интервјуVIDOSAV STEVANOVI], PISACСрбијаболује одпартократијеVidite da i sada na vlastinisu najsposobniji, negopartijski najpo`eqniji qudi.I niko se ne buni. Verujemi znam da Srbija ima boqeekonomiste, pravnike,stru~wake za sve oblasti kojisu poznati u zemqii inostranstvu, ali wihu ovakvim vladama nema.vetojevac, Kragujevac, Beograd, Atina,CPariz, Sarajevo, Botuwe... Mesta kojavolimo nikada ne napu{tamo, pa ni pisac VidosavStevanovi} pomenute biografske orijentire,{to u svom beskompromisnom (prema drugima,najbli`ima, a posebno sebi) “Dnevniku samo}e”koji je nedavno izazavo nemalu pozornost prestone~ar{ije, {to u svojim drugim kwigama,proznim, pesni~kim, dramskim, esejisti~kim,publicisti~kim. Pripovetke su mu prevo|ene nadvadesetak jezika, nalaze se u mnogim antologijama.Objavqivao je tekstove u “Mondu”, “Liberasionu”“Nuvel Opservateru”, “Danges Niheteru” i “El Paisu” kao iu mnogim jugoslovenskim listovima.Pre tri godine postao je penzioner i vratiose u ku}u na brdu pored Kragujevca u kojoj se nalaziwegova biblioteka. @ivi povu~eno, izbegavajavnost i medije, povremeno putuje. Radi na nekolikorukopisa koje odavno nosi sa sobom. Odbijapoliti~ko anga`ovawe. Preko leta mu dolaze sinovi,prijateqi iz inostranstva. Tu, u selu Botuwe,nedavno smo razgovarali za na{ list.Ne}u biti ni prvi ni posledwi ~italacVidosava Stevanovi}a koji }e ustvrditi da jeve}ina va{ih junaka utemeqena na jednom egzistencijalnomtotalu, ta~nije, na sudbinamadru{tveno skrajnutih i osuje}enih, jurodivihi manijakalnih, zacewenih i za~u|enih predsilovitim i zlosre}nim prilikama balkanskogprovizorijuma. Prepoznajete li korenevlastite zapitanosti nad svetom kao takvim?- Kako da ne, ja sam potekao iz jedne tradicijekoja nije mala u Srbiji, i na Balkanu; iz jednereligije koja je okrenuta upravo takvom svetu. Junacimojih prvih kwiga su „bo`ji qudi“, kao kodBore Stankovi}a, i zaista ni{~i, u religijskomzna~ewu te re~i, upravo pravqeni prema izreciiz Biblije „blagosloveni da su ni{~i duhom, wihovoje carstvo nebesko“. Mislio sam da se doqudskosti mo`e sti}i samo prolaze}i kroz ispitivawesopstvene qudskosti, ako treba i krozpatwu, i kroz nesre}u, i kroz bol. To sam opisivao.U mojoj mladosti je vladala egzistencijalisti~kafilozofija. I dan – danas sam Kamijev ~italaci po{tovalac. Ona je zna~ila da pisac svogkwi`evnog junaka stavi u krajwe nemogu}e usloveda bi tek onda saznao wegov karakter, da se tek nasudbinski va`nim, egzistencijalnim pitawima pokazujeistina karaktera, istina li~nosti. Verovaosam da u literaturi vredi samo ekstremno visokoili ekstremno nisko, da sredina ne slu`i ni~emu,da je mlaka, bezvoqna i neestetska. Zato su mojijunaci takvi: ili na jednoj ili na drugoj strani.Istovremeno, u dvadeset pet kwiga koje trenutnoimam nema nijedne koja li~i na prethodnu. Ne samo{to mewam sredine, junake, gradove, nego svesnomewam jezik i postupak. Nikad ne ulazim u jednukwigu pre nego {to se dovoqno ne pripremim daona bude druk~ija od prethodne. Dvadeset petkwiga kao da je pisalo dvadeset pet pisaca a opetse prepoznaje jedno esetetsko jedinstvo. Znate,literatura mora da bude verodostojna, da joj severuje. U sopstvenom pisawu sklawam na stranuono zabavqa~ko, kozersko, isti~em ono {to smatramegzistencijalno va`nim. Isto tako, literaturamora da odgovara na izazove svog vremena. Nemo`e se kriti, mora ~initi sve da bude nezavisna,da zavisi samo od sebe, da ne slu`i ni naciji, nireligiji, ni partiji, ni bilo kojoj utopiji, ali nemo`e prevideti da se u vrlo odsudnim vremenimaneka strana mora izabrati.Ima jedan deo u va{em dnevniku gdeopisujete dolazak u Pariz. Pomiwete slavnaimena koja su `ivela u ulicama kojima svakodnevnoprolazite… Da li mislite da biva{ do`ivqaj sveta bio isti da ste, recimo,{ezdesetih godina oti{li u Pariz?- Tek sam stigav{i u Pariz, i ostav{i du`eu wemu, shvatio da je u stvari to grad koji samtra`io. Meni su ina~e bili neophodni gradovi,tek kad sam imao grad imao sam literaturu o tomgradu, li~nosti koje mogu `iveti u tom gradu. Zamalosam po`alio {to {ezdesetih godina, kad samve} bio u Beogradu, nisam nastavio prema Parizu,{to sam u to vreme `arko `eleo. U trenutku kadmi se ukazivala prilika da odem u Pariz do{ao jeuspeh mojih prvih kwiga u Beogradu, do{ao je regularanposao, regularan `ivot, mogu}nost da seradi i di{e. Zadr`ao sam se tamo gde sam smatraoda mi je mesto i gde sam dao sve {to sam mogao odsebe, imaju}i jo{ jedan problem koji mo`da drugipisci nemaju. Ja sam strastveno vezan za srpskijezik, stalno mewam na~in upotrebe tog jezika istalno ga iznova u~im, stalno u wemu tra`im novazna~ewa. Prinudno sam oti{ao u egzil i tek tamoshvatio koliko mi je neophodan. Jezik je za piscasve, ili gotovo sve, ali jezik je bezmalo sve i zasvakog ~oveka. Granica na{eg jezika je granicana{eg sveta.Kako biste objasnili va{u osetqivostna jezik, wegovu zaumnu melodiju i kumulativnazna~ewa?- Kao sam bio dete imao sam te{ku govornumanu, na ivici nemosti. Pred tim nemim, gluvimsvetom pred kojim sam se na{ao ja sam se pani~noborio za svaku re~ i za svako zna~ewe te re~i,jer da bih govorio normalno kao svi moji drugovimorao sam da znam nekoliko puta vi{e re~i, zasvaku re~ morao sam da imam neki drugi oblikkoji se lak{e izgovara. I tako sam malo – pomalootkrivao neverovatno bogatstvo jezika. Zbog togakasnije nisam hteo ni da le~im svoju govornu manu,ostavio sam je da bude takva – kakva je, to je deomene, jer bilo koja psihoanaliza mo`da bi poremetilaupravo to mesto gde se stvara jezik, kao{to je Rilke odbio da se podvrgne psihoanalizigovore}i: „Pa vi upravo dirate tamo gde se u menistvara poezija.“ S druge strane, o~igledno sam poprirodi sklon jeziku. Odrastao sam na selu, mojdeda je bio dobar pripoveda~, tada se pri~alo,moralo je da se pri~a, zime su se provodile upri~i. Svi moji sinovi dobro govore, znaju jezike,moj najmla|i sin vrlo lako u~i, mogao bi da budeizvrstan lingvista kad bi hteo. Aonda i {to vi{epi{ete vi{e se vezujete za sopstvenu materiju.Kao {to jedan slikar posle izvesnog broja godinane mo`e da `ivi bez mirisa terpentina i boja okosebe, ~ulne atmosfere koju stvara ateqe, tako nijedan pisac, ako je savestan, ako je zaista pisac,ne mo`e `iveti bez svog jezika. Veliki francuskipisac Luj Ferdinand Selin koji je revolucionisaofrancuski jezik, na stranu wegovepoliti~ke budala{tine, nikad nije sebe nazvaokwi`evnikom. On je sebe zvao radnikom u jeziku.Ja sam se mnogo puta tako ose}ao dok to nisam 29. oktobar 2010.
na{ao kod Selina. Radim na svakoj re~eniciposebno kao da je ona posebno savr{enstvo. [torekao Flober, roman je niz lepih re~enica. Nemo`ete imati dobar roman u kome pola re~enicane}e vaqati. Svaka mora da bude izvanredna. Kolikovas je to muka stajalo to je va{e sopstvenopitawe. Uostalom, ja bih se odrekao pisawa bezmuke. To je istovremeno i zadovoqstvo i muka, toje jedan sizifovski napor koji daje ogromne trenutkesamospoznaje, lucidnosti, spoznaje sveta, ineku vrstu samostalnosti, ako ho}ete – slobode.Ki{, Kova~, Bulatovi}... ~itava plejadaposleratnih pisaca odrasla je u znaku gubitkaoca. To je kod mnogih bitna tematska, pa na nekina~in i poeti~ka, odrednica, koju i u va{ojliteraturi pronalazimo. U kojoj meri vas je gubitakoca formirao i kao li~nost i pisca?- Na{li ste pravu ta~ku sli~nosti me|unama. Svi smo na razne na~ine pre`iveli taj gubitak,svi smo u neku ruku `rtve tog rata. Rat i poslertanovreme, bez obzira koliko smo imali godina,obele`ili su na{e `ivote. I ne samo na{e,recimo, cela Mediala je upravo nastala na tomapokalipti~nom ose}awu Drugog svetskog rata,koji je zamalo i bio Apokalipsa. Pre svih, mislimna Dadu \uri}a. Opet, mawe-vi{e svi smo bilideca bez o~eva i to nas je obele`ilo, pre svega,samostalno{}u, a onda i stalnom potrebom da ono{to smo izgubili nadokna|ujemo ne~im drugim.Nismo verovali u ideologije, nismo imali partiju,nismo imali naciju, mi vi{e nismo verovalini u besmrtnost du{e, na{a jedina ideologijaili religija mogla je biti literatura. Zato smotako strastveno bili vezani za literaturu,mo`da vi{e nego qudi koji su `iveli normalnim`ivotom. ^esto mi se doga|alo da gledaju}i qudero|ene posle rata koji su spremni da prave kompromisei sa onim sa ~im se ne smeju praviti, pomislimda je mo`da moj drug Bulatovi} bio u pravukad je rekao u jednom trenutku „Rat je bio boqi“.Jeste bio boqi, ali za dripce i zlo~ince, ali jerat, izme|u ostalih, imao i osobinu da svi poka`usvoje pravo lice. Rat je surova istina o qudskojprirodi i o qudskom dru{tvu.Mislite da je odsustvo oca uticalo nava{u moralnu osetqivost, neko povi{enoose}awe za pravdu i istinu?- U pravu ste, nedostatak oca zna~i tra`ewereligije, tra`ewe upori{ta u veri. Ja sam dugobio vernik, nikad nisam postao ateista. O mojimreligijskim ose}awima mogao bih da pri~amsatima. Mislim da glavni problem qudske egzistencijenije greh, nego neznawe. U toj ta~kise pribli`avam gnosticizmu, ali ni to nisamsasvim. Sama religija, kad nije izve{ta~ena,kad nije nametnuta, kad nije la`na, name}e visokemoralne uzore. Svake godine ~itam iznovajevan|eqa. Ne vidim u wima ni{ta {to bi bilonequdsko, nehumano, vidim samo jednu stalnupotrebu da se ka`e da u svetu ne treba da vladanasiqe. Upravo je ta zamena izo{trila kod nekihod nas tu potrebu za eti~kom ~istotom, za uzornim`ivotom, ako ne tu|im onda bar na{im, koliko godmo`emo, ~ak i izvesnu sklonost da `rtvujemo nekestvari da bismo sa~uvali ne{to mnogo va`nije,kako bi rekao rimski satiri~ar Juvenal, da zbog`ivqewa ne `rtvujemo razloge `ivqewa.Koje kwige su na vas uticale u dobade~a{tva i gimnazijskih dana? U „Dnevnikusamo}e“ sa nostalgijom pi{ete o tome kako vamjednom prilikom deda doneo Tolstojevog „HaxiMurata“....- U mom detiwstvu meni se ~inilo da je taj`ivot u kome se svi nalazimo neka vrsta sna, ada je pravi `ivot onaj koji sam po~eo da otkrivamu kwigama, koji je bio tako ~ist, jednostavan,logi~an, estetski savr{en. Od tog osnovnogose}awa da su kwige ono najboqe {to proizvodi~ove~anstvo, pored drugih oblika umetnosti,nikad se nisam odvojio. I danas sam strastveni~italac. Naravno da su prve moje lektire bileslu~ajne. Prvi na{ pisac koga sam se zaista dokopaobio je Bora Stankovi}, drugi Miodrag Bulatovi}koga sam imao sre}u da upoznam i da sawim budem prijateq. Prvi `ivi pisac koga samsreo bio je Mirko Kova~. On je vrlo mlad postaopisac, a ja sam bio de~ak kad sam ga sreo. Tako|e,интервјуvrlo brzo sam se vezao za Mom~ila Nastasijevi}a,zatim bio sam veliki ~italac i hrvatskih pisaca,recimo, Ranka Marinkovi}a, koga sam neobi~nocenio, Vladana Desnice, voleo sam nekolikoslovena~kih pisaca koje sam kasnije uglavnom upoznao.Imao sam sre}u da upoznam skoro sve svojevelike pisce.Za{to ste napustili studije kwi`evnosti?- Mi smo u~ili neke davno pro{le stvari naapsolutno zastareli, starinski na~in. Sve to {tosu nam predavali izgledalo je potpuno bezna~ajnoi nepotrebno. Jedino {to mi se dopadalo bila jeteorija kwi`evnosti, morali smo znati sve stilskefigure napamet, koje sam ve} znao jer sam sewima slu`io. Ve} na prvim ~asovima stilistikebio sam nezadovoqan. Uzori stila koji su namanu|eni bile su lo{e napisane re~enice takozvanihpartizanskih pisaca. U to vreme ve} sampisao pri~e, po~eo sam ~ak i da objavqujem, smatraosam da je boqe da ne izgubim jo{ tri godinena fakultetu nego da zavr{im jednu kwigu pri~a.@ive}i vrlo te{ko, uspeo da objavim oko ~etrdesetakpri~a i da napravim izbor od petnaestpri~a prema modelu „Dablinaca“ Xemsa Xojsa, zakwigu „Refuz mrtvak“. Ona je anonimno poslatana „Prosvetin“ konkurs, pala je u ruke jednom izvanrednom~itaocu, Petru Xaxi}u, i ubrzo je ceoBeograd znao za novog mladog pisca. Mislim danisam lo{e uradio {to sam zavr{io tu prvu kwiguumesto fakulteta.Prise}am se susreta sa vama i vizantologomIvanom \uri}em sredinom devedestihu U`icu, gde ste u jednom {arenolikom, lokalnomopozicionom dru{tvu poku{avali da nampredo~ite neminovnost „tre}eg puta“ kao jedinojalternativi nacionalnom }orsokaku.- Jo{ kad je po~iwao vi{epartijski`ivot u Beogradu i Srbiji po~eli smo da zastupamoteoriju tre}eg puta. Doga|ala se ~udnastvar: na vlasti je bila jedna partija koja senazivala Socijalisti~kom a bila je ekstremnonacionalisti~ka. Opozicija koja se stvarala tedevedesete godine u raznim oblicima delila jeube|ewe Slobodana Milo{evi}a, ~ak su se nekiopozicioni lideri `alili da im je Milo{evi}oteo program. Bilo su to samo dve varijante istog,dve varijante lo{eg. Trebalo je izabrati ne{todrugo. Mi smo govorili o tre}em putu: ni SlobodanMilo{evi}, ni wegova nacionalisti~kaopozicija, nego gra|anska opcija. Insistiralismo na tome da se treba dr`ati pouzdanog pojmadr`ave i da se treba dr`ati pojma srpske dr`ave.Ta dr`ava bila je Republika Srbija, znale su sewene granice, bila je najbogatija u istoriji, znalose koliko ima stanovnika i glasa~a. Taj pojam je uinterpretaciji Milo{evi}a, akademika koji su mustvorili program, opozicionih stranaka u Srbijii opozicionih stranaka Srba u Hrvatskoj i Bosnizamewen pojmom naroda, potpuno neodre|enim ipoliti~ki nejasnim. Od tada po~iwu velike nevoqe..Kada ste shvatili uzaludnost va{ih napora?- Kada smo stigli u U`ice 1995. godine to subili posledwi poku{aji da se pomenuta politikaeventualno ostvari na terenu. I Ivanu i meni jeve} bilo jasno da su stvari krenule drugim putem,da }emo danas-sutra imati tu istu lo{u opozicijuna vlasti, ili }emo imati vlast koja je samapo sebi vrlo lo{a. Jo{ pet godina je vladala tavlast, a onda je do{la lo{a opozicija koja se odtada smewuje na vlasti. Naravno, stvari su seunekoliko popravile, nema vi{e ratova, nemavi{e zadihanog, zapenu{anog nacionalizma, nemamr`we prema celom svetu, ali nevoqa je {to seu svemu kasni. Program koji je devedestih godinatrebalo da donese ulazak i Srbije i Jugoslavijeu Evropu, ovde nije ni zapo~et. Svake godine miimamo najavu kako se pribli`avamo Evropi, isvake godine vidimo koliko smo zakasnili. Sadje ta~no deset godina od ~uvenih izbora 2000.godine, koji su celom svetu izgledali kao jednafantasti~na promena, kao jedna ogromna, dubinska,su{tinska promena koja samo u Srbiji nije ostvarenado kraja. Zoran \in|i} je zaista poku{aoda povu~e shvativ{i {ta je neminovno, a neminovnoje upravo ukqu~ivawe Srbije u sistem dr`avakoje ~ine Evropu. Zato se prvo posva|ao sa politbiroomsa Dediwa i ideolozima tog politbiroa. Iosu|en je na smrt. Ko je pucao – znamo. Ko je naru~io– ne znamo, ali mo`emo da pretpostavimo. U svakomslu~aju, wegova smrt je zna~ila ne samo zaustavqawezapo~etih reformi, nego pretwu svakombudu}em reformatoru. Zato Srbija kasni. PodKo{tunicom imamo restauraciju Milo{evi}evogsistema, pod Tadi}em ne{to vrlo nedefinisano,ni levo ni desno, stalno dva koraka napred dvanazad. Mislim da bi bilo dobro da se dogode izborina kojima }e se ra{~istiti stvar, gde }e nekevelike politi~ke snage shvatiti da je najzad vremeza kona~ne reforme za ulazak u Evropu. A ulazak uEvropu nije stvar opredeqewa, nego je stvar znawa,kao kad se pola`u testovi za voza~ke ispite,pa ako ih polo`ite idete daqe, ako ne polo`itenema daqe. Ja se bojim da Srbija niu~emu jo{ nijepolo`ila te testove, da nije usvojila dobar brojzakona, a i kad ih usvoji ne primewuje ih.Za{to srpske elite u svim vremenima uglavnomkasne za evropskim?- Mala, siroma{na zemqa stvarala jesvoje elite na nekoj vrsti dr`avnih stipendijai dr`avnih privilegija. Tako stvorena elitase vrlo brzo pretvara u birokratiju i u parazitskisloj koji `ivi od te iste dr`ave koja ga jedovela. Tako je bilo u 19. veku, tako je bilo u 20.veku. To se neprekidno ponavqa, to su strukturekoje same sebe iznova proizvode. Vidite da isada na vlasti nisu najsposobniji, nego partijskinajpo`eqniji qudi. I niko se ne buni. Verujem iznam da Srbija ima boqe ekonomiste, pravnike,stru~wake za sve oblasti koji su poznati u zemqii inostranstvu, ali wih u ovakvim vladama nema.Pored skleroti~nosti dr`ave, ponovo se javilastara bolest Srbije - partokratija. Nekad je biojednopartijski sistem koji je sam birao sve svojekadrove pa mu se doga|alo da izabere i ponekogdobrog, sada imamo partije koje striktno birajusvoje qude i koje nekim ~udom uspevaju da birajuveoma lo{e.Iz generacije u generaciju, postoji nekavrsta beskrajne pri~e o boqim vremenima uSrbiji.- Neki projekti koje su imale srpske nacionalneelite napravqeni su tako da budu ve~ni.Recimo, nacionalizam. [ta to zna~i? Zna~iimamo neke nacionalne ciqeve. Oni su takosmi{qeni da su neostvarivi. Pri tom, ne samo{to su neostvarivi u jednoj, nego su neostvarivi uvi{e generacija. I tako, desetine generacija mogu`iveti od jednog istog nacionalnog projekta kojine samo {to ne}e biti ostvaren, nego ne}e biti nizavr{en. Ono {to je Srbija mogla da uradi ona jeve} uradila u vremenu dok su se stvarale dr`ave.Sada je vreme da se prione na posao i da se radidruk~ije.Zar vam se ne ~ini da i Evropa ovde postajejo{ jedna u nizu tih mu~nih mitologema?- U trenutku kad su nama bila otvorena vratada u|emo u Evropu, Evropa je bila stvarnost,ona je imala prednost nad drugim politi~kim idejamazato {to je realizovana. Evropi nisu gradilini filozofi, ni istori~ari, ni intelektualci,ni velike vojskovo|e, ni veliki politi~ari, wusu gradili birokrate. Ja sam vrlo kriti~an premaEvropi, ali isti~em wenu ogromnu prednost, onapostoji i ona je boqa od svega drugog. Ona je time{to nema centralnu vlast boqa i od SjediwenihAmeri~kih Dr`ava. Umesto da se rade}i prakti~neposlove, usvajaju}i zakone, prilago|avaju}i ekonomiju,prilago|avaju}i {kolstvo, zdravstvo,puteve, saobra}aj pribli`avamo Evropi, mi smose opet bacili u veliku utopisti~ku pri~u. Sjedne strane, pravili smo veliku nacionalnudr`avu bez jasnih granica i bez jasne strukture,a s druge strane Evropu smo pretvorili malteneu mit, umesto da shvatimo da je tu, pred vratima,da je vrlo dostupna i da ako uspe da re{i jedandeo svojih ekonomskih problema, a verovatnoho}e, izle~i}e i razne politi~ke nepogode koje jepovremeno snalaze.Zoran Jeremi}29. oktobar 2010.
Change language