broj 24 - DRVOtehnika

Nema sigurnihU periodu januar-avgust2009. godine, industrijska proizvodnjau Srbiji, u proseku jemanja za 16,2% nego u istomperiodu 2008. godine. U centralnojSrbiji je zabeležen pad od15,6%, a u Vojvodini 17,3%.U ovom periodu, u sektoruprerađivačke industrije realizovanaje niža proizvodnja za20,9%.U avgustu 2009. godine, industrijskaproizvodnja je manjaje za 10,0% u odnosu na avgust2008. godine, pri čemu je u sektoruprerađivačke industrijeostvaren pad od 15%.Obim industrijske proizvodnjeu avgustu 2009. godine u odnosuna avgust 2008. godine beležipad kod 23 oblasti (učešće ustrukturi industrijske proizvodnje– 75%) i rast kod 6 oblasti(učešće u strukturi industrijskeproizvodnje – 25%).Najveći uticaj na pad industrijskeproizvodnje u avgustu2009. godine, u odnosu na avgust2008. imale su: proizvodnjahemikalija i hemijskih proizvoda,proizvodnja prehrambenihproizvoda, proizvodnja osnovnihmetala, proizvodnja motornihvozila i prikolica i proizvodnjanameštaja. Ako posmatramoindustrijsku proizvodnju po sektorimai oblastima, možemo zaključitida se jedan od najvećihpadova proizvodnje upravodesio u proizvodnji proizvodaod drveta i plute, a ondai u proizvodnji nameštaja.Ukupna spoljnotrgovinskarobna razmena Srbije za periodjanuara - avgusta 2009. godineiznosi 14950,1 miliona dolara,što je za 36,8% manje u odnosuna isti period prethodne godine.U ovom periodu, izvezenoje robe u vrednosti od 5190,1miliona dolara, ili za 32,6% manjeu odnosu na isti period prethodnegodine, a uvezeno za9760,0 miliona dolara, što jemanje za 38,9% u odnosu naisti period prethodne godine,tako da spoljnotrgovinski deficitiznosi 4569,9 miliona dolara,odnosno za 44,7% manje uodnosu na isti period prethodnegodine.Pozitivno je što je, u spoljnotrgovinskojrazmeni za osammeseci 2009. godine, u odnosuna isti period 2008. znatnosmanjen deficit. Smanjenjespoljnotrgovinskog deficita je,međutin, relativno povoljno,obzirom da se dešava u situacijivelikog pada proizvodnje, izvozai uvoza.U periodu januar-avgust2009. godine, izvoz RepublikeSrbije je, sa skoro 92% ostvarenna tržištu Evrope i preko 53% jerealizovano na tržištu EU. Posmatranopo zemljama pojedinačno,najviše smo izvezli u BiH,Nemačku, Crnu Goru i Italiju.Istovremeno, najveći uvoz obavljenje iz zemalja Evrope (preko80% ukupnog uvoza), pri čemuje iz zemalja EU skoro 56% vrednostiukupnog uvoza. Posmatranopo zemljama pojedinačno,najveći uvoz je realizovan iz Nemačke,Rusije, Italije i Kine.Najveći suficit u razmeniostvaren je sa Crnom Gorom,Bosnom i Hercegovinom, Irakomi Makedonijom.Najveći deficit javlja se u trgovinisa Ruskom Federacijomzbog uvoza energenata, presvega, nafte i gasa.Posmatrano po proizvodima,Autor ovog teksta je sekretar za šumarstvo, industriju prerade drveta,celuloze i papira u PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJEoktobar 2009.