OSTVARIVANJE I ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA ZAPOSLENIH

OSTVARIVANJE I ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA ZAPOSLENIHPravo na rad, koje implicira pravo na ograničeno radno vreme, pravo na dnevni i nedeljniodmor, pravo na plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad ,pravnu zaštitu za slučajprestanka radnog odnosa i dr, jedno je od osnovnih ljudskih prava garantovano Ustavom.Uprkos tome, svedoci smo da je kršenje zakonskih propisa koji regulišu prva iz radnog odnosauobičajena i česta pojava u našem društvu.U slučaju da se prava zaposlenog povrede, odnosno ako se onemogućava ili otežava njihovoostvarivanje, naš Zakon o radu mu stavlja na raspolaganje određena sredstva za njihovuzaštitu.Prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada mogu biti pojedinačna i kolektivna. Pojedinačna iliindividualna prava iz radnog odnosa su ona koja pripadaju zaposlenom kao pojedincu, ona sepojedinačno ostvaruju i štite. Ne mogu se preneti niti ih se zaposleni može odreći.Ostvarivanje ovih prava vrši se po sili zakona ili na osnovu odredaba kolektivnog ugovora,pravilnika o radu i ugovora o radu, te nije neophodno podnošenje zahteva zaposlenog, osimkada ostvarivanje određenog prava zavisi od ispunjenosti određenih uslova koji poslodavcu nisuili ne moraju biti poznati. Takav bi slučaj bio sa pravom na plaćeno odsustvo zbog sklapanjabraka, porođaja supruge, teže bolesti ili smrti člana uže porodice i sl.O pojedinačnim pravima zaposlenih u privrednom društvu ili drugom pravnom licu odlučujedirektor, dok kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica to čini sam poslodavactj.preduzetnik. Ovde se radi o njihovim generalnim ovlašćenjima koja, međutim, mogu prenetina druga lica, i to : direktor u pravnom licu na zaposlenog koga sam odredi, a poslodavac kojinema svojstvo pravnog lica na lice koje on ovlasti. Rešenje o ostvarivanju prava zaposlenog dabi proizvelo pravno dejstvo mora biti dostavljeno zaposlenom,mora sadržati obrazloženje ipouku o pravnom leku.Zakon o radu predviđa dva mirna načina za zaštitu pojedinačnih prava zaposlenih, to su :

Ukoliko zaposleni smatra da je povređeno neko njegovo pravo kao radnika, da je poslodavacprekršio propise o zapošljavanju radnika, propise o zaštiti od zlostavljanja na radu ( mobing ) ilida je ugrožena bezbednost na radu, može da podnese prijavu Inspektoratu za rad RepublikeSrbije, koji je deo Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Inspekcija rada može da narediotklanjanje uočenih nepravilnosti, da kazni poslodavaca naplatom kazne na licu mesta Ili dapodnese prekršajnu Ili krivičnu prijavu u zavisnosti o od vrste i težine prestupa.Pored navedenog, inspektoratima su na raspolaganju još dve specifične mere i to:-privremena mera zabrane rada kada inspektorat proceni da bi nastavak rada naodređenom radnom mestu ugrozio zdravlje Ili bezbednost radnika,- privremena mera vraćanja zaposlenog na radno mesto u slučaju kada je zaposleni dobionezakonit otkaz a pokrenuo je sudski spor, do donošenja pravosnažne odluke suda.Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povreduprava, zaposleni odnosno predstavnik sindikata, čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti,može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od danadostavljanja rešenja, odnośno saznanja za povredu prava. Spor pred nadležnim sudompravnosnažno se okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.Određenu ulogu u zaštiti pojedinačnih prava zaposlenih, ali kod nas još uvek nedovoljnoafirmisanu, ima sindikat kojem zaposleni pripada. Tako, poslodavac mora zatražiti mišljenjesindikata pri izricanju disciplinske mere zaposlenom. Sindikalni predstavnik, takođe, može nazahtev zaposlenog, da ovoga zastupa u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom Ili sudom.No, najveću ulogu u zaštiti prava zaposlenih sindikat ima preventivno obezbeđivanjem različitihprava zaposlenih putem kolektivnog pregovaranja sa poslodavcem.Srbija je članica Međunarodne organizacje rada , sa zakonskom regulativom relativnousklađenom sa međunarodnim propisima , kao i propisima EU. Ipak , statistički podaci i faktičkostanje daju zabrinjavajuću sliku. Mnogi od ovih propisa se ne poštuju, nedostaju zaštitnimehanizmi i instrumenti za njihovo sprovođenje .Marija TripkovićInstitut za pravo i finansije