osiguranje - 1 kolok.. - Ekonomski fakultet Subotica

ef.uns.ac.rs

osiguranje - 1 kolok.. - Ekonomski fakultet Subotica

Investicione finansijske institucije, ova vrsta finansijskih institucija obuhvatafinansijske kompanije (finance companies), zajedničke fondove (mutual funds) izajedničke fondove tržišta novca (money market mutual funds).Finansijske kompanije stiču svoja novčana sredstva prodajući komercijalnefinansijske instrumente (kratkoročne dužničke finansijske instrumente) i emisijom akicja iobveznica. Odobravaju kredite potrošačima koji kupuju određene proizvode kao što sunameštaj, automobili, ali i kredite malim preduzećima. Pojedine finansijske kompanijeorganizovane su u sklopu roditeljske (matične) kompanije kako bi pomogle prodajuproizvoda. Na primer Ford Motor Credit Company koja odobrava kredite kupcimafordovih automobila. Najznačajnije vrste finansijskih kopanija su: poslovne finansijskekompanije (bussiness finance company) u sklopu kojih su zastupljene faktoringkompanije (factoring company) koje nude specijalizovani oblik kredita preduzećima zaveć odobrene kredite i kupljene račune plative uz diskont, lizing kompanije (leasingcompany) koje finansiraju nabavku opreme preduzeća i pojedinaca zakupom, zatimkrediti za nabavku osnovnih sredstava koje zahtevaju proizvođači da instaliraju trgovcinjihovim proizvodima. Pored poslovnih postoje i potrošačke finansijske kompanije(consumer finance company) koje odobravaju kredite potrošačima za nabavku nameštaja,automobila ili refinansiranje manjih dugova 13 . Postoje i prodajne finansijske kompanije(sales finance companies) 14 koje odobravaju kredite za kupovinu posebno prodavcima iliproizvođačima i ova vrsta finansijskih kompanija naziva se keptiv finansijske kompanije(captive finance company). Tako General Motors Acceptance Corporation (GMAC)finansira kupovinu GM automobila.Zajednički fondovi (mutual funds) su finansijske institucije koje stiču novčanasredstva prodajući manjim individualnim investitorima akcije fonda (shares), aupotrebljava tako prikupljena sredstva za kupovinu diverzifikovanog portfelja finansijskihinstrumenata. Zajednički fondovi dozvoljavaju akcionarima da ukupan ulog njihovihnovčanih sredstava se rasporedi tako da oni steknu prednost nižih transakcionih troškovakada kupuju nvelike blokove akcija ili obveznica. Zajednički fondovi dozvoljavajuakcionarima da drže više diverzifikovan portfelj finansijskih instrumenata nego u ostalimfinansijskim institucijama. Akcionari mogu da prodaju akcije bilo kada, ali njihovavrednost, dakle cena pojedinačnih akcija zavisiće od cene finansijskih instrumenata uposedu zajedničkog fonda. Zato što cene visoko fluktuiraju, cena akcija zajedničkogfonda takođe visoko fluktuira tako da investicija u zajednički fond može biti rizična.Zajednički fondovi tržišta novca (Money Market Mutual Funds) su relativnonovije finansijske institucije koje imaju sve karakteristike zajedničkih fondova, alifunkcionišu s obzirom na svoju veličinu kao depozitne finansijske institucije, zato štonude neke vrste depozitnih računa. Slično većini zajednočkih fondova prodaju akcije(shares) kako bi mobilisali novčana sredstva, a tako prikupljena sredstva investiraju ufinansijske instrumente tržišta novca. Finansijske instrumente tržipta novca karakterišenihova kratkoročnost i nizak rizik neplaćanja. Ovi finansijski instrumenti prodaju se sa13 „Potrošačke finansijske kompanije su nezavisne korporacije ili su u vlasništvu banaka. Tako Citicorpposeduje Person – to – Person Finance Company. Potrošači koji koriste ove kredite ili nemaju dovoljnoprihoda ili imaju skroman kreditni rejting. Zato su ovi krediti i visoko rizični ali imaju obično visokekamatne stope.“14 „Prodajne finansijske kompanije direktno konkurišu bankama u potrošačkim kreditima, zato što se kreditičesto odobravaju brzo i konvencionalno na mestu gde se proizvod kupuje. Inače Captive Finance Companyčesto nude kredite sa kamatama ispod bankarskih i ostalih finansijskih institucija kako bi povećale prodajuproizvoda.“


visokom nominalnom vrednošću ( u SAD-u apoeni dostižu vrednost od 1 miliona dolara iviše) 15 tako da većina malih investitora nije u mogućnosti da ih kupi. Dakle, MMMF nudemalim investitorima oportunitetnu zaradu po tržišnoj kamatnoj stopi bez prihvatljivovelikog finansijskog rizika. Takođe, MMMF nude i mogućnost dobijanja čekova, čime suove institucije brlo bliske depozitnim institucijama. Ova mogućnost je ograničena upogledu iznosa i učestalosti podezanja gotovine, a država ne osigurava ove tekućeračune. 16 Funkcionisanje finansijskog sistema, odnosno finansijskih tržišta, institucija,instrumenata i tokova možemo ilustrovati:Grafikon 1: Funkcionisanje finansijskog sistemaŠtedno pozitivne ekonomskejedinice:• stanovništvo (household)• preduzeća (government)• državaštednjaprimarnifinansijskiinstumentiFinansijskatržištaprimarnifinansijskiinstumentištednjaŠtedno deficitneekonomske jedinice:• stanovništvo• preduzeća• državaštednjasekundarnifinansijskiinstumentiFinansijske institucije:• depozitne• banke• štedno kreditne zadruge• ugovorno štedne finansijskeinstitucije• osiguravajuća društva• penzioni fondovi• investicione finansijskeinstitucije• finansijske kompanije• zajednički fondovi• zajednički fondovi tržišta novcaprimarnifinansijskiinstumentištednjaIzvor: Lloyd B. Thomas, (1997) „Money, Banking and Financial Markets“, McGraw Hill, page 45Finansijske institucije imaju sve izraženiju ulogu u funkcionisanju finansijskogsistema, pa se mogu navesti neke od njih:15 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) „The Economics of Money, Banking and Markets“,Addison Wesley, New York, page 3716 David S. Kedwell, Richard L. Peterson, David W. Blackwell, David A. Whidbee, (2003) „FinancialInstitutions, Markets and Money“, John Wiley and Sons, New York, page 18


• smanjuju se transakcioni troškovi, zbog toga što su finansijske institucije uposlovima trgovanja finansijskim instrumentima, smanjuju se transakcionitroškovi i troškovi povezani sa traženjem potencijalnih kupaca.• proizvode informacije, naime finansijske institucije efikasnije stičuinformacije o krajnjim zajmotražiocima, čime smanjuju problem moralnoghazarda nepouzdane informacije.• obezbeđuju deljivost i fleksibilnost malih štediša, finansijske institucijeprikupljaju štednju malih štediša ponudom sopstvenih finansijskihinstrumenata, dok je krajnji zajmoprimac fleksibilniji u poslovanju safinansijskom institucijom nego sa velikim brojem malih štediša.• obezbeđuju diverzifikaciju rizika, kupovinom različitih finansijskihinstrumenata i ako su ti instrumenti u slaboj korelaciji sa drugiminstrumentima u pogledu njihovog uticaja na prinos celokupnog portfelja,porednik smanjuje rizik fluktuacije glavnice koju je investitor uložio. To sadruge strane povećava likvidnost štediše i njihovu manju navalu samo naprimarne finansijske instrumente.• utiču na vreme dospeća finansijskog instrumenta, finansijska institucija možetransformisati primarni finansiski instrument u sekundarni drugog vremenadospeća.• stručnost, finansijske institucije kupuju primarne finansijske instrumente kojinose veći prinos nego što investitor mora da plati na posredno emitovenefinansijske instrumente, ostvariujući pri tome zaradu. 171..1.. Osiiguravajjuća društtva ii penziionii ffondoviiFinansijski sistemi pokazuju dugoročni trend strukturnih promena u pravcu većegučešća netradicionalnih finansijskih posrednika u distribuciji finansijske imovine. Ovajtrend odražava promene u potrebama za novim finansijskim uslugama sektorastanovnštva, ali i korporativnog sektora, kao i uticaj institucionalnog regulisanjafinansijskog sistema i poreske politike države. Tako je naročito zapažen rast učešćafinansijskih institucija poznatih pod imenom institucionalni investitori u koje spadaju većpomenuta osiguravajuća društva i penzioni fondovi. 18U razvijenim finansijskim sistemima, učešće depozitnih finansijskih insitucija uukupnoj finansijskoj imovini je daleko ispod 50% na šta upućuju i sledeći podaci. 1917 David S. Kedwell, Richard L. Peterson, David W. Blackwell, David A. Whidbee, (2003) „FinancialInstitutions, Markets and Money“, John Wiley and Sons, New York, page 2618 Michael Parkin, (2000) „Economics“ Addison Wesley, New York, page 69219 Veselin Vukotić, (1994) „Razvoj finansijskih tržipta i restruktuiranje privrede“, II Miločerskosavetovanje, „U 19. veku su se skoro svi finansijski tokovi (90%) odvijali preko poslovnih banaka. Danas urazvijenim zemljama, njigovo učešće je ispod 50%. u ovim zemljama raste učešće nebankarskih


Tabela 1: Relativno učešće finansijskih institucija u ukupnoj finansijskoj imoviniod 1950 – 2002 godine (u %)1960. 1970. 1980. 1990. 2002.OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVAŽivotno osiguranje 19,6 15,3 11,5 12,5 13,6Neživotno osiguranje 4,4 3,8 4,5 4,9 3,7PENZIONI FONDOVIPrivatni 6,4 8,4 12,5 14,9 14,7Državni 3,3 4,6 4,9 6,7 7,9FINANSIJSKE KOMPANIJE IINVESTICIONI FONDOVIAkcije i obveznice 2,9 3,6 1,7 5,9 10,6Tržište novca 0,0 0,0 1,9 4,6 8,8DEPOZITNE INSTITUCIJEKomercijalne banke 38,6 38,5 36,7 30,4 19,8Štedno – kreditne organizacije i 19,0 19,4 19,6 12,5 5,6štedioniceKreditne zadruge 1,1 1,4 1,6 2,0 2,3UKUPNO 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0Izvor: Frederic S. Mishkin, (2003) “Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, Datastatus, BeogradOsiguravajuća društva koja se bave životnim osiguranjem tokom 1960-tih i 1970-tih godina usled malih prinosa od investiranja u trajno životno osuguranje smanjila susvoje učešće u ukupnoj finansijskoj imovini u odnosu na druge finansijske posrednike.Međutim, počev od sredine 1970-tih godina osiguravajuća društva životnim osiguranjemzapočela su restruktuiranje svog poslovanja kako bi upravljala sredstvima penzionihfondova. Više od polovine aktive kojom upravljaju osiguravajuća društva životnimosiguranjem danas čine sredstva penzionih fondova. Takođe, osiguravajuća društvaživotnim osiguranjem započela su i prodaju investicionih instrumenata kada je reč openzionisanju, poput rentnog osiguranja (anuitetno, otplatno osiguranje), sporazuma naosnovu kojeg klijent plaća premiju, a zauzvrat mu je omogućeno niz godišnjih isplatapočev od određenog životnog doba, recimo 65. godine, pa do kraja života. Upravo zbogtakvog vida poslovanja učešće osiguravajućih društava životnim osiguranjem kaoprocenat ukupne imovine finansijskih posrednika, održalo je isti nivo još od 1980-tihgodina. 20 Naročita pažnja, u okviru istaživanja stanja u finansijkom sistemu Srbije, u okviruanalize Svetske banke 21 , pružena je upravo depozitnim institucijama koje sada poslepreduzetih reformskih poduhvata poseduju gotovo 90% učešća u ukupnoj finanasijskojimovini, ali i osiguravajućim društvima čije posredovanje u finansijskom sistemu bitrebalo da pruži veću lepezu usluga i instrumenata koji se često ne mogu dobiti odbanaka. No, pogledajmo strukturu finansijskog sistema prema izveštaju Svetske banke.finansijskih institucija, osiguravajućih društava, penzionih fondova i investicionih fondova. Tako, u SAD-unebankarske institucije raspolažu sa 67% finansijske imovine, u Velikoj Britaniji sa 61%, Nemačkoj 73%.U nerazvijenim zemljama stanje je bliže onom u kome su razvijene zemlje bile krajem prošlog veka. Naprimer, u Nigeriji banke raspolaću sa 85% finansijske imovine, a nebankarske institucije sa 15%. Brazil –banke 63% dok nebankarske insitucije sa 37%.20 Frederic S. Mishkin, (2003) “Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, Data status,Beograd, strana 289.21 Ardo Hansson, (2004) „Repulika Srbija – Program za ekonomski rast i zapošljavanje“, Izveštaj br. 29258Dokument Svetske banke, strana 91.


Tabela 2: Struktura finansijskog sistema Srbije2001. 2002. 2003.BANKARSKI SEKTORBroj banaka 86 50 47Ukupna imovina u mil. dinara 891 947 330 494 377 264Ukupna imovina u mil. US $ 13 181 5 603 6 905Imovina kao učešće u BDP (u %) 11,36 35,69 35,81NEBANKARSKI SEKTORBroj osiguravajućih društava 33 36 39Ukupna premija u mil. US $ 256 365 -Premija kao učešće u BDP (u %) 2,9 3,7 -Broj lizing kompanija 0 1 6Ukupna imovina u mil. US $ 0 - 36Imovina kao učešće u BDP (u %) 0 - 0,28Broj nebankarskih kreditnih institucija - - 14Ukupna imovina u mil. US $ - - 24Imovina kao učešće u BDP (u %) - - 0,19Broj nedržavnih penzijskih programa - - 6Izvor: Svetska banka, (2004) “Program za ekonomski rast i zapošljavanje“, strana 91Ovako monopolizovanu sliku finansijskog sistema Srbije, prema planukratkoročnih i srednjoročnih reformi Svetske banke trebalo bi ubrzano reformisati imodernizovati finansijski sistem u Srbiji uz istovremenu reformu poslovnog okruženja.Naime, mogućnost produžavanja perioda status quo nikako ne može stvoriti zamah kaodrživom efikasnom i dostupnom kanalisanju finansijskih sredstava koje bi zadovoljavalepotrebe pastuće privrede. Uz kreiranje pravnog i institucionalnog okruženja koje bipogodovalo većem posredovanju, vlastima u Srbiji se savetuje da se u kratkoročnom isrednjoročnom periodu usredsrede na sledeća područja reforme finansijskog sistema: (i)bolje upravljanje i brže odricanje vlasničkog učešća države u bankarskom sistemu, (ii)pojačana regulativa i nadzor u bankama sa ciljem minimiziranja osetljivih tačaka ipromovisanja dalje konsolidacije, (iii) snažan razvoj ne-bankarskih finansijskih institucijasa fokusom na sektor osiguranja.Razvoj ne-bankarski (čitaj osiguravajućih društava) finansijskih institucija odvijaobi se prema sledećem scenariju 22 . Naglašeni ograničeni pristup sredstvima i vsoke cenebankarskih usluga predstavljaju veliki izazov i mogućnost za nebankarske finansijskeinstitucije kako bi proširile svoju bazu klijenata. Nedavna iskustva zemalja koje supristupise EU pokazuje da NBFI mogu ponuditi širu lepezu finansijskih usluga iinstrumenata, koje često nije moguće dobiti od banaka. Šta više, pojedine vrste nebankarskihfinansijskih institucija poput kreditnih unija su izuzetno dobro prilagođenesocijalno ugroženim grupama sa niskim primanjima u gradskim i seoskim sredinama,čime zauzimaju prostor u delovima tržišta koje banke obično smatraju neprivlačnim.Istovremeno, međunarodno iskustvo stečeno tokom 1990-tih pokazuje da slabo regulisaneNBFI mogu lako postati rasadnik ozbiljnih finansijskih malverzacija, čak i sistemskihkriza. Prema tome, iako su NBFI u Srbiji trenutno male u odnosu na bankarski sistem,potrebno je što moguće pre uspostaviti zakonski okvir i nadzorni okvir za njihov rast.Međutim, brojni su institucionalni činioci koi sprečavaju uspešan razvoj NBFI u Srbiji. Saaspekt ponude, tu spadaju kašnjenje pri uspostavljanju pravnog i zakonskog okvira za22 Baker, Marie Rene i dr. (2004) „Development of Non-bank financial institutions and Capital Markets inEuropean Union Accession Countries“, Svetska banka, Radna studija br. 28


dobrovoljne privatne penzione fondove iako je usvojen zakon o dobrovoljnim penzionimfondovima, po tom zakonu funkcioniše samo jedan fond; nepotpuni propisi koji nisu uskladu sa propisima EU, slaba i rasparčana sposobnost finansijskih regulatora, čestonepostojanje zahteva za davanje informacija, nepouzdano izveštavanje, niskatransparentonst tržišta. Pogotovo loš kvalitet uslug, loš plasman na tržištu i dubokonepoberenje stanovništva u kombinaciji sa brojnim neuspesima tokom 1990-tih godina,kao i slabom zaštitom potrošača i investitora, doveli su do odsustva potražnje zauslugama NBFI. Predost bi trbalo dati sektoru osiguranja s obzirom na njegovu veličinu uodnosu na druge NBFI, dao i potencijalne osetljivosti usled izukrštanih veza sabankarskim sistemom. Ovo je razumljivo i zbeo činjenice da u odsustvu institucionalnihinvestitora i portfolio investitora ne može se očekivati brzi razvoj tržišta kapitala.Dakle, osiguravajuća društva i penzioni fondovi su bitne finansijske institucije,zbog činjenice da mogu preuzeti poziciju institucionalnih investitora, i da to čineefikasnije nego pojedinci kao učesnici na finansijskim tržištima. Osiguravajuća društva ipenzioni fondovi su bitne finansijske institucije, jer većina stanovništva, preduzeća idržavnih institucija poseduju jednu ili više polisa osiguranja (zdravstvenog, životnog,imovinskog) a godišnji prihodi svih osiguravajućih društava po osnovu prodatih poliisa inaplaćenih bruto premija premašuje iznos od 600 mlrd $ krajem 2000. godine. 23Takođe, osiguravajuća društva i penzioni fondovi su važni poslodavci, budući daje broj zaposlenih u osiguravajućim društvima rapidno rastao od 1960-tih godina, tako datrenutno je u ovom sektoru zaposleno više od 2 miliona amerikanaca. Nešto blaži padbroja zaposlenih u osiguranju objašnjava se: (i) rastućom konkurencijom od strane ostalihfinansijskih institucija koje konkurišu osiguravajućim društvima, kao i (ii) primenominformacione tehnologije čime se povećava produktivnost zaposlenih, odnosno smanjujese administrativni troškovi što je ponovo posledica jačanja konkurencije, pa u tojkonkurentskoj utakmici osiguravajuća društva moraju da upravljaju troškovimaposlovanja.Prema tome, osiguravajuća društva i penzioni fondovi kao nedepozitne finansijskeinstitucije, su važan segment institucionalne investicione infrastrukrure, koje ukonkurentskoj utakmici učestvuju u procesu transfera štednje od suficitnih ka deficitnimekonomskim jedinicama, i koje gotovo da prestižu banke kao depozitne finansijskeinstitucije.Praktično, osiguravajuća društva i penzioni fondovi prikupljaju investicionasredstva od svojih komitenata. Kupovinom polise osiguranja, pojedinac stiče korist odosiguranja, jer osiguravajuće društvo preuzima na sebe rizik u korist svog klijenta.Osiguravajuća društva i penzione fondove mnogi pojedinci koriste kao svoje primarneivesticione puteve. Tako prikupljena novčana sredstva od svojih klijenata, osiguravajućadruštva i penzioni fondovi usmeravaju u različite profitabilne investicione alternative. 241.1.1. Osiguravajuća društvaOsiguravajuća društva su finansijske institucije koje se bave preuzimanjem rizikau korist svojih klijenata u razmenu za naknadu koja se naziva premija. Ona ostvaruju23 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, Addison Wesley,New York, page 519 – 53224 Siniša Ostojić, (2004)“Neophodnost restrukturiranja osiguravajućih društava Srbije“, časopis Privrednaizgradnja broj 1-2, strana 79-99


uto profit naplatom premije osiguranja koja je dovoljna da isplati očekivane odštetnezahteve ili osiguranu sumu uvećanu ua neto dobit. Međutim, već na samom početkupostavlja se pitanje, zašto pojedinci kupuju različite polise osiguranja, bilo da je reč oimovinskom, zdravstvenom, životnom osiguranju, kad više od polovine životnoog vekanjihovih polisa, pojedinci će platiti više u vidu premija, nego što je očekivani iznos makog gubitka koji će oni pretrpeti. Odgovor na pitanje je jednostavan, zato jer većinapojedinaca ima averziju na rizik. Oni će pre platiti izvesni ekvivalent (premijuosiguranja) nego da prihvate kockanje sa neizvesnošću, a na osnovu čega mogu izgubitisvoju kuću ili automobil. Upravo zato pojedinci ne prihvataju rizik, već ga prenose naosiguravajuće društvo kupovinom polise osiguranja znajući sa sigurnošću šta će biti sanjihovom imovinom (vrednost njihove imovine umanjena za plaćenu premiju osiguranja)nego da prihvate rizik i rizikuju da se vrednost njihove imovine smanji ili da sami snoseteret rizika.Pretpostavimo kako bi se životi pojedinaca izmenili, ako im osiguranje ne bi bilodostupno, odnosno ako ne bi postojala osiguravajuća društva. Umesto saznanja da ćeosiguravajuće društvo pomoći ako se dogodi opasnost, odnosno neočekivani događaj,svaki pojedinac će morati da ostavi na stranu izvesne rezerve novčanih sredstava. Overezerve ne mogu se investirati dugoročno, ali se moraju držati u ekstremno likvidnomobliku, a najčešće u formi nekamatonosnog gotovog novca, zbog čega će pojedinac imativisoke oportunitetne troškove. A oportunitetni trošak je faktički alternativna dobit kojupojedinac može da ostvari ako novac drži u nekom drugom obliku, a ne oblikunekamatonosnog gotovog novca kao što je prinos na obveznice, akcije ili štednju u banci.U svakom slučaju oportunitetni trošak možemo meriti razlikom prihoda od kamata kojase mogla zaraditi kada bi se isti iznos novca plasirao u obliku imovine koja nosi većukamatu i dobit. 25 Pored toga što će pojedinac ostvariti visoke oportunitetne troškovedržanja gotovog novca, pojedinac će stalno brinuti da će njegove izdvojene rezerve bitineadekvatne za naknadu štete u slučaju katastrofalnih slučajeva, upravo kao što je gubitaknjegoe kuće u požaru, krađe njegovog automobila, ili smrti hranioca porodice. Osiguranjenam dozvoljava da takvi pojedinačni slučajevi imaju isključivo ograničen uticaj na našeživote.Dakle, osiguranjem se obezbeđuje transfer rizika čija pojava, odnosnoispoljavanje bi moglo da ima za rezultat ekonomski negativne pposledice za osiguranikaili korisnika osiguranja. Tansfer irzika vrši se distribucijom na veći broj nosilaca rizika,polazeći od verovatnoće učestalosti njegovog ispoljavanja. Neizvesnost za pojedinačnognosioca rizika, koja je neodređena, postaje predvidljiva na osnovu delovanja teorijeverovatnoće. Praktično što se rizika podeli na više pojedinaca, pojedinci ga lakše mogupodneti.1.1.2. Osnovni principi osiguranjaIako postoji više vrsta osiguranja i osiguravajućih društava, sva osiguranja suizložena nekolicini osnovnih principa:• Mora postojati veza između osiguranika (strana koja zaključuje ugovor oosiguranju) i korisnika osiguranja (strana koja primi naknadu od osiguranja25 Roger L. Miller, David D. VanHoose, (1993)”Modern Money and Banking”, McGraw-Hill, New York,page 10


ako se gubitak dogodi). Pored toga, vi ne možete zaključiti polisu osiguranja,za svog komšiju, mladog vozača, zato što ste vi nemoćni da snosite štetu, akose vašem komšiji, mladom vozaču dogodi nesrećan slučaj. Razlozi zapostojanje ovog pravila, ili principa su, da osiguravajuća društva ne želepojedince koji će kupovati polise osiguranja kao način kockanja.• Osiguranik mora pružiti, odnosno obezbediti osiguravajućem društvu potpunei precizne informacije.• Osiguranik ne profitira, odnosno ne može da zaradi kao rezultat isplatenaknade iz osiguranja.• Ako treća strana nadoknadi osiguraniku gubitak, osiguravajuće društvo imaobavezu da umanji iznos naknade štete.• Gubitak se mora kvantitativno izraziti. Na primer, naftna kompanija ne možekupiti polisu osiguranja na neistraženom naftnom polju.• Osiguravajuće društvo mora biti sposobno da izračuna verovatnoću nastankagubitka koji se može dogoditi. 26Osnovna pretpostavka ovih principa je očuvanje integriteta procesa osiguranja.Bez njih, pojedinci mogu doći u iskušenje da koriste osiguravajuće društvo kao formukockanja i špekulisanja u odnosu na ishod nekog budućeg događaja. Praktičnokupovinom osiguranja, osiguranici pokušavaju da smanje neizvesnost, a povećajuizvesnost slučajnog događaja. Ako bi se prihvatili ovi ekstremi, odnosno ovakvoponašanje može potkopati sposobnost osiguravajućeg društva i njegovu jednu odosnovnih funkcija, a to je zaštita pojedinaca i njihovih stvarnih potreba. Pored toga,primena navedenih principa predstavlja obezbeđenje načina širenja rizika između većegbroja vlasnika polisa (osiguranika) i kalkulaciju cena za svaku polisu koja će obezbeditiočekivani profitabilni prinos. Uprkos praćenju i poštovanju navedinih principaosiguravajuća društva se susreću sa problemom negativnog izbora (adverse selection) imoralnim hazardom osiguranika (moral hazard).1.1.3. Negativan izbor, moralni hazard i transakcionitroškovi na tržištu osiguranjaKada se zaključi ugovor o osiguranju, odnosno kada osiguravajuće društvo prodapolisu osiguranja, pojedinci koji su kupili polisu suočavaju se sa problemom moralnoghazarda (moral hazard), dok se osiguravajuća društva suočavaju sa problemomnegativnog izbora (adverse selection). 27 Negativni izbor 28 je težnja pojedinca sa višomnego što je prosečna verovatnoća gubitka, da traži osiguranje postandardnim (prosečnim)premijskim stopama, koji ako se ne kontroliše od strane osiguravajućeg društva, rezultirau višim nego što su očekivani nivoi gubitaka. To praktično znači da su kupci osiguranjaoni pojedinci koji se suočavaju sa većim rizikom, odnosno oni koji su rizičniji. Na primer,osoba sa porodičnom istorijom ozbiljnih bolesti berovatniji je kupac polise zdravstvenogosiguranja, nego osoba sa porodičnom istorijom dobrog zdravlja. Razmotrimojednostavnu situaciju u kojoj osiguravajuće društvo ne zna ništa o pojedincu, osim da jespreman da za ponuđenu premiju kupi polisu. Kada su premije više, oni pojedinci kojima26 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, Addison Wesley,New York, page 52127 Michael Parkin, (2000) „Economics“, Addison Wesley, New York, page 45928 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Pearson, Addison Wesley,New York, page 25


će po svoj prilici najmanje biti potrebne zdravstvene usluge, recimo zdrave mlade osobe,odustaju od kupovine, zato što im se ne isplati, ili se eventualno odlučuju za polisu kojapokriva samo veoma visoke tropkove zdravstvenih usluga. Dakle, sa porastom premijejavlja se efekat negativnog izbora, najpoželjniji klijenti se ne odlučuju na kupovinupolise. Međutim kada zdravi klijenti nisu prisutni na ovom tržištu, prosečni troškovi poizdatoj poisi se povećavaju. Pošto postoji malo osoba koje su izuzetno nesklone riziku ispremne da plate veliki iznos preko očekivanih troškova, mali deo stanovništva stičeosiguranje. 29Za razliku od negativnog izbora, moralni hazard se vezuje za osobu sa naknadomod osiguranja u slučaju štete, koja je manje podstaknuta ili motivisana, nego što jeneosigurana osoba, da izbegne takav gubitak. Na primer, preduzeće sa osiguranjem zaslučaj požara, je manje motivisano da preduzima mere prebencije tpotiv požara, takve kaošto je instaliranje potiv požarnog alarma ili protivpožarnog sistema, nego preduzeće kojenema zaključen ugovor o osiguranju protiv požara. 30 Na tržištu osiguranja vladazabrinutost da bi osiguranje moglo da poveća mogućnost da se dogodi upravo ono što jepredmet osiguranja – ma šta to bilo. Osiguravajuća društva o moralnom hazardurazmišljaju kao o etičkom problemu. Naime, uz veliko osiguranje od požara vlasnik kućemože biti podstaknut daspali čak i sopstvenu kuću. Ekonomisti na ovaj problem gledajukao na pitanje podsticaja. Kada postoji osiguranje, smanjuju se motivi za čuvanje zdravljaali i kontrolu rashoda za zdravstvene usluge. Javlja se trade-off, što je veće osiguranje,pojedinac kupuje manju izloženost riziku, ali njegovi podsticaji da ih izbegava postajuslabiji i veću opšti troškovi. Optimalno osiguranje me.. ravnotežu trade-offa. 31Osiguravajuća društva su podstaknuta da pronalaze rešenja u vezi problemamoralnog hazarda i negativnog izbora. Smanjujući moralni hazard i negativni izbor, onamogu smanjiti premiju osiguranja i povećati obim svog poslovanja. Realni svet tržištaosiguranja ima razvijene instrumente za savlađivanje ili smanjivanje problema privatnihinformacija. Naime, jedan od najjasnijih signala koje neka osoba može datiosiguravajućem društvu auto-odgovornosti je njegov izveštaj o vožnji. Ako pojedinacmože da demonstrira, odnosno dokaže osiguravajućem društvu da je njegov izveštaj ovožnji besprekoran tokom dovoljno dugog perioda, osiguravajuće društvo će prepoznatipojedinca dao dobrog vozača. Međutim, ako su svi vozači podjednako dobri i loši, i ondase mogu dobiti dobri izveštaji, te tada jednostavno vlasnici dobrih izveštaja neće prenositibilo kakvu informaciju kao signal koji će biti informativan. Kao informacija koja možebiti od značaja može poslužiti činjenica za loše vozače da je teško falcifikovati manji rizikvlasnika izveštaja da je on dobar vozač. Instrument koji se koristi u osiguranjuautoodgovornosti je „no claim“, bez odštetnog zahteva, na osnovu koga dobar vozačdobija bonus pri ponovnom zaključivanju ugovora o soiguranju autoodgovornosti.Drugi instrument koji osiguravajuća društva upotrebljavaju u cilju smanjivanjamoralnog hazarda i negativnog izbora je franšiza (odbici). Franšiza (deductible) je iznosštete koji osiguranik prihvati da sam podnese. Na primer, svaka polisa kasko osiguranjaima franšizu u određenom procentu od 5-10%, i nominalni iznos koji snosi osiguranik.Premije variraju u zavisnosti od učešća osiguranika, odnosno visine franšize, a smanjenje29 Joseph E. Stiglitz, (2004) „Ekonomija javnog sektora“, Ekonomski fakultet Beograd, strana 32130 Michael Parkin, (2000) „Economics“, Addison Wesley, New York, page 45931 Joseph E. Stiglitz, (2004) „Ekonomija javnog sektora“, Ekonomski fakultet Beograd, strana 320.„Odnosno, s' optimalnim osiguranjem, pojedinci bi trošili više na zdravstvene usluge nego što bi to činili daga nemaju, ali to je „cena“ koju moraju da plate kako bi smanjili rizike sa kojima se suočavaju.“


premije je više nego proporcionalno sa povećanjem franšize. Često se depava daosiguranici sa većim rizikom biraju polise sa manjim franšizama i visokim premijama,dok manje rizični osiguranici biraju polise sa većim iznosom franšize i nižim premijama.A što jeste svrha uvođenja franšize. 32Troškovi kupovine i prodaje proizvoda i usluga, uključujući troškove upravljanjatržištima nazivaju se transakcioni troškovi. Održavanje sistema osiguranja ima visoketroškove. U konkurentskom svetu bez transakcionih troškova, celokupna suma novca kojuprikupi osiguravajuće društvo u obliku premija, odlivao bi se po osnovu plaćenihnaknada. Međutim, postaje troškovi vezani za prodaju polisa i plaćanje naknada. Naprimer, osiguravajuća društva troše ogromna sredstva za identifikovanje poželjnih inepoželjnih klijenata. Ovi troškovi su relativno niski za polise koje se obezbeđuju prekovelikih firmi – administrativni troškovi iznose oko 5,5% isplaćenih odštetnih zahteva – alimale firme sse suočavaju sa mnogo većim teretom, zbog administrativnih troškova kojiiznose 40% od isplaćenih odštetnih zahteva. 33 Takođe su visoki troškovi reklame zaživotna osiguranja koji iznose gotovo 20%. 341.1.4. Funkcionisanje osiguravajućih društava ikorisnost osiguranjaVeć je konstatovano da osiguravajuća društva obezbeđuju transfer rizika i todistribucijom rizika sa pojedinaca na veći broj nosilaca rizia, a imajući u viduverovatnoću učestalosti ispoljavanja rizika. Praktično, to znači da osiguravajuće društvofunkcioniše kao zajednica rizika, odnosno zajednica osiguranika, koji prenose rizik naveći broj članova zajednice čime se delovanje rizika proširuje i umanjuje njegovo dejstvoprenošenjem na više članova zajednice. Takava prenos rizika je mogući, ali i profitabilan,jer pojedinci imaju averziju na rizik (risk averse). Za ogromnu zajednicu osiguranika,verovatnoća da će pojedine osobe doživeti nesrećan slučaj jednaka je odnosu brojapojedinaca koji su doživeli nesreću i ukupnog broja pojedinaca koji nisu imali nesreću.Tako se ukupna verovatnoća nastanka štete može tačno proceniti a troškovi nesrećnogslučaja se mogu predvideti. Osiguravajuće društvo, dakle, može osigurati rizik ogromnezajednice osiguranika, odnosno populacije ili izloženih jedinica, i predvideti i učešćetroškova. Ako osiguravajuće društvo naplati premiju od svake izložene jedinice, a isplatinaknadu štete samo onim izloženim jedinicama koje su pretrpile gubitak, i ako jekalkulacija osiguravajućeg društva tačna, ono će naplatiti najniži iznos premije a isplatiti inaknadu štete i operativne (funkcionalne) troškove poslovanja.Dakle, u svom najjednostavnijem aspektu osiguranje ima značajne karakteristike:• prenos ili pomeranje rizika 35 od izložene jedinice, odnosno osiguranika naskup izloženih jedinica, zajednicu osiguranika.32 Michael Parkin, (2000) „Economics“, Addison Wesley, New York, page 46033 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 52634 “Ovaj problem je u izvesnom smislu složeniji, pošto se dobici na efikasnosti mogu ostvaritirazvrstavanjem pojedinaca prema rizicima. Na primer, može biti korisno da su pojedinci loši vozači kako bise odvratili od vožnje. Takođe, naplaćivanje viših premija zdravstvenog osiguranja pušačima, ilipojedincima koji konzumiraju veće količine alkohola. Međutim, ovo uglavnom nije slučaj prilikomkategorizacije osiguranika na tržištu zdravstvenog osiguranja.”35 Diacon S.R. Carter R.L., (1992) „Insurance“, John Mairray, London, page 8


• podela gubitka, na nekoj solidarnoj osnovi, na sve članove skupa izloženihjedinica 36 , zajednicu osigranika.Razmotrimo sada kroz prizmu funkcionisanja osiguravajućeg društva, kakoosiguranici i osigravajuće društvo, odnosno izložene jedinice i zajdnica osiguranika, stičukorist, odnosno dobitke iz procesa osiguranja. Da bismo ilustrovali način na kojifunkcioniše osiguranje pretpostavimo datu krivu korisnosti imovine koju pokazujegrafikon 2. Pretpostavimo da pojedinac, odnosno izložena jedinica, poseduje imovinu čijaje vrednost 10.000 dinara. Neka to bude automobil, i neka je to isključivo jedina imovinakoju pojedinac poseduje. Ako ne postoji rizik realizovanja nesrećnog slučaja, korisnostimovine (automobila) koju poseduje pojedinac biće 100 jedinica. Međutim, postoji rizik,a šansa da se on dogodi je 10% (verovatnoća od 0,1), što praktično znači da jeverovatnoća da će se dogoditi nesrećni slučaj 10%. Pretpostavimo da pojedinac nije kupiopolisu osiguranja. Ako se dogodi nesrećni slučaj njegova imovina će vredeti manje, a bezosiguranja pojedinac nema imovinu niti korisnost imovine. Budući da je verovatnoćanastanka nesrećnog slučaja 10%, onda je verovatnoća nepostojanja nesrećnog slučaja90%. Sada je očekivana vrednost imovine pojedinca 9.000 dinara, odnosno:a očekivana korisnost imovine je 90 jedinica, odnosno:10000 × 0 ,9 + 0 × 0 ,10 = 9000(1)100 × 0,90 + 0×0,10 = 90(2)Na osnovu date krive korisnosti, pojedinac ima korisnost imovine od 90 jedinica.Ali šta će se dogoditi ako je vrednost imovine 7.000 dinara. Sada se pojedinac suočava saneizvesnošću. Međutim, sada je korisnost osigurane imovine od 7.000 dinara ista kaonjegova korisnost od 90% verovatnoće ima i vrednost imovine od 10.000 dinara i 10%verovatnoće da nema ništa. Ako su troškovi polise osiguranja koji se isplaćuju da sedogodi nesrećni slučaj manji od 3.000 dinara (10.000-7.000) pojedinac će kupiti polisuosiguranja. Praktično, pojedinac će tražiti da kupi polisu osiguranja sa premijom manjomod 3.000 dinara. 37Pretpostavimo da postoji više pojedinaca koji imaju imovinu koja je vredna10.000 dinara i svaki od njih ima 10% verovatnoću nastanka nesretnog slučaja tokomjedne godine. Ako neko osiguravajuće društvo prihvati da svakom pojedincu isplati10.000 dinara koji je imao nesrećni slučaj, osiguravajuće društvo će isplatiti 10.000jednoj desetini (1/10) od ukupne zajednice osiguranika, ili u proseku 1.000 dinara svakojosobi. Ovaj prosečni iznos predstavlja minimalnu premiju koju će osiguravajuće društvonaplatiti svakom osiguraniku. Taj iznos osiguranja koji pojedinac mora da plati je manjinego što je maksimalno moguća vrednost osiguranja od 3.000 dinara. Pojedinac je voljanda plati taj iznos kako bi smanjio rizik kome je izložen, jer pojedinac ima averziju narizik.Sada pretpostavimo da su operativni (funkcionalni) troškovi poslovanjaosiguravajućeg društva viši od 1.000 dinara, te sada osiguravajuće društvo nudi polisuosiguranja po ceni od 2.000 dinara. Osiguravajuće društvo sada pokriva sve svojetropkove – iznos isplaćen vlasniku polise u slučaju nastanka nesrećnog slučaja i36 Zbornik radova D. Erić „Ostale finansijske institucije“, Beograd, (2001), strana 11037 Michael Parkin, (2000) „Economics“, Addison Wesley, New York, page 454


operativne tropkove poslovanja. Navedeni pojedinac i svi pojedinci slični njemumaksimiziraće svoju korisnost kupujući polisu osiguranja ne po 3.000 dinara već 2.000dinara i zadržavajući korisnost i vrednost svoje imovine. No, pogledajmo grafikon 2.Grafikon 2: Dobici iz osiguranja za osiguranika i osiguravajuće društvo10090Ukupna korisnost(total utility)domašajneizvesnostiminimalnitroškoviosiguranjamaksimalnavrednostosiguranjaPojedinac posedujeimovinu vrednu 10.000 dinara što mudaje korisnost od 100 jedinica, alipostoj verovatnoća od 0,1 nastankanesrećnog slučaja, što čini njegovuimovinu manje vrednom (vrednost ikorisnost jednaki su nuli). Bezosiguranja njegova očekivanavrednost je 9.000 dinara i očekivanakorisnost je 90 jedinica. Vrednostosigurane imovine je 7.000 dinara.Pojedinac će platiti najviše 3.000dinara. Ako osiguranje ponudipojedincu osiguranje za 1.000 dinaraonda je to potencijalni dobitak zaoboje iz osiguranja i za pojednica i zaosiguravajuće društvo.7.000 9.000 10.000Imovina (Wealth)1.1.5. Klasifikacija osiguranjaOsiguranje se njačešće razvrstava prema neželjenim događajima koji deluju naosiguranika. Najčešće, osiguranje se deli na: životno osiguranje, imovinsko osiguranje iosiguranje od odgovornosti. 38 U svom jednostavnom obliku, životno osiguranjeobezbeđuje prihod naslednicima (sa neoborivim pravom nasleđa) i osiguraniku ako38 “Prema zakonu o osiguranju u Srbiji takođe, poslovi osiguranja su poslovi životnog osiguranja i poslovineživotnih osiguranja, a vrste životnih su: osiguranje života, rentno osiguranje, dopunsko osiguranje uzosiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste životnih osiguranja.“ Službeni glasnik RS,br. 55, 21.05.2004. godine, strana 3


nadživi određen broj godina. Mnoga osiguravajuća društva životnog osiguranja nudepolise koje obezbeđuju i vrstu penzione naknade. U tom slučaju premije kombinujutroškove životnog osiguranja sa programom štednje. Troškovi životnog osiguranja sudeterminisani sledećim činiocima:- starosti osiguranika- prosečnog životnog veka osiguranika- zdravstvenog stanja i stil života osiguranika (da li je osiguranik pušač ili uživau opasnim hobijima kao što je skakanje padobranom) i- operativnim (funkcionalnim) troškovima poslovanja osiguravajućeg društva.Osiguranje imovine i osiguranje od odgovornosti štite od finansijskih gubitakaimovine (kuće, stana, automobila, čamca) u slučaju nesrećnog događaja kao što je požar,poplava, zemljotres, katastrofalne nesreće kao i drugi vidovi nesrećnih slučajeva.Pomorsko osiguranje, na primer, koje osigurava od gubitka broda i tereta, najstariji jeoblik osiguranja, koji prethodi čak i životnom osiguranju. Polise osiguranja imovine ioodgovornosti su uglavnom kratkoročni ugovori podložni češćem obnavljanju. Drugavažna razlika između polise životnog osiguranja i polise osiguranja imovine iodgovornosti je u tome da polise osiguranja imovine i odgovornosti nemaju štednukomponentu (saving component). Premije osiguranja iimovine i odgovornosti zasnivajuse jednostavno na verovatnoći događanja pretrpljenog finansijskog gubitka. To je zato štosu premije osiguranja autoodgovornosti, po pravilu više ako vozač ima plaćenu kaznu zaprebrzu vožnju, ili ako je uzrokovao nesrećni slučaj, ili živi u visokokriminalizovanojzoni. 39 Bez sumlje svaki od navedenih događaja povećava verovatnoću nastanka gubitkaodnosno štete, te će osiguravajuće društvo morati da isplati odštetni zahtev.1.1.5.1. Životno osiguranjeŽivot čoveka odvija se, pretpostavka je, u predvidljivim sekvencama: rađa se, radiodrešen broj godina i štedi za period kada će se ponzionisati, odlazi u penziju, uživa uefektima svog prethodnog rada i umire u dubokoj starost. Problem se javlja ako pojedinacumre u ranijim godinama, te nema dovoljno vremena da obezbedi svoje članovedomaćinstva, ili pojedinac može da doživi duboku starost i da nadmaši svoju ušteđenupenzionu imovinu. Obe opcije su veoma neprivlačne, za većinu pojedinaca. Pretpostavkaživotnog osiguranja je da osakša neke od briga povezanih sa jednom ili drugommogućnosti, odnosno prekratkim ili predugim ćivotnim vekom pojedinca. Međutim,osiguranje m+ne može učiniti život pojedinca komfornijim uz postojanje ideje o preranojsmrti, ali ono može najblaže rečeno dopuniti pojedincu da on bude sigurniji sa znanjemda će pojedinac obezbediti svoje naslednike. Osiguravajuća društva životnog osiguranja,dakle žele pomoći pojedincu da štedi za period kad se penzioniše. Na ovaj način,osiguravajuća društva životnog osiguranja obezbeđuju svoje klijente do kraja njihovogživota.Osnovni proizvodi osiguravajućih društava životnog osiguranja su: čisto životnoosiguranje, osiguranje za slučaj invalidnosti ili nesposobnosti za rad, rentno (anuitetno,otplatno) osiguranje i zdravstveno osiguranje. Životno osiguranje isplaćuje za slučaj akoosiguranik umre u predviđenom roku ugovorenu sumu osiguranja, štiteći one pojedince39 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, Addison Wesley,New York, page 525


0 73,6 79,6 76,515 59,4 65,1 62,325 50,1 55,4 52,835 40,8 45,7 43,445 31,8 36,3 34,155 23,3 27,3 25,465 15,9 19,2 17,775 9,9 12,1 11,285 5,5 6,6 6,3Tabela 4:Uobičajeni iznos godišnje premije na 100 000$ polisa životnog osiguranjana određeni rok za 40-to godišnjeg muškarca nepušačaGodine starostiOsiguranikaTroškovi($)40 13441 14742 15345 19250 28655 46160 810Kako sa starošću osiguranika verovatnoća smrti raste, tako i troškovizaključivanja polise se povećavaju. Na primer, tabela 4 procenjenu premiju za 40 godinastarog muškarca, nepušača na sumu osiguranja od 100 000$ 40 životnog osiguranja naodređeni rok, od osiguravajućeg društva. Premija za prvu godinu je 134$. Ona raste na147$, sada osiguranik ima 41 godinu starosti, 153$ kada osiguranik ima 42 godinestarosti. Tokom godina, kada osiguranik napuni 60 godina starosti, 100 000$ životnoosiguranje košta 810$ po godini. Svakako da su premijske stope različite izmeđuosiguravajućih društava, ali ovaj reprezentativni uzorak premijske stope ukazuje načinjenicu kako se godišnji troškovi polise životnog osiguranja na određeni rok povećavajusa starošću osiguranika.Pojedine polise životnog osiguranja na određeni rok utvrđuju (fiksiraju) premijuza određen broj godina, obično 5 ili 10 godina. Alternativno, smanjenjem polise životnogosiguranja na određeni rok, premija može biti urvrđena u konstantnom iznosu za svakugodinu, ali onda se iznos naknade osiguranja smanjuje svake godine. Dakle, rast premijapolise životnog osiguranja na određeni rok prati i rast naknade osiguranja, ali ako sepreemija drži na istom, konstantnom iznosu za određen broj godina, tada se iznosnaknade osiguranja smanjuje svake godine.Polise životnog osiguranja na određeni rok imaju, posmatrano sa aspekta dužegvremenskog perioda, tešku prodaju, zato što kad jednom istekne ugovor o osiguranju40 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, Addison Wesley,New York, page 526. “Primer preuzet iz navedene knjige jasno ukazuje na karakteristike životnogosiguranja na određeni rok, kada je reč o premijama.”


držalac polise nema mogućnosti da prikaže plaćenu premiju. Ovaj problem rešen je sapolisom doživotnog životnog osiguranja (whole life policies).Doživotno životno osiguranje (whole life insurance). Polisa doživotnog životnogosiguranja isplaćuje naknadu za slučaj smrti ako osiguranik umre. Polisa doživotnogživotnog osiguranja uobičajeno zahteva od osiguranika da plati prosečan nivo premije(level premium) za vreme trajanja polise. Na početku osiguranik plaća mnogo više negoako bi kupio polisu životnog osiguranja na određeni rok. Ovaj preplaćeni iznos, u viduplaćenih premija, se akumulira kao gotovinska vrednost (cash value) koji se možepozajmiti osiguraniku po umerenoj kamatnoj stopi. Pravo naslednika na naknadu izosiguranja, takođe doprinosi akumuliranju gotovinske vrednosti. Dakle, kada pojedinacčlan zajednice rizika, umre, ma koja preostala gotovinska vrednost (cash value)raspodeljuje se između preostalih preživelih. Ako osiguranik živi do roka važenja polise(police matures) on se može odreći preava na njegovu gotovinsku vrednost.Neiskorišćeno pravo na gotovinsku vrednost može se iskoristiti za kupovinu rentnogosiguranja (annuity insurance). Na ovaj način, polisa doživotnog životnog osiguranja sereklamira kao naknada osiguraniku za trajanje njegovog života, odnosno njegovudugovečnost.Univerzalno životno osiguranje (universal life insurance). Krajem 1970-tihgodina polise doživotnog životnog osiguranja pale su u nemilost, zato što su ostvarenestope prinosa na plaćene premije polise bile niže od raspoloživih stopa prinosa na ostaleinvesticije. Na primer, recimo da je investitor kupio polisu životnog osiguranja naodređeni rok umesto polise doživotnog životnog osiguranja i investira razliku upremijama. Ako investitor ovo čini svake godine, dakle zamenjuje polisu doživotnogživotnog osiguranja za polisu životnog osiguranja na određeni rok, investitor će bitisposoban da plati polisu životnog osiguranja na određeni rok (term insurance) i još ćeimati daleko veći iznos na investicionom računu, nego da je na samom startu, odnosnoinicijalno kupio polisu doživotnog životnog osiguranja. Dakle, investitor bi imaooportunitetne troškove (oportunity cost), odnosno izgubio bi alternativnu dobit (zaradu)da je novac plasirao u neku drugu investicionu alternativu. Investicioni savetnici izastupnici osiguravajućih društava, agenti (insurance agent) počeli su da upravljajupotrošačima, odnosno kupcima polise doživotnog životnog osiguranja. Prodaja jedostiggla vrhunac uz reklamni slogan „kupite polisu životnog osiguranja na određenirok i investirajte razliku“ (buy term and invest the difference). Upravo zato jer suzastupnici (agenti) prodavali ostale investicije (finansijske instrumente), oni nisu trpiligubitke zbog ovih promena u planovima osiguranja. Boreći se sa odlivom sredstava izosiguravajućih društava, osiguravajuća društva su uvela polisu univerzalnog životnogosiguranja (universal life policy). 41Polisa univerzalnog životnog osiguranja kombinuje prednosti polise životnogosiguranja na određeni rok i doživotne polise životnog osiguranja. Najvažnija prendost jebila ta, da je polisa univerzalnog životnog osiguranja nudila na gotovinsku vrednost (cashvalue) akumulisanu, najviše stope prinosa.Univerzalna polisa životnog osiguranja struktuirana je iz dva dela: jedan deoodnosi se na osiguranje na određeni rok, a drugi štedni dio (term insurance and savings).Jedna važna prednost koju polisa univerzalnog životnog osiguranja ima u mnođtvu41 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, Addison Wesley,New York, page 527


alternativnih investicionih planova je da kamata zarađena na štedni deo računa jeoslobođena poreza na dohodak sve dok se ne povuku sredstva. Ostvarujući pogodnuporesku poziciju, gotovinska vrednost polise ne može da premaši naknadu za slučaj smrti.Polisa univerzalnog životnog osiguranja je uvedena ranih '80-tih godina, kada sukamatne stope u američkom finansijskom sistemu zabeležile rekordni nivo. One suodmah postale veoma privlačne i od 1984. godine učestvovale sa 32% u ukupnom obimuprodaje životnog osiguranja. Kasnije kada su kamtne stope opale, popularnost ovih polisase smanjila.Rentno osiguranje (annuity insurance). Ako životno osiguranje na određeni rok(term insurance) posmatramo kao osiguranje za slučaj smrti, rentno osiguranje može seposmatrati kao osiguranje za slučaj dugovečnosti. Kao što je već ranije rečeno, samojedan rizik pojedinac ima nakon penzionisanja, a to je da nadživi svoja penziona sredstva,dakle rizik dugovečnosti. Ako pojedinac živi duže nego što je predviđeno, kada se onpenzioniše, on može potrošiti svu svoju ušteđevinu i na kraju osiromašiti. Jedan od načinada izbegne ovakav ishod je kupovina rentnog osiguranja. Jedna vrsta rentnog osiguranjaje kupovina fiksnog iznosa (fixed amount), a što omogućuje isplatu onoliko dugo kolikoosiguranik živi.Rentno osiguranje je posebno osetljivo na problem negativnog izbora (adverseselection). Kada se pojedinci penzionišu, on zna mnogo više o svom prosečnom životnomveku, nego što to zna osiguravajuće društvo. Pojedinac koji je dobrog zdravstvenogstanja, koji ima porodičnu istoriju dugovečnosti, a uz to redovno prati, odnosno kontrolišezdravstveno stanje, verovatno će živeti duže, te stoga će želeti da se osigura od nedostatkaprihoda u starosti kupovinom rentnog osiguranja nego pojedinac skromnog i prosečnogzdravstvenog stanja. Izbegavanje ovog problema, a i praktično rešavanje negativnpgizbora osiguravajuća društva teže da pojedinačna rentna osiguranja budu skuplja. U većinislučajeva rentno osiguranje se prodaje članovima većih grupa, gde se, na primer, svimzaposlenima nadoknađuje, odnosno pokrivaju rentnim osiguranjem prema posebnimpenzionim planovima, automatski, stičući svoje naknade distribuiranjem kupljenogrentnog osiguranja osiguravajućeg društva. Zato se renta stiče po automatizmu, a problemnegativnog izbora se eliminiše.Imovina i obaveze osiguravajućih društava životnim osiguranjem (assets andliabilities of life insurance companies). Osiguravajuća društva životnog osiguranja stičusvoja sredstva iz dva važna izvora. Prvo, ova društva naplaćuju premiju, koja predstavljabuduću obavezu, a koja mora biti zadovoljena, odnosno nadoknađena u slučajuosiguranikove smrti. Drugo, osiguravajuća društva stiču svoje izvore sredstava naplatompremije u penzione fondove, koji su upravljani od strane osiguravajućih društavaživotnim osiguranjem. 42 Ova sredstva su, po prirodi, dugoročna.Pošto su obaveze (liabilities) osiguravajućih društava životnim osiguranjempredvidive i dugoročne,, osiguravajuća društva životnim osiguranjem mogu investirati udugoročnu imovinu. Grafikon 3. pokazuje distribuciju imovine osiguravajućih društava42 „Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i planovima“, Službeni glasnik RS br. 85/2005. „Društvoza upravljanje penzionim fondom osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo. Osnivaju gadomaća ili strana fizička i pravna lica, pa čak i banke i osiguravajuća društva sa većinskim državnimodnosno društvenim kapitalom.“


životnim osiguranjem na početku 2000. godine u SAD-u. Većina imovine je dugoročnoinvestirana u korporativne akcije i obveznice.Grafikon 3:Distribucija imovine osiguravajućih društava životnimOsiguranjem u 2000. godini u SAD-uKorporativne obveznice Akcije Hipotekarne obveznice Krediti Državne obveznice ostalo5.60%7.40%9.50%40.70%7.70%29.10%Izvor: Frederic S. Mishkin, (2003) “Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“,Data status, Beograd, strana 528Osiguravajuća društva imaju pretežno investirana sredstva u hipotekarne obveznice irealnu imovinu. U 2000. godini oko 7,7% imovine osiguravajućih društava zivotnimosiguranjem investiran je ili u hipotekarne kredite ili u realnu imovinu. Ovaj procenat jeumanjen posmatrano sa dugoročnog vremenskog perioda. Grafikon 4. pokazuje procenatimovine investiran u hipotekarne obveznice od 1920 – 2000. godine. Smanjenjeinvestiranja u hipotekarne obveznice, koje predstavlja pomeranje manje rizičnoj imovini,što je neutralizovano povećanjem investiranja u korporativne i državne obveznice.Grafikon 4: Učešće hipotekarnih obveznica u ukupnoj imoviniosiguravajućih društava, USA, 1910-2001. godine


učešće hipotekarnih obveznica u ukupnoj imoviniosiguravajućih društava45%40%35%30%25%20%15%10%5%0%1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000Izvor: Frederic S. Mishkin, (2003) “Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“,Data status, Beograd, strana 528Pomeranje prema manje rizičnoj imovini može biti rezultat pretrpljenih gubitakapojedinih osiguravajućih društava kasnih '80-tih godina prošlog veka u SAD.Osiguravajućim društvima konkurisali su zajednički fondovi (mutual funds) i fondovitržišta novca (money market mutual funds-MMMF) za penziona sredstva, koje su otkrilida osiguravajuća društva zahtevaju visoko-prinosne investicije. To je vodilo pojedinaosiguravajuća društva da investiraju u realnu imovinu i džank obveznice (junk bounds) 43 .Pogoršavanjem vrednosti realne imovine, odnosno smanjivanjem njene vrednosti krozpreveliku izgradnju građevinskih objekata tokom '80-tih godina uzrokovalo je da pojedinaosiguravajuća društva pretrpe ogromne gubitke. Kombinovanje velikih gubitaka,investiranjem u realnu imovinu i investiranje u džank obveznice doprinelo je dabankrotira nekoliko velikih osiguravajućih društava tokom 1991. godine, obuhvatajućiExecutive Life, sa imovinom od 15 mlrd $ i Mutual Benefit Life, sa imovinom od 14 mlrd$.1.1.5.2. Zdravstveno osiguranjeNaknada pojedinačnog zdravstvenog osiguranja je izuzetno podložna problemunegativnog izbora, kao i rentno osiguranje. Pojedinac koji zna da ća, verovatnije bitibolestan, sa većom verovatnoćom će tražiti polisu privatnog zdravstvenog osiguranja.Ovaj problem uzrokuje da privatno pojedinačno zdravstveno osiguranje bude veomaskupo. Međutim, većina osiguravajućih društava nudi polise zdravstvenog osiguranjakroz programe sponzorstva, odnosno finansiranja od strane preduzeća u kojima suzaposleni radno angažovani (company-sponsored programs), po kojim programemapreduzeće plaća sve ili deo premija polise zaposlenih.Većina osiguravajućih društava nudi polisu zdravstvenog osiguranja, pri čemuprihodi od premija zdravstvenog osiguranja učestvuju sa oko 25% u ukupnim prihodimapo osnovu naplaćenih premija osiguranja u SAD-u. Osiguravajuća društva životnog43 Siniša Ostojić, (2001) „Implementacija tržišta kapitala“, MBM – PLUS, Novi Sad, strana 104 „Džankobveznice su strane obveznice, odnosno obveznice koje emituju strane korporacije u SAD-u, a koje glase naameričke dolare. To su, dakle, strane obveznice koje emitenti koriste na nedomicilnim tržištima bilo zatošto su tržišta jeftinija (sa aspekta transakcionih troškova) bilo zbog činjenice da se na taj način dolazi dopotrebnih deviznih sredstava. U Velikoj Britaniji te obveznice se zovu „Bulldog“, u Holandiji „Rembrants“,u Japanu „Samurai““


osiguranja konkurišu Blue Cross i Blue Shield organizacijama, a koje su neprofitneorganizacije i koje se finansiraju od strane bolnica (sponsored by hospitals). Blue Crossuobičajeno nadoknašuje bolničke troškove, a Blue Shield usluge lekara. Jedna nacionalnaagencija koordinira i vrši nadzornu funkciju za 73 Blue Cross i Blue Shield organizacije uSAD.Država je takođe obuhvaćena, odnosno uključena u zdravstveno osiguranje krozMedicare i Medicaid programe. Tako Medicare obezbeđuje naknadu za starije osobe, aMedicaid naknadu za pojedince koju su na programu socijalnog staranja, odnosnosocijalne pomoći.Zdravstveno osiguranje je bilo predmet političke debate od predsedničkih izbora1992. godine, ali nastavilo je da bude predmet regulacije. Takođe, američki Kongresusvojio je zakon 1996. godine po kome je otežano osiguravajućim društvima da odbiju daosiguraju pojedinca sa već postojećim zdravstvenim problemima.Jedan od razloga 44 za široku debatu oko zdravstvenog osiguranja leži u spiralnomkretanju troškova zdravstvenog osiguranja. Naime, tokom prethodnih decenija troškovizdravstvenog osiguranja rasli su brže nego troškovi života i realne zarade. Jedan odčinilaca koji je doprineo rastu troškova zdravstvenog osiguranja je visoko sofisticirano iskupo lečenje koje se konstantno nudi osiguranicima. 45 Tako na primer istraživanjapokazuju da se holesterol smanjen upotrebom lekova, moće smanjiti verovatnoćunastanka kardiovaskularnih bolesti u velikom broju populacije. Ovi lekovi u SAD-ukoštaju 3$, dnevna doza, i ne mogu se uzimati pre 15-te godine starosti. Osiguravajućadruštva mogu prevazići rast ovih troškova na različite načine. Na primer,, danas rizikvećine planova sponzorisanih, odnosno finansiranih od strane preduzeća, a koji su (mislise na planove) upravljani od strane osiguravajućih društava i koji pokrivaju i katastrofalneštete. Ovaj rast učešća finansiranja različitih zdravstvenih planova od strane preduzećapodstiče da se održava zdravstveno stanje zaposlenih u preduzećima i podstakneodgovornija upotreba zdravstvenih kapaciteta od strane zaposlenih u zdravstvu. Tako naprimer, mnoga velika preduzeća pronalaze način da kroz troškovno-efikasnozapošljavanje lekara pomažu na strani smanjivanja zdravstrvenih doprinosa i izostanakasa osla svojih zaposlenih radnika.Drugi način, putem kojeg su osiguravajuća društva pokušala da učine u borbi sarastućim troškovima zdravstvene zaštite, je kontrola i upravljanje ovim troškovima. Ovoje realizovano zaključivanjem ugovora sa pojedinim grupama lekara koji obezbeđujuusluge zdravstvene zaštite po nižim troškovima i kroz upravljanje zdravstvenom zaštitom(managed care), gde se odobravanje zahteva vrši pre nego što se pruži usluga.Organizacija za održavanje (upravljanje) zdravstvenom zaštitom (Health MaintenanceOrganization-HMO) prenosi rizik sa osiguravajućih društava na one institucije kojeobezbeđuju, odnosno pružaju usluge zdravstvene zaštite. Osiguravajuća društva plaćajuHMO fiksni iznos, a HMO pojedincima u vidu isplate naknade osiguranja u razmenu zazdravstvene usluge. Jedan važan problem koji pojedinci pronalaze, odnosno susreću se saHMO oblikom zdravstvene zaštite je taj da institucije koje pružaju, odnosno obezbeđuju44 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, Addison Wesley,New York, page 52945 Barbara McPake, Lilani Kumaranayake, Chharles Normand, (2003) „Health Economics – anInternational Perspective“, Routledge London, page 190 u poglavlju „Health System Around the World“


zdravstvenu zaštitu teže da ograniče zdravstvene usluge i da se uklope u fiksirani iznoskoji osiguravajuća druđtva plaćaju HMO.1.1.5.3. Osiguranje imovine i odgovornostiOsiguranje imovine i odgovornosti (Property and Casualty Insurance) ima svojudugu tradiciju. Pojavljuje se još u Srednjem veku, kada se roba prevozila izmeđukontinenata, pogotovo tada nobootkrivenih. Trgovci, mada voljni da prihvate rizik, kojitada mže uticati da se ne ostvari profit, nevoljno su prihvatali rizik zato što su brodovi biličesta meta gusara ili su bili potopljeni. Zato su se trgovci počeli udruživati i osiguravatisvaki brod u slučaju finansijskog gubitka. Proces postaje sofisticiraniji tokom vremena, apolise osiguranja zaključivale su se na mestima gde se trgovalo u važnijim trgovačkimcentrima.Veliki požar u Londonu 1666. godine, značajno je unapredio osnivanjeosiguravajućih društava od požara. Tako je prvo osiguravajuće društvo koje jeosiguravalo od požara osnovano 1680. godine u Londonu. Tako već s' početka 19. vekaimovina osiguravajućih društava za osiguranje imovine i odgovornosti, premašila jeimovinu komercijalnih banaka, čineći osiguravajuća društva važnijim finansijskimintermedijarima. Pronalazak automobila je snažno podstakao rast osiguravajućih društavaimovine i odgovornosti tokom dvadesetog veka.Osiguranje imovinne i odgovornosti osigurava od finansijskih gubitakaprouzrokovanih požarom, krađom, olujom, eksplozijom, udarom groma, poplavom iliizlivanjem vode iz cevi, kao i ostalihh opasnosti, koje mogu direktno uticati na realizacijurizika. Osiguranje imovine (Property Insurance) osigurava preduzeća i vlasnike oduticaja rizika koji su povezani sa njihovom imovinaom. Ono obuhvata i vraćanjeizgubljene dobiti iz prihoda ostvarenih upotrebom imovine, kao što je finansijski gubitakvlasnika stambenog objekt. Osiguranje od odgovornosti (Casualty Insurance) iliobavezno osiguranje od odgovornosti (liability isnurance) osigurava finansijske gubitkenastale iz odgovornosti za štetu koju je uzrokovao osiguranik, kao što su bankrotstvo inesrećni slučaj. Tako na primer, automobil je osiguran delom imovinskim osiguranjem, aodšteta se isplaćuje ako je automobil oštećen ne krivicom vlasnika, u saobraćajnomudesu. Dakle, oštećenje automobila je nastalo zbog nesrećnog slučaja u saobraćaju(saobraćajni udes) krivicom trećeg učesnika te će osiguranje nadoknaditi štetu, aliautomobil je osiguran i od odgovornosti, koja će se nadoknaditi ako vlasnik automobilasvojim automobilom uzrokuje nesrećan slučaj, a pri tome povredi treću osobu.Osiguranje imovine i odgovornosti se bitno razlikuje od životnog osiguranja,Prvo, polise imovinskog osiguranja emituju se na krei rok, obično na godinu dana ili kraćiperiod. Drugo, s' obzirom na činjenicu da je životno osiguranje ograničeno na gotovosamo jedan slučajni događaj, osiguravajuća društva imovine i odgovornosti osiguravajuod mnoštva različitih događaja. Konačno, iznos ili veličinu potencijalnog gubitka jemnogo teže predvideti i proceniti nego kod životnog osiguranika. Zato ove navedenekarakteristike osiguravajućih društava imovine i odgovornosti uzrokuju da ova vrstaosiguravajućih društava drže u svojim imovinskim portfeljima mnogo više likvidneimovine u odnosu na osiguravajuća društva životnog osiguranja. Upravo grafikon 5.pokazuje ukupne isplaćene štete u periodu od 1991-2000. godine. Isplaćeni visokiodštetni zahtevi od strane osiguravajućih društava imovine i odgovornosti pokazuje da jenajbitnije obezbediti značajnu likvidnost.


Grafikon 5: Godišnje katastrofalne štete osiguravajućih društavaimovine i odgovornosti u SAD-u252320Iznos štete (u mil $)15105471586396501991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000Imovinsko osiguranje može se obezbediti ili u obliku polisa poznatih opasnosti(named-peril policies) ili u obliku polisa otvorenih opasnosti (open-peril policies). Polisepoznatih opasnosti emituju se u cilju osiguranja od finansijskih gubitaka i to prevashodnoonih koji su posebno naznačeni u polisi, s' obzirom na činjenicu da polise otvorenihopasnosti osiguravaju od finansijskih gubitaka svih opasnosti osim onih koji su isključeniiz polise. Na primer, mnogi vlasnici kuća u ravničarskim područjima traže da kupeosiguranje za slučaj poplave odnosno opasnosti od izlivanja reka. 46 Ovo osiguranjenadoknađuje štete isključivo koje nastaju kao posledica izlivanja reka, odnosno poplave,tako da je reč o polisi poznatih opasnosti (named-peril policies). Dok, vlasnici stambenihobjekata sa polisama osiguranja koje nadoknađuju finansijske gubitke na stambenimobjektima izazvanih požarom, olujom, udarom groma i ostalih oštećenja, su primer polisaotvorenih opasnosti (open-peril policies).Osiguranje od odgovornosti (casualty insurance) osigurava od finansijskihgubitaka zato što odštetni zahtevi nastaju iz nehata (negligence). Obavezno osiguranje nekupuju samo preduzeća koja mogu biti tužena zbog neispravnosti proizvoda, već takođemnoge različite profesije obuhvatajući lekare, advokate, pa i građevinske preduzimače. S'obzirom na rizik izložene jedinice u polisama imovinskog osiguranja, sam rizik serelativno lakše može predvideti i praktično je uobičajeno ograničenje na vrednostimovine, dotle rizik izložene jedinice u osiguranju od odgovornosti se mnogo težeodređuje.Rizik izložene jedinice u osiguranju od odgovornosti može imati dejstvo i posledužeg vremenskog perioda tzv. zakasneli efekat (long lag time) - često se odnosi naperiod posle okončanja na primer proizvodnje određenog proizvoda “tails”. Tako naprimer Mishkin i Eakins 47 navode primer osiguranja od odgovornosti putem podnošenjaodštetnih zahteva prema proizvođačima lakih aviona. Naime. tokom '50-tih, '60-tih i '70-46 „Setimo se opasnosti od poplave u Vojvodini u proleće 2006. godine, kada su nabujale reke Dunav i Tisapredstavljale opasnost od izlivanja iz svojih korita. Realizacijom opasnosti dogodila bi se šteta, bile bipoplavljene mnoge kuće i stanovi.“47 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, Addison Wesley,New York, page 532


tih godina prošlog veka Cesna (Cessna) i Pajper (Piper) proizvodili su lake avione koji sujoš uvek i danas u upotrebi. Međutim, kompanije često dobijaju tužbene zahteve kadajedan od ovih 30 ili 40 godina stari avioni se sruše. Premije osiguranja porasle suenormno tokom '80-tih godina prošloga veka, produžilo se vreme zakasnelog dejstva (lagtime) tako da su oba proizvođača i Cesna i Pajper odlučili da prekinu proizvodnjuprivatnih lakig aviona. Troškovi osiguranja od odgovornosti (obaveznog osiguranja)uticali su da cene lakih aviona budu van domašaja većine privatnih pilota.Inače, postoji ogromna popularnost oko visokih obeštećenja po osnovu obaveznogosiguranja u sudskim presudama. Ova obeštećenja prevazilaze ono što osiguravajućadruštva mogu da predvide. Kao rezultat premije obaveznog osiguranja, odnosnoosiguranja od odgovornosti nastavile su da se povećavaju, dok pojedine države svojomregulativom pokušavaju d aograniče iznose obeštećenja po osnovu obaveznog osiguranjapokušavajući da obuhvate sve troškove osiguranja. 48Reosiguranje (reinsurance). Jedan od načina na koji osiguravajuća društva mogusmanjiti svoju izloženost riziku je pribavljanje reosiguranja. Reosiguranjem seraspoređuje deo rizika na drugo društvo u razmenu za deo premije. Reosiguranjeomogućuje osiguravajućem društvu da zaključi polise na duži vremenski poriod zato štose deo polise zaista drži kod druge firme (reosiguranja).Oko 10% svih osiguravajućih društava imovine i odgovornosti je reosigurano.Manja osiguravajuća društva upotrebljavaju mnogo češće usluge reosiguranja nego većaosiguravajuća društva.Izdavalac polise, osiguravajuće društvo, obično više gubi od reosiguravača, takoda su problemi moralnog hazarda i negativnog izbora manje izraženi. To praktično značida postoji malo specifičnih informacija koje zahteva reosiguravač od osiguravača. Kaorezultat, zahtevanih jednostavnih informacija reosiguravača od osiguravača, tržištereosiguranja obuhvata relativno standardizovane ugovore. Problem na tržištu reosiguranjaje rizik od koga reosiguravač može odustati. Na primer, u SAD-u je posle 11. septembra2001.godine osnovan Savezni program reosiguranja (Federal Reinsurance Program). 491.1.6. Osnovni principi upravljanja osiguravajućimdruštvimaOsiguravajuća društva, slično bankama, su finansijski posrednici čijimposlovanjem se transformiše jedan oblik imovine u drugi oblik. Tako osiguravajućadruštva upotrebljavaju prihode po osnovu naplaćenih premija na osnovu emitovanihpolisa, da investiraju u imovinu kao što su državne ili korporativne obveznice, akcije,hipotekarne obveznice i ostale dužničke instrumente, zarađujući na imovini plasiranoj u48 Tako Zakonom o obaveznom osiguranju u Srbiji, osiguravaju se: putnici u javnom saobraćaju odposledica nesrećnog slučaja, vlasnici odnosno korisnici motornih vozila i priključnih vozila ododgovornosti za štetu trećim licima, vlasnici odnosno korisnici vazduhoplova od odgovornosti za štetupričinjenu trećim licima, depoziti građana kod banaka i drugih finansijskih organizacija. Zakonom jeutvrđena suma osiguranja koja predstavlja minimalni iznos obaveze. Tako visina osigurane sume za slučajsmrti putnika iznosi 8.000 evra, za slučaj invalidnosti 16.000 evra, za slučaj prolazne nesposobnosti 4.000evra.49 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 596


finansijske instrumente, a onda ta sredstva upotrebljavaju za isplatu odštetnih zahteva naosnovu emitovanih polisa. Konačni efekat je da osiguravajuća društva transformišuimovinu kao što su akcije, obveznice, hipoteke u polise osiguranja na osnovu kojihobezbeđuju utvršene usluge kao što su, isplata odštetnih zahteva, štedne planove. Akoosiguravajuća društva stvaraju proces transformisanja imovine efikasno obezbeđujućisvojim klijentima adekvatnu uslugu osiguranja po nižim troškovima i ako mogu daostvare visoke prinose na investirana sredstva u finansijske instrumente, osiguravajućadruštva će ostvariti profit, u suprotnom gubitak.Na početku je već ukazano na problem moralnog hazarda i negativnog izbora, uovom delu koncept moralnog hazarda i negativnog izbora biće objašnjen sa aspektapraktičnih specifičnosti upravljanja osiguravajućim društvom.U slučaju polise osiguranja, moralni hazard se povećava kada postojeći usloviosiguranja podstiču osiguranika da prihvati deo rizika na osnovu koga se povećavaverovatnoća isplate naknade osiguranja. Na primer, pojedinac koji ima polisu imovinskogosiguranja i na osnovu koje osiguranje nadoknađuje štete po osnovu provalne krađe,možda ne prihvati mere predostrožnosti i preventivne mere kako bi zaštitio svoju imovinuod provalne krađe, zato što će osiguravajuće društvo prihvatiti isplatu naknade štete akose dogodi provane krađa. Negativni izbor znači da će pojedinac verovatno steći iliostvariti isplatu naknade osiguanja kupujući polisu, na primer, obaveznog osiguranja. Naprimer, pojedinac koji boluje od teške bolesti želeće da zaključi polisu životnog izdravstvenog osiguranja na veću sumu osiguranja čime se osiguravajuće društvo izlažeogromnom potencijalnom gubitku. Oba problema i negativni izbor i moralni hazard mogurezultirati,k odnosno imaju za posledicu velike gubitke osiguravajućih društava,jednostavno zato jer ovi problemi vode ka većim nego što je uobičajeno isplatamaodštetnih zahteva. Minimiziranje negativnog izbora i moralnog hazarda smanjuje iznoseisplaćenih odštetnih zahteva, te zato se lakše može objasniti potreba za upravljanjemosiguravajućim društvom.Proveravanje (screening). Smanjenje negativnog izbora osiguravajuća društvapokušavaju da ostvare proverom i prikupljanjem informacija, da izdvoje lica koja imajunizak rizik osiguranja od onih koji imaju visok rizik. Procedura efikasne obradeinformacija je zato važan princip uppravljanja osiguranjem.Kada pojedinac aplicira (konkuriše) za neku vrstu osiguranja, bilo da je reč oosiguranju od autoodgovornosti ili životnom osiguranju, ili zdravstvenom osiguranju,najpre se osiguravajuće društvo upoznaje da li je reč o osobi muškog ili ženskog pola,starost, zdravstveno stanje, bračni status, navika pušenja, konzumiranja alkohola ili droge,ili broj kazni za prekoračenje brzine, broj nesrećnih slučajeva u saobraćaju, vrstuautomobila koji osigurava. Pored toga, osiguravajuće društvo koje se bavi poslovimaživotnog osiguranja zahteva zdravstvenu evaluaciju, odnosno medicinski pregled kogaobavlja nezavisna institucija, a koji obuhvata izveštaje o nalazima krvi i urina. Poputbanaka koje računaju kreditni rizik zajmoprimca, tako i osiguravajuća društva koristeprikupljene informacije da bi osiguranike svrstale u klase rizika – statistički procenjujukolika je verovatnoća realizacije osiguranog slučaja nekog potencijalnog osiguranika. NaOsnovu svih informacija prikupljenih i obrađenih, osiguranje donosi odluku o prihvatanjuili neprihvatanju osiguranika.


Premije prilagođene riziku (risk based premium). Formiranje premije osiguranjana osnovu visine rizika koji osiguranik navodi u apliciranju za premiju osiguranja,predstavlja sada već uobičajeni princip u upravljanju osiguranjem.Upravo je negativna selekcija razlog zbog koga je ovaj princip bitan u upravljanjuosiguravajućim društvom. Da bi se bolje shvatilo bitnost ovog načela u upravljanjuosiguravajućim društvom razmotrimo sledeći primer određivanja premije prilagođeneriziku. Pretpostavimo da su osiguranici, koji apliciraju za osiguranje od autoodgovornostidve mlade osobe, jedna osoba je muškog pola, druga ženskog pola, obe su neoženjene,odnosno neudate, a do sada nisu imale saobraćajne prekršaje niti su učestvovale usaobraćajnim udesima. Već na prvi pogled moglo bi se intuitivno zaključiti da će primijaosiguranja autoodgovornosti za mladu osobu muškog pola, neoženjenu biti veća nego zamladu osobu, ženskog pola, neudatu sa istim karakteristikama u pogledu saobraćajnihprekršaja i saobraćajnih udesa. Naime, statistički podaci isto tako potvrđuju da su mladićirizičniji u saobraćaju nego devojke, odnosno broj saobraćajnih prekršaja i udesa kojeizazivaju momci daleko je veći od broja onih koje izazivaju devojke.Pretpostavimo, međutim, da osiguravajuće društvo ne utvrđuje premije osiguranjaautoodgovornosti na klasifikaciji rizika, već na osnovu prosečnog kombinovanog riizikaza muškarce i za žene. Sada bi mlada osoba, ženskog pola, neudata, plaćala višu odprosečne premije osiguranja, dok bi mlada osoba muškog pola, neoženjena, plaćala ispodprosečnu premiju. Budući da premija koju plaća mlada osoba muškog pola, neoženjena,nije dovoljna da pokrije troškove eventualnog udesa koji on može sa više verovatnoćedoživeti, takvo osiguravajuće društvo najverovatnije može ostvariti gubitak. Takođe,osiguravajuće društvo može napustiti mlada osoba ženskog pola, neudata zato jer bi onaplaćala preskupu premiju osiguranja te da aplicira za polisu osiguranja kod nekog drugogosiguravajućeg društva. Praktično, osiguravajuće društvo može ostvariti profit samo akonaplati premiju osiguranja prilagođenu visini i klasifikaciji rizika. 50Restriktivne odredbe (restrictrive provisions) kada se radi o polisama osiguranjapredstavljaju dobar način, ali i instrument upravljanja osiguravajućim društvom u ciljusmanjenja moralnog hazarda osiguranika. Kao instrument upravljanja osiguravajućimdruštvom, one sprečavaju i obeshrabruju osiguranike da se upuste u rizične aktivnosti,čijom realizacijom bi odštetni zahtevi bili izvesniji. Dakle, verovatnoća ralizacijeodštetnog zahteva bi bila veća upravo zbog aktivnosti koje bi preduzimao osiguranih.Tako na primer, osiguravajuća društva životnim osiguranjem imaju odredbu u svojimpolisama na osnovu koje osiguravajuće društo ne isplaćuje odštetni zahtev u slučajusamoubistva osiguranika. Na osnovu restriktivnih odredbi osiguravajuće društvo zahtevaodređeno ponašanje od osiguranika. Od preduzeća koje se bavi iznajmljivanjem skutera,može se zahtevati da njihovim zakupcima obezbedi i zaštitne kacige, kako bi seosiguranicima nadoknadila šteta u slučaju saobraćajnog udesa. Dakle, zabranomodređenog ponašanja osiguranika smanjuje se moralni hazard osiguranika.Sprečavanje prevare (prevention of fraud). Osiguravajuća društva su suočena samoralnim hazardom osiguranika. Jedan od instrumenata upravljanja osiguravajućimdruštvom je i sprečavanje prevare, jer se osiguranik može služiti neosnovanim odštetnimzahtevima, ili tražiti naknadu štete čak i onda kada se nesrećni slučaj nije ni dogodio. Naprimer, osoba koja ne poštuje restriktivne odredbe iz ugovora o osiguranju, i pored toga50 Frederic S. Mishkin, (2003) “Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta“, Data status,Beograd, strana 292


može zahtevati isplatu naknade štete. Na osnovu ovog principa u upravljanjuosiguravajućim društvom, naknada štete će se isplatiti samo onim osiguranicima čiji suodštetni zahtevi su validni.Poništenje osiguranja (cancellation of insurance). Takođe važan princip uupravljanju osiguravajućim društvom je spremnost osiguravajućeg društva da poništipolisu osiguranja. Osiguravajuće društvo, dakle, može obeshrabriti osiguranika pretnjomda će poništiti polisu ako se osiguranik bavi aktivnostima koje će učiniti da šteta budeizvesnija.Franšiza (deductibles). Franšiza je fiksni iznos za koji osiguravajuće društvosmanjuje ukupan iznos naknade štete. U ugovorima osiguranja kasko automobila, odbitakse kreće u iznosu od 5-10% što podrazumeva da će osiguravajuće društvo isplatiti ukupnusumu osiguranja po odbitku datog fiksnog iznosa od 5-10 procenata. Tako na primer, akoje fakturna vrednost automobila, i troškovi prevoza, carine i poreza (PDV) 1.000.000dinara, a franšiza 10%, to znači da će u slučaju krađe automobila, osiguravajuće društvoisplatiti naknadu od 900.000 dinara. Na taj način pomoću franšize, osiguravajuće društvosmanjuje moralni hazard osiguranika. Osiguranik će prilikom podnošenja zahteva zanaknadu štete biti na gubitku za iznos franšize. Ta činjenica verovatno će primoratiosiguranika da bolje upravlja svojim automobilom kako ne bi došlo do realizacijeodštetnog zahteva, jer tada i osiguranik za iznos franšize učestvuje u naknadi štete.Budući da se na ovaj način, upotrebom franšize smanjuje moralni hazard osiguranika,osiguravajuće društvo će biti u mogućnosti da smanji premiju i na taj način smanjipremiju u narednom periodu, te tako osiguraniku nadoknadi postojanje odbitka. Drugo,funkcija franšize je eliminisanje administrativnih troškova obrade manjih odštetnihzahteva, u pogledu njihove visine, na taj način što se osiguranik stavlja u poziciju da samsnosi deo troškova naknade.Podela rizika. Ako osiguranik snosi jedan deo troškova sa osiguravajućimdruštvom u naknadi štete, u procentualnom iznosu, takav odnos osiguranika iosiguravajućeg društva naziva se podela rizika. Tako na primer, u zdravstvenomosiguranju, osiguravajućim društvima ove vrste osiguranja može se pokriti 80% naknadeštete, a osiguranik plaća 20% posle izuzimanja franšize (odbitka). I podelom rizika sesmanjuje moralni hazard, kao i upotrebom franšize. Tako će osiguranik manje odlaazitikod lekara bez potrebe, jer to podrazumeva i veće troškove samog osiguranika. Praksa jepotvrdila da je podela rizika dobar princip upravljanja osiguravajućim društvom.Ograničenje sume osiguranja (limits on the amount of insurance). Važan principupravljanja osiguravajućim društvom je oograničenje iznosa sume osiguranja, pa čak iako je osiguranik voljan da za osiguranje plati više. Visoke osigurane sume, doprineće daosiguranik bude isključivo na dobitku, ili da osiguranik ima korist po čak i da zaradi, akobi se upustio u rizične aktivnosti koje isplatu osiguranja čine izvesnom, a što će ondadoprineti povećanju moralnog hazarda osiguranika. Tako ako bi osiguranik osigurao svojnovi automobil na sumu osiguranja koja je viša od cene koju je on platio, osiguranik seneće truditi da spreči krađu automobila. Ako bi automobil bio ukraden, tada biosiguravajuće društvo isplatilo veću sumu naknade štete, pa će osiguranik ponovo kupitinov, ali i bolji automobil od prethodno ukradenog. A kada su sume osiguranja jednakevrednosti osigurane imovine, po odbitku franšize, tada će osiguranik pretrpeti jedan deoštete, ako se dogodi osigurani slučaj. Osiguravajuća društva moraju upravljati sumomosiguranja kako ne bi izazvali moralni hazard osiguranika koji uzrokuju gubitkeosiguravajućih društava.


Efikasno upravljanje osiguravajućim društvom podrazumeva primenu navedenihprincipa, kroz. prikupljanje i proveru potencijalnih osiguranika, utvršivanja premijaprilagođenih riziku, primenom restriktivnih odredbi, sprečavanjem prevara,poništavanjem ugovora o osiguranju, primenom franšiza, podelom tizika iograničavanjem sume osiguranja. Navedeni principi upravljanja smanjuju uticajnegativnih efekata moralnog hazarda i negativnog izbora, zato što ograničavajuosiguranika da preduzme one aktivnosti na osnovu kojih će povećati verovatnoću ishodaosiguranog slučaja.1.1.6. Penzioni fondovi (Pensions Fund) i penzijskiplanoviPenzioni fondovi i penzijski planovi su institucionalni investitori koji obezbeđujupojedincima sigurnost i stavilnost prihoda posle okončanja radnog veka. Mešutim, nepostoji bitnih razlika između dobrovoljnih penzijskih fondova i penzijskih planova.Naime, dobrovoljni penzijski fond se organizuje radi prikupljanja novčanih sredstavauplatom penzijskog doprinosa od strane obveznika uplate i ulaganja tih sredstava saciljem povećanja vrednosti imovine fonda. 51 Ovim fondovima kao i penzijskimplanovima upravljaju društva za upravljanje fondom. Poslodavac, udruženje poslodavaca,profesionalno udruženje i sindikat mogu organizovati penzijski plan i zaključiti ugovor sadruštvom za upravaljanje koji se organizator obavezuje da vrši uplate penzijskogdoprinosa za račun zaposlenih, odnosno članova sindikata i da plaća naknadu za uslugedruštvu za upravljanje, a društvo za upravljanje se obavezuje da ulaže prikupljenanovčana sredstva i omogući povlačenje i raspolaganje akumuliranim sredstvimačlanovima plana. 52 Jedino što se penzijski planovi mogu organizovati unutar jednogpreduzeća, pri čemu poslodavac može organizovati penzijski plan za svoje zaposlene, i tonajčešće čine. 53Međutim, penzijski fondovi i planovi se razlikuju od klasičnih finansijskihposrednika, po tome što su oblik indirektnog posedovanja finansijskih instrumenata odstrane krajnjih investitora. Penzijski fondovi i penzijski planovi ne emituju sekundarnefinansijske instrumente. Ovi finanasijski posrednici imaju obavezu da obezbede penzijesvojim članovima, pa su zbog toga pod stalnom kontrolom države.Upravo zato penzijski fondovi i planovi imaju obavezu izveštavanja svojihčlanova, ali i regulatornih institucija. Na snažan razvoj penzionih fondova i planova imalaje država svojim poreskim podsticajima odnosno olakšicama. Naime, najčešće sudoprinosi koje su uplaćivali poslodavci u fond ili plan, za svoje zaposlene odbijali su seod poreza na dobit, a poreska politika podstakla je i zaposlene na uplatu doprinosa u51 „Službeni glasnik RS“ br. 85/05 „Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima“52 „Službeni glasnik RS“ br. 85/05 „Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima“53 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb,strana258


fondove i planove, jer su ti doprinosi uplaćeni u fond predstavljali odbitnu stavku uporezu na dohodak fizičkih lica. Kasnije se omogućilo i samozaposlenim licima da imajusopstvene planove. Prvi takvi u SAD-u osnovani su pod nazivom Keoghov plan iindividualni penzijski računi (Individual Retirement Account – IRA).Budući da su penzije koje penzioni fondovi isplaćuju svake godine predvidljive,penzioni fondovi investiraju u dugoročne finansijske instrumente, tak da pretežni deofonda čine akcije, obveznice i hipotekarne obveznice. Društva koja upravljaju penzionimfondovima po pravilu ostvaruju visoke prinose i kroz diverzifikaciju finansijskihinstrumenata ostvaruju smanjenje rizika naročito kreditnog i kamatnog rizika. Zato su seinvesticione strategije penzionih fondova umnogome promenile. U drugoj poloviini 20.veka od ulaganja isključivo u obveznice, i to državne, penzijski fondovi su počeli tokom'50-tih i 60-tih godina prošlog veka usled rasta cena akcija da menjaju svoju investicionustrategiju i da ulažu i u akcije, koje sada komponuju 2/3 imovinskog portfelja penzijskihfondova, pa su zato oni najjači institucionalni investitori.Takođe, na razvoj penzijskih fondova, doprinela je činjenica da su veliki brojpenzijskih sistema kojima upravlja država u stanju bankrotstva. Penzijski sistemi tekućegfinansiranja (pay-as-you-go) PAYS koji je vladao tokom najvećeg dela 20. veka ima dvafundamentalna nedostatka 54 : (1) nisu uzimali u obzir globalne demografske trendovesmanjenja stopa feritliteta i (2) razvoj medicine kojim se produžava očekivano trajanježivota. Kao rezultat, mnoge zemlje OECD-a suočiće se sa smanjenjem radno sposobnogstanovništva posle 2010. godine. Ovo će se efektuirati na takozvani racio starosnezavisnosti (odnos aktivnih radnika i penzionera). Budući da postoji gornja granica kolikomože da se poveća starosna granica za penzionisanje i koliko mogu da se podignu porezina zarade, pre ili kasnije penzioni sistemi će morati da počnu da smanjuju penzije, što jeznak da je sistem u stanju bankrotstva.Prema Međunarodnoj praksi i Međunarodnim računovodstvenim standardimapostoje dve vrste prviatnih penzija. 55 Najpre, ako se uzme u obzir metod isplaterazlikujemo:- ako se isplate penzija određuju na osnovu doprinosa uplaćenih u fond i zaradekoja se njime ostvari, onda je reč o planovima sa definisanim doprinosima.Ovakvim penzijskim planovima u kojima se iznos budućih penzija određuje naosnovu doprinosa koji uplaćuje poslodavac, zaposleni ili i poslodavac izaposleni kao i na osnovu poslovne efikasnosti i investicionih prihoda fondanazivaju se penzioni planovi sa definisanim doprinosom (DefinedContribution Plan - DC). Na ovaj način definisani planovi obezbeđujuzaposlenima individualne račune i avansno su finansirani, a tehnički uveksolventni. Sredstva sa pojedinačnog računa su takođe u potpunosti prenosiva,jer zaposleni koji odlaze iz preduzeća mogu da prebace svoja sredstva u plandrugog poslodavca. Ovaj program daje zaposlenima veliku slobodu u pogledusa ušteđenim novcem na individualnom računu, alokacijom investicija itrošenjem u penziji. DC planovi su isključivo vođeni motivom korišćenjaporeskih olakšica i nastojanjem države da poveća penzijsku štednju.54 Rosa Chiappe, (2004) „Reforma penzijskih sistema“, 3. Međunarodna konferencija Beogradske berze,Beograd, strana 178-18955 Dejan Šoškić, (2001) „Ostale finansijske institucije“, Savezna komisija za HOV i finansijska tržišta,Beograd, strana 114, „Autor naziva privtne penzijske planove kapitalskim penzijskim fondovima“


- planovi sa definisanim naknadama (Defined Benefit Plan – DB) 56 supenzijski planovi u kojima se iznosi koji treba da se isplate u vidu penzijeodređuju pomoću formule koja se zasniva na prihodima i/ili godinama i stažuzaposlenog. Ova druga vrsta penzionog plana može se razlikovati na osnovutoga kako je fond finansiran. Zato i isplata penzije zavisi od finansijskogstanja plana, mogućnosti uplatilaca doprinosa da vrše buduće uplate doprinosatom planu kao i investicione uspešnosti i poslovne efikasnosti plana. Plandefinisane naknade zato zahteva savet aktuara radi ocene finansijkog stanjaplana. Ovakav sistem penzija se koristi u stabilnim, hijerarhijski uređenimpreduzećima. Zarade koje su se u kasnijim godinama povećavale i otpremnine,podsticale su duga zadržavanja na istim radnim mestima koja su se napuštala uodređenoj starosnoj dobi penzionisanja. Međutim, ove stimulacije su ometaleono što poslodavci i zaposleni u novim proizvodnim sistemima najviše cene –mobilnost i fleksibilnost. Zato su penzioni planovi koje nude i organizujuposlodavci sve ređi. Na današnjem tržištu radne snage, potreba za mobilnošćumeđu zaposlenima sa višim prihodima – koji su primarni učesnici ovakvihplanova – potkopala je njihovu privlačnost. Tako da su ovi planovi zamenjeniplanovima sa definisanim doprinosima koji omogućavaju mobilnost ipostavljaju ograničene zahteve poslodavcima.Međutim, penzijski fond ili plan sa definisanim isplatama može biti potpunofinansiran (fully funded), ako su doprinosi koji se uplaćuju u njega i zarade investicionekoje se na osnovu njih ostvaruju dovoljni za isplatu prethodno definisanih isplata kada zato dođe vreme. Ukoliko doprinosi i investicione zarade nisu dovoljni, fond ili plan jenedovoljno finansiran (under funded). Ako su doprinosi i investicione zarade iznadpotrebnih unapred definisanih isplata fond je prefinansiran (overfunded). Tako na primerako bi pojedinac uplaćivao godišnje 1.000 dinara u svoj penzioni plan a kamatna stopa je10% godišnje, nakon 10 godina doprinosi i ostvarena investiciona zarada iznosićepribližno 17.530 dinara. 57 Ako unapred definisana isplata penzija iznosi 17.530 dinara ilimanje fond je potpuno finansiran, jer će doprinosi i investicione zarade u potpunostipokriti isplate penzija. Ako definisana isplata penzija iznosi 20.000 dinara fond jenedovoljno finansiran budući da doprinosi i investicione zarade neće pokriti unapreddefinisan iznos.Inače, unapred definisana isplata (penzija) utvrđuje se uobičajeno na osnovuformule koja koristi broj godina radnog staža i iznos zarade zaposlenog. Tako se godišnjiiznos penzione naknade može izračunati: 58Godišnja isplata = 2% × prosečna trogodišnja zarada × godine staža (3)56 Rosa Chiappe, (2004) „Reforma penzijskih sistema“, 3. Međunarodna konferencija Beogradske berze,Beograd, strana 18057 Doprinos od 1.000 dinara za prvu godinu nakon desete godine iznosiće:1.000×(1+0,1) 10 =1.000×2,593742=2.593,74; doprinos od 1.000 dinara posle 9 godina iznosiće1.000×(1+0,1) 9 =1.000×2,35794=2.357,94; a poslednje 10 godine vredeće 1.000×(1+0,1) 1 =1.000×1,1=1.100dinara. Kada se saberu svi ovi iznosi dobijamo vrednost svih doprinosa i zarad ostvarnih na osnovudoprinosa uplaćenih posle 10 godine, ili:2.593,7+2.357,9+2.143,58+1.948,71+1.771,56+1.610,51+1.464,1+1.331,0+1.210,0+1.100=17.531,06dinara58 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, Addison Wesley,New York, page 536


Na osnovu date formule, ako je zaposleni radio 35 godina, a prosečna zaradatokom poslednje 3 godine je 20.000 dinara, godišnja penzija će biti:0,02 × 20.000 × 35 = 14.000 dinara (4)Privatni penzioni planovi finansirani su od strane poslodavaca, sindikata ipojedinaca, a njima upravljaju banke, životna osiguranja ili društva za upravljanjefondom. Imaju rapidan rast, primera radi u SAD-u vidi grafikon 6.Grafikon 6: Broj amerikanaca pokrivenih privatnim penzijskim planovimau periodu od 1975 – 1999. godine8070broj osiguranika u milionima60504030201001975 1977 1979 1981 1983 1985 1987 1989 1991 1993 1995 1997 1999Izvor: Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”,Addison Wesley, New York, page 538Takođe imaju izuzetno diverzifikovan imovinski portfelj sa naglašenom ulogompozicije penzijskih planova na tržištu akcija:Grafikon 7:Struktura imovinskog portfelja penzijskih planova


HOV FED-a4%oročeni depoziti1%korporativneobveznice7%ostalo5%državneobveznice14% akcije69%2.. Rizik i osiguranjeVerovatno ste do sada bili očevidac neke saobraćajne nesreće, ili ste videlivatrogasno vozilo ili automobil hitne pomoći kako sa uključenim rotacionim svetlom izaglušujućom, zavijajućom sirenom jure prema mestu na kome se dogodio nesrećnislučaj. Svi navedeni događaji utiču na pojedinca, na njegova osećanja. Najpre se gotovosvako od nas zapita šta se dogodilo, nakon saznanja o nastanku i posledicama nesrećnogslučaja, nadiru osećanja sažaljenja i brige zbog ishoda nesrećnog slučaja, odnosnonastalih gubitaka i štete, a onda gotovo svako od nas odahne zato što nije pretrpeogubitak. jasno je da nesrećni slučaj nije direktno pogodio sve pojedince, odnosno gubitaksu pretrpeli pojedinci, dok su ostali prošli sretno, bez uticaja nesrećnog slučaja. Međutim,nesreća ne bira i može se dogoditi svakom od nas. Upravo ta konstatacija da se nesrećamože dogoditi svakom pojedincu, ali da se ne može sa sigurnošću reći hoće li se dogoditiili ne u budućnosti stanje je koje se naziva rizik (risk). Rizik je sastavni deo čovekovogživota i upravo zato on je predmet izučavanja i upravljanja, odnosno rizik je jedan odbitnijih elemenata, ako ne i osnovni elemenat osiguranja.Ne postoji jedinstvena definicija rizika. U svetu funkcionišu mnogobrojni rizici,koji imaju različit uticaj na život ili imovinu svakog pojedinca, ili ekonomske jedinice. 59Mnogobrojni uzročnici rizika samo još više multiplikuju definisanje rizika. Praktično,kada kažemo da postoji rizik to onda znači da u datoj rizičnoj situaciji postoji neizvesnost(uncertainty) u pogledu ishoda i verovatnoće da li će ishod biti nepovoljan.59 Joel Bessis, (1998) „Risk Management in Banking“ John Wiley&Sons, England, page 3-10


Ekonomisti, statističari, teoretičari odlučivanja,k bankari, osiguravači – svako odnjih na svoj način posmatra pojam odnosno definišu rizik. Tako, pojam rizik definiše sekao: (1) mogućnost gubitka, (2) verovatnoća gubitka, (3) neizvesnost, (4) odstupanjestvarnih od očekivanih rezultata, ili (5) verovatnoća vilo kog ishoda koji nije očekivan. 60Dakle, iako ne postoji opšta definicijarizika, postoje zajednički elementi u navedenimdefinicijama, a to su: neizvesnost i gubitak. Rizik se zato tradicionalno definiše u odnosuna neizvesnost i gubitak. Na osnovu ovih zajedničkih elemenata Rejda 61 definiše rizik kaoneizvesnost u pogledu ostvarivanja gubitka. Na primer, postoji rizik smrtnog slučaja uautomobilskoj nesreći zato što postoji neizvesnost, postoji rizik plućnih bolesti kodpušača, zato što postoji neizvesnost, i postoji rizik da student ne položi ispit, zato štopostoji neizvesnost ishoda. Značenje neodređenog ishoda implicitno je u svimdefinicijama rizika. Kada postoji rizik mora postojati barem dva moguća ishoda. Akoznamo da će se gubitak dogoditi, tada ne postoji rizik. Pored neizvesnosti, potrebno je danajmanje jedan od mogućih ishoda bude nepoželjan, a to može biti gubitak u opštemsmislu, odnosno nešto što pojedinac poseduje je izgubljeno.Brlo jednostavnu, ali i veoma preciznu definiciju rizika daju T. Vaughan i E.Vaughan 62 po kojo je rizik stanje u kome postoji mogućnost negativnog odstupanja odpoželjnog ishoda koji očekujemo ili kome se nadamo. Reč je dakle o kombinacijimogućih okolnosti u realnom svetu. U kombinaciji mogućih ishoda postoji i mogućnostgubitka. Sama činjenica da je nepovoljan ishod moguć podrazumeva da postojiverovatnoća realizacije mogućeg ishoda koja se kreće u intervalu od 0 – 1, što znači dadogađaj nije sigurno ostvariv, ali nije nemoguće da se ostvari. Praktično činjenica da biishod mogao biti različit od očekivanog predstavlja verovatnoću realizacije gubitka ilirizik. Pojedini autori pokušavaju kroz sveobuhvatnije definisanje rizika, da ukažu na svukompleksnost delovanja rizika, pa onda i definisanja. Tako, na primer, D. Mrkšić 63 , rizikdefiniše na način da je rizik mogući, ekonomski štetan, neizvestan događaj, na kojiosiguranik ili neka druga zainteresovana lica, ne mogu da utiču, a istovremeno pogodanda bude predmet osiguranja. Sa druge strane pojedini autori krajnje jednostavno definišurizik kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja. 64 Takođe, rizik sevezuje samo za nastupanje ekonomski štetnog događaja, te B. Marović 65 definiše rizik kaonastupanje ekonomski štetnog događaja. A P. Šulejić 66 definiše rizik kao budućineizvestan događaj čijim ostvarenjem može nastati neka šteta, ili čak neka korist.No, kada je reč o osiguravajućim društvima, aktuari predviđaju određeni broj iiznos gubitaka, te naplaćuju premiju osiguranja koja se zasniva na očekivanjima. Tajočekivani ishod od strane osiguravajućeg društva predstavlja iznos predviđenih gubitaka,pa je sa stanovišta osiguravajućih društava prihvatljiva definicija da je rizi verovatnoćanegativnog odstupanja gubitka od očekivanog ishoda.2.1. Objektivni i subjektivni rizik i neizvesnost60 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb,strana 461 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 362 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb,strana 563 Dragan Mrkšić, (1999) „Osiguranje u teoriji i praksi“, Alef, Petrovaradin, strana 4964 Jelena Kočović, Predrag Šulejić, (2002) „Osiguranje“, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, strana 5865 Boris Marović, (2001) „Osiguranje i špedicija“, Stylos, Novi Sad, strana 3566 Predrag Šulejić, (2005) „Pravo osiguranja“. Dosije, Beograd, strana 83


U dosada navedenim definicijama rizika, postoje zajednički elementi, a to su:neizvesnost i gubitak. Vrlo često gotovo da se „rizik“ i „neizvesnost“ koriste kaosinonimi. Potrebno je međutim objasniti tu naglašenu vezu izmešu rizika i neizvesnosti.Naime, neizvesnost se odnosi na stanje koje karakteriše mogućnost da se dogodi nekidogađaj ili se ne dogodi. Dakle, ne postoji dovoljno znanja o događaju, da li će se ondogoditi ili ne. Neizvesnost je suprotno stanje od stanja izvesnosti, u kom stanju vladaznanje i sigurnost o tome da li će se neki dogašaj dogoditi ili ne. Na primer, ako bacitekockicu, ne znate sa sigurnošću da li će kocka pasti na broj 6. Ali zato ako pripremiteneki ispit, onda sa sigurnošću i znanjem možete tvrditi: „Siguran sam da ću položitiispit!“. Neizvesnost je rezultat nedostatka znanja o budućim ishodima.Isto tako neizvesnost se odnosi ne samo na nedostatak znanja o budućimishodima, nego se neizvesnost odnosi i na verovatnoću. Tako na primer, pojedini događajikoji su neostvarivi (neizvesni), verovatnoća je jednaka nuli, dok izvesni događaji imajuverovatnoću nastanka jednaku 1. U terminima verovatnoće neizvesnost znači da severovatnoća procenjuje između 0 i 1. Upravo zato, pojedini autori izjednačavajuneizvesnost i rizik. Bolje rečeno, govore o neizvesnosti i subjektivnom i objektivnomriziku.Postojanje rizika, situacije ili spleta okolnosti u kojima se može dogoditi gubitak,stvara neizvesnost kod pojedinca koji prepoznaje rizik. Uverenje pojedinca, ili paknepostojanje uverenja o određenom činjeničnom stanju može ali i ne mora biti jednako sastvarnim stanjem.Zato subjektivni rizik (subjective risk) se definiše kao individualno shvatanjerizika, 67 ili subjektivni rizik se definiše kao neizvesnost zasnovana na individualnommentalnom shvatanju rizika ili individualnom shvatanju rizika. 68 Tako, na primer,pojedinac može shvatiti rizik i u onim situacijama kada rizik i ne postoji. Takođe,pojedinac može propustiti da uoči postojanje rizika, i da ga na taj način shvati, u onimsituacijama kada rizik stvarno postoji. Subjektivni rizik, dakle, utiče na odluke ljudi. Naprimer, nakon dužeg vremena provedenog u restoranu na nekoj proslavi, vozačautomobila može pokušati da se odveze do svog stana, u pijanom stanju. Za vozača, upijanom stanju, to će biti neizvesno putovanje do stana, s' obzirom na činjenicu da postojimogućnost da ga zaustavi policija upravo zbog vožnje u pijanom stanju i da ga policijakazni oduzimanjem vozačke dozvole. Ovakva mentalna neizvesnost, odnosnopojedinačno shvatanje rizika naziva se subjektivni rizik. Tako delovanje subjektivnogrizika različito je zavisno od pojedinca do pojedinca. Dve osobe, u istoj situaciji moguimati različitu percepciju rizika, a njihovo ponašanje, može biti u zavisnosti od njihovepercepcije rizika, različito. Ako pojedinac ima ogromnu individualnu percepciju rizikapovezanu sa događajem koji je prouzrokovao gubitak, ponašanje takvih osoba može bitineprirodno, odnosno izveštačeno. Zato visok subjektivni rizik čest rezultira ukonzervativnom, umerenom ili obazrivom ponašanju, dok nizak subjektivni rizik rezultirau manje konzervativnom ponašanju. Na primer, vozač koga sam naveo prethodno uprimeru, svestan je činjenice da je on konzumirao na proslavi previše alkohola. Zato onmože nadoknaditi tu svoju pojedinačnu neizvesnost dajući nekom drugom da upravljaautomobilom ko nije u pijanom stanju, ili da ostavi parkiran auto i da se odveze do kućetaksijem. Drugi vozač, u istoj situaciji, može prihvatiti rizik da ga zaustavi i kazni67 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb,strana 668 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 4


policijska kontrola. Praktično ovaj drugi vozač može voziti neopreznije i nemarnije iizlagati se opasnosti da svojom vožnjom automobila u pijanom stanju bude zaustavljen odstrane policije i kažnjen. Zato po pravilu, manji subjektivni rizik rezultira u manjekonzervativnom ponašanju i obrnuto, viši subjektivni rizik rezultira umerenije ikonzervativnije ponašanje,Budući da pojedinci ponekad donose svoje odluke na bazi subjektivnog rizika, ane na bazi objektivnog rizika što bi bilo realnije da pojedinac donosi svoje odluke na bazistvarnog, objektivnog rizika. Tako bolja informisanost smanjuje neizvesnost, odnosnopoboljšava subjektivnu procenu rizika i onda boljem odlučivanju. Objektivni rizik(objective risk)se naziva još stepen rizičnosti, a definiše se kao relativno odstupanjestvarnog od očekivanog gubitka. Na primer, pretpostavimo da osiguravajuće društvoimovinskim osiguranjem ima u svom portfelju 10.000 stanova osiguranih na duživremenski period, a da se u proseku 1% odnosno 100 stanova ošteti u požaru tokomgodine. 69 Međutim, ako bi se u požaru oštetilo manje od proseka dugogodišnjeg, odnosnomanje od 100 stanova, 70 ili više od 100 stanova. Znači da postoji odstupanje od proseka,odnosno odstupanje, na primer, 10 odštećenih stanova od očekivanog proseka, iliodstupanje u iznosu od 10 procenata, Ovo relativno odstupanje stvarnog od očekivanog(prosečnog) naziva se objektivni rizik.Objektivni rizik se smanjuje ako se broj izloženih jedinica riziku povećava.Drugim rečima, objektivni rizi varira (menja se) inverzno sa kvadratnim korenom brojaslučajeva koji se posmatraju. A ovaj rezultat se meri standardnim odstupanjem ilistandardnom devijacijom. Naime pretpostavili smo da se 10.000 stanova osigura odpožara, a objektivni rizik je 10/100 ili 10 procenata. Pretpostavimo da imamo milionstanova osiguranih od požara. Očekivani (prosečan) broj stanova koji će biti oštećen upožaru je sada 10.000 stanova, dok je odstupanje stvarnog od očekivanog (prosečnog)gubitka samo 100 stanova. Tako je sada objektivni rizik sada 1%, odnosno 100/10.000.Prema tome, ako se kvadratni koren broja stanova poveća, od 100 u prvom primeru, na1.000 u drugom primeru, odnosno za 10 puta, objektivni rizik se smanjuje za 1/10 odnjenog prethodnog nivoa.Objektivni rizik može se statistički izračunati nekom od mera disperzije, baš kaošto je standardna devijacija ili koeficijent varijacije. Zato što se objektivni rizik možetačno, precizno utvrditi, on je idealno sredstvo za osiguravajuća društva, portfoliomenadžere, investicione savetnike, dakle sve one učesnike koji se bave riskmenadžmentom ili upravljanem rizikom (risk management). Ako broj izloženih jedinicaraste, osiguravajuće društvo može predvideti svoje buduće gubitke, na osnovu prethodnihiskustava jer se osiguravajuće društvo može osloniti na delovanje Zakona velikih brojeva(The Law of Large Numbers). Zakon velikih brojeva nam pokazuje da ako se brojizloženih jedinica riziku povećava, mnogo bliže će se iskustvo o stvarnim gubicimapribližiti iskustvima o očekivanim (prosečnim) gubicima. Na primer, ako se povećavabroj posmatranih stanova, u portfelju osiguravajućeg društva, veći je stepen tačnosti upredviđanju broja stanova koji će biti oštećeni u požaru. Praktično sa rastom broja69 “Taj prosek osiguravajuća društva izrađuju na bazi prethodnih iskustava i izrađuju predvišanja ogubicima za koje se očekuje da će se dogoditi i naplaćuju premiju na osnovu ovih predviđanja.“70 “Službeni glasnik RS”, br. 13, 2005. godina. “Prosečan broj šteta prema propisima u Srbiji, naziva seprosečani merodavni tehnički rezultat, što predstavlja aritmetičku sredinu godišnjeg merodavnog tehničkogrezultata koji se dobija kao količnik merodavnih šteta i merodavnih tehničkih premija u samopridržaju u tojgodini iskazano kao decimalni broj zaokružen na četiri decimale.”


izloženih jedinica riziku ili osiguranika u osiguravajućem društvu smanjuje se objektivnirizik.2.1.1. Verovatnoća gubitkaVerovatnoća gubitka tesno je povezana sa pojmom rizika. Naime, verovatnoćagubitka definiše se najčešće kao verovatnoća da će se neki nesrećni slučaj dogoditi. 71Slično riziku i neizvesnosti, verovatnoća gubitka se može posmatrati kao subjektivna iobjektivna verovatnoća gubitka (štete).Objektivna verovatnoća gubitka (objective probability) predstavlja dugoročnurelativnu frekvenciju (učestalost) nekog slučajnog događaja zasnovanu na pretpostavkamabeskrajnog broja posmatranja i nepromenjenim ishodišnim (osnovnim) uslovima. Naime,objektivna verovatnoća može se odrediti na dva načina. Prvo, ona se može odreditideduktivnim posmatranjem. Najčešće se ova vrsta objektivne verovatnoće naziva a prioriverovatnoća (a priori probability). Na primer, verovatnoća da će bacanjem novčića(uravnoteženog) u vazduh biti glava, odnosno pismo, već unapred (a priori) se zna, je50% zato što postoje samo dve strane, glava i pismo, od kojih je jedna strana glava. Istotako, verovatnoća da će kocka jedanput bačena pasti na broj 6 je 1/6 budući da postoji 6strana, a samo jedna strana kocke označava broj. Drugo, objektivna verovatnoća može seodrediti induktivnim tumačenjem, pre nego deduktivnim rezonovanjem. Na primer,verovatnoća da će osoba stara 21 godinu umreti pre nego osoba stara 26 godina, ne možebiti logički utvrđena. Međutim, pažljivom analizom prethodnih iskusta o kretanju stopesmrtnosti osiguravajuće društvo životnim osiguranjem može proceniti verovatnoću smrti iprodati polisu životnog osiguranja na rok od 5 godina emitovanu osobi staroj 21 godinu.Subjektivna verovatnoća (subjective probability) predstavlja pojedinčevu ličnuprocenu verovatnoće realizacije gubitka (štete). Subjektivna verovatnoća zahteva nepodudarnost sa objektivnom verovatnoćom. Na primer, pojedinci koji kupuju loto tiketena svoj rođendan mogu verovati da im je to srećan dan i preceniti male šanse za dobitak.Međutim, mnogobrojni činioci mogu uticati na subjektivnu verovatnoću, obuhvatajućigodine starosti pojedinca, pol, obrazovanje, inteligenciju pojedinca i upotreba, odnosnokonzumiranje alkohola.Pored toga, pojedinčeva procena gubitka može se razlikovati od objektivneverovatnoće, jer postoji dvoznačnost prema načinu na koji je verovatnoća primećena.Naime, uzmimo u obzir automat za kockanje (slot machine) koji zahteva od igrača da sena ekranu pojave 3 limuna, od 3 mogućnosti koje su ponulđene, za dogitak. Pojedinackoji igra za automatom može zapaziti da je verovatnoća pobede na tom automatu vrlovisoka. Međutim, ako pored limuna postoji jošš 10 simbola na brojčaniku, objektivnaverovatnoća dobitka glavne nagrade (jackpot) sa 3 limuna na ekranu je sasvim mala.Pretpostavimo da se svaki brojčanik zavrti nezavisno od ostalih, verovatnoća da će sva trisimultano pokazati sliku limuna proizvod je njihove pojedinačne verovatnoće(1/10×1/10×1/10=1/1000). Ovo znanje je predost za vlasnika kockarnice koji zna davećina igrača ne poznaje statistiku i oni su, dakle precenili objektivnu verovatnoću dapobede.71 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 4


Verovatnoća gubitka (štete) razlikuje se od verovatnoće rizika. Verovatnoćagubitka je verovatnoća nekog slučajnog događaja koji uzrokuje gubitak ako se dogodi. 72Objektivni rizik je relativno odstupanje stvarnog od očekivanog (prosečnog) gubitka.Verovatnoća gubitka može biti identična za dve različite grupe, ali objektivni rizik možese u potpunosti razlikovati. Na primer, pretpostavimo da osiguravajuće društvoimovinskim osiguranjem ima u svom portfelju 10.000 osiguranih stanova u jednom gradui 10.000 stanova osiguranih u nekom drugom gradu, a neka je verovatnoća gubitka 1% usvakom od ovih gradova. Prema tome, u proseku, 100 stanova mogu godišnje da seodštete u požaru u svakom gradu. Međutim, ako je godišnje odstupanje u gubicimarašireno od 75 – 125 u drugom gradu, dok je odstupanje u prvom gradu od 90 – 110, tadaje objektivni rizik veći u drugom gradu, mereno odstupanjem merodavnog tehničkogrezultata mada je verovatnoća gubitka ista u oba pretpostavljena grada.2.1.2. Rizik, opasnost i hazardUobičajeno je da se ponekad izrazi opasnost, hazard i rizik upotrebljavaju kaosinonimi. Međutim, to su pojemovi koji se nadovezuju i upotpunjavaju pojam rizia.Dakle, potrebno je praviti razliku između ovih navedenih pojmova. Najpre, za opasnost sekaže da je direktan uzročnik gubitka. Tako na primer, postoji opasnost od izlivanja reke.Ako se reka izlije, događa se rizika poplave. Takođe, postoji opasnost od požara, oluje,leda ili opasnost od krađe. Sve navedene opasnosti mogu biti uzrok štete ako se dogodi.Dakle opasnost je direktan uzročnik gubitka odnosno štete. 73 Dakle, ako se automobilošteti u saobraćajnom udesu postoji opasnost od saobraćajnog udesa. Obično opasnostikoje uzrokuju imovinska oštećenja obuhvataju požar, udar groma, munje, oluja, grad(led), zemljotres, krađa, provalna krađa i olujni vetrovi.Za razliku od opasnosti, hazard je stanje koje može stvoriti ili povećati mogućnostgubitka, odnosno štete koja je posledica date opasnosti. Hazard je stanje koje utiče narealizaciju gubitka ili povećava verovatnoću gubitka, koji je posledica određeneopasnosti. 74 Na primer, bolest je opasnost, koja uzrokuje štetu odnostno gubitak zacelokupan ekonomski sistem,jer je zaposleni privremeno sprečen da obalja svoj posao, alije bolest i hazard jer povećavva mogućnost nastanka gubitka od opasnosti prevremenesmrti. Postoji 4 vrste hazarda, mada pojedini autori identifikuju 3 vrste 75 , a to su: fizičkihazard, moralni hazard, morale hazard i zakonski hazard.- Fizički hazard (Physical Hazard) su materijalna odnosno fizička stanja kojapovećavaju mogućnost gubitka od različitih opasnosti. Fizički hazard kojipovećava verovatnoću gubitka od opasnosti od požara, su konstrukcija zgrade,lokacija zgrade i namena same zgrade. Takođe, primer fizičkog hatardapredstavljaju zaleđeni putevi (putevi okovani ledom) koji povećavajuverovatnoću saobraćajne nesreće, ili neispravna brava na vratima stana iliautomobila, čime se povećava verovatnoća krađe.72 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 573 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 574 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 675 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb,strana


- Moralni hazard (Moral Hazard) je nepoštenje, ili nedovoljno poštenjepojedinca, koje povećava verovatnoću gubitka, koji je rezultat tih nepoštenihnamera samog osiguranika. Često su te nepoštene namere usmerene naprevaru osiguravajućeg društva od strane osiguranika ili veće grupepojedinaca. Sa ciljem da ostvare naknadu štete od osiguravajućeg društva,osiguranici ili grupe povezanih pojedinaca (osiguranici, advokati, sudskiveštaci, procenitelji osiguravajućih društava i predstavnici policije)mogunamerno uzrokovati štetu ili povećati veličinu štete, u nameri da ostvare većiiznos naknade od onog koji je predn+met ugovora o osiguranju. Prevare inepoštene radnje u značajnoj meri povećavaju troškove poslovanjaosiguravajućih društava. Primer moralnog hazarda predstavalja, falsifikovanjenesrećnog slučaja i podnošenje prijava za naknadu štete osiguravaču,podnošenje nepoštenih odštetnih zahteva, naduvavanje iznosa u zahtevima zanaknadu štete, namerno oštećenje robe koja je neprodata a koja je osigurana.- Morale hazard (Morale Hazard) predstavlja ravnodušnost pojedinca premaosiguranoj stvari ili indiferentnost prema gubitku na osiguranoj stvari, upravozbog postojanja činjenice da je stvar osigurana. Pojedini autori ne razlikujumoralni hazard od morale hazarda. Dakle, morale hazard utiče na povećanjegubitka, ne zbog nepoštenja osiguranika već zbog različitih stavovaosiguranika prema osiguranij stvari, ili nepožljivosti pri sprečavanju štete, ilizbog različitog stava o troškovima saniranja štete. Primeri morale hazarda suostavljanje ključeva u kontakt bravi automobila, što povećava verovatnoćukrađe. Takođe, sklonost lekara pružanju viših standarda zaštite kada sutroškovi pokriveni osiguranjem ili „sindrom dubokog džepa“ od straneadvokata, kada su troškovi sudskog postupka pokriveni osiguranjem advokatiteže da ostvare veće naknade za svoje usluge. 76- Zakonski hazard (Legal Hazard) predstavlja karakteristike pravnog sistema,ili regulatorno okruženje koje povećava frekvenciju i ozbiljnost gubitaka.Primeri su presude sudova na ogromne naknade štete u slučaju osiguranja ododgovornosti.2.2. Klasifikacija rizikaKao što ne postoji jedna jedinstvena definicija rizika u osiguranju, tako pojediniautori navode različite vrste rizika. 77 Tako na primer G.E. Rejda razvrstava rizike na: čistei špekulativne, osnovne i posebne, kao i preduzetni rizk, a E, Vaughan i T. Vaughandodaju i finansijske i nefinansijske rizike, statičke i dinamičke. Dakle, rizici se dele na: 78- čisti i špekulativni rizici- osnovni i posebni rizici- statički i dinamički rizici76 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb,strana 877 Jelena Kočović, Predrag Šulejić, (2002) „Osiguranje“, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, strana 65.„Autori razvrstavaju rizike na: objektivne i subjektivne, čiste i špekulativne, opšte i pojedinačne, konstantnei varijabilne...“78 Predrag Šulejić, (2005) „Pravo osiguranja“. Dosije, Beograd, strana 83. „Autor navodi EKONOMSKUPOSDELU RIZIKA i deli rizike na: pozitivne i negativne (prema tome da li su gubici na postojećim ilibudućim dobrima), dinamičke i statičke, čiste i špekulativne.“


- finansijski i nefinansijski rizici i- preduzetni riziciČist i špekulativni rizik (Pure and speculative risk). Čist rizik je stanje u komepostoji isključivo mogućnost ostvarivanja gubitka ili neostvarivanja gubitka. Jedinimogući ishod je negativan (gubitak) ili neutralan (bez gubitka). Mogući ishodi kod ovevrste rizika su dakle gubitak ili nepostojanje gubitka. Primeri čistih rizika obuhvatajupreranu smrt, optećenje imovine od požara, munje, udara groma, poplave, izlivanja reke izemljotres. Špekulativni rizik predstavlja stanje u kojem su za razliku od čistog rizika,oba ishoda moguća i gubitak i dobitak. Dakle, postoji verovatnoća gubitka ali iverovatnoća dobitka. 79 Na primer, ako investirate vašu ušteševinu u kupovinu 100 običnihakcija, možete ostvarizi profit ako cene akcija porastu, ako se cene akcija koje ste kupilismanje možete ostvarizi i gubitak. Kockanje je drugi primer špekulativnog rizika. Usituaciji kockanja rizik je namerno formiran u očekivanju gubitka.Vrlo je važno razlikovati čist od špekulativnog rizika, iz najmanje 3 razloga. Prvo,privatna osiguravajuća društva obično osiguravaju samo čist rizik. Sa izvesnimizuzećima, privatni osiguravači generalno ne osiguravaju špekulativne rizike, a isto takone primenjuju metode upravljanja špekulativnim rizicima, Izuzeci su da pojedinaosiguravajuća društva osiguravaju institucionalne portfolio investicije i obveznicelokalnih kolektiviteta (opština, gradova) od gubitka. 80 Drugo, zakon velikih brojeva lakšese primenjuje na čist nego na špekulativne rizike. Zakon velikih brojeva je bitan jeronogućava osiguravačima da predvide buduće gubitke na osnovu iskustaa iz prošlosti.Suprotno, daleko je teže primeniti zakon velikih brojeva u određivanju verovatnoćerealizacije špekulativnog rizika predviđajući buduće gubitke na osnovu iskustava izprošlosti. Izuzetak je špekulativni rizik kockanje, gde kazino operateri mogu primenitizakon velikih brojeva na najefikasniji način. 81 Konačno treći razlog, celokupno društvomože imati korist od špekulativnog rizika upravo putem gubitka koji se dogodi, ali jebeskorisno za društvo u celini ako se čist rizik trenutno dogodi i gubitak se dogodi. Naprimer, preduzeće može razvijati novu tehnologiju za proizvodnju jeftinijih računara. Kaorezultat pojedini konkurenti mogu biti prinušeni da bankrotiraju. Uprkos bankrotstvupojedinih preduzeća društvene koristi su ostvarene zato što se računari proizvode ponižim troškovima. Međutim, normalno društvo neće ostvariti korist kada se edogodegubici iz čistog rizika, kao što je poplava, zemljotres koji opustoši čitave oblasti.Osnovni i posebni rizici (Fundamental and particular risk). Osnovni rizik je rizikkoji deluje na celokupan ekonomski sistem ili veliki broj pojedinaca ili grupa unutarekonomskog sistema. 82 Primerima mogu biti obuhvaćeni hiperinflacija, cikličnanezaposlenost, ali i rat zato što je veliki broj pojedinaca obuhvaćen. Rizik prirodnihmasovnih nesreća je drugi važan rizik. Olujni vetrovi, zemljotresi, poplave, šumski požarimogu rezultirati ogromnim iznosima štete na imovini i mnoštvom smrtnih slučajeva.Razlika između osnovnih i posebnih rizika zasniva se na razlici u uzroku i posledicamagubitka. osnovni rizici uključuju gubitke koji nisu vezani za pojedinca, ni uzrok ni79 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 780 Eric A. Wiening (2002) „Foundations of Risk Management and Insurance“, Insurance Institute ofAmerica, New York, page 1481 Mark R. Greene, James T. Trieschamann, Sandra G. Gustavson (1992) „Risk and Insurance“, South –Western Publishing, New York, page 5282 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 8


posledica. Posebni rizici obuhvataju gubitke koji se javljaju kao posledica pojedinačnihdogađaja, a pogašaju pojedinca, ne grupe ili ceo ekonomski sistem. Dakle, za razliku odosnovnog rizika koji pogađa veću grupu ili ekonomski sistem u celosti, posebni rizik jetakav rizik koji deluje na pojedinca, a ne na celokupni ekonomski sistem. Posebni rizikobuhvata saobraćajni udes automobila, pljačku banke, kao i požar pojedinačne kuće ilistana.Razlikovanje između osnovnog i posebnog rizika je važno zbog pomoći državekoja može biti neophodna kako bi se osigurao osnovni rizik. Socijalno osiguranje idržavni programi osiguranja, kao što su državne garancije i subvencije, mogu bitineophodne kako bi se osigurao osnovni rizik. Sve to zbog činjenice da su osnovni riziciprouzrokovani izvan kontrole pojedinca, a pojedinac trpi posledice ovih osnovnih rizika.Smatra se da odgovornost za preuzimanje takvih rizika treba da preuzme država, a nepojedinac. Privatna osiguravajuća društva nisu u stanju takođe da preuzmu osnovnerizike. Na primer, rizik nezaposlenosti generalno nije moguće osigurati od straneprivatnih osiguravajućig društava, ali se može osigurati od strane države kroz različiteprograme nadoknade nezaposlenima. Koliko delovanje osnovnih rizika može da budekatastrofalno potvrđuju podaci u narednoj tabeli koji se odnose na 10 katastrofalnih štetaizazvanih delovanjem osnovnih rizika, u SAD-u od 1989 – 2001. godine sa negativnimposledicama na celokupane ekonomski sistem.Redbr.Tabela 5:Deset najvećih katastrofa u SAD-u od 1989 – 2001.godineOsigurana šteta-gubici osiguranika (umil $)DatumOpasnostIznos u $ kada se štetadogodilaU dolarimma2002.godine1 11.09.2001Svetski trgovinski centar, Pentagon(World Trade Center, Pentagon)20300,0 20620,92 08.1992. Uragan Andrew 15500,0 19874,93 01.1994. Zemljotres, California 12500,0 15173,84 09.1989. Uragan Hugo 4195,0 6086,15 09.1998. Uragan Georges 2900,0 3215,76 06.2001. Tropska oluja Alison 2500,0 2539,57 10.2005. Uragan Opal 2100,0 2478,98 09.1999. Uragan Floyd 1960,0 2116,59 03.1993. Snežna oluja u 20 država SAD 1750,0 2178,710 10.1991. Požar u California 1700,0 2245,4


Izvor: Robert P. Hartwig (2001) „The Terrorist Attacks of Septembar 11 th 2001: Impact and Implicationsfor the Insurance Industry“Statički i dinamički rizici. Dinamički rizici su oni rizici koji su posledica promenau ekonomskom sistemu. Najčešće se te promene odnose na promenu nivoa cena(infolacije, deflacije) ukusa potrošača, prihoda i veličine proizvodnje. Ovi rizici posledicasu dugoročnih strukturnih prilagošavanja odnosno suboptimalne alokacije resursa, teže semogu predvideti nego statički, jer se najčešće ne javljaju tačnom dinamikom. Zato što senjihovo pojavljivanje ne može precizno utrvditi, odnosno odrediti dinamika njihovogpojavljivanja, generalno dinamički rizice se smatraju manje predvidivim u odnosu nastatičke rizike, mada delovanje dinamičkih rizika može obuhvatiti veliku grupupojedinaca. Dakle, kod dinamičkih rizika ne zna se učestalost ponavljanja, pa se zato nezna verovatnoća budućeg ostvarivanja.Statički rizici podrazumevaju sve one rizike koji će se dogoditi, mada ne postojepromene u ekonomskom sistemu. Ako bi se, primera radi, opšti nivo cena, ukusipotrošača, kao i veličina obima proizvodnje i prihoda, nivo tehnologije zadržali nakonstantnom nivou, pojedini rizici kao što su prirodne opasnosti i nepoštenje pojedinaca,uticali bi na pojavu gubitaka. Međutim, za razliku od dinamičkih rizika, statički rizicipodrazumevaju da see javljaju u predvidivim intervalima, odnosno da postoje određenepravilnosti u pogledu realizacije rizika tokom vremena, pa su statički rizici generalnoveše predvidivi nego dinamički.Finansijski i nefinansijski rizici. Prema najširem shvatanju rizika, rizik uključujesituacije u kojima postoji izloženost nepovoljnom ishodu. Najčešće nivo odstupanja odnepovoljnog ishoda određuje nivo rizičnosti, ali taj nepovoljni ishod obuhvata ifinansijski gubitak. Međutim, nepovoljni ishod ne mora uključiti uvek i finansijskigubitak. Naime, postoje elementi rizika koji izazivaju finansijske gubitke i koji neizazivaju finansijske gubitke.Preduzetni rizik (enterprise risk) je relativno noviji termin koji obuhvata svevažnije rizike usmerene na poslovanje preduzeća. Ova vrsta rizika obuhvata čiste rizike,špekulativni rizik, strategijski rizik, rizik poslovanja, i finansijski rizik. Značenje čistog išpekulativnog rizika je objašnjeno, dok strategijski rizik (strategic risk) predstavljaneizvesnost u pogledu realizacije finansijskih ciljeva i instrumenata preduzeća. Tako naprimer, ako preduzeće uvede novu poslovnu liniju, ta nova poslovna linija može bitineprofitabilna, i uzrokovati finansijske gubitke zbog loše definisanih dugoročnih ciljeva idefinisanih instrumenata koji će podržati realizaciju postavljenih ciljeva. Rizik poslovanja(operational risk) proizilazi iz poslovanja preduzeća, na primer, banke koja nudi novi onlajn (on line) bankarsku uslugu (banking service) može ostvariti finansijske gubitke, ako„hakeri“ (hackers) uđu u softver koji podržava informaciono poslovanje banke.Preduzetni rizik, dakle obuhvata finansijski rizik, koji postaje najvažniji u okviruupravljanja programom komercijalnih rizika. Finansijski rizik (financial risk) odnosi sena neizvesnost gubitka zbog negativnih promena u ponašanju, cena, kamatnih stopa,deviznog kursa i vrednosti novca (aprecijacije i deprecijacije). Na primer, preduzeće kojese bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda i koje ugovara isporuku svojih proizvodapo fiksnoj ceni nekom preduzeću koje se bavi trgovinom prehrambenim proizvodima, za6 meseci unapred. To proizvodno preduzeće može ostvarizi gubitak, ako se cena datogproizvoda u tom roku promeni. Isto tako, banka sa ogromnim portfeljom obvenica(državnih, lokalnih organa vlasti) može ostvariti gubitak, ako se kamatne stope umeđuvremenu povećaju. Takođe, comicilno preduzeće koje izvodi poslove (na primer,


građevinske radove) u inostranstvu može ostvariti gubitak u slučaju aprecijacijedomicilne valute.Preduzetni rizik (rizik preduzeća) je postao najvažniji u upravljanju komercijanimrizicima, a proces upravljanja rizikom se koristi kako bi se identifikovali i razvrstali,glavni od sporednih rizika. U vrednovanju metoda upravljanja komercijalnim rizikompojedini risk menadžeri (risk managers) danas razmatraju sve vrste rizika u nekomprogramu. Upravljanje preduzetnim rizikom (enterprise risk management) podrazumevakombinovanje u jedan jedinstven program svih važnijih rizika sa kojima se preduzećesuočava. Kao što je prethodno objašnjeno, obi rizici obuhvataju čist rizik, špekulativnirizik, strategijski rizik, rizik poslovanja i finansijski rizik. Grupisanjem ovih važnijihrizika u jedinstveni program, preduzeće može da neutrališe, odnosno izjednači dejstvojednog rizika u odnosu na druge rizike. Rezultat takvog pristupa upravljanju rizikom,mogu se umanjiti posledice delovanja svih rizika. Dokle god svi rizici nisu savršenokorelirani, kombinacijom rizika mogu se umanjiti negativni efekti svih rizika. Naročitokada su pojedinačni rizici negativno korelirani, ukupni rizik može bizi značajno smanjenu preduzeću.Tretman finansijskih rizika posebno zahteva upotrebu kompleksnih i složenihmetoda hedžing instrumenata, kao što su finansijski derivati (financial derivatives),fjučers ugovora (futures contracts), opcija (options) kao i ostalih finansijskihinstrumenata. 83 Upravo zato, pojedina preduzeća, hijerarhijski i organizaviono dobrostrukturirana imenuju šefove riziko odeljenja (chief risk officers – CHO).2.2.1. Klasifikacija čistih rizikaNa osnovu prethodnog razmatranja, upoznali smo se sa pojedinim rizicima krozaspekt klasifikovanja rizika. Tako smo videli da se rizik ne može jedinstveno definisati,ali i da je ne moguće razvrstati rizik na jedinstven način, odnosno prema jedinstvenomkriterijumu. Međutim, složićete se da je jedna od najvažnijih podela rizika, upravo onapodela koja može uticati na stvaranje ogromne finansijske nesigurnosti, kao i podelarizika koji su upravo predmet osiguranja, a to su čisti rizici koji se mogu razvrstati nasledeće rizike:• lični rizici (personal risks)• imovinski rizici (property risks)• rizici odgovornosti (liability risks) 8483 Ostojić, (2001) „Implementacija tržišta kapitala“, MBM – PLUS, Novi Sad, strana 48-10084 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 9


• rizik nastao iz proputa drugih osoba 852.2.2. Lični riziciLični rizici (personal risks) su rizici koji direktno pogađaju pojedinca. Onipredstavljaju verovatnoću gubitka zarade ili imovine kao posledica gubitka sposobnostizarađivanja samog pojedinca. Lični rizici povezani su i sa dodatnim troškovima, kao imanjenjem finansijske imovine. Uopšteno, sposobnost zarađivanja izložena je četiri vrsteopasnosti, a to su:- rizik prerane smrti (risk of premature death)- rizik nedovoljnih prihoda tokom penzionisanja (risk of insufficient incomeduring retirement)- rizik bolesti i radne nesposobnosti (risk poor health)- rizik nezaposlenosti (unemployment risk)Rizk prerane smrti (risk of premature death) se definiše kao smrt hraniocaporodice (family head) sa neostvarenim finansijskim obavezama. Ove obaveze moguobuhvatiti idržavanje članova orodice, isplata hipoteke ili izdržavanje članova porodice,isplata hipoteke ili finansiranje obrazovanja dece. Ako preživeli članovi porodice primajunedovoljan iznos prihoda iz ostalih izvora, ili raspolažu nedovoljnom finansijskomimovinom kako bi nadoknadili izgubljeni prihod, odnosno zaradu hranioca porodice, onimogu opstati finansijski neobezbeđeni i nesigurni.Prerana smrt, dakle može uzrokovati finansijske probleme jedino ako je pokojnikizdržavao članove porodice, ili umro sa neostvarenim, odnosno nerealizovnimfinansijskim obavezama. Znači da smrt člana porodice koji nije izdržavao članoveporodice ili nije preuzeo na sebe finansijske obaveze, ne definiše se kao „prerana“ smrt.Rizik nedovoljnih prihoda tokom penzionisanja (risk of insufficient incomeduring retirement). Izuzetno važan rizik, koji je povezan sa starošću je rizik nedovoljnihprihoda tokom penzionisanja. Ogromna većina zaposlenih, kako u Srbiji, tako u zemljamaOECD-a i zemljama u tranziciji, su do skora dolazili u penziju pre 65-te godine starosti.Penzionisanjem zaposleni gube svoje prihode iz radnog odnosa, pa ako nemaju pristupanekim drugim izvorima penzionih prihoda, na primer privatne penzije iz dobrovoljnihpenzijskih planova i fondova, ti pojedinci će biti izloženi finansijskoj nesigurnosti tokompenzionisanja.Većina zaposlenih doživi značajno smanjenje svojih prihoda kada se penzionišu, ašto najčešće rezultira smanjenjem nihovog životnog standarda. Na primer u 2006. godineu Srbiji prosečna zarada zaposlenih je oko 300 evra, prosečna penzija je nešto oko 100evra. Dakle, prosečna penzija čini tek trećinu prosečne zarade u Srbiji. Ovaj iznos je,generalnoposmatrano nedovoljan za penzionere, budući da se oni susreću i sa sve višimtroškovima lečenja, troškovima lekova, čija dinamika rasta cena je mnogo brža negousklađivanje i rast penzija. No, nije taj rizik izražen samo u Srbiji. Primera radi G.E.Rejda, navodi da ni u SAD-u većina zaposlenih ne štedi dovoljno za period penzionisanja.A tokom narednih 15 godina više od 70 miliona zaposlenih amerikanaca će sepenzionisati. Mešutim, alarmantan je podatak da samo 18% svih zaposlenih štedi za85 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb,strana 11


period penzionisanja, dok 15% svih zaposlenih ne štedi za period penzionisanja, a 32%zaposlenih amerikanaca štedi manje od 50.000$. Uopšteno, reč je o relativno skromnimiznosima štednje za bezbrižno penzionisanje. No pogledajmo, kako štede zaposleniamerikanci za period penzionisanjaTabela 6:Ukupna štednja za period penzionisanjapo starosnim grupama u SAD-uIznos štednje u $Svi zaposleniZaposleni od20-39 god.Zaposleni od40-59 god.Penzioneripreko 60 god.ne štede 15% 22% 13% 11%od 1 – 9.999 $ 12% 21% 9% 16%od 10.000 – 24.999 $ 11% 15% 8% 9%od 25.000 – 49.999 $ 9% 9% 9% 4%od 50.000 – 74.999 $ 8% 7% 7% 4%od 75.000 – 99.999 $ 5% 3% 7% 5%od 100.000 – 149.999 $ 6% 3% 6% 3%od 150.000 - 249.999 $ 6% 2% 8% 5%od 250.000 - i više 6% 2% 9% 9%odbijaju da se izjasne 23% 16% 24% 36%Izvor: Employee Benefit Research Institute (2002)U Srbiji kretanje odnosa prosečne zarade i prosečne penzije sve više će biti našštetu prosečne penzije. Naime, izmenjen je način usklađivanja penzija tak što se oda 1.aprila i od 1. oktobra tekuće godine penzije usklađuju na osnovu statističkih podataka sakretanjem troškova života u prethodnih 6 meseci, a isplata usklađene penzije počinje odisplate aprilske odnosno oktobarske penzije. Dakle, rast penzija usklađuje se samo dvaputa godišnje, a zakonom je propisan i način usklašivanja penzija u 2006., 2007. i 2008.godini tako da se pored procenta kretanja troškova života primenjuju i podaci oprosečnom dretanju zarada u Srbiji. Procenat usklađivanja penzija utvrđuje se tako što sesabiraju korigovani procenti rasta, odnosno tada troškova života i korigovani procentirast, odnosno pada prosečnih zarada. U tabeli 7 je dat primer procenata za korekciju stopakretanja troškova života, odnosno prosečnih zarada.Tabela 7: Usklađivanje penzija sa troškovimaživota i zaradamaGodine Troškovi života Zarade2006. 62,5% 37,5%2007. 70,0% 30,0%


2008. 87,5% 12,5%2009.penzije se usklađuju dva puta godišnje samosa kretanjem troškova života.Izvor: Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju „Službenilist RS“ br.34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005Rizik bolesti ili radna nesposobnost (risk of poor death) je važan lični rizik. Rizikbolesti obuhvata dve opasnost: isplatu ogromnih zdravstveih računa kao i isplatu naknadezbog gubitka zarađenih prihoda. Troškovi važnijih operativnih zahvata imaju stalnutendenciju rasta u poslednjim decenijama. Tako, na primer, G.E. Rejda navodi da u SADuoperacija na otvorenom srcu može koštati više od 300.000$, transplantacija bubrega ilisrca, može premašiti iznos od 500.000$, dok troškovi paralizovanosti usled nesrećnogslučaja zahtevaju nekoliko vrlo važnih operativnih zahvata, plastičnu hirurgiju, kao irehabilitaciju, što može premašiti iznos od 600.000$ godišnje. Pored toga, upotrebausluga tuđe nege (medicinske sestre) može premašiti iznos od 60.000$ godišnje. Akopojedinac nema adekvatno zdravstveno osiguranje, privatnu šštednju i finansijskuimovinu, ili neke druge izvore prihoda kako bi izmirio ovako visoke troškove, takvipojedinci će biti finansijski nesigurni. 86Gubitak zarađenih prihoda je drugi važan uzročnik finansijske nesigurnosti,pogotovo ako je invalidnost visoka ili trajna. U slučaju trajne invalidnosti postoji osnovnigubitak zarađivanja prihoda, ogromne troškove uzrokuju visoki zdravstveni računi,naknada zaposlenima može biti umanjena ili izgubljena, štednja se često iscrpi a nekomora preuzeti brigu o osobi koja je unesrećena. Većina zaposlenih retko razmišlja ofinansijskim konsekvencama trajne invalidnosti. Verovatnoćanastanka trajne invalidnostipre 65. godine starosti je mnogo veća nego što se obično veruje, posebno za osobe mlašestarosne dobi. Tako G.E. Rejda navodi da za osobe stare 25 godina verovatnoća nastankatrajne invalidnosti je 54%. Isto tako, gubitak zarađenih prihoda tokom privremeneinvalidnosti, može biti finansijski veoma bolno.Rizik nezaposlenosti (unemployment risk) je takođe važna pretnja finansijskojnesigurnosti. Nezaposlenost može biti posledica recesionih ciklusa, tehnoloških istrukturnih promena u ekonomiji, delovanja sezonskih činilaca ili imperfektnosti tržištarada.Nekoliko važnih trendova može otežati problem nezaposlenih. Najpre, držanjetroškova rada na niskom nivou. Velike korporacije često ostvaruju pad obima proizvodnjei njihova radna snaga mora biti permanentno umanjena sa aspekta broja zaposlenih, kakobi trošak radne snage manje opterećivao česta kolebanja u proizvodnji naviše ili naniže.takođe, poslodavci povećavaju broj zaposlenih koji rade povremeno ili polovinu radnogvremena kako bi smanjili troškove rada. Radnici u preduzećima mogu ostati bez posla izbog globalne konkurencije stranih radnika, iz drugih zemalja, koji mogu povećatiproduktivnost, smanjujući stopu rasta novih zaposlenih radnika.Bez obzira na ove navedene razloge,nezaposlenost može uzrokovati finansijskunesigurnost na najmanje tri načina: Prvo, zaposleni gube svoje prihode i naknade kada suzaposleni. Jedino ako postoji adekvatna zamena prihoda, ili štednja iz perioda kad je86 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page


zaposleni biu u radnom odnosu, u svakom drugom su+lučaju nezaposleni će bitifinansijski nesiguran. Drugo, zbog ekonomskih uslova i ograničenja, zaposleni radnikmože biti uposlen samo polovinu radnog vremena. Smanjena zarada može biti nedovoljnau odnosu na potrebe radnika. Treće, ako nezaposlenost potraje duže tokom određenogvremenskog perioda, štednja koja se akumulirala u prethodnom periodu i naknada zanezaposlene, može se potrošiti veoma brzo i tada nastaje opet finansijska nesigurnost.2.2.3. Imovinski riziciImovinski rizici (property risk). Pojedinci koji poseduju imovinu izloženi suimovinskim rizicima – rizicima koji oštećuju imovinu ili uzrokuju gubitak imovine zbogbrojnih razloga. Nepokretna imovina i lična (pokretna) imovina, maogu biti oštećene iliuništene, usled požara, udara munje ili groma, tornada, oluje, građanskih nemira, kao ibrojnih drugih razloga. Postoje dve vrste gubitaka povezanih sa oštećenjem imovine:• direktni gubici (direct loss)• indirektni gubici (indirect loss)Direktni gubici se definišu kao finansijski gubici koji su uzrok fizičkog oštećenja,uništenja ili kraše imovine. Na primer, ako pojedinac poseduje restoran koji se ošteti upožaru, fizičko oštećenje restorana naziva se direktni gubitak.Indirektni gubici su finansijski gubici koji nastaju kao rezultat indirektnihposledica slučajnog nesrećnog dogašaja kao što je direktno oštećenje imovine ili krađaimovine. Prema tome, pored gubitaka uzrokovanim fizičkim oštećenjem imovine, vlasnikimovine gubi i zaradu ako je u toj svojoj imovini obavljao neku delatnost. Prethodnoopisani vlasnik restorana može izgubiti profit, jer restoran oštećen u požaru neće raditineko vreme. Taj gubitak profita naziva se posledični gubitak, ili konsekventni gubitak(consequential loss). Ostali primeri posledičnih gubitaka su: gubitak rente, gubitak uslednemogućnosti upotrebe zgrade i gubitak lokalnog tržišta.Dodatni troškovi (extra expenses) su druga vrsta posledičnih, indirektnih gubitaka.Na primer, pretpostavimo da se novinska kuća, banka ili mlekara oštete u požaru. Ovapreduzeća moraju nastaviti da posluju uprkos nastalim dodatnom troškovima, jer usuprotnom oni će izgubiti svoje klijente, odnosno potrošače, koje će preuzeti njihovikonkurenti, ako navedena preduzeća ne posluju. To može zahtevati realokaciju imovinena neku privremenu lokaciju i dodatne troškove koje neko mora pokriti, ili vlasnici iliosiguravajuće društvo.Imovinski rizik može obuhvatiti dva oblika gubitka: (a) gubitak imovine (direktnigubitak) i (b) gubitak zbog nekorišćenja imovine kao posledica gubitka prihoda i dodatnihtroškova (consequential loss and extra expenses).2.2.4. Rizik odgovornosti (liability risk)Rizik odgovornosti je važna vrsta čistog rizika s' kojim se suočava većinapojedinaca i preduzeća. U dobro organizovanim pravnim sistemima, sistemima koji setemelje na vladavini prava i zakoma, svaki pojedinac ima zakonsku odgovornost, akoučini nešto što rezultira telesnim povredama drugom pojedincu, ili nanese imovinsku


štetu nekom drugom pojedincu. Sud donosi presudu, najčešće, da takav pojedinac, koji jeoštetio imovinu drugom pojedincu ili naneo telesne i druge vrste povreda, da nadoknadištetu koju je pretrpilo povređeno lice.Osnovna je opasnost kod rizika od odgovornosti namerna šteta drugih pojedinacaili šteta nanesena njihovoj imovini usled nepažljivosti ili nemarnosti. Tako, vlasnikautomobila ima obavezu za neodgovorno i nenamerno ponašanje svojim vozilom, ali ivlasnik teretnog vozila, kamiona, kao i vozač tog vozila, snose zakonsku odgovornost, zaimovinu koju prevoze nekom trećem licu, ali i odgovornost za slučaj da nanesu telesnepovrede u saobraćaju trećem licu. Zakonsku odgovornost ima i preduzeće usledneispravnosti proizvoda što može da šteti samog korisnika ili potrošača. Međutim,odgovornost može biti posledica namerne štete ili oštećenja. Tako postoji odgovornost zananošenje štete drugim pojedincima ili njihovoj imovini zbog nemara ili drugih razloga.Rizik odgovornosti tako, obuhvata mogućnost gubitka postojećih sredstava ili budućegprihoda kao posledica oštećenja imovine ili nepoštovanja zakonske obaveze kojaproizilazi iz namernih ili nenamernih postupaka (negligent) ili ugrožavanja prava drugihosova.Rizici odgovornosti su važni zbog nekoliko razloga. Prvo, ne postoji maksimalnagornja granica bez obzira na iznos oštećenja. Dok, sasvim suprotno, ako posedujeteimovinu mostoji maksimalan iznos gubitka. Tako, u osiguranju od autoodgovornostimaksimalan iznos je jednak vrednosti automobila, ako je automobil oštećen ili uništen.Najniža osigurana suma na koju može biti ugovoreno osiguranje putnika u javnomsaobraćaju od posledica nesrećnog slučaja, po jednom putniku u Srbiji iznosi: 87• za slučaj smrti putnika 8.000 evra• za slučaj trajnog gubitka radne sposobnosti putnika 16.000 evra• za slučaj prolazne nesposobnosti za rad i stvarnih i nužnih troškova lečenjaputnika 4.000 evraDrugo, postoji pravo obustave sa zarade zaposlenog ili njegove finansijskeimovine kako bi se realizovala sudska presuda. Na primer, pretpostavimo da pojedinacpovredi drugog pojedinca, a sud donese presudu da se oštećenom nadoknadi šteta. Akopojedinac koji je naneo štetu drugom pojedincu ne želi da plati štetu na osnovu sudskepresude, tada se naknada štete može ostvariti obustavom isplate dela zarade ilifinansijske imovine pojedinca koji je učinio štetu, kako bi se zadovoljila sudska presuda.Konačno, sudski troškovi i troškovi odbrane (zastupanje advokata) mogu bitienormni. Ako pojedinac nema polisu osiguranja od odgovornosi, troškovi angažovanjaadvokata mogu biti strahovito visoki.2.3. Teret rizika za celokupnu društvenu zajednicuPrisustvo rizika uzrokuje izvesne nepoželjne socijalne i ekonomske efekte,odnosno dejstva. Bez obzira na način na koji se definiše rizik, najveći teret koji nastaje izrizika jeste činjenica da će se neki gubici zaista dogoditi. Kada kuća izgori u požaru, ilipojedinac stekne privremenu ili trajnu invalidnost, nastaje finansijski gubitak. Gubici su87 „Nacrt zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju“, www.nbs.yu 14.10.2004. godine


osnovni teret rizika i osnovni razlog zbog kojeg pojedinci nastoje transferisati rizik naosiguravajuće društvo ili na taj način ublažiti teret rizika.Osim gubitka postoje i drugi negativni aspekti rizika. Naime, sama činjenica dapostoji neizvesnost nastanka gubitka, zahteva od racionalnog pojedinca da se pripremi zaslučaj eventualne pojave. Neosiguravanjem kod osiguravajućeg društva, drugi način jestvaranje sopstvenog rezervnog fonda pojedinca za potrebe pokrića rizika. Ta sredstvanose ogroman oportunitetan trošak, jer su ta novčana sredstva potrebna u vreme nastankarizika odnosno finansijskog gubitka. Sredstva rezerve se drže u likvidnoj formi, a prinosna ta sredstva po pravilu je jednak nuli.Rizik se raspodeljuje na 3 glavne vrste tereta koje čine negativni efekat zadruštvo:- veličina opasnosti utiče na stalni rast sredstava rezevi- društvena zajednica je lišena izvesnih proizvoda i usluga- prisutni su zabrinutost i strah 88Neophodnost stalnog rasta sredstava rezervi. Za slučaj realizovanja određeneopasnosti moraju se vrlo obazrivo ostavljati na stranu novčana sredstva rezervi. Takošt, uodsustvu osiguravajućih društava pojedinci i preduzeća moraće povećavati veličinu svojihsredstava rezervi za slučaj nastanka neočekivanih gubitaka. Pretpostavimo da kupimostan ili kuću, kreditom neke banke, te da odlučite da ne osigurate vašu nepokretnost. Akose vaša imovina ošteti delovanjem neke od opasnosti, požara, grada, oluje, tada ste uobavezi da svakog meseca plaćate ratu kredita, ali i da sami popravite oštećenja naimovini. Obaveza plaćanja kredita smanjiće mogućnost uvećavanja sopstvenih sredstavarezervi za slučaj realizacije opasnosti. U isto vreme sopstvena sredstva rezervi moogu bitinedovoljna za otklanjanje oštećenja. Viši iznosi štednje, smanjuju tekuću potrošnju, a toutiče na smanjenje životnog standarda pojedinca.Društvena zajednica je lišena izvesnih proizvoda i usluga. Drugo opterećenjerizikom je da se društvo u celini lišava određenih proizvoda. Privredni rast, determinisanje izmešu ostalih činilaca i stopom rasta štednje kapitala. Investiranje kapitala u različiteinvesticione alternative povezano je sa mnogobrojnim rizicima kao što su: rizicifinansijskih izveštaja, rizikom solventnosti, kreditnim rizikom, rizikom likvidnosti,rizikom promene kamatne stope, tržišnim rizikom i valutnim, odnosno deviznimrizikom. 89 Investitori će preuzeti sve ove navedene finansijske rizike samo ako je prinosdovoljno visok kako bi se kompenzirali finansijski, ali i statički i dinamički rizici. Dakle,trošak kapitala je veći sa rastom delovanja rizika te krajnji korisnik ili potrošač moraplatiti veći konačni, ili ti proizvodi i usluge više neće biti na raspolaganju. Na primer,proces odobravanja kredita prate brojni rizici, što poskupljuje cenu kredita, odnosnokamatnu stopu, ako banka traži i polisu životnog osiguranja kao i polisu osiguranjaimovine zajmotražiocu.Prisutni su zabrinutost i strah. Ono što je negativan uzrok kada se govori o rizikujeste zabrinutost i strah pojedinaca. Naime, neizvesnost koja se vezuje za rizik, stvara88 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 1489 Bacee's Advanced Level Training Cours on Bank Risk Analysis (in co-operation with Moody'sBudapest), March 9-10, 2004


osećaj zabrinutosti i straha. Stanje zabrinutosti i straha, pre svega vezuje se za čiste rizikedok se špekulativni rizik vezuje za pojedince sklone kockanju. Mešutim, kodšpekulativnog rizika postoji mogućnost dobitka i gubitka. U slučaju čistog rizika, gde nepostoji mogućnost dobitka, rizik stvara osećaj zabrinutosti i straha. Većina pojedinacaočekuje da se nesreća neće dogoditi upravo njima, te sve dok se pojedinci nadaju iočekuju da se nesreća neće dogoditi upravo njima, pojedinci brinu o mogućoj nesreći.Upravo ta zavrinutost o mogućem negativnom ishodu rizika, dodatno je teret rizika.2.4. Metodi upravljanja rizikomKao što je već naglašeno u prethodnom tekstu, rizik predstavlja opteerećenje nesamo za pojedinca nego i za društvo u celini. Mešutim, postojanje rizika mora seprihvatiti kao činjenica i rizicima se mora upravljati. Šta vi vilo kad bi neka bankaplasirala svoj imovinski portfelj samo u likvidne državne obveznice koje se klasifikujukao gotovo nerizična imovina, a pri tome ne bi odobravala razne vrste kredita,gotovinske, potrošačke, komercijalne, malim preduzećima, velikim korporacijama, kojisu klasifikovani u visoko rizičnu imovinu. Tada bi banka ostvarila nisku profitavilnost štone bi zadovoljilo akcionare i deponente. Zato banke upravljaju finansijskim rizicima,kako bi odobrile i kredite i ostvarile visoku profitabilnost. Ali postavlja se pitanje šta je saostalim vrstama rizika. Na primer, pojedine osnovne rizike država osigurava, ali postojevrste rizika koji su u odgovornosti pojedinaca koje oni onda prenose na širi skuppojedinaca i tak ublažuju dejstvo rizika, Kako je za rizik povezana neizvesnost, strah ibriga racionalni pojedinac izbegava rizik upravljajući rizikom na neke od navedenihnačina:• izbegavanje rizika (risk avoidance)• upravljanje gubicima (loss control)• zadržavanje rizika (risk retention)• prenos na neosiguravajuće društvo (noninsurance transfers)• osiguranje (risk insurance) 90Izbegavanje rizika je jedan od načina upravljanja rizikom. Na primer, pojedinacmože izbeći rizik razvoda braka, ako ne zakljući ugovor o stupanju u brak, ili imovinskirizik ukoliko pojedinac ne kupuje imovinu nego zakupi ili iznajmi stan, auto, garažu,takoše ne može izgubiti svoju ušteđevinu ako ne ulaže u akcije nego u državne obveznice.Dakle, ovaj metod upravljanja rizikom podrazumeva da pojedinac ili preduzeće odbija daprihvati rizik, ne prihvatanjem aktivnosti koje su rizčne. Međutim, ne mogu se svi riziciizbeći. Na primer, ne može se izbeći rizik smrti ili invalidnosti pri padu aviona,jednostavno odbijanjem da letite avionom. Alternative – leteti avionom, ili voziti seautobusom ili vozom, nisu baš privlačne. Iako su naglašeni padovi aviona, sa pogubnimposledicama, bezbednost komercijalhih aviona je dobra i leteti avionom je vrlo udobno.90 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 14


Upravljanje gubitkom je drugi metod ili način upravljanja rizikom. Upravljanjegubitkom obuhvata aktivnosti koje su usmerene na smanjenje obe karakteristike gubitka:učestalost (frekvenciju) i intenzitet (jačinu) gubitka. Dakle upravljanje gubitkom ima dvavažna cilja: (i) prevencija gubitka i (ii) smanjenje gubitka.Prevencija gubitka (loss prevention) ima za cilj smanjenje verovatnoće gubitka nanačin da se smanji učestalost gubitka. Postoji mnogo primera potencijalnih izvoragubitka, u kojima su učinjeni pokušaji prevencije nastanka gubitka. Tako postojeprogrami zdravstvene zaštite, kao i mere za prevenciju gubitka kao što su vatrogasnejedinice, sistemi navodnjavanja, protivpožarni aparati, dok mere zdravstvene zaštiteobuhvataju borbu protiv pušenja, alkoholizma, upotreba zdrave hrane. Prevencijagubitaka je bitna i za preduteća, kao što su striktne mere bezbednosti na aerodromima iukrcavanje u avione, čime se umanjuje rizik otmice aviona od strane terorista. Takođe,požar može biti sprečen zabranom zaposlenim radnicima da puše u delovima zgrade gdese koristi visoko zapaljivi materijali. Cilj prevencije gubitaka, je sprečavanje nastankagubitka iz slučajnih dogođaja.Smanjenje gubitka (loss reduction) je pokušaj striktnog sprečavanja gubitaka, ašto može smanjiti učestalost gubitaka, mada se pojedini gubici neizbežno dešavaju.Dakle, drugi cilj upravljanja gubicima je smanjenje intenziteta gubitka, nakon što senesrećni slučaj dogodi. Na primer, preduzeće može instalirati protivpožarni sistem, takoda se požar trenutno ugasi, čime se umanjuje intenzitet gubitka. takođe, pti izgradnjiobjekata mogu se koristiti vatrootporni materijali kako bi se minimizirala opasnost odpožara.Sa stanovišta društva kao celine, upravljanje gubibitkom je značajno iz dvarazloga: (i) indirektni i posledični troškovi gubitaka mogu biti ogromni i u nekimslučajevima mogu čak i premašiti direktne troškove. Na primer, oštećena oprema iosnovna sredstva moraju se popraviti, dakle indirektni troškovi su veći, jer se gubi prihodpreduzeća koji je veći nego što je vrednost opreme i osnovnih sredstava i (ii) drugo,ukupni troškovi društva od nastalih gubitaka se smanjuju. Ako se požar koji je izbio upreduzeću trenutno ugasi ili ako se navodnjavaju poljoprivredne površine usleddugotrajne suše, smanjuju se troškovi gubitaka, nastavlja se i povećava proizvodnja,povećavaju se izvozni prihodi i produktivnost, a onda i društveni bruto proizvod. Dakle,troškovi celokupne društvene zajednice se smanjuju putem efikasnog programaupravljanja gubitkom.Zadržavanje rizika (risk retention) je treći metod upravljanja rizikom.Zadržavanje rizika znači da pojedinac ili preduzeće, zadržava ceo ili deo datog rizia. Uliteraturi se inače za termin zadržavanje rizika koristi i izraz preuzimanje rizika. Razlikaje semantičke prirode, naime rizike pojedinci zadržavaju, a gubitke koji se dogode,pojedinci i preduzeća preuzimaju. Zadržavanje rizika može biti aktivno ili pasivno,svesno ili nesvesno, dobrovoljno i nedobrovoljno.Aktivno zadržavanje. Aktivno zadržavanje rizika znači da je pojedinac svestanopasnosti od rizika i on oprezno planira da zadrži ceo ili deo rizika. Na primer, vlasnikautomobila može zadržati rizik gubitka u slučaju saobraćajnog udesa pri kupovini polisekasko osiguranja 10% ili čak i većim iznosom franšize, dakle sopstvenim zadržavanjemdela rizika. U ovom slučaju pojedinac svesno zauzima aktivan stav, zadržavanjem delarizika, pri čemu se i verovatnoća gubitka, sadržana u tom riziku zadržava.


Ovaj oblik aktivnog zadržavanja rizika se koristi iz dva razloga. Prvo, smanjuju setroškovi osiguranja, budući da se osiguranje može kupiti uz franšizu. Drugo,komercijalno osiguranje može biti svesno zadržavano zbog činjenice jer je komercijalnoosiguranje često skupo i na taj način nedostupno.Aktivno zadržavanje. Izvesni rizici se mogu zadržažti od strane pojedinaca ilipreduzeća usled neznanja, ravnodušnosti ili indiferentnosti. Pasivno zadržavanje je veomaopasno, ukoliko ima potencijalnu moć da uništi priliv prihoda pojedinaca ili preduzeća.Na primer, mnogi zaposleni nisu osigurani od rizika potpune i trajne invalidnosti putempojedinačnog ili grupnog plana invalidnosti. Međutim, negativne finansijske posledice odpotpune i trajne invalidnosti, generalno mogu biti snažnije od posledica prerane smrti.Mnogi pojedinci koji nisu osigurani od ovih rizika, zadržavaju rizik u celosti indiferentni,u najopasnijem i najnezgodnijem obliku.Zadržavanje rizika može biti svesno i nesvesno. Pod svesnim zadržavanjem rizikapodrazumeva se opažanje rizika, ali ne i njegovo prenošenje ili smanjivanje. Ako riziknije primežen ili uočen, tada je nesvesno zadržan. U tom slučaju, pojedinac zadržavafinansijske posledice mogućih gubitaka, ne shbatajući da to stvarno čini.Zadržavanje rizika može biti dobrovoljno i nedobrovoljno. Dobrovoljnozadržavanje rizika karakteriše prepoznavanje rizika i preuzimanje mogućih gubitaka. Podnedobrovoljnim zadržavanjem rizika podrazumeva se nesvesno zadržavanje rizika.Ponekad se rizk ne može preneti, izbeći ili smanjiti.Zadržavanje rizika je jedan od načina i metoda upravljanja rizikom. Svakipojedinac odlučuje koje će rizike zadržati, a koje preneti na osiguranje, a što se zasniva nagranici za nepredviđene gubitke (margin for contingencies) ili finansijske sposobnostipojedinca da preuzme na sebe gubitke.Prenos na neosiguravajuće društvo (noninsurance transfers) je četvrti načinupravljanja rizikom. Transfer, odnosno prenos rizika može se učiniti i na nekuneosiguravajuću kompaniju. Rizik se može preneti na nekoliko načina, kao što su.a) prenos rizika na osnovu ugovorab) hedžing transakcijama (hedging price risks)c) unutar akcionarskog društva (in corporation of a business firm)a)Prenos rizika na osnovu ugovora. Neželjeni rizik može se preneti ugovorom. Naprimer, rizik neispravnog televizijskog aparata ili nekog stereo uređaja može se preneti naprodavca dupovinom proizvoda uz garanciju, čime se na prodavca prenosi odgovornost zapopravku proizvoda u garantnom roku. Takođe, rizi promene cene objekta u izgradnji,ugovorom se može preneti na izbođača radova fiksiranjem cene u ugovoru.Rizik se može preneti pomoću bezazlenog ugovora – „hold-harmless“ 91 na osnovukoga, na primer, proizvodno preduzeće (proizvođač) koje se bavi proizvodnjom skela(pomoćne građevinske konstrukcije) u građevinarstvu, može uneti bezazlenu klauzulu uugovor o prodaji skela nekom trgovcu, da trgovac prihvati da zadrži proizvođačevu91 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 15


nameru da u slučaju bezazlenog pada skele i ako se neko povredi trgovac snosi gubitak.Dakle, trgovac građevinskim skelama preuzima rizik i gubitak od proizvođačagrađevinskih skela.b) Rizik se može preneti zaključivanjem hedžing transakcije, na osnovu kogugovora, pojedinac se štiti od rizika promene cene neke HOV kupujući ili prodajući nekuHOV čija se cena menja u suprotnom smeru. Tako na primer, fjučers ugovoriomogućavaju proizvođačima poljoprivrednih proizvoda da se zaštite od česte promenecena njihovih proizvoda od vremena setve do vremena žetve. Takođe su hedžingtransakcije omogućile špekulantima da kupuju i prodaju fjučers ugovore u ciljuostvarivanja profita, koji nastaje kao rezultat promene cena. Naime, špekulantipokušavaju da predvide cene unapred pre isporuke robe, pa onda dupuju i prodaju, naosnovu svojih procena. Špekulant dakle kroz kupovinu želi da prihvati rizik uz visokprofit, a poljoprivredni proizvođač prenosi rizik zaključivanjem fjučers ugovora.c) Rizik se može preneti osnivanjem akcionarskog društva. Unutar akcionarskogdruštva postoji oblik dogovorene podele rizika. Svaki akcionar prenosi na sebe deo rizikakoji sanosi kao član akcionarskog društva, da visine svog iznosa kapitala.Osiguranje (risk insurance) je peti način upravljanja rizikom. Za većinupojedinaca i preduzeća, osiguranje je najpraktičniji način upravljanja rizikom. Madaprivatna osiguravajuća društva imaju nekoliko važnih karakteristika, tri karakteristike sunekako najjasnije. Prvo, prenos rizika na osiguravajuće društvo se vrši zbog toga što sesamo čist rizik prenosi na osiguravajuće društvo. Drugo, zajednica rizika se koristi kakobi se raširili gubici nekolicine članova zajednice na celokupnu grupu odnosno zajednicurizika, tako da prosečni gubitak zamenjuje stvarni gubitak. Treće, rizik se može umanjitiprimenom zakona velikih brojeva, na osnovu koga osiguravači mogu predvideti budućegubitke sa velikom izvesnošću.2.5. Pojmovno određenje osiguranjaKao što ne postoji jedinstvena definicija rizika tako ne postoji i jedinstvenadefinicija osiguranja. Naime, osiguranje se može definisati sa aspekta nekoliko naizgledrazličitih desciplina, obuhvatajući, pravo, ekonomiju, istoriju, aktuarstvo, teorije rizika,kao i sociologije. Međutim, svak ponuđena drfinicija neće definisati osiguranje sa istogstanovišta. Zato se pri definisanju osiguranja najčešće polazi od nekih zajedničkihelemenata koji komponuju osiguranje i koji omogućuju sveobuhvatniju definicijuosiguranja.Tako, G.E. Rejda definiše osiguranja na sledeći način: „Osiguranje je zajednicaslučajnih rizika, koji rizik prenose na osiguravača, a osiguravač prihvata da nadoknadiosiguranike za slučaj da se realizuje, obezbedi ostale novčane naknade ako im se dogodigubitak, ili da pruži usluge povezane sa rizikom.“ Na osnovu ove definicije, primećujesee, da su dve osnovne karakteristike osiguranja: (i) prenos rizika sa pojedinca na grupu,zajednicu rizika, (ii) podela gubitaka na sve članove grupe, odnosno zajednice rizika.Pored ove definicije E. Vaughan i T. Vaughan definišu osiguranje sa aspekta pojedinca nasledeći način: „Osiguranje je vavv instrument kojim pojedinac zamenjuje mali određeniiznos (premije) za veliki neizvesni finansijski gubitak (neizvesnost od koje seosiguravamo) koji bi postojao da nema osiguranja.“


Iz svih do sada navedenih definicija proizilazi da osiguranje stvara suprotnupoziciju od rizične pozicije, odnosno utiče na povećanje izvesnosti. Tako J. Kočovićdefiniše osiguranje na način: „Osiguranje u najširem smislu predstavlja zaštituimovinskih interesa fizičkih i pravnih lica prilikom realizacije rizika, odnosno nastupanjaosiguranog slučaja, na račun fondova osiguranja formiranih naplatom premije od tihlica.“ Dakle, osnovna funkcija osiguranja je da osiguranicima koji plaćaju premiju uslučaju nastupanja štete naknadi štetu. Gotovo sa istih pozicija osiguranje se definiše i saaspekta institucionalne regulative u Srbiji 92 , pri čemu se pod delatnošću osiguranjapodrazumeva jedan širi spektar poslova kao što su poslovi osiguranja, poslovisaosiguranja, poslovi reosiguranja, kao i poslovi neposredno povezani sa poslovimaosiguranja. Pod poslovima osiguranja se podrazumeva zaključivanje i izvršavanjeugovora o osiguranju i preduzimanje mera za sprečavanje i suzvijanje rizika kojiugrožavaju osiguranu imovinu i lica. A pod poslovima saosiguranja podrazumevaju seposlovi zaključivanja i izvršavanja ugovora o osiguranju sa više društava za osiguranjekoja su se sporazumela o zajedničkom snošenju i raspodeli rizika. Poslovi reosiguranjapredstavljaju zaključivanje i izvršavanje ugovora o reosiguranju osiguranog viška rizikaiznad samopridržaja jednog društva za osiguranje kod drugog društva za osiguranje kojeje dobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja. Konačno definisani su i poslovineposredno povezani sa poslovima osiguranja a to su poslovi posredovanja i zastupanjau osiguranju, utvrđivanje i procena rizika i štete, posredovanje radi prodaje i prodajaostatka osiguranih oštećenih stvari i pružanje drugih intelektualnih i tehničkih usluga uvezi sa poslovima osiguranja. Već na osnovu čvrsto definisanih poslova osiguranja vidi seda je delatnost osiguranja postala veoma regulisana u Srbiji. No, bez obzira na različitepristupe definisanju osiguranja, na osnovu prezentovanih definicija mogu se analiziratipojedine zajedničke karakteristike ili elementi osiguranja.2.5.1. Osnovni elementi osiguranjaNa osnovu prethodnih definicija osiguranja, mogu se navesti neki osnovnielementi osiguranja, a to su: 93• zajednica rizika (pooling of losses)• isplata slučajnih gubitaka (payment of fortuitons losses)• prenos rizika (risk transfer)• isplata naknade – obeštećenje (indemnification)Zajednica rizika (pooling of losses). Zajednica rizika predstavlja suštinuosiguranja. Zajednica rizika je rasprostiranje ili raširenost gubitaka osiguranika sa malogbroja pojedinaca na celokupnu grupu (zajednicu) tako da u tom procesu rasprostiranjarizika, prosečan gubitak bude zamenjen stvarnim gubitkom. Dakle, zajednica rizikaobuhvata grupisanje velikog broja izloženih jediniica tako da može funcionisati zakonvelikih brojeva kako bi se obezbedilo u osnovi precizno predviđanje budućih gubitaka.92 „Službeni glasnik RS“ br. 55/04 „Zakon o osiguranju“93 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 20


Idealno, trebalo bi da postoji veliki broj sličnih, ali ne neophodno identičnih, izloženihjedinca koje su predmet istih opasnosti. Prema tome, zajednica rizika podrazumeva: (i)učešće u naknadi gubitaka od celokupne grupe (zajednice) i (ii) predvišanje budućihgubitaka sa određenom preciznošću, zasnovano na zakonu velikih brojeva.Praktično funcionisanje osiguranja kao zajednice rizika može se jednostavnoilustrovati. Pretpostavimo da 1.000 poljoprivrednih gazdinstava, odnosno 1.000poljoprivrednih proizvođača prihvati, da ako nekom poljoprivrednom proizvođaču sekuća ošteti ili uništi u požaru, ostali članovi grupe (zajednice rizika) će obeštetiti, ilinadoknaditi štetu i realne troškove nesrećnom poljoprivrednom proizvošaču koji jedoživeo gubitak. Pretpostavimo da je imovina svakog poljoprivrednog proizvođačavredna 200.000 €, a da u proseku jedno gazdinstvo se ošteti, odnosno izgori u požarutokom jedne godine. U odsustvu osiguranja, maksimalni gubitak svakog poljoprivrednogproizvođača je 200.000 € u slučaju da gazdinstvo izgori u požaru. Mešutim, zbogpostojanja zajednice rizika (grupa od 1.000 poljoprivrednih proizvođača), rizik se možeproširiti na celu grupu, te ako jedan poljoprivredni proizvođač doživi totalni gubitak(štetu), maksimalni iznos koji svaki poljoprivredni proizvođač mora da plati je samo 200€ (200.000 €/1.000 poljoprivrednih gazdinstava). Praktično, delovanje zajednice rizikarezultira zamenom prosečnog gubitka od 200 € stvarnim gubitkom od 200.000 €.Takođe,na osnovu iskustva o gubicima zajednice rizika (izloženih jedinca riziku) osiguravajućedruštvo može predvideti buduće gubitke sa velikom preciznošću. Tako je sa apektaosiguravajućeg društva važno da ako se budući gubici mogu predviditi objektivni rizik jesmanjen.Zakon velikih brojeva takođe predstavlja važan instrument objašnjenja zajednicerizika, odnosno funkcionisanja osiguranja, Naime, zakon velikih brojeva predstavljaveliki broj izloženih jedinica (zajednica rizika), na osnovu koga se stvarni rizultatipribližavaju verovatnom rizultatu koji se očekuje iz beskrajnog broja izloženih jedinica.Na primer, ako bacit novčić u vazduh, apriorna verovatnoća da će ishod biti glava ilipismo je 0,50. Međutim, ako novčić bacite 10 puta u vazduh, ishod može biti da se pismopojavi 8 puta, stvarna verovatnoća je 0,50. Ako biste bacali novčić milion puta u vazduh,stvarni broj pojavljivanja, glave ili pisma, približno bi mogao biti 500.000. Znači, kad sebroj slučajnih bacanja povećava stvarni rezultat se približava očekivanom rezultatu.Ovaj podatak je bitan za osiguravajuća društva. Naime, aktuarske službe uosiguravajućim društvima, retko znaju stvarnu verovatnoću i intenzitet gubitaka. Zatoprocena i prosečne frekvencije i prosečnog intenziteta gubitka, mora se zasnivati naprethodnom iskustvu i znanjima o gubicima. Ako postoji veliki broji izloženih jedinica,znanje i iskustvo o stvarnim gubicima iz prethodnog perioda ože biti dobra osnova zaodređivanje aproksimativnih budućih gubitaka. Pretpostavka je i da, ako se broj izloženihjedinica poveećava, relativno odstupanje (standardna devijacija) stvarnog gubitka odočekivanog gubitka (prosečnog gubitka) će se smanjiti. Osiguravač na osnovu zakonavelikih brojeva može sa velikom preciznošću predviditi buduće gubitke ako se brojizloženih jedinica povećava. Ovo je bitno, jer osiguravač mora naplatiti premiju koja ćebiti dovoljna, odnosno adekvatna riziku, za isplatu šteta i troškova koji su povezani saisplatom štete, u vremenu trajanja polise. Smanjenjem objektivnog rizika, rastesamopouzdanje osiguravača da će naplaćena premija biti dovoljna za isplatu odštetnihzahteva i da se obezbedi margina solventnosti osiguravajućeg društva.Isplata slučajnih gubitaka (payment of fortuitons losses). Drugi važan elementosiguranja je isplata, odnosno naknada gubitaka. Slučajni gubitak je takav gubitak koji je


nepredvidiv i neočekivan i dogodi se kao posledica ldelovanja rizika. Drugim rečima,gubitak koji se dogodi, mora biti slučajan i neočekivan. Upravo se zakon velikih brojevazasniva na pretpostavci da su gubici slučajni i da se realizuju neočekivano. Na primer,osoba se može okliznuti na zaleđenom trotoaru i polomiti nogu. Realizacija rizika lomanoge i povreda nastali su slučajno. Polisa osiguranja ne nadoknađuje namerno i svesnoizazivane gubitke.Prenos rizika (risk transfer) je treći bitan elemenat osiguranja. Ako izuzmemosamoosiguranje, osiguranje uvek obuhvata prenos rizika sa pojedinca na zajednicu rizika,odnosno veću grupu. Prenos rizika znači da se čist rizik prenosi sa osiguranika naosiguravača, koji je obično u boljoj finansijskoj pozicije da plati nastali gubitak, odnosnoštetu nego pojedinac, odnosno osiguranik. Sa aspekta pojedinca, čisti rizici koji se običnoprenose na osiguravača obuhvataju rizik prerane smrti, lošeg zdravlja, invalidnosti,uništenja i krađe imovine, i lične odgovornosti.Isplata naknade od osiguranja (indemnification) je četvrti bitan elemenatosiguranja. Isplata naknade ili obeštećenje osiguranika kojima se dogodi šteta ili gubitakznači da osiguranik ponovo uspostavi približnu finansijsku poziciju pre nego što sedogodio gubitak, odnosno šteta. Tako na primer, ako stan izgori zbog izbijanja požara,vlasniku polise će osiguranje nadoknaditi izgubljenu imovinu ili ponovo vratiti uprvobitno stanje. Ako vas tuže zato što ste nemarno upravljali automobilom i izazvalisaobraćajni udes, vaše osiguranje od autoodgovornosti će isplatiti sumu koju ste viobavezni da platite.2.5.2. Uslovi da rizik bude predmet osiguranjaRizik je nezaobilazan u osiguranju. Faktički, bez postojanja rizika, ne može sezaključiti ugovor o osiguranju. Osiguravajuća društva, naravno, osiguravaju samo čistrizik. To praktično znači da se svi čisti rizici mogu osigurati. Izvesni uslovi , međutim,moraju biti uobičajeno ispunjeni, pre nego što se čist rizik može osiguravati kod privatnihosiguravajućih društava. Sa stanovišta osiguravača postoji 6 neophodnih uslova da bi serizik mogao osigurati: 94• mora postojati veliki broj izloženih jedinica,• gubitak mora biti slučajan i nenameran,• mora postojati mogućnost da se gubitak odredi i izmeri,• gubitak ne sme biti katastrofalan,• mora postojati mogućnost da se odredi verovatnoća nastanka gubitka i• premija mora biti ekonomski izvodljiva.Veliki broj izloženih jedinica (large number of exposure units) je prvi uslov da birizik bio predmet osiguranja. Idealno, trebalo bi da postoji velika grupa približno sličnih,94 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 22


mada ne neophodno identičnih (jednakih), izloženih jedinica koje su predmet isteopasnosti ili grupe opasnosti.Gubitak mora biti nepredviđen i nenameran (the loss must be accidental andunintentional). Drugi važan uslov ili zahtev da bi rizik bio predmet osiguranja je dagubitak bude nepredviđen i nenameran. Praktično to znači da bi gubitak trebao da budeslučajan i izvan kontrole osiguranika. Dakle, ako bi osiguranik namerno prouzrokovaogubitak, ne bi ga trebalo obeštetiti za namerno prouzrokovani gubitak.Ovi zahtevi ili uslovi, da gubitak bude nenameran i nepredviđen, su bitni iz dvarazloga. Prvo, ako se isplati naknada za slučaj namernog izazivanja gubitka, moralnihazard će se znatno povećati kod osiguranika, a premija će porasti kao posledica isplatenaknade gubitaka koji su namerno i svesno inicirani od strane osiguranika. Rast premijeosiguranja rezultirao bi relativnim smanjenjem kupovine polisa osiguranja, a osiguravačimogu imati nedovoljan broj izloženih jedinica na osnovu čega mogu teže predviditibuduće gubitke. Drugo, gubici treba da budu takvi da budu nepredviđeni zato što sezakon velikih brojeva zasniva na slučajnim događajima. Namerno prouzrokovan gubitaknije slučajan događaj jer osiguranik zna kakav je ishod, odnosno zna kada će se gubitakdogoditi. Dakle, predviđanje budućih ishoda može biti strahovito neprecizno ako se desiveliki broj namernih i neslučajnih događaja.Mora postojati mogućnost da se gubitak odredi i izmeri (the loss must bedeterminable and measureable). Treći uslov da bi rizik bio predmet osiguranja je da segubitak može odrediti i izmeriti. Ovo znači da gubitak treba biti određen sa aspektauzroka, vremena, mesta, kao i veličine.Pojedine vrste osiguranja, kao životno osiguranje u većini slučajeva zadovoljavanavedeni zahtev vrlo lako. Uzrok i vreme smrti mogu se lako utvrditi u većini slučajeva,te ako je osoba osigurana, nominalni iznos u polisi životnog osigurana je iznos za isplatunaknade. Međutim, pojedini gubici se teško određuju i mere. Naročito je to prisutno kododređivanja stepena invalidnosit budući da su bolest i nesposobnost za rad visokosubjektivne kategorije. Na pojedine osobe isti događaj može uticati na različit način.Osnovna pretpostavka ovog uslova je da omogući osiguravaču da odredi ako ješteta (gubitak) pokrivena polisom i ako je nadoknaki, koliko treba isplatiti naknadu izosiguranja.Gubitak ne sme biti katastrofalan (no catastrophic loss). Četvrti uslov da rizikbude predmet osiguranja, odnosi se na činjenicu da gubitak koji je uzrokovan delovanjemrizika ne sme delovati na ogroman broj izloženih jedinica, odnosno na primer na 90% odizloženih jedinica. Kao što je ranije konstatovano zajednica rizika je suština, ili bitanelemenat osiguranja. Ako većini ili svim izloženih jedinicama grupisanim u izvesne klase,simultano se dogodi šteta, tada postoji opasnost bankrotstva zajednice rizika i ona postajedisfunkcionalna. Upravo zato jer se premije moraju onda povećavati do gotovozabranjenih nivoa, a osiguranje prestaje da funkcioniše po principu da se gubicinekolicine članova zajednice rizika prenose ili šire na celokupnu zajednicu, odnosnogrupu. U stvarnom životu, međutim, ovo je gotovo neizvodljivo zato što su katastrofalnigubici i štete posledica periodičnih elementarnih nepogoda, poplava, zemljotresa,uragana, tornada, klizišta, šumskih požara. Mada, dobro je poznato da katastrofalne štetenastaju i kao posledica ne samo prirodnih sila, nego i iz terorističkog delovanja.


U isto vreme postoji nekoliko načina ublažavanja posledica katastrofalnihgubitaka. Prvo, reosiguranje mogu koristiti osiguravajuća društva kako bi nadoknadilaštetu od reosiguravajućih društava. Drugo, osiguravajuće društvo može izbećikoncentraciju rizika dizperzijom rizika izvan određenih geografskih područja.Koncentracija gubitaka izloženih u nekom geografskom području, koje je češće izloženopoplavama, zemljotresima i ostalim prirodnim nepogodama, mogu rezultirati periodičnimkatastrofalnim štetama. Ako je izloženost gubicima geografski raširena, verovatnoćakatastrofalnih gubitaka se smanjuje. Takođe, pojavljuju se i novi finansijski instrumenti uvezi sa smanjivanjem intenziteta katastrofalnih šteta. Ove instrumente obuhvataju ikatastrofalne obveznice (catastrophe bounds), koje su dizajnirane za isplatu katastrofalnihgubitaka.Mora postojati mogunostda se odredi verovatnoa nastanka gubitka (the chanceoff loss must be calculable). Peti uslov, da bi rizik bio predmet osiguranja je da postojimogunost izračunavanja verovatnoe nastanka gubitka, odnosno štete.Osiguravajućedruštvo mora biti u mogućnosti da izračuna oba važna elementa gubitka i to prosečnufrekventnost (učestalost pojavljivanja gubitaka) i preosečni intenzitet buduih gubitaka saizvesnom preciznošu. Ovaj uslov je neophodan, zato što se mora naplatiti od osiguranikaadekvatna premija (premija prilagođena riziku), kada bi se isplatili svi odštetni zahtevi ipratei troškovi i da osiguravajuće društvo ostvari dobit.Izvesni gubici, međutim, teško se mogu osiguravati, zato što se verovatnoagubitka ne može precizno odrediti, pa se onda ne može precizno utvrditi ni doprinos zapreventivu u slučaju katastrofalnih šteta. Na primer, poplave, ratovi, cikličnanezaposlenost dešavaju se na neregularnoj osnovi, a predviđanje prosečne frekvencije iprosečnog intenziteta gubitka je veoma teško. Dakle, bez pomoći države ove štetepredstavljaju pravo optereenje za privatna osiguravajuća društva.Premija mora biti ekonomski izvodljiva (the premium must be economicallyfeasible). Konačni uslov da bi rizik bio predmet osiguranja, je činjenica da premija morabiti ekonomski izvodljiva. Osiguranik mora biti sposoban da plati premiju. Takođe, da bikupovina polise osiguranja bila atraktivna za osiguravajuće društvo, naplaećne premijemoraju biti manje nego što je nominalna vrednost polise, ili osigurana suma na polisi.Imati ekonomski izvodljivu premiju, znači da verovatnoća nastanka gubitka mora bitirelativno niska. Pretpostavimo da verovatnoća nastanka gubitka prevazilazi 40%, troškovipolise osiguranja će premašiti iznos koji osiguravajuće društvo mora naplatiti ugovorom oosiguranju. Na primer, neko osiguravajuće društvo može emitovati polisu životnogosiguranja na 1.000 € za muškarca starog 99 godina. Ali u ovom slučaju neto premija ćeiznositi 980 € i kad se na taj iznos dodaju jođ troškovi, ukupna premija će nadmašitinominalni iznos polise osiguranja, odnosno sumu osiguranja od 1.000 €. 95Osnovu navedenih uslova čini činjenica da većina ličnih rizika, imovinskih rizikaprivatnih osiguravajućih društava, budući da uslovi navedeni da bi rizi bio predmetosiguranja generalno zadovoljavaju. Suprotno, od obih navadenih čistih rizika, tržišnirizici, finansijski rizici, preduzetni rizici, politički rizici se teško osiguravaju od straneprivatnih osiguravajuih društava. Navedeni rizici spadaju u špekulativne rizike. Takođe,potencijal svakog špekulativnog rizika da proizvede katastrofalne gubitke je ogroman, ašto se posebno odnosi na političke rizike, koji mogu da izazovu i ratne sukobe. Konačno,95 Robert I. Mehr, Emerson Cammack, Terry Rose, (1985) “Principles of Insurance”, New York, page 37-38


izračunavanje adekvatne premije može biti vlo teško kod špekulativnih rizika, jer severovatnoća nastanka gubitka ne može precizno utvrditi. Na primer, osiguranje kojeoigurava robu trgovca od finansijskih gubitaka zbog promene u ukusima potrošača, kaošto je promena stila, generalno je neupotrebljivo. Precizni, jasni i tačni podaci ofinansijskim gubicima zbog promene ukusa potrošača nisu upotrebljivi a ni dostupni, tene postoji precizan način izračunavanja premije. Naplaćena premija može biti adekvatna,ali i neadekvatna, kako bi se isplatili svi gubici i ostvario profit.Analiza rizika požara i rizika nezaposlenostiDa bi smo razumeli jasnije, uslove da pojedini rizici mogu biti predmetosiguranja privatnih osiguravajućih društava, najbolje je primeniti date uslove napojedine rizike. Analizirajmo rizik požara i rizik nezaposlenosti.Rizik požara, može se osigurati od strane privatnih osiguravajućih društava, jerispunjava sve navedene uslove. Prvo, predvideti nezaposlenost je vrlo teško, zbograzličitih vrsta nezaposlenosi i različitih kvalifikacija. Na primer, postoje,visokokvalifikovani, polukvalifikovani, nekvalifikovani, kao i zaposleni sa belim iliplavim kragnama (blue – collar, white – collar). Pored toga, stopa zaposlenosti zavisine samo od kvalifikovanosti i profesije, nego i od starosti, pola, obrazovanja, bračnogstatusa, mesta u kome je prebivalište zaposlenog, kao i države, ali i od mnoštva ostalihčinilaca, obuhvatajući različite državne programe i ekonomsku politiku, kojiinstrumjenti se primenjuju u cilju smanjenja nezaposlenosti. Praktično, dužina trajanjanezaposlenosti varira široko između različitih grupa. Takođe, usled visokenezaposlenosti, odnosno velikog broja zaposlenih tokom određenog vremena,zaposleni radnici mogu postati nezaposleni tokom određenog vremena a potencijalna(katastrofalna) šteta nastaje u momentu gubitka radnog mesta. Verovatnoću gubitka,usled nezaposlenosti, teško je precizno odrediti. Zbog svih navedenih razloga riziknezaposlenosti nije predmet osiguranja privatnih osiguravajućih društava.Tabela 8: Rizik požara kao predmet osiguranja privatnih osiguravajućihdruštava


UsloviVeliki broj izloženihjedinicaSlučajna i nenamernašteta/gubitakDa li rizik požara zadovoljava navedene uslove?Da. Prisutne su brojne izložene jediniceDa. Uz izuzetak namernog podmetanja požara, većina šteta prouzrokovanihpožarom, slučajne su ne i nenamerne.Šteta se može odreditii izmeritiNekatastrofalneštete/gubiciIzračunavanjeverovatnoćegubitka/šteteEkonomski izvodljivapremijaDa. Ako postoji neslaganje oko isplaćenog iznosa naknade iz osiguranja,polisa osiguranja je mera odlučnog osporavanja, suprotnih tvrdnjiosiguranika i osiguravača.Da. Čak i kad se dogode katastofalni požari sve izložene jedince normalnone oštete se u požaru tokom određenog vremena.Da. Verovatnoća nastanka odnosno izbijanja požara može se izračunati, aprosečni intenzitet gubitaka u slučaju požara mogu se proceniti unapred.Da. Premijska stopa, je primera radi 100 € u SAD-u po osiguranju odpožara, i relativno je niska premijaka stopa.’Tabela 9: Rizik nezaposlenosti kao predmet osiguranja privatnihosiguravajućih društavaUsloviVeliki broj izloženihjedinicaSlučajna i nenamernašteta/gubitakŠteta se može odreditii izmeritiNekatastrofalneštete/gubiciIzračunavanjeverovatnoćegubitka/šteteEkonomski izvodljivapremijaDa li rizik nezaposlenosti zadovoljava navedene uslove?Ne u celosti. Mada postoji veliki broj zaposlenih predviđanjenezaposlenosti je teško, zato što postoje različite vrste nezaposlenosti ikvalifikovanosti.Ne. Zaposleni mogu i svojom voljom napustiti preduzee i postatinezaposleni. Upravo biti voljno nezaposleni.Ne u celosti. Nivo nezaposlenosti može se odrediti, stopa nezaposlenosti,ali merenje gubitaka je teško. Pojedini nezaposleni su nezaposleni svojomvoljom a pojedini ne svojom voljom.Ne. Nekoliko recesionih perioda poznatih do sada, naročito 1929-33,rezultiralo je u katastrofalnim gubicima zbog nezaposlenosti.Ne. Različite vrste nezaposlenosti, generalno posmatrano, ne moguregularno proceniti verovatnoću nastanka gubitka.Ne. Negativan izbor, moralnih hazard i doprinosi za prevenciju, ne mogudati jasnu i ekonomsku izvodljivu premiju.2.6. Vrste, odnosno podela osiguranja


U zavisnosti od kriterijuma postoje brojne podele, odnosno klasifikovanjaosiguranja. Tako, na primer, ako se pođe od kriterijuma podele sa aspekta predmetaosiguranja razlikujemo:• osiguranje imovine• osiguranje lica• osiguranje od odgovornosti 96Ako se kao kriterijum podele prihvati da li je osiguranje obavezno ili dobrovoljnodelimo na:- obavezno osiguranje- dobrovoljno osiguranjeSa aspekta vlasništva osiguranje se deli na:- privatno osiguranje- držano osiguranje 97Ako se kao kriterijum podele prihvati način organizovanja razlikujemo:- premijsko osiguranje- uzajamno osiguranjePrema načinu izravnanja rizika razlikujemo:- unutrašnje osiguranje- spoljašnje osiguranje, koje se deli na:a) saosiguranjeb) reosiguranje 98No, pođimo od činjenice da se osiguranje deli na uobičajen način, državno iprivatno osiguranje, a da privatno osiguranje obuhvata: životno osiguranje, zdravstvenoosiguranje i osiguranje imovine i odgovornosti. Državno osiguranje obuhvata programesocijalnog osiguranja i to posebno penzijsko – invalidsko osiguranje, državnozdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Dakle, najvažnije vrsteosiguranja, privatno i državno osiguranje, mogu se podeliti na sledeći način:- Privatno osiguranje:a) životno i zdravstveno osiguranjeb) osiguranje imovine i odgovornosti- Državno osiguranje:a) socijalno osiguranjeb) ostali programi državnog osiguranja 9996 Dragan Mrkšić, (1999) „Osiguranje u teoriji i praksi“, Alef, Petrovaradin, strana 497 Mark R. Green, (1976) “The Government As an Insurer”, Journal of Risk and Insurance, XLIII, broj 398 Jelena Kočović, Predrag Šulejić, (2002) „Osiguranje“, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, strana 12999 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 34


Ova podela čini se prihvatljivom, iz jednog vrlo jednostavnog razloga, a to ječinjenica da u Srbiji na osnovu institucionalnih zakonskih ređenja postoji gotovoidentična podela osiguranja na grupe i vrste. 100 Najpre, osiguranje se deli na posloveživotnih osiguranja i poslove neživotnih (imovine i odgovornosti) osiguranja. Grupuživotnih osiguranja čine:- osiguranje života- rentno osiguranje- dopunsko osiguranje uz osiguranje života- dobrovoljno penzijsko osiguranje- druge vrste životnih osiguranjaZa razliku od životnih osiguranja, neživotna, odnosno imovinsko i osiguranje ododgovornosti obuhvata:1) Osiguranje od posledice nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu iprofesigonalnih oboljenja, koje pokriva:a) isplatu ugovorenih osiguranih suma, dela osiguranih suma, odnosnonaknadu ugovorenih troškovab) isplatu zbog posledica povrede ili oštećenja zdravlja ili zbog smrtiputnika2) Dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje pokriva:a) jednokratnu novčanu naknadu zbog nesposobnosti za rad,b) naknadu ugovorenih troškova lečenja ic) kombinaciju isplata u skladu sa odredbama zakona.3) Osiguranje motornih vozila, koje pokriva štete na vozilima na sopstveni pogon,osim šinskih vozila, kao i na vozilima bez pogona, odnosno gubitak tih vozila.4) Osiguranje šinskih vozila, koje pokriva štete na šinskim vozilima, odnosnogubitak tih vozila.5) Osiguranje vazduhoplova, koje pokriva štete na vazduhoplovima, odnosnogubitak vazduhoplova.6) Osiguranje plovnih objekata, koje pokriva štete na plovnim objektima, odnosnogubitak plovnih objekata (morskih, rečnih i jezerskih).7) Osiguranje robe u prevozu, koje pokriva štete na robi odnosno guvitak robe,bez obzira na vrstu prevoza.8) Osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, koje pokrivaju štete naimovini koje nastanu usled požara, eksplozije, oluje i drugih prirodnihnepogoda, atomske energije, klizanja i sleganja tla, osim šteta koje pokrivaosiguranje o tačke 3 – 7.9) Ostala osiguranja imovine, koja pokrivaju štete nastale na imovini zbog lomamašina, provalne krađe, loma stakla, grada, mraza ili drugih opasnosti, osimštete koje pokrivaju osiguranja od 3 – 8.100 “Zakon o osiguranju”, Službeni glasnik RS, br. 55/04, strana 2


10) Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje pokriva svevrste odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila na sopstveni pogon nakopnu, uključujući odgovornost prilikom transporta.11) Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, koje pokriva svevrste odgovornosti zbog upotrebe vezduhoplova, uključujući odgovornostprilikom transporta.12) Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, koje pokriva svevrste odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, uključujući odgovornostprilikom transporta.13) Osiguranje od opšte odgovornosti za štetu, koje pokriva ostale vrsteodgovornosti.14) Osiguranje kredita koje pokriva:a) rizik od neplaćanja, odnosno kašnjenja u plaćanju zbognesolventnosti ili drugih događaja ili postupaka,b) izvozne kredite i ostale rizike povezane sa izvozom, trgovinom iulaganjima na domaćem i stranom tržištu,c) kredite koji se isplaćuju u ratama,d) hipotekarne i lombardne kredite,e) poljoprivredne kredite if) ostale kredite i zajmove.15) Osiguranje jemstva, koje garantuju neposredno ili posredno ispunjenje obavezadužnika.16) Osiguranje finansijskih gubitaka koje pokriva finansijske gubitke zbog:a) gubitka zaposlenja,b) nedovoljnih prihoda,c) lošeg vremena,d) izgubljene dobiti,e) neplaniranih opštih troškova,f) neplaniranih troškova poslovanja,g) gubitka tržišne vrednosti,h) gubitka zakupnine, odnosno prihoda,i) posrednih poslovnih gubitaka,j) ostalih poslovnih gubitaka,k) ostalih neposlovnih gubitaka il) ostalih finansijskih gubitaka.17) Osiguranje troškova pravne zaštite, koje pokriva sudske troškove, troškoveadvokata, kao i druge troškove postupka.18) Osiguranje pomoći na putovanju, koje pokriva pomoć licima koja naiđu naprobleme na putovanju, odnosno u drugim slučajevima odsutnosti izprebivališta ili boravišta.19) Druge vrste neživotnih osiguranja.Sve navedene vrste osiguranja su dobrovoljne, osim onih vrsta osiguranja koja suobavezna, 101 a to su:• osiguranje putnika u saobraćaju od posledica nesrećnog slučaja,• osiguranje vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenutrećim licima,101 „Nacrt zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju“, www.nbs.yu


osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za štetu pričinjenutrećim licima i• osiguranje vlasnika plovnih objekata na motorni pogon i priključnihplovila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima,Pored ovih privatnih obaveznih osiguranja postoje i državna obavezna osiguranja,a to su:• obavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka, radi zaštitedepozita tih lica u slučaju stečaja banke,• osiguranje potraživanja po osnovu stambenih kredita koje odobravajubanke i druge finansijske organizacije,• osiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu domaćih pravnihlica od komercijalnih rizika i nekomercijalnih rizika.Konačno, na kraju postoji u Srbiji i državno socijalno osiguranje, i to:• penzijsko – invalidsko osiguranje• zdravstveno osiguranjeosiguranje za slučaj nezaposlenosti2.6.1. Državni programi osiguranja u SrbijiIzuzetno važni su programi državnog osiguranja koji su navedeni, kao što jeobavezno osiguranje depozita fizičkih lica kod banaka radi zaštite depozita tih lica uslučaju stečaja banke. 102 Ovom vrstom osiguranja, banke su dužne da depozite fizičkihlica osiguranju kod Agencije za osiguranje depozita 103 , a osigurana suma predstavljaiznos osiguranih depozita do 3.000 € u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjemkursu NBS. U cilju obezbeđenja sredstava za osiguranje depozita Agencija obrazujeposeban fond koji se finansira iz sledećih izvora: na osnovu naplaćenih premija zaosiguranje depozita, koje plaaju banke, prihoda od ulaganja, sredstava fonda za osiguranjedepozita, sredstava ostvarenih naplatom potraživanja Agencije iz stečajne mase banke poosnovu isplate osiguranih iznosa, sredstava obezbeđenih zaduživanjem, donacija isredstava iz budžeta Republike Srbije.Tako prikupljena sredstva fonda za osiguranje depozita koriste se za isplatuosiguranih iznosa u slučaju stečaja banke, za plaanje administrativnih troškova u vezi saisplatom tih iznosa i upravljanje sredstvima fonda za osiguranje depozita, kao i zapovraćaj pozajmljenih sredstava upotrebljenih za namene iz ovog stava. Svoja novčanasredstva Agencija deponuje na posebnom računu kod NBS. Agencija novčana sredstvafonda za osigurnje depozita može ulagati u dužničke HOV koje emituje Republika Srbijaili NBS.Banke su u obavezi da Agenciji plaćaju premiju za osiguranje depozita, onakokako to propiše Agencija. Banke su u obavezi da Agenciji dostavljaju izveštaje o ukupnimdepozitima i osiguranim depozitima. Banke su obavezne da plaćaju premiju od dana102 „Zakon o osiguranju depozita”, Službeni glasnik RS, broj 61/05103 „Zakon o Agenciji za osiguranje depozita“, Službeni glasnik RS, broj 61/05


osnivanja pa do donošenja odluke NBS o oduzimanju dozvole za rad. Banke plaćaju trivrste premija, i to:- početnu premiju,- tromesečnu premiju i- vanrednu premiju.Početnu premiju banka plaća u roku od 45 dana od dana upisa u sudski registar, apočetna premija iznosi 0,3% novčanog dela minimalnog osnivačkog kapitala banke.Tromesečnu stopu premije utvrđuje Agencija najkasnije do 30. septembra tekuće godine,na osnovu stanja u bankarskom sistemu, kao i ukupnom finansijskom sistemu RepublikeSrbije, stepenu rizika kome je banka izložena i visine sredstava fonda za osiguranjedepozita. Stopa tromesečne premije iznosi maksimalno 0,1%. Tromesečnu premijuAgencija obračunava na osnovu prosečnog stanja ukupnih osiguranih depozita u banci uprethodnom tromesečju. Ako sredstva u fondu za osiguranje depozita 104 nisu dovoljna,Agencija može obračunati i naplatiti vanrednu premiju, a zbir stopa vanrednih premija utoku jedne godine iznosi najviše 0,4%. Ako i posle naplate vanredne premije sredstvafonda za osiguranje depozita nisu dovoljna, Agencija se može zadužiti uz prethodnusaglasnost vlade.Ukoliko dođe do situacije da se nad bankom započne stečajni postupak, Agencijautvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu, i to na osnovu salda svih depozita togdeponenta, uključujui i pripadajuću ugovorenu kamatu obračunatu do dana oduzimanjadozvole za rad banci. Na taj način se formira osigurani iznos, tako što se prebijajupotraživanja deponenata po osnovu osiguranja depozita sa njegovim ukupnim novčanimobavezama. Agencija zatim zaključuje ugovor sa bankom, koja će banka u ime i za računAgencije isplaćivati osigurane iznose. Isplata osiguranog iznosa deponenta mora seizvršiti u roku od 90 dana.Dakle, Agencija za osiguranje depozita ima sa aspekta osiguranja važne poslove,a to su:- osigurava depozite fizičkih lica- vrši funkciju stečajnog, odnosno likvidacionog upravnika- vrši poslove za Republiku SrbijuIz navedenih poslova Agencije za osiguranje depozita, proizilazi da su bankedužne da plaćaju premiju osiguranja na depozite fizičkih lica, da Agencija sprovodipostupak likvidacije u kankama, ali i u društvima za osiguranje, takođeAgencija upravlja bankama čiji je vlasnik Republika Srbija, organizuje prodaju akcijabanaka koje su u vlasništvu Republike Srbije. Takođe, Agencija može pokriti potencijalnegubitke kod banaka, preuzeti, kupiti ili na drugi način steći lošu aktivu, upravljati lošomaktivom i prodati tu aktivu banke. Organi upravljanja Agencijom za osiguranje depozita,su direktor i upravni odbor. Članove upravnog odbora imenuje i razrešava vlada. Članoviupravnog odbora su, Ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za posloveprivrede i viceguverner NBS zadužen za poslove kontrole banaka, dok ostale članove,predsednika i jednog člana imenuje ministar finansija, jednog člana na predlog NBS, kaoi jednog člana na predlog reprezentativnog udruženja banaka.104 „Zakon o osiguranju depozita”, Službeni glasnik RS, broj 61/05


2.6.2. Osiguranje potraživanja po osnovu stambenihkredita koje odobravaju banke i druge finansijskeorganizacijeNaredni državni program osiguranja u Srbiji predstavlja osiguranje potraživanjapo osnovu stambenih kredita koje odobravaju banke i druge finansijske organizacije, kojasu obezbeđena hipotekom, kao i za obavljanje i drugih poslova u vezi sa tim osigurnjem.Ove poslove obavlja Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita 105 . Sredstvaza osnivanje Nacionalne korporacije, ali i funkcionisanje ove institucije obezbeđuju se izbudžeta Republike Srbije. Osnivački kapital iznosi najmanje 10 miliona evra, u dinarskojprotivvrednosti, po srednjem kursu na dan uplate. Pored sredstava iz budžeta RepublikeSrbije, sredstva za rad Korporacije obezbeđuju se iz:- prihoda Korporacije- donacija- drugih izvora u skladu sa zakonomKorporacija može slobodna novčana sredstva plasirati u prvoklasne HOV (HOVRepublike Srbije) vodei računa o ročnosti usklađenosti svojih preuzetih osiguranihpotraživanja i rokova dospeća HOV.Poslovi Korporacije su:• osiguranje potraživanja po osnovu stambenih kredita koje odobravajubanke i druge finansijske organizacije, koja su obezbeđena hipotekom,• posredovanje u prenosu potraživanja obezbeđenih hipotekom,• izdavanje HOV na osnovu uspostavljene hipoteke, u skladu sa zakonom,• pružanje stručne pomoći državnim organima, bankama i drugimfinansijskim organizacijama, u oblasti poboljšanja uslova za finansiranjestambene izgradnje i• obavljanje drugih poslova pod uslovima predviđenim statutom i drugimopštim pravnim aktima, aktima poslovne politike i Pravilima poslovanjaKorporacije.Predviđeno je, takođe, da ukupan iznos obaveza Korporacije iz delatnostiosiguranja potraživanja po osnovu stambenih kredita, može biti najviše do šesnaest putaveći od iznosa kapitala Korporacije.Organi upravljanja Korporacijom su: upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.Njihov mandat traje četiri godine. Upravni odbor donosi statut, pravila poslovanjaKorporacije, program rada, utvrđuje poslovnu politiku, usvaja finansijski plan, birarevizora, usvaja završni račun, odlučuje o promjeni oblika organizovanja Korporacije iobavlja druge poslove utvrđene statutom i pravilima poslovanja Korporacije.105 „Zakon o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita“, Službeni glasnik RS, broj 55/04


Direktora Korporacije imenuje i razrešava Vlada, na predlog minista finansija.Direktor predstavlja i zastupa Korporaciju, organizuje i rukovodi radom Korporacije,predlaže akte koje donosi upravni odbor. Nadzorni odbor ima u svom sastavu predsednikai četiri člana koga imenuje Vlada, na predlog ministra finansija. Poslovi nadzornogodbora su:nadzor nad zakonitošću rada direktora i upravnog odbora, pregleda završniračun i kontroliše da li je u skladu sa zakonom, izveštava da li se poslovne knjige vode uskladu sa propisima, razmatra izveštaj revizora, izveštava o godišnjim računovodstvenimiskazima, i obavlja druge poslove predviđene zakonom.2.6.3. Osiguranje i finansiranje izvoznih sredstavaU cilju podsticanja i unapređenja izvoza i razvoja ekonomskih odnosa RepublikeSrbije sa inostranstvom, u Srbiji je osnovana Agencija za osiguranje i finansiranje izvozaRepublike Srbije 106 . Delatnost Agencije uređena je zakonom, a odnosi se na: (1)osiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu domaćih pravnih lica ipreduzetnika od komercijalnih i nekomercijalnih rizika, i to samostalno ili u saradnji sadrugim osiguravajućim društvima, odnosno Agencijama, (2) finansiranje izvoznihposlova, domaćih pravnih lica i preduzetnika, sufinansiranje izvoznih poslova sakomercijalnim bankama, refinansiranje izvoznih kredita komercijalnih banaka, (3)finansiranje pripreme izvoza domaćih pravnih lica i preduzetnika po zaključenomugovoru o izvozu, (4) finansiranje investicija konzorcijuma domaćih pravnih lica ipreduzetnika na inostranim tržištima radi podsticanja izvoza, (5) osiguranje pripremeizvoza domaćih pravnih lica i preduzetnika od nekomercijalnih i komercijalnih rizika pozaključenom ugovoru o izvozu, samostalno ili u saradnji sa drugim osiguravajućimdruštvima, odnosno Agencijama, (6) finansiranje stranog kupca ili njegove banke u vezisa izvozom domaćeg pravnog lica, (7) osiguranje domaćih banaka i drugih finansijskihinstitucija od nekomercijalnih rizika u vezi sa garancijama po izvoznim poslovima iinvesticijama u inostranstvu i zaključenim kreditnim linijama sa stranim bankama, (8)izdavanje garancija i drugih jemstava po srednjročnim i dugoročnim izvoznim poslovimai investicijama u inostranstvu, (9) pružanje drugih usluga u vezi sa osiguranjem ifinansiranjem izvoza i investicija od nekomercijalnih i komercijalnih rizika.Nekomercijalne rizike obuhvataju sve one slučajeve kada nije moguće naplatitipotraživanje domaćih pravnih lica i preduzetnika od inostranih partnera, iz sledećihrazloga: (a) neplaćanja duga u roku od šest meseci od ugovorenog roka dospelosti, ako jedužnik država, državna organizacija ili lice za koje garantuje država, (b) političkihdogađaja u zemlji dužnika ili ratnog stanja u državi čiji je državljanin dužnik sa drugomdržavom, (c) opšteg moratorijuma plaćanja, nemogućnosti konverzije valute zemljedužnika u konvertibilne valute ili zabrane transfera do isteka tih zabrana, (d) zabraneuboza robe ili usluga od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnika usluga, (e)jednostranog raskida ugovora od države ili državne organizacije kao kupca ili korisnikausluga, osim kada je do jednostranog raskida došlo usled povrede carinskih ilizdravstvenih propisa države uvoznika, odnosno države korisnika usluga, (f) zaplene,106 „Zakon o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza“, Službeni glasnik, broj 61/05


oštećenja, zabrane raspolaganja ili uništenja robe, učinjenih od strane države ili njenihinstitucija, od časa prelaska robe preko državne granice do prispeća inostranom dužniku i(g) elementarnih nepogoda.Takođe se pod nekomercijalnim rizicima smatraju i događaji usled kojih je nastalašteta domaćim licima u vezi sa imovinom investiranom u sopstvenom privrednomdruštvu, mešovito privredno društvo ili poslovne jedinice u inostranstvu, i to: (a)nacionalizacija, eksproprijacija, ili druge mere države koje se mogu izjednačiti sanacionalizacijom ili eksproprijacijom, (b) nemogućnost raspolaganja imovinom u trajanjuod najmanje 12 meseci zbog drugih mera preduzetih od države u kojoj je izvršenoinvestiranje imovine odnosno političkih događaja u toj državi.Osnovni kapital Agencije iznosi 25 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti posrednjem kursu NBS. Sredstva za funkcionisanje Agencije obezbeđuju se iz:- namenskih kredita međunarodnih finansijskih organizacija,- donacija domaćih i stranih pravnih ili fizičkih lica i- drugih izvora u skladu sa zakonom.Početna sredstva za formiranje rezervi sigurnosti Agencije za poslove osiguranjaod nekomercijalnih i komercijalnih rizika, obezbeđujui se iz osnivačkog kapitala. Rezervesigurnosti za poslove osiguranja izvoza od nekomercijalnih rizika, kao i za posloveosiguranja izvoza od komercijalnih rizika, formiraju se od premija osiguranja, regresa poesplaćenim naknadama šteta i iz dela dobiti koju Agencija ostvaruje poslovanjem izoblasti osiguranja. Takođe, formirane rezerve sigurnosti se upotrebljavaju za izmirenjeobaveza prema osiguranicimja i za pokriće gubitaka iz poslova osiguranja odnekomercijalnih i komercijalnih rizika.Agencija u svom poslovanju poštuje načela likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti.Organi upravljanja Agencijom su Skupština, upravni odbor i izvršni odbor. Obavezeskupštine akcionara su: donosi statut, akte poslovne politike, akte kojima bliže definišedelatnost Agencije, razmatra godišnje izveštaje upravnog odbora, usvaja godišnji račun,odlučuje o povećanju kapitala Agencije. Upravni odbor saziva sednice skupštineAgencije, zastupa i vodi poslove Agencije, razmatra i predlaže usvajanje izveštaja oposlovanju, izdaje akcije i putvrđuje njihovu vrednost, odlučuje o davanju i oduzimanjuprokure. Upravni odbor bira i članove izvršnog odbora, a članovi izvršnog odbora sudirektori. Najvažniji pravni akt Agencije je statut, koji sadrži odredbe o: nazivu i sedištuAgencije, delatnosti odnosno poslovima Agencije, zastupanju agencije, načinu formiranjai korišćenja fondova Agencije, kao i unutrašnjoj organizaciji Agencije.2.7. Osnovne funkcije, odnosno koristi osiguranja zadruštvo u celiniBrojne su funkcije, odnosno koristi koje celokupno društvo ima od osiguranja.Najvažnije društvene i ekonomske koristi od osiguranja obuhvataju sledeće:• naknada štete (indemnification for loss)• smanjenje zabrinutosti i straha (reduction of worry and fear)• izvor investicionih sredstava (source of investment funds)


• prevencija gubitaka (loss prevention)• povećanje kreditnog potencijalan(enhancement of credit) 107Naknada štete je osnovna funkcija i najvažnija korisnost osiguranja. Naknadaštete dozvoljava pojedincima, porodicama, preduzećima, da ponovo uspostave svojunekadašnju finansijsku poziciju, nakon što se gubitak, odnosno šteta dogodila. Topraktično rezultira u očuvanju finansijske sigurnosti osiguranika. Zato osiguranici,ponovo, uz pomoć osiguranja, uspostavljaju finansijsku stabilnost, delom ili u celosti,nakon što se dogodi gubitak. Manje je verovatno, da će zato osiguranici konkurisati zaneki od državnih programa pomoći ili aplicirati za socijalnu pomoć, ili tražiti pomoćprijatelja i povezanih lica, kada su osigurani.Isplata naknade štete omogućuju preduzećima da i dalje posluju, a zaposlenima dazadrže svoja radna mesta. Dovavljačima da nastavljaju da primaju porudžvine, a potrošačimogu kupovati proizvode i usluge, koje su kupovali pre nego što se gubitak dogodio.Celokupno društvo na taj način ostvaruje korist, jer poreska osnova ne erodira, odnosnoporeski obveznici nastavljaju da posluju i plaćaju poreze i druge javne prihode, azaposleni ne ostaju bez zaposlenja. Ukratko, isplata naknade štete doprinosi,pojedinačnoj, poslovnoj i celokupnoj društvenoj korisnosti.Smanjenje zabrinutosti i straha je druga važna funkcija i korisnost osiguranja,smanjenje brige i straha, postoji i pre i posle, kada se dogodi gubitak. Na primer,pojedinac koji ima polisu osiguranja imovine, može biti bezbrižniji, zato što ćeosiguravajuće društvo isplatiti naknadu štete, ako se realizuje neki rizik. Najčešće briga istrah su samo umanjeni kada se gubitak dogbodi, zbog toga jer osiguranik zna da ćenaknadu štete isplatiti osiguravajuće društvo.Izvor investicionih sredstava je treća funkcija i korisnost osiguranja. Osiguranjeje važan izvor kapitalnih investicija i akumulacije. Premija se naplaćuje pre nego štodogodi gubitak, pa izvori sredstava osiguravajućeg društva ne zahtevaju da se gubitakisplati pre nego što se dogodi gubitak. Na taj način se sredstva prikupljena u formipremije mogu plasirati štedno-deficitnim preduzećima. Ova sredstva obično se investirajuu HOV na finansijskim tržištima, čime se često uvećava nabavka nove tehnologije,opreme, grade se nova postrojenja, ubrzava se ekonomski rast i razvoj, povećava sezaposlenost. Povećanje investicija, uključenjem i osiguravajućih društava, smanjuju setroškovi i cene, odnosno kamatne stope na kapital, čime se povećava obim investicionih,dugoročnih sredstava na finansijskim tržištima.Prevencija gubitka je četvrta važna funkcija osiguranja. Osiguravajuća društva suaktivno obuhvaćena brojnim programima koji imaju za cilj sprečavanje nastankagubitaka, a takođe angažuju stručnjake iz različitih oblasti u cilju sprečavanja, odnosnopreventivnog delovanja nastajanja najrazličitijih vrsta gubitaka. Tako na primer, angažujuse inženjeri i specijalisti iz oblasti prevencije gubitaka od požara, takođe, specijaliste izoblasti radne i zdravstvene bezbednosti. Pojedine vrlo važne aktivnosti u prevencijigubitaka u okviru grupe osiguranja imovine i odgovornosti snažno podravajuosiguravajuća društva, obuhvatajući sledeće aktivnosti:- obezbeđivanje autoputeva i smanjenje smrtnosti u automobilskim nesrećama,107 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 30


- prevencija u pogledu nastanka, odnosno izbijanja požara,- smanjenje privremene ili trajne invalidnosti zaposlenih,- prevencija krađe automobila,- prevencija i otkrivanje gubitaka nastalih namernimizazivanjem požara,odnosno namernog zapaljivanja,- prevencija proizvodnje neispravnih proizvoda koji mogu povrediti korisnike,- prevencija eksplozije kotlova, bojlera, cisterni i- obrazovni programi u prevenciji gubitaka.Aktivnosti usmerene na prevenciju gubitaka smanjuju oba gubitka, direktni iindirektni. Na taj način, društvene koristi, kroz prevenciju gubitaka, se povećavajusmanjenjem direktnih i indirektnih gubitaka.Povećanje kreditnog potencijala je peta funkcija i korisnost osiguranja. Naosnovu ove funkcije povećava se poverenje kod pojedinaca. Osiguravajuća društvaosiguranjem kredita ili zajmotražioca, povoljšavaju kreditni rejting upravo zato štoosiguranje garantuje, odnosno jemči, vrednost zajmotražiočevog kolaterala, ili osiguranjepruža veću sigurnost da će kredit biti otplaćen. Na primer, kada se kupuje kuća ili stan,zajmodavac uobičajeno je da zahteva polisu osiguranja imovine pre nego hipoteku naodobreni kredit. Polisa imovinskog osiguranja na bolji način štiti interes zajmodavca, uslučaju da se imovina tokom perioda ošteti ili uništi. Slično ovim kreditima za kupovinukuće ili stana, preduzea ponekad traže kratkoročne kredite za obavljanje sezonskihposlova, a zajmodavac može zahtevati i osiguranje opreme ili osnovnih sredstava, prenego što se kredit odobri. Ako se automobil kupuje putem kredita, ili se kupovinafinansira lizingom, zajmodavac može zahtevati kasko osiguranje automobila u slučajufuzičkog oštećenja ili uništenja automobila. Na taj način osiguranje povećava poverenjezajmotražioca, odnosno raste kreditni rejting zajmotražioca.2.8. Opterećenost društvene zajednice osiguranjem,odnosno troškovi osiguranjaMada delatnost osiguranja obezbeđuje ogromne socijalne i ekonomske koristi zadruštvo u celini, moraju se, međutim, upoznati i troškovi osiguranja, odnosno oterećenostcelokupne društvene zajednice funkcionisanjem osiguranja. To praktično znači da kao isvaka druga medalja, tako i osiguranje ima dve svoj estrane, onu svetlu, ali i onu manjesvetlu stranu. Važni troškovi osiguranja koji opterećuju celokupnu društvenu zajednicusu:• troškovi koji se odnose na funkcionisanje osiguravajućih društava (cost ofdoing bussines)• podnošenje zahteva za naknadu štete prema osiguravajućem društvu saciljem prevare osiguranjan (fraud lent claims)• „naduvavanje“, odnosno uvećavanje iznosa za naknadu štete od osiguranja(inflated claims)Troškovi koji se odnose na funkcionisanje osiguravajućih društava (cost ofdoing bussines). Osiguravajuća društva u obavljanju svojih poslova upotrebljavajuoskudne, odnosno retke ekonomske resurse – zemljiše, rad, kapital i privredne subjekte –u cilju pružanja usluga osiguranja celokupnoj društvenoj zajednici. U finansijskom


smislu, troškovi koji opterećuju njihovo poslovanje moraju se dodati na iznos netopremije, a to su troškovi koji služe za pokriće rizika od strane osiguravajućeg društva unjihovom svakodnevnom poslovanju. Troškovi opterećenja (expense loading)predstavljaju neophodna plaćanja svih troškova, obuhvatajući naknade zastupnicima,posrednicima i agentima, opšte administrativne troškove, poreze državi, troškoveakvizicije, troškove vezane za olakšice odnosno franšize sa nepredviđene situacije ikonačno dobit. Prodajni i administrativni troškovi u osiguravajućim društvima koji sebave osiguranjem imovine i odgovornosti učestvuju procentualno u strukturi naplaćenepremije sa 22% dok je učešće ovih troškova prodajnih i administrativnih uosiguravajućim društvima životnog osiguranja svega 13%. To rezultira rastom ukupnihtroškova poslovanja. Tako na primer, pretpostavimo da u nekoj državi uopšte nefuncioniše osiguranje, na primer osiguranje imovine i odgovornosti, a da se u prosekudogode gubicii u iznosu od 100 miliona evra, usled izbijanja požara. Takođe,pretpostavimo da se zbog tako visokih gubitaka, odnosno štete, otpočne fundcionisanjeosiguranja a da su troškovi opterećenja (expense loading) 35% od ukupnih gubitaka. Topraktično znači da su sada ukupni troškovi u pretpostavljenoj državi porasli na 135miliona evra.Međutim, ovi dodatni troškovi mogu se opravdati sa nekoliko različitih aspekata.Prvo, sa apekta neizvesnosti u pogledu isplate naknade štete. Ova neizvesnost jesmanjena upravo zbog postojanja i fundcionisanja osiguranja. Drugo, troškovi poslovanjaosiguravajućih društava nisu isključivo vezani za trošenje, nego i na angažpvanje unajrazličitijim aktivnostima na sprečavanju nastajanja gubitaka. Dakle, deo troškovaosiguranja odnosi se na preventivne aktivnosti. Treće, u gotovo svim ptivredama,osiguravajuća društva su značajan poslodavac, jer ona zapošljavaju veliki broj radnika.Međutim, zato šte se ekonomski resursi upotrebljavaju u pružanju, odnosnoobezbeđivanju usluga osiguranja celokupnoj druđtvenoj zajednici, realni ekonomskitroškovi se nadoknađuju.Podnošenje zahteva za naknadu štete prema osiguravajućem društvu sa ciljemprevare osiguravajućeg društva (fraudulent claims). Drugi trošak osiguranja potiče izizloženosti osiguravajućih društava lažnim odštetnim zahtevima. Primeri lažnih odštetnohzahteva obuhvataju sledeće:- lažirane automobilske saobraćajne nesreće ili izvršeno plaćanje naknade šteteza nepostojeće, lažne zahteve,- nepošteni odštetni zahtevi „okliznulo se i palo“ (slip and fall accidents)- lažne provalne krađe, krađe ili vandalizam – podnose se lažni izveštajiosiguravačima,- lažan zahtev zdravstvenom osiguranju podnosi se u cilju naplate naknade odzdravstvenog osiguranja,- nepošteni vlasnici polisa zaključe polisu životnog osiguranja sa osiguranicimaza koje se kasnije utvrdi da su već umrli.Isplata ovih lažnih odštetnih zahteva u krajnjem slučaju rezultira povećanjempremija osiguranja za sve osiguranike. Funkcionisanje osiguravajućih društava takođepodstiče pojedine osiguranike da vrlo oprezno razmisle o uzroku gubitka kao profitu izosiguranja. U pojjedinim vrstama osiguranja lažni odštetni zahtevi su naročito sramni.Tako je u SAD-u osnovan „hol srama“ (hall of shame) za prevarena osiguranja, a koja suupadljivo velika i nemoralna.


Razlozi koji dovode do prevara u osiguranju, kao i njihovim izučavanjem u Srbijise gotovo niko ne bavi ili se to radi od slučaja do slučaja. Istraživanja u svetu pokazuju nastalnu spremnost osiguranika na prevaru. Takva istraživanja u Nemačkoj pokazala su da20% građana smatra da „čovek može slobodno da izmisli ili poveća neku štetu“, 42% suto bar u izuzetnim slučajevima smatrali legitimnim, a 29% je to u principu odbilo. Pritome se pokazalo da je spremnost na prevare veća kod:- mlađih osiguranika,- osiguranika koji su u odnosu na osiguranje kritično nastrojeni i- osiguranika koji su jasno orijentisani na dobit. 108Poznati su primeri u kojima se pri zaključivanju osiguranja autoodgovornostizaštiti onaj primerak polise za razduženje – tzv. treći primerak (postavlja se kartonskiuložak) kako se ne bi preneo otisak sa prva dva primerka polise. To znači da MUP dobijaorginal podatke, dok se na trećem primerku kopije polise upisuju podaci o vlasniku iregistarski broj vozila, a ostali podaci (marka i tip vozila, broj šasije i motora, visinapremije) se odnose na vozilo niže kategorije. Ovo se obično radilo kada se zaključpivaloosiguranje autoodgovornosti za teretna vozila i autobuse, a na treći primerak zarazduženje su se unosili podaci za Zastavu 750 (popularni fića) ili „jugo 45“ na kojavozila se naplaćivala mala premija. Tako se osiguraniku naplati premija u celosti, arazdužuje se daleko niža premija, dok se ostatak, razlika novca od visoko naplaćenepremije i niže premije stavlja u džep (krade se osiguranje i osiguranjik). Ovo se otkriva popravilu tek kada dođe do štetnog događaja.Takođe, razvijena informatička tehnologija i štamparska tehnika uzrokovali su dase pojavljuje i ogroman broj falsifikovanih dokumenata. Vreme sankcija, izolacije iratova, koje je nadam se iza nas uzrokovalo je isključenje osiguravača iz Srbije iz sistema„međunarodne karte osiguranja“. Na tajnačin svako vozilo iz Srbije koje se pojavljivalo uinostranstvu moralo je da plati osiguranje od odgovornosti kod osiguravača uinostranstvu. Reciprocitet je važio i za strana vozila na teritoriji Srbije, tako što je svakovozilo koje je ulazilo u Srbiju moralo da plati, zavisno od kategorije vozila i dužinezadržavanja, osiguranje od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. Ove polise suobrasci stroge evidencije i osiguravači su tačno znali kojim brojevima su označene polise.Osiguravači su pokušali da doskoče falsifikatorima polisa tako što su od serije do serijemeljali:- oblika polise,- boju podloge,- mesto postavljanja serijskog broja,- tekst u smislu malih neprimetnih izmena.I pored toga pojavljivali su se gotovo savršeni falsifikati, koje je vrlo teško otkriti,ali i oni koje je lako vizuelno ustanoviti. Izgled orginala polise „Dunav“, kao i lažnepolise.108 Živorad Ristić, (1997) „Prevare i krađe u osiguranju motonih vozila“, Auto-moto društvo „Mirijevac“,Beograd, strana 12-40


Prilog 1: Izgled orginala polise „Dunav“Izvor: Živorad Ristić, (1997) „Prevare i krađe u osiguranju motornih vozila“, BeogradPrilog 2: Primer lažne poliseIzvor: Živorad Ristić, (1997) „Prevare i krađe u osiguranju motornih vozila“, BeogradNavedeni primer je falsifikat koji se lako otkriva. Na prvi pogled se uočava danema znaka i naziva „Dunav“ (1), kao i da serijski broj polise (2) uopšte nije iz „Dunav“-ove serije.Takođe, poznati su primeri „zloupotrebe položaja“ tako što se u saradnjji savlasnicima ili agencijama uveavaju ili montiraju nepostojeće štete, kako bi se ostvariladobit na račun osiguravajućih društava. Takvih primera je bilo u Srbiji tokom 2005. i2006. godine.


Osiguranja za lažne sudarePolovinom 2006. godine., pripadnici MUP-a Srbije podneli su Specijalnom tužilaštvu krivičnuprijavu protiv 15 članova kriminalne grupe, poznatije kao „saobraćajna mafija“. U krivičnoj prijavi navodise da je ova organizacija varala osiguravajua društva u prethodnih godinu dana. Prevare su vršeneevidentiranjem nepostojeće saobraćajne nesreće, odnosno fiktivna veštačenja na oštećenjima skupocenihautomobila. Organizacija je funkcionisala tako što je angažovala policajce kojima je nudila da za od 500-1.000 evra izrade falsifikovane zapisnike o uviđaju sa saobraćajnih nezgoda, koje se zapravo nisu nidogodile.Organizatori su zatim obezbeđivali falsifikovane podatke o vozačima, vozilima, koji se unose ufalsifikovane zapisnike MUP-a, zatim se prijavljuje fingirana nezgoda i sa svim falsifikovanim podacimanavode se mali iznosi štete kako bi predmet bio dostavljen sudiji za prekršaje. Zatim se pokreće prekršajnipostupak, tokom kojeg se pojavljuju svedoci da se udes dogodio, a pojedini čak i priznaju svoju krivicu. Uosiguravajuim društvima, organizacija je imala svoje predstavnike naročito među proceniteljima štete navozilima, koji ne procenjuju štetu, već fingiraju procenu tj. Prijavljuju veće iznose štete kako bi suma izosiguranja bila veća. Nakon toga pojavljuju se oštećena lica i vrši se isplata naknade štete. Po automobilutaj iznos se kretao od 600.000 dinara do 2.000.000 dinara. Novac se koristio za kupovinu pokretne inepokretne imovine, kao i putovanja u inostranstvo.Izvor: „Politika“ od 14. decembra 2006. godine, tekst pod naslovom „Osiguranje za lažne sudare – pozadinahapšenja „saobraćajne mafije““, strana 1 i 11.Naduvavanje, odnosno uvećavanje iznosa za naknadu štete od osiguranja(inflated claims). Ostali troškovi osiguranja povezani su sa podnošenjem „naduvanih“(nerealno visokoh odštetnih zahteva) ili poveanih neopravdano oštetnih zahteva. Premda,šteta nije namerno uzrokovana od strane osiguranika, vrlo često, nočani iznosi odštetnihzahteva mogu premašiti stvarni finansijski gubitak. Primeri „nadubanih“ ili neopravdanouvećanih računa predstavljaju sledeće:- kada advokati za tužioce traže odštetu, u sudskom postupku, koji premašujestvarni ekonomski trošak, od tuženog- osiguranici preuveličavaju odštetne zahteve u automobilskim nesrećama,- onesposobljene osobe često simuliraju kako bi naplatili naknadu, odnosnoinvalidninu za duži vremenski period,- osiguranici često preuveličavaju vrednost ukradene imovine iz kuće, stana ilipreduzeća.U ovim neprekidnim naporima da se spreče prevare u osiguranju i ManitovaPublic Insurance je objavilo nekoliko prevara u 2003. godini: 109„Uhvaćen na delu“ – pre nego da potroši novac na popravku majčinog starogautomobila, dvadesetogodišnji stanovnik Winipega odlučio je da e reši starog automobilai zatim podigne nelegalnu tužbu zbog krađe prema osiguravajućem društvu. Samo je sebinaneo štetu. Kažnjen je sa 2.500 $ i naloženo mu je da plati naknadu u iznosu od 537 $osiguravajućem društvu nakon što je okrivljen za prevaru veću od 5.000 $.Sve je počelo u proleće 2003. godine, kada seu dotični osiguranik i njegovprijatelj, vozeći svako svoje vozilo, bili primećeni od strane policijske patrole državeSpringfield. Nakon što ih je policijska patrola zaustavila i identifikovala obojicu vozača,109 Podaci su prikupljeni sa sajta: www. isurance-canada.ca


nastavili su put. Nekoliko minuta kasnije, ta ista patrola pronašla je jedno vozilo kakogori u obližnjoj provaliji. Tri dana nakon požara, prevarant je prijavio i policiji iosiguranju da je auto njegove majke ukraden sa parknga ispred lokalnol bara. Naknadnomistragom koju je sprovela jedinica osiguravajućeg društva potvrđeno je da je upravo licekoje je prijavilo krađu vozilo autonekoliko minuta pre nego što je vozilo napušteno iizgorelo. Slučaj je zaključen.Glad za novcem – Bivši menadžer restorana brze hrane, koji je bio nezasit kada jeu pitanju naova, shvatio je da je njegova karijera propala nakon što je optužen za prevaruosiguranja preko 5.000 $ i namernog prouzrokovanja požara. Dvadesetpetogodišnjak jetvrdio da je firmino vozilo odjednom, neobjašnjivo eksplodiralo i zapalilo se, a da je uvozilu izgorelo i 5.000 $ zarade tog restorana.Međutim, zahvaljujući svedočenju stručnjaka za podmetnute požare iz osiguranja,izveden je zaključak i dokazano je da je nezasiti menadžer upotrebio zapaljivo sredstvokako bi zapalio automobil. Optuženi, koji je kasnije na sudu priznao da je ukrao „neštozarade svog restorana“, bio je kažnjen osamnaestomesečnom uslovnom kaznom, zatim daplati naknadu od 8.000 $ bivšem restoranu i 11.000 $ osiguranju.Pročitaj sve o tome – nakon što se vozilo prevrnulo, osiguranik je tvrdio da jezadobio teške povrede koje su ga onemogućavale da redovno ide na posao ionemogućavale da sam obavlja posao. Osiguravajuće društvo mu je tada počeloisplaćivati mesečne zarade umesto plate koju je do tog trenutka primao. Nekoliko mesecikasnije u lokalnim dnevnim novinama je objavljen članak o uspešnom poslovanjumeštanina koji je izjavio da je njegov posao spreman da se razvija i da zapošljava noveradnike.Odmah potom je otvorena istraga, kojom je utvrđeno da je navodno povređeniosiguranik ustvari tovario kamione, izrađivao palete i radio bez ikakvih zdravstvenihproblema.Konkretan dokaz – Osiguranik je tvrdio da je njegovo vozilo oštećeno od stranevozača koji je pobegao sa mesta nezgode, dok je vozilo bilo parkirano ispred tržnogcentra. Ipak, dokaz je govorio nešto drugo.Oštećeno vozilo je detaljno pregledano od strane stručnjaka za rekonstrukcijudogađaja, odnosno nezgode, koji je odmah zaključio da je oštećenje direktno rezultatudara vozila u opremu za zamenu guma. Devetnaestogodišnjak iz Stinbana je zatimproglašen krivim za lažno prijavljivanje saobraćajnog udesa, kažnjen je sa 400 $ plus 200$ za sudske troškove. Ovim je slučaj zaključen.


Prevare u osiguranju „hol srama“ – hall of shameKoalicija za sprečavanje prevara u osiguranju (the coalition against insurance fraud) jesastavila izveštaj o pojedinim slučajevima prevare u osiguranju koji su posebno šokantni.Predstavljeni su reprezentativni primeri:• Svetski trgovinski centar – prevara. Charles i Cynthia Gavett pretvorili su jednu od najvećihameričkih tragedija u prevaru, kako bi krašom ostvarili zaradu od gotovo 628.000 $ od životnogosiguranja. Charles je naveo sedam osiguravajućih društava kod kojih je njegova suprogaCynthia podnela zahteva za isplatu osigurane sume zbog navodne smrti Charlesa u terorističkomnapadu 11. septembra 2001. godine. Bračni par je naplatio od osiguravajućih društava 273.000$, a pre nego što su uzeli novac privremeno su se razdvojili, da bi pošto je supruga uzelacelokupan novac suprug Charles prijavio slučaj policiji. Svako od njih osuđen je na 10 godinazatvora• Osiguranje od odgovornosti prevareno od strane policajca. Belinda Lovander je bila zaposlena upoliciji (New York Police Department). Koristei se računarom, ona je ispisala 22 lažna policijskazapisnika o automobilskim saobraćajnim udesima koji su se kogodili automobilima upolisijskom krugu ili se nikad nisu dogodili. Kriminalna grupa naplatila je 900.000 $ prekolažnih odštetnih zahteva od osiguranja za lažna oštećenja. Najmanje 115 ljudi je uhapšeno u ovojmasovnoj prevari. Belinda je osuđena na 6 godina zatvora.• Prevara lažnim automobilskim nezgodama. Quentin Hawkins ukrao je 10 miliona $ odosiguravajućih društava tokom 20 godina podnošenjem odštetnih zahteva o falsifikovanimautomobilskim nesrećama. Hawkins je plaćao 500 $ vozačima, ali i putnicima u kolima, koji suupravljali automobilom pri malim brzinama i izazivali saobraćajne udese. Povređivanje putnika– lažno su podnošeni zahtevi za naknadu štete kod osiguravajućih društava, a isplaćivano je50.000 $ po putniku. Hawkins je za svoj posao regrutovao svog sina, prijatelje iz ulice, sakuglanja. Zvuči neverovatno kada je jedna žena dostvila Hawkinsu zahtev da nastavi da radi kaožrtva u lažnim saobraćajnim nesrećama. Ona je dobila posao, ali je Hawkins osuđen na 5 godinazatvora.3.. Oblici organizovanja privatnihosiguravajućih društava


Pored činjenice da se osiguravajuća društva mogu podeliti na: životna,zdravstvena, imoivnska i od odgovornosti, dakle sa aspekta vrste ili grupe osiguranjakojoj pripadaju, osiguravajuća društva mogu se grupisati prema zakonskom oblikuorganizovanja na sledeće vrste:1) akcionarsko društvo za osiguranje (stock insurers)2) uzajamno društvo za osiguranje (mutual insurers)3) uzajamno zamenljiva osiguravajuća društva (reciprocal exchanges insurers)4) Lloyd's udruženja (Lloyd's associations)5) udruženja za pokriće zdravstvenih troškova (health maintenance organization-HMO's)Akcionarsko društvo za osiguranje (stock insurers) je korporacija u vlasništvuakcionara koji imaju učešće u profitu ali prihvataju i gubitke osiguravajućeg društva.Praktično, akcionari preuzimaju rizik koji na njih prenose pojedinačni osiguranici.Osnovni kapital osiguravajućeg društva predstavlja jedan od izvora sredstava zaposlovanje osiguravajućeg društva, a drugi deo čine sredstva iz naplaćenih premija, kojazajedno kapital i sredstva prikupljena prodajom polisa služe za plaćanje odštetnih zahtevai troškova poslovanja. Akcionari biraju upravni odbor koji onda imenuje izvršne direktorekoji upravljaju korporacijom. Upravni odbor je isključivo odgovoran za finansijski uspehkorporacije.Činioci koji doprinose da se akcionarsko društvo za osiguranje razlikuje od ostalihoblika organizovanja osiguravajućih društava su: (i) premija koje društvo naplaćuje jekonačna – ne postoje dodatne neizvesne obaveze vlasnika polise, (ii) upravni odbor birajuakcionari, (iii) dobit se raspodeljuje vlasnicima polisa u obliku dividendi na njihoveakcije 110 . Vrednost akcija može porasti ako je poslovanje akcionarskog društvaprofitabilnije.Kada je reč o obliku organizovanja osiguravajućih društava, tada se mora priznati,upravo dominiraju osiguravajuća društva organizovana kao akcionarska duštva. Tako, F.Mishkin i S. Eakins, navode na primeru osiguravajućih društava koja se bave životnimosiguranjem, da je broj osiguravajućih društava koja se bave životnim osiguranjem od1950 – 1999. godine u SAD-u, imao stabilan rast u pogledu broja osiguravajućih društavasve do 1988. godine, a od tada broj osiguravajućih društava se stabilno smanjuje. Drugakarakteristika je da su osiguravajuća društva organizovana, kao ili akcionarska društva ilikao društva za uzajamno osiguranje. Ali podaci govore da dominiraju akcionarska društvaza osiguranje.Grafikon 8:Broj osiguravajućih društava životnim osiguranjemU SAD-u od 1950 – 1999. godine110 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb,strana 44


Izvor: Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) “ Financial Markets and Institutions”, AddisonWesley, New York, page 523U Srbiji je 2001. godine poslovalo 36 osiguravajućih društava, od tih 36 društava,26 osiguravajućih društava bavilo se isključivo osiguranjem od autoodgovornosti, odukupnog broja 35 osiguravajućih društava bilo je organizovano kao akcionarska društva a1 kao duštvo za uzajamno osiguranje. 111Uzajamno društvo za osiguranje (mutual insurers) u vlasništvu je vlasnika polisa.Vlasnici polisa biraju upravni odbor, koji imenuje izvršne direkore, koji upravljajudruštvom za uzajamno osiguranje. Društvo za uzajamno osiguranje organizuje se u svrhupribavljanja osiguranja za članove društva. Društvo za uzajamno osiguranje zakonski jeregulisano u mnogm državama. Za razliku od akcionarskih društava kod uzajamnihosiguravajućih društava ne postoje akcije i raspodele prihoda. Novčana sredstva kojapreostanu nakon isplate svih troškova poslovanja, vraća se vlasnicima polisa u oblikudividende.Društva za uzajamno osiguranje dele se na 3 vrste:- društvo za uzajamno osiguranje na bazi procene (assesment mutual)- društvo za uzajamno osiguranje na bazi unapred plaćeni premija (advancepremium mutual)- društvo za uzajamno osiguranje na bazi unapred plaćenih nedefinisanihpremija (factory mutual) 112Društvo za uzajamno osiguranje na bazi procene (assesment mutual) jeosiguravajuće društvo koje ima pravo da na osnovu procene iskustava iz prethodnogperioda vlasnicima polisa odredi dodatni iznos za uplatu premije neophodne za namirenjenepokrivenih šteta i gubitaka. Relativno manji broj uzajamnih društava na bazi konačnihprocena funkcioniše danas, najviše zbog praktičnih razloga oko prikupljanja, odnosnonaplate konačno procenjenen premije. Ovi osiguravači posluju još uvek kao manji111 Siniša Ostojić, (2005) “Neophodnost restukturiranja osiguravajućih društava Srbije”, Privrednaizgradnja, Novi Sad, strana 79-99112 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 570


osiguravači i posluju u određenim geografskim regijama i obavljaju ograničen broj vrstaosiguranja.Društvo za uzajamno osiguranje na bazi unapred plaćeni premija (advancepremium mutual) je takođe u vlasništvu vlasnika polisa, ali ne posluju na bazi procene.Društva za uzajamno osiguranje na bazi una pred plaćenih premija, generalno su veća ifinansijski snažnija od društva za uzajamno osiguranje na bazi procene. Očekuje se da ćenaplaćena premija biti dovoljna da isplati odštetne zahteve i troškove poslovanja. Ma kojidodatni troškovi poslovanja isplaćuju se iz dobiti koje društvo ostvari. U društvima zauzajamno osiguranje na bazi unapred plaćeih premija dividenda se isplaćuje vlasnicimapolisa. Društva za uzajamno osiguranje na bazi unapred plaćene premije koja se baveosiguranjem imovine i odgovornosti mogu naplaćivati niže inicijalne premije, koji iznosisu bliži stvarnom iznosu neophodnom za isplatu odštetnih zahteva i troškova poslovanja.To znači da se dividende ne isplaćuju na regularnoj osnovi već se uplaćuju niže početnepremije.Društvo za uzajamno osiguranje na bazi unapred plaćenih nedefinisanih premija(factory mutual), je specijalizovani osiguravač koji osigurava isključivo superiornuimovinu. Kod ovog oblika osiguravajućih društava akcenat se stavlja na prevenciju,odnosno sprečavanje nastanka gubitaka. Pre nego što društvo za uzajamno osiguranje nabazi unapred plaćenih nedefinisanih premija prihvati osiguranika, osiguranik morazadovoljiti izvesne standarde osiguravača. Ovaj oblik organizacije osiguravača, prihvatida osigura imovinu, na primer, ako je zgraada građena od kvalitetnog materijala, da imainstaliran protivpožarni sistem. Zato ovaj oblik organizacije osiguravača, obezbeđujepreiodičnu kontrolu osiguranicima, ali i tehničke usluge osiguranicima. Zato su troškoviusluga upravljanja gubicima, odnosno prevencije vrlo visoki, pa se jedino veći rizicikvalifikuju za osiguranje.Bratstvo je specijalizovni oblik osiguravača na bazi uzajamnosti. Po pravilu,bratstvo obezbeđuje svojim članovima, životno i zdravstveno osiguranje, da bi se nekodruštvo kvalifikovalo kao bratstvo, osiguravač mora imati neke karakteristike socijalne ilreligiozne (verske) organizacije. Primeri bratstva u SAD-u su Kolumbov viteški red(Knights of Columbus), Udruženje Luteranaca (Association for Lutherans).Bratstva kao oblik organizovanja osiguravajućih društava obezbešuju isključivoproizvode životnog i zdravstvenog osiguranja. Dana, većina društava koja posluju kaobratstva posluju na osnovu naplaćenih premija i zakonskih rezervi, a koji su atributiposlovanja i komercijalnih osiguravača. Međutim, bratstva su neprofitne organizacije,koje ostvaruju povljan poreski tretman, jer ne plaćaju na primer u SAD-u savezne porezena dogodak niti državane poreze na premiju.Uzajamno zamenljiva osiguravajuća društva (reciprocal exchanges insurers) jetreći oblik organizovanja osiguravajućih društava. Ova društva predstavaljaju američkuinovaciju, a broje svega 50-tak društava. Uzajamno zamenljivo osiguranje može sedefinisati kao nekorporativno uzajamno osiguranje, odnosno nekooperativna organizacija.To su praktično zakonski neutemeljena druđtva, odnosno udruženja pojedinaca, koji senazivaju prinosnici, a oni razmenjuju rizik osiguranja. Ovaj oblik organizacijeosiguravajućih društava ima nekoliko brlo jasnih karakteristika. Prvo, u svojoj jasnoj ičistoj formi, osiguranje se razmenjuje između članova, te svaki član uzajamnozamenljivog osiguranja osigurava ostale članove i svaki pojedinac je osiguran od ostalihčlanova grupe. Prakično svaki je član osiguranik i osiguravač. To zanči da postoji


azmena osiguranja – pa odatle i potiče naziva uzajamno razmenljivo osiguranje. Drugo,uzajamno razmenljivim osiguravačem upravlja prinosnik. Prinosnik je obično korporacijakoja je ovlašćena da uvodi nove članove, isplaćuje odštetne zahteve, naplaćuje premiju,upravlja programom reosiguranja, investira sredstva društva i obavlja ostaleadministrativne poslove. Međutim, prinosik nem ličnu obavezu da isplaćuje odštetnezahteve, dakle iz svojih sredstava nego iz sredstava društva, i prinosnik nije osiguravač.Osiguravač je uzajamno razmenljivo društvo. Treće, sa istorijskog aspekta posmatrano,uzajamno razmenljivo društvo može se organizovati kao čisto ili modifikovano(prilagodljivo). Na početku fundcionisanja uzajamno razmenljivo društvo poslovalo jekao čisto. Poseban račun je otvaran za svakog člana društva. Račun je bio potražni kadasu se uplaćivale premije i učešća od investiranja članova društva, a debitni kada su se saračuna isplaćivali odštetni zahtevi i troškovi.Većina uzajamno razmenljivih društava posluju danas kao modifikovana društva.U modifikovanom obliku, uzajamno razmanljiva društva slična su uzajamnim društvimana bazi unapred plaćenih premija. Pojedinačni računi ne postoje za svakog člana kako bise iskazali profit i isplate odštetnih zahteva uzajamno razmenljivog društva. U tomslučaju finansijsko poslovanje uzajamno razmenljivog društva slično je uzajamnomdruštvu sa izuzećem upravljanja od strane prinosnika (attorney-in-fact). Većina uzajamnorazmenljivih društava je mala i imaju malo relativno učešće u ukupnom imovinskomosiguranju i osiguranju od odgovornosti.Lloyd's udruženja (Lloyd's associations)je četvrti oblik organizovanjaosiguravajućih društava. Postoje dve osnovne vrste Lloyd's udruženja:a) londonski Lloyd'sb) američki Lloyd'sa) Londonski Lloyd's je najstarije udruženje koje se bavi prekomorskimosiguranjem, a takoše ogromnu važnost ima i kao svetski poznat reosiguravač. Lloyd's je,međutim čuven i po tome, jer nudi polise osiguranja različitim izloženim jedinicamariziku, kao što su na primer, osiguranje prstiju pijanista, osiguguranje donjih ekstremitetavisoko plaćenih fudbalera, kao i poznatih igrača golfa. Londonski Lloyd's ima nekolikovažnih karakteristika. Prvo, posmatrano sa tehničkog aspekta Lloyd's nije osiguravajućedruštvo, ali je udruženje u kome je svaki član posebno osiguravajuće društvo, kojeemituje polie i osigurava od rizika zasebno ili zajedno sa ostalim članovima udruženja. Usuštini Lloyd's je sličan berzi (New York Stock Excange) koja ne kupuje i prodaje HOV,ali obezbeđuje poslovanje članovima i pruža ostale usluge članovima. Drugo, osiguranjeu osnovi pružaju udruženja (syndicates) ili samostalni preduzetnici, iza kojih stojiLloyd's, udruženja su specijalizovana za pojedine vrste osigruanja, kao što su pomorsko,vazdušno, autoodgovornost, kao i ostala imovinska i osiguranja od odgovornosti. Treće, unačelu su polise koje se emituju putem Lloyd's-a osigurane kod brojnih pojedinačnihosiguravača koji preuzimaju deo rizika. Pojedinačni članovi (nazivaju se Names) koji senalaze iza udruženja imaju neograničenu obavezu uz poštovanje ugovora o osiguranju.Naime, Lloyd's polisa sadrži navode „Svako za svoje sopstveno učešće, a niko za tuđe“,što pokazuje da osiguravači preuzimaju obaveze pojedinačno, a svaki osiguravač jeodgovoran samo za svoje obaveze.Sa istorijskog aspekta posmatrano, solventni članovi preuzimali su obavezeplatežno nesposobnih članova u interesu javnosti. Ostale karakteristike su: da sekorporacije sa ograničenim obavezama mogu pridružiti lndonskom Lloyd's-u, a takve


korporacije pristupaju londonskom Lloyd's-u zbog priliva svežeg kapitala i novo pridošlekorporacije imaju ograničenu obavezu. Zatim pojedinačni članovi moraju zadovoljitistroge finansijske uslove, naime, svaki član mora imati depozit, a sve premije naplaćenese deponuju u premije investicionog fonda (Lloyd's-a), a isplata je dozvoljena samo zaisplatu odštetnih zahteva i troškova poslovanja. Centrallni garantni fond isplaćujeodštetne zahteve ako je pojedinačni član nesolventan.b) Američki Lloyd's je udruženje osiguravača u SAD-u formirano na sličnimosnovama kao i londonski Lloyd's. Međutim, američko Lloyd's udruženje se razlikuje odlondonskog u sledećem. Prvo, članovi, pojedinačni osiguravači su manji, finansijski odlondonskih. Drugo, obaveze pojedinačnih osiguravača su ograničene. Svaki osiguravač jeodgovoran isključivo za svoje obaveze, odnosno učešće u naknadi štete, a nije odgovoranza ma kog nesolventnog osiguravača, odnosno člana. Treće, pojedinačna neto imovina ifinansijska pozicija svakog člana, osiguravača je značajno manja, nego kod članovalondonskog Lloyd's-a. Četvrto, američko udruženje Lloyd's ne posluje putem udruženja(syndicate), ali je upravljano od strane prinosnika (attorney-in-fact). Konačno, finansijskareputacija američkog Lloyd's-a nije tako dobra kao što je ima londonski Lloyd's.Udruženja za pokriće zdravstvenih troškova (health maintenance organization-HMO's) su organizovani planovi zdravstvene zaštite koji obezbeđuju plaćanjezdravstvenih usluga. U SAD-u je nekada u udruženju funkcionisalo više desetina članova,pre svega zbog činjenice da su članovi bili oslobađani plaćanja poreza na premijeosiguranja. Od 1994. godine 16 članova je transformisano u osiguravajuća društva na baziuzajamnosti, a pojedini članovi su razmatrali transformaciju u akcionarska društva.3.6. Promena korporativne strukture uzajamnihosiguravajućih društavaKorporativna struktura uzajamnih osiguravača – posebno životnih osiguravača –rapidno se menja. Tri činioca imaju vrlo jasan uticaj, a to su:1) povećan broj merdževanja kompanija (increase in company mergers)2) transformacija uzajamnih društava (demutualization of mutual insurers)3) formiranje uzajamnih holding kompanija (formation of mutual holdingcompanies)Povećan broj merdževanja kompanija. Jedan od razloga koji doprinosi smanjenjubroja kompanija je proces merdževanja. Merdževanje (spajanje) znači da jedanosiguravač preuzme drugog osiguravača, ili da se dva ili više osiguravača spoje u jednunovu kompaniju. Merdževanje se dešava zato što osiguravači žele da smanje svojetroškove poslovanja i generalno opšte troškove poslovanja. Ono se takođe dešava i ondakada pojedini osiguravači hoće da steknu neke nove vrste osiguranja ili da uđu u novapodručja poslovanja (geografska).Transformacija uzajamnih društava, znači da se osiguravači organizovani kaouzajamna društva transformišu u akcionarska društva za osiguranje. Pojedini uzajamniosiguravači postaju akcionsrska društva iz sledećih razloga:- uvećavanja novog kapitala


- uvećavaju se mogućnosti za rast novog kapitala,- akcionarska društva za osiguranje fleksibilnija su pri širenju kroz kupovinunovih kompanija ili kroz diverzifikaciju poslova,- mogu se nuditi privlačne opcije na akcije i zadržati klučne zaposlene radnike i- transformacija društva za uzajamno osiguranje u akcionarsko društvoobezbeđuje poreske prednosti.Postoje tri osnovna načina po kojima se uzajamno osiguranje transformiše uakcionarsko društvo za osiguranje:• čista transformacija (pure conversion)• merdževanje (mergers)• pripajanje velikom reosiguravaču.U uslovima čiste transformacije, uzajamni osiguravač dopunjava i popravlja svojestatutarne odredbe i transformiše se u akcionarsko društvo za osiguranje. Merdževanjem(pripajanjem), uzajamnog osiguravača i akcionarskog osiguravača, udružuju se zajedno ujednu kompaniju, a akcionarsko društvo postaje naslednik prethodne kompanije.Pripajanjem velikom reosiguravaču, uzajamni osiguravač prenosi celokupnu svojuimovinu i obaveze na akcionarsko društvo, a onda se gasi uzajamni osiguravač.Grafikon 9:Alternativni načini transformacije uzajamnih osiguravačau akcionarska društva


Čista transformacijauzajamnodruštvoza osiguranjedopunjava i menja svoje statutarneodredbe i transformiše se uakcionarsko društvoakcionarskodruštvoza osiguranjeMerdževanjeuzajamnodruštvoza osiguranjeakcionarsko društvo(organizovanosticanjem od straneuzajamnog društva)udružuju se zajedno u jednodruštvo, a akcionarsko društvoje pravni naslednikakcionarskodruštvo zaosiguranjeVeliki osiguravačuzajamnodruštvoza osiguranjeprenosi sve svoje poslove osiguranja i prenosiimovinski portfelj i sve obaveze naakcionarsko društvo; uzajamno društvo se gasiakcionarsko društvo(organizovanosticanjem od straneuzajamnog društva)Izvor: Bernard D. Webb, et.al. (2002) „Insurance Operation and Regulation“, Insurance Institute ofAmerica, page 3-11Formiranje uzajamnog društva holding kompanije. Transformacija uzajamnogdruštva u akcionarsko društvo je nezgrapan, skup i spor proces, koji zahteva podnošenjezahteva i dobijanje dozvole od regulatornih vlasti. Kao alternativa, mnoge države imajuusvojenu zakonsku, regulatornu osnovu, koja dozvoljava uzajamnim društvima daformiraju holding kompaniju. Holding kompanija je kompanija ili grupa kompanija kojesu pod direktnom ili indirektnom kontrolom (upravljanjem) oblašćenog osiguravača.Uzajamni osiguravač organizuje se kao holdng kompanija koja poseduje ili stičemogućnost upravljanja akcionarskim društvom za osiguranje koje može emitovati običneakcije.Grafikon 10: Ilustracija uzajamne holding kompanije


Uzajamno društvo zaosiguranjeUzajamna holdingkompanijaZavisno društvo AZavisno društvo BZavisno društvo CIzvor: George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley,New York, page 573Uzajamna holding kompanija može imati najmanje 51% učešća u zavisnomakcionarskom društvu. Uzajamna holding društva su izuzetno kontraverzna. Pristaliceuzajamnih holdinga tvrde da ovaj oblik organizovanja društva za osiguranje nudi brojneprednosti kao što su:- osiguravači imaju lakši način i jeftinije da uvećaju novi kapital kako bipovećali svoju konkurentnost,- osiguravači mogu ući u nova područja osiguranja lakše, upravo kao kadživotni osiguravač stiče osiguranje imovine i odgovornosti,- opcije na akcije čine atraktivnijim ovo društvo za ulaganje uz zadržavanjeključnih zaposlenih.Kritičari uzajamnih holding kompanija, dokazuju, da vlasnici polisa mogu bitifinansijski opterećeni zbog organizacionih promena, pretvaranjem uzajamnog društva, uakcionarsko društvo. Na primen, struktura uzajamne holding kompanije rezultira usmanjenju dividendi i drugih finansijskih naknada vlasnicima polisa. Kritičari, dakleukazuju na postojanje konflikta interesa, koji se može povećati između menadžmenta ivlasnika polisa. Na primer, menadžment društva može odobriti emisiju akcija ili opcija naakcije u cilju sticanja veće poslovne dobiti, a što onda po pravilu rezultira u smanjenjudividendi ili povećavanju premije za vlasnike polisa.3.7. Mogući oblici organizovanja društava za osiguranjeu SrbijiUsvajanjem Zakona o osiguranju u Narodnoj skupštini Republike Srbije,precizirano je da delatnost osiguranja obavlja:• društvo za osiguranje kao akcionarsko društvo i• društvo za uzajamno osiguranje,a koja su dobila dozvolu za poslovanje od NBS. Poslove posredovanja,zastupanja, poslovi utvrđivanja i procene rizika i štete, poslovi posredovanja radi prodajei prodaja ostatka oštećenih stvari kao i pružanje drugih intelektualnih usluga u vezi saposlovima osiguranja, obavljaju društvo za posredovanje u osiguranju sa dozvolom NBS,koja se mogu osnivati kao akcionarska društva ili društvo sa organičenom odgovornošću,


dok poslove procene rizika i štete obavljaju agencije kao i preduzeća koja imaju posebanorganizacioni deo za obavljanje poslova osiguranja, svakako sa dozvolom NBS.Dakle, poslove osiguranja mogu obavljati društva za osiguranje sa sedištem nareritoriji Republike Srbije, a društvo može obavljati samo onu vrstu osiguranja za koju jedobilo dozvolu od NBS. Izuzetak je učinjen u smislu da društva koje obavljaju posloveživotnog osiguranja, mogu obavljati i poslove osiguranja od priključne nezgode idobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u delu koji pokriva troškove lečenja, pod uslovomda se ta osiguranja odnose na lice koje je zaključilo ugovor o osiguranju života.3.7.1. Akcionarsko društvo za osiguranjePrema postojećoj regulativi 113 , akcionarsko društvo za osiguranje osnivajunajmanje 2 pravna odnosno fizička lica. Strana pravan i fizička lica mogu pod uslovimauzajamnosti osnivati akcionarsko društvo za osiguranje ili ulagati sredstva u akcionarskodruštvo za osiguranje. Akcionarska društva mogu obavljati samo jednu vrstu, odnosnogrupu osiguranja, ili samo obavljati poslove reosiguranja. Akcionarsko društvo zaosiguranje može obavljati i poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja. Dokposlove reosiguranja može obavljati samo akcionarsko društvo za osiguranje koje jedobilo dozvolu za obavljanje poslova reosiguranja.Prava novina uvedena ovim zakonom predstavlja osnovni kapital akcionarskogdruštva za osiguranje, pri osnivanju ADO, koji ne sme biti niži od dinarskeprotivvrednosti obračunate po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i to:1) životna osiguranja1.1. životno osiguranje osim dobrovoljnog penzijskog osiguranja 2.000.000€1.2. dobrovoljno penzijsko osiguranje 3.000.000€1.3. sve vrste životnih osiguranja 4.000.000€2) neživotna osiguranja2.1. osiguranje od nezgode dobrovoljno zdravstveno osiguranje 1.000.000€2.2. osiguranje motornih vozila -kasko- , šinskih vozila –kasko-,i obavezno osiguranje od odgovornosti u saobraćaju 2.500.000€2.3. ostala osiguranja imovine, ostala osiguranja od odgovornostii druge vrste neživotnih osiguranja 2.000.000€2.4. sve vrste neživotnih osiguranja 4.500.000€3) reosiguranje 4.500.000€Akcije akcionarskog društva za osiguranje (ADO) glase na ime, a u svomposlovanju osnovni kapital ADO ne sme biti ispod propisanog iznosa. Regulisano je iučešće i kvalifikovano učešće u kapitalu ADO. Tako jedno lice ima učešće u kapitaludrugog lica, ako je posredno ili neposredno imalac akcija, odnosno drugih prava naosnovu kojih stiče do 10% učešća u kapitalu drugog lica ili učešća u pravu glasa drugoglica. Takođe, jedno lice ima kvalifikovano učešće u drugom licu, ako je posredno ilineposredno imalac akcija ili drugih prava na osnovu kojih stiče više od 10% učešća ukapitalu drugog lica ili učešća u pravu glasa drugog lica. Postoji takođe i izričita zabranada pojedini organizacioni oblici ne mogu imati uzajamno učešće u kapitalu, odnosno113 “Zakon o osiguranju”, Službeni glasnik RS, broj 55/04, strana 4


pravu glasa. Praktično to znači da ADO, društvo za posredovanje u osiguranju, društvo zazastupanje u osiguranju, agencija za pružanje drugih usluga, kao i preduzeće i drugopravno lice koje ima posebno organizovani deo za pružanje drugih usluga u osiguranju nemogu imati uzajamno učešće u kapitalu, odnosno pravu glasa.Saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća na osnovu kojeg jedno lice stičeposredno ili neposredno učešće u kapitalu ili pravu glasa više od 10% (kvalifikovaniimalac) dobija se od NBS. Ako to lice stiče akcije, dalje u iznosu od 20%, odnosno 33%,50%, 66% učešća u kapitalu drugog pravnog lica ili učešća u pravu glasa, dužno jetakođe da pribavi saglasnost NBS. Kada se učešće kvalifikovanog imaoca u kapitaludruštva za osiguranje (ADO) smanji za iznos od 10% društvo je dužno da o tomeobavesti NBS.Usled loših iskustava oko odliva sredstava iz ADO kojim je NBS oduzela dozvoluza rad i pokrenut stečajni postupak, a zbog činjenice da u ADO trošila sredstva na isplatunaknada povezanim licima (taštama, suprugama, deci) definisan je i odnos premapovezanim licima. Tako se pod povezanim licima smatraju pravna lica koja sumeđusobno povezana upravljanjem, kapitalom ili na drugi način, u cilu postizanjazajedničkih poslovnih ciljeva, na taj način da poslovanje ili rezultat poslovanja jednoglica mogu bitno uticati na poslovanje odnoso rezultate poslovanja drugog lica. Taksativnosu i navedena povezana lica, a to su:• članovi porodice,• tako da jedno lice, ili lica koja se smatraju povezanim licima, zajedno,posredno ili neposredno učestvuju u drugom licu,• tako da u oba lica učešže ima isto lice, odnosno lica koja se smatrajupovezanim licima,• na način propisan za povezana lica,• kao članovi uprave ili nadzornog odbora, kao i članovi porodica tih lica.Pored toga jasno se određuju i članovi porodice jednog lica, kao i članoviporodice povezanih lica.- bračni drug, odnosno lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici,- deca, odnosno usvojenici,- srodnici do trećeg stepena srodstva, uključujući i srodstvo po tazbini,- druga lica koja nemaju potpunu poslovnu sposobnost, a stavljena su podstarateljstvo tog lica.Na ovaj način se praktično određuju pravna lica i fizička lica u koje društvo zaosiguranje ne sme neposredno i posredno ulagati.Narodna banka Srbije neće prihvatiti zahtev za dobijanje saglasnosti za sticanjekvalifikovanog učešća, ako se iz podnesenih podataka utvrdi:- da bi zbog delatnosti ili poslova koje obavlja ili zbog radnji koje je izvršiopodnosilac zahteva, odnosno sa njim povezano lice, moglo biti ugroženoposlovanje ADO,


- da bi zbog delatnosti ili poslova koje obavlja podnosilac zahteva, odnosno sanjim povezano lice, moglo biti onemogućeno ili otežano vršenje nadzora nadADO,- da je podnosilac zahteva, odnosno sa njim povezano lice u poslednje trigodine bio član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja upravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije, odnosno stečaja,- da bi sticanje kvalifikovanog učešća bilo suprotno uslovima koji su propisanizakonom koji se odnosi naa funkcionisanje tržišta HOV.Svako sticanje akcija na osnovu kojih pravno ili fizičko lice ima kvalifikovanoučešće u ADO bez saglasnosti NBS, ono nema pravo glasa u upravljanju ADO po osnoutako stečenih akcija.Narodna banka Srbije na osnovu svojih ovlašćenja ima pravo da oduzmesaglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća, ako:- je saglasnost data na osnovu neistinitih i netačnih informacija,- je, zbog delatnosti i poslova koje obavlja, ili zbog radnji koje je izvršiokvalifikovani imalac, odnosno sa njim povezano lice, otežano i onemogućenovršenje kontrole nad ADO,- kvalifikovani imalac ne pribavi saglasnost za sticanje kvalifikovanog učešća.Da bi AD mogulo obavljati poslove osiguranja i poslove reosiguranja, osnivačiAD ili lice koje oni ovlaste (advokat) podnosi sledeću dokumentaciju:- ugovor o osnivanju,- predlog statuta,- dokaz da je na privremeni račun u banci uplaćen novčani deo osnovnogkapitala,- poslovni plan ADO, koji sadrži grupu ili vrstu osiguranja za koju se izdajedozvola, program reosiguranja, osnove poslovne politike, iznos očekivanemargine solventnosti, planirani iznos troškova osnivanja i način pokrća tihtroškova, plan likvidnosti ADO, elaborat o očekivanim rezultatima poslovanjasa mišljenjem ovlašćenog aktuara za trogodišnji period, a posebno prihodi odpremija, očekivani rashodi po osnovu naknade šteta, očekivane tehničkerezerve i rezerve u strukturi kapitala,- predlog akata poslovne politike, kao što su: opšti i posebni uslovi osiguranja itarife premija, odluka o tehničkim osnovama osiguranja, odluka okriterijumima i načinu utvrđivanja makcimalnog samopridržaja i ukupnomiznosu samopridržaja, pravilnik o načinu i uslovima deponovanja i ulaganjagarantnih i tehničkih rezervi, pravilnik o maksimalnim stopama režijskogdodatka, pravilnik o načinu obračunavanja i visini prenosnih premija,pravilnik o načinu obračuna matematičke rezerve, pravilnih o formiranju inačinu korišćenja rezervi za učešće u dobiti )za životno osiguranje), pravilniko formiranju i korišćenju dela tehničke premije za isplatu nastalih neisplaćenihobaveza, pravilnik o načinu formiranja i korišćenju rezervi za izravnanjerizika (za neživotna osiguranja), pravilnik o uslovima i načinu saosiguranja ireosiguranja, pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanjaregresa,- spisak akcionara po imenu, prezimenu i adresi, odnosno firmi i sedištu, saukupnim nominalnim iznosom akcija i procentualnom učešću u osnovnomkapitalu ADO,


- za akcionare imaoce kvalifikovanog učešća, pravna lica neophodno je navesti,rešenje o upisu u registar Agencije za privredne registre 114 , prepis akcionara izknjige akcionara, finansijski izveštaji sa mišljenjem ovlašćenog revizora zaposlednje 3 godine, dokaz iz poreske uprave da su izmireni porezi, ne starijeod 6 meseci, overena kopija ređenja poreske uprave o utvrđivanju i naplatiporeza za tekuću godinu,- za akcionare kvalifikovane imaoce - fizička lica, neophodno je dostaviti,dokaz da to lice nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili lice sa posebnimovlašćenjima nad kojim je sproveden postupak stečaja, dokaz da to lice nijebezuslovno osuđivan za krivična dela, overenu kopiju rešenja poreske upraveo izmirenosti poreskih obaveza, overenu fotokopiju rešenja nadležnog organauprave o izmirenju poreza,- spisak lica koja su povezana sa kvalifikovanim imaocem,- za fizička lica koja su predložena za članove uprave – školsku stručnu spremu,profesionalno iskustvo, dokaz da to lice nije bilo član uprave, nadzornogodbora ili lice sa posebnim ovlašćenjima, u licu nad kojim je sprovedenpostupak stečaja.Dozvola za obvljanje poslova osiguranja izdaje se za obavljanje jedne ili veševrsta osiguranja kojim će se ADO baviti. NBS odlučuje o podnetom zahtevu za dobijanjedozvole u roku od 60 dana. Pored činjenice da se dozvola za obavljanje poslovaosiguranja dobija u roku od 60 dana, dozvola za obavljanje poslova osiguranja ADOprestaje da važi:- ako ADO u roku od 30 dana od dana izdavanja dozvole ne podnese prijavu zaupis u Agenciju za privredne registre,- ako ADO ne otpočne sa poslovanjem u roku od 6 meseci od dana upisa uregistar,- ako ADO ne obavlja poslove osiguranja duže od 1 godine neprekidno,- prenosom portfelja osiguranja na drugo ADO,- otvaranjem postupka likvidacije,- pokretanjem stečajnog postupka.Organi upravljanja ADO su skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.Upravu ADO čine upravni odbor i direktor. I kod izbora organa uprave, ADO podnosizahtev NBS za dobijanje saglasnosti na predlog odluke o izboru članova uprave, odnosnočlanova nadzornog odbora. Ako se član uprave ili član nadzornog odbora izabere bezsaglasnosti NBS, izbor se smatra ništavnim. Takođe će NBS odbiti zahtev za dobijanjesaglasnosti za obavljanje funkcije člana uprave, odnosno nadzornog odbora ADO, akolice ne ispunjava uslove propisane zakonom ili ako zbog delatnosti, ili poslova koje liceobavlja, odnosno radnji koje izvršava, može ugroziti poslovanja ADO.Precizirani su jasni uslovi u kojima će NBS oduzeti datu saglasnost za članauprave ili nadzornog odbora ADO, i to sledeći:- ako je saglasnost data na bazi netačnih i neistinitih podataka,- ako se član uprave, odnosno nadzornog odbora u međuvremenu kazni, neplatiporez, ili osude,114 „Odluka o osnivanju Agencije za privredne registre“, Službeni glasnik broj 55/04


- ako član uprave, odnosno nadzornog odbora ne postupa u skladu saobavezama člana uprave.Zakonom je predviđeno i da NBS može naložiti ADO da razređi dužnosti članauprave, ili nadzornog odbora i imenuje novog člana ili članove:- ako ADO na postupi u skladu sa nalogom za otklanjanje utvrđenihnezakonitosti i nepravilnosti,- ako uprava ADO ne sprovede mere nadzora nad ADO,- ako ADO ne postupa u skladu sa obavezom blagovremenog izveštavanjaNBS.Ograničenje izbora člana uprave ili nadzornog odbora ADO, postoje, pa lica nemogu biti izabrana, ako su:- povezana sa pravnim licem u kojem ADO ima više od 5% učešća u kapitalu iliučešća u pravu glasa,- ako je član uprave ili nadzornogu odbora u drugom ADO,Precizirane su jasne obaveze i odgovornosi članova uprave ADO, a koje seogledaju u sledećem:- da obezbede poslovanje ADO u skladu sa pravilima upravljanja rizikom,- vrše praćenje rizika i preduzimaju odgovarajuće mere za otklanjanje rizika,- obezbede vođenje poslovnih knjiga, sastavljanje računovodstvenih izveštaja,- sastavljanje izveštaja koji se dostavljaju NBS,- obavljanje interne revizije.Inače, predviđena je i solidarna odgovornost članova uprave ADO za štetu koja jenastala kao posledica propuštanja propisanih obaveza. Uprava ADO ima obavezu daobavesti nadzorni odbor društva u sledećim slučajevima:- ako je ugrožena likvidnost, odnosno solventnost ADO,- nastupe razlozi za prestanak važenja ili oduzimanje dozvole,- ako se garantne rezerve smanje ispod nivoa margine solventnosti.Član uprave dužan je da obavesti nadzorni odbor ADO i NBS, o:- imenovanju, prestanku funkcije u drugom pravnom licu,- ako je član uprave ili članovi uže porodice stekli akcije u drugom v, na osnovučega su postali kvalifikovani imaoci akcija ADO.Funkcije ili poslovi nadzornog odbora ADO su:- prati rad interne revizije,- razmatra nalaze NBS u postupku kontrole,- razmatra finansijske izveštaje i godišnji izveštaj o poslovanju društva samišljenjem ovlašćenog aktuara,- razmatra izveštaje o sprovođenju politike saosiguranja i reosiguranja.


Obaveze i odgovornosti člana nadzornog odbora kao i ograničenja pri izboručlana nadzornog odbora potpuno su identična kao i pri izbou člana upravnog odbora.Firma Akcionarskog društva za osiguranje mora sadržati oznaku “a.d.o.”.3.7.2. Društvo za uzajamno osiguranjeDruštvo za uzajamno osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja uinteresu svojih članova (osiguranika) po principu uzajamnosti i solidarnosti. Ono možeobavljati sve poslove osiguranja, ali ne i poslove reosiguranja. Osnivaju ga pravna ifizička lica. Firma društva za uzajamno osiguranje sadrži oznaku “d.u.o.”.Društvo za uzajamno osiguranje može se osnovati kao:• društvo sa neograničenom doprinosom (premijom) ili kao• društvo sa ograničenim doprinosom (premijom)Društvo za uzajamno osiguranje sa neograničenim doprinosom može od svakogsvog člana (osiguranika) zahtevati uplatu dodatnog doprinosa potrebnog za izmirenjenepokrivenih šteta i ostalih rashoda, bez ograničenja.Društvo za uzajamno osiguranje sa ograničenim doprinosom može od svakogčlana (osiguranika) zahtevati uplatu dodatnog doprinosa koji nije veći od njegovogprethodnog uplaćenog doprinosa u celini iz iste poslovne godine, ako su štete i ostalirashodi veći od prethodno uplaćenih doprinosa i ostalih prihoda društva. Ako DUOobavlja poslove više vrsta osiguranja, statutom se može predvideti plaćanje dodatnogdoprinosa odvojeno za svaku vrstu osiguranja.Novčani deo osnovnog kapitala društva za uzajamno osiguranje ne može bitimanji od iznosa propisanog za ADO.Kao i kod ADO i DUO za dobijanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja,osnivači ili ovlašćeno lice podnose zahtev NBS. Uz zahtev za dobijanje dozvole podnosise:- ugovor o osnivanju, koji sadrži: firmu i sedište, ime i adresu, odnosno dirmu isedište osnivača, poslove osiguranja odnosno vrste osiguranja, iznos novčanogdela osnovnog kapitala, broj osnivača i visinu uloga svakog osnivača,uslovima, rokovima i načinu vraćanja uplaćenih uloga osnivača s' kamatom izviška prihoda nad rashodima, posledicama promene statuta, odluke oprestanku društva, zaključenje ugovora o osiguranju, posledicama propuštanjauplate uloga, minimalnog doprinosa, međusobnim odnosima u slučajuneispunjenja propisanih uslova u pogledu minimalnog broja članovaosiguranika.- Predlog statuta, koji sadrži: firmu i sedište, poslove osiguranja za koje jedruštvo dobilo dozvolu, iznos osnovnog kapitala, broju i visini osnivačkihuloga pojedinih članova (osiguranika), način utvrđivanja dopirnosa članova(osiguranika) i uslovima i rokovima uplate doprinosa, pravu članova(osiguranika) na naknadu štete, ograničenom i neograničenom doprinosu,


obavezi uplate dodatnog doprinosa za pokriće manjka ili mogućnosti da semanjak pokrije sreazernim umanjenjem naknade svim članovima, načimpotpisivanja firme, pravima i obavezama članova koji istupe iz društva,fondovima i rezervama, uslovima i načinu raspodele viška ili pokriće manjka,načinu promene oblika organizovanja društva, prestanku društva.- Dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnogkapitala.- Predlog akata poslovne politike kao i kod ADO.- Dokaz o uplati doprinosa (premija) članova (osiguranika), sa spiskomčlanova.- Dokaz da osnivači ispunjavaju uslove kao i kod ADO.- Poslovni plan DUO.Prava i obaveze članova 8osiguranika) utvrđena su zakonom o osiguranju. Takoosiguranik stiče svojstvo člana DUO potpisivanjem ugovora o osiguranju. Član DUO neodgovara za ukupne obaveze DUO i ne može prebijati svoje obaveze prema DUO zaplaćanje doprinosa (premije) sa svojim potraživanjem prema društvu.Skupštinu DUO čine osnivači i članovi (osiguranici) a osnivači i članovi(osiguranici), upravljaju DUO srazmerno ulozima i doprinosima.U DUO regulativa je identična kao i kod ADO kada je reč o osnivanju DUO iADO, zahteva za izdavanje dozvole, organa upravljanja društvom, posebnih ogrničenjauprave i nadzornog odbora, nadležnosti uprave i nadzornog odbora.3.7.3. Posrednici i zastupnici u osiguranjuPoslovi neposredno povezani sa poslovima osiguranja su posredovanje izastupanje u osiguranju, utvrđivanje i procena rizika i šteta, posredovanje radi prodaje iprodaja ostatka osiguranih oštećenih stvari kao i druge intelektualne i tehničke usluge.3.7.3.1. Posredovanje u osiguranjuPod poslovima posredovanja u osiguranju podrazumevaju se poslovi koji seodnose na dovođenje u vezu osiguranika, odnosno ugovarača osiguranja sa društvom zaosiguranje radi pregovaranja o zaključenju ugovora o osiguranju, odnosno ugovaračaosiguranja.Kao jedinu svoju delatnost, društvo za posredovanje u osiguranju može obavljatiposlove posredovanja u osiguranju, na osnovu dobijene dozvole od NBS. Pored poslovaposredovanja u osiguranju društvo može obavljati i poslove savetovanja i pomoći uobradi štete i procene rizika i štete. Da bi se ovaj organizacioni oblik razlikovao odzastupanja u osiguranju ili osiguranja, firma društva posredovanje u osiguranju mora dasadrži oznaku svoje delatnosti “posredovanje u osiguranju”.


Društvo za posredovanje u osiguranju osniva se kao akcionarsko društvo ilidruštvo sa ograničenom odgovornošću. Kada se DPO (društvo za posredovanje uosiguranju) osnuje kao AD, novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 25.000€ u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. Ako se DPO osniva kao DOOonda novčani deo onovnog kapitala ne može biti manji od 12.500 € po srednjem kursuNBS. Ako se DPO registruje i za zastupanje u osiguranju tada osnovni kapital sepovećava za 30%. Takođe, SPO mora obezbediti da 50% osnovnog kapitala mora biti unovcu, kratkoročnim HOV i kratkoročnim plasmanima.Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osiguranjupodnose osnivači ili akvokati, a osnivači podnose sledeća dokumenta:- osnivački akt,- predlog statuta,- dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnogkapitala, spisak akcionara,- poslovni plan društva,- dokaz da fizička lica koja su predložena za člana uprave ili nadzornog odboraispunjavaju uslove,- dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti društva,- predugovor ili ugovor o osiguranju od odgovornosti za štete koje nastanuobavljanjem delatnosti ili bezuslovnu finansijsku garanciju banke koja jeprihvaćena od NBS na sumu osiguranja, odnosno na iznos ne manji od100.000 € u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS,- dokaz o povezanosti po osnovu kapitala, ili na drugi način sa društvima zaosiguranje, društvima za zastupanje u osiguranju ili društvima zaposredovanje u osiguranju.Narodna banka Srbije odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole u roku od 60 dana.Osnivači DPO dužni su da se prijave u Agenciju za privredne registre u roku od 30 danaod dana dobijanja dozvole za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju. Ovlašćenjeza obavljanje poslova posredovanja u osiguranju u DPO mogu dobiti samo lica koja toovlašćenje dobiju od NBS. Jedan od uslova pored činjenice da lice ima prebivalište nateritoriji Republike Srbije, da nije sudskom odlukom licu izrečena zabrana obavljanjadelatnosti ili nije bezuslovno osuđivano, je i činjenica da posrednici moraju položitistručni ispit za obavljanje poslova posredovanja u osiguranju.Propisane su i posebne obaveze društva za posredovanje u osigruanju koje seodnose prema osiguraniku, a naročito:- izradi analizu opasnosti i predloži odgovarajuće pokriće,- izradi procenu solventnosti društva za osiguranje,- posreduje radi pregovaranja o zaključenju ugovora o osiguranju, sa društvomkoje osiguraniku nudi najbolju zaštitu,- obavesti društvo za osiguranje o nameri osiguranika da zaključi ugovor oosiguranju,- upzna osiguranika sa pravilima za izračunavanje premije,- proveri sadržinu polise,- ponudi pomoć osiguraniku za vreme trajanja osiguranja kao i pre i poslenastupanja osiguranog slučaja,- prati realizaciju ugovora o osiguranju.


Društvo za posredovanje u osiguranju dužno je da upozna osiguranika sa svimpravnim i ekonomskom odnosima sa društvom za osiguranje koji utiče na nepristrasnostDPO u ispunjavanju obaveza prema osiguraniku. A pod pravnim i ekonomskim odnosimaizmeđu DPO i društva za osiguranje, na osnovu kojih društvo za posredovanje uosiguranju je:- dužno posredovati isključivo u zaključenju ugovora o osiguranju saodređenim društvom za osiguranje,- ugovorilo pravo na uvećanu proviziju, u odnosu na uobičajenu proviziju zaposredovanje kod određenih vrsta osiguranja.3.7.3.2. Zastupanje u osiguranjuPod poslovima zastupanja u osiguranju podrazumevaju se poslovi koje obavljapravno ili fizičko lice na osnovu ugovora o zastupanju u osiguranju, u ime i za račundruštva za osiguranje.Poslove zastupanja u osiguranju, kao jedinu delatnost, obavlja društvo zazastupanje u osiguranju i fizičko lici – preduzetnik (zastupnik u osiguranju) koji su dobilidozvolu za zastupanje u osiguranju od NBS. Društvo za zastupanje u osiguranju, odnosnozastupnik u osiguranju može obavljati poslove zastupanja samo za jedno društvo zaosiguranje. Uz pismenu saglasnost društva za osiguranje, zastupnik odnosno društvo zazastupanje u osiguranju mogu zastupati više osiguravajućih društava. Upravo kao i DPO iDZO mora sadržati oznaku delatnosti u svojoj firmi – “zastupnik u osiguranju”.Društvo za zastupanje u osiguranju osniva se kao AD ili kao DOO. Kada seosnuje kao AD za zastupanje u osiguranju novčani deo osnovnog kapitala ne može bitimanji od 25.000 € u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. A ako se DZOosniva kao DOO, novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 12.500 € udinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. Takođe, kao i DPO tako i DZO moraimati u novcu, kratkoročnim HOV i kratkoročnim plasmanima najmanje 50% od ukupnogiznosa osnovnog kapitala. A zastupnik u osiguranju mora imati najmanje 1.500 € naračunu po srednjem kursu NBS:Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova zastupanja u osiguranjupodnose osnivači ili advokat kao lice koga ovlaste, a podnose se sledeća dokumenta:- osnivački akt,- predlog statuta,- dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen iznos osnovnog kapitala,- spitsak akcionara, odnosno vlasnika udela sa podacima,- poslovni plan društva,- dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti društva,- dokaz da fizička lica koja su predložena za člana uprave ili nadzornog odboraispunjavaju zakonom propisane uslove,- predugovor ili ugovor o zastupanju sa osiguravajućim društvom koji mora dasadrži odredbu o pravu društva za osiguranje na trajni nadzor nadizvršavanjem tog ugovora,


- dokaz o povezanosti po osnovu kapitala ili na druge načine sa OD, DZO, kao iDPO.Za razliku od društva za zastupanje, zastupnik – preduzetnik, upisuje se u registar,na osnovu dozvole za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju koje izdaje NBS nazahtev zastupnika.Pored zahteva podnosi se:- osnivački akt,- dokaz o identitetu zastupnika u osiguranju,- dokaz o prebivalištu zasutpnika,- dokaz da na računu ima uplaćena sredstva u banci,- dokaz o stručnoj spremi,- dokaz da zastupnik u prethodne 3 godine nije bio član uprave, nadzornogodbora ili nosilsc posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je sprovedenpostupak stečaja i likvidacije,- dokaz da zastupnik nije osuđivan,- dokaz poreske uprave o izmirenosti poreza,- ređenje poreske uprave o utvrđivanju i naplati poreza za tekuću i prethodnugodinu,- Dokaz da zastupnik ima ovlašćenje za zastupanje,- Predugovor ili ugovor o zastupanju sa društvom za osiguranje,- Poslovni plan- Dokaz o povezanosti po osnovu kapitala ili na drugi način sa DO, DPO kao iDZO.Društvo za zastupanje u osiguranju, odnosno zastupnik u osiguranju, dužan je danovčana sredstva i ostale instrumente plaćanja i obezbeđenja plaćanja, koje je naplatio odosiguranika ili ugovarača osiguranja, u ime i za račun osiguravajućeg društva uplatinajkasnije narednog dana od dana naplate ili preuzimanja. Takođe, društvo za zastupanjeu osiguranju i zastupnik odgovaraju osiguraniku za štetu koja nastane usled lažnogpredstavljanja.3.7.3.3. Agencija za pružanje usluga u osiguranjuAgencija je pravno lice koje obavlja pravne poslove utvrđivanja i procene rizika ištete, posredovanja rade prodaje i prodaju ostataka osiguranih i oštećenih stvari i poslovepružanja drugih intelektualnih usluga u vezi sa poslovima osiguranja. I agencija se možeosnivati kao AD ili kao DOO. Tako, ako se agencija osniva kao AD osnovni kapital nemože biti manji od 25.000 € u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a ako seagencija osniva kao DOO, novčani deo osnovnog kapitala ne može biti manji od 12.500 €u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS. I u slučaju agencije važi pravilo da


iznos osnovnog kapitala ne može biti mani od propisanog zakonom, a 50% osnovnogkapitala mora biti u novcu, kratkoročnim HOV i kratkoročnim plasmanima.Zahtev za izdavanje dozvole za rad agencije podnose osnivači ili advokat kogaovlaste i uz zahtev dostavljaju.- osnivački akt,- predlog statuta,- dokaz da je na preivremenom računu uplaćen iznos osnovnog kapitala,- poslovni plan agencije,- spisak akcionara, odnosno vlasnika udela,- dokaz da lica koja su predložena za članove uprave, nadzornog odboraispunjavaju zakonom propisane uslove,- dokaz o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti,- dokaz da sa OD, DPO, DZO ne čini povezano lice.Poslovima pružanja usluga u osiguranju , utvrđivanje i procena rizika i štete,mogu se baviti i preduzeća i druća pravna lica, pod uslovom da imaju posebanorganizacioni deo koji je kadrovski i tehnički osposobljen i da na poseban račun uplate ivode iznos od 12.500 € u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.4. Primena verovatnoće u osiguranju i Zakonvelikih brojevaAktuari u osiguravajućim društvima konstantno se suočavaju sa „trade-off“-om,onda kada određuju iznos premije koji je neophodan za isplatu naknade iz osiguranja, pričemu premija mora biti dovoljno visoka kako bi osiguravajuće društvo nadoknadiloočekivane štete i pokreilo troškove poslovanja, ali i dovoljno niska kako bi osiguravajućedruštvo zadržalo konkurentnost pri naplati premija od strane ostalih osiguravajućihdruštava. Aktuari primenjuju statističke metode u određivanju nivoa šteta i očekivanoodstupanje od ovog nivoa šteta. Upotrebom zakona velikih brojeva, osiguravači umanjujusvoj rizik negativnog ishoda.


U određivanju očekivanih budućih šteta, aktuari osiguranja primenjuju teorijuverovatnoće i statističke metode za date situacije u kojima se može dogoditi šteta.Verovatnoća nastanka nekog nepovoljnog događaja je jednostavno dugoročna relativnafrekvencija datog događaja u neograničenom broju pokušaja uz neizmenjene ishodišneuslove. Verovatnoća nastanka nekog događaja može se odrediti i bez eksperimentisanja.Na primer, kao što je već i objašnjeno a priori verovatnoća, ako bacimo uravnotežennovčić u vazduh, verovatnoća da će novčić pasti na „glavu“ je 50% a verovatnoća da ćebiti pismo je takođe 50%. Ostale verovatnoće, kao što je verovatnoća smrti nekog lica,verovatnoća da će noko lice biti nesposobno za rad, odnosno postati invalid, verovatnoćanastanka automobilskog nesrećnog slučaja, mogu se, međutim, proceniti na osnovupodataka o šteti iz prethodnog perioda.Izuzetno pogodan način za određivanje verovatnoće je distribucija verovatnoće.Distribucija verovatnoće je faktički spisak događaja koji su se desili ili koji se mogu desitii korespondiraju verovatnoći svakog događaja koji se dogodio. Verovatnoća distribucijemože biti:- prekidna – diskretna (discrete), što znači da je jedino tačno precizan ishodmogući,- neprekidna – kontinuelna (continuous), što znači praktično da ma koji ishod ilirezultat je moguć izvan domašaja datog rezultata, odnosno ishod može imatirazličite rezultate za određene događaje.Distribucija verovatnoće se određuje putem dve važne mere: merom disperzije icentralnom tendencijom. Mada postoj nekoliko načina izračunavanja mera centralnetendencije, najčešće se meri i upotrebljava srednja vrednost µ ili očekivana vrednost EV(expected value) date distribucije. Srednja vrednost ili očekivana vrednost se dobijamnoženjem svakog ishoda (rezultata) sa verovatnoćom nastanka nekog događaja, a zatimse sabiraju rezultati dobijaenih proizvoda, ili:µ ili EV = ∑ X i× Pi(3)Tako na primer, pretpostavimo da aktuari osiguravajućeg društva proceneverovatnoću ishoda različitih šteta, za određeni rizik:Tabela 10:Distribucija verovatnoće izvesnih štetaiznos štete verovovatnoćaX i (u $) nastanka štete P iX i × P i0 0,30 0 $360 0,50 180 $600 0,20 120 $∑ Xi× P i300 $Na osnovu podataka iz tabele možemo reći da je srednja vrednost ili očekivanavrednost štete date distribucije verovatnoće 300 $. Mada srednja vrednost pokazujecentralnu tendenciju, ona nam ne govori ništa o stepenu rizičnosti ili disperziji(raširenost) distribucije. Razmotrimo drugu distribuciju verovatnoće štete:


Tabela 11:Distribucija verovatnoće izvesnih šteta 115iznos štete verovovatnoćaX i (u $) nastanka štete P iX i × P i225 0,40 90 $350 0,60 210 $∑ Xi× P i300 $I ova distribucija verovatnoće ima istu srednju vrednost štete 300 $. Međutim,prva distribucija verovatnoće je rizičnija zbog ranga odnosno domašaja mogućih ishoda, akoji se kreću od 0 $ do 600 $. U drugoj distribuciji verovatnoće raširenost mogućegishoda je samo 125$ (od 350 $ do 225 $) tako da je izvesnije oko ishoda drugedistribucije verovatnoće. To praktično znači da je druga distribucija verovatnoće manjerizična.Dve standardne mere disperije 8raširenosti) se upotrebljavaju u određivanjuvarijabilnosti ili disperzije oko srednje vrednosti. Ove mere su varijansa σ 2 i standardnadevijacija σ. Varijansa distribucije verovatnoće je suma razlike kvadrata između mogućihishoda i očekivane vrednosti ili srednje vrednosti pomnoženo sa verovatnoćama ishoda,ili:( X − EV ( )) 2σ = ∑ (4)2 P σi×iDakle, varijansa je prosečni kvadrat odstupanja između moguših i srednjevrednosti (očekivane vrednosti). Zato što se varijansa izražava u „kvadratnim jedinicama“neophodno je izvući kvadratni koren varijanse tako da se centralna tendencija i disperzijamere istim jedinicama. A kvadratni koren varijanse je standardna devijacija (odstupanje).Tako je varijansa prve distribucije verovatnoće:2σ2222=∑P× ( X − EV( σ)) = 0,30×( 0−30) + 0,50×( 360−300) + 0,20×( 600−300) = 46. 800a standardna devijacija je:ii(5)2σ = σ = 46.800 = 216,33(6)dok je u drugoj distribuciji verovatnoće, varijansa dobijena na identičan način:2σ222( X − EV ( )) = 0,40 × ( 225 − 300) + 0,60×( 350 − 300) = 3. 750= ∑ Pi ×iσ(7)a strandarna devijacija druge distribucije verovatnoće:2σ = σ = 3.750 = 61,24(8)115 Michael J. McNamara, Washington State University u knjizi G.E. Rejde


Prema tome, budući da su srednje vrednosti (očekivane vrednosti) ove dvedistribucije verovatnoće iste; standardna devijacija je značajno različita u odnosu nasrednju vrednost (očekivanu vrednost). To praktično znači da viša standardna devijacija uodnosu na srednju vrednost (očekivanu vrednost9, povezuje se sa većom neizvesnošćuštete: prema tome rizik je veći. Niža standardna devijacija, u odnosu na srednju vrednostpovezana je sa manjom neizvesnošću štete, prema tome rizik je manji.Dve distrivucije verovatnoće koje su upotrebljene u objašnjenju su „neparne“ i unjima se samo dva ili tri ishoda mogu dogoditi. To znači da specifični nivoi gubitakakorespondiraju verovatnoći koja im je dodeljena, u praksi, procenu frekvencije iintenziteta štete je vrlo teško odrediti. Osiguravači mogu upotrebiti oba podatka oaktuelnim (stvarnim) štetama, ali i teorijsku distribuciju verovatnoće nastanka štete uprocesu procenjivanja nastanka štete.4.3. Zakon velikih brojevaČak i ako se karakteristike populacije, odnosno zajednice rizika znaju sa visokomizvesnošću i tačnošću, osiguravač može biti nezainteresovan da osigura populaciju,odnosno zajednicu rizika. U odnosu na zajednicu riizika, osiguravači daleko pre biraju iposmatraju karakteristike reprezentativnog uzorka i procenjuju reprezentativni uzora, aonda osiguravaju reprezentativni uzorak. Jasno, veza između parametara zajednice rizika ikarakteristika reprezentativnog uzorka (srednja vrednost i standardna devijacija) je važnaza osiguravača, pošto se stvarna iskustva mogu veoma signifikantno izvlačiti izparametara zajednice rizika. Karakteristike distribucije reprezentativnog uzorka pomažu uilustraciji Zakona velikih brojeva (th law of large numbers), a što predstavljamatematičku osnovu osiguranja.To se može prikazati pomoću prosečne štete za reprezentativni uzorak od (n)izloženih jedinica, prateći normalni raspored zbog teoreme centralne ograničenosti(central limit theorem), koja govori: „Ako nacrtate slučajni reprezentativni uzorak od (n)posmatranja iz ma koje zajednice rizika (populacije) sa srednjom vrednošću µ x istandardnom devijacijom σ x i (n) je dovoljno veliki skup posmatranja, srednja vrednostdistribucije reprezentativnog uzorka će biti aproksimativno normalna sa srednjomvrednošću distribucije koja će biti jednaka srednjoj vrednosti zajednice rizika(populacije) odnosno ( μ = μx x) i standardnom greškom reprezentativnog uzorkasrdnje vrednosti ( σ ) jednakoj standardnoj devijaciji zajednice rizika (populacije)(σxx )podeljenoj sa kvadratnim korenom od (n) izloženih jedinica ( σ = σ x / n)x. Približnavrednost postaće rastuća veličina tačnokao veličina reprezentativnog uzorka (n) kako sepovećava, odnosno raste.“ 116Grafikon 11: Distribucija reprezentativnog uzorka u odnosu na veličinureprezentativnog uzorka (sampling distributon versus sample size)116 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 25


Teoremacentralneograničenosti imadvevažneimplikf( x )E( X )acije na osiguravajuća društva. Prvo, jasno je da distribucija srednje vrednostireprezentativnog uzorka ne zavisi od distribucije srednje vrednosti zajednice rizika, uzobezbeđenje činjenice da je (n) dovoljno velik repretentativni uzorak. Drugo, bez obzirana distribuciju zajednice rizika, distribucija srednje vrednosti reprezentativnog uzorka ćese približiti normalnoj distribuciji ako je veličina reprezentativnog uzorka rastućaveličina. Ova tvrdnja je prikazana u prethodnom grafikonu.Normalna distribucija je simetrična kriva zvonastog izgleda. Definisana jesrednjom vrednošću i standardnom devijacijom. Oko 68% distribucije srednje vrednostileži unutar jedne standardne devijacije, a oko 95% distribucije srednje vrednosti nalazi seunutar dve standardne devijacije. Normalna kriva ima ogromnu statističku primenu i lakose upotrebljava.Druga važna implikacija teoreme centralne ograničenosti za osiguravajuća društvaje činjenica da standardna greška reprezentativnog uzorka opada, odnosno smanjuje sekako raste veličina reprezentativnog uzorka. Ako se podsetimo da je standardna greškadefinisana na način kao što sledi:σ = σ n(9)x x /Drugim rečima, standardna greška srednje vrednosti reprezentativnog uzorkadistribucije štete jednaka je standardnoj devijaciji zajednice rizika podeljenoj sakvadratnim korenom veličine reprezentativnog uzorka, a standardna greška distribucijereprezentativnog uzorka može se smanjiiti povećanjem veličini reprezentativnog uzorka.Grafikon 12: Standardna greška reprezentativnog uzorka u odnosu na veličinureprezentativnog uzorka (standard error of the sampling distribution versus samplesize)xn=10.000n= 1.000σxσ = σx x /nn


Ovaj reultat ima izuzetno važne posledice na funkcionisanje osiguravajućihdruštava. Na primer, pretpostavimo da osiguravajuće društvo želi da izaberereprezentativni uzorak iz zajednice rizika (populacij, celog skupa) u cilju osiguranjazajednice rizika, u kojoj je srednja vrednost štete 500 $, a standardna devijacija 350 $.Ako osiguravajuće društvo poveća broj osiguranih jedinica (n) standardna greškadistribucije reprezentativnog uzorka σ će se smanjiti. Standardna greška za rezličitexveličine repretentativnog uzorka sumarno je predstavljena u tabeli.Tabela 12: Standardna greška distribucijereprezentativnog uzorkanDakle, ako veličina reprezentativnog uzorka raste, razlika između stvarnogrezultata i očekivanog rezultata se smanjuje, što se vidi iz prethodnog grafikona i tabele.Prema tome, kada se osigurani rizik povećava, odnosno zajednica rizika povećava, sapovećanjem veličine reprezentativnog uzorka, osigurani rizik se ne povećavaproporcionalno već se on povećava kako se povećava podkorena veličina, odnosno (n) –veličina reprezentativnog uzorka pod kvadratnim korenom.Osiguravajuće društvo prihvata da pokrije štete koje nastaju – dakle ono očekujeda se neke štete dogode. Upravo to odstupanje stvarnog iznosa šteta od očekivanog iznosašteta, je najvažnija briga osiguravajućeg društva. Od veličine osiguranog reprezentativnoguzorka, zavisi da li će osiguravajuće društvo smanjiti svoj objektivni rizik. Dakle, postojiistinita sintagma – „sigurnost je u brojevima“ (safety in numbers) za osiguravajućadruštva.4.4. Merenje rizika ulaganja u HOV i portfolio HOVσx10 110,68100 35,001.000 11,0710.000 3,5100.000 1,11U gotovo svim razvijenim finansijskim sistemima, ali i u finansijskim sistemima uzemljama u tranziciji, institucionalni investitori kao što su osiguravajuća društva,penzijski fondovi (privatni najčešće), zajednički fondovi, investicioni fondovi iinvesticione banke koriste usluge kompanija za procenu rizika, kako bi razumeli vezuizmeđu poslovnih entiteta i njihovih finansijskih HOV. Na ovaj način se dokazuje da suinstitucionalni investitori i finansijske institucije, jer se na ovaj način usaglašavaju saregulativom i upravljaju izlaganjem svojih portfolija HOV riziku. 117117 Rosa Chiappe (2005) „Ocenjivanje rizika- nova industija u Srbiji“, Beogradska berza, Beograd, strana232


Dakle, u prethodnim izlaganjima, analizirali smo i pokušali da prikažemo procenurizika kada osiguravajuće društvo prihvata na sebe neki od rizika. Sada bi smo trebali daukžemo na izloženost riziku osiguravajućeg društva kada ono plasira odnosno ulaže ideponuje deo svojih tehničkih i garantnih rezervi u određene HOV.Procena, odnoso rejting rizika HOV je aproksimativni pokazatelj verovatnoće daće investitor na vreme dobijati uplate po osnovu glavnice i kamate. Jedna od osnovnihvrlina sistema procene rizika HOV je da on omogućava utvrđivanje cena finansijskihHOV prema njihovom riziku i profitabilnosti. To praktično znači da procena rizika nepodrazumeva preporuku da se investira ili ne investira u određenu HOV. Procena rizikane predstavlja mišljenje o vrednosti emitentovih vlasničih HOV. Procena rizika samoukazuje na stepen rizika određenog investiranja u HOV, čime se olakšava investitoru darazume kvalitet zajmotražioca i da donese odluku o imvestiranju na osnovu voljeobaveštenosti.Dakle, kod ulaganja u HOV dve su karakteristike koje su jako bitne, a to su: rizik iprofitabilnost, odnosnoprinos od ulaganja u HOV. U svetu neizvesnosti prinos ne morauvekda se ostvari. Dok se rizik može predstaviti kao mogućnost da će stvarni prinos odulaganja u HOV odstupati od očekivanog prinosa od ulaganja u HOV. Polazeći odpoznatih činjenica iz prethodnog izlaganja o standardnoj devijaciji, možemo reći da što jeveće odstupanje i što je veća verovatnoća da će se to odstupanje ostvariti, veći je rizikulaganja u HOV. Na, pogledajmo kako to izgleda grafički, jer nam to daje lakšeobjašnjenj. Pretpostavimo da možemo da ulažemo u dva različita finansijska instrumenta,finansijski instrument A i finansijski instrument B. 118Grafikon 13: Ulaganje u HOV sa različitom standardnom devijacijomverovatnoća realizacijeverovatnoća realizacije-10 -5 0 5 7.5 10 12.5 15 20prinos HOV A-10 -5 0 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17prinos HOV B118 James C. Van Horn (1992) „Finansijski menadžment“, Mate, Zagreb, strana 38


Iz grafikona se vidi da stvarni prinos HOV B ima veću verovatnoću odsrupanja odočekivanog srednjeg prinosa nego što je stvarni prinos HOV A, kaže se da je HOV Arizičnija. Iako se racionalni investitor uglavnom rukovodi rizikom ili verovatnoćomnegativnog prinosa od ulaganja u određenu HOV, u svrhu merenja rizika u ciljukorišćenja te mere rizika, uzeće se u obzir kao i u prethodnim izlaganjima kao mera rizikaukupno odstupanje stvarnog od očekivanog prinosa.Kako bi se najlakše ilustrovao primer merenja rizika ulaganja u neku HOV,pretpostavimo da racionalni investitor očekuje da će godišnji prinosi od ulaganja uodređenu HOV, na primer običnu akciju, biti upravo oni iznosi koji će biti prikazani unarednoj tabeli. Ovde se distribucija verovatnoće može jednostavno okarakterisati sa 3najznačajnije mere odnosno parametra sa kojima smo se upoznali u odeljku 4.3., a to su:- očekivani prinos od ulaganja u tu HOV što je srednja mera i- standardnom devijacijom kao merom odstupanja stvarnog od očekivanogprinosa.Tabela 13: Distribucija verovatnoće očekivanih prinosatokom jednogodišnjeg perioda držanjaverovatnoća realizacije0,05 0,10 0,20 0,30 0,20 0,10 0,05(P i )mogući ishod (R i ) -0,10 -0,02 0,04 0,03 0,14 0,20 0,28Ako sada verovatnoću realizacije mogućeg prinosa označimo sa P i , a očekivaniprinos od ulaganja sa R i ,a sa n ukupan broj mogućih ishoda, tada kao i u prethodnomprimeru očekivana ili srednja vrednost ili prinos dobija se množenjem mogućeg prinosa iverovatnoće nastanka tog događaja, ili:nR i = ∑ Ri× Pii=1(10)ili ako uvrstimo već pretpostavljene podatke dobijamo:R = −0 ,10×0,05−0,02×0,10+0,04×0,20+0,03×0,30+0,14×0,20+0,20×0,10+0,28×0,05 (11)R = 0,09 ili 9% (12)odnosno, očekivani prinos od ulaganja u običnu akciju je 9%. Standardna devijacija seizračunava i u ovom slučaju kada se ulaže u običnu akciju identično kao i u prethodnomprimeru pomoću formule za izračunavanje varijanse:ili ako uzmemo dobijene rezultate:( R ) 2i Rin2σ = ∑ P i × ×(13)i=1


2σ = 0,05+ 0,20×2222× ( − 0,10−0,09) + 0,10×( − 0,02−0,09) + 0,20×( 0,04−0,09) + 0,30×( 0,03−0,09)( 0,14−0,09) 2 + 0,10×( 0,20−0,09) 2+ 0,5 × ( 0,28−0,09) 2(14)a onda se standardna devijacija dobija jednostavno:σ 2 = 0,00703(15)što praktično iznosi:2σ = σ(16)σ = 8,38 % (17)Dakle, disperzija ili veličina distribucije verovatnoće mogućih prinosa predstavljastepen neizvesnosti investitora. Distribucija sa niskom standardnom devijacijom u odnosuna očekivanu vrednost pokazuje malu disperziju i visoki stepen sigurnosti realizacijedatog događaja. Distribucija verovatnoće sa visokom standardnom devijacijom u odnosuna očekivanu vrednost pokazuje visoki stepen neizvesnosti u pogledu mogućeg prinosaod date investicije.Međutim, treba napomenuti da je predstavljena očekivana vrednost jednostavnoaritmerička sredina koja je pogodna kao mera centralne tendencije distribucijeverovatnoće. Ako bi ispitivali stopu kumuliranja bogatstva tokom određenog vremena, ašto proizilazi iz investiranja u HOV, ta mera nije baš puno upotrebljiva. U ovom slučajuprosečni prinos je multiplikovana funkcija prinosa koji se ostvaruje svake godine. Zato bise trebalo koristiti geometrijska sredina godišnjeg prinosa, a formula se onda menja iglasi:( + R ) × ( 1+R ) × ( 1+R ).....( 1+R ) 1= m 1 1 23n −R (18)gde je m ukupan broj godina, m označava m-ti koren, a R i prinos od investicija u nekojgodini. Na ovaj način dobija se prosečna složena stopa rasta bogatstva od početka dokraja, odnosno od vremena 0 do vremena m. 1194.4.1. Merenje rizika portfolija HOVU prethodnom primeru, pokušali smo da prikažemo meru rizika ulaganja u jednuHOV sa aspekta očekivanog prinosa i rizika, što je vrlo bitno za osiguravajuća društva,penzijske fondove i investicione fondove, jer ove institucije ulažu svoja sredstva uodređenu HOV i oni su institucionalni investitori. Međutim, u realnom svetu ma kojepojedinačne investicije ne može se sagledati, odnosno proceniti nezavisno od ostaleimovine. Nove investicije moraju se posmatrati u svetlu njihovog uticaja na rizik i prinos119 O merenju rizika pogledaj sledeće radove.Lawrence S. Ritter, William L. Silber, Gregory F. Udell, (1996) „Principles of Money, Banking andFinancial Marders“, Addison Wesley, New York, page 219. Posebno odeljak „Risk of a Single Asset“,„Probability Distribution, Risk Measurement, Risk of a Portfolio“. Gordon J. Alexander, William F. Sharpe,Jeffery V. Bailey, (2000) „Fundamentals of investments“, Prentice Hall, New York, page 7-15


portfolija različitih HOV. Zato finansijski menadžeri imaju za cilj da kreiraju efikasniportfolio (efficient portfolio) 120 , jedan koji maksimizira prinos za dati nivo rizika iliminimizira rizik za dati nivo prinosa. Međutim, i ovde moramo da izmerimo rizik, dakleodstupanje stvarnog od očekivanog prinosa svih HOV koje komponuju dati portfolioHOV. Zato za portfolio koji se sastoji od dve ili više HOV, stvari se menjaju. Naime,očekivani (prosečni) prinos k p dobijamo na sledeći način:kp=n∑j = 1w × kjj(19)gde je, k j očekivani prinos od j-te HOV, w j je učešće ukupnog novca uloženog u kupovinuj-te HOV, a m je ukupan broj HOV u datom portfoliju. Zato ova formula nam govori daje očekivani prinos portfolija ponderisani prosek očekivanih prinosa od HOV kojekomponuje dati portfolijo HOV. 121Rizik portfolija, međutim nije jednostavno ponderisana sredina standardnihdevijacija pojedinačnih HOV. Rizik portfolija ne zavisi isključivo od rizičnosti HOV kojekomponuju dati portfolio, nego zavisi i od odnosa između tih HOV.Segmentiranjem HOV koje seu međusobno u parovima svaki sa svakim slabozavisni, racionalni investitor može smanjiti relativni rizik. Deverzifikacija, predstavljakombinovanje HOV na način kojim se smanjuje relativni rizik između HOV. Očekivaniprinos i standardna devijacija distribucije verovatnoće mogućih prinosa dve HOV moguse tabelarno prikazati. No, pretpostavimo da želimo da odredimo očekivanu vrednost(prosečnu vrednost) i standardnu devijaciju prinosa za portfolio koji komponuju X i YHOV, uz uslov da su jednaki iznosi novca uloženi u ove dve HOV, dakle, 50% novca uHOV “X” i 50% novca u HOV “Y” za narednih 5 godina dati su u kolonama (1) i (2) unarednoj tabeli, u narednoj koloni (3) računa se prinos portfolija množenjem predviđenogprinosa sa 50% uloženog novca za obe HOV i u (4) koloni se sabiraju dobijeni iznosi.Zatim se računa očekivani prinos portfolija HOV pomoću formule:k =n∑j = 1k j × P j(20)gde je k j prinos za j-tu HOV, P j verovatnoća događanja j-tog ishoda, a n je brojposmatranih ishoda, odnosno koristimo formulu za izračunavanje prosečnog prinosa:n∑k jj =k = 1 (21)nZatim se izračunava standardna devijacija portfolija HOV na osnovu sledeće formule:120 Lawrence J. Gitman, (2003) “Principles of Managerial Finance”, Addison Wesley, New York, page 226121 Lawrence J. Gitman, (2003) “Principles of Managerial Finance”, Addison Wesley, New York, page 228


n∑j = 12( k j × k j )σ =× P ilikjn∑( k j − k)2j = 1σ k =(22)n −1no, prikaživmo ceo postupak.A. Očekivani prinos portfolijaTabela 14: Očekivani prinos, očekivana vrednost i standardna devijacijaprinosa za portfolio HOV XYgodinepredviđeni prinos računanje prinosa očekivani prinosHOV “X” HOV ”Y”portfolijaportfolija (k p )(1) (2) (3) (4)2004 8% 16% (0,50× 8%)+(0,50×16%)= 12%2005 10% 14% (0,50×10%)+(0,50×14%)= 12%2006 12% 12% (0,50×12%)+(0,50×12%)= 12%2007 14% 10% (0,50×14%)+(0,50×10%)= 12%2008 16% 8% (0,50×16%)+(0,50× 8%)= 12%B. Očekivana vrednost prinosa portfolija, 2004-2008n∑k jj = 1 12% + 12% + 12% + 12% + 12% 60%k p = == = 12%(23)n55C. Standardna devijacija očekivanog prinosa portfolijaσ k=n∑j=1( kj−k)n−12=2222( 12% −12%) + ( 12% −12%) + ( 12% −12%) + ( 12% −12%) + ( 12% −12%)5−1(24)0%σ k =(25)4σ = 0%(26)k2Vrednost standardne devijacije prinosa portfolija ne bi trebalo da nas iznenadi, izjednostavnog razloga, jer je tokom svake godine očekivani prinos portfolija, odnosnonjegova prosečna vrednost upravao iznosila 12%. Nije bilo odstupanja od stvarnog iočekivanog prinosa iz godine u godinu, pa je sasvim razumljivo zšto je konačni rezultat,odnosno standardna devijacija očekivanog prinosa 0%.Takođe, ove mere rizika, rizika portfolija HOV prikazan je iz razloga, jer ćeosiguravajuća društva u Srbiji, ali i privatni penzioni fondovi morati da se bave ovimpitanjem preko portfolio menadžera.


4.4.2. Agencije za procenu rizikaU velikom broju finansijskih sistema, kako u onim razvijenim tako i ufinansijskim sistemima zemalja u tranziciji, sa razvojem institucionalnih investitora,odnosno ugovorno-štednih finansijskih institucija, kao što su osiguravajuća društva iprivatni penzioni fondovi, postalo je gotovo neophodno proceniti rizik HOV u koje seinvestiraju tehničke i garantne rezerve osiguravajućih društava, ali i penzijska štednja.Većina ovih zemalja kroz regulatorni okvir, zahteva procenu rizika finansijskoginstirumenta u koji investiraju osiguravajuća društva i penzijski fondovi, obezbeđujući nataj način podsticaj privatnom sektoru da razvija ovu vrstu aktivnosti.Agencije za procenu rizika 122 , procenjuju rizik korporativnih ili državnihzajmotražilaca i emintenata HOV sa fiksnim prinosom. Procena rizika vrđi se nakondetaljne analize finansijskih informacija emtenta HOV, informacije o sektoru komepripada, projekcija i studija o budućoj profitabilnosti emitenta i njegovoj poslovnojstrategiji. Praktično, procena rizika je mišljenje agencije za procenu rizika o tome kolikoje verovatno da će emitent na vreme otplatiti kondretan dug ili finansijsku obavezu ilisvoje dugove uopšte. Na taj način agencija za procenu rizika ukazuje na stepen rizičnostiodređene investicije u HOV, olakšavajući investitorima (osiguravajućim društvima ipenzijskim fondovima) da sagledaju kvalitet kreditora i da donesu odluke o investiranjuna osnovu bolje obaveštenosti.Procena rizika je bitna, zbog utvrđivanja cene HOV u zavisnosi od njihovog rizikai prinosa. Delatnost procene rizika ima jednoobraznu ili globalnu nomenklaturuklasifikacije koja koristi homogene parametre za svaki sektor, što omogućavaupoređivanje kompanija iz različitih zemalja. Svaka agencija za procenu rizika imasopstvenu terminologiju, ali one koriste ekvivalentne termine, koji su široko poznati nameđunarodnim tržištima. Procena rizika je važna za učesnike na finansijskim tržištima pai osiguravajuća društva i penzione fondove. Važnost se odnosi na:• enitente HOV i zajmoprimce, jer može da smanji cenu HOV koju plaćaju,time što Agencija pruža dodatne informacije investitorima u pogledu rizikasa kojima se suočavaju kada kupuju HOV.• zajmodavci i investitori, skloni su činjenici da se oslone na procenu rizika odstrane Agencije kada odlučuju da li da kupe dužničke HOV ili da pozajmenovac. Procena rizika je vredno sredstvo koje investitori koriste da sastavesvoj portfolio HOV i na taj način izvrše diverzifikaciju rizika.• institucionalni investitori, osiguravajuća društva i penzijsk fondovi, koristeobilato informacije Agencija za procenu rizika, jer im to omogućuje da seusaglase sa regulatornim i internim pravilima o minimalnom rejtingu svojeinvesticije i da upravljaju rizicima svojih portfolija.• regulatori – procene rizika regulatori najčešće koriste za određivanje zahtevau pogledu minimalnog kapitala ili određivanja pravila investiranja zafinansijske institucije kao što su osiguravajuća druđtva i penzijski fondovi.Agencije za procenu rizika, svoje procene zasnivaju na:122 Rosa Chiappe (2005) „Ocenjivanje rizika- nova industija u Srbiji“, Beogradska berza, Beograd, strana232-240


- opštim informacijamo o emitentu HOV, finansijski izveštaji za poslednje 3godine, projektovani tokovi gotovine, podaci o proizvodima, politikautvrđivanja cena, proizvodni kapaciteti…- opšte informacije o privrednom sektoru u kojem emtent obavlja svoje poslove,ponuda i tražnja u sektoru, regulatorni okvir,- specifične informacije o sektoru kome pripada, pozicija emitenta u sektoru,učešće u sektoru, stepen konkurentnosti, karakteristike kupaca, proizvodi kojimogu da zamene proizvode emitenta.Emitenti HOV klasifikuju na osnou analize njihove sposobnosti da otplaćuju dugu odnosu na njihove istorijske i projektovane rezultate. Analiza se vrši sa aspekta:• finansijske situacije emitenta,• ekonomske situacije emtenta i• korporativne situacije u odnosu na delatnost ili sektor.Procena i klasifikacija HOV vrši se sa aspekta karakteristika HOV, kao što susigurnost, garancije i likvidnost HOV. Sigurnost HOV utvrđuje se ugovorom o izdavanjuHOV na osnovu koga se emitent obavezuje da prikaže neke finansijske pokazatelje.Garancije HOV su realne ili gične garancije, hopoteke ili jemstva nad nekretninomemitenta. Likvidnost tržišta se procenjuje analizom prometa instrumenata i učestalosttrgovanja.Agencije za procenu rizika obično imaju odbore za procenu koji donose odluku oproceni na osnovu većine glasova. Opšta pravila pri proceni rizika su da:- kratkoročne investicije zahtevaju manje informacija,- informacije se moraju ažurirati svaka tri meseca,- rejting HOV se revidira na godišnjem nivou i- svaka HOV trebalo bi da ima najmanje dva različita rejtinga od različitihAgencija.Pogledajmo kako to rade dve sada već dobro poznate agencije za procenu rizikaMoody's Investors Service i Standard&Poor's.Tabela 15:Kriterijumi rangiranja dužničkih HOVStandard&Poor's Moody's NapomeneAAAAAAAaaAaADug najvišeg kvaliteta, kapacitet otplatekamate i glavnice bez sumnje.Dug visokog kvaliteta, marginalno serazlikuje od najviše oceneDug visokog srednjeg kvaliteta, velikikapacitet.Dug sa srednjom ocenom, veća mogućnostposledica od nepovoljnih tržišnih uslova.BBB BaaBB Ba Niža srednja ocena duga, ali viši rizik.B,CCC,CCCB,Caa,CaCDug koji dobije ovakve ocene špekulativanje u odnosu i na otplatu kamate i na otplatuglavnice.Obveznice sa isplatom kamata samo uslučaju ostvarivanja prihoda kod kojih jeisplata kamata suspendovana.D D Dug koji se ne otplaćuje, otplata kamate i


glavnice u zakašnjenju.NRBez rangiranja.Izvor: Siniša Ostojić, (2001) „Implementacija tržišta kapitala“, MBM – PLAS, Novi Sad4.5. Rizici i diverzifikacija plasmana u HOVBudući da se može sada na osnovu ovih prikaza konstatovati, da rizik postoji i kodinvestiranja, odnosno ulaganja tehničkih i garanttrnih rezervi u različite HOV, kaoposledica nemogućnosti da se kretanja u budućnosti predvide. Prinos i rizik su kao što sevidi ne razdvojivi. Gotovo uvek se stvarni prinos razlikuje od očekivanog. Trade-offizmeđu rizika i prinosa u procesu investiranja izražava se kao sposobnost investitora daproceni obim prihvatljivog rizika koji prati taj očekivani prinos. Averzija prema riziku(risk aversion), znači da će racionalni investitor birati one investicione alternative kojemu za dati nivo očekivanog prinosa omogućavaju minimalni rizik, ili pak maksimalniprinos uz dati nivo rizika.Zato investitori obično ulažu u portfolio – skup HOV koje se razlikuju sa aspektavrste i karakteristika. Manji broj HOV u portfoliju, znači da će koncentracija rizika bitiveća. Kroz formiranje portfolija – diverzifikacijom plasmana stvara se najpovoljnijapozicija za investitora. Diverzifikacija je u osnovi kombinacija dva ili više HOV. Ukupanrizik portfolija manji je od svakog instrumenta pojedinačno, koji komponuje datiportfolio. Praktično, diverzifikacijom plasmana smanjuje se ukupan obim rizika kome jeinvestitor izložen.Kao statistička mera rizika, pokazano je, koristi se standardna devijacija, ilipotpuno ravnopravno varijansa. Pomoću ovih veličina izražava se odstupanje stvarnogprinosa od očekivane vrednosti. Ove dve mere su faktički izraz disperzije (raširenosti), pase mogu smatrati merom pouzdanosti očekivane vrednosti prinosa, a onda i mera rizika.Ukupan rizik razgraničava se na dva dela. Prvi deo komponuje takozvanisistematski rizik (systematic risk) ili jednostavnije tržišni rizik. Tržišni rizik je dakle deoukupnog rizika koji se ne može izbeći diverzifikacijom portfolija. To je očekivanaveličina koja proizilazi iz činjenice da je ova neizvesnost vezana za opšta ekonomskakretanja, a koja (neizvesnost) pogađa sve ekonomske subjekte. Drugi deo ukupnog rizikakomponuje nesistematski ili specifični rizik (unsystematic risk). Specifični rizik pratipojedine ekonomske subjekte. Na veličinu specifičnog rizika moguće je uticatideverzifikacijom plasmana. Ponekad kada se dobro diverzifikuje portfolio HOV ovajrizik gotovo nestaje:σ r +(27)2 2 2 2( ) = β σ ( r ) σm ( ε )Ukupna varijansa = sistematski (tržišni rizik) + nesistematski (specifični) rizik (28)Kao u prethodnim relacijama i u ovoj r označava prinos. Prrvi sabirak proizvod jevarijanse σ 2 koja govori o nestabilnosti tržišta, a drugi je β faktor koji pokazuje kakoHOV prati kretanje tržišta. Drugi sabirak je varijansa koja prati pojedine ekonomskesubjekte i meri njihov specifični rizik. Ovaj izraz može se koristiti za izračunavanjevarijanse prinosa pojedinačne HOV i varijanse portfolija HOV.


Donju granicu smanjenja ukupnog rizika kroz diverzifikaciju plasmana čini nivotržišnog rizika. Tržišni rizik je neizbežan, pa se kao cilj diverzifikacije plasmana u HOVnameće da se želi formirati takav portfolio HOV kod koga će fluktuacije biti najmanje,odnosno odstupanja stvarnog od očekivanog prinosa biti najmanja uz prihvaćeni nivorizika. 123 Grafikon 14: Uticaj promene broja HOV u portfolijuna rizik portfolija35% rizika portfolija302520151050nesistematski rizikukupan riziksistematski (tržišni)rizik0 20 40 60 80 100Koeficijent β meri osetljivost, odnosno senzitivnost prinosa date HOV na promeneprinosa tržišnog portfolija, a tržišni portfolio je po pravilu neki od poznatih berzanskihindeksa koji mogu predstavljati aproksimaciju kretanja na tržištu HOV. Praktičnokoeficijen β pokazuje koliko će se promeniti prinos HOV ako se prinos tržišnog portfolija(indeks berze) promeni za 1 procentni poen. Na ovaj način β je pokazatelj rizičnosti HOVu odnosu na tržišni rizik.Statistički koeficijent β predstavlja relativan odnos kovarijanse između prinosa naHOV i prinosa tržišnog portfolija (indeksa), s' jedne strane, i varijanse prinosa na tržišniportfolio (indeks), s' druge strane.C r , rβ = (29)jov j m2δ rmMeđutim, na ulaganje investitora deluju i ostali rizici. Dejstvo je njihovo gotovosimultano, a intenzitet varira. Najvažniji rizici su:• inflacioni rizik (inflation risk), koji proizilazi iz mogućnosti opšteg rastacena iznad projektovane inflacije.• opšti ekonomski rizik (general economic risk), koji pokazuje mogućnostinastanka recesije u privredi.• specifični rizik za određeni tip HOV (issue spocific risk) odnosi se narazliku u prirodi rizika između vlasničkih i dužničkih HOV.• rizik izvršenja novčane obaveze (default risk) pogađa akcionare, ali ne ivlasnike obveznica datog preduzeća.123 Ekonomski pregled (jul 2004), Narodna banka Srbije, Centar za istraživanje


• rizik dospeća (maturity risk), koji se odnosi samo na obveznice, apredstavlja rizik da će prinos na dan dospeća biti manji od očekivanog umomentu investiranja.• rizik likvidnosti (liquidity risk) predstavlja rizik da neki investitor neće moćida kupi ili proda HOV onda kada on to hoće i u obimu koji bi mu biopotreban.• međunarodni rizik (international risk) predstavlja izloženost rizikusubjekata koji su svojim poslom vezani za međunarodno tržište.5.. Principi risk menadžmenta i osiguranjeUpravljanje rizikom 124 naučni je pristup problemu upravljanja čistim rizicima, s'kojim se susreću pojedinci i preduzeće. Zato se upravljanje rizikom ispostavlja kaozadatak menadžmenta, isto kao i marketing menadžment, finansijski menadžment ilimenadžment ljudskim resursima.Upravljanje rizicima nešto je uže područje nego što sam naziv govori, budući dase organizacije susreću, odnosno izložene su velikom broju rizika, od kojih su neki riziciizvan domašaja funkcije upravljanja rizikom. Tako menadžer preduzeća ima bez sumnjeodgovornost za upravljanje svim rizicima sa kojima se preduzeće susreće u svomposlovanju, uključujući i čiste, sli i špekulativne rizike. Upravljanje rizicima usmereno jezato na upravljanje svim rizicima, ali posebno na onaj deo koji se odnosi na čiste rizike.Pojedina preduzeća imaju i posebno zaposlene, visokoobrazovane pojedince kojise specijalizuju za upravljanje čistim rizicima. U nekim slučajevima, to je redovno radnomesto za pojedinca, a u pojedinim preduzećima reč je o posebnom organizacionom delu.Zato pojedini autori čak naglašavaju funkciju upravljanja rizikom u odnosu na upravljanjeosiguranjem. Naglašava se svobuhvatnost pojma upravljanja rizikom, jer se ono bavi irizicima od kojih se može i od kojih se ne može osigurati i izborom adekvatnih metodaupravljanja tim rizicima.124 „Iako se termin „upravljanje rizikom“ koristio ranije, opšti trend u njegovoj sadašnjoj upotrebi počeo jeranih '50-tih godina prošlog veka. Prvi koncept upravljanja rizikom pojavio se u radu B. Callaghe „RiskManagement: A New Phase of Cost Control“, Harward Business Review.“ Emmett Vaughan, ThereseBaughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb, strana 29


Ako bismo želeli da definišemo bliže upravljanje rizikom onda bi mogli prihvatititumačinje G.E. Rejde. Naime, upravljanje rizikom (risk management) je proces koji seodnosi na identifikovanje izloženosti gubitku bilo koje organizacije i izbornajadekvatnijih metoda upravljanja tim izloženostima riziku. Budući da je pojam „rizik“višeznačan i da ima različita značenja, odnosno može se definisati sa različitih aspekata,mnogi risk menadžeri upotrebljavaju pojam „izloženosti gubitku“ (loss exposure), kako bise identifikovali pojedini potencijalni gubici. Izloženost gubitku (loss exposure) je makoja situacija ili okolnost u kojoj je gubitak moguć, bez obzira na činjenicu da li segubitak i dogodio. Primeri izloženosti gubitku obuhvataju proizvodna preduzeća čijigrađevinski objekti, oprema i postojenja mogu biti oštećeni usled zemljotresa ili poplave,neispravni proizvodi mogu rezultirati pokretanjem sudske tužbe protiv preduzeća ilieventualne krađe imovine preduzeća zbog neadekvatnog obezbeđenja imovine.Na početku razvoja risk menadžmenta, risk menadžeri su dakle, analiziraligeneralno samo izloženost preduzeća čistom riziku. Međutim, u skorije vreme pojavljujuse noviji modeli upravljanja rizikom koji uzimaju u obzir oba rizika, čist i špekulativni, sakojim se preduzeća suočavaju. U okviru ovog poglavlj bavičemo se samo tradicionalnomanalizom upravljanja čistim rizikom. 1255.1. Ciljevi upravljanja rizikomCiljevi upravljanja rizikom su izuzetno važni, a ovi ciljevi se mogu klasifikovatina sledeći način:- ciljevi pre nastanka gubitka (preloss objectives)- ciljevi posle nastanka gubitka (postloss objectives)5.1.1. Ciljevi upravljanja rizikom pre nastanka gubitkaUtvrđivanje ciljeva upravljanja rizikom pre nastanka gubitka znači preciznoodlučivanje šta preduzeće očekuje od svog programa upravljanja rizikom. 126 Najvažnijiciljevi upravljanja rizikom pre nego se realizuje gubitak, jesu: ekonomičnost, smanjenjezabrinutosti i ispunjavanje zakonskih obaveza.Prvi cilj upravljanja rizikom, ekonomičnost, znači da je potrebno da se preduzećepripremi za slučaj nastanka gubitka na najekonomičniji način. Ova priprema uključujeanalizu troškova programa sigurnosti, plaćene premije osiguranja kao i troškove vezaneza razne modele upravljanja rizikom i modele saniranja gubitaka.Naredni cilj je smanjenje zabrinutosti. Određene izloženosti riziku moguprouzrokovati visoku zabrinutost i strah kod risk menadžera i ostalih izvrđnih menadžera.Na primer, pretnja visokim odštetnim zahtevom zbog neispravnih proizvoda, može125 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page126 Emmett Vaughan, Therese Baughan, (1995) “Osnove osiguranja i upravljanje rizicima”, MATE, Zagreb


prouzrokovati daleko značajniju zabrinutost, nego manji gubitak uzrokovan požarommalih razmera.Konačno, cilj upravljanja rizikom može da bude zadovoljenje zakonskih obaveza. Naprimer, država svojom zakonskom regulativom može zahtevati od preduzeća da onoinstalira siguranosne uređaje u cilju zaštite zaposlenih od povrede, da pažljivo odlažeštetne materijale i otpad, ili da preduzeće pravilno označava proizvode. Zadatak riskmenadžera je da se ovi zakonski propisi zadovolje od strane preduzeća.5.1.2. Ciljevi upravljanja rizikom posle nastanka gubitkaRisk menadžeri imaju takođe jasne ciljeve nakon što se gubitak dogodi. Oviciljevi najčešće uključuju opstanak, nastavak poslovanja, stabilnost prihoda, kontinuiranirast i socijalnu odgovornost.Svakako, da kada se gubitak ostvari, najvažniji cilj posle ostvarivanja gubitka jeopstanak preduzeća. Opstanak preduzeća na tržištu nakon realizacije gubitka znači dapreduzeće može da nastavi makar delimično poslovanje u okviru nekog razumnogvremenskog perioda.Drugi cilj je nastavak poslovanja. Za pojedina preduzeća sposobnost da nastaveposlovanje nakon ostvarivanja gubitka je od izuzetnog značaja. Na primer, javnapreduzeća moraju nastaviti da pružaju svoje usluge građanima. Banke, pekare, mlekare idruga preduzeća koja su na udaru konkurencije moraju nasstaviti poslovanje i nakonrealizacije gubitka. U protivnom, njihovi poslovi kao i deo njihovog tržišta zauvek će bitipreuzeti od strane konkurentnih firmi.Treći cilj je obezbediti stabilnost prihoda. Prihodi po akciji mogu se zadržati, akopreduzeće nastavi da posluje. S' druge strane, preduzeće može ostvariti značajne dodatnetroškove kako bi ostvarila ovaj cilj (na primer, početak poslovanja na drugoj lokaciji) asavršena stabilnost prihoda, se možda onda neće ostvariti.Četvrti cilj nakon što se gubitak realizuje je kontinuirani rast i razvoj preduzeća.Preduzeće može da se razvija razvojem novih proizvoda i osvajanjem novih tržišta ilipreuzimanjem i merdževanjem sa drugim preduzećima. Zadatak risk menadžera je daprouče efekte koji gubitak može izazvati na sposobnost preduzeća da se dalje razvija.Konačno, ciljevi socijalne odgovornosti su da se minimiziraju efekti koje ćegubitak imati na druge pojedince i društvo u celini. Pojedini gubici mogu negativnouticati na zaposlene, dobavljače preduzeća, kreditore i društo u celini. Na primer, pojedinigubici mogu da izazovu značajan gubitak, koji onda može da utiče na bbankrotstvopreduzeća u manjem mestu na neki duži vremenski period, a onda prestanak poslovanjapreduzeća može da izazove značajnije ekonomsko osiromašenje u tom manjem mestu. Zaovaj primer mogu da posluže i gradovi u Srbiji, u kojima se zapošljavalo u pojedinimpreduzećima više hiljada zaposlenih, njihovim bankrotstvom u tranzicionom perioduznačajno su osiromašeni građani tih gradova, ali izazvalo i neke političke a ne samosocijalne posledice.5.2. Postupak upravljanja rizikom


Realizacija ciljeva upravljanja rizikom odvija se kroz sledeće faze:- identifikacija izloženosti gubitku (identify loss exposure)- analiza izloženosti gubitku (analyise the loss exposure)- izbor odgovarajućih metoda za određivanje izloženosti riziku (selectappropriate techniques for treating the loss exposure)- implementacija i monitoring programa upravaljanja rizikom (implement andmonitor the risk manager program). 127Grafički se to može prikazati na sledeći način:Grafikon15:Proces upravljanja rizikomidentifikacija izloženosti gubitkuanaliza izloženosti gubitkuIzbor odgovarajućih metoda za razmatranje izloženosti riziku.1. upravljanje rizikom- izbegavanje rizika- prevencija gubitaka- smanjenje gubitaka2. finansiranje rizika- zadržavanje rizika (franšiza)- prenos na neosiguravajuće društvo- komercijalno osiguranjeimplementacija i monitoring programa upravljanja rizikom5.2.1. Identifikacija izloženosti rizikuPrvi korak u procesu upravljanja rizikom je identifikacija svih važnih i manjevažnih izloženosti riziku. Ovaj korak uključuje analizu svih potencijalnih rizika. Izuzetnoznačajne izloženosti riziku povezane su sa sledećim:1. Izloženost imovinskom rizikua) zgrade, oprema, ostale nekretnineb) nameštaj, oprema, zalihec) osnovna sredstva127 George E. Rejda, (2005) “Principles of Risk Management and Insurance”, Addison Wesley, New York,page 44


d) portaživanja od kupaca, vrednosni papiri, finansijski izveštaji2. Izloženost riziku odgovornostia) neispravni proizvodib) zagađenje (zemlje, vode, vazduha, buka)c) seksualno uznemiravanje zaposlenimad) diskriminacija prema zaposlenimae) dostavljanje pornografskog materijala e – mejlom zaposlenimaf) izloženost opštoj odgovornosti3. Izloženost riziku gubitka poslovnog prihodaa) gubitak prihoda od osiguranih rizikab) nastavak trošenja posle realizacije gubitkac) dodatni troškovi4. Izloženost riziku ljudskih resursaa) smrt ili invalidnost ključnih ljudib) penzionisanje ili nezaposlenost

More magazines by this user
Similar magazines