Ту је он, са целом својом мисијом и значајем.Овде је стало све што је имао: ту су његово срце, коса, брада, зуби...Ту је његов језик, ту су његове тајне, ту је његова дипломамедицинског факултета, МарксовКапитал, Комунистички манифест, његова храброст, воља и моћ.У ову конзерву стала је сва величина Че Геваре.Ево, то је он.Ово је Че Гевара и његова слава.Овде је он, у униформи, са капом и чизмама.Ту су његове шифре, телефони и адресе.У овом пепелу је будућност коју је сањао Че Гевара.Све је постало пепео.Есенција заблуде која се звала тим именом.Бомба која никада неће експлодирати.Другог Геваре нема.То је он лично.Ја других доказа немам, сем његовог пепела.[11]Да ли сте чули за смрт Че Геваре?Не.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 93Он начал убивать на нервной почве.Воевать легче, чем работать.С помощью оружия он хотел захватить то,что ни на каком ином основании ему не принадлежит.Мы никому не позволим повернуть мир вспять.Великие идеи давно победили.Прошли те времена, когда все могли ошибаться,и только кто-то один – мог быть прав.Всё, что было передовым и прогрессивным, усвоено.Какую истину вы ищете?Всё, что есть истина, уже признано истиной.Истина – только то, что уже существует. То, что живёт.То, что уже подтверждено бытием.Че Гевара – это выдумка и заблуждение.Вам и ста лет не хватит, чтоб хоть один человек родилсяот ваших принципов и фраз.Принципы не окупаются. Это лишь подтверждает,что от таких попыток следует отказаться.Есть только исключения, которых мы не достойны.Раз уж мы с вами не че гевары, так будем тем, что нам ближе всего.[10]Вот Че Гевара. Консервированный пепел.Вот он, со всей своей миссией и значением.Сюда поместилось всё, что у него было:здесь его сердце, волосы, борода и зубы...Вот его язык, вот его тайны, вот его дипломмедицинского факультета, «Капитал»Маркса, «Коммунистический манифест», вся егохрабрость, воля и сила.В этих консервах заключено всё величие Че Гевары.Вот он – весь как есть. Че Гевара и его слава.Это он, в униформе, со своим беретом и сапогами.Здесь его шифры, телефоны и адреса.В этом пепле – будущее, о котором мечтал Че Гевара.Всё стало пеплом.Концентрат заблуждений, названный этим именем.Бомба, которая никогда не взорвётся.Другого Гевары нет.Это он собственной персоной.У меня нет других доказательств, кроме его пепла.[11]Вы слышали о том, что погиб Че Гевара?Нет.

94МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕДа ли знате ко је био Че Гевара?Не.Да ли сте гладни?Не разумем.Да ли сте обесправљени?Не разумем.Да ли вас занима политика?Не.Имате ли какву жељу?Да. Вратите ми конзерву. То је моја конзерва.Вратите му конзерву.То је његова конзерва.Он је боливијски сељак.Један од оних за које се Че Гевара борио.Он зна вредност конзерве.Вредност жртве Че Геваре никад неће схватити.Он је прекратио један мит.То је пародија социјалних револуција.Иронија судбине хероја.Че Гевара је дао живот за свог убицу.[12]Најбоље је пуцати у главу.Неки пуцају у груди.Ја мислим да је најбоље у главу.Ако погодите у ногу, морате опет у главу.Зато је најбоље одмах у главу.Није добро ни у руку. То је најгоре.Најбоље је право у главу.Ја пуцам увек у главу.Добро је и у срце, кад се погоди.Глава је већа од срца. То је сигурније.Зато ја свима искрено саветујем – у главу.Лично сам имао највише успеха кад сам пуцао у главу.Највеће похвале добијају се ако се погоди директно у главу.Догоди се да некога погодите у руку или у груди,А он вас моли да му пуцате у главу.Зато је најбоље одмах у главу.То је мој савет.[13]Хвала вам, генерале, што сте га убили!Хвала вам што сте га убили баш ви.Хвала вам што сте га учинили бесмртним.Ви сте заслужни што ће он заувек остати храбар, частан и млад.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 95Вы знаете, кто такой Че Гевара?Нет.Вы голодны?Не понимаю.Вы бесправны?Не понимаю.Вас интересует политика?Нет.У вас есть какое-нибудь желание?Да. Верните консервы. Это мои консервы.Верните ему консервы.Это его консервы.Он – боливийский крестьянин.Один из тех, за кого сражался Че Гевара.Он знает, что консервы полезны.Какой прок в гибели Че Гевары – ему не понять никогда.Крестьянин развеял ещё один миф.Вот вам пародия на социальные революции.Ирония судьбы героя.Че Гевара отдал жизнь за своего убийцу.[12]Лучше всего стрелять в голову.Некоторые любят в грудь.А я думаю, лучше в голову.Попадёшь в ногу – придётся снова в голову.Поэтому лучше сразу в голову.В руку тоже плохо. Это хуже всего.Лучше всего прямо в голову.Я всегда стреляю в голову.В сердце тоже хорошо, если точно.Но голова больше сердца. Так надёжней.Поэтому искренне всем советую – только в голову.Лично у меня лучше всего получается в голову.Самое милое дело, когда точно в голову.Бывает, попадёшь кому-нибудь в руку или в грудь,А он тебя просит добить его в голову.Поэтому лучше всего прямо в голову.Вот вам мой совет.[13]Спасибо вам, генерал, что вы убили его!Спасибо вам, что его убили именно вы.Спасибо вам – теперь он бессмертен.Это ваша заслуга: он навеки останется храбрым, честным и молодым.

96МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕВи му нисте дали да поклекне пред искушењима живота.Ви сте га отргли од плодова победе.Хвала вам, генерале!Били сте неопходни да прекинете такав живот у правом тренутку.Ви сте знали који је то тренутак.Живот хероја мора се завршити ту где се остварује његова жртва.Херој не сме живети дуже од свог подвига.Хвала вам што сте крунисали једну биографију.Како би било ризично и страшно да сте изостали.Хероизам је једино занимање хероја.У свему другом они су неуки и лаици.Хвала вам, генерале, убили сте га у правом тренутку!Живот је животињска категорија.Он је јачи од свега.Он је компромитовао све идеале, корумпирао све идеје,издао сваки циљ.Пред животом су поклекли многи који су преживели своје подвиге.Ви сте спасили још једног.Хвала вам, генерале!Човечанство вам то неће заборавити.Ви сте отац једне велике смрти.Човеку није потребна слобода, потребан му је циљ.Слободан човек нема циља.Ви се старате да човечанство никад не дође до циља.Хвала вам, генерале!Убили сте га пре циља.Нисте му дозволили да дочека слободу,која је поразила многе борце за слободу.Хвала вам, генерале!Само они који су мртви борили су се за своје идеје.Они који су живи боре се за себе.Ви сте знали да није достојно хероја да остане жив.Хвала вам!Убијајте их док су још млади, занесени и невини.Не дајте им да остаре.Не дајте им да забораве куда су пошли.Хвала вам што сте га убили у правом тренутку,код најлепше речи и геста.Хвала вам за легенду.Хвала вам за све што сте учинили за његову славу и њега.Хвала вам што сте учинили све што сте могли и умели.[14]Нека је проклета свака слобода која долази после смрти онихкоји су се борили за њу.Нека је проклета свака правда после неправде учињене над њим.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 97Вы не дали ему подвергнуться искушениям жизни.Вы отлучили его от плодов победы.Благодарю вас, генерал!Вы были необходимы, чтобы прервать его жизньв надлежащий момент.Вы точно выбрали этот момент.Жизнь героя должна завершиться,как только он принесёт себя в жертву.Герой не имеет права жить дольше, чем его подвиг.Благодарю вас – вы увенчали короной его биографию.Если б не вы, было бы скверно и страшно.Героизм – единственная профессия героев.Во всём остальном они неучи и дилетанты.Благодарю вас, генерал, вы его убили вовремя!Жизнь – категория биологическая.Жизнь сильнее всего.Она компрометирует все идеалы, искажает любые идеи,испепеляет всякую цель.Перед жизнью согнулись многие, кто пережил свой подвиг.Но одного вы спасли.Благодарю вас, генерал!Человечество вам этого не забудет.Вы – отец великой смерти.Человеку не нужна свобода, ему нужна цель.У свободного человека цели нет.Вы положили немало трудов,чтоб человечество никогда не достигло цели.Благодарю вас, генерал!Только те, кто мёртв, сражались за свои идеи.Те, кто жив, сражаются за себя.Вы знали, что недостойно героя – остаться в живых.Благодарю вас!Убивайте их, пока они молоды, восторженны и невинны.Не дайте им постареть.Не дайте им забыть, куда они шли.Благодарю вас, что вы убили его в надлежащий момент,на фоне его лучших слов и жестов.Спасибо вам за легенду.Спасибо за всё, что вы сделали для него и для его славы.Спасибо – вы сделали всё, что могли и умели.[14]Да будет проклята свобода, приходящая после смерти того,кто за неё сражался.Да будет проклята всякая правда после неправды,учинённой над ним.

98МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕНека је проклет живот који долази после његове смрти.Нека је проклета будућност без њега.Нека су проклети сви гладни, сви сиромашни, сви понижени,за које је он погинуо.Нека је проклет онај који дође на његово место.Нека је одсад проклета свака нада.Проклета нека је свака победа.Нека се стиде сви преживели.Нека највећа срамота буде – бити жив.Нека је проклета успомена на њега.Нека је проклета идеја која га је убила.Нека је проклета застава под којом је пао.Нека је проклета вера у победу.Нека је проклета судбина хероја.Нека је проклета слава мртвих.Нека је проклет живот који се њих одрекао.[15]Че Гевара није постојао. Измислили су га комунисти.У Москви знају где је будућност боливијског сељака.Че Гевара је Џон Вејн оних који воле такве ствари.Че Гевара је реклама за јужноамерички туризам.Посетите јужне земље!Будите партизан у нашим планинама!Ми смо убили самоубицу.Он је дошао по свој метак.Кукавице умиру, хероји живе.Нема веће храбрости него живети.Живот је оправдан разлог да се буде дезертер из сваке борбе.Они вам нуде херојску смрт, ми вам нудимо живот – одлучите се.Ви сте бедна гомила кукавица која присваја подвиг хероја.Ако је он пао за вас, можете се само стидети.Било би трагично кад би он био ближи вама него мени.Че Гевару су прогањали они који су ишли за њим.Не ми.Они су тражили његову смрт.Не ми.Њих је хранила нада да ће херојски умрети.Не нас.Они су чекали крај тог филма.Не ми.[16]Хероји су апстракција.Док нису погинули, доказивали су више све друго него да су хероји.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 99Да будет проклята жизнь, которая настанет после его смерти.Да будет проклято будущее без него.Будьте вы прокляты, все голодные, все обездоленные,все униженные, за которых он погиб.Будь проклят тот, кто придёт вместо него.Будь проклята отныне всякая надежда.Будь проклята всякая победа.Да устыдятся все, кто его пережил.Да будет величайшим позором – остаться в живых.Да будет проклята память о нём.Да будет проклята идея, которая его убила.Да будет проклято знамя, под которым он погиб.Да будет проклята вера в победу.Да будет проклята судьба героя.Да будет проклята слава мёртвых.Да будет проклята жизнь, которая от них отреклась.[15]Никакого Че Гевары не было. Его придумали коммунисты.В Москве знают, в чём будущее боливийского крестьянина.Че Гевара – это Джон Уэйн тех, кто любит такие вещи.Че Гевара – это реклама латиноамериканского туризма.Посетите южные страны!Побудьте партизанами в наших горах!Мы убили самоубийцу. Он пришёл за своей пулей.Трусы умирают, герои живут. Нет большей доблести, чем жить.Жизнь – убедительная причина, чтоб дезертировать из любой борьбы.Они предлагают вам героическую смерть, мы предлагаем вам жизнь– решайтесь.Вы – жалкая толпа трусов, присвоивших подвиг героя.Если он пал за вас, вы можете только стыдиться.Было бы трагично, если бы он был ближе вам, чем мне.Че Гевару преследовали те, кто шёл за ним.Не мы.Они искали его смерти.Не мы.Их вела вперед надежда, что он умрёт героем.Не нас.Они ждали конца этого фильма.Не мы.[16]Герои – это абстракция.Пока они не погибли, ничто в их жизни не говорило о том,что они герои.

100МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕХерој се постаје после смрти.Постоје само подвизи, а не хероји.Хероји не верују у политичке програме.Они верују у хероизам.Хероизам је афекат, а афекат је тражење најпростијег решења.Афекат је бекство, а не налажење правог решења.Неспособност да се такво решење нађе.Да ли је херојима жао што су погинули?Жао им је, разуме се. Али, на срећу, ми то не знамо.И, опет на срећу, они не могу да измене своју судбину.Хероји су гладни и жедни неправде.Хероји једнога народа зликовци су других.Хероја је било и међу пораженима.Свет воде мртви хероји.[17]Свет се не држи на истинама него на заблудама.Свету није потребно искуство већ илузије.Свако искуство разлог је за самоубиство.Безнадежан човек не може бити револуционар.Човек не може бити срећан.То се данас математички може доказати.Сви предлози за срећу проверени су, пропали и одбачени.Свету не могу помоћи очајници који су начисто са животом.Једина нада човечанства јесу они који не признајуаргументе и искуство.Нико никоме ништа није доказао.Смисао живота је у томе што се живи увек испочетка.Нико не наставља ничију несрећу.Свако живи свој живот.Ничија старост не може бити нечија младост.Старост је без наде.Старост се вештачки одржава: пилулама, прописима, правилима,ињекцијама, дијетом, митовима.Свет никад није живео од онога што је било јасно.Треба се борити пре сваког сазнања.Сазнање долази касно, и тада се ништа не може предузети.[18]Ви још ништа не знате!МИ ВЕРУЈЕМО!Још вас нису тукли.Још вас нису издали најбољи другови.Још вас нису оставиле ваше љубави.Ви још ништа не знате!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 101Героями становятся после смерти.В историю входят подвиги, а не герои.Герои не верят в политические программы.Они верят в героизм.Героизм это аффект. Аффект – это поиск простейшего решения.Это бегство, а не находка верного решения.Неспособность найти такое решение.Жалеют ли герои о том, что они погибли?Конечно, жалеют. Но, к счастью, мы об этом не знаем.И, опять-таки к счастью, они не властны изменить свою судьбу.Герои всеми силами жаждут неправды.Герои одного народа – преступники для других.Бывали герои и среди побеждённых.Мёртвые герои ведут за собой весь мир.[17]Мир держится не на истинах, а на заблуждениях.Миру нужны иллюзии, а не опыт.Всякий опыт – причина самоубийства.Человек без надежды не может быть революционером.Человек не может быть счастлив.Сегодня это можно доказать математически.Все рецепты счастья проверены, забракованы и отброшены.Миру не могут помочь отчаянные, которым всё в жизни ясно.Единственная надежда человечества –те, кто не признаёт аргументов и опыта.Никто никому никогда ничего ещё не доказал.Смысл жизни в том, что живут всегда заново.Никто не наследует ничьих несчастий.Всякий живёт свою жизнь.Ничья старость не может быть ничьей молодостью.Старость лишена надежды.Старость поддерживается искусственно: таблетками,предписаниями, режимом, инъекциями, диетой, мифами.Мир никогда не жил тем, что было ясно.Надо бороться против всякого понимания.Понимание приходит поздно, когда уже ничего нельзя сделать.[18]Вы ещё ничего не знаете!МЫ ВЕРИМ!Вас ещё не били.Вас ещё не предали лучшие друзья.Вас ещё не бросили возлюбленные.Вы ещё ничего не знаете.

102МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕМИ ВЕРУЈЕМО!Вратићете се из борбе без здравља, без заноса, без идеала, без радости.И ако победите, вратићете се поражени.Све се понавља. Ви то не знате.МИ ВЕРУЈЕМО!Остаћете без поноса, без части, без храбрости.Без места у свом народу.Постаћете кукавице и издајници.Нема правде, нема слободе, нема будућности.МИ ВЕРУЈЕМО![19]Ја хоћу да живим.Ја нисам крив.Ја се не жалим.Ја имам све што ми треба.Пустите ме да живим.Ја не знам ништа о томе.Ја имам своје проблеме.Немојте се интересовати за мене.Ја то не заслужујем.Ја хоћу да живим.По сваку цену и под свим условима.Без икаквих права, без будућности.Ја сам случајно овде.Ја се слажем са вама.Ја немам ништа против.Ја се плашим.Ја не заслужујем да ми буде боље.Немојте се борити за мене.Ја хоћу да живим.Мене нико није питао.Ја ништа нисам рекао.Ја сам сâм.Ја немам никога.Нећу да будем мртав.Хоћу да живим.Пустите ме.Ја ћу умрети сам.Ја волим све људе.Ја никога не оптужујем.Ја сам кукавица.Ја нисам члан ничега.Ја сам непознат.Мој живот није интересантан.Ја никоме не сметам.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 103МЫ ВЕРИМ!Вы вернётесь из боя калеками, без веры, без идеалов, без радости.И даже если вы победите, вернётесь всё равно побеждёнными.Всё повторяется. Вы ещё не знаете этого.МЫ ВЕРИМ!У вас не будет ни гордости, ни чести, ни мужества.Вам не будет места среди вашего народа.Вы окажетесь трусами и изменниками.Правды нет, нет свободы, нет будущего.МЫ ВЕРИМ![19]Я хочу жить.Я не виноват.Я не жалуюсь.У меня есть всё, что мне нужно.Не мешайте мне жить.Я ничего не знаю об этом.У меня свои проблемы.Не надо обо мне заботиться.Я этого не заслуживаю.Я хочу жить.Любой ценой и в любых условиях.Без всяких прав, без будущего.Я здесь случайно.Согласен с вами.Ничего не имею против.Я боюсь.Я не заслуживаю того, чтоб мне было лучше.Не надо за меня сражаться.Я хочу жить.Меня никто не спрашивал.Я ничего не сказал.Я один.У меня никого нет.Я не хочу быть мёртвым.Я хочу жить.Отпустите меня.Я хочу умереть в одиночку.Я люблю всех людей.Я никого не обвиняю.Я трус.Нигде не состою.Меня никто не знает.Моя жизнь не интересна.Я никому не мешаю.

104МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕУзмите све.Мени ништа не треба.Оставите ми само живот.Ја више никада нећу моћи живети ако сад не живим.[20]То се мора објаснити.То се више не сме допустити.То се могло избећи.Зашто сте то радили?Неко је крив.Зашто нисте питали ко је крив?На то нико није мислио.Ја сам крив. Људи нису криви.Не можете рећи да су људи криви.Ја сам крив.Ја то никоме досад нисам говорио.Било би страшно да су сви криви.Ја сам пронашао зло.Ја сам чинио зло.Ја сам крив.Ја сам измислио глад.Ја сам увредио Хитлера.Ја нисам одржао реч коју сам дао Хитлеру.Ја сам тајни саветник америчког и руског генералштаба.Ја сам убио Лумумбу.Ја сам бацао бомбе на Вијетнам.Ја сам хушкао против Јевреја.Признајем земљотресе, признајем поплаве.Ја сам крив.Ја сам говорио да има наде.Ја сам издао све тајне.Ако ме не обесите одмах – ја ћу учинити још неко зло.Ја знам највећа зла.Ја сам крив.Немојте више убијати невине људе.Ја сам за све крив.Сад знате ко је крив.Не сме више нико да погине.Убијте мене.[21]Неправда постоји.Правду треба измишљати.Неправда је природнија од правде.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 105Возьмите всё.Мне ничего не нужно.Оставьте мне только жизнь.Я никогда больше не смогу жить, если сейчас не живу.[20]Это должно быть объяснено.Этого больше нельзя допустить.Этого можно было избежать.Зачем вы это делали?Кто-то во всём виноват.Почему вы не спрашивали, кто виноват?Об этом никто не думал.Я виноват. Люди не виноваты.Нельзя говорить, что люди виноваты.Я виноват.Раньше я никому этого не говорил.Было бы страшно, если бы все были виноваты.Это я изобрёл зло.Я делал зло.Это я виноват.Я придумал голод.Я оскорбил Гитлера.Я не сдержал слова, данного Гитлеру.Я тайный советник американского и русского генштаба.Я убил Лумумбу.Я бросал бомбы на Вьетнам.Я подстрекал против евреев.Признаюсь в землетрясениях, признаюсь в наводнениях.Это я виноват.Я говорил, что есть надежда.Я предал все тайны.Если вы меня сейчас же не повесите – я натворю ещё много зла.Мне известно величайшее зло.Я виноват.Не убивайте больше невинных людей.Это я во всём виноват.Теперь вы знаете, кто виноват.Больше никто не должен погибнуть.Убейте меня.[21]Ложь существует.Правду приходится выдумывать.Неправда более естественна, чем правда.

106МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕПравда је само име нове неправде.– СЛАЖЕМ СЕ. ОБЕСИТЕ МЕ.Симпатије целог света придобиће онај ко први буде смео да кажеда наде нема.Ваша будућност је ослобађањеод свих заблуда о будућности.Ако свет пропадне, ви ћете и онда доказиватида је ваша ствар победила.Бити свестан да си сиромашан и потлачен –то је тај бољи живот за сиромашне и потлачене.– СЛАЖЕМ СЕ. ОБЕСИТЕ МЕ.Техничка револуција више је допринеларавноправности и социјалној правдиНего сви револуционарни покрети заједно.Највеће револуције су оне које су направиле највише грешака.Сиромах мора мрзети сиромахе и сиротињу.Нема равноправности ни код онихкоји се боре и умиру за једнакост.Једнима подижете споменике и певате химне –Други статирају на стрељањима. Анонимни лешеви.– СЛАЖЕМ СЕ. ОБЕСИТЕ МЕ.Моиз Чомбе хтео је да купи белу слободу, белу отменост,беле манире, белу супериорност, беле жене, беле кревете.Моиз Чомбе је плаћао белце да убијају црнце,јер је мрзео црнце.Прави, интелигентни црнацмора мрзети судбину црног човека.Да ли је прогресивнији Моиз Чомбе или равнодушни демократи?– СЛАЖЕМ СЕ. ОБЕСИТЕ МЕ.Хероја има испод свих застава.Хероје не рађају политички и револуционарни програми.Још ниједном сви хероји нису били на истој страни.– СЛАЖЕМ СЕ. ОБЕСИТЕ МЕ.Че Гевара је био сâм. Он је ликовао над својим тајнама.Он је имао формулу за спас света,али није имао коме да је каже.Он је волео само оно што други нису разумели. Он је био сâм.– СЛАЖЕМ СЕ.Историја се пише за равнодушне. За оне који ће живетиу једној другој историји.– СЛАЖЕМ СЕ.Једино се песници боре за равноправност злочина.Нема тиранина ни тираније који нису ималисвоје песнике и песме о својој правди и слободи.– СЛАЖЕМ СЕ. ОБЕСИТЕ МЕ.За комунизам се не треба борити. У њега треба веровати.– СЛАЖЕМ СЕ. ОБЕСИТЕ МЕ.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 107Правда – всего лишь имя новой неправды.– Я СОГЛАСЕН. ПОВЕСЬТЕ МЕНЯ.Симпатию всего мира завоюет тот, кто первым посмеет сказать,что надежды нет.Ваше будущее – это избавление от всех иллюзийотносительно будущего.Если мир погибнет, вы и тогда будете доказывать,что победило ваше дело.Осознавать, что ты беден и угнетён, – это и есть та самаялучшая жизнь для бедных и угнетённых.– Я СОГЛАСЕН. ПОВЕСЬТЕ МЕНЯ.Техническая революция больше содействовала равноправиюи социальной справедливости,Чем все революционные движения вместе взятые.Величайшие революции – те, в ходе которых совершенобольше всего ошибок.Бедняк вынужден ненавидеть бедняков и сирот.Равноправия нет даже среди тех,кто борется и умирает за равенство.Одним вы возводите памятники и поёте гимны –Другие становятся статистами на расстрелах. Анонимными трупами.– Я СОГЛАСЕН. ПОВЕСЬТЕ МЕНЯ.Моиз Чомбе хотел купить белую свободу, белую изысканность,белые манеры, белое превосходство, белых женщин, белые постели.Моиз Чомбе платил белым, чтобы они убивали чёрных,потому что он ненавидел чёрных.Настоящий, умный негр должен ненавидетьсудьбу чёрного человека.Кто прогрессивней – Моиз Чомбе или равнодушные демократы?– Я СОГЛАСЕН. ПОВЕСЬТЕ МЕНЯ,Герои есть под любыми знамёнами.Герои не сочиняют политических и революционных программ.Никогда ещё все герои не были по одну сторону баррикады.– Я СОГЛАСЕН. ПОВЕСЬТЕ МЕНЯ.Че Гевара был один. Он носился со своими тайнами.У него была формула спасения мира, но ему было некому её передать.Он любил только то, чего другие не понимали. Он был один.– Я СОГЛАСЕН.История пишется для равнодушных. Для тех, ктохочет жить в другой истории.– Я СОГЛАСЕН.Только поэты борются за равноправие злодеяний.Нет тирана или тирании, у которых не было бы своихпоэтов и песен о своей свободе и правде.– Я СОГЛАСЕН. ПОВЕСЬТЕ МЕНЯ.За коммунизм не надо бороться. В него надо верить.– Я СОГЛАСЕН. ПОВЕСЬТЕ МЕНЯ.

108МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕ[22]Никад нећемо заборавити борце 15. марта!Остаћемо верни жртвама 18. јуна!Памтићемо оне који су палиу трагичној ноћи 3. септембра.Нека се више никада не понови 2. октобар!Живео непобедиви 6. новембар!Нека гори пламен 17. августа,који се пренео и на 2. децембар!Дуго ће живети у нашим срцима – ноћ између 1. и 16. фебруара!Слава 11. октобру!Нека се никад не угаси луча 59. јунија!Светли ликови 34. маја!Напријатељ ће још дуго памтити крваво јутро 6. јануара!Одјек плотуна 15. марта!Зубља 18. октобра!Пламен 3. јула!Вихор 18. августа!Победа 1. априла!Тријумф 15. децембра!Истина седмог шестог!Живеле наше победе: 1, 16. и 27. месеца!17. април – црвени датум нашег календара!69. фебруар – дан сељака!78. март – дан жена!7. фебруара пада годишњица јубиларног 3. октобра.Слава осмом петом!Учимо се на примерима 31. децембра!Поклонимо се 19. марту!Подигнимо споменик 8. мају!Чувајмо идеале 3. јуна!Останимо доследни 19. априлу!Огрејмо се на 9. студеном!Не изневеримо 4. октобар!Сећајмо се 5. децембра!Боримо се за победу 1. јануара!Зора маја!Јутро априла!Ноћ децембра!Пролеће победе!Путоказ јула!Барикаде септембра!Црвена зима!Плодови фебруара!Велики дан!Најдражи датум!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 109[22]Мы никогда не забудем борцов 15 марта!Мы будем верны памяти жертв 18 июня!Мы будем помнить тех, кто палв трагическую ночь 3 сентября!Пусть никогда больше не повторится 2 октября!Да здравствует победоносное 6 ноября!Пускай пылает священный огонь 17 августа,с новой силой вспыхнувший 2 декабря!В наших сердцах вечно будет жить ночь с 1 на 16 февраля!Слава 11 октября!Никогда не померкнут лучи 59 июня!Не затмятся светлые лики 34 мая!Враг надолго запомнит кровавое утро 6 января!Отзвуки залпа 15 марта!Факелы 18 октября!Негасимое пламя 3 июля!Вихри 18 августа!Победа 1 апреля!Триумф 15 декабря!Истина седьмого и шестого дня!Да здравствуют наши победы: 1, 16 и 27 месяца!17 апреля – красный день календаря!69 февраля – праздник хлебороба!78 марта – женский день!7 февраля – юбилейная годовщина 3 октября!Слава бессмертным восьмым и пятым!Мы будем учиться на примере 31 декабря!Склоним головы перед 19 марта!Воздвигнем памятник 8 мая!Защитим идеалы 3 июня!Сохраним верность заветам 19 апреля!Согреемся у костра 9 ноября!Не изменим 4 октября!Вспомним 5 декабря!Мы придём к победе 1 января!Заря мая!Утро апреля!Декабрьская ночь!Весна победы!Судьбоносный рубеж июля!Баррикады сентября!Красная зима!Плоды февраля!Великий день!Самая торжественная дата!

110МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕ[23]Живео Че Гевара!ЖИВЕЛА СМРТ ЧЕ ГЕВАРЕ!Бољи је сваки живот од сваке смрти!ИМА СМРТИ ВРЕДНИЈИХ ОД СВАКОГ ЖИВОТА!Живели најбољи!НАЈБОЉИ И ЖИВЕ!Живели победници! Они су нас спасли од горих!ПОБЕДА ЈЕ И КАД ГОРЕ ПОБЕДИ!У праву је свако ко је победио!Живела слобода да се буде роб!ЖИВЕЛО ПРАВО НА КУКАВИЧЛУК!Живела равноправност!Живела неравноправност!Живели тирани!Живела несрећа!Нека живи сваки разлог за незадовољство!Не дајте мира победницима, поквариће победу!ПОБЕДИЋЕМО И ПОБЕДУ!Часно се може само изгубити!ЧУВАЈТЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ, ТРЕБАЋЕ ВАМ!Тражићете непријатеље, али их неће бити!АКО НЕ МОЖЕ БИТИ ПРАВДЕ, УСАВРШИЋЕМО НЕПРАВДУ!Ако победи истина, борићемо се и против ње!ДОБИО ЈЕ ДИПЛОМУ ЗА ОДЛИЧНУ СМРТ!Благо пепелу на оном свету!МЕЊАЈМО БОГОВЕ!Смењујте богове, не дирајте у веру!ДАЈТЕ НАМ ЦИЉ, ПРОНАЋИ ЋЕМО СРЕДСТВА!Ниједно време које дође још није будућност!УБЕДИТЕ СИТЕ ДА СУ ГЛАДНИ, ЕТО ВАМ ВОЈСКЕ!Сви хероји верују да ће присуствовати свом погребу!НЕ ДОЗВОЛИМО АНОНИМНИМА ДА СЕ АФИРМИШУ СМРЋУ!Ђубрите њиве својим пепелом!УМРИТЕ НА ВРЕМЕ, ДА НЕ УМРЕТЕ КАСНО!Нема последње револуције!ПОРАЗИ ПОБЕДНИКА СУ ЊИХОВА ПРАВА СЛАВА!Право на убијање убица имају само победници!ДЕ ГОЛ ЈЕ ВОЂА ОНИХ КОЈИ ГА МРЗЕ!Стаљин је издао само оне које је водио!РЕВОЛУЦИЈЕ СУ МРТВЕ, ЈОШ ЖИВЕ РЕВОЛУЦИОНАРИ!Доле чувари пепела погашених револуција!СВАКО СЕ БОРИО ЗА ПРАВДУ,ЗАТО И НИЈЕ ТРИЈУМФОВАЛА!Не верујте мртвим чулима живих мртваца!ЖИВЕО ВЕЛИЧАНСТВЕНИ ЕГОИЗАМ, ОТАЦ ЖИВОТА!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 111[23]Да здравствует Че Гевара!ДА ЗДРАВСТВУЕТ СМЕРТЬ ЧЕ ГЕВАРЫ!Любая жизнь лучше смерти!ИНАЯ СМЕРТЬ ДОСТОЙНЕЙ ЖИЗНИ!Да здравствуют лучшие!ЛУЧШИЕ ЗДРАВСТВУЮТ!Да здравствуют победители! Они спасли нас от худших!ПОБЕДА ЭТО ПОБЕДА, И КОГДА ПОБЕЖДАЮТ ХУДШИЕ!Кто победил, тот и прав.Да здравствует свобода быть рабами!ДА ЗДРАВСТВУЕТ ПРАВО НА ТРУСОСТЬ!Да здравствует равноправие!Да здравствует неравноправие!Да здравствуют тираны!Да здравствует горе!Да здравствует любая причина недовольства!Нет мира победителям – отравим им победу!МЫ ПОБЕДИМ ПОБЕДУ!Честно можно только проиграть!БЕРЕГИТЕ ВРАГОВ, ОНИ ВАМ ЕЩЁ ПРИГОДЯТСЯ!Вы будете искать врагов, а их не будет!ЕСЛИ НЕ МОЖЕТ БЫТЬ ПРАВДЫ, УСОВЕРШЕНСТВУЕМ ЛОЖЬ!Если победит истина, мы будем бороться и против неё!ОН ПОЛУЧИЛ ДИПЛОМ ЗА ОТЛИЧНУЮ СМЕРТЬ!Его пеплу неплохо на том свете!МЫ ПОМЕНЯЕМ БОГОВ!Меняйте богов, но не трогайте веру!ДАЙТЕ НАМ ЦЕЛЬ, А СРЕДСТВА МЫ И САМИ НАЙДЁМ!Время, которое грядёт, это ещё не будущее!УБЕДИТЕ СЫТЫХ, ЧТО ОНИ ГОЛОДНЫ, – ВОТ ВАША АРМИЯ!Все герои верят, что будут присутствовать на своих похоронах!НЕ ПОЗВОЛИМ АНОНИМАМ УТВЕРДИТЬСЯ ЗА СЧЁТ СМЕРТИ!Удобряйте поля своим пеплом!УМРИТЕ ВОВРЕМЯ, ЧТОБ НЕ УМЕРЕТЬ СЛИШКОМ ПОЗДНО!Никогда не будет последней революции!ПОРАЖЕНИЕ ПОБЕДИТЕЛЯ – ВОТ ЕГО НАСТОЯЩАЯ СЛАВА!Право убивать убийц есть только у победителей!ДЕ ГОЛЛЬ – ВОЖДЬ ТЕХ, КТО ЕГО НЕНАВИДИТ!Сталин предал только тех, для кого он был вождём!РЕВОЛЮЦИИ МЕРТВЫ, НО ЖИВЫ РЕВОЛЮЦИОНЕРЫ!Долой хранителей пепла погашенных революций!ВСЕ БОРЮТСЯ ЗА ПРАВДУ, ВОТ ОНАИ НЕ МОЖЕТ ВОСТОРЖЕСТВОВАТЬ!Не верьте мёртвым чувствам живых мертвецов!ДА ЗДРАВСТВУЕТ ВЕЛИКИЙ ЭГОИЗМ, ОТЕЦ ЖИЗНИ!

112МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕЖивела храброст егоизма!РАЂАЈТЕ ОНЕ КОЈИ ЋЕ ВАС ПОБЕДИТИ!Доле срећа, живела нада![24]Наши најбољи другови пали су под овом заставом!Зашто сте их убили!Живела слобода!Живела наша слобода!Не постоје две слободе!... Слобода је једна!Ми нећемо вашу слободу!Друге слободе нема!... Ми ћемо вас ослободити!Напред у победу!Са нашом заставом?!Ми имамо своју заставу!То је ова коју ја носим?Не, то је ова у мојим рукама!Другови, краду нашу заставу!Браћо, спасимо своју заставу!Не могу свака глад и незадовољство имати своју заставу!То је наша застава!У реду, пређите код нас под нашу заставу!Нама је потребна застава!... Ми имамо непријатеље!То су наши непријатељи... Нећете нам ваљда украсти и непријатеље?Ваша застава је без посла!Пусти заставу!... Кренули смо у борбу!...Треба нам застава!У ту борбу не може се под овом заставом!Народ нам то никад не би опростио!Можда и би, питајте га... Народ је добар![25]Живео!Доле!Горди!Срамни!Непобедиви!Поражени!Неуништиви!Нагрижени!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 113Да здравствует мужество эгоизма!РОЖАЙТЕ ТЕХ, КТО ОДЕРЖИТ НАД ВАМИ ПОБЕДУ!Долой счастье, да здравствует надежда![24]Под этим знаменем погибли наши лучшие друзья!За что вы их убили!Да здравствует свобода!Да здравствует наша свобода!Двум свободам не бывать!.. Свобода одна!Не нужна нам ваша свобода!Другой свободы нет!.. Мы вас освободим!Вперёд к победе!Под нашим знаменем?!У нас своё знамя!То, которое у меня в руках?Нет, то, которое у меня!Друзья, они украли наше знамя!Братья, спасём наше знамя!Не может быть, чтоб у всякого голода и недовольствабыло своё особое знамя!Это наше знамя!Ладно, переходите к нам, под наше знамя!Нам нужно знамя!.. У нас есть враги!Это наши враги... Может, вы и врагов хотите у нас украсть?Ваше знамя висит без дела!Отдайте знамя!.. Мы поднялись на борьбу!.. Нам нужно знамя!Эту борьбу нельзя вести под таким знаменем!Народ никогда нам этого не простит!А может, и простит, вы его спросите... Народ, он добрый![25]Да здравствует!Долой!Гордый!Позорный!Непобедимый!Поверженный!Неистребимый!Прогнивший!

114МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕЈедини!Једини!Рекао сам: једини!Јесте, једини!Моћни!Немоћни!Мирољубиви!Немирољубиви!Искрени!Демагошки!Наш!Ваш!Наш заједнички!Ваш заједнички!Наша мајка!Маћеха!Наша нада!Заблуда!Наша вера!Илузија!Нека живи онај на кога сам ја мислио!Доле онај на кога сам ја мислио!Живео!Доле![26]Живот ме нервира, чињенице ми иду на нерве,истина је злонамерна!...Лажите ме, само нека је друкчије и лепо!Сит сам доказа, алергичан на аргументе,наука је непријатељ прогреса!...Водите ме негде где се сања!Не видим, не чујем и не знам!Ослободите ме присуства истине!...Овакав живот не занима ме!...Певајте ми нешто о будућности...Ја немам нерава и немам времена!...Прикажите ми макар одломак из филма о крајњем циљу и смислу!Спасите ме!...Удавићу се у правој киши и правом блату!Убијте ме, ако је то најкраћи пут...Водите ме некуд иза живота, ван живота!...Силом сам дошао на свет!...Ја живим у погрешном свету! Ово није мој живот!Ја једини имам здрава чула!...Све сам окусио и пробао! Нас су преварили...

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 115Единственный!Единственный!Я сказал: единственный!Так и есть, единственный!Мощный!Немощный!Миролюбивый!Агрессивный!Искренний!Демагогический!Наш!Ваш!Наш общий!Ваш общий!Наша мать!Мачеха!Наша надежда!Заблуждение!Наша вера!Иллюзия!Да здравствует тот, о ком я думаю!Долой того, о ком я думаю!Да здравствует!Долой![26]Жизнь меня бесит, факты действуют мне на нервы,истина злонамеренна!..Лгите мне, только пусть всё будет по-другому и красиво!Я сыт доказательствами, у меня аллергия на аргументы,наука – враг прогресса!..Отведите меня туда, где мечта!Я не вижу, не слышу, не знаю!Избавьте меня от присутствия истины!..Такая жизнь меня не интересует!..Спойте мне что-нибудь о будущем...У меня не хватает нервов и времени!..Покажите мне хотя бы отрывок из фильма о конечной цели и смысле!Спасите меня!..Я захлебнусь под реальным дождём, в настоящей грязи!Убейте меня, если это самый короткий путь...Пошлите меня куда угодно, лишь бы подальше от этой жизни!..Я насилу прорвался на свет!..Я живу в неправильном мире! Это не мой мир!Только у меня одного здоровые чувства!..Я всего вкусил и всё испытал! Нас обманули...

116МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕОвде ништа није по мери човека!Ми живимо у туђем свету!...Бежимо, док нас нису појели!...Мора постојати нешто друго!...Где је онај живот који смо слутили, о којем смо сањали?...Где је срећа коју сте нам обећали?[27]Ко има право да сумња?Само полиција.Полицијски ћемо вас спровести у бољи живот.Живела најнапреднија полиција на свету!Прави циљ је само онај који је недостижан.Недостижни циљеви најдуже трају.Зар је три милијарде година било малода се испуне снови човечанства?Светије је наше незадовољство од комунизма.Да ли ће у комунизму бити Црнаца, Немаца и Јевреја?Да ли је човечанство достојно комунизма?После смрти, наше душе иду у комунизам.Ви имате виши стандард, ми имамо лепше име.Ми имамо лепше име за ваш стандард.Синови одувек доказују да су очеви пали за погрешну ствар.Прва остварена једнакост: сви мислимо исто.Мењајте мало политику, доста сте мењали људе.Мислили смо да је будућност оно што нам недостаје.Не занима ме у којем ћу друштвеном поретку бити мртав.У комунизму ће вероватно постојати ово сунце,овај ваздух и ова вода...А то је више од пола услова за срећан живот.[28]РАЗУМЕМ ЗАШТО УМИРУ ОНИ КОЈИ СУ КРИВИ,КАЖЊЕНИ ЗАСЛУЖЕНО И МРТВИ ДОБРОВОЉНО.АЛИ, ЗАШТО ДА УМРЕ ЧОВЕК БЕЗ КРИВИЦЕ,НЕВИН, КОЈИ НИЈЕ ЧИНИО ЗЛА,КОЈИ ЈЕ СЛУШАО, РАДИО И УЧИОМИСЛЕЋИ ДА ЋЕ МУ СВЕ ТО ТРЕБАТИ У ЖИВОТУ.МИСЛИО САМ ДА СМРТ ПОСТОЈИДА БИСМО РАЗЛИКОВАЛИ НЕВИНЕ ОД ГРЕШНИХ,

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 117Здесь нет ничего под стать человеку!Мы живём в чужом мире!..Бежим, пока нас не съели!..Должно же существовать что-то иное!..Где та жизнь, которую мы предвкушали, о которой мечтали?..Где счастье, которое вы обещали нам?[27]Кто имеет право сомневаться?Только полиция.Под полицейским надзором мы отправим вас в лучшую жизнь.Да здравствует самая передовая полиция в мире!Правая цель – только та, которая недостижима.Недостижимые цели сохраняются дольше всего.Неужели трёх миллиардов лет было мало,чтобы исполнились мечты человечества?Наше недовольство священней, чем коммунизм.Будут ли при коммунизме негры, евреи и немцы?Достойно ли человечество коммунизма?После смерти наши души отправляются в коммунизм.У вас выше уровень жизни, зато у нас красивое имя.Наше имя красивей, чем ваш уровень.Сыновья вечно доказывают, что их отцы пали за неправое дело.Первое воплощённое равенство: все мы думаем одинаково.Измените чуть-чуть политику, хватит уже изменять людей.Мы считали, что будущее – это то, чего нам не хватает.Мне всё равно, при каком общественном строе быть мёртвым.При коммунизме, наверно, будет всё то же солнце,та же вода и воздух.А это – решающее условие счастливой жизни.[28]Я ПОНИМАЮ, ПОЧЕМУ УМИРАЮТ ТЕ, КТО ВИНОВАТ,ТЕ, КОГО КАЗНЯТ ЗАСЛУЖЕННО,КТО УМИРАЕТ ДОБРОВОЛЬНО.НО ПОЧЕМУ УМИРАЕТ ЧЕЛОВЕК НЕВИНОВНЫЙ,НИ В ЧЁМ НЕ ПОВИННЫЙ, ТОТ, КТО НЕ ДЕЛАЛ ЗЛА,КТО СЛУШАЛ, РАБОТАЛ, УЧИЛСЯ,ДУМАЯ, ЧТО ВСЁ ЭТО ЕМУ ПРИГОДИТСЯ В ЖИЗНИ.Я ДУМАЛ, СМЕРТЬ СУЩЕСТВУЕТ,ЧТОБ МЫ ОТЛИЧАЛИ НЕВИННЫХ ОТ ГРЕШНИКОВ.

118МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕЈЕР АКО СВЕ ИЗЈЕДНАЧАВА – СВЕ ЈЕ НИШТАВНО.ЗА СМРТ ЈЕ БЕСМИСЛЕНО ЖИВЕТИ.КО ГОД ЈЕ УМРО, ЗАСЛУЖИО ЈЕ СМРТ,НАЈТЕЖА КАЗНА ТРАЖИ КРИВИЦУ.ЈА НЕ ЗНАМ ПРЕИМУЋСТВА СМРТИИ НЕМА РАЗЛОГА ДА УМРЕМ.НЕВИН САМ И ЧИСТ.НЕМА РАЗЛОГА ДА УМРЕ НЕВИН ЧОВЕК.НЕВИН ЧОВЕК МОРА ВЕЧНО ЖИВЕТИ.ТО ЈЕ ЊЕГОВО ПРАВО.ДА ВЕЧНО ЖИВИ.НЕ НА НЕБУ, ВЕЋ БАШ НА ЗЕМЉИ,ГДЕ ЈЕ РОЂЕН И ГДЕ МУ ЗАУВЕК ПРИПАДАТОЛИКО ОТАЏБИНЕ.ШТО СЕ ДОСАД ТО НИЈЕ ДОГОДИЛОМОЖДА ЈЕ САМО ДОКАЗДА ДОСАД НЕВИНИХ НИЈЕ НИ БИЛО.А МОЖДА НЕКО ВЕЋ И ЖИВИ ВЕКОВИМА,НА НЕКОМ ТАЈНОМ МЕСТУ, ПРИКРИВЕН И НЕПРИЈАВЉЕН,ДИШЕ, ГЛЕДА И ЧЕКАНЕВИНОГ ДРУГА ДА МУ СЕ ПОВЕРИ.[29]МЕТАК ЈЕ УНИВЕРЗАЛНИ ЛЕК.МЕТАК ЈЕ НАЈБОЉИ ЛЕК ПРОТИВ ГЛАВОБОЉЕ.МЕТАК ЈЕ ПОСЛЕДЊА РЕЧ МЕДИЦИНЕ.МЕТАК ЈЕ СЈАЈАН ЗА УМИРЕЊЕ БОЛОВА.МЕТАК ЈЕ НАЈБОЉА ЗАМЕНА ЗА СВЕ.МЕТАК ЈЕ ДОБАР ЗА СМИРИВАЊЕ.МЕТАК ЛЕЧИ ШТО НИШТА НЕ ЛЕЧИ.МЕТАК ЈЕ ЧЕСТО ЈЕДИНИ СПАС.МЕТАК ДЕЛУЈЕ БРЗО И СИГУРНО.МЕТАК ЈЕ ПРИСТУПАЧАН СВАКОМЕ.МЕТАК ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈСТАРИЈИХ ЛЕКОВА.МЕТКОМ СЕ МОЖЕТЕ ИЗЛЕЧИТИ САМИ.МЕТАК ЈЕ НАРОДНИ ЛЕК.СВАКОМЕ ЈЕ ДОВОЉАН ЈЕДАН МЕТАК.МЕТАК ЈЕ НАЈЈЕФТИНИЈИ ЛЕК.МЕТАК СЕ МОЖЕ ДОБИТИ И У НАШОЈ ЗЕМЉИ.[30]Извините!Ми смо ваша авангарда!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 119ИБО ЕСЛИ ВСЁ УПОДОБИТЬ ВСЕМУ –НИЧТО НЕ ИМЕЕТ СМЫСЛА.БЕССМЫСЛЕНО ЖИТЬ РАДИ СМЕРТИ.КТО БЫ НИ УМЕР, ОН ДОСТОИН СМЕРТИ.А ВЕДЬ САМОЕ ТЯЖКОЕ НАКАЗАНИЕ ТРЕБУЕТ ВИНЫ.МНЕ НЕИЗВЕСТНО, В ЧЁМ ПРЕИМУЩЕСТВА СМЕРТИ,У МЕНЯ НЕТ ПРИЧИН УМИРАТЬ.Я НИ В ЧЁМ НЕ ПОВИНЕН И ЧИСТ.НЕТ ПРИЧИН УМИРАТЬ НЕВИНОВНОМУ ЧЕЛОВЕКУ.НЕВИНОВНЫЙ ДОЛЖЕН ЖИТЬ ВЕЧНО.ЭТО ЕГО ПРАВО. ВЕЧНО ЖИТЬ.НЕ НА НЕБЕ, А ЗДЕСЬ, НА ЗЕМЛЕ,ГДЕ ОН РОЖДЁН И ГДЕ ДАНА ЕМУЧАСТИЦА РОДИНЫ.ЕСЛИ ДО СИХ ПОР ТАКОГО НЕ СЛУЧАЛОСЬ,ЭТО ДОКАЗЫВАЕТ, БЫТЬ МОЖЕТ, ТОЛЬКО ТО,ЧТО ПРЕЖДЕ НЕВИНОВНЫХ НЕ БЫЛО.А МОЖЕТ БЫТЬ, КТО-НИБУДЬ УЖЕ ВЕК ЗА ВЕКОМ ЖИВЁТГДЕ-ТО В УКРОМНОМ МЕСТЕ, ТАЙНО, БЕЗ ОГЛАСКИ,ДЫШИТ, СМОТРИТ И ЖДЁТНЕВИНОВНОГО ДРУГА, ЧТОБЫ ЕМУ ДОВЕРИТЬСЯ.[29]ПУЛЯ – УНИВЕРСАЛЬНОЕ ЛЕКАРСТВО.ПУЛЯ – ЛУЧШЕЕ СРЕДСТВО ОТ ГОЛОВНОЙ БОЛИ.ПУЛЯ – ПОСЛЕДНЕЕ СЛОВО МЕДИЦИНЫ.ПУЛЯ – ОТЛИЧНОЕ БОЛЕУТОЛЯЮЩЕЕ.ПУЛЯ – ИДЕАЛЬНАЯ ЗАМЕНА ВСЕГО.ПУЛЯ – ПРЕКРАСНОЕ УСПОКОИТЕЛЬНОЕ.ПУЛЯ ЛЕЧИТ ТО, ОТ ЧЕГО НИЧТО НЕ ЛЕЧИТ.НЕРЕДКО ПУЛЯ – ЕДИНСТВЕННОЕ СПАСЕНИЕ.ПУЛЯ ДЕЙСТВУЕТ БЫСТРО И ЭФФЕКТИВНО.ПУЛЯ ДОСТУПНА КАЖДОМУ.ПУЛЯ – ОДНО ИЗ ДРЕВНЕЙШИХ ЛЕКАРСТВ.ПУЛЕЙ ВЫ МОЖЕТЕ ИЗЛЕЧИТЬСЯ САМИ.ПУЛЯ – НАРОДНОЕ СРЕДСТВО.НА ВСЯКОГО ДОВОЛЬНО ОДНОЙ-ЕДИНСТВЕННОЙ ПУЛИ.ПУЛЯ – САМОЕ ДЕШЁВОЕ СНАДОБЬЕ.ПУЛЯ МОЖЕТ ВЗЯТЬ ВЕРХ И НА НАШЕЙ ЗЕМЛЕ.[30]Извините!Мы ваш авангард!

120МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕМи не заступамо ваше мишљење већ ваше интересе!Нисмо вас питали, јер нас ваше мишљење не занима!Ви мислите против сопствених интереса!Извините!Ми смо слагали човечанство да је то ваша воља!А ви сте се вечито борили против сопствених интереса!Одувек сте били војници контрареволуције!Док су ваши проблеми решавани, ви сте спавали!Ви из новина сазнајете за своје победе!Гледате фотографије непознатих људикоји су стрељани уместо вас!Извините!Ми мислимо, сањамо, говоримо и боримо се у ваше име!Ми смо вам дали име, идеале и заставе!Вама још треба доказивати да сте гладни и понижени!Ви сте бесловесна деца!Ви не видите даље од свог носа!Извините!Ми смо ваше очи и уши!Наша је света дужност да вас поведемо и водимо до коначне победе!Ми ћемо вас водити, милом и силом,у бољу и праведнију будућност!Ви сте глуви и слепи!Препустите то нама!Нећете победити ви, али ће победити ваша ствар!То је наш задатак!Извините!Немамо времена да чекамо док сви то схватите![31]НЕ ВЕРУЈТЕ НАШОЈ СИТОСТИ, И ГЛАД ИМА СВОЈИХ ЧАРИ!ПОЗНАВАО САМ ВОЂУ,НИСАМ МОГАО ВЕРОВАТИ У РЕВОЛУЦИЈУ!СВИ СУ У ПРАВУ, ЗБОГ ТОГА И ДОЛАЗИ ДО РАТОВА!ЛЕК ПРОТИВ СТАРЕЊАНАЈВЕЋА ЈЕ ОПАСНОСТ ЗА ПРОГРЕС!ЈАКИ СУ ОНИ КОЈИ САЊАЈУ СМРТ!БЕДНИ СУ СВИ КОЈИ СЕ НАДАЈУ ЖИВОТУ!ПРЕ НЕГО ШТО ПОГИНЕМО,ТРЕБА ДА ЧУЈУ НАШЕ УСЛОВЕ!ОНИ КОЈИ СУ ПОГИНУЛИ БЕЗ РЕЧИ И ГЕСТА –ПРОПУСТИЛИ СУ ВЕЛИКУ ШАНСУ.МОГЛИ СУ НАМ ОСТАВИТИ СВОЈЕ ФОТОГРАФИЈЕ И ПОРУКЕ.КОЛИКО ИМ ЈЕ ТРЕБАЛО СЛОБОДЕ И ПРАВДЕ,ЉУДИ СУ ИХ УВЕК ИЗМИШЉАЛИ.ЗАТО СУ СНОВИ, БАЈКЕ, ПЕСМЕ, РЕЛИГИЈЕ.

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 121Мы отстаиваем ваши интересы, а не ваше мнение!Да, мы вас не спросили – ваше мнение нас не интересует!Ваше мнение противоречит вашим собственным интересам!Извините!Да, мы солгали человечеству, что такова ваша воля!Вы же вечно боролись против собственных интересов!Вы испокон веков были пешками контрреволюции!Вы спали, пока другие решали ваши проблемы!О собственных победах вы узнаёте из газет!Разглядываете фотографии неизвестных,которые расстреляны вместо вас!Извините!Мы думаем, мечтаем, говорим и боремся ради вас!Мы дали вам имя, идеалы и знамёна!А теперь ещё и доказывай вам, что вы голодны и унижены!Вы бессловесные дети!Вы же не видите дальше собственного носа!Извините!Мы ваши глаза и уши!Наш священный долг возглавить вас и вести к неизбежной победе!И мы поведём вас, не мытьём, так катаньем –к лучшему, справедливому будущему!Вы глухи и слепы!Предоставьте всё нам!Вам не увидеть победы, зато победит ваше дело!Это наша задача!Извините!У нас нет времени ждать, пока вы это поймёте![31]НЕ ВЕРЬТЕ НАШЕЙ СЫТОСТИ,И В ГОЛОДЕ ЕСТЬ СВОЯ ПРЕЛЕСТЬ!Я БЫЛ ЗНАКОМ С ВОЖДЁМ И НЕ МОГ ВЕРИТЬ В РЕВОЛЮЦИЮ!ВСЕ ПРАВЫ, ИЗ-ЗА ЭТОГО И НАЧИНАЮТСЯ ВОЙНЫ!ЛЕКАРСТВО ОТ СТАРОСТИ –САМАЯ БОЛЬШАЯ ОПАСНОСТЬ ДЛЯ ПРОГРЕССА!СИЛЬНЫ ТЕ, КТО МЕЧТАЕТ О СМЕРТИ!НЕСЧАСТНЫ ТЕ, КТО СДАЁТСЯ ЖИЗНИ!ПРЕЖДЕ ЧЕМ МЫ ПОГИБНЕМ,НАДО, ЧТОБ ОНИ УСЛЫШАЛИ НАШИ ТРЕБОВАНИЯ!ТЕ, КТО УМЕР БЕЗ СЛОВА И ЖЕСТА, – УПУСТИЛИПОСЛЕДНИЙ ШАНС.ОНИ МОГЛИ ЗАВЕЩАТЬ НАМ СВОИ ФОТОГРАФИИ И НАКАЗЫ.ЛЮДИ ВСЕГДА ИЗМЫШЛЯЛИ СТОЛЬКО СВОБОДЫ И ПРАВДЫ,СКОЛЬКО ИМ БЫЛО НУЖНО.ДЛЯ ЭТОГО СУЩЕСТВУЮТ СНЫ, СКАЗКИ, ПЕСНИ, РЕЛИГИИ.

122МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕОД ЈЕДНОГ ЧОВЕКА ВАЖНИЈИ СУ СВИ ЉУДИ.ОД ЖИВОТА СВИХ ЉУДИ ВАЖНИЈА ЈЕ ЊИХОВА БУДУЋНОСТ.БИЛИ СМО У ПРАВУ, АЛИ ТО НИЈЕ ДОСТА.ПРАВДА ЈЕ ЈЕДНОСТРАНА, ПРАВДА ЈЕ ПРОСТА.УБИО ЈЕ СВОЈУ МАЈКУ, ЗАТО ШТО ГА ЈЕ ПОГРЕШНОВАСПИТАВАЛА.НЕМОЈТЕ МЕ УБЕЂИВАТИ, УБЕДИЋУ СЕ САМ.[32]Неко држи говоре,неко пише књиге,неко се куне– ПРОЛЕТЕРИ НЕ ЗНАЈУ НИШТА О ТОМЕ!Усвојени су програми,издата саопштења,послати телеграми– ПРОЛЕТЕРИ НЕ ЗНАЈУ НИШТА О ТОМЕ!Изабран је вођа,певане су песме,подељена су одликовања– ПРОЛЕТЕРИ НЕ ЗНАЈУ НИШТА О ТОМЕ!Позајмљен је новац,склопљени уговори,пронађени пријатељи– ПРОЛЕТЕРИ НЕ ЗНАЈУ НИШТА О ТОМЕ!Скицирана је будућност,сви ће живети боље,неправди је одзвонило– ПРОЛЕТЕРИ НЕ ЗНАЈУ НИШТА О ТОМЕ!Било је грешака,дошли су нови људи,неће се скретати с пута– ПРОЛЕТЕРИ НЕ ЗНАЈУ НИШТА О ТОМЕ!Неко нешто угрожава,откривена је завера,неке су тукли– ПРОЛЕТЕРИ НЕ ЗНАЈУ НИШТА О ТОМЕ!Донета је одлука,ићи ће се у ратза одбрану свете ствари– ПРОЛЕТЕРИ НЕ ЗНАЈУ НИШТА О ТОМЕ![33]Признај да си слободан!Признајем!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 123ВСЕ ЛЮДИ ВАЖНЕЕ, ЧЕМ ОДИН ЧЕЛОВЕК.БУДУЩЕЕ ВСЕХ ЛЮДЕЙ ВАЖНЕЕ, ЧЕМ ИХ ЖИЗНЬ.МЫ БЫЛИ ПРАВЫ, НО ЭТОГО МАЛОВАТО.ПРАВДА ОДНОСТОРОННЯ, ПРАВДА ГРУБА.ОН УБИЛ СВОЮ МАТЬ, ПОТОМУ ЧТО ОНА ЕГОНЕПРАВИЛЬНО ВОСПИТАЛА.НЕ УБЕЖДАЙТЕ ЕГО, ОН УБЕДИТСЯ САМ.[32]Кто-то произносит речи,кто-то пишет книги,кто-то даёт клятвы– ПРОЛЕТАРИИ НИЧЕГО НЕ ЗНАЮТ ОБ ЭТОМ!Приняты программы,изданы манифесты,разосланы телеграммы– ПРОЛЕТАРИИ НИЧЕГО НЕ ЗНАЮТ ОБ ЭТОМ!Избран вождь,звучат гимны,поделены награды– ПРОЛЕТАРИИ НИЧЕГО НЕ ЗНАЮТ ОБ ЭТОМ!Сделаны займы,заключены договоры,найдены союзники– ПРОЛЕТАРИИ НИЧЕГО НЕ ЗНАЮТ ОБ ЭТОМ!Составлен проект будущего,все будут жить лучше,кончилось время лжи– ПРОЛЕТАРИИ НИЧЕГО НЕ ЗНАЮТ ОБ ЭТОМ!Были ошибки,пришли новые люди,мы не свернём с пути– ПРОЛЕТАРИИ НИЧЕГО НЕ ЗНАЮТ ОБ ЭТОМ!Кто-то чем-то грозит,раскрыт заговор,кто-то с кем-то грызётся– ПРОЛЕТАРИИ НИЧЕГО НЕ ЗНАЮТ ОБ ЭТОМ!Принята резолюция,надо идти на войнуна защиту святого дела– ПРОЛЕТАРИИ НИЧЕГО НЕ ЗНАЮТ ОБ ЭТОМ![33]Признай, что ты свободен!Признаю!

124МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕПризнај да си срећан!Признајем!Признај да нас волиш!Признајем!Признај да смо равноправни!Признајем!Признај да си ти тако хтео!Признајем!Шта још ниси признао?Не знам!Признај да је ово твоја победа!Признајем!Признај да си наш брат!Признајем!Јеси ли признао да си срећан?Не знам!Признај!Признајем!Да ли ти је лакше сад, кад си све признао?Јесте!Признај!Признајем!Како се каже?Хвала![34]ШТА ЈЕ ПРАВИ ЖИВОТ?ЗАР НИЈЕ СВАКИ ЖИВОТ ПРАВИ?ЗАР СВАКИ ЧОВЕК НЕ ЖИВИ СВОЈИМПРАВИМ ЖИВОТОМ?ДА ЛИ ЈЕ ДОСАД НЕКО ЖИВЕОПРАВИМ ЖИВОТОМ?ЧИЈИ ЈЕ ЖИВОТ ПРИМЕР ПРАВОГ ЖИВОТА?КО ОДЛУЧУЈЕ КОЈИ ЈЕ ЖИВОТ ПРАВИ?ДА ЛИ СУ СВИ ПРАВИ ЖИВОТИ ИСТИ?ИМА ЛИ ПРАВО НА ЖИВОТ И ОНАЈ КО НЕ ЖИВИПРАВИМ ЖИВОТОМ?СМЕ ЛИ СЕ УБИЈАТИ У ИМЕПРАВОГ ЖИВОТА?ЗАШТО БИ ЉУДИ ЖИВЕЛИ НЕКИМ ДРУГИМ ЖИВОТОМА НЕ ПРАВИМ?ДА ЛИ СЕ И ПРАВИ ЖИВОТ ЗАВРШАВА СМРЋУ?ШТА ТО У ЖИВОТУ НИЈЕ ЖИВОТ?ДА ЛИ ЈЕ ЧОВЕК ДОРАСТАО ПРАВОМ ЖИВОТУ?КАКО УБЕДИТИ ЧОВЕКАДА ЖИВИ ДРУКЧИЈЕ?

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 125Признай, что ты счастлив!Признаю!Признай, что ты нас любишь!Признаю!Признай, что мы равноправны!Признаю!Признай – ты этого хотел!Признаю!В чём ты ещё не признался?Не знаю!Признай, что это твоя победа!Признаю!Признай, что ты наш брат!Признаю!Ты признал, что ты счастлив?Не знаю!Признай!Признаю!Тебе легче теперь, когда ты во всём признался?Да!Признай!Признаю!Что надо сказать?Спасибо![34]ЧТО ТАКОЕ НАСТОЯЩАЯ ЖИЗНЬ?РАЗВЕ НЕ ВСЯКАЯ ЖИЗНЬ – НАСТОЯЩАЯ?РАЗВЕ НЕ ВСЯКИЙ ЧЕЛОВЕК ЖИВЁТ НАСТОЯЩЕЙ ЖИЗНЬЮ?НО ЖИЛ ЛИ ХОТЬ КТО-НИБУДЬ ДО СИХ ПОРНАСТОЯЩЕЙ ЖИЗНЬЮ?ЧЬЯ ЖИЗНЬ – ЭТО ПРИМЕР НАСТОЯЩЕЙ ЖИЗНИ?КТО РЕШАЕТ, КАКАЯ ЖИЗНЬ – НАСТОЯЩАЯ?ВСЕ ЛИ НАСТОЯЩИЕ ЖИЗНИ ОДИНАКОВЫ?ИМЕЕТ ЛИ ПРАВО НА ЖИЗНЬ ТОТ, КТО НЕ ЖИВЁТНАСТОЯЩЕЙ ЖИЗНЬЮ?МОЖНО ЛИ УБИВАТЬ ВО ИМЯНАСТОЯЩЕЙ ЖИЗНИ?С ЧЕГО БЫ ЭТО ЛЮДЯМ ЖИТЬ КАКОЙ-ТО ДРУГОЙ ЖИЗНЬЮ,А НЕ НАСТОЯЩЕЙ?ВЕРНО ЛИ, ЧТО НАСТОЯЩАЯ ЖИЗНЬТОЖЕ КОНЧАЕТСЯ СМЕРТЬЮ?ЧТО В ЖИЗНИ НЕ ЯВЛЯЕТСЯ ЖИЗНЬЮ?ДОРОС ЛИ ЧЕЛОВЕК ДО НАСТОЯЩЕЙ ЖИЗНИ?КАК УБЕДИТЬ ЧЕЛОВЕКА,ЧТОБ ОН ЖИЛ ПО-ДРУГОМУ?

126МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕ[35]МИСЛИО САМ ДА САМ НЕСРЕЋАНА БИО САМ ГЛАДАН.ВЕРОВАО САМ ДА САМ ОБЕСПРАВЉЕНА БИО САМ НЕСПОСОБАН.МИСЛИО САМ ДА МЕ БОЛИ НЕПРАВДАА БОЛЕО МЕ ЗУБ.МИСЛИО САМ ДА ЖАЛИМ ДРУГЕА ВОЛЕО САМ СЕБЕ.УМЕСТО ДА СЕ НАЈЕДЕШПОЧЕО СИ ДА УБИЈАШ.УМЕСТО ДА УЧИШПОЧЕО СИ УЧИТИ ДРУГЕ.УМЕСТО ДА ИЗВАДИШ ЗУБДИЗАО СИ РЕВОЛУЦИЈЕ.УМЕСТО ДА МЕЊАШ СЕБЕХТЕО СИ ДА ПРОМЕНИШ СВЕТ.[36]Ја без будућности– ти без стана!Ја без дела– ти без јела!Ја без мозга– ти без главе!Ја без наде– ти без чоколаде!Ја без савета!– ти без кревета!Ја без програма– ти без јоргана!Ја без дара– ти без пара!Ја без ордена– ти без бубрега!Ја без вере– ти без вечере!Ја без циља– ти без гроба!Ја без друга– ти без ноге!Ја без пута– ти без кола!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 127[35]Я ДУМАЛ, ЧТО Я НЕСЧАСТЕН,А БЫЛ ПРОСТО ГОЛОДЕН.Я ВЕРИЛ, ЧТО Я ОБЕЗДОЛЕН,А БЫЛ НИ К ЧЕМУ НЕ СПОСОБЕН.Я ДУМАЛ, МНЕ БОЛЬНО ОТТОГО, ЧТО КРУГОМ НЕПРАВДА,А У МЕНЯ БОЛЕЛ ЗУБ.Я ДУМАЛ, МНЕ ЖАЛЬ ДРУГИХ,А Я ПРОСТО ЛЮБИЛ СЕБЯ.ВМЕСТО ТОГО ЧТОБ УТОЛИТЬ ГОЛОД,ТЫ СТАЛ УБИВАТЬ.ВМЕСТО ТОГО ЧТОБ УЧИТЬСЯ,ТЫ НАЧАЛ УЧИТЬ ДРУГИХ.ВМЕСТО ТОГО ЧТОБ ВЫРВАТЬ ЗУБ,ТЫ ЗАТЕЯЛ РЕВОЛЮЦИЮ.ВМЕСТО ТОГО ЧТОБ ИЗМЕНИТЬ СЕБЯ,ТЫ РЕШИЛ ИЗМЕНИТЬ МИР.[36]Я без будущего– ты без жилья!Я без дела– ты без еды!Я без мозга– ты без головы!Я без надежды– ты без десерта!Я без понятия– ты без кровати!Я без программы– ты без одеяла!Я без дара– ты без денег!Я без ордена– ты без почки!Я без веры– ты без ужина!Я без цели– ты без могилы!Я без друга– ты без ноги!Я без дороги– ты без телеги!

128МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕЈа без шансе– ти без ока!Ја без учитеља– ти без школе!Ја без знања– ти без имања!Ја без рана– ти без мана![37]Биће тужно ако ви победите.То не бих желео да видим.Сан је лепши од сваке будућности.Обезбедите свима лепе снове – решићете проблем.Ја никад нисам употребио и никад нећу употребити реч Русија,Москва, Правда, Истина, Слобода, Будућност...Срамота ме је.Ја бих хтео да живим. А живети се не може за друге!Колико сиротиње треба да се обогати да би једна револуција успела!Сити немају разлога да живе!...Живели гладни!...Живели гладни свега![38]Ево мога програма. Ја не знам за бољи.Слушајте!Бифтек са јајетом,Филемињон,Пржолица с луком,Шатобријан обложен,Одрезак на бечки,Наравни одрезак,Прашки одрезак,Телећа јетра на венецијански,Телећа јетра на енглески,Поховани мозак,Обложени бифтек,Телећи медаљони,Телећи стек «Холстејн»...Чекаћете највише двадесет минута.Све што зажелите добићете на тањиру.Извините, ја не знам за конкретнија обећањаи ближу будућност.Ја се не сећам да је неко више обећавао гладнима.Дилема је безначајна:

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 129Я без шанса– ты без глаза!Я без учителя– ты без школы!Я без знаний– ты без имущества!Я без раны– ты без изъяна![37]Будет печально, если вы победите.Я бы не хотел это увидеть.Сон лучше всякого будущего.Обеспечьте всех красивыми снами – и вы решите проблему.Я никогда не употреблял и не буду употреблять слова«Россия», «Москва», «Правда», «Истина», «Свобода», «Будущее»...Мне стыдно.Я хотел бы жить. А жить за других невозможно!Сколько бедняков должно разбогатеть, чтоб революция удалась!У сытых нет причин жить!..Да здравствуют голодные!..Да здравствуют те, кто жаждет всего![38]Вот моя программа. И лучшей я не знаю.Слушайте!Бифштекс с яйцом,Филейчики,Поджарка с луком,Шатобриан обливной,Шницель по-венски,Шницель натуральный,Шницель по-пражски,Телячья печень по-венециански,Телячья печень по-английски,Мозги запечённые,Бифштекс рубленый,Телячьи медальоны,Телячий стейк «Хольстен»...Вы будете ждать не больше двадцати минут.Всё, что ни пожелаете, вам подадут на тарелке.Извините, я не знаю более конкретных обещанийи более близкого будущего.Не припомню, чтоб кто-нибудь обещал голодным больше.Дилеммы несущественны:

130МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕБифтек с јајетом или обложени бифтек?Јетра на венецијански или на енглески?Саопштите човечанству овај програм.Надам се највећој подршци.[39]Немате се више чему чудити!Све сте сазнали!...Забрањује се чуђење!Забрањена су питања!Добили сте све одговоре!Уверили сте се – нема невероватних ствари!Све што је било немогуће – доживели сте!Све што је нечувено – чули сте!Идите кући. Све знате.Чудо је победило.Живите одсад тако.То је тај нови живот.Нових доказа нема. Нема тајни. Све је јасно.Дошли смо до краја.Рекламације се не примају, стављени смо пред зид,пред свршен чин, не надајте се – нема наде,забрањена је нада, укинуто је све, ништа се више неће решавати –све је решено, нема одлагања,последњи је час, нико никоме није остао дужан, свису добили више него што могу вратити, не чекајте, немасе шта чекати, све смо дочекали, забрањује се чекање, свеје већ речено, нико не може бити запрепашћен, свешто нисмо очекивали већ нас је снашло, никад нисмотолико знали, нисмо необавештени, ко је хтео истину –добио је, више питања нема, то је крај.Немојте се више питати, чудити, надати, чекати!Све је забрањено![40]ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉА, УЈЕДИНИТЕ СЕ!ТРАЖИМО КУЋНЕ ПОМОЋНИЦЕ!ЗАХТЕВАМО СМАЊЕЊЕ КРВНОГ ПРИТИСКА!ДОЛЕ КРВАВИ БИФТЕК!БОРИМО СЕ ПРОТИВ ЗУБНОГ КАМЕНЦА!ТРАЖИМО ПОГЛЕД НА МОРЕ!НАУЧИТЕ НАС ДА ПЛИВАМО!ТРАЖИМО УВОЂЕЊЕ ОБАВЕЗНЕ ДИЈЕТЕ!ЖИВЕЛА НАША БРАЋАНА ПЛАЖАМА БУНТОВНЕ ШПАНИЈЕ!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 131Бифштекс с яйцом или бифштекс рубленый?Печень по-венециански или по-английски?Сообщите человечеству эту программу.Надеюсь, меня поддержат все.[39]Больше нечему удивляться!Вы теперь знаете всё...Удивляться запрещено!Запрещено задавать вопросы!Вы уже получили исчерпывающие ответы!Вы убедились – нет ничего невозможного!Вы дожили до всего, что казалось невероятным!Всё, что было неслыханно, – вы услышали!Разойтись по домам. Вы знаете всё.Чудо победило.Отныне так и живите.Это она и есть – та самая новая жизнь.Других доказательств нет. Тайны нет. Всё ясно.Мы достигли предела.Рекламации не принимаются, дело сделано,мы припёрты к стенке, не надейтесь – надежды нет,надежда запрещена, всё отменяется, новых решенийне будет – всё решено, никаких задержек,время прошло, никто никому не должен, всеполучили больше, чем могут вернуть, не ждите, нечегождать, мы и так уже всего дождались, ждать запрещается, всёуже сказано, бояться больше нечего, всё, чего мыне ждали, уже с нами произошло, мы никогда ещёстолько не знали, мы в курсе дела, кто хотел истины –тот её получил, больше вопросов нет, это конец.Не сметь больше спрашивать, удивляться, надеяться, ждать!Запрещается всё![40]ПРОЛЕТАРИИ ВСЕХ СТРАН, СОЕДИНЯЙТЕСЬ!НЕОБХОДИМА ПОМОЩЬ НА ДОМУ!ТРЕБУЕМ СНИЖЕНИЯ КРОВЯНОГО ДАВЛЕНИЯ!ДОЛОЙ БИФШТЕКСЫ С КРОВЬЮ!БОРИТЕСЬ ПРОТИВ ЗУБНОГО КАМНЯ!НУЖЕН ВИД НА МОРЕ!НАУЧИТЕ НАС ПЛАВАТЬ!ТРЕБУЕМ ВВЕДЕНИЯ ОБЯЗАТЕЛЬНОЙ ДИЕТЫ!ДА ЗДРАВСТВУЮТ НАШИ БРАТЬЯНА ПЛЯЖАХ БУНТУЮЩЕЙ ИСПАНИИ!

132МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕДОЛЕ ЦРНИ ЛУК!НЕЋЕМО НОГЕ! ДАЈТЕ НАМ НЕШТО ДРУГО!НОСИТЕ НАС НА РУКАМА!ТРАЖИМО БИГАМИЈУ!ПОДСЕТИТЕ НАС ГДЕ СМО СТАЛИ!ТРАЖИМО ПОНОВНО УВОЂЕЊЕ БУДУЋНОСТИ!ДОЛЕ ТИРАНИЈА СТЕЗНИКА!ХОЋЕМО ЈОШ!ТРАЖИМО БИЛО КАКВУ НЕИЗВЕСНОСТ!ДОЛЕ СЛОНОВИ!СМРТ СМРТИ!ЗАХТЕВАМО ЈАЧУ ЦРНУ КАФУ,ПОСЕБНО ШЕЋЕР!ТРАЖИМО ПОСТЕПЕНО УКИДАЊЕ РАЗЛИКАИЗМЕЂУ МЛАДОСТИ И СТАРОСТИ![41]ЧУЈЕТЕ ЛИ?НЕ!СЛУШАЈТЕ!...БУНЕ СЕ МРТВИ... ОВИ ДОЛЕ...НЕ ЧУЈЕМ...ЧУЈЕ СЕ...ЈЕСТЕ, ВИЧУ И СКАНДИРАЈУ!ПОНОВО?... ШТА ХОЋЕ?НИСУ ЗАДОВОЉНИ...ЧИМЕ НИСУ ЗАДОВОЉНИ? СВОЈОМ СМРЋУ?НЕ, НАШИМ ЖИВОТОМ...ИМАЈУ БЕЗБРОЈ ПРИМЕДАБА...КАЖУ ДА ТО НИЈЕ ОНО... ПИТАЈУ:ЗАШТО СУ ПАЛИ?...ТИШИНА ДОЛЕ!... ШТА ХОЋЕТЕ?!...НЕ МОЖЕМО ДА ЖИВИМО ОД ВАС!...ХОЋЕ ЛИ СЕ ЈЕДНОМ ЗНАТИ КО ЈЕ ЖИВА КО МРТАВ?!ОСТАВИТЕ НАС НА МИРУ!НЕ ПОСТАВЉАЈТЕ НАМ НИКАКВЕ УСЛОВЕ!...НЕМАТЕ ВИШЕ ПРАВА НА ТО!...МРТВЕ БУДАЛЕ,ПУСТИТЕ НАС ДА ЖИВИМО!...НЕ ТРЕБА НАМ ВЛАДАВИНА МРТВИХ!ТО ЈЕ НЕПОДНОШЉИВО!СМИРИТЕ СЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ!КАЖУ ДА СМО ИХ ИЗДАЛИ?ИЗДАЛИ СУ ОНИ НАС!МИ ИСПРАВЉАМО ЊИХОВЕ ГРЕШКЕ!

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 133ДОЛОЙ РЕПЧАТЫЙ ЛУК!НАМ НЕ НУЖНЫ НОГИ! ДАЙТЕ НАМ ЧТО-НИБУДЬ ДРУГОЕ!НОСИТЕ НАС НА РУКАХ!ДАЁШЬ ПОЛИГАМИЮ!НАПОМНИТЕ, НА ЧЁМ МЫ ОСТАНОВИЛИСЬ!ТРЕБУЕМ УЧРЕДИТЬ БУДУЩЕЕ ЗАНОВО!ДОЛОЙ ТИРАНИЮ КОРСЕТА!МЫ ХОТИМ ЕЩЁ!ТРЕБУЕМ ХОТЬ КАКОЙ-НИБУДЬ НЕИЗВЕСТНОСТИ!ДОЛОЙ СЛОНОВ!СМЕРТЬ СМЕРТИ!ТРЕБУЕМ, ЧТОБЫ ЧЁРНЫЙ КОФЕ БЫЛ КРЕПЧЕ,ОСОБЕННО САХАР!ТРЕБУЕМ ПОСТЕПЕННОЙ ОТМЕНЫ РАЗЛИЧИЙМЕЖДУ МОЛОДОСТЬЮ И СТАРОСТЬЮ![41]ВЫ СЛЫШИТЕ...НЕТ!СЛУШАЙТЕ!..ВЗБУНТОВАЛИСЬ МЁРТВЫЕ... ТЕ, ВНИЗУ...МЫ НЕ СЛЫШИМ...А, ЧТО-ТО СЛЫШНО...ВОТ ОНИ, ВОПЯТ И СКАНДИРУЮТ!ОПЯТЬ?.. ЧЕГО ОНИ ХОТЯТ?ОНИ НЕДОВОЛЬНЫ...ЧЕМ НЕДОВОЛЬНЫ? СВОЕЙ СМЕРТЬЮ?НЕТ, НАШЕЙ ЖИЗНЬЮ......У НИХ БЕСКОНЕЧНОЕ МНОЖЕСТВО ЗАМЕЧАНИЙ...ОНИ ГОВОРЯТ, ЧТО ЭТО НЕ ТО... СПРАШИВАЮТ:ЗА ЧТО ОНИ ПОГИБАЛИ?..ТИХО, ТАМ, ВНИЗУ!.. ЧЕГО ВЫ ХОТИТЕ?!..ВЫ НЕ ДАЁТЕ НАМ ЖИТЬ!..ВЫ ЧТО, ХОТИТЕ НАКОНЕЦ УЗНАТЬ, КТО ЖИВ,А КТО МЁРТВ?!ОСТАВЬТЕ НАС В ПОКОЕ!НЕ СТАВЬТЕ НАМ НИКАКИХ УСЛОВИЙ!..ВЫ БОЛЬШЕ НЕ ИМЕЕТЕ НА ЭТО ПРАВА!..МЁРТВЫЕ ОБОРМОТЫ, ОТПУСТИТЕ НАС –ДАЙТЕ НАМ ЖИТЬ!...НАМ НЕ НУЖНО ГОСПОДСТВА МЁРТВЫХ!ЭТО НЕВЫНОСИМО!ДА УГОМОНИТЕСЬ ЖЕ ВЫ НАКОНЕЦ!ОНИ ГОВОРЯТ, ЧТО МЫ ИХ ПРЕДАЛИ?ЭТО ОНИ НАС ПРЕДАЛИ!МЫ ИСПРАВЛЯЕМ ИХ ОШИБКИ!

134МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, ДУШАН РАДОВИЋ. ЧЕЛЕЧИМО СЕ ОД ЊИХОВИХ ЗАБЛУДА!ИДЕАЛИСТИ!НЕИЗЛЕЧИВИ САЊАРИ!КОНЗЕРВАТИВЦИ!ДОСТА ЈЕ БИЛО!СМИРИТЕ СЕ!ЉУБОМОРНИ СТЕ НА НАШ ЖИВОТ!ЛАКО ЈЕ БИТИ МРТАВ И ПАМЕТАН!ПУСТИТЕ НАС НА МИРУ!ВИ СТЕ СЛЕПИ ЗА НАШЕ ПРОБЛЕМЕ!ЋУТИТЕ! НЕ МОЖЕТЕ НАМ ВИШЕ ПОМОЋИ!ТИШИНА! ДОСТА ЈЕ БИЛО!СПАВАЈТЕ!... МИ ЖИВИМО ВАШ САН![42]И НАШ ЖИВОТ БЕДНИ, ИЗА КАТАНАЦА,ТО ЈЕ БУДУЋНОСТ НАШИХ ПРАОТАЦА.НАШ ВЕК БЕЗ ЦИЉА, НАДЕ, БЕЗ ВИДИКА,ТО ЈЕ СВРХА ЖРТВЕ СВИЈУ МУЧЕНИКА.И ДО ДАН-ДАНАС – СВЕ ОД ПАМТИВЕКАСРЕЋНИЈУ БУДУЋНОСТ НИКО НЕ ДОЧЕКА.АЛ СТИЋИ ЋЕ ОНА, НОЋУ ИЛИ ДАЊУ,У ЧАСУ КАД СВИ ИЗГИНЕМО ЗА ЊУ.Матија Бећковић, Душан Радовић. Че, трагедија која траје. Б., 1970.Овај свет у коме живимо тако је сазданда је онај који се плаши већ изгубљен.Иво Андрић

МАТИЯ БЕЧКОВИЧ, ДУШАН РАДОВИЧ. ЧЕ 135ЛЕЧИМСЯ ОТ ИХ ЗАБЛУЖДЕНИЙ!ИДЕАЛИСТЫ!НЕИЗЛЕЧИМЫЕ МЕЧТАТЕЛИ!КОНСЕРВАТОРЫ!ХВАТИТ!УТИХОМИРЬТЕСЬ!ВЫ ЗАВИДУЕТЕ НАШЕЙ ЖИЗНИ!МЕРТВЕЦАМ-ТО ЛЕГКО БЫТЬ УМНЫМИ!ОСТАВЬТЕ НАС В ПОКОЕ!ВЫ СЛЕПЫ К НАШИМ ПРОБЛЕМАМ!МОЛЧИТЕ! ВЫ УЖЕ НЕ МОЖЕТЕ НАМ ПОМОЧЬ!ТИШЕ! ХВАТИТ!СПИТЕ!.. МЫ ЖИВЁМ ВНУТРИ ВАШЕГО СНА![42]НАША УБОГАЯ ЖИЗНЬ, ЗАПЕРТАЯ НА ЗАСОВ,ЭТО – ГРЯДУЩЕЕ НАШИХ ПРАДЕДОВ И ОТЦОВ.ВЕК БЕЗ ЦЕЛИ, НАДЕЖДЫ, БЕЗ ПОСЛЕДНЕГО БОЯ –ВОТ ВАМ ИТОГ СТРАДАНИЙ МУЧЕНИКОВ И ГЕРОЕВ.ГОРЕСТНОЙ ЧЕРЕДОЙ В ВЕЧНОСТЬ УХОДЯТ ВЕКА –СВЕТЛОГО ЗАВТРА НИКТО ЗДЕСЬ НЕ ДОЖДАЛСЯ ПОКА.БУДУЩЕЕ ПРИДЁТ НОЧЬЮ, А МОЖЕТ, И ДНЁМ,В ЧАС, КОГДА МЫ ЗА НЕГО ВСЕ КАК ОДИН УМРЁМ.Перевёл Андрей БазилевскийПолностью публикуется впервыеФрагменты: Антология сербской поэзии**. М., 2004.Мир, в котором мы живём, создан так,что тот, кто боится, уже погиб.Иво Андрич

136РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАРадован КараџићР. 1945СИТОВАЦИЈАЛаки шаљиви комадЛицаРадојица, кандидат за лидераМајсторовић, лидермејкерДобриша, конобарЕдвард – Еди, представник «међународне заједнице»Мирза, који се не види, већ је иза завесе, и отуда додаје папириће ЕдвардуСлика прваПросценијум, завеса је затворена. Просценијум представљабашту неке кафанице. Неколика сиромашна баштенска стола,са столицама. На завеси ће се касније обесити мапа Републике Српске иФедерације БиХ. На једном крају седи за столомлепо одевен човек, Мајсторовић, са једним већим кофером,и једним мањим, као актен ташна. Час се исправи,час стави лактове на колена, а лице у шаке. Уздише.За истим столом са друге стране седи нешто сиромашније обучени запуштен човек, Радојица, са великим кофером крај себе.Мајсторовић (отпухује, држећи главу у шакама, са лактовимана коленима). Ух, хууууј. Ух. Ето ти сад, Мајсторовићу.Искористише те, ко Панто бабу. Ко Панто бабу.Радојица (понавља, као за себе). Богами, ако је ко Панто бабу,не ваља. Ништа не ваља.МајсторовиЋ. А можда је суђено. Врага, суђено, што ниједругима суђено? И сад, Мајсторовићу, напоље, из свих комбинација.Мора, каже, ради народа (кревељи се). Као, народ је у праву, народ негреши, народ ово, народ оно, и, Мајсторовићу, за тебе нема места. То јепретеривање. Народ је паметан само у пословицама. Иначе, греши,страшно греши. А кад гласа, тада непогрешиво погреши. Па да, не гласанарод, него појединци, а појединци греше. А народ је пун појединаца.Све појединац до појединца, грешка до грешке. Ма, не можеш ти

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 137народу веровати. Курва је то. Умиљаваш се, умиљаваш, а он окрене, пагласа другачије. А, и ови моји! Сад им не ваљам, а крви сам им дао...Шта, чије? Своје... највише своје, а сад напоље. Ни љубавницу, богати,нисам због њих смео да имам, само да им угодим...Радојица. Ја то нисам смео, али не од сцене, него од жене...Мајсторовић (први пут обраћа пажњу на њега, као да гапрви пут види, дури се и чуди). Какве жене?Радојица. Наопаке жене. И моје жене. Само је своја женанаопака.Мајсторовић. Је л’ ви то разговарате са мном?Радојица. Не. Ви разговарате са мном. Ја мирно пијем својшприцер, а ви узнемиравате јавност. То јест, мене.Мајсторовић. Ја разговарам са вама?! Не долази у обзир. Јаразговарам сам са собом. И, ко си ти, уопште?Радојица. Уопште – ја сам ти нико и ништа. А ни посебнонисам нешто боље. А ти?Мајсторовић. Ех, кад бих могао да ти кажем да сам нико иништа... Ти и не знаш колико си срећан што си нико и ништа. А даси само један дан био неко и нешто, после више никад не би могаода издржиш да будеш нико и ништа.Радојица. Је ли?! То си ти, као, био неко и нешто, па сад...Мајсторовић. Сад ођедном треба да будем нико и ништа. Ито због туђих грешака ја падам...Радојица. Па, јеси ли пао са висока, или...?Мајсторовић. Богами, са висока.Радојица. Па, шта си то био?Мајсторовић. Био бог и батина. (Крсти се.) Боже миопрости. Био све и свја. Само што се ја нисам видео. Био сам изасцене. Ови, који су били на сцени, нису знали бекнути без мене...Све потезе сам им ја смишљао... без мене би били... Ма, да ти непричам. И сад, ођедном сасвим нова ситуација. Шта пијеш?Радојица. Оно што плаћаш. А како се зовеш, осим «Бог иБатина»?Мајсторовић. Ја сам ти Мајсторовић.Радојица. Мајсторовић, за шта?Мајсторовић. Шта, за шта?Радојица. За шта си мајсторовић?Мајсторовић. За све, човече. Ја сам ОНАЈ Мајсторовић,познати.Радојица. Мајсторовићу, никад чуо.Мајсторовић. Чућеш, ако ниси. Како се овде зове конобар?Радојица. Викнеш: конобар! Али само ако имаш пара.Мајсторовић. Паре нису проблем. Како му је име? А паренису проблем.Радојица. Ма немој! Па, то је одлично. Мени су паре увекпроблем, а конобар ми никад није проблем. Е, па Мајковићу, ала бими могли да се дружимо. Да видим?

138РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАМајсторовић. Мајсторовић, а не Мајковић. Шта, да видиш?Радојица. Те паре, што нису проблем.Мајсторовић. Ма, ето, отвори ту ташницу.Радојица (отвара актен ташну, препуну пара, и он сезабезекне). Аааахххууууу. Добриша!Мајсторовић. Шта, Добриша?Радојица. Конобару је име Добриша. И питај ме шта годхоћеш, све док нам ово буде трајало.Мајсторовић. Полако, није то за трошење по кафанама. Имамја друге планове са тим.Радојица (затвара ташну, разочарано). Е, онда не знам какосе зове конобар.Мајсторовић. Хајде, не нервирај се, има ту и за кафицу...овај, за шприцер, виски...Улази Добриша, конобар, увија се и врцка, уноси кафу и шприцер.Добриша. Јааао, доообар дан. Јааао, што сте ми данас лееепи,господине Радоица. Јааао, што сте ми данас некаааако, некааако,нееекаааако...Радојица. Добриша, немој да се мучиш. Изгледам никако, пати незгодно да кажеш, ето, то је. А «некако» изгледа овај господин.А јошё кад би видео ово коферче, он би ти изгледао «итекаконекако»...Добриша. Јао, што ми је драааго...Радојица. Добро, добро, Добриша! Можеш да идеш, па дођимало касније. Биће нека ситовација, па морамо да је размотримо.’Ајде, Добриша, мало ме пошашољи, има да размотримо некуситовацију.Добриша (шашољи га испод браде). А, хоћу ли моћи даостанем маааало дужеее?Радојица. Моћи ћеш, Добриша, моћи ћеш. Зависно одситовације.Добриша (одлазећи). Јааао, што ми је драго што ће битиситовацииија.Мајсторовић. Шта има ситовација везе са тобом? И не кажесе ситовација, него ситуација, а то и онако нема везе с тобом.Добриша. Јааао, волим кад је ситовааација. Онда се осееећа уваздуууху. Разумееете, електрицииитет. Сви се некакооо уозбиииље,па буде важно, све буде тако вааааажно...Радојица. Дабоме, то сам и ја приметио. Богати, безситовације смо нико и ништа. А кад је ситовација, кафана ти је, па иова прчварница, извини Добриша, постане ти историјска. Кафа,историјска. Шприцер, историјски. Супа, еј, кисела чорба, историјска.Бога ми мога, разумеш. А жене! Што њих ситовација умири, кобубице. Само гледају шта ће да буде. Праве жене, разумеш.Ситовација, брале, нема шале.Мајсторовић (Добриши, који је застао). ’Ајде, Добриша, не

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 139знаш ти шта је ситовација, само донеси пиће.Радојица. Немој да потцењујеш Добришу, он увек намиришеситовацију. ’Ајде, причај, Мајковићу!Мајсторовић. Мајсторовић. Па, види како. Ситуација сеизменила. Долазе избори, знаш. И, сад, нико не зна шта ће бити.Радојица. Богати. Долазе избори? Нисам приметио да су билиотишли. Мени се чини да су они стално ту, па више и не обраћампажњу.Мајсторовић. Јесте, стално су ту, али се стално и примичу,знаш. Наступила је сасвим нова ситуација. Мора се наћи новикандидат. Овај наш не може да се кандидује, а онај њихов не можеда победи. Сад наши хоће да нађу новога, и сад је настала трка.Свако има свога фаворита, разумеш.Радојица. Па, у чему је проблем?Мајсторовић. Па, сад ти свако тражи свога кандидата, патражим и ја. Био сам ја са кандидатом, али су ме избацили из свихкомбинација, због овог бедног коферчића. Мисле да се спасе, каджртвују мене.Радојица. Дешава се, жртва коња за краља.Мајсторовић. Немој ово, коња, молим те. Рецимо, лауфера.Радојица. Добро, господине лауфере. А, јесу ли те избацилииз стана?Мајсторовић. Не из стана, зашто из стана? Избацили изкомбинација.Радојица. А ово коферче, оставили су ти?Мајсторовић. Ма, не би ми оставили ни цвоњак. То сам имсклонио. Могу сваки час да се појаве, да ми то отму.Радојица. Шта се буниш. Види са чиме су мене избацили, и тои из комбинација и из стана. А ти си остао у стану? И види још овокоферче, ову коферчину пара. Паруљина.Мајсторовић. Будало, ово није ништа, према ономе што јеостало унутра.Радојица. Је ли остало много?Мајсторовић. Ууууууу. Уууууу. Ууууууу. Не питај. Изабраћенеког шмокљана, новајлију и наивка, па ће други све то да нам дигнуиспред носа. Али, и они у опозицији се муче, немају јединственогкандидата. А ни странцима се још није допао ни један жив Србин. Неостаје ми ништа...Радојица. Како не остаје? А коферчина и паруљине?Мајсторовић. Ма, није то ништа, ако немаш моћ. То сеистопи. Не остаје ми ништа него да нађем и ја свога коња за трку...Радојица. Код нас се на коњима нико није прославио.Прослави се, можда, коњ, али газда и јахач, за њих нико ни не хаје.Мајсторовић. Не разумеш. Да потајно нађем свогакандидата, и паф, кад он победи, а они се изненаде ко је главнимајстор иза сцене. Нико не зна ко га је довео. Ја им га подметнем,разумеш? А први дан, инаугурација (гестикулира по ваздуху, као да

140РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАописује славолук), и сви се тискају да буду близу, кад новипредседник, изненада, као гром из ведра неба, пореда све око себе. Адо себе, са леве стране, остави једно тајновито празно место...Радојица. За жену...Мајсторовић. Не за жену. Жена је на десној страни. На левојстрани, једно место... Нико не зна за кога. Кад, паф, главни лидермејкерсе појављује иза сцене. Ја. Ја, буразеру.Радојица. А, што се ти не кандидујеш, па фино будешпредседник? Мајковић, председник, паф!Мајсторовић. Мајсторовић. Ма, ја бих то радо, али би мезгромили, са свих страна би гракнули на мене. Рекли би, ти сииздрндан, ти си потрошен...Радојица (пипка ону актен ташну). Далеко си ти од тога да сипотрошен...Мајсторовић. Не може, не може. Не вреди мислити о томе.Мада би било лепо... И кад мислиш о томе... лепо ти око срца...(Отресе главом.) Не вреди губити време. Морам ја наћи себикандидата. Убедио сам ове из међународне заједнице да ми дајувремена, да се спустим у народ, да нађем једног златног Србина...Немам много времена, а и полиција ми је за петама, да ми отму ово.Али ако на време нађем кандидата, на коњу сам.Радојица. Снађи се, Мајковићу. А какав треба да ти буде тајкандидат?Мајсторовић. Треба да буде тип лидера, разумеш... не умемда ти опишем, али да људи виде у њему оно нешто... оно нешто...што не може да се опише... али да буде оно нешто...Радојица. «Оно нешто, оно нешто». Шта ти је то?Мајсторовић. Е, кад би се то могло објаснити, могло би се иодглумити, па би свака будала могла да одглуми и да буде лидер...Радојица. А, будала, не може да буде лидер?Мајсторовић. Може, али, кад једном постане лидер, не смеда остане будала. Е, ту ти наступам ја, и људи као ја, разумеш.Лидермејкери. Који праве лидера, разумеш, и одржавају га, стоје изасцене, разумеш... (Гестикулира.) Ма, направићу ја себи лидера икандидата, па макар га правио...Радојица. Од блата...Мајсторовић. Не од блата. Не ваља. Оставља трагове. Одглине. Па макар га направио од глине.Радојица. Не ваља... Биће ти мекан.Мајсторовић. Неће бити мекан, неће. Мени ће бити мекан копамук, а њима ће бити тврд. Овај ће бити од печене глине, разумеш?Од пе-че-не глине. Да му не могу ништа ни кише, ни суше...Радојица. Уј, тај ће ти бити добар. Неће да троши, не једе, ниветрове не пушта...Мајсторовић. Тако је. Да нема никога свога. Нема пријатеља,нема рођака, нема...Радојица. Да буде само твој...

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 141Мајсторовић. Саааамо мој. Нема никога, осим мене.Непознат човек, разумеш. Није наш, а чим није наш, не може мунико ништа. Ми нашега одмах рушимо, разумеш. Чачкамо шта мураде деца, шта му воли жена... Нама је најбољи туђ, о коме не знамоништа. Па, ми, бре, побисмо толико добрих краљева и кнежева. Знашли зашто смо их побили? Зато што су били наши. Да су били туђи, неби их пипнули.Радојица (развучено). Не ваааља, богати, убијати краљеве. Богсе љути, не ваааља.Мајсторовић. Ма пусти сад краљеве. Слажем се, не ваља.Али шта ја сад да радим? Морам да нађем некога, кога нико не зна, икоме нико ништа не може ни да измисли. Разумеш, морам да нађемчовека за кога нико не може ништа ни да слаже. Да буде изненађење.Пот-пу-но из-не-на-ђе-ње!Радојица. Богами, како си га ти описао, тешко ћеш да нађештаквога. Тај ти је нешто слично мени. Нико ме не зна, и неће ни дазна за мене. Такав сам како кажеш, само што нисам од глине. Неможе за мене, разумеш, ни да се слаже нешто. ’Ајде, пробај да нештослажеш за мене. Рецимо, гледај онога швалера! Ма, иди, бре. Или,гледај онога парајлије, накро се до крова. Или, гледај оногбонвивана, што се замаскирао у јада. Није он јадо, но се прави јадо,да заметне трагове. Ма, иди, нико неће да ти поверује ни кад би мурекао да сам жив.Мајсторовић. Ма, није ваљда тако?Радојица. Тако, и још горе. Ето, кад су ме жена и пуницаистерале из куће, нису могле ништа ни да смисле као разлог. Питам,па је ли ја тебе варам? Она каже: Ти да некога вараш. Не бунцај. Па,је л’ пијем? Она каже: Ти да пијеш! Пиће је за људе, бежи одатле. Тиушмркујеш понеки шприцер, ни пиће није за тебе. Питам, па је л’коцкам? Ти да коцкаш! И коцка је за људе. Па шта је разлог, питам.Чуј, шта је разлог, каже жена. Па ти си разлог, куд ћеш већи разлог.Ти, ти си разлог. Па, радим ли ја ишта што не треба, питам ја жену ипуницу. Не радиш ни што треба, ни што не треба. Не тражи разлог,него тражи стан. Разлог си ти, и готово. Ето ти сад! Значи, нађинекога сличнога мени.Мајсторовић. И истерале те?Радојица. Да, али сам им са зида мазнуо слику нашега драгогКарла. (Показује фотографију.)Мајсторовић. Карла? Кога Карла?Радојица. Не знам ни сам кога. Увек смо имали некога«драгог Карла», кога смо држали на зиду. Што се вртиш?Мајсторовић. Ма, цури ми време, а полиција може свакичас... Али, кад имам кандидата, не могу ми ништа. Нема друге, негода узмем тебе.Радојица. Мене?!? Мани, нисам ти ја за то. Ја сам ти нико иништа.Мајсторовић. Није, зар, тако црно?

142РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАРадојица. Ма, није тако, него је још црње. Ја сам ти никакав,ето ти. Да сам моја жена, не само да бих се развео, него се не бих ниоженио собом, ето ти. А председник, где ја могу да будемпредседник? Нисам ти ја способан за то.Мајсторовић (хвата се за главу). Е, ово први пут чујем. Тиси, бре, једини човек код нас, који мисли да не може да будепредседник државе. Стани, молим те, да запишем датум и догађај.Ово је за историју. Има неко ко мисли да не може да будепредседник државе. Има не-ко...Радојица. Чекај, чекај, стани, Мајсторовићу! Стани,Мајсторовићу! Ништа не записуј. Нема. Ако ћемо поштено... Заштоја једини да нисам за председника? Нећу да будем изузетак.Мајсторовић. Значи, и ти мислиш...? Па што онда причаш даниси за тај положај.Радојица. Ма, онако, правим се скроман. Што не бих могао ија, кад могу толики други. Само, видиш какав сам, запуштен, и то...Мајсторовић. А, то ћемо да средимо. Да видим! (Узима га заруку, гледа нокте, мршти се.) Имаш право, овако не би могло. Аликад ми све ово састружемо са тебе, има да синеш, као нов. (Гледа муочи, зубе, као што лекар ради, затим одећу, и мршти се, као да свесмрди.) Све ово може да се дотера, да будеш као нов. Само давидимо како стоје остале ствари.Радојица. Е, богами, бојим се да ти тај тест нећу проћи. Овошто ме видиш – видиш. Све остало стоји лошије. Не стоји никако,ако ме питаш.Мајсторовић. Чекај, чекај, ми ћемо то проценити. Само тимени искрено реци како те шта питам. (Вади блок и спрема се дазаписује.) Имаш ли децу?Радојица. Имам... овај... немам... овај... и имам, и немам.Мајсторовић. Е, то. То је најбоље. Да их имаш, а као да ихнемаш, разумеш. Незгодно је да се кандидује неко ко нема децу, алидеца могу да буду проблем. Вееееелики проблем. Има да их нема, даједва дишу. Иначе, опозиција одмах дигне дреку... Те, деца му радеово, те деца му виђена ту и ту, те деца му воле оно. Знаш ли, бре, даје Пашић умро од туге што је краљ прихватио неки трач о његовомсину. Има да буду ко ваздух, знаш... Да су ту, а да се не виде... Садми објасни, како то: и имаш и немаш?Радојица. Па, имам. Родила су нам се нека деца. Али, изгледада их нисам ја потпуно направио.Мајсторовић. Ти си луд. Како, ниси потпуно? Или синаправио децу, или ниси.Радојица. Ма, нешто сам правио, али изгледа да нисам свенаправио ја.Мајсторовић. Откуд знаш?Радојица. Рекла ми жена. Једном, кад се наљутила на мене.Каже, ниси ни за шта. А ја кажем: јесам, бар сам мајстор за онествари. Их, каже она, за оне ствари је магарац велемајстор, а ти му

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 143ниси ни шегрт. И још сам прави своју магарад, не помаже му нико.Па и ја правим сам своју децу, кажем ја.Мајсторовић. Па, свако, ваљда, сам прави...Радојица. То сам и ја мислио. Ниси био, каже она, у стању нидете цело да направиш. Како нисам био у стању? Она каже: кад сиотишао у војску, остала сам у другом стању, али си оставио детенедовршено. Рекла јој једна наша гатара. И онда јој је нашла некогмајстора, неког што је тамо зидао куће, да јој доврши то дете.Изгледа да је она свако наше дете негде довршавала.Мајсторовић. Богати?!? Мајстора јој нашли! То би могло данам све поквари.Радојица. Не верујем да ће ишта да поквари, кад није досад.Мислим да је то био неки добар мајстор. Деца су испала дивна.Мајсторовић. Могло би да нам поквари ову моју замисао,разумеш. Али, ако никоме не би помињао, та ствар би могла да сесреди. Решено, оно за децу, да ниси никоме поменуо више. Непомињи дограђивање, разумеш?Радојица. А, велиш ли?Мајсторовић. Не велим, него кажем. Треба се чуватиопозиције, а међународну заједницу то не занима. Они ће да питајуза друге ствари.Радојица. А, шта ће да ме пита тај разредни старешина?Мајсторовић. Није разредни старешина, него међународназаједница. Мало ће да те пропитају из демократије, из Европе, из тихствари, разумеш?Радојица. Може ли без тога? Снађи се, Мајсторовићу.Мајсторовић. Не могу да се снађем, мораш да прођеш предњима, њихове тестове. Они броје гласове, схваташ? А сад идеш настругање и дотеривање.Радојица уђе одмах иза завесе, и по померању завесе види се да се тамооблачи. У међувремену њега сређују, облаче, шминкају, да буде као«цурица», помало као харлекин, са исувише набељеним и зарумењенимобразима, са шминком на уснама.Слика другаРадојица, седи укочено за столом, загледа се, пипка ново одело.Мајсторовић, пише, рачуна, погледује у ташну са парама, па затиму теку пред собом. Неко куца, и они се тргну.Мајсторовић. Полиција!?Радојица. Моја жена!?Мајсторовић. Еди!?Улази Добриша.Добриша. Јао, дооообар дааан! Ево мене опет.

144РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАМајсторовић (осорно). Јао, добар дан. Иди до врага, препаденас. Шта хоћеш?Добриша. Јаао, ја ниишта. Само тако... Да видим ситовацију.Радојица. Нема још ситовације.Мајсторовић. А што не би рекао «Јао, довиђења»?Добриша. Јаао, и то ћу рећи, али ми жао, јер бих онда мораода идем.Мајсторовић. Немој да жалиш, ко Бога те молим. Само тиреци «довиђења». Или још боље, реци: «Јао, довиђења».Добриша. Јао, жао ми да не видим ситовацију.Мајсторовић. Ма, јеси ли ти «топли брат»?Добриша. Јао, шта је то «топли брат»?Мајсторовић. Не знаш? То је мало, тако као ти, веселијичовек, онако... који воли мушкарце.Добриша. Јао, ја волим и мушкарце... (пауза) и жене (пауза) идецу.Мајсторовић. И децу, несрећниче?...Добриша. Јао, и овце...Мајсторовић. И овце?...Добриша. И коње...Мајсторовић. И коње...? Па, ти си луд.Добриша. Јао, нисам. То су ме већ питали. Волим, волим...Мајсторовић. Шта још волиш, црни сине?Добриша. Волим брдо.Мајсторовић. Брдо?!? Како то, брдо? Боже, брдо, људи,коњи, овце!? Црни Добриша, ти баш не правиш разлику.Добриша. Јао, има ту разлике. Са људима причаш, а на коњујашеш. Не може обрнуто, знаш. Са коњем не можеш да причаш, а наљудима не можеш да јашеш. Једно је кад си ти на брду, а друго кадје брдо на теби, или кад си ти на коњу, и кад је коњ на теби. Јааао,што је то лепа разлика.Мајсторовић. Брдо на мени! Коњ на мени? Јеси ли ти пијан?И шта се ту раколиш, као да си снео јаје?Добриша. Јаао, зато што је лепо...Мајсторовић. Шта је лепо, до врага, реци и мени, да се и јаодушевљавам? Ја видим много црнога, а ти се пренемажеш одлепоте. Иди, молим те, буди негде друго, и буди нешто друго.Добриша. Јао, једва чекам да будем нешто друго, али не знамшта.Радојица. Шта си ти, Добриша? Јеси ли Србин?Добриша. Јааао, јесааам.Мајсторовић. Па, зашто јао? А зашто си Србин? Ко бога темолим, буди нешто друго.Добриша. Јааао, а шта?Радојица. Знаш шта, буди ја. Ја идем са овим господиномлауфером у нову ситуацију, а ти буди зет мојој пуници. Такав би себаш допао мојој пуници...

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 145Мајсторовић. И жени, и жени...Радојица. Не би жени. Мојој се жени жив створ не можедопасти. Можда, неко куче, али жив човек, не!Мајсторовић. Кажи ти мени, Добриша, пре него одеш, хоћули ја да победим?Добриша. А шта играте?Мајсторовић. Шта играмо? Води га, молим те, одавде. Меније питање живота или смрти, а он се загрцнуо од ентузијазма.Радојица. А је ли, Добриша, видиш ли ти у мени нештонеобично, велико? Нешто што указује да бих ја, рецимо, једнога данамогао да будем нешто велико.Добриша. Јааао, не видим.Радојица. Чудно, увек су у мени видели нешто необично.Мајсторовић. Ко, ко?Добриша (понавља као аутомат). Ко, ко?Мајсторовић. Иди, Добриша, ко бога те молим. (Добришаодлази.) Ко је видео у теби то нешто?Радојица. Баш сам се мислио да ли је то важно, и може ли дами помогне. Ја сам од малих ногу, знаш, активан. Мислим, могло бида се скрпи као нека биографијица, или нешто.Мајсторовић. Види, па већ сам ти објашњавао да биографијаможе да буде вееелики проблем. Али, да видимо, можда и имашнешто што се да искористити. Причај.Радојица. Па, још у кризи око Трста ја сам био на правојстрани, и не само то, него сам све око себе повукао на ту страну.Мајсторовић. Шта причаш, кад је била та криза, ти си могаоимати свега неколике године. Био си још у пеленама.Радојица. Е, то, ствар је баш у пеленама. Било се силнозакувало. Хтели сви да иду у рат, богати. Знаш, мој отац се нијемного питао у кући, али мајка, она је била права скојевка. И име јепроменила и назвала се Скојка, знаш... а име јој је било Стојка.Заменила једно слово, због ситовације. Хтела и нас остале дапрекрсти... Ууу, да ти не причам. Мени хтела да да име Стаљинко, паТрстико, због Трста. После је опет, због ситовације, постала Стојка.Старо Т се показало боље од новог К. Ситовација.Мајсторовић. Богати?!? Ја мислим да ти више не причаш отоме, то може само да поквари ствар.Радојица. Чекај, да ти испричам, видећеш како је испалодобро. Спреме се ови наши, хоће сви у рат. Из Београда јављено дасе праве митинзи, да се урла, «Живот дамо, Трст не дамо», «Трст,Горица и Ријека биће наши довијека», има да се бијемо саИталијанима. Кад, ођедном, дође однекуд песма: «Друже Тито, самозови, летећемо ко орлови; летећемо као птице, изнад Трста иГорице». Ауууу, ту ти наш народ полуди. Хоће да иду сви да се бију.Моја мајка, Скојевка, запела највише. Из Београда јављају да сеникуд не иде, каква битка, има политички да се делује. Ааа, јок. Ковише пита Београд. Заоштрило се, разумеш, наступила нова

146РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАситовација, ко шиша Београд, има да се иде на Италијане. Е, ту јаодиграм прву историјску улогу. Продерем се што сам више могао:«Нееееееееееееее». Тада сви обрате пажњу на мене. Нису ме, богати,пресвлачили недељу дана, није дала ситовација, овај ситуација. Онитамо, да ме пресвуку, кад, имаш шта видети!Мајсторовић. Па, наравно, имаш шта видети кад непресвлачиш дете недељу дана. Пуне пелене, ето шта имаш видети.Радојица. У праву си. Али, и ниси у праву. Јер, то нисуобичне пелене, то су биле моје пелене. Ништа обично, све необично.Ту се нађе једна баба гатара, знаш...Мајсторовић. Знам, она што ти је за жену нашла мајстора...Радојица. Не та, та је млађа, та јој је кћерка. Ми имамо тутрадицију, знаш, у тој породици су све гатаре.Мајсторовић. Богатииии?!? Ала си ти имао среће што јеживела у твоме селу. Али, молим те, да је више не помињеш.Радојица. Па, не помињем је ја, него ти. Ја сам ову млађускроз заборавио, чим си ми рекао да би могло да шкоди. Их, шта самја попио шприцера, да бих је заборавио, а чим си ти рекао да бимогло да шкоди у освајању власти, ја је заборавих, ко да је никадније било. Али, слушај за ову, стару... то јој је мајка, знаш...Мајсторовић. Добро, ’ајде, причај, само ако је кратко ипаметно.Радојица. И онда то ова баба, разумеш, погледа у пелене.Обустави све оно одушевљење, и погледа у моје пелене, и каже,«Остав, не ваља!» Шта, не ваља? Нема од рата са Италијаниманишта. Вичите и блечите, колико хоћете, али рата нема. Како знаш,питају је они. Видим, каже, по овим пеленама. Умела је да чита измојих пелена, баш ко из кафене шољице. «Шта кажеш», сви јеразочарано питају. Тако, каже, нема ништа од тога. Овде немагрешке. То она мисли на мене, и на мој, ’ајмо рећи, утицај на пелене.Ето, тако сам ти ја спречио зло. Још кад сам био мали мир за мененије имао алтернативе. Можда смо се зезнули за Трст и Горицу.Ријека је стварно остала наша, и ја не знам колико је то моја заслуга,али ми жао Трста и Горице. Све сам мислио да баба случајно нијепогрешила.Мајсторовић. Слушај, прича је дирљива и поучна, али молимте, немој да је стављамо у биографију. А и шта нас брига. Да смотада изгинули за Трст, Горицу и Ријеку, «биће наш и довијеку», садби то припало Словенцима и Хрватима, и шта бисмо имали од тога.Добро је баба урадила, али немој да то помињемо.Радојица. Није баба урадила, ја сам урадио, а баба је саморастумачила... Али, има још тога.Мајсторовић. ’Ајде, реци, али само ако је маркантно.Радојица. Маркантно је, како није. Како не би биломаркантно, кад је било у вези са Стаљином. Мени хтели да наденуиме Стаљинко, али ја се нисам дао. Копрцао сам се толико, да је тоодложено за касније. Онда, једнога дана, сви наши се попишу,

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 147вееелики списак, сви се попишу на једном списку, као дају подршкуСтаљину. И опет забораве на мене, једно, недељу, две дана. Ја самвикао, викао «Неееееееее», па опет «Неееееее», све док она баба нијеобратила пажњу на мене, и поново завирила у пелене. А, јоооој, тоти направи преокрет. Баба не да ни проговорити. Каже, видела је даје опасно, да не може бити опасније. И ту ти она употреби и онајсписак, да ме доведе у ред, разумеш, дохвати и Стаљинову слику, пабогами и њу употреби. Кад, у тај час, УДБ-а на врата. Неко јојдојавио да се прави тај списак, и баф, право на врата. Затекну ту,богами, пола оних што су се потписали. Сад се они унередили одстраха. УДБ-а пита, где је списак, где је Стаљинова слика, и тествари. Кад, једино се баба снађе, а то је баш зато што се бавиламноме, и проговори: «Ево вам, каже, списак, а ево вам и слика». Ја тупочнем да се смејем, је ли, очистило ме, па ми драго. Почне и УДБ-ада се смеје, почну и остали да се смеју. И тако, село почне да сесмеје. Од тада се стално смејемо. Смешно, па се смејемо.Мајсторовић. Слушај: обећавам ти да ово никад нећузаборавити, а да ти мени обећаш да ово више никад нећеш причати.Никоме. Може ли?Радојица. Може, што се мене тиче. Ако ти нећеш да тоискористиш у кампањи, баш ме брига. Само да знаш, има у мени«оно нешто» што ти тражиш да лидер има. Слажеш ли се? Наравнода се слажеш, не треба ни да питам.Мајсторовић. Имаш ли ти шта од касније, као зрео човек,мислим, јеси ли био против власти...Радојица. Јесам, стално сам био против власти.Мајсторовић. И, шта си радио?Радојица (показује лежерно одмахивање руком, као кад сеомаловажава). Одмахивао руком.Мајсторовић. Само то? Па, не могу да ставим да си био некидисидент, или антикомуниста, или... те свари...Радојица. Ја сам све то био, али им нисам показивао. Којизрео човек чачка мечку у, у, у уво, док лав спава...? Ако си био тако«зрео човек», то ти је било као да кажеш «зрео за Голог отока», итако. Ја сам на све што су они радили само одмахивао руком, и пиосвоје шприцере.Мајсторовић. Е, јеси им нашкодио!Радојица. На пример, они уводе привредну реформу. Ја дођему кафану, кад тамо – ситовација. Сви дискутују и пију. А ја самоодмахнем руком и кажем: «Ах, они и њихове реформе». Ево, питајДобришу. Добриша!Добриша (долази). Јаааао, ево ме!Радојица. Добриша, како сам ја одмахивао на њих и њиховереформе?Добриша (имитира га). Ах, они и њихове реформе.Радојица. Колико су они имали тих пропалих реформи?Десет? Ето, видиш. А ја сам на сваку њихову пропалу реформу, пре

148РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАнего што је и пропала, макар десет пута одмахнуо руком. Значи,најмање сто пута сам одмахнуо руком: «Ах, они и њихове реформе».Одлично, Добриша, можеш ићи. Ја мислим да то треба урачунати.Није то била мала ствар, а, нипошто. Могао си све да им дирнеш, алида им дирнеш у реформе, то није смело. Могао, си, бре, и сестру...да... поменеш, је ли, али о реформи све најбоље.Мајсторовић. А од школе, шта имаш?Радојица. Имам шта год хоћеш. Пиши шта ти падне на памет,нећеш погрешити. Пиши, студирао...Мајсторовић. Студирао! Шта си ти завршио, да то упишем?Радојица. Није сада важно шта сам завршио, него шта самзапочео. Ја сам ти започео сваки факултет. Важно је почети, јер јесамо почетак тежак. А ја баш почетак нисам избегавао.Мајсторовић. Добро, ’ајде да и ово заборавимо. Смислићемонешто.Радојица. Не мораш ништа да смишљаш, напиши «студираоразне факултете». Напиши ми «школовао се више него већина нашихисторијских личности».Мајсторовић. Добро, победио си. Нећемо писати ништа.Радојица (ликује гестикулацијама).Слика трећаРадојица, Мајсторовић, Еди, Добриша.Радојица (окреће се Мајсторовићу). Ко је, бре, овај?Мајсторовић. Пред њим се полаже.Радојица. Нешто ми познат. Ма, погледај га мало боље.Одакле је?Мајсторовић. Из Америке.Радојица. Ни један Американац није из Америке. Само је БикКоји Седи из Америке, а ово није Бик Који Седи. Одакле је он дошаоу Америку?Мајсторовић. Појма немам. Ваљда из Аустрије.Радојица. Све ми личи на некога нашег «драгог Карла».Држали смо му слику на зиду, кладио бих се.Мајсторовић. Молим те, немој сад да убрљамо ствари.Најважније је да сам ја њега довукао овде, да прихвати да разговарас тобом. То је било најтеже, разумеш, јер они имају своје идеје. Знајутачно какав човек треба да буде. Идем ја да га припремим, а ти...пази... разумеш?... да све буде...Одлази до краја сцене, где чека Еди, осврћући се и ишчекујућида се нађе с неким.Мајсторовић. А, добро дошли, добро дошли, ево мене, евовас... сад ћемо да завршимо посао...Еди. О, добро дошли, добро дошли... А где кандидат?

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 149Мајсторовић (показује према Радојици). Ево кандидата. Евокандидатчине.Еди. О, о, види ја, види. (Загледа га и чешка браду.) Ви сигурна,то добра кандидат?Мајсторовић. Ма, одличан. Праааво изненађење.Еди. Ви знала? Нама треба слатан човек буде? Ови Хрватслатна човек, мора Србин буде слатна човек, разумела?Мајсторовић. А, муслиман, какав је муслиман?Еди. Не, муслиман, а Боснијак.Мајсторовић. А Бошњак, какав је Бошњак?Еди. Боснијак слатна човек, то разуме... Боснијак увек слатначовек, Боснијак не проблем. Србин проблем, Хрват проблем. СадаХрват не проблем. Нашла слатна човек.Мајсторовић. И ја сам нашао златног Србина. Видећете.Еди. Ја хоћу види и чује слатна Србин. Ја одмах пише мојашена, ја нашла слатна Србин. Она неће верује. О, ако ми нашласлатна Србин, о, па то буде колосааално. Колосааално. То нико неочекивала. Ја добим Нобелова награда. Богати, слатна Србин. Товише ретко него слатна рибица... Неће бежи?Мајсторовић. Како, да бежи? Од мене да бежи? Ма, немаговора.Еди (загледа Радојицу из далека, ставља прсте на браду имаше сумњичаво главом). Мени не чини слатна!Мајсторовић. Видећете, бољега нема. Мало ћемо још да гапозлатимо. Идемо. Срешћемо се на пола пута. За оним средњимстолом.Маше руком Радојици и позива га. Сусрећу секод средњег стола. Радојица пре руковања показује три прста,као српски поздрав.Еди (махинално, као нехотице показује два прста каолатинични слово В, а онда се трзне, отресе руком и рукује се). Акоти кандидује, ти не показивала три прста! Јасна?Радојица. Али, ја сам српски кандидат, ми смо седоговорили...Еди. Нема договорила, ја договорила, може само два прсти...(Показује два прста, као раније.)Радојица. А, не долази у обзир. Ни један Србин неће гласатиза мене. То није српски поздрав, и готово...Мајсторовић. Јесте, може да постане и српски поздрав...Еди (обраћа се Мајсторовићу). Ти касала слатна човек, а већима нема-проблема. Ми тражи нова Србин, а ово не нова Србин. Овостара Србин...Мајсторовић. Нема, нема проблема, то ћу ја да решим...(Обраћа се Радојици.) Прихвати, бре, немој да запињемо наситницама. Врло важно, колико прстију... Прихвати, кад те молим.Радојица. Ма, нећу да прихватим два прста, и готово!

150РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАРадојица и Еди десетак пута укрштају прсте.Прво Радојица уграби прилику и подигне три прста, а Еди одмахреагује са два прста, и боре се као јелени роговима. Тако се поновидесетак пута, без речи, при чему се гледају у очи, варакају рукамаи боре прстима. Чим се једном распетљају, игра се понавља неколико пута,и изненада, усред дијалога о другим стварима...Еди. О, о, може компромис, може компромис. Ако неће двапрста... (Показује на Радојичиној руци.) Ако она неће два прста,можела једна прст...Радојица. Јесте ли сигурни да може један?Еди. О, ја сигурно, може једна прст, то компромис...Радојица. Јесте ли ви сигурни? Ако ви хоћете, биће један, алинемој после...Еди. Може једна прст, може једна прст.Радојица. У реду, кад може. (Од два прста, савија кажипрст,и остаје са средњим прстом увис, како је непристојно.) Овако, је ли?Еди (нервозно петља око његових прстију). Не, не така, аовака... (Заклапа му и кажипрст и средњи прст, и подиже палацувис, као кад се показује да је нешто добро.) Овака, ти показала намаовака, и јасна... значи добра Србин...Добриша (улази). Јааааао, је ли дошла ситовација?Радојица. Јесте, сад је управо ситовација. Бежи, Добриша, дане поквариш ситуацију.Добриша. Јаоооо, ја ћу само мало да вирим и да уживам уситовацији...Добриша делимично одлази, али вири иза ћошка.Радојица (вежба, подиже и спушта палац, док су осталипрсти стиснути). О, богати, богати, како смо се брзо споразумели...(Онда мало вежба, час показује палац у вис, час средњи прст, паонда пита.) Ма, јесте ли сигурни да не може овако?Еди. Не, така, ја теби сломи то прст. То безобразна прст,разумела? Нема једна прст, тако, то буде љута сви народи, и нематри прста, то буде љута други ентитет, разумела?Радојица. Ма, неће се љутити ни Хрвати, ни муслимани, самови нас пустите, они показују своје, а ми своје...Еди. О, има, има љутиш муслимани. И, нема више муслимани.Радојица. Нема, муслимани? Па, гђе су, кад их нема?Еди. Ко, нема?Радојица. Па, муслимани?Еди. О, има, има муслимани, али нема зовеш их. Боснијакзовеш их.Радојица. Па, Бошњак, то ти је Босанац, а нису само муслимани изБосне. Босна није «ни Давидова, ни царска, ни спахијска», Босна је и српскаи хрватска и муслиманска. Тако смо учили у школи. А сад ви запели, «немамуслимана, нема муслимана, они су Босанци». А ми смо овде пали сМарса. Србе можда и натераш, али ти Хрвати то никад неће прихватити...

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 151Еди. О, Хрвати све прихватила, све прихватила, нема шала.Радојица. Прихвате, прихвате, али има шала. Баш због шалеони и прихвате... А, је л’ може муслимани са великим словом М?Еди. Што, велико?Радојица. Велико М за муслимане?Еди (разљути се). Нема велико! Нема Срби велико, немаХрвати велико...Радојица. Ја ништа не разумем. Како сад, ни код Срба, ни кодХрвата нема велико слово?Еди. Шта, слово? Мирза, помоћ!Мирза иза завесе додаје један папирић.Еди (сриче читајући). Само окре-ни-те нао-па-ко, па ћеразумети. (Окреће се Радојици.) Ви разумети само наопако?Мајсторовић (гура Радојицу, а обраћа се Едију). Разумећеони наопако и наопослу. Разумеће...Еди. Мирза, помоћ!Мирза додаје други папир.Еди (чита). Обрнуто: нема велико-Србин, велико-Хрват... о, о,о сад разуме. Нема велико Србија, разумеш.Мајсторовић. Разуме, разуме, то се разуме само по себи...Радојица. Разумем, има само мале ствари. Мали Срби, малиХрвати... је ли тако?Еди. Тако, тако.Радојица. И, богати, како сте ви то лако решили. Раније је тодеценијама био проблем, са великим или са малим словом... ’Ајде тисад схвати Турке!Еди. Турке? Не разуме, зашто хваташ Турке?Радојица. Сад видим да сте ви много тога променили. Изгледада сте неке и укинули, па их нема...Еди. О, о, но, но, но. Ти све разумела погрешно. Ја тебе скине...Радојица. Погрешила? Скинеш ме? Нисам погрешила, негопогрешио. Ја сам мушко, разумеш? Хоћеш ли сад да ме скинеш?Еди. Зашто тебе не скине?Радојица. Па, мислим, што сам мушко?Еди. Ја њега не разуме. Зашто не може скине мушко?Радојица. Значи, можеш да ме скинеш?Еди. То јасно...Радојица. Па, шта ћеш онда, кад ме скинеш?Еди. Онда ћу те на... на... на...Радојица. На... на... на... (Окреће се Мајсторовићу.) А, то неможе. Мајсторовићу, то се нисмо договорили.Еди. Мирза, како не мозе скине...?Мајсторовић (шапуће). Са листе, са листе, разумеш?Еди (странац чује и обрадује се што се разјаснило). То, скинемтебе са листе, и онда тебе на... на... (Мирза додаје папирић ) на-ју-рила.Сад јасна?

152РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАРадојица. Сад ми је јасно. И сад ми је много лакше.Еди. Лакше? Зашто кандидујеш, ако лакше?Мајсторовић. Ма, пустите га, идемо даље.Добриша (провирује). Што волиииим кад је ситовацијааа.Мајсторовић хукне према њему и Добриша опет побегне.Та радња се понавља повремено.Еди. И не мозе више зовеш Турци. Не зовеш више устаса.Радојица. Зашто, сам ће да дође?Еди. Ко, дође?Радојица. Усташа.Еди. Не може дође устаса, разумеш. Нема устаса. Зовеш самоХрват. Ни четник зовеш, ништа.Радојица. Е, то је баш штета, и за усташе и за четнике. Тамандозволили...Еди. И мора да ћувате братство-јединство као зеницу ока свога.(Чита са папирића, који му је додао Мирза иза завесе, а чита каошто је говорио Броз.) Ово, јасна? Мора да ћувате братствојединство,као зеницу... Мирза, зашто овде стоји Зеница? Зеница непроблем, боље да има Мостар. Мостар има нема-проблема. И морада ћувате братство-јединство, као Мостар ока свога. (Ставља у устатомпус, како је Броз радио.)Радојица (окреће се Мајсторовићу). Знаш од кога је ово чуо?Од...Мајсторовић. Знам, знам, немој сад да компликујеш, ћути,добро је кренуло...Еди. Ти разумела? (Мирза додаје папирић иза завесе.) О, добро,мора Зеница, мада мени не јасно зашто мора Зеница, зашто не,Мостар ћува...? И мораш учиш заједнички жифотиња, разумеш?Радојица. Е, тога нема. Заједничке животиње нема. Која језаједничка животиња? Магарац, не може. Имају га само Херцеговци.Крме, имамо ми и Хрвати, али немају муслимани.Еди. Нема, муслимани. Боснијак, разумеш?Радојица. Свеједно, му... му... му... Бошњаци немају крме.Еди. Шта то је крме?Радојица. Свиња, да простиш.Еди. Ко, свиња?Радојица. Крме је свиња.Еди. О, о, о, добро. Ја, не свиња, ти не свиња, он не свиња?Радојица. Бог с тобом. Ми смо чељад. Коњ!!! То мора да јекоњ!Еди. Шта, коњ? Зашто, коњ? Шта ова прича? Мирза, помоћ!Радојица. Нема заједничке животиње, џаба ти је. Само коњеимамо сви, а ако ти не даш, онда нема заједничке животиње.Мајсторовић (хвата се за главу, али ни сам не зна шта дашапне). Има, има, наћи ћемо.Еди. Е, така, така, нађеш заједничка животиња. Мирза, помоћ!

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 153Мирза додаје нови папирић.Еди (чита). За-је-дни-чки жи-во-т. (Брзо понавља.) Заједничкиживота, разумеш? Учиш заједнички живот.Радојица. Е, па добро, то ћу да учим, нема проблема. Ту имада се учи док си жив. То учимо петсто година, и још смо у првомразреду...Еди. Така... така... слаба учитељ. Ми добра учитељ. Ми вас садаспроведемо...Радојица. У Хаг?Еди. Не. У Хага ви иде сама. Ми вас спроведемо у другиразред, у трећи разред... и треба помажеш мешаш бракови, разуме?Улази Добриша.Добриша. Јаааао, добар дан. Јаааао, што је добраситовацијаааа!Радојица. Бежи, Добриша, к’о бога те молим. Каква добраситовација. Иди, пази да овоме (показује на Мајсторовића) не дођеполиција, или мени жена.Еди (обраћа се Добриши). Ви мисли добра ситуација?Добриша. Јаааао, одлична сиитуација. Све је одлично.Мајсторовић. Бежи, Добриша, покварићеш ситовацију.Еди. Зашто ви терати овај ентхусијаста? Нама потребнаентхусијаста. Сви казала: «Лоша ситуација, лоша ситуација», а овиказала: «Добра ситуација».Радојица. Добриша, губи се, збуњујеш нам међународнузаједницу. Доводиш је у заблуду, па ће опет да погреши. И немојвише да те чујем: «Добра ситовација, добра ситовација». Он ћеодмах да пише жени да је ситуација одлична. Иди, Добриша.Добриша одлази са осмехом.Радојица. Добро, то смо решили. Шта кажеш, да помешамобракове?Еди. Така, така...Радојица. Чујеш ли ти ово, Мајсторовићу? Ја бих могао дарешим проблем. Је ли, а шта добијем ако дам своју жену некоме?(Обраћа се Едију.) Ево, на пример, теби?Еди. Не, дала своја шена. Зашто, дала своја шена?Радојица. Да помешам са неким, тако сте рекли.Еди. Не, ја то не рекла.Радојица. Рекли сте, и готово. Продато! Имате моју жену нарасполагању, а ако шта дате за њу, дате. Ако не дате, опет јепродато.Еди (обраћа се Мајсторовићу). Што ова твоја слатна Србинприча? Он треба меша бракови за друге, разумела, за будућност.Правимо нови Срби, разумела?Мајсторовић. Разумео, разумео, ја ћу да га уразумим.(Обраћа се Радојици.) Треба да се залажеш за мешане бракове,разумеш?

154РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАРадојица. О, па разуме се, разуме се. И ја имам мешани брак.Еди. Ви имаш мешаш брак?! О, па то колосално, колосално. Јаодмах пише моја шена, слатна Србин има мешаш бракови. Јапомогне тебе изабере. А како твоја бракови мешала?Радојица. Како ми је мешан брак. Па, ја сам мушко, а мојажена је женско.Еди. О, о, о, то не мешаш бракови. Шена исто једна Србин?Радојица. Српкиња. Она је Српкиња, а ја сам Србин. Јамислим да то није исто, и да се то може рачунати у мешани брак.Еди. О, о, о, то не може. То није мешаш бракови...Радојица. Чекај, да пробамо овако: јесам ли ја пас?Еди. Не пас, зашто пас?Радојица. Е, видиш, моја жена је кучка. Је ли сад мешанибрак?Еди (обраћа се Мајсторовићу). О, о, о, па ово не слатна Србин.Ви мене преварила. Ја хоће пише своја шена, ја нашла слатна Србин,ја изгубила слатна Србин. Шта ја да уради?Мајсторовић. Само ви пишите жени, позлатићемо ми њега,само нека прође. Чим прође, средиће се он и сам. Ја ћу да га средим.Еди. О, добро, ви средим. (Обраћа се Радојици.) И, када васизабрала, ви будете кооператив, сарадња, разумела? Када буде иманема-проблема, ти сложила. Разумеш, консенсус? Ти дала сложила,разумеш?Мајсторовић. Разуме, разуме, има да се сложи са свиме штосе тражи... (Гура Радојицу да брзо каже.) Прихвати, прихвати, бре,није то ништа.Еди. На пример: сада случај таква. Твој држиш устаса,разумеш?...Радојица. Мој држим усташа? Не разумем!Еди. Не, ти. Твој фати устаса, разумеш, држиш, неће пустиш...Мирза, папир! (Мирза додаје нови папир. Еди чита.) Твоји Ср-биухва-ти-ли уста-шу, и неће да га пу-сте. Разумеш?Радојица. Па, нема усташа, јесмо рекли?...Еди. Има, има, само овај један. Консенсус, разумеш? Требамилујеш. Сви треба милујеш устаса. Не може само један милујешустаса...Радојица. Сад нас тројица треба да милујемо једног усташу?Је ли? Јесам ли добро разумио?Еди. Одлично разумио. Ја помогне тебе изабере.Радојица. Нисам разумео. Остао један усташа на свету, и настројица треба да га милујемо!? Зашто да га милујемо?Еди. Сато, међународни заједница очекива тебе милујеш. Ињега, и њега, сва три очекује, милује... Разуме, снак добра воља... Онништа крив, он само друг...Радојица. Само друг? Па, онда није усташа, ако је друг.Еди. Јесте, устаса, али ништа крив. Само друг... Анте Павелић.Радојица. Друг Анте Павелића? И није ништа крив?

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 155Еди. Ништа крив. Мирза, помоћ! (Мирза додаје папирић. Едичита.) Тво-ји Ср-би ухвати-ли друуу-га од Анте Павелића. Нијеништа крив, разумеш? (Престаје да чита.) Мораш милујеш. Како,не зна глаголи... Мирза, како глаголи? (Мирза му додаје папирић.) О,о, разуме. Свршиш, не свршиш. Један свршиш, други дуго милујеш...Извините, ја не знала још ваша језичина...Радојица. Не знаш наша језичина? А знаш наша животина?...Еди. Шта, животина?Радојица. Не знаш наш језик, а знаш наш живот? Па ћеш данам уредиш живот прије него што научиш језик?Еди. Е, то, то, исправно. Ја помогне тебе изабереш. (Добијапапир иза завесе.) О, о, о, сад разумела. Глаголи, свршена, трајна.Треба сврши глагол одмах. Треба по-ми-лујеш устаса, разумеш?Мајсторовић. Хоће, хоће, помиловаће... све што треба...Еди. Така, така. Ови сада Србин тврдоглава. Неће милујешустаса.Радојица. Помилује... помилује.Еди. Така, неће помилује устаса. Пустиш, врати у Аргентина,разумела? (Мирза додаје папирић.) О, о, ооо, ја саборафила. Врловажна, врло важна, саборавила, врло важна. Немаш више имаш гуз-ле.Радојица. Има да немам, или нема да имам?Еди. Не може више имаш. Јасна?Радојица. Јасно је сад, да не могу више да имам. Али, нијејасно шта не могу да имам.Еди. Гуз-ле, разумела? Гууууз-ле, разумела? Мирза, папир!(Мирза додаје папир. Еди чита папир, а затим живне.) Немаш вишесвираш певаш гузле, гус-ле. Гусле. Разумела?Радојица. А штоооо?Еди (љути се, маше рукама). Немаш мене љутиш, разумела?Узмиш гуз-ле, свираш, певаш, лудиш народ, разумела? Народлудиш, народ хватиш пушка, светска рат, разумела? Све од твоја гузла.И песми, народни, сви одмах полудети, немаш, немаш више ифертик.Радојица. Ма шта кажеш! Како, богати, нема гусле, неманародне песме?... А Марко Краљевић? Како ће народ без МаркаКраљевића?Еди. Шта, Марко Кралијевиц? Ко то Марко Кралиевиц? Мирза,помоћ! (Мирза додаје папир иза завесе. Еди чита, сричући.) МаркоКра-ље-вић, је-дан оби-чан српски је-би-вје-тар. (Диже очи премаРадоици, који једва савладава смех.) Марко Кралијевић један обичансрпска, српска... (затим опет гледа у папир) је-би-вје-тар. Шта то јеје-би-вјетар? О, о, ја знала шта вјетар. О, о, о, сад схватила. Како,богати, то може да ради са вјетар? Ја знала, ми увек имала проблемиса Срби. Мирза, помоћ! Јадан вјетар. То сексуални силеџија, немашвише.Радојица. Мајсторовићу, чујеш ли ти ово? Има да нема МаркаКраљевића! А, ја нећу да имам ништа с тим. Кад дођем на онај свет,

156РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАпа ме Марко сретне, како ћу ја да кажем: «За све је кривМајсторовић». Брига Марка за Мајсторовића, има мене да дохвати.Мајсторовићу, снађи се, реши ово.Мајсторовић (обраћа се Едију). Ништа се ви не брините. Онје сад мало погођен. Све ћемо ми постепено да укинемо, не брините.Не може кандидат да поднесе ођедном...Радојица. Не могу ни из три пута, а не ођедном. Ово за МаркаКраљевића, Мајсторовићу, снађи се. Марко мора да остане... Иначе,има да сви постанемо Срђе злопоглеђе и да их мрко гледамо.Мајсторовић. Шта си, бре, запео, за Марка Краљевића. Па,народ га је већ и заборавио. Само га не помињи пола године, и народбрзо заборави. А и шта ће новим Србима стари Марко? Чуо сичовека, смислићемо неког новог Марка. Идемо даље. (Обраћа сеЕдију.) Не брините за ово, идемо даље. Шта треба даље?Еди. О, ја више не може, дође други пут. Мора да види и другикандидат, дође други пут...Мајсторовић. Јеси ли видео шта си урадио? Имају и другогкандидата. Ето ти твој Марко Краљевић, због њега је све пропало.Еди. Не пропало, зашто пропало. Ја дошла други пут. Осталајош испит из Еуропа, Јуроп, разумела?Радојица. Значи, нисам пропао. Мајсторовићу, честитам. Исамо реци шта још треба.Еди. Мораш добро спремиш из Еуропа, разумела? Буде новиСрби, еуропско Срби, не исто као Срби из Србија. Нема екавица,бљаф, нема гузла, нема Србија, то не исто Срби.Мајсторовић. Јасно, јасно, припремиће се он. Ја ћу њега даприпремим. Нећемо ваљда да паднемо из Европе и Србије.Радојица. Како ти кажеш, шефе. Само, чим ти макнеш одавде,они ће ти поново бити исти као они у Србији. А док си ти шеф,бићемо нови Срби, ганц нови. Еурооопски, разумеш ти мене?Еди. Така, така, све европски, и тебе изабере. Ја дође, тебеположиш из Еуропа, и ја помогла тебе изабереш.Поздрављају се, рукују, и током поздрављања Радојица покушавада поздрави са три прста, па са једним прстом, а Мајсторовићга удара по прстима, док се другом руком рукује са Едијем.Слика четвртаРадојица, Мајсторовић, Добриша.Радојица (шепури се и глади одело, чепука по сцени). Штакажеш, какав сам био, а? Какав сам био? А?Мајсторовић. Ниси био лош. Уопште ниси био лош. Али,брате, опасан си на танком леду. Лако те навлачи на танак лед.Радојица. Какав танак лед? Задивио сам човека, видео сам по

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 157њему. Десет пута је зинуо од чуда. А још да сам му испричаонајзанимљивије детаље из свога живота...Мајсторовић. Као на пример?Радојица. Ма, знаш ти оне детаље, што ми не даш да ихпричам, оно кад сам био мали и то... Горео сам од жеље да муиспричам... Јеси ли видео, замало му не утрапих жену, ваљда бихдобио нешто за њу... А оно, кад сам био мали, па Трст, па Стаљин...па пелене...Мајсторовић. Само то не, молим те. И овако је зинуо одчуда. Немој ништа да додајеш и поправљаш, добро смо кренули.Морамо да победимо, шта ћу ја, ако не победимо?Радојица. Ма, јасно ми је, бићеш у великим проблемима аконе победимо... То јест, ако ја не победим. Баш ће ти бити незгодноако ја не победим...Мајсторовић. Па добро, ето да победиш ти. Али, то би билапобеда свих нас...Радојица. Свих нас двојице.Мајсторовић. А, не. Нисмо ми сами. Иза нас стоје многимоји људи.Радојица. Па, где су? Кад ја полажем, нигде их...Мајсторовић. Е, они су невидљиви. Ни ја не треба да будемвидљив, али ипак, друго сам ја. Ја морам све ово да прођем с тобом.Али, да знаш, кад те изаберу, има много људи који стоје иза тебе. Њихне смеш да заборавиш. Уосталом, ти све препусти мени. Ја ћу дакажем: овога овде, а онога онде. А ономе ћемо, опет, умбати матер.Радојица. Коме ћемо «умбати матер»?Мајсторовић. О, биће их много, којима ћемо умбати матер.Свима њиховим ћемо умбати матер, али и неким нашим... Јооој,пусти ме да мало маштам. (Стави шаке међу састављена колена изагледа се у даљину са осмехом на лицу, и изразом који се мењазависно од ситуације.) Кад се ја појавим, а, ономе ћу... хм... никад мусе нећу довољно осветити. Ух... ала ћу му умбати матер. А онај! Е,онај ће ми платити. И њему ћу...Радојица (убацује се, јер га стално гледа како се у мислимаобрачунава са противницима, чија имена не помиње). ...Умбати матер.Мајсторовић. Тако је... запамтиће они мене. Неће знати ни скоје их стране удара. А, паметније ћу ја сад.Радојица. Добро, то сам схватио. Ти ћеш, како видим,многима умбати матер. А морам ли ја некоме умбати матер?Мајсторовић. Ти не мораш ни знати за то. Ја ћу да сепобринем за неке матере, а ти не мораш ништа. Али, верујем да ћешхтети и сам. Хоћеш, хоћеш, чекај док те изаберу. Не може сеодолети, слатко је то...Радојица. А могу ли они нама умбати матер?Мајсторовић. Нема теорије. Теорије нема. Не допуштам нинајмању могућност. Јок, то мора да се избрише... Једино кад би онипобедили...

158РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАРадојица. Богати? Једино тада? А ако они једног дана ипакпобеде? Хоће ли нам «умбати матер»?Мајсторовић. Немој ни да сумњаш. У црну земљу ће наснабити, као прошли пут, и као што ћемо ми њих сад набити, кад типобедиш...Радојица. Право да ти кажем, мени се то много не свиђа. Садћемо ми њима умбати матер, а кад они једном ипак победе, онда ћеони нама, како ти то нежно кажеш, «умбати матер», па онда опет мињима. Наше матере се неће имати кад ни одморити...Мајсторовић. Не треба ти да бринеш о томе. Ти ћеш битивелика риба, а оне не дирају једна другу. Врана врани очи не вади.Ми мало нижи ћемо један другоме загорчавати живот. ’Ајде, садаразлаз, имаш да спремаш испит из Европе. Добриша!Појављује се Добриша.Добриша. Јаааао, ево ме. Је ли још ситовација?Мајсторовић. Није, Добриша, није више, али ће опет бити.Брзо, нађи му једну велику мапу Републике Српске, и закачи је овде,нека је студира и фино све прилагоди Европи. ’Ајде, а ја ћу овдемало да се позабавим.Радојица. Чекај, је ли ово до сада било добро?Мајсторовић. Било добро, било добро...Радојица. Јесам ли био паметан?Мајсторовић. Ма, шта да ти причам!Радојица. Е, фино. ’Ајде, сад ме мало пошашољи овде исподбраде!Мајсторовић. Јеси ли ти луд? Шта има да те шашољим исподбраде.Радојица. ’Ајде, кад ти кажем, пошашољи ме испод браде, акохоћеш да и даље будем паметан. Кад сам био дете, кад год сам биопаметан, мама ме шашољила испод браде, па онда и сутра будемпаметан, и тако сваки дан. ’Ајде, пошашољи ме, ако мислиш дадобро спремим испит из Европе!Мајсторовић. Бежи, бре: кандидат, а да те шашољим. Ко тедосад шашољио, нек те и сад шашољи.Радојица. Одавно ме нико није шашољио, само Добриша, кадтреба да платим. Ако ћемо право, одавно нисам ни био паметан.Пошашољи, ако мислиш да положим!Мајсторовић. Човече, ко ће те шашољити сваки дан кад теизаберу?Радојица. А кад ме изаберу, је л’ морам сваки дан битипаметан?Мајсторовић. Шта, сваки дан?! Сваки сат мораш битипаметан, разумеш?Радојица. Е, онда морате наћи некога да ме сваки сат шашољииспод браде.Мајсторовић. ’Ајде, враг да те носи. Дај, да те пошашољим,

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 159да спремиш испит, а после ћемо видети. Како да те пошашољим?Радојица (пружа му браду и подбрадак, и показује са четирипрста како да га шашољи, као што се крме шашољи по трбуху).Ево, овако.Мајсторовић (шашољи га). Је ли добро овако?Радојица (испушта звуке од задовољства, мумла и јечи).Тако, тако... умх... уууумммм... тако.Мајсторовић. Колико треба?Радојица. Колико год можеш. Што виш е шашољиш, све сампаметнији. Шашољи, не жали, све ће ти се то десетороструковратити. Кад ме нико не шашољи, изгубим самопоуздање и скроз сесрозам...Мајсторовић. Збиља, добро би било да имаш неку, како дакажем, неку... Народ воли кад је шеф мало... како да кажем, мало...Радојица. Ћакнут...?Мајсторовић. Не ћакнут, него, како да кажем, да има неку...’ајмо рећи – ману...Цео дијалог се одвија за време шашољења.Радојица. Кад ме нико не шашољи, ја сам ти цео, овако какоме видиш, једна велика мана. Не знам хоће ли се то народу допасти.Мајсторовић. Ма, не ваља да цео будеш мана. Треба намнешто мало, али необично, као ово шашољење, али не башшашољење, него нешто друго, што ће да драшка народ, неканеобичност, као на пример, коцкање, али не ни коцкање, него као,оно, знаш, да воли женске... онако, да важи за женскарош а... али,опет, не сме да се курва...Радојица. Да воли жене, да је женскарош, али да се не курва?Па, то је мучење. Значи, народ воли да му шеф буде мученик...Хајде, шашољи, шта си стао? Потпуно ће ми опасти самопоуздање.Его ће ми посрнути, разумеш? Шашољи!Мајсторовић (шашољи механички и размишља наглас).Добро, смислићемо ту ману. Нешто пикантно... нешто као да ниси однас, него од неког необичног соја... нисам сад паметан...Радојица. За шашољење си и сад паметан, па шашољи. Аману измисли сам. Али пази да буде нека лепа мана.Мајсторовић. Или да чекамо да народ измисли, па се ондауклопимо?Радојица. Немој да народ измишља, ко зна шта ће измислити.Боље да измислиш ти. Шашољи, шашољи, шта си стао!Мајсторовић. Добро, измислићу. А и око јела морамо нештода смислимо. Какав си на храни?Радојица. Добар. Слаткохран, ко крме.Мајсторовић. Не ваља, богати. Шта од хране највише волиш?Радојица. Кокурузе и сира.Мајсторовић. Јеси ли луд? Морамо да измислимо неко јелопо коме ћеш бити познат. Нешто, да се народ забезекне...

160РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАРадојица. Да имам страшне женске, али да их не дирам, даволим страшно јело, које не једем... Мајсторовићу, снађи се, а ја хоћумоју кокурузу и шашољење, па ти види шта ћеш рећи народу.Мајсторовић. ’Ајде, доста је било. Спремај испит, а ја ћумало да поспремим ова средства. (Отвара ташну са парама и вадитеку да пише.)Радојица. Пажљиво, Мајсторовићу, с тим, нису то средства, тосу паре. (Радојица се окреће мапи.)Слика петаРадојица разгледа окачену мапу Републике Српске,често се хвата за главу, и записује нешто, Мајсторовић седии броји паре, записује нешто и рачуна, Добриша провирујеповремено, да му не промакне «ситовација».Радојица (прилази Мајсторовићу и пружа му подбрадак, дага пошашољи). ’Ајде, пошашољи ме још мало. Тешка материја,богати. Ми смо тежак случај, видећеш. Дај боже да положим.Мајсторовић. Немој да се играш. Мораш да положиш. Дај,шашољићу те сваки час, само да положиш... И чим завршиш, нека теобуку најлепше, и лептир машна, разумеш?Шашољи га. Ова радња се понавља неколика пута, колико представаподноси. Радојица је завршио своје проучавање мапе РС,и пријављује Мајсторовићу да је спреман, а Мајсторовић даљерачуна своје рачунице, и маше му руком.Мајсторовић. Прво се пресвуци, најсвечаније што може,разумеш, па да те преслишам.Радојица. Немаш ме шта преслишавати. Нема од Европеништа.Мајсторовић. Како, нема ништа? Ниси се спремио?Радојица. Спремио сам, и баш зато видим да нема ништа.Неће нас примити.Мајсторовић (скаче и прилази Радојици пред мапу). Како,неће примити? Морају да приме. Откуд ти знаш да нас нећепримити? Да ниси опет гледао у своје пелене?Радојица. Нисам у пелене, гледао сам у нас, и нисмо ништабољи од пелена. Мајсторовићу, боље би било да на време видиш саАзијом, или Африком, хоће ли нас примити. Кад ови из Европе видекакви смо, довући ће неки тегљач, и одвући не само нас, него и цеоБалкан, негде, бог те пита где. Европу заборави, нисмо дорасли.Мајсторовићу, снађи се. Измајсториши нешто.Мајсторовић. Нема говора, сад је касно. Мора Европа иготово. Покажи шта не ваља!Радојица. Не ваља ништа. Ништа. Све мора да се промени иприлагоди. Погледај одоздо, са југа! Види Херцеговину! ’Ајде,

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 161Херцеговина ће као име проћи. Знају они у Европи шта је херцег ишта је Херцеговина. Али, погледај, како ти да одвучеш Херцеговинуу Европу, или да довучеш Европу у Херцеговину? Пробаш, и одмахзапнеш за Чемерно. Ко ће ти у Европи прихватити да имаш једноЧемерно? Чим сазнају за Чемерно, одбиће нас. Или Лебршник! Какоћеш Европу да довучеш у Гацко, кад запнеш за Чемерно, па онда заЛебррррршник. Чуј, Лебрррршник!...Мајсторовић. Па шта предлажеш?Радојица. Ево, морамо све реорганизовати. Чемерно требаукинути, или га заменити за Миљено, на пример. Миљено, кодЧајнича, нек се зове Чемерно, а Чемерно нека буде Миљено. Да сеумилимо Европи, разумеш. А Лебррррршник, треба скратити.Скратити и одвојити. На пример, зваће се Ле Брррш. А? Звучифранцуски, разумеш? Љубиње ћемо да назовемо Кисс-таун.Разумеш? Град за пољупце. Али за Требиње не знам шта ћемо.Мајсторовић. Шта фали Требињу?Радојица. Чуо си Едија. Нема више екавице. Можда ћеТребиње назвати три-јебиње. Бијељина – Тријебиње. А кад схватешта су урадили, укинуће нам Требиње.Мајсторовић. Ма, пусти ме, молим те, не треба дирати уТребиње. Шта имаш још?Радојица. У, не питај, има шта год хоћеш. Чајниче мождапрође, ако га прекрстимо у Тиии-таун, разумеш? Град чаја...Мајсторовић. Пусти, бре, градове, неће нико запињати за то.Има ли неки други проблем?Радојица. Има, скоро све је проблем. Страшан смо шламперајправили последњих пет стотина година, а можда и више. Страшаншламперај. Све мора да се преуреди. Како ћеш објаснити нашапрезимена? Гузина, на пример? Шта ћеш рећи?Мајсторовић. О, па ти си луд. Имају и они такво презиме.Има неки Стив Ботомли, спортски новинар. Тај би ти код нас биоСтева Гузина. Не дамо Гузину ни за шта. Има да прихвате. Шта још?Радојица. Па, Говедарица, па Тица, па Дутина... Како ћеш свето да објасниш? Пашћемо из презимена.Мајсторовић. Ма, пусти више ту несрећну Херцеговину.Бранићемо се, па негде мало попустити, а негде остати чврсти... КодДутине можемо мало и попустити, али ћемо код Гузине остатичврсти. Не дамо Гузину, и тачка. Јеси ли задовољан?Радојица. Даћеш, даћеш, знам ја нас. Ево, да ти оставимХерцеговину, узми Крајину. Кад те ухвате на Ћургузу, на пример,шта ћеш рећи? Шта хоћеш да кажеш презименом Ћургуз? Па,Тунгуз, па Тегелтија, па Баук, па... Знаш шта ће да нам ураде? Самона презименима ће да нас подеру ко старе новине... (Окрене се премапублици и почне да виче, као да је он та Европа, која ружи Србе.)Рећи ће: «Шта је, Мунижабе једне, хоћете у Еуропу, а? Шта је,Кркобабићи, шта је Мучибабићи?» Јој, па кад само сазнају, рећи ће:«Шта је, Кољибабићи, хоћете у Европу?»

162РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАМајсторовић (зачепио уши, да не слуша). Шта ти је, смирисе! И пусти те бабе, више...Радојица. «Пусти бабе, пусти бабе», сад је касно. Што их нисупустили наши дедови? Кад их они нису пустили, сад се опрости одЕвропе. Ко да Европа нема доста својих мучибабића... Има да кажу(опет се окреће ка публици и пада у занос, као представник Европе,који ружи Србе): «Шта је, Кољеврати? У Европу, а? Шта јеОцокољићи једни, а? Оцокољићи једни?... Бауци једни?... А? (Редајош необичних презимена, а онда се поново окреће Мајсторовићу иговори смиреније.) Мајку му, што је лакше бити Еуропејац, негоСрбин. Можеш да ружиш кога хоћеш и колико хоћеш, а Србин имасамо да трепће, и да га стид поједе због толиких противевропскихпрезимена...Мајсторовић. О, пусти ме, побогу. Што морамо пријавитисва та презимена. Можда нас неће ни питати...Радојица. Неће те питати?! Шта хоћеш да кажеш презименомЗлојутро? Ко ће ти веровати да то није против Европе? ’Ајде, богати,пашћемо к’о с крушке. Мораш уложити напоре, разумеш, тражитинеки рок, да замолимо људе, да промене. На пример, да промене уДобројутро, и томе слично...Мајсторовић. Договорено, тражићу. Али, гледај да неналетиш на питање презимена уопште, разумеш? Средићемо, а акозапне за неко презиме, рећи ћемо да то није Србин. А ако докаже дајесте Србин, рећи ћемо да није неки нарочит Србин...Радојица. А шта ћеш рећи ако те ухвати на Пичети? Пичете судобри Срби, а?Мајсторовић. Е, у том случају не знам ни ја, молићемо себогу да не налете на Пичету. Али, Пичету не дамо, и квита. Среди тидруге ствари, разумеш, да фино прикажеш Републику Српску, каоцурицу...Радојица. Добро, ако забашуримо презимена, и дотерамоРепублику, па је фино понудимо на поклон Европи. Кажемо, лепо:«Ево вам Република Српска, савршена, савррррршена. Овде нико ниветрове не пушта. Је л’ нас примате у Европу?» Знаш ли шта ће овирећи? Рећи ће: «А имате ли лудих крава?» И, шта ћемо миодговорити?Мајсторовић. Рећи ћемо да немамо.Радојица. Онда ће они рећи: «Не може у Европу».Мајсторовић. Добро, рећи ћемо да ћемо набавити луде краве,или ћемо некако излудети ове наше. Увешћемо неколико тихлудача...Радојица. Добро. Они ће онда рећи: «Имате ли педофила?» Ами кажемо: «Немамо». Ха, шта ћеш сад. Они ће рећи: «Не може безпедофила у Европу». А ми се онда изненада сетимо: «Имамо, имамоједнога». А онда они кажу: «Не може, мало је један». А ми кажемо:«Наћи ћемо још једнога негде». А они кажу: «Не може, мало је два.Морате имати ланац педофила»...

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 163Мајсторовић. Богати, ланац. Ко карике. Значи, треба тинајмање три, јер три је већ ланац. Али, како да гарантујемо, каднисмо сигурни ни за двојицу да имамо?Радојица. Не знам, морамо ризикати. Уризикај, Мајсторовићу,ти гарантуј, па ако не буде, снађи се... Ако све друго пребродимо,немој да паднемо из педофила, мајку му, дај све од себе. Европа је упитању. Ако запне, буди спреман да једно време будеш... разумеш?Само једно време...Мајсторовић. Добро, даћу све од себе. Шта?!? Да будемпедо... педо...Радојица. Ма, само неко време. Не брини, бре, хоћеш близувласти, па педофили су ти близу власти. То сам завршио, и немој даме изневериш. Даље, питаће нас: «Мрзите ли ви Европу?»Мајсторовић. Ми ћемо одговорити да не мрзимо. Шта нам јеучинила?Радојица. Е, ако кренеш тим путем «шта нам је учинила»,биће свашта. Него, треба да кажемо да мрзимо Европу. Јер, неможеш да будеш прави Европејац, ако не мрзиш Европу. Треба дазнаш да највећи Европљани највише мрзе Европу, гааади им се, јерје стааара, уљуф... (Крсти се и прави грч на лицу.)Мајсторовић. Добро, ако нема ништа више, дај да тепољубим.Радојица. Мајсторовићу, немој да претерујеш... Још ме нијеизабрало...Мајсторовић. Ма, изабраће те, човече, кога ће друго, него тебе.Радојица. А, ако ме не изаберу?Мајсторовић. Добро си то напоменуо: слушај, то не сме да седеси. Има да те изаберу и готово. Шта ћу ја ако те не изаберу. Штаће сви они, који од мене очекују ово изненађење. А, заборави на тумогућност, и слушај само мене, па има да те изаберу.Радојица. А да народу дамо мало од ових пара, па да гласа занас?Мајсторовић. Ма, пробали су неки, са брашном. Па народузме брашно, а гласа за кога хоће. Ма, курва је народ, кажем ти. Садсве ово да му дамо, он би глатко узео, и још би рекао да је то и онакоузето од њега. Као да ја не знам одакле је узето. Не дамо ни динар,има да те изаберу овако.Радојица. Право да ти кажем, и ја мислим да ће да ме изаберу.И већ сам се навикао... како да ти кажем... као да ме већ изабрало.(Радојица се већ шепури, као да је постигао успех.) А кад меизаберу, колико ће то да ми траје?Мајсторовић. Обично, четири до пет година, како сепредвиди уставом.Радојица. И, шта онда?Мајсторовић. Опет на изборе.Радојица. И опет може да ме изабере, или да ме не изабере? Итако доживотно.

164РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАМајсторовић. Е, не може доживотно. Може само два пута.Радојица. Шта кажеш! Ма, не долази у обзир. Ма, нећу ни дачујем. Ја хоћу све ово да обуставим.Мајсторовић. Шта ти је, сабери се. Нема одустајања. Ушаоси у млин, разумеш, и нема назад. Па, ниси ти сам, човече, има насчитава армија иза тебе. Уложене наде, уложен новац, а нема назад. Ишта хоћеш, доста је и четири године. Ухииииииј, четири године, штасе све може завршити за четири године. Мада, зна и да прође кодланом о длан. А може да те изабере и два пута.Радојица. Ма, нећу ни то два пута. И ко је измислио само двапута. Немој, немој сада да ми га говориш. Кад ме изаберу, доведи мига, да му ја покажем два пута. И кад је на мене дошао ред, измислилидва пута. Мајсторовићу, снађи се! Код Тита тога није било.Мајсторовић. Друго је Тито...Радојица. Није Тито друго. Ми смо друго, а Тито је прво. Које њему смео да помене «два пута»? Чуј, два пута! А, нема од тоганишта, ја хоћу да обуставим. И хоћу да видим тога што је измислиоово два пута. Ево руке, доживотно!Мајсторовић. Не може, бре, ту је Устав.Радојица. Устав, Устав, ко је написао тај Устав?Мајсторовић. Писало је, шта ја знам, више њих.Радојица. А јесу ли живи ти што су то писали?Мајсторовић. Нису, већина није. Ми ипак имамо дугууставну традицију, стари смо ми народ, стара држава, мислим...наслеђујемо стара уставна правила, а у таквим случајевима ти се одпрвог устава све преписује, само се малкице, малкице додаје имења...Радојица (прекида га и руга му се). «Малкице се мења,малкице се мења». Нека се и мени само малкице промени, па дабудем доживотно, и ништа друго не треба да се мења. Мајсторовићу,снађи се. Немој да ти ја све смишљам.Мајсторовић. Не може, човече, Устав је у питању. Завукао симе у толике припреме. Направих од тебе човека и по, и сад ми семигољиш.Радојица. Шта си ти направио човека и по од мене? Мене тиниси дограђивао, мене је направио мој ћаћа, а ја сам увек био човек ипо, него се то није видело. Нисам ја дао да се то види.Мајсторовић. А зашто, богати?Радојица. Право да ти кажем, из више разлога, а главни је:нисам хтео да ме примети неки хуманиста.Мајсторовић. Какав хуманиста?Радојица. Ма ови, не знаш ни ко су, ни шта су. Кад их питашшта су, кажу: хуманисти. Траже човека. Круже около, овако као штоси ти кружио да нађеш кандидата, тако ти они круже около и тражечовека. Зуууууууу, зууууууууу, зуууууу, само зује око тебе. Тражечовека, кажу. Кад га нађу, устреме се на њега, ко кобац на врапца.Хоће да му се нађу, разумеш?

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 165Мајсторовић. Ти си ту нешто побркао, можда су тохумористи.Радојица. Ма, знам шта су хумористи, њима се смејеш, аовима мораш да плачеш. Али, није важно. Сад сам се открио да самчовек, богами човек и по, и право да ти кажем, ако ме неће изабратиза доживотно, то ми је још један разлог да се љутим. Ако смо старадржава, ред је да се реновирамо, па да почнемо од Устава. Не можешдобити нове Србе на стари Устав, чуо си Едија. Промени то, и евонепобедивог кандидата. Чуј, два мандата! Мало је, брате.Мајсторовић. Не може, бре, немој да ме плашиш, мора сенаставити овако, како смо почели. Па ниси краљ, богаму...Радојица. Богати, добро си се сетио. Краљ је доживотно.Намести ми да будем краљ, па ради шта хоћеш. Мајсторовићу,решио си проблем: намести ми да будем краљ, бре, да се непотресаш сваке четврте године. И ти се потресаш, и народ сепотреса... без потребе... Краљ, и мирна Босна!Мајсторовић. Човече, стани, ти још поскупљујеш. Прводоживотно, па онда краљ... Не може...Радојица. Ако ти будеш стално говорио «не може, не може»,ја ћу још да поскупим. Има ли шта више од краља?Мајсторовић. Има, цар.Радојица. Одлично! Намести ми да будем цар, па ради штагод ти је воља. Можеш онда «умбати матер» коме год хоћеш.Мајсторовић. Добро, видим да ти не могу доказати. Засадморамо овако како смо почели, само да те изаберу. Само, много сими се поначинио, нешто се трзаш. Нешто се мени чини да ћеш ти кадте изаберу да ми се извучеш. Да ми исклизнеш из руку, к’о слизак одсапуна.Радојица. Нећу, не бој се. Уосталом, немој да ме многотрошиш. Немој да ме излижеш, да се не потрошим, к’о слизак одсапуна, па ти нећу исклизнути. Јасно. Или, ОК?Мајсторовић. Јасно, ја ћу да пазим, али и ти има да пазиш. Инема од пушења ништа, да буде јасно.Радојица. Па, ја не пушим, рекао сам ти сто пута.Мајсторовић. Ха, многи не пуше, док их не изаберу. А кад ихизаберу, пушење на све стране. Немој нико да пуши, разумеш?Нигде у твојој близини! Нећу да ми те смене пре времена збогпушења.Радојица. Зар могу да смене због пушења?Мајсторовић. Могу, ако им се прохте. Али, ја ћу да те чувам.Нећу ја да мога кандидата зову «Председник-опушак». ’Ајде, нека теобуку и среде, долази Еди!Радојица одлази иза завесе, да се облачи,а Мајсторовић нервозно шета сценоми погледује кад ће стићи Еди.

166РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈАСлика шестаРадојица, Мајсторовић, долази Еди, Добриша.Мајсторовић рачуна, пукће, броји паре, записује...Радојица (појављује се иза завесе. На себи има нови сако, илисмокинг, и лептир машну, а нема панталоне). Је ли Еди стигао?Мајсторовић (гледа га запањено, устаје, обилази око њега,загледа му голе ноге, уста држи стално отворена одзапрепаштења). Сва срећа, није још стигао.Радојица. Е, то је добро да још није стигао. Ништа не гледај.Знаш како народ каже: «Биће гаће, само не знам кад ће».Мајсторовић. Где су ти панталоне? Еди само што нијестигао... Ако ти мислиш да тако полажеш испит из Европе...Радојица. Нисам мислио овако, али можда би било добро дапробам баш овако. Шта знаш, може да испадне авангардно...Мајсторовић. Човече, срце ће ме ударити. Каква авангарда.Где су ти панталоне?!Радојица. Погрешно су сашили.Мајсторовић. Ко је погрешно сашио, да му главу откинем?Радојица. Кажу, неки Ђура, па сашио тесно... Ха, ха, ха, штазнам ко је шио, сад поправљају, не брини.Мајсторовић. Човече, ево долази Еди. Шта ћемо сад?Заклони се том мапом. Брзо, брзо, скини мапу и заклони се исподпаса.Улази Добриша и гледа како Радојица сакрива голе ноге мапом,коју је скинуо са места на којем је била обешена,загледа га спреда и страга.Добриша. Јаааао, је ли сад ситоваааација?Мајсторовић. Добриша, донеси ми отрова, да се отрујем. Свеје пропало.У том тренутку улази Еди.Еди. Не пропало, зашто пропало? Не сме ништа пропало. Послеконсултације, ми договорила, ми узме ови ентхусијаст за кандидат...(Показује на Добришу и узима га за руку.) Нама потребноентхусијаст, да ради у добра вера, у добра вера...Радојици испада мапа из руку и сроза се пред ноге.Радојица и Мајсторовић (у глас). Њега?!?!?!Добриша (понавља). Њега?!?!Радојица. Не њега, будало, него тебе!Еди. Ти, хоће прихвати?Добриша. Па, сад, ако ситовација захтева...Еди. Захтева, захтева...Мајсторовић. Је ли захтева? Ко би рекао... Радојица, извини,морам за кандидатом...

РАДОВАН КАРАЏИЋ. СИТОВАЦИЈА 167Мајсторовић зграби ташну с новцем и теку, и узима Добришуза леву руку, док га за десну држи Еди. Еди и Добриша крећуа за њима пристаје Мајсторовић.Радојица (гледа за њима, шири руке. Мапа се срозала предњегове ноге, он је без панталона, са новим сакоом или смокингом илептир машном.) Е, погледај ово. Мајсторовићу! Зар тако,Мајсторовићу? (Остаје сам, шири руке и пита публику.) Шта ћу ја сад?Радован В. Караџић. Ситовација. Б., 2002.Животна снага једног човека мери се, поред осталог,и његовом способношћу заборављања.Иво АндрићЖизненная сила человека наряду с прочим измеряетсятакже и его способностью забывать.Иво Андрич

168РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯРадован КараджичР. 1945СИТОВАЦИЯЛёгкая смешная пьесаДействующие лицаРадоица – кандидат в лидерыМастерович – лидермейкерДобриша – официантЭдвард (Эдди) – представитель «международного сообщества»Мирза – его не видно, но он за занавесом и оттуда подаёт Эдварду бумажкиКартина перваяАвансцена, занавес закрыт. Просцениум представляет садикна задах какой-то простецкой кафаны. Несколько садовых столовсо стульями. На занавесе по ходу дела будет повешена карта СербскойРеспублики и Федерации Боснии и Герцеговины. С одной стороны за столомсидит Мастерович, хорошо одетый человек с большим чемоданоми чемоданом поменьше, вроде портфеля. Он то выпрямляется,то упирается локтями в колени, пряча лицо в ладонях. Вздыхает.За тем же столом с другой стороны сидит Радоица, человек, одетыйпобеднее и несколько опустившийся; рядом с ним тоже большой чемодан.Мастерович (пыхтит, сжав голову руками, уперев локти вколени). Ух, ху-ху. Ух. Вот тебе, Мастерович. Уделали тебя, какПанта бабу. Как Панта бабу.Радоица (повторяет, как бы про себя). Ей-богу, ежели какПанта бабу, это не годится. Никуда не годится.Мастерович. А может, оно так и суждено. Чёрт возьми, авдруг тебе суждено то, что другим не суждено? И пошёл ты, Мастерович,вон, из всех комбинаций. Обязан, говорят, во имя народа(кривится). Как же, народ всегда прав, народ не ошибается, народто, народ сё, а для тебя, Мастерович, нет места. Но это преувеличение.Народ умён только в пословицах. Вообще-то народ ошибается,страшно ошибается. А уж когда голосует, тогда ошибается безошибочно.Ну да, голосует же не народ, а отдельные люди, они и оши-

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 169баются. А в народе полно отдельных людей. Человек на человеке,ошибка на ошибке. Стало быть, народу верить невозможно. Народ –продажная девка. Ты к нему и льнёшь, и ластишься, а он отвернётсяда и проголосует по-своему. Ха, а эти мои! Теперь я, дескать, им неподхожу, а уж я-то им крови отдал... Что – чьей? Своей... большевсего своей, а теперь, значит, – пошёл вон. Ей-богу, из-за них дажелюбовницу завести не посмел, только бы им угодить...Радоица. И я тоже не посмел, но не из-за сцены, а из-за жены...Мастерович (наконец обращает на него внимание, словнотолько что заметил, злится и удивляется). Какой ещё жены?Радоица. Злой жены. Моей жены. Только своя жена злая жена.Мастерович. Вы со мной разговариваете?Радоица. Нет. Это вы со мной разговариваете. Я мирно пьюсвой шприцер, а вы будоражите общественность. То есть меня.Мастерович. Я разговариваю с вами?! Исключено. Я разговариваюсам с собой. Да кто ты такой, вообще?Радоица. Вообще – я тебе никто и ничто. Да и в частности нелучше. А ты?Мастерович. Эх, если б я мог сказать, что я – никто и ничто...Ты не представляешь, какой ты счастливый, что ты никто и ничто. Апобывал бы хоть денёк кем-то и чем-то, потом бы уж ни за что невыдержал – быть никем и ничем.Радоица. Да неужели?! Так ты что же, выходит, был кем-то ичем-то, а теперь...Мастерович. А теперь вдруг понадобилось, чтоб я стал никеми ничем. Причём скатился вниз из-за чужих ошибок...Радоица. Ты что, с высоты упал, что ли?..Мастерович. Ещё бы, уж конечно с высоты.Радоица. Ну, и кем же ты был?Мастерович. Я был и богом и дубиной. (Крестится.) Прости,Господи. Я был всё и вся. Только никто меня не видел. Я был за сценой.Но те, на сцене, не могли без меня ни бэ ни мэ... Я им все ходырассчитывал... без меня бы они... Эх, да что я тебе буду рассказывать.И вдруг – совершенно новая ситуация. Ты что пьёшь?Радоица. То, за что ты платишь. А как тебя звать – кроме как«Бог и Дубина»?Мастерович. Я, чтоб ты знал – Мастерович.Радоица. Мастерович – в чём?Мастерович. Что – в чём?Радоица. По какой ты части мастерович?Мастерович. Да по какой угодно, парень. Я – ТОТ САМЫЙМастерович, всем известный.Радоица. А я-то, Мастерович, про тебя и не слыхал.Мастерович. Ещё услышишь, коли не слыхал. Как зовутздешнего официанта?Радоица. Просто крикни: официант! Но только если деньги есть.

170РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯМастерович. Деньги не проблема. Как его имя? А деньги непроблема.Радоица. Да ты что! Это же отлично. Для меня вот деньги всегдапроблема, а официант никогда не проблема. Эх, Матерович, какбы мы с тобой скорешились. А глянуть можно?Мастерович. Мастерович, а не Матерович. На что глянуть?Радоица. На те деньги, которые не проблема.Мастерович. Да вот, открой портфельчик.Радоица (открывает портфель, полный денег; потрясён). А-ах,ху-у-у. Добриша!Мастерович. Что – Добриша?Радоица. Официанта звать Добриша. Спрашивай меня, о чёмхочешь, пока они не кончатся.Мастерович. Полегче, они не для того, чтоб их по кабакамтранжирить. У меня на них другие виды.Радоица (закрывает портфель, разочарованно). Ну, тогда я незнаю, как зовут официанта.Мастерович. Ладно, не переживай, хватит тут и на кофеёк... ина шприцер, и на виски...Входит Добриша, официант, вносит кофе и шприцер,изгибается, лебезит.Добриша. О-о-ой, до-о-обрый день. О-о-ой, какой вы у менясегодня краси-и-ивый, господин Радоица. О-о-ой, вы сегодня та-акойиз себя, та-акой, та-акой...Радоица. Добриша, да не страдай ты. Я сегодня никакой,только тебе сказать неудобно. А «та-акой из себя» у нас – вот этотгосподин. А увидал бы ты ещё вон тот портфельчик, он бы для тебястал «та-акой, что ой-ой-ой»...Добриша. О-ой, как я рад...Радоица. Ладно, ладно, Добриша! Можешь идти, зайди чутьпозже. Есть одна ситовация, мы должны её обмозговать. Ну-ка, Добриша,малость меня почеши – надо обмозговать ситовацию.Добриша (чешет его под подбородком). А можно, я потом останусьнемно-о-ожечко подо-о-ольше?Радоица. Можно, Добриша, можно. В зависимости от ситовации.Добриша (уходя). О-о-ой, до чего ж я рад – наконец-то будетситовация!Мастерович. Да тебе-то что до ситовации? И говорят не «ситовация»,а «ситуация», но только с тобой-то она всё равно никак несвязана.Добриша. О-о-ой, люблю, когда есть ситова-а-ация. Тогда этовиси-и-ит в во-о-оздухе. Понима-а-аете, э-лек-три-и-ичество. Всестановятся как-то серьё-о-озней, и всё становится важным, таким ваа-ажным...Радоица. Это точно, я тоже заметил. Ей-богу, без ситовациимы никто и ничто. А когда есть ситовация, тогда любая кафана, дахоть эта забегаловка, Добриша, становится исторической. Кофе –

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 171исторический. Шприцер – исторический. Суп, эх, эта кислая похлёбка,– исторический. Боже ж ты мой, понимаешь... А женщины! Ихситовация усмиряет, как букашек. Только глазами зыркают, чтодальше будет. Те, настоящие женщины, понимаешь. С ситовацией,брат, шутки плохи.Мастерович (Добрише, который остановился). Ладно, Добриша,тебе не понять, что такое ситовация, давай выпивку неси.Радоица. Ты недооцениваешь Добришу, он ситовацию за верстучует. Валяй, рассказывай, Матерович!Мастерович. Мастерович! Ну, так вот... Ситуация изменилась.Выборы на подходе, понимаешь. Теперь никто не знает, что будет.Радоица. Да ну? Выборы на подходе? А я и не заметил, чтоони куда-то уходили. По-моему, они всё время тут торчат, я уж наних и внимания не обращаю.Мастерович. Так и есть, они всё время тут, но, так сказать,постоянно и на подходе. Сложилась абсолютно новая ситуация. Требуетсяновый кандидат. Этот наш не может выдвигаться, а тот, ихний,не может победить. Наши хотят найти нового кандидата, вот ипошла гонка. У всех свои фавориты, понимаешь.Радоица. Так в чём проблема?Мастерович. Теперь все ищут своего кандидата, ну, и я тожеищу. Я уж было обзавёлся кандидатом, но тут меня попёрли из всехкомбинаций. Всё из-за этого проклятого чемоданчика. Думают, ониспасутся, если мной пожертвуют.Радоица. Бывает, коня жертвуют ради короля.Мастерович. Только не коня, прошу тебя. Ну, скажем, слона.Радоица. Ладно, господин слон. А тебя что, из квартиры выгнали?Мастерович. Не из квартиры, почему из квартиры? Выкинулииз комбинаций.Радоица. А чемоданчик оставили?Мастерович. Куда там, они бы мне гроша ломаного не дали.Это я у них стибрил. В любой момент могут явиться, чтоб его отнять.Радоица. И чего ты возмущаешься? Смотри, с чем меня вышвырнули,причём отовсюду – и из комбинаций, и из квартиры. Аты при квартире? Да ещё этот чемоданчик, этот чемоданище с деньгами.С деньжищами.Мастерович. Дурень ты, это ничто по сравнению с тем, чтоосталось в игре.Радоица. А что, много осталось?Мастерович. У-у-у. У-у-у. У-у-у. Не спрашивай. Выберут какого-нибудьболвана, новичка наивного, и другие всё это уведут унас из-под носа. Но и те, из оппозиции, тоже мучаются, нет у нихединого кандидата. Иностранцам тоже до сих пор ни один живойсерб не по нраву. Мне ничего не остаётся...Радоица. Как не остаётся? А чемоданище с деньжищами?Мастерович. Да это всё ничто, коли силы нет. Это всё растает,как дым. Выхода нет, кроме как подыскать себе коня для гонки...

172РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯРадоица. У нас на конях ещё никто не прославился. Конь-то, может,и прославится, а вот хозяин и всадник – до них никому нет дела.Мастерович. Ты не понял. Я тайно нахожу своего кандидата,и паф – он вдруг побеждает, а они и понятия не имеют, кто за кулисамиглавный мастер. Никто не знает, кто его привёл. Я им его подбросил,понимаешь? А потом первый день, инаугурация (жестикулирует,словно рисуя в воздухе триумфальную арку), всепроталкиваются, чтоб быть поближе, когда новый президент внезапно– а это всегда как гром с ясного неба – начнёт строить всех вокругсвоей персоны. А рядом с собой, по левую руку, оставит одно таинственноепустое место...Радоица. Для жены...Мастерович. Да не для жены. Жена справа. А слева одно место...Никто не знает, для кого. И тут – паф, главный лидермейкерпоявляется из-за кулис. Я. Я, братишка.Радоица. А чего ты сам не выдвинешься, чтоб честь по честистать президентом? Матерович – президент, паф!Мастерович. Не Матерович, а Мастерович. Да я бы с удовольствием,но на меня тут же все налетят, со всех сторон закаркают.Скажут: ты протрепался, протратился...Радоица (трогает портфель). Ну, до того, чтобы протратиться,тебе ещё далеко...Мастерович. Нельзя, нельзя. Об этом и думать нечего. Хотябыло бы неплохо... И когда об этом думаешь... на сердце теплеет...(Трясёт головой.) Но нечего время зря терять. Я должен найти кандидата.Этих, из международного сообщества, я убедил, чтоб мнедали время спуститься в народ, отыскать какого-нибудь «золотогосерба»... Времени мало, да и полиция гонится по пятам, чтоб всё уменя отобрать. Но если успею найти кандидата, я на коне.Радоица. Не падай духом, Матерович. А какой он долженбыть, этот кандидат?Мастерович. Это должен быть тип лидера, понимаешь... немогу тебе описать, но чтоб люди видели в нём нечто... то самоенечто, которое описать невозможно... главное – чтоб это нечтобыло...Радоица. «Это нечто, это нечто». О чём ты?Мастерович. Э, если б это можно было объяснить, то и сыгратьбы можно было, любой дурак мог бы сыграть и выйти в лидеры...Радоица. А что, разве дурак не может стать лидером?Мастерович. Может. Но если он однажды станет лидером, онне должен оставаться дураком. Вот тут-то и вступаю я, и люди вродеменя, понимаешь. Лидермейкеры. Те, кто делает лидера, понимаешь,и проводят его, стоя за сценой, понимаешь... (Жестикулирует.) Дачто там, сварганю я себе лидера и кандидата, хоть бы даже и пришлосьслепить его из...Радоица. Из грязи...

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 173Мастерович. Нет, не из грязи. Не стоит. Остаются следы. Изглины. Пусть даже придётся слепить его из глины.Радоица. Не стоит... Он у тебя выйдет мягкий.Мастерович. Не выйдет мягкий, нет. Для меня-то он будетмягок, как хлопок, зато для них он будет твёрд. Этот будет из обожжённойглины, понимаешь? Из обо-жжён-ной. Чтоб нипочём емубыли ни засуха, ни дождь...Радоица. Ух, этот будет хорош. Денег не тратит, не ест, ветровне пускает...Мастерович. Так точно. И чтоб никого своего у него не было.Ни друзей, ни родни, никого...Радоица. Чтоб был только твой...Мастерович. То-о-олько мой. Чтоб никого не было кроме меня.Неизвестный человек, понимаешь. Не наш, а раз не наш, никтоему ничего сделать не может. Нашего-то мы в момент завалим, понимаешь.Нароем, что у него делают дети, что любит жена... Намлучше всего чужой, о котором мы ничего не знаем. Ведь мы ужстолько побили добрых королей да князей. А знаешь, почему мы ихпобили? Потому что они были наши. Были б чужие, мы бы их ипальцем не тронули.Радоица (растягивая). Нельзя-а-а же, ей-богу, королей убивать.Бог прогневается, нельзя-а-а.Мастерович. Да брось ты этих королей. Согласен, нельзя. Номне-то что теперь делать? Я должен найти кого-то, кого никто незнает и про кого никто ничего не сможет придумать. Понимаешь, ядолжен найти человека, о котором никто ничего не сможет наврать.Чтоб была неожиданность. Пол-на-я не-о-жи-дан-ность!Радоица. Да уж, трудно тебе будет найти такого, как ты описал.Это же – кто-то вроде меня. Никто меня не знает и даже знатьобо мне не хочет. Я как раз и есть такой, как ты говоришь, только неиз глины. Обо мне и наврать-то нечего. А ну, попробуй, что-нибудьнаври про меня. Скажем: гляньте на этого бабника! Да брось ты...Или: гляньте на этого богача, он награбил выше крыши. Или: гляньтена этого бонвивана, который маскируется под горемыку. Никакойон не горемыка, только притворился несчастненьким, чтоб заместиследы. Да иди ты, никто тебе не поверит, даже если я сам скажу ему,что я живой.Мастерович. Да ну, может, всё не так уж скверно?Радоица. Так, так, даже хуже. Смотри, когда жена и тёща гналименя из дому, они не могли придумать никакой причины. Я тогдаспрашиваю: я что, тебя обманываю? Жена говорит: да куда тебе кого-нибудьобмануть. Не смеши меня. Ну, что я – пью? Она говорит:это ты-то – пьёшь? Питьё – это для людей, мотай отсюда. Ты потягиваешьсвой шприцер. И питьё тоже не для тебя. Спрашиваю: я что,в азартные игры играю? Ты – да в азартные игры! Игра – тоже длялюдей. Так в чём причина, спрашиваю. А ты послушай, в чём причина,говорит жена. Ты сам и есть причина, куда уж больше-то при-

174РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯчин. Ты, ты сам причина. Да как же, разве я делаю чего не надо,спрашиваю я жену и тёщу. Ты не делаешь ни того, что надо, ни того,чего не надо. Не ищи причину, ищи квартиру. Причина – ты сам, ивсё тут. Вот оно как! Стало быть, ищи кого-то, похожего на меня.Мастерович. И что, так они тебя и выгнали?Радоица. Ну да, зато я у них со стенки спёр портрет нашегодорогого Карла. (Показывает фотографию.)Мастерович. Карла? Какого Карла?Радоица. Да я и сам не знаю, какого. У нас всегда был какойто«дорогой Карл», мы его держали на стенке. Что ты вертишься?Мастерович. Да время поджимает, полиция может нагрянутьв любую минуту... Но если у меня будет кандидат, они мне ничего несмогут сделать. Нет других вариантов – беру тебя.Радоица. Меня?!? Отвали, я на это не гожусь. Я никто и ничто.Мастерович. Ну-ну, ведь не всё так черно?Радоица. Само собой, не так, а ещё черней. Я – никакой, вот ивсё. Будь я моей женой, я бы не только со мной развёлся, но даже насебе и не женился бы, вот так. А президентом – куда уж мне в президенты?Я на это не способен.Мастерович (хватается за голову). О, впервые слышу. Ты жеу нас единственный человек, который думает, что не может бытьпрезидентом страны. Подожди, пожалуйста, я запишу дату этогособытия. Для истории. Объявился некий человек, который думает,что он не может быть президентом страны. Есть некто...Радоица. Погоди, погоди, постой, Мастерович! Постой, Мастерович!Ничего не записывай. Нет такого человека. Если уж почестному...Почему это только я один не гожусь в президенты? Нехочу я быть белой вороной.Мастерович. Значит, и ты тоже думаешь?.. Что ж ты треплешься,будто не подходишь для этой должности?Радоица. Да так, скромненьким прикинулся. Почему это я немогу, если столько других могут? Правда, видишь, как я опустился,это, конечно...Мастерович. Чепуха, это мы уладим. Дай-ка, погляжу. (Берётего за руку, осматривает ногти, хмурится.) Ты прав, так нельзя.Но когда мы всё это с тебя соскоблим, ты у нас заблестишь, какновенький. (Осматривает, как врач, его глаза, зубы, потом одежду,морщится, как будто всё смердит.) Всё это можно довести до кондиции,и будешь хоть куда. Только посмотрим, как остальные делаобстоят.Радоица. Эх, ей-богу, боюсь, я этот тест не пройду. Каким тыменя видишь – такой я и есть. Всё остальное обстоит ещё хуже. Никакне обстоит, если ты меня спросишь.Мастерович. Погоди, погоди, это мы оценим. Ты только честноотвечай, о чём бы я ни спросил. (Достаёт блокнот и готовитсязаписывать.) Дети есть?

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 175Радоица. Есть... то есть... нет... то есть... и есть, и нет.Мастерович. О, вот-вот. Так-то лучше всего. Они у тебя есть,но как бы их и нет, понимаешь. Неудобно, чтоб выдвигался кто-то, укого нет детей, однако дети могут стать проблемой. Больш-о-о-ойпроблемой. Лучше, чтоб их не было, чтоб они едва дышали. Иначеоппозиция в момент поднимет шум... Мол, дети у него делают то-тои то-то, мол, его детей видели там-то и там-то, мол, его дети любятто да сё. А ты знаешь, что Пашич умер от огорчения, когда корольповерил какому-то поклёпу на его сына. Дети, знаешь ли, должныбыть как воздух... И тут они, но их и не видать... А теперь объяснимне, как это всё-таки: и есть, и нет?Радоица. Да есть они. Рождались у нас какие-то дети. Но, похоже,не совсем я их сделал.Мастерович. Ты с ума сошёл. Как это, не совсем? Ты либосделал детей, либо нет.Радоица. Да я кое-что сделал, но вроде, не всё сделал я.Мастерович. Откуда знаешь?Радоица. Жена сказала. Однажды, когда на меня разозлилась.Говорит, ни на что ты не годен. А я говорю: годен, по крайней мерехоть в этих-то делах я мастак. И-эх, говорит она, по этому делу иосёл гроссмейстер, только ты ему в подмётки не годишься. Уж он-тосам делает своих ослят, ему никто не помогает. Но я тоже сам своихдетей делаю, говорю я.Мастерович. Да все, наверно, сами делают...Радоица. И я так думал. А она говорит, ты даже ребёнка целогозаделать не мог. Как – не мог? Она говорит: когда ты в армиюушёл, я оказалась в интересном положении, но ты оставил ребёнканедоконченным. Так ей одна наша гадалка сказала. И нашла ей какого-томастера, он там дома строил, чтоб докончил ей этого ребёнка.И похоже, так она всех наших детей где-то доканчивала.Мастерович. Ей-богу?!? Мастера ей нашли! Это может намвсё испортить.Радоица. Не думаю, что испортит, раз до сих пор не испортило.Видно, был хороший мастер. Дети получились дивные.Мастерович. Это может сорвать весь мой замысел, пойми. Ноесли ты никому не скажешь, всё можно замять. Решено – чтоб о детяхты больше никому не поминал. Не поминал, что кто-то за тебя ихдостраивал, понял?Радоица. Да что ты говоришь.Мастерович. Не говорю, приказываю. Надо остерегаться оппозиции,а международное сообщество это не интересует. Они спросято других вещах.Радоица. О чём же будет спрашивать этот классный наставник?Мастерович. Никакой не классный наставник, а международноесообщество. Немножко допросят тебя про демократию, проЕвропу, про все эти дела, понял?Радоица. А без этого нельзя? Придумай что-нибудь, Мастерович.

176РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯМастерович. Не могу я ничего придумать, ты должен предстатьперед ними и пройти их тесты. Они подсчитывают голоса, понял?А сейчас пойдёшь на обтёсывание и на подгонку.Радоица немедленно уходит за занавес, по колыханию ткани понятно,что он там облачается. Его чистят, одевают, гримируют не топод «красну девицу», не то под арлекина – с утрированно набелённымии нарумяненными щеками, с помадой на губах.Картина втораяРадоица, застыв, сидит за столом, любуется на новую одежду,ощупывает её. Мастерович пишет, считает, заглядываетто в портфель с деньгами, то в тетрадь перед собой.Кто-то стучится, оба вздрагивают.Мастерович. Полиция?!Радоица. Моя жена?!Мастерович. Эдди?!Входит Добриша.Добриша. Ой, до-о-обрый день! Вот и опять я.Мастерович (резко). Ой, добрый день. Иди ты к чёрту, напугалнас. Чего надо?Добриша. О-ой, я ничего-о. Просто та-ак... Посмотреть на ситовацию.Радоица. Нет ещё никакой ситовации.Мастерович. А почему ты не сказал: «Ой, до свиданья»?Добриша. О-ой, и это я скажу, но жалко, тогда мне пришлосьбы уйти.Мастерович. Не жалей, как Бога тебя молю. Просто скажи«до свиданья». Или ещё лучше: «Ой, до свиданья».Добриша. Ой, жаль, что я не погляжу на ситовацию.Мастерович. Эй, ты что – «тёплый брат»?Добриша. Ой, что такое «тёплый брат»?Мастерович. Не знаешь? Это вроде как ты, весёлый человек,который... того, любит мужчин.Добриша. Ой, а я люблю и мужчин... (пауза), и женщин (пауза),и детей...Мастерович. И детей, несчастный?..Добриша. Ой, и овец...Мастерович. И овец?..Добриша. И коней...Мастерович. И коней?.. Да ты чокнутый.Добриша. Ой, да нет. Меня уже об этом спрашивали. Я люблю,люблю...

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 177Мастерович. Что ещё ты любишь, чёрная душа?Добриша. Люблю горы.Мастерович. Горы?!? Как это, горы? Боже, горы, людей, коней,овец?!.. Чёрный Добриша, тебе что, вообще без разницы?Добриша. Ой, разница тут есть. С людьми ты говоришь, а наконе верхом ездишь. Нельзя наоборот, знаешь. С конём ты не можешьпоговорить, а на людях не можешь ездить верхом. Одно дело,когда ты на горе, а другое, когда гора на тебе, одно – когда ты наконе, другое – когда конь на тебе. О-о-ой, какая чудесная разница.Мастерович. Гора на мне! Конь на мне? Ты что, пьяный? Ичто ты тут кудахчешь, будто яйцо снёс?Добриша. О-о-ой, потому что всё чудесно...Мастерович. Что чудесно-то, чёрт возьми, скажи и мне, чтобя тоже восхитился. Я вижу сплошную черноту, а ты от красоты изнемогаешь.Иди, прошу тебя, побудь где-нибудь ещё, побудь кемнибудьдругим.Добриша. Ой, а я-то ведь жду не дождусь, когда же стану кемнибудьдругим, только не знаю кем.Радоица. Ты кто, Добриша? Ты серб?Добриша. О-о-ой, да-а-а-а.Мастерович. А почему ой? А почему ты серб? Как Бога тебямолю, будь лучше кем-нибудь другим.Добриша. О-о-ой, а кем?Радоица. Знаешь что, а стань-ка ты мной. Я с этим господиномслоном нырну в новую ситуацию, а ты будешь зятем моей тёщи.Такой ты бы очень понравился моей тёще...Мастерович. И жене, и жене...Радоица. Только не жене. Моей жене живое существо понравитьсяне может. Разве что какая-нибудь собачонка, но живой человек– нет!Мастерович. Скажи мне, Добриша, прежде чем уйдёшь, смогуя победить?Добриша. А во что вы играете?Мастерович. Во что играем? Прошу тебя, уведи его отсюда.Для меня – вопрос жизни и смерти, а этот захлёбывается от энтузиазма.Радоица. Добриша, видишь ли ты во мне что-нибудь необычное,величественное? Нечто, указующее, что однажды я, к примеру,мог бы стать кем-нибудь великим.Добриша. О-о-ой, не вижу.Радоица. Странно, во мне всегда видели что-то необыкновенное.Мастерович. Кто, кто?Добриша (повторяет, как автомат). Кто, кто?Мастерович. Катись, Добриша, как Бога тебя молю. (Добришауходит.) Кто в тебе видел это что-то?Радоица. Я подумал, вдруг это важно, вдруг это мне поможет.Я, знаешь ли, с младых ногтей, всегда был активен. Думаю, надо бысварганить биографию или что-то вроде.

178РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯМастерович. Слушай, я тебе уже объяснял, биография можетстать большо-о-ой проблемой. Но посмотрим, может, и есть в тебечто-нибудь подходящее. Рассказывай.Радоица. Ну, я ещё во время Триестского кризиса был на вернойстороне, и не только я сам, а ещё и всех окружающих на эту сторонуперетащил.Мастерович. Что ты мелешь? Когда был тот кризис, тебе могбыть всего год-другой. Ты был ещё в пелёнках.Радоица. Во, в пелёнках-то всё и дело. Тогда началась заваруха.Все хотели идти на войну, ей-богу. Знаешь, моего отца не больно-тослушались дома, но мать, она была настоящая скоевка. Дажеимя сменила – Скоянкой назвалась, видишь ли... а звали-то её Стоянкой.Заменила одну букву, из-за ситовации. Хотела и нас, остальных,перекрестить... У-у-у, даже говорить неохота. Мне она хотеладать имя Сталинко, потом Трстико, в честь Триеста. После опять, попричине ситовации, она из Скоянки стала Стоянкой. Старое «Т» показалосьлучше нового «К». Ситовация.Мастерович. Да ты что?!? Думаю, ни к чему тебе больше обэтом распространяться, это может только испортить всё дело.Радоица. Погоди, я тебе доскажу, и ты увидишь, как здорововсё обернулось. Эти наши готовятся, все рвутся воевать. Из Белградасообщили, что там митингуют, кричат: «Жизнь отдадим, Триест неотдадим», «Триест, Горица, Риека будут нашими навеки», мы должныбиться с итальянцами... Потом откуда-то появилась песня: «ТоварищТито, позови – и полетим мы, как орлы; мы полетим вперёд,как птицы – туда, к Триесту и Горице». У-у-у-у, тут уж наш народпросто обезумел. Все хотят идти сражаться. Моя мать, скоевка,больше всех надрывалась. Из Белграда сообщают, что никуда никтоне идёт, никаких боёв, необходимо действовать политически. А-а-аннет. Кто будет спрашивать Белград. Обострилось положение, понимаешь,создалась новая ситовация, какой там Белград, идём наитальянцев, и всё тут. Вот тут-то я и сыграл свою первую историческуюроль. Как заору что есть мочи: «Не-е-е-е-е-е-е-е-е-е-ет!» Тогдавсе обратили на меня внимание. Они ж меня, ей-богу, неделю не перепелёнывали,ситовация, то бишь ситуация, не позволяла. А тутдавай разматывать – было на что посмотреть!Мастерович. Ещё бы, будет на что посмотреть, когда неделюмладенца не перепелёнывают. Полные пелёнки, вот что ты увидишь.Радоица. Ты прав. Но и не прав. Ведь это были не простые пелёнки,а мои пелёнки. Ничего в них обычного не было, всё было необычно.И тут заявляется одна бабка, гадалка, знаешь...Мастерович. Знаю, та, что твоей жене мастера нашла...Радоица. Не та, та моложе, её дочь. Есть у нас такая традиция,знаешь, у них в семье все гадалки.Мастерович. Ей-богу-у-у?!? Ну, тебе повезло, что она жила втвоём селе. Но прошу, больше о ней не вспоминай.Радоица. Да не я же вспоминаю, а ты. Я ту, помоложе, начисто

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 179забыл, как только ты сказал, что это может повредить. Эх, сколько яшприцера выхлебал, чтоб её забыть, но едва ты мне сказал, что онаможет стать помехой на пути к власти, я её тут же забыл, будто её ине было никогда. Но слушай про ту старуху... про её мать, то есть...Мастерович. Ладно, давай рассказывай, только коротко и ясно.Радоица. И тогда эта бабка, понимаешь, смотрит на пелёнки.Пресекает все эти ура-патриотические восторги, смотрит на мои пелёнкии говорит: «Бросьте, не стоит!» Что – не стоит? Ничего невыйдет из войны с итальянцами. Вопите, блейте, сколько хотите, новойны не будет. Откуда знаешь, спрашивают они. Вижу, говорит, поэтим пелёнкам. По моим пелёнкам прочесть сумела. Вроде как покофейной гуще. «Что ты говоришь?» – спрашивают все разочарованно.Да так, повторяет, ничего из этого не выйдет. Тут ошибокбыть не может. Это она думает обо мне и о моём, так сказать, влияниина пелёнки. Вот так я предотвратил зло. Миру – мир. Даже когдая был маленьким, для меня не было альтернативы. А может, мы исваляли дурака с Триестом и Горицей. Риека-то нашей осталась, авот Триеста и Горицы мне жаль. Я всё думаю, не ошиблась ли случайнобабка.Мастерович. Слушай, история трогательная и поучительная,но прошу тебя, давай не будем вставлять её в биографию. Да и чтонам за дело. Если б мы тогда гибли за Триест, Горицу и Риеку, что«будут нашими навеки», теперь бы всё досталось словенцам и хорватам,а мы бы что с этого имели? Хорошо бабка сделала, только ненадо это афишировать.Радоица. Не бабка сделала, а я сделал, бабка только растолковала...Но было ведь и ещё кое-что.Мастерович. Ладно, рассказывай, но только если это что-товыдающееся.Радоица. Выдающееся, а то как же. Как не быть выдающимся,если связано со Сталиным. Хотели меня переименовать в Сталинко,но я не дался. Вырывался так, что отложили на потом. И вот однаждывсе наши переписались в больш-о-о-ой список, что, мол, поддерживаютСталина. И опять на неделю-другую про меня забыли. Яорал-орал «не-е-е-е-е-е-е-ет», и снова «не-е-е-е-е-е-е-ет», пока бабкане обратила на меня внимание и опять не заглянула в пелёнки. Ойой-ой,это вызвало переворот. Бабка не дала и слова сказать. Говорит,увидела, что положение опасное, опасней некуда. Тут-то она иупотребила этот самый список, чтоб меня в порядок привести, схватиладаже сталинскую фотку – ей-богу, и её употребила. И сию жеминуту – тут как тут, УДБа у дверей. Кто-то ей донёс, что составилитакой список, и бах – вот она уже у порога. Сбежалась чуть не половинатех, кто подписался. Все трясутся от страха. УДБа спрашивает:где список, где портрет Сталина и всё такое? Но бабка не растерялась,именно потому, что возилась со мной, и говорит: «Вот вам,значит, список, а вот вам и портрет». Я тут как захохочу, а как иначе– меня ж подтёрли, вот мне и хорошо. Тогда и УДБа засмеялась, и

180РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯостальные в смех. И всё село в смех. С тех пор мы вечно смеёмся.Смешно, вот и смеёмся.Мастерович. Слушай: я тебе обещаю, что никогда про это незабуду, если ты мне обещаешь, что никогда больше об этом не расскажешь.Никому. Можно так?Радоица. Можно, если обо мне речь. Не хочешь использоватьв избирательной кампании – мне какое дело. Только чтоб ты знал,есть оно во мне – «это нечто», то самое, что ты ищешь, что должнобыть в лидере. Согласен? Конечно согласен, и спрашивать нечего.Мастерович. А было что-нибудь потом, когда ты уже сталзрелым человеком? Я имею в виду, выступал ли ты против власти...Радоица. Само собой, я постоянно был против власти.Мастерович. И что же ты делал?Радоица (показывает, как непринуждённо отмахиваются, когдахотят выразить пренебрежение). Отмахивался рукой.Мастерович. Только и всего? То есть я не могу вставить, чтоты был диссидентом или антикоммунистом... или вроде того...Радоица. Я всем этим был, только им не показывал. Какойзрелый человек будет медведице в у-у-ухе ковырять, пока лев спит?..Если ты был таким «зрелым человеком», это было всё равно что сказать«созрел для Голого острова», вот и всё. А я на всё, что они творили,только рукой махал и цедил свой шприцер.Мастерович. Ну, ты им и навредил!Радоица. К примеру, проводят они хозяйственную реформу. Язахожу в кафану, а там – ситовация. Все дискутируют и пьют. А ятолько махну рукой и скажу: «Ах, и они и эти ихние реформы...»Спроси хоть Добришу. Добриша!Добриша (входит). О-о-ой, вот он я!Радоица. Добриша, как я махал рукой на них и эти ихние реформы?Добриша (изображает его). Ах, и они и эти ихние реформы...Радоица. Сколько у них было этих провалившихся реформ? Десяток?Вот видишь. А я на каждую их провалившуюся реформу, ещё дотого как она провалится, как минимум десяток раз махал рукой: «Ах, иони и эти ихние реформы...» Отлично, Добриша. Можешь идти. Думаю,это надо поставить мне в заслугу. Это был не пустяк, вовсе нет. Ты уних мог всё ругмя ругать, но реформы не трожь. Мог и сестру... того...помянуть, но о реформе только всё самое лучшее.Мастерович. А насчёт образования у тебя как?Радоица. Было всё что хочешь. Пиши, что в голову взбредёт,не ошибёшься. Пиши, учился в университете...Мастерович. Учился в университете! Что ты окончил – чтобя вписал?Радоица. Теперь уже важно не что я окончил, а что я начал.Начинал я на всех факультетах. Главное начать, трудно только попервости. А начинать-то я был горазд.

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 181Мастерович. Хорошо, давай это забудем. Что-нибудь придумаем.Радоица. Не надо ничего придумывать, пиши: «учился на разныхфакультетах». Напиши так: «учился больше, чем большинствонаших исторических личностей».Мастерович. Хорошо, ты победил. Ничего писать не будем.Радоица ликующе жестикулирует.Картина третьяРадоица, Мастерович, Эдди, Добриша.Радоица (поворачиваясь к Мастеровичу). А это ещё кто такой?Мастерович. Ему будешь сдавать экзамен.Радоица. Откуда-то я его знаю. Ну-ка приглядись к нему получше.Откуда он?Мастерович. Из Америки.Радоица. Ни один американец не из Америки. Только вождьСидящий Бык из Америки, а это не Сидящий Бык. Откуда он прибылв Америку?Мастерович. Понятия не имею. Возможно, из Австрии.Радоица. Больно уж похож на нашего «дорогого Карла». Этоего портрет мы держали на стене, готов поспорить.Мастерович. Ты давай воду не мути. Главное, что я его вытащилсюда, что он согласился с тобой побеседовать. Это былотрудней всего, пойми, у них же свои идеи. Они точно знают, какимдолжен быть человек. Пойду его подготовлю, а ты... следи за собой...понял?.. чтоб всё было...Уходит на край сцены, где стоит Эдди, озираясьи ожидая встречи.Мастерович. А, добро пожаловать, вот и я, вот и вы... сейчасмы завершим наше дело...Эдди. О, добро пожаловать, добро пожаловать... А где кандидат?Мастерович (указывает на Радоицу). Вот кандидат. Вот он,кандидатище.Эдди. О, о, видит я, видит. (Рассматривает его и чешет подбородок.)Вы уверена, это хорошая кандидат?Мастерович. Да, отличный. Настоя-а-а-ащий сюрприз.Эдди. Вы знала? Нам надо солотой челофек будет. Эти хорватсолотая челофек, должен серб будет солотая челофек, понимала?Мастерович. А мусульманин, как мусульманин?Эдди. Не мусульманин, а боснияк.Мастерович. А босняк, какой он – босняк?

182РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯЭдди. Боснияк солотая челофек, это понимай... Боснияк всегдасолотая челофек, боснияк не проблем. Серб проблем, хорват проблем.Теперь хорват не проблем. Нашла солотая челофек.Мастерович. И я нашёл золотого серба. Вот увидите.Эдди. Я хочу видит и слышит солотая серб. Я сразу пишет мояшена, я нашла солотая серб. Она не будет поверит. О, если мы нашласолотая серб, о, это же будет колосса-а-ално. Это никто не ожидала.Я получит Нобел-премия. Ей-бог, солотая серб. Это больше редко,чем солотой рыбка... Не убежать?Мастерович. Как – убежать? Чтоб от меня да убежал? Да ну,речи быть не может.Эдди (издали разглядывает Радоицу, прижимает пальцы кподбородку и с сомнением качает головой). Мне не кажет солотая!Мастерович. Увидите, лучше нету. Мы его ещё малость подзолотим.Пойдёмте. Встретимся на полпути. Вон за этим среднимстолом. (Машет Радоице рукой, подзывая его. Все встречаются усреднего стола.)Радоица до рукопожатия поднимает три перстав сербском приветствии.Эдди (машинально, как бы невзначай показывает два пальца –латинскую букву V, потом дёргается, трясёт рукой и протягиваетеё для рукопожатия). Если ты выдвигается кандидат, ты не показывалатри пальца! Ясна?Радоица. Но я же сербский кандидат, мы договорились...Эдди. Нет договорила, я договорила, можно только два пальца...(Показывает два пальца, как до этого.)Радоица. Ну уж нет, исключено. Ни один серб за меня не проголосует.Это не сербское приветствие, и всё тут...Мастерович. Сербское, может стать и сербским приветствием...Эдди (Мастеровичу). Ты скасала солотая челофек, а значит, онесть нет-проблем. Мы ищет новая серб, а это не новая серб. Это стараясерб...Мастерович. Нет-нет, нет проблем, я с этим разберусь... (Радоице.)Да соглашайся ты, не зацикливайся на мелочах. Велика важность,сколько пальцев... Согласись, раз я тебя прошу.Радоица. Ещё чего, не согласен я на два пальца, и всё тут!Радоица и Эдди снова и снова скрещивают пальцы. Сперва Радоицаулучает момент и поднимает три перста, Эдди тут жереагирует двумя пальцами; они бодаются, как олени рогами.Это повторяется десяток раз, без слов, причём оба в упор смотрятдруг на друга, делают обманные движения руками, борются пальцами.Едва расцепятся, игра повторяется, многократно и неожиданно,посреди диалога о других предметах...Эдди. О, о, можно компромисс, можно компромисс. Если нехочет два пальца... (Показывает на руке Радоицы.) Если она не хочетдва пальца, можела одну палец...Радоица. А вы уверены, что можно один?

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 183Эдди. О, я уверено, может одна палец, это компромисс...Радоица. Вы уверены? Как хотите, пусть будет один, толькочтоб потом не...Эдди. Может одна палец, может одна палец.Радоица. Порядок, если можно. (Один из двух пальцев – указательный– поджимает и остаётся со средним пальцем вверх, чтонеприлично.) Вот так, да?Эдди (нервно возится с его пальцами). Нет, не такая, а вот такая...(Прижимает ему указательный и средний пальцы, а большойподнимает вверх – так показывают, что всё замечательно.) Воттакая, ты показала нам такая, и ясна... значит, добрая серб...Добриша (входит). О-о-о-ой, уже сложилась ситовация?Радоица. Сложилась, теперь как раз и есть ситовация. Катисьотсюда, Добриша, чтоб не испортить ситовацию.Добриша. О-о-о-ой, я только чуть-чуть погляжу, чтоб насладитьсяситовацией... (Почти уходит, но выглядывает из-за угла.)Радоица (упражняется, поднимая и опуская палец; остальныепальцы поджаты). О, ей-богу, надо же, как быстро договорились.(Продолжает тренироваться, поднимает то большой,то средний палец, потом спрашивает.) А вы уверены, что такнельзя?Эдди. Нет такая, я тебе сломает эту палец. Это безобразная палец,понимала? Нет одна палец так, это будет злая все народы, и неттри пальца, это будет злая другой община, понимала?Радоица. Да не будут они злиться, ни хорваты, ни мусульмане,вы нам только не мешайте, они своё показывают, мы своё...Эдди. О, есть, есть злить мусульманы. И нет больше мусульманы.Радоица. Нет мусульман? А где ж они, раз их нет?Эдди. Кто нет?Радоица. Да мусульман?Эдди. О, есть, есть мусульманы, но нет зовёшь их. Боснияк зовёшьих.Радоица. Да босняки это все боснийцы, а не только мусульманеиз Боснии. Босния – «не давидова, не царская, не спахийская»,Босния и сербская, и хорватская, и мусульманская. Так нас учили вшколе. А теперь вы запели «нет мусульман, нет мусульман, они боснийцы».А мы что сюда, с Марса свалились? Сербов-то, может, ты изаставишь, но хорваты этого никогда не примут...Эдди. О, хорваты всё приняла, всё приняла, не до шутка.Радоица. Приняли, приняли, только в шутку. Именно шуткиради они и приняли... А может, всё-таки они есть – мусульмане сбольшой буквы «М»?Эдди. Что, большой?Радоица. Большое «М» для мусульман?Эдди (сердится). Нет большое! Нет сербы большое, нет хорватыбольшое!..

184РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯРадоица. Ничего не понимаю. Как то есть – ни у сербов, ни ухорватов нет большой буквы?Эдди. Что, буква? Мирза, помощь!Мирза подаёт из-за занавеса какую-то бумажку.Эдди (читает по складам). Только пе-ре-вер-ни-те на-о-бо-рот,и вы всё поймёте. (Поворачивается к Радоице.) Вы понимать тольконаоборот?Мастерович (толкает Радоицу и обращается к Эдди). Онипоймут и наоборот и как положено. Всё поймут...Эдди. Мирза, помощь!Мирза подаёт другую бумагу.Эдди (читает). Наоборот: нет великосерб, нет великохорват...о, о, о, теперь понимает. Нет велико Сербия, понимай.Мастерович. Понимает он, понимает, это само собой...Радоица. Понимаю, теперь есть только маленькие вещи. Мелкиесербы, мелкие хорваты... не так ли?Эдди. Так, так.Радоица. Вот ведь, ей-богу, как это вы всё легко решили.Раньше десятилетиями была проблема, с большой буквы национальностьписать или с маленькой... Поди пойми теперь турок!Эдди. Турок? Не понимает, почему поймаешь турок?Радоица. Теперь я вижу, вы много всего поменяли. Похоже,кой-кого вообще отменили, их уже просто нет...Эдди. О, о, ноу, ноу, ноу. Ты всё понимала ошибкой. Я тебявыбросить...Радоица. Ошиблась? Ты меня выбросить? Я не ошиблась, аошибся. Я мужчина, понял? Ты всё ещё хочешь меня выбросить?Эдди. Почему тебя не выбросит?Радоица. А потому, думаю, что я мужчина.Эдди. Я его не понимает. Почему не может выбросит мужчина?Радоица. Значит, ты можешь меня выбросить?Эдди. Это ясно...Радоица. Ну и что потом, когда ты меня выбросишь?Эдди. Потом я тебя вы... вы... вы...Радоица. Вы... вы... вы... (Поворачивается к Мастеровичу.)Ну, а вот этому не бывать. Мастерович, мы так не договаривались.Эдди. Мирза, как не мозет выбросит?..Мастерович (шепчет). Из списка, из списка, понимаешь?Эдди (иностранец слышит и радуется, что дело прояснилось).Это, выброшу тебя из списка, а потом я тебя вы... вы... (Мирза подаётбумажку) выгоню. Теперь ясна?Радоица. Теперь мне всё ясно. И теперь мне гораздо легче.Эдди. Легче? Зачем выдвигаешь себя кандидат, если легче?Мастерович. Да оставьте его, идём дальше.Добриша (заглядывает). Как я люблю-у-у-у, когда ситова-аация-а-а...

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 185Мастерович прикрикивает на него, Добриша опять убегает.Эта сцена то и дело повторяется.Эдди. И не может больше зовёшь турки. Не зовёшь больше усташи.Радоица. Почему? Сами, что ли, придут?Эдди. Кто придут?Радоица. Усташи.Эдди. Не может придёт усташа, понимала? Нет усташа. Зовёшьтолько хорват. И не четник зовёшь, ничего.Радоица. Эх, это жаль – и усташей, и четников. Только разрешили...Эдди. И должны вы беречь братство-единство, как зеницу окасвоего. (Читает по бумажке, которую ему подал Мирза из-за занавеса,читает так, как говорил Броз.) Вот, ясна? Должны беречьбратство-единство, как зеницу... Мирза, почему тут стоит Зеница?Зеница нет проблем, лучше имеет Мостар. Мостар есть нет-проблем.И вы должны беречь братство-единство, как Мостар ока своего.(Вставляет в рот сигару-томпус, как делал Броз.)Радоица (поворачивается к Мастеровичу). Знаешь, от кого яэто слышал? От...Мастерович. Знаю, знаю, ты не усложняй, молчи, дело на ладпошло...Эдди. Ты понимала? (Мирза подаёт бумажку из-за занавеса.)О, хорошо, должна Зеница, хотя мне не есть ясно, почему Зеница,почему не Мостар беречь?.. И должен учишь совместный жифотное,понимешь?Радоица. Э, чего нет, того нет. Никакого совместного животногонету. Кто – совместное животное? Осёл – нет. Они есть толькоу герцеговинцев. Кабанчики есть у нас и у хорватов, но их нет у мусульман.Эдди. Нет мусульманы. Боснияк, понимаешь?Радоица. Всё равно, у му... му... му... у босняков нет кабанчиков.Эдди. Что такое кабанчик?Радоица. Свинья, прости меня.Эдди. Кто свинья?Радоица. Кабанчик это свинья.Эдди. О, о, о, хорошо. Я не свинья, ты не свинья, он не свинья?Радоица. Бог с тобой. Мы человеческая семья. Конь!!! Этоточно конь!Эдди. Что – конь? Почему – конь? Что эта говорит? Мирза, помощь!Радоица. Нет у нас совместного животного, зря стараешься.Только кони у нас у всех есть, а раз ты коня не даёшь, тогда нет ниодного совместного животного.Мастерович (хватается за голову, но и сам не знает, чтошепнуть). Есть, есть, найдём.

186РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯЭдди. Э, така, така, найдёшь совместное животное. Мирза, помощь!Мирза подаёт новую бумажку.Эдди (читает). Сов-мест-на-я жи-знь. (Быстро повторяет.)Совместный жизнь, понимаешь? Учишь совместный жизнь.Радоица. Эх, ладно, я-то этому выучусь, нет проблем. Нотолько придётся учиться всю жизнь. Мы уже пятьсот лет учимся, ивсё ещё в первом классе...Эдди. Такая... такая... слабая учитель. Мы хорошая учитель.Мы вас отправить...Радоица. Куда? В Гаагу?Эдди. Нет. В Гаагу вы идёт сама. Мы вас отправить во второйкласс, третий класс... И надо поможешь смешиваешь браки, понимает?Входит Добриша.Добриша. О-о-о-ой, добрый день. О-о-о-ой, какая хорошая ситова-а-ация!Радоица. Уберись отсюда, Добриша, как Бога тебя молю. Какаятам хорошая ситовация. Иди да смотри, как бы за этим (указываетна Мастеровича) не явилась полиция, а за мной жена.Эдди (Добрише). Вы думает хороший ситуация?Добриша. О-о-о-ой, отличная си-иту-ация. Всё отлично.Мастерович. Катись, Добриша, испортишь ситуацию.Эдди. Почему вы прогонять этот энтхусиаст? Нам нужна энтхусиаст.Все сказала: «Плохо ситуация, плохо ситуация», а эти сказала:«Хороший ситуация».Радоица. Добриша, исчезни, ты смущаешь нам международноесообщество. Вводишь его в заблуждение, оно вот-вот опятьошибётся. И чтоб я от тебя больше не слышал: «Хорошая ситовация,хорошая ситовация». Он ведь немедленно напишет жене, что ситуацияотличная. Изыди, Добриша.Добриша с ухмылкой уходит.Радоица. Ладно, с этим разобрались. Так что ты говоришь, мыдолжны смешать браки?Эдди. Така, така...Радоица. Мастерович, слыхал? Я мог бы решить проблему. Нуда, ведь что получится, если я кому-нибудь отдам свою жену? (Обращаетсяк Эдди.) Вот, например, тебе.Эдди. Не дала своя шена. Зачем дала своя шена?Радоица. Чтоб с кем-нибудь смешать, вы же сами сказали.Эдди. Нет, я это не сказала.Радоица. Сказано – и точка. Продано! Моя жена в вашем распоряжении.Дадите за неё что-нибудь, так дадите. А не дадите – всёравно продано.Эдди (Мастеровичу). Что эта твоя солотая серб говорит? Оннадо смешивай браки для других, понимала, для будущее. Мы дела-

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 187ем новые серб, понимала?Мастерович. Понял, понял, я его вразумлю. (Радоице.) Надо,чтоб ты отстаивал смешанные браки, понимаешь?Радоица. О, понятно, понятно. У меня у самого смешанный брак.Эдди. Вы имеешь смешиваешь брак?! О, это ведь колоссално,колоссално. Я немедленно пишет моя шена, солотая серб имеетсмешиваешь браки. Я помогать тебя выбирает. А как твоя бракисмешивала?Радоица. Как у меня смешан брак? Очень просто: я мужчина,а моя жена женщина.Эдди. О, о, о, это не смешиваешь браки. Шена тоже такая же серб?Радоица. Сербка. Она сербка, а я серб. Думаю, что это не однои то же и это можно считать смешанным браком.Эдди. О, о, о, это не можно. Это не смешиваешь браки...Радоица. Погоди, попробуем так: разве я собака?Эдди. Не собака, зачем собака?Радоица. Э, вот видишь, а моя жена сука. Выходит, это смешанныйбрак?Эдди (Мастеровичу). О, о, о, ноу, эта не солотая серб. Вы меняобманула. Я пишет своя шена, я нашла солотая серб, я потеряла солотаясерб. Что я делать?Мастерович. Вы, главное, жене напишите, а уж мы его позолотим,само пройдёт. А как пройдёт, он сам возьмёт себя в руки. Яего приведу в порядок.Эдди. О, хорошо, вы приведу в порядок. (Радоице.) И когда васвыбирала, вы будете ко-оператив, сотрудничество, понимала? Когдабудет есть нет-проблем, ты согласила. Понимаешь, консенсус? Тыдала согласила, понимать?Мастерович. Понимает он, понимает, он обязательно согласитсяна всё, что нужно... (Толкает Радоицу, чтоб тот поскорейподтвердил.) Да соглашайся же ты, соглашайся, всё это ерунда.Эдди. Например, такая случай. Твой держишь устаса, понимай?Радоица. Мой держу усташа? Не понимаю!Эдди. Нет, ты. Твой сфатил устаса, понимала, держишь, не хочетотпустишь... Мирза, бумагу! (Мирза подаёт новую бумагу. Эддичитает.) Твои сер-бы схва-ти-ли уста-ша и не хо-тят от-пус-тить.Понимаешь?Радоица. Да нет же усташей, мы договорились?..Эдди. Есть, есть, только этот один. Консенсус, понимает? Надолюбишь. Все надо любишь устаса. Не можешь только один любишьустаса...Радоица. То есть мы втроём должны любить одного усташа?Неужели? Правильно ли я понял?Эдди. Отлично понял. Я помогут тебя выбирает.Радоица. Я не понял. Остался один усташ на свете, и мы втроёмдолжны его любить?! Зачем нам его любить?

188РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯЭдди. Сатем, международный сообщество ожидает тебя любишь.И его, и его, все три ожидает любит... Понимает, снак добрыйфоля... Он ни в чём виноват, он только друг...Радоица. Только друг? Тогда он не усташ, если друг.Эдди. Друг, устаса, но ни в чём виноват. Только друг... АнтеПавелич.Радоица. Друг Анте Павелича? И ни в чём не виноват?Эдди. Ни в чём виноват. Мирза, помощь! (Мирза подаёт бумагу.Эдди читает.) Тво-и сер-бы схвати-ли дру-у-у-га Анте Павелича.Ни в чём не виноват, понимаешь? (Перестаёт читать.) Должен любишь.Как это, не знает глаголу... Мирза, какое глаголу? (Мирза подаётбумажку.) О, о, понимает. Кончишь, не кончишь. Один кончишь,другой долго любишь... Извините, я ещё не знала ваша язычина...Радоица. Не знала наша язычина? А знаешь наша животина?..Эдди. Шта – животина?Радоица. Не знаешь нашего языка, а знаешь нашу жизнь? Ихочешь нам исправить жизнь, прежде чем выучишь язык?Эдди. Э, така-така, правильно. Я помогут тебя выбираешь. (Получаетбумагу из-за занавеса.) О, о, о, теперь понимала. Глаголысовершенного и несовершенного вида. Надо кончи глагол сразу. Надопо-лю-бишь устаса, понимаешь?Мастерович. Полюбит, полюбит, обязательно... всё, что требуется...Эдди. Така, така. Эти что за серб упрямая. Не хочет любишь устаса.Радоица. Полюбит... полюбит.Эдди. Така, не хочет полюбит устаса. Отпустишь, вернёт в Аргентина,понимала? (Мирза подаёт бумажку.) О, о, о-о-о, я сапыла.Очень важная, очень важная сапыла. Ты должен больше не имеешьгузла.Радоица. Должен не иметь или не должен иметь?Эдди. Не может больше имеешь. Ясна?Радоица. Теперь ясно, больше не могу иметь. Но не ясно, чтоименно не могу иметь.Эдди. Гуз-ла, понимала? Гу-у-у-узла, понимала? Мирза, бумагу!(Мирза подаёт бумагу. Эдди читает и оживляется.) Ты не долженбольше играешь-поёшь гузла, гус-ли. Гусли. Понимала?Радоица. А почему-у-у-у?Эдди (злится, машет руками). Не должен меня сердишь, понимала?Возьмёшь гуз-ла, играешь, поёшь, народ безумишь, понимала?Народ безумишь, народ сфатить ружьё, мировой война, понимала?Всё от твоя гуз-ла. И песни, народные, все сразу обезуметь, неимеешь, не имеешь больше – унд фертиг.Радоица. Да ты что несёшь! Как это, ей-богу, без гуслей, безнародных песен?.. А Королевич Марко? Как народ обойдётся безМарко-королевича?

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 189Эдди. Что, Марко Кролиевиц? Кто это Марко Кролиевиц?Мирза, помощь! (Мирза подаёт бумагу из-за занавеса. Эдди читаетпо складам.) Мар-ко-ко-ро-ле-вич, обыч-ный серб-ский ие-би-ве-тер.(Поднимает глаза на Радоицу, который едва сдерживает смех.)Марко-королевич, обычный сербская, сербская... (опять смотрит вбумажку) ие-би-ве-тер. Что это ие... ие-би-ве-тер? О, о, я знала, чтоветер. О, о, о, теперь поняла. Как, ей-бог, это может делать с ветер?Я знала, мы всегда имела проблем с сербы. Мирза, помощь! Бедныйветер. Это сексуальный хулиган, больше ничто.Радоица. Майсторович, слыхал ты это? Должен не иметь Марко-королевича!Нет, я не хочу иметь с этим ничего общего. Приду натот свет, Марко меня встретит, и что я скажу – «Во всём виноватМастерович»? А какое дело Марко до Мастеровича, он меня долженпринять. Давай, Мастерович, покумекай, разрули это дело.Мастерович (обращается к Эдди). Вы ни о чём не беспокойтесь.Он пока что малость несговорчив. Но мы всё постепенно утрясём,не волнуйтесь. Не может кандидат за один раз вынести...Радоица. И за три раза не смогу, не то что за один. Ты уж,Мастерович, что-нибудь сочини насчёт Марко-королевича. Маркодолжен остаться... Не то как пить дать мы все обернёмся Сердюгами-Злобоглядами и поглядывать на них будем очень угрюмо.Мастерович. Да что ж ты уцепился-то за своего Маркокоролевича.Народ его давно забыть успел. Ты только не поминайего полгода, и народ скоренько забудет. Да и что за дело новым сербамдо старого Марко? Слыхал, что человек говорит, придумаемкакого-нибудь нового героя. Пошли дальше. (Обращается к Эдди.)Не беспокойтесь об этом, продолжаем. Что у нас дальше?Эдди. О, я больше не может, придёт другой раз. Должен смотретьи другой кандидат, придёт другой раз...Мастерович. Видишь, что ты наделал! У них есть ещё другойкандидат. Вот тебе твой Марко-королевич, из-за него всё пропало.Эдди. Не пропало, зачем пропало. Я пришла другой раз. Осталасьещё экзамен из Эуропа – Юроп, понимала?Радоица. Значит, я не провалился. Мастерович, поздравляю.Только скажи, что ещё нужно.Эдди. Должен хорошо подготовишь из Эуропа, понимала? Будетновый сербы, эуропская сербы, не то же, что сербы из Сербия.Нет экавица, фу-у-у, нет гузла, нет Сербия, это не то же сербы.Мастерович. Ясно, ясно, он подготовится. Я его натаскаю.По Европе и по Сербии мы уж точно не провалимся.Радоица. Как скажешь, шеф. Но как только ты отсюда слиняешь,они опять станут точно такими же, как те, в Сербии. А покудаты шеф, мы будем новыми сербами, са-авсем новыми. Эуро-о-оопскими,понял ты меня?Эдди. Така-така, все эуропские, и тебя выберут. Я придёт, тебясдаёшь из Эуропа, и я помогала тебя выбираешь.

190РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯНа прощанье пожимают друг другу руки,перед этим Радоица пытается поднять руку то с троеперстием,то с одним пальцем, а Мастерович бьёт его по пальцам,пока другой рукой жмёт руку Эдди.Картина четвёртаяРадоица, Мастерович, Добриша.Радоица (надувшись от важности, оглаживает костюмчик,прогуливается по сцене). Ну, что скажешь, каков я был, а? Каков ябыл? А?Мастерович. Ты был неплох. В целом ты был неплох. Но,братец, по тонкому льду ходить опасно. А тебя легко заманить натонкий лёд.Радоица. Какой тонкий лёд? Я поразил человека, по нему быловидно. Он же десяток раз рот от удивления открыл. А если б яещё ему рассказал самые занимательные детали своей жизни...Мастерович. Например?Радоица. Да ты эти детали знаешь, ну, те, о которых ты мнеболтать не велел: когда я был маленьким, и того... А я ведь горелжеланием ему рассказать... Ты видал, я ж ему жену чуть не всучил,небось даже получил бы за неё что-нибудь... А как я был маленьким...а Триест, а Сталин... а пелёнки...Мастерович. Только не это, умоляю тебя. У него и так челюстьотвисла от изумления. Не смей ничего добавлять и исправлять,мы на верном пути. Мы должны победить. Что я буду делать,если мы не победим?Радоица. Да уж ясное дело, у тебя будут большие проблемы,если мы не победим... То есть если я... не победю. Вот уж тебе будетнеудобно, если я победителем не выйду...Мастерович. Ну хорошо, победишь ты, и никто другой. Ноэто будет наша общая победа – мы все победим...Радоица. Мы все – то есть мы оба.Мастерович. Нет-нет. Не мы одни. За нами стоит много моихлюдей.Радоица. Но где же они? Я тут экзамены сдаю, а их нету...Мастерович. Э, они невидимы. Меня тоже не должно бытьвидно, но всё-таки я другое дело. Я должен через всё это пройтивместе с тобой. Но чтоб ты знал, когда тебя выберут: есть много людей,которые стоят за тобой. И ты не имеешь о них забывать. Впрочем,всё предоставь мне. Я скажу: того туда, этого сюда. А этого,при всём при том, к такой-то матери.Радоица. Кого это к такой-то матери?

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 191Мастерович. О, их будет много, тех, которых мы к такой-томатери. Всех ихних мы к такой-то матери, но и кой-кого из наших...А-а-ай, дай-ка я немного помечтаю. (Сжимает кисти рук в коленяхи с улыбкой вглядывается в даль, выражение лица меняется в зависимостиот воображаемой ситуации.) Когда легализуюсь, уж яэтому... хм... нет, никогда мне ему за всё полной мерой не воздать.Ух... ну уж его-то я к такой-то матери. А тот! Э, тот мне за всё заплатит.Его я тоже...Радоица (следя за тем, как тот мысленно сводит счёты спротивниками, чьих имён не упоминает). ...к такой-то матери.Мастерович. Так-то... уж они меня попомнят. Знать не будут,откуда их удар настигнет. Уж теперь-то я похитрей буду.Радоица. Ладно, это я понял. Ты, я вижу, многих наметил ктакой-то матери. А я что – тоже должен кого-то к такой-то матери?Мастерович. Тебе и знать об этом незачем. Я сам позабочусьоб отдельных матерях, а ты ничего не должен. Но я уверен, ты самзахочешь. Захочешь, захочешь, едва тебя выберут. Этого не превозмочь,слишком приятно...Радоица. А они нас тоже могут «к такой-то матери»?Мастерович. Никаких теорий. Теории не в счёт. Не допускаюни малейшей возможности. Нет, это следует вычеркнуть... Толькоесли они победят...Радоица. Да что ты? Только тогда? А если они однажды всётакипобедят? Они нас тоже «к такой-то матери»?Мастерович. В этом даже не сомневайся. Они нас в чернозёмвтопчут, как в прошлый раз, и как мы их сами теперь втопчем, когдаты победишь...Радоица. По правде сказать, мне это не очень нравится. Сейчасмы их, а когда однажды они всё-таки победят, тогда они нас, какты это нежно обозвал, «к такой-то матери», потом опять мы их. Нашимматерям и передохнуть-то будет некогда...Мастерович. Тебе не о чем беспокоиться. Ты будешь крупнойрыбой, такие друг друга не трогают. Ворон ворону глаза не выклюет.Это мы, те, кто пониже, будем друг дружке жизнь отравлять.Давай теперь о другом, пора готовиться к экзамену по Европе. Добриша!Появляется Добриша.Добриша. О-о-о-ой, вот и я. Есть ещё ситовация?Мастерович. Нет, Добриша, больше нет, но снова будет. Быстронайди мне большую карту Сербской Республики и пришпильсюда. Надо, чтоб он её изучил и половчей всё присобачил к Европе.Давай, а я тут чуток позабавлюсь.Радоица. Погоди, до сих пор всё было хорошо?Мастерович. Было хорошо, было хорошо...Радоица. Я умно себя вёл?Мастерович. Да что я тебя буду нахваливать!

192РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯРадоица. О, прекрасно. А теперь давай, почеши мне малостьпод подбородком.Мастерович. Ты что, сдурел? Чего это я тебе должен чесатьпод подбородком?Радоица. Давай, раз я говорю, почеши мне под подбородком,если хочешь, чтоб я и дальше умным был. В детстве, когда я былумницей, мама чесала мне под подбородком, тогда я и назавтра былумницей, и так каждый день. Давай чеши, если хочешь, чтоб я толкомподготовился к экзамену по Европе!Мастерович. Да иди ты: кандидат, а я его чесать буду. Ктотебя раньше чесал, пусть тот и теперь чешет.Мастерович. Давно меня никто не чесал, только Добриша,когда пора было платить. Если честно, давненько я и умным-то небыл. Почеши, если надеешься, что я сдам!Мастерович. Парень, а кто тебя будет каждый день чесать,когда тебя выберут?Радоица. А когда меня выберут, разве я должен каждый деньбыть умным?Мастерович. Что – каждый день?! Да ты каждый час долженбыть умным, понял?Радоица. Ну, тогда придётся вам найти кого-нибудь, чтоб мнекаждый час чесал под подбородком.Мастерович. Ладно, чёрт бы тебя побрал. Давай почешу,чтоб ты подготовился к экзамену, а там посмотрим. Как чесать-то?Радоица (вытягивает к нему бороду и подбородок и показываетчетырьмя пальцами, как надо чесать – так подсвинкам чешутбрюхо). А вот так.Мастерович (чешет его). Так хорошо?Радоица (урчит и постанывает от удовольствия). Так, так...умх... у-у-у-умммм... так...Мастерович. Сколько надо?Радоица. Сколько можешь. Чем больше чешешь, тем я умнее.Чеши, не жалей, за всё тебе воздастся десятикратно. Когда меня никтоне чешет, я теряю веру в себя и совершенно деморализуюсь...Мастерович. А в самом деле, хорошо бы, чтоб у тебя был какой-нибудь,так сказать, ну, какой-нибудь... Народ любит, когдавождь маленько, как бы это сказать, маленько...Радоица. С придурью?..Мастерович. Не с придурью, а, как бы сказать, когда у негоесть какой-нибудь... ну, назовём это – недостаток...Весь диалог разворачивается на фоне чесания.Радоица. Когда меня никто не чешет, я весь как есть – одинсплошной недостаток. Не знаю, понравится ли это народу.Мастерович. Нет, нельзя чтоб ты был сплошным недостатком.Нужно что-нибудь маленькое, но необычное, вроде этого чесания,но что-то другое, чтоб людей возбуждало, что-то необычное,

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 193например, пристрастие к азартным играм, но и это не то, а как бы,знаешь, вот как: любит женщин... бабником слывёт... но при этомналево-направо не гуляет...Радоица. Любит женщин, бабник, но не гуляет? Да это ж мукамученическая. Значит, народу любо, чтоб вождь у него был мучеником...Чеши давай, чего стал? А то у меня совсем пропадёт уверенностьв себе. Моё эго ослабнет, пойми! Давай чеши!Мастерович (механически чешет и размышляет вслух). Ладно,придумаем мы этот изъян. Что-нибудь пикантное... как будто тыне один из нас, а какой-то необычной породы... сейчас не соображу...Радоица. Как чесать, ты и сейчас сообразишь, давай чеши. Анедостаток придумай сам. Но смотри, чтоб это была какая-нибудьмилая слабость.Мастерович. Или подождём, пока народ придумает, тогда ивставим.Радоица. Не надо, чтоб народ придумывал, кто его знает, чегоон напридумывает. Лучше ты придумай. Чеши, чеши, чего стал!Мастерович. Ладно, я придумаю. Ну, и насчёт еды мы должнычто-нибудь изобрести. Как у тебя с едой?Радоица. Хорошо. Всеядный гурман, вроде кабанчика.Мастерович. Не то, ей-богу. Что из еды любишь больше всего?Радоица. Мамалыгу и сыр.Мастерович. Ты что, дурак? Мы должны придумать какоенибудьблюдо, по которому тебя будут узнавать. Такое, чтоб народизумился...Радоица. Чтоб у меня были страшные женщины, но я их нетрогал, чтоб я любил страшное блюдо, которого не ем... Мастерович,придумай что-нибудь, а я желаю кушать свою мамалыгу и чтоб мнечесали под подбородком. Ты уж сам смотри, что сказать народу.Мастерович. Ладно, хватит. Готовься к экзамену, а я немногозаймусь средствами. (Открывает портфель с деньгами и достаеттетрадку, чтобы писать.)Радоица. Ты, Мастерович, с ними поаккуратней, это не средства,а деньги. (Поворачивается к карте.)Картина пятаяРадоица рассматривает повешенную карту Сербской Республики,то и дело хватается за голову, что-то записывает. Мастерович сидит,считает деньги, что-то пишет, подсчитывает. Добриша иногдазаглядывает, чтоб не пропустить «ситовацию».Радоица (подходит к Мастеровичу и вытягивает к нему подбородок,чтоб тот почесал). Давай, почеши ещё немножко. Трудныйматериал, ей-богу. Мы тяжёлый случай, сам увидишь. Дай Бог,чтоб я сдал...

194РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯМастерович. Ты не шути. Должен сдать. Давай, я тебя всёвремя чесать буду, только сдай... Как закончишь готовиться, пустьтебя оденут во всё самое лучшее, и чтоб галстук бабочкой, понял?Чешет его. Эта сцена повторяется несколько раз, столько,сколько выдержит спектакль. Радоица закончил изучать карту СРи докладывает Мастеровичу, что он готов.Мастерович, продолжая заниматься своей арифметикой,машет ему рукой.Мастерович. Сперва переоденься, как можно праздничней, апотом я тебя прослушаю.Радоица. Нечего тебе меня прослушивать. От Европы толку нет.Мастерович. Как толку нет? Ты не готов?Радоица. Готов, потому и вижу, что толку нет. Она нас непримет.Мастерович (вскакивает, подбегает к Радоице и карте). Кактак не примет? Должна принять. Откуда знаешь, что не примет? Тычто, опять смотрел свои пелёнки?Радоица. Не пелёнки, на нас я смотрел, а мы ничем не лучшепелёнок. Мастерович, лучше б ты заранее связался с Азией или сАфрикой, не примут ли нас они. Когда эти из Европы увидят, какиемы, они подгонят тягач и отволокут не только нас, а все Балканы,куда-нибудь, Бог знает куда. Забудь и думать про Европу, мы не доросли.Мастерович, напрягись. Смастери что-нибудь, чтоб нам половчеевывернуться.Мастерович. Об этом речи не может быть, теперь уже поздно.Должна быть Европа, и всё тут. Показывай, что не так!Радоица. Всё не так. Всё. Всё надо менять и приспосабливать.Посмотри снизу, с юга! Видишь Герцеговину? Ладно, Герцеговина вкачестве названия пройдёт. Знают они в Европе, что такое герцог ичто такое Герцеговина. Но погляди, как ты оттащишь Герцеговину вЕвропу или затащишь Европу в Герцеговину? Попробуй – тут жезацепишься за перевал Чемерно. Кто в Европе пойдёт на то, чтоб уних было Чемерно? Как узнают про Чемерно, они нам тут же откажут.Или Лебршник! Как ты Европу дотащишь до города Гацко, еслипо дороге зацепишься за Чемерно, а потом за гору Лебр-р-р-рршник.Только послушай – Лебр-р-р-р-р-ршник!..Мастерович. И что ты предлагаешь?Радоица. Значит так, мы должны всё реорганизовать. Чемерноликвидировать или переименовать, например в Милено. Миленоблиз Чайниче пускай зовётся Чемерно, а Чемерно пусть будет Милено.Чтоб втереться в доверие к Европе, понимаешь. А Лебр-р-р-р-рршникнадо сократить. Сократить и разделить. Например, он будетзваться Лебр-р-рш. А? Звучит как по-французски. Понимаешь? Любиньемы назовём Кисс-таун. Понял? Город поцелуев. А вот что делатьс Требиньем – ума не приложу.Мастерович. Чего не хватает Требинью?

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 195Радоица. Ты же слышал, что сказал Эдди. Экавицы больше нет.Можно Требинье назвать Три-ебинье. Как Би-елина – Триебинье. Акогда они поймут, что наделали, вообще отменят нам Требинье.Мастерович. Да прекрати ты, пожалуйста, не надо трогатьТребинье. Что у тебя ещё?Радоица. У, не спрашивай, есть всё что угодно. Чайниче, может,и пройдёт, если мы его перекрестим в Ти-и-и-таун, понял? Городчая...Мастерович. Оставь ты города, никто к этому не придерётся.Другие проблемы есть?Радоица. Есть, почти всё проблема. За последние пятьсот лет,а может и больше, мы устроили страшный кавардак. Жуткий кавардак.Всё надо переделывать. Как ты объяснишь наши фамилии? Гузина,к примеру? Что скажешь?Мастерович. О, да ты и впрямь свихнулся. Есть и у них такаяфамилия. Есть некий Стив Боттомли, спортивный журналист. У насон был бы Стева Гузина. Не отдадим Гузину ни за что. Должны принятькак есть. Что ещё?Радоица. А Говедарица, а Тица, а Дутина... Как ты всё этообъяснишь? Мы срежемся на фамилиях.Мастерович. Да брось ты наконец эту несчастную Герцеговину.Будем защищаться, где-то немного уступим, а где-то будемтвёрдо стоять на своём. А Гузину не отдадим, и точка. Ты доволен?Радоица. Отдашь, отдашь, знаю я нас. Ладно, оставим Герцеговину,а ты возьми Краину. Когда тебя поймают, к примеру, наЧургузе, что ты скажешь? Что ты хочешь сказать фамилией Чургуз?А Тунгус, а Тегелтия, а Страхолюд, а... Знаешь, что они с нами сделают?Да за одни только имена они нас в клочья разорвут, как старыегазеты... (Оборачивается к публике и начинает вопить, словноон – Европа, которая поносит сербов.) Они скажут: «Вырвижабы выэдакие, в Европу захотели, а? Да вы что, Хрипобабичи, вы что, Мучибабичи?»Ой, да они же, как только узнают, тут же скажут: «Да вычто, Колибабичи, в Европу, что ли, захотели?»Мастерович (заткнул уши, не желая слушать). Что с тобой,успокойся! И отстань от этих баб, довольно...Радоица. «Отстань от баб, отстань от баб» – поздно теперь. Почемуот них не отстали наши деды? А раз они от них не отстали, теперьпрощай Европа. Можно подумать, в Европе мало своих мучибабичей...Они обязательно скажут (опять оборачивается к публике ивпадает в пафос, как представитель Европы, который бранит сербов):«Да вы что, Коловраты? В Европу, а? Вы что, Отцегубичи выэтакие, а? Отцегнобичи этакие!.. Страхолюды вы этакие!.. А?» (Громоздитещё и ещё необычные фамилии, потом оборачивается к Мастеровичуи говорит уже спокойней.) Мать его, насколько легче бытьевропейцем, чем сербом. Можешь поносить кого хочешь и сколькохочешь, а серб обязан только моргать и сгорать от стыда из-за того,что у него столько антиевропейских фамилий...

196РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯМастерович. Да брось ты, Бога ради. Почему мы должныпредъявлять все эти фамилии? Может, нас и не спросят...Радоица. Как, то есть, тебя не спросят?! Что ты хочешь сказатьфамилией Злоутро? Кто тебе поверит, что это не против Европы?Да ну, ей-богу, мы провалимся с треском. Ты должен приложитьусилия, пойми, потребовать какой-то срок, чтоб мы попросили людей,а те поменяли. К примеру – в Доброутро и тому подобное...Мастерович. Договорились, я потребую. Но ты смотри не напрашивайсяна вопрос о фамилиях вообще, понял? Мы это замнём, аесли он прицепится к какой-нибудь фамилии, скажем, что это несерб. А докажет, что серб, ответим, что не бог весть какой особенныйсерб.Радоица. А что ты скажешь, если он заловит тебя на фамилииПичета? Ведь Пичеты – хорошие сербы, а?Мастерович. Ох, в таком случае я уж и не знаю. Будем Богамолить, чтоб не налетел на Пичету. Нет уж, Пичету мы не отдадим, ибаста. Ты давай другие вопросы готовь, чтоб в лучшем свете представитьСербскую Республику, как девицу-красавицу...Радоица. Хорошо, утаим фамилии, приукрасим республику, апотом галантно поднесём её в дар Европе. Скажем учтиво: «Вот вамСербская Республика – совершеннейшая из совер-р-р-ршенных.Здесь никто даже ветров не пускает. Так вы нас примете в Европу?»Знаешь, что тогда эти скажут? Они спросят: «А бешеные коровы увас есть?» И что мы им ответим?Мастерович. Ответим, что нет.Радоица. А они тогда скажут: «Нельзя в Европу».Мастерович. Ну и ладно, мы скажем, что прикупим бешеныхкоров или своих как-нибудь взбесим. Завезём от них пару бешеных...Радоица. Хорошо. Тогда они скажут: «А педофилы у васесть?» Мы ответим: «Нету». Ха, и что теперь делать? Они скажут:«Нельзя без педофилов в Европу». И тогда мы вдруг вспомним: «Даесть же, есть один». А они скажут: «Нельзя, одного мало». А мыскажем: «Найдём где-нибудь ещё одного». А они нам: «Нельзя, малодвух. Вы должны иметь цепочку педофилов»...Мастерович. Бог ты мой, цепочку... То есть звено за звеном.Значит, надо минимум трёх, три это уже цепочка. Но как гарантировать,если мы не уверены, что и двоих-то наскребём?Радоица. Не знаю, придётся рискнуть. Рискни, Мастерович,дай гарантию, а не хватит, уж как-нибудь выкрутись... Если мывсё остальное преодолеем, не дай пропасть из-за какого-то педофила,мать его, сделай всё, что можешь. Вопрос-то о Европе. Еслипотребуется, будь готов на время стать... понимаешь? Только навремя...Мастерович. Хорошо, сделаю всё, что смогу. Что?!? Я долженстать педо... педо...

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 197Радоица. Ну, только на время. Мужайся, брат, ты же хочешьближе к власти, а педофилы как раз к ней и есть ближе некуда. Сэтим кончено, смотри не подведи меня. Дальше нас спросят: «Ненавидители вы Европу?»Мастерович. Мы ответим: нет, не ненавидим. Что она намсделала?Радоица. Э, если ты пойдёшь таким путём – «что она нам сделала»– пиши пропало. Надо заявить, что мы ненавидим Европу. Потомучто ты не можешь быть настоящим европейцем, если не ненавидишьЕвропу. Ты обязан знать, что величайшие европейцы большевсех ненавидят Европу, они ею брезгуют, она же старая, уфф... (Изображаетна лице судорогу отвращения.)Мастерович. Хорошо, если ничего больше нет, дай я тебя поцелую.Радоица. Мастерович, не дури... Меня ещё не избрали...Мастерович. Да изберут тебя, человече, кого ж ещё, если нетебя.Радоица. А ну как не изберут?Мастерович. Хорошо, что ты об этом напомнил: слушай, этогоне должно произойти. Обязаны тебя избрать, и всё тут. Что я будуделать, если тебя не изберут? Что будут делать все те, кто от меняждёт этого сюрприза? Даже забудь о такой возможности и слушайтолько меня, тогда непременно изберут.Радоица. А если дать народу часть этих денег, чтоб он за наспроголосовал?Мастерович. Ха, пытались некоторые муку раздавать. Народмуку-то возьмёт, а проголосует за кого хочет. Продажная девка этотнарод, скажу я тебе. Да хоть бы мы ему всё отдали, он бы и глазомне моргнул – взял бы да ещё сказал, что это и так у него отнято. Недадим ни динара, так обязаны тебя избрать.Радоица. Честно говоря, я тоже думаю, что меня выберут.Привык уже... как тебе сказать... будто меня уже выбрали. (Держитсянадменно, словно уже добился успеха.) А когда меня выберут,сколько это будет длиться?Мастерович. Обычно от четырёх до пяти лет, смотря какпредусмотрено конституцией.Радоица. А что потом?Мастерович. Опять на выборы.Радоица. И опять – может, выберут, может, не выберут? И такпожизненно?Мастерович. Э, пожизненно нельзя. Можно только два раза.Радоица. Что ты говоришь! Нет, исключено. Нет, и слушать нежелаю. Я намерен всё это прекратить.Мастерович. Что с тобой, соберись. Отступать некуда. Пойми,ты ввязался в игру, нет пути назад. Ты же не один, человече, насза тобой целая армия. Вложены надежды, вложены деньги, нет дорогиназад. Да чего тебе ещё надо, и четырёх лет хватит. Ух-и-и-и-и-и-

198РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯи-й, четыре года, да за четыре года можно такого наворочать... Хотя,конечно, пролетят они как один день. Но может, и на второй срокизберут.Радоица. Да не хочу я на второй срок. И кто это придумал –всего два срока. Не говори, не говори сейчас, не надо. Но когда менявыберут, приведи его ко мне, я ему покажу два срока. Небось какподошла моя очередь, так сразу два срока выдумали. Мастерович,шевели мозгами! При Тито такого не было.Мастерович. Тито другое дело...Радоица. Тито не другое дело. Это мы другое, а Тито первое.Кто бы посмел ему вякнуть о «двух сроках»? Надо же, два срока! Нунет, ничего у них не выйдет, я положу этому конец. Хотел бы я поглядетьна того, кто придумал эти два срока. Ручаюсь, будет пожизненное!Мастерович. Да невозможно это, есть конституция.Радоица. Конституция, конституция, кто её написал-то, этуконституцию?Мастерович. Откуда я знаю, много их всяких писало.Радоица. А они ещё живы, те, что писали?Мастерович. Нет, большинство нет. У нас как-никак долгаяконституционная традиция, мы древний народ, старое государство,думаю... мы наследуем давние законодательные правила, а в такихслучаях всё переписывают из первой конституции, только капельку,капельку добавляют и меняют...Радоица (перебивает, передразнивает). «Капельку меняют, капелькуменяют». Пусть и мне капельку поменяют, чтоб я был пожизненно,а больше ничего и менять не надо. Мастерович, покумекай.Не всё же мне голову ломать.Мастерович. Не выйдет, парень, тут вопрос о конституции.Нечего меня втягивать в интриги. Я и так из тебя большого человекасделал, а ты ещё ёрзаешь.Радоица. Что – ты из меня большого человека сделал?! Ты меняне достраивал, меня мой тятя сделал, а большим человеком я былвсегда, просто не видно было. Я и вида не подавал.Мастерович. Ух ты, а почему?Радоица. Честно скажу, по многим причинам, но главное: нехотел, чтоб меня заметил кто-нибудь из гуманистов.Мастерович. Каких ещё гуманистов?Радоица. Да из этих, неведомо, ни кто они, ни что они. Ихспрашиваешь, кто они, а они говорят: гуманисты. Ищут человека.Кружат вокруг да около, так же, как ты кружил, чтоб найти кандидата,так и они кружат, ищут человека. Зу-у-у-у-у-у-у, зу-у-у-у-у-у-у-у,зу-у-у-у-у, только и зудят вокруг тебя. Ищут человека, говорят. Анайдут, бросаются на него, как кобчик на воробья. Желают быть подрукой, понимаешь?Мастерович. Ты что-то путаешь, наверно, это не гуманисты,а юмористы.

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 199Радоица. Да знаю я, кто такие юмористы, им надо, чтоб тысмеялся, а этим – чтобы плакал. Но не важно. Теперь я рассекретился,что я человек, бери выше – бо-о-ольшой человек, и честно тебескажу, если не выберут пожизненно, это будет для меня ещё одинповод разозлиться. Раз мы древнее государство, пора бы уж и обновляться,так давайте начнём с конституции. Невозможно произвестиновых сербов при старой конституции, ты же слышал Эдди. Измениеё – вот тебе и непобедимый кандидат. Слушай, два срока! Мало,брат ты мой.Мастерович. Да нельзя никак, ты меня не пугай, всё должноидти своим чередом, как мы начали. Ты ведь не король, ей-богу...Радоица. Ей-богу, хорошо, что ты вспомнил. Король – это пожизненно.Назначь меня королём и делай что хочешь. Мастерович,ты решил проблему: давай назначь меня королём, чтоб не трястиськаждые четыре года. А то и ты трясёшься, и народ трясётся... безнадобности... Король – и мирная Босния!Мастерович. Человече, остановись, ты всё больше себе ценунабиваешь. Сперва пожизненное, потом монархия... Нельзя так...Радоица. Если ты всё время будешь твердить «нельзя, нельзя»,я ещё больше вздорожаю. Есть кто-нибудь выше, чем король?Мастерович. Есть – император.Радоица. Отлично! Назначь меня императором и делай, что вголову взбредёт. Можешь тогда «к такой-то матери» кого хошь.Мастерович. Ладно, я вижу, тебе ничего не докажешь. Покамы должны действовать так же, как вначале, главное – чтоб тебя выбрали.Только больно уж ты распетушился, всё чего-то дёргаешься.Сдаётся мне, когда тебя выберут, ты от меня смоешься. Выскользнешьиз рук, как обмылок.Радоица. Не боись, не смоюсь. Но кстати, ты меня не сильнотрать-то. Не измыливай напрочь, как обмылок, я и не выскользну.Ясно? То есть – о’кей?Мастерович. Ясно, буду осторожен, но и ты будь внимателен.И никакого курения, чтоб ясно было.Радоица. Я ж не курю. Сто раз тебе говорил.Мастерович. Ха, многие не курят, пока их не выберут. А каквыберут, начинают смолить почём зря. Чтоб никто не смел курить,понял? Нигде в твоём окружении! Не хочу, чтоб тебя преждевременнозаменили из-за курения.Радоица. Неужто могут заменить из-за курения?Мастерович. Могут. Если им заблагорассудится. Но я будутебя оберегать. Не хочу, чтоб моего кандидата называли «Президент-окурок».Ну, пускай тебя оденут и приведут в порядок, Эддиидёт!Радоица уходит за занавес одеваться. Мастерович нервознорасхаживает по сцене, поджидая Эдди.

200РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯКартина шестаяРадоица, Мастерович; приходят Эдди, Добриша. Мастеровиччто-то прикидывает, шумит, пересчитывает деньги, записывает...Радоица (появляется из-за занавеса. На нём новый пиджак илисмокинг, галстук бабочкой, но он без штанов). Эдди пришёл?Мастерович (смотрит на Радоицу изумлённо, встаёт, обходитего кругом, пялится на голые ноги, разинув рот от испуга). Ксчастью, ещё не пришёл.Радоица. О, это хорошо, что ещё не пришёл. Не смотри так.Знаешь, в народе говорят: «Будут и портки, когда вымрут старики».Мастерович. Где твои брюки? Хорошо, что Эдди ещё нет...Если ты думаешь, что в таком виде сдашь экзамен по Европе...Радоица. Я так не думал, но, может, оно и хорошо бы былопрямо так попробовать. Как знать, может, сойдёт за авангард...Мастерович. Человече, у меня разрыв сердца будет. Какойещё авангард! Где твои брюки?!Радоица. Неправильно сшили.Мастерович. Кто неправильно сшил? Я ж ему голову оторву!Радоица. Говорят, какой-то Джюра, тесновато сшил... Ха-хаха,почём я знаю, кто шил. Сейчас расставят, не волнуйся.Мастерович. Эх, вон уже Эдди идёт. Что же нам теперь делать?Прикройся картой. Быстро, быстро, сними карту и завернисьниже пояса.Входит Добриша, смотрит, как Радоица срывает карту оттуда,где она висела, и драпирует голые ноги; разглядывает егои спереди, и сзади.Добриша. О-о-о-ой, а теперь – ситовация?Мастерович. Добриша, принеси мне яду, я отравлюсь. Всёпропало.В этот момент входит Эдди.Эдди. Не пропало, зачем пропало? Не допустить ничто пропало.После консультация мы договорила, мы возьмёт этот энтхусиастза кандидат... (Указывает на Добришу и берёт его за руку.) Намнужно энтхусиаст, чтоб работает с добрый совесть, с добрый вера...У Радоицы карта выпадает из рук и сползает под ноги.Радоица и Мастерович (в один голос). Его?!?!?!Добриша. (повторяет). Его?!?!Радоица. Да не его, дурень, а тебя!Эдди. Ты хочешь согласить?Добриша. Ну, дак если ситовация требовает...Эдди. Требовает, требовает...Мастерович. Неужели требует? Кто бы мог подумать... Радоица,извини, я должен следовать за кандидатом...

РАДОВАН КАРАДЖИЧ. СИТОВАЦИЯ 201Мастерович хватает портфель с наличными и тетрадь,берёт Добришу за левую руку (за правую его уже держит Эдди).Эдди и Добриша удаляются,следом пристраивается Мастерович.Радоица (провожает их взглядом, разводя руками. Картасползла ему под ноги, он без штанов, в новом пиджаке или смокинге,с галстуком-бабочкой). Эх, ты смотри-ка. Ну, Мастерович! Вот, значит,как, Мастерович?.. (Остаётся в одиночестве, разводит рукамии спрашивает публику.) Что же мне-то теперь делать?Перевёл Андрей БазилевскийПубликуется впервыеДруштвене промене.Човечанство мора, с времена на време, да промени рамена којем носи терет који се зове живот.Иво АндрићОбщественные перемены.Время от времени человечество должно менять плечо,на котором оно несёт груз, называемый жизнью.Иво Андрич

202ВАЛЕРИЙ ЛАТЫНИН. СТИХОТВОРЕНИЯВалерий Латынинр. 1953СТИХОТВОРЕНИЯКаиново времяМы шли и шли, разбрасывая семя,Не думая про жизненный запас.Но вот настало «каиново время»И наши братья встали против нас.Мы всё раздали. Дом опустошили.Где силы для спасенья собирать?Неужто рвать оставшиеся жилыИ в лютой сече с честью умиратьЗа наши опустевшие просторы,За кладбища, поросшие быльём,За реки слёз и терриконы горя,Где мы сейчас, как призраки, живём?Обобраны, ободраны до ниткиВождями и Мамоновой ордой,Ещё стоим с оглоблей у калитки,Собою прикрывая дом родной.БеспамятствоВсеславянское вечеНе скликают вожди.Разбежались далече,В общий круг не свести.Без труда их ломает,Как тростинки, беда.Всё наглей обступаетКочевая орда.А они – «незалежны»,«Не дурнее других»…

ВАЛЕРИЙ ЛАТИНИН. ПЕСМЕ 203Валериј Латининр. 1953ПЕСМЕКаиново времеИшли смо, ишли, просипали семе,И то на уштрб будућности наше.Јер сад, кад наста «Каиново време»,Назовибраћа против нас усташе.А ми раздали последње из куће!Како вратити снагу зарад спаса?Сви су изгледи да нам убудућеПредстоји мрење, часно и без гласа,За пустош нашег пространства роднога,За небрањена гробља урушена,За сузе и за станишта убогаГде постојимо попут живих сена –Очерупани к’о што нико нијеОд Мамоновских и Вождовских хорди.Станимо одмах, сад, испред капије –Родни дом собом прикривајмо горди.БезглавостПовест сведочи – свесловенско вечеВождови наши одавно не праве.Имају они обавезе пречеСред опште трке, сулуде, безглаве.Са лакоћом их паклена јурњаваКао трстике повија и слама.А западна нас хорда опкољаваТај црни облак лети према нама –Кроз независно небо УкраинеСве услужније, «по мери Запада».

204ВАЛЕРИЙ ЛАТЫНИН. СТИХОТВОРЕНИЯПод пятою железнойГонор кончится их.РазделениеЯ разделён меж Доном и ДнепромБезумной государственной границей.Она крушит наш первозданный дом,Где государству выпало родиться.Нас разделяли ляхи и орда,И, въевшиеся ржавчиною, галлы.Но мы срастались заново всегдаИ всех врагов спесивых побеждали.Да будет так в безбрежии веков!В нас кровь отцов течёт, а не чернила.И нет той силы, чтобы казаковВ угоду королям разъединила!Сремские КарловцыГород Карловцы возле Дуная –Белой армии скорбный приют.Домик Врангеля здесь сохраняют,Память русских изгнанников чтут.Веет драмами смутной годиныОт печальных кладбищенских плит.С духом Родины непобедимымЗдесь былинное воинство спит.Не бесславно оно доживало.Не бесследно исчезло во мгле.К свету знаний детей поднималоНа истерзанной сербской земле.Поднялось небо Сербии вышеВместе с теми, кто встали с колен.Из гимназии в Карловцах вышлиЗнаменосцы больших перемен.И сегодня надменные янкиНе добьются желанных побед.Не оставят ракеты и танкиВ душах сербов признательный след.Жарко Димичу

ВАЛЕРИЙ ЛАТИНИН. ПЕСМЕ 205Која не мисли да јој тај свет тамеУзима меру и за рухо пада.РасполућеностЈа сам расцепљен и Дњепром и Доном –Новом границом разбраћених глава,Која сечивом иде земљом ономГде нам је света, исконска држава.Нас су делили Татари и Гали,Пољаци, Турци, орде разноразне,Но, преци су нам изнова срастали,А ни враг није остао без казне.Да Бог да, тако и вовека било –Крв која кола кроз нас нека крепиКозачко братство, да га чак ни силомЦарска намера никад не расцепи.Сремски КарловциСред Карловаца – подунавског града,Белој армији последњег окриља –Дом Врангелов се држи све до сада,У руском духу, јачем од насиља.О тешкој драми Октобарског сломаТешко читљиви још увек сведочеНеки натписи с неколика домаИ са гробљанске неколике плоче –Али и о том да неславно нијеИшчезла слава словенске армаде,Већ српској деци глас те историјеЈави се кад би тешко – пример даде –И српско небо диже се у тренуС њим са колена свак ко некад клече,Из Карловачке гимназије кренуНараштај који засветли кроз вече.Жарку ДимићуМладости српску данас луч те књигеПросветли како пораз да не признаНи када на њу сручише «першинге»С циљем да клекне пред њима, понизна.

206ВАЛЕРИЙ ЛАТЫНИН. СТИХОТВОРЕНИЯВ этом городе помнят иное,То что силой враги не сотрут:Здесь покоится племя героевИ бесстрашные люди живут!О сербахСерб и серп –Это, видимо, было едино?Рус и серб –Это тоже в веках неделимо!А сябры –Это братья единого рода.Так в мирыС генокодом приходят народы.Другу‐историку В. Полушину«Мы – русские, какой восторг!» (Генералиссимус А. В. Суворов)Ныряет в прошлое Володька,Уходит в глубь веков подлодкойИ долго пребывает там,Иным подвластный временам.Уходит из квартиры тесной,Реальности неинтереснойК блистательным сынам Руси,О славном прошлом расспросить.Его пленяют разговоромГенералиссимус Суворов,Поэты: Пушкин, Гумилёв…Отраден плен их мудрых слов.И так не хочется прощаться,В век двадцать первый возвращаться,Где – алчность, фальшь и пустота…Россия, вроде, да не та!В ней – ни стратегов, ни поэтов.Одни – создатели наветов,Ниспровергатели отцовИ созидатели «тельцов».

ВАЛЕРИЙ ЛАТИНИН. ПЕСМЕ 207У Карловцима – нужном руском гнезду –Вечнаја памјат има ретко својство,Она страх брише, уставља најездуИ надахњује живе на херојство.О СрбимаСрб и срп –То је, изгледа, некад било исто?Рус и Рас –Такође вековно јединство.А «сјабри»,На белоруском – истородна браћа –Сведоче да светЧине народи из генетских саћа.Мој друг историчарКад год Волођа у прошлост поринеИ подморницом под векове зађе,Њега не пушта дуго из дубинеСветли мрак ере у којој се нађе.А крене увек из свог тесног стана,Из реалности ником занимљивеДа сазна сам од руских великанаО слави прошлог, па да потом живе«Ми смо Руси, какво задовољство!» (Маршал Суворов)О разговору с прецима извести,Да им пробуди потребу у свестиДа знају шта је рекао СуворовИли песници – Пушкин, Фет, Гумиљов...Управо од њих нерадо се враћаУ своје време Волођа Полушин –У ту грамзивост двадес’ прве глуши,У век Русије кога век недаћаЛиши стратега, вођа и песника,Век кад бригаде ревних клеветникаПрошлост Русије по своме зидајуПромовишући повесну издају

208ВАЛЕРИЙ ЛАТЫНИН. СТИХОТВОРЕНИЯКуда здесь русскому податься?С кем по-приятельски обнятьсяИ душу искренне излить?Сегодня подвиг – русским быть!КосовоБоль и гнев не отвести словамиИ судом неправым не унять…Косово ложится между намиПолем отчуждения опять.Поле сербской доблести и славы,Древних храмов и сиротских слёзОтдаётся «гуннам» на потраву,Тем, кто меч над Сербией занёс.Это демократией зовётся –Сердце у народа вырыватьИ судить за то, что сын дерется,Защищая собственную мать!Мельничные лошадиЦарят Рокфеллеры и Ротшильды.Всемирный делят капитал.А мы, как мельничные лошади,Кругами ходим по пятам.Вращаем жернова на мельнице.Не для себя ведём помол.И ждём, что как-то перемелетсяВ душе запёкшаяся боль.Вожди все стали коноводами,Купили их «бухгалтера».Со всеми сущими народамиИдёт жестокая игра.А если кто взбрыкнёт на мельнице,Кровавые начнутся дни.И этот мир не переменится,Пока мы будем лошадьми.Валерий Латынин. Говорящие корни. Публикуется впервые

ВАЛЕРИЙ ЛАТИНИН. ПЕСМЕ 209У историју – правећи од лажиОцену која за Русију важи;Да не остане «слаба», непрелазна –Волођа слази у време, да сазна.КосовоБол и гнев – речи како да изразеКако и који суд да их измери...Косово опет поље је помразеОтето вери па дато невери,Српству отето светилиште српско –Петовековне сузе родно поље,А дато коме све је тако мрскоДа, кад Србина, мисли – Христа кољеИ са пољем му чупа срце живо!Суд осуђује покушај одбранеИ пресуђује да, пошто је криво,Српство од свога срца одустане.Млински коњиДок Рокфелери, Ротшилди и сличниСветски капитал међусобно крчме,Ми, коњи млински, само томе вични,Тамо-овамо, кас-галопом-трчкеУ млин – из млина, све теглећи жито –Нашу вршидбу, али туђе брашно,Што поимамо већ уз прво ситоИ буде души жетелачкоj страшно:Наши вождови – коњоводци наши,«Племство» коjе нас кад и себе прода,Довело нас jе ту где смо се нашли –У хазард – игри где jе «чип» слобода.А ако неко крене на млиништа –Крв, место воде, кам ће да окреће!Док смо год коњи, мењати се ништаУ овом свету неправедном неће.Валериј Латињин. Корење које говори. Сремски Карловци, 2010.Превео Зоран Костић

210ДАФИНКА СТАНЕВА. СТИХОТВОРЕНИЯГОСТ У КУЋУДафинка Станева (България)р. 1957СТИХОТВОРЕНИЯСелски старициДо портите на разкривени пейкиседят старици. Залезът едвадокосва излинелите жалейкии пада в уморената трева.Седят старици – залеза изпращатведно със спомените си безчет,че сещат мрака – стара кукумявка –как дебне над порутения плет.Когато и последните си бримкиизпусне слънцето на всеки праг,ще седнат пред иконостас от снимкис деца и внуци да хортуват пак.Изпод забрадките на самотатав косите свети сребърен товар,харизан милостиво от съдбатадо гроба да им бъде за другар.Въздишат и за мъртви, и за живи –на мъката и спомените в плен.Отдавна взели – дали. Търпеливоочакват залеза на своя ден.СтраданиетоДнес като че забравили сме думата «страдание»,затрупахме я с пластове мълчание.Бодряшки розовите очила надянали,заменяме я гузно с «оцеляване».

ДАФИНКА СТАНЕВА. СТИХОТВОРЕНИЯ 211ГОСТЬ В ДОМДафинка Станева (Болгария)р. 1957СТИХОТВОРЕНИЯСельские старухиСидят старухи около ворот,на лавке, как на фото без оправы.Закат над ними некролог прочтёти упадёт в увянувшие травы.Сидят старухи, смотрят на закат,о прошлом завершают разговоры.Над головами сумерки летят,как совы над разрушенным забором.Когда свои последние лучив деревне солнце красное погасит,над фото домочадцев свет включив,они заговорят с «иконостасом».Платками одиночества не скрытьв их волосах серебряные пряди.Судьба до смерти будет им даритьнемилые серебряные клады.Они грустят о мёртвых и живыхв безвыходном плену воспоминаний.Жизнь протекла, как день в деревне их,грядёт закат последних ожиданий.СтраданиеМы сегодня, как будто, забылихристианское слово «страдание».Замолчали его, подмениликруглобоким словцом «выживание».

212ДАФИНКА СТАНЕВА. СТИХОТВОРЕНИЯА то – страданието – като зимен вятървсепобеждаващо и всеобхватно –прониква в нас, в животеца ни кратъки ни притиска в мъртвата си хватка.Страданието, българското, бродидалеч от депутати и синоди,в очите безнадеждни на децата,заровили мечтите си в гетата.То тлее в инвалидната количка,то псува политическата жмичка,мълчи пред достолепните паради,с дрогирано момче в калта пропада.То ражда малолетните палачи,гори в очите им, забравили да плачат...А ние в грижата за хляб насъщен,без ропот губим светлата си същност.Дивим се пред Юго и Достоевскии коленичим пред духа на Левски,но на света – и алчен, и разюздан –подаваме и другата си буза.Не търсейки в света «сполука бърза»,страданието с хората те свързва –излез, поете, от обета за мълчаниеи бий камбаните ни за светото състрадание!Скръб за БългарияПаисий тъне някъде в забвение,а Вазов стана вече демоде.Пак търсим за България спасение,където силен «брат» ни поведе.Даряваме земята своя скъпана «гости» в камуфлажно облекло.И в този наш съюзнически пъкълзабравяме и чест, и потекло.България ще предостави своятеритория за 4 военни бази на САЩ.Заглавие от български вестник

ДАФИНКА СТАНЕВА. СТИХОТВОРЕНИЯ 213От страдания веет морозом,нет душе бесприютной спасения.Если колет сознанье занозой,боль сносить не хватает терпения.Вот и бродит страданье по свету,мимо храмов, минуя собрания,заходя в злополучные гетто,к умирающим без отпевания.С инвалидом в разбитой коляскеждёт, когда его муки закончатся.Материт депутатов для встряски.С наркоманами падшими корчится.Порождает в угаре сивушноммалолетних «волчат» поколение.Мы теряем духовную сущность,ищем сытости, а не спасения.Вспоминаем потом о высоком,Достоевским, Гюго восхищаемся.Но диктаторы хлещут по щёкам,и холуйски мы им подчиняемся.Не ищу мимолётной удачи,у поэта иное призвание –быть на звоннице совести, – значит,пробуждать у людей сострадание!Скорбь о БолгарииПаисий тонет в мысленном угаре,и Вазов больше в сердце не болит.Спасенья ищут «новые» болгары,где сильный «брат» сегодня повелит.Мы дарим землю нашу дорогуюв пятнистой форме западным «гостям».Союзники историю другуюв аду забвенья предлагают нам.Болгария предоставит свои территориидля 4 военных баз США.Из газет

214ДАФИНКА СТАНЕВА. СТИХОТВОРЕНИЯНа герба лъвовете ни беззъбис безсилна ярост се крепят едвам.Балканът от покруса се прегърби,а Ботевият вълк зави от срам.Отродници-лакеи пак продаватза купа леща родната страна.Защо ни са история и слава,когато тъпчем дух и знамена?Вечер край ДунаваРеката никога не спи,повтаря спомен подир спомен.Безсъницата я крепипо дългия й път вековен.Стоим и ние на брега –случайни камъчета речни.С теб съзерцаваме мигана чувството добро и вечно.То редом с древната рекани дава мъдра необятност.И като Божия ръкани гали тихо липов вятър.Мълви голямата рекапод моравия свод огромен:«От век на век е все така –Бог всеки миг превръща в спомен».Есенна мъглаМъглата е притиснала полетопод тежкия си влажен похлупак.И сякаш есенен керван с несретапълзи без път през сивкав полумрак.А слънцето се мъчи омалялода скъса тази тягостна река.Но то е само джобно огледалов треперещата Божия ръка.

ДАФИНКА СТАНЕВА. СТИХОТВОРЕНИЯ 215В гербе страны львы сделались беззубы,послушно служат из последних сил.Балкан согнулся под насильем грубым,и от стыда волк Ботева завыл.За чечевицу ловкие лакеиБолгарию родную продают.О нашу славу, светлые идеиботинки оккупанты оботрут.Вечер возле ДунаяРека никогда не спит,листает веков преданьясреди рукотворных плит,в смешенье песка и камня.И мы над рекой стоим,случайные, будто пена,и мыслям внемлем своимо вечном и о мгновенном.А мысли текут рекойв неярком вечернем свете.И, будто бы Бог рукой,ласкает нас тихий ветер.И молвит Дунай седой,листая веков преданья:«Жизнь смоет и вас волной,оставив воспоминанья».Осенний туманТуман осенний придавилполя тяжёлой влажной крышкой.Как будто орды вражьих силползут сквозь сумерки с одышкой.Не может солнце разорватьпоток, текущий без дороги,оно лишь освещает рать,как зеркальце в деснице Бога.

216ДАФИНКА СТАНЕВА. СТИХОТВОРЕНИЯСнягСняг тихо на земята падас патриархална простота.Той иде тук като пощадаза дребната ни суета.Той иде пак, за да събудинадеждата за чистота.И с приказното бяло чудовъзражда кротко радостта.Приел небесната награда,по детски светъл е светът.Сняг тихо на земята пада –в мен бели мисли пак кръжат.Коледно чудоКогато елховите клони греятот коледни звезди и светлини,тогава беден и богат копнеятнебесно чудо да ги осени.Въпият праведниците за милост,а грешниците молят за покой.И всички търсят от Небето сила,за да осмислят мъдро пътя свой.А чудото е всекиму в душата.Човече, в себе си без страх се взрии ще откриеш диря от звездатакоято Бог за тебе сътвори...Дафинка Станева. Българска рапсодия. М., 2010.

ДАФИНКА СТАНЕВА. СТИХОТВОРЕНИЯ 217СнегСнег тихо стал на землю падатьс патриархальной простотой.Такой отрадный, как пощада,для всех, гонимых суетой.Слетал на землю белым чудом,явленьем высшей чистоты.Дарил покой и радость людям,будил уснувшие мечты.Приняв небесную награду,у мира просветлился взгляд.Вослед за тихим снегопадомнадежды светлые кружат.Рождественское чудоКогда бывает ель крылатойв рождественских огнях цветных,Мечтают бедный и богатый,что чудо снизойдёт на них.На праведников – Божья милость.На души грешников – покой...Чтоб в Небесах судьба вершиласьи выправляла путь земной.А чудо в наших душах скрытоне на короткий миг в году.Без страха в душу посмотрите,чтоб отыскать свою звезду.Перевёл Валерий ЛатынинДафинка Станева. Болгарская рапсодия. М., 2010.

218ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ. ПЕСМЕНАШОЈ ДЕЦИЈован Јовановић Змај1833‐1904ПЕСМЕКоприваКоприва жеже, ал’ онда самоАко је благо руком дирамо;А ко је чврсто у руку стеже –Тога не жеже!ЛажЛаж је чудан мост:Преко те пренесе,Али натраг никад више –Натраг не може се.Кад биКад би јелен имо крила,То би брза птица била.Кад би лутка знала шити,Могла би ми шваља бити.Кад би лебац падо с неба,Свак би имо колко треба.Кад би млеком текла Сава,Сир би био забадава.Кад би увек био мај,Пећима би био крај.Кад би Дунав био врео,Свак би рибље чорбе јео.

ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ-ЗМАЙ. СТИХОТВОРЕНИЯ 219НАШИМ ДЕТЯМЙован Йованович‐Змай1833‐1904СТИХОТВОРЕНИЯКрапиваЖжётся больнее злая крапива,Если берут её слишком учтиво.Если ж возьмёте её, не робея,Злая крапива жалит слабее.Меньше терзают беды и муки,Если вы крепко берёте их в руки!ЛожьНа странный мост похожа ложь:Туда ты по мосту пройдёшь,Но только помни, что сюдаТы не вернёшься никогда.Что было бы, если быДай оленю два крыла –Обогнал бы он орла.Кабы кукла платья шила,У неё бы платье было.Кабы хлеб валился с неба,Всем бы вдоволь было хлеба.Будь река из молока,Был бы сыр наверняка.Кабы май стоял всю зиму,Не бывать бы в доме дыму.

220ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ. ПЕСМЕКад би... ал’ што не мож’ бити,О том немој говоритиДошао врабац да нам нешто кажеЖив, жив, жив!Хвала Богу, ја сам јоште жив!Опростите, молим лепо,Ако сам вам штогод крив,Жив, жив, жив!Живи били и ви сви,Што ме нисте гонили!Зима већем пролази,Пролеће нам долази,Данас, сутра биће зимаНама свима за леђима.Да не нађох око ваших кућаЛепе ситне хране,Ја бих зимус проводиоВрло посне дане.Можба би ми желудацО празнину запо,А можда бих, сиротан,Од глади и скапо.Јесте л’ ви то мени дали,Ил’ су дари сами пали,То не могу да расудим.Тек ја, ево, дођох,Вама да захвалим...Немојте ме терати,Ја ћу вама певати.Не баш као славуј,Ал’ боље нег жабац,Свако пева својим гласом,А врабац ко врабац.Магарац и слонТужио се магарац:«Лоше сам ти среће!

ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ-ЗМАЙ. СТИХОТВОРЕНИЯ 221Кабы в речке были печки,Ты бы ел уху из речки.Так-то так. Но польза есть лиНам от слов «кабы» да «если»?Воробей зимоюЛюди, люди, это я.Узнаёте воробья?Был я летом озорник,Всё чирикал: чик-чирик!Да настали холода,И пришла ко мне нужда.Не прошу подать мне грошик,А прошу я хлебных крошек.Дайте зёрен воробью, –Я немножко поклюю.У бездомного воробышкаТретий день пуста утробушка.Пусть, что на пол упадёт,Воробью перепадёт.Хватит даже половиныНа желудок воробьиный.Буду летом вам служить,Огороды сторожить.Заплачу я вам за пищу –Сад от гусениц очищу.Кто на яблонях червейУничтожит? Воробей!Ослиные ушиГоворил осёл без слов:– Бедная скотина я!

222ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ. ПЕСМЕЉудима су смешне самоУши магареће –А у слона ушиКуткамо су веће!»Слон то чуо, пак сеЗамисли дубоко:«Да су моје уши већеВиди свач’је око,Ал’ ја моје ушиНе дижем високо».НикаОво вам је браца Ника!Поглед му је намрштенКао у војника.На глави му шеширинаКо у генерала,О рамену виси муТрумбетица мала.И био би браца НикаСвакој војсци дика, –Само, срце није муКао у војника.Јер какав је јунак,Какво ми је срце то, –Да ко викне: «Ево миша!»Он би побего.Мали БратаДочепо се мали БратаОчевога сата.А сат је од злата,Па има и врата.Ала је то лепо!А на уво кад га метне,Тад се чује нека звека;Сат говори: Тика-така!

ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ-ЗМАЙ. СТИХОТВОРЕНИЯ 223Ходит слух, что у ословУши слишком длинные.А ведь уши у слоновБольше, чем ослиные!Слон ответил: – Верно, брат.Уши наши длинные,Но хвастливо не торчатКверху, как ослиные!Перевод Самуила МаршакаХрабрый НикаУх, ребята! Ох, ребята!Полюбуйтесь на солдата.У него на головеШляпа – вот такая!За спиной наперевесДудка жестяная.В генералах бы ходитьЭтакому хвату.Не хватает одногоНашему солдату:Грозный, важный, а глядишь –Всё его пугает.Только стоит крикнуть: «Мышь!» –Ника убегает.Перевод Ильи ФренкеляЧасыНа столе часы лежат.Подошёл мой младший брат.Увидал – часы лежат.Интересно!Взял часы мой младший брат.А часы в руке лежатИ тихонько говорят:«Тик-так, тик-так!»

224ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ. ПЕСМЕБрата мисли: Хоће млека.Ала је то мудро!Залио га слатким млекомНеколико пути,Брата мисли: Сат се најô,Па сад зато ћути.Ал’ се разумемо!Сад су пуни обадвоје,И сатић и Брата,Обадвоје сада ћуте;А кад дође тата,– Ал’ ће бити гужве!Чуо бата: биће ратаКад се рекло: биће рата,Ужурбо се мали бата,Уранио још у зору,Испразнио сву комору,Узо коња, пушку, бич –Па сад чека на поклич.Пајацу је реко о’ма:«Ти ћеш лепо остат дома,Ти си пајац, драги брале,А у рату нема шале!»И зецу је нашо ману:«Ти си страшљив, хајд на страну.Где се Србин за род бије,Ту се смело крвца лије,Ту зечев’ма место није».Дете и лептирДете:Лептирићу, шаренчићу,Ходи к мени амо!Ево имам лепу ружу,Омириши само.Лептир:Ја бих дошо, ал’ се бојимКакве игле клете;

ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ-ЗМАЙ. СТИХОТВОРЕНИЯ 225И решил мой младший брат:– Молока они хотят,Потому и говорят:«Тик-так, тик-так!»Взял он чашку молока,Окунул часы слегка.И теперь они молчат.Сыты. Больше не хотят!В бойЙова, мальчик лет пяти,На войну решил пойти.Он в чулане взял своёДеревянное ружьё,А любимого медведяОн пока отнёс к соседямИ сказал ему: – Мишутка,Ты пойми, война не шутка.Где в дыму грохочут пушки,Там не место для игрушки.Йова, мальчик лет пяти,На войну спешил уйти.Саблю к поясу приладил,Зайца ласково погладил,И сказал он: – Знаешь, брат,Ты немного трусоват.Там, где кровь героев льётся,Зайцу места не найдётся.Я возьму с собойКоня,Понесёт он в бой меня.Мальчик и мотылёк– Мотылёк, мотылёк,Сядь поближеНа цветок.– Я не сядуНа цветок:У тебяВ руке сачок.

226ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ. ПЕСМЕСтиснућеш ме, дробошћеш ме,П’ онда, збогом свете!Дете:Нећу, лепко, нећу, лепко,Живота ми мога.Само хоћу да избројимКол’ко имаш нога.Лептир:Е, па то ти могу казатИ издаље малко:Лептир има шест ножица,– А сад збогом, ранко!ОбележјаПо свом перју птица,По чистоћи домаћица,По укусу со,По рогов’ма во,По топлоти лето,По лајању псето,По говору луда– Познају се свуда.ВечеСунце ј’ прешло своје путеПреко неба, њиве плаве,Сад ће тице да ућуте,А звездице да се јаве.Још је светла она страна,Јоште запад румен краси,Као спомен великана,Кој’ се смрћу не угаси.Пастир своју врулу лаћа, –Песма крила разавила,Раденик се с посла враћа,Њега грле деца мила.

ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ-ЗМАЙ. СТИХОТВОРЕНИЯ 227– Мотылёк, мотылёк.Я тебя ловитьНе стану.Подойду поближе,Гляну,Посчитаю, сколько ногУ тебя, мотылёк.– Я и самМогу считать:Раз, два, три, четыре, пять,Раз, два, три, четыре, пять...Сосчитаю, сколько ног,Без тебя, дружок!Верная приметаОчень просто и легкоПо листку узнать растенье,Птиц – по цвету оперенья,А по вкусу – молоко.По дрожащему хвостуВидно зайца за версту.По теплу узнаешь лето,Ночь – по тьме,А день – по свету.По седым вершинам – горы,По слезам – беду и горе.По теченью – реку,Море – по волнам.Узнаешь человекаПо его делам.ВечерПо небу – полю голубому –Проходит солнце путь дневнойИ зёрна звёзд над нашим домомБросает щедрою рукой.Ещё светла завеса ночи,Ещё румянится закат,Ещё сверчок в траве стрекочет,Но птицы сонные молчат.

228ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ. ПЕСМЕТишина се блага лијеПо сеоцу нашем широм,Вечер иде да покријеСве уморне благим миром.Шта ја видимМала деца – мала лађа – мало море –Мало једро и катарка над њом горе.Мало ветра – мали вали – мала лука –Мала крма – мала мука – мала рука.Све је мало, те изгледа као шала;Кад је тако, нек и песма буде мала.Јован Јовановић ЗмајСабрана дела. Б., 1933-1937; Одабрана дела. Н.С., 1979.Нико не зна одакле долазе његове реке.Нико им никад није наслутио изворе,нити ће им видети ушће.Иво Андрић

ЙОВАН ЙОВАНОВИЧ-ЗМАЙ. СТИХОТВОРЕНИЯ 229Поёт вдали свирель пастушья,На крыльях ветра звук летит,И стадо тянется послушноИ по тропе к селу пылит.Никем вначале не замечен,Спустился тихо над селомСпокойный, мирный летний вечер.И дремлет пахарь под окном.СказочкаМаленький мальчикВ маленькой лодкеВ маленьком море плывёт.Маленький ветерПо маленьким волнамЛодочку гонит вперёд.К маленькой пристаниВ маленький городМальчик приплыл наконец.Маленький парусСпущен на мачте,И маленькой сказке конец.Перевод Леонида ЯхнинаЙован Йованович-ЗмайСтихотворения. М., 1958; Весёлые чудеса. М., 1974.Часть переводов Л. Яхнина публикуется впервыеНикто не знает, откуда текут его реки.Никто никогда не ведал, где их истоки,и не увидит их устья.Иво Андрич

230ПРЕДРАГ ПИПЕРПрeдрaг Пипeрр. 1950.Руска и словенска филологија као факторкултурног обнављања и обједињавањаOдговорност филолога за служење речи свога језика утолико јевећа уколико се у већим тешкоћама налази држава у његовој земљи..Историја руске и словенске филологија пружа много примера који топотврђују. Стабилна језичка ситуација је неопходан услов застабилност културног развоја земље и стабилност друштва у целини.Када житеље једне земље уједињује заједнички државни језик којискладно коегзистира са језицима појединих региона исте земље, тоих учвршћује око више или мање заједничког система вредностивишенационалне државе, заједничке културне традиције, заједничкихциљева и интереса. На почетку трећег миленијума од ХристовогРођења процеси даље консолидације Русије умногоме зависе одстања у којем се налази руски језик и руска филологија, исто као штои у Србији од стања у којем се налази српски језик више него икадараније зависи будућност српске културе и српског народа.Историју културе словенских народа одликују наизменичниуспони и падови, који имају своје језичке и културне аспекте.Заокрети у културној историји често почињу од језичких питања илисе њима завршавају. Проучавање тих периода културне историјеможе бити врло корисно за решавање актуелних питања културнеполитике. Језичка питања у културној историји нису предмет самолингвистичких интересовања. По правилу то су питања језичкогпланирања и језичке политике, историје и теорије књижевног језика,социолингвистике, етнолингвистике, етнопсихолингвистике ифилологије у широком смислу речи. У крајњој линији то су питањаузајамне условљености културних, политичких, економских идругих чинилаца у историји народа и култура.О историји филологије у историји словенских културанајизразитије сведочи подвиг Солунске равноапостолне браће светихЋирила и Методија, који су широко отворили Словенима капијуКњиге и који су увели словенске народе и културе у просторхришћанске цивилизације (Пипер 2010). Одјеци њиховогвеличанственог примера понављају се у свим оним случајевима кадафилолози оправдају наде које се у њих полажу у погледуучвршћивања и ширења традиционалних културних вредности.Пример за то је страница из руско-српских културних веза кадаје 1726. године на молбу Српске православне цркве руска царицаЈекатерина I упутила учитеља и преводиоца светог Синода Руске

РУСКА И СЛОВЕНСКА ФИЛОЛОГИЈА... 231православне цркве М. Т. Суворова (а три године касније и Е.Козачинског и друге руске учитеље) да предаје у српској гимназији уградићу Сремски Карловци по уџбеницима из Русије, што је ималоодлучујући значај на ток развоја књижевног језика Срба токомследећих деценија XVIII века (Младеновић 2008). Та чињеница изкултурне историје приморава нас да се на нов начин одредимо премапитању почетака наставе руског језика у српској средини.Истовремено она нас још једном уверава да треба пажљивопосматрати историју руске и словенске филологије и у њој налазитисветле примере бриге првог човека руске државе за ширење рускогјезика изван граница Русије, као и примере сталних напорасловенских народа угњетаваних од других народа, да одржавају иразвијају везе са руском културом.Истраживања у области руске и словенске филологије у многочему имају oбрaзoвну функцију и врло су актуелна за савременесловенске културе, што се, пре свега, тиче проблема језичке норме иговорне културе у ситуацији када се под притиском општевестернизације и, уже, језичке вестернизације словенских културакраја ХХ – почетка XXI века језичка норма све више колеба, говорнакултура постаје све нижа, загађивање језика непотребнимпозајмљеницама се повећава, расте немаран однос према језику(Зaгoрoвскaя 2000, Стeрнин 2000), док је на словенском југу дошлодо случаја скоро без преседана у историји књижевних језика да се одједног језика (српскохрватског) одвојило неколико фактичкиидентичних језика, али са другачијим називима.Последње показује да резултати филолошких испитивања могубити пoлитички aктуелни. То би требало да подстакне социологе,политикологе и социолингвисте да се замисле не само о моделимаформирања и развоја словенских књижевних језика, него и омоделима њиховог смишљеног дезинтегрисања (Пипeр 2004) упроцесима или у покушајима дезинтегрисања вишенационалнихдржава (Фeдoрoв 2002).У периодима када се постојећи систем вредности руши, иликада је у току његова коренита ревизија и, на другој страни,покушаји да се он обнови, у први план долази и васпитна улогафилологије, јер филологија уопште, укључујући руску и словенскуфилологију, у њеним дидактичким облицима, у школи и науниверзитету, развија код ученика поштовање и љубав према језикууопште и према матерњем језику посебно, кaо према једном однајсложенијих и најважнијих саставних делова и средставаупознавања сваке културе, ризници колективног сећања и народногдуха и потврди продуховљености целог човечанства. Да би ученициусвојили брижан однос према свом језику и поштовање премаистинитој, лепој, тачној и моћној речи, свог као и било ког другогјезика, да би стремили обогаћивању и ширењу такве речи – онитреба да буду прожети духом руске и словенске филологије. Тоставља руску и словенску филологију пред трајан задатакпроучавања васпитних могућности филологије у њенимнајадекватнијим дидактичким облицима.Служење Речи, служење речи и служење речи свога језика,руској и словенској, јесу нераздвојиви аспекти руске и словенске

232ПРЕДРАГ ПИПЕРфилологије, међу којима је духoвни aспeкат један од најважнијих,посебно на почетку XXI вeкa, кадa се у свету хришћанскецивилизације одвија, с једне стране, процес репаганизације, процеснаглашено карневалског доживљаја хришћанских симбола ипразника, езотерије и окултизма, покушаја да се традиционалнепомесне цркве истисну и замене све већим бројем секти, а с другестране – прoцeс обнављања православне духовности после осамдеценија прогањања цркава (пре свега, православних) у земљамабившег државног атеизма. Обнављање духовности, као извор свихдругих обнављања, у земљи која је тако много пострадала у ХХ веку,које треба да протиче у духу међуконфесионалне толерантности,јесте општенационални задатак, у чијем остваривању руској исловенској филологији припада посебно место.Обнављање, као стварање новог навоја у спирали напретка,подразумева раскид са периодом пада и назадовања. Словенскеземље су крајем ХХ века прошле период великих промена, које су сеиспољиле и у културној политици каква је у њима вођена, а он јепочетком ХХI вeкa у једним земљама довео до почетка преласка унову, стабилнију етапу развоја, а у другим земљама задржао одликепрелазног периода, док је у трећим земљама, као у данашњој Србији,остао у фази рушења које још није завршено.Ниво културног развитка не испољава се само у количинистворених културних добара, у количини врхунских делакњижевности датог периода итд., него и у целовитости, унутрашњојнепротивуречности и степену усаглашености културе одређеногпериода са околностима које је окружују: државним, економским,техничким, духовним и другим.Литeрaтурa:Загоровская 1997: O. Л. Зaгoрoвскaя. Сoстoяниe русскoгo языкa нa исхoдeХХ вeкa (лингвистичeский и культурoлoгичeский aспeкты) // ИзвeстияВoрoнeжскoгo пeдунивeрситeтa: Русский язык. Воронеж, 1997. С.5–11.Младеновић 2008: Александар Младеновић. Историја српског језика:Одабрани радови. Београд: Чигоја штампа, 2008.Пипер 2004: П. Пипeр. Српски између великих и малих језика. Друго,допуњено издање. Београд: Београдска књига, 2004.Пипер 2010: П. Пипeр. Када је први пут служена литургија на словенскомјезику // Зборник Матице српске за славистику. Св. 76. 2009. С. 7–20.Стернин 1997: А. И. Стeрнин. Сoциaльныe прoцeссы в Рoссии и измeнeнияв русскoм языкe // Извeстия Вoрoнeжскoгo пeдунивeрситeтa: Русский язык.Воронеж, 1997. С. 11–17.Федоров 2002: Н. В. Фeдoрoв. Интeгрaциoнныe и дeзинтeгрaциoнныeпрoцeссы в Рoссии. М.: РAН, 2002 (Рeц.: П. Пипeр // Слaвистикa. 2003. VII).Чланак је објављен на руском језику у зборнику: Славянский мир: общностьи многообразие. Воронеж, 2003. Овде се објављује с малим изменама.

РУССКАЯ И СЛАВЯНСКАЯ ФИЛОЛОГИЯ... 233Прeдрaг Пипeрр. 1950Русскaя и слaвянскaя филoлoгия кaк фaктoркультурнoгo oбнoвлeния и oбъeдинeнияOтвeтствeннoсть филoлoгa зa служeниe рoднoму слoву тeмбoльшe, чeм слoжнee гoсудaрствeнныe вoпрoсы в eгo стрaнe. Истoриярусскoй и слaвянскoй филoлoгии дaeт мнoгo пoтвeрждeний этoму.Стaбильнaя языкoвaя ситуaция являeтся нeoбхoдимым услoвиемстaбильнoсти культурнoгo рaзвития стрaны и oбщeствeннoй стaбильнoстив цeлoм. Oбъeдинeннoсть грaждaн oбщим гoсудaрствeннымязыкoм, гaрмoничнo сoсущeствующим с языкaми oтдeльных рeгиoнoвстрaны, спoсoбствуeт их сплoчeнию вoкруг бoлee или мeнee oбщeйсистeмы цeннoстeй мнoгoнaциoнaльнoгo гoсудaрствa, oбщeйкультурнoй трaдиции, oбщих цeлeй и обших интeрeсoв. В нaчaлeтрeтьeгo тысячeлeтия oт Р. Х. прoцeссы дaльнeйшeй кoнсoлидaцииРoссии вo мнoгoм oбуслoвлeны пoлoжeниeм русскoгo языкa и русскoйфилoлoгии, тaк жe кaк в Сeрбии oт пoлoжeния сeрбскoгo языкaи сeрбскoй филoлoгии бoльшe чeм кoгдa-либо зaвисит будущee сeрбскoйкультуры и сeрбскoгo нaрoдa.Истoрию культуры слaвянских нaрoдoв хaрaктeризуют пoпeрeмeнныeпoдъeмы и спaды, имeющиe свoи языкoвыe и филoлoгичeскиeaспeкты. Пoвoрoты в истoрии культур нeрeдкo нaчинaются сязыкoвых вoпрoсoв или кoнчaются ими. Изучeниe этих пeриoдoвистoрии мoжeт быть вeсьмa пoлeзным для рeшeния aктуaльныхвoпрoсoв культурнoй пoлитики. Языкoвыe вoпрoсы в истoрии культурынe являются прeдмeтoм сугубo лингвистичeских интeрeсoв. Kaкпрaвилo, этo вoпрoсы языкoвoгo плaнирoвaния и языкoвoй пoлитики,истoрии и тeoрии литeрaтурнoгo языкa, культуры рeчи, сoциoлингвистики,этнoлингвистики, этнoпсихoлингвистики и филoлoгиив ширoкoм смыслe слoвa. В кoнeчнoм итoгe этo вoпрoсы взaимooбуслoвлeннoстикультурных, пoлитичeских, экoнoмичeских идругих фaктoрoв в истoрии нaрoдoв и гoсудaрств.O рoли филoлoгии в истoрии слaвянских культур нaибoлee яркoсвидeтeльствуeт пoдвиг Сoлунских брaтьeв, рaвнoaпoстoльныхKириллa и Meфoдия, ширoкo рaскрывших пeрeд слaвянaми врaтaKниги и провeдших через них слaвянскиe народы и культуры в прoстрaнствoхристиaнскoй цивилизaции (Пипер 2010). Oтгoлoски ихвeличeствeннoгo примeрa пoвтoряются вo всeх тeх случaях, кoгдaфилoлoги oпрaвдывaют вoзлoжeнныe нa них нaдeжды на укрeплeние ирaспространeние трaдициoнных культурных цeннoстeй. Примeр этoму– стрaницa русскo-сeрбских культурных связeй, кoгдa в 1726 гoду, пo

234ПРЕДРАГ ПИПЕРпрoсьбe Сeрбскoй прaвoслaвнoй цeркви, импeрaтрица Eкaтeрина Iнаправила учителя и переводчика Священного синода Русской православнойцеркви Mаксима Сувoрoва (а через три года также ЭммануилаKoзaчинского и других русских учителей) прeпoдaвaть в сeрбскойгимнaзии гoрoда Срeмски-Kaрлoвцы пo привeзeнным из Рoссии русскимучeбникaм, чтo рeшитeльнo пoвлиялo нa рaзвитие сeрбскoгoлитeрaтурнoгo языкa в пoслeдующие дeсятилeтия (Младеновић 2008).Этoт фaкт истoрии культуры зaстaвляeт пo-нoвoму oтнeстись к вoпрoсуo нaчaлaх изучeния русскoгo языкa в сeрбской языкoвoй срeдe.Вмeстe с тeм oн в oчeрeднoй рaз убeждaeт в нeoбхoдимoсти пристaльнoвглядывaться в истoрию русскoй и слaвянскoй филoлoгии,нaхoдить тaм нeпрeхoдящиe примeры зaбoты глaв рoссийскoгoгoсудaрствa o рaспрoстрaнeнии русскoгo языкa зa прeдeлaми Рoссии, атакже примeры бeспрeстaнных усилий слaвянских нaрoдoв,нaхoдящихся пoд инoрoдным гнeтoм, пoддeрживaть и рaзвивaть связис русскoй культурoй.Исслeдoвaния в oблaсти русскoй и слaвянскoй филoлoгии вомнoгих oтнoшeниях выпoлняют oбрaзoвaтeльныe функции, вeсьмaaктуaльныe для сoврeмeнных слaвянских культур, чтo в пeрвуюoчeрeдь кaсaeтся прoблeм языкoвoй нoрмы и культуры рeчи вситуaции, кoгдa пoд нaтискoм oбщeй и, в чaстнoсти, языкoвoйвeстeрнизaции слaвянских культур кoнцa XX – нaчaлa XXI вв.языкoвыe нoрмы рaсшaтывaются, культурa рeчи снижaeтся,зaсoрeниe рeчи нeнужными зaимствoвaниями увeличивaeтся,нeбрeжнoe oтнoшeниe к рoднoй рeчи вoзрaстaeт (Зaгoрoвскaя 2000,Стeрнин 2000), в тo врeмя кaк нa слaвянскoм югe прoизoшлo дaжeбeспрeцeдeнтнoe в истoрии литeрaтурных языкoв пoлитичeскoeрaсщeплeниe oднoгo языкa (сeрбскoхoрвaтскoгo) нa нeскoлькoфaктичeски тoждeствeнных друг другу языкoв.Последнее пoкaзывaeт, чтo рeзультaты филoлoгичeских разыскaниймoгут быть пoлитичeски aктуaльны. Последнее дoлжнo зaстaвитьсoциoлoгoв, пoлитoлoгoв и сoциoлингвистoв зaдумaться нeтoлькo нaд мoдeлями фoрмирoвaния и рaзвития слaвянских литeрaтурныхязыкoв, нo тaкжe нaд мoдeлями их oргaнизoвaннoйдeзинтeгрaции (Пипeр 2004) в прoцeссe или в пoпыткaх рaзлoжeниямнoгoнaциoнaлньных гoсудaрств (Фeдoрoв 2002, Пипeр 2003).В периоды разрушения сущeствующeй систeмы цeннoстeй или eeкoрeннoгo пeрeсмoтрa и пoпытoк oбнoвлeния, нa пeрвый плaнвыступaeт тaкжe вoспитaтeльнaя рoль филoлoгии, тaк кaк филoлoгиявooбщe, а русскaя и слaвянскaя филoлoгия в чaстнoсти, вдидaктичeских фoрмaх их прoявлeния, в шкoлe тaк жe, кaк в вузe,рaзвивaют у учaщихся увaжeниe и любoвь к языку вooбщe, и крoднoму языку в чaстнoсти, кaк к oднoму из нaибoлee слoжных инaибoлee вaжных oбъeктoв и в тo жe врeмя инструмeнтoв пoзнaниялюбoй культуры, сoкрoвищницe кoллeктивнoй пaмяти и нaрoднoгoдухa и свидeтeльству oдухoтвoрeннoсти всeгo чeлoвeчeствa. Привитьучaщимся бeрeжнoе oтнoшeние к рoднoй рeчи и увaжeние к прaвдивoму,крaсивoму, тoчнoму и мoгущeствeннoму слoву, рoднoму тaк жe,кaк и чужoму, стрeмлeниe к eгo oбoгaщeнию и рaспрoстрaнeнию –нeвoзмoжнo бeз прoникнoвeния духoм русскoй и слaвянскoйфилoлoгии. Этo стaвит пeрeд русистами и славистами зaдaчу постоян-

РУССКАЯ И СЛАВЯНСКАЯ ФИЛОЛОГИЯ... 235ного исслeдoвaния вoспитaтeльных вoзмoжнoстeй филoлoгии внaибoлee пoдхoдящих фoрмaх ee дидaктичeскoгo излoжeния.Служeниe Слoву, служeниe слoву и служeниe рoднoму слoву,русскoму и слaвянскoму, – нeоттoржимыe друг oт другa aспeкты русскoйи слaвянскoй филoлoгии, срeди кoтoрых духoвный aспeкт oдин изнaибoлee вaжных, в oсoбeннoсти в нaчaлe XXI вeкa, кoгдa в мирeхристиaнскoй цивилизaции прoисхoдит, с oднoй стoрoны, прoцeсс рeпaгaнизaции,пoдчeркнутo кaрнaвaльнoгo вoсприятия христиaнскихсимвoлoв и прaздникoв, активизации эзoтeрики и oккультизмa,пoпытoк вытeснeния трaдициoнных цeрквeй вoзрaстaющим кoличeствoмсeкт, a с другoй стoрoны – прoцeсс oбнoвлeния прaвoслaвнoйхристиaнскoй духoвнoсти пoслe многих дeсятилeтий гoнeний нацeркви (прeждe всeгo прaвoслaвные) в стрaнaх бывшeгo гoсудaрствeннoгoaтeизмa. Oбнoвлeнииe духoвнoсти, кaк истoчник всeх другихoбнoвлeний, в стрaнe, сильнo пoстрaдaвшeй в ХХ вeкe, дoлжнo прoисхoдитьв ключe мeжкoнфeсиoнaльнoгo и мeжнaциoнaльнoгo дoвeрия ивзaимoпoнимaния. Этo oбщeнaциoнaльнaя зaдaчa, в выпoлнeниикoтoрoй русскoй и слaвянскoй филoлoгии принaдлeжит oсoбoe мeстo.Oбнoвлeниe кaк нoвый виток спирaли рaзвития пoдрaзумeвaeтпрeкрaщeниe пeриoдa спaдa. Слaвянскиe стрaны в кoнцe ХХ вeкaпрoхoдили пeриoд кoрeнных прeoбрaзoвaний, oтрaзившихся и вкультурнoй пoлитикe, в нaчaлe ХХI вeкa эти преобразования в oднихстрaнaх принимaют вид выхoдa к нoвoму, бoлee стaбильнoму этaпурaзвития, в других сохраняют особенности пeрeхoднoгo пeриoдa, втрeтьих жe, как в сегодняшней Сербии, являют собой картину eщe нeзaкoнчeннoгo рaзрушeния.Урoвeнь культурнoгo рaзвития определяeтся не тoлькo кoличeствoмсoздaнных прoизвeдeний культуры, кoличeствoм шeдeврoвлитературы дaннoгo пeриoдa и т. д., но и цeльнoстью, внутрeннейнeпрoтивoрeчивостью, стeпeнью сoглaсoвaннoсти культуры oпрeдeлённoгoпeриoдa с oкружaющими ee oбстoятeльствaми: гoсудaрствeнными,экoнoмичeскими, тeхничeскими, духoвными и другими.Литeрaтурa:Загоровская 1997: O. Л. Зaгoрoвскaя. Сoстoяниe русскoгo языкa нa исхoдeХХ вeкa (лингвистичeский и культурoлoгичeский aспeкты) // ИзвeстияВoрoнeжскoгo пeдунивeрситeтa: Русский язык. Воронеж, 1997. С.5–11.Младеновић 2008: Александар Младеновић. Историја српског језика: Одабранирадови. Београд: Чигоја штампа, 2008.Пипер 2004: П. Пипeр. Српски између великих и малих језика. Друго,допуњено издање. Београд: Београдска књига, 2004.Пипер 2010: П. Пипeр. Када је први пут служена литургија на словенскомјезику // Зборник Матице српске за славистику. Св. 76. 2009. С. 7–20.Стернин 1997: А. И. Стeрнин. Сoциaльныe прoцeссы в Рoссии и измeнeнияв русскoм языкe // Извeстия Вoрoнeжскoгo пeдунивeрситeтa: Русский язык.Воронеж, 1997. С. 11–17.Федоров 2002: Н. В. Фeдoрoв. Интeгрaциoнныe и дeзинтeгрaциoнныeпрoцeссы в Рoссии. М.: РAН, 2002 (Рeц.: П. Пипeр // Слaвистикa. 2003. VII).Опубликовано в сборнике: Славянский мир: общность и многообразие: Воронеж,2003. Здесь печатается с небольшими изменениями.

236ЛЮБИНКО РАДЕНКОВИЧЖИВО СЕЋАЊЕЉубинко Раденковићр. 1951.Никита Иљич Толстој –знаменити слависта, грађанин и Србије и РусијеМада је многима познат животни пут Никите Толстоја (1923-1996), ипак се могу споменути неки детаљи из његове биографије,које је он сам износио у својим интервјуима, а који имају карактеркњижевних сижеа.«Мој отац се после Харбина нашао у Шангају. Да би се на билокоји начин докопао Европе, он се прихвата морнарског посла у Рускомпоморско-трговачком друштву. Али је то све скупо и тешко. Итако се он нашао у Италији, управо у време када је Мусолини преузимаовласт. Мој отац је био вешт човек, он је дошао дообавештења, да његова мајка, његова супруга, његов брат, његовасестра живе у малом српском, прекодунавском граду. Тај градић сеназивао Србобран, тј. «заштитник Срба». И онда, мајка врлозанимљиво прича: улице тако празне, негде око жарког поднева,прашина као да лебди у ваздуху, и ето она види да се из далека, удубини улице појављује некакав руски официр. Она је пожурилапрема њему у нади да ће нешто сазнати о мом оцу. А то је био башотац. Тако су се поново нашли моји родитељи.Ја сам се на овај свет појавио после две године, на том српскомпрекодунавском простору, у тако пријатном градићу Вршцу, где јебило врло много Руса, врло много руске интелигенције, али где јебило укупно тридесет хиљада житеља. Али постојало је позориште,такав врло културни градић. Нас је, моје родитеље, лепо прихватиотадашњи краљ Александар, који је сам био витез, јер се школовао увитешком корпусу. Осим тога, свима је познато, да је Русија ушла уПрви светски рат неприпремљена, зато што су Аустро-Угарска, азатим Немачка напале Србију, тј. штитећи истокрвне, истовернеСрбе. Срби су то запамтили и, прихвативши довољно велики бројруских емиграната, углавном су то били официри, интелигенција,професори, дали им могућност да живе. И што је најглавније – онису им дали могућност да се школују» («Живая старина» 2(14), Москва1997, 19-20).Никита Толстој, како је он често говорио, имао је две отаџбинеи два матерња језика. Ми у Србији, говорио је он, нисмо били у сасвимстраној земљи. У руском језику за своју земљу постоје две речи:отечетво и родина: «Што се мене тиче, ја бих рекао да је моја родина– Србија, пошто сам рођен у Србији, а да је моје отечество, моја

НИКИТА ИЛЬИЧ ТОЛСТОЙ... 237отаџбина – Русија, пошто су моји очеви, и деда, и прадеда и чукундеда,и прадеда Лав Толстој, били Руси. Дакле, мислим да сам човекса две отаџбине, односно једне родине, то је Србија и једног отечества,то је Русија.Управо сам и човек две културе, пошто сам у детињству и укаснијим годинама примио српску културу као своју, и сада јеосећам као своју, а уз то и руску културу, разуме се, осећам као својуи као културу, рекао сам, својих предака. Те културе нису баш такоразличите. Оне су веома блиске, и не само по језику, и не само поменталитету, ако се за културу може рећи да има свој менталитет,него су веома блиске по духовној суштини» («Политика», Београд,23. септембар 1989, с. 14).Може се рећи да је човеку на овоме свету дато да бар два путаумре: једном, када се његова душа заувек растане од тела и другипут, када га сви забораве. Никите Иљича нема више међу живима,али је он својим животом и радом оставио довољно дубок траг да непадне у заборав.За ову прилику оставићемо по страни душевност, несебичност имноге друге добре особине овог човека. Довољно је поменути да јесвоју велику библиотеку, коју је годинама пажљиво попуњаваокњигама с разних страна, оставио на поклон Синодалној библиотециу Москви, као посебан легат. Она је свечано отворена 2003. године,када је и обележена 80-годишњица од његовог рођења.Никита Иљич је, по научном опредељењу, био слависта. Језиции словенска култура били су његова стална преокупација. О томесведоче и наслови његових дела, како издатих за живота, тако и онихкоје је приредила и објавила Светлана Михајловна, после његовесмрти: «Славянская географическая терминология». М., 1969; «Языки народная культура. Очерки по славянской мифологии и этнолингвистике».М., 1995; «Славянская лексикология и семасиология». М.,1997; «Славянская литературно-языковая ситуациа. М., 1998; «Очеркипо славянскому языкознанию». М., 1999; «Очерки славянскогоязычества». М., 2003. Овоме треба додати и српско издање - изборњегових радова из етнолингвистике и фолклора, под насловом«Језик словенске културе», Ниш, 1995.Ако бисмо сузили проблематику његових научних занимања,могли бисмо рећи: интересовала га је, пре свега, историја словенскихкњижевних језика и слика света у словенским речима ифразеологији, као и улога речи у паганским обредима.Да би се добио потпунији одговор о слици света и магијскојулози речи у словенској култури, Никита Иљич се прихватио неколиковажних послова. Разрадио је концепт израде фундаменталногвишетомног речника словенске духовне културе (у сарадњи сасвојом животном сапутницом – Светланом Михајловном) и саставионаучни колектив, који је под његовим руководством отпочео припремутаквог дела. Огледна свеска овог дела, под називом «Этнолингвистическийсловарь славянских древностей. Проект словника.Предварительные материалы», приказана је научној јавности 1984.године. После једне деценије рада, 1995. појавио се из штампе први

238ЛЮБИНКО РАДЕНКОВИЧтом најављеног дела под називом «Славянские древности. Этнолингвистическийсловарь». Светлана Михајловна, с одличним колективом,успела је да настави израду овог енциклопедијског дела и послесмрти Никите Иљича. У 2011. години очекује се излазак из штампепетог, последњег тома овог капиталног дела.Никита Иљич је разрадио методологију етнолингвистичкихистраживања, указујући на потребу изучавања три вида реализацијекултуре: вербалног, предметног и акционог. Он је отворио важнапитања као што су: суделовање предмета као знака у симболичкојкомуникацији, «граматика» обредног понашања. Тиме је унео новподстицај за развој етнолингвистике и семиотике културе. Осим тога,његова ранија сазнања из области дијалектологије, о важности ареалнограспрострањења појединих лексема и језичких особина, помогла су муда дефинише захтев да се и културне појаве изучавају на ареалном плануи да се детаљно картографирају. Наиме, он се залагао да пререконструкције глобалне митологије Словена треба описати и проучити«дијалектологију митологије» на основу регионалних истраживања народнекултуре. Као што се историја језика не може ваљано проучити безпознавања многобројних дијалеката, исто тако се ни систем митолошкихверовања не може осветлити без познавања регионалних веровања,обреда и обичаја. То своје опредељење бранио је до краја живота,показујући на примерима његову ваљаност. У првом редудугогодишњим истраживањем Полесја.Он је запазио да се у појединим словенским областима, пре свега«рубним», боље сачувала народна култура него у другим и да једошло последње време да се она опише и изучи. Једна од таквих области,по његовом сазнању било је Полесје. Он са својим сарадницимапредузима теренска изучавања ове области читаве тридеценије. Под тешким условима, његов колектив успео је да прикупии обради огромну етнолингвистичку грађу, од које је сачињен Полескиархив и издато неколико врло садржајних зборника ( «Полесскийэтнолингвистический сборник. Материалы и исследования».М., 1983; «Славянский и балканский фольклор. Духовная культураПолесья на общеславянском фоне», М., 1986.). Обим и важност теграђе показују и књиге: «Полесские заговоры (в записях 1970-1990-хгг.)», М., 2003, припремили ученици Никите Иљича – Т.А. Агапкина,Е.Е. Левкиевска и А.Л. Топорков; «Полесский народный календарь»,С.М. Толстој, М., 2005. Важни радови објављени су о свадбенојтерминологији у Полесју (А.В. Гура), демонологији (Л.Н. Виноградова,Е.Е. Левкиевска) итд.Никита Иљич је уочио и потребу за периодичном публикацијомгде би се могла објављивати и грађа и научни прилози о словенскојкултури. Зато је обновио стари руски часопис «Живая старина», којије брзо окупио велики број сарадника, не само из Русије већ и из другихсловенских земаља. Једна свеска овог часописа посвећена јесрпској култури и већина сарадника у њој су Срби (№ 1 (17), 1998). Иово дело су, после смрти Никите Иљича очували и наставили СветланаМихајловна, његови ученици и сарадници. Другу периодичнупубликацију (годишњак), коју је Никита Иљич пажљиво уређивао, а

НИКИТА ИЛЬИЧ ТОЛСТОЙ... 239која и данас излази јесте «Славянский и балканский фольклор». То суврло садржајни зборници научних радова о разним питањима народнекултуре и језичког стваралаштва словенских и балканских народа.На крају, треба истаћи, да се значај једног научника може вредноватии по делима његових ученика. Из пера ученика или блискихсарадника Никите Иљича изашла су заиста вредна дела. Да поменемсамо нека од њих: А. В. Гура. Символика животных в славянскойнародной традиции. М., 1997; Л. Н. Виноградова. Народная демонологияи мифо-ритуальная традиция славян, М., 2000; Г. И. Кабакова.Антропология женского тела в славянской традиции, М., 2001; Е. Е.Левкиевская. Славянский оберег. Семантика и структура. М., 2002;Т. А. Агапкина. Мифопоэтические основы славянского народногокалендарья. Весенне-летний цикл. М., 2002; А. А. Плотникова. Этнолингвистическаягеография Южной Славии. М., 2004.; И.А. Седакова.Балканские мотивы в языке и культуре болгар: родинный текст.М., 2007; С.М. Толстая. Пространство слова: лексическая семантикав общеславянской перспективе. М., 2008; Е. С. Узенева. Болгарскаясвадьба: этнолингвистическое исследование, М., 2010; Т.А. Агапкина.Восточнославянские лечебные заговоры в сравнительном освещении.Сюжетика и образ мира. М., 2010. Овде треба додати низтематских зборника, као што су: «Человек в контексте культур. Славянскимир». М., 1995; «Культура и история. Славянский мир». М.1997; «Миф в культуре: человек – не-человек». М. 2000; «Восточнославянскийэтнолингвистический сборник». М., 2001; «Признаковоепространство культур». М. 2002, итд.«Толстојеваца» данас има на многим универзитетима и институтимаРусије, у Украјини, Белорусији, Пољској, Србији, Бугарској,Француској, Белгији, Америци итд. Сваке године у Јасној Пољаниодржавају се научне, етнолингвистичке конференције посвећенесећању на Н.И. Толстоја – «Толстовские чтения».* * *Срби могу бити поносни што је Никита Иљич поникао уњиховој средини, што је изучавао српску културу и језик, трудио седа одржи научне контакте са српским истраживачима и да своје ученикеусмери према српској култури. У формалном смислу, захвалностза његов труд и љубав према Србима, била је додељивање називаједне улице по његовом имену у његовом родном граду Вршцу,2005. године. То је било пропраћено свечаношћу у овоме граду, узучешће више чланова «српске гране» Толстојевих. Руси, пак, могубити поносни што је на лози славног Лава Николаевича један од изданакадостојан поштовања и ван Русије био и Никита Илич. Тако јеон постао и симбол вишевековног пријатељства српског и рускогнарода.Штампа се први пут

240ЛЮБИНКО РАДЕНКОВИЧЖИВАЯ ПАМЯТЬЛюбинко Раденковичр. 1951Никита Ильич Толстой –знаменитый славист, гражданин и Сербии и РоссииХотя многим известен жизненный путь Никиты Ильича (1923-1996), однако можно вспомнить некоторые детали, о которых он самрассказывал в своих интервью и в которых есть элементы литературногосюжета.«Отец был в Шанхае после Харбина, в русское общество пароходстваи торговли мой отец нанимается матросом, чтобы любымспособом попасть в Европу. Но это всё дорого и трудно. И он попадаетв Италию, в тот период, когда Муссолини брал власть. Мойотец был лихой, он просто разузнал, что его мать, его супруга, егобрат, его сестра – в небольшом городишке сербском, задунайскомживут. Городок назывался Србобран, т.е. „защитник сербов”. И туточень интересно мать рассказывает: такие пустынные улицы, полденьтакой, солнечный, как бы пыльный, и вот она видит, что какойторусский офицер идёт, далеко, в глубине улицы. Она поспешила кнему в надежде что-то узнать об отце. А это был сам отец. Так воссоединилисьмои родители.Я явился из небытия через два года в этих задунайских сербскихземлях, в таком милом городке Вршац, где было очень много русских,очень много русской интеллигенции, но где было всего тридцать тысячжителей. Но был и театр, такой очень культурный городишко.Нас, моих родителей хорошо принял тогдашний король Александр,который сам был паж, окончил пажеский корпус. Кроме того, всемизвестно, что Россия, не подготовленная к первой мировой войне,вступила в войну, потому что Австро-Венгрия, а потом Германия напалана Сербию, т. е. защищая единокровных, единоверных сербов.Сербы это помнили и, приняв довольно большое число русских эмигрантов,в основном это были военные, интеллигенты, профессора, онидали возможность жить. И что самое главное – они дали возможностьучиться» («Живая старина» № 2(14). 1997. С. 19-20).У Никиты Ильича, как он часто говорил, было две родины и двародных языка. Мы в Сербии, говорил он, были не совсем в чужойстране. В русском языке для обозначения своей страны есть два слова:отечество и родина: «Что касается меня, я бы сказал, что мояродина – Сербия, ведь я родился в Сербии, а моё отечество, мояотчизна – Россия, потому что все мои – отец, деды, прадеды и прадедЛев Толстой – были русские. Так что, думаю, я человек, у которогодве родных страны: родина – Сербия, а отечество – Россия.

НИКИТА ИЛЬИЧ ТОЛСТОЙ... 241Собственно, потому я и человек двух культур: оттого, что в детствеи в юности принял сербскую культуру как свою, я и теперь еёощущаю как свою, но при этом, разумеется, я и русскую культуруощущаю как свою и как культуру своих предков. Эти культуры нестоль уж различны меж собой. Они очень близки, и не только поязыку, не только по менталитету, если о культуре можно сказать, чтоу неё есть менталитет, – они очень близки по духовной сущности»(«Политика», Белград, 23 сентября 1989).Можно сказать, что человеку в этом мире дано умереть покрайней мере дважды: первый раз – когда его душа навсегда расстаётсяс телом, и второй раз – когда все его забывают. Никиты Ильичабольше нет среди живых, но он своей жизнью и работой оставилдостаточно глубокий след, чтобы не быть преданным забвенью.В данном случае оставим в стороне душевность, бескорыстие имногие другие прекрасные качества этого человека. Довольно упомянутьо том, что свою большую библиотеку, которую он годамитщательно пополнял книгами из разных краёв, Никита Ильич завещалСинодальной библиотеке в Москве как особый дар. Этот фондбыл открыт в 2003 году, когда отмечалось 80-летие со дня рожденияучёного.Никита Ильич, по своей научной миссии, был славистом. Славянскиеязыки и культура были предметом его постоянного пристальноговнимания. Об этом говорят и названия книг, как изданныхпри жизни автора, так и тех, что подготовила и опубликовала послеего смерти Светлана Михайловна: «Славянская географическая терминология».М., 1969; «Язык и народная культура. Очерки по славянскоймифологии и этнолингвистике». М., 1995; «Славянская лексикологияи семасиология». М., 1997; «Славянская литературноязыковаяситуация». М., 1998; «Очерки по славянскому языкознанию».М., 1999; «Очерки славянского язычества». М., 2003. Добавимк этому и сербское издание – его избранные работы по этнолингвистикеи фольклору: «Язык славянской культуры», Ниш, 1995.Если выделить главное в проблематике его научных занятий,можно сказать: прежде всего его интересовала история славянскихлитературных языков и картина мира в славянской лексике и фразеологии,а также роль слова в языческих обрядах.Для того чтобы составить наиболее полное представление о картинемира и магической роли слова в славянской культуре, Никита Ильичпредпринял несколько важных трудов. Он разработал концепцию фундаментальногомноготомного словаря славянской духовной культуры(вместе со спутницей своей жизни – Светланой Михайловной) и создалнаучный коллектив, который под его руководством приступил к подготовкетакого труда. Пробный выпуск труда, под названием «Этнолингвистическийсловарь славянских древностей. Проект словника. Предварительныематериалы», был представлен научной общественности в1984 году. После десяти лет работы, в 1995 году, вышел из печати первыйтом заявленного исследования: «Славянские древности. Этнолингвистическийсловарь». Светлана Михайловна, вместе с замечательнымколлективом, сумела продолжить работу над этим энциклопедическим

242ЛЮБИНКО РАДЕНКОВИЧтрудом и после смерти Никиты Ильича. В 2011 году, как ожидается,выйдет из печати последний, пятый, том этого капитального сочинения.Никита Ильич разработал методологию этнолингвистических исследований,указав на необходимость изучения трёх видов реализациикультуры: словесного, предметного и акционального. Он поставилтакие важные вопросы, как участие предмета как знака в символическойкоммуникации, «грамматика» обрядового поведения и т. д. Темсамым он дал новый импульс развитию этнолингвистики и семиотикикультуры. Кроме того, его ранние идеи из области диалектологии (оважности ареального распространения отдельных лексем и языковыхособенностей) помогли ему сформировать убеждение в том, что и явлениякультуры должны изучаться по ареалам и детально картографироваться.Иначе говоря, он отстаивал мысль, что прежде чем глобальнореконструировать славянскую мифологию, надо описать и изучить«диалектологию мифологии» на базе регионального исследованиянародной культуры. Так же, как историю языка невозможно должнымобразом постигнуть без познания многочисленных диалектов, точнотак же и мифологическую систему невозможно осветить без познаниярегиональных верований, обрядов и обычаев. Эту свою позицию онотстаивал всю жизнь, на практике доказав ее преимущество. В первуюочередь многолетним исследованием Полесья.Он заметил, что в отдельных славянских областях, прежде всего«рубежных», народная культура сохранилась лучше, чем в прочих, иподчёркивал, что настало последнее время, когда её ещё можно описатьи изучить. Он был уверен, что одна из таких областей – Полесье.Вместе со своими сотрудниками он почти три десятилетия вёл полевыеизыскания на этой территории. В трудных условиях его коллективсумел собрать и обработать огромный этнолингвисти-ческий материал,на основе которого создан «Полесский архив» и издано несколькочрезвычайно содержательных сборников («Полесский этнолингвистическийсборник. Материалы и исследования». М., 1983; «Славянскийи балканский фольклор. Духовная культура Полесья на общеславянскомфоне», М., 1986). Объём и весомость этого материала очевиднытакже из книг: «Полесские заговоры (в записях 1970-1990-х гг.)», М.,2003 (сборник подготовили ученики Никиты Ильича Т. А. Агапкина, Е.Е. Левкиевская и А. Л. Топорков) «Полесский народный календарь» С.М. Толстой, М., 2005. Важные работы опубликованы о свадебнойтерминологии в Полесье (А.В. Гура), демонологии (Л.Н. Виноградова,Е.Е. Левкиевская) и т. д.Никита Ильич осознал потребность в периодическом издании, гдемогли бы публиковаться материалы и научные статьи о славянскойкультуре. Поэтому он возобновил старый русский журнал «Живаястарина», вокруг которого скоро сплотился коллектив сотрудников, нетолько из России, а и из других славянских стран. Один из номеровжурнала посвящён сербской культуре, большинство его авторов –сербы (№ 1 (17), 1998). Издание журнала после смерти Никиты Ильичасохранили и продолжили Светлана Михайловна, его ученики и соратники.Другое периодическое издание, которое Никита Ильич бережноредактировал (оно выходит и сегодня), – ежегодник

НИКИТА ИЛЬИЧ ТОЛСТОЙ... 243«Славянский и балканский фольклор». Это весьма содержательныесборники научных публикаций о различных вопросах народной культурыи языкового творчества славянских и балканских народов.Наконец следует подчеркнуть, что значение учёного можно оценитьи по делам его учеников. Из-под пера учеников и близких сотрудниковНикиты Ильича вышли поистине фундаментальные труды.Упомяну лишь некоторые из них: А. В. Гура. Символика животных вславянской народной традиции. М., 1997; Л. Н. Виноградова. Народнаядемонология и мифо-ритуальная традиция славян, М., 2000;Г. И. Кабакова. Антропология женского тела в славянской традиции,М., 2001; Е. Е. Левкиевская. Славянский оберег. Семантика и структура.М., 2002; Т. А. Агапкина. Мифопоэтические основы славянскогонародного календаря. Весенне-летний цикл. М., 2002; А. А. Плотникова.Этнолингвистическая география Южной Славии. М., 2004.;И. А. Седакова. Балканские мотивы в языке и культуре болгар: родинныйтекст. М., 2007; С. М. Толстая. Пространство слова: лексическаясемантика в общеславянской перспективе. М., 2008; Е. С. Узенева.Болгарская свадьба: этнолингвистическое исследование, М., 2010;Т. А. Агапкина. Восточнославянские лечебные заговоры в сравнительномосвещении. Сюжетика и образ мира. М., 2010. К этому следуетдобавить и ряд тематических сборников, таких как: «Человек в контекстекультур. Славянский мир». М., 1995; «Культура и история.Славянский мир». М. 1997; «Миф в культуре: человек – не-человек».М. 2000; «Восточнославянский этнолингвистический сборник». М.,2001; «Признаковое пространство культур». М. 2002, и т. д.«Толстовцы» сегодня есть во многих университетах и институтахРоссии, Украины. Белоруссии, Польши, Сербии, Болгарии,Франции, Бельгии, Америки... Ежегодно в Ясной Поляне проводятсянаучные этнолингвистические конференции, посвящённые памятиН. И. Толстого, – «Толстовские чтения».* * *Сербы могут гордиться тем, что Никита Ильич вырос в их среде,изучал сербскую культуру и язык, стремился поддерживать научныеконтакты с сербскими исследователями, а интересы своих учениковнаправлял в сторону сербской культуры. В формальном смысле благодарностьза его труд и любовь к сербам была выражена, когда в2005 году в Вршаце, родном городе Никиты Ильича, его именем быланазвана улица. Событие сопровождалось торжествами в этом городе, сучастием других членов «сербской ветви» Толстых. Русские же могутгордиться тем, что одним из потомков славного Льва Николаевича,почитаемых и вне России, был Никита Ильич. Так он стал символоммноговековой дружбы сербского и русского народов.Публикуется впервые

244СРПСКА ПОЕЗИЈА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУСрпска поезија на руском језику (књиге)Сербская поэзия на русском языке (книги)Указатель – стремящийся к полноте, но, разумеется, неполный – включает в себяотдельные издания и сборники (в том числе некоторые книги русских поэтов, содержащиепереводы с сербского).1. Веленин, Ю. И. О характере народных песен у славян задунайских.1. Сербские: Осман Шеович; Женитьба Павла Плетикосы. М.: Тип. Степанова,1835. 120 с.Очерк, включающий переводы.2. Сербские народные песни / Переложены М. И. Касторским. Связка 1-2.Лейпциг: Тип. Таухница-мл., 1838. 314 с.3. Сербские народные песни / Перевёл Н. В. Берг. М.: Тип. Семена, 1847.XVII, 60 с.4. Берг, Н. В. Песни разных народов. М.: Университетская тип., 1854.XXXIV, 556 с.Из содерж.: Эпический отдел: сербские [нар. юнацкие и лирические песни].5. Берг, Н. В. Переводы и подражания. СПб.: Гербель, 1860. 272 с.Из содерж.: серб. нар. песни.6. Йово и Мара: Народная былина сербская / Перевёл Н. Ф. Щербина.СПб.: Тип. Каткова и К°, 1860. 18 с.7. Отголоски славянской поэзии / Перевёл М. П. Петровский. М.: Солдатенкови Щепкин, 1861. 124 с. То же: 2 изд., доп. Казань: Типо-лит. унта,1913. IV, 216 с.Из содерж.: серб. нар. песни; Петр Прерадович.8. Сборник стихотворений иностранных поэтов. Вып. 2: Поэты всех времёни народов: Сборник, издаваемый В. Д. Костомаровым иФ. Н. Бергом. М.: Тип. Каткова и К°, 1862. 210 с.Из содерж.: Легенды сербов.9. Поэзия славян: Сборник лучших поэтических произведений славянскихнародов в переводе русских писателей, изданный под редакциею Ник.Вас. Гербеля. СПб.: Тип. имп. АН, 1871. IV, 542 с.Хрестоматия с очерками. Из содерж.: песни юго-славянские: cербские [нар. эпическиеи лирические]; очерк «сербо-хорв. литературы»; поэты Далмации; ЛукианМушицкий; Йован Хаджич; Йован Попович; Петр Негош; Йован Суботич; ОгнеславУтешенович-Острожинский; Петр Прерадович; Матвей Бан; Мирко Негош; МедоПучич; Йован Филипович; Бранко Радичевич; Йован Сундечич; Любомир Ненадович;Димитрие Михайлович; Йован Йованович-Змай; Светолик Лазаревич; ДжюраЯкшич; Владимир Качанский; Николай Негош-Черногорский; Данило Медич.10. Отголоски славян: Сборник стихотворений сербских, болгарских, чешских,словацких и червонно-русских в переводе русских писателей.СПб.: Тип. Котомина, 1876. XIV, 34 с.Из содерж.: серб. нар. песни; Петр Негош; Данило Медич; Николай Негош-Черногорский; Йован Хаджич; Йован Суботич; Любомир Ненадович; Джюра Якшич.11. Славянские думы и голоса: Сборник стихотворений / Ред. П. И. Андроников.Кострома: Тип. Андроникова, 1876. 148 с.Из содерж.: серб. нар. песни; переводы «с сербского» без указания автора оригинала;Данило Медич; Иван Драгашевич.

СЕРБСКАЯ ПОЭЗИЯ НА РУССКОМ ЯЗЫКЕ 24512. Славянство: сборник. Издание II-е, заключающее в себе два выпускакнижки «Славяне», с большими дополнениями / Сост. А. В. Васильев.СПб.: Тип. Балашева, 1877. IV, 132 + 58 c.Из содерж.: Медо Пуцич; Андрия Качич-Миошич; Николай Негош-Черногорский; серб. нар. песни.13. [Брандт, Р. Ф.]. Переложения Ореста Головнина. Киев: Тип. Милевского,1886. II, 84 с.Из содерж.: серб. нар. песни.14. Негош, Петр Петрович. Горный венец: Поэма в стихах / ПереводЕ. Г. Лукьяновского. М.: Тип. Метцль, 1887. 135 с.15. Баян: Сборник произведений современных славянских поэтов и народнойпоэзии / Перевод и предисл. В. В. Уманова-Каплуновского. Вып. 1.СПб.: Геруц, 1888. 108 с.Из содерж.: Йован Йованович-Змай; Петар Прерадович; босн. нар. песни.16. Уманов-Каплуновский, В. В. Славянская муза: Переводы и подражания.СПб.: Изд. автора, 1892. 196 с.; Изд. 2, испр. СПб: Типо-лит. Комарова,1904. Х, 170 с.Из содерж.: Николай Негош-Черногорский; Йован Йованович-Змай; ПетарПрерадович; серб. нар. песни.17. Сербский народный эпос / Вступ. ст. и перевод Н. М. Гальковского. Сумы:Типо-лит. Пашкова, 1897. XVI, 248 стб.18. [Брандт, Р. Ф.]. Басни переводные, подражательные и оригинальныеОреста Головнина. М.: Университетская тип., 1899. XVI, 124.Из содерж.: серб. нар. притчи (переложенные стихом).19. Избранные юнацкие песни сербского народа в переводах русских писателей.СПб.: Глазунов, 1904. VIII, 258 с.20. Штейн, С. Н. Славянские поэты: Переводы и характеристики. СПб.:Типо-лит. Евстифеева, 1908. Х, 230 с.Из содерж.: Николай Негош-Черногорский; Йован Йованович-Змай; ЙованИлич; Воислав Илич; Йован Дучич.21. Сиротинин, А. Н. Россия и славяне. СПб.: Стасюлевич, 1913. XII, 608 с.Из содерж.: Йован Йованович-Змай; очерк о Сербии.22. Сербский эпос / Перевод Н. М. Гальковского. М.: Сабашниковы, 1916.XXIV, 378 c.23. Сиротинин, А. Н. С родных полей: Не свои стихи. Пг.: Стасюлевич,1916. XII, 280 с.Из содерж.: Йован Йованович-Змай.24. Северянин, Игорь. Адриатика. Нарва: Изд. автора, 1932. 32 с.Из содерж.: Йован Дучич.25. Антология новой югославянской лирики / Сост. и перевели И. Н. Голенищев-Кутузов,А. П. Дураков, Е. Л. Таубер; Предисл. И. Н. Голенищева-Кутузова.Белград: Союз русских писателей и журналистов в Югославии,1933. 64 с.Из содерж.: Йован Дучич; Божидар Ковачевич; Десанка Максимович; ВелимирМассука; Милан Ракич; Алекса Шантич.26. Сербский эпос / Ред., исслед. и коммент. Н. И. Кравцова; ПереводыН. В. Берга, Н. М. Гальковского, Н. И. Кравцова. М.: Academia, 1933. 652 с.27. Зогович, Радован. Песнь о жизни товарища Тито / Перевод Н. Н. Асеева.М.: ГИХЛ, 1945. 16 с.28. Негош, Петр Петрович. Горный венец / Перевод М. А. Зенкевича. М.:ОГИЗ-ГИХЛ, 1948. 176 с. Изд. 2. М.: ГИХЛ, 1955. 160 с.29. Поэзия западных и южных славян / Науч. ред. С. С. Советов; Сост.В. Б. Оболевич... В. К. Зайцев, Г. И. Сафронов; Вступ. ст.: К. Н. Державин;Лит. консультант переводов В. А. Рождественский. Л.: Детгиз, 1955. 504 с.

246СРПСКА ПОЕЗИЈА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУИз содерж.: Петр Негош; Бранко Радичевич; Йован Илич; Иван Суботич; ПетарПрерадович; Йован Сундечич; Йован Йованович-Змай; Джюра Якшич; НиколайНегош-Черногорский; Воислав Илич; Алекса Шантич; Любомир Ненадович;Коста Абрашевич.30. Югославские народные песни / Перевод П. Эрастова; Ред. М. А. Зенкевич;Предисл. О. Д. Кутасовой. М.: Гослитиздат, 1956. 186 с.Из содерж.: эпические, лирические, шуточные, обрядовые песни [в т. ч. серб.].31. Поэты Югославии / Сост. И. Н. Голенищев-Кутузов; Ред. М. А. Зенкевич.М.: Изд-во иностр. лит-ры, 1957. 316 с.Из содерж.: Алекса Шантич; Йован Дучич; Милан Ракич; Драголюб Филипович;Десанка Максимович; Божидар Ковачевич; Йован Попович; Радован Зогович;Оскар Давичо; Григор Витез; Бранко Чопич; Душан Костич; СлободанМаркович; Стеван Раичкович; Мирослав Славко Маджер.32. Йованович-Змай, Йован. Стихотворения / Сост. Н. М. Вагаповой; Предисл.и примеч. Р. Ф. Дорониной; Переводы под ред. М. А. Зенкевича.М.: ГИХЛ, 1958. 340 с.33. Йованович-Змай, Йован. Храбрый Ника / Сост. Н. П. Лебедева; Отв. ред.Г. В. Языкова. М. Детгиз, 1958. 40 с.34. Поэты Далмации эпохи Возрождения XV-XVI вв. / Сост., вступ. ст. ипримечания: И. Н. Голенищев-Кутузов; Перевод с лат., сербо-хорв. иитал. под ред. С. В. Шервинского. М.: ГИХЛ, 1959. 272 с.35. Сербский эпос / Сост., вступ. ст. и комментарии Н. И. Кравцова; Переводпод ред. М. А. Зенкевича. Т. 1-2. М.: Гослитиздат, I960. 358 + 462 с.36. Максимович, Десанка. Запах земли / Ред. и автор предисл. В. М. Инбер.М.: Гослитиздат, 1960. 168 с.37. Максимович, Десанка. Навстречу весне / Перевод Д. С. Самойлова. М.:Дет. лит-ра, 1961. 62 с.38. Эпос сербского народа / Изд. подгот. И. Н. Голенищев-Кутузов; Отв. ред.В. В. Виноградов. М.: АН СССР, 1963. 354 с.39. Поэты Югославии XIX-XX вв. / Ред. Б. А. Слуцкий; Предисл. А. А. Суркова;Справки об авт. и примеч. М. Б. Богданова. М.: Худож. лит-ра,1963. 668 с.Из содерж.: Петр Негош; Петр Прерадович; Бранко Радичевич; Джюра Якшич;Йован Йованович-Змай; Воислав Илич; Алекса Шантич; Милорад Митрович;Йован Дучич; Милан Ракич; Коста Абрашевич; Велько Петрович; ДесанкаМаксимович; Душан Васильев; Йован Попович; Радован Зогович; Оскар Давичо;Янко Джонович; Григор Витез; Танасие Младенович; Бранко Чопич; ДушанКостич; Стеван Раичкович; Изет Сарайлич.40. Алечкович, Мира. Серебряный поезд / Перевод Ю. П. Вронского. М.: Дет.лит-ра, 1963. 38 с.41. Поэты разных стран: Стихи зарубежных поэтов в переводе Л. Н. Мартынова/ Ред. Б. А. Слуцкий; Вступ. слово автора. М.: Прогресс, 1964. 216 с.Из содерж.: Десанка Максимович; Радован Зогович.42. Голоса поэтов: Стихи зарубежных поэтов в переводе А. А. Ахматовой /Предисл. А. А. Тарковского; Ред. М. А. Зенкевич. М.: Прогресс, 1965. 176 с.Из содерж.: серб эпос; Бранко Радичевич; Йован Йованович-Змай; ДесанкаМаксимович.43. Гундулич, Иван. Слёзы блудного сына / Перевод Л. А. Алексеевой;Вступ. ст., ред., комм. Р. В. Плетнёва. Вашингтон: Inter-language lit.assoc., 1965. 80 с.44. Мы из XX века: Стихи друзей / Ред. и автор вступ. слова Е. М. Винокуров.М.: Худож. лит-ра, 1965. 320 с.Из содерж.: Григор Витез; Радован Зогович; Десанка Максимович; ТанасиеМладенович; Васко Попа; Стеван Раичкович; Изет Сарайлич.

СЕРБСКАЯ ПОЭЗИЯ НА РУССКОМ ЯЗЫКЕ 24745. Лукич, Драган. Трубка капитана / Перевод Ю. П. Вронского. М.: Дет.лит-ра, 1966. 48 с.46. Станишич, Йоле. Упрямые скалы. М.-Л.: Сов. писатель, 1966. 92 с.47. Золотое яблоко: Серб. нар. песенки и считалки / Пересказал Л. Л. Яхнин.М. Дет. лит-ра, 1967. 16 с.48. Алечкович, Мира. После четверга – среда / Вольный перевод М. Д. Сергеева.М.: Дет. лит-ра, 1968. 24 с.49. 3огович, Радован. Упрямые строфы / Сост., послесл. и примеч. И. М. Радволиной;Предисл. Н. Хикмета; Под общей ред. Н. С. Тихонова. М.: Прогресс,1968. 192 с.50. Радович, Душан. Голубой заяц / Перевод Т. К. Макаровой. М.: Дет. литра,1968. 22 с.51. Гундулич, Иван. Осман / Перевод, вступ. и комм. В. К. Зайцева. Минск:Наука и техника, 1969. 426 с.52. На марше: Народно-освободительная поэзия Югославии 1941-1945 гг. /Ред. и авт. предисл. Б. А. Слуцкий; Справки об авт. Г. Я. Ильиной. М.:Худож. лит-ра, 1969. 320 с.Из содерж.: Мира Алечкович; Мирко Баневич; Григор Витез; Янко Джонович;Милан Дединац; Радован Зогович; Радивой Копарец; Душан Костич; КрстоКривокапич; Скендер Куленович; Михайло Лалич; Десанка Максимович; ЙованПопович; Ристо Тошович; Бранко Чопич.53. Станишич, Йоле. Седые орлы. Л.: Лениздат, 1969. 104 с.54. Витез, Григор. Полный дом веселья / Перевод Ю. П. Вронского, И. П. Токмаковой;Отв. ред. Г. В. Языкова. М.: Дет. лит-ра, 1970. 96 с.55. Трилистник: Стихи зарубежных поэтов в переводе Н. А. Заболоцкого;М. В. Исаковского, К. М. Симонова / Сост. и автор предисл. В. Ф. Огнев;ред. Б. В. Щуплецов. М.: Прогресс, 1970. 280 с.Из содерж.: Сербский эпос; Йован Йованович-Змай.56. Максимович, Десанка. Стихотворения / [Ред. О. Д. Кутасова]; Предисл.В. Ф. Огнева. М.: Худож. лит-ра, 1971. 390 с.57. Утро: Детские песенки народов Югославии / Пересказал Л. Л. Яхнин.М.: Дет. лит-ра, 1971. 16 с.58. Из современной поэзии народов Югославии: Поэты Боснии, Герцеговины,Македонии, Сербии, Словении, Хорватии, Черногории / Ред. и авт. вступ.ст. В. Ф. Огнев; Переводы собрали А. Д. Романенко и Б. В. Щуплецов;Справки об авт. А. Д. Романенко. М.: Прогресс, 1972. 462 с.Из содерж.: Мак Диздар; Изет Сарайлич; Стеван Раичкович; Душан Костич.59. Станишич, Йоле. Антенна на мраморе. Л.: Сов. писатель, 1972. 136 с.60. Станишич, Йоле. Зёрна огня. Л.: Лениздат, 1973. 174 с.61. Молодые поэты Югославии / Сост. А. Д. Романенко; Предисл. М. К. Луконина.М.: Мол. гвардия, 1974. 160 с.Из содерж.: Еврем Бркович; Блажо Щепанович; Бранко Милькович; ЛюбомирСимович; Вито Маркович; Мирьяна Вукмирович; Добрица Эрич; Велимир Милошевич;Славко Шантич; Милован Данойлич; Бранислав Петрович; ДраганКолунджия; Гойко Дапчевич; Божидар Милидрагович; Ранко Йовович; ЛюбивоеРшумович; Райко Кнежевич; Василие Маркович; Радомир Андрич; РайкоПетров-Ного.62. Европейские поэты Возрождения. М.: Худож. лит-ра, 1974. 736 с. (Б-кавсемирн. лит-ры. Серия I, т. 32).Из содерж.: Поэты Далмации.63. Йованович-Змай, Йован. Весёлые чудеса / Перевёл Л. Л. Яхнин. М.: Дет.лит-ра, 1974. 14 с.64. От мая до мая: Стихи поэтов социалистических стран Европы в переводеЮ. Д. Левитанского / Предисл. К. М. Симонова. М.: Прогресс, 1975. 272 с.

248СРПСКА ПОЕЗИЈА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУИз содерж.: Радоня Вешович; Оскар Давичо; Мак Диздар; Десанка Максимович;Велимир Милошевич; Танасие Младенович; Васко Попа; Стеван Раичкович;Изет Сарайлич; Божидар Тимотиевич.65. Песни Чёрной Горы / Сост., ред., автор вступ. ст. В. Ф. Огнев. М.: Прогресс,1975. 272 с.Содерж.: Ристо Раткович; Мирко Баневич; Радован Зогович; Янко Джонович;Александр Иванович; Душан Костич; Радоня Вешович; Сретен Перович; МилоКраль; Еврем Бркович; Бранко Баневич; Блажо Щепанович; Гойко Яношевич;Гойко Дапчевич; Ратко Вуйошевич; Зувдия Ходжич.66. Песни южных славян / Вступ. ст., сост. и примеч. Ю. И. Смирнова. М.:Худож. лит-ра, 1976. 480 с. (Б-ка всемирн. лит-ры. Серия I, т. 11).Из содерж.: Серб. нар. песни.67. Поэзия Югославии в переводах русских поэтов / Сост. А. Д. Романенко,Б. А. Слуцкий; Предисл. Б. А. Слуцкого; Примеч. А. Д. Романенко. М.:Худож. лит-ра, 1976. 368 с.Из содерж.: серб. нар. песни; поэты Далмации; Петар Негош; Йован Йованович-Змай; Николай Негош-Черногорский; Петр Прерадович; Бранко Радичевич; ДжюраЯкшич; Милорад Митрович; Воислав Илич; Велько Петрович; Йован Дучич; АлексаШантич; Милан Ракич; Десанка Максимович; Радован Зогович; Душан Костич;Оскар Давичо; Бранко Чопич; Стеван Раичкович; Мак Диздар; Радоня Вешович;Бранко В. Радичевич; Мира Алечкович; Изет Сарайлич; Танасие Младенович.68. Серебряный рожок: Детские песенки народов Югославии / ПересказалЛ. Л. Яхнин. М.: Дет. лит-ра, 1976. 32 с.69. Станишич, Йоле. Струны земли. М.: Современник, 1976. 206 с.70. Максимович, Десанка. Зелёный витязь: Избр. стихотв. / Сост. и авт. предисл.О. Д. Кутасова. М.: Дет. лит-ра, 1977. 172 с.71. Максимович, Десанка. Избранное / Сост. и примеч. О. Д. Кутасовой; Предисл.С. Раичковича. М.: Худож. лит-ра, 1977. 418 с. (Б-ка югосл. лит-ры).72. Раичкович, Стеван. Стихи / [Ред. О. Д. Кутасова]; Предисл. М. И. Алигер.М.: Худож. лит-ра, 1979. 206 с.73. Поэзия современной Югославии / Сост. Ю. Д. Беляева, Н. М. Кореневская,О. Д. Кутасова, М. И. Рыжова; Предисл. В. Ф. Огнева; Справки обавт. Н. М. Кореневской, О. Д. Кутасовой, М. И. Рыжовой. М.: Худож.лит-ра, 1981. 510 с. (Б-ка югосл. лит-ры).Из содерж.: Милош Црнянский; Душан Матич; Десанка Максимович; МиланДединац; Мирко Баневич; Радован Зогович; Оскар Давичо; Янко Джонович;Скендер Куленович; Григор Витез; Александр Иванович; Танасие Младенович;Бранко Чопич; Мак Диздар; Душан Костич; Светислав Мандич; Васко Попа;Владимир Черкез; Радоня Вешович; Мира Алечкович; Бранко В. Радичевич;Стеван Раичкович; Слободан Маркович; Миодраг Павлович; Изет Сарайлич;Иван В. Лалич; Дара Секулич; Сретен Перович; Мило Краль; Еврем Бркович;Душко Трифунович; Бранко Милькович; Блажо Щепанович; Любомир Симович;Борислав Радович; Вито Маркович; Милован Данойлич; Бранислав Петрович;Гойко Дапчевич; Драган Колунджия; Матия Бечкович; Божидар Милидрагович;Милан Комненич; Райко Петров-Ного; Стеван Тонтич.74. Станишич, Йоле. Глаза гор. М.: Сов. писатель, 1981. 176 с.75. Станишич, Йоле. Морщины камня. М.: Сов. Россия, 1984. 174 с.76. Сарайлич, Изет. Избранное / Перевод И. В. Чивилихиной; Предисл.Т. П. Поповой. М.: Мол. гвардия, 1985. 62 с.77. Давайте расти! Стихи югославских поэтов в переводе Л. Л. Яхнина. М.:Дет. лит-ра, 1986. 112 с.Из содерж.: Бранко Радичевич; Мира Алечкович; Душан Костич; Гвидо Тарталья;Любивое Ршумович; Бранко Чопич; Григор Витез; Йован Йованович-Змай;Душан Радович; Мирьяна Стефанович; Десанка Максимович; Драган Кулиджан;Милован Данойлич; Драган Лукич; Шукрия Панджо.

СЕРБСКАЯ ПОЭЗИЯ НА РУССКОМ ЯЗЫКЕ 24978. Зогович, Радован. Избранное в 2-х тт. Т.1. Стихотворения и поэмы /Сост. Ю. А. Брагин и Г. Я. Ильина; Предисл. П. М. Топера; Прим.Г. Я. Ильиной. М.: Худож. лит-ра, 1986. 574 с.79. Попа, Васко. Вооруженная доброта / Сост. Л. Д. Симонович; Ред. и авторпредисл. В. Ф. Огнев; Примеч. Н. М. Кореневской. М.: Радуга, 1986. 230 с.80. Станишич, Йоле. Солнце на скале. Л.: Сов. писатель, 1986. 230 с.81. Сербские народные песни и сказки из собрания Вука С. Караджича /Сост., предисл., примеч. Ю. И. Смирнова. М.: Худож. лит-ра, 1987. 510 с.82. Максимович, Десанка. Слово о любви / [Ред. О. Д. Кутасова, Т. Н. Кустова];Предисл. Н. М. Кореневской. М.: Худож. лит-ра, 1988. 366 с.83. Мальчишечья свирель: Стихи поэтов Югославии / Сост. и авт. предисл.Т. Н. Вирта. М.: Дет. лит-ра, 1988. 112 с.Из содерж.: Десанка Максимович; Мира Алечкович; Душан Костич; Иван Цекович;Драган Лукич; Александр Вучо; Стеван Раичкович; Григор Витез; ДушанРадович.84. Негош, Петр Петрович. Горный венец / Перевёл Ю. П. Кузнецов; СамозванецСтепан Малый / Перевёл В. Н. Корнилов. Ред. О. Д. Кутасова;Предисл. и примеч. О. Д. Кутасовой. М.: Худож. лит-ра, 1988. 366 с.Горный венец / Перевёл Ю. П. Кузнецов. Изд. 2. // Ю. П. Кузнецов. Пересаженныецветы. Избранные переводы. М., 1990. Изд. 3. Б.: О-во поизучению и сохранению творчества Негоша, 1997. 200 с.85. Боич, Милутин. Экстаз: Песни Эроса и Танатоса / [Сост. и] переводС. И. Щеглова и В. И. Пчёлкина. Красноярск: Междунар. фонд гуманитарн.инициатив, 1993. 194 с.86. Белович, Мирослав. Дети сцены / Перевод С. И. Щеглова. Красноярск:Славянск. дом, 1994. 68 с.87. Караджич, Радован. Со злом не разминуться нам вдвоем... / [Сост.И. М. Числов]; Перевод А. М. Голова, В. А. Корчагина, И. М. Числова.М. : Рекл. биб-чка поэзии, 1994. 8 с.88. Антич, Слободанка. Крик чести / Перевод И. М. Числова. М., 1995.89. Негош, Петр Петрович. Горный венец / Перевод и коммент. А. А. Шумилова;Ред. и автор предисл. Р. Мароевич. Подгорица: Унирекс, 1996. 254 с.90. Антич, Слободанка. Душа неприкаянная / Перевод И. М. Числова. М.:Лит. Парнас, 1998. 96 с.91. Снежинки одуванчика: Югославское хайку / Сост. Л. Маркович, М.Деспотович, А. Вранеш; Предисл., перевод А. Шево. Б.: Центр Вост.Азии филол. ф-та, 2002. XIX, 180 с.92. Бечкович, Матия. Вера Павладольская; Картины / Перевод А. Шево;Предисл. П. Палавестры. Нови-Сад: Матица сербская, 2003. 72 с.93. Бећковић, Матија; Бечкович, Матия. Кад дођеш у било који град. Когда приедешь в какой-нибудь город / Перевод А. Шево. Ваљево:Колубара, 2003. 70 с. [Парал. текст на серб., англ., рус., итал. яз.]94. Из века в век: Сербская поэзия [2-й половины ХХ века] / Сост. С. Н. Гловюк,И. М. Числов; Предисл. к серии В. Г. Куприянова; Прим. И. М. Числова.М.: Пранат, 2003. 672 с. Изд. 2, [стереотип.]. Предисл. к серииС. Н. Гловюка. Предисл. и прим. И. М. Числова. М.: Пранат, 2007. 672 с.Содерж.: Бранко В. Радичевич; Стеван Раичкович; Миодраг Павлович; СлободанМаркович; Иван В. Лалич; Дара Секулич; Божидар Тимотиевич; Томислав Мийович;Любинко Елич; Йован Христич; Душко Трифунович; Доброслав Смилянич;Бранко Милькович; Блажо Щепанович; Борислав Радович; Любомир Симович;Вукман Оташевич; Петар Паич; Вито Маркович; Добрица Эрич; Божидар Шуица;Милован Данойлич; Лазарь Вучкович; Бранислав Петрович; Алек Вукадинович;Драган Колунджия; Матия Бечкович; Петар Цветкович; Луне Леваяц; Милан

250СРПСКА ПОЕЗИЈА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУКомненич; Слободан Ракитич; Гойко Джого; Зоран Милич; Иван Растегорац; МилутинПетрович; Ранко Йовович; Драган Драгойлович; Властимир Станисавлевич-Шаркаменац;Адам Пуслоич; Ранко Рисоевич; Радомир Андрич; Предраг БогдановичЦи; Стевка Козич-Прерадович; Райко Петров-Ного; МанойлеГаврилович; Радован Караджич; Симон Симонович; Срба Игнятович; МирославМаксимович; Мичо Цвиетич; Таня Крагуевич; Драгомир Брайкович; Даринка Еврич;Милосав Тешич; Слободан Зубанович; Милан Ненадич; Миодраг Трипкович;Момир Лазич; Ратко Делетич; Слободанка Антич; Зоран Костич; Душан Говедарица;Любица Милетич; Драгиня Урошевич; Новица Тадич; ЗвонимирКостич; Злата Коцич; Тиодор Росич; Братислав Миланович; Будимир Дубак; ЙованкаСтойчинович-Николич; Ранко Р. Радович; Андрей Елич-Марионков; ВекославВукадин; Боро Капетанович; Милица Ефтимиевич-Лилич; Милутин Мичович;Радомир Улярович; Джорджо Сладое; Ненад Груичич; Бечир Вукович;Бранко Брджанин-Байович; Никола Вуйчич; Благое Бакович; Новица Телебак;Джордже Нешич; Веролюб Вукашинович; Лиляна Дугалич; Драган Йованович-Данилов; Владимир Ягличич; Милан Орлич; Елена Стоисавлевич; Срджан Опачич;Андрия Радулович.95. Костич, Зоран; Костић, Зоран. Вијенац за Трепетову; Венок для Трепетовой/ Перевод Ю. А. Лакербая. Српско Сараево: Завод за уџбенике инаставна средства, 2003. 62 с.96. Антология сербской поэзии [ХХ века] ** / Ред.-сост. и автор предисл.А. Б. Базилевский. [Т.2.] М.: Вахазар; РИПОЛ классик, 2004. (Коллекциясерб. лит-ры; 1). 1072 с.Содерж.: Десанка Максимович; Душан Матич; Марко Ристич; Радован Зогович;Оскар Давичо; Мак Диздар; Душан Радович; Васко Попа; Мира Алечкович; БранкоВ. Радичевич; Славко Вукосавлевич; Слободан Маркович; Стеван Раичкович;Миодраг Павлович; Йоле Станишич; Изет Сарайлич; Иван В. Лалич; МирославАнтич; Бранко Милькович; Любомир Симович; Вито Маркович; Добрица Эрич;Бранислав Петрович; Алек Вукадинович; Матия Бечкович.97. Караджич, Радован; Караџић, Радован. Свејесен; Всеосень / Сост.А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ, 2004. 128 с. [Парал. текст насерб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 1).98. Николич, Джордже. Сербская голова / Сост. и перевёл И. М. Числов. М.:Мос. Парнас, 2004.99. Иваштанин, Небойша; Иваштанин, Небојша. Крај илузија [Афоризми];Конец иллюзий [Афоризмы] / Перевод О. Д. Кутасовой. М.: Вахазар;РИПОЛ классик; Бања Лука, Б.: Задужбина Петар Кочић, 2005. 272 с.[Парал. текст на серб. и рус. яз.]. (Коллекция серб. лит-ры; 2).100.Костич, Катарина. Плач крови / Сост. и перевёл И. М. Числов. М.: Мос.Парнас, 2005.101.Николич, Витомир; Николић, Витомир. Реквијем за скитача; Реквиемдля скитальца / Сост. А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ, 2005.96 с. [Парал. текст на серб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 2).102.Антология сербской поэзии [ХХ века] *** / Ред.-сост. и автор предисл.А. Б. Базилевский. [Т.3.] М.: Вахазар; РИПОЛ классик, 2006. (Коллекциясерб. лит-ры; 3). 1008 с.Содерж.: Драган Лукич; Срболюб Митич; Бранислав Црнчевич; Витомир Николич;Милован Данойлич; Любивое Ршумович; Момир Войводич; Слободан Ракитич;Ранко Йовович; Драган Драгойлович; Адам Пуслоич; Радомир Андрич; РадованКараджич; Райко Петров-Ного; Стеван Тонтич; Даринка Еврич; МиланНенадич; Драгомир Брайкович; Милосав Тешич; Любица Милетич; Зоран Костич;Джорджо Сладое; Ненад Груичич; Благое Бакович; Мирьяна Булатович.103.Иваштанин, Небойша; Иваштанин, Небојша. Заљубљено сунце; Влюблённоесолнце / Перевели А. Б. Базилевский, А. М. Голов, А. И. Копанёва.

СЕРБСКАЯ ПОЭЗИЯ НА РУССКОМ ЯЗЫКЕ 251М.: Вахазар; Бања Лука: Васо Пелагић, 2006. 124 с. [Парал. текст насерб. и рус. яз.]. (Коллекция серб. лит-ры; 4).104.Станишич, Йоле. Заветные струны. Воронеж: ИПФ Воронеж, 2006. 224 с.105.Црнчевич, Брана; Црнчевић, Брана. Обећани свет; Обетованный свет /Сост. А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ, 2006. 80 с. [Парал. текстна серб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 3).106. Ягличич, Владимир; Јагличић, Владимир. Стихови; Стихи / ПереводС. В. Савицкой. М.: Фонд рус. словесности, 2006. 36 с. [Парал. текст насерб. и рус. яз.].107. Сладое, Джорджо; Сладоје, Ђорђо. Привикавање на будућност; Привыканиек будущему / Сост. А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ,2007. 108 с. [Парал. текст на серб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 4).108. Антология сербской поэзии [ХХ века] * / Ред.-сост. и автор предисл.А. Б. Базилевский. [Т.1.] М.: Вахазар; РИПОЛ классик, 2008. (Коллекциясерб. лит-ры; 5). 1088 с.Содерж.: Лаза Костич; Воислав Илич; Алекса Шантич; Милета Якшич; ЙованДучич; Светислав Стефанович; Милан Ракич; Стеван Лукович; Даница Маркович;Владислав Петкович-Дис; Сима Пандурович; Велько Петрович; СтаниславВинавер; Милутин Боич; Жарко Васильевич; Иво Андрич; Милош Црнянский;Момчило Настасиевич; Растко Петрович; Раде Драинац; Душан Васильев; МиланДединац; Божидар Ковачевич; Любиша Йоцич, Александр Иванович.Приложение: Сербско-русский круг [Пробный выпуск]. Из содерж.: МираАлечкович; Благое Бакович; Бранислав Велькович; Любинко Елич; НебойшаИваштанин; Срба Игнятович; Миомир Йованович; Райко Кнежевич; МирьянаКовачевич; Звонимир Костич; Момир Лазич; Станое Макрагич; Петар Паич;Александр Петров; Бранко В. Радичевич; Любомир Симович; Джорджо Сладое;Бранко Стеванович; Богдан Узелац; Драган Хамович; Данило Телебакович;Снежана Млинарская; Бояна Гнятович; Душко Пашич; Стоянка Ступар.109. Весёлая свирель: Сербские потешки, небылицы, сказочки и загадки / Собрал,перевёл и пересказал Л. Л. Яхнин. М.: Серафим и София, 2008. 64 с.110. Бакович, Благое; Баковић, Благоје. Низ лаку плавет; По лёгкой лазури /Сост. А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ, 2009. 84 c. [Парал. текстна серб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 5).111. Джурджич, Йовица; Ђурђић, Јовица. Звезде на узглављу; Звёзды у изголовья/ Перевод С. И. Щеглова. Б.: Ars poetica, 2009. 316 с. [Парал.текст на серб. и рус. яз.].112. Петров-Ного, Райко; Петров Ного, Рајко. Тајни знаци; Тайные знаки /Сост. А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ, 2009. 122 с. [Парал.текст на серб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 6).113. Бакович, Благое; Баковић, Благоје. Пут; Путь / Перевод В. А. Латынина.М.: Вече, 2010. 256 с. [Парал. текст на серб. и рус. яз.]. (Б-ка совр. славянск.поэзии; 1).114. Булатович, Мирьяна; Булатовић, Мирјана. Споне; Скрепы / Сост.А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ, 2010. 104 с. [Парал. текст насерб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 9).115. Милетич, Любица; Милетић, Љубица. Заумни глас; Голос непостижимый/ Сост. А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ, 2010. 112 с. [Парал.текст на серб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 7).116. Мичович, Милутин; Мићовић, Милутин. Трагови будућности; Следы будущего/ Перевёл А. Б. Базилевский; Предисл. Г. Белодурова,И. Лакушича, О. А. Кисляковой. Тверь: Науч. книга, 2010. 182 с. [Парал.текст на серб. и рус. яз.].

252СРПСКА ПОЕЗИЈА НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ117. Раичкович, Стеван; Раичковић, Стеван. Отвори у ноћ врата; Двери вночь отвори / Сост. А. Б. Базилевский. М.: Вахазар; Б.: ИГАМ, 2010.136 с. [Парал. текст на серб. и рус. яз.]. (Серб.-рус. поэтич. б-ка; 8).118. Сербские поэты ХХ века: Комментированная антология / Перевод ссербского; Ред.-сост. А. Б. Базилевский; Предисл. М. Л. Карасёвой,А. Б. Базилевского; Очерки о поэтах А. Б. Базилевского,М. Л. Карасёвой. М.: ИМЛИ РАН, 2011. 1072 с. [Парал. стихотв. текст насерб. и рус. языках]Содерж.: Лаза Костич; Воислав Илич; Алекса Шантич; Милета Якшич; ЙованДучич; Светислав Стефанович; Милан Ракич; Владислав Петкович-Дис; СимаПандурович; Велько Петрович; Станислав Винавер; Милутин Боич; Иво Андрич;Милош Црнянский; Момчило Настасиевич; Растко Петрович; Душан Матич;Десанка Максимович; Радован Зогович; Душан Радович; Васко Попа; МираАлечкович; Бранко В. Радичевич; Слободан Маркович; Стеван Раичкович;Миодраг Павлович; Изет Сарайлич; Бранко Милькович; Витомир Николич;Любомир Симович; Добрица Эрич; Бранислав Петрович; Милован Данойлич;Любивое Ршумович; Матия Бечкович; Радован Караджич; Райко Петров-Ного.Составил А. Б.Преварити се у једној великој нади није срамота.Сама чињеница да је таква нада могла да постојивреди толико да није сувише скупо плаћенаједним разочарањем, па ма како тешко оно било.Иво АндрићОбмануться в своей великой надежде не постыдно.Самый факт, что такая надежда существовала,стоит столько, что разочарование, каким бы тяжкимоно ни было, не слишком дорогая для него цена.Иво Андрич

КРУГ НАШИХ ПРЕТПЛАТНИКАКРУГ НАШИХ ПОДПИСЧИКОВАлексей Арсеньев, Нови СадОльга Асписова, СалаурМирјана Булатовић, БеоградСергей Вавилов, ЖуковскийЕвгений Витковский, МоскваМихаил Власихин, МоскваЕлена Волкова, БыковоОльга Гарбуз, МоскваЮрий Гирин, ГрозныйЕлена Громова, МоскваЕлена Гуськова, МоскваНиколай Дербуков, ЕкатеринбургМихаил Диев, ЗдравицаДраган Драгојловић, БеоградБојан Ђукановић, КиченерДобрица Ерић, Доња ЦрнућаНина Ефимович, МоскваЭльжбета Жак, КраковЛюдмила Жданович, МинскИрина Жекова, МоскваСветлана Жук, МоскваВалерий Земсков, МоскваНебојша Иваштанин, ГрадишкаНаталья Ивкина, МоскваОливера Икодиновић, МоскваВладимир Јагличић, КрагујевацМарина Карасёва, МоскваРадован Караџић, Шевенинген (Хаг)Владимир Кляус, МоскваАлександра Копанёва, МоскваЗоран Костић, Бања ЛукаАндрей Кофман, МоскваСергей Куняев, МоскваЕлена Лазарева, МоскваЮрий Лощиц, МоскваМария Мелькова, МоскваЉубица Милетић, БеоградСрђан Милићевић, БеоградДавор Миличевић, МилтонВиктория Мочалова, МоскваИван Мукушок, МинскМария Надъярных, МоскваСергей Небольсин, МоскваКонстантин Никифоров, МоскваАлександр Нефёдов, С.-ПетербургСрђан Николић, БеоградМошо Одаловић, Старо ГрацкоАлександр Осмоловский, НовочеркасскМиодраг Павловић, БеоградРајко Петров Ного, БеоградМилован Пецељ, БеоградАлександр Пивинский, КоролёвЕкатерина Польгуева, МоскваЕкатерина Полянская, С.-ПетербургИрина Попова, КамешковоЉубомир Рајић, ТоронтоЭдвард Редлинский, ВаршаваЮрий Романенков, ВильнюсРаиса Романова, МоскваЉубивоје Ршумовић, БеоградТомислав Секуловић, НишЕвгений Селивёрстов, ИнютиноАнастасия Семёнова, МоскваЂорђо Сладоје, ВрбасЮрий Смирнов, МоскваЈоле Станишић, ДаниловградМарина Стасенко, МоскваБранко Стевановић, БеоградТатјана Стојановић, МоскваМихаил Субботин, ЕкатеринбургВячеслав Тетёкин, МоскваИрина Толкачёва, СолнцевоВладимир Толстой, Ясная ПолянаЂорђе Тохољ, ЉубињеАнна Травкина, МоскваЮлия Фадеева, МедведковоАндрей Фефелов, МоскваАлександр Хабургаев, СуздальВиктор Хорев, ВологдаЭугениуш Чаплеевич, ВаршаваИрина Чивилихина, МоскваБранислав Црнчевић, БеоградАлександр Цуркан, МоскваАлла Шарапова, МоскваЕлена Шевченко, ТверьАндрей Шемякин, МоскваМарина Шутова, КемеровоСергей Щеглов, КрасноярскЕвгений Юшин, МоскваМихаил Ямбаев, Москва

Издательство »ВАХАЗАР« (Москва)КОЛЛЕКЦИЯ СЕРБСКОЙ ЛИТЕРАТУРЫАНТОЛОГИЯ СЕРБСКОЙ ПОЭЗИИ *АНТОЛОГИЯ СЕРБСКОЙ ПОЭЗИИ **АНТОЛОГИЯ СЕРБСКОЙ ПОЭЗИИ ***Избранные стихотворениякрупнейших сербских поэтов ХХ векаи другие книги(8-495) 472 68 81 wahazar@rambler.ruНа языке оригинала | На изворном језику:АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ПЕСНИШТВА*АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ПЕСНИШТВА **АНТОЛОГИЈА СРПСКОГ ПЕСНИШТВА ***Изабране песменајвећих српских песника ХХ векаИздавачка установа «ИСТОЧНИК» (Београд, Торонто)Продаја: Српска Патријаршија, Београд, ул. Краља Петра 5011 30 25 118 izdavackifond@spc.rsСрпска књижевна задруга, Београд, Краља Милана 19011 32 31 593 skz@beotel.rs

Издательство »ВАХАЗАР« (Москва)СРПСКО-РУСКА ПОЕТСКА БИБЛИОТЕКАРадован Караџић | Радован КараджичВСЕОСЕНЬ • СВЕЈЕСЕНВитомир Николић | Витомир НиколичРЕКВИЕМ ДЛЯ СКИТАЛЬЦА • РЕКВИЈЕМ ЗА СКИТАЧАБранислав Црнчевић | Бранислав ЦрнчевичОБЕТОВАННЫЙ СВЕТ • ОБЕЋАНИ СВЕТЂорђо Сладоје | Джорджо СладоеПРИВЫКАНИЕ • ПРИВИКАВАЊЕК БУДУЩЕМУ НА БУДУЋНОСТБлагоје Баковић | Благое БаковичПО ЛЁГКОЙ ЛАЗУРИ • НИЗ ЛАКУ ПЛАВЕТРајко Петров Ного | Райко Петров-НогоТАЙНЫЕ ЗНАКИ • ТАЈНИ ЗНАЦИЉубица Милетић | Любица МилетичГОЛОС НЕПОСТИЖИМЫЙ • ЗАУМНИ ГЛАССтеван Раичковић | Стеван РаичковичДВЕРИ В НОЧЬ ОТВОРИ • ОТВОРИ У НОЋ ВРАТАМирјана Булатовић | Мирьяна БулатовичСКРЕПЫ • СПОНЕСЕРБСКО-РУССКАЯ ПОЭТИЧЕСКАЯ БИБЛИОТЕКАИздавачка кућа »ИГАМ« (Београд)http://www.igam.co.rs

СРПСКО‐РУСКИ КРУГкњижевно‐уметнички алманахСЕРБСКО‐РУССКИЙ КРУГлитературно‐художественный альманах2010/2011srb‐rus‐krug@narod.ruТираж 600 экз.