POLNO PRENOS!VE INFEKCIJE - Jazas

POLNOPRENOS!VEINFEKCIJEdr Zoran Maričić

Polno prenosive infekcije ili seksualnoprenosive infekcije su bolesti koje se,ako ne uvek, onda najčešće prenoseseksualnim kontaktom.Seksualni kontakt omogućava laku šansurazličitim mikroorganizmima da pronađunovog domaćina. Ovi uzročnici bolesti mogubiti mali virusi, jedva vidljivi mikroskopomali mogu biti i veliki dovoljno da se vide golimokom.

Iako ove bolesti obično rezultuju infekcijomposle upražnjavanja oralnog, vaginalnog ilianalnog seksa, mogu se preneti i poljupcimai bliskim telesnim kontaktom.Polno prenosive infekcije spadaju međunajčešće infektivne bolesti u svetu. Ipakone su pokazale određeni stepen smirivanjaosamdesetih, pre svega zbog pojave AIDS-ai akcentovanja zdravih životnih stilova, presvega onih koji se odnose na reproduktivnozdravlje kroz safe sex ponašanje.

Relativno skoro prepoznate kao PPI su:hlamidijalne infekcije, stidne vaši, genitalnakandidijaza (iako nije nužno PPI), genitalniherpes, HIV/AIDS, Moluscum kontagiosum,negonokokni uretritis, šuga i Trihomonijaza.Bolesti koje se povremeno prenose polnimputem su: Amebijaza, Kampilobakterioza,Citomegalovirusna infekcija, Hepatitis A, B iC, salmoneloza i Šigeloza.

Obradićemo nekolikonajznačajnijihpolno prenosivih infekcija.

SIFILIS

Sifilis je polno prenosiva infekcija izazvanabakterijom Treponema pallidum.Ova bakterija ulazi u telo preko sluzokoževagine, usta, analnog otvora ili kože.Kroz nekoliko sati bakterija dospeva uregionalne limfne čvorove, a potom se širikrvlju po celom telu. Sifilis ima sposobnosti vertikalne transmisije sa majke na plodtokom njegovog razvoja u trudnoći.

Simptomi sifilisa počinju obično nedeljudo maksimalno 13 nedelja posle infekcije,najčešće 3 do 4 nedelje. Ova infekcijaobično ako nije lečena prolazi kroz 3različita stepena: primarni, sekundarnii tercijarni. U organizmu može ostatinekoliko godina i na kraju proizvesti težaoštećenja srca, mozga i ne tako retkosmrtni ishod.

Primarni stadijum se karakteriše pojavombezbolne ranice (ulceracije) koja se javljana mestu ulaska bakterije u organizam(penis, vagina, vulva, a ređe i na anusu,rektumu, usnama, jeziku, grlu, grlićumaterice, prstima). Obično je ranicapojedinačna, a ređe je više ulceracija.Počinje kao mala crvena, izdignutapovršina koja ne boli i ne krvari, aivice su joj izdignute. Limfne žlezde uneposrednoj blizini su upaljene, uvećane itakođe bezbolne.

S obzirom da ne daje bolove skoropolovina žena i trećina muškaracaignorišu ove pojave. Ova ranica običnospontano zaraste za 3 do 12 nedelja poslečega se osoba oseća potpuno zdravom.Sekundarni stadijum sifilisa običnopočinje 6 do 12 nedelja posle infekcijesa osipom po koži koji može i duže dapotraje. Oko 80% pacijenata ima ranice nasluzokoži usta, a njih 50% ima uvećanelimfne žlezde po celom telu.

Oko 10% pacijenata imaće smetnje savidom zbog otoka optičkog živca koji sejavlja zbog infekcije. Javljaju se upalezglobova i ligamenata koje bole. Mogućesu i infekcije bubrega sa pojavomproteina u mokraći, jetre sa pojavomžutice i upale mekih moždanica zbog čegaće se razviti akutni sifilistični meningitissa glavoboljama, ukočenošću vrata iponekad gluvoćom.

Na spojevima sluzokože i kože, usne, vulve,analnog otvora mogu se javiti uzdignutepovršine koje se zovu ravni kondilomi(Condylomata lata), sive boje i izuzetnoinfektivnog karaktera. Opšti simptomi ovogstadijuma su malaksalost, gubitak apetita,mučnina, umor, groznica i anemija.Latentni stadijum nailazi posle nelečenogsekundarnog stadijuma kada se infekcijasmiruje i simptomi povlače.

Tercijarni stadijum je nezarazni stadijum.Simptomi mogu biti srednje izraženi alinekada su izuzetno jaki. Benigni tercijarnisifilis je izuzetno redak danas. Pojavauvećanja tkiva različitih organa koje zovemogume polako rastu i ostavljaju izmenjenotkivo i ožiljke. Mogu se pojaviti bilo gdeu telu. Kardiovaskularni sifilis se javlja10 do 25 godina posle inicijalne infekcijesa pojavom aneurizme aorte ili aortnominsuficijencijom praćenim bolovima ugrudima, srčanom slabošću i iznenadnomsmrću.

Neurosifilis može ići sa simptomimaglavobolje, vrtoglavice, mentalne konfuzije,napadima koji mogu ličiti na epileptičnenapade, slabom koncentracijom,izmenjenim ponašanjem, teškoćama ugovoru, slabošću polovine tela, promenamaraspoloženja, depresijom, a promene nakičmenoj moždini dovode do specifičnognačina hoda i bolova tokom hoda uekstremitetima koji označavamo kao Tabesdorsalis.

Dijagnoza sifilisa se postavlja na osnovukliničkih simptoma i laboratorijskihtestova od kojih su dva najznačajnija i tosu VDRL test i RPR test. Ipak najtačniji testje test direktnog dokazivanja - Treponemeimunofluorescentnim metodom.Lečenje je penicilinskim preparatima i dajese najčešče u obliku injekcija. Penicilinomse leče svi stadijumi sifilisa, a moguće sui jednokratne šeme davanja. U slučajualergije na penicillin, lečenje se obavljadoksiciklinom.

Prognoza za primarni, sekundarni i latentnistadijum je dobra, a tercijarni stadijum zbogvelikih organskih i mentalnih oštećenjapokazuje nemogućnost povratka na stanjepre infekcije.

GONOREJA

Gonoreja je seksualno prenosivainfekcija uzrokovana bakterijomNeisseria gonorrhoae kojom seinficira uretra, grlić materice,rectum, kao i grlo i konjuktiveočiju.

Gonoreja se može raširiti celim telomposebno u kožu i zglobove, a kod žena ćeizazvati upale unutrašnjih polnih organapraćenih bolom u maloj karlici.Kod muškaraca se simtomi javljaju obično 2do 7 dana posle infekcije. Počinju kao blaganelagodnost prilikom mokrenja, a potom sepojavljuje gnoj iz uretre na glaviću penisakada se češće i bolnije mokri, a otvor uretrena glaviću je otečen i crven.

Kod žena prvi simptomi infekcije se javljaju7 do 21 dan posle infekcije. Žene čestonemaju nikakve simptome pa se infekcijakod žena otkriva preko infekcije muškogpartnera. Obično su simptomi umerenogkaraktera ali nekada mogu biti u vidu čestogI bolnog mokrenja, pojačanog sekreta izvagine i groznice. Tokom polnog odnosa uovoj fazi mogući su bolovi i nelagodnost.Muškarci koji imaju seks sa muškarcimai žene koje su imale analni seks mogukao mesto infekcije imati i rectum što je

praćeno nelagodnošću, otokom i crvenilom,prolivastim i sluzavim stolicama. Oralniseks nosi rizik od infekcije ždrela praćenklasičnim simptomima upaljenog grla.Ukoliko gonokok posredstvom inficiranihruku ili tokom porođaja sa majke kontaktompređe na oči dovodi do gonorealnogkonjuktivitisa.Vaginalne infekcije kod devojčica i mladihdevojaka uzrokovane N. gonorrheae mogupobuditi sumnju na seksualno zlostavljanjeodraslih.

Dijagnoza se postavlja identifikacijimuzročnika pod mikroskopom posmatrajućiuzorak gnoja uzet sa inficiranog mesta.Lečenje se sprovodi antibioticima i tonajčešće single dozom ceftriaksonaintramuskularno ili jednonedeljnomterapijom tetraciklinima ili single dozomazitromicina. Kod muškaraca se može iposle lečenja javiti postgonokokni uretritiskoji je uglavnom uzrokovan Chlamidijomi stoga pacijente koje lečimo od gonorejeceftriaksonom treba lečiti i od hlamidijalneinfekcije.

ŠANKROID

Šankroid, Ulcus molle ili mekišankr je polna infekcija izazvanabakterijom Haemophlus ducreyikoja daje bolne, dugotrajnegenitalne ranice ili ulceracije.

Nekada retka infekcija u zapadnom svetui severnoj polulopti pojavom HIV/AIDS-ajavlja se sve češće.Simptomi počinju 3 do 7 dana posle infekcijei javljaju se u vidu sitnih bolnih plikovana spoljnim genitalijama i oko anusa kojirupturiraju i spajaju u veće rane. Limfnežlezde se u blizini uvećavaju i spajajuformirajući apscese, gnojne kolekcije kojenađu put spolja preko kože i prazne se uspoljnu sredinu.

Dijagnostika se bazira na uzimanju uzorakagnoja i direktnom identifikacijom uzročnika.Lečenje mekog šankra postiže seantibiotskom terapijom i to ceftriaksonom ilieritromicinom tokom 7 dana.

HLAMIDIJALNEINFEKCIJE

Negonokokni uretritis kodmuškaraca, hlamidijalna upalagrlića kod žena uzrokovanesu infekcijama Chlamidiomtrachomatis, a kod muškaraca jeuzročnik sličan mikroorganizamkoji se zove Ureaplazmaurealyticum.

Obično 4 do 28 dana posle rizičnog polnogodnosa sa inficiranom osobom muškaracpočinje da oseća senzacije peckanja tokommokrenja. Obično se formira i gnojnasekrecija iz uretre koja može biti bistra ili lakozamućena. Penis i spoljašnji otvor uretre jeobično ujutru prekriven osušenim sekretom,crven je i otečen. Kod žena infekcija možebiti asimptomatska ali je nekada praćena iproblemima tokom mokrenja u vidu peckanja,bolova i češćeg mokrenja.Druga mesta infekcije kao što su rectum iliždrelo mogu pokazivati takođe svoju specifičnusimptomatologiju.

Ove infekcije se dijagnostikuju posebnimtestovima, a pokazuju i visoku udruženost sadrugim infekcijama kao što je gonoreja, naprimer. Komplikacije ovih infekcija ukoliko sene leče uopšte ili neadekvatno mogu dovestido upale gornjih delova ženskih polnih organa,jajovoda na primer, koji slepljivanjem kasnijeuzrokuju nastajanje steriliteta.Lečenje se sprovodi tetraciklinima u toku7 dana osim kod trudnica kod kojih je ovajlek kontraindikovan. Važno je, ukoliko je tomoguće lečiti oba partnera istovremeno.

TRIHOMONIJAZA

Trihomonijaza je infekcijavagine, grlića materice ili uretreuzrokovana uzročnikom koji sezove Trichomonas vaginalis.

Klinička slika se češće sreće kodžena i procena je da bar 20% žena ureproduktivnom periodu iskusi ovu bolest.Evidentni simptom je žućkasto zelenkastasekrecija iz vagine specifičnog mirisanagorele gume. Češće mokrenje je dokaz daje infekcija zahvatila i urinarni sistem.

Kod muškaraca simptoma vrlo često nema,a kada se pojave obično su poput klasičneurinarne infekcije: češćeg i bolnog uriniranjasa mogućnošću da bude inficirana i prostatei epididimis.Dijagnoza se postavlja dokazivanjemmikroorganizma sa karakterističnim bičempod mikroskopom.Leči se single dozom metronidazola(Orvagil) kod oba partnera, s tim što se kodmuškaraca ovo lečenje produžava na 7 dana.

GENITALNIHERPES

Genitalni herpes je infekcijagenitalnog regiona, kože irektuma i pridruženih površinavirusima, odnosno Herpessimplex virusom.Dva su poznata tipa herpes virusa, tip 1 i tip2. Dok tip 1 obično inficira sluzokožu usta (unarodu poznat kao groznica) tip 2 se prenosipolno i inficira anogenitalnu regiju.

Prvi simptomi se javljaju 4 do 7 danaposle primarne infekcije u vidu svraba,peckanja i bolova da bi se potom inficiranapovršina pretvorila u crvenkasto polje sakarakterističnim sitnim brojnim i bolnimvezikulama ili plikovima. Posle nekolikodana i pucanja ovih plikova oni zarastaju imogu ostaviti ožiljke.Limfne žlezde su takođe uvećane, a prisutnisu i simptomi opšte infekcije: malaksalost,groznica i bolovi u mišićima.

Kod imunokompromitovanih (HIV/AIDS)klinička slika može biti teža. Iako se bolestspontano povlači posle 3 do 12 dana nekada,doduše retko, može dovesti do težih ipo život opasnih stanja kao što je upalamoždanica – meningitis i upala mozga– encephalitis.Dijagnoza se postavlja pomoću kliničke slikei laboratorijski.Lečenje podrazumeva antivirusnu terapijuAciklovirom ali on samo skraćuje fazubolesti i olakšava kliničku sliku.

GENITALNIKONDILOMI

Genitalni kondilomi supromene u vidu karfiolastihizraštaja oko vagine, penisa irektuma uzrokovane Humanimpapiloma virusima.Kondilomi se javljaju na toplim, vlažnimpovršinama tela. Kod muškaraca se javljajuna rubu glavića i ispod kožice koja prekrivaglavić kod neobrezanih muškaraca.

Kondilomi se javljaju na toplim, vlažnimpovršinama tela. Kod muškaraca se javljajuna rubu glavića i ispod kožice koja prekrivaglavić kod neobrezanih muškaraca.Kod žena javljaju se na vulvi, na vaginalnimzidovima, grliću i koži oko spoljnih polnihorgana. Mogu se kod oba pola razviti i okoanalnog otvora.Obično se javljaju oko 1 do 6 meseci posleinfekcije i rastu vrlo brzo (naročito utrudnoći i kod imunokompromitovanih) imogu dostići velike karfiolaste formacije.Dijagnoza se postavlja upečatljivom slikomili biopsijom (uzimanje uzorka i posmatranje

pod mikroskopom).Posebne vrste HP virusa imaju malignipotencijal kao sto su HPV 16 i 18 koje kodžena dokazano izazivaju premaligne, a poslenekoliko godina i maligne promene na grlićumaterice.Njihovo lečenje svodi se na hirurške tehnikeuklanjanja skalpelom ili laserom, a možese uraditi i krioterapija. Neke hemijskesupstance su takođe od pomoći kao što su 3hlor sirćetna kiselina i fluorouracil.Promene pokazuju težnju kao hronicitetui ponovnom javljanju, dosta su uporne izahtevaju ponovne tretmane.

HEPATITIS

Hepatitisi su grupa oboljenja kojapredstavljaju zapaljenske promenetkiva jetre bilo kod porekla.Uobičajeno, virusnog su porekla i ukupnoih je 5: virusni hepatitis A, B, C, D i E.U slučaju infektivne mononukleoze ilicitomegalovirusne infekcije, takođe jemoguće zapaljensko oboljenje jetre.Toksični razlozi za nastanak hepatitisa suzloupotrebe alkohola i droga.

U osnovi, na osnovu dužine trajanja bolestidelimo ih u akutne oblike (traju kraće od 6meseci) i hronične koji traju duže i imajutrajne posledice na funkciju i tkivo jetre.Virusni hepatitis A ili kako se često zovebolest prljavih ruku prenosi se sa stoliceinficirane osobe preko usta druge osobe.Česta je kod loših higijenskih uslova,posebno u siromašnim sredinama. Sezonskise javlja najčešće u zimu posle dužegperioda inkubacije, a posle infekcije koja sejavlja leti. Ova vrsta hepatitisa se ne možesmatrati polno prenosivom bolešću.

Hepatitis B je oboljenje koje je rezultatinfekcije virusom tipa B, a prenosi seuglavnom zajedničkim korišćenjem igalaza intravensko ubrizgavanje droga kadase u cirkulaciju neinficirane osobe putemigle direktno u krv ubacuje virusna česticaporekla osobe koja je pozitivna na virustipa B. U manjem procentu infekcija semože preneti seksualnim kontaktom i toheteroseksualnim ili homoseksualnimkontaktom dva muška partnera. Osoba kojaje izvor ovog virusa ne mora biti obolelai tada ove osobe nazivamo hroničnim

kliconošama. Danas ređi putevi prenošenja,ali vredni pomena su transfuzija krvi ikrvnih derivata, dijaliza, kao i slučajniubodi zdravstvenih radnika tokom različitihintervencija. Transmisija sa majke nabebu tokom trudnoće primer je takozvanevertikalne transmisije.Iako je seksualni kontakt izuzetno redaknačin prenošenja hepatitisa C (najčešće jerezultat upotrebe nesterilnog pribora zaintravensku upotrebu droga), posledice oveinfekcije su ozbiljne te ne treba zanemaritini ovu mogućnost..

Hepatitis D je najčešće udružen sa infekcijomvirusom tipa B, a hepatitis E obično jeudružen sa infekcijom tipa A.Simptomi akutnog virusnog hepatitisanastaju najčešće iznenada i uključuju:gubitak apetita, mučninu, malaksalost,često povišenu telesnu temperaturu. Poslenekoliko dana mokraća postaje tamna,boje piva, a javlja se i klasičan znak žutice.Stolica može dobiti i potpuno belu bojukoja je rezultat smanjenja protoka žuči.Intenzivan svrab rezultat je poremećenogmetabolizma žučnih kiselina i njihovog

nakupljanja u koži. Intenzivnija žutaprebojenost kože i beonjača može ićiparalelno sa paradoksalnim poboljšanjemsimptoma bolesti.Žutica obično svoj maksimum dobija u tokuprve 2 nedelje, a povlači se u toku naredne 2do 4 nedelje.Posledice Hepatitisa A najčešće ne postojei osoba izuzetno retko prelazi u hroničnioblik. Osobe obolele od hepatitisa C u 5do 10% postaju hronično oboleli a kodhepatitisa C, hronični oblik je najčešći iiznosi 75%. Oko 20% osoba sa hepatitisom C

azviće trajno oštećenje jetre u vidu cirozejetre.Kod ove grupe oboljenja najbitnija jeprevencija infekcije i nastanka bolesti.Higijenski uslovi, upotreba kondoma,sterilnog pribora za intravensku upotrebudroga i vakcina, nažalost samo kod oblikahepatitisa B tipa.U slučaju akcidentalnog mogućeg inficiranjakoristi se hepatitis B serum globulin. Bebepo rođenju kod pozitivne majke bivajuvakcinisane, a ordinira im se i serumglobulin