на та. Јед на од та квих је и пе сма „Око че га“. Ова пе смазапочиње дескрипцијом која треба да дочара неку врстузамирања живота („Зима је све чвршће стискала / уснулигра дић, ко ји је, / по пут ра ње ног је ле на / остао да ле жи не мо -ћан у сне гу“), да би усле дио при зор са мо ће лир ског ју на ка(„Ду го сам се пре вр тао те но ћи, / у со би ко ја је би ла за ле ђе нооко / про вин циј ског хо те ла, сам“), са мо ће за чи јим се узро -ци ма уза луд но тра га („Још са мо кад би зна ли / ко ме да се ус -противе / моја самоћа, рањивост / и тако грозна пометња“).И све дов де се чи ни ло да пе сма има је дан и је ди стве ни сми са -о ни смер – да је за ми шље на као тра же ње од го во ра на јед нуживотну ситуацију. Али последње две целине показују даМаринковић уме да нагло у песми промени паравац смисаоногкретања и да тако открије дубоку амбивалентност у унутарњемсвету свог лирског јунака. Указујући на то како непроналази начин да у свом унутарњем свету успостави складизмеђу самоће, рањивости и „грозне пометње“, Маринковићевлир ски ју нак ће ре ћи да се по ја вљу је је дан да ле ко ве ћипро блем – он не зна шта би мо гло да бу де еле мент ко ји бипо ве зао оно што је раз дво је но (он, на и ме, ка же да „по сле не -проспаване ноћи“ њега мучи „оно најважније“ пошто не зна„око че га“ би оку пио, чи ме би по ве зао сво ју са мо ћу, ра њи -вост и „грозну пометњу“). Тако се у још једној песми ТомиславаМаринковића јавља отпор човековој потреби да у својоднос према свету уведе потребу за рационализацијом животнихсадржаја.Неке од најбољих Маринковићевих песама у књизи„Обичан живот“, примера ради песме „Бројеви“ и „Послесна“, та ко ђе има ју за те му наш од нос пре ма вре ме ну. Пе сма„Бројеви“ обликована је на необичан начин. С једне странепесник је желео да нагласи значај документарне подлоге у песми(посета београдском сајму књига 22. X 2008. године) итре ну так (12 са ти и 46 ми ну та) ка да се на том истом сај му фо -тографисао са песником Новицом Тадићем и тако тај тренутакна фотографији сачувао од заборава. Поред тог документар ног сло ја у пе сми ве о ма ва жну уло гу игра и то што је Но -вица Тадић песник који је, између осталог, јако добро успеода изрази и разорно дејство времена на људско биће („Тренутак – је дан од без број / ко ји ми ну ше / а ти осе ћаш да нас итај, као и дру ги, / под му кло гри зе, пот кра да, ме ри и про пи -тује“). Оно што је садржано у опису дејства времена на људскоби ће (то да нас сва ки тре ну так „под му кло гри зе, пот кра -да, мери и пропитује“) је у Маринковићевој песми израженона још је дан са свим екс пли ци тан на чин (све то је, за пра во,„неравноправна борба човека и времена“). А пошто је НовицаТадић у песму „Бројеви“ укључен да би био, између осталог,и симбол фигуре песника кога карактерише сасвим особендо жи вљај све та и људ ске суд би не у том све ту, ло гич но јешто Маринковић, у жељи да читаоцу наговести макар обрисеТадићевог песничког света, говори и о људском „удесу ууличном ланчаном ходу“ али и о ноћима (самом времену, дакле)„које људе претварају у престрашене црне птичурине“(што је сведочанство о томе да Маринковић свом читаоцунуди једну врсту семантичког резимеа Тадићеве поезије). Аопет као пе сник „там них ства ри“ Но ви ца Та дић је у Ма рин -ко ви ће вој пе сми и не ко ко „сву да, баш сву да сре ће(ш) ли цаиз мра ка“ и ко, као ве ли ки пе сник, „зна шта је иза свих но ћии куда иде“. Тако су у песми Томислава Маринковића спојенедве рав ни – је дан са свим кон крет ни тре ну так и ве за тогтренутка са Тадићевом песничком и људском судбином,остварена у равни приказа „неравноправне борбе човека ивремена“.Потпуно другачија је песма „После сна“, поготово затошто она доноси један врло сложен доживљај дејства времена.Лир ски су бјект у овој пе сми је при ка зан као не ко ко јеприступио „распремању прошлости“ и открио своју невештину у том по слу. Он нас нај пре оба ве шта ва о то ме да јемислио да је „распремање прошлости“ као буђење из „вишечасов ног сна“ и да свет из гле да она ко ка ко је из гле дао преула ска у сан („Вра ти ћу се у град ко ји је био / по ве рен на чу -ва ње вре ме ну, / и вре ме ће ми га пре да ти нео кр ње ног, / каоскупоцену, порцеланску успомену“). И мада позива у помоћ„музе обичних, малих радости“, лирски субјект у Маринковиће вој пе сми ви ди да њих ви ше не ма али да не ма „ни по -зорнице на којој је / стварност пресвлачила своје разнобојнекостиме / остављајући коначне одговоре за чинове / који ћетек усле ди ти“. Те шко да ће ико про пу сти ти при ли ку да овестихове Томислава Маринковића повеже са песничким светомЈована Христића и његовим настојањима да прикажеоно што се дешава „у тавном часу“ људског живота, у тренуцимакад се објављују истине које човеку стављају до знања„да се ви ше ни шта од оно га што је же лео не ће до го ди ти / ида ће по че ти да се до га ђа са мо оно че га се нај ви ше пла шио“.А да и лир ски су бјект у Ма рин ко ви ће вој пе сми има че га дасе пла ши по ка зу је и то што је он „у искре ној гу бит нич кој по -зи“, што је „бес кућ ник“ ко ји се ја да свом жи во ту.А зашто је лирски субјект у песми Томислава Маринковићапостао бескућник који се јада свом животу? Измеђуосталог и зато што је његово враћање прошлости, његово распремањепрошлости показало да ништа више није онаквока кво је не кад би ло, па је ло гич но и што се ства ри и би ћа удваја ју и ме ња ју („Гле, ти ми при ла зиш, др же ћи на узди / свогкрот ког пса, имаш бр чи ће не ког / ко га сам по зна вао, али тиниси он“). Протекло време није само изменило бића већ исам про стор („Она ку ћа је ба ца ла сен ку на дру гу стра ну / ули -це, а са да ста ри за кло ње на ве ћом сен ком“). А про стор је пер -со ни фи ко ван (ку ћа „ста ри“, со как је по стао „бив ши“ и сл. ) итако и сам непосредно повезан са дејством времена. А пoвезивањепростора са дејством времена највидљивије је у равниевокације („Па и ти, мој бивши станчићу у Ј. Кубуровића 58,/ што личиш на напуштено гнездо сенице, / не препознајешме више“). Премештајући предмет описа у сферу својих успомена, лир ски су бјект от кри ва да се све из ме ни ло и да је тораз лог што ње гов „бив ши стан чић“ „жму ри или оба ра по -глед“ пред оним ко га је под деј ством вре ме на из не ве рио јер„скри ваш у та ми све мо је пре кре че не да не“. У пе сми „По слесна“ веома важну улогу има повезивање спољашњег и унутарњег („Не кад сам био сам у овом гра ду. / Са да се чи тав градусе лио у ме не, али / мо ја је ду ша те сна као под ста нар ска со -би ца“), јер је то нај бо љи на чин да се ука же на ду би ну про ме -на ко ја и ути че на то да лир ски су бјект мо ра, док хо да ули ца -ма, да се тихо „препире са прошлошћу, тражећи немогуће“.А немогуће се објављује из самог времена, из промена које јеоно уне ло у свет лир ског су бјек та ко ји на кра ју пе сме ка же даје у свет успо ме на за шао са на ме ром „да на ђе оно га ко је не -ка да био ја“ а срео је „са мо стран ца у дру штву успо ме на и не -по зна те љу де“. За то се и мо же ре ћи да смо у овој пе сми То -мислава Маринковића срели један драматизовани опис сусретаса светом коме је време одузело препознатљиве обрисеи увело га у један облик који застрашује Маринковићевоглирског јунака.Као и други песници нашег времена, и Томислав Марин-/8/ КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.<strong>130</strong>-<strong>131</strong>
ковић воли да се игра књижевним поступцима и да читаоцупоказује како се њима служи. У Маринковићевој претходнојкњизи Свет на ко жи важно место има песма „Фотографија“,пошто у њој песник показује како се једна раван лирскогописа замењује другом, дословна/денотативна пренесеном/конотативном(„Шум процесора тада је био / Шум водопадау малом планинском месту, / Док слика хотела, текокреченог, / накнадно присваја поређење / Са низовиматреп тав них мо ни то ра“). А са ма окол ност да су у лир скомопису повезани спољашњи свет/простор и свет модерне технологије,указује на песникову жељу да трага за оним елементимакоји повезују различите сфере емпиријске реалности. Иу књи зи Обичан живот има мно го при ме ра за сли чан по сту -пак („Ро де бе шум но над ле ћу се ло, и у ва здух / упи су ју, пу начежње, кривудава слова“, „Време је, признајеш себи, одапетастрела“), али се често сусрећемо и са хуморно-иронично конципираномтачком гледишта, која некада обухвата један тематски ком плекс („ло кал но ли шће што не зна за те жи ну, / ипада као лишће у антологијама / светске поезије“) а некада семо же по сма тра ти и као на пор да се кроз ка зи ва ње о раз ли -читим начинима живота (од којих је један везан за модерниурбани амбијент а други усредсређен на повратак нечемушто је искон ско) стиг не и до мо гућ но сти да се мир и ти ши нау брдима упореде са једном уметношћу, са класичном музиком:„Мо жда га (чо ве ка из ур ба ног све та – Р. М.) та мо че каса зна ње да је / и ти ши на не кад би ла кла сич на / и да се мо гласлу ша ти“. Већ од на ших пе сни ка са по чет ка XX ве ка (нај преод Владислава Петковића Диса) знамо за потребу да се жанровскеконвенције доводе у питање (код Диса наjизразитије у„Јутарњој идили“), а знамо да су авангардни песници систематскиразграђивали те конвенције (особито Црњански). ИТомислав Маринковић зна да у изразити контраст доведе насловпесме и хоризонт очекивања који он обликује и стварниса др жај пе сме, а нај бо љи при мер за то је пе сма „Срн даћна појилу“ у којој се уместо умилног и пасторално дочараногпризора у чијем би средишту била млада и лепа животињапојављује мотив људске суровости према другим бићима, поштоје срндaћ уло вљен, одран и лов ци ко ма да ју ње го во те ло.Оту да је и ло гич но што за вр шни сти хо ви у овој пе сми („Свеу свему, неописива живост спрам / непомичности која се хлади.Свиће“), засновани и сами на изразитом контрасту,садрже много ироничних нијанси.КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.<strong>130</strong>-<strong>131</strong> /9/
Change language