Tu bi, ili nije bilo tu - Taboo

taboomagazine.org
  • No tags were found...

Tu bi, ili nije bilo tu - Taboo

www.taboomagazine.orgnedeljnik marketinške misli - kreativna sloboda 17.09.2010. broj 116-117Poslovne vestiTiha intervencijaodzvanjaBoban Stojanović, Kvirijacentarstrana 5Intervju„Izbegavamo dosadu”, TomislavRicov, direktor festivalastrana 14Posmatrač sceneStvarno,ko smo mi?Tragom ankete povodom MDG2010strana 20U susret MDG 20101Najveći učesnicina tržištumarketinškihusluga (konsolidovanibilansi)strana 22„Product placement” u SrbijiTu bi, ili nije bilo tustrana 10


Poslovne vestiNovi marketinški koncept Erste Banke„Uravnoteženo bankarstvo”Kada gledaoci 1. septembra budu videlinovi TV spot Erste banke, umesto dosadašnjihglavnih aktera, tenisera Viktora Troickog i animiranoglika nezvanično nazvanog Prvoje, pozdravićeih Ivana Simić i Marko Jovanović.Reč je o novom marketinškom konceptu Erstegrupe koji se zasniva na filozofiji o odgovornombankarstvu. Novi koncept će biti primenjen usvim zemljama u kojima Erste banka posluje, abiće prilagođen lokalnim specifičnostima. Srbijase opredelila za verziju „Uravnoteženo bankarstvo”,koju će koristiti i banke članice Erstegrupe iz Austrije, Češke Republike i Ukrajine,dok će u Hrvatskoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Rumunijibiti upotrebljena verzija „S kojom bankomVi poslujete?”Kako se navodi u saopštenju Erste banke, uravnoteženo bankarstvo ukazuje na to da svestvari u životu, pa tako i finansije, imaju dve strane koje treba da budu izbalansirane.„Prezenteri, imaginarni likovi koji će se u domaćoj verziji zvati Ivana i Marko, nalaziće se usituacijama s kojima se svi susrećemo. Ivana je finansijski savetnik i već dugo je zaposlenau banci, direktna je u komunikaciji i vrhunski je profesionalac. S druge strane, Marko se ubanci nedavno zaposlio, ali je veoma ambiciozan i spreman da uči od Ivane. Verujemo daće način na koji će oni rešavati situacije dodatno povećati stepen poverenja u pristupbankarstvu koji zastupa Erste banka”, izjavila je Manuela Stamatović, direktorka Sektoramarketinga Erste bank a.d. Novi Sad.Iako ga neće biti u narednim TV spotovima, Viktor Troicki će nastaviti da se pojavljuje nadrugim promotivnim materijalima Erste bankeInternet i evolucija medijaABC Srbija 23. septembra u hotelu Kontinental u Beogradu organizuje seminar natemu uticaja Interneta na evoluciju vesti i samih medija, .Ključni predavač biće Stiv Herman, direktor BBC Online News, koji će nastojati da preneseiskustva stečena rukovođenjem jednim od vodećih svetskih medijskih veb-sajtova.Pored Hermana prezentacije će održati i sedam predavača sa srpske onlajn medijskescene.„Sadržaj medijskog sajta u Srbiji”, „Mladi i novi mediji 2010.”, „ Privucite investitore”,„Uključite se u veb odit”, neke su od tema o kojima će slušaoci seminara imati prilike višeda čuju.Zahvaljujući podršci USAID-a (United States Agency for International Development) i IREX-a,učešće na seminaru biće besplatno za sve pozvane slušaoce2Banca IntesaizabralaagencijuPočetkom jula Banca Intesa raspisalaje konkurs radi uspostavljanja dugoročnesaradnje sa novom marketinškom agencijom.Raspisivanju tzv. „piča”, kako kažu uovoj banci, prethodilo je sveobuhvatno istraživanjetržišta i korisnika bankarskih proizvodai usluga. „Analiziranje tržišta i navikapotrošača pokazalo je da najveći procenatkorisnika bankarskih usluga i dalje radijestoji u redu ili više puta nedeljno odlazi donjihovih poslovnica, umesto da štedi dragocenoslobodno vreme, služeći se elektronskimservisima. Kao najčešći razlozi za tonavode se: nedostatak poverenja u elektronskeservise, nedovoljno poznavananjemodernih tehnologija, strah od krađe i zloupotreba,ali i sumnja da postoje dodatni izdaci.Na osnovu tih pokazatelja, doneta jeodluka da baš kampanja za elektronske servisebude projektni zadatak na konkursu zanovu kreativnu agenciju. Na sve ove izazoveneophodno je bilo odgovoriti poštujući transparentanpristup kombinovan sa maštovitimrešenjem koji pre svega uvažava želje imogućnosti klijenata – kriterijume na kojimaje Banca Intesa pozicionirala svoj brendna tržištu”, ističu u Sektoru za marketing.„Kao banka italijanskih korena, Banca Intesaje u komunikaciji sa trenutnim i potencijalnimklijentima otvorena, ljubazna, nasmejana,otvorena za promene, dinamična,moderna i humana. Dobar život koji uz oslonacstabilne, jake i bogate banke ne ostajesamo nedostižan ideal, može se otpočeti,između ostalog, skraćivanjem vremenakoje se provodi u banci. U zadatom projektnomproblemu neophodno je bilo približitiusluge elektronskih servisa skeptičnom građanstvunaviklom na skrivene troškove(štampu sitnim slovima), ali i sve češće prevare.Na konkursu je učestvovalo pet agencija(Sektor marketinga nije bio raspoložen danam kaže ko su oni), a ugovor o jednogodišnjojsaradnji sklopljen je sa agencijom LPTkoja je, prema mišljenju odgovornih u ovojbanci, „najbolje odgovorila na kompleksanprojektni zadatak i pokazala najviše potencijalaza rad na oglašivačkoj platformi grupe IntesaSanpaolo”


Poslovne vestiJelena Ivanovićglavna i odgovorna urednica TABOO IZDANJADiscovery Networks pokrećeTLC kanal u SrbijiKompanija Discovery Networks najavila je da će TLC, jedan od njihovih najboljihkanala prevashodno namenjen ženskoj populaciji, biti lansiran u Srbiji u oktobru 2010.Kanal, koji je namenjen ženama između 25 i 49 godina, prikazivaće najbolje „lifestyle” i „reality”emisije iz celog sveta. Teme koje dominiraju na kanalu jesu: venčanja, moda, hrana,roditeljstvo, putovanja i životni stil.Od 1. oktobra kanal će preuzeti frekvencije koje trenutno zauzima Travel & Living na platformamakao što su Srbija Broadband, Total TV, PTT Communications Srbija, Radius Vector,Kopernikus, itd.„Pokretanje kanala TLC u Srbiji primetno će ojačati naš portfolio u zemlji. Kanal će popunitirupu koja postoji na tržištu nudeći niz visokokvalitetnih zabavnih emisija koje su odraz užurbanognačina života i različitih sklonosti savremenih žena. Oduševljeni smo što će Srbijabiti među prvim zemljama u Evropi u kojoj će biti lansiran TLC i sigurni smo da će ne samožene, nego i mnogi muškarci, širom zemlje voleti ovaj kanal”, izjavio je Pol Veling, potpredsedniki direktor za kanale kompanijeDiscovery Networks za Evropu, Bliski istok iAfriku, sektor tržišta u razvoju.Neke od emisija naTLC kanalu:• „Najveći gubitnik”, serija prati grupu prekomerno gojaznih ljudi koji se takmiče utome ko će najviše smršati u periodu od deset nedelja i osvojiti titulu „najvećigubitnik”.• „Ekstremni vodič za roditelje sa Džo Frost”, serija o roditeljstvu koja prikazuje nekuod najnemirnije dece na planeti i roditelje koji pokušavaju da se izbore sa njima.• „Policajke okruga Brauard”, dokumentarna sapunica koja prati živote policajkikoje dokazuju da su žene dovoljno jake kako bi obavljale jedan takotradicionalno muški posao, kao što je posao policajca, na ulicama Floride.• „Paklena Keli”, serija koja prati život Keli Kutron, čuvenog njujorškog modnogpi-ara, dok priprema njujoršku nedelju mode i usklađuje poslovne obaveze saporodičnim u gradu koji nikad ne spava.• „Četiri svadbe”, komična serija koja prati četiri mlade dok se međusobno takmičeu tome koja će imati najbolje venčanje kako bi osvojile fantastičan medeni mesec.TLC je jedan od najpopularnijih ženskih „lajfstajl” kanala u Sjedinjenim Američkim Državama.U 2009. godini kanal je dostigao najviše mesto na rang-listama za poslednjih pet godina,sa porastom od 13 odsto kada je u pitanju ciljana ženska populacija. Trenutno je rangirankao osmi u Sjedinjenim Američkim Državama kod ženske publike od 25 do 54 godineProdaje se LinkUpravni odbor Link Publishing d.o.o odlučio je daproda preduzeće zajedno sa osnivačkim pravima na Link,časopis za profesionalce u medijima, zbog sve većih obaveza koje vlasnici imaju u televizijskojindustriji.Prvi broj Linka, izašao je oktobra 2002. Od tada pa do danas izašla su 92 brojaUrednički ugaoIstine koje sene govore„Pitanja na koja je najtežedobiti odgovor jesu onačiji je odgovor očigledan”Bernard ŠoPisanje ovog dvobroja Taboo nedeljnikamoglo bi da ostane zapamćenopo nedobijanju odgovora, odnosno potrijumfu ćutanja. Zaključak bi se mogaosvesti na stav da je u Srbiji totalno„OUT” kada jasno i glasno kažeš šta misliši radiš. Naravno, to bi neko mogaoda zloupotrebi… Neko koga se tvoje odlukei te kako tiču, neko ko bi zbog njihmogao da te pozove na odgovornost, ilise slatko nasmeje kada ti se planovi izjalove.Zato, nek se radi u tišini… Dokmože…Da li se bavimo reklamom, propagandom,„advertajzingom” ili marketingom?Da li je „prikriveno oglašavanje” moćnooruđe koje ostaje na ceni? Obmanjujemoli potrošače bez ikakvih skrupula?Kako je 10. oktobar postao jedan odnajvažnijih datuma i ko se svesrdnopotrudio da to bude tako, a želi da ostaneanoniman? Da li će Srbija uskorodobiti telo za samoregulaciju oglašavanjai ko se obavezao na zavet ćutanjapo tom pitanju?Lično, spadam u ljude kojima odsustvonečijeg odgovora često potvrđuje prethodnistav i razmišljanje o dotičnoj osobiili pojavi. Ponekad to donese i ličnu satisfakciju.Ipak, ostaje misterija kako li uglavama tih nekih izgleda budućnost.Njihova i naša. Uzimaju li uopšte tu kategorijuu obzir?3


Poslovne vestiPrevarno oglašavanje ilizaštita identiteta potrošačaU dnevnom listu Pres od 6. septembraobjavljen je oglas za dijetetski proizvod„anti-kilogram” koji obiluje nelogičnostima inavodi na zaključak da se radi o tzv. prevarnomoglašavanju.U oglasnom rešenju navodi se da je SlavicaM. (57) iz Beograda smršala 26 kilogramaza samo osam nedelja, dok tekst prati fotografijamlađe žene za koju se sa sigurnošćumože tvrditi da nema toliko godina.Iako se trenutno radi na novom zakonu ooglašavanju, koji bi trebalo da bude usaglašensa zakonima Evropske unije, jošuvek je na snazi onaj stari. U članu 30 stav2 aktuelnog zakona, koji se odnosi na neistinito,upoređujuće i prevarno oglašavanje,navodi se da je zabranjeno „izostavljanjevažnih podataka, upotreba neodređenih ilivišeznačnih izraza, zastarelih i neažuriranihnavoda ili drugih podataka koji izazivajuzabludu o identitetu oglašivača, njegovoj aktivnosti,proizvodu ili usluzi i drugim preporukamaupućenim primaocu oglasne poruke”.Prema navedenom članu, „Anti kilogram”je prekršio Zakon, budući da fotografijaiz pomenutog oglasa ne odgovaraonome što se iznosi u tekstu, i na taj načinstvara zabludu kod primaoca oglasne poruke.Biljana Knežević iz sektora za marketinglista Press kazala je da oni imaju deklaracijuza objavljenu oglasnu poruku, ali da nisu proveravali da li fotografija odgovara navedenomtekstu, i da li je u pitanju ista osoba. Zakon o oglašavanju jasno definiše da su za sadržajobjavljene oglasne poruke odgovorni i oglašivač i medij.Na sajtu preduzeća Anti kilogram može se pronaći spisak korisnika koji su postigli dobrerezultate koristeći ovaj proizvod, ali je iznenađujuće da se ime žene sa početka priče nigdene navodi iako je skinula čak 26 kilograma za osam nedelja. Zanimljivo je i to što na sajtuovog preduzeća ne postoji kontakt telefon nadležnih, osim mejla nutricioniste sa kojimmožete da se posavetujete o korišćenju proizvoda za mršavljenje. Takođe, ovo preduzećeima stranicu na društvenom portalu Fejsbuk, na kojoj se, između ostalog, mogu naći komentarirazočaranih osoba, koje mesecima koriste preparat, ali nisu uspele da skinu nikilogram.Nakon nekog vremena uspostavili smo kontakt sa pi-ar menadžerom preduzeća Anti-kilogram,koji je rekao da podatke o svojim korisnicima ne mogu da iznose u javnost jer su onistrogo poverljivi. „Preduzeće Anti kilogram štiti identitet svojih potrošača, i zato ne mogu davam odgovorim da li je u pitanju ista osoba. Ono što je sigurno, jeste to da mi u svojimoglasima ne objavljujemo slike sa Interneta”, naveo je pi-ar menadžer preduzeća iako to inije bilo naše pitanje. On je dodao da druge konkurentske firme često preuzimaju fotografijekorisnika sa njihovog sajta i koriste u svojim kampanjama, pa su zato bili „prinuđeni” da ihpovuku. Na pitanje koja agencija je radila idejno rešenje za ovaj oglas, pi-ar menadžer jeodgovorio da za njih radi nekoliko velikih agencija, ali njihova imena nije želeo da navedekako konkurencija ne bi „ukrala” njihove marketinške trikove(!?)Na kraju, ostalo je nepoznato ko je misteriozna žena sa slike, odnosno koliko ima godina,kao i ko je kreirao ovaj oglas. Otvoreno je i pitanje da li je Antikilogram zaista imao nameruda zaštiti identitet potrošača ili je to bio klasičan pokušaj obmane, misleći da niko nećeprimetitiI. P.4Održan desetiIdeas CampusSavet za novo mišljenje, neprofitna organizacijakoju su osnovali Dragan Sakan iEdvard de Bono, deset godina unazad u Piranu(Slovenija) organizuje festival IdeasCampus. Ovogodišnji festival održan je od25. do 28. avgusta, pod pokroviteljstvom najvećesvetske komunikacione grupe – WPP.Na ovogodišnjem festivalu učestvovalo je 57agencija iz 21 evropske države, sa ukupno698 radova. Žirijem je predsedavao svetskikreativni direktor WPP mreže Džon O’Kifi, aostali članovi žirija bili su: Adrian Holms(ECD EMEA Y&R), Migel Bemfika (kreativnidirektor JWT Madrid), Pol Smit (ECD EMEAOgilvy) i Martin Štajnhausen (kreativni direktorG2, Nemačka). Za ukupno 12 kategorija,članovi žirija odabrali su 67 radovakoji su ušli u uži izbor, a na svečanom zatvaranjudodeljeno je osam bronzanih, desetsrebrnih i četiri zlatne nagrade. Za agencijugodine proglašena je Ogilvy & Mather iz Ukrajine.U okviru festivala Ideas Campus, premijernoje predstavljena i nova knjiga Dragana Sakana,kao i izložba 33 umetničke fotografijeuspešnih žena iz svih oblasti kreativnosti.Izložbu je otvorila princeza Jelisaveta KarađorđevićMi nismo renesansni ljudi.Samo smo genijalci.U agenciji Gistro Advertising znamosvoj posao, a znamo i da ko radi i biva nagrađen– taj i greši. Srećom, grešimo kod„manje kreativnih” stvari. Redakciji Tabooizdanja poslali smo podatke o ekipi s kojomsmo radili drugi spot, onaj koji (jošuvek) nije nagrađen.Žao nam je i izvinjavamo se. I vama i producentskojkući s kojom smo sarađivali.Zato ponovo, u celosti, objavljujemoTAČNE podatke (TV spot za jun - Orion,„Ozbiljna veza”):Autor: Gistro AdvertisingTekst: Gistro AdvertisingDizajn: Gistro AdvertisingMuzika: Igor PerovićDirektor fotografije: Igor VukovićReditelj: Petar PašićGlas: Ivan ZarićIzvođač: Doktor Production.


Poslovne vestiPre nekoliko dana na državnoj televiziji,u emisiji „Oko magazin” na temu „Paradeponosa 2010.” razgovarali su državnisekretar Ministarstva za manjinska i ljudskaprava Marko Karadžić, Zoran Dragišić,docent na Fakultetu za bezbednost u Beogradu,i Boban Stojanović, predsednik Kvirijacentra. Poslednjih meseci postao je višenego uočljiv proboj u medije osoba homoseksualneorijentacije, i uopšte intenziviranjepitanja prava ove manjinske grupe.Centralnu tačku predstavlja održavanje gejparade u Beogradu. Režiser, Jovan Ćirilov jeu časopisu Wine Style govorio o potrebi zaslobodom (između ostalih i seksualne orijentacije),Predrag Azdejković, gej aktivista,u časopisu Statusu o tome kako je Beogradupotreban najekstremniji oblik „Paradeponosa” kako bi se „prodrmali” konzervativnikrugovi. Ista osoba je gostovala i u veomagledanoj emisiji zabavnog tipa koju na televizijiFox uređuje i vodi Ivan Ivanović. I da nenabrajamo dalje… Bilo kako bilo, u emisijina RTS-u poslate su mnoge poruke. Jednaod njih je i da biti protiv održavanja gej paradeznači biti protiv Srbije. Reklo bi se da jetakav stav državnog sekretara u najmanjuruku ekstreman. O posledicama takvih izjavamoći ćemo da razgovaramo tek posle10. oktobra. Fenomen eksplozije tema kojese odnose na ovu manjinsku grupu, zainteresovanostmedija i sve veće prisustvo predstavnikaLGBT organizacija u njima, povod jeza otvaranje priče o marketinškim aktivnostimakoje prate ovakav vid organizovanjadogađaja, odnosno prethode mu. Da li je toizazov za neke marketinške profesionalce ida li su spremni da potpišu svoje projekte?Toliko smo kreativni da namprofesionalci ne trebajuNa pitanje da li su organizatori „Paradeponosa 2010.” angažovali profesionalce zaosmišljavanje kampanje, Boban Stojanovićiz Kvirije odgovara: „Najpre bih se poigraostereotipom – gej populacija je toliko kreativnada nam profesionalci nisu bili potrebni!U kreiranje same parade, ali i svih manifestacijakoje je prate, kao što je PrideWeek, promotivni spotovi, dizajn promo-Tiha intervencijaodzvanjaUmesto StopBojanStojanovićKada je reč o sloganu „Da šetamozajedno”, Stojanović ističe da je i on delokreativnog tima koji on zove „Mi”(?)„Kreiranje slogana bilo je poseban izazov.Iz prakse znamo da slogani mogu daučine neverovatno dobre stvari, ali i daunište neke procese. Mi smo se odlučiliza pozitivni, neutralni slogan, za onaj kojiverujemo da može ljude da podstakne narazmišljanje, ali tiho, nenametljivo razmišljanje.Vreme agresivnih slogana je prošlo.Posebno onih koji počinju sa: Stop...Zaustavimo... Prekinimo... Takođe, prošloje i vreme revolucija, danas se promenavrši intervencijom u sistem. Nismo zaobišlii važan politički i istorijski momenat– 10 godina od „5. oktobra”, pa tako sloganpredstavlja i kontinuitet građanskeborbe za demokratiju, ali i poruku svimakoji donose odluke da smo tu, da namprava još uvek nisu uvažena i da ih posmatramo.”tivnih i info materijala i svega ostalog što ćese videti i čuti, učestvuje veliki broj profesionalacakoji dolaze iz LGBT populacije. Ponosnismo na svoj medijski, kreativni i iventmenadžment tim!” (imena članova, kako stojestvari, nikada nećemo saznati, prim.aut).Na konstataciju da su prošle godine mnogejavne ličnosti angažovane u promociji pravaFoto: Srđan KalinićLGBT populacije, ali da se ne zna ko je realizovaosnimanje TV spotova (agencija, produkcijskakuća), Stojanović „maestralno”odgovara: „Prisustvo javnih ličnosti u kampanjamakoje promovišu ljudska prava postaloje neizostavno. Iako često izgleda kao,već viđena’ priča i forma, mi smo na stanovištuda je njihovo prisustvo veoma važno.Ove godine su podršku Paradi, na primer,dali neki parovi, poput Srne Lango i IrfanaMensura ili rediteljskog para Maje Uzelac iMladena Đorđevića. Takođe, dobili smo podrškui drugih poznatih ličnosti: Biljane Cincarević,Janka Baljka, Lene Bogdanović,Marine Perazić, Lune Lu, psihološkinje TijaneMandić, brojnih političara i mnogihdrugih, a šarenolikost ljudi koji nam pružajupodršku jeste jasna poruka javnosti da jehomofobični stav lični problem pojedinca, ane društvena odluka”.Šta znači „trivijalno”?Predsednik Kvirija centra slaže se sa konstatacijomda je poslednjih meseci primetnoveće prisustvo ljudi homoseksualne orijentacijeu medijima i objašnjava to na sledećinačin: „Tačno. Poslednjih meseci, ako ne igodina, prisustvo gej ljudi u medijima je veće.Ako govorimo o ljudima sa ,domaćeg terena’,u pitanju su uglavnom aktivisti iaktivistkinje za LGBT prava. Ipak, razdvojiobih kvantitet od kvaliteta, odnosno broj pojavljivanjau medijima od pojma vidljivosti.Vidljivost podrazumeva momenat u komedruštvo uviđa probleme jedne marginalizovanezajednice. Moram priznati da, iakovolim medije i njima se profesionalno bavim,pozicioniranje gej osoba je često na ivici daode u trivijalnost. S obzirom na to da jošuvek ne postoje poznate osobe koje su sedeklarisale kao gejevi ili lezbijke, nama, aktivistima,nameće se i ta uloga, pa se samaideja aktivizma, kao društvenog angažmana,pervertira. Ali, sa druge strane, ne mogu dane primetim da su sve vodeće LGBT organizacijekoje su zastupljene u medijima touvidele i kreirale veoma dobru medijskustrategiju koja na pravi način promovišeprava LGBT osoba u Srbiji”.Priloženi tekst dokazuje da seksualna orijentacijai odnos prema mediju nikako nisuu direktnoj korelaciji. Pitanje je pitanje, a(nevešto) izbegavanje odgovora upravo to.Za organizatore ovogodišnje gej parade ostajepitanje o iskrenosti podrške onih koji impomažu u sprovođenju različitih marketinškihaktivnosti, a ne obznanjuju svoja imena.Kako uveriti ostale kada najbliži saradnicine veruju?J. Ivanović i I. Parčetić5


Poslovne vesti„Kombi partije” ne veruju istraživačimajavnog mnjenjaMale partije često iznose optužbe na račun firmi za istraživanje javnog mnjenja.Šteti li to imidžu istraživača i zašto oni ne uzvraćaju udarac? Tužbama, na primer.„Projekat polarizacije političke scenebio je aktuelan neko vreme. Izvršen je pritisakna javno mnjenje nerealnim istraživanjimao rejtingu stranaka, ne bi li se na tajnačin birači opredelili za jednu ili drugu opciju,gubeći veru u stranke koje nisu na jednomod ta dva kraja. Međutim, ta ideja jepotpuno propala i to je sada više nego očigledno”,rekao je nedavno za dnevni list DanasVlajko Senić, funkcioner G17 plus.Njegov kolega iz SPS-a Đorđe Milićević imagotovo identičan stav: „Istraživači javnogmnjenja imaju zadatak da iznošenjem lažnihrezultata o opredeljenju birača modifikujustvarnost. Ali, to im neće proći i već jesada jasno da moraju da odustanu odtoga”.Ko gubi, ima pravo da se ljuti. Pomenutestranke u skorije vreme neće zabeležiti nekeznačajnije rezultate na izborima (ako bi izlazilesamostalno), ali će, kao što je i sadaslučaj, biti onaj jezičak na vagi koji će velikimpartijama (DS-u ili SNS-u) omogućitiformiranje vlade nakon izbora koji su predviđeniza 2012. godinu.Njihovo nezadovoljstvo je poznata stvar.Takozvane „kombi partije” želele bi da ujavnosti izgledaju znatno moćnije i jače negošto zapravo jesu, i zbog toga svako istraživanjejavnog mnjenja za njih predstavljapovod da napadnu istraživačke agencije ioptuže ih da nameštaju rezultate u nečijukorist.Zanimljivo je, međutim, zbog čega agencijeza istraživanje javnog mnjenja trpe ovakvaetiketiranja. Kako to da nijedna nije rekla:„Vidimo se na sudu jer naš ugled i našeposlovanje ne smete da blatite iz dnevnopolitičkihpobuda”? S druge strane, da li jeikada neka „nezadovoljna” partija pokušalada se informiše, pre nego što ospe verbalnupaljbu, i sazna na koji način se rade istraživanja,šta se istražuje, na kolikom uzorkuitd.?Klijenti znaju pravu istinu6SrđanBogosavljević„Posao stranaka je da se bore na sve mogućenačine za povećanje svog biračkogtela, tj. rejtinga, kako god da se on meri (kaobroj opredeljenih birača, kao procenat opredeljenihbirača, kao broj birača koji se moguosvojiti...). Ako počne da kruži priča da imajumali rejting, njima to svakako ne odgovara ilogično je da dokazuju suprotno. Međutim,istraživanja namenjenih za javnost skoronije bilo, iako ih mi za poznate klijente veomačesto radimo. Dogodilo nam se nedavnoda nas jedna od stranaka optuži unovinama iako rezultati istraživanje nigdenisu bili objavljeni, već su do njih verovatnodošli samo kroz prepričavanje onih kojimaje ono bilo namenjeno. Takvi napadi spadajuu neku vrstu redovne aktivnost stranakakojom žele da pojačaju priču o svojojsnazi”, kaže za Taboo nedeljnik Srđan Bogosavljević,direktor Ipsos Strategic marketinga.Prema njegovim rečima, istina je da istraživanjakoja mere postojeće stanje moguimati nekog, istina malog, uticaja. Npr. akose neko dvoumi između dve stranke koje sumu bliske, velika je šansa da će se pre opredelitiza onu koja prolazi, nego za onu kojane prolazi cenzus. Međutim, tvrdi Bogosavljević,uvek ima političara koji precenjuju tajuticaj.Agencija na čijem je on čelu radi istraživanjakoja su strateška ili taktička, a samo predizbore bavi se rejtinzima. To rade za klijente,a ne za javnost. Jedino kada su mediji naručiociistraživanja, ima smisla da rezultatiidu u javnost.Političke partije mogu da zatraže metodološkuproveru istraživanja, „auditing” i slič-no, ali to može samo ona koja je naručilactog istraživanja. To čak ne može ni onastranka koja se pominje u istraživanju. Dakle,partijama, ukoliko nisu naručile istraživanje,ostaje ili da veruju istraživačima ili danegoduju i optužuju agencije da su namestileistraživanje.„Svakako da su negativni komentari loši zaimidž firme koja radi istraživanje, posebnokomentari političara koji dobijaju medijskiprostor. Da bismo izbegli takve situacije,prestali smo da prodajemo naš politički omnibuskoji je većina stranka imala. U medijimase neretko pojavljuju ‚pouzdani’ podaci,što je jasan signal zloupotrebe istraživanjai još veći udarac ugledu čitave našestruke. Dakle, ne mogu da kažem da takvestvari ne štete našem ugledu, ali ne kod klijenatajer oni dobijaju rezultate koji su senaknadno ispostavljali kao pouzdani. Menikao istraživaču, koji je u ovom poslu preko35 godina, nimalo ne prija kada čujem pričeo tome kako istraživači lažu”, kaže Bogosavljevići dodaje da u ovom poslu možetesamo jednom da prevarite klijenta, ali drugiput je to nemoguće. „Nikada vas više nećeangažovati.”Nema smisla ići na sudIzvršni direktor CESID-a Zoran Lučić kaže zaTaboo nedeljnik da postoje istraživanjajavnog mnjenja koja ne služe tome da sedve godine unapred pogodi ko će pobeditina izborima, već samo da se izmeri raspoloženjebiračkog tela u nekom trenutku. Međutim,to većina ljudi prosto ne razume.„Kada pročitate u novinama da npr. nekojstranci pripada 28,5 odsto glasova, to neznači da će ta stranka osvojiti toliki procenatglasova na sledećim izborima, već merenjepokazuje da je rejting stranke u tomtrenutku toliki. Šta će se dogoditi za nedeljudana, ne znamo. A da ne govorimo o tomešta će se dogoditi za dve godine”, kažeLučić.Prema njegovim rečima, male stranke sunezadovoljne zato što ne razumeju da se prilikomistraživanja uzima uzorak od 1.000 ili2.000 ljudi koji su upitani npr. kako bi glasaliako bi se sada održali izbori. To je relativno


Personalne vestiZoran Lučićmali broj i teško je obuhvatiti pet odsto biračkogtela. Prema njegovim rečima, mogućasu odstupanja od realne situacije kadase govorio o istraživanju javnog mnjenja, aliona nisu prevelika. Međutim, male stranketo ne razumeju i najčešće „proživaju” istraživačkefirme.„To je jedno vrzino kolo u kojem se stvaraodijum prema firmama koje se bave istraživanjemjavnog mnjenja. Govori se da je svenamešteno i da će ti rezultati dramatičnouticati na rezultate izbora koji će se održati.To prosto nije tako, u pitanju je samo merenjekojem se pridaje preterani značaj”,kaže Lučić.On kaže da nema smisla ići na sud zbogovakvih kleveta jer je najmanje potrebnonaći se u središtu medijske pažnje zbogovakvih sporova. Prema njegovom mišljenju,ovakve tvrdnje političkih partija štete imidžuagencija koje rade istraživanje, ali se popravilu u izbornoj noći ispostavi da je sveono što su istraživači ranije govorili tačno ilivrlo blizu istine.Zanimljivo će biti uoči izbora koji su najavljeniza 2012. godinu i nema sumnje da ćebiti mnogo optužbi na račun istraživača odstrane političkih partije. Neke se jednostavnone bi pomirile sa realnim stanjemtačno da i njihovi članovi idu zajedno sa anketarimana teren i ispituju javno mnjenje.Ipak je lakše reći da je sve namešteno negopriznati istinu.Treba li napomenuti da smo poslali pitanja imalim političkim partijama? Odgovore, naravno,nismo dobiliPetar StakićNovipotpredsednikKarlsbergaDosadašnji generalni direktor kompanijeKarlsberg Srbija Aleksandar Radosavljevićod 1. oktobra obavljaće dužnostpotpredsednika za globalni razvojprodaje Karlsberg grupacije (GSMI). Radosavljevićće rukovoditi sektorom globalnograzvoja prodaje, koji će ubudućeobjedinjavati sve prodajne kanale.Do imenovanja novog generalnog direktorakompanije Karlsberg Srbija na tojfunkciji biće Gabor Bekefi, generalni direktorza Karlsberg Jugoistočna EvropaČetrdeset godinaOve godine Komercijalna banka a.d. Beograd obeležava četrdesetogodišnjicu poslovanja.U septembru, banka je otpočela sa kampanjom „Banka u najboljim godinama”. Kakokažu u Sektoru za marketing ove banke, „moto i glavna tema kampanje jeste zrelost, snaga,pouzdanost, efikasnost... Sve ono što karakteriše četrdesetogodišnjake, ljude u najboljimgodinama. Uz to, kampanjom smo želeli da pokažemo da smo dovoljno svesni da znamoda nismo sebi najbitniji, odnosno da banku čine pre svega ljudi. Ljudi koji u njoj rade, kaoi oni koji joj svakodnevno ukazuju svoje poverenje. Porukama kampanje, kao što su recimo:Nije važno koliko godina puniš, nego sa kim slaviš rođendan, želeli smo da prenesemo zahvalostzajednici u kojoj poslujemo i sa kojom i slavimo ovaj bitan jubilej. Zbog toga smorešili da ljudi, iz obe perspektive, unutrašnje i spoljne, koji su i najbitniji u našem poslovanju,budu vodeća lica kampanje. Na promotivnim materijalima, javnosti nisu predstavljenimanekeni i manekenke, već konkretni ljudi, zaposleni u našoj banci, na jednoj, i klijenti,svakodnevni, neušminkani, kakve ih u banci srećemo, koji su nam omogućili sve postignuteuspehe i koji predstavljaju bazu našeg poslovanja. Kroz njih, uz dalju komunikaciju na ovajnačin, želimo da se još više približimo građanima i da sa njima pojačamo obostrano koristandijalog i saradnju”.U okviru kampanje Komercijalne banke pokrenut je paket društvenoodgovornih projekata– „40 dobrih stvari”. Podeljeno je 40 laptop kompjutera najboljim učenicima srednjihekonomskih škola Srbije, nagrađeno je 40 porodica „Cvrčak štediša”, otvorena đačka kuhinjazdrave hrane u Vranju, poklonjeno 40 platana Beogradu i Beograđanima, kao i računari,štampači i skeneri za 40 osnovnih škola u najnerazvijenijim opštinama širom Srbije,nagrađeno je 40 najboljih direktora ekspozitura, kao i radnici banke koji najduže rade u ovojbanci.Kampanja je sprovedena uz saradnju sa agencijom Leo Burnett, putem sledećih kanala:elektronskih i štampanih medija, bilborda, autobusa itdPromenena čelu kopanijeStrauss AdriaticKompanija Strauss Adriatic, proizvođačkafe „doncafe”, od jula 2010. godinena svom čelu ima novog generalnog direktora.Na tu poziciju postavljen je Mihailo Stanišić,koji je do polovine ove godine biona poziciji direktora prodaje u kompanijiWrigley d.o.o. u Srbiji.Poslednjih 15 godina Stanišić je obavljaomenadžerske funkcije na teritoriji Srbije ina prostoru bivše Jugoslavije7


konZa isticanje kandidatura za nagrade firmamai pojedincima predviđenih programomU susret Marketinškom događaju 2010. godineMarketinškog događaja 2010. godineUtvrđuju se sledeće nagrade i priznanja:VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGAsa zlatnom plaketom PUNOM PAROM NAPREDi prigodnom poveljom.VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGAza marketinšku ličnost godine sa svečanompoveljom.VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGAsa zlatnom plaketom SVETIONIK i prigodnompoveljom.VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGA saplaketom ZLATNO KORMILO i prigodnompoveljom.VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGAsa plaketom ZLATNI PEČAT i prigodnompoveljom.PRIZNANJE ZAHVALNOST SVETA MARKETINGAsa plaketom ZLATNO PERO i prigodnompoveljom.Pravo predlaganja imaju članovi Saveta suizdavača časopisa TABOO, njegovi pretplatnici i čitaoci.Predlagači, pored napomene za koju nagradu ili priznanje predlažu pojedinca ili firmu, daju kraće obrazloženje,ne duže od tri hiljade karaktera (sa razmakom).Svaki predlagač ima pravo da predloži neograničeni broj kandidata pod iznetim uslovima.Redakcija časopisa TABOO jeste mesto gde će se selektovati prispeli predlozi.Uredne prijave potrebno je proslediti članovima Saveta suizdavača časopisa TABOO koji, tajnimglasanjem, donose konačne odluke o izboru slavodobitnika određenih priznanja i nagrada.Redakcija časopisa TABOO ima pravo da predloži članovima Saveta preimenovanjekandidature sa predložene na drugu, adekvatniju nagradu.Odluke članova Saveta suizdavača časopisa TABOO konačne su. Nije predviđena mogućnost prigovora ili žalbena odluku Saveta.Za pojedine nagrade i priznanja predviđeno je i glasanje zainteresovanih preko sajta: www.taboomagazine.orgJavni konkurs objavljuje se u TABOO NEDELJNIKU broj 116–117 (dvobroj) od 17. septembra 2010. godine.Tog dana će biti postavljen i na navedenom sajtu TABOO DNEVNIH VESTI.Danom objavljivanja Javnog konkursa u/na navedenim medijima počinje rok za predlaganje kandidata.Zaključuje se 11. oktobra 2010. godine.Spisak primljenih kandidatura biće objavljen u TABOO NEDELJNIKU broj 119 od 15. oktobra 2010. godine.Javno saopštavanje dobitnika i dodela priznanja i nagrada obaviće se 3. decembra 2010. godine na Svečanojvečeri Marketinškog događaja 2010. godine.


Za Veliku nagradu Sveta marketingasa zlatnom plaketom PUNOM PAROM NAPREDi sa prigodnom poveljom, ne predlažu sekandidati niti se organizuje glasanje.-Najbolje agencije i specijalizovana preduzeća biraju se na osnovupet izabranih ekonomskih podataka iskazanih kroz završneračune o poslovanju privrede u 2009. godini i njihovimrangiranjem. Izveštaj o ekonomskoj analizi poslovanja kandidatapodnosi Redakcija časopisa TABOO, a Članovi Saveta suizdavačačasopisa TABOO, uz mogućnost davanja predloga ikritika, vrše njegovu verifikaciju što predstavlja osnovu zaproglašenje NAJUSPEŠNIJIH u 2009. godini.Velika nagrada Sveta marketinga za marketinškuličnost godine, sa svečanom poveljom.Kandidati za ovo priznanje isključivo se biraju iz reda neposrednihučesnika na tržištu marketinških usluga u Srbiji: oglašivača,agencija, medija, nastavnog osoblja sa univerziteta za predmetmarketing i srodne discipline, publicisti i slično.Dodeljuje se za lični angažman, doprinos i afirmaciju marketinškihi tržišnih komunikacija, društvene odgovornosti i razvojadruštvene zajednice primenom multidisciplinarnog pristupafilozofije marketinga, zakonskih normi i etičkih principa.Predlagači: isključivo članovi Saveta, uz pisana obrazloženja.Glasanje je tajno, pisanim putem. Pravo glasanja imaju isključivočlanovi Saveta suizdavača časopisa TABOO.Priznanje se dodeljuje za ostvarene rezultate u vremenuizmeđu dve profesionalne manifestacije Marketinški događajgodine, od 1. oktobra 2009. zaključno sa 30. septembrom2010. godineVelika nagrada Sveta marketinga sa zlatnomplaketom SVETIONIK i prigodnom poveljom.Dodeljuje se predsednicima kompanija ili direktorima preduzećaza iskazano vizionarstvo u rukovođenju, jasnom i saopštenommisijom firme koja se ostvaruje i o čemu postojetransparentno iskazani dokazi, koji imaju jasnu i vidljivu tržišnuorijentaciju, koji vladaju i primenjuju tržišne mehanizme i marketinškekomunikacije.javnikursU susretVelika nagrada Sveta marketinga sa plaketomZLATNO KORMILO i prigodnom poveljom.Marketinškom događaju 2010. godinePriznanje se dodeljuje za kontinuirano višegodišnje tržišno prisustvo,za ostvarene pozitivne rezultate u poslovanju, za afirmacijumarketinga kao razvojne funkcije, poštovanja interesapotrošača, lojalnosti konkurencije, inovacije u metodama upravljanja,visoke tržišne pozicioniranosti, uvažavanja u privrednimkrugovima.Kandidati za ovo priznanje biraju se iz kruga privrednika Srbije– predsednika kompanija ili direktora preduzeća, agencija ispecijalizovanih preduzeća, marketinških poslenika na pozicijamapotpredsednika za marketing ili direktora marketinga islično.Kandidate predlažu članovi Saveta, uz pisano obrazloženje.Glasanje je tajno. Pravo da glasaju imaju isključivo članoviSaveta.Velika nagrada Sveta marketinga sa plaketomZLATNI PEČAT i prigodnom poveljom.Za celovito osmišljavanje, realizaciju ili program tržišnih komunikacija,publicitet i afirmaciju aktivnosti ili događaja naplanu kulturnih, sportskih, zdravstvenih, obrazovnih ili medijskihdelatnosti; za organizovanje nonprofit kampanje iz bilokoje sfere društvenog života.Kandidate predlažu članovi Saveta, čitaoci TABOO izdanja idrugi zainteresovani.Dodeljuju se dve osnovne vrste priznanja:• Saveta suizdavača časopisa TABOO (tajnim glasanjem)• Nagrada čitalaca TABOO izdanja.Priznanje Zahvalnost Sveta marketinga saplaketom ZLATNO PERO i prigodnom poveljom.Dodeljuje se fakultetu ili drugoj visokoškolskoj ustanovi za kontinuiranii nesebičan doprinos razvoju teorije i prakse marketingai srodnih predmeta; za vannastavne aktivnosti kojimase doprinosi boljem razumevanju i primeni marketinške filozofijei slično.Dodeljuje se i za publikovano domaće autorsko delo nastalo uprvoj deceniji ovog veka.Dodeljuje se i izdavaču koji kontinuirano objavljuje dela domaćihi stranih autora iz oblasti marketinga i srodnih disciplina.Priznanje se može dodeliti i medijskoj kući koja svojom uređivačkompolitikom doprinosi afirmaciji filozofije marketinga injene primene u mnogim oblastima življenja.Jasno, priznanje se može dodeliti i novinaru za istančani odnosprema filozofiji marketinga i načinu njene interpretacije, kritičkimosvrtima na uočene pojave u društvu i afirmaciju tržišnihmehanizama privređivanja.Kandidature podnose članovi Saveta, čitaoci TABOO izdanja idrugi zainteresovani.Odluke se donose tajnim glasanjem članova Saveta.


KomentarKo neće da priča o „product placementuTu bi, ili nije bilo tuKoliko će ulaganja u tzv. „product placement” na evropskom tlu porasti unaredne četiri godine. Na koji način će dugo očekivani novi Zakon ooglašavanju, najverovatnije, regulisati ovakvu vrstu oglašavanja. Zašto seu Srbiji samo šapuće na ovu temu.Prema istraživanju svetskog provajderaalternativnih medija PQ Media, ukupnaulaganja u „product placement” u Evropiprošle godine iznosila su šeststo desetmiliona dolara, ali prema prognozama, godišnjastopa ulaganja porašće za 18,2 odstou periodu od 2009. do 2014. godine. Iakosu ulaganja u ovu vrstu oglašavanja neznatnosmanjena u 2009. godini (0,3 odsto uodnosu na 2008. godinu), u tradicionalnomoglašavanju i marketingu na svetskom nivouona su „pala” skoro duplo. „Product placement”izaziva mnogo više kontroverzi u Evropinego u Americi, pre svega zbog istorijestrogih pravila oglašavanja. ZakonodavstvoEU nalaže da prisustvo „product placementa”mora da bude jasno istaknuto napočetku i na kraju TV programa i oglasnihblokova, ali je on zabranjen u dečjem, dokumentarnomi informativnom programu.Francuska je najveće evropsko tržište za„product placement” u svim medijima, zatimslede Italija, Velika Britanija, Nemačka,Španija i Rusija.PQ Media predviđa da će sredstva uloženau „product placement” u svim medijima zabeležitidvostruki rast na svakom od vodećihevropskih tržišta u periodu od 2009. do2014, posebno između 2011. i 2014. godine.Francuska će ostati najveće evropskotržište u 2014. godini sa dvesta osamdesettri miliona dolara, zatim sledi Velika Britanija,dok će Rusija biti najviše rastuće tržištesa 31,2 odsto godišnje stope rasta.„Srpski product placement”10A Srbija? Teško je utvrditi po kojim pravilimafunkcioniše nešto čega nema u postojećemzakonu, a gotovo da nema medija koji mune pribegava u svojim sadržajima („tehničkapodrška”, tako to najčešće zovu). Novi Zakono oglašavanju još uvek je „u proceduri”,a potreba da se domaće zakonodavstvo usaglasisa evropskim, obaveza je preuzeta potpisivanjemSporazuma o stabilizaciji i pridruživanjuEvropskoj uniji. Direktiva o audiovizuelnimmedijskim servisima, kojom seuglavnom reguliše oblast audiovizuelnih komercijalnihkomunikacija, od 19. decembraprošle godine u potpunosti je implementiranau državama Evropske unije. Ona „productplacement” definiše kao „svaku formuaudiovizuelne komercijalne komunikacijekoja se sastoji od uključivanja ili upućivanjana proizvod, uslugu ili robnu marku, tako daje postavljena u kontekst sadržaja programa,a u zamenu za novčanu ili drugu naknadu”.Direktiva propisuje da je ovakvavrsta oglašavanja dozvoljena u filmovima,serijama, sportskom i zabavnom programu,uz obavezno obaveštenje o njegovom postojanjuna početku i kraju sadržaja, kao inakon oglasnih blokova, kada se programnastavlja. „Product placement” cigareta, lekovakoji pretpostavljaju lekarski recept ialkohola (u sadržajima namenjenim mlađimaod 18 godina), zabranjen je. Takođe, isključenoje njegovo postojanje u informativnom,dokumentarnom i dečjem programu.U razgovoru za Taboo nedeljnik, prof. drGoran Peković, redovni profesor na Fakultetudramskih umetnosti u Beogradu, članSaveta Republičke radiodifuzne agencije iRadne grupe koja radi na izradi novog zakona,objašnjava: „Srbija nije bez iskustvakada je plasiranje proizvoda u pitanju. Većdanas smo svedoci da nijedan ozbiljan televizijskiproizvod, kao što je na primer igranatelevizijska serija, ne može da bude realizovanbez podrške ovog vida komercijalne komunikacije.Po postojećem Zakonu o oglašavanjuovo se tretira kao prikriveno oglašavanjeukoliko je navedeni program sopstvenaproizvodnja određene televizijske stanice.Međutim, nekada je teško prepoznatišta je zaista ‚PP’ za koji je ostvarena nadoknadaili se, naprosto, radi o propustu rekviziterai sekretara režije. Nenamernu pojavubrendova u nekom programu nije mogućeuvek ni izbeći, jer bi onda akteri morali dase voze u automobilima neprepoznatljivihmarki i oblika, da piju mleko iz tetrapaka nakome piše samo mleko, da su na ulicamareklame neprepoznatljive i slično. Ipak, akobismo probali da izdvojimo one vrste programakoji najviše krše postojeći zakon,odnosno već sada koriste oglašivačke tehnikeplasiranja proizvoda, onda su to svakakozabavne emisije kolažnog tipa, sarazličitim gostima i zabavljačima.Ovde se može postaviti i pitanje etičnostiplasiranja proizvoda jer je ono po dosadašnjemevropskom i nacionalnom zakonodavstvubilo zabranjeno, a njegova legalizacijakontroverzno pitanje. Naime, osnovni postulatiodvojenosti oglasne poruke od sadržajaprograma automatski su eliminisaliplasiranje proizvoda kao legalan vid komercijalnekomunikacije. Ali, gledaoci već decenijamaimaju iskustvo sa plasiranjem proizvoda.Da li Džems Bond vozi BMW ili ‚astonmartin’ jeste stvar dogovora producenata satim kompanijama, ali to gledaoce nimalo nezanima dokle god je jurnjava tim automobilimadobra i spektakularna. Plasiranje proizvoda,kao i rijaliti programi, donosi nov vidrealizma u televizijske programske sadržajeprof. dr GoranPekovići televizijsko oglašavanje. Dokle god se proizvodiplasiraju na način da ne ugrožavajuurednički, odnosno autorski integritet programa,dok nema prekomernog isticanjaproizvoda ili hvaljenja njegovih karakteristika,nema veće opasnosti da će gledaocibiti dovedeni u zabludu. Upravo je tu poevropskim preporukama uloga regulatoraposebno značajna. U većini evropskih zemaljaregulatorna tela za elektronske medije suveć napisala ili pišu detaljne pravilnike oplasiranju proizvoda. Ova pravila će omogućitiprovajderima medijskih sadržaja dakoriste blagodeti plasiranja proizvoda a daipak ne dovedu gledaoce u zabludu. Pitanjeplasiranja proizvoda biće i tema Evropskekonferencije regulatornih tela – EPRA, kojaće od 6. do 8. oktobra biti održana u Beogradu.Osim toga, medijsko opismenjavanje jestejoš jedan veliki zadatak koji se postavlja


KomentarRaspoloženje„Da se vidi kakvo je raspoloženje u narodu.” Antologijska rečenica iz jednog domaćegfilma… Kakvo je bilo raspoloženje za razgovor onih koji su u Srbiji uključeni u kreiranje,finansiranje i emitovanje „product placementa”? Gotovo da ga nije bilo. Zahvalnismo onima koji su govorili za Taboo nedeljnik na ovu temu, ali i onima koji nisu hteli da„zucnu”. Među njima su predstavnici sektora za marketing dve najveće domaće televizije,pet produkcijskih kuća koje na ovakvim „projektima” godinama unazad rade, tri oglašivačačiji se proizvodi (nepristojno i neprimereno) često mogu videti u domaćim serijama,šou programima, itd. Siva zona srpskog marketinga… A o tome se ne priča… Déjà vu…pred regulatora u svakoj evropskoj zemlji, ana čemu i RRA predano radi”.Budući da je uključen u izradu zakona ooglašavanju, Peković najavljuje: „Nameranovog zakona o oglašavanju jeste i dapokrene komercijalno i medijsko tržište Srbijei da ono što je do juče bilo zabranjeno,dopusti ali ipak stavi u određene zakonskeokvire. Ukoliko bismo u obzir uzeli svetskenorme povećanja zarade u industriji oglašavanjaputem plasiranja proizvoda, koje sekreću od jedan do dva odsto od tradicionalnezarade, mogli bismo da govorimoo povećanju godišnjeg prihoda u iznosu odjedan i po do tri miliona dolara, s tim štoveoma lako može doći do eksponencijalnograsta prihoda od plasiranja proizvoda.Inače, novim tekstom zakona predviđene sumere na koji način se plasiranje proizvodamože primenjivati, na koji način će biti označeno,a bližu upotrebu će, prema evropskimstandardima, kroz pravilnik propisatiregulatorno telo zaduženo za audiovizuelnemedijske servise. Osim plasiranja proizvoda,novi zakon će doneti i brojne novine koje ćeu zakonske okvire staviti i one oblike komercijalnekomunikacije koji su se mogli tretiratikao prikriveno oglašavanje, a postali supredmet svakodnevne zloupotrebe od straneelektronskih, ali i štampanih medija. Rečje o onim programskim sadržajima koji imajuza cilj da, uz novčanu ili drugu naknadu,posredstvom posebne emisije ili teksta, kroznaglašenu informativnu formu preporučeoglašivača, njegove aktivnosti, proizvode iliusluge. U svetu su za ovakve sadržaje uobičajeninazivi ,informercial’ ili ,advertorial’.Oni su predviđeni novim zakonom, ali u ograničenomobimu i obavezno obeleženi. Kaotakvi će ulaziti u ukupno dnevno vreme oglašavanja.Novost će predstavljati dozvoljenovirtuelno oglašavanje, oglašavanjeputem podele ekrana kao i putem natpisana ekranu. Sve ove promene ostvarene suu skladu sa Direktivom o AVMS, a za ciljimaju podsticanje razvoja medija. U posebnomje fokusu bilo i podsticanje razvojalokalnih i regionalnih medija kojima će ovinovi, a relativno jeftini, oblici oglašavanjapredstavljati spasonosno rešenje u vremeteške ekonomske situacije, o čemu svedočiiskustvo Rumunije, koja je slične zakonskepromene usvojila pre izvesnog vremena. Sobzirom na to da se od sada svi ovi oblicioglašavanja uračunavaju u ukupno vremeemitovanja u jednom satu, odnosno u tokudana, može se očekivati da će veliki nacionalnimediji lako popuniti ovo vremetradicionalnim, skupim oglasnim spotovima,a da će male televizije imati više mogućnostiu diversifikaciji svoje komercijalne ponudeoglašivačima. Ovo bi za cilj imalo i podsticanjelokalne i male privrede da se oglašavana svojim lokalnim medijima. Velikim oglašivačima,velikim medijima, kao i oglasnimagencijama, promene zakona omogućavajuda na bolji način koriste raspoloživo dozvoljenovreme oglašavanja, a da upravo krozplasiranje proizvoda uvećaju svoje prihode.Čitav tekst zakona pisan je praktično u zorudigitalne ere u Srbiji. Njegov cilj je i da anticipirapromene koje će doneti digitalizacija ida omogući medijima i oglašivačima da sepripreme za novo vreme poslovanja u oblastiindustrije oglašavanja.Na tekstu zakona, i to posebno u delu kojise tiče elektronskih medija, radili su ekspertiRRA i IAA Srbija”.Zakon i estetikaDejan LutkićGlumac Dejan Lutkić, smatra da bi u novomzakonu o oglašavanju morala da postojeograničenja kada je ova vrsta oglašavanja upitanju: „ Ograničenja u smislu da ne remeteestetiku televizijske forme koja se emituje.Ne može svaki prizvod sve da trpi i netreba trpati sve i svašta kao ,product placement’,jer može da bude kontraproduktivnoi za oglašivača i za formu u kojoj se proizvodoglašava. Kada se određeni proizvod inkorporirau neki TV format, to takođe treba daima smisla i da bude u kontekstu priče (serija,film, emisija...). Ne treba po svaku cenustavljati proizvod ako to ne dolikuje formatu.Treba obratiti pažnju i na aktere i na gledaocei ispoštovati ih”.Kada je reč o dosadašnjoj praksi primene„product placementa”, Lutkić komentariše:„Marketing je vrlo složena stvar i u Srbiji imadosta ljudi koji se bave marketingom napravi način. Agresivnost u kampanjama, kolikogod je bitna, toliko mora da bude i smislenai mora da ima neki koncept. Najviše seoglašavaju i najviše će se oglašavati markerobe široke potrošnje, tj.ono što ljudi konzumirajusvakodnevno. Siguran sam da je bilozloupotreba ovog načina oglašavanja, i to nesamo zakonskih nego i estetskih, ali postojeljudi koji se time bave i neka oni sude otome. Ako oglašavanje postigne svoj cilj, tj.ako broj konzumenata poraste zahvaljujućitakvoj vrsti oglašavanja, zadatak je ispunjeni tada ,zloupotreba’ postaje nebitna”.Konstataciju da svetska istraživanja pokazujuda će ulaganja u ovu vrstu oglašavanjabiti sve veća, Lutkić komentariše: „Mislim dabi to trebalo da se dogodi i u Srbiji jer jeovakav način oglašavanja jedan od najefikasnijih.Nisam ekspert za marketing, to jesamo moje mišljenje”.J. Ivanović11


IntervjuU susret Vikend medija festivalu 2010.Veliki broj predavača iz SrbijeMalo je festivala sa područja bivše Jugoslavijekoji su za kratko vreme uspeli dase izbore za status manifestacije koju ne bitrebalo propustiti. To je međutim pošlo zarukom organizatorima, sada već u značajnimrazmerama poznatog, Vikend medija festivalakoji će se od 23. do 25. septembrapo treći put održati u Rovinju.Redakcija Taboo izdanja, od nastanka festivala(na kojem se govori o medijima, oglašavanju,odnosima sa javnošću, novim tehnologijama,sportskom marketingu itd.), pratidešavanja na njemu. Svedoci smo da jeizbor lokacije na kojoj se ova manifestacijaodržava veliki mamac za učesnike, ali tajadut destinacije ne bi bio dovoljan da nafestivalu nije moguće čuti dobre predavačei paneliste.Jon WilliamsI ove godine ta tradicija se nastavlja pa jeorganiziator, hrvatska agencija Pepermint izZagreba, posetiocima omogućila da čuju, naprimer, predavanje Džona Vilijamsa, direktoradigitalnog odseka agencije Gray zaEvropu, Bliski istok i Afriku. On će govoriti otome kuda ide svet oglašavanja i ko je zaslužanza smrt jedne velike ideje u vremekada je u ovoj oblasti sve izmešano: ATL,BTL, oflajn, onlajn, pi-ar. Bukvalno sve.Zanimljivo će biti i predavanje Pita Radovića,poznatog američkog sportskog producentahrvatkih korena, koji je jedan odnezamenljivih članova CBS-ovog tima kojiprati vodeće sportske događaje širom sveta.On će govoriti o sportskoj TV produkciji isvim bitnim stvarima koje se dešavaju okosporta i donose veliki novac.Za posetioce iz marketinške i medijske industrijeosmišljen je veliki broj zanimljivihpredavanja o čemu svedoče njihovi naslovi.Izdvajamo samo neke: Da li je pravo novinarstvoumrlo, Brand awareness ili šta klijentižele od agencija, Kako su aplikacijepromenile svet, Tv prodaja 2.0; crna ovca TVoglašavanja, Ljubav i mržnja – mediji i pi-ar,Digitalizacija TV-a: šta dalje?, Evolucija copyrighta,Više, brže, jače: sport u regionu....Srbiju će ove godine predstavljati veliki brojučesnika koji će govoriti na panelima koji suna Vikend medija festivalu inače veomaposećeni. To su: Brankica Stanković (B92),Srđan Popović (Imlek), Veran Matić (B92),Srđan Šaper (McCann), Borislav Miljanović(McCann PR), Aleksandar Tijanić (RTS), VojislavStevanović (Ekonomist), Vuk Mitrović(SportsAdd), Đorđe Stefanović (FK Crvenazvezda), Stevan Gojkov (Bravo), Dragan Ilica(Radio B92), Nataša Davidov (Cosmopolitan),Igor Stoimenov (Absinthe Production) iEdward Tonchew (SAE Belgrade).Srđan Šaper, direktor agencije McCann Ericksoniz Beograda, biće moderator panelapod nazivom „Trideset godina kasnije”, nakojem će se govoriti o tome šta se događalou novinarstvu u regionu pre samo tridesetakgodina i kako je to uticalo na naš današnjimedijski svet. Jedan od govornika naovom panelu biće i Veran Matić, glavni i odgovorniurednik Televizije B92.Brankica Stanković, novinarka TelevizijeB92, govoriće na panelu pod nazivom „Da lije pravo novinarstvo umrlo”, Borislav Miljanović,direktor agencije McCann Erickson PR,na panelu „Mediji i pi-ar”, a verovatno velikupažnju, kao što je bio slučaj i kada je naovom festival učestvovao prve godine, privućiće Aleksandar Tijanić, glavni i odgovorniurednik RTS-a, koji će govoriti na panelu podnazivom „Digitalizacija televizije – šta dalje?”.Iako već sam pregled učesnika obećava zanimljivadva dana u Rovinju, organizatori suposegli za još jednim adutom koji će sigurnoprivući veliki broj posetilaca. Naime, jednood predavanja na festivalu održaće najpoznatijifudbalski sudija na svetu PjerluiđiPjerluidji CollinaKolina, koji ovom prilikom dolazi kao predstavnikkompanije MasterCard. Možda jenekome čudno zbog čega bivši sudija prepoznatljivogimidža gostuje u Rovinju, alitreba imati na umu da je on diplomirani ekonomistai finansijski savetnik koji na svojimpredavanjima objašnjava kako u poslovnomsvetu iskoristiti one tehnike koje je on primenjivaokao sudija. Pri tome se misli naprecizne i pravedne odluke, koje se donoseu kratkom roku i sa velikom odlučnošću. Onna predavanjima objašnjava svoje inovativnei pedantne tehnike priprema za utakmice– proučavanje fudbalskih ekipa i pojedinihigrača kako bi uvek bio jedan korak isprednjih, a iste tehnike savetuje i poslovnomsvetu.Ne treba zaboraviti ni zabavni deo ovog festivalakoji će se, kao i prethodne dve godine,sastojati od živih nastupa raznih bendova idi-džej performansa. Treba li reći da su tezabave bile isto tako dobre kao i predavanja?Taboo izdanja medijski su partner Vikendmedija festivala od njegovog nastanka.Petar Stakić13


IntervjuBiramo slogan 2010.Tomislav Ricov, direktor Vikend medija festivalaIzbegavamo dosadu1. Vikend medija festival izrastao je u jedan od najposećenijih i najkvalitetnijihfestivala u regionu. Šta je, po Vašem mišljenju, glavni razlog ovakvog razvoja ove manifestacije?Uspjeli smo napraviti dobar spoj edukacije, „networkinga” i zabave. Stvorili smo centralnidogađaj okupljanja regionalne medijske i komunikacijske industrije. Uspjeh Vikendasamo pokazuje kolika je bila potreba u regiji za takvim festivalom. Također i izbor lokacije(prelijepi Rovinj) i njezina originalnost (stara Tvornica duhana Rovinj) bio je pun pogodak.2. Vikend medija festival, za razliku od nekih drugih sličnih manifestacija, ne libi seda, pored oglašavanja, odnosa sa javnošću, novih tehnologija i medija, govori i otabloidnim temama. Da li je i taj nekonvencionalni pristup jedan od razloga što festivalprivlači veliki broj posetilaca?Da. Ono što smo svakako htjeli izbjeći organizacijom ovog festivala jeste – dosada. Razlogpokretanja ovog festivala jeste i nezadovoljstvo sadržajem strukovnih manifestacija(oglašavanje, pi-ar) u Hrvatskoj. Predavanja su bila dosadna, „networking” i zabavanikakvi. Mislim da je za uspjeh Vikenda zaslužna i činjenica da nismo imali pojma o organizacijikongresa i festivala, pa smo sve radili po svome.3. Ove godine festival traje dva dana, za razliku od prošle kada je trajao tri. Zbog čegaste skratili trajanje festivala, kakve pouke nosite iz organizovanja prethodnih i šta je,po Vašem mišljenju, neka glavna niša oko koje će se kretati ovogodišnji Vikend?Festival se i dalje odvija tri dana, u četvrtak 23. septembra je dolazak, registracija iodličan parti. Jedino smo ukinuli predavanja četvrtkom. Shvatili smo da je sudionicimajednostavno previše biti tri dana koncentrirani na predavanja. Ove godine ima više predavanja,panela i sudionika programa nego prošle godine, samo smo umjesto trećegdana, uveli novu dvoranu. Ove godine imam 50 odsto više predavača i panelista negoprošle godine, i 100 odsto više nego prve.Nemamo jednu glavnu nišu ovogodišnjeg Vikenda. Već smo prve godine odustali odjedne cntralne teme, to bi nas samo nepotrebno ograničilo u izboru tema predavanja ipanela. Ovako smo fleksibilniji i aktualniji14Petar StakićKandidati:Za vaše dobroDunav osiguranjeRadno vreme: Od jutra do sutraRoda, Cash&CarryMi ne prodajemo osiguranje.Mi kupujemo vaš rizikUniqaAuto iz zemlje u koju je budućnost većstiglaCheryDajemo vam razlog za osmeh podsopstvenim krovomEurobanka EFGAutomobili se razlikuju... Baš kao injihovo osiguranje. Izaberite najboljeMilenijum osiguranjeDa je malo mlađi bio bi mlekoMlekara ŠabacZa one koji su žedni životaEfesVreme je za budućnostHypo GarantIzvor zdravog odrastanja u svakoj kapiRosa, mineralna vodaSavršen ukus za savršene trenutke.Najlepše željeCherry, ŠtarkDa vam stomak radi kao satLaxomucil, Ivančić i sinoviLakše kamate, zgodniji kreditiBanca IntesaDelimo potpise svakog dana u vašemdomu!Dijamant, majonezPrava podrška za važne životne trenutkeEurobanka EFGNajbolje za muškarce posle ženaMaxim, časopisLetujte, za kuću ne briniteDelta GeneraliSlatki plodovi nagrada za težak radDunav osiguranjeOd naše porodice za vašu porodicuPekarska industrija KLASIzvor životaProlom vodaKuća od rečiInstitut za strane jezike


Pravna zaštita robnih i uslužnih žigovaDr Milenko ManigodićĐuro ManigodićZakon o žigovima – tumačenjaKomentarKrajem prošle godine, objavljivanjem u Službenom glasniku Republike Srbije, na snagu je stupioZakon o žigovima. Zakonodavac je, uvođenjem izmena i dopuna, nastojao da unapredi i prilagodipravnu zaštitu žigova evropskoj praksi.Od Taboo nedeljnika broj 110 započeta je praksaobjavljivanja komentara pojedinih članova Zakona ožigovima dr Milenka Manigodića i Đure Manigodića,advokata i patentnih zastupnika. Ovom prilikom, čitaocimaTaboo nedeljnika predstavljamo član 5. (tačka 3) drugogdela Zakona pod naslovom Predmet i uslovi zaštite.II Predmet i uslovi zaštiteČlan 5.Žigom se ne može zaštititi znak:3) koji isključivo predstavlja trodimenzionalni oblik određen prirodom robe ili oblikrobe neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata.StručnjaciDr Milenko Manigodić se zajednosa sinom Đurom dugi niz godina bavi advokaturomi patentnim zastupništvom.Završio je Filozofski fakultet u Beogradui Pravni fakultet u Novom Sadu. Doktoriraoje na Pravnom fakultetu u Beograduna temu Pravna zaštita modela i uzoraka(industrijskog dizajna).Autor je brojnih knjiga iz oblasti intelektualnesvojine, glavni i odgovorni urednikpetotomne kolekcije INTELEKTUALNASVOJINA i časopisa INTELEKTUALNA SVO-JINA.Prema članu 5. stav 1. tačka 3 ZOŽ, nemože biti zaštićen žigom znak koji isključivopredstavlja trodimenzionalni oblik određenprirodom robe ili oblik robe neophodan zadobijanje određenog tehničkog rezultata.Znak koji se sastoji isljučivo iz neposrednogeneričnog oblika ne može biti osnov prisvajanjažigom isključivog prava upotrebetog generičnog oblika. Znak koji predstavljaneko tehničko rešenje ne može biti osnovsticanja zaštite žigom tog tehničkog rešenjai večitog trajanja zaštite tog rešenja. Ovdetreba imati posebno u vidu reč „isključivo”jer nisu isključeni od zaštite znaci koji sadrženavedene oblike ako uz druge elemente,delove znaka pored tih delova, znak ispunjavauslove za zaštitu žigom, predstavljau biti znak razlikovanja.Prema članu 3. stav 1. tačka e) Direktive,odbija se zaštita žigom znakova koji su sastavljeniisključivo od oblika koji je određensamom prirodom proizvoda ili od oblikaproizvoda koji je nužan da bi se dobio tehničkirezultat ili (ovaj uslov ne sadrži ZOŽ)od oblika koji daje bitnu vrednost proizvodu.Oblik koji daje bitnu, osnovnu vrednost proizvodu,u stvari je oblik samog proizvoda ilioblik koji ima prvenstveno ornamentalnufunkciju a ne funkciju žiga, te nije distinktivan.Time se istovremeno onemogućava dapodnosilac prijave žiga dobije večitu zaštitutog oblika žigom.Prema praksi Suda pravde BENELUKSA, naprimer, oblik koji daje bitnu vrednost proizvodupostoji u slučaju kada oblik čini proizvodelegantnijim ili privlačnijim, te izgledproizvoda uveliko određuje njegovu prodajnuvrednost. Vrednost žiga treba da budeodređena njegovom snagom razlikovanja(odluke u predmetima ADIDAS od 23. decembra1985. god. i BURBERRYS II od 16.novembra 1991. god.).Direktiva predviđa mogućnost da se u propisimadržava članica ne primenjuje predmetnopravilo o apsolutnoj smetnji za zaštituznaka žigom ako je žig postao distinktivanu određenom momentu.U praksi Zavoda ipak nailazimo na slučajeveodbijanja zaštite žigom trodimenzionalnihznakova kada predstavljaju samu vrstu proizvoda.Tako je, na primer, u predmetu prijavežiga Ž-403/2003 Zavod delimično priznaozaštitu žigom znaku koji sadrži oblik flaše,navodeći kao razlog da flaša predstavlja proizvod,odnosno oblik proizvoda navedenogu spisku (rešenje Zavoda broj Ž-2003-0403od 13. novembra 2003. god.)15


Pitanja koja tragaju za odgovorimaIvan Jakšićdirektor Centra za marketing,informisanje i promociju PKSStvaramoli predusloveza prodor našihproizvodana inostranatržišta16U poslednjih nekoliko godina vidljiv jenapor pojedinih vladinih i komorskih funkcioneraiz Srbije, uz podršku pojedinih novinara,da dokazuju da bi bili uspešniji negošto jesu, ali eto... postoji otpor u drugimzemljama da bi se realizovali njihovi projektina inostranim tržištima.Na prvi pogled, u tome ima istine. Otpori upojedinim zemljama postoje, i oni nisubeznačajni. Dobri stratezi, računajući naprepreke, projektuju načine njihovog prevazilaženjakao bitan preduslov ostvarivanjautvrđenih ciljeva. S druge strane, mnogi našiprivrednici veruju da se strana tržišta i njihovipotrošači mogu osvojiti na „burazerskoj”osnovi, neplanski, bez primene tržišnihmehanizama, računajući pod time prethodnamarketinška istraživanja, a potom osmišljavanjei projektovanje tržišne komunikacije.Jedno od oprobanih oruđa u osvajanju određenihtržišta jeste „artiljerska priprema”.U vojsci bez toga skoro da ne počinje nijednaznačajnija vojna bitka. U poslovanju,to je organizovan publicistički napor sakojim se priprema teren za investiciono ulaganjeuz što manje otpora. „Organizovan”publicitet je i kada se prethodno izuči mogućiotpor koji će, organizovano ili spontano,biti pružen nekoj ideji, te lociranje potencijalnihorganizatora tih protesta prema našim,manje ili više, artikulisanim ambicijama.Ugled i prestiž Srbije u mnogim zemljama,ne samo u onima iz okruženja, gori je negoikada. Pojedinačni privredni subjekt, bezobzira na kapital kojim raspolaže, ne možeto sam da ispravlja ka željenom ili neophodnom.To bi trebalo da bude uloga države,njenih organa. Kao i komorskog mehanizma.Privredni subjekt, što opet nije zapaženo,svoj ugled i prestiž na određenom tržištumože da ostvari primenom marketinških komunikacijai razvojem ekonomskog publiciteta.Time i te kako može da priprematržište i izaziva pažnju potencijalnih potrošača(među njima, po pravilu, i nekadašnjih,i ostvari sa njima željeni interaktivniodnos koji se ostvaruje i činom prodajenaših proizvoda i usluga na određenom tržištu).Setimo se samo u ovoj godini naporaSlovenaca sa „koktom”, Hrvata sa „eva” sardinama,vinima, hrvatskim turizmom.... Dane spominjemo crnogorski „vranac”.Organizovani nastup nacionalne privrederadi učešća na vodećem sajmu neke države,sa jedne strane, jeste uloga državnih i komorskihorgana a, sa druge, koordinirane informativno-propagandnei publicističke aktivnostiuoči, u toku i po okončanju sajamskepriredbe, jeste jedan od mogućih načinapripreme jednog tržišta da prihvati određeneproizvode i usluge sa oznakom MADEIN SERBIA.Zbog čega mi to ne radimo, drugo je pitanje.Otuda i razgovor sa Ivanom Jakšićem, direktoromCentra za marketing, informisanjei promociju Privredne komore Srbije.Namera nam je da pišemo o započetoj temiiz broja u broj tragajući za sagovornicima.Redakcija Taboo izdanja* * *U kojim drugim zemljama, značajnimspoljnotrgovinskim partnerima Srbije, našiprivrednici imaju uložen kapital krozproizvodne pogone ili slične delatnosti? Tose posebno odnosi na Nemačku, Austriju,Italiju i druge zemlje EU koje su namvodeći partneri.Prema podacima NBS, u periodu od 2005.do 2009. godine, direktna ulaganja srpskogkapitala u Nemačkoj u vrednosti su od okodeset miliona dolara, u Italiji oko sedam, a uAustriji oko pet miliona dolara.Što se regiona tiče i investicija u republikamabivše Jugoslavije, postoji evidentandisbalans. Srpske investicije u Sloveniji suneznatne (Beohemija-Inhem je kupila Šampionkuza šest miliona evra, Komtrejd je


Pitanja koja tragaju za odgovorimapostao vlasnik Hermesa, a Delta je, kao suinvestitor,potpisala predugovor od dvestapedeset miliona evra za izgradnju sportskogparka Stožice, ali je došlo do problema u realizaciji),dok slovenačke investicije u Srbijiiznose preko 1,4 milijarde evra (400 firmi ipredstavništava: Merkator sedamdeset jedanmilion evra, Droga Kolinska pedeset petmiliona evra, Ljubljanska banka 49,5 milionaevra, Simos pedeset miliona evra, Triglav17,5 miliona evra, Čateške Toplice četrdesetmiliona evra, Impol dvadeset jedanmilion evra, Merkur deset miliona evra).Hrvatske investicije u Srbiji iznose prekopetsto miliona evra (200 firmi i predstavništava:Agrokor grupa 73,2 miliona evra, Luratrideset četiri miliona evra, Našice cement10,5 miliona evra, Konzorcijum preduzećaiz Nemačke, Austrije, Mađarske i Hrvatske9,7 miliona evra, Magma, Vindija, Pevec idr.), dok sa druge strane postoji samo jednasrpska investicija u Hrvatskoj u iznosu odoko dvadeset miliona evra (Swisslion Takovokupio Eurofood Trade iz Siska), a do sada jebilo i nekoliko neuspešnih i osujećenih pokušajaprivatizacija hrvatskih firmi od stranesrpskih preduzeća.Srpske investicije u BiH iznose preko osamstomiliona evra (Telekom Republike Srpskešeststo četrdeset šest miliona evra, Hemofarm–Banjaluka17,1 milion evra, RK Beograd–Banjaluka9,7 miliona evra, Komercijalnabanka deset miliona evra i dr.), uCrnoj Gori preko dvesta osamdeset milionaevra (Delta holding dvesta trideset dva milionaevra, Telekom Srbija, Trade Unique –– City Budva), dok u Makedoniji iznose okotrideset miliona evra (kupovina bivših predstavništava).U kojim državama je zapaženo oglašavanjeproizvoda široke potrošnje iz Srbije?Ne raspolažemo egzaktnom informacijomtog tipa. To je u domenu individualnih marketinškihaktivnosti srpskih proizvođača robeširoke potrošnje.Prošle godine, na Jesenjem zagrebačkomvelesajmu, predstavila su se tri izlagača izSrbije. Da li PKS planira masovnije nastupefirmi iz Srbije na ovogodišnjem Velesajmu?Privredna komora Srbije organizuje zajedničkoučešće i nastup srpskih preduzećana sajmovima i izložbama u inostranstvu,pre svega na osnovu ankete i zainteresovanostiprivrednika za konkretne sajamskemanifestacije. Prošle godine, nakon našeanimacije, ustanovili smo da nije bilo „kritičnemase” zainteresovanosti za zajedničkinastup na Jesenjem zagrebačkom velesajmu,a prema informacijama kojima raspolažemo,pojedinačno su bila predstavljenatri izlagača iz Srbije. I ove godine je sličnasituacija, tako da možemo očekivati samoindividualna predstavljanja srpskih kompanija.Razlog trenutne nezainteresovanosti srpskihpreduzeća vidimo u uticaju svetskeekonomske krize i smanjenim budžetima zaovaj vid predstavljanja. Takođe, primetan jei svojevrsni bojkot srpskih proizvoda i kapitalau Hrvatskoj.Prema anketama koje redovno sprovodimosa našim članicama, pojedini privrednicimisle da je politički vrh Hrvatske naklonjeninvesticijama iz Srbije, ali da to tržište jošuvek ne prihvata srpske investicije i proizvodekao dobrodošle.Poznat je nivo ugleda Srbije i njeneprivrede u hrvatskom javnom mnjenju. Toje bitna pretpostavka za ulaganje kapitalau proizvodne pogone ili za plasmanproizvoda na to tržište. Da li se, i šta, preduzimada se kroz organizovane informativno-propagandnei publicističkeaktivnosti radi na promeni slike i svestihrvatskih građana o državi Srbiji i njenojprivredi i proizvodima?Problem privredne saradnje sa Hrvatskompostoji samo u jednom smeru – u (ne)adekvatnomtretmanu i (ne)prihvatanju srpskogkapitala i investicija u Hrvatskoj. Hrvatska jena šestom mestu stranih ulagača u Srbiji sapreko petsto miliona evra investicija i oko200 kompanija. To čini 19 odsto ukupnihhrvatskih investicija u inostranstvu, štostvrstava Srbiju na drugo mesto, odmah izaHolandije. Razlozi za takvu situaciju delomleže u činjenici da privatizacija i celokupanproces tranzicije i restrukturiranja privrede uSrbiji kasni za regionom, posebno za Hrvatskom,gde su ti procesi praktično završeni,te su hrvatske kompanije spremnije dočekalepočetak privatizacije u Srbiji. Takođe,one su imale i veliku podršku svoje državeprilikom ovih akvizicija.S druge strane, jedina srpska investicija uHrvatskoj jeste kupovina Eurofood Tradea izSiska od strane Swisslion Takovo u vrednostiod dvadeset miliona evra. Evidentnoje da postoji otpor prilikom privatizacijehrvatskih kompanija od strane srpskih, čaki direktnih osujećenja i poništavanja. Takosu neprijatnosti imali i Galeb Group, DeltaHolding…Da bi se međusobna saradnja razvijala,neophodno je da se obezbedi prohodnost zasrpski kapital u Hrvatskoj. To se, očigledno,teško može ostvariti na nivou pojedinačnihpokušaja, tako da je potrebno dogovarati sena visokom državnom nivou. Ukoliko bi sestriktno uveo princip reciprociteta, koji nekizagovaraju, to bi vodilo izbalansiranim ekonomskimodnosima, ali verovatno na nižemukupnom nivou. Zato Srbiji ne treba da budecilj sužavanje međusobne privredne saradnje,već da se obostranim naporima štoviše poveća, uz punu podršku hrvatskih državnihstruktura.Primećujemo da se politički odnosi izmeđuSrbije i Hrvatske u poslednje vreme normalizujui kreću u pozitivnom pravcu. Takođe,ostvaruje se saradnja i u oblasti policijei pravosuđa. Nadajmo se da je ovo dobarznak za balansiraniju bilateralnu privrednusaradnju. Logičnije je da ekonomski odnosii interesi budu ispred ovih, ali nažalost, kadaje konkretno saradnja sa Hrvatskom u pitanju,u praksi nije tako.Svakako da su marketinške, a još više pi-arkampanje Srbije potrebne i poželjne, nesamo u Hrvatskoj i namenjene hrvatskimgrađanima, već i potrošačima u svim zemljamarelevantnim privrednim partnerima,jer je reputacija Srbije i dalje na dostaniskom nivou u svetu. Smatram da bi u tomdelu trebalo da bude veći angažman relevantnihrepubličkih institucija – Vlade, resornihministarstava, Agencije za stranaulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Turističkeorganizacije Srbije i sl. Privredna komoraSrbije je, kao nacionalna asocijacijaprivrednika, nebudžetska i nezavisna organizacija,zastupnik interesa i servis srpskihprivrednika, spremna da pruži svu tehničku,stručnu i logističku pomoć i podršku za svakutakvu aktivnost koja je u najboljem interesusrpske privrede17


Drugi o namaMarketingteroriše?„Reklame nas vode u svet u kome jemoguće postati lice sa naslovnice, jednimgutljajem piva zavesti najlepšu ženu, jednomkapi deterdženta oprati sudove za celoselo i gde postoji boja svetlija i čistija odbele. Istraživanja govore da tim reklamamane verujemo, ali da te proizvode i dalje kupujemokao ludi.”Ovako počinje tekst pod naslovom „Guza ostajeskoro sasvim suva”, objavljen u Pressmagazinuod 22. avgusta.Novinar Veljko Miladinović smatra da suoglasni blokovi na ovdašnjim televizijamasvojevrsni „marketing terora” i da je pojedincu– potrošaču ostavljeno da se bori protiv,kako kaže, „timova psihologa i stručnjakakoji su godinama obučavani ne bi li odnjega napravili naivca koji će im strpati pareu džep”.Čini se da je novinar, u želji da što slikovitijeprikaže nezavidan položaj potrošača uSrbiji, malo preterao. Stručnjaci koje pominje,uvek su imali jedan cilj – prodaju.Nivo inteligencije, vrline i mane konzumentakoristio se uvek samo kao sredstvo a nekao cilj.18SuperlepakGoran Papović, predsednik Nacionalneorganizacije potrošača Srbije, za Press magazinkaže da pored postojanja zakona kojiregulišu oblast oglašavanja i zaštite potrošača,u Srbiji ne postoji neko ko je raspoloženda te zakone sprovede u delo: „Kod nasnikada nije formirana komisija za praćenjereklama, koja treba da prati da li su nekereklame štetne za društvo, da li i na koji načinobmanjuju ljude, da li nezakonito koriste maloletnudecu za svoju promociju ili, recimo,šalju poruke mržnje i diskriminacije”. Papovićzahteva od proizvođača superlepka, koji seoglašava tako što tvrdi da može čoveka dazalepi za plafon, da njega lično pred publikomzalepi za plafon. „Reč je o ozbiljnomproblemu jer i deca gledaju te ludačke reklamei, kada vide čoveka na plafonu, moguiz igre da počnu da lepe jedni druge”. On ističeda je problem u tome što nadležne institucijene reaguju. „Možda ponekad trebaprogutati nešto kao dobar štos, ali kada su upitanju lekovi, radi se o zdravlju ljudi koje seprodaje bez ikakvog autoriteta. Kod nas sekao klinički ispitani oglašavaju svi proizvodikoji nisu štetni po zdravlje. To samo po sebine znači ništa, a predstavlja veliku laž upućenugledaocima”, zaključuje Papović.Kome se verujeCvijetin Milivojević, direktor agencijePragma, u izjavi za Press magazin kaže davećina oglasnih rešenja „deluje u okviru preciznoisplanirane, legalizovane laži, pre svegakoristeći se opisnim pridevima koji sučesto predmet subjektivnog utiska. Zbogtoga je, po njegovom mišljenju, teško dokazativećinu laži iz oglasnih poruka nasudu. „Teško je dokazati klasičnu laž. Jerako kažete: moj deterdžent pere najbelje ilimoja pasta stvara beli osmeh, gotovo jenemoguće dokazati da nije tako.” Milivojevićističe da je Zakon o oglašavanju donetpre četiri godine, ali da „do danas nije upravom smislu reči zaživeo”. On dodaje dautehu pruža činjenica da, prema istraživanjima,prosečni konzumenti oglasnih porukapet do deset puta manje veruju njima negoinformacijama nekog novinara.Kao najveći problem ovdašnjeg tržišta oglašavanja,direktor Pragme navodi male kazneza nezakonito oglašavanje. „Trebalo biutvrditi i neku vrstu nadstranačkog tela, štobi bilo na nivou nekakvog poverenika zaoglašavanje, koji bi snagom svoje institucijei svojom harizmom bio javni sud otporanna pritiske oglašivača”, zaključio jeMilivojević.


Drugi o namaStriktnoIvan Stanković, predsednik agencije Communis, insistira na razlikovanju hiperbole i lažiu oglasnim porukama: „Razlika je u tome što je štos deo posla, a bezočna laž je prevara,drugim rečima krivično delo. Prevara postaje legitimni način poslovanja u mnogim oblastima,pa što ne bi u ovoj. Ipak, treba razlikovati hiperbolu kao umetnički način izražavanjaod lažnog obećanja. U primerima u kojima devojka postaje lepša muškarcu ako pije nekopivo, ja ne pronalazim neku grešku. Znate i sami da su i muškarci i žene skloniji avanturamakad su pod uticajem alkohola.” Stanković za Press magazin ističe da je osnov njegovogposlovnog i ličnog delovanja „iznad svega poštovanje zakona ali, istovremeno, striktnimoralni kodeks, koji mi omogućava da više od trideset godina budem u ovom poslu i mirnospavam. Nisam zagovornik Titove teorije: ,Drugovi, nećemo se držati zakona kao pijanplota’, jer je to kratkoročna strategija. To naročito važi za moralne principe. Ako ih ne poštujem,prodaću dušu đavolu”.Kontraefekat„Gledam reklame, ali one mogu da imaju i kontraefekat. Dakle, sve one naučnofantastičnešerpe koje se cakle od samo jednog pokreta sunđerom, kosa koja postajebujna do izbezumljenja, celulit koji za nekoliko nedelja nestaje, perut koja posle dvapranja nekuda odlazi… čista su besmislica. S druge strane, otvorim čep, onjušim to štoje unutra pa, ako mi se dopadne, kupim. Mnogo je loše to što i mi i oni znamo da nasvaraju. To se plaća tako što mi u kupatilu stoji milion bočica koje sam kupila, pa se razočarala…Ima još jedna prevara. Skoro da ne možete da nađete univerzalno sredstvoza čišćenje, nego za pločice u kupatilu jedno, za one u kuhinji drugo, za lavabotreće, za sudoperu četvrto… katastrofa. Ja nemam ni gde da držim toliku ambalažu”Jedan, jedini primerak.Šansa da bude Vaš!Prvih stotinu brojeva TABOO NEDELJNIKA,u tvrdom povezu, četiri toma, 1586 strana• Cena: 111.111 dinara, neto. PDV 8%.• Isporuka odmah po prijemu narudžbine.SVET MARKETINGA, izdavačko-edukativnii konsultantski centar u i o svetu marketinga, d.o.o.26000 PANČEVO, Ulica Stevana Šupljikca broj 71Poreski identifikacioni broj (PIB): 104107739Matični broj firme: 213097592Gorica Nešović, novinarka i voditeljka, odgovara na pitanjekoliko na izbor proizvoda utiče dizajn i reklama.(Potrošač, dodatak dnevnog lista Politika od 26. avgusta)Kalendarmarketinškihdogađanja2010.Weekend MediaFestivalMesto održavanja:Rovinj, HrvatskaVreme održavanja:24 – 25. septembar 2010.Golden DrumMesto održavanja:Portorož, SlovenijaVreme održavanja:6 – 9. oktobar 2010.Effie AwardsMesto održavanja:Zagreb, HrvatskaVreme održavanja:22 oktobar 2010.Cresta AwardsMesto održavanja:Njujork, SADVreme održavanja:25. oktobar 2010.London InternationalAwards – LIAMesto održavanja:London, Velika BritanijaVreme održavanja:8. novembar 2010.EurobestMesto održavanja:Hamburg, NemačkaVreme održavanja:6 – 8. decembar 2010.19


Posmatrač sceneŽIL „prisluškuje”, osluškuje,sluša, gleda, analizira,pa onda piše ŽozefuTragom ankete povodom MDGStvarno, ko smo mi?Dejan Ranđić, direktor Agencije Gistro advertajzing, član Savetasuizdavača časopisa Taboo, učestvujući u anketi povodompredstojećeg Marketinškog događaja 2010. godine, postavio je nizpitanja koja su me naterala na razmišljanje. Zapravo, na otvaranje„starih rana”, nikad zalečenih a kamoli izlečenih.Na pitanje da li održati tribinu o temi „Marketing: revolucija ili evolucija”,Dejan odgovara: „Ako upotrebljavamo ,marketing’ kao kolokvijalniizraz za ,adverajzing – promotivne aktivnosti’, onda...? Akozaista mislimo na marketing, onda je tema teško sprovodiva u opštojatmosferi pogrešnog tretiranja pojmova, pravaca, potreba,kadrova... predlažem (drugu temu – primedba novinara): Oglašavanjei oglašivači u periodu recesije i ekonomske krize... (parafrazirano)”.Kako je na kraju ankete ostavljen prostor za slobodne napomeneučesnika u anketi, imajući u vidu da su i članovi Saveta, kao takvi,odgovorni i za aktivnosti koje se vode pod imenom časopisa ili njegovogizdavača, Dejan (i politički pismen i u političkom životu posebnoaktivan kao šef poslaničke grupe LPD u Skupštini Beograda),nastavlja sa iznošenjem dilema: „Verujem da pripadam ,mlađoj generaciji’koja je previše orijentisana ka advertajzingu i promociji.Ipak, s obzirom na to da sam tokom redovnih studija imao prilike dasagledam širinu marketinga, da sam na master studijama imaopotrebu da mnoge sate i dane potrošim na njegovo dodatno izučavanje,mislim da nazivima događaja i podaktivnosti dodatno kumujemozbrci koja vlada na tržištu. Počev od toga da se većina nasbavi isključivo promocijom, a nazivamo se ,marketinškim agencijama’,da često, kada pričamo o advertajzingu kažemo da pričamoo marketingu. Rezultat je povučena linija jednakosti između jedneod najvažnijih oblasti (marketing) u svetu biznisa i malog dela teoblasti (advertajzing). Trpimo mi, trpi privreda. Sem u nekoliko kompanijakoje se na prste mogu nabrojiti, ostali imaju ,marketing sektore’,,marketing direktore’ koji se marketingom ne bave, niti znajušta je to zapravo...”Stvarno, ko smo mi?Zakonodavac našu poslovnu aktivnost prepoznaje kao „ostale uslugereklame i propagande”. To je „progresivno”. Ranije smo bili„reklama i dekor”. „Evoluciju” iz „dekora” u „propagandu”, ugledniračunovođa, koji se često pita od strane zakonodavaca i na taj načinutiče na naše sudbine, ovako alimentira nad učinjem ustupkom:Morali smo da im učinimo i popustimo zbog njihove sujete (misli nanas). Prihvatili smo termin „propaganda” koji ništa ne znači ali smobili uporni i dosledni da sačuvamo i termin „reklama”.I kao pobednik (nad protivnicima kojih nema jer se nikada nisu takoorganizovali da bi bili respektovani, samim tim i pitani), računovodstveniposlenik daje pisanu interpretaciju značenja ova dva termina20Aferim!Pobeda birokratije,žestok poraz struke (koje?)Agencija za privredne registre utvrdila je novuklasifikaciju poslovnih delatnosti.Novom administrativnom odlukom (koga li su samokonsultovali?) ukinuta je šifra poslovne delatnosti74402 – ostale usluge reklame i propagande.Uvedena je nova: 7311 – delatnost reklamnih agencija!Udruženje ekonomskih propagandista Srbije, Grupacijamarketinških agencija GMA (ili kako se već sad zove) uokviru Privredne komore Srbije, shodno ovoj odluci, najverovatnijebi trebalo da menjaju svoje nazive.Kakav profesionalni početak profesije u 21. veku. Kadase UEPS priprema (da li?) da decembra ove godineobeleži pedesetogodišnjicu osnivanja.– „reklama” i „propaganda”. Koju knjigovođe pri razvrstavanju troškovamoraju da primenjuju. Po nazivima smešnih konta!U jedinstvenoj klasifikaciji poslovnih delatnosti termin „marketing”ne postoji.U sistematizaciji radnih mesta bez čije primene nije moguće prijavitinovozaposlenog radnika Zavodu za zdravstveno i penziono osiguranje,od reči „marketing” ni pomena. Logično, samim tim ni zaburne nazive radnih mesta, naročito po agencijama, počesto nekritičkiprihvaćene iz engleskog jezika i američke prakse.Po zakonima, vrlo verovatno, agencije bi trebalo da koriste termin„agencija za reklamu i propagandu XY”.U praksi, sve su češće pojavnosti „agencija za marketing”, „agencijaza marketinške (ređe: tržišne) komunikacije”...I ja mislim da je naziv „agencija za marketing” vrlo precizan u tumačenjusadržaja poslovnih usluga i da zainteresovani klijent iz tognaziva može tačno da zna njene intelektualne mogućnosti, odnosnokoje su to specifične usluge koje može da očekuje. U našoj praksi,kažeš marketing, a misliš na reklamu. To vam je poznato, zar ne?Nešto što me poodavno muči. Turistička agencija mora da bude licencirana.Projektantske firme moraju da imaju utvrđen profil visokoobrazovanihkadrova sa minimalnim brojem izvršilaca. Sadržavnim ispitom. Lekari, posle stažiranja, idu na specijalizacije,moraju postati članovi Lekarske akademije i godišnje dokazivati darade na svom permanentnom obrazovanju i inoviranju znanja. Tovaži i za inženjere. Nemaju prava potpisa projekata ako nisu obezbediliovlašćenje polaganjem tzv. državnog ispita.Lekari „raspolažu” tuđim životima. Inženjeri i tuđim parama. Pa ireklamne agencije, raspolažući tuđim novcima, odgovaraju za životenjihovih vlasnika. Neuspela kampanja ugroziće njihovu egzistenciju,i obrnuto.Stvarno, ko smo mi?


Posmatrač sceneIvan piše Ivanu. Ivan Ivanu odgovara!Ivan Stanković, predsednik AgencijeCommunis, reagovao je na napis „Nemauvek logike. Na putu ka formiranju tržištamarketinških usluga i u Srbiji”, objavljenu Taboo nedeljniku, dvobroj 114–115 od20. avgusta ove godine.U komentaru povodom tabele na kojoj supredstavljeni rezultati poslovanja šezdesetpreduzeća – učesnika na tržištu marketinškihusluga u Srbiji u 2009. godini,čiji je pojedinačni poslovni neto prihodveći od stotinu miliona dinara, objavilismo: (citat) „Obraz ovoj grupaciji specijalizovanihpreduzeća (prošle godine smose dogovorili da ih ne nazivamo agencijama– ljute se na pomen te reči – reč jeo agencijama koje se bave kupoprodajomoglasnog prostora i vremena – primedbaautora), osvetlali su MEDIA S SMVG iOMD MEDIA. Porast je zavidan. Sa 370,7na 558,6 miliona ili za 50,7% (Communis– Ivan misli da tu treba da piše MEDIAS SMVG a ne COMMUNIS – primedba autora)i sa 168,4 na 403,4 miliona dinara(50%) OMD MEDIA! Uz samo jednognovozaposlenog kod OMD MEDIA, odnosnosa istim brojem zaposlenih – dvanaest.”(Communis – ista Ivanova primedba, treba da piše MEDIAS SMVG).Nastavak citata: „Da li su u pitanju konkurentske aktivnosti sa kojimaje izvršeno prelivanje sa jednih u korist ovih, ne može se pouzdanokazati. Ali je takođe važan podatak da je COMMUNIS vlasnikMEDIA S SMVG, mada, pravno, to u Srbiji nije uvek najjasnije” (krajcitata).Tim povodom je Ivan Stanković 20. avgusta uputio poruku RedakcijiTaboo izdanja, u kojoj piše:Citat: „U analizi situacije na tržištu pojavile su se ogromne materijalnegreške, pa vas molim da ih u što kraćem roku ispravite:1. COMMUNIS nema nikakve veze sa MEDIA S SMVGagencijom, osim istog osnivača, tj. mene.2. U analizi poslovanja stalno se mešaju ova dva pravnasubjekta i to na pogrešan način. Navodi se da COMMUNIS(a misli se na MEDIA S SMVG) ima dvanaest zaposlenih,što nije tačno.3. Ima još nekih nelogičnosti, pa vas molim da ih ispravite iobjavite kako bi se izbegla konfuzija.”Gospodin Stanković kaže da su u pitanju dve autonomne firme kojesamo imaju istog osnivača (najverovatnije pod time podrazumeva ivlasnika – primedba autora).Reći da COMMUNIS nema nikakve veze sa MEDIA S SMVG, dosta jeneozbiljno. Poslove, uz sve uvažavanje zaposlenih u MEDIA S SMVG,dobija ime mr Ivana Stankovića, posredno ili neposredno. Pogotovukada su jedinstveni projekti u kojima se podrazumeva da se projektuje,programira i realizuje celoviti projekat tržišnih komunikacija.Tako se, najverovatnije, dobija paket usluga koji pobeđuje. Ja to nikadane bih krio. Obrnuto, ponosio bihse snagom svoje kompanije. U tabelarnompregledu, pod r. b. 13, predstavljenisu rezultati poslovanja MEDIA SSMVG. U vertikalnim kolonama 7. i 8.nedvosmisleno piše kako je dvanaestzaposlenih (u stalnom radnom odnosu).Za COMMUNIS (r. b. 16 citirane tabele)piše da je broj zaposlenih u 2009. godini45 i da je porastao u odnosu na2008. kada ih je bilo trideset osmoro.Ivan Stanković ne komentariše pojavnostfirme COMMUNIS DDB, rangiranena visokom – 21. mestu.Prvi put u istoriji reklamne industrije(tako Agencija za privredne registrezahteva da deklarišemo svoje poslovanje!),objavljujemo pregled najvećihfirmi na osnovu konsolidovanih bilansa.COMMUNIS je predstavljen sa zavisnimdruštvima: MAGMAKEJ d.o.o. iz Beograda(spoljnotrgovinsko poslovanje) i saCOMMUNIS MEDIA S u Podgorici.I ne samo zbog ovakvih dilema kada jeanaliza poslovanja reklamnih agencijai drugih specijalizovanih preduzeća na tržištu marketinških uslugau Srbiji u pitanju, zanimljiva je struktura firmi koje su obuhvaćenekonsolidovanim bilansima. NEW DRAGAN SAKAN Y&R kao holdingfirma, obuhvatio je, koliko su nam dostupne informacije, sve živočega je vlasnik ili suvlasnik, nebitno. To ga je pozicioniralo na visoko– treće mesto na rang-listi firmi po osnovu konsolidovanih bilansa,a kao najvećeg davaoca reklamnih usluga (Sakan inačeobožava ovaj termin i neće ga naljutiti njegova upotreba. Naprotiv,može samo da likuje i da tvrdi da je uvek bio u pravu. Ostaje mu darazreši problem korišćenja termina advertajzing).Sjajan je i potpun prikaz zavisnih preduzeća u okviru MULTIKOMGROUPE.Prave dileme su McCANN ERICKSON i COMMUNIS i njihove firme.Više ili manje vešto „sakrivene” kao autonomni privredni subjekti,a tržište i te kako zna ko je čiji, kako se učestvuje na javnim konkursima(počesto sumnjivih ili nepreciznih propozicija) i ko, i kako, i nakoji način dobija poslove.Kod COMMUNISA se ne iskazuje Agencija MEDIA S SMVG u Sofiji,vodeća bugarska agencija u kupoprodaji oglasnog prostora i vremenai da je njen većinski vlasnik mr Ivan Stanković. Dilema je i zasarajevski COMMUNIS nepoznate vlasničke strukture.Kod McCANNA bilo bi zanimljivo doznati „kako se pišu”: UNIVER-SAL McCANN, MOMENTUM, LE SPOT, ADRENALIN, McCANN PUB-LIC RELATIONS KLIPING, FULLHOUSE GROUP...Dobijena saznanja predstavljala bi kapitalni dobitak za uređenjetržišta reklamnih usluga u Srbiji. Bez pakosti, bio bi koristan doprinosi poreskim organima.I, da završim. Ima još firmi vlasnički povezanih u Srbiji kada je ovaoblast privređivanja u pitanju. U toku su istraživački procesi i dobijenasaznanja biće stavljena na uvid čitaocima Taboo izdanja21Sijamski blizanci predstavljaju specifičnupojavu u živom svetu. U njihovom embrionalnomrazvoju jajna ćelija nije u potpunosti podeljena,tako da bivaju rođeni sa spojenim delovima tela.Najpoznatiji sijamski blizanci bili su braća Eng iČang. Rođeni su 11. maja 1811. godine u kineskojpokrajini Meklong u Sijamu. Iako spojenisamo hrskavicom u predelu grudnog koša, natadašnjem stepenu razvoja medicinskih usluganjihovo razdvajanje nije bilo moguće. Oženili suse sestrama Adelaidom i Sarom Jetis i sa njimaimali 10, odnosno 12-toro dece.Svoj materijalni položaj obezbeđivali su nastupimau cirkusima, a kasnije su imali i plantažusa robovima. Umrli su istog dana, 17. januara1874. godine.Izvor Wikipedia


U susret Marketinškom događaju 2010. godineRedni brojNaziv agencije, producentske kućeili specijalizovanog preduzećaNajveći učesnici na tržištu marketinških usluga u srbijiKonsolidovani bilansiIzvor: Završni računi za 2009. godinuOsnovnaposlovna aktivnostPoslovni prihod(u 000.-RSD) (AOP - 201)2009.Broj zaposlenih(AOP - 605)Sedište2008. 2009. 2008.1. 2.3.4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.MULTIKOM GROUP – Zavisna društva:Direct Media a.d. BeogradBig Print d.o.o. Novi BeogradDirect Media d.o.o. SarajevoSports Add d.o.o. Beograd1.Spark Event Promotion d.o.o. BeogradDirect edia SkopljeBeograd Planiranje i zakupM d.o.o.oglasnog prostoraDirect Media d.o.o. Podgorica7064.061 .7.157.698 98,69 139 128 108,6Direct Media Komunikacijed.o.o.ZagrebFrendee d.o.o BeogradDirect Media pr d.o.o. BeogradMedia Group d.o.o. SarajevoEmotion Production d.o.o. Beograd ( pridruženo društvo)Index 5:8u %Index 8:9u %2.MEDIA POOL – Zavisna društva:Bilboard d.o.o. BeogradMobile Fun d.o.o. BeogradBeogradPlaniranje i zakupoglasnog prostora1.514.153 1.834.716 82,53 12 11 109,13.NEW DRAGAN SAKAN Y&R – Zavisna društva:New Moment G roup ltd Sofia (Bugarska):-New Moment New Ideas Company ltd,- New Moment PR Agency ltd,-Events Team ltd,- New Moment Ideas Galery ltd,- New Moment Interaktiv ltd,- New Moment New M edija ltd.New Moment New Ideas Company d.o.o. BeogradNew IdeasProduction d.o.o. BeogradNew Moment Idea Medica Health Care d.o.o. BeogradNew M oment d.o.o. Ljubljana:- Ideja produkcija d.o.o. .New Moment New Ideas Company d.o.o. PodgoricaNew Moment d.o.o. ZagrebNew Moment d.o.o. Banja LukaBeogradMarketinške komunikacije1.047.965 1.306.361 80,22 120 120 1004.McCANN ERICKSON – Zavisna društva:McCann Erickson PR d.o.o BeogradFuture Media d.o.o. BeogradBeogradMarketinške komunikacije826.040 939.072 87,96 100 93 107,55.OVATION ADVERTISING – Zavisna društva:Media Direction d.o.o. BeogradBeogradMarketinške komunikacije718.829 716.451 100,33 42 37 113,56.NOVOSADSKI SAJAM – Zavisna društva:Radio sajam d.o.o. Novi SadBeogradSajamske aktivnosti684.793 829.377 82,57 227 230 98,707.LUNA\TBWA – Zavisna društva:OMD Media d.o.o. BeogradBeogradMarketinške komunikacije592.016 543.580 108,91 25 21 119,08.COMMUNIS – Zavisna društva:Magmakej d.o.o. BeogradCommunis Media S d.o.o. PodgoricaBeogradMarketinške komunikacije469.728 360.705 130,22 45 38 118,49.DIGITAL PRINTING CENTER – Zavisna društva:Grafo znak d.o.o. BeogradGerum d.o.o. BeogradMulti Vision d.o.o. BeogradBeogradSpoljno oglašavanje451.705 510.491 88,48 106 104 101,910.IPSOS STRATEGIC MARKETING – Zavisna društva:Ipsos Strategic Puls DOOEL SkopljeIpsos Strategic Puls d.o.o. PodgoricaBeogradIstraživanje marketingai javnog mnjenja358.778 350.322 102,41 75 58 129,311.KREATIVA UNLIMITED – Zavisna društva:Kreativa Unlimited d.o.o. ZagrebPR Komunikacije Hill & Knowlton d.o.o. BeogradBeogradMarketinške komunikacije269.911 152.426 177,08 36 32 112,512.LOWE & FRIENDS – Zavisna društva:Initiative d.o.o. BeogradLowe Idols & Friends SarajevoBeogradMarketinške komunikacije249.123 459.043 54,27 24 26 92,3113.TOTAL14.247.102 15.160.242 93,98 951 898 105,922Kurs za 2008. godinu: 1 EUR = 81,91 dinaraKurs za 2009. godinu: 1 EUR = 93,92 dinaraPoslovni prihod za 2008. u evrima (u 000) = 185.084Poslovni prihod za 2009. u evrima (u 000) = 151.694


IntervjuDejan Bojovićkreativni direktoragencije Leo Burnett BeogradOvogodišnji Golden Drum festival održava se od6. do 9. oktobra u Portorožu. Dejan Bojović,kreativni direktor agencije Leo Burnett Beograd,jedini je član žirija koji dolazi iz Srbije. Za Taboonedeljnik govori o razlozima zbog kojih ovdašnjeagencije donose sve manje priznanja sa festivala,na koji način Leo Burnett Beograd prekida lanac„posta”, kako doživljava slogan ovogodišnjegfestivala u Portorožu – „Rekonstrukcija” i u kojimslučajevima onaj koji donosi odlukuo najboljima može imati problem.Opet sebi postavljamo ista pitanjaKako kreativci doživljavaju poziv daučestvuju u ocenjivanju radova na festivalima?Odnosno, šta sa sobom nosi žiriranje– inspiraciju, teške odluke, radost otkrivanja?Teško odlučivanje može da se desi samo udva slučaja. Da postoji velika selekcijaizuzetnih radova ili da je veoma malo onihkoji istinski zaslužuju nagradu. Radost otkrivanjaje nešto što je u srcu kreativnog poslakojim se bavimo, i ne bi trebalo da bude redakdogađaj kao što je godišnji „advertajzingfestival”, već deo svakodnevice svakog izstruke. Kada vidim dobar rad, najčešće pomislimkako bih voleo da sam ga ja uradio.Što znači da rad mora da inspiriše, a samimtim, u slučaju žiriranja, i da donese lakoćudonošenja odluke.Kako objašnjavate mali broj nagrađenihradova, na regionalnim i svetskim festivalima,koji dolaze iz Srbije? Taj trend jeveoma izražen poslednjih nekoliko godina.Ne bih rekao da je mali broj nagrađenih radovaposlednjih godina, već mislim da totraje mnogo duže. Prekinuti „post” te vrstena jednom tržištu kao što je naše nije nimalolako. To zavisi dobrim delom od hrabrostiklijenata da učine pomak u odnosuna dešavanja na tržištu, i od sposobnosti dasagledaju dugoročnije ciljeve. Leo BurnettBeograd je sa nekoliko svojih klijenata to ipokušavao, a u nekoliko navrata i uspevaoda prekine taj lanac „posta”, počev od kampanjaza Nectar, pa preko „Jafforidže” i „Takkrekerizma” do „Štrajka glađu protiv gladi”.To su sve nagrađivane kampanje na raznimfestivalima koje su ulivale nadu da smo opetodškrinuli ta vrata, ali nam se, nažalost,kroz ta vrata uvukla svetska ekonomskakriza koja je sve naterala da razmišljajumnogo tvrđe i opet idu utabanim stazama. Itako mi opet sebi postavljamo ista pitanja…Ovogodišnji festival u Portorožu održava sepod sloganom „Rekonstrukcija”. Zašto„Rekonstrukcija”?Rekonstrukcija našeg razmišljanja kao načinna koji se bavimo komunikacijom, kojaje živa stvar. Ona se konstantno menja, kaošto se menja i sve što nas okružuje. Stvarikoje su nam važne, šta nas zanima, u štaverujemo, šta su nam ideali, ili koliko vremenai novca smo poklanjali nekim stvarimadonedavno a koliko danas. Ne postojematrice po kojima se pravilno i uspešnoradi, npr. dobra kampanja, iako ih mnogistalno traže i pokušavaju da ih definišu. Dabismo uradili tako nešto, morali bismo dapodrazumevamo da se ništa u životu ljudine menja, i da ih zakucamo kao zakone fizike.To je pogled iz ugla nekoga, ko pokušavanešto da proda. Uspešan brend danasmora da ima viši smisao u životu ljudi, dazna zašto postoji i u šta veruje. Ne da gluminekoga ko nas razume, već da to i živi.Kakvim radovima se nadate?Golden Drum je odavno izašao iz okvira regionalnog„advertajzing” festivala, što je biou staroj Jugoslaviji, a i jedan period posletoga. Očekujem veliki broj dobrih radova, asamim tim i jaku konkurenciju.U kojoj meri nagrada sa svetskog, odnosnoevropskog festivala, obezbeđuje referencukod klijenata?Generalno, nagrade obezbeđuju dobre referenceiako često kod nas to ima veliki značajsamo u vremenu održavanja samog festivala.Vrlo brzo nakon toga većina je spremnada krene onim utabanim stazama kojesam već ranije pominjao. Jedan od najvažnijihciljeva svakog biznisa jeste profit, štousmerava komunikaciju ka što većem stepenusigurnosti. Originalna kreativnost tražiiskakanje iz konvencionalnog i uobičajenog,što nagoveštava rizik. Usklađivanje te dvestvari nagoveštava problem. Tu nagradepredstavljaju faktor garancije za klijenta dasebi dozvoli prihvatanje većeg stepena rizika,tj. nesvakidašnjih kreativnijih rešenjaJ. Ivanović23


Vesti iz svetaFrancuski list optuženza ismevanje 11. septembraFrancuski nedeljnik Courrier Internationalobjavio je oglas koji je izazvao velikonegodovanje javnosti jer se u njemu navodida se napad terorista na kule „Bliznakinje”11. septembra mogao očekivati.Oglas, koji je kreirala francuska agencijaSaatchi & Saatchi, poručuje da avioni u kojimasu leteli islamski ekstremisti ne bi udariliu zgrade Svetskog trgovinskog centra dasu one bile niže. Poruka oglasa glasi: „Na-učite da predvidite”, a glavni cilj je da se promovišebolje razumevanje svetskih događajakoje je moguće uz ovaj nedeljnik.Oglas je izazvao mnogo reakcija u javnosti,pre svega na blogovima. Jedan bloger opisaoje oglas kao „uvredljiv i smešan” i rekaoda francuski nedeljnik u suštini „okrivljujenas (Amerikance) za teroristički napad jernismo predvideli taj događaj”. On se pita nakoji način oni to „promovišu bolje razumevanjesvetskih događaja”. Drugi bloger opisaoje oglas kao „uvredljiv i ne mnogo pametan”,i dodao: „Sada znam ko je ,CourrierInternational’. To je stvarno krajnja tačka uoglašavanju. Njihov rad se sastoji u tome dapričaju samo o onome što privlači velikupažnju”.Za druge, ovo pitanje nije ni trebalo dapostane predmet oglasa: „Samo da razjasnimo,ja ne mislim da je 11. septembar biošala, za mene ili nekog drugog Amerikanca.Ali zašto za Francuze?”.Prošle godine agencija „DDB Brazil” bilaje primorana da se izvini zbog kampanjekoju je uradila za WWF (World WildlifeFund), a u kojoj se vidi kako na desetineaviona leti iznad Njujorka asocirajući na 11.septembar. Namera je bila da se skrenepažnja na to koliko se često događaju prirodnekatastrofe, poput cunamija 2005. godine,u odnosu na one do kojih dolazi krivicomljudiWPP ojačao u prvojpolovini godineNajveća svetska mreža agencija za komunikacije WPP nedavnoje objavila izveštaj u kojem se navodi da je zabeležila porastprofita od 36 odsto (trista sedamdeset šest miliona dolara)u prvih šest meseci ove godine, odnosno „revenua” za 3 odsto(6,85 milijardi dolara). Kako se navodi u izveštaju, rastu je najvišedoprineo oporavak u Sjedinjenim Američkim Državama, kaoi povratak tradicionalnim oblicima oglašavanja. Tržišta u razvoju,kao što su Latinska Amerika, Azijsko-pacifički region, Centralnai Istočna Evropa, Afrika i Bliski istok doprineli su rastu „revenua”samo za 0,9 odsto. U WPP mreži kažu da je oporavak evropskogtržišta veoma nestabilan budući da postoji opasnost od ekonomskihtrzavica u zemljama kao što su: Grčka, Portugalija, Španijai Irska. Zapadna Evropa (Francuska, Nemačka, Italija i Španija)u prvih šest meseci zabeležila je rast od samo 0,8 odsto.U saopštenju WPP-a navodi se da je prvi put od 2008. godineoglašavanje u tradicionalnim medijima poraslo za 4 odsto (u odnosuna prvi kvartal ove godine). Najveća svetska mreža agencijaiznela je i svoju projekciju za naredni period u kojoj ističe dai dalje očekuje lagani rast tradicionalnog oglašavanja na razvijenimtržištima, ali da ne treba izgubiti iz vida opasnosti koje sasobom nosi inflacija, rast kamata, itd24MasterCard novi klijentUniversal McCannMasterCard je svoj budžet od trista četrdeset miliona dolara, namenjenza planiranje i zakup oglasnog prostora u svetskim medijima,odnedavno poverio agenciji Universal McCann, članici Interpublicgrupe.Ovaj gigant u proizvodnji kreditnih kartica prethodno je koristio uslugeglobalne kompanije „Omnicom’s GSD & M/Idea City” iz Teksasa, sakojom je, kako se navodi u saopštenju, veoma dobro sarađivao višeod 10 godina. „Izgradili smo veliko partnerstvo sa ovom agencijom, iizuzetno smo ponosni na uspehe koje smo postigli u saradnji sa njom”,ističe se u saopštenju MasterCarda.Ovaj brend oglašava se svuda, kako u nacionalnim tako i u svetskimmedijima, u vozovima i na aerodromima, a odnedavno pokrenuta je itelevizijska kampanja u kojoj se pojavljuje pevačica Boni Tajler koja promovišesvet MasterCarda. U TV spotu, koji je kreirala agencija McCannErickson, Tajlerova peva korisnicima kartica svoj hit „Total Eclipse ofthe Heart”, i na taj način im se zahvaljuje što korite MasterCard usluge.MasterCard je u julu pokrenuo kampanju u kojoj želi da podseti turisteda postoje momenti na putovanjima koji se ne mogu kupiti novcem.Tokom proteklih nekoliko meseci klijenti Universal McCanna postali sui modni brend Burberry, kao i danski proizvođač obuće Ecco


Vesti iz svetaOtvoren konkurs zaEpica nagradeKonkurs za dodelu Epica nagrada otvoren je ove godine po 24. put, a pravo na učešćeimaju svi radovi koji su objavljeni, odnosno emitovani u medijima od 1. jula prošle godine.Pored glavnih komunikacijskih disciplina, kao što su: televizija, novine, radio, B2B, spoljnooglašavanje, direktni marketing, mediji, promocije, fotografije, dizajn, pakovanja, interaktivnei integrisane kampanje, ove godine uvedene su i tri nove kategorije (odnosi s javnošću,korporativni imidž i „branded content”). Takođe, biće dodeljena i specijalna nagrada zanajbolju upotrebu mobilnih uređaja u kampanji, bez obzira na kategoriju.Sve agencije pozvane su da najkasnije do 30. septembra pošalju svoje radove, a rezultatikonkursa biće objavljeni krajem novembra na sajtu Epice.Ceremonija dodele nagrada i „European Creative Conference” biće održani 21. januara unovootvorenom Muzeju savremenih umetnosti u Zagrebu, a kompletan program i predavačibiće naknadno saopšteni.Epica je najstarija manifestacija na kojoj se dodeljuju nagrade u oblasti komunikacija, čijije cilj podsticanje najviših standarda kreativnosti i pružanje pomoći agencijama u razvijanjunjihove reputacije širom Evrope. Ove godine, kao i dosad, nagrade će dodeliti žiri kojičine novinari iz 34 časopisa iz oblasti oglašavanja iz 27 zemaljaJubilarnopomirenjeMoris i Čarls SačiRast prihoda od spoljnog oglašavanjaU drugom kvartalu 2010. godine industrija spoljnog oglašavanja zabeležila je rast prihodaod 3,6 odsto (1,88 milijardi dolara) prema podacima američkog Udruženja za spoljnooglašavanje (Outdoor Advertising Association of America – OAAA).Rast prihoda posebno je bio osetan u junu kada su prihodi u odnosu na isti period 2009.godine bili veći za 7 odsto.Ovakav razvoj situacije u najvećoj meri se dovodi u vezu sa činjenicom da je industrijaspoljnog oglašavanja povećala ulaganja u nove tehnologije.„Agencije za spoljno oglašavanje ulažu značajna sredstva u infrastrukturu i one trenutnoubiraju dividendu od ovih investicija”, smatra Stefan Freitas, direktor marketinga u OAAA.Sektor spoljnog oglašavanja, između ostalog, ekonomski oporavak je doživeo i zahvaljujućidigitalnom spoljnom oglašavanju (digital out of home advertising – DOOH). Premaodređenim predviđanjima, očekuje se da će ulaganja u DOOH od 2009. do 2014. godineporasti sa 2,47 na 3,8 milijardi dolara ukoliko godišnja stopa rasta prihoda bude 9,4 odsto.Prema rečima Nensi Flečer, predsednice i direktorke OAAA, rezultati pokazuju da oglašivači„traže delotvorne, finansijski efikasne instrumente, posebno u oblasti spoljnog oglašavanja”Raste oglašavanjena FejsbukuPrihodi Fejsbuka od oglašavanja u ovoj godini gotovo će se udvostručiti i premašiti milijardudolara, objavila je agencija eMarketer. Od prognoziranih 1,285 milijardi dolara, kakose navodi u izveštaju, 835 miliona biće ostvareno u Sjedinjenim Američkim Državama(prošle godine 665 miliona). Ova agencija predviđa da će prihodi Fejsbuka u 2011. godinidostići cifru od hiljadu sedamsto šezdeset milijardi dolara. Inače, ova društvena mreža najmanjepolovinu prihoda zasniva na alatima koji su oglašivačima na raspolaganju.Majspejs mreža će, prema ovom izveštaju, zabeležiti pad prihoda od oglašavanja sledećegodine za 14 odsto u odnosu na ovu godinu (297 miliona dolara)Uprkos dugogodišnjem „ljutom” rivalstvu,Moris i Čarls Sači prisustvovaće proslavičetrdesetog rođendana globalne oglasneagencije Saatchi & Saatchi iz koje suotišli pre šesnaest godina.Dvojica braće, koja su osnovala Saatchi &Saatchi 1970. godine, napustila su agenciju1994. godine nakon što je zbog unutrašnjihtrvenja Moris „izbačen” iz Upravnog odbora.Usled pomenutih dešavanja, Saatchi &Saatchi izgubio je značajne klijente od kojihsu mnogi, poput kompanija British Airways,Gallaher (multinacionalna kompanija za proizvodnjucigareta sa sedištem u Irskoj),Dixons i Mirror Group Newspapers, počeli dasarađuju sa agencijom M&C Saatchi koju subraća Sači osnovala 1995. godine.Iako je tokom godina došlo do smanjenjatenzije između ove dve agencije, rivalstvo jei dalje ostalo.Tokom ovogodišnjih parlamentarnih izborau Velikoj Britaniji, teško je bilo moguće zamislitida će odnos između agencija imatiovakav epilog. Tradicionalne političke oponenteagencije su nastojale da pretvore uzaraćene strane. M&C Saatchi udružio jesnage sa agencijom Euro RSCG u nastojanjuda kreira što bolju kampanju za Konzervativnupartiju dok je Saatchi & Saatchiradio kampanju Laburističkoj partiji (osnovnislogan – „Pravedna budućnost za sve”).Mori Maklenan, izvršni direktor agencijeM&C Saatchi na globalnom niovu, potvrdioje da će Moris i Čarls Sači prisustvovati proslavirođendana i dodao: „Saatchi & Saatchiostaje naš rival kao što su i druge agencije.Ipak, osim rivala sada smo i prijatelji”25


Umesto In memoriamaVladimir Harak(1956–2010)Odlaze jedan po jedan. Sve bolji odboljeg. I kada im vreme nije!26Ne postoji gora vest u životu čovekanego kada je prima o smrti drugoga, pogotovuprijatelja.Utorak, 31. avgust, kasno noću. Posle 11časova. Poziv Dragana Kosanovića. Govori.Upravo na televiziji čitaju saopštenje o Vladinojsmrti. Prva reakcija. Koji Vlada? Harak,veli! Preneraženje. Do neverice. I ode noć.Prvo je isključiti televizor. Prekinuti svakidrugi misaoni proces. Biti u mislima sa njim,Vladimirom Harakom, čije nas prijateljstvovezuje u poslednjih dvadesetak godina. Iskreno.I duboko. Do porodičnih odnosa imeđusobnog poštovanja.Ako je umro u pedeset četvrtoj godini, značida smo započeli druželjublje kada je on, naprimer, imao 34 godine. Ja, tada, već 50!Kao mladi ekonomista (sa subotičkog Ekonomskogfakulteta) pokazivao je redak misaonisklop kritičkog posmatranja okruženja.Radio je to na sebi svojstven način.Analitički. I o tome iznosio svoj sud. Bio jejedan od retkih novinarski pismenih ekonomista.Do krajnosti. Preokupacija mu je bilamakroekonomija, čije je zakonitosti sjajnopoznavao. To mu nije bila prepreka, većskoro kao stimulans da uđe u tajne filozofijemarketinga koju je do tančina shvatio. I kaoretko koji novinarski poslenik u Jugoslaviji,potom u Srbiji, njeno razumevanje prenosiou razgovorima sa privrednicima o tržišnimproblemima. POTISJE KANJIŽA, BAMBI, TA-KOVO, METALAC, APATINSKA PIVARA, SIN-TELON... i mnoge druge firme, mogle bi darazmišljaju o njegovom doprinosu njihovomtržišnom pozicioniranju. Pogotovu kad je rečo formiranju javnog mnjenja o njima. Nisamsiguran da li su mu ikada kazali ljudskohvala. On to, zapravo, nikada nije ni očekivao.A bilo bi lepo, ako to još nisu učinili, dato sada urade, makar minutom ćutanja iprisećajući se njega, Vladimira Haraka.Bio je jedan od nosilaca ideje da se formiraNezavisno udruženje novinara Vojvodine.Jedan od razloga je bio brodolom u njegovomživotu, koji je izazvao Slobodan Miloševićsa istomišljenicima idejom o „čišćenju”javnih medija od nosilaca demokratskihpobuda „sumnjivog morala”, što je doživeokao urednik Informativne emisije RTV. Svojuenergiju usmerio je, zajedno sa Miodragom– Miletom Isakovom, dr Mikloš Biroom, PetromPetrovićem, Mihajlom Čakijem i mnogimdrugim čestitim ljudima, na pravljenjenekog novog sveta. Koji nije uspeo da dočeka.Pored pisanja za matičnu kuću – novosadskiDnevnik – bio je rado slušan i čitan umnogim inostranim medijima. Komentarikoje je spremao za Radio France Internationalbili su pomno proučavani. Ništa manjeni pisani prilozi za hrvatske, slovenačkei druge poslovne novine i časopise.Sa posebnom prilježnošću radio je na projektuknjige TOP 10 Vojvodina, koju su uredilimr Mile Isakov i dr Mikloš Biro. Bio je tosvojevrsni izdavački poduhvat – demonstriratiljudski potencijal Vojvodine u naporimada ona bude što može biti. Ljudske aktivnostipodelili su u dvadeset oblasti života.U svakoj od njih prikazano je po desetorostvaralaca. Jedna od njih bila je marketing.Desetoro rangiranih su bili: Žozef Lončar, drStevan Vasiljev, Đorđe Zojkić, Dragan Kosanović,mr Radoslav Penezić, Pavle Borovac,Mihajlo Svilar, Radojko Stanić, Svetlana Ivanov,Mladen Vranješević.Jednog dana, tačnije 2. aprila 1992. godine,banuli su kod mene (tada sam bio direktorprvog akcionarskog društva po pozivu, Centraza marketing MARK-PLAN) i doneli midiplomu NEZAVISNA PATKA koju mi jeuručilo Nezavisno društvo novinara Srbije.To je dragocenost koju ljubomorno čuvam!Dobio sam i knjigu sa posvetom jednog oddvojice urednika: Žozefu, u znak zahvalnostišto postoji, jer da nema takvih ličnosti, ne bibilo ni ove knjige. Srdačno i prijateljski, MileIsakov.I tako, ode nam Vlada! Kako da ne mu neodem bar na komemorativni skup koji suorganizovale njegove kolege iz Dnevnika?(Mesto sahrane bilo je podalje. Znam da mije oprostio što i tamo nisam bio. A to je imesto poslednjeg oproštaja porodice i rodbine.Treba im mir.)I slušam jednog, i puls mi se ubrzava, bubnjimi u glavi, iz očiju naviru suze, mucamdok govorim, ali me reči koje je izgovaraoAleksandar Đivuljskij, glavni i odgovorniurednik Dnevnika, zakovaše! I odlučih da ihobjavim. To je priča o Vladi. Aleksandarshvati moju želju i dade mi tekst, napisan utrenutku bola.„Dragi prijatelji,Posle ovako strašne vesti koju smo dobiliprekjuče, normalno je, to je valjda prirodnizakon, da se okupimo i ovako zbijemo dajedni drugima „teramo” strah od budućnosti.Stvarno, kako dalje živeti bez najboljegi najneobičnijeg od nas?Ima najmanje deset razloga zašto je VladaHarak najneobičniji čovek kojeg znam:neobično tih u društvu gde se običnogalami,•neobično razložan gde je normalnoda i ministri lupetaju,•neobično uljudan tamo gde jepreporučljivo da se bude bahat,•neobično obrazovan u društvu gdeneobrazovani kolo vode,•neobično načitan u zemlji u kojojse i novine retko čitaju,•neobično pristojan tamo gde je jošnormalno da se pljuje po podu,•neobično dobronameran ovde gdeje saplitanje s leđa redovnasportska disciplina,•neobično savestan tamo gde jebašmebrigizam način života,•neobično jednostavan ovde gde ještos biti što komplikovaniji,•neobično ozbiljan u društvu gde jesprdnja masovna zabava.Satkan od ovih nesvakidašnjih osobina, VladaHarak, u stvari, kao da nikad nije pripadaoovom i ovakvom svetu. Sve je to bilasamo naša ogromna privilegija jer smo jednovreme bili u njegovom društvu. I to ćevećina nas shvatiti tek kasnije.A Vlada, onako fin i kulturan, stigao je danas razočara prvi put tek na kraju – otišaoje bez pozdrava i najave. Da se bar saberemošta smo mu dužni. A ostali smo mudužni najmanje dve stvari: da svom najboljemnovinaru popravimo kompjuter u kojemje držao svoju bogatu arhivu i da svog najboljegnovinara u novembru odbranimo nasudu gde ga je tužila tajkunska bitanga što


Umesto In memoriamamu je, navodno, svojim tekstom narušiougled i naneo duševnu bol. Zamislite, molimvas, kakav to mora biti duševni bolesnikkojem je naš Vlada naneo duševu bol!? NašVlada koji, u svom životu, nije ni mravazgazio...No zalud nam priča...Još jednom je potvrđeno surovo životno pravilo:Vrhovni Sudija nepogrešivo bira najbolje.Vlada Harak više nikada neće pisatiza Dnevnik, prešao je u Nebesku Redakciju.Slava mu!”Bolje od ovog odavno ne čuh. I prenesohverno. Vladimir Harak, naš drug Vlada, to jezaslužio. U kratkom životu sa ogromnim tragovima.Ljudskim.Milanka, žena mu, dve ćerke , dvoje unukakoje je obožavao, ne plačite. Pevajte! Odsreće kakvog muža, oca i dedu imaste. Nemože se baš mnogi time ponositi. Imateogromnu prednost!Bože, blago i tebi, kakvo pojačanje dobi!In memoriamTomislav Pećarina(1925–2010)Dobitnik Nagrade za životnodelo „ Dušan Mrvoš” Društvaekonomskih propagandistaHrvatskeJedno retko plemenito ime. TomislavPećarina, diplomirani pravnik, ceo svoj radnivek posvetio je problematici prava u oglašavanju,kasnije u tržišnim komunikacijama.„Pelcer” prema ekonomskoj propagandi najverovatnijeje primio od, tada, diplomiranoginženjera ekonomije (to je bila titula današnjihdiplomiranih ekonomista) Josipa Sudara,radeći zajedno u Odjelu za ekonomskupropagandu nadaleko čuvene firme Fotokemikau Zagrebu. Tu je radio od 1956. do1968. godine.Radeći sa Ivanom Maričićem u privatnoj firmiSumar kao pravnik, produbljuje svojaznanja oblastima koje nisu bile u okviru redovnihstudija prava: autorsko pravo, arbitraža,zaštita intelektualne svojine i slično.Bio je član čuvene marketinške ekipe kojuje formirao pokojni Marijan Serdarušić uokviru vodeće hemijske industrije Saponia.Tu divnu, originalnu ideju, realizovali su od1969. zaključno sa 1971. godinom, kada jepolitika učinila svoje pa i ovde zasmetala.Od 1971. pa do odlaska u penziju 1985. godineradi u Agenciji za marketing Vjesnik, čijije osnivač bio Ante Baterelo. Za plejadumladih, ova zagrebačka agencija, okupivšipod svojim krovom najbolje što se naći moglo,sa preko stotinu zaposlenih, sa filijalamau Beogradu i u drugim industrijskimcentrima, vrlo brzo postaje dominantna marketinškaagencija na jugoslovenskom prostoru.Za današnje poslenike koji se bave kupoprodajomoglasnog vremena i prostora, TomislavPećarina osniva Odeljenje za medije uAgenciji Vjesnik i rukovodi njime od 1971.do 1979. godine.Kako je Agencija Vjesnik bila izdavač časopisaKreativne komunikacije, mesečnikakoji je doživeo 66 brojeva, Tomislav Pećarinaintenzivno koristi ovaj prostor da piše okodeksima, autorskom pravu i drugim pravnimoblastima od interesa za učesnike natržištu marketinških usluga.Na poziv beogradskog časopisa Privrednapropaganda, čiji je glavni i odgovorni urednikbio Žozef Lončar, na osnovu obimnedokumentacije namenski dobijene od IAA,1969. godine pristupa izradi radne verzijeKodeksa lojalnog vršenja propagandne prakse.Na beogradskom savetovanju u organizacijinavedenog časopisa, marta 1970.godine, na kojem učestvuju najviđeniji marketinškii propagandni poslenici, usvaja seizmenjena i dopunjena verzija i upućuje naadrese PKJ, SK SSRNJ, SNJ, JRT i na drugezainteresovane adrese, kako bi se obezbedilonjegovo usvajanje i primena. Najvećiotpor pruža PKJ (njegov Odbor za trgovinu iusluge i drug Dabanović, insistirajući na tomeda se u nacrt Kodeksa ugrade socijalističkaobeležja etike i morala. Taj nemogućzadatak nikada nije izvršen).Kako bi se obezbedilo njegovo usvajanje isprovođenje u život, u okviru Jugoslovenskogudruženja za marketing JUMA formirase Komisija za ekonomsku propagandu.Njen predsednik je bio dr Čedomil Dinter,sekretar Žozef Lončar, a član Tomislav Pećarina.Uz podršku Jureta Apiha, dr AleksandarSpasić, tadašnji predsednik PredsedništvaSaveza udruženja ekonomskih propagandistaJugoslavije, na redovnoj skupštiniSUEPJ-a decembra 1976. godine uZagrebu dobija podršku republičkih delegatai tekst Kodeksa biva jednoglasno usvojen.I pored promenjene taktike, Kodeksnikada nije zaživeo. Glavni nosioci otporabili su Jugoslovenska radio-televizija i Savetza štampu Savezne konferencije Socijalističkogsaveza radnog naroda Jugoslavije,jer ni tada medijima nije odgovaralo uvođenjereda na tržištu oglašavanja. Slično i njihovomdanašnjem ponašanju.Tomislav Pećarina bio je aktivni učesnikkongresa JUMA-e, simpozijuma, skupova idrugih oblika okupljanja gde je širio svojumisiju – uloga prava i pravde u svetu tržišnihkomunikacija. Autor je više stotina stručnihčlanaka u ovoj oblasti.Društvo ekonomskih propagandista Hrvatskeumelo je da ceni nesebičan rad TomislavaPećarine. Dobitnik je Nagrade DPH zaživotno delo „Dušan Mrvoš”, a 1978. i1980. nosilac je Godišnje nagrade DPH. UBeogradu mu je 1972. godine uručena Zlatnaplaketa Privredne propagande. Hrvatskioglasni zbor (HOZ), povodom 40. godišnjice,dodelio je Tomislavu Pećarini posebno priznanjeKRISTALNO ZVONO za trajan i značajandoprinos razvoju misli i prakse hrvatskogoglašavanja.Tomislav Pećarina, čovjek velikog duha i velikedobrote, zabeleži Josip Šintić. Bila ječast poznavati ga, učiti od njega i sarađivati,dodade Žozef Lončar.27


Sportski marketingVIP produžio sponzorstvoOdbojkaškom savezu SrbijeAleksandar Boričić, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, i Tanasis Kacirumpas,predsednik Upravnog odbora kompanije Vip mobile, potpisali su 1. septembranovi trogodišnji Ugovor o saradnji između Odbojkaškog saveza Srbije ikompanije Vip mobile, generalnog sponzora OSS.Po završetku ceremonije potpisivanja ugovora, Nikola Grbić, kapiten reprezentacijeSrbije, predao je Tanasisu Kacirumpasu dres reprezentacije sa brojem 60,brojem koji označava Vip mobile mrežu 060.Tanasis Kacirumpas, predsednik Upravnog odbora kompanije Vip mobile, izjavioje: „Kao generalni sponzor Odbojkaškog saveza Srbije i svih nacionalnih odbojkaškihtimova, Vip je ispunio obećanje da će postati posvećen partner i da će zajednosa Savezom raditi na razvoju ovog sporta u Srbiji. Pozitivna energija, timskiduh, šarm i harizma naših odbojkaša i odbojkašica savršeno su se uklopili u vrednostikoje Vip promoviše. Unapred se radujemo nastavku saradnje i novim projektima,i sigurni smo da ćemo zajedno nastaviti da ostvarujemo vrhunskerezultate”Ronaldo predsedniksportske agencijeBrazilski napadač i svojevremeno najbolji fudbalersveta – Ronaldo postaće predsednik sportskekonsultantske agencije, koju otvara globalna komunikacijskagrupa WPP u Londonu.Agencija pod nazivom „9ine” (Devetka), po broju kojije Ronaldo nosio kao igrač, počinje sa radom narednogmeseca i imaće kancelariju u Londonu i SaoPaulu. Agencija planira da napravi veliki prodor nabrazilsko sportsko tržište pred Svetsko prvenstvo ufudbalu 2014. i Olimpijske igre 2016. godine, nudećisavete korporacijama spremnim da investiraju uzemlju i nude usluge profesionalnim sportistima. Obenavedene sportske manifestacije održaće se u tojzemlji.„Želimo da budemo lideri u sportskoj marketinškoj industriji.To sam i planirao da radim nakon fudbalskekarijere”, rekao je Ronaldo za brazilski list O Estadode S. Paulo, i dodao da nova agencija već zastupaneke velike brendove.Ronaldo, koji trenutno igra za klub Korintijas u SaoPaulu, kazao je da će se potpuno posvetiti novomposlu nakon što ode u penziju naredne godineSponzorstvo dresova najvrednije u Engleskoj28Klubovi engleske Premijer lige obezbedili su od sponzora,čija će obeležja biti istaknuta na dresovima, oko sto miliona funti.To je za oko trideset miliona funti više u odnosu na prošlu sezonu,navodi se u istraživanju koje je uradila kompanija Sporting Intelligence.Prošle sezone rekord je postavila nemačka Bundesliga, a prihodiod sponzorstva povećali su se ove godine u Premijer ligi zahvaljujućiuspešnim dogovorima pojedinih klubova sa sponzorima.Liverpul je potpisao ugovor sa Standard Chartered bankom premakojem će ove sezone dobiti dvadeset miliona funti, što je više negoduplo od prethodnog ugovora koji je imao sa Kalsbergom.I Mančester junajted je potpisao ugovor sa osiguravajućom kućomAon prema kojem će ove sezone dobiti dvadeset miliona funti. Prošlegodine od AIG-a su dobili četrnaest miliona funti za isticanjeobeležja ove kompanije na dresu.Tottenham Hotspur potpisao je prošlog meseca ugovor sa tehnološkomkompanijom Autonomy. U naredne dve godine dobićedvadeset miliona funti na ime sponzorstva. Međutim, sedam klubovaengleske Premijer lige potpisalo je ugovor o sponzorstvu u vrednostiod samo jednog miliona funti ili manje, uključujući i novogčlana lige klub West Bromwich Albion koji ima ugovor sa britanskomkompanijom HomeServe u vrednosti od sedamsto pedeset hiljadafunti. Ovaj klub prethodne dve sezone nije imao stalnog sponzora.Najmanju vrednost sponzorskog ugovora ove sezone ima WolverhamptonWanderers i iznosi četiristo hiljada funti. Osam klubovanije menjalo ugovore.Sponzorisanje dresova iznosi od dva do deset odsto ukupnih prihodaklubova.Aleks Miler, iz kompanije Sporting Intelligence koja je sprovela ovoistraživanje, rekao je da postoji sve veći jaz između klubova kojiimaju, i onih koji nemaju novca. On je upozorio da postoji opasnostod prevelikog oslanjanja na sportske kladionice koje sponzorišusedam klubova engleske Premijer lige. „Te firme imaju za cilj dapostignu što veći profit za kraći vremenski rok, a potom odlaze, izato mislim da neće biti dugoročnog sponzorstva kao što je npr. bioslučaj sa Liverpulom i Kalsbergom”, ocenio je Miler


TABOO NEDELJNIK, stručni časopis.U elektronskoj formi emituje se svakogdrugog petka, a štampano izdanje sedistribuira ponedeljkom.Zoran Avramović,direktor agencijeCrvena zvezda marketingBebe – s ulice na velikoj sceniFudbal potvrđuje da je jedna od svima dostupnih radosti. To je društveni fenomen zakulturu i civilizaciju prisutan u mnogim aspektima više, jače i agresivnije nego ranije. Fudbalje sada apsolutno u funkciji pojedinih sistema, ponekad, doduše, u službi njihovog statuskvo održanja.Da fudbal donosi neverovatne, lepe i pozitivne priče, uverili smo se ovih dana kada je čitavsvet obišla vest da je jedan dvadesetogodišnjak – Tiago Manuel Dias Correia – poznat kaoBebe, stigao u Mančester junajted. Reč je o portugalskom tinejdžeru iz Agualva Cacema,beskućniku koji je igrao ulični fudbal pre nego što je zvanično nastupio za jednu ekipuStreet fudbala 2009. godine na Festivalu u Foči. E, taj Bebe potpisao je profesionalni ugovori prešao iz ekipe Vitorija Gimaraeš na „Old traford” za neverovatnih devet miliona evra.Čitava ova priča koja je bila povod za analize i tekstove u „Tajmsu“, „Independentu“ i naBBC-ju, velika je i značajna potvrda toga da se u fudbalu do najviših stepenica stiže naravnoi uz pomoć sreće i ljubavi. Da nije bilo ljubavi i strasti prema fudbalu u svem tom igranjuna ulici (bukvalno danonoćnog), da nije bilo energije koja je pokretala neke ljude u dalekomPortugalu da organizuju svoju ekipu u Street fudbalu, da nije ta ekipa posle igrala na jednomfestivalu, da na tom festivalu Bebe nije u šest utakmica postigao 40 golova i samomsvojom pojavom, znanjem i ponašanjem plenio, on danas sigurno ne bi bio član Mančesterjunajteda.Šlag na, za sada, ovaj jedinstven primer jeste neverovatna podrška ser Aleksa Fergusonaovom transferu. Pre svega jer je Ferguson upravo u ovom transferu napravio izuzetak, doveoje igrača kojeg nije lično gledao. Uradio je to na osnovu mišljenja svojih skauta kojima jeuvek verovao, ali je srećan što je saglasnošću koju je dao za ovaj transfer promenio nesamo život Bebea, nego i njegovog malog mesta, ali i dao ogroman i jak signal da je važnoigrati i voleti fudbal, da se čuda dešavaju i da su čuda u fudbalu postala pravilo a ne izuzetak,ako se posmatra globalno.Počelo je prvenstvo u Premijer ligi, kao isvuda u Evropi, sa dva primera. Jedan primerje dovođenje Bebea u Mančester junajted;mladića bez igde ikoga u status priznatogfudbalera Junajteda. Drugi je beskrupuloznakupovina igrača iz cele Evrope za Mančestersiti.Ferguson je poverovao svojim skautima isvom sistemu koji gradi godinama i otvorenoje napao vodeće ljude Mančester sitija zbogneverovatnog, bahatog ponašanja i kupovanjatolikog broja igrača za tako mnogoBebe u beloj opreminovca. Transfer Bebea bi morao biti primerkoji ohrabruje, koji daje snagu fudbalu. I da je otišao u neki manji klub, priča o Bebeuzaslužila bi pažnju, ali velika imena, veliki klubovi, veliki treneri, sastavni su deo ne samofudbalske stvarnosti i oni tu snagu daju svim, pa i najmanjim detaljima fudbalske igreIzdavačSVET MARKETINGA d.o.o.Časopis je upisan u Registar javnih glasila,pod registarskim brojem NV000311,od 11. januara 2010. godine.ISSN 1451-2068; COBISS 185018375Osnivač i vlasnikŽOZEF-IVAN LONČARzozef@panet.rsGlavni i odgovorni urednik TABOO izdanjaJELENA IVANOVIĆjivanovic@taboomagazine.orgUrednikDUŠAN ŠUNJKAdsunjka@taboomagazine.orgUrednik web izdanjaPETAR STAKIĆpstakic@taboomagazine.orgNovinariŽELJKA MILETIĆzmiletic@taboomagazine.orgi IVANA PARČETIĆivana.parcetic@gmail.comGrafički dizajnĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktordjivanisevic@taboomagazine.orgi ATELJE DUART: VERA JARAKOVIĆi MIODRAG MLADENOVIĆverajarakovic@gmail.comIlustracijeMIODRAG MLADENOVIĆmiodragbmladenovic@gmail.comVD direktoraSVETLANA LONČARcecaloncar@sbb.rsSedište izdavačaSVET MARKETINGAIzdavačko-edukativni i konsultantski centaru i o svetu marketinga, d.o.o.26000 Pančevo, Ulica Stevana Šupljikca broj 71Sedište Redakcije26000 Pančevo, Ulica Petra Drapšina broj 2dTelefoni: 013/314 981 i 318 011Telefaks: 013/312 495www.taboomagazine.orgE-mail: nedeljnik@taboomagazine.orgtabooredakcija@nadlanu.comPretplata1. Godišnja pretplata na časopis TABOO(4 broja godišnje) u štampanoj formi obimado 100 strana, sa 23 broja TABOONEDELJNIKA u štampanoj formi obima do28 strana (isporuka poštanskim putem),iznosi 12.000,00 dinara, neto. PDV 8%*.2. Godišnja pretplata na časopis TABOO(4 broja godišnje) u štampanoj formi obimado 100 strana, sa 23 broja TABOONEDELJNIKA u elektronskoj formi obima do28 strana, iznosi 9.000,00 dinara, neto.PDV 8%*.3. Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK(bez časopisa TABOO) u štampanoj formi,23 broja godišnje, iznosi 6.000,00 dinara,neto. PDV 8%.4. Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK(bez časopisa TABOO) u elektronskoj formi,23 broja godišnje, iznosi 3.000,00 dinara,neto. PDV 8% .* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 je pravonaručioca da dostavi do deset elektronskihadresa, svojih zaposlenih ili poslovnih prijateljana koje će se dostavljati TABOO NEDELJNIK uelektronskoj formi.29Taboo & Jovšić Printing Centar


116-117TABOO NEDELJNIK - u i o svetumarketinških komunikacijaSavet suizdavača časopisaMr. Gordana Adamov (Suzana Milijašević-Đurić),Marijana Agić-Molnar (Goran Tintor),Zoran Avramović,prof. dr Srđan Bogosavljević (dr Svetlana Logar),Nebojša Babić, Darko Broćić (Slobodan Đokić),Kosanče Dimitrijević (Bojana Novaković),Dragoslav Ilić, Ivan Ivačković (Dejan Grastić),Bojan Joksimović (Nevena Rudan),Saša Jotov (Ivan Živanović), Saša Jovšić,Maja Kolar, Jelena Krstović (Zoran Papović),Lazar Labus, Gordana Lazić-Velovan,Žozef-Ivan Lončar (Jelena Ivanović),Vera Lloyd Thomas, Miša Lukić (Sonja Dragojević),Rade Mačković, Igor Maljević (Dejan Miletić),dr Tatjana Mamula (Ivana Sinković),Milica Marković (Radisav Vulićević),Mirko Mandić (Predrag Zorić),Darko Matijašević, mr Goran Milićević,Snežana Miljanić (Ivan Tadić), Dejan Nedić,Viktor Nikolić, Žarko Palija (Milica Đuričić-Janjić),Zoran Pavić (dr Vladimir Krulj),Nenad Petrović (Nataša Đurić),Aleksandar Radosavljević (Aleksandra Ranković),Dejan Ranđić, Milan Ristić (Vesna Andrejević),Snežana Simin, Slobodan Srećković(Jelena Brajović), Jovan Stojanović (Marija Matić),Dejan Starčević,Marin Šimurina (Srđan Mihajlović),Goran Vasić (Marijeta Lazor)Oglašivači (7)Agencije za marketinške komunikacije (16)SuizdavačiSuizdavači časopisa• ADVERCITY, Niš • AGB NIELSEN MEDIA, Beograd •• RESEARCH, Beograd • ALMA QUATTRO, Beograd •• APATINSKA PIVARA, Apatin •• BANCA INTESA, Beograd • BELEXPO, Beograd •• BEOEXPO SYSTEM, Beograd •• BEOGRADSKA KULTURNA MREŽA, Beograd •• BEOGRADSKI SAJAM, Beograd •• CARLSBERG SRBIJA, Beograd •• CRVENA ZVEZDA MARKETING, Beograd •• DELTA HOLDING, Beograd •• DIRECT MEDIA, Beograd •• DRAFT FCB AFIRMA , Beograd •• EXECUTIVE GROUP, Beograd •• EURO RSCG BELGRADE, Beograd •• GfK, Beograd • GISTRO ADVERTISING, Beograd •• GREY WORLDWIDE, Beograd •• HEMOFARM KONCERN, Vršac •• IPSOS STRATEGIC MARKETING, Beograd •• JOVŠIĆ PRINTING CENTAR, Beograd •• KOMERCIJALNA BANKA, Beograd •• KREATIVA NEW FORMULA, Beograd •• LEO BURNETT, Beograd • LUNA\TBWA, Beograd •• MASEL GROUP, Beograd • MASMI, Beograd •• NOVOSADSKI SAJAM, Novi Sad •• NEO COMMUNICATIONS, Beograd •• OMNICOM, Beograd •• ORANGE STUDIO, Beograd •• OVATION BBDO, Beograd •• PROFESSION GROUP, Beograd •• PROFILE, Beograd •• PROVOX, Beograd •• RADIO TELEVIZIJA SRBIJE, Beograd •• STRAWBERRY I&S, Beograd • SVA, Beograd •• SVET MARKETINGA, Pančevo •• TELEKOM SRBIJA, Beograd •30


časopisa Taboo (40)Agencije za marketinška i društvena istraživanja (4)Agencije za odnose sa javnošću (3)Sajamske organizacije (2)Specijalizovana preduzeća za opremanje sajamskih nastupai organizovanje privrednih i drugih izložbi (2)Medijske kuće (1)Specijalizovana preduzećaza spoljno oglašavanje (2)Štamparije i drugi proizvođačipropagandnih materijala i sredstava (1)Specijalizovana preduzeća za planiranjei zakup oglasnog prostora (1)Druga specijalizovanapreduzeća i agencije (1)31


Bez teme nema ni dileme32Ljubomir RatkovićSeks, da to je dobro. Ali, ne tako često...Marketarije„Film je život iz koga su izostavljenedosadne stvari...”Nemojte da reagujete na nadnaslov,niti na podnaslov. Seks je svuda oko nas,osim u seksualnosti. Pre gej parade, neznam zašto nazvane „Parada ponosa”,11. septembra ispred Doma Narodneskupštine održana je promocija novihoficira.Videli ste idejno rešenje za tu manifestaciju.Da ne bude dileme. Jasa svojim sinom obavezno prisustvujemtom činu. Nedostajenam još bela mornarička šapka.Plavu i zelenu imamo. Nije mesprečilo ni to idejno rešenje kojeje najlakše prokomentarisati pesmom„Žene vole oficire”. Vojskaje postala ili postaje profesionalna,što bi se moglo protumačitida je do juče bila amaterska.Mao Ce Tung koji je rekao ovo što unadnaslovu piše, kako-tako je sačuvaosvoju zemlju. Ali, Kina je daleko.Od kineske četvrti – projekta – napišitevi... ime autora, nema ništa. Mada...Jasno je rečeno da moramo u Evropu. Dobro,idemo. Nekadašnji muzičar, a sad producenti reditelj, tada je pevao „Putuj, Evropo”,a sad je ambasador iste...A evropski standardi su uslov: kad Evropadođe u Srbiju i odete na pijacu, tražićetekilogram cucumis sativus, kilogram musasapientium, kilogram sozalanum lycopesicum,pola kilograma capsium annum, tenekoliko češnjeva allium sativum. Do tadaće prodavci biti obučeni i znaće da ste tražiliHičkokkrastavac, banane, paradajz, paprike i beliluk.Međutim...„Da li ćemo ulaskom u Evropsku uniju moratida se odreknemo čvaraka i domaće rakije...?”Zar je moguće da će srpskim krastavcimabiti zatvoren pristup na evropsketrpeze zato što su veći nego što su odredilibriselski birokrati...A sad, moja omiljena tema: jogurt će se uSrbiji prodavati pod nazivom fermentisanomleko, ali su iz Brisela dodatno reagovali„termički obrađeno fermentisano mleko blagogukusa...”U Evropsku uniju ne možemo sa iskrivljenimkrastavcima, zdepastim šargarepama i savijenimbananama. Dobro, banane ne proizvodimo.Ali, krastavaca imamo.A... na zvaničnom sajtu Evropske komisijepiše: „Krastavci ne moraju biti pravi, ali podacio njihovoj dužini, debljini i drugim karakteristikama(uključujući zemlju porekla)”,moraju biti precizirani da bi trgovci znali, kadim kutija dođe, čime raspolažu...A šta ćemo sa džemom i marmeladom? Evošta piše u uglednoj Politici: „Pre nekoliko godinaizvesnom seljaku u Austriji zaprećenoje zatvorom ukoliko ne povuče iz prodajemarmeladu od kajsija napravljenu po receptunjegove bake. Čime je jadna staramajkazaslužila ovakvu kaznu? Austrijskevlasti su, pristupajući Evropskoj uniji 1995.godine, u nacionalno zakonodavstvo prenele,očigledno bukvalno, i evropsku direktivu(iz 1979) koja predviđa da se, marmelada’pravi samo od citrusa, sve ostalo se moranazvati ,džem’. Druge članice EU supostupile pametnije. Recimo, Danci iGrci su zvanično izjednačili značenjeobe ove reči, pa po receptusopstvenih baka mogu mirne duše,bez kršenja evropskih direktiva,kuvati sa šećerom i kajsije,i breskve, i smokve, i šljive...i nazvati ih, kad im se ćefne, jednommarmelada, drugi putdžem”.A sad pročitajte ovo: da ste bili napredavanju Dana Hermana, mogliste da čujete da se „sve te direktiveodnose na hranu koja se prodajeu radnjama, a ne i na onu kojase prodaje na kioscima i tezgama –osim ako nacionalno zakonodavstvone odluči drugačije”.Žao mi je. Mogli ste to iskoristiti. Madaznam da mnogi proizvođači to rade.I da se klonimo raznoraznih priča da će radnicina gradilištima morati da nose dugerukave da ne bi dobili rak kože, da se nećesmeti obraćati na poslu sa „dušo, ljubavi,srce”, ali u evropskom zakonodavstvu ostajemogućnost da će dekolte ostati bez kazni.Piše tamo i da će zvaničnici u Evropskojuniji, stariji od 50 godina, imati pravo našest tableta „vijagre” mesečno, besplatno.Taj predlog se još uvek razmatra

More magazines by this user
Similar magazines