ПОВОДИВа са Пав ко вићСРБА МИТРОВИЋ, ПЕСНИЧКИ МУДРАЦ– О пе то го ди шњи ци смр ти –Пре ма јед ној, уоста лом тач ној фло ску ли, мо ра да про ђеде це ни ја по сле пи шче ве смр ти да би се ви де ло да лиње го во де ло пре жи вља ва до ла зе ће до ба и уку се. Та ко гле -дајући, песничко име Србе Митровића прешло је половинупута. И кад читамо његову поезију, видимо да је она жива иубе дљи ва – а за оне ко ји зна ју да чи та ју, на од ре ђен на чинжи вља и убе дљи ви ја не го за пе сни ко вог зем ног жи во та.Ср ба Ми тро вић је кре нуо с мар ги не, про стор не и вре -менске, јавивши се релативно касно првом књигом Метастрофе. За тим су у ма ње- ви ше пра вил ним рит мо ви ма из -ла зи ле ње го ве но ве књи ге, углав ном збир ке пе са ма – Оп -ко ра че ња, Под не на Те ра зи ја ма, Опис и тру ње, Жа о ба, Ло -сти на... Спре тан у мо дер ном ри мо ва ном сти ху, Ср ба Ми -тро вић је ипак пред ност да вао сло бод ном сти ху и јед нојврсти стишане, често исповедне нарације. Дискретан и ненаме тљив као чо век, Ср ба Ми тро вић је та кав оста јао и утрет ма ну опо рог и пре ци зног сти хо ва ња, нај че шће се ба -ве ћи гра дом, Бе о гра дом, и мо дер ним чо ве ком, ци ви ли за -цијом и трајањем. Ерудита а несклон фантазирању, упориштеје на ла зио у вла сти том жи вот ном ис ку ству, кул ту ри исно ви ма.Одлазећи у повремене посете код песника, којег су константно ки њи ли ра зни здрав стве ни про бле ми, увек ми сепо глед за у ста вљао на два ви со ка, на спрам на зи да „на та па -ци ра на“ књи га ма од по да до пла фо на, на на ро чи тој при -ручној вртешци с речницима, на компјутеру за радним столомчело песникове постеље и на црно-белом портрету ХјуВин станa Од на, ко ји је др жао тик крај ми ша. Во лео је дараз го ва ра мо о по е зи ји, о по је ди нач ним пе сма ма, о пе сни -цима и опусима, о кретањима у поезији – али, упозорио меје на почетку тих састанака, крајем 80-их: – Павковићу, морамо да бу демo ис кре ни и без ми ло сти. Да не тр то му ди мои око ли ши мо...У радну собу овог најбеоградскијег песника долазили суи дру ги и он је по вре ме но по ми њао њи хо ва име на: – Ју чеје би ла Та ња, или: – Пре кју че ми је до ла зио Ми лан Ђор ђе -вић. Во лео је Ср ба да се дру жи с пе сни ци ма и пре во ди о ци -ма и да раз го ва ра.Ср ба Ми тро вић је по зна вао и пре во дио са вре ме ну ан -гло а ме рич ку по е зи ју, би ра ју ћи пе сни ке ко ји су га под сти -ца ли да и сам пи ше, и на сто је ћи да у јед но там но и хер ме -тич но до ба срп ску ли ри ку учи ни мо дер ном и отво ре ном.Слу ша ју ћи ње го ве за мер ке на „на цо шке“ те ме и „по е те“,чи ни ло ми се не кад да слу шам са мог се бе: – Пав ко ви ћу,обра ћао ми се: – То је ко је шта, а ја сам од го ва рао: – Ср бо, упра ву сте. По што је сла би је чуо, не кад бих по но вио: – Упра ву сте, у пра ву сте, Ср бо! Он је кли мао гла вом, гле да ју -СнимиоРаде Милисављевић, 1997.ћи ме пре ко окви ра на о ча ра: – На ше ко је шта ри је, – па биод мах нуо ру ком и уз дах нуо: – Али та кве су на ше при ли ке.Ср ба Ми тро вић је пи сао искљу чи во сти хо ве, пе сме ипо е ме, ни је га за ни ма ла про за, као по ље кре а ци је, ма да јепра тио и њу, чи та ју ћи и пре ве де не и до ма ће про за и сте иесе ји сте. Нер ви ра ли су га (де)ба лан си мо ћи у срп ској кул -ту ри, али ни је до зво ља вао да му то за мра чи ви дик, сна ла -зио се као рет ко ко и у ха и куу и у ду гој, ду гој по е ми Библиотеци.У сериозној опсервацији о пролазности и смислу, иса ти рич ком кро ки ју о на шим на ра ви ма и „ори ђи на ли ма“.Спре ман да пе снич ки ре а гу је на екс цен три чан мо тив -ски под сти цај, Ср ба Ми тро вић је био спре ман да по е зи јупо сма тра и као нај сло же ни ји сло је вит го вор кул ту ре, и уоба хо ри зон та – оном на из глед по вр шном, и оном на из -глед ду бо ком – успе вао је да го во ри убе дљи во и му дро. Му -дрост је, у ства ри, пра ва реч, ко ја би по кри ва ла по ет ски го -вор овог пе сни ка са Дор ћо ла, пе сни ка кул ту ре и ди ја ло га.Дру же ње са Ср бом и раз го во ри о по е зи ји да ли су миви ше зна ња не го сту ди је, си гу ран сам у то – и сад, по ла де -це ни је од ње го ве смр ти чу јем Ср бин дра ги глас ко ји ка же:– По е зи ја с ве ли ким П, или ка же: – Тра ја шност, и осмех несе над со бом, на да мном, над це лим све том./14/ КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.<strong>130</strong>-<strong>131</strong>
Срба МитровићДЕВЕТ ПЕСАМАИ НЕ ХОДИМО ВИШЕИ не ходимо више, стали смоУ мирну матицу посред булевара;Ту се сустичу светла блеском раздвојена:На пешачком острву што трепти,Ал се не помера:Загрејане машине хукћу, поштујућиРед осликан радом семафора,Наметнут, јер сад непримеренРемети проток пристиглих возила:Крута би воља непрегледан след стицајаДа свлада, ал слепа за променеУ премоћан се хаос измеће.И раздирућа бука једва се стишаваУ недохватан извор што неусмерен титраСве даље, односећи нашу прирођену представуДа свет је овај јасности намењен –И нама.(из књиге Опкорачења, 1975)ВИЗИЈАБио сам тамоГде тебе нема,У фабрици.Ћух топал пирка,Непрозир титраЛедним сазнањем;Не, нема речи,Дим се витла,Слутња сама:Можемо ли сеЈош препознатиУ севу погледа?У мимоходуНемо устукнух,Очи говоре:Нема више лажи,Ово је земља зла,Ово је пакао.(из књиге Опис и труње, 1984)РУШПробудих се у зору,Сан ме беше срвао,Нагло сам се тргаоКо пред самом судбином.Питам себе узалуд:О чему сам сањао,Шта сам то угледао,Чег сам се престравио?Сан ми је ишчилеоКо сав живот пређашњи:Ничега се не сећам,Самог себе не видимДо ко неког од сутра.Нема више сећањаВећ само још падањеУ бескрајни заборав –Теже га испунитиНо васколко сећање.(из књиге Подне на Теразијама, 1983)НА ПУТНа пут! Напусти виђено!На зрачној шалупи ноћиЗаплови у бескрај.За тобом у прикрајку,Док трака се звежђа одмотава,Без наде и без смераНемогућ оста твој рај.ДУШАУз прејак лепетДуша се диже,Птица у патњи устрајна,Слепа, прастараНезналица.(из књиге Жаоба, 1993)(из књиге Шума која лебди, 1991)КЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.<strong>130</strong>-<strong>131</strong> /15/
Change language