Број 130-131 - Српско књижевно друштво

дуг пут од мит ско-об ред не до естет ске ка те го ри је, ус по -ста вља ју ћи обри се жан ров ских си сте ма, нај пре усме не, аза тим за пи са не, сти ли зо ва не и на пи са не при че.“ (Об ли -ци, 55)Књи га ко ја је пред на ма по ка зу је је дан кон ти ну и тет упро у ча ва њу, што је осо би на ко ли ко дра го це на то ли ко ирет ка у на шим књи жев ним по сло ви ма и кул тур ним по -ду хва ти ма. Та ко ђе, по твр ђу је ис тра жи вач ку до след ност,и је дан су штин ски ху ма ни стич ки на пор. Она је по ни клаиз свих оних из у зет них и стр пљи вих сту ди ја про фе сор кеСа мар џи је о на род ној про зи; о по е ти ци усме них про знихоб ли ка; о од но су при по ве да ка и пре да ња; из пред го ва ра -ња број ним ан то ло ги ја ма о за го нет ка ма, ша љи вим при -ча ма, бај ка ма. Књи га је на ста ја ла јед ним про це сом, не по -но вљи вим и под зем ним, ко јим се обич но за пу те об ли циусме не при че од скри ве не пра ва ри јан те, од ка зи ва ча дотек ста. Из ком па ра ти стич ког аспек та, ова сту ди ја, и по -себ но по сло ви на из да ва њу фо то тип ског из да ња Чај ка -но ви ће ве ан то ло ги је, ко ји јој прет хо де и пот кре пљу ју је,пред ста вља ју од лич не осно ве за из ра ду на ци о нал ног ин -дек са мо ти ва по узо ру на Ар не-Том со нов ка та лог, ка да јереч о про зним вр ста ма срп ске усме не књи жев но сти.Књи га проф. Са мар џи је, об ја вље на у го ди ни Ан ри ће -вог ју би ле ја, на нај бо љи на чин по твр ђу је чо ве ко ву на су -шну по тре бу за при чом и при по ве да њем: „Не ма чо ве како ји ни је ма кар јед ном ис при чао при чу о оно ме што јеви део, до жи вео, чуо од дру го га, за ми слио или по же лео.Те мат ски ра спон при по ве да ња је у осно ви бес ко на чан. Уокви ри ма жан ров ских нор ми усме не про зе и нај ши ремфон ду тра ди ци је пре по зна ју се и осо бе не фор му ле: ‘на -род наш при по ви је да’, ‘Ср би при по вје да ју’, ‘при ча ју ста -ри’, ‘што но ба бе ка жу’, ‘слу шао сам од ста рих љу ди’ итд.“(Об ли ци, 56)Усме на књи жев ност је про цес ко ји тра је и он да ка дасе за вр ши. Ко ји от кри ва сми сао про ме не у оно ме што јестал но и стал но сти у го во ру што се са је зи ка то чи по путво де. Као син те за и свод, ово из да ње до но си из у зе танкри тич ки апа рат. До но си сво је вр сни ин вен тар збир ки;си сте ма ти чан пре глед ан то ло ги ја и пе ри о ди ке; хро но ло -ги ју при руч ни ка, пре гле да исто ри ја књи жев но сти; из бориз ли те ра ту ре; име ник лич них име на и тип ских ли ко ва.Мо но гра фи ја про фе сор ке Сне жа не Са мар џи је књи гаје од ве ли ке, опи пљи ве вред но сти. Она по ка зу је да шко лапро у ча ва ња на род не књи жев но сти на бе о град ском Фи -ло ло шком фа кул те ту, од ве ли ког Ви да Лат ко ви ћа, пре кого спод стве ног Вла да на Не ди ћа, лу цид не Рад ми ле Пе шић,све до проф. На де Ми ло ше вић-Ђор ђе вић, ко ја је, уз Ма -ју Бо шко вић Stul li, ка да је реч о усме ној про зи, нај це ње -ни је име у свет ским окви ри ма, и да ље оп сто ја ва у пу нојкре по сти и сна зи. „Ра дост пре по зна ва ња“ и дру же ња саве ли ким прет ход ни ци ма скру пу ло зно је на гла ше на у ра -до ви ма Сне жа не Са мар џи је, а на ста вља се и у нај но ви јимсту ди ја ма мла дог ко ле ге Не ма ње Ра ду ло ви ћа. Све то по -ка зу је да ба вље ње усме ном про зом на Ка те дри за На род -ну књи жев ност бе о град ског Фи ло ло шког фа кул те та имале пу тра ди ци ју и још леп шу бу дућ ност.Об ли ци усме не про зе проф. Сне жа не Са мар џи је са чи -ње ни су од ре пре зен та тив них по е тич ких рас пра ва и дра -го це них жан ров ских при ло га, од књи жев не те о ри је каокљу ча о ни це до ме та фо ре као кљу ча за раз у ме ва ње. Об ли -ци усме не про зе ус по ста вља ју фи но тка ње уну тар тек стов -них и ин тер тек сту ал них ре ла ци ја, у игри по сло ви ца и за -го нет ки, у са од но си ма об ли ка и зна че ња, ва ри ја ци ја ма„ма тер ње ме ло ди је“ тра ди ци је и за пи са ног тек ста, ре кон -стру и са ња и по ре ђе ња лан ца ва ри ја на та, са гле да ва ња ре -вер зи бил них од но са из ме ђу ин фор ма то ра и за пи си ва ча,тек сту ре и кон тек ста, у све тлу укр шта ња ви ше стру кихре цеп циј ских пер спек ти ва.Ефект но осми шље ни ме та фо рич ни на сло ви по гла вља(„као бај ка, а бај ка ни је“; „пре ва ре и глу пост“, „не му шти‘је зик’ анег до та“, „у зам ка ма ме та фо ре“) ука зу ју на ин тен -ци ју да књи га стро ге, „озбиљ не“ на уч не са др жи не бу деза ни мљи ва не са мо струч ња ци ма и ко ле га ма, већ и нај -ши рем кру гу љу би те ља ле пе ре чи, нац и о нал не књи жев -но сти и кул ту ре, про фе со ри ма, уче ни ци ма и сту ден ти ма.Оту да је мо но гра фи ја ко ри сна не са мо као уни вер зи тет -ски при руч ник, већ и у скло пу ре а ли зо ва ња (ре фор ми са -них?) основ но школ ских и сред њо школ ских обра зов нихпро гра ма.Да се на пи так, за ни мљив и мо де ран на чин ис при ча јува жне ства ри и за сну ју чвр сте осно ве, уве ду у хо ри зонтрас пра вља ња и ис тра жи ва ња ис хо ди шне књи жев не те о -ри је и по ста ве су штин ска пи та ња, има ли те жег за дат капред исто ри ча рем књи жев но сти и на уч ним рад ни комуоп ште?!У по гла вљи ма мо но гра фи је проф. Са мар џи је про бле -ми се увек си ту и ра ју у ши ри кон текст европ ске и свет скена у ке. Ти ме се хо ће од ме ри ти пра ва ме ра на ци о нал некњи жев но сти и кул ту ре у исто риј ској пер спек ти ви и уса да шњем тре нут ку.Фор ма пој мов ни ка из и ску је стал но ту ма че ње пој мо -ва и тер ми на, чи ме ће кон стант но жан ров ска про бле ма -ти ка би ти у ви до кру гу ре цеп циј ског хо ри зон та. При то -ме, об ли ци усме не про зе би ће по ре ђа ни по ус по ста вље -ној кла си фи ка ци ји: ба сна и при ча о жи во ти ња ма, бај ка,но ве ла, ша љи ва при по вет ка, анег до та, ле ген дар не при чеи пре да ња, фор ме на гра ни ци ме ђу жан ров ских све то ва.Кон стан те овог пре гле да би ће и обра ћа ње па жње наструк тур не еле мен те, на функ ци ју тип ских ли ко ва у тра -ди ци ји, на фор ме хро но то пич но сти усме не тра ди ци је,удео фан та сти ке у тки ву при по вет ке, еле мен те ху мо ра.Ис тра жи ва ња се ба ве на ра тив ним мо де ли ма; хи брид ними фик тив ним об ли ци ма, ме ха ни зми ма пре ва ре и глу по -сти у но ве ла ма и ша љи вим при ча ма; при ви дом фан та -сти ке у но ве ла ма; од но си ма фан та сти ке и ме та фо ре у бај -ка ма; ис про ба ва њем и про би ја њем гра ни ца усме них об -ли ка, тер ми но ло шким не до у ми ца ма, од но си ма ју на ка иде ло кру га. Ис ти че се ре ла тив ност ти по ва ко ми ке у ша -љи вој при чи ци, да би се на кра ју до шло до по чет не пре -ми се, да на по чет ку бе ше – смех. „Ка мен спо ти ца ња у по -де ли вр ста усме не про зе“, пре да ње и ле ген дар на при ча,из и ску ју син кре тич ни при ступ, ко ји се ба ви осо бе но сти -ма струк ту ре и функ ци ја ма об ли ка, из ме ђу ве ро ва ња уумет ност ре чи и ве ро ва ња у реч умет нич ког тек ста.У по гла вљу о ми то ло шким и де мо но ло шким пре да -њи ма при по ве да се о свим оним стра шним би ћи ма, де -мо ни ма, ку чи ба ба ма и ка ран ђо ло зи ма ко ји ма су нас пла -ши ли док смо би ли ма ли, а сре ће мо их и са да по вре ме ноу све ту од ра слих, обич но „на злу ме сту и у не до ба“, ме ђуљу ди ма.По себ но се бла го дат тра ди ци је и бла го вест при -по ве да ња као су шти не бив ства чо ве ко вог на овомКЊИЖЕВНИ МАГАЗИН/бр.130-131 /41/