Vujaklija lat

KK, k dvanaesto slovo naše ćirilice, petnaestenaše latinice (K, k); kao skraćenica: So.,Comp., Cie = kompanija; SoA. = kodeks; Cio =KOHTo; st = centimetar; kg=kilogram; km =kilometar; Ljt = kubni metar; sst = kubnicentimetar; stt = kubni milimetar; č = metričkacenta; qcm = KBafl-ratni centimetar; astr.k=Gausova kon-stanta, brojna vrednostgravitacione kon-stante Sunčevog sistema; mat.so$ = kosi-nus; ctg ili cotg=kotangens; fiz. K= kel-vin; S = kulon; hem. SA = kadmijum;K=ka-lijum; Cf= kalifornijum; Sa =kalcijum; S = karbon; St = kirijum; So =kobalt; K.g=kripton; He = ksenon; Si =kuprum; Ki = kur ča tovi j um.Kaba (arap. Kjabe) duguljasto-četvrtasta, 12m duga, 10 m široka i 15 m visoka zgrada uMeki, koju je islamski svet odvajkada smatraosvetinjom, a sam Muhamed proglasio žižomislamske vere i ciljem poklonstvenih posetavernih (hadžija); u jugoistočnom uglu zgradenalazi se uzidan sveti „crni kamen" (hadžar),koji pobožni posetioci sa najvećimpoštovanjem dodiruju i celivaju; našimuslimani obično kažu ćaba.kabadahija (tur. kabadayi) prost vojnik, grubidahija, nasilnik.kabak (rus. kabak, fr. cabaret) rakidžinica,livnica, krčma.kabala (hebr. kabbalah) jevrejske tajnoučenje, religijsko i filozofsko, čija je osnovaistočnjačke učenje o emanaciji; veštinaopštenja s duhovima; tumačenje tajanstvenihznakova; pravo klanja stoke koje rabinerdaje šahterima pošto polože ispit; trg. tajniortakluk; fig. tajno udruženje; sporazumpotajno napravljen radi postignuća nekogružnog cilja; spletka, smicalica, ogovaranje,intriga.kabaler (fr. cabaleur) spletkar, spletkaš, up.kabalist.kabalero (šp. caballero) vitez, gospodin;kavaljer.ka ba leta (ital. cabaletta) muz. naročito prijatan imilozvučan umetak u većim muzičkimdelima, u ariji ili kavatini italijanskih opera.kabalirati (fr. cabaler) spletkariti, spletkašiti,praviti spletke.kabalist (hebr. kabbalah) jevrejski mističar,učitelj i poznavalac jevrejskih tajnih učenja;trg. tajni ortak; fig. spletkaš, spletkar,smutljivac, intrigant; kabaler.kabalistika (hebr. kabbalah) tobožnje op-štenjes duhovima; tajno učenje, mañijska veština.kabalistički (fr. cabalistique) tajanstven,nerazumljiv, zagonetan, mračan; koji pripadajevrejskom predanju, koji je u vezi sajevrejskim predanjem; up. kabala.kabardinci pl. rasa čerkeskih konja iz oblastiKabarde, na severnoj strani Kavkaza.kabardisati (tur. kabarmak) oteći, oticati, nadutise, nabubriti.kabare (fr. cabaret, arap. hamarat) krčma;elegantna gostionica u kojoj se daju iartističke produkcije (kabaret); stočić,služavnik za čašice i šoljice; lepeza-stačinija za kompot.kabaret (fr. cabaret, nem. Kabareti), v. podkabare.kabast (tur. kaba) krupan, debeo, glomazan.kabestan (fr. cabestan) lom. vitao, čekrk, koturna koji se namotava uže.kabildo (nm. cabildo, lat. capitulum) mesto gdekaluñeri drže skupštinu, kaptol; opštinskasudnica; većnica, senat u juž-noameričkimrepublikama.Kabili (arap.) pl. ime mnogobrojnih plemenaseverne Afrike, Berberi.kabil (arap., pere.) bračni ugovor kod Turaka iPersijanaca, koji se sklapa za odreñenovreme; izdržavanje koje pripada udo-vicamaturskih paša.kabina (fr. cabine, eng. cabin) sobica nabrodu, avionu, sobica u javnom kupatilu;sobica ili kućica za telefon.kabine separe (fr. cabinet separe) naročitasoba, zasebna soba.kabinet (fr. cabinet) mala soba, sporednasobica; u vladarskim dvorovima: soba zastanovanje i soba za poverljiva savetovanjai rad; kancelarija; vlada, tj. članoviministarskog saveta; osoblje kancelarijeministra, predsednika parlamenta i sl.; zbirkaučila (u školama); soba u kojoj su izloženeretkosti, naročito umetnič-

kabir 381ki predmeti; orman sa fiokama; nužnik;kabinetsko pitanje pitanje od čijeg rešenjazavisi opstanak jednog kabineta (vlade);kabinetski rat rat koji se vodi iz dinastičkihrazloga; kabinetsko pismo pismo jednogsuverena bez premapotpisa ministrovog;kabinetsko vino skupoceno vino.kabir (arap.) voña putnika kroz pustinju.ka bl (fr. cable, eng. cable, nlat. caplum, lat.sarege hvatati, uhvatiti) debelo uže, pa-lamarod kudel>e ili tanke žice za vezivanje laña,visećih mostova itd.; uže od bakarne žice,izolovano gumom i gutaper-kom, zaštićenospolja metalom, služi kao provodnikelektrične struje kod podzemnih ipodmorskih telegrafa, telefona i DRkablirati(fr. cabler) telefonirati ili telegrafiratipodzemnom ili podmor-skom žicom; sukati,upredati uže, praviti kablove, palamare.kablogram (fr. cable, grč. gramma slovo)depeša poslata podzemnom ili podmor-skomžicom (kablom).kabotaža (fr. cabotage) plovidba kraj obale;primorska (ili: obalska) trgovina, tj. trgovinaobalama jedne zemlje, od jednog pristaništado drugog.kaboten (fr. cabotin) putujući glumac; rñavglumac; komedijaš; čovek koji se ponaša kaoglumac.kabotinirati (fr. cabotiner) živeti životomputujućeg glumca; rñavo glumiti; ponašati sekao glumac.kabotirati (fr. caboter, um. cabo rt) „ploviti odrta do rta", tj. duž; obale, baviti se obalskomtrgovinom.kabotje (fr. cabotier) mali brod koji plovi dužobale (kabotjera); takoñe: sprovodnik brodovakroz opasna mesta.kabotjera (fr. cabotiere) v. kabotje.kabošon (fr. cabochon) dragi kamen nebru-šen,ili brušen samo prema svom prirodnomobliku, naročito rubin; bakreni klinacpozlaćen ili bronziran, sa ukraše-nomglavom, koji se upotrebljava za nameštaj.kabriolet (fr. cabriolet) lake dvokolice sakožnim košem i sa jednim konjem; vrstaotvorenog automobila sa dva do četirisedišta; vrsta ženskog šešira; vrsta malenaslonjače.nabuja (šp. cabuya) vrsta južnoameričkekonoplje.kabuki japanske narodno pozorište (od početkaHUP v.); prikazuje istorijske, ro-mantične iljubavne drame uz muzičku pratnju i igru;ženske uloge igraju muškarci.kabuliti (arap. qabul, tur. kabul) primiti,dopustiti, dozvoliti, odobriti.kavaža (fr. sa vage) trg. smeštaj robe u podrum;kirija za podrum; plata radnicima koji vršesmeštanje robe.kavaz (tur. kavas) lični momak ili počasnistražar stranih diplomatskih predstavnika uTurskoj i viših državnih činovnika uopšte;stražar, policajac.kaval (tur. kaval) l. vrsta frule, svirale; 2. vrstakratke starinske puške.kavalerija v. kavaljerija.kavaleta (ital. cavalletta) muz. -v. kabaleta.kavaleto (ital. cavalletto „konjic") drveni konjza vežbanje u skakanju na konja i prekokonja (up. voltigiranje); drveni magarac zabatinjanje; slikarske nogare, štafelaj.kavalir v. kavalir.kavalkada (fr. sa val čañe) svečan sprovod nakonjima; sjajna povorka ili grupa konjanika;šetnja na konjima.kavalke (fr. cavalquet) voj. marš konjice; trubiosviranje pri ulasku konjice u neku varoš.kavaljer (fr. cavalier, ital. cavaliere) konjanik,jahač; pratilac, udvarač neke dame; čovekuslužan i izdašan (naročito u novcu), otmenčovek, fin gospodin; vitez, plemić; konj (ušahu); hartija velikog formata; hartija zapisma malog formata; fort. prednji, istaknutideo nekog utvrñenja.kavaljerija (ital. cavalleria, fr. cavalerie) voj.konjica; u taroku: četiri slike u istoj boji jednaza drugom.kavaljerist(a) (ital. cavaliere) voj. konjanik.kavaljeros (šp. caballeros) vrsta španske vune.kavaljerski (fr. cavalierement) pril. viteški;ljubazno, uslužno, predusretljivo; fino,gospodstvene; otvoreno, neusiljeno, slobodno.kavana (tur. kahvehane) mesto, radnja u kojojse kuva kafa, kafana.kavata (ital. sa vata, cavare) 1. čuz. mala, laka ijednostavna pesma (za razliku od raskošneoperske arije); trg. iznos menice prema kursu;prodaja meničnog pisma za gotov novac.kavata (lat. cavus šupalj) 2. svod; grañ, temeljina svod jedne crkve.kavatina (ital. cavatina) muz. kratak ijednostavan muzički komad za pevanje bezikakvih ukrasa i bez uobičajenih ponavljanjakod arije; up. kavata 1.kavacija (lat. cavatio pravljenje nečegašupljim) grañ. kopanje podruma.kavga (pere. gawga, tur. kavga, gavga) prepirka,svaña; bitka.kavgadžija (pers.-tur.) onaj koji izaziva svañu,prepirku, svañalica.kave (lat. cave) čuvaj se!kaveat (lat. cavere, caveat) „neka se čuva,neka se pripazi"; prav. opomena; sudskiprigovor.kavez (pere. qafes, tur. kafes) krletka; rešetkena prozorima starinskih kuća; ka-fez.

kaverna 382 kadmij(um)kaverna (lat. caverna) šupljina, otvor, duplja;pećina, špilja; podrum; med. šupljina uplućima, koja je nastala usled raspadanjatkiva, naročito kod tuberkuloze, a ponekad iusled apscesa i gangrene.kavernozan (lat. cavernosus) pun pećina, punduplji; šupljikav, šupljikast, spužvast;kavernozna respiracija med. šupljinskodisanje.kavedžija (tur. kahveci) sopstvenik kafane; onajkoji kuva kafu; onaj koji voli da pije kafu.kaveta (fr. cavette) fort. mali utvrñeni op-kopizmeñu dva veća.kavijar (tat., fr. caviar, ital. caviale, tur.hayvar) usoljena ikra od jesetre, morune idrugih riba, naročito iz Volge i Kaspij-skogjezera; hajvar.kavilacija (lat. cavillatio) zadirkivanje,peckanje, podsmevanje; pravljenje sofiza-ma,govorenje u sofizmima.kavirati (lat. cavere) čuvati se; jamčiti; primačevanju; izbegavati protivnikov udaracodbijanjem njegovog mača udarcem odozdo iizmicanjem tela; trg. naplatiti (menicu).kavitacija (lat. cavitas gen. cavitatis) nastajanjemehura ili vakuuma u tečnosti koja sevrtložno kreće.kavitet (lat. cavus pgupalj, nlat. cavitas)šupljina, duplja, naročito u čovečjem telu(glavi, grudna i trbušna duplja).kavkaski koji pripada Kavkazu, koji potiče odplanine Kavkaza; kavkaska rasa bela iliindoatlantska rasa, kojoj pripadaju stanovniciEvrope (sem Mañara, Turaka, Samojeda,Laplanćana i Finaca), Prednje Azije, Indije iSev. Amerike.kavurma (tur. kavurma) l. vrsta jela odiznutrice i drugih dodataka; 2. vrsta čorbeod iznutrice; 3. ovčije ili svinjsko meso ukomadićima isprženo i konzervi-ranozalivenom mašću.kagular (fr. cagoule) pripadnik tajne poluvojničkefašističke organizacije u Francuskoju vreme od 1932. do 1940. god.kadaver (lat. cadaver) lešina, mrtvac, mrtvotelo, strvina, mrcina.kadaverin (lat. cadaver lešina) hem. otrovnoorgansko hemijsko jedinjenje iz grupe ami-nakoje se stvara razgrañivanjem belančevina,pri raspadanju mrtve životinjske materije(npr. leševa).kadaverozan (lat. cadaverosus) mrtvački, lešinski,strvinast.kadaif (tur. kadayif) vrsta slatkog jela,spravljenog od brašna, jaja, masla išećera.kadar (fr. cadre, lat. quadrum četvorougao) 1.voj. skupina (kor) oficira i podoficira u jednojvojnoj jedinici; stalni kadar mirnodopskavojna sila jedne države, vojnici koji su naodsluženju svog zakonom propisanog roka;adi. službeništvo, činovništvo, svi službenici(ili: činov-nici) jednog nadleštva; stručni kadrovi stručniljudi za pojedine delatnosti u društvenom idržavnom životu.kadar (arap. qadir, tur. kadir) 2. pr. koji je ustanju da nešto uradi, moćan, sposoban zanešto.kadariti (arap.) „sudbinaši", protivniciortodoksnog shvatanja sudbine i fatali-zma uislamu, a pristalice slobode ljudske volje.kadeliti (arap.) v. kadri.kadentan (lat. cadens, cadere padati, pasti) kojipada, koji je u padu, koji tone, koji se spušta.kadsnte (ital. mese cadente) trg. protekli, prošlimesec.kadenca (ital. cadenza, nlat. cadentia) odmor naposlednjem, naglašenom slogu (stiha,rečenice); ritam; kretanje po taktu; muz.završni ton, spuštanje glasa na završetku(pesme); svršetak jednog reda akorada; uplesu: takt.kadencirati (fr. cadencer) pravilno i lepoudesiti, odmeriti po taktu, npr. korake priplesu.kadet (fr. cadet, lat. caput) učenik, pitomacvojne akademije, oficirski pripravnik; mlañisin, sin mezimac, naročito u plemićkimporodicama, koji se sprema za vojnu vežbu;član mlade ekipe nekog sportskog kluba.kadeta (fr. cadette) kamena ploča (za kaldrmisanje,popločavanje); kratak bilijarski tak.kadeti pl. članovi stranke „konstitucio-nalnihdemokrata" (po čemu je napravljen i naziv:k. d.) u bivšoj Rusiji, koji su imali uprogramu: ustavne slobode, versku trpeljivost,slobodu štampe, ravnopravnost Jevreja iagrarnu reformu; voña stranke bio je PavleMiljukov.kadi (fr. cadis, eng. caddis) trg. fina naboranavunena tkanina.kadija (tur. kadi) sudija, niži sudija, mi-rovnisudija kod Turaka i drugih muhame-danskihnaroda.kadiluk (tur. kadihk) zvanje sudije; oblast,delokrug jednog sudije.padine (tur. kadin) pl. žene sultanove (sedam nabroju), koje su birane izmeñu haremskihrobinja, po rangu su stojale izmeñu kasekisultanei odalisaka.kadifa (tur. kadife) svilena tkanina koja s jednestrane (s lica) ima nisko sasečene dlake, a sdruge strane je potpuno glatka, svileni somot.kadiš (hebr. kaddisch) molitva za mrtve kodJevreja.kadmij(um) (grč. kadmla kalamina) hem.element, atomska masa 112, 40, redni broj 48,znak Cd, cinku sličan metal, plavkasto-belogsjaja, upotrebljava se u zubarskoj tehnici, kaomaterijal za elektrode itd.; spojen sasumporom daje lepu žutu slikarsku boju.

kadmiologiJa 383 kazuistikakadmiologija (grč. kadmia kalamina, logia)nauka o kobaltu; nauka o upotrebi kobal-ta.kadet (hebr. kadosch) v. kadiš.kadran (fr. cadran) brojčanik, brojnik, cifarnik,ploča sa brojkama (ciframa) načasovniku; sunčanik, sunčani sat; astr. spravaza merenje Sunčeve visine.kadri (arap. kadri, kadarijat) pl. „oni koji suBogom odreñeni da budu moćni", članovijedne strogo religiozne muhamedanske sekte;kadeliti.kadril (fr. quadrille) 1. četvorka, poznatifrancuski ples sa četiri para igrača; 2.viteška igra koju izvode četiri odredakonjanika; 3. jedna igra karata učetvoro (kodl'ombra).kadrirati (fr. cadre) raščlanjavati radnju (filma,televizijskog programa) na pojedine delove.kadrovac voj. onaj koji služi obavezni vojni roku stalnom kadru.kadrovik 1. službenik koji vodi brigu okadrovskom, personalnom sastavupreduzeća, ustanove i sl., personalki referent.2. aktivni oficir ili vojnik (koji pripadastalnom kadru).kadukan (lat. caducus) l. bezvredan, trošan; 2.oronuo, nemoćan.kaduna (tur. kadin, hatun) gospoña, uglednažena, dama, kneginja; dobra domaćica.kaducej (lat. caduceus) kit. štap antičkog bogatrgovine Merkura, sa dva krila na vrhu iobavijen dvema zmijama; takav štap kaoglasnička palica i simbol trgovine.kaduceus v. kaducej.kaducirati (lat. caducus sklon padu; pao)proglasiti propalim, učiniti ne-važećim;kaducirano imanje prav. imanje beznaslednika koje, zbog toga, ima da postanedržavna svojina.kaducitet (nlat. caducitas) sklonost padu,trošnost, dotrajalost; nevaženje; fig.prolaznost.kaza (tur. kaza) ist. administrativno-uprav-najedinica u nekadašnjoj Turskoj, sastavni deosandžaka, kadiluk, srez.kazaz (arap. qazz svila, tur. kazzaz) svilar, ,zanatlija koji izrañuje svilene i pamučnepredmete i ukrase.kazak (fr. casaque) kabanica, ogrtač; džokejskikaputić; duga ženska bluza.kazaken (fr. casaquin) vrsta gornjeg kaputa;vrsta ženske gornje hal>ine.kazamat (lat. časa madida vlažna koliba, fr.casemate, ital. casamatta) voj. podzemnoodeljenje na svodove u tvrñavi koje je sigurnood puščanih zrna; na ratnim brodovima:oklopljena prostorija za smeštaj topova imunicije; podzemni magazin; fig. podzemnizatvor, tamnica, hapsana.kazan (pere., tur. kazan, Kazgan) kotao, velikilonac; janičarski puk.kazačok (rus. kazačok) vrlo živa ukrajin-skanarodna igra u dvočetvrtinskom taktu:počinje lagano, zatim postaje sve brža, a nakraju igrač pravi temperamentne skokove ičučnjeve na jednoj nozi.kazba (arap. kasba) grad, tvrñava; stambenačetvrt u gradovima severne Afrike okovladareva dvorca; sam taj dvorac.kazeaza hem. ferment koji razlaže belančevinukazein u prostije jedinjenja.kazein (lat. caseus sir) hem. vrsta belančevi-nekoja se nalazi u mleku i koja se prisasiravanju, pod uticajem kiseline, izdvaja.kazimir (sskr. kacmira, fr. casimir, cachmir,eng. cassemere) laka, tanka, naborana vunenatkanina, vrsta polučoje; fina i mekatkanina od kostreti kašmirske koze; up.kašmir.kaznio (ital. časa, casino), „kućica", letnjikovac,vila; nekada kockarnica u Firenci ukojoj su se skupljali plemići (otuda isti nazivi za većinu današnjih kockarnica);zatvoreno, uže društvo i kuća u kojoj setakvo društvo sastaje, društveni dom, klub iklupske prostorije; gostionica u kojoj sehrane oficiri, fabrički činovnici i dr.; igraučetvoro ili utroje sa francuskim kartama;ka-sina.kazu (lat. casus slučaj, času) slučajno,slučajem; in kazu (lat. in času) prav. uslučaju itd.; in prezenti kazu (lat. inpraesenti času) u sadašnjem slučaju, u datomslučaju.ka zu a lan (lat. casualis, fr. casuel) slučajan,koji zavisi od slučaja, neizvestan; spore-dan,neredovan.kazualizam (lat. casus slučaj) fil. učenje oslučajnosti, tj. shvatanje da sve u svetupostaje i biva slučajno.kazualije (lat. casualia) pl. slučajnosti; slučajnepojave; neredovni (ili: sporedni,nepredviñeni, slučajni) prihodi ili ras-hodi.kazualist(a) (lat. casus) fil. pristalica (ili:propovednik) kazualizma.kazualitet (nlat. casualitas) slučajnost.kazuar (mal. cassuwari, suwari) zool. vrstavelike australijske i istočnoindijske ptice,slične noju.kazuarina bog. zimzelena biljka Casuarina izfam. Casuarinaceae koja ima pršljenastorazgranato stablo s ljuskastim listićima; gajise kao ukrasna biljka.kazuizam (lat. casus slučaj) fil. v. kazualizam.kazuist(a) (lat. casus slučaj, fr. casuiste)veštak u rešavanju raznih, naročito spornihpitanja savesti; poznavalac teških izamršenih pravnih slučajeva; up. kazuistika.kazuistika (lat. casus slučaj, fr.sazi!8^ie) fil.učenje o sukobima izmeñu raznih dužnosti,naročito izmeñu različitih ten-dencija,interesa i sl.; veština reša-

kazuk 384valja raznih pitanja savesti; mudro iumešao raspravljanje i snalaženje u teškimpraznim pitanjima; uopšte: veštinapronalaženja pomirljivog, srednjeg puta; fig.lukavost, dovitljivost, doskočlji-vost.kazuk (tur. kaak) debeo kolac na rečnojobali za vezivanje laña i čamaca.kazula (lat. casula) obredna haljina katoličkihsveštenika, bez rukava, razrezana sa strane,u kojoj se služi misa.kazus (lat. casus) slučaj, dogañaj; gram. padež(u promeni imenica, zamenica, prideva ibrojeva).kazus beli (lat. casus belli) povod ratu, uzrokratu, razlog zbog koga se objavljuje ili vodirat.kazus mikstus (lat. casus mixtus) prav. mešo-vitslučaj, tj. slučaj u kome ima krivice i doonoga lica kome se dogodio.kazus oblikvus (lat. casus obliquus) gram.kosi, zavisni padež u lat. jeziku (genitiv,dativ, akuzativ i ablativ); per kazumoblikvum (lat. reg casum obliquum) fig.kosim putem, zaobilazno.kazus rektus (lat. casus rectus) gram. nezavi-snipadež (nominativ i vokativ).kazus federis (lat. casus foederis) prav. slučajkada jedan savez stupa na snagu, tj. kadtreba da doñe do izražaja.kaid (arap.) voñ, poglavica; arapski poglavar uMaroku, Alžiru i Tunisu.nail (arap. qa'il, tur. kail) naklonjen, odan,zaljubljen; spreman, voljan, sporazuman.kaim (arap., tur. kaime) turski papirni novac;čuvar u mošejama.Kain (hebr. Kajin) mit. stariji sin Adama i Eve (IMoje., 4), ubica svog brata Avelja, koga jeBog zbog toga žigosao (Kainov žig).kainit (grč. kain6s nov) mineral, dvojka sokalijumhlorida i magnezijumsulfata sa trimolekula vode; upotrebljava se kao veštačkeñubrivo.kainka-koren farm. koren meksičke i antil-skebiljke (nlat. chiococca racemosa) iz porodicebroćeva (rubijacea), koji se upotrebljava kaolek protiv ujeda zmije i vodene bolesti.kaiten (jap.: put u nebo) tzv. živi torpedo,japanske oružje slično kamikazama; dobrovoljac-samoubicaupravlja torpedompomoću periskopa u pravcu neprijateljskogbroda; upotrebljavan u drugom svetskom ratuod 1944. god.kaiš (tur. kayis) remen; kožni opasač.kaišar (tur. kayis) podvaladžija; zelenaš, lihvar.kaja (fr. cahier) sveska (hartije); muz. notnasveska; trg. sveska za pribeleške; kajda. kajak(tur. kayik) čamac, čun, barka; laka turskalaña sa 1—7 pari vesala.kajakaš sp. onaj koji se bavi veslačkimsportom u kajacima.kajakaštvo sp. vrsta veslačkog sporta, veslanjeu kajacima i kanuima.kajak-čamac sp. veoma spretan čamac,poreklom sa Grenlanda, služi za vožnju pobrdskim rekama, preko slapova i brzaka,gradi se od gume ili neprobojnog platna, nosijednoga a najviše dva veslača, tera se naročitoudešenim dvostrukim veslom, može se lakosložiti i nositi na leñima.kajalit (tur. kaja cement, grč. Hthos kamen)veštačka kamena masa od magnezija-cementa,upotrebljava se za izradu stonihkamenih ploča i dr.kajarsuz (gur.) konj koji nije kajaren, tj.nepotkovan konj.kajao (tur. kayasa) kožna uzica, remen.kajgana (tur. kaygana) jelo od izmućenihprženih jaja.kajda (fr. cahier) v. kaja.ka jen (fr. saueppe) najbolja boja u vistu; trg.vrsta polusvilene letnje tkanine sa prugama.kajzer (nlat. Kaiser, lat. Caesar) car, uobičajennaziv za bivšeg nemačkog cara Vilhelma P.kajzerbart (nem. Kaiserbart) brada duž obraza;up. bakenbart.kajzerizam (nem. Kaiser car) sistem unutarnje(što bolje naoružanje i jaka vojnaorganizacije) a poglavito spoljne imperijalističke(„Drang nach Osten") politike kojije naročito bio zaveo nemački kajzer VilhelmII.kajzerica (nem. Kaiser car) „carska zemička",vrsta malog okruglog peciva.kazeršiit (nem. Kaiserschnitt „carski rez") med.v. sekcio cezarea.kajita (hol. kajuit, šv. kajuta) mor. soba zastanovanje na lañi.kajmak (tur. kaymak) „ono što stoji", skorup,fig. ono što je najbolje, probrano, srž nečega.kajmakam tur. kaymakam) zastupnik; uTurskoj: okružni načelnik, pomoćnik velikogvezira; takoñe: zastupnik jednog ta-tarskogkneza.kajmaka (ind.) vrsta finog indijskog platna.Kajmakčalan (tur. kaymakcali probrana šikara,grmlje i trnje) najviši vrh na planini Nice uMakedoniji.kajnauba-vosak prirodni vosak, dobiva se, uobliku ljuspica, sa lišća brazilijanske voštanepalme (Copernicia cerifera); upotrebljava seza izradu raznih maziva.kajsija (tur. kaysi) marelica, Prunus armeniaca.kajuta v. kajita.kakadu (mal. kakatua) zool. vrsta belihpapagaja sa uspravnom ćubom, živi uAustraliji i na indijskim ostrvima.kakalekseterije (grč. kakos rñav, alexobranim) med. sredstva i lekovi koji služe zapoboljšanje i jačanje telesnih sokova.kakao (meke. Kakauati, nlat. theobroma cacao)vot. drvo koje raste u tropskoj Americi izapadnoj Indiji, sa plodom sličnim kra-

kakaovac 385 kakofoničanstavcu, u kome ima mnogo semena, veličinezrna pasulja; od semena se prženjem spravljakakao-prah, čokolada, mast i kakao--buter,od koga se prave razne vrste poma-da, ceratii fini sapuni.kakaovac (Theobroma cacao) drvo tropskeAmerike, visoko do 8 t; gaji se i u zapad-nojAfrici i na Cejlonu zbog hranljivih semenki,iz kojih se dobiva kakao.kakemono ,(jap.: ono što se veša) slika uobliku svitka od svile ili papira u umetnostiazijskih naroda, naročito u Japanu; čuva sesavijena i veša samo u odreñenim prilikama;up. makimono.kakesteza (grč. kakćs rñav, zao, loš, aisthesisosećanje) med. bolesno i nelagodno osećanje.kaki (pere. khaki) tkanine zemljane boje odkoje se prave tropske uniforme.kakistokratija (grč. kakos rñav, kakistosnajgori, krateo vladam) vladavina najgo-rih.kaklofon (grč. kachlozo šumeti, klokotati,phone) starogrčka pozorišna sprava zapojačavanje glasa.kako- (grč. kakos loš) predmetak u složenicamasa značenjem: rñav, nepravilan,pogrešan.kakogalaktija (grč. kakos, gala mleko) med.rñavost mleka, rñav sastav mleka.kakogamija (grč. kakos, gamćo ženim se,udajem se) rñav brak, rñava (ili: nezakonita)ženidba (ili: udaja).kakografija (grč. kakographia) ružno pisanje,rñavo pisanje, naročito ono što nije uskladu sa pravopisom.kakodemon (grč. kako-daimon) zao demon, zaoduh; fig. siromašak, ubogi ñavo.kakodemonija (grč. kakodaimonfa) ludilo,besnilo, nesreća, nevolja, ubogost.kakodil (grč. kakos) hem. bezbojna, ružnamirisa i otrovna tečnost, na vazduhu gori,radikal koji se sastoji iz ugljenika, vodonika iarsenika, čiji su oksidi al-karzin ili kakodiloksid,i alkargenilk kakodilna kiselina.kakodoksija (grč. kakodoxia) rñavomišljenje, zao glas.kakoet (grč. kakoethes rñavog pomišljenja nasrcu, rñavog karaktera) med. neizlečivabolest, npr. rak; fig. neiskorenjiva navika,neodoljiva strast, naročito za pi-sanjem (pojednom izrazu Juvenalovom).kakoza (grč. kakosis) med. pogoršanje, rñavo(ili: bolesno) telesne stanje.kakozelija (grč. kakozeUa) naopako povoñenjeza kim, glupo podražavanje; podražavanjerñavih stvari.kakozelon (grč. kakos, zelćo revnujem, podražavam)neukusnost u podražavanju rñavihuzora.kakozelos (grč. kakos, zelos revnost, nagon,težnja) nespretan (ili: zlosrećan) podražavalac.kakozmija (grč. kakos, osme miris) ružan (ili:rñav, neprijatan, otužan, nezdrav) miris.kakoknemos (grč. kakos, kneme golenjača,gnjat, list) anat. čovek tankih, slabih listova(zadnjeg, mesnatog dela gnjata).kakokratija (grč. kakos, kratia vlada,upravljanje) rñavo, nezakonito vladanje iliupravljanje.kakologija (grč. kakologfa) zao govor,ruženje, potvora; gram. pogrešan govor, rñavgovor.kakometar (grč. kakćs, metron) fiz. instru-mentza merenje pokvarenosti vazduha; up.eudiometar.kakomorfija (grč. kakćs, morphe oblik)nakaznost organskih delova tela.kakomorfoza (grč. kakos, morphosis uobličenje,oblik) v. kakomorfija.kakonihija (grč. kakos, onix nokat, gei.cnixos) med. rñav sastav (ili: bolest) noktiju.kakopatija (grč. kako-pathta) nevolja, muka,zlovolja, rñavo raspoloženje, nepovoljnozdravstveno osećanje.kakopragija (grč. kako-pragfa nezgoda,nesreća) med. slabost utrobe, poremećaj udelatnosti organa za varenje.kakorahitis (grč. kakćs, rachis rtenjača,kičma) med. pokvarenost (ili: iskrivlje-nost)hrpta (kičme).kakosinteton (grč. kakćs, syntheton složene,složenica) gram. pogrešno, nepravilnosastavljena reč.kakositija (grč. kakć-sitos) med. odvratnostprema jelima, gadljivost na jela.kakospermazija (grč. kakos, sperma seme) med.rñav sastav semena.kakosplanhnija (grč. kakos, splanchnon utroba)med. poremećenost utrobe i, kao posledicatog, rñavo varenje.kakostomahus (grč. kakćs, stćmachos želudac)med. čovek slaba želuca.kakostomija (grč. kakćs, stćma usta) rñavizgovor, nepravilan izgovor.kakosfiksija (grč. kakosphyxia) med. neurednobilo, nepravilan puls.kakotimija (grč. kakothymfa) med.neraspoloženje, zlovol>a, utučenost; ludilo sapojačanom besnoćom.kakotrihija (grč. kakćs, thrix, trichćs vlas,dlaka, kosa) med. retkoća kose, bolesnostanje kose.kakotrofija (grč. kakćs, tropheta ishrana,hranjenje) med. rñavo (ili: nedovoljno)hranjenje (dece).kakofil (grč. kakćs, philos) prijatelj zla, čovekodan zlu, zao čovek.kakofonija (grč. kakćs, phoneo zvučim) neskladnostzvukova, disharmonija; gram. rñavizgovor, neblagoglasnost; supr. eufonija.kakofoničan (grč. kakćs, phoneo zvučim)neskladan, neblagoglasan.25 Leksikon

kakofrazija 386 Kalevalakakofrazija (grč. kakos, phrazem govoriti,kazivati) med. mucanje, rñavo govorenje,teško govorenje.kakohilija (grč. kakos, chylos sok) med. rñavsastav (ili: pokvarenost) mlečnog i hranljivogsoka uopšte.kakohimija (grč. kakos, chemeia hemija) medrñavo rastvaranje hrane u želucu, stvaranjenezdravih sokova, slabo varenje hrane, rñavaprobava hrane; pr. kakohimičan.kakoholija (grč. kakos, chole žuč) med. bolestžuči, pokvarenost žuči.kakoholičan (grč. kakos, chole žuč) med.bolestan od žuči; koji je došao kao posledicaoboljenja žuči.kakohreja (grč. kakćs, chroia boja kože) med.rñav izgled, bolesna boja kože.kaktus (grč. kaktos) vot. južnoamerička zelena imesnata bodljikava biljka.kakuminalni suglasnici (lat. cacumen vrh) lingv.suglasnici koji nastaju udarom vrha jezika onepce.kala-azar (ind.) med. crna groznica (bolestporeklom iz Indije, u Evropi retka; simptomi:tamne mrlje po celom telu, vrlo visokatemperatura, povećane slezina i jetra i dr.).kalabaluk (tur. kalabahk) množina, gomila;velika i glomazna pratnja; mnoge alipotrebne stvari.kalabrezac (lat. Calaber kalabrijski) šešir saširokim obodom kakav su nosili stanovniciKalabrije, oblasti u južnoj Italiji, znakrepublikanstva.kalabrijas (po Kalabriji, pokrajini na juguItalije) vrsta kartaške igre.kalada (fr. calade, ital. calare) sp. obronak,padina na konjskim trkalištima.kalaj (arap. kali) hen. element, atomska masa118,69, redni broj 50, znak Sn, sjajnosrebrnastmetal; u prirodi se najčešće javlja uobliku oksida; upotrebljava se za izraduraznih legura za prevlačenje gvozdenoglima kutija za konzerve.kalam (grč. kalamos) v. kalem.kalamajka (rus.) živa narodna igra prikarpatskihUkrajinaca u 2/4 takta(nazvana po gradu Kolomiji).kalamank (eng. calamanco, fr. calmande)vrsta prugaste vunene tkanine, najpreizrañivane u Brabantu, sa sjajnim licem;kalmank.kalambur (fr. calembour) dosetka, igra reči kojase sastoji u upotrebi reči sa dvostrukimznačenjem, npr. „Tu nek plijen vranom vranustoji" (Ivan Mažuranić); kalan-bur.kalamburist (fr. calembour) onaj koji ugovoru ili pisanju upotrebljava kalambu-re;veseljak, šaljivčina.kalamistrum (lat. calamistrum) gvožñe zapravljenje kovrčica u kosi; ret. preteranakitnjastost u govoru i načinu izražavanja.kalamitet (lat. calamitas) beda, nevolja, nesreća;šteta, gubitak, propast; poraz; ka-lamitetinesrećni slučajevi.kalamoč (lat. calamus, grč. kalamos, ital.calamo trska) ribarska sprava, štap za kojije vezana jedna ili više udica.kalamus (lat. calamus, grč. kalamos) trska;pero za pisanje od trske; lapsus kalami (lat.lapsus calami) pogreška (ili: omaška) pripisanju; up. kalem.kalanbur (fr. calembour) v. kalambur.kalander (fr. calandre, lat. cylindrus) mašinaza roljanje, roljača sa valjcima koji stojejedan nad drugim; služi za satini-ranje, tj. zadavanje veće tvrdoće, sjaja i glatkostitkaninama, hartiji, koži i dr,kalando (ital. calando) muz. popuštajući u jačinitona i u tempu, tj. u isto vreme i slabije isporije.kalandrirati (fr. calandrer) roljati, puštatitkanine, hartiju, kožu i dr. kroz kalandermašinuda bi im se na taj način dala većatvrdoća, sjajnost i glatkost.kalanka (ital. calanca, fr. calencar) vrstaistočnoindijskih pamučnih tkanina sa šarama,mustrama.kalauz (tur. kilavuz) putovoña, pratilac; ključkoji otvara svaku bravu.kalafatirati v. kalfatirati.kalaš (pere. qalas) rasipnik, raspikuća; lopov,nevaljalac, bitanga; kalaštura.kalaštura (pere.) raskalašna žena.kalvados (fr. calvados) vrsta rakije od jabuka.Kalvarija (lat. calva lubanja, calvarialubanja) „breg lubanja", gubilište koje jenekada bilo izvan Jerusalima, a sada je na tommestu crkva Svetog groba = biblijskaGolgota; u katoličkim zemljama: breg saraspećem, često veštački napravljen; fig.raspeće, mučeništvo, stradanje; up. Golgota.kalvila (fr. calville) vrsta glatkih i veomaukusnih jabuka.kalvinizam učenje verskog reformatora ŽanaKalvina (1509—1564), koje se od Luterovograzlikuje u učenju o pričešći-vanju ipredestinaciji.kalvinist(a) pristalica (ili: sledbenik)Kalvinovog učenja, kalvinizma.kalvitet (nlat. calvitas) med. ćelavost.kalvicij(um) (lat. calvitium) ćela, plešina, ćelavomesto.kaldera (tl. caldera kotao) otvor vulkana,krater, grotlo.kaldrma (grč. Kalos drćmos lep put, tur.kaldmm) kamenom popločan drum, pločnik;kamen za popločavanje drumova.kale (tur.) tvrñava (reč koju često sretamo usastavu, na početku ili završetku, imenamesta, naročito mesta koja se nalaze naCrnom moru).Kalevala (fine. Kalewala) „zemlja Ka l eva", tj.Finska; ime starog finskog narodnog eposa,sa oko 23 hiljade aliterirajućih

387 Kalimegdanstihova, KOJI se kroz dugi niz vekovaočuvao u usmenom predanju naroda; prviput objavl>en 1835. god.kalež (lat. calix) čaša (sa stalkom) koja se, ukatolika, upotrebljava prilikom crkvenihobreda, putir.kaleidoskop (grč. kalćs lep, eidos vid, oblik,skopein gledati, posmatrati) fiz. op-tičkanaprava koja se sastoji iz jedne cevi sa običnošest ravnih ogledala koja se spajaju svojimivicama, ispod kojih predmeti (komadićiraznobojnog stakla, ñinñuve, mahovina)izgledaju umnoženi i pokazuju lepe figure,koje se pri obrtanju naprave oko dužne ose istalno menjaju; zove se i miriomorfoskop.kaleidofon (grč. kalos, eidos, phone zvuk, ton)fiz. naprava pomoću koje se mogu videtitreptaji potrebni za proizvoñenje tonova;fonički kaleidoskop.kalem (grč. kalamos) trska za pisanje naIstoku (pero i držalje); kalam.kalendar (nlat. calendarium, lat. calendae)prvobitno, kod Rimljana, knjiga u koju su seunosili porezi primljeni o ka l end ama; docnije:prihod koji se od toga poreza dobivao; unovije vreme: godišnjak, tj. knjiga sapodelom godine na mesece (12), nedelje (52) idane (365), sa naznačenjem praznika.kalendariograf (nlat. calendarium, grč. graphopišem) pisac (ili: sastavljač) kalendara.kalendariografija (nlat. calendarium, grč.graphia) uputstvo o sastavljanju kalendara,sastavljanje kalendara.kalende (lat. calendae) pl. kod Rimljana: prvidan svakoga meseca; ad kalendas gre-kas(lat. ad calendas graecas) na kukovo leto tj.nikada.kalentura amarilja (tl. calentura amarilla)žuta groznica u tropskim predelima.kaleologija (grč. kalos lep, logfa) nauka olepom; up. kalilogija.kaleta (ital. caletta) kod brilijanata: bru-šenapovršina koja zatupljuje donju piramidu.kalefaktor (lat. calefactor) ložač, onaj kojizagreva sobe; sluga, poslužitelj; glasonoša,došaptava lo, ulizice; kalfaktor.kalefacijencije (lat. calefacientia) pl. sredstva zazagrevanje.naleta (fr. caleche, od nem. Kalesche od češ.kolesa, od slov. kolo = točak) polufi-jaker,intov, karuce, otvorena putnička kola.Kaliban (Caliban) u Šekspirovoj „Buri":čudovište koje samo upola liči na čoveka(protivnost Arijelu); fig. grubo i neotesa-nostvorenje.kalibar (fr. calibre, ital. calibro, lat. qua libra)voj. prečnik šupljine kod vatrenog oružja;prečnik metka, zrna; veličina i težinatopovskog metka; fig. vrednost,valjanost, važnost; kalup, obrazac; vrsta,kov, fajta, soj.kaliblefaron (grč. kallos lepota, blepha-ronočni kapak) sredstvo za ulepšavanjetrepavica.kalibrenik (fr. calibre, ital. calibro) sprava zamerenje kalibra cevi lakog vatrenog oružja iartiljerijskih zrna.kalibrer tehn. onaj koji priprema valjke zavaljanje čelika odreñenog oblika.kalibrirati (fr. calibrer) udesiti prema odreñenojmeri (kalibru), odrediti prečnik cevi, zrna(puščanog, topovskog), izmeriti kalibar.kaligrai (grč. kalos lep, gramma) pesma čiji jemotiv predstavljen i likovno, veštimpreplitanjem slova.kaligraf (grč. kalligrapheo lepo pišem) onajkoji ima lep rukopis, veštak u lepom pisanju,krasnopisac.kaligrafija (grč. kalligraphia) lepo pisanje,veština lepog pisanja, krasnopis; pr.kaligrafski.kalidan (lat. calidus) topao, vruć, vreo.kaliditst (nlat. caliditas) toplota, vrelina; količinatoplote.kalidukt (lat. calidus topao, ducere voditi)provodnik toplote, cev koja sprovodi toplotu(kod centralnog grejanja).kaliestetika (grč. kallos lepota, aisthanomaiosećam, opažam) nauka o osećanju lepoga,ispitivanje i proučavanje onoga što je u lepomdopadljivo.kalij(um) (arap. kali) heč. element, atomskamasa 39,102, redni broj 19, znak K, srebrnobeo,jako sjajni metal, topi se na 62°, mekskoro kao vosak, na vazduhu brzo potamni,jer naglo oksiduje (stoga se ne može navazduhu ni održati u čistom stanju; održavase u tečnostima bez kiseonika, npr. upetroleju).kalikandus vot. ukrasna mirisava biljkaCalycanthus floridus iz fam. Calycanthaseae,poreklom iz Severne Amerike, čija sekora upotrebljava kao lek i začin.kaliko (fr. calicot, eng. calico) prvobitno: katun;fina pamučne tkanina, platno, naročito zapovezivanje knjiga (potiče iz Kalkute počemu joj i ime).kaliks (lat. calix) čaša, pehar; putir; bog. čašica,čaška.kalikstiici (lat. calix) pl. jedna stranka husita uXV veku, pristalica Jana Husa, čiji su članovinaročito tražili čašu (putir), tj. da sepričešćuju i hlebom i vinom (sub utraquespecie, pod obadva vida); up. utrakvisti.kalilogija (grč. kallilogia) govornička veština,rečitost; nauka o lepom.kalime (fr. calumet, lat. calamus) ukrašena lulasa dugačkim čibukom američkih In-dijanaca,iz koje, pri pregovorima o miru, svi pušedodajući je jedni drugima.Kalimegdan (arap., tur. kale tvrñava, teu-danpolje, vašarište; boj, dvoboj) veli-25*

kaliologija 388 kalkuliratiki javni park u Beogradu na uzvišiciiznad ušća Save u Dunav; Kalemegdan.kaliologija (grč. kalia gnezdo, logfa)proučavanje ptičjih gnezda, nauka o tičjimi dr. gnezdima.Kaliopa (grč. KaŠ-ore) nit. „miloglasna", jednaod devet muza (deveta po redu i najstarija),zaštitnica epskog pesništva, filozofije iretorike, koju su pri-kazivali sa voštanompločom i pisalj-kom; up. muza.kalipsdija (grč. kalli-pais koji ima lepu decu;lepo dete) veština podizanje lepe dece;imanje lepe dece.kalipedopeja (grč. kalli-pais lepo dete, poieopravim, činim, stvaram) veština stvaranja ipodizanje lepe dece.Kalipso (grč. Kalypso) mit. kći Atlasova, nimfakoja jb držala kod sebe, na ostrvu Ogigiji,Odiseja sedam godina, kada mu se, napovratku iz Troje, razbila laña; astr. asteroidotkriven 1858. god.kalipso (grč. kalypso) 1. narodna popevka naKaripskim ostrvima; 2. ples u 2/4 taktu,poreklom iz Latinske Amerike.kalipter (grč. kalypto pokrivam) med. poklopac,zaklopac, korice.kalirati (ital. calare, grč. chalao popu-štam,labavim) trg. ne imati potrebnu težinu, gubiti(ili: izgubiti) u težini usled sušenja i dr.; kor.spustiti, spuštati jedra.kalistenija (grč. kallos lepota, sthenos ja-kost,snaga) telesno vežbanje radi jačanja snage ilepote naročito kod mladih devojaka.kalistija (grč. kalćs lep, kallistos najlepši) ustaroj Grčkoj: nadmetanje muškaraca i ženaza prvenstvo u telesnoj lepoti.kalitehnika (grč. kallos lepota, technike) veštinaulepšavanje, veština lepog pri-kazivanja.kalitipija (grč. kallos, typos otisak) fotografskipostupak pri izradi zagasitih kopija izferioksalata i srebrnog ni-trata.kalif (arap. hhalif) zastupnik, naslednik (titulaislamskih vladalaca koji, smatrajući sezakonitim naslednicima Muha-medovim,stoje na čelu islama; u početku su kalife bilibirani i stanovali su u Medini, docnije uDamasku, Bagdadu, Kai-ru i, naposletku, uCarigradu, gde su svi turski sultani biliujedno i kalife; marta 1924. god. kalifat jeukinula narodna skupština u Angori).kalifat (arap. hhalifah) zvanje (ili: vlast) kalife.kalifonija (grč. kalos lep, phone glas) lepotaglasa.kalifornij(um) (po mestu otkrića — Kali-forniji)hen. element (transuran), znak Cf, atomskamasa 249, red. broj 98; nema ga u prirodi;dobiven veštački 1950. god.kalicifloran (lat. calix, gec culicis čaša, kupa,florere cvetati) vot. čaškat, čaši-čat, koji imačašku.kaliciforman (lat. calix čaša, kupa, forma oblik)vot. čašičast, čaškast, u obliku čaške.kalk (fr. calque) tačan precrt kroz providnuhartiju; linga. reč ili izraz načinjen običnimkopiranjem načina na koji su odgovarajućureč ili izraz napravili u nekom stranomjeziku, npr. „samostalan" je kalk nemačkereči selbstandig, „kolodvor"— Bahnhof,„veleizdaje" — Nosć-verrat, „podmet" odlat. subjectum itd.; pl. kalck; fig. slepo,potpuno podražavanje, obična patvorina.kalkaža (fr. calquage) precrtavanje krozprovidnu hartiju; patvorenje.kalkan (tur. kalkan štit, zaklon) 1. vrstastarinske ženske kape; 2. štit; 3. gornjitrouglasti deo zida na kući sa dvostranimkrovom; daščana zaštitna ograda na zidu;natkriveni otvor, vrata na krovu; 4.potkrovlje, tavan; zatvoreni balkon; 5.naprava od drveta ili kože koja se stavlja naleña jahaćoj životinji i služi kao sedištejahaču.kalkaneum (lat. calcaneum os) aiat. petna kost,petnjača.kalkant (lat. calcare gaziti, calcans) onaj štogazi mehove na orguljama.kalkarija (lat. calcarius krečni, calx kre-čnjak,kreč) krečata zemlja, zemlja u kojoj imakreča, krečna zemlja, kreč.kalkator (lat. calcator) onaj koji gazi mehove naorguljama; up. kalkant.kalkatura (lat. calcatura) gaženje, gnječenje,muljanje (grožña).kalkil (fr. calcul) trg. račun, obračun, pred-račun.kalkirati (fr. calquer) precrtati (kroz providnuhartiju); slepo podražavati, ropski seugledati; up. kalk.nalije (lat. calquier) vrsta istočnoindijske atlasnetkanine.kalkograf (grč. chalkos bakar, tuč, bronza,grapho) v. halkograf.kalks (lat. calx) min. kreč; krečnjak; znat. peta.kalkulativan (lat. calculare) koji služi zaobračunavanje, obračunski; odreñen, utvrñenkalkulacijom, zasnovan na kalkula-ciji.kalkulator (lat. calculus račun) račundžija;računovoña, onaj koji vrši proračune iobračune; računoispitač.kalkulatura (lat.) računanje; proračunavanje,obračunavanje; mesto (ili: soba, odeljenje)gde se vrše obračuni i sl.kalkulacija (nlat. calculatio) sračunavanje,izračunavanje, proračunavanje; predra-čun,proračun.kalkulirati (lat. calculare) računati, izračunati,proračuna, proračunavati,

kalkulisati 389 kalumniJaobračunavati, obračunati; fig. odmeriti,odmeravati.kalkulisati v. kalkulira.kalkulozan (lat. calculosus, calx krečnjak)med. koji ima kamena (u mokraćnom mehuru,u bu bregu); kol. kamenit.kalkulus (lat. calx krečnjak, calculus kamičak,kamenče) kamičak, kamen za računanje (up.kalkil); med. kamen u mokraćnom mehuru iliu bubrezima.kalmank (eng. calamanco) v. kalamank.kalmantan (fr. calmant) stišavan, koji stišava,uminjavan, koji uminjava, ublaža-van, kojiumiruje, koji ublažava (npr. bol).kalmato (ital. calmato) muz. blago, tiho, mirno.Kalmetova vakcinacija med. vakcinacija kojasluži kao predohrana protiv tuberkuloze.Kalmici (tat.) pl. „otpadnici", mongolsko plemekoje živi u unutrašnjosti Azije nomadskimživotom.kalmuk (fr. calmouc) vrsta dlakavog sukna,nazvana po tome što Kalmici nose ogrta-čeod sličnog sukna.kalo (ital. calare gubiti, calo) trg. gubitak, manjaku težini neke robe usled sušenja, prerade idr.; naknada za takav gubitak; kaliratikalobiotika (grč. kalos lep, bi'os život) veštinalepo, tj. razumno živeti, veština shvatanjaživota tako da ga čovek može smatrati kaosreću.kaloderma (grč. kalos, dćrma koža) kozmetičkosredstvo za negovanje kože (pravi se odželatina, meda, glicerina, vode i parfema).kalo di pezo (ital. calo di peso) trg. manjak,nedostatak u potrebnoj težini.kalo di preco (ital. calo di prezzo) trg. padanjecene (nekoj robi).kalodont (grč. kalos lep, odys gen. odontoszub) pasta za negovanje zuba.kalozan (lat. callosus) žuljevit, koji ima debelukožu, koji ima žul>eve, nažuljen; fig.neosetljiv, otupeo, okoreo, oguglao.kalozitet (lat. callositas) med. zadebljalost kože,otvrdnuće kože, žuljevitost; fig. neosetljivost,oguglalost.kalokagatija (grč. kalos, kai agathos lep idobar) fil. udruženost onoga što je lepo saonim što je dobro, moralna lepota i dobrota,moralan i u isto vreme lep način života (etičkiideal starih Grka).kalologija (grč. kallos lepota, logia) učenje (ili:nauka) o lepom.kalomel (grč. kalos lep, melas crn, zagasit) hem.med. jedinjenje žive i hlora Hg 2 C1 2, upotrebljavase kao sredstvo za čišćenje, pri lečenjusifilisa i nekih spoljnih očnih bolesti.kalometrija (grč. kalos, metria mera, merilo)merenje lepote; nauka o odreñivanju stepenalepote umetničkih dela itd.kalong zool. tropski sisar Pteropus edulis iz redaMegachiroptera, noćna životinja koja se hranisokovima plodova, a danju spava obešena ogranje drveća, letipas.kalopizam (grč. kallopismos krašenje, rešenje,ukrašavanje) veština ulepšavanja idoterivanja, veština ukusnog odevanja;kalopistrija. Jkalopistrija (grč. kallopizo krasim, resim,ukrašavam) v. kalopizam.kalor (lat. calor) toplota, jara, žega; žar, vatra.kalorizirati (lat.) prevlači metal alu-minijem.kalorija (lat.) fiz. jedinica za merenje toplote, tj.ona količina toplote koja je u stanju da jednomkubnom centimetru (1 st 3 ) čiste vode povisitemperaturu za jedan stepen Celzijusov (1°Sod 14,5° do 15,5°) zvana gramkalorija (cal);hiljadu puta veća količina toplote zove sekilogram-kalorija (kcal); up. mehaničkiekvivalent toplote.kalorika (lat.) fiz. nauka o toploti.kalorimetar (lat. calor, grč. metron).sprava zamerenje toplote.kalorimetrija (lat., grč.) merenje toplote.kalorifer (fr. calorifere) toplonoša, pro-vodniktoplote, mašina za centralno gre-janje, peć odlivenog gvožña; grejač.kalorifikacija (nlat. calorificatio) proizvoñenjetoplote.kaloričnost (lat. calor toplota) osobina onogašto je kalorično, sposobnost stvaranja kalorija;količina kalorija u nečemu, kaloričnavrednost.kalospintehromokrena (grč. kalos lep, spint-heriskra, varnica, chroma boja, krene izvor,vrelo) vodoskok koji, osvetljavan raznimbojama, izgleda kao da baca oko seberaznobojne svetlucave iskre.kalota (fr. calotte) istočnjačke kapa, kapi-ca;okrugla sveštenička kapica koja pokrivasamo teme (naročito kod katolika), ćelepuš;kat. odsečak lopte; arh. plitko kube, okruglozasvedena tavanica.kalotip (grč. kalos lep, typos otisak) slikaizrañena putem kalotipije, tj. fotografija.kalotipija (grč.) izrada slika na hartiji hemijskiprireñenoj (pronalazak engleskog hemičaraFoksa Talbota); talbotiii-ja, fotografija.kalošne (nem. Galoschen) v. galošne.kalpak (tur. kalpak, mañ. kalpag) l. visokaokrugla kapa od krzna ili opšivenakrznom; 2. vojnička kapa od lakog metala,šlem.kaluñer (grč. kalos lep, geron starac) sve-štenolice monaškog reda, monah.kalumet (eng. calumet) dugačka, ukrašenalula severoameričkih Indijanaca, tzv. „lulamira" (puši se uz naročite ceremonije);kalime.kalumnija (lat. calumnia) v. kalumnijacija.

kalumnijant 390 kambij(um)kalumnijant (lat. calumniari klevetati) onaj kojilažno optužuje, klevetnik, spletkar.kalumnijacija (nlat. calumniatio) lažnaoptužba, kleveta, spletka, prevara; kalumnija.kalumniozan (lat. calumniosus) klevetan,klevetnički, spletkarski.kalumnirati (lat. calumniari) lažno op-tuživati,klevetati, spletkariti.kalup (pere. kalib, kalbud, arap. qaleb, qalib)obrazac, model, forma, oblik.kalus (lat. callus) mulj, debela koža; košta-namasa koja ponovo spaja prelomljene kosti.kalfa (arap., tur. kalfa) trgovački ili za-natlijskipomoćnik, onaj koji je nakon šegrtskog stažapoložio ispit za kalfu i stekao pravo napolaganje majstorskog ispita.kalfaktor (lat. calefactor) v. kalefaktor.kalfataža (fr. calfatage) šuperenje, zapušavanje,kučinom i smolom sastavaka, rupaili pukotina na lañi, čamcu, tegljeni-ci,prozorima ili vratima, kalavaćenje.kalfatirati (fr. calfater) šuperiti, zapu-šavatisastavke na brodu, čamcu (ili: ispucaloj,rastočenoj lañi) kučinom i smolom,kalavatiti.kalcedon (grč. Kalchedon) min. mlečni kamen,vrsta poludragulja (nazvan po maloazijskojvaroši Kalhedon, odakle je prvi put došao utrgovinu).kalcedoniks (grč. Kalchedon, bpuh nokat) šš.mlečni kamen sa mrkim, belim i sivimprugama.palci (fr. calques) pl. lingv. v. kalk.kalcidi (lat. calx, calcis) pl. krečna tela.kalcijum (nlat. calcium, calx krečnjak) hen.element, atomska masa 40,08, redni broj 20,znak Sa, lak zemnoalkalni metal, hemij-skiveoma aktivan, sjajnobele boje, neophodansastavni deo organizma, naročito kostura,skeleta.kalcinabilan (nlat. calcinabilis) pretvo-rljiv ukreč, ukrečljiv, koji se može pretvoriti ukreč.kalcinabilitet (nlat. calcinabilitas) pretvorljivostu kreč, ukrečljivost.kalcinacija (nlat. calcinatio, lat. calx kreč)skrečavanje, pretvaranje u kreč.kalcinirati (nlat. calcinare) pretvarati, pretvoritiu kreč; hen. kiseonik spojiti s metalima, =oksidirati.kalcinozan (nlat. calcinosus) krečat, koji imau sebi kreča, krečni.kalcit (lat. calx krečnjak, kreč) min. prirodankristalisan romboedarski kalcijum karbonat(Sa SO 3 ); predstavlja treći stupanj tvrdoće poMosovoj lestvici.kalcitratan (lat. calcitrans) koji se opire, koji seprotivi.kalciferan (lat. calx kreč, fero nosim) krečat,koji ima u sebi kreča.kalcifikacija (lat. calx gei. calcis kreč, facerečiniti, praviti) snabdevanje kre-čom, dodavanje kreča, okrečavanje, zakrečavanje;pretvaranje u kreč.kalcificirati (lat.) snabdeti (ili: snab-devati)krečom, dodati (ili: dodavati) kreč, okrečiti,okrečavati, zakrečiti, zakrečavati; pretvoriti(ili: pretvarati) u kreč.kalj (nem. Kachel)., četvrtasti crep (opeka) sjedne strane gleñosan, za grañenje peći.kalja (tur. kalya) 1. vrsta jela od kuvanogkupusa sa mesom; 2. vrsta jela od prženog ilikuvanog krompira; 3. jelo od boranije.kaljun (tur. kalyon, um. galion) vrsta lañejedrenjače koja je bila naoružana topovima (uratnoj mornarici Turske Carevine).kama (tur. kama) nož, bodež prav i oštar sa obestrane.kamamber (fr. camembert) vrsta sira izokoline francuskog grada Kamambera.kamara (grč. kamara) l. gomila, hrpa; velikibroj, mnoštvo; 2. plast, stog sadevenogskoplja ili slame.kamerad (fr. camarade) drug, drugar; školskidrug, drug po službi.kamaraderija (fr. camaraderie) drugarstvo;društvo za meñusobno pomaganje, klika,koterija.kamarera (šp. camarera, ital. cameriera)dvorska dama, komorkinja; počasna damakraljičine.kamarero (šp. camara soba, camarero) sobar;komornik.kamarijer (šp. camarero) l. titula koju papa dajecrkvenim prelatima; 2. sobar; poslužitelj.kamarila (šp. camarilla, lat. camera) „sobica";dvorska klika, uža okolina jednog vladaocakoja vrši osetan i negativan, alineodgovoran uticaj na upravljanje zemljom.kamarinskaja (rus. kamarinskal) ruska narodnaigra »sivih pokreta u 2/4 ili 3/4 taktu.kamarologija (grč. kammaros rak, logi'a) naukao rakovima.kamarot (ital. camerotto) pomoćnik, sluga nabrodu.kamata (grč. kamatos) dobit, interes nauloženi novac.kamašne (fr. gamache) naglavci od sukna ilikože; gamašne.kambana (ital. satrapa) nuz. \. narodnimuzički instrument u Makedoniji, vrstaudaraljki; 2. crkvene zvono; zvono uopšte.kambiza (fr. cambuse) brodske kuhinja.kambijalno pravo menično pravo.kambijatura (ital. cambiatura) menični račun;menjanje pošte, italijanska putnička pošta.kambijirati (ital. cambiare) trg. baviti semeničnim poslovima.kambij(um) (lat. cambium) biol. sloj ćelijaizmeñu kore i drvenog dela biljke čijimdeobama delovi biljke (koren, stablo i grane)debljaju.

kambio 391 kamertuhkambio (ital. cambio, nlat. cambium) trg.menica, menično pismo; menjačnica.kambio di polica (ital. cambio di polizza) trg.menično pismo.kambio di ritorno (ital. cambio di ritorno) trg.povratka menica.kambio konto (ital. cambio conto) trg. menič-niračun.kambio seko (ital. cambio secco) trg. „suva", tj.sopstvena menica.kambist(a) (ital. cambio) trgovac menicama.kambrijska formacija geol. v. kambrijski period.kambrijski period geol. doba u razvitku Zemljinekore u kojem su postali najstariji zemaljskislojevi u kojima su nañeni pouzdani imnogobrojni organski ostaci; naziv poKambriji — Cambria, keltskom imenu zaengleski Vele, gde su ovi slojevi prvi putproučeni.kambrik (eng. cambric) vrsta finog tankogpamučnog ili lanenog platna; up. kamertuh.kamgarn (nem. Kamm-garn) predano sa rapavomvunenom žicom, jako i sjajno, za kojese vuna, po čišćenju, najpre pomoću maglinedobro izgrebena i uvalja.kameja (fr. satee, ital. cammeo, nlat. samaeus,lat. sata, satta) izvajan, rezankamen; naročito: rezan dragi kamen kodkoga ispupčena figura ima drukčiju bojunego osnova; takoñe: slika u jednoj boji, slikau kamenu.kamel (grč. kamelos) sprava za izdizanjeolovnih objekata (laña, čamaca i dr.) iznadvode; up. kamila.kameleov (grč. chamaileon) zool. vrsta guštera,živi u Africi, Australiji i Indiji, glavna mu jeodlika što može pomoću pigmentskih ćelijada menja svoju zelenu boju; fig. prevrtljivac,prevrtljiv, bezna-čelan čovek, onaj koji lakomenja boju.kamelija (nlat. camelia) bog. japanska ilikineska ruža, nazvana po ital. jezuiti G.Kamelusu, koji ju je 1639. pronašao naFilipinima i odatle preneo u Evropu.kamelopard (lat. camelopardalis) zool. ži-rafa.kamelot (fr. camelot) l. glatka tkanina odčešljane vune, kostreti ili svile, slična taftu; 2.ulični prodavac igračaka; prodavac novina uParizu.kamelhar (nem. Kamelhaar) trg. kamiljadlaka.kamera (lat. camera, grč. kamara soba, odajana svod) sprava za snimanje slika(fotografski aparat; filmska kamera); TVelektronske sprava za direktni prenos »sivihprizora na daljinu.kamera del komerčo (ital. camera delcommercio) trgovačka komora.kamera klara (lat. camera clara) fiz. „jasnakomora", instrument za precrtavanje ineosvetljenih predmeta.kameralizam (grč. kataga, lat. camera soba)ekonomska politika kojoj je cilj podizanjenacionalne industrije, povećanje izvoza asmenjivanje uvoza radi aktivnosti spoljašnjegtrgovinskog bilansa.kameralije (lat. cameralia) pl. nauka održavnim finansijama, nauka o upravljanjudržavnim prihodima i rashodima; nauka otrgovini i privreñivanju uopšte; kameralnenauke.kameralist(a) (lat.) finansijski stručnjak uteorijskom ili praktičnom pogledu, onaj kojise bavi kameralnim naukama.kameralistika (lat.) nauka o državnimfinansijama i privreda.kameralne nauke v. kameralije.kamera lucida (lat. camera lucida) fiz. „svetlakomora", instrument u kojem se svetlosnizraci od predmeta odbijaju pomoću prizme iobrazuju lik na hartiji koji se nalazi dole uinstrumentu, te se taj lik može nacrtatipisaljkom.kamera opskura (lat. camera obscura) fiz.„mračna komora", sanduče, iznutra crno, naprednjoj strani ima otvor sa sabirnimsočivom, koje daje stvaran, izvrnut iumanjen lik predmeta spoljašnjeg na hartiji,staklu itd. koji se nalazi u žiži sočiva (svakifotografski aparat je, u stvari, jedna ovakvakomora).kamerarijus (nlat. camerarius) nadzornikblagajne, naročito papski komornik(kardinal koji stoji na čelu Aposto.lskekomore).kameracija (lat. cameratio) vrh. ispupčenje,svod; zidanje na svod.kamerdiner (nem. Kammerdiner) sobar uotmenim kućama, komornik.nameri j a (tur. Kameriye) isturen, običnootvoren, nezastakljen balkon, doksat(prema dvorištu) u starim muslimanskimkućama.kamerirati (lat. camera) arh. zasvoñavati, zidatina svod.kamerjunker (nem. Kammerjunker) v. kamerher.kamerleng (ital. camerlengo) ist. komornik,blagajnik.kamermuzik (nem. Kammermusik) v. kamernamuzika.kamerna muzika sobna muzika, tj. muzikakoja je namenjena za uži prostor i uži krugslušalaca, i koja se, zbog toga, izvodi samanjim brojem instrumenata, naročito soloinstrumenata.kamerton (lat. camera, tonus, grč. kamara,tonos) muz. osnovica za podešavanje muzičkihinstrumenata po meñunarodnom spora-zumu= 435 treptaja u jedinici vremena.kamertuh (nem. Kammertuch, fr. cambresine,eng. cambric) vrsta veoma finog sukna,nazvanog po hol. gradu Kammerich iliKambray; up. kambrik.

kamerher 392 kamdžijakamerher (nem. Kammerherr) otmeni ličnisluga nekog vladara; upotrebljava se čestosamo kao titula; kamerjunker.kamze (tur. Kabiz) držak sablje, handžara,noža i sl.kami (jap.) opšti naziv za japanska božanstva;titula koja se davala plemićima.kamizol (fr. camisole, ital. camiciuola) rekla,prsluče, zubun.kamikaze (jap.) „božji vetar", ciklon koji je uHŠ veku spasao Japan potopivši mon-golskuinvazionu flotu; japanski pilot samoubicakoji se zajedno sa svojim avionom (torpedom)punim eksploziva bacao na neprijateljski brod.kamila (grč. Kamelos) zool. poznata azijske iafrička tovarna životinja sa jednom grbomili dve grbe; up. kamel.kamilavka (grč. Kamelauke) okrugla visokakapa pravoslavnih kaluñera i sveštenika.kamiltej (nem. Kamillentee) čaj od kamilice.kamin (grč. Kaminos peć, lat. caminus) peć,furuna, sobno ognjište; odžak.kaminirati (ital. camininare, fr. chemin) kodmačevanja: uzmičući pri borbi gledati da seprotivnik navede na otkrivanje.kamion (fr. camion) velika teretna kola, teretniautomobil.kamionet (fr. camionnete) lako teretno motornovozilo (za prevoz tereta do 2000 kg.).kamis (arap.) pamučna noćna haljina; košuljakojom Turci pokrivaju mrtvace pošto ihokupaju.kamiš (tur. Kami§) cev na luli za pušenje, čibuk.kamlo (fr. camelot) v. kamelot.kami (eng. satr) mesto sa šatorima ili kućicamakoji služe za letovanje, sportski ili turističkilogor.kampada dud. deo, prsten rudarskog tunela,jame.kampana (nlat., ital. satrapa, fr. satrape)zvono, crkvene zvono; zvono na vazdušnomšmrku (pumpi); arh. kapitel u obliku izvrnutogzvona na korintskom stubu; bog. zvonce,zvončić; zvoncaste kite i rojte od svile ilizlatnog konca za ukrašavanje svečanihdvorana.kampanelizam v. kampanilizam.kampaneta (ital. campanetta) huz. zvonjenje.kampanile (ital. campanile) zvonara, zvonik;toranj; kube, tornjić na zgradi gde stojičasovnik.kampanilizam (ital. campanilismo) preteranaljubav prema rodnom kraju, lokalnipatriotizam.kampanilist (ital. campanilismo) privrže-nikkampanilizma, uskogrudi patriota.kampanologija (nlat. satrapa, grč. logia)nauka o zvonima, nauka o livenju zvona.kampanula (nlat. campanula) bog. zvonce,zvončić.kampanularia (nlat. campanularia) pl. zool.korali zvonastog oblika.kampanja (fr. campagne, ital. campagna, lat.campus polje, campaneus poljski) 1. poljskodobro; selo; 2. fig. voj. vojni pohod, rat,ratovanje; 3. borba za ili protiv (koga ili čega,naročito putem štampe); 4. svi radovi kojimase priprema ostvarenje nekogsocijalnopolitičkog zadatka, npr. izbornakampanja; 5. doba odreñenog rada u godini,sezona radova na nečemu, npr. kampanjašećerne repe itd.kamparij(us) (nlat. camparius) poljar, čuvarpolja.kampelogija (grč. katre krivina, logia) nauka okrivinama, o krivim linijama.kampemetar (grč. katre krivina, metronmera) sprava za merenje krivina.kamper (eng. satr) onaj koji logoruje ukampu, žitelj kampa.kampilogramika (grč. kampylos savijen, kriv,gramma crta, linija) nauka o krivim linijamai krivolinijskim veliči-nama.kamping (eng. camping) boravljenje, logorovanjeu kampu.kampirati (fr. camper) logorovati, živeti u polju(ili: u okolu, logoru); uokoliti se, ulogoriti se;fig. privremeno se smestiti, privremenostanova.kampodeja zool. vrsta insekta, žućkaste boje,koji obično živi pod kamenjem ilimahovinom, Campodea staphylinus.kampo santo (ital. satro santo) „svetopolje"; groblje, kosturnica, naročito: grobljeopkoljene otvorenim arkadama.kamut (nem. Kummet) ogrlina, ogrljak koji sestavlja životinji (obično konju) oko vrata;okovratnik na amu.kamuflaža (fr. camouflage) prerušivanj'e,prerušenje, preobražavanje; voj. bojadi-sanjeratnog materijala tako da se ne razlikuje odokoline u kojoj se nalazi; fig. zavaravanje(traga i sl.).kamufdirati (fr. camoufler) prerušiti,prerušavati; voj. obojiti (ili: pokriti, udesiti)ratni materijal tako da se ne razlikuje odokoline u kojoj se nalazi; zavarati,zavaravati (trag i sl.).kamfin (nlat. camphora) hen. materija koja sepomoću joda dobiva iz kamfora; mešavinaterpentina i špiritusa koju u Se-vernojAmerici upotrebljavaju kao gorivo ulampama.kamfor (nlat. camphora) bela smola kamforovogdrveta, sagorljiva i jakog mirisa iukusa; upotrebljava se mnogo u fabrikaci-jiceluloida i eksploziva, a u medicini, ualkoholnom rastvoru (špiritus-kamfor), zatrljanje kod reumatizma i neuralgije, naročitokod slabosti srca i krvnih sudova, zapaljenjapluća i dr.kamdžija (tur. Kamci) bič; kandžija.

393kan (tur., tatar.) turska titula sultanova; knez,vladar, gospodar, naročito kod Tatara.kana (lat., ital. sappa, fr. sappe) 1. trska,rogoz; štap, palica.kana 2. v. kna.kanabe (lat. soporešp, grč. konopeion) divan,sofa; kanape.kanabizam (grč. Kannabis konoplja) bolesninagon za uživanjem hašiša; up. kanabin;kanabinomanija.kanabin (grč. Kannabis konoplja, lat. sapa-bis)heh. alkoholni sastavni deo indijske konopljekoje ima jako narkotično dejstvo.kanabinomanija (grč. kannabis, mama strast) v.kanabizam.kanabis (grč. Kannabis, lat. cannabis) vot.konoplja.kanadaris pl. polusvilene istočno-indijsketkanine sa crvenim i crnim prugama; vrstafrancuskog tepiha.kanal (lat. canalis oluk, brazda, žleb, sappatrska) veštačka reka, propust, prokop;vodovod, oluk; moreuz; cev, čunak; fig.sredstvo, put i način za postignuće nekog cilja;aiat. žila; arh. žleb.kanalizacija (nlat. canalisatio) prokopa-vanjekanala, sprovoñenje kanala, naročitopodzemnih (u gradovima); mreža podzemnihcevi za odvoñenja vode i nečistoće iz kuća inaselja.kanalizirati (nlat. canalisare) graditi kanal (ili:kanale), sprovoditi kanale; fig. dati jednojstvari ili pokretu izvestan smer i pravac,uputiti ih odreñenim tokom.kanalisati v. kanalizirati.kanaliti (lat. sappa trska, cev, grč. lithoskamen) pl. kol. cevaste okamenotine jednevrste biljki-životinja; v. tubuliti.kanap (ital. saparo) uzica, vrpca; konopac, uže.kanarinac (ital. canarino, fr. canari) zool. malažuta ptica pevačica, poreklom sa Kanarskihostrva.kanarinka (ital. canarino) v. kanarinac.kanaris (ind.) pl. indijske džepne maramice odžute svile sa belim tačkama.kanaster (grč. Kanastron korpa od vrbovogpruća, tl. canastro) l. najfinija vrstavenecuelskog duvana koji je puštan utrgovinu lakovan u kotarice (šp. canastro);duvan u valjcima, neprerañen duvan; 2. džakod životinjske kože za pakovanje robe uIndiji.kanat (tur. kanad) l. krilo prozora ili vrata;2. pregrada; 3. drvena ograda na kolima sasve četiri strane.kanaus (pere.) vrsta fine persijske svilenetkanine.kanaf(a) v. kanap.kanafas (fr. sape vas) čvrsto, gusto laneno ilinamučio platno; upotrebljava se za muškekapute i za izradu madraca.kan volan (fr. camp volant) voj. leteći logor,leteća vojska, vojni odred kome je zadatak danapada neprijatelja iznenadno, čas ovde časonde.kandahar (po eng. grofu od Kandahara) nazivza vezu kojom se skijaška cipela čvršćevezuje uz skiju.kandela (lat. candela sveća) fiz. jedinica zajačinu svetlosti po Meñunarodnom sistemujedinica.kandelabar (lat. candelabrum svećnjak,candela sveća, voštanica) bogato ukrašenveliki svećnjak u obliku stuba sa tri i višeogranaka; veliki svećnjak na javnimmestima, naročito pred trgovima, zgradamaitd.kandidan (lat. candidus) čist, beo, sjajan;neizveštačen, iskren, čestit; vedar, srećan,veseo.kandidat (lat. candidatus ,,y belo obučen", jersu u starom Rimu oni koji su se takmičiliza neki položaj bili, za vreme izbora, u beloobučeni) onaj koji traži mesto ili službu;pripravnik; ñak koji stoji pred ispitom; onajkoji se sprema i radi da bude izabran zanarodnog poslanika, predsednika republike,vladaoca i sl.kandidatura (nlat. candidatura) takmičenje zaneko zvanje (ili: mesto), neki položaj,vrbovanje; up. kandidat.kandidacija v. kandidatura.kandidirati v. kandidovati.kandidovan! (lat. candidatus) istaknuti (ili:isticati) za kandidata; kandidovati se,kandidirati se takmičiti se, pojaviti se kaotakmac za neko zvanje, mesto, položaj i dr.kandizacija (fr. candi) prevlačenje (ili:posipanje) šećerom; kristalizovana šećera.kandilo (grč. Kandelos, tur. kandil) l. malastaklena posuda, svetiljka u kojoj gori žižak uulju (obično u crkvi, na grobu, pred ikonom isl.); 2. v. kandilj 1.kandilj (tur. Kandil) l. fenjer ili električnasijalica, obično na minaretu, koja se paliprilikom muslimanskih praznika; 2. v.kandilo.kandirati (fr. candir) zašećeriti, posutišećerom, prevući šećerom; ušećeriti;kandirano sohe ušećereno voće, šećernevoće.kandi s (sskr. khanda, fr. candis) preči-šćen,kristalizovan šećer.kandi-stor (eng. candy-store) engleskaposlastičarnice; konditoraj.kaneva (fr. canevas, nlat. canevasium) juga,retko platno sa pravilnim četvrtastimrupicama za ñurñev (za vez); holandskojedrilsko platno; fig. prvi nacrt knji-ževnogdela ili slike, skica, plan; u italijanskojnepisano] komediji: podela dramske grañena činove i scene, koje posle glumciispunjavaju improvizujući.

394 kantalupakanela (nlat. canella, fr. cannelle) kora odcimeta, cimet.kanslas (fr. cannelle) cimet prevučen šećerom.kanelira (fr. cannelure) vrh. uzdužna plitkabrazda, obično polukružna, na antičkomstubu.kanelirati (fr. canneler) ižlebiti, izbraz-dati,izolučiti, napraviti prugastim, npr. stubove.kanepen (fr. canepin, ital. canapino, lat.cannabis konoplja) fina, belo učinjenajagnjeća ili jareća koža (za rukavice).kanibal (iš. canibal, Caribal = Caribe)stanovnik Karibijskih ostrva, ljudožder,antropofag; fig. divlji (ili: grub, surov) čovek,nečovek, divljak.kanibalizam (iš.) ljudožderstvo, antropo-fagija;fig. svirepost, nečovečnost, di-vljaštvo.kanibalski (tl.) ljudožderski; divlji, surov,nečovečan, zverski.kanije (tur. kin) korice noža ili sablje.navila (fr. cannule, lat. cannula) cevčica; ned.cev na štrcaljki, klistiru; hirurška metalnacevčica.kaikan (fr. sapsap) ritmička igra, vrstazabavnog baleta; bila vrlo popularne, naročitou Parizu u drugoj polovini XIX veka.kankanovati (fr. sapsap) igrati, plesati kankan.kainov (mañ. kanko) med kapavac, triper,gonoreja.kankrinski (nlat. cancrinus, lat. sapseg rak) kojiide kao rak; o stihovima: koje treba čitatiodnatrag, ili kod kojih je, čitani spreda iliodnatrag, isti red reči, npr. Signe te, signa;temere me tangis et angis.kankroid (lat. sapseg, grč. eidos oblik, vid) med.otok sličan raku; rak prostog epitela.kano (fr. canot, eng. sapoe, port., ital., šp.sapoa) lak čun od kore drveta ili izdube-nogstabla, kakav obično upotrebljavajusevernoamerički Indijanci, oranica; up. kanu,kenu.kanobe (eg.) v. kanope.kanoistika v. kajakaštvo.kanon (grč. kanon, lat. sapop) pravilo, propis,merile, uzor; crkvena odluka, crkveni zakon;zbir knjiga ili spisa koje je neki autoritet(crkveni sabor) oglasio i priznao kaoautentične (Sveto pismo) i koje sadržepravila hrišćanske vere i hrišćanskog života;u katoličkoj crkvi: srednji deo mise koji senikad ne menja (od Sanktus do Komuniona);muz. komad za dva glasa ili više glasova ukome drugi ili ostali glasovi istu melodiju,upadajući, ponavljaju jedni za drugima; vrstamoio-horda u muzici Grka; tip. vrsta velikihslova od 42 i 32 tipografske tačke; u likovnojumetnosti: pravilo o prikazi-vanju lepotečovečjeg tela.kanonada (fr. canonade) pucanje (ili: bi-jenje,gañanje) iz topova, topovska paljba, gruvanjetopova, bombardovanje.kanonenfuter (nem. Kanonenfutter) „hrana zatopove", podrugljiv izraz za vojnike koji sužrtve topovskih zrna (fr. chaire a sapop = šera kanon).kanonizacija (grč. kanonfzo) proglašavanjenekoga ili nečega svetim, uvršćenje u redsvetaca, posvećivanje.kanonizirati (grč.) proglasiti nekoga ili neštosvetim, uvrstiti u red svetaca, posveti.kanonizovati v. kanonizirati.kanonik (nlat. canonicus) u katoličkoj crkvi:više svešteno lice svetovnjačkog reda, prota.kanonist(a) (nlat. canonicus, grč. kanon) v.kanoničar.kanoničar (grč. kanon, nlat. canonicus)poznavalac ili učitelj crkvenog, kanonskogprava; kanonist.kanonske godine godine starosti koje supropisane kao uslov za primanje svešte-*ničkog čina.kanonske knjige knjige Svetog pisma kojecrkva priznaje kao svete i nadahnute, i koje,zbog toga, smatra kao najviši verski autoritet.panonski (nlat. canonicus, grč. kanon) kojiodgovara crkvenim propisima (kanonima),koji je u skladu sa crkvenim propisima iliautoritetom, propisan, verodostojan (knjige,spisi); crkveni, papski; fig. koji služi kaouzor, uzorak, ugledan.panonski časovi (nlat. horae canonicae) časovikoje kaluñeri i sveštenici treba dnevno daprovedu u molitvi.kanonsko pravo (nlat. j us canonicum) pravohrišćanske crkve, sadržano u Corpus jurišcanonici, koje, osim čisto crkvenih odredaba,donesenih na crkvenim saborima, sadrži iprivatne, procesne i kaznene odred be.kanope (eg.) pl. egilatske vaze — idoli u oblikutrbušastih krčaga sa čovečjem glavom navrhu (poklopcu), u kojima su nekada čuvalimumizirane unutarnje delove tela (srce ipluća); takoñe: vaze u etrurskim grobovima;kanobe.Kanosa (ital. Canossa) zamak, danas ruševine, uital. provinciji Reñino nel' Emili-ja, u kojemse 1077. nemački car Henrik IV pokorio papiGrguru UP, izvukavši od toga poniženjapolitičke koristi; otuda: uhu u Kanosu ponizitise pred papom ili uopšte pred nekim kome sise dotle protivio.kantabile (ital. cantabile) kuz. za pevanje, štose može pevati; pevajući.kantalup (fr. cantaloupe, ital. cantalupo) vot.hrapava dinja (nazvana po zamku Kan-talupo,u Ankoni, gde je najpre donesena izJermenije).kantalupa v. kantalup.

kantando 395 kancelarkantando (ital. cantando) muz. pevajući, tj.navodeći tako kao da se peva.kantante (ital. cantante) muz. pevajući.kantaride (grč. kantharis, gen. kantharidosšpanska buba) zool. španske bube, spadaju uporodicu majaka, zlatnozelene boje; skupljajuih, suše i trljaju, pa od toga prave melemkoji izvlači plikove na koži.kantaridizam (grč.) med. trovanje otrovom odšpanske bube, kantaridinom.kantaridin (grč.) hem. otrov od španske bube.kantata (ital. cantata) muz. prvobitno, za razlikuod sonate, pesma koja se pevala uz pratnjuinstrumenata; sada: veća crkvena pesma,kompozicija za pevanje u svečanimprilikama.kantatila (ital. cantatilla) v. kantatina.kantatina (ital. cantatina) muz. mala kantata,pesmica za pevanje.kantatorij(um) (nlat. cantatorium) kod katolika:knjiga iz koje pojac (kantor)na misi odgovara.kavgadžija (lat. cantatio) pevanje, pesma.kantela (fine. Kantele) harfa sa pet metalnihžica uz koju finski narodni pevači pevajunarodne pesme; up. runo.kantizam fil. v. kantijanizam.kantijanizam fil. kritička i transcenden-talnafilozofija Imanuela Kanta (1724 —1804) sasvojim razlikovanjem forme od predmetasaznanja, apriornog od aposte-riornog, sasvojim učenjem o apriornosti formi opažanjaprostora, vremena i kategorija, sa svojimograničenjem celokupnog saznanja na pojave,tj. na predmete mogućeg iskustva, dok sesama stvar po sebi (daš Ding ap sich) nemože saznati; Kant, dakle, priznajepostojanje stvari nezavisno od naše svesti;kantizam;v. transcen-dentalna filozofija,transceidentalni idealizam.kantikum (lat. sapege pevati, canticum) pesmakoja se peva.Kantikum kantikorum (lat. Canticum canticorum)Pesma nad pesmama (pripisuje seizrailjskom caru Solomonu, 970-930. god. pren. e.).kantilena (lat., ital. cantilena) muz. pesmica,pesmica za pevanje; melodija; kratakmuzički komad u obliku pesme (za pevanje);istaknuta pevačka melodija u većimmuzičkim delima.kantina (ital. cantina) baraka, krčma, prostor unekom preduzeću gde se mogu dobiti hrana ipiće; sanduk sa pregradama (za boce); muz.četvrta žica na violini.kantiner (fr. cantinier) sopstvenik kantice,krčmar (vojnički, radnički), baraker.kantinerka (fr. cantiniere) sopstvenica kantice,barakerka.kantist(a) fil. pristalica kantijanizma, Kantovefilozofije; kantovac.kantite negližabl (fr. quantite negligeable)zanemarljiva veličina, beznačajna veličina,veličina o kojoj se ne mora voditiračuna; okolnost o kojoj se ne mora voditiračuna pri rešavanju kakvog političkog iliekonomskog pitanja.kantitis (grč. kanthos očni ugao; oko) med.zapaljenje očnog kutića, zapaljenje oka.kante (ital. canto, lat. cantare pevati,cantus) pesma; pevanje.kantovac fil. v. kantist.kanton (ital. cantone, fr. canton) srez, okrug,oblast; u Francuskoj: jedan deo arondismana;u Švajcarskoj: savezna dr-žavica (25saveznik republika).kantonada (fr. cantonade) deo pozornice kojise nalazi iza kulisa.kantonalni (fr. cantonal) koji pripada kan-tonu;sreski, oblasni.kantonizirati (fr. canton) deliti (ili: podeliti) nakantone.kantoniran (ital. canto) apx. sa stubovima nauglovima.kantoniranje (fr. cantoppeg) voj. smeštaj (ili:razmešta)) vojske po stanovima i kućama unekom mestu; boravljenje vojske po kućama(supr. logorovanje); up. kanton-man.kantonirati (fr.) voj. razmesti (ili: smestiti)vojnike po stanovima i kućama nekog mesta;boraviti u kantonmanu.kantonist(a) (fr. canton) vojni obveznik.kantonman (fr. cantonnement) smeštaj vojskepo kućama u nekom mestu (kantoniranje);mesto takvog smeštanja.kantor (lat. cantor, sapege pevati) pevač,crkveni pojac (kod katolika); učitelj crkvenogpevanja i muzike.kantr (eng. canter) kratak galop (ili: kratak trk)konja.kanu (šp., port., ital. sapoa, eng. sapoe, nem.Kahn, fr. canot) uzan čamac primitivnihnaroda napravljen od izdubenog stabla,oranica; u veslačkom sportu: čamac sadvostrukim veslom za jednog, reñe za dvaveslača; up. kano.kanun (tur. kanun) muz. stari arapski muzičkiinstrument s velikim brojem žica.kanuni (arap.) pl. sastavni deo šerijatskog prava,svetovno pravo muslimanskih naroda kojeizdaju islamski vladari, prema prilikama ipotrebama društva, i koje je, prema tome,promenljivog i mesnog (lo-kalnog) karaktera,jer se može menjati i važi samo za državukoja ga je izdala; up. fikh.kanu ra (tur. kaput) nametak preñe (vunene,pamučne i sl.) pripremljene za bojenje.kancel (lat. cancelli rešetka, ograda) propovedaonica,predikaonica, govornica ukatoličkoj crkvi (zapravo prostor koji jeograñen rešetkama); up. kancelarija.kancelar (lat. cancellarius) u srednjem veku:najviši dvorski službenik, čuvar državnogpečata i sastavljač javnih isprava; prvidržavnik (u Nemačkoj je prvi dobio titulukancelara Bizmark).

kancelarija 396 kapacitetkancelarija (nlat. cancellaria, cancelli, rea.cancellorum rešetka, od cancellus račić, odsapseg rešetkasta životinja, tj. rak) prvobitno:prostor, soba ili sto koji je rešetkama odvojen;danas: zvanična soba za rad, nadleštvo, ured,uredske prostorije.kancelarije jezik jezik kojim su pisanazvanična akta i povelje krajem srednjegveka.kancelarijom« stil krut, suvoparan i suvišeformalistički način pisanja, kakvim se običnopišu zvanični i uopšte poslovni spisi.kancelarijski format trg. srednje fina i finahartija za pisanje malog formata (33X42 st).kancelacija (lat. cancellatio) precrtavanje,poništavanje nekog spisa, menice, priznanicei dr.; sudsko poništenje nekog spisa,dokumenta.kancele (lat. cancelli) pl. rešetke (ili: pregrade)u nekim kancelarijama izmeñu službenika ipublike (npr. u pošti, bankama itd.).kancelirati (lat. cancellare) pregraditi rešetkama;pisano precrtati, prebrisati, poništiti.kancelist(a) (lat. cancelli) pisar, činovnik,službenik kancelarije.kancelparagraf čuveni § 130a nemačkogkaznenog zakona (donesen 1871. i 1876) kojizabranjuje zloupotrebu svešteničkog položajau cil>u mešanja u državne poslove na načinkoji može ugroziti javni mir i bezbednost(kazna do 2 godine robije).kancer (lat. sapseg) zool. rak; astr. Rak (sazvežñe);med. rak (bolest).kanceracija (lat. sapseg rak, nlat. sapse-ratio)med. oticanje od raka, postajanje raka.kancerin (lat. sapseg rak) prah od račjihljuštura.kacerogen (lat. sapseg, grč. genos rod) med. kojistvara, izaziva rak.kancerozan (lat. sapseg rak) med. u obliku raka,poput raka; oboleo od raka.kancerolog (lat. sapseg, grč. logos govor, reč)lekar specijalista za kancerozna oboljenja.kancerologija (lat. sapeg, grč. logfa) mednauka koja se bavi ispitivanjem i proučavanjembolesti raka.kanceroma (lat. sapseg) med. otok od raka,rak.kanciona (šp. cancion, lat. cantio, fr.chanson) pesma, naročito lirska slikova-napesma koja se obično sastoji od stihova sadvanaest troheja.kancioneri (iš. cancioneros) pl. lit. španske zbirkepesama naročito zbirke iz XVI veka.kancona (ital. canzone, šp. cancion, lat. cantio)u romantičnom pesništvu, naročito kodTalijana, vrsta lirskih pesama sauzvišenom sadržinom (oda), npr. kodPetrarke.kanconeta (ital. canzonetta) kuz. pesmica, malapesma; prvobitno: pesmica u duhu narodnepesme.kanconijer (ital. canzoniere) prvobitno, zbirkastarih trubadurskih pesama; zbir-ka pesama;pesmarica.kandža (tur. kanca) gvozdena kuka, kvaka;oštar i kukast nokat ptica grabljivica.kandžija (tur.) v. kamdžija.kanjoni (šp. canons) pl. kol. rečna korita i rečnedoline sa strmim stanovitim stranama, uoblastima gde su slojevi zadržali vodoravanpoložaj, koje su napravile brdske vode(naročito u Severnoj Americi).kaolin (kin. kao-ling, kao visok, ling breg, imejedne planine u severnoj Kini, gde je najpredobijan) „porculan", porculanska zemlja,bela, brašnjava masa od koje se praviporculansko posuñe.kap (fr. cap, ital. capo, lat. caput glava)predgorje, rt, svaki deo obale koji se spuštastrmo u vodu.kapa (lat. sarra) kaluñerski ogrtač sa širokimrukavima i kapuljačom; kišni ogrtač; kačket.kapak (tur. kapak) zaklopac, poklopac (naposudi, satu, oku itd.); prozorsko krilo.kapama (tur. kapama) kuvano jelo od jagnjetine,mladog luka i drugih začina.kapamadžija (tur. kapamaci) zanatlija kojiizrañuje pokrivače.kapar (grč. kapparis, arap., pere. kabar, fr.sarge, ital. sarrego) vot. trnovita žbuna-stabiljka, Capparis spinosa, koja raste i u našimkrajevima (u Dalmaciji i Hercegovini);njeni nerazvijeni cvetni pupoljci sadrže uljeslično slačicinom ulju i upotrebljavaju se kaozačin i dodatak nekim jelima, kojima dajeposeban ukus; kadra.kapara (ital. saragga) trg. novac koji se prisklapanju ugovora ili pogodbe daje unapredkao zaloga da će sve uslove ugovora ilipogodbe obe strane tačno ispuniti.kapacitet (lat. capacitas) sposobnost, umetnost,valjanost; upotrebljivost; sposobnosthvatanja, sposobnost sadržavanja, zapremina,sadržina, prostranost, obi-mnost;čovek koji uživa velik i neospo-ran autoritet;ugled u nekoj struci (naučnik, umetnik i dr.),priznat stručnjak; fiz. kapacitet toplotni jednogtela je ona količina toplote koja je potrebna(ili broj jedinica toplote potreban) da se to telozagreje za 1°S; elektrostatički kapacitet jednogprovodnika meri se količinom elektricitetakoja mu se mora pridati da bi se njegovpotencijal povisio od nule do jedinice; ili:kapacitet jednog kondenzatora je odnoskoličine elektriciteta na jednom provodnikuprema njego-

kapacitron 397 kapitalvom potenci]alu dok je drugi provodnikuzemljen (ima potencijal nulu).kapacitron (lat. sarah sposoban, grč. kykloskrug, elektron) fiz. aparat za brzo i snažnobombardovanje elektrona.kapeadori (um. capeadores) pl. u borbama sbikovima: pomoćnici boraca koji raz-dražujubika jednim crvenim ogrtačem, pa mu ondavešto izmaknu i puste borca da on produžiigru.kapela (nlat. capella, ital. cappella, fr.chapelle) crkvica, domaća (dvorske)bogomolja; prvobotno: mesto (sakristija) gde jesveštenik ostavljao svoj ogrtač (lat. sarra) icrkvene stvari; docnije: mesto za pevače imuzičare u crkvi; crkveni hor (pevači iorgulje); muzičke društvo, muzički orkestar;a kapela (ital. a cappella) muz. brže no što seizvodi jedan crkveni komad; pevanje a kapelahorsko pevanje bez muzičke pratnje; alakapela (ital. alla cappella) kao u kapeli, tj.vokalna i in-strumentalna muzika zajedno.kapelan (nlat. capellanus) pomoćni sveštenik,mlañi sveštenik koji je dodeljen kaopomoćnik i zamenik starijem svešteniku.kapelanija (nlat.) zvanje, položaj, služba i stanjednog kapelana.kapelen (ital. capello kosa) poz. glumac ilistatist kome se radi veće uverljivosti ulogeobrije glava.kapel-majstor (lat. capella, magister, nem.Kapellmeister) v. kapelnik.kapelnik (lat. capella) starešina (ili: dirigent)muzičke kapele, naročito operskog orkestra;kapel-majstor.kaper (hol. kaper, fr. sarge, lat. saregeuhvatiti) gusar, morski pljačkaš; gusar-skalaña, gusarski brod.kapetan (fr. capitaine, ital. capitano, lat. caputglava; glavna ličnost) poglavica, starešina;voj. komandir čete (ili: eska-drona, baterije);zapovednik broda (ili: pristaništa, vazdušnogbalona); starešina sportskog kluba; up.kapiten.kapi-aga (tur.) starešina uškopljenika naturskom dvoru (odgovara evropskom „maršaludvora"); takoñe: janičarski general.kapija (tur. kapi) vrata, ulaz; fig. dvor (carski).kapilaran (lat. capillus vlas, dlaka, kosa,vlakno, capillaris vlasi, dlačni, kosni) vlasni,dlačni, koji se tiče kose, kosni; vlasast,dlakast, vlaknast, tanak kao dlaka, veomatanak; kapilarni sudovi (kapi-lari) veomafini krvni sudovi koji predstavljaju prelaz odarterija ka venama i u kojima se krv krećeravnomerno; kapilar-ne cevi cevi savlasastom, tj. vrlo uskom i malom šupljinom;kapilarne pojave pojave koje pokazujutečnosti u uskim cevima.kapilari (lat. capillus) pl. znat. v. pod kapilaran.kapilarioza vet. bolest domaćih životinja,naročito peradi, čiji su uzročnici ra-zličite vrste valjkastih crva iz rodaCapillaria.kapilarnost (lat. capillus dlaka) fiz. svojstvodokazivanje kapilarnih pojava: ako dveotvorene jednake staklene cevi sa vrlo uzanomšupljinom, od kojih je jedna veća, zamočimodonekle u vodu, ona neće u cevima biti naistom nivou na kome je voda u sudu: nivo uširoj cevi viši je od nivoa u sudu, a nivo uužoj cevi viši je i od nivoa vode u širojcevi; kod žive je obratan slučaj. Gornjapovršina tečnosti (u cevi, zvana meniskus)koje kvase (voda) je izdubena, a koje nekvase (živa) isggu-pčena. Ove pojave zovuse kapilarne.kapilaroskopija (lat. capillus, grč. skopeoposmatram, gledam) med. mikroskopskoispitivanje kapilara na živom čoveku (kodporemećaja sudovnog živčanog sistema i dr.).kapilacija (lat. capillatio) med. vlaknast, jedvaprimetan rascep lubanje.kapirati (lat. sarege) pojmiti, shvatiti, shvatati,razumeti, razumevati.kapisla (lat. capsula) v. kapela.kapislara (lat.) starinska puška koja se palipomoću kapisle.kapistracija (nlat. capistratio) med. v. fi-moza.kapistrum (lat. capistrum ular) hirurški zavoj;med. grč donje vilice.napita (lat. caput glava, capita) pl. glave; kapitaaverza (lat. capita aversa) na kova-nomnovcu: glave čija su lica okrenuta jedno oddrugog; kapita adverza (lat. capita adversa)glave sa licima okrenutim jedno drugom;kapita jugata (lat. capita iugata) spojeneglave, dve glave na novcu.kapital (lat. capitalis glavni, caput glava) 1.vrednost koja se odreñenim kretanjemoploñava, uvećava viškom vrednosti. Opštiobrazac je N-R-N 1 (gde znači: N predujmljenuvrednost, R vrstu robe, N 1 oploñenikapital). Kretanje obuhvata: I faza —promet, kupovinu elemenata proizvodnje,predujam kapitala u radnu snagu i sredstvaza proizvodnju; P faza — proizvodnju,trošenje elemenata proizvodnje, pri čemuradna snaga stvara višak vrednosti; Š faza —promet, realizaciju oploñenog kapitala.Razvijeni obrazac je:r.s.N-R R . . . R'-N 1 .Ovo je kretanje industrijskogkapitala. Pojedine njegove faze seosamostaljuju, postaju funkcija pojedinihvrsta kapitala: proizvodni kapital se baviproizvo-ñenjem viška vrednosti,proizvodnjom; tr-govinski kapital vršistvarnu realizaciju proizvoda kapitala;kamatonosni kapital mobiliše slobodnenovčane kapi-tale, pretvara nedelatni kapitalu delat-ni. Kapital je, dakle, odreñenidruštveni odnos u proizvodnji —eksploatacija na-

kapitala 398 kapitulantJZMNOG rada pod komandom kapitala, TJ.proizvodnje viška vrednosti. U stvarnomkretanju višak vrednosti se pojavljuje kaoprofit. Pošto svoju svrhu — višak vrednosti(profit) — kapital ostvaruje samo kretanjem,to on teži da se beskonačno kreće i uvećava.I svaki se kapital, bez obzira na poreklo,pretvara u akumu-lirani višak vrednosti. 2.„Kapital" — glavno delo Karla Marksa —najveće političko-ekonomsko (i filozofsko)delo, u kojem su kritički prerañena svadotadašnja dostigauća u oblasti ekonomi-je iu kojem je genijalne izložena nova teorijakapitala. U njemu je otkrivena suštinakapitala, anatomija njegovog kretanja iutvrñena nužnost propasti kapitalizma usledekonomskih protivrečnosti „. . . .akumulacije kapitala i akumu-lacije bedeproletarijata . . ." koju izvršava proletarijatsvojom revolucijom; 3. glavni grad,prestonice.kapitala (lat. capitalis glavni) velika slovanekog pisma (latiničnog ili grčkog), kapitalnopismo.kapitalan (lat. capitalis) glavni, osnovni,temeljni, bitni, poglavit; odličan; veomavažan, presudan; kapitalna slova tip. velikapočetna slova; kapitalkonto trg. račun u glavnojtrgovačkoj knjizi u koju se unosi sve ono štose tiče povećanja ili umanjivanje osnovneimovine; kapitalni zločin prav. zločin kojipoalači smrtnu kaznu.kapitalac (lat. capitalis) zool. snažan jelen svelikim rogovima.kapitalizam (lat. caput glava, capitalisglavni) 1. naziv za privredni i društveniporedak u kojem je glavni pokretačprivrednog života profit, a ne zadovoljavanjeopštih potreba; 2. poslednjidruštveni poredak zasnovan na eksploa-tacijijedne klase drugom, nastao posle feudalizma.U poreñenju sa ranijim, kapitalizampredstavlja treći oblik ugnjetavanje ieksploatacije: u njemu su sva sredstvaproizvodnje svojina malog broja ljudi (klasekapitalista), dok je u isto vreme neposredniproizvoñač — radnik — lišen tih sredstava.Suština kapitalističke eksploatacije sastoji seu tome što kapitalisti prisvajaju neplaćenirad najamnog radnika, višak vrednosti. Ukapitalizmu robna proizvodnja dobiva opšti ivladajući oblik. Razvitak kapitalizma upojedinim zemljama bio je vrloneravnomeran i u svakoj je bio specifičan.On je odigrao naprednu ulogu u razvitkudruštva; uništio je esnafska ograničenja,ličnu zavisnost radnika, lokalnu zatvorenost iiscepkanost. Razviv-ši silne proizvodnesnage, kapitalizam je stvorio materijalneuslove za socijali-stičku revoluciju, stvorio jesvoga grobara — radničku klasu. Ali sezapleo unerešljive protivrečnosti. Sve napretke utehnici koristio je za još veću eksploataciju.Kao neizbežan saputnik kapitalizma javlja senezaposlenost. Nago-milavanjem kapitala urukama kapitalista raste beda širokih radnihmasa, pro-dubljuje se jaz izmeñu rada ikapitala. Početkom XX veka došao je u svojnajviši stadijum — imperijalizam. Pobedomvelike socijalističke revolucije, u oktobru1917, izvršen je prvi proboj u lancukapitalizma; 3. fig. moć novca (kapitala) ibogatih ljudi.kapitalizacija (fr. capitalisation) l. odreñivanjevrednosti imovine prema dohotku koji onadonosi, uzimajući za osnov di-skontniprocenat koji postoji u odreñeno vreme; 2.pretvaranje viška vrednosti u kapital;pretvaranje imovine u novčani kapital.kapitalisanje v. kapitalizacija.kapitalisati (fr. capitaliser) trg. pretvoriti višakvrednosti u kapital.kapitalist(a) (lat. capitale) vlasnik kapitala, tj.odreñene vrednosti koju predujmlju-je radiprofita. Izvor profita je naja-mni radradnika, kojim kapitalist komanduje ibesplatno prisvaja višak vrednosti (profit).Kapitalist je oličenje kapitala; njegova svest iduša je duša kapitala.kapitana (ital. nm. capitana) glavni, admiralskibrod jedne flote.napita ci j a (lat. capitatio, caput glava) ličnaporeza, glavarina.kapitel (nlat. capitellum) a px. najgornji deo (ili:vrh, glava) stuba.kapiten (lat. caput glava, eng. captain, nem.Kapitan) kapetan; sp stariji i najbolji igračkoji se pojavljuje kao voña, starešina ipredstavnik svog tima; postoji u svimsportskim disciplinama kad se istupa grupno.kapitis deminucio (lat. capitis deminutio) pravsmenjivanje ili gubljenje prava, naročitograñanskih prava, grañanska smrt.kapitl (lat. capitulum, ital. capitolo) glave,odsek, odeljek u knjizi; fig. sadržina jednogodeljka, predmet razgovora; u katoličkojcrkvi: zbor viših sveštenika radi rešavanjatekućih pitanja, kaptol, kapi-tol.kagštol (lat. capitulum) skupština sve-štenstvajedne crkve ili kaluñera nekog manastira.Kapital (lat. Capitolium) tvrñava grada Rimana Kapitolijskom bregu, na kojem su bilihramovi, Tarpejska stena itd. (današnjiKapitol je ureñen prema nacrtuMikelanñelovom); u SAD: sedište zakonodavnevlasti u Vvšingtonu.kapitulant (nlat. capitulans) vojnik koji, poodsluženju roka, i dalje dobrovoljno ostaje dasluži; pregovarač, onaj koji zaključuje nekukapitulaciju.

kapitulat 399 kapu lakapitulat (nlat. capitulatum) sporazum, nagodbaizmeñu država.kapitulacije (nlat. capitulatio) saglasnost,sporazum; ugovor o predaji vojnika ilinekog mesta u ratu; ugovor o služenjudrugog roka u vojsci; u govori po kojima suevropske države imale pravo u Turskoj,njenim vazalnim državama i u drugimistočnim, naročito muslimanskim državama,da njihovim grañanima sude njihovi vlastitikonzuli; fig. popuštanje, ustu-panje, žrtva,priznanje pobede, predaje.kapitulira (nlat. capitulare) pregovarati opredaji; predati se, pokoriti se, popustiti,popuštati; poravnati se, sporazumeti se,sporazumevati se.kapidžik (tur. kapicik) mala sporedna vrata;vratnice izmeñu susednih dvorišta.kaplaka (hol. Kap, Laken) trg. doplata zapodvoz koju, sem redovnog podvoza, dajeonaj što šalje robu brodom da bi sečuvanju robe obratila naročita pažnja.kaplan (fr. capelan, nem. Kapelan) zool. vrstamorske ribe Mallotus villosus iz porodiceSalmonidae.kaplar (fr. caporal) najniži starešinski čin unekim vojskama; postojao i u starojjugoslovenskoj vojscikapnomant (grč. kapnos dim, mantis prorok)onaj koji proriče sudbinu po dizanju dima.kapnomantija (grč. kapnos, manteia prorica-iie)proricanje iz dima, gatanje u dim.kaponir (fr. capponiere) voj. betonski bunker,izgrañen za flankiranje rova sa dve strane,snabdeven mitraljezima, a ponekad i nekimartiljerijskim oruñima.kapotaž (fr. capotage) oklop oko avionskogmotora.kapotaža (fr. capotage) poznavanje vodenihputeva, nauka o vodenim putevima; veštinamerenja puta što ga prevali jedna laña.kapotasto (ital. capotasto, capo di tašto) kuz.gornji deo (onaj koji se drži u ruci) violine isličnih instrumenata; parče od ebanovine i sl.koje se upotrebljava za učvršćivanje žica nagudačkim instrumentima; prečažica koja semeće na gitaru radi povišavanja tona; metalniprut preko žica (na pijanofortu).kapra bot. v. kapzr.kapriola (ital. capriola srna, fr. cabriole) skokuvreten (ili: smesta uvis) igrača; skok konjakoji, skočivši uvis, istovremeno se praćaknezadnjim nogama.kapris (fr. caprice, ital. capriccio, lat. sareg)ćud, ćudljivost; muz. fantazija; up. kapričo.kaprifikacija (lat. caprificus divlja smok-va)veštačke oploñavanje divljih smoka-vapomoću smokvinih oca.kapriciozan (fr. capricieux) ćudljiv, tvrdoglav,jogunast; fig. nepravilan, čudan, čudnovat;fantastičan.kapricirati se (fr. caprice) uzjoguniti se, bititvrdoglav, joguniti se, uvrteti sebi nešto uglavu, držati se nečega uporno.kapričeto (ital. capriccetto) muz. mala, kratkafantazija.kapričo (ital. capriccio) ćudljivo, neobičnoumetničko, naročito kraće šaljivo mu-zičkodelo, u obliku sonate; a kapričo (ital. acapriccio) «uz. po volji, po ćefu.kapričozo (ital. capriccioso) muz. ćudljivo,prema ćefu.kaprolaktam Hem. organsko jedinjenje koje služikao sirovina za izradu veštačkog vlakna.kapron (trgovački naziv) smolasta plastič-namasa, vrlo elastične i izdržljiva, koja služiza izradu veštačkog vlakna, delova radioaparatai dr.kapsa (lat. capsa) mrtvački sanduk; odar.kapsijen (fr. capsien) apx. paleolitska kulturazapadnog Sredozemlja; poznato pećin-skoslikarstvo sa scenama iz lova i kult-nih igara(nazvane tako po nalazištu Kapsa u Tunisu).kapsitis (lat. capsula) med. v. kapsulitis.kapsla (lat. Kapsula kovčežić, kutica, sanduče)čaura, kopguljica, omotač; metalni omotač naboci; metalna katica ili cevčica napunjenaeksplozivom (služi za paljenje ggunjenjapuščanog, topovskog, minskog i dr.); bot.čaura (koja omotava seme); hem. bokast sudza isparavanje; kapi-sla, kapsula.kapsula (lat. capsula) bog. v. pod kapsla.kapsularan (lat. capsularis) bot. čaurast, u oblikučaure (ili: omotača).kapsulitis (lat. capsula) med. zapaljenje čaureočnog sočiva; kapsitis.kaptaža (lat. captare hvatati, fr. captage)hvatanje i dovoñenje vode (izvorske, rečne,podzemne).kaptacija (lat. captatio, captare revnosnotežiti za čim, vrebati) lukavstvo, majstorija, dovijanje, dokopavanje čega veštinom; upotreba nepoštenih sredstava da bise došlo do cilja.•kaptacio benevolencije (lat. captatio benevolentiae)retorska fraza kojom govornik,u početku govora, moli slušaoce zablagonaklonost; vešto zadobijanje naklonosti,lov na milost.kaitivacija (nlat. captivatio) hvatanje veštinomili lukavstvom, pecanje.kaptirati (lat. captare) mašati se nečega,vrebati, kebati, uloviti nešto; uhvatiti, doći dočega lukavstvom ili prevarom; hvatati iodvoditi vodu (izvorsku, rečnu, podzemnu).kaptol (lat. capitulum, ital. capitolo) v. podkapitl.kapudan (tur. kapudan) starešina, zapovednik(naročito pomorski).kanula (lat. saerša) 1. crni luk; 2. jelo odzgnječena pasulja s lukom.

kaput 400 karakterankaput (lat. caput, capitis glava) glava,odeljak, poglavlje, odsek (u knjizi); ehekanite (lat. eh capite) iz glave, po sećanju;prav. iz razloga, zbog.kapućehaja (tur. kapukahyasi) zastupnik,predstavnik nekog manjeg stranog vladao-cana turskom dvoru (ovo je bila zvanična titulai srpskog predstavnika u Carigradu, dok jeSrbija bila još vazalna kneževina).kapuca (nlat. caputium, ital. cappucio, fr.sarise) kapuljača, kukuljača; ogrtač sakapuljačom (kaluñerski).kapuciner (nlat. caputium kapuljača) 1.,,kaluñer sa kapuljačom", član katoličkogfranjevačkog reda, osnovanog 1525. god.; 2.crna kafa koja, pomešana sa malo mleka,dobija boju kapucinerske mantije.kapcija (lat. captio obmanljiv zaključak)namerno pogrešan zaključak, obmanljivzaključak; up. sofizam.kapciozan (lat.) koji se odnosi na kapciju;lukav, varljiv, obmanljiv.kara (tur. kara) l. crn; često dolazi kaosastavni deo imena, npr. Kara-ðorñe, Ka-ra-Mustafa.kara (fr. sagge, lat. quadratum kvadrat) 2. voj.v. pod kare.karabin (fr. carabine, ital. carabina, arap.karab) puška, lakša i kraća od pešačke, zakonjicu, artiljeriju i -sl.karabinac (fr. carabinier) vojnik naoružankarabinom, laki konjanik.karabinijeri (ital. carabinieri) pl. konjanicinaoružani karabinima; u Italiji: žandarmi.Karabogdanska u tursko doba naziv zaistorijsku pokrajinu, kneževinu Moldaviju, uistočnom delu Rumunije.karaboja (tur. kara boya) narodni naziv zamešavinu zelene galice i taninskih ek-straktaod koje se pravi crna boja.Karaburme (tur. kara burun crni greben, crnirt) mali brežuljak nad samim Dunavom, deoBeograda.karavan (eng. caravan) l. u motorizovanomturizmu, automobilska prikolice opremljenaležajevima i kuhinjskim ureća-jima.karavan(a) (pere. karwan, tur. kervan, fr.caravane) 2. društvo (ili: povorka) putnika,naročito trgovaca, u srednjoj i prednjoj Azijii u Africi, koje zajednički preduzima, radiuzajamne odbrane, put kroz daleke i divljekrajeve, naročito pustinje; voña takvogdruštva je karavan-- banda.karavaning (eng. caravaning) putovanje uautomobilu s prikolicom (karavanom), kaovrsta pokretnog turizma.karavan-seraj (pere. karavan-seraj) na Istoku:velika zgrada bez nameštaja za skloništeputnika (po gradovima i putevima),karavanski han; fig. velika, neudobnagostionica.karavela (šp. caravela, fr. caravelle) u XV i XVIveku: veliki brodovi koji su, svojom grañombili osigurani od bure; danas: jedrilica sačetiri katarke u Španiji i Portugaliji; laña zalovljenje haringi, od 120 do 140 tona (uFrancuskoj); oveći turski ratni brod sa četirikatarke; tip francuskog mlaznog putničkogaviona.Karavlah stanovnik Karavlaške; Rumun.Karavlaška ist. turski naziv za južni deoRumunije.karagan (tat.) zool. stepska lisica, naročitocenjena zbog svog krzna.karagoli (ital. caragolo, nm. caracol) pl. vrstaškoljki u Jadranskom moru koje su dobre zajelo; njihove sjajne ljušture, očišćene odkrečne naslage upotrebljavaju se zapravljenje raznog ženskog nakita.Karadag (tur.) turski naziv za Crnu Goru.karañoz (tur. karagoz crnooki) predstava saobojenim figurama koje, pomoću konca,pokreće glumac koji je iza platna i glasomprati pokrete figura; komičar ma-ñioničar,lakrdijaš, marioneta.karaka (ital. sagassa) POJI. veliki jedrenjak koji jenekad (od XTV do HLŠ veka) upotre-bljavannajviše za prevoz tereta, a ponekad i kaoratni brod.karakal (tur. kahral-kulak crno uho, fr., eng.caracal) zool. grabljive, slična risu životinja izroda mačaka (Felis caracal), živi u Aziji iAfrici.karakol (tur. karakol) l. noćna straža, patrola;straža uopšte; 2. noćni stražar, patroldžije;noćni stražer uopšte.karakola (fr. caracole) zavojnica, spirala;pužaste, zavojite stepenice; jak. poigra-venjekonja udesno i ulevo.karakolirati (fr. caracoler) igrati, poigra-vvtikonja teko da poskakuje udesno i ulevo;fig. trčkati tamo-amo.karakondža, karakondžula (tur. karakoncolos)utvara, avet, strašilo.karakter (grč. charasso usecam, urezujem,charakter) zbir osobina ili svojstava kojimase neki čovek, neka stvar ili pojava odlikuju;trajna osobina volje i načina delanja jednogčoveka koja ga čini onim što je, tj. različnimod svih drugih ljudi; u užem, psihološkomsmislu: trajnost, stalnost i doslednost u volji,u načinu delanja; značaj, znak, obeležje,bitna oznaka, osobenost, posebna odlika,osobina, svojstvo; čvrstina, jačina duše;priroda, narav; ličnost sa dobrim osobinamaduše i srca; položaj i čin, zvanje, stalež;harakter.karakteran (grč. charakter) koji ima karaktera;koji sačinjava i predstavlja karakter, bitan,svojstven; čestit, ispravan, pošten, valjan;karakterna maska poz. maska koja prikazujeneki stalež, tip, neku ličnost, narav i sl.;karakterna rola uloga kojoj je cilj daocrta i potpuno

karakterkzam 401 karbolizamrazvije izvestan karakter; karaktervi komadpozorišni komad kome je glavni cilj daprikaže karaktere.karakterizam (grč.) obeležavanje (ili: ocrtavanje)izvoñenjem bitne oznake; retorskoprikazivanje.karakterizirati (grč. charakter, fr. sagasteriser)bitne oznake nekog čoveka ili nekestvari istaknuti (ili: isticati, prika-zivati,prikazati, ocrtati, obeležiti), tačno označiti.karakterisati v. karakterizirati.karakteristika (grč. charakter) oznaka, obeležje,osobina, suština, ono čime se neka stvar ilineki čovek naročito odlikuje i razlikuje oddrugih stvari ili ljudi; obeležavanje,izvoñenje glavnih, bitnih osobina ili svojstavakoga ili čega; mat. značila, tj. ceo broj jednoglogaritma (supr. mantisa).karakterističan (grč.) bitan, značajan, svojstven,obeležavajući.karakterističar (grč.) spi«, prikazivač karaktera,slikar kome je glavni cilj prikazivanjekarakterističnog u predmetu koji obrañuje.karakterogen (grč. charakter osobitost,znamenje, gennao rañam) koji stvara karakter,koji utiče na stvaranje karaktera.karakterolog (grč. charakter, logi'a) onaj koji sebavi karakterologijom, koji izučavakaraktere.karakterologija (grč.) nauka koja proučavaindividualne razlike i varijacije kodpojedinaca ili grupa, ličnosti kao takve,individualne karaktere i tipove; karakterologijuneki nazivaju i individualnog!psihologijom.karakul (rus. karakulB) vrsta ovce (nazvane pogradu Karakulu u Uzbečkoj SSR) koja se gajiradi proizvodnje skupocenog kovrdža-vogjagnjećeg krzna, astragana; krzno od te ovce.karamanka agr. vrsta vrlo ukusne kruške kojaje u našu zemlju prenesena iz Karamanije uTurskoj.karambol (šp. carambola) crvena bilijarskalopta; bilijarska igra sa tri lopte; fig. sudar,sukob (npr. kola).karambolaža (fr. carambolage) sudar jednelopte sa dvema od jednog poteza takom(kod bilijara); fig. sudar, sudaranje.karambolina (šp. carambola) žuta lopta ubilijaru; bilijarska igra sa pet lopti.karambolirati (fr. caramboler) dve ili višebilijarskih lopti jednim potezom udariti trećom;fig. jednim udarcem ubiti dve muhe; sudaritise.karambolisati v. karambolirati.karamel (fr. caramel, možda od nlat. sappamellis šećerna trska) kestenjaste i gorka masaod pečenog šećera za bojadisanje pića;pečeni šećer, bombone od pečenog šećera.karamelizacija (nlat. caramelisatio) pečenješećera; začinjavanje (ili: prevlačenje)pečenim šećerom.karankas pl. teške istočnoindijske svilenetkanine sa zlatnim, srebrnim i dr. cvetovima.karanten (fr. quarantaine, ital. quarantina)četrdesetodnevno sanitetsko posmatranjeputnika što dolaze iz krajeva (inostranstva,preko mora i dr.) u kojima vlada kakvazarazna bolest; up. kontumac.karantin (ital. quarantina) v. karanten.karanfilić (grč. Karyophyllon) cvetni pupoljaksa drškom od tropskog drveta Caryophyllusarmoracius; domaćice ga upotrebljavaju zazačin, a i u farmaciji igra znatnu ulogu,naročito kao antiseptično sredstvo.karar (arap. qarar, tur. karar) stalnost, postojanost,trajanje; zaključak, odluka; prilika;počivanje, pokoj.karat (grč. karation, fr. carat, ital. carato)„semenka rogača", jedinica za merenjetežine zlata, srebra i dijamanata ( = 0,275grama).karatirati (grč. keration, fr. carat) praviti smesuod zlata i srebra, ili od zlata, srebra i bakra.karatura (grč. kerdtion rogač) smesa zlata isrebra, ili zlata, srebra i bakra.karaula (tur. karavul) stražarske kula nagranici, stražarnica; kao manji fortifikacijskiobjekt, služi za zaštitu mostova itunela.karafa (ital. caraffa) stona boca od bruše-nog(šlifovanog) stakla sa zapušačem.karafina (ital. caraffa, caraffina) mala stonaboca za zejtin i sirće.karafindl (ital. caraffina) v. karafina.karadž (arap.) lični porez, glavarina (uTurskoj).karaš (nem. Karausche) zool. slatkovodna ribasrodne šaranu, ali bez brkova, Sa-rassiusvulgaris.karbamat hem. so karbaminske kiseline.karbamid (grč. carbo ugalj, lat. amida amonijak)diamid (hidrozid) ugljene kiseline;napravljen, kao prva organska supstanca,veštački iz neorganskog jedinjenja; nalazi seu mokraći sisara i nekih reptila.karbid (lat. carbo ugalj) hem. jedinjenje ugljenikasa nekim drugim elementom, običnometalom, npr. jedinjenje kalcijuma i ugljenika,dobija se u električnim pećima iz krečai ugljena.karbinol 1. hen. naziv za metilalkohol; 2. vrstalepka.karbo (lat. carbo) ugljen, ugalj.karbolein (lat. carbo ugalj, oleum ulje) materijaza gorivo, sastoji se od praha drvenog ilikamenog uglja, koji, pomešan sa nekim uljem,postaje čvrsta masa; upotrebljava se za parnemašine.karbolizam (lat. carbo ugalj) med. trovanjeusled uzimanje karbolne kiseline ili26 Leksikon

karbolineum 402 kardijadužeg neopreznog rukovanja karbolnomkiselinom.karbolineum (lat. carbo ugalj, oleum ulje)karbolno ulje (sredstvo za impregnisanje imazanje drveta kao i za dezinfekciju.karbolna kiselina hem. kiselina karbolnog ulja,srodna kreozotu, dobija se iz katrana kamenoguglja, stvara bezbojne, higroskop-ne kristalneiglice koje na vazduhu pocrvene;upotrebljava se u vodenom rastvoru Z—5%kao odlično antiseptičko sredstvo; v. fenol.karbon (lat. carbo ugalj) hem. ugljenik, ugljik,nemetalan elemenat, atomska težina 12, rednibroj 6, znak S, javlja se nejedinjen u trialotropna oblika (dva kristalna — dijamant igrafit — i jedan amorfan — drveni ugalj), ujedinjenju SČ2 (gasu ugljenoj kiselini) i gotovou svima organskim jedinjenjima; geol. v.karbonska perioda.karbonada (fr. carbonnade) kuv. meso pečenona žaru, ćulbastija.harbonado (port. carbonado) tin. porozan iuglast crni dijamant (služi većinom kao grañaza glačanje i za burgije za bušenje stena).karbonari (ital. carbonari) l. pl. „ugljari",članovi političkog udruženja u Italiji kojimaje prvobitno bio cilj borba protiv francuskoggospodstva, a posle 1814. god. osloboñenje iujedinjenje Italije; fig. zaverenici; 2. širok idugačak muški ogrtač bez rukava.karbonarizam (ital) ideje, načela i način radaitalijanskih karbonara; up. karbodža-ri 1.karbonat (lat. carbo ugalj, ugljen) hem. sougljične kiseline, so ugljenične (ili ugljene)kiseline.karbonescirati (lat. carbonescere) ugljeni-satise, pretvarati se u ugalj.karbonizacija (fr. carbonisation) hem. ugljenisanje,pretvaranje u ugljen; u tkačkojindustriji: uništavanje biljnih primesa uneprerañenoj vuni pomoću sumporne kiseline.karbonizirati (fr. carboniser) hem. pretvarati uugalj, ugljenisati.karbonisati v. karbonizirati.karbonit (lat. carbo ugalj) hem. rudarskieksploziv, mešavina nitroglicerina skalcijumovom šalitrom i brašnom.karboniferski (lat. carbo, gen. carbonis ugalj,f ero nosim) geol. ugljonosan, = kar-bonski.karbon-papir tanak papir premazan rastvo-romugljenog prapgka rastopljenog u lepku, kojisluži za kopiranje.karbonska perioda geol. perioda kamenoguglja, doba stvaranja kamenoga uglja, dobastvaranja kamenoga uglja u slojevimaZemljine kore neposredno nad devonskomformacijom.karbonska formacija v. karbonska perioda.karbonski (lat. carbo ugalj) 1. hem. ugljenič-ki,ugljički; ugljene kiseline, prouzroko-vangasom, ugljenom kiselinom; 2. geol. iz slojevaZemljine kore sa naslagama kamenogauglja, iz doba stvaranja kamenoga uglja,stena, fosila u tim slojevima; karbonskisistem, karbonska perioda.karbunkul (lat. carbunculus) min. crveniplemeniti granat; med. vrsta velikog, višeognjišnogčira, naročito na potiljku (kod starijihljudi).karbunkulacija (lat. carbunculatio) bog.zapaljenje u pupoljcima biljaka.karburator (lat. carbo ugalj, fr. carburateur,eng. carburettor, carburet jediniti saugljenikom) teh. kod motora sa unutrašnjimsagorevanjem: raspinjač, naprava zapretvaranje tečnog goriva (benzina, benzola,špiritusa i dr.) u gasovitu smešu vazduha igorivne pare.karburiranje (fr. carbure) hen. povećavanjerasvetne moći gasa za osvetljenje privoñenjemugljovodonika koji su bogatiugljenikom.karga (šp. carga, fr. cargaison, lat. carrus) mor.v. kargo.kargador (šp. cargador) punomoćnik po-šiljaocarobe brodom, koji putuje s njom i naodreñenom mestu je predaje ili prodaje;brodski senzal.kargo (šp. cargo, fr. cargaison, lat. carrus) mor.tovar broda; punjenje, tovarenje broda; kargobrodbrod s robom; kargo-težina teret koji semože metnuti na jednu tovar-nu životinju (uŠpaniji = oko 150 kg); trg. osiguranje robe upomorskom, avionskom i kopnenomsaobraćaju; karga.kardamom(arap., grč. kardamomon) &>t. srditi;seme jedne sa ñumbirom srodne istočnoindijskebiljke; upotrebljava se u medicini ikao začin (u kobasicama, likeru i sl.).kardan tehn. mehanički zglob na motorimavozila, mašina alatljika i sl. koji omogućavada se obrtanje prenosi sa jednog vratila nadrugo, odnosno da se kretanje vrši u svimpravcima (nazvan po kon-struktoru,italijanskom lekaru i matema-tičaruðerolamu Kardanu — Gerolamo Cardano,1501—1576).kardaš (tur. kardas) drug, prijatelj.karderonirati (fr. quarderonner) izraditi uobliku četvrtine kruga; grañ. rogljeve ivica igreda zaokrugliti, zaobliti, zao-bljavati.kardialgija (grč. kardia srce, algos bol) med. bolsrca, osećanje pritiska na srce; grč želuca,zavijanje u želucu.kardigan (eng. cardigan) vrsta pletenog prsluka.kardija (grč. kardia) znat. 1. srce; 2. ulaz izjednjaka u želudac, želudačni ulaz, želudačnausta, srčanik.

kardiJaka 403 karikaturakardijaka (grč. kardi'a srce, nlat. cardiaca) pl.sredstva za pojačavanje delatnosti srca,lekovi za srce.kardijalni (grč. kardi'a) aiat. koji pripada srcu,srčani; u odnosu na organe za va-ren>e: kojisu blizu kardije.kardinal (lat. cardinalis baglamni, stožer-ni;glavni; cardo, gen. cardinis baglama, stožer)1. od XI veka: prvi sveštenik do pape ukatoličkoj crkvi, stariji po činu od biskupa inadbiskupa; ima ih 70 i oni, zajedno sa papomsačinjavaju Sveti kole-gijum i papinosavetodavno telo (konzi-storijum); 2. piće odbelog vina, narandži i šećera; 3. vot. vrstajabuka i grožña; 4. zool. crvena pticapevačica, duga do 23 st, živi u Sev. Americi.kardinalan (lat. cardinalis) glavni, osnovni,bitni, najvažniji, najznatniji; kardinal-netačke glavne tačke; naročito: četiri glavnestrane sveta (istok, zapad, sever, jug) i četiriglavna vetra koji od njih duvaju (kardinalnivetrovi); kardinalni brojevi prosti brojevi(jedan, dva, tri, četiri itd.); supr. ordinalnibrojevi redni brojevi (prvi, drugi, treći, četvrtiitd.).kardinalija gram. kardinalni, osnovni brojevi.kardio- (grč. kardia) predmetak u složenica-masa značenjem: srce, srčani.kardiogram (grč. kardi'a, gramma crta, linija)med. kriva (ili: kriva linija, krivulja, crta) kojubeleži kardiograf.kardiograf (grč. kardi'a, grapho pišem,beležim) med. aparat koji beleži kretanja srcapomoću povlačenja krive linije na hartiji,itd.; služi za ispitivanje bolesti srca,kardiografija (grč. kardi'a, graphia pisanje,beleženje) med. grafičko predstavl>anjekretanja srca.kardiologija (grč. kardia, logfa) med. nauka osrcu i njegovim svojstvima.kardiometar (grč. kardi'a, metron mera,merilo) med. instrumenat za merenje silesrčane radnje.kardioneuroza (grč. kardi'a, neuron živac)med. nervoza srca.kardiopalmija (grč. kardia, palnios skakanje,drhtanje) med. kucanje srca.kardiopatija (grč. kardi'a, pathos bol) med.bolest srca, bol srca.kardioperikarditis (grč. kardia, nlat.pericardium) med. zapaljenje osrña.kardiospazmus (grč. kardi'a želudačni ulaz,želudačna usta, spasmćs grč) med. grč želudačnihusta.kardiostenoza (grč. kardia, stenosis suženje,suženost) med. suženost želudačnih usta.kardiotoiika (grč. kardfa, tonikos naponski,zategnutosni) pl. med. sredstva (ili: lekovi) zajačanje srca.kardiofon (grč. kardi'a, phone zvuk, glas)aparat, sličan telefonu, za ispitivanje ikontrolisanje delatnosti srca.karditis (grč. kardi'a srce) med. zapaljenje srca.kare (fr. sagge, lat. quadratum) četvorougaonik,kvadrat; kuč. teleća, ovčija ili svinjskarebra pržena ili pirjanjena; voj. kara,četvorougaonik u koji se postrojava pešadijaradi odbrane od konjice; topovske kare kola ukojima se vozi topovska municija.karebarija (grč. kare glava, barys težak) med.teška, nesnosna glavobol>a.kareograf (fr. sagge, grč. grapho) aparat zasnimanje perspektivnih crteža.karsta (ital. carretta) zool. vrsta kornjače,Chelone imbricata.karecando (ital. carezzando) muz. umilno.karecevole (ital. carezzevole) muz. ljupko.karibu zool. severni jelen iz arktičkih predelaRangifer caribou iz fam. Cervidae.karizma (nlat. carisma, lat. quadragesima)uskršnji, četrdesetodnevni post; kod nasobično: korizma.karijatide (grč. Kariatides Karijaćanke) pl. ugrčkoj arhitekturi: ženske figure koje, kaostubovi, drže na glavi gredu ili tavanicu(naziv po u ropstvo odvedenim ženama izpeloponeskog grada Kirije, ili, verovatnijepo sveštenicama koje su bile na službi uArtemidinom hramu u Kariji).karijer (fr. carriere, ital. carriera, lat. carruskola) jih. pun, najbrži trk konja; napad ukarijeru voj. žestok konjički juriš; up.karijera.karijera (fr. carriere, ital. carriera, lat. carruskola) trkalište za kola; astr. opti-caj zvezda;fig. vreme koje se provede u nekomzanimanju, zvanju; uspešan tok službe unekom pozivu ili nekoj struci; put života; up .karijer.karijerizam (fr. carriere) revan rad na lakom ibrzom napredovanju u službi i dobivanjupoložaja i zvanja, ali ne na osnovu sopstvenevrednosti i nesebičnog uspešnog rada za opštedobro, nego nepo-tizmom i dodvoravanjemonima od kojih to zavisi.karijerist(a) (fr. carriere) onaj koji bezobzirnoradi na pravljenju karijere, lak-taš, gurgur;up. karijerizam.karijes (lat. caries trulež, gnjilost) med. truljenje,razjedanje kostiju, obično kao posledicatuberkuloze kostiju.karika (mañ. karika) kolut, prsten; fig. deo nekeceline; veza uopšte.karikatura (ital. caricare tovariti, optere-titi,caricatura) u književnosti, naročito ulikovnim umetnostima, prvenstveno uslikarstvu: veoma razvijen način prikazivanjaneke ličnosti, nekog dogañaja ilipredmeta, u kome se karakteristične osobinenamerno toliko preuveličavaju da celina, ipored sličnosti, izaziva osećanje smešnoga;fig. nakaza, nagrda, rugoba, nakarada, ruglo.26*

karikaturist(a) 404 karnerkarikaturist(a) (ital. caricare) umetnik koji crta,koji radi karikature.karikirati (ital. caricare) praviti karikature;unakaziti, nagrditi; preuveličava-ti izvesneosobine kod koga ili čega radi ismevanja;pretovariti; trg. opteretiti nekoga menicama;pr. karikiran.karina (lat. carina) pop. unutrašnjost broda;glavna uzdužna greda na dnu lañe, kobi-lica.kariogamija (grč. karyon orah, gamos brak)biol. spajanje jedara gameta prilikom oploñivanja.kariozan (lat. cariosus) med. bolestan u kostima;načet, natruo, razjeden (o kostima); šupalj (ozubu); up. karijes.kariokineza (grč. karyon orah, kineo okrećem)biol. indirektna deoba ćelije; up. mi-toza.kariologija (grč. karyon, logia nauka) biol. deonauke o ćeliji (citologije) koji se baviproučavanjem struktura i promena koje sedešavaju u jedru.karioplazma (grč. karyon, plasma tvorevina)biol. jedrova plazma, tečna supstancija kojačini osnovnu materiju jedra.kariofilum (grč. karyophyllon) karanfi-lić,(začin).kariran (fr. sagge) četvrtast, kockast, ukockama (naročito o tkaninama.)karirati (fr. carrer) praviti, napravitičetvrtastim, u kockama, na kocke, pravitikocke; voj. praviti, napraviti karu.karitas (lat. caritas, ital. carita) ljubav,hrišćanska ljubav prema bližnjima; naročitomaterinska ljubav (omiljena tema u likovnimumetnostima: mati okružena decom koju sapuno nežnosti i ljubavi hrani i neguje).karitativan (lat. caritas, nlat. caritativus učinjeniz ljubavi) milostiv, darežljiv, dobrotvoran.karišik (tur. kansik) l. smesa, mešavina (npr.žita: pola raži, pola pšenice); slanina saizmešanim slojevima mesa i slanine; 2.muzička kompozicija od više arija.karlsbadska so med. so koja se dobivaisparavanjem mineralne vode u KarlovimVari-ma, Karlsbadu; mnogo se upotrebljavakao odlično sredstvo za čišćenje.karma (ind. karma) fil. jedna od glavnihdogmi u brahmanizmu, budizmu i džainizmu;apsolutni zakon uzročnosti kojineizbežno prati svet u svima njegovimispoljenjima (manifestacijama). Sva živa bićapodložna su zakonu karme: on goni svet naponovno rañanje, život i smrt; svaki, pa inajmanji akt ostavlja za sobom svoj karmičkiefekat, koji čini sudbinu svakog čovekaonakvom kakvu je zaslužio svojimprethodnim životom.karma-joga (ind. karma-yoga) fil. sistem životapo kome se čovek usavršava služe-njem čovečanstvu delanjem, preko akcije(nasuprot meditaciji i askezi).karmanjol (fr. carmagnole) 1. po italijanskomgradu Karmanjoli nazvana francuskarevolucionarne pesma i igra iz 1792, ru galicaMariji Antoaneti; internacio-nalnarevolucionarna pesma; 2. kratak kaput izvremena francuske revolucije; fig.revolucionar, jakobinac.karmelit kaluñer karmelitskog reda, osno-vanog1156. god. i nazvanog po palestin-skom breguKarmelna planini Libanu, gde je i osnovan.karmen (lat. carmen) pesma, naročito: prigodnapesma (svadbene, pogrebna i dr.); pl.karmina.karmin (sskr. krmija, arap. karmez, kermez)jako crvena boja (od karminske kiseline, kojase dobiva od sasušenog tela štitaste vašikošenil, sa malo ilovače i kreča); crvenomastilo; crvena mast za usne itd. (RUŽ).karmina (lat. carmina) gozba za spomenmrtvima, daća, podušje.karminativ (nlat. carminativum, lat. carmi-naregrebenati) med. sredstvo protiv nadimanja ivetrova.karminirati (fr. carminer) bojiti (ili: obojiti)karminom.karminisati v. karminirati.karmoazin (fr. cramoisi) ugasitocrvena boja,pomalo plavičasta, krmez.karmofite (grč. karmos panj, r ću ton biljka) bot.biljke koje imaju koren, stablo i list; up. talofite.karnalan (lat. sago, meso, carnalis) koji je odmesa, mesnat, telesni; fig. čulan, puten.karnalist(a) (lat. carnalis) onaj koji voli da jedemeso, mesožder, proždrljivac; fig. pohotljivac;karnalit.karnalit (po pronalazaču Carnallu) hem.kalijum-magnezijum-hlorid sa šest mole-kulavode; nalazi se u prirodi uz naslage soli;upotrebljava se kao veštačke ñu-brivo.karnauba (ind.) voštana brazilska palmaCopernicia cerifera iz fam. Palmae; vosakkoji se dobiva od te palme.karnacija (lat. carnatio) slik. boja ljudskog tela;prikazivanje mesa na slici.karne (fr. carnet) trg. priručna knjiga sa spiskomdužnika i poverilaca.karneval (ital. carnevale, lat. sagpe vale„zbogom meso") mesojeñe, poklade i raznaveselja, maškare) koja se u vreme od 6.januara pa do početka uskršnjeg posta,prireñuju, naročito u Italiji.karneol (lat. sago meso, gen. carnis) mat. vrstapoluprozirnog kalcedona, koja ima bojumesa.karner (lat. carnarium) l. prvobitno: kosturnica;vrh. mala, okrugla kapela u ro-manskom igotskom stilu.karner (nem. garnieren) 2. ukrasni porub ilinašivena nabrana traka, obično na odeći.

karner 405 karticikarner (ital. carniera) 3. kožna lovačka torba.karnivora (lat. sago meso, vorare žderati) pl.zool. mesožderi, mesojedi, tj. životinje koje sehrane mesom; bog. bubojede biljke tj. biljkekoje žderu insekte.karniz (nem. Karnies) arhit. ukrasni ispust sareljefom na grañevini, obično ispod krova iliiznad prozora i vrata.karniza v. karniz, karniša.karnifikacija (lat. carnlficatio) ned. omekšavanje(ili: omekšanje) kostiju; pretvaranje umeso, npr. pluća.karnificirati (lat. carnificare) med. pretvoriti umeso; pretvarati se u meso; fig. kinjiti, mučiti.karniša (fr. corniche) l. v. karniz; 2. prečagaiznad prozora, vrata i sl. za koju sepričvršćuje zavesa.karnozan (lat. carnosus mesnat) med. zgusnutusled bolesti; bog. tvrd i sočan.karo 1. (fr. saggeai) karta za igranje sacrvenim kvadratima; kamena kocka, kockastakaldrma; šara, motiv u obliku četvorugla;tkanina sa takvom šarom; 2. (fr.quarreau) četvrtast lenjir za povlačenjejednako udaljenih linija.karoza (grč. Karos dubok san, zanos, samrtnisan) med. vrtoglavica, bolesna želja zaspavanjem; up. karus.karolina latinski pismo kojim se pisalo u dobaKarla Velikoga (oko 800. god.).karos (grč. karos) med. v. karus.karoserija (fr. carrossene) gornji deo kola,naročito automobila, kolni sanduk (pod,sedišta i krov.)karota (nlat. daucus carota, fr. carotte, grč.karotćn) bog. mrkva, šargarepa; smotuljakduvanskih listova za mrvljenje u burmut.karotaža (fr. carottage) tehn. ispitivanje terenaanalizom vretenastih odrezaka zemljeizvučenih sondom iz slojeva različite dubine,sondaža.karotide (grč. karotides, karoyn uspavatidubokim i teškim snom, zaneti, jer sepritiskanjem vratnih arterija proizvodi zanos,ošamućenost — Galen) pl. znat. dve velikevratne arterije, desna i leva, koje dolazeći izaorte, vode krv v mozak.karotika (grč. karos) pl. v. karotikum.karotikum (grč. karotikćs ošamutan, kojiproizvodi zanos, nlat. caroticum) med. sredstvoza uspavljivanje, za omamljivanje; pl.karotika.karotin (nlat. daucus carota) bog. crvena boja odhromoplasta.karpe diem (lat. carpe diem) „beri dan", tj.koristi se vremenom!karpolit (grč. karpos plod, ilthos kamen) geol.skamenjen plod.karpolog (grč. karpos, logos) bog. poznavalacplodova biljaka, drveća.karpologija (grč. karpos, logfa) vot. nauka oplodovima bilja, drveća.karpuz(a) (tur. karpuz) vot. lubenica.karpus (grč. karpos, nlat. carpus) anat. šačnikoren.karst (nem. Karst) geol. krš, kras, krečnjačkipredeli koji imaju, na površini, dubokebrazde razdvojene oštrim zupcima(škrape) i utolegline tanjiraste i levka-ste(vrtače).karstologija (nem. Karst, grč. logfa nauka)naučna disciplina koja se bavi prouča-vanjemkarsta.karta (grč. charte, lat. charta) parče krute,debele hartije; parče krute hartije sa slikom(za igranje); geografske mapa (kogšena,morska, astronomska); posetni-ca; poštanskeotvoreno pismo, dopisnica, dopisna karta;jelovnik, račun za jelo; jasti a la kart (fr. a lacarte) jesti po jelovniku; posedovati nešto perkartam (lat. per chartam) prav. posedovatinešto na osnovu nekog pismenog zaveštanja.karta bjanka (ital. carta bianca „belahartija") fig. neograničeno poverenje, neograničenapunomoć, potpuno slobodne ruke,potpuna sloboda; kart blanš.kartamin (nlat. chartamus) v. kartamus.kartamus (nlat. carthamus, hebr. qarthami)bog. divlji šafran, od koga se dobiva crvenabojena materija kartamin.kart blanš (fr. carte blanche) „čista belahartija"; v. karta bjanka.kartezijanizam filozofija osnivača novi-jegracionalizma i dualizma Rene Dekarta (lat.Renatus Cartesius, 1596—1650), oca novijefilozofije i njegovih učenika.kartezijanci f il. učenici filozofa Karte-zijusa(Dekarta), pristalice kartezijani-zma.kartel (fr. cartel, ital. cartello) l. red borbi priturnirskim utakmicama; u meñuna-rodnompravu: ugovor, sporazum zaraćenih država orazmeni zarobljenika; sporazum, savez,naročito izmeñu političkih partija u ciljupomaganja pri izborima (kartelisane partije);2. oblik kapitali-stičkog monopola; sporazummeñu kapita-listima oko kvote proizvodnje,prodajnih cena i deobe tržište, radiodstranjivanja konkurencije i postizanjamonopolskog profita.kartelant (fr. cartel) donosilac pisma kojim seneko izaziva na dvoboj.kartel ski brod (fr. cartel) ratni brod koji vozizarobljenike radi razmene.karter (eng. čarter) tehn. osnovni deo motora saunutrašnjim sagorevanjem, kućište.karteč (ital. cartoccio, fr. cartouche) voj.topovsko zrno napunjene komadićimagvožña, šrapnelima, rasprskava se još utopovskoj cevi; služe samoodbrani artiljerijeza gañanje na kraća odstojanja (450 t) i umeso.kartidi (fr. quartidi) u kalendaru velikefrancuske revolucije: četvrti dan jednedekade.

kartilaginozan 406 kasavetkartilaginozan (lat. cartilago hrskavica,cartilaginosus) a"iat. hrskavičav.kartilago (lat. cartilago) znat. hrskavica.karting (eng. carting) sp. takmičenje malim,niskim sportskim automobilom bez karoserije.kartirati (fr. carte) zabeležiti, zapisati; uneti,upisati u kartu; poštanske po-šiljke (pakete isl.) odaslati sa potrebnim uputnicama,tovarnim listovima itd.kartogram (fr. carte, grč. gramma crta, linija)geografske karta koja, pomoću raznih crticai sl., prikazuje statistič-ke odnose upojedinim zemljama.kartograf (fr. carte, grč. grapho pišem,beležim) crtač (ili: izrañivač) geografskihkarata.kartografija (fr. carte, grč. graphia) nauka otome kako se rade geografske karte, planovii sl.; pravljenje geografskih karata, planova isl.; zbirka geografskih karata.kartomantija (fr. carte, grč. manteia proricanje,gatanje) gledanje u karte, bacanjekarata, gatanje (ili: proricanja) iz karata.kartometar (fr. carte, grč. metron mera)sprava za merenje dimenzija geografskogobjekta na osnovu geografske karte.kartometrija (fr. carte, grč. mćtron) merenje pokartama, nauka o merenju po planovima, natopografskim i geografskim kartama.karton (fr. carton, ital. cartone) kruta i debelahartija; slikarska skica; blok za crtanje;korice od debele hartije (meki povez).kartonaža (fr. cartonnage) pravljenje kartona;povezivanje knjiga kartonom; izra-ñivanjekutija i dr. predmeta od kartona; radnja kojaradi poslove sa kartonom; prodavnicapredmeta izrañenih od kartona.kartonerija (fr. cartonnerie) veština pra-vljenjakartona, fabrika kartona; predmeti odkartona.kartonirati (fr. cartonner) koričiti, uko-ričiti,povezati knjigu kartonom.kartoskop (fr. carte, grč. skopein) aparat zagledanje malih kinematografskih nizovaslika.kartoteke (fr. carte, grč. theke ostava, spremište,kovčeg) mesto gde se drže karte;registar karata; u knjižarstvu, bibliote-karstvu(knjižničarstvu), trgovini, admi-nistrativnojstruci: ureñena zbirka karata na kojima je —po alfabetskom (azbučnom) redu, brojevimaili pojmovima — zapisano ono što možezatrebati (knjige sa imenima pisaca iizdavača, adrese i sl.).kartuzijanci v. kartezijanizam.kartular (lat. charta isprava) rukopisni zbornik(zbirka) prepisa isprava, ugovora,testamenata i sl.kartuš (fr. cartouche) l. isečena hartija ilikarton kao mustra (uzorak) za molo-vanje ilikrojenje; ukrasi oko naslova, u oblikurazvijenog lista hartije, na planovima,grbovima i sl.; na staroegipat-skimspomenicima; eliptične figure ispunjenehijeroglifima; arhitektonski ukras; fišek,metak; fišeklija (kod konjanika); 2. lopov,razbojnik (po čuvenom pariskom razbojnikuKartušu, smak-nutom 1721. godine).karunkula (lat. caruncula mesce, malo parčemesa, sago meso) ned. suzna bradavica, krestica.karus (grč. karos) ned. samrtni, dubok san,bolest spavanja u visokom stepenu; karoza.karusel (fr. carrousel, ital. carosello) viteškaigra na konjima u kojoj takmičar pokazujesvoju veštinu jahanja i gañanja alke; mestogde se vrše takve viteške igre-utakmice nakonjima; okretaljka, vr-teška, ringlšpil sadrvenim konjima.karuca (ital. carrozza) kočije na feder.karfiol (ital. cavoli fiori, lat. cauli flores) bog.cvetača, poznata biljka sa mesnatim i ukusnimcvetnim plodom.karfolog (grč. karphologeo suve grane skidam,suve slamke berem) med. bolesnik, ludak ilionaj koji je u bunilu od groznice, koji čupakrevetski čaršav; fig. ce-pi dlaka.karfologija (grč. karphologia) med. čupkanjekrevetskog čaršava, kako rade umobolni i kojisu u vatri od groznice (krocidizam); fig.cepidlačenje u ocenjivanju.karcinit (grč. karkmos rak, lithos kamen)geol. okamenjeni rak.karcinoza (grč. karkmos rak, životinja i bolest)med. v. karcinom.karcivoidan (grč. karkfnos, eidos vid, oblik)poput raka, sličan raku; karcinomatozan.karcinologija (grč. karkfnos, logfa) zool. nauka oracima, nauka o ljuskarima, proučavanjeljuskara.karcinom (grč. karkfnoma) med. bolest raka;karcinoza.karcinomatozan (nlat. carcinomatosus) v.karcinoidan.karcinofobija (grč. karkfnos rak, phćbos strah)med. preteran strah od raka (bolesti).kasa (lat. capsa, ital. cassa) blagajna, metalniormar gde se čuva novac, mesto gde se novacprima i isplaćuje; trg. gotov novac; kasadefekt, kasa deficit, kasa manko manjak pripregledu faktičkog stanja blagajne iblagajničkih knjiga; in kasa (ital. in cassa)nalazi se u kasi, tj. u gotovom novcu; perkasa (ital. per cassa) uz plaćanje ugotovom novcu.kasaba (tur. kasaba) gradić, varošica, palanka.kasavet (arap., tur. kasavet) žalost, tuga, briga;kajanje.

kasa-konto 407 kastoreumkasa-konto (ital. cassa-conto) trg. račun blagajne,jedan od računa „glavne knjige" u koji sezbirno unose, dnevno ili mesečno, svaprimanja i izdavanja na blagajni (ovaj seračun saldira računom izravnanja; sal-doovog računa pokazuje stanje blagajne).kasapin (arap. qassab, tur. kasap) mesar.kasarna (fr. caserne) zgrada u kojoj stalnostanuje vojska; fig. kućerina.kasa-saldo (ital. cassa-saldo) trg. ostatak (ili:pretek) posle zaključivanja kase; zaključakstanja kase.kasatoran (fr. casser poništiti) prav. uki-dan,koji ukida, poništavan, koji poni-štava,smenjuje; kasatorna klauzula spo-redanugovor, koji se dodaje glavnom ugovoru, pokome jedna strana ne mora da se držiugovora ako druga ne ispunjava njegoveodredbe.kasacija (fr. cassation) l. otpuštanje iz službe,smenjivanje sa dužnosti, lišenje čina;poništenje, npr. jedne presude i dr.; najvišisud koji donosi konačne odluke o presudamaprvostepenih i apelacionih sudova.kasacija (ital. cassatione, eng., fr. cassation,nem. Kassation) 2. iuz. u HUŠ v. muzičkakompozicija za solistički instrumentalnisastav, srodna serenada.kaea-škonto (ital. cassa-sconto) trg. odbitak (ili:smanjenje) kupcima i dužnicima kad kupujuza gotovo ili kad plaćaju dug pre roka.kasa-štik (nem. Kassenstiick) pozorišni komad,film i sl. koji ima mnogo posetilaca, tedonosi dobar prihod.kasa-štraca (ital. cassa-strazza) trg. pomoćnaknjiga u koju se privremeno unose primili iizdaci, da bi se docnije uneli u glavnu knjigublagajne.kaseki-sultana (arap. khos, tur. kaseh) prvasultanova žena, majka naslednika prestola;up. kadine.kaseta (fr. cassette, ital. cassetta, cassa)kasica, sanduče, kutija za novac ili nakit;arh. udu bena polja kao ukras na tavanici; fot.pljosnata kutija gde se čuvaju ploče ilifilmovi; postoje i audio--kasete samagnetofonskom trakom na koju se snimajumuzika, govor i sl. kao i video-kasete zasnimanje TV materijala.kasetirati (fr. cassette) arh. praviti na tavaniciudu bena polja.kasida (arap. quasida) vrsta poduže lirskepesme kojom se veliča neka ličnost.kasina (ital. casina) v. kaznio.kasir (ital. cassiere) osoba koja rukuje kasom,novcem, blagajnik.kasirati (ital. cassa, incassare) 1. primiti,naplati novac; inkasirati.kasirati (ital. cassare, fr. casser) 2. poništiti,proglasiti nevažećim, npr. neki dokumenat,testamenat i dr.; lišiti čina (ili: zvanja,službe), raščiniti, otpustiti iz službe.kasiterin (grč. kassfteros kalaj) metalnasmesa čiji je glavni sastojak kalaj.kasiterit (grč. kassfteros kalaj) min. prirodandioksid kalaja, najobičnija kalajna RUDa.kask (fr. casque) voj. šlem, kaciga, kapa sagvozdenim štitom za odbranu od udarcasablje i šrapnela.kaskavela (šp. cascabel) zool. južnoamerička isrednjoamerička otrovna zmija, Crotalustezrificus.kaskada (fr. cascade, šp. cascada, ital.cascata) vodopad, vodoskok; vatromet uobliku vodopada.kaskader (fr. cascadeur) naziv za filmskogradnika koji se specijalizovao za padanje skonja, većih visina itd.; obično zamenjuje(dublira) u tim scenama glavnog junaka.kasko (šp. casco) šlem, kaciga, kalpak; detemulatskih roditelja; u lonbru: „kupo-vanje"potrebnih karata; tor. trup broda; trg.osiguranje broda, aviona, automobila odrazličitih rizika (bez robe i prtljaga) .kasonada (fr. cassonade) neprečišćen šećeriz francuskih kolonije; šećer kuhinjski, zamešenje.kasta (šp., port. casta, lat. castus čist) stalež,klasa ljudi, društveni red.kastanija (grč. kastanon, lat. castaneakesten) bog. drvo i plod kestena (nazvan pomaloazijskom gradu Kastana).kastanjete (nm. castanetas, fr. castagnettes) pl.mali i zvonki koturi od drveta ili slonovekosti koji se nataknu na prste i udaraju jednio druge pri igranju (nazvani zbog sličnosti saprepolovljenim keste-nom).kastel (lat. castellum, castrum) dvorac, za-mak;mala tvrñava, gradić, utvrñeno mesto;kaštel.kastelan (lat. castellanus) upravnik (ili:nadzornik) dvorca (ili: zamka); upravnik ilikuvar jednog društvenog lokala; čuvar kuće;nadzornik grañevina.kastigacija (lat. castigatio) kažnjavanje,kazna; prekorevanje, ukor.kastigirati (lat. castigare) kazniti, kažnja-vati;koriti, karati; kastigovati, kašti-govati.kastigovati v. kastigirati.kastitas violata (lat. castitas violata) prav.povreñena nevinost, povreñeno devičanstvo.kastico (pš. castizo) potomak portugalskihuroñenika (kreolaca) i mestika u JužnojAmerici.kastor (grč. kastor, lat. castor, sskr. kasttiri)zool. dabar; dabrovo krzno, dabrovina; šeširod dabrove dlake.kastoreum (lat. castoreum) farm. žućkastazejtinjava tečnost u jednoj žlezdi blizu čmarakod dabra, opojna mirisa i gorka ukusa, služikao odličan lek protiv bolesti živaca.

kastorin 408 katalizatorkastorin (lat. castor) kao svila sjajna tka-ninaod najbolje španske vune; takoñe: pamučnikonfekcijski pliš.Kastor i Poluks (grč. Kastor, Polydeykes) mit.blizanci spartanskog kralja Tindare-ja, iliZevsa, i Lede, nerazdvojna braća koja, poštosu pretvoreni u zvezde, služe mornarima kaovodiči i zaštitnici; fig. oličenje nerazdvojnogdrugarstva i prijateljstva; astr. sazvežñe„Blizanci" u Zodijaku; up. Dioskuri.kastrametacija (lat. castra logor, oko, metariomeñiti) voj. podizanje i ureñivanje poljskoglogora; veština podizanje logora.kastrametrija (lat. castrum logor, fr.castrametrie) veština izbora mesta za logortrupa i njegovo utvrñivanje.kastrat (lat. castrare uštrojiti, castratus)uškopljenik, evnuh.kastracija (lat. castratio) vañenje spolnihžlezda, škopljenje, štrojenje, jalovljenje.kastrirati (lat. castrare) uškopiti, uštro-jiti,ujaloviti; izbrisati, izbaciti, smanjiti;kastriran spis spis iz koga su neka mestaizbačena.kastrola (fr. casserolle, castrole) gperpa,pherpenja, činija, sud za prženje od metala iligline sa dugačkom drškom ili ručkama.kastrum (lat. castruin) utvrñenje, tvrñava,utvrñeni grad; u srednjem veku: plemićkizamak, plemićke gnezdo (lat. castrumnobile)kast stil (eng. čast steel) liveni čelik.kat (tur. kat) red, sloj; sprat; materijal za jednoodelo.kat- (grč. kata) v. kata-.kata- (grč. kata) grčki predlog koji sepojavljuje kao predmetak u mnogimsloženica-ma i naučnim terminima,izražava, uglavnom, neko kretanje i pravacnekom cilju, obzir, odnos, prilagoñenost,sličnost itd.; služi i za grañenje prelaznihglagola; pred samoglasnicima; kat- (kat- ikath-).katabazija (grč. katabasis, kata-balno silazim)ulaz u neku podzemnu prostoriju; u grčkimcrkvama: mesto ispod oltara na kome sečuvaju relikvije.katabolizam (grč. katabole) biol. opšti naziv zahemijske procese razlaganje hranljivihmaterija u organizmu na različita jedinjenja,pri čemu se iz tih jedinjenjaoslobaña energija potrebna za održavanježivota.katavasija (grč. katabasfa) u pravoslavno]crkvi: izvodi iz kanona; pesme koje sepevaju na jutrenju.katagma (grč. katagma) med. prelom kosti; pr.Katagmatičan.katagrafologija (grč. katagrapho opišem,opisujem, logfa) nauka o opisivanju lekova.katadioptrika (grč. kata u katoptrika i dioptrika)opt. nauka o pojavama koje poči-vaju i na odbijanju i na prelamanju svetlosti.katadioptričan (grč. kata u katoptričan idioptričan) opt. koji pripada odbijanju iprelamanju svetlosti, koji se tiče odbijanje iprelamanja svetlosti; koji prividno uvećavaili približava predmet gledanja (npr. staklo,ogledalo, naočari).katakana japanske pismo.kataklaza (grč. kata-klao slomim; savijem)med. lomljenje kostiju; grč očnih kapaka.kataklizma (grč. kataklysmos poplava, potop)med. ispiranje creva, klistir; potop, poplava;fig. prevrat, slom, propast; teorija kataklizmeKivijeovo mišljenje, zasnovano napaleontološkim istraživanjima i poduticajem biblijskog učenja o stvorenjusveta, po kome će organski svet, usledporemećaja na zemljinoj površini, ponovobiti uništen, a zatim opet se roditi u novomobliku (teorija katastrofe).katakombe (nlat. catacumbae, ital. catacomba)pl. podzemni hodnici, dugi ponegdei više kilometara, u koje su se sahranjivaliprvi hrišćani (u Rimu, Na-pulju, Jerusalimu,Sirakuzi).kataksis (grč. kataxis prelamanje) med. prelomkosti.katakustika (grč. kata, akustike) fiz. nauka oodbijanju zvuka; katafonika.kataleksa (grč. katalego prestajem) četr. zamenaslogova koji nedostaju u stihu doda-vanjempauze ili produženjem sloga.katalekte (grč. kata-lego uračunam, ubrojim,ubrajam) pl. zbirka odlomaka ili kraćihpesama (npr. Vergilijevih); nepotpuni ostacidela starih klasičnih pisaca.katalektičan (grč. kata-lego prestanem,završim; katalektikos koji prestaje)nepotpun; krnj; katalektičan stih pong. stih kodkoga je poslednja stopa kraća za jedan slog iliviše slogova (supr. akatalektičan).katalepsija (grč. katalepsis) med. obamrlost,ukočenost, grčenje, bolest spavanja;zadržavanje tela i udova u svakom pa inajnezgodnijem datom položaju (usledhipnotičnog stanja i kod nekih duševnobolesnih).kataleptičan (grč. kataleptikos) ukočen,obamro; up. katalepsija.kataliza (grč. katalysis) rastvaranje; hem.ubrzavanje jedne reakcije prostim prisustvomjedne materije (katalizatora), koja pri tom nepretrpi nikakvu stalnu promenu (na katalizi seosniva oksidacija sum-porne kiselinepomoću platine ili že-leznog oksida, zatimkatatipija i dr.).katalizator (grč. kata-lyo rastvaram) hem.supstanca koja ima svojstvo da ubrzavahemijske procese ili da ih izaziva na znatnonižoj temperaturi od one na kojoj bi se tiprocesi sami sobom izvršili; up. kataliza.

katalitičan 409 katastriratikatalitičan (grč. kata-lyo) rastvoran, kojirastvara; hem. koji ima svojstvo da dejstvujekatalizom, tj. da rastvara druga tela samimdodirom ne sjedinjujući se s njima.katalog (grč. katalogos) spisak, naročitoumetničkih i naučnih zbirki, ili spisak knjigajavnih ili privatnih biblioteka, antikvarnica iizdavačkih preduzeća; prozivnik ñakajednog razreda.katalogizirati (grč. katalogos) uneti (ili: unositi)u spisak, u katalog; katalogi-rati.katalogirati (grč. katalogos) v. katalogizi-katalotičan (grč. kat-aloao smrvim) med. kojiuklanja ožiljke, masnice.katamenije (grč. katamenios mesečni) pl. med.mesečno pranje kod žena, menstruacija.katapazma (grč. katapasma, kata-passo nospem,posipam) med. prašak za posipanje isasušivanje rana.katapepsija (grč. kata-pesso svarim) med. svarivanje,potpuno varenje hrane u želucu.katapeptičan (grč. kata-pesso) med. koji se tičevarenja, koji pomaže i olakšava varenje,probavni.katapirin (grč. kata, rug vatra, oganj) med. lekprotiv vatre, groznice, glavobolje i DRkataplazma(grč. kataplasma namazano,premazane, kata-plasso namažem) med.gusta kaša od raznih vrsta brašna ili odukuvanih trava (upotrebljava se, u oblikuzavoja, kao sredstvo za održavanje vlagena ranama, otocima i drugim obolelimmestima).kataplazmirati (grč. kata-plasso namažem)med. stavljati na bolesna mesta obloge odguste kaše; up. kataplazma.katapleksija (grč. kataplexis) med. ukočenosttela usled kaplje; kočenje vilica, lica i dr.;fig. uplašenost, utučenost.kataptoza (grč. kataptosis pad) med. v. epilepsija.katapult (grč. katapeltes, lat, catapulta)sprava za bacanje kamenja, strela ili kopaljau grčkoj i rimskoj vojsci; uvrtni (ili:torzioni) top; mor. mehanička napra-va zauzletanje aviona s broda koji nema palubu zauzletanje; mehanizam za automatskeodvajanje kosmonauta od svemir-skogbroda.katar (grč. katarrus stakanje, salevanje,katar-reo stačem se, salevam se) med.zapaljenje sluzokože nekog organa (nosa,ždrela, grkljana, dušnika, uva, bešike, creva,pluća i dr.) usled nazeba ili mesnog(lokalnog) nadražaja, praćeno lu-čenjemsluzavog proizvoda; kijavica, na-zeb.katarakt (grč. katarraktes vodopad, lat.cataracta) vodopad, brzak; med. zamućenostočnog sočiva, siva ili bela mrena, besna,beločica, belorka, belo perde (katarakta);teh. sprava za regulisanje rada parnih mašina.katarakta (grč. katarraktes) med. v. pod katarakt.kataraktičan (grč. katarraktes) med. sa belommrenom u očima, bolestan od katarakta.kataralan (grč. katar-reo) med. koji je uzapaljenju, koji luči sluz; kijavičav, nazebao;kataralna groznica groznica praćenalučenjem sluzi; kataričan.katareksa (grč. katarrexis) jako trganje, čupanje;med. žestok proliv.katareuma (grč. katar-reo stačem se, slevamse) med. lučenje sluzi, izbacivanje sluzi,sluzotok.katarza (grč. katharsis) med. čišćenje,ispražnjavanje creva; fil. moralno čišćenje iuzdizanje duše iznad svih telesnih, čulnihstrasti i prljavština (po Aristotelu ciljtragedije).katarizam (grč. kathafro čistim) čišćenjejezika; v. purizam.kataričan (grč. katar-reo stačem se, slevam se)med. v. kataralan.katarka (ngrč. katartakion) drevni ili gvozdenistub na brodu na kojem se razapinju jedra;up. jarbol.katartiza (grč. katartisis urećenje, doterivanje)med. v. katartizam.katartizam (grč. katartismos zglobljenje,učašenje) med. nameštanje prelomljene iliiščašene kosti; katartiza.katartika (grč. kathartikos čišćenje) 1. fil.nauka, učenje o čišćenju duše veštinamoralnog očišćavanja; 2. pl. med. sredstva začišćenje creva; pr. katartičan.katartister (grč. katartister) hir. instrumenat zanameštanje prelomljenih ili iš-čašenihkostiju.katasarka (grč. kata, sarx meso) med. v. anasarka.katastaza (grč. katastasis) poet. deo drame ukome se zaplet, počet u epitazi, joni višezamršava i zapliće, dok se, u katastrofi,potpuno ne rasplete; ret. deo govora u kojem seizlaže predmet za raspravljanje; med. stanje,sastav.katastaltika (grč. katastaltikos podesan zazaustavljanje, za sprečavanje, katastellozaustavljam, sprečavam) pl. med. sredstva zazaustavljanje krvi.katastar (nlat. catastrum) državna ustanova zaistraživanje čistog prihoda od zemljišta iodmeravanje poreza na zemlju; zadatakkatastra je da prikupi potreban materijal zaprocenu i da sprema osnovu za sastavbaštinskih knjiga, gruntovnica.katastih (grč. kata, stfchos red, vrsta) ustarim srpskim manastirima: ručna knjiga ukoju je manastirska uprava upisivala svepriloge i zaveštanja što ih je narod darivao,„pisao" manastiru.katastrirati (nlat. catastrum) uneti (ili: unositi,uvoditi, uvesti, upisati, upi-sivati) u katastar.

katastrofa 410 katerezakatastrofa (grč. katastrophe) preokret, prevrat,obrt, presudan, odlučan trenutak; u drami:odlučan dogañaj koji dovodi do rešenjazapleta (up. epitaza i katastaza); svakiodlučujući, naročito nesrećan obrt; težak(ili: nesrećan) dogañaj, propast; teorijakatastrofe v. pod kataklizma; pr. katastrofalan.katastrofizam (grč. katastrophe prevrat,preokret; propast) teorija po kojoj su nekegeološke i biološke pojave bile prouzrokovanekatastrofama, ili naglim i silnimporemećajima u prirodi, u Zemljinoj kori.katashazmus (grč. kata-schazo zaparam) med.lokalno puštanje krvi pomoću kupica.katasheza (grč. kataschesis) med. dobar,povoljan telesni sastav.katataza (grč. katateino istežem, katarasisuzglobljena istezanjem) med. nameštanjeprelome kosti.katatipija (grč. kata, typos otisak) med.fotografski postupak, osnovan na katalizi, pripravljenju kopija sa negativa i bez uticajasvetlosti.katatonija (grč. katatonos manje napregnutnego što bi trebalo da bude) med. duševnabolest praćena povremenom melanholijom,potpunom nepokretljivošću, grčevima,raznim halucinacijama, sumanutim idejama isl.katafalk (ital. catafalco, fr. catafalque)postolje ukrašeno crnim draperijama i dr.na koje se meće sanduk sa mrtvacem,svečani odar.katafonika (grč. kata, phone zvuk) fiz. v. katakustika.katafora (grč. kataphora san sa zanosom) med.dubok bolesnički san, bolesna želja zaspavanjem.kataforeza v. elektroforeza.katafrakt (grč. kataphratto oklopim, kataphraktosoklopljen) grudni oklop; med. zavojza prebijena rebra.katahreza (grč. katachresis) rñava upotreba;ret. pogreška u upotrebi figura, bilo da jesamo jedna figura nelogične i netačna, ili dasu dve figure rñavo vezane, npr.: „Na trojeje vojsku razdvojio", „Kliče Arap iz grlabijela" itd.; pr. katahresti-čan.katgut (eng. catgut) hir. konac, ranije izrañi-vanod mačjeg creva (eng. sa1=mačka), kojimhirurzi podvezuju krvne sudove.kateget (grč. kathegetes) voña, učitelj, vaspi-tač.kategzohen (grč. kat' exochen) prvenstveno,po prevashodstvu, osobito, odličnoizvanredno.kategorizirati (grč. kategoreo) v. kategori-sati.kategorija (grč. kategorfa) odsek, vrsta, rod,klasa, red; fil. najopštiji pojmovi bez kojih seništa ne može zamisliti a da se ne bi moglopodrediti pod jedan od tihnajopštijih pojmova. Po Aristotelu, takvihkategorija ima 10: Supstancija (čovek, konj);Koliko (od dva lakta, od tri lakta); Kakvo(belo, gramatički); Odnos, prema(dvostruko, pola, više); Gde (na trgu); Kada(danas, lane); Položaj (ležati); Stanje (bitiopremljen); Delati (seći, kopati); Trpeti (bitibijen, zepsti). Po Kantu, kategorije suosnovni pojmovi saznanja (apriorni pojmovi)koji omogućuju saznanje, jer su funkcije zasuñenje, i dele se na 4 grupe (svaka sa po 3dela): kvalitet, kvantitet, relacija i modalitet. PoHegelu: ........ objektivni pojam stvari činisamu stvar".kategorisati (grč. kategoreo) urediti, ureñi-vati,deliti po vrstama (ili: rodovima, strukama),razvrstati, razvrstavati, srediti, sreñivati.kategoričan (grč. kategorikos koji tvrdi) kojitvrdi bezuslovno, bezuslovan, odlučan,odreñen, tačan, jasan; fil. kategoričan sud log.sud u kome se jednom subjektu naprostonešto daje ili odriče.kategorički imperativ fil. imperativ dužnosti,koji je nemački filozof Kant ovakopostavio: Dela j tako da maksima (ili:načelo* princip) tvoje volje u svako dobaistovremeno može važiti kao načelo opštegzakonodavstva; ua. imperativakatedre (grč. kathedra sedište) stolica, učiteljevsto; uzvišeno mesto sa naslonom za grudi, sakoga nastavnik drži predavanje; biskupska,papska stolica; fig. naučni predmet nauniverzitetu (katedra slavistike, filozofijeitd.); eks katedra (lat. eh cathedra) na načinonoga koji govori zvanično, sa autoritetom.katedrala (grč. kathedra sedište) glavna,saborna crkva, pored koje obično stanujecrkveni velikodostojnik (patrijarh, biskup,vladika).katedralan (grč. kathšdra) koji se tiče biskupske,vladičanske vlasti, saborni.katenarav (lat. catenarius) verigast, lan-čast,u obliku lanca.katenarija (lat. catena lanac, catenaria) mat.lančanica, kriva linija koju gradi lanac ilikonopac podjednake gustine koji slobodnovisi o dvema utvrñenim tačkama koje nisuu istoj uspravnoj, vertikalnoj, liniji.katenacija (lat. catenatio) vezanje lancem;ulančavanje, spajanje, pripajanje.katenizacija (lat. catena, sa tena tio) processlivalja glasova u glasovne skupine, tj.slogove reči; ščitavanje; sastavni deoprocesa početnog čitanja.katenuliran (lat. catenula) verižica, lančić)sastavljen od lančića, sastavl>en od člančića.katereza (grč. kathalresis smanjivanje, smršavljenje)med. klonulost, slabost, utuče-nost.

kateretika 411 katoptromantijakateretika (grč. kathairetikos podesan zaslabljenje) pl. sredstva za slabljenje, umrtvljivanje;sredstva za ubijanje; sredstva zanagrizanje.kateta (grč. kathete uspravnica, uspravna linija,kathiemi spuštam) geoa. strana u pravouglomtrouglu koja sa drugom stranom toga trouglazaklapa ugao od 90°; up. hipotenuza.katetar (grč. katheter ono što se spušta) med.valjčasta cev od kaučuka ili metala koja seuvlači kroz mokraćnu cev u mokraćnimehur radi veštačkog popuštanja za-držanemokraće; upotrebljava se i za unošenjelekova u telo.kateter (grč. katheter) med. v. katetar.kateterizam (grč. katheter) med. ispuštanjezadržane mokraće uvlačenjem katetra umokraćni mehur.kateterizirati (grč. katheter) ispuštati za-držanumokraću pomoću katetra.katetometar (grč. kathete uspravnica,uspravna linija, metron mera, merilo) spravaza merenje razlike u visini dveju tačaka,naročito malih razlika nivoa tečnih stubova ucevima; takoñe: aparat za merenje lubanje.kateheza (grč. katechesis usmena nastava)poučavanje; u hrišćanskoj crkvi: pouča-vanjeu obliku pitanja i odgovora; poučavanje onihkoji »sele da preñu u hrišćanstvo.katehet (grč. kat-echetes nastavnik, učitelj)veroučitelj koji poučava putem pitanja iodgovora; učitelj nauke o veri; katiheta.katehetika (grč. kat-echeo usmeno poučavam)veština poučavanja u veri u obliku pitanja iodgovora; metodsko upućivanje i uvoñenje uovu veštinu; katihetika.katehizacija (nlat. catechisatio) poučavanje uveri u obliku pitanja i odgovora; katihi-zacija.katehizirati (grč. katechfzo) poučavati u veriputem pitanja i odgovora.katehizmus (grč. katechismos) svaki kratak ijezgrovit udžbenik neke nauke ili umetnosti;udžbenik o osnovama hrigpćanske vere,napisan u obliku pitanja i odgovora; ka-tihizis.katilinizam pravljenje zavere, zavereničkespletke i intrige (po L. S. Katilini, tvorcujedne opasne zavere uperene protiv republikeu starom Rimu, koju je otkrio i osujetioCiceron).katirati (fr. catir) valjati i presovati štofove dabi dobili veću jakost i sjaj-nost.katiheta (grč. kat-echeo) v. katehet.katihizacija (grč. kat-echeo) v. katehizacija.katihizis (grč. katechismos) v. katehizmus.katjon (grč. kation ono što silazi, silazeće,katienai silaziti) fiz. elektropozitivanelemenat koji se u elektrohemijskom razlaganjurazvija na katodi (supr. anjon;Faradejeve kovanice), npr. vodonik, cink(anjon npr. hlor, azot).katoda (grč. kathodos put nadole) fiz. 1. putkojim električna struja napušta elektro-lit iprelazi u negativan pol; tačka ili mesto ilipovršina u dodiru sa negativ-nim polom; 2.jezička upotreba poistove-tila je krajeveelektrolita, tečnoga pro-vodnika, sa naleglimkrajevima metalnoga provodnika,elektrodama, te negativnu elektrodu nazivakatodom.katodna cev naprava u kojoj se proizvodekatodni zraci odn. mlaz elektrona (Brau-novacev). Nalazi primenu za katodne osciloskope,televizijske prijemnike i DRkatodnizraci fiz. zraci sastavljeni od elektrona;nastaju pri električnom pražnjenju u cevi ukojoj pritisak spadne na nekoliko stotihmilimetara žive; svetleći stub odvoji se odkatode pri čemu iz katode izlaze plavičastizraci koji se zovu katodni. Oni se prostirupravoli-nijski dok ne udare o anodu ilistakleni zid, pri čemu staklo fluorescirazelenkasto; up. katoda.katodofon (grč. kathodos put naniže, phonezvuk) vrsta mikrofona za tonfilm i radio, kodkoga jonizirani vazduh služi kao provodnikstruje -izmeñu slabo zagrejane svetle katode ianode.katolizirati (grč. kata, holos ceo) prevesti (ili:prevoditi) u rimokatoličku veru, pokatoličiti.katolik (grč. kata, holos, katholhcos opšti,celinski) 1. hripgćanin koji svoje crkve-noverovanje smatra kao jedino pravo iobavezno, pravoverni hrišćanin; 2. pristalica(ili: član) rimokatoličke crkve.katolikon (grč. kata, holos, katholikćnopšte) nešto opšte; naročito: opšti rečnik,rečnik sveg znanja; opšti lek, tj. lek kojitreba da leči sve bolesti.katolicizam (grč. kata, hćlos, katholikos)shvatanje i tumačenje hrišćanstva u duhurimokatoličke crkve; rimokatolička veroispovest.katolički (grč. kata, holos, katholikos) opšti,opštevažeći; pravi, pravoverni; koji se tičerimokatoličke crkve, koji pripadarimokatoličkoj crkvi, papski.Katon (lat. Cato) čuveni rimski državnik,nepomirljivi protivnik Kartage, velikrodoljub i strog moralista (234—149. pre n.e.); fig. ozbiljan mudrac, strog i neumi-tansudija u pitanjima morala.katonizam strogost u pridržavanju moralnih ietičkih normi, strogo poštovanje tih normi(prema imenu rimskog državnika Katona).katoptrika (grč. kat-optron ogledalo) opt. naukao odbijanju svetlosti; anakamptika.katoptromantija (grč. kat-optron ogledalo,manteia proricanje) proricanje iz ogledala.

katorga 412 kaustičankatorga (grč. katergon, delo, rad) robija,prinudni rad, kuluk.katoterika (grč. katoterikos koji čisti) al. med.sredstva, lekovi za čišćenje; pr. ka-toteričan.katoha (grč. katoche ukočenost) med. krutost,ukočenost udova; tvrdo spavanje priotvorenim očima.katren (fr. quatrain) post. strofa od četiri stiha,četvorostih.katronin tehnol. vrsta hemijskog jedinjenja kojese upotrebljava za punjenje vatroga-snihaparata.katul-bujruntija (arap. qatl, tur. katal ubistvo,pogubljenje) pismena zapovest kojom senareñuje da se neko pogubi.katul-ferman (arap. qatl, tur. katil) sultanovapismena zapovest kojom se nareñuje da seneko pogubi.katun (arap. kuton, ital. cotone, pamuk, engl.cotton) vrsta krute i sjajne pamučne tkanine,obično sa šarama, sa mustrama.kathipnija (grč. kata, hypnos san) med. veomatvrd san, dubok san.kaćuša (rus. hip. od Katarine) popularan nazivza sovjetska višecevna (plotunska) raketnaoruña iz drugog svetskog rata.kauboj (eng. cowboy) kravar, govedar, pastir,na konju na zapadu Sjedinjenih AmeričkihDržava.kaudalan (lat. caudalis, cauda, rep) zool. kojipripada repu, repni.kaudiljo (šp. caudillo voña) voña; titulašpanskog diktatora generala Franka; up.duče, firer.kauza (lat. causa) uzrok; razlog, povod,pobuda; pravna stvar, pravio pitanje, spornopitanje, parnica, in kauza (lat. in causa)prav. u spornoj stvari.kauza eficijens (lat. causa efficiens) dej-stveniuzrok, učinski uzrok, uzrok koji prethodidelu, stvarni uzrok (supr. kauza finalis).kauza kriminalne (lat. causa criminalis) prav.krivični predmet, predmet krivične parnice.kauzalan (lat. causalis) uzročan, uzročni;kauzalna konjunkcija gram. uzročna svezica;kauzalna ili uzročna rečenica zavi-snarečenica kojom se kazuje uzrok radnje uglavnoj rečenici, npr.: Poslušaj, ga, jer jepametan.kauzalgija (grč. kausis paljenje, algos bol) med.jaki bolovi u ruci ili nozi.kauzalizam (lat. causa) naglašavanje kauzalnosti,uzročne povezanosti pojava.kauzalitet (lat. causalitas) fil. uzročnost,uzročna veza, odnos izmeñu uzroka iposledice; princip kauzaliteta glasi: svakapromena mora imati i svoj uzrok.kauzal-neksus (lat. causa uzrok, causalisuzročni, nexus veza) prav. u krivičnimdelima: uzročna veza izmeñu krivičneradnje koju je učinio izvršilac i štet-nihposledica koje su usled te radnje nas-tale; dok se ne utvrdi ta veza, smatra se da nepostoji ni krivična odgovornost.kauzalno-genetičan (lat. causa grč. genesispostanak) koji izlaže uzroke razvitka, kojipočiva na uzrocima razvoja.kauza sine kla non (lat. causa sine qua pop)uzrok bez koga se nešto ne bi uopšte nidogodilo, tj. glavni, osnovni uzrok.kauza sui (lat. causa sui) fil. sam sebi uzrok,bezuzročan, apsolutan.kauzativan (nlat. causativus) uzročan, učinski;kauzativni glagoli gram. glagoli koji iskazujuuzrok neke radnje, uzročni, učinski, faktitivniglagoli (npr. deliti, belim je kauzativan —znači: činim da nešto postane belo — premaglagolu bele-ti, belim, koji znači: postajembeo).kauzator (nlat. causator) vinovnik, tvorac.kauza finalis (lat. causa finalis) krajnji uzrok,krajnji cilj, svrhni uzrok.kauza civilne (lat. causa civilis) prav. grañanskispor; predmet grañanske parnice.nauk (tur. kavuk) okrugla kapa od debljetkanine oko koje Turci obavijaju čalmu.kaul (arap. qawl, tur. kavil) reč, govor;uslov, ugovor.kauledon (grč. kaulos stabljika) med. popre-čanprelom kosti.kaulescentan (lat. caulis stablo zeljastihbiljaka) bog. koji utiče na stvaranje stabla, kojistvara stablo.kaulikulue (lat. cauliculus) apx. cvetno stablo naglavi korintskih stubova.kauliflorija (grč. kaulćs stabljika, lat. flos,floris cvet) bog. pojava cvetova na starijimdelovima stabla i grana.kaulom (lat. caulis stablo) bot. svaka stablji-cislična tvorevina na biljci (za razliku od lišća,korena i dr.).nauma (grč. kauma vrućina, žar) med. jakavatra, groznična vatra.kaunt (eng. count) u Engleskoj: naziv za„grofa" koji nije Englez, za razliku od erla,engleskog grofa.kauper (eng. couper) tehn. aparat za zagrevanjevazduha potrebnog za proizvodnju gvožña uvisokoj peći.kaur v. ñaur.kauri (eng. cowrie) 3007. vrsta afričkog pužaSurgea moneta iz fam. Cypraeidae, čija sešarena ljuštura upotrebljavale kao sredstvoplaćanja, umesto novca.kaustika (grč. kaustikos nagrizan, kojinagriza) 1. pl. sredstva za nagrizanje, zanajedanje; kaustična sredstva; 2. sposobnostnagrizanja pomoću kaustičnih sredstava;takoñe: nauka o kaustičnim kri-vuljama (v.pod kaustičan).kausticitet (nlat. causticitas) nagriznost,najednost, moć (ili: svojstvo) nagrizanja (ili:najedanja); fig. zajedljivost, za-grižljivost,podsmešljivost.kaustičan (grč. kaustikćs) nagrizan, najedan,koji nagriza, koji najeda; fig. zajedljiv,zagrižljiv, satiričan; kaustična kri-

kaustičnost 413 kvadratvulja (linija) fiz. kriva linija koju obrazujusvetlosni zraci koje je odbila ili prelomilaneka kriva površina; hen. kau-stična sodajedinjenje natrijuma, vodonika i kiseonika(NaHO).kaustičnost v. kausticitet.kaustobioliti (grč. kaustikos koji gori, biosživot, Hthos kamen) sedimenti koji gore(ugalj, bitumen, nafta i dr.).kautela (lat. cautela) prav. mera predostrožnosti,odredba ugovora kojoj je cilj obezbeñenje odmoguće štete.kautelarna jurisprudencija deo praktičnepravne nauke koji se bavi merama zaobezbeñenje od moguće štete.kauterizacija (nlat. cauterisatio) med. sagorevanjerane u cilju sprečavanja dal>egprocesa, veštačke otvaranje rane pomoću nagriznih(ili: razjednih) hemijskih sredstava,usijanog metala ili varnica električne strujevisokog napona.kauterizirati (nlat. cauterisare) med- lečitipomoću površinskog nagrizanja ili sagorevanjatkiva.kauterijum (grč. kauterion) med. sredstvo zanagrizanje, za površinsko sagorevanjetkiva u cilju lečenja; metal pomoću koga sevrši kauterizacija.kaucija (lat. cautio) jamstvo, jamčevina,izvesna suma novca položena na ime jamstvaza nekoga ili za sebe, zaloga; realna kaucija(lat. cautio realis) prav. osiguranje dobara.kaucirati (lat. cautio) položiti (ili: pola-gatikauciju) (ili: jamčevinu).kauč (eng. couch postel>a, ležaj) modernikrevet sa malim naslonom koji može daposluži i za sedenje.kaučuk (fr. caoutchouc) guma koja se dobiva izmlečnog soka izvesnih tropskih južnoameričkih,afričkih i indijskih drveta,naročito od drveta ficus elastica; mnogo seupotrebljava u privatnom životu, tehnici inauci (reč uzeta iz jezika brazilskihIndijanaca, cahuchu suze drveta).kafa (arap. qahwa, fr. cafe, eng. coffee, nem.Kaffee) 1. drvo poreklom iz Etiopije, raste uArabiji, ist. Indiji i ostalim tropskimkrajevima Starog i Novog sveta; koštuničavplod toga drveta; poznato i omiljeno piće odtoga ploda.kafa 2. trg. vrsta indijskog katuna.kafana (tur. ) v. kavana.kafe (fr. cafe) kafa (roba i piće); kafana; kaferestoran(fr. cafe-restaurant) kafana igostionica; kafešantan (fr. cafć--chantant)kafana u kojoj se prireñuju artističke,naročito pevačke predstave.kafeizam med. oboljenje koje nastaje od preteranogpijenja kafe.kafeni (arap., qahwa, nlat. caffeinum) lei. v.kofein.kafilerija (nem. Kaffillerie) ustanova u kojoj seuništavaju lešine uvijenih i uginu-lih životinja, strvodernica (nemački izraz izHUP v.).kaftan (pere., tur. kaftan) duga gornja haljina,muška i ženska, obično od plave čohe; kodTuraka: počasna duga gornja haljina koju susultani iz počasti davali stranim podanicima;kod Rusa: dugačak kaput (narodna nošnja).kahal (hebr.) v. kagal.kaheksija (grč. kachexfa rñavo stanje tela,zdravlja, kakos rñav, hexis stanje, svojstvo)ned. slabo stanje zdravlja, rñav izgled,oronulost, kao posledica teških hronič-nihopštih bolesti (sifilisa, tuberkuloze, raka idr.); kahektika.kahektika (grč. kakds, hexis) med. v. kaheksija.kahektičan (grč. kakos, hcxis) med. slab, tuberkulozan,ispijen bolešću.kaciga (lat. cassis) vrsta šlema.kacik (ši. cacique) haitska reč kojom se nazivapoglavica divljih indijanskih plemena uSrednjoj Americi, Meksiku i Gvatemali; onisu i danas predsednici indijanskih opština.kama (ital. caccia lov) muz. lovačka muzika sarogovima.kačak (tur. kapak) l. begunac, odmetnik; 2.prokrijumčarena roba.kačamak (tur. kacamak) vrsta jela od kukuruznogbrašna, mamaljuga, žganjci, pura;palenta.kačkavalj (ital. caciocavallo) vrsta prevre-logpresovanog sira, spravljenog obično odovčjeg mleka.kačket (fr. casquette, ital. caschetto) kapa saštitom; oficirska kapa.kašika (tur. kasik) žlica, ožica.kaširati (fr. cacher) kod knjigovezaca: obavitihartijom, prevući hartijom; prile-piti, stavitina platno, npr. geografsku kartu; kriti,prikrivati, prećutati, zatajiti.kaškavalj v. kačkavalj.kašmir (sskr. kacmira, fr. cachemir) vrsta finei mekane tkanine koja se izrañuje od kostretikašmirskih koza.kaštel (lat. castellum) v. kastel.kaštelan v. kastelan.kaštigovati (lat. castigare) v. kastigirati.k&adar (lat. quadra) 1. /tom. prav kvadratni ilipravougaoni paralelepiped; arh. pravilnootesan četvorougli zidarski kamen.kvadar (ital. quadro) 2. slika, slikarski radčetvrtastog oblika.kvadernarija (ital. quadernario) post. strofa sačetiri stiha jednog soneta.kvadragezima (lat. quadragesima) kodkatolika: četrdeseti dan pre Uskrsa, prvi danuskršnjeg posta.kvadragezimale (nlat. quadragesimale) kodkatolika: četrdesetodnevni post, uskr-šnjipost.kvadrant (lat. quadrans) četvrti deo jedneceline, četvrtina kruga; astr., brod. sprava

kvadrati elektrometar 414 kvadrupediza merenje visine planeta, služila zaodreñivanje položaja broda (četvrtina krugapodeljena na stepene); voj. instrumenat zaupravljanje topova; sprava za merenjeuglova, uglomer.kvadrati elektrometar fiz. veoma osetljivinstrument za merenje električnog tovara (ili:električnog naboja, opterećenja).kvadrat (lat. quadratum) mat. četvorougaonik sajednakim stranama i uglovima; kvadratimetar površina od l m dužine i l m širine;alt. drugi stepen (druga potencija).kvadrati (lat. quadratum) pl. tip. veći delovisloga, dugi 24, 36 i 48 tipografskih tačaka(punktova).kvadratne jednačina mat. jednačina drugogstepena (kod koje nepoznata veličina stoji nadrugoj potenciji).kvadrati (lat. quadratus) četvorouglast,četvrtast; mat. kvadrati broj druga potencija,tj. proizvod koji se dobija kad se jedan brojpomnoži samim sobom; kvadrat-ni koren brojkoji je „osnova" jednog kvadratnog broja,npr. 5 je kvadratni koren od 25 (V/25 = 5);kvadratni metar v. pod kvadrat; min.kvadratni kristalni sistem v. tetragonalnikristalni sistem.kvadratura (lat. quadratura) 1. mat. izna-laženjejedne površine jednake sa nekom danompovršinom, naročito iznalaženje kvadratajednakog po površini sa jednom danompovršinom, kao u čuvenom problemu koji sezove kvadratura kruga, tj. pretvaranje krugau kvadrat s jednakom površinom pomoćušestara i lenjira; fig. tražiti kvadraturu krugatražiti nešto nemoguće, pošto je broj ut" (pi)transcen-dentan broj; 2. astr. odnosni(relativan) položaj dvaju nebeskih tela kada jenjihova razlika dužine 90°.kvadrivalvan (lat. quattuor četiri, valva krilovrata, valvulae mahune, ljuske) bog. koji imačetiri mahune, četvoromahunast; zool. kojiima četiri ljušture.kvadrivalentan (nlat. quadrivalens) hen. četvorovredan,koji je (tj. jedan atom nekogelementa) vezan sa četiri atoma vodoni-ka,četvorovalentan; up., valencija.kvadrivaskularan (lat. quattuor četiri,vasculum sudić) bog. koji ima četiri čašice(čaške) četvorodomni.kvadrivijum (lat. quadrivium, quattuor, viaput) mesto gde se sastaju četiri puta,raskrsnice; u srednjem veku: četiri delamatematike: aritmetike, geometrija,astronomija i muzika, koje su stari, poredtrivijuma (gramatike, retorike i dija-lektike),pod imenom „sedam slobodnih nauka",smatrali glavnim predmetima višeg školskogobrazovanja.kvadrita (lat. quadriga, quattuor, jugumzaprega) zaprega od 4 konja; dvokolice sa 4konja (u starom veku upotrebljavate naročitopri utakmicama, trijumfima i sl.);um. plastično prikazivanje ovakvih kola;med. unakrsni zavoj.kvadrienalan (lat. quadriennalis) koji imačetiri godine, četvorogodišnji.kvadrienijum (lat. quadriennium) četvorole-će,vreme od četiri godine.kvadrilijun v. kvadrilion.kvadrilion (nlat. quadrillio) milion tri-liona:jedinica sa dopisane 24 nule, tj. 10 24 (uSFRJ, SSSR, Engleskoj, Nemačkoj), ilijedinica sa dopisanih 15 nula, 10 15 (u SAD,Francuskoj).kvadrimani (lat. quadrimani) pl. zool. v.kvadrumani.kvadrinom (lat. quattuor četiri, nomen ime)mat. veličina koja se sastoji od četiri člana,četvoročlan izraz, četvoroimena količina.kvadrinoman (lat. quattuor, nomen) mat. kojiima četiri člana, četvoročlan, četvoro-imen(izraz).kvadripartirati (lat. quadripartire) deliti sa 4,podeliti na četiri dela.kvadripartiran (lat. quadripartitus) podeljenna četiri dela, četvorostruk.kvadriparticija (lat. quadripartitio) deljenje načetiri dela, četvrtanje.kvadrirati (lat. quadrare) napraviti četvorouglastim;mat. iznaći površinu jednaku sanekom danom površinom, iznaći kvadratjednak po površini sa jednom danompovršinom; broj (ili; izraz) podići na drugistepen, tj. pomnožiti ga sa samim sobom;napraviti na spoljašnjem zidu takve useke daizgleda kao da je sastavljen od četvrtastogkamenja; fig. slagati se, složiti se, bitiprilagoñen.kvadrirema (lat. quadriremis) laña sa četiri redavesala (veslačkih klupa).kvadrisekcnja (lat. quattuor četiri, secare seći,nlat. quadrisectio) deljenje na četiri dela,rasecanje na četvoro, četvrtanje.kvadrisilabum (lat. quattuor, grč. syllabosslog) četvorosložna reč; pr. kvadrisila-bičan.kvadrifilan (lat. quattuor, grč. phyllon list)bot. četvorolist, sa četiri lista.kvadrifloran (nl. quadrifloris) bog. sa četiricveta, četvorocvetni.kvadrifolij(um) (nlat. quadrifolium) bot.četvorolist, sa četiri lista; pr. kvadrifloran.kvadrifilan (lat. quattuor, grč. phyllonroobličan, koji ima četiri oblika.kvadricikl (nlat. quadri-cyclus) velosiped načetiri točka; up. bicikl.kvadro (ital. quadro) muz. komad za četiri glasaili instrumenta (kvartet); arh, ploča (kocka) upodnožju spomenika.kvadrumani (lat. quadrumani) pl. zool. sisari sačetiri ruke, tj. majmuni.kvadrupedi (lat. quadrupedes) pl. zool. četvoronošci,četveronožni sisari.

kvadruplika 415kvadruplika (lat. quadruplum) prav. četvrti spisili treći odbrambeni spis optuženoga,odgovor na tripliku.kvadruššrati (lat. quadruplare) učetvorostručiti,učetvorostručavati, učetvoro-gubiti,učetvorogubljavati, izraditi u četiri primerna.kvadruplicirati (lat. quadruplicare) v. kvadruplirati;prav. predati sudu kvadru-pliku.kvadruplum (lat. quadruplum) ono što ječetvorostruko, četvorogubo, u četiri primerna.kvadšiling (hol. quadschilling) holandskisrebrni novac.kvazar (Quasar od eng. quasi stellar radiosource tj. tobožnji zvezdani izvor) do sadanajudaljeniji uočeni kosmički objekti (i do 12milijardi svetlosnih godina) izvanrednog sjaja,neuporedive gustine i energije, čije poreklo istruktura još nisu dovoljno naučioobjašnjeni.kvazi (lat. quasi) kao, kao da, gotovo, skoro,donekle, otprilike; muz. kao, skoro; usastavljenim rečima (složenicama) obično uznačenju: tobožnji, vajni, polu-, nadri-, npr.kvazi-naučnik, kvazi-umetnik itd.kvazi-afinitet (lat. quasi affinitas) prav. odnossličan rodbinskom odnosu.kvazi-dezercija (lat. quasi desertio) prav.postupak jednog supružnika koji je sličannapuštanju bračne zajednice, nevršenjebračne dužnosti.kvazi-delikt (lat. quasi delictum) prav. delo iliradnja koja se graniči sa prestupom i koja se,u svojim privatnopravnim dej-stvima, tretirakao prestup; neizmeran prestup, prestup bezpredumišljaja.kvazi-dominij(um) (lat. quasi dominium) prav.prividna svojina, koja se prethodno tretirakao svojina.kvazi-kontrakt (lat. quasi contractus) prav.prividan ugovor; pravni odnos koji se tretirai smatra kao ugovor pošto ne postoji praviugovor, prećutan ugovor.kvazi legitimitet (nlat. quasi legitimitas) prav.prividna (ili: tobožnja) zakonitost.Kvazimodo (lat. Quasimodo) grbavi zvonarBogorodičine crkve u Parizu, glavni junakromana Viktora Igoa: „Bogorodičina crkva uParizu"; fig. nakaza, rugoba.kvazimodogeniti (lat. quasi modo geniti) pl.„kao da su tek roñeni", prva nedelja posleUskrsa, „bela nedelja" (zato što su tada, ustaro hrišćanske vreme, kršteni poslednji putnosili svoje bele haljine).kvazi-posesija (lat. quasi-possessio) prav.nestvarno posedovanje, posedovanje netelesnihstvari, čije se stvarno posedovanje upravom smislu ne može zamisliti.kvazi-tradicija (lat. quasi traditio) prav. radnjakoja zamenjuje radnju formalne predaje.kvazi-uzusfruktus (lat. quasi ususfructus)prav. pravo koje se daje nekome da uživaneku stvar pod uslovom da jednom stvar istevrste i vrednosti dade u naknadu za nju.kvale (lat. qualis kakav, quale kakvo)svojstvo, osobina, kakvoća.kvalitativav (nlat. qualitativus) kakvoćni,osobinski, koji se odnosi na osobinu,kakvoću, vrednost neke stvari; kvalita-tivnarazlika razlika usled pripadnosti dvamarodovima, razlika po kakvoći (supr.kvantitativna razlika); hen. v. analize.kvalitet (lat. qualitas) kakvoća, svojstvo,osobina; vrlina, vrednost, dobrota, dobraosobina; log. kvalitet suda svojstvo suda sobzirom na potvrñivanje i odricanje predikata(afirmativni — potvrdim i nega-tivni— odrečni); psih. kvalitet osećaja ono glavnosvojstvo jednog osećaja koje ga čini onimšto je.kvalitetni (lat. qualitas kakvoća) koji je dobrekakvoće, koji je od vrednosti.kvalifikativan (nlat. qualificativus) odre-dan,koji bliže odreñuje, koji pridaje ili odreñujeosobinu, svojstvo.kvalifikator (nlat. qualificator) prav. izve-stilac,odredilac jednog krivičnog dela premakrivičnom zakonu, referent, tuži-lac (ukrivičnim delima).kvalifikacija (lat. qualificatio) odreñivanjekakvoće ili svojstva, pridavanje (ili:davanje) imena čemu; vrednost, sposobnost,upotrebljivost; prav. pravni osnov tužbe, tj.zakonski naziv jednog krivičnog dela koje jepredmet tužbe, zajedno sa izvoñenjemkrivičnog zakona, koji se, po predlogutužioca, ima da primeni; kvali-fikacije pl.sposobnosti nečije za što, naročito s obziromna svedočanstva o svršenim školama,osposobljena, osposo-bljenost.kvalifikovan (nlat. qualificatus) sposoban (ili:dorastao) za neki posao, osposobljen, stručnospreman.kvalifikovati (nlat. qualificare) odrediti (ili:odreñivati, pridavati, pripisati, pripisivati,pridati) izvesne osobine, kakvoću nekome ilinečemu, utvrditi nečemu vrednost, priznatisposobnost za nešto; kvalifikovati se pokazatise sposobnim (ili: vrednim, doraslim) za nekiposao, osposobiti se.kvalificiran v. kvalifikovan.kvalificirati v. kvalifikovati.kvalunkvizam (ital. uomo qualunque običan,mali čovek) pol. politički pokret u Italijiposle drugog svetskog rata, osnovan odbivših fašista.kvalunkvist(a) pristalica kvaluikvizma.kvant (lat. quantum koliko) količina čiji seiznos ne odreñuje potpuno; fiz. najmanjakoličina energije; teorija kvanta učenje novijefizike po kome energija nije bezgraničnodeljiva, tj. i energija je diskretna kao imaterija (Plank).

416 kvarc-lampakvanta (lat. quantum koliko, količina, veličina,quanta) pl. od kvantum; kvanta diskreta (lat.quanta discreta) prekidne, neprodužneveličine; kvanta kontinua (lat. quantacontinua) neprekidne veličine, produžneveličine; v. kvant.kvantaš (lat. quantum koliko, količina)prodavac i kupac naveliko.kvantitativa (nlat. quantitativa sc. nomina) pl.gram. imenice koje označuju količinu.kvantitativan (nlat. quantitativus) količin-ski,veličinski, s obzirom na količinu, na veličinu,na kvantitet; kvantitativna razlika količinskaili veličinska razlika, razlika po količini, poveličini a ne po pripadnosti dvama rodovima;hen. v. analiza; supr. kvalitativan.kvantitet (lat. quantitas) količina, množina,veličina; broj, brojna odreñenost; gram. dužinai kratkoća slogova, količina sloga; muz. meravremena, mera tona; log. kvantitet sudaodreñenost jednog suda prema obimu subjekta(univerzalni — opšti, partikularni —delimični, singularni — pojedinačni).kvantitetski (lat. quantitas količina) gram.količinski, koji se tiče količine, npr.kvantitetske promene.kvantitirati (lat. quantitas) četr. slogove u stihumeriti i graditi po kvantitetu, tj. s obzirom nadužinu i kratkoću a ne po naglasku.kvantifikacija (nlat. quantificatio) ukoličinjavanje;log. izjednačavanje, poklapanje;kvantifikacija predika ga izjednačavanjepredikata sa subjektom po obimu, tj.odreñivanje veličine obima predikataprema veličini obima subjekta.kvantifikovati log. po obimu izjednači sasubjektom.kvantum (lat. quantum) količina, odreñenudeo, mera, iznos, zbir, broj, množina,veličina (pl. kvanta); fiz. energijski atom,elemenat energije; up. električni elementarnikvantum.kvarat (lat. quartarius) četvrti deo, četvrtinaneke mere; up. kvart.kvargl (nem. Quargel) specijalna vrsta sira.kvark (eng. quark) jedna od tri hopotetičnečestice (i njihove odgovarajuće antičesti-ce —antikvarkovi) iz kojih se, kako sepretpostavlja, sastoje sve poznate elementarnečestice. Zbog nedostataka ove teorije, uposlednje vreme čine se pokušaji dopune sajoš nekoliko čestica tipa kvark (hipotezebroja, hipoteze šarma, Han-Nambu model).kvart (lat. quartum) četvrt, četvrtina; tip. formathartije u veličini četvrtine jednog tabaka;mera za tečnosti i »sito u nekim zemljama;gradska četvrt, rejon; in kvarto (lat. inquarto) u kvartu, tj. u veličini V 4 tabaka(knjiga).kvarta (lat. quarta) četvrti razred jedne škole;muz. četvrti ton po redu počev odosnovnog tona, kvarta izvrši 4 / 3 puta tolikotreptaja u sekundi koliko izvrši osnovni ton;treća žica na violini (a); mač. četvrti načinzadavanja udarca; u igri karata: 4 karte isteboje koje dolaze jedna za drugom.kvartal (nlat. quartale) četvrtina godine,tromesečje, tromesečni period ili ras-hod;kvartalni časopis tromesečnik, časopis kojiizlazi svaka tri meseca.kvartana (lat. quartana sc. febris groznica)groznica koja dolazi svaka 4 dana, četvorodnevka.kvartar (nlat. quartarius) kol. najmlañi slo-jeviZemljine kore (diluvijum i aluvijum), saprvim tragovima čoveka.kvartarni (nlat. quartarius) četvrti po redu, kojizauzima četvrto mesto u nekom redu ili nizu,npr. kvartarni period, geol. v. kvartar.kvartacija (nlat. quartatio) razlučivanje zlataod srebra pomoću šalitrene kiseline, ako jesrazmera izmeñu oba metala 1:3; up.kvartirati 2.kvarter (eng. quarter) engleska (290,951) iamerička (242,10 1) mera za zapreminusuvih materija.kvarteroni (šp. cuarteron) pl. potomci jednogEvropljanina i jedne terceronke, iliterceronca i Evropljanke.kvartet (ital. quartetto) muz. kompozicija začetiri instrumenta, ili četiri glasa; kvadro.kvartetino (ital. quartettino) muz. mali muzičkikomad za četiri glasa.kvartir (fr. quartier, nem. Quartier) stan,sklonište, konak; voj. logor, logorište, bkb,vojnički stan van kasarne.kvartirati (fr. quartier, nem. quartieren) 1.smestiti (ili: smeštati) vojnike u logor,kasarnu, uokoliti, ulogoriti; stanovati.kvartirati (lat. quartus četvrti, nlat. quartare)2. zlato i srebro otopiti u sra-zmeri 1:3, pa ihonda, putem kvartacije, razlučiti.kvartir-majster (nem. Quartier-meister) voj.onaj koji se stara o stanovanju vojnika,stanar, konačar; mor. pomoćnik krmara,nadzornik brodskih straža, mornarskikaplar.kvarto (ital., šp. quarto) četvrti deo nečega,četvrtina.kvartus (lat. quartus) četvrti.kvarc (nem. Quarz) min. belutak, kremen,vrsta kamena velike tvrdoće, u vodi ikiselinama gotovo nerastvoran, po hemijskomsastavu silicijeva kiselina bez vode; na1720° S postaje tečan i tada se od njegaizrañuju predmeti za hemijske, fizičke imedicinske laboratorije.kvarcit (nem. Quarz) kol. običan kvarc, stenaod kvarca.kvarc-lampa med. „kremena svetiljka", lampakod koje električna struja prolazi krozživinu paru, ima veoma jaku svetlost i

kvarcovanje 417 kvescioniratizrači ultravioletne (nadljubičaste) zrake;staklo u ovoj lampi je od kvarca.kvarcovanje (nem. Quarz) ned. zračenje ultravioletnim,nadljubičastim, zracima pomoćukvarc-lampe radi predohrane i sprečavanjaširenja izvesnih bolesti.kvas (rus. kvas) nakiselo, osvežavajuće bezalkoholnopiće u Rusiji, spravlja sepreviranjem slada, raženog brašna i vode.kvasija (nlat. quassia amara) bog. jedna surinamskabiljka sa gorkim korenom i gorkomkorom; upotrebljava se za pojačavanje prohtevaza jelom i okrepljenje uopšte(nazvana po nekom crncu Koasiju).kvasin (nlat. quassia) hen. alkaloid, glavnisastojak kvasije; upotrebljava se za klistiranjei kao sredstvo protiv glista pozderuša.kvastna (nem. Quaste) kita, rojta, peca; jastučićza puderisanje.kvaterna (lat. quarterni po četiri; četiriodjednom, nlat. quaterna) dobitak na četiribroja uzeta i zvučena (kod tombole ili lutrije).kvaternar (lat. quaternarius koji se sastoji odpo četiri) poet. četvorostopni stih; v. dimetar.kvaternaran (lat. quaternarius koji se sastoji odpo četiri) četvorostruk, od četiri dela;kvaternarni slojeva kol. četvrti i poslednjislojevi u obrazovanju Zemljine kore.kvaternio (nlat. quaternio) četvrtina, mnoštvood četiri, celina koja se sastoji od četiri dela;naročito u starim rukopisima i knjigama;jedan sloj od četiri dvostruka lista koji suumetnuti jedni u druge; pl. kvaternioni.kvaternion (lat. quaterni po četiri, nlat.quaternio) 1. skupina četiri lica ili četiristvari; 2. kat. količnik dva vekto-ra, ili operaterkoji menja jedan vektor u drugi, tako nazvanzbog zavisnosti od četiri geometrijskaelementa; pl. kvaternioni onaj oblik računavektora u kojem se upotrebljava ovajoperater.kvaternio terminorum (lat. quaternio Terminorum)log. četvrtina pojmova, četiri pojma,pogreška u zaključivanju koja nastaje usleddvosmislenosti jednoga od tri pojma (gornji,srednji i donji pojam) u zaključku, silogizmu,koji u ovom slučaju ima, mesto tri, četiričlana.kvaternitet (nlat. quaternitas) četvornost,četvorostrukost. 'kvaterno (ital. quaderna) četiri broja na jedno]istoj vodoravnoj liniji (u tomboli).kvatriduum (lat. quatriduum) vreme od četiridana, četvorodnevni rok.kvatricinij(um) (nlat. quatricinium) muz. muzičkikomad za četiri roga ili četiri trube.kvatro (ital. quattro, lat. quattuor četiri) akvatro ili a kvatro voči (ital. a quattro voci)muz. za četiri glasa (muzički komad).kvatročentisti (ital. quattrocento četiri stotine)pl. italijanski pisci i umetnici! iz XV veka, tj. upočetku renesanse.kvatročento (ital. quattrocento četiri stotine)talijanski naziv za XV vek, naročito sobziro!« na književnost i umetnost togavremena.kvezitor (lat. quaesitor tražilac) prav. istražnisudija.kvezitum (lat. quaesitum) ono što se traži,traženo.kveker (nem. Quacke mamac za životinje) uizrazu: udariti nekome kveker: podvaliti,nasamariti (nekoga).kvekeri (eng. quakers) pl. oni koji drhte,drhtavin (nazvani po tome što dršću kadpadnu u verski zanos), religijska hrišćanskasekta u Engleskoj i Americi koja nema nisveštenika, ni crkvenih obreda, ni tajni; oni nepriznaju zakletvu, vojsku (rat), zadovoljstva,prazne formalnosti itd., sve ljude oslovljava jusa „ti", ni pred kim ne skidaju kapu, a samesebe nazivaju „društvom prijatelja"; osnivačsekte je eng. obućar Džordž Foks 1652. god. uEngleskoj, a B. Pen je preneo u Sev.Ameriku 1682. godine.kverela nulitatis (lat. querela nullitatis) prav.ništavna žalba, tužba zbog ništa-vosti kojoj jecilj da, i posle formalne pravosnažnosti,ukloni dva najteža razloga ništavosti; učešćeisključenog sudije pri donošenju pobijenogrešenja i nedostatak stranačkog zastupanja.kverulant (nlat. querulans) tužibaba, onaj kojipati od toga da stalno tužaka; prav.predavalac tužbe sudu.kverulancija (lat. querulus) bolesna sklonosttužakanju i parničenju.kverulat (nlat. querulatus) prav. lice protivkoga se podnosi tužba, tuženi.kverulirati (lat. querulus, nlat. querulare)tužakati, podnositi tužbu bez naročitoopravdanih razloga.kvestor (lat. quaestor) 1. visok finansijskislužbenik kod starih Rimljana, državniblagajnik kome je bila dužnost da skupljadržavne prihode; 2. na nekim univerzite-tima:skupljač, naplaćivalac honorara zaprofesorska predavanja; 3. u nekimdržavama: upravnik policije.kvestura (lat. quaestura) zvanje i službakvestora.kvescio (lat. questio) pitanje, sporno pitanje;naučio pitanje; naučio ispitivanje; zadatak,istraga, sporna tačka; mučno pitanje, muka,mučenje.kvescio jurne (lat. quaestio juriš) prav. praviopitanje, pitanje koje spada u oblast prava.kvescionirati (lat. quaestio) prav. pitati,istraživati, ispitivati, mučiti ili do-saćivatipitanjima.27 Leksikon

kvescio fakti 418 Kvirinalkvescio fakti (lat. quaestio facti) prav. ispitivanje(ili: pitanje) o stvarnom, činje-ničnom (zarazliku od ispitivanja pravnog načela).kvecal (sa acteškog) 1. ptica iz SrednjeAmerike, neobično lepa, crveno-zelene boje;smatra se simbolom slobode i nalazi se u grbuRepublike Gvatemale; 2. novčana jedinicaGvatemale, deli se na 100 centa-vosa.kvecalkoatl (acteški) pernata zmija.kviditet (nlat. quidditas, od lat. quid što, šta)fil. bitnost, suština stvari.kvid pro kvo (lat. quid pro quo) jedno mestodrugog, brkanje, nesporazum, zamena upojmu, osobi ili imenu.kviz (eng. quiz) ispit; ispitivanje nečijeg znanjapostavljanjem zadataka, priredba stakmičenjem u znanju i veštini iz različitihoblasti.kvijer (lat. corium životinjska koža, fr. cuir)pergament; dokument na njemu.cvijeta non movere (lat. quieta pop movere) onošto miruje ne treba dirati (po Platonu),opomena vladama da ne preteru-ju udonošenju reformi.kvijetiv (lat. quies mir) fil. saznanje pravesuštine stvari koje vodi ka umirivanju voljeza životom, ka odricanju te volje urazočaranju, rezignaciji (up. pesimizam).kvijetizam (lat. quies, gen. quietis mir) 1. fil.težnja odvraćanju od životnog nemira i željaza što pasivnijim i bezosećajnijim stavom uživotu, za kontemplativnim udu-bljivanjem ubožanstvo; 2. učenje jedne hrišćanske sekte,osnovane u XVH v. u Španiji, koje se sastoji usticanju unutarnjeg mira putem potpunogudubljivanja i predavanja duše bogu; up.kvijetisti.kvijetisti (lat. quies) pl. pristalice filozofskog ilireligioznog kvijetizma.kvijeto (ital. quieto) muz. mirno, spokojno.kvinar (lat. quinarius koji sadrži pet) metr. stihod pet stopa.kvinaran (lat. quinarius) koji se sastoji od pet,deljiv sa pet, petostruk; kome je osnova pet.kvindekagoi (lat. quindecim petnaest, grč. goniaugao) kom. petnaestougaonik.kvinkvagezima (lat. quinquagesima) sedmanedelja, odnosno pedeseti dan pre Uskrsa(kod katolika), koji obično zovu i esto-mihi.kvinkvenal (lat. quinquennalis petogodiš-nji)trg. petogodišnji poček plaćanja; up.moratorijum.kvinkvenalan (lat. quinguennalis) koji traje petgodina, koji biva svake pete godine,petogodišnji.kvinkvenijum (lat. quinquennium) vreme od petgodina, petogodište, petogoñe, peto-leće.kvinkverema (lat. quinqueremis) laña sa petreda vesala, ili sa pet veslačkih klupa.kvinkvercij(um) (lat. quinquertium petoboj)petostruka borba, pet vrsta berbenih vežbikod starih Grka i Rimljana: skakanje,bacanje diskrsa, hitanje koplja, trčanje irvanje; kod Grka: pentatlon.kvinkvecentisti (nlat. quinquecentisti, ital.cinquecentisti) v. činkvečentisti.kvinkvilion (lat. quinque pet) milion kvadriliona,tj. 10 30 .kvins-metal (eng. queens-metal) metalna sme-saod cinka, olova, antimona i bizmuta.kvint (lat. quintus peti) v. kvinta.kvinta (lat. quinta) peti razred jedne škole; muz.alt-violina; E žica na violini; peti ton odosnovnog tona koji u sekundi izvrši 3 / 2 putatoliko treptaja koliko izvrši osnovni ton(zvana još dominanta); mač. peti načinzadavanja udarca; u piketu: peta po redu kartaiste boje.kvintal (šp. quintal, fr. quintal) pedesetkilograma; metarski kvintal sto kilograma.kvintana (lat. quintana) med. petodnevka,groznica koja dolazi svakog petog dana.kvinternio (nlat. quinternio) letina, mnoštvo odpet, celina sastavljena od pet delova; ustarim rukopisima i knjigama: sloj od petdvostrukih listova koji su u metnu ti jedni udruge; pl. kvinternkoni.kvintesenca (lat. quinta essentia peta suština)fil. prvobitno: eter, koji je Ari-stotel dodao, kaopeti uz četiri elementa (vatru, vodu, vazduh,zemlju), ali koji važi, zbog svoje finoće,kao prvi, naj-glavniji elemenat; fig. ono što jenajfinije i najčistije u nečemu, suština, srž,jezgro, skup onoga što je najbolje, najbitnije,ekstrakt; hem. najfiniji deo; alhem. glavnamaterija za pretvaranje metala; kvintesencija.kvintesencija (lat. quinta essentia) v.kvintesenca.kvintesenciran (lat. quinta essentia) pr hem. kojije pretvoren u ekstrakt, iz koga je izvañenekstrakt.kvintet (ital. quintetto) muzički komad za petglasova ili pet instrumenata.kvintilijun v. kvintilion.kvintilion (lat. quintus peti) broj 10 18 (uFrancuskoj i SAD) ili broj 10 30 (u Engleskoj iNemačkoj).kvintirati (fr. quinter) muz. svirati u kvin-tama;žigosati metal, naročito zlato i srebro.kvintola (lat. quintus peti) muz. tonska figura odpet nota koje, izvedene povezano, dobivajuvrednost četiri takve note.kvintuplika (nlat. quintuplum petostruko,petogubo) prav. peti protivodgovor, peti utuk.kvintuplum (nlat. quintuplum) petostruko,petogubo, petostruka količina.Kvirinal (lat. Quirinalis sc. collis brežuljak)jedan od sedam brežuljaka u Rimu, na kojemse, od 1870, nalazio kraljev dvor;

kvisling 419 kelnska vodaotuda nekada fig. italijanska vlada (up.Vatikan).kvisling onaj koji je u službi tuñina, a protivosećanja i interesa svoga naroda (ponorveškom političaru Vidkunu Kvi-sliigu,koji je, u drugom svetskom ratu, stupio uslužbu okupatora Nemaca i bio, u to vreme,predsednik norveške ,,kvi-slinške" vlade).Kvislinzima su u to vreme smatrani: Hahau Češkoj, Pavelić u Hrvatskoj, RupnikuSloveniji, Nediću Srbiji, Peten u Francuskoj,Degrel u Belgiji, Tuka u Slovačkoj,Antonesku u Rumuniji i dr.kvit (fr. quitte, lat. quietus) gotov, svršen;izmiren, slobodan, razrešen obaveze, razdužen.kvita (fr. quittance) priznanica, namira.kvitancija (fr. quittance) v. kvita.kvitirati (fr. quitter) osloboditi, razrešiti,razrešavati; osloboditi se obaveze, razdužitise; potvrditi prijem novca (priznanicom);ostaviti, napustiti (posao, službu); razići se,raskrstiti s kim ili s čim.Kvo vadis? (lat. Quo vadiš, Domine?) Kudaideš, Gospode? pitanje koje je, pohrišćanskom predanju, apostol Petar, bežećiiz Rima, uputio Isusu susrevši ga na izlasku izgrada. Isus mu je odgovorio da se umestonjega vraća u Rim da bude ponovo razapet, štoje Petra postiñeno! 1 nateralo da se vrati u Rim,gde je doživeo mučenič-ku smrt.kvod erat demonstrandum (lat. quod eratdemonstrandum, skraćeno q. e. d.) što je biloza dokazivanje, što je trebalo da se dokaže.kvorum (lat. quorum kojih) predviñen minimalnibroj članova jedne organizacije čijeje prisustvo na sednici potrebno da bi seposlovi mogli obavljati; u parlamentu:potreban broj članova (poslanika) zapunovažno rešavanje.kvota (lat. quota sc. pars koliki deo) deo kojipri nekoj deobi, pripada pojedincu, srazmerandeo, pripadajući deo, udeo; po-reski iznos;pro kvota (lat. pro quota) prema udelu,srazmerno.kvotacija (nlat. quotatio) obračunavanje ipodela kvote, udela; kvotizacija.kvotidijana (nlat. quotidiana) med. svakodnevka,svakodnevna groznica.kvotidijanus tipus (lat. quotidianus typus) med.svakodnevni povraćaj neke bolesti.kvotizacija (nlat. quotisatio) v. kvotacija.kvotizirati (lat. quota sc. pars koliki deo)srazmerno deliti (ili: podeliti), utvrñi-vati (ili:utvrditi, odrediti) kvotu: fi-nansijskimzakonom utvrditi, u parlamentu, visinuporeza koji se ima pokupiti u svakojbudžetskoj periodi, prema državnimfinansijskim potrebama.kvotirati (lat. quota sc. pars) prav. podeliti nasrazmerne delove, obeležiti brojevima spisekoji se tiču jedne parnice.kvo titule (lat. quo titulo) na osnovu čega? skojim pravom?kvouskve tandem (lat. Quousque tandem Catilina,abutere patientia nostra?) „ta doklećeš!" izraz kojim se iskazuje nestrpljenje(prema početnim rečima Ciceronovogprvog govora protiv Katiline).kvocijent (lat. quotiens koliko puta) mat. količnik,broj koji kazuje koliko se puta jedan brojsadrži u nekom drugom broju.ke (fr. queue, lat. cauda rep) red, povorka licakoja čekaju na red (npr. na ulazu u poz.blagajnu i sl.); ograñen prostor predblagajnom, da bi se izbegla gužva; bili-jarskištap, tak; muz. drška na violini, žičnik,hordar.keb (eng. cab) najamna jednoprežna kočija uEngleskoj.kebl (eng. cable) mera za konac u Sev. Americi,= oko 220 t.kegl (nem. Kegel) kupa, čun; nišan (na kuglani).kediv (pere. liidiw) titula bivšeg egipatskogvicekralja; vladalac, knez, veličanstvo.kej (fr. quai, eng. quay) zid pored rečne ilimorske obale, ozidana obala; mesto upristaništu za utovar i istovar robe; ulicapored obale, put izmeñu vode i kuća;železnički peron.kejaža (fr. quaiage) trg. dažbina za utovar iistovar robe; up. kej.keko (eng. cake, cakes) pl. engleski dvopek, sitnisuvi kolačići koji se naročito jedu uz čaj.kelvin (skrać. K) fiz. jedinica za merenjetemperature u Meñunarodnom sistemujedinica (po engleskom fizičaru V. Kelvi-nu,1824—1907).keleraba (nem. Kohlrabi, dijal. Kehlerabe) vot.dvogodišnja zeljasta biljka, čiji se ko-renstablojede.keler-menica (nem. Keller-Wechsel) trg. lažnamenica, na kojoj su potpisi trasanta,akceptanta i indosanta izmišljeni, pošto to licene postoji, a samo je potpis poslednjegindosanta istinit, i on nema namere da seizvuče iz obaveze, nego samo da doñe zaneko vreme do novca; fingirana menica,proforma-menica.kelimei šehadet (arap.) dve glavne osnoveislamske vere, islamsko „vjeruju": verovanjeu jedinstvo božje i poslanstvo Muhamedovo.kelner (lat. cellarius podrumar, nem. Kellner)kafanski momak koji služi goste jelima ipićima, konobar.kelnera] (nem. Kellnerei) pregrañen prostor ukrčmama i gostionicama u kome stoje čaše,boce, piće i dr.kelnska voda (nem. Kolnisches Wasser) v.kolonjska voda.27*

kelologija 420 keratomikelologija (grč. kele kila, prosutost, logia) med.nauka o kili, nauka o prosutosti.kelotom (grč. kele, tome sečenje, rezanje) hir.nož. kojim se vrši operacija kile.kelotomija (grč. kele, tome) hir. operacija kile.Kelti (grč. Keltoi, lat. Celtae) pl. staroindoevropsko pleme u zap. Evropi (naročito uGaliji, Španiji i Britaniji) koje se, većimdelom, izmešalo sa Germanima.keltolog naučnik koji proučava istoriju, jezik ikulturu Kelta.kemalizam političke, ekonomske, socijalne ikulturne reforme Kemala Ataturka, voñeturskog naroda i obnovitelja turske države,koji je za nešto više od 10 godina, odTurske, nekadašnjeg „bolesnika na Bosforu" isinonima zaostalosti i zaparloženosti,napravio modernu državu.kemalisti pristalice nekadašnjeg predsednikaTurske Republike Mustafe Kemala Ataturka;up. kemalizam.kemp (eng.) v. kamp.kemping v. kamping.keiangija (grč. kenos prazan, angos sud) med.praznoća krvnih sudova, malokrvnost.kengur(u) (domorodački gangaruh, eng.kangaroo) zool. vrsta velikog biljojedogaustralijskog torbara, sa dugim repom,dugim i snažnim zadnjim nogama, koje musluže za skakanje i odbranu, i sa kratkim,slabim prednjim nogama; meso mu se jede, akrzno je važan trg. artikl.kendo (jan. ken mač, do način, veština) sp. starajapanska veština borenja mačem; od XIX v.sportska disciplina; borci nose zaštitnuopremu, a bore se bambusovim štapovima.kenesteza (grč. koinos zajednički, opšti,aisthesis osećaj, osećanje) psih. opšti osećajpostojanja koji potiče od ukupnosti telesnihutisaka; životni osećaj.kenobij(um) (grč. koinobion, koinos zajednički,opšti, bios život) manastir.kenobit (grč. koinos, bioo živim) opšteži-telj,onaj koji živi u manastiru, kaluñer; fig.usamljenik, isposnik.kenogeneza (grč. kenos prazan, genesispostanak) zool. odstupanje od palingeneze uontogenetskom razvitku: uzrok prilagoñavanjavrste novim uslovima za indivi-dualnirazvitak, razvitak koji ne odgovara zakonimaživota jednog organizma.kenoza (grč. kainos nov, zoon životinja) kec.ispražnjavanje, čišćenje.kenozoik (grč. kainos nov, zoon životinja)geol. v. kenozojski period.kenozojska formacija geol. v. kenozojski period.kenozojski (grč. kainos nov, zoon životinja) kojije iz trećeg velikog geološkog doba, kojipripada trećem velikom geološkom dobu,koji obuhvata tercijarno i kvater-narno doba, koji sadrži životinjske ostatkenovijeg doba.kenozojski period geol. najmlañe Zemljineformacije (tj. tercijar, diluvijum, aluvi-jum);kenozojska formacija.kenologija (grč. koinos zajednički, logia)dogovor, savetovanje; savetovanje lekara ostanju bolesnika, lekarski konzilijum.kenotaf (grč. keno-taphion) prazna grobnica(bez mrtvaca), kakve su Grci podizali u častpokojnika poginulih u ratu ili na morukojima se nije znalo za grob; počasnispomenik.kenofobija (grč. kenon prazno, prazan prostor,phobem plašiti se) med. strah od velikihpraznih prostora (trgova, poljana i sl.).Kentaur (grč. Kentauros) mit. neman polačovek a pola konj, Centaur.nenu (eng. sapoe) v. kano i kanu.kenhriti (grč. kenchros proso) pl. min. kamenječija su zrnca slična prosu.kenhroiti min. v. kenhriti.kenjača (mañ. kenocs) kolomast.kep (eng. sare, nem. Karre, nlat. sarra) med.dug ženski prolećni ogrtač bez rukava.kepotaf (grč. kepos vrt, gradina, taphos grob)nadgrobni spomenik oko koga je napravljenvrtić.kepčija (tur. kepce, kefce) kutlača.ker (fr. coeur) srce; crveno srce na francuskimkartama za igranje; up. herc.keramika (grč. keramike) lončarstvo, grnčarstvo,izrada posuda i dr. stvari od glinepečenjem; tričarija, grnčarska roba; pr.keramičke.keramografija (grč. keramos lončara, grn-čara,glina, graphia) slikanje na posudama odgline, naročito na vazama, kod starih Grka.keramografika (grč. keramos, graphike) v.keramografija.keratektomija (grč. kćras rog, ek-temnoisečem) med. operativno odstranjenje (ili:isecanje) rožnjače oka.keratijazis (grč. kćras) med. rožast izraštaj nadelu tela.keratin (grč. kćras) fiziol. rožnina, belančevinastatvar, supstancija u rogovima,pokožici, noktima i dlakama.keratina (grč. keras) muz. krivi rog, pozauna.keratitis (grč. kćras) med. zapaljenje rožnjačeoka.keratogeneza (grč. keras, gćnesis postanak,obrazovanje) stvaranje roga, orožavanje.keratoza (grč. kćras) med. bolest kože koja sesastoji u hipertrofiji rožastog dela po-kožice.keratoidi (grč. keras, eidos vid, oblik) pl. geol.rogu slične okamenotine.keratoliti (grč. keras, Uthos kamen) pl. geol.okamenjeni rogovi.keratomi (grč. keras) pl. med. mrke ili crvenkastomrkebradavice, obično u veličinisočiva, pojavljuju se na čoveku posle četr-

keratoplastika 421desete godine života usled otvrdnuća,• orožnjenja kože.keratoplastika (grč. keras, plastike) med.obrazovanje rožastog dela kože veštač-kimputem; zamena neprozirnog dela rožnjačeprozirnim.keratoskop (grč. keras, skopem gledati,posmatrati) ned. aparat za ispitivanje krivinarožnjače i utvrñivanje njihovih ne-pravilnosti.keratoskopija (grč. keras, skopem) med.ispitivanje rožnjače pomoću keratoskopa.keratotom (grč. keras, temno sečem, režem)med. instrumenat za probadanje ili prose-canjerožnjače.keratotomija (grč. keras, temno) med. probadanjerožnjače, prosecanje rožnjače.keraunometar (grč. keraunos grom, metronmera, merilo) aparat za merenje jačinemunje i oluje.keraunoskopija (grč. keraunos, skopem gledati,posmatrati) gatanje po oluji, nepogodi, munji.keraunoskopijum (grč. keraunos grom,skopem) mesto sa koga se posmatragrmljavina; mašina za proizvoñenjegrmljavine na pozornicama.Kerber (grč. Kerberos) l. mit. troglavi pas sazmijskim repom koji je čuvao ulaz upodzemni svet i na ulaznike mahao repom,ali nikoga nije pustio da iziñe; fig. grub ineljubazan vratar, surov hapsandžija; 2.astr. sazvežñe koje sada spada u Herkul.kere (grč. Keres) pl. mit. boginje smrti i sudbine,naročito nasilne smrti kod starih Grka.kerenština sistem slabe i labave uprave, šupljigovori, paradiranje rodoljubljem i besplodnapolitika (po A. F. Kerenskom, prvompredsedniku ruske vlade posle odstupanjacara Nikole P, 1917).keriktika (grč. keryx glasnik, objavljivač)veština propovedanje; homiletika.kermez (arap.) vrsta južnoevropske štita-stevašice; jagodičasta udubljenja na lišću, ukojima ova vašica nosi jaja, od kojih seprave crvene boje.kermes (eng. kermess) zabava, običnodobrotvorne, koja se prireñuje u slobodnojprirodi.kerner (nem. Korner) teh. obeležač, burgijakojom se počinje bušenje rupa, tačkalo.kerografija (grč. keros vosak, graphia) slikanjevoskom, slikanje u vosku.kerozin (grč. kćros) svetleća materija koja sedobiva od američkog petroleja.keroidan (grč. keros, eidos vid, oblik) voš-čast,sličan vosku.keromantija (grč. keros, manteia proricanje)gatanje u vosak.keroplastika (grč. keros, plastike) pravljenjefigura od voska.kesa (pere. kiše, tur. kese) vreća, džačić,torba; papirna vrećica; vrećica za držanjenovca.keser (tur. keser od kesmek seći) tesarskasekira; vrsta čekića kojim se može uki-vati,seći i tesati, bradva; hecep.kesedžija (tur. kesici) l. junak, dobar borac(koji seče glave protivnika; 2. drumskirazbojnik, kradikesa, ubojica.kesim (tur. kesim) zakup, najam, arenda.kesov (fr. caisson) municiona kara; komordžijskakola; kolski sanduk na boku, ispodsedišta; mor.' sanduk na stražnjem kraju lañe;metalni sanduk koji se spušta u vodu da bise mogli kopati pod vodom temelji i zidatistubovi za mostove, ureñen za radnike da bimogli raditi pod visokim vazdušnimpritiskom bez štete po zdravlje.kefalagra (grč. kephalargia, atički za kephalalgia,kephale glava, algos bol) med.ulozi, post glave.kefalgija (grč. kephale, algos) med. bol glave,glavobolja.kefaleja (grč. kephale) med. jaka, teškaglavobolja.kefalija (grč. kephale) u srpskojsrednjovekovne] državi: poglavar, starešinagrada (poglavito vojno-politička ličnost).kefalika (grč. kephale) pl. med. sredstva, lekoviza jačanje glave.kefalitis (grč. kephale) med. zapaljenje glave,mozga.kefalodinija (grč. kephale, odyne bol) med.glavobolja.kefalometar (grč. kephale, metron mera,merilo) glavomer, sprava za merenje glavenovoroñenčadi.kefalopodi (grč. kephale, pus, gen. podosnoga) pl. zool. glavonošci, životinje iz kolamekušaca, najsavršeniji mekušci.kefaloskopija (grč. kephale, skopeo gledam,posmatram) med. ispitivanje glave, pregledanjeglave.kefalotrib (grč. kephale, tribe) med. v. bazio-trib.kefalotripsija (grč. kephale, tripsis trenje, tribotarem, satrem) med. lomljenje, razbijanjeglave mrtvog deteta u utrobi poro-dilje, uslučajevima teškog porañanja.kefalotriptor (grč. kephale, tribo), med. v.baziotrib.kefalocentričai (grč. kephale lat. centrumsredište) fil. koji se nalazi u glavi, koji postojisamo u glavi.kefir (tat.) penušavo i gusto mlečno vino odkravljeg mleka i kefirskih zrna ili kefirskihgljiva, prijatna i sveža mirisa i ukusa,pronašli ga kavkaski Tatari; upotrebljava se ikao sredstvo protiv malokrvnosti, bledoće ihroničnih bolesti pluća.keč (eng. catch) l. muz. kompozicija komičnepesme u stilu fuga, naročito omiljena uEngleskoj.keč (eng. catch, skr. za catch-as-catch-can,doslovno: uhvati kako možeš) 2. sp. vrsta

kečer 422 kilistikarvanja u kome su dozvoljeni svi zahvati,rvanje slobodnim stilom.kečer (eng. catch) sp. sportista koji se bavikečomrvač slobodnog stila.keš (eng. cash) novac u gotovom; plaćanje ugotovom.kibernetika (grč. kybernao upravljam, vladam,krmanim) nauka o opštim zakonito-stimaprocesa upravljanja i komunikacije uorganizovanim sistemima — mašinama, živimorganizmima i meñusobnom odnosu jednihprema drugima; definiše se i kao nauka onačinima primanja, predaje, ču-vanja, obradei iskorišćavani informacija u mašinama,živim organizmima i meñusobnom odnosujednih prema drugima.kibernetičar naučnik koji se bavi kiberne-tikom.kibitka (rus., arap.) šator nomadskih Kal-mika iKirgiza od koža ili kore drveta;polupokrivena ruska putnička kola ili saonice.kibicer (nem. Kiebitz) radoznao posmatrač isavetnik nekog igrača pri igri (karata);radoznao posmatrač uopšte, merkalo.kibicovati (nem. kiebitzen) posmatrati sazadovoljstvom druge pri igranju karata;radoznalo posmatrati uopšte, merkati.kibla (arap. qibla) 1. strana okrenuta premanama, strana u koju gledamo, prednja strana,naročito južna; jerusalimski, naročitomekanski hram; tačka koja označavageografski položaj Meke, prema kojoj semuslimani okreću kad se mole Bogu; ormar saKorakom u svakoj džamiji koji označava tajpravac.kibla (nem. Kubel) 2. kablica, čabrica.kibomantija (grč. kybos kocka, manteiaproricanje) proricanje iz kocaka, gatanje ukocke.kibuc (hebr.) poljoprivredna komuna uIzraelu, sa zajedničkom svojinom nadzemljom i sredstvima za proizvodnju; poduticajem su raznih političkih i verskihorganizacije.kivan (pere. km ljutnja, osveta) ljut,neprijateljski raspoložen, spreman za nekuosvetu.kiveta (fr. cuvette) umivaonik; sud za hvatanjekišnice s krova; čanak u kome stoji saksija sacvećem; kod džepnih satova sa kljunićem;unutrašnji poklopac sa dve rupice zanavijanje i doterivanje; voj. ki-neta.kini zool. retka i sve reña ptica trkačice sa NovogZelanda sa dugim i tankim kljunom, potpunozakržljalim krilima i repom, i dlakastimperjem.ki vivra, vera (fr. qui vivra, verra) ko živi,videće, tj. budućnost će pokazati, videće se.kivlaža (fr. cuvelage) podgrañivanje, obla-ganjeokna daskama; u voñenje metalne cevi uarteski bunar.kivot (grč. kibotos) u pravoslavno j crkvi:kovčeg sa moštima nekog svetitelja; kutija ukojoj se čuva euharistija; ćivot.kid (eng. kid) učinjena jareća koža.kidisati (grč. kindyneuo, tur. kiymak) 1.navaliti, napasti (na nekoga ili na nešto),jurišati, nasrnuti, saleteti, spo-pasti; 2.prionuti, prianjati na posao; 3. oduzetinekome život, ubiti (se).kidnaper (eng. kidnapper) kradljivac deteta iliodrasle osobe u cilju ucenjivanja.kneza (grč. kyesis) med. trudnoća, bremeni-tost.kieziologija (grč. kyesis, logia) med. nauka otrudnoći, bremenitosti.kiema (grč. kyema) biol. zametak, embrio.kienognoza (grč. kyesis trudnoća, gnosispoznavanje) med. poznavanje (ili: utvrñiva-nje)trudnoće.kizlar-ara (tur. kizlar agasi) glavni nadzornikcrnih uškopljenika (evnuha) i sultanovogharema.kijamet (arap. qiyama) zabuna, buna, gungula,vika i galama; nepogoda, mećava, rñavovreme; napast, zlo, nedaća; smak sveta;uskrsnuće mrtvih na dan strašnog suda.kijanizacija natapanje drveta u rastvoru živinogsublimata, vitriola, bakra i dr. radi zaštite odtruljenje, nazvan po engleskom pronalazačuovoga metoda Kijanu (Kuap).kijanit (grč. kyanos zatvorenoplav, modar) min.vrsta minerala, aluminijev silikat, običnomodre boje.kijanometar (grč. kyanos zatvorenoplav, te-tronmerilo) instrumenat za merenje jačinenebeskog plavetnila; cijanometar.kik (eng. kick) sp. kod fudbala: udarac, šut;takoñe: pravo na udarac po redu.kiker (eng. kicker) sp. fudbalski igrač, članfudbalskog kluba.Kiklop (grč. Kyklops) kit. mitski džin na Siciliji,sa jednim okom na čelu; Kiklo-pi, kodHomera: prastari narod gorostasa na Siciliji;Ciklop.kiks (nem. Kickser, eng. kick) muz. pogrešan tonduvačkog instrumenta; fig. pogreška, omaška.kikser (nem. Kickser) v. kiks.kiksirati (eng. kick) učiniti nešto kako ne treba,promašiti, promašivati.kikstarter (eng. kickstarter) nožni mehaničkipokretač na motornom vozilu.kila (grč. chilioi hiljadu) v. kilogram.kilar (grč. chilioi, lat. agea) mera za površinu,1000 arz = 100.000 t 2 ; kiliar.kilasa (fr. culasse) voj. zadnji deo topa, ležištetopa; donji deo brilijanta.kiler (nem. Kuhler) naprava za hlañenje pridestilaciji i kod automobila, hladnjak.kiliar (grč. chilioi, lat. agea) v. kilar.kilistika (grč. kylistikos koji pripada valjanju,vešt u valjanju) veština hodanja na rukama istajanja na glavi.

kilka 423 kinematografijakilka (rus.) zool. ruska sardela, cenjena zbogveoma ukusnog mesa.kilo (grč. chilioi hiljadu) v. kilogram.kilo- (grč. chilioi) u sastavljenim nazivimametarskog sistema mera i težina, kao ielektričnih jedinica = hiljadostruki brojjedinice uz koju stoji, npr. kilovat, kilogram,kilometar itd.kilobar (grč. chfUoi, baros težina) megeor.jedinica za merenje atmosferskog pritiska,od 1000 kg na 1 st 2 .kilovat (grč. chilioi, eng. watt) = 1000 vata =1,36 konjske snage; kilovat-čas = 1000 vatčasova.kilogram (grč. chilioi, gramma) 1000 grama;jedna od osnovnih mernih jedinica poMeñunarodnom sistemu jedinica = masietalona koji je sankcionisala Generalnekonferencija za težine i mere, održana uParizu 1889. godine.kilogramkalorija v. kalorija.kilogramometar (grč. chilioi, gramma, metron)fiz. jedinica rada u tehničkom iligravitacionom sistemu merenja, rad koji seizvrši kada se l kg podigne na visinu odjednog metra.kiloza (grč. kyllcs kriv, iskrivljen) med.iskrivljenost, uzetost udova i, kao posledicatoga, klaćenje pri hodu.kilokalorija v. kalorija.kilolitar v. kilolitra.kilolitra (grč. chilioi, litra) hiljadu litara.kilometar (grč. chilioi, metron) dužina od 1000metara.kilometarska fotografija v. rotaciona fotografija.kilometraža (grč. chilioi, metron) merenje ukilometrima; obeležavanje kilometara;računanje po kilometrima, nagrada popreñenom kilometru.kilote (fr. culotte) pl. kratke čakšire; kratkegaće; ženske gaćice.kiloherc (grč. chilioi, nem. Herc) v. hiljaduherca (kHz hiljadu oscilacija u sekundi),mera za frekvenciju.kilodžaul (grč. chilioi, eng. joule) fiz. hiljadudžaula.kilt (eng. kilt) kockasta nabrana suknja,narodna nošnja škotskih brñana.kilj(a) (ital. chiglia) glavna uzdužna greda nadnu lañe, kobilica.kim (grč. kyminon, tur. kimyon, nem.Kummel) bog. vrsta biljke (Carum carvi) izfam. štitarica, koja služi kao hrana za stoku,a njene sitne sivosmeñe semenke kao začin.kima (grč. kyma) apx. talasasti deo glave stuba.kimberlit geol. alkalna eruptivna stena tamneboje (nazvana prema Kimberliju, gradu uJužnoafričkoj Republici).kimograf (grč. kyma talas, talasanje, gra-phopišem) 1. aparat koji grafički regi-strujefiziološke pojave (krvni pritisak, puls,disanje i dr.); 2. u eksperimen-talnoj fonetici: aparat koji beleži krivu ljuzvuka.kimografija (grč. kymamo talasam se,graphia) med. merenje i grafičkopredstavljanje pritiska krvi.kimografion (grč. kymaino talasam, graphopišem) med. aparat pomoću koga se meri igrafički predstavlja pritisak krvi.kimono (jap.) muška i ženska gornja haljinakod Japanaca sa širokim rukavima(prenesena i u Evropu).kiva-vino farm. vino sa tinkturom kinina;upotrebljava se za jačanje organizma.kina-kora farm. kora južnoameričkog kina--drveta, jednog od najvažnijih lekova protivgroznice; kino-koren se ne dobija od ovogadrveta, nego od persijske biljke kina-smilaks;peruanska kora.king 1. stari kineski muzički instrumenat; 2.kineska mera za površinu = 6,7335 ari;fu.king-sajz (eng. king siže kraljevska mera)odreñena dužina cigareta, domaćih i stranih(srednje dugačka).kined (grč. kmaidos) pasivni pederast, protivprirodanbludnik.kinedija (grč. kinaidi'a neprirodna pohota)pederastija, protivprirodan blud.kineza (grč. kinesis) kretanje.kinezijatrika (grč. kinesis kretanje, iatrikelekarstvo) lečenje (ili: snaženje) tela pomoćukretanja, gimnastike.kineziometrija (grč. kinesis, metria) veštinamerenja kretanja.kinezioneuroza (grč. kinesis, neuron živac)med. živčano, nervno, oboljenje pribora zakretanje.kinezioterapija (grč. kinesis, therapeialečenje) lečenje pomoću kretanja, gimnastike.kineziterapija v. kinezioterapija.kinema (grč. kinema pokret, kretanje) v.kinematograf.kinematika (grč. kinema) nauka o zakonimakretanja tela bez obzira na sile i mase kojeto kretanje proizvode; primenjena kinematikadeo ove nauke koji se bavi mehanizmomkretanja; up. kinetika.kinematogram (grč. kinema kretanje, grammaslika) niz živih, kinematografskih slika.kinematograf (grč. kinema, graphem pisati) 1.aparat za snimanje i reprodukovanjepredmeta koji se kreću, pronañen 1895.god. naročita vrsta fotografskog aparata kojipravi u sekundi oko 20 snimaka; 2. dvorana ukojoj se prikazuju i gledaju filmski snimci;kinetograf, kineto-skop.kinematografija (grč. kinema krećem, graphopišem) uzastopno snimanje živih bića ilistvari u pokretu kino-foto-ka-merom nakino-filmu i njihovo uveli-čanoprojektovanje kinoprojekcijom na filmskeplatno.

kineskop 424 kirkineskop (grč. kineo krećem, skopeo gledam)sprava sa stereoskopskim slikama koje seokreću.kinestezija (grč. kinesis kretanje, anaisthesisosećanje) osećanje kretanja.kinestetični osećaji psih. naročiti osećaji kretanja,napetosti i napregnutosti snage.kineta (fr. cunette, lat. cunae) voj. odvodnikanal u sredini suvog tvrñavskog rova.kinetika (grč. kinetikos pokretan, kojipokreće) deo dinamike koji istražuje odnoseizmeñu kretanja tela i sila koje dejstvuju nanjih (supr. statika); pr. kine-tički.kinetička energija fiz. energija kretanja, tj.sposobnost jednog tela da svojim kretanjemizvrši rad, zvana još i živa sila: polovinaproizvoda iz mase tela i kvadrata njegovebrzine (supr. potencijalna energija ili energijapoložaja).kinetičke veštine mimičke veštine.kinetograf (grč. kinetos pokretljiv, pomičan,grapho pišem) v. kinematograf.kinetografija (grč. kinetos, grapho) pismo zaplesne pokrete; upotrebljava se u nekolikozemalja: SAD, Nemačkoj, Vel. Britaniji i dr.kinetoze (grč. kineo okrećem, vrtim) pl. med.poremećaji vegetativnog nervnog sistema kojise ispoljavaju bledilom, gañenjem ipovraćanjem kod osoba izloženih posebnimpasivnim kretanjima za vreme plo-vljenja,letenja i vožnje automobilom i vozom.kinetoskop (grč. kinetos, skopem gledati,pogledati) v. kinematograf.kinetofon (grč. kinetos, phone zvuk, ton)Edisonov pronalazak: kombinacijakinematografa i gramofona, pri kojoj radnjuna slici prate odgovarajuće reči, pretečatonfilma.kinefot (grč. kineo krećem, pokrećem, phosgen. photos svetlost) aparat za gledanjemalih kinematografskih slika, poreñanih naploči u krugu ili zavojito, spi-ralno, sličankartoskopu.kinidin (per. quina) hen. smolasti sastojak korekininskog drveta, po hem. sastavu sličankininu; služi kao lek kod živča-nihporemećaja srca.kinizam v. cinizam.kinin (per. quina) form. osoben alkaloid, so kojase pravi od kore kininskog drveta, poznatoodlično sredstvo protiv groznice.kininizacija (nlat. cininisatio) med. opštaupotreba kinina kao sredstva za predo-hranuod bolesti, naročito u malaričnim krajevima.kininovac (per.) vot. rod tropskog visokog drvetaiz čije se kore dobija kinin.kinici (grč. kynikos) pl. fil. v. cinici.kino (grč. kineo krećem) kraći izraz zakinematograf.kinovija (grč. koinosbios) manastirskazajednica u kojoj kaluñeri žive kao članovijednog, zajedničkog domaćinstva.kinodiva (grč. kineo krećem, lat. divabožanska, omiljena) čuvena, slavna i omiljenafilmska glumica, filmska zvezda.kinoidin (per. quina, grč. eidos) hem. gorak i bezmirisa proizvod koji se, kao uzgredan, dobivapri spravljanju kinina; upotrebljava se i kaolek protiv groznice.kinodroi (grč. kyon, pas, drćmos put, cesta)sportske trkalište za pse.kinologija (grč. kyon gen. kynos pas, logfa)nauka o psima i o psećim rasama.kinoreksija (grč. kyon, orexis težnja, prohtev,žudnja) med. kurjačka glad, pasja glad,neodoljiva žudnja za jelom.kinoskop (grč. kinesis kretanje, skopeogledam) aparat za presnimavanje televizijskihemisija sa televizijskog ekrana.kinoteke (grč. kineo krećem, theke kutija,sanduk; ostava) zbirka filmova, filmskaarhiva; zgrada u kojoj se nalazi' ovakvazbirka.kinofikacija (grč. kineo okrećem, vrtim, lat.facere činiti, raditi) uvoñenje i širenjekinematografske mreže; populari-zacijakinematografske umetnosti.kinofobija (grč. kyon pas, phobos strah) med.bolesni strah od pasa.kinteron (šp. quinteron) „petina crnca";potomak Evropljanina i kvarteronke; up.kvarteroni.kindžal (rus. kinžalð, tur. hancer) nož saoštricom na obe strane, bodež.kionitis (grč. ki'on peca) med. zapaljenje resice.kionoptoza (grč. ki'on, ptosis pad) med. spadnutostresice.kionofaranks (grč. kion, pharanx klisura) med.rascep resice.kiosk (tur. košk ugao, ćošak) orijentalskihladnjak u bašti na stubovima; istaknuti deona orijentalskim zgradama u oblikuzatvorenog balkona; ulični paviljon oddrveta, gvožña ili stakla u kome se prodajunovine, duvan i sl.kiotrofija (grč. kyos zametak, breme, tropheishrana) med. ishranjivanje zametka u materici.kioforija (grč. kyos, phoreo nosim) med. nošenje,vreme trudnoće, trajanje trudnoće.kip (mañ. kep slika, lik) 1. Um. izvajan likčoveka u glini ili kamenu; statua, spomenik.kip 2. novčana jedinica Laosa, deli se na 100ata.kiper (nem. Kipper) l. teretno vozilo(obično kamion) sa pokretnom karoseri-jomza brzo istovarivanje tereta; 2. dizalica, lift.kir (grč. kyrios) gospodin, gospodar (naročitokao sastavni deo osobnog imena, npr. Kir-Janja); ćir.

kiraet 425 kitabkiraet (arap.) kod muslimana: čitanje, recitovanjeKorana.kirasa (fr. cuirasse) oklop (kožni, gvozdeni isl.) koji je štitio grudi i leña vojnika; grudnideo oklopa.kirasir (fr. cuirassier) konjanik sa prsnimoklopom.Kirgizi pl. nomadski narod tursko-tatar-skogplemena, živi u Kirgijskoj stepi, izmeñuUrala i Irtiša.kire (fr. sigee, ital. corata) lov. deo ubijenedivljači koji se daje psima (utroba i krv).kirenajici pl. fil. pristalice Sokratovog učenikaAristipa iz Kirene, koji su smatrali kaonajviše dobro hedonizam (načelozadovoljstva).kireta (fr. curette, curer) med. greblica, naročitakašika na dugačkoj dršci za čišćenjematerice.kiretaža (fr. curettage) med. čišćenje matericepomoću kirete.kirzomfalus (grč. kirsos prskanje ili proširenjekrvnog suda, omphalos pupak) med.proširenost trbušne vene.kirzotomija (grč. kirsos, tome sečenje, rezanje)med. odsecanje vene, odvajanje venesečenjem.kirzoftalmija (grč. kirsos, ophthalmos oko)med. zapaljenje očiju sa proširenjem vena.kirzocela (grč. kirsos, kele kila, prosutost) med.prosutost vena, proširenost semene vene.kirzus (grč. kirsos) med. proširenje vene.kiri (skr. Ci) fiz. ranija jedinica za merenjeaktivnosti radioaktivnih supstanci; predstavlja3,7H10 10 radioaktivnih raspada u sekundi;naziv po francuskoj naučnici poljskogporekla Mariji Kiri; danas se za jedinicuuzima bekerel.kirija (arap. kira) zakup, zakupnina, zakup-nacena.kirije eleison (grč. kyrios gospodin, eleeo sažalimse, smilujem se) Gospodi pomiluj! — rečikojima počinje katolička misa.kirij(um) hem. radioaktivan trovalentnielemenat, atomska masa 247, redni broj 96,znak St; ime po Mariji k Pjeru Kiri.kiriologija (grč. kyrios glavni, presudan, logia)pravo značenje, stvarno značenje, pravismisao.kiriološki (grč. kyrics, logos) prid. što trebarazumeti u pravom smislu; u pravom izrazu;prirodno predstavljene, prirodno prikazano.Kirka (grč. Kirke) kit. grčka čarobnice koja jepretvarala ljude u životinje, poznata po tomešto je kod sebe zadržavala Odiseja kad sevraćao od Troje (Homerova „Odiseja"); fig.opasna ljubavnica; astr. ime jednog asteroidaotkrivenog 1855. godine.kirner (nem. Korner) v. kerner.kirtoma (grč. kyrtoma) med. otok, taka, micina.kisa (grč. kissa) med. gañenje na obična jela ibolestan prohtev za neobičnim jelima kodtrudnih žena; kita.kislev (hebr.) treći mesec jevrejskog kalendara.kismet (tur. kismet, arap. qisma) sudbina, udes,ono što je proviñenje svakom unapredodredilo.kismis (ind.) vrsta istočnoindijskog katuna.Jkisoida (grč. kissos bršljan, eidos oblik, vid)mat. linija bršljanastog lista, kriva linija trećegstepena.kist (rus. kistv) slikarska četkica, kičica; četkicaza bojenje; fig. način, tehnika slikanja,slikarski stil; veština slikanja, slikarski rad,slikarstvo; slikar.nista (grč. kystis mehur, kesa) znat. mokraćnimehur, mokraćna bešika; med. okruglasta išuplja oteklina sa kašastim ili tečnimsadržajem; kistis.kistalgija (grč. kystis mokraćni mehur, algos bol)med. bol u mokraćnom mehuru; kistodi-nija.kistis (grč. kystis) znat. v. kista.kistitis (grč. kystis mokraćni mehur) 1. med.zapaljenje mokraćnog mehura.kistitis (grč. kysthos stidnica) 2. med. zapaljenjeusmine (na ženskom spolnom organu).kističan (grč. kystis mehur; kesa) pr. koji se tičemokraćnog mehura; mehurast, beši-čast.kistodinija (grč. kystis, odyne bol) med. v.kistalgija.kistolit (grč. kystis, llthos kamen) med. kamenu mokraćnom mehuru.kmetom (grč. kystis) med. izraštaj podeljen naviše šupljine sa tečnom ili pihtijastomsadržinom.kistopatija (grč. kystis, pathos bol, bolest) med.oboljenje mokraćnog mehura.kistoskop (grč. kystis, skopeo posmatram,gledam) med. sprava (ili: ogledalo) za pregledmokraćnog mehura.kistoskopija (grč. kystis, skopeo) med. pregledmokraćnog mehura kistoskopom.kistotom (grč. kystis, tome sečenje, rezanje)med. nož za prorezivanje mokraćnog mehura.kistotomija (grč. kystis, tome) med. operativneotvaranje, prorezivanje mokraćnog mehura.kistocela (grč. kystis, kele) med. kila (ili:prosutost) mokraćnog mehura.kit (grč. ketos) l. zool. najveći sisar koji živi uokeanima, Balaena mysticetus.kit (nem. Kitt) 2. meka, testasta tvar, sup-stancakoja se, posle upotrebe, stvrdnjava; služi zapričvršćivanje čvrstih tela (npr. prozorskihokana).kit 3. egipatska jedinica za težinu.kita (grč. kitta) med. v. kisa.kitab (arap.) knjiga, pismo; Koran, ćitab.

kitajka 426 klariratikitajka (rus. kitaika) trg. vrsta kineske svileneili pamučne tkanine; u Češkoj: vrsta finogkatuna.kotara (grč. kithara) muz. v. gitara.kitatka (rus.) vrsta kineske pamučne tkanine.kitirati (nem. kitten) spojiti, stajati kitom; kitovati.kitnkes (nem. Quitten-kase) „sir od duša",spihtijan sok od kuvanih dunja.kitovati v. kitirati.kit u dubl (fr. quitte ou double) u igri: iligubitak povratiti ili dvostruko platiti; fig.staviti sve na kocku, ili ostati ili propasti.kifl(a) (nem. Kipfel) vrsta finog peciva običnou obliku polukruga.kifoza (grč. kyphos grba) med. krivljenje (ili:iskrivljenost) hrpta (kičme) unazad, grbavost,grba; up. lordoza, sholioza.kifom (grč. kyphoma grba) med. v. kifoza.kič (nem. Kitsch od eng. sketch ekipa)prvobitno, naziv za jeftinu robu iz oblastiprimenjeno umetnosti; sada opšti naziv zaproizvode likovne, literarne i muzičke nazoviumetnosti.kičma (tur. kif stražnja strana) leña, leñni stub.kjat burmanska novčana jedinica, deli se na 100pjasa.Kju-kluks-klan (eng. Ki Klux Klan) nazivtajne rasističke organizacije u SAD koja širirasnu diskriminaciju i sprovodi teror nadCrncima i naprednim pokretima u SAD.Organizacije osnovana 1867, ukinutazakonom od 1871. ponovo oživela 1915.godine.klabo (fr. clabaud) kevkalo; vrsta levačkih pasaklempavih ušiju.klavijatura (lat. clavis ključ) muz. sve dirke, red iraspored dirki na klaviru i orguljama;tastatura.klavikula (lat. clavicula ključić) aiat. ključna kost,ključnjača.klavikularan (lat. clavicula ključić, nlat.clavicularis) znat. ključnjačni, koji se tičeključne kosti.klavir (lat. claviarium, fr. clavier) muz.najvažniji instrumenat sa dirkama i žica-ma,kod koga obim tonova iznosi šest i po dosedam oktava.klavirštimer (nem. Klavierstimmer) onaj kojipodešava, ugaća, štimuje klavire.klavis (lat. clavis) ključ; muz. dir ka kod orguljai klavira; notni ključ, znak kojim seobeležava ton nota; filološkiklavis jezičkiključ, rečnik, npr. Clavis Homeria rečnik satumačenjem Homerovih reči.klavihord (lat. clavis, grč. chorde žica) stariji,klaviru sličan muzički instrumenat.klavičembalo (ital. clavicembalo) muz. v.klavihord.klav(e)sen (fr. clavecin) muz. žičani muzičkiinstrumenat, preteča današnjeg klavira; up.klavičembalo.klavus okuli (lat. clavus oculi) med. ispad dužice(oka) kroz otok na rožnjači.klavus pedis (lat. clavus pedis) med. žulj nanozi, kurje oko.klavus histerikus (nlat. clavus hystericus) med.žestok bol samo na jednom mestu glave.klajderštok (nem. Kleiderstock) vešalica zaodela, čiviluk.klajster (nem. Kleister) obućarski lepak; ćiriš.klak (fr. claque) šamar; potplaćeni plje-skači(u pozorištu); šešir (cilindar) na sklapanje.klaker (fr. claqueur) plaćeni pljeskač; up. klak.klakson (eng. clack škljocati, lat. sonus glas)zvučni signalni, alarmni ureñaj, sirena.klaksofon (eng. clack, grč. phone glas) v.klakson.klamer (nem. Klammer) spojnica, spojka, spajalica,žabica.klamfa (nem. Klampfe) gvozdena kuka kojomse sastavljaju grede i slični veći predmeti.klan (kelt.) 1. u Škotskoj: bratstvo čiji sučlanovi verovali da vode poreklo od jednogosnivača, tako da je starešina bratstva imaonad njima neku vrstu patri-jarhalne vlasti(klansko ureñenje ukinuto 1745. god.); 2. eš.naziv za bratstvo čiji se članovi smatrajukrvnim srodnicima, te, prema tome, nesklapaju izmeñu sebe brakove, svete sezajedničkom neprijatelju i dr.; fig. grupa ljudivezanih zajedničkim interesima.klandestina posesio (lat. clandestina possessio)prav. imanje do koga je neko došao potajno.klandestina sponzalia (lat. clandestina spo-salia)pl. prav. potajni verenici.klandestinum konjugijum (lat. clandestinumconiugium) prav. potajni brak.klapa (nem. Klappe) film. naročita pločica saudarnim delom odozgo sa koje se snimajuoznake za obeležavanje pojedinih kadrovafilma; klapna.klapna (nem. Klappe) l. v. ventil; 2. deomehanizma koji putem pritiska, pomeranje isl. služi za zatvaranje ili otvaranje nekogotvora, uključivanje ili isključivanje nekogureñaja i dr.; 3. film. v. klapa.klarina (ital clarino) muz. truba, trompeta.klarinet (fr. clarinette) muz. drveni duvačkiinstrumenat, vrsta flaute; pronañen oko 1700.godine.klarinetist(a) (fr. clarinette) svirač u klarinet.klarirati (lat. clarare) razjasni, izvesti načistinu; obaviti carinski postupak pri dolaskuili odlasku broda; oslobodi-

klarisimus 427ti robu pošto se odgovori svim carin-skimobavezama.klarisimus (lat. clarissimus) „najslavniji",Visost, Svetlost (grof, titula).klarifikacija (nlat. clarificatio) bistrenje,prečišćavanje (neke tečnosti); prav.objašnjenje, izviñanje, izviñaj.klasa (lat. classis razred) bog., zool. 1. razred,kolo; 2. u sociološkom smislu: „Klase se zovuvelike grupe ljudi koje se razlikuju po svomemestu i istorijski odreñenom sistemudruštvene proizvodnje, po svome odnosu . . .prema sredstvima za proizvodnju, po svojojulozi u društvenoj organizaciji rada i, prematome, po načinu dobijanja bogatstva kojimraspolažu" (Lenjin). Klase su istorijskiprolazna kategorija. Po marksizmu, borbaklasa u savremenom društvu nužno vodidiktatu-ri proletarijata kao obliku ukidanjaklasa; 3. vrsta; razred, učionice, odeljenje;voj. obveznici kojima iste godine pada roksluženja; sp. npr. konj od klase odličan konj,odličan trkač.klaser (lat. classis razred) u filateliji: naročitaknjiga za umetanje i čuvanje maraka iduplikata maraka; zbirka predmeta složenihpo nekom redu, principu, kolekcija.klasik (lat. classicus) v. klasici.klasirati (fr. classer, lat. classis) razvrsta-ti,razvrstavati, deliti ili podeliti na redove, kola,vrste itd.; odrediti vrednost, red. rang, klasu.klasifikacija (lat. classificatio) podela, raspored,razvrstavanje, logička klasifi-kacija podelaobima jednog pojma, tj. podela toga pojma naone pojmove koje on pod sobom obuhvata,npr. pojam paralelograma deli se na: kvadrat,pravougaonik, romb i romboid.klasifikovati (nlat. classificare), razvrsta-ti,razvrstavati, podeliti na vrste, grupe, kola,redove i dr.; ocepiti (učenike).klasificirati v. klasifikovati.klasici (lat. classici) pl. u starom Rimu: grañaniprve klase; docnije: istaknuti pisci grčke irimske starine; u novijim književnostima:pisci koji su pisali ugledajući se na starogrčkei rimske pisce, ili oni čija dela, po vrednostispadaju u prvi red; sit. klasik.klasicizam (lat. classis) pravac u novijojknjiževnosti i umetnosti čija je glavna odlikaugledanje na slična dela klasične starine irenesansa; supr. romangizam.klasicitet (lat. classis) ono što je primer-no,uzorno, nedostižno, npr. stil.klasičan (lat. classicus) koji se odnosi na klasikeili potiče od klasika, antički; uzorit, odličan,prvorazredan; klasični jezici grčki i latinskijezik.klasična književnost književnost starih Grka iRimljana; u širem smislu: ono štoje u nekoj književnosti, s obzirom navrednost, najbolje, prvorazredno. klasičnastarina vreme starih Grka i Rimljana.klasna borba borba o prevlast dveju klasa kojese" po političkoekonomskom položaju ipogledima, meñusobno razlikuju; u užemsmislu: borba modernog proletarijata protivkapitalističkog društvenog ureñenja. „Umodernoj istoriji bar je, dakle, dokazano dasve političke borbe jesu klasne borbe i da sesve emancipacij-ske borbe klasa, uprkossvome nužno političkom obliku — jer jesvaka klasna borba politička borba —najzad okreću oko ekonomskeemancipacije". Fridrih Engels.klasna svest celokupan pogled na svet jednedruštvene klase do koga je došla i u kome jevaspitana na osnovu svoga političkoekonomskogpoložaja i opštih uslova života.klasni porez neposredan porez, pri kome seporeski obveznici razvrstavaju u odreñeneklase, prema spoljnim oznakama (socijalnipoložaj itd.), i prema tome se različitooporezuju.klauza (nlat. clausa, clausum, clauderezaključati, zatvoriti) prebivalište, koliba;kaluñerova ili isposnikova ćelija; tesnac,klanac; sprava za valjanje stabala sa planinau doline.klauzula (lat. clausula) prav. uslov kojiograničava, odredba, tačka, član (ugovora,zakona); ret., muz. zaključak jednog perioda;sine klauzula (lat. sine clausula) bezograničenja.klauzura (lat. claudere zaključati, zatvoriti,clausura zatvor, brava) zatvaranje; hapšenje,manastirski haps; manastirska osamljenost;pismeni zadatak na završ-nim državnimispitima koji se radi pod nadzorom članovaispitne komisije (u zatvoreno j sobi).klaustrofobije (lat. claudere, grč. phobosstrah) strah od zatvorenih prostora. klaustrum(lat. claustrum) manastir, „zatvoreno mesto"; ukatoličkim manastirima: unutrašnje dvorišteokruženo tremovi-ma sa arkadama (klaustar);samostan; klo-ster.kleidagra (grč. kleis, kleidos ključnjača, agraispadanje, napad) med. kostobolja ključnjače.kleidomantija (grč. kleis ključ, manteiaproricanje) proricanje po ključevima, gatanjeu ključeve.kleplovati (nem. kloppeln) u ženskom ruč-nomradu: plesti čipku drvenim štapićima(iglama).klepsidra (grč. klepsydra, klepto skrivam,hydor voda) starinski vodeni časovniksličan peščaniku, peščanom satu. klepte (grč.kleptes) pl. v. klefte.

kleptoman 428kleptoman (grč. klepto kradem, maniapomama, ludilo) osoba opterećena bolesnim ineodol>ivim nagonom za krañom.kleptomanija (grč. klepto, mania) med. bolestan ineodoljiv nagon za krañom kod psihopata,slaboumnih, epileptičara i histeričnih osoba;kleptosine.kleptosine (grč. kleptosyne lupeštvo, lopovština,kraña) v. kleptomanija.kler (fr. dere, grč. kleros ždrebljenjemdobijeno, nasleñeno dobro) sveštenstvo,duhovništvo; duhovnički stalež.klerik (grč. kleros) sveštenik, duhovnik; pisac,naučnik; klirik.klerikalan (grč. kleros) sveštenički, kojipripada svešteničkom staležu; koji u radustrogo vodi računa o interesima crkve isveštenstva (ultramontan).klerikalac (grč. kleros) pristalica sveštenstva iklerikalizma.klerikalizam (grč. kleros) sistem politike iideologije katoličkog ultramontanskogsveštenstva, koje u svima svojim postupcima ijavnom radu vodi prvenstveno računa ointeresima katoličke crkve i svoga staleža.klerikat (nlat. clericatus) sveštenički stalež,sveštenstvo.klerogamija (grč. kleros, gamia ženidba,udaja) sveštenički brak.klerokratija (grč. kleros, kratfa vladavina,vlast) vladavina, svešteničkog staleža,vladavina, uticaj i moć klerikalaca.kleromantija (grč. kleros, manteia prori-canje,gatanje) proricanje iz kocaka ili datihbrojeva.klerofašizam (grč. kleros, ital. fascismo)moralna i fizička saradnja i sprega rimokatoličkogsveštenstva (naročito višeg, sabiskupima i Vatikanom na čelu) sa fašizmomi fašističkim državama (Nemačkom, Italijomi Španijom) u borbi protiv naprednih idemokratskih ideologija i država u svetu,naročito pred drugi svetski rat i u vremenjegovo.klerus (grč. kleros, lat. clerus) svešteničkistalež, sveštenstvo; up. klir.klefte (grč. kleptes) pl. hajduci koji su se, kadsu Turci pokorili Grčku, povukli u planineseverne i srednje Grčke i odatle radili naosloboñenju svoje otadžbine; kleše.klizeometar (grč. kh'sis savi j anje, nagib,metron) ned. instrumenat za merenje ženskekarlice (zdelice).kliziometar (grč. klisis, metron) ned. v.klizeometar.klizma (grč. klysma) v. klistir.klijen(a)t (lat. cliens gen. clientis „onaj koji seodziva" svom zaštitniku, grč. Muo čujem,slušam) štićenik; lice koje se poveriloadvokatu da mu ovaj štiti interese; med.bolesnik, pacijent; trg. mušterija, kupac.klijentela (lat. clientela) štićenici, kli-jentiadvokata; bolesnici, pacijenti lekara;mušterije trgovca.klik (eng. cliks) liigv. fonetski termin za glasovenekih afričkih i dr. jezika koji se proizvodena taj način što se vazduh uvuče unutra pa sepritom crkne jezikom.klika (fr. clique) društvo za spletkarenje ilivaranje, meñusobno pomaganje neča-snimsredstvima, bagra, fajta.klima (grč. klima nagib, predeo Zemlje, klinčnaginjem) podneblje, stanje (ili okolnosti,prilike) jednog predela, ili kraja, neke oblastiu odnosu prema pretežnim pojavama kao štosu temperatura, vlaga itd., osobito ukoliko toutiče na životinjski i biljni život.klimazona (grč. klima, zone pojas) geol. oblast saodreñenom klimolg(od koje zavisi stvaranjeZemlje).klimaks (grč. klimax lestve, stube) penjanje;poet. reñanje u kome se ide od činjenicanajmanje važnosti ka onima koje sunajvažnije, npr.: „Će obrne hoće nišaniti, (ðenišani hoće pogoditi,) ðe pogodi melem netrebuje"; gradacija.klimakterij (grč. klimakter stupanj, lestvnaprečaga) med. doba kod žene kada joj prestajemenstruacija; fig. stupanjska godina, opasna iliprekretna godina u ljudskom životu.klimakteričan (grč. klimakterikćs stupanj-ski,stepenski) klimakterične godine kritične„opasne" godine (kod žena doba kad im sespolne funkcije počnu gasiti, izmeñu 45—55, a kod muškaraca izmeñu 50—60 godine).klimatizator (grč. klima) aparat kojim sereguliše i održava odgovarajuće temperaturau zatvorskoj prostoriji.klimatizacija (fr. climatisation) održavanjeodgovarajuće temperature i vlažno-stivazduha u zatvorenim prostorijama pomoćuklimatizatora.klimatika (grč. klima) nauka o uticaju klime,podneblja, na telo.klimatografija (grč. klfma, grapho) opisivanjeklime.klimatologija (grč. klima, logia) nauka o klimi(deo fizičke geografije).klimatoterapija (grč. klima, therapeia lečenje)lečenje uticajem klimatskih prilika.klimatske bolesti bolesti koje, uglavnom,posredno ili neposredno, izaziva klima(toplota, vlažnost, vetar, nadmorska visinaitd.); pretežno su tropske prirode, javljaju seu žarkom pojasu.klimatski (grč. klima) koji se odnosi na klimu,koji je u vezi sa klimom.klinike (grč. klinikos koji leži bolestan ukrevetu, kline ležište, krevet) med.proučavanje u praktičnoj medicini na samimbolesnicima; bolnica, zdravstveni zavod gdese daju takve pouke studentima medici-

kliničar 429ne; stacionarna klinika bolnica čiji bolesnicisluže i kao nastavni materijal; poliklinikazavod u koji dolaze bolesnici radi saveta;ambulatorna klinika poseta bolesnicima unjihovim stanovima (naročito od stranemlañih lekara) lečenje bolesnika koji ne leže upostelji.kliničar (grč. kline ležište, krevet) med. nastavniku klinici; student koji posećuje kliniku radiučenja.klinički (Grč. klinikos) koji se tiče lečenjabolesnika vezanih za postelju; kliničkiinstitut ustanova za proučavanje bolesti ilečenje bolesnika pored bolesničke postelje.klinkeri ( eng. clinker) pl. sp. trkački čamcipreklopne gradnje.klinoidan (grč. kline krevet, postelja, eidosoblik, vid) posteljast, krevetast, u oblikupostelje, sedla (kost).klinologija (grč. kline, logia) ned. nauka onajboljem i najcelishodnijem načinu negovanjai lečenja bolesnika.klinometar (grč. klinein nagnuti, nagibati,metron mera, merile) rudarski instrumenat zamerenje nagibnog ugla brdskih slojeva.klinoskop (grč. klino nagnem, nagibam, sko-rebposmatram) rudarski instrumenat kojipokazuje da li neka površina ili linijaodstupa od vodoravnog pravca.klinotehnika (grč. kline postelja, krevet,technike) med. veština ureñenja bolnica,bolesničkih soba i dr.klinč (eng. clinch) sp. u boksovanju, pesničenju:položaj kad se borac nasloni na (iliuhvati za) svog protivnika i na taj način gasprečava da zadaje udarce.Klio (grč. kleio, kleos dobar glas, slava) nit.jedna od devet muza, muza zaštitnicaistorije, obično predstavljena sapoluotvorenim smotuljkom hartije u ruci; up.muza.kliper (eng. clipper) vrsta severnoamerič-kihbrzih trgovačkih jedrilica u XIX veku;veliki transportni avion.klir (grč. kleros) v. kler.kliring (eng. clearing) u ekonomskoj politici:sistem razmene dobara kome je cilj da uvoziiz jedne države u drugu budu podjed-naki, tj.da roba robu plaća; trg. plaćanje obaveza bezdavanja gotovog novca ili deviza, prostimprenošenjem sa svog računa kod neke bankena račun onoga prema kome se imajuobaveze plaćanja.kliring-haus (eng. clearing-house) ustanova ukojoj bankari izravnavaju svoja potraživanja(menična, čekovna i dr.); prva ovakvaustanova osnovana je 1775. u Londonu.klistir (grč. klyster štrcaljke) ubrizga-vanjetople ili hladne vode (često sa dodatkomzejtina, soli, sapuna, sirćeta ili malekoličine, glicerina) u creva radi ispiranja ičišćenja od zaostale hrane (upotrebljava se iza direktno uno-šenje lekova i hrane; sprava pomoću koje seto vrši.klistirati (grč. klyzo ispiram, ispiram creva)ispirati creva pomoću klistira.klitoridektomija (grč. kleitoris, gei. kleitori-dossekilj, sikilj, dražica, ektome iseca-nje) med.operativne vañenje klitorisa.klitorizam (grč. kleitoris) med. bolesni otokklitorisa; protivprirodna upotreba se-kilja,dražice radi zadovoljenja spolnog nagona.klitoris (grč. kleitoris) med. sekilj, sikilj, dražica(valjčast organ na prednjem i gornjem deluženskog spoljašnjeg spolnog organa).klitoritis (grč. kleitoris) ned. zapaljenje klitorisa.klif (eng. cliff) strmo zemljište koje se uzdiževisoko iznad vode (mora) ili okol-nogzemljišta.kliše (fr. cliche) fotografski snimak na stakluili metalno j ploči, stereotipne ploča, otisakslike, kalup sa slikom (slika zaumnožavanje).kliširati (fr. clicher) prenositi (ili: preneti) slikuna kalup (kliše) radi umnožavanja.klišograf (fr. cliche, grč. grapho pišem) spravaza kliširanje elektromehaničkim putem;upotrebljava se većinom u novinarstvu.kloaka (lat. cloaca) ñubrište, pomijara;podzemni odvodni kanal za nečistoću; zool.zajednički odvodni kanal za izmet i mokraćukod ptica.klovn (eng. clown, lat. colonus seljak, budala)šaljivčina na staroengleskoj pozornici (onošto je Hanswurstkod Nemaca); danas:komedijaš, lakrdijaš, pajac u cirkusu klaun.klozet (stfr. dem. od clos, lat. clausum odclaudere zaključati, zatvoriti) nužnik, zahod;engleski klozet nužnik u kojem se nečistoćaspira vodom u dovodnu jamu.klon (grč. klon klica, mladica) biol. red direktnihpotomaka nasledio Jednorodnih organizama(ili odvojenih ćelija u kulturama) nastalihkao rezultat bespol-nog ili vegetativnograzmnožavanja od jednog zajedničkogpretka; u mikrobiolo-giji klon predstavljasveukupnost potomaka jedne ćelijerodonačelnika (nasleñuju se geni samo jednogpretka — samo oca ili samo majke).kloničan (grč. klonćs žestok pokret, silanpokret) med. trzav, trzajni; supr. toničan.klonuo (grč. klonos) med. trzajni grč, trza-vica.klonfer (nem. Klempner) limar.kloster (lat. claustrum, nem. Kloster) manastir,samostan.klot (eng. cloth) sukno, platno, materija zapostavu.

klu 430 kovarijacijaklu (fr. clou čavao, klin) f ig. vrhunac, centralna,najuzbudljivija tačka neke priredbe.klub (eng. club) uže društvo (političko,književno, prijateljsko) i mesto gde se takvodruštvo sastaje; sportske društvo; prid.klupski.kna (tur. kina, arap. hinna') misirska kalina,egipatska pasjakovina (Lawsonia intermis)čijim listom žene na Istoku bojadišu nokte ikosu crvenkastonarandžastom bojom.knedla (nem. Knodel) kup. poznato jelo odbrašna i jaja (sa sirom, šljivama i dr.) oblikalopte, valjušak.tsnjszdga V^P^- VcnSesis "češanj^ med. rðDŠčnšaipmesto, ožiljak ili rana napravljena če-šanjem.knezmus (grč. knesmos) med. svrab. Kneset(hebr.) službeni naziv za izraelskiParlament.knidozis (grč. knide kopriva) med. svrab,svrbljenje; koprivnjača; pšbanje koprivama(kod neosetljivosti), urtikarija. kniks (nem.Knicks) poklon pred kim samalim poklecavanjem.knisoregmija (grč. kni'ssa miris pečenja,regnymi izbijem, pokuljam) med. podrigivanje.knuta (rus. knut, got. hunto) bič, kamdžija;naročiti bič od neučinjene kože kojim su uRusiji, sve do 1845, šibali one koji suosuñivani na macke.koagulancia (lat. coagulantia) pl. med. sredstvakoja izazivaju zgrušavanje krvi i krvnesurutke (krvnog seruma). koagulativan (nlat.coagulativus) zgrušavan, koji izazivazgrušavanje, koji pomaže usiravanje.koagulacija (lat. coagulatio) zgrušavanje,zgrušanje, grušanje, sasiravanje, usiravanje,usirenje; zgrušanost, sasirenje, sa-sirenost,usirenje, usirenost. koagulirati (lat. coagulare)zgrušati, zgru-šavati, sasiriti, sasiravati,usiriti, usiravati; zgrušati se, zgrušavati se,sasiriti se, sasiravati se, usiriti se, usiravatise, zdrigosati se. koagulum (lat. coagulum)sredstvo za zgrušavanje; med. krvni kolačkoji se stvara pri zgrušavanju krvi.koadjuvancija (nlat. coadjuvantia) pomoć, saradnja.koadjutor (nlat. coadjutor) pomoćnik; pomoćnikili unapred odreñeni naslednik crkvenogvelikodostojnika kod katolika, naročitonadbiskupa. koadjutorat (nlat. coadjutoratus)zvanje islužba koadjutora.koadjutorkinja (nlat. coadjutor) pomoćnice iliunapred odreñena naslednica jedne opatkinje,igumanije.koadunacija (nlat. coadunatio) ponovno spajanje,udruživanje onoga što je ranije biloodvojeno.koaksacija (lat. coaxatio) v. koasacija.koaksijalan (lat. sit sa, axis oca, osovina,nlat. coaxialis) saosni, saosovinski, sazajedničkom osom (ili: osovinom). koaktivan(lat. cogere primorati, prinuditi,coactio primoravanje, prinuñenje) prinudan,prisilan, koji ima pravo da prisili.koakcija (lat. coactio) prinuda, prisiljavanje;prinudno naplaćivanje. koala zool.vrsta sisara torbara (Phasedarctuscinerens) koji živi u Australiji; sličanje malom medvedu. koalescencija (nlat.coalescentia) med. srašćivanje;sraslost.stati; koalizirati.koalizirati (fr. coaliser) v. koalescirati.koalirati (lat. coalescere) udružiti, sjedi-niti.koalicija (lat. coalitio) udruživanje, savez;naročito: udruživanje više sila ili političkihstranaka protiv zajedničkog protivnika.koaptacija (lat. co-aptatio) podešavanje,prilagoñavanje; med. nameštanje slomljenihili osakaćenih udova.koaptirati (lat. co-aptare) sastaviti, priljubiti;podesiti, prilagoditi.koarktacija (lat. coarctatio) jako sužavanje,stešnjavanje, stešnjenje, zbijanje; jako suženje,jaka suženost, stešnjenje, stešnje-nost.koartikulacija (nlat. coarticulatio) znat. sastav (ilispoj, veza) dveju kostiju; sinar-troza.koacervacija (lat. coacervatio) ret. gomilanje,nagomilavanje (dokaza, razloga).kobalt (nem. Kobalt, ista reč kao Kobold, jer sunekad rudari smatrali da nema vrednosti)hen. elemenat, atomska masa 58,9332, rednibroj 27, znak So, belosiv metal, tvrñi odgvožña, kovan je magneti-čan, ima ga uprirodi samo u obliku jedinjenja sa arsenom isumporom; od njegovog oksida dobiva selepa plava boja (smalta) za bojenje stakla iglazura za grnčariju; kobalt-ultramarin plavaboja sastavljena od kobaltovog oksida i gline.kobaltna bomba med. ureñaj kojim se omogućujeprimena radioaktivnog kobalta zaozračavanje i uništavanje malignih ćelija;tehiol. ureñaj za dobijanje radiograf-skihsnimaka metalnih ili betonskih delova; voj.hidrogenska bomba sa omotačem od kobaltakoji prilikom eksplozije razvija radioaktivnikobaltni prah ogromne snage.koboldi (nem. Kobolde) pl. u nemačkoj mitologiji:ružni, pakosni, kao patuljci malidomaći i brdski demoni.kobre (port. cobra, lat. colubra zmija) zool.istočnoindijska naočarka (zmija otrov-nica).kovarijacija (lat. co-variatio) v. korelacija.

koventrirati 431 koercitivankoventrirati (eng. Coventry) bombardovanje»!topovima i iz vazduha jedan grad ilinaselje pretvoriti u gomilu ruševina (kao štosu Nemci, u prvoj fazi drugog svetskog rataučinili sa engleskim indu-strijskim gradomKoventrijem); up. ham-burgirati.koverat (fr. couvert) v. kuvert.koverkot (eng. covercoat) glatka vunena tkanina;ogrtač od takve tkanine.kovrdžast (tur. Kivircik) kudrav, kuštrav,loknast.kovrdžica (tur. Kivircik) lokna, pramen uvijenekose.kogitabilan (lat. cogitabilis) zamišljiv, koji semože zamisliti.kogitacija (lat. cogitatio) fil. mišljenje,razmišljanje, smišljanje; svesnost, svest.kogito, ergo sum (lat. cogito, ergo šum) fil.mislim, dakle postojim (osnovno načeloDekartove filozofije).kognat (lat. cognatus) srodnik, roñak po krvi,roñak po ženskoj strani (materi ili »seni);Supr. agnat.kognacija (lat. cognatio) krvno srodstvo; fig.sličnost, srodnost; kognacio spiritualis (lat.cognatio spiritualis) duhovno srodstvo,kumstvo.kognitivan (nlat. cognitivus) saznanjski, koji setiče saznanja, saznajni, spoznajni.kognicija (lat. cognitio) moć saznavanja,saznanje, znanje; prav. sudska istraga.kognicionalni (lat. cognitionalis) prav. kojispada u sudsku istragu, koji se tiče sudskeistrage.kod (fr. code) l. P1ifra, ključ; 2. meñunarodninaziv za sistem znakova za signaliza-ciju isporazumevanje.koda (ital. coda, lat. cauda rep) muz. završetakjednog muzičkog komada; post. stihovi kaododatak uz sonet.kodak (Kodak) izmišljeno fabričko ime kaozaštitni znak za američko-engleskeproizvode fotografskih aparata i filmova;fotografski aparat.kodebitor (nlat. codebitor) sadužnik.kodein (grč. kodeia makova čaura, nlat.codeinum) hež. alkaloid koji se nalazi uopijumu, spravlja se veštački iz morfi-na, alije blaži od ovoga; upotrebljava se kaosredstvo za smirenje kašlja, bolova i živčanenapetosti.kodeks (lat. codex trupac, deblo, panj; knjiga,jer su stari pisali na drvenim tabli-camaprevučenim voskom, caudex beležnica)zakonik, zbornik zakona; rukopis; fig. propis,propisi, pravila.kodeks kartaceus (lat. codex chartaceus) starirukopis napisan na hartiji.kodeks manuskriptus (lat. codex manuscriptus)delo u rukopisu, naročito: stari rukopis.kodeks reskriptus (lat. codex rescriptus) v.palimpsest.kodenuncijat (nlat. co-denuntiatus) prav.saoptuženik, saokrivljenik.kodecernent (nlat. co-decernere saodlučiti,sarep!iti) učesnik u donošenju odluke,saradnik na donošenju odluke.kodivizija (nlat. co-divisio) sporedna podelanečega po drugom nekom načelu.kodirektor (nlat. codirector) saupravnik,saupravitelj.kodirekcija (nlat. codirectio) sauprava, saupravljanje.kodifikator (nlat. codificator) sastavljačzakonika (ili: zbornika zakona).kodifikacija (lat. codex zakonik, facere činiti,praviti) pribiranje pojedinačnih zakona injihovo sreñivanje i unošenje u jednojedinstveno, sistematsko delo.kodifikovati v. kodificirati.kodificirati (lat. codex zakonik, facere činiti,praviti) sastavljati zakonik, sastaviti zakonik(ili: zbornik zakona).kodicil (lat. codicillus dem. od codex) prav.dodatak testamentu koji sadrži neke sporednijei manje važne odredbe; takoñe:testamenat koji nije sastavljen u propisnomobliku i pred dovoljnim brojem svedoka;kodicilarna klauzula odredba po kojoj jedantestamenat treba smatrati kao kodicil uslučaju da ne bude priznat kao pravi.Kod Napoleon (fr. Code Napoleon) francuskigrañanski zakonik koji je nazvan tako potome što je izrañen pod predsedniš-tvomNapoleona I i objavljen 1804. godine.koegzistencija (nlat. coexistentia) saposto-janje,saopstanak, istovremeno postojanje,zajedničko postojanje, postojanje više stvariu isto vreme.koegzistirati (nlat. coexistere) postojati u istovreme, zajedno postojati.koegzistovati v. koegzistirati.koedukacija (lat. co-educatio) zajedničko vaspitavanjemuške i ženske dece u istomrazredu (odeljenju), u mešovitom školama.koekstenzivan (nlat. coextensivus) koji sepodjednako daleko prostire, pruža.koekstenzija (lat. coextensio) podjednakoprostiranje, podjednako pružanje.koemcija (lat. coemptio) kupovina, ortačkakupovina; brak pri kome se žena kupuje.koepiskop (lat. so-, grč. episkopos) suvladi-ka,saepiskop, sabiskup.koercibilan (nlat. coercibilis) ukrotljiv, savladljiv;za gasove: utečnjiv, koji se možepretvoriti u tečnost.koercibilitet (nlat. coercibilitas) ukrotlji-vost,savladljivost.koercirati (lat. soegsege) prisiliti, prinu-diti,primorati, ukrotiti.koercitivan (nlat. coercitivus) prinudan, prisilan;koercitivna sila fiz. sposobnost gvožña dazadrži u sebi preostali magnetizam poprestanku dejstva induku-jućeg magneta.

., koerciciJa 432koercicija (lat. coercitio) ograničavanje,obuzdavanje; primoravanje.koesencija (nlat. coessentia) jednosušnost,jednaka suština (u učenju o sv. Trojici);koesencijalitet.koesencijalan (nlat. coessentialis) iste suštine,iste bitnosti, jednosušan.koesencijalnost (nlat. coessentialitas) v.koesencija.koeficijent (nlat. coefficiens) kat. stalna ilipoznata veličina koja je množiteljpromenljive ili nepoznate veličine, sačinitelj,sačinilac.koeficijencija (nlat. coefficientia) sadej-stvo,saradnja, sudelovanje.kozakin (rus.) vrsta kraćeg muškog ogrtača.kozaci (rus.) u carističkoj Rusiji: plaćanjaporeza osloboñeni, ali zato uvek za polazak urat spremni ruski stanovnici na juguevropske Rusije, severnom Kavkazu i dužazijske granice (ukrajinski, donski, uralski,kubanski, zaporoški, sibirski iDR-)-kozer (fr. causeur) čovek koji ume i voli lepoi zanimljivo da priča, pričalo, ćaskalo.kozerija (fr. causerie) razgovaranje,ćaskanje, pričanje; predavanje ili napis višezabavnog nego ozbiljnog i strogo naučnogkaraktera.kozinus v. kosinus.kozirati (fr. causer) pričati, ćaskati.kozmetika (grč. Kosmetike) v. kosmetika.kozmizam v. kosmizam.kozmo- (grč. kosmo-) v. kosmo.kozmoglobus v. kosmoglobus.kozmodrom v. kosmodrom.kozmozoa v. kosmozoe.koilanaglif (grč. Koilaino izdubiti, glyphourezati u kamen) um. plitak reljef na kojemsu samo obrisi figura urezani u podlogu.koilometrija (grč. koilos šupalj, tb koilonudubljenje, metria merenje) veština merenjapgupljih tela, nauka o merenju posuda.koilostomija (grč. Koilos, stoma usta) šu-pljinaglasa, šupalj glas.koindikantan (nlat. coindicans) ned. koji poredostalih pojava, takoñe pokazuje, npr.postojanje neke bolesti.koindikacija (nlat. coindicatio) med. saznak,istovremen znak, sporedna pojava, spore-dansimptom (neke bolesti).koiae (grč. Koinos zajednički) prvobitno, opšti,zajednički govorni i književni jezik starihGrka postao od različitih dijalekata, a uširem smislu — svaki jezik postao na tajnačin — uklanjanjem razlika meñu mesnimgovorima, odnosno meñu različitimdijalektima.koinologija (grč. Koinologia) zajedničkosavetovanje, dogovor, naročito lekara (konzilijum).koinspektor (nlat. coinspector) sanadzornik.koincidencija (lat. coincidentia) geom. poklapanje,podudaranje; fig. jednovremenost,istovremenost, dogañanje u isto vreme; susret;koikcidencija opozitorum (nlat. coincidentiaoppositorum) fil. podudaranje (ili: slaganje)suprotnosti.koincidirati (lat. coincidere) geok. poduda-rati se,podudariti se, poklapati se, poklopiti se; fig.dogoditi se (ili: dogañati se, zbivati se, zbiti se)jednovremeno, istovremeno imati vezu sa;prid. koinci-dentan.koir vlakna od ljuske kokosovog oraha, kojasluže za pravljenje konopaca, četaka i sl.koitus (lat. co-ire sastati se, spojiti se, coitus)snošaj, parenje; obljuba.koitus animalijum (lat. coitus animalium)parenje životinja.kojon (fr. coillon) v. kujon.kojot (šp. coycte) zool. američki P1akal(izmeñu lisice, kurjaka i psa).koka (lat. coccus bobica) 1. biol.-med. bakterijaloptastog ili jajastog oblika, izazivač mnogihzaraznih bolesti: zapaljenja mozga(meningokoka), zapaljenja pluća (pneumokoka),gonoreja (gonokoka) i dr.koka (iš. sosa, nlat., erythroxylon sosa) 2.peruanska biljka čije mirisavo i gorka ukusališće žvaću radi njegovog stimula-tivnog,oživljavajućeg dejstva.kokana (iš.) Hem. alkaloidna materija koja senalazi u lišću koke, upotrebljava se zaumirivanje živaca i uminjavanje bolova.kokainizam (šp.) uživanje kokaina, obliknarkomanije; trovanje kokainom.kokainist(a) (šp. cocaina, fr. sosate) onaj kojiuzima kokain kao drogu.kokainomanija (šp. sosa, grč. tata pomama,ludilo) teška telesna i duhovna rastroje-nostkao posledica uživanja u kokainu.kokakola osvežavajuće piće od različitihbiljnih ekstrakta s dodatkom vrlo malekoličine kofeina.kokarda (fr. cocarde, coq petao, nazvanetako po petlovoj kresti) značka (na kapi ilikaputu) kao znak pripadnosti nekom staležu(vojsci) ili nekoj organizaciji (političkoj,socijalne j, kulturnoj, sportskoj itd.), znakčlanstva nekog staleža ili neke organizacije.kokve (lat. coquere, coque) farm. kuva j (nareceptima). koker (eng. cocker) zool. malilovački pas,vrsta prepeličara, kovrdžave dlake, crne,riñe, žute ili mrke boje, sa belim pegamaili bez njih. kokerija (fr. coquerie) 1. brodskekuhinja; 2.fabrika, pogon za proizvodnju plina, plinara;3. fabrika, pogon za proizvodnjukoksa, koksara.koketa (fr. coquette) žena koja voli i gle-, dada se dopadne drugima (naročitomuškarcima); kaćiperka, namiguša, svidljivica.

koketan 433 kolarekoketan (fr. coquet) koji voli (ili: udešava,traži) da se drugima dopadne; lep, krasan,cifrast, ukusan (za stvari).koketerije (fr. coquetterie) želja za dopadanjem,za sviñanjem; udvaranje; kaćiperstvo,namigivanje, cifranje.koketirati (fr. coq petao, coqueter) „ponašati sekao petao", tj. težiti na sve moguće načineda se zadobije i privuče pažnja suprotnogpola.koketovati v. koketirati.koki (lat. cocci) l. pl. med. v. kokus.koki (fr. sosi, lat. cuculus kukavica) 2.prevaren muž, rogonja, rogan (zapravo„kukavica", zato što mužjak kukavičin biva,tobože, prevaren na taj način što njegovažena nosi jaja u gnezda drugih ptica iostavlja da ih one izvedu).kokila (fr. coquille školjka) metalni kalup zalivenje.kokliš (fr. coqueluche, lat. cucullus) kaluñerskekapuljače; med. magareći kašalj, hripavac;fig. ljubimac žena.kokni (eng. cockney) maza, mekušac(podrugljivo ime za Londonce).koknizam (eng. cockneyism) londonski dijalekat.kokon (fr. coque, cocon) čaura ili mehuraksvilene bube, zapredak gusenice, svilo-prelje.kokota (fr. cocotte koka, kokica) otmenajavna »seneka, supr. grizeta.koks (eng. coke) materijal za gorivo koji sedobiva suvom destilacijom kamenog uglja,lakši ali čvršći i bolji od njega.koksagiz bog. višegodišnja zeljasta biljkaTaraxacum iz fam. Campositae, čiji koren ilišće sadrže kaučuk; koksagis.koksagra (lat. soha kuk, grč. agra napad) med.kostobolja kukova.koksalgija (lat. soha, grč. algos bol) med. bol ukukovima, bol u slabinskom delu.koksara fabrika, pogon za proizvodnjukoksa.koksitis (lat. soha) med. zapaljenje bedrenogzgloba.koksohemija (nem. KOKS, eng. coke, grč.chemeia) tehn. grana tehnologije koja proučavanačin proizvodnje koksa.koktel (eng. cocktail) „petlov rep", konj kojinije čiste rase; vrsta rashlañenog groga, gorkaukusa (mešavina rakije, šećera, limuna ileda).koktel-bar (eng. cocktail, bar) zasebnaprostorija (obično u većim hotelima) gde sesluži piće, a gosti se zadržavaju kraće vreme.koktel-partija (eng. cocktail, fr. partie) prijem samanjim posluženjem (obično popodnevni).koktura (lat. coquere kuvati, coctura) v.kokcija.kokus (lat. coccus bobica) med. klica okru-glastaili jajasta, izazivač raznih oboljenja, npr.gonokok (izazivač triperaili kapavca), meningokok (izazivačzapaljenja mozga), pneumokok (izazivačzapaljenja pluća), stafilokok (izazivačgnojenja), streptokok(izazivač crvenog vetra,zapaljenja u trbušnoj i grudnoj duplji ignojenja); pl. koki.kokcidije (nlat. coccidia) pl. med. gotovanske(parazitske) praživotinje, izazivači veomaopasnih bolesti jetre i creva.kokcidioza (nlat. coccidia) med. veoma opasna,obično smrtonosne, bolest jetre i creva,izazvana prisustvom jednoćelijskih životinjicakokcidija.kokcija (lat. coctio) kuvanje, varenje; varenje,probava hrane u želucu; koktura.kola (lat. colare procediti, cola) 1. farm. nareceptima: procedi, filtriraj.kola (grč. kolla) 2. lepak, klija, ćiriš, tutkalo.kolabirati (lat. collabi) med. naglo malaksa-ti,klonuti snagom; onesvestiti se; biti napadnutkolapsom.kolaborator (lat. collaborator) saradnik,pomoćnik; pomoćni učitelj, sveštenik; u Psvetskom ratu saradnik fašističkog okupatora;up. KVISLING.kolaboratura (lat. collaboratura) sarañi-vanje,saradnja; saradničko mesto.kolaboracija (lat. collaboratio) saradnja, sarañivanje;prav. zajedničko privreñivanjemuža i žene.kolaboracionizam (lat. collaborare) saradnja sfašističkim okupatorom u P svetskom ratu.kolaboracionist(a) (fr. collaboration capañivanje,saradnja) čovek koji je u drugomsvetskom ratu sarañivao sa fašističkimzavojevačem, saradnik okupatora.kolaborirati (lat. collaborare) sarañivati,sudelovati u radu.kolaborisati v. kolaborirati.kolaž (fr. colle lepilo) slik. slika od nale-pljenihkomada različitog materijala, novinskihisečaka, štampanog teksta i ilustracija,fotografija, tkanina itd.kola jna (ital. collana ogrlica) 1. metalnapločica sa simboličnim znakom, likom ilinatpisom, obešena na tekstilnu pantljiku, kojase daje nekom zaslužnom licu; orden; 2.ogrlica, ñerdan.kola parte (ital. colla parte) čuz. oznaka zaglasove koji prate ili se upravljaju premaglavnom glasu.kolale (nlat. collapsus) med. nagla malaksalost,naglo opadanje životne energije posle jakoggubitka krvi i bolesti koje iscrpljuju, praćenohladnoćom kože, slabim bilom, vrlo slabimdisanjem i dr.; slom.kolaptika (grč. Kolapto) izdubljivanje dle-tom,vajanje dletom.kolare (lat. collare) okovratnik; kod katoličkihsveštenika; okovratnik ugasite boje sa belimprugama ili čipkama.28 Leksikon

kol arno 434 kolektivnikol arko (ital. coll'arco) huz. gudalom, tj. vući,svirati.kolateralan (nlat. collateralis) pobočni, sporedni,prostran; kolateralna utvrñenja voj. sporednautvrñenja u sastavu jedne tvrñave; kolateralninaslednici prav. naslednici u pobočnoj liniji.kolateralna linija pobočna linija, sporednosrodstvo.kolator (lat. collator) sravnjivač, uporeñi-vačrazličitih rukopisa istog dela.kolatorijum (lat. colatorium) tkanina koja služiza filtriranje tečnosti.kolatura (lat. colare procedi, colatura) hem.filtrirana, proceñena tečnost.kolaudacija (lat. collaudatio) pohvaljivanje,pohvala; zvaničan pregled grañevina radiproveravanja da li njihova izrada odgovaraugovoru.kolaudirati (lat. collaudatio) l. vršiti, izvršitikolaudaciju; 2. pregledati, sravniti,sravnjivati.kolacija (lat. conferre, collatio) 1. prav. unošenje,spajanje imanja u zajedničku masu(lat. collatio bonorum); davanje crkvenogdobra, univerzitetske titule i sl.; skromnavečera o postu; svaki skroman obrok uopšte;uporeñivanje, sravnjivanje prepisa saoriginalom.kolacija (lat. colare, colatio) 2. v. kolatura.kolacionirati (lat. collatio) sravniti (ili:sravnjivati, uporediti) prepis sa originalom;razgledati (ili: pregledati) nepovezane knjige,list po list, radi proveravanja da li su potpune;užinati, doručkovati.kolbertizam po Žan Batistu Kolberu(1619-—1683) nezvani sistem u narodnoj ekono-miji:pretpostavljanje i povlašćivenje industrije, azapostavljanje poljoprivrede, otežavanjeuvoza (putem velikih uvoz-nih carina),unapreñivanje izvoza (putem naročitihpovlastice); merkantilizam.kold-krim (eng. cold-cream) bela pomada zaomekšavanje kože.kolega (lat. collega) drug, drugar; drug ustruci (ili: u službi, po školi).kolegijalan (lat. collegium) drugarski,druževan, družel>ubiv.kolegijalitet (lat. coellegialitas) v. kolegi-jalnost.kolegijalnost (lat. collegialitas) prijateljski isrdačan odnos meñu članovima istog redaili poziva; drugarstvo, druželjublje;kolegijalitet.kolegijat (lat. collega) član nekog akadem-skogdruštva koje uživa prihode od zgrada(kolegijatura) koje pripadaju akademiji.kolegijatura (lat. collega) studentski dom, zgradau kojoj stanuju studenti pod nadzoromnastavnika (najpre u Parizu, zatim i na dr.univerzitetima).kolegij(um) (lat. collegium) društvo (ili: skup)osoba koje su meñusobno vezane istimzvanjem, npr. svi nastavnici jedne škole,većnici jednog grada, članovi jednog suda itd.;društvo sa odreñenim ciljem; aka-demskopredavanje na univerzitetu; up. ko-lež.kolegijum medikum (lat. collegium medicum)zdravstveni savet, sanitetski savet.kolegijum privatisimum (lat. collegiumprivatissimum) plaćeno predavanje samo zaograničen broj slušalaca.kolegijum privatum (lat. collegium privatum)naročito predavanje koje slušaoci plaćaju.kolegijum publikum (lat. collegium publicum)javno besplatno predavanje.kolegijum sakrum (lat. collegium sacrum)sveti sabor, sabor kardinala u Rimu.koleda (lat. calendae) prvobitno: Božić ili Novagodina; docnije: povorka mladih momakakoji, u božićnoj sezoni, idu od kuće do kuće iigraju i pevaju pesme, kojima se dočaravaplodnost i bogatstvo, i za koje jekarakterističan pripev koledo (starinskiobičaj, postoji i kod nas).kolež (fr. college) zavod za vaspitanje; privatnagimnazija (u Francuskoj i Belgiji).koleza (grč. Kollesis) slepljivanje; spajanjemetala, lomljenje; ned. brzo srašćivanje.koleitis (grč. Koleos korice, kapija) med.zapaljenje vagine; vaginitis.kolekta (lat. colligere skupljati, zbrati,collecta) skupljanje priloga, novac skupljenu dobrotvorne svrhe; u kat. liturgiji: molitvakoju sveštenik govori ili peva pre čitanjaevanñelje.kolektanea (lat. collectanea) pl. zbirke misli izdela raznih pisaca, izvodi iz dela.kolektant (nlat. collectans) skupljač, sabi-rač(npr. milostinje).kolektacija (nlat. collectatio) skupljanje prilogau dobrotvorne svrhe.kolektiv (lat. collectivum) l. gram. zbirno ime,zbirna imenica (ona koja jedninom označavaveći broj lica ili stvari, npr.: momčad, čeljad,deca, lišće i dr.; 2. sva lica združena naistom, zajedničkom radu, npr.: kolektivfabrike duvana, kolektiv narodnog pozorišta,kolektiv pro-svetnih radnika i sl.kolektivni (lat. collectivus) zbirni, skupni,zajednički, opšti; gram. kolektivna imenicazbirna imenica; kolektivni pojam fil. pojamkoji obuhvata više predmeta kao jednu celinu,npr. puk; kolektivna garancija zajedničkojemstvo opšte jemstvo, jamstvo svih;kolektivna presuda prav. presuda kojaobuhvete više lica; kolektivne sočivo ont.sočivo mikroskope okrenuto predmetu;kolektivni ugovor u meñunarodnom prevu:držvvni ugovor u kojem na svakoj straniučestvuje više od jedne strane ugovornice(meñunarodno pravo i izgrañeno je u suštinina zaklju-čivanju kolektivnih ugovore); uprivred-

kolektivizam 435 kolimatornom pravu: ugovor izmeñu više radnika ijednog poslodavca ili više poslodavaca.kolektivizam (lat. colligere skupljati, zbrati)osećanje čvrste nevezanosti ličnosti skolektivom, izjednačena svoga bića skolektivom u kome živi i radi i uverenje dabez napretka kolektiva i čitave zajednicenema ni ličnog napretka i sreće.kolektivizacija (lat. colligere združiti)udruživanje individualnih poljopri-vrednihdomaćinstava u velika zadružna domaćinstvasocijalističkog tipa.kolektivne nota zajedničko formalno (pismeno)saopštenje više kabineta (vlada) vladi nekedržave u kome se izlaže zajedničko gledištetih kabineta odnosno nekog aktuelnogpolitičkog pitanja.kolektivni prokura trg. kada je više lica ovlašćenoda potpisuju firmu, ali se sva smatraju kaojedan prokurist (ako sva ne potpišu firmu,potpis nema vrednosti).kolektivum (lat. nomen collectivum) gram. v.kolektiv 1.kolektirati (lat. collectare) skupljati; prireditikolektu; pevati ili čitati kolek-tu(u katoličkojcrkvi).kolektor (nlat. collector) sakupljač, sabirač, npr.maraka, bilja i dr.; prodavac srećaka; sabirnajama u kanalizaciji; deo električnoggeneratora koji sakuplja naizme-ničnu strujuiz rotora i pretvara u jednosmernu; elektrodatranzistora koja odgovara anodi uelektronskoj cevi; sabirno sočivo.kolekcije (lat. collectio) zbirka (npr. starognovca, oružja, rukopisa, pisama, marakaitd.); skupljanje.kolenhim (grč. kbNa lepak, cnchyma usuto)bot. tkivo sa izduženim i po uglovimazadebljanim ćelijama kao u lisnim peteljkamai mladim stabljikama mnogih dikotiledona.koleopter (fr. coleoptere) vazduhoplov sanepokretnim prstenastim krilom i sopstvenimmehaničkim pogonom.koleoptera (grč. koleos krilni poklopac, pteronkrilo) pl. zool. tvrdokrilci.koleoptoza (grč. koleos korice, kapija, ptosispad) ned. spad (ili: spuštenost) vagine.koleoreksis (grč. koleds, rexis kidanje, provaljivanje)med. provaljenost (ili: iski-danost)vagine.koleocela (grč. koleos, kele) med. prosutost, kilavagine.kolera (grč. cholćra, lat. cholera) med. vrloteppsa zarazna i paidemična bolest koja sesastoji u iznenadnom i veoma jakom prolivu,povraćanju, velikom gubitku tečnosti, padutelesne temperature, promuklosti i dr.; unajviše slučajeva završava se smrću.koleraba (nem. Kohlrabi) v. keleraba.kolergang (nem. Kollergang) Tex. drobilica zausitnjavanje ruda, kamena, uglja i dr.; sa-stoji se od teških točkova koji se kotrljajupreko grañe i drobe je.kolereta (fr. collerette) ženska ogrlica, jačicaod tankog platna.kolerik (grč. cholerikos ljut, besan) žučan i plahčovek, onaj kod koga je energija združenasa žučnošću i plahovitošću.kolerina (grč. cholera) med. blaži slučaj kolere,obično se javlja samo u obliku proliva;takoñe: težak želudačnocrevni poremećaj,naročito kod dece.koleričan (grč. cholerikos ljut) plah, žučan,žestok, vatren, kod koga je energijazdružena sa žučnošću i plahovitošću, npr.koleričan temperament (up. kolerik); med.bolestan od kolere.koletika (grč. kolletikos podesan za lepljenje)pl. med. sredstva koja slepljivanjem pomažubrzo srašćivanje; up. koleza.koletičan (grč. kolletikos) podesan za lepljenje)koji slepljuje; med. koji doprinosizarašćivanju.koleto (fr. coli, ital. collo) svežanj, denjak, kojise šalje železnicom, brodom ili poštom.koledž (eng. college) u Engleskoj i SAD: imeraznih vaspitnih zavoda i škola, od srednjihškola do univerziteta; takoñe: nazivspecijalnih viših škola.kolibacil (nlat. bacillus coli) med. bacil koji živi udebelom, naročito u sitom crevu ljudi iživotinja, veoma sličan tifusnom bacilu kodljudi; izaziva teška oboljenja mokraćnihorgana, zapaljenje slepog creva, srčanihopni, žučnih kanala i dr.kolibri (šp. colibri) zool. jedna od najmanjihptica, duga svega 6 st, živi u tropskimkrajevima Amerike.koligacija (lat. colligatio) spajanje, združi-vanje,vezivanje, povezivanje.kolidirati (lat. collidere) sudariti se, suda-rati se,sukobljavati se, sukobiti se, doći (ili: dolaziti)u opreku.kolidovati v. kolidirati.kolizija (lat. collisio) sudar, sukob, opreka,borba.kolika (grč. kolikos koji pati od grčeva ustomaku) med. svaki jak trbušni bol koji sejavlja kao čupanje i zavijanje; jak iiznenadan proliv.kolikvativan (nlat. colliquativus) koji utečnjava,koji pretvara u tečnost; koji rastapa,koji izaziva slabljenje; kolikva-tivno dao/eljejako znojenje koje oslabljuje.kolikvacija (lat. colliquatio) utečnjavanje,utečnjenje, pretvaranje u tečnost, stapanje,rastapanje; med. rastvaranje sokova; truljenje.kolikodinija (grč. kolon sito crevo, odyne bol)med. bol sitog creva.kolimator (nlat. collimator) ont. mali durbin zadoterivanje linije kolimacije drugog durbinana kojem je pričvršćen; up. koli-macija; cevsa procepom i sečivom (ili: samo sočivo) uspektroskopu za skupljanje

kolimaciJa 436 kolonijalna robasvetlosti i bacanje ove u paralelnim zracimana prizmu.kolimacija (nlat. collimatio od collineatiodovoñenje u jednu zajedničku pravu liniju) kodoptičkih instrumenata za merenje:poklapanje vidne linije sa optičkom osom;kolimaciona linija vidna linija ili optičkaoca; kolimaciona greška iznos za koji vidnalinija skreće od svoga položaja tačnepodešenosti.kolimirati (lat. collimare od collineare) opt.doterati vidnu liniju (durbina); namesti-ti (dvasočiva, itd.) tako da (njihove) optičke osebudu u istoj pravoj liniji.kolitis (grč. kolon sito crevo) med. zapaljenje sitogcreva.kolma (ital. colma) plima na Jadranskommoru.kolo (ital. collo) trg. denjak, bala robe.koloboma (grč. koloboma osakaćeno,osakaćen deo) med. unakaženost ili osakaćenostnekog organa, naročito mana dužiceusled nepotpunog zatvaranja sudovnjačinepukotine.kolodij(um) (grč. kolla lepak) Hek. rastvor kojise dobija rastvaranjem dinitrocelu-loze ualkoholu i etru; posle isparenja ostavlja tankui providnu opnicu; upotrebljava se zapremazivanje manjih rana i u fotografiji.koloid (grč. kolla lepak, eidos oblik, vid) med.pihtijasto tkivo koje se razvija u telu; fiz.,hen. svaka supstanca koja se rastvara alipritom ne obrazuje kristale, npr. dekstrin,sirup, belančevinasta materija, lepak i dr.:prid. koloidalan; up. kristaloid.koloidna hemija grana fizičke hemije kojaproučava koloide.kolokacija (lat. collocatio) položaj; sme-štanje,odreñivanje mesta; prav. stavljanje poverilacau red po kome će se naplaćiva-ti;kolokaciona presuda rešenje po kome će seredu poverioci isplaćivati (kod stečaja).kolokvijalan (lat. colloquium) koji je svoj-stvenrazgovornom jeziku, tj. svakidašnjemjeziku, razgovorni, nenamešten, neformalan(stil, izgovor).kolokvijalizam (lat. colloquium) lingv. reč (iliizraz) svojstvena razgovornom jeziku (npr.:Užasno sam se umorio; Strašno mi ga je žao;i sl.).kolokvijum (lat. colloquium) razgovor, odgovor;led. nastavka metoda koja se sastoji upitanjima učiteljevim i odgovorima učenikovim;propitivanje učenika (nauniverzitetu), usmeni ispit.kolokvirati (lat. colloqui) razgovarati, dogovaratise; polagati usmeni ispit.kolokucija (lat. collocutio) v. kolokvijum.kolon (grč. kolon) l. član (ili: odsek) jednogperioda, naročito deo rečenice; dve tačke (uinterpunkciji).kolon (grč. kolon) 2. aiat. sito (debelo) crevo.kolon (lat. colonus) 3. sitni zemljoradnik ustarom Rimu koji je dobio zemlju od parcelisanihlatifundija, s obavezom da je ne smenapustiti i da jedan deo prihoda daje vlasnikuzemlje; up, kolonat.kolon 4. novčana jedinica Kostarike (= 100centimosa) i Salvadora (= 100 centavosa).kolona (fr. collone, ital. colonna, lat.columna) stub; spomenik u obliku stuba;stubac (u novinama, knjizi); voj. red, razmešta]vojnika pri kome pojedini delovi (vodovi, četei dr.) stoje jedan za drugima; takoñe oznakaza delove vojske: municio-na, ikžinjerska,sanitetska, automobilska kolona itd.kolonadi (fr. collonade) red stubova; hodnik (ili:dvornice) na stubove.kolonat (lat. colonatus) sistem proizvodnihodnosa koji se razvijao u periodu raspadanjarobovlasničkog poretka. Nastao ce-panjemkrupnih latifundija na sitne par-cele, koje sedaju na obrañivanje kolonima, tj.upropašćenim seljacima ili osloboñe-nimrobovima, a ovi vlasnicima ustupaju višakroda u obliku naturalis rente. Začetakfeudalizma.kolonatikum (nlat. colonaticum) služba koju jeobraćivalac dužan da vrši sopstveni-kuzemljišta.kolonel (fr. colonel) voj. pukovnik; tip. vrstasitnijih štamparskih slova (izmeñu nonparelai petita).kolonizator (fr. colonisateur) osnivačnaseobine, naseljivač.kolonizacija (nlat. colonisatio) naseljavanje,naseljenje, osnivanje kolonije.kolonizirati v. kolonizovati.kolonizovati (fr. coloniser) naseliti, naseljavati,osnivati naseobine; učinitikolonijom.kolonija (lat. colonia) l. naseobina, naselje;naselja u nekoj stranoj, naročito prekomorskojzemlji, koja osniva jedna stranadržava radi ekonomske koristi; 2. u imperijalizmu— područje koje je prigrabi-laneka od razvijenih država i koje njenfinansijski kapital monopolski eks-ploatišekao sferu izvoza kapitala, izvore sirovina iprodajno tržište; u posleratnom periodudekolonizacije najveći deo nekadašnjihkolonija osloboñen je i od njih su stvorenenove nezavisne države; 3. ferijalne,slikarske i sl. kolonije, sezonski skupoviomladinaca ili umetnika u prirodi ili kakvomru-ralnom ambijentu.kolonijalizam borba za kolonije radi njihovogpovećanje, čuvanja ili stvaranja koju vodeimperijalističke zemlje.kolonijalna roba trg. neprerañeni proizvodižarkog pojasa, naročito iz nekadašnjihkolonija evropskih država: kafa, šećer, čaj,začini i sl.

koloni) alni 437 kolumelakolonijalni (nlat. colonialis) koji se tiče kolonijaili potiče iz kolonije; naselje-nički,naseobinski.kolonista (lat. colonus) naseljenik, stanovnikkolonije.kolonjska voda (fr. eau d e Cologne) mešavinaraznih mirisnih esencija (jorgovana,ruzmarina, ruže, kedra, limuna i dr.) uutvrñenim srazmerama sa alkoholom od90%; kelnska voda.kolor (lat. color) boja; izgled, spoljašnostkoloramento (ital. coloramento) slik. načinrasporeñivanja boja na slikama.koloratura (ital. coloratura) muz. pevački ukras,finesa, svako sa izvesnom okretno-šću iveštinom izvedeno spajanje više nota najednom slogu; koloraturne pevačicesopranistkinje koje umeju i mogu da pripevanju prave kolorature.koloracija (nlat. coloratio) bojenje, bojadi-sanje;bojenost, bojadisanost; doterivanje,ulepšavanje.kolorimetar (lat. color boja, grč. metron mera,merilo) sprava za merenje jačine neke boje.kolorimetrija (lat. color, grč. metrfa merenje)merenje jačine boje; hen. odreñivanje jačinerastvora prema jačini boje.kolorisati (lat. colorare, ital. colorare) bo-jiti,obojiti; dati lep izgled, doterati, doterivati,ulepšavati, ulepšati, ukra-siti; učinitislikovitim; prid. kolori-san.kolorist(a) (fr. coloriste) slikar koji veštoupotrebljava boje, jak u bojama, koji slika ulepim, svežim, izrazitim i živim bojama; pisacčiji je stil sjajan, izrazit, živ i slikovit.kolorit (ital. colorito) veština bojenja, veštinadavanja i upotrebe boja; prirodan sjaj boje;mesna, lokalna boja; način izlaganja nekogpisca ili pesnika; muz. način instrumentacijekompozitorove.kolor-fotografija (lat. color boja, phos svetlost,grapho pišem) fotografija u boji.kolos (grč. kollosos gorostasan kip, kipizrañen preko prirodne veličine) neštoogromno, gorostasno; naročito: kip na ostrvuRodosu koji prikazuje Apolona i koji su starismatrali kao jedno od sedam svetskih čuda (34m visok); fig. gorostas, div, džin, ispolin.kolosalan (nlat. colossalis) ogroman, gorostasan,džinovski, divovski, ispolinski, veoma velik.kolosalnost (nlat. colossalis) ogromnost, gorostasnost,divovska, ispolinska veličina.koloseum (lat. colosseum) ogroman amfiteatar ustarom Rimu (opseg 524 t, visina 48,5 t), ukojem su se prireñivale javne igre, mogao jeprimiti 40.000—50.000 gledalaca, dovršen 80.god. naše ere, danas veličanstvena ruševina;u novije vremeovim se imenom nazivaju velike grañevine zajavne priredbe.kolostomija (grč. kćlon sito crevo, tomerezanje) med. operativne stvaranje otvora nadebelom crevu.kolostracija (lat. colostratio) ked. bolest kojuodojče dobija od prvog materinog mleka,kolostruma.kolostrum (lat. colostrum) ked. prvo mlekoposle poroñaja, babinje mleko, ono kojemlečne žlezde luče pre nadolaženja pravogmleka, grušalina.kolotomija (grč. kolon, tome) med. otvaranjekolona (sitog creva) operativnim putem.kolofon (grč. kolophon) vrh, kraj, završetak,završni kamen; otuda, na poslednjoj stranicistarih knjiga: beleška sa imenom pisca,štampara, mesta i godine štampanja (ovaj seobičaj u najnovije vreme počeo ponovouvoditi).kolofonij(um) (grč. Kolophon jedan od 12jonskih gradova) smola za mazanje violinskihgudala, nazvana po maloazijskom graduKolofonu.kolpalgija (grč. kolpos stidnica, algos bol) med.bol usmine (ili: stidnice, vagine).kolpeuriza (grč. kolpos, euryno proširim) med.proširivano (ili: rastezanje) vagine.kolpeurinter (grč. kolpos, eyrynter) med. rastezač(ili: proširivač) vagine.kolpitis (grč. kolpos stidnica) med. zapaljenjevagine.kolportaža (fr. colportage) raznošenje i prodajanovina i knjiga po ulicama i kućama;torbarenje, telaljenje; prenošenje vesti.kolporter (fr. colporteur) ulični prodavacsitnica, naročito novina, knjiga i sl.; raznosačglasova.kolportirati (fr. colporter) prodavati po kućamai ulicama, torbariti; fig. razno-siti glasove,pronositi glasove.kolpohisterotomija (grč. kolpos stidnica, hysteramaterica, tome sečenje) med. otvaranjematerice sa strane stidnice, za vremetrudnoće nazivano i stidnični carski rez.kolt (eng. colt) vrsta američkog vojničkogrevolvera (po pronalazaču SamjueluKoltu).koluzija (lat. collusio) šurovanje, domunñavanje;prav. potajan sporazum izmeñuoptuženog i svedoka u cilju prikrivanjaistine; prid. koluzoran.kolum (lat. colum) cedilo.kolumbarij(um) (lat. columbarium)„golubarnik", udubljenje sa pregradama(sličnim golubarniku) u zidu starih rimskihgrobnica za posude sa pepelom spaljenih;danas: mesto gde stoje urne sa pepelomspaljenih leševa.kolumbij(um) (nlat. columbium) Hem. v. tantal.kolumela (lat. columella) stubić; geol. valjča-staokamenotina; kolumelarni zubi zubi

kolumna 438 kombinacijaočnjaci, koljači u nekih životinja (npr. uzveri, divlje i domaće svinje itd.).kolumna (lat. columna stub) tip. stubac,štampana strana; up. kolona.kolure (grč. koluros) pl. astr. dva najvećakruga koja se u nebeskim polovima seku, odkojih jedan prolazi kroz ekvinocijalne(ekvinocijalna kolura), a drugi kroz solsticijalne(solsticijalna kolura) tačkeekliptike.kolutorij(um) (nlat. collutorium) farm. voda zaispiranje usta.kolhicin hen. otrovni alkaloid; nalazi se usemenkama biljke mrazovac (Colchicumautumnale).kolhoz (rus. kolektivnoe hoznistvo kolektivnegazdinstvo) oblik krupnog (zadru-žnog)gazdinstva u poljoprivrede! u SSSR-u.Poseduje zemlju, stoku i manje važna oruñainventar.Nastao kolektivi-zacijom.Najglavnija tehnička oruña za rad (traktore,kombajne itd.) drže mašin-sko-traktorskestanice, koje su državna preduzeća.kolje (fr. collier) ñerdan, ogrlica; pseći litar,kaiš oko vrata.kom (lat. sit, sop- s, sa) predmetak u složenicamasa značenjem: s, sa.koma (grč. koma od koimao uspavam) 1. med.duboka zanesenost, pospanost u kojoj sumoždana delatnost, osećajnost i voljni pokretidelimično ili potpuno iščezli, tako dabolesnik uopšte ne može da odgovara naspoljne nadražaje.koma (grč. komma urez, zarez od koptoudarim) 2. gram. zaleta, zarez (rečeničniznak); muz. deveti deo tona, devetina tona.komanda (ital. comando) voj. zapovedništvo;kratka vojnička zapovest koja se moraodmah izvršiti; sedište nekog vojnognadleštva, npr. komande mesta, divizij-skeoblasti i dr.; trg. narudžbine, porudžbi-na; teh.ureñaj koji automatski ili na pritisak izvršavaželjenu radnju.komandant (ital. comandante) voj. zapovednik(grada, tvrñave, vojne jedinice od bataljonanaviše, ratne lañe itd.).komandantura (ital. comandatura) zvanje,stan ili kancelarija komandanta.komandir (fr. commandeur) voj. zapovednikčete, baterije, eskadrona i dr.; vitez, nosilacnekoga višeg ordena, npr. „legije časti".komandira (ital. comandare, fr. sotmander)zapovedati, narediti, nareñivati,nalagati, naložiti; vladati čim; trg. naručiti,naručivati, poručiti, poručivati.komandita (ital. commandita) trg. v. koman-ditnodruštvo.komanditar (fr. commanditaire) trg. tajni ortak;up. komanditno društvo.komanditist(a) (ital. commandita) trg. spoljni člankomanditnog društva.komanditno društvo trg. ortačko preduzeće podzajedničkom firmom sa dvostrukimjemstvom ortaka: jedni jemče celokupnomimovinom (komplementari, tj. unutarnjičlanovi), a drugi ulogom u novcu, robi iliradu (komanditisti, tj. spoljni članovi); uvoñenju poslova učestvuju samokomplementari, a komanditisti imaju pravonadzora.komandova (ital. comandare) v. komandira ti.komandosi (port), voj. jurišni odredi ili pojedincispecijalno obučeni za izvr-šavanjediverzantskih akcija na neprijateljskoj ilineutralnoj teritoriji.komasacija (nlat. commassatio) zgrupisa-vanjeimanja, naročito zemljišta, npr. kad seljaciformiraju radnu zadrugu, mogu dobitizemljište u jednom kompleksu, a svoja rasutaimanja ustupaju vlasnicima uzete zemlje.komatizam (grč. komma odsečeno, komad)iseckan način pisanja, pisanje u kratkimrečenicama.komatičan (grč. kommatikos odsečen, koji sesastoji iz pojedinih odeljaka ili odseka)sastavljen iz pojedinih stavova ili rečenica.komatozan (grč. koma dubok san, zanos u snu,fr. comateux) koji izaziva ili pokazuje znakeduboke zanesenosti; up. koma 1.kombabizirati samog sebe uštrojiti, ujalo-viti(po imenu Kombabos).kombajn (eng. combine spojiti) mašinasastavljena od više raznih mašina tako daistovremeno obavlja nekolike poslove;poljoprivredni kombajn sastoji se od mašinažetelice i vršalice, te može istovremeno i da»sanje i vrše žito.kombatanti (fr. combattant) pl. borci, ratnici(za razliku od neboraca); ratni drugovi,saborci.kombatirati (fr. combattre) boriti se, tući se; fig.pobijati (dokaze).kombinabilan (nlat. combinabilis) sklo-pljiv,sastavljiv, složljiv.kombinat (lat. combinare spojiti) tehnološke iorganizaciono povezivanje preduzeća gdeproizvodi jednog služe kao sirovina(materijal) za drugo preduzeće; najviše suzastupljeni u povezivanju poljoprivrede išumarstva sa industrijom.kombinator (nlat. combinator) spajač, skupljač,sastavljač.kombinatorika (lat. combinare) mat. deomatematike koji istražuje broj različitihkompleksija datih stvari ili elemenata (delise na permutacije, kombinacije i varijacije).kombinacija (nlat. combinatio) sastav,sklop, spoj, stajanje dveju ili više stvari,jedinjenje; splet, sticaj; log. vezivanje srodnihpojmova; fig. računanje, proraču-

kombinacije 439 komentaranavanje, dovijanje; naslućivanje; plan,namera; kombinovanje.kombinacije (nlat. combinatio) pl. hat. različiteskupine, grupe odreñenoga broja koje semogu načiniti od svakoga broja danihelemenata bez obzira na njihov red uporeñanosti.kombinacioni ton ak. treći ton koji se čuje kadjednovremeno neprekidno zvuče dva tonarazličite visine vrlo snažno i podjednako jakopri pogodnom intervalu i podesnoj jačini, ibroj treptaja ovoga tona ravan je razlici brojatreptaja ona dva tona: diferencijalni ton,Tartinijev ton; čuju se zbirni topovi ilisumacioni golovi, čiji je broj treptaja jednaksa zbi-rom ova dva tona; diferencijalni ksumacioni tonovi jesu kombinacioni topovi.kombinezon (fr. combinaison) mod. ženskodonje rublje; radno odelo (zanatlija, avijatičara,traktorista, rudara i dr.) koje se sastojiod kaputa i čakšira izrañenih izjedna.kombinira (lat. combinare) sastaviti, složiti,sjediniti, spajati, spojiti, srediti; praviti plan zaneki posao, smisliti, smišlja, dovijati se: hen.jediniti, sjediniti, spojiti, spajati dva tela iliviše raznih tela po utvrñenom merilu;kombinovati.kombinovati (lat. combinare) v. kombinirati.kombustibilan (nlat. combustibilis) zapa-ljiv,gorljiv, sagorljiv.kombustibilije (nlat. combustibilia) pl. zapaljivetvari, zapaljive materije.kombustibilitet (nlat. combustibilitas) zapaljivost,gorljivost, sagorllvost.kombustija (lat. combustio) gorenje, sagorevanje;požar; zgarište.kombustor (nlat. combustor) održavač sagorevanja;hen. naziv za elemenat koji se, poduticajem svetlosti i toplote, lako spaja sadrugim nekim elementom, npr. kiseonik.komedi a tiroar (fr. comedie a tiroir) šaljiv poz.komad sa scenama bez meñusobne veze.komedija (grč. komodia) prvobitno: pesma učast boga Dioniza, iz koje se razvilastarogrčka komedija; danas: vesela, šaljivaigra; dramsko prikazivanje ko-mičnogsukoba, u kome glavni junak u toku celeradnje strada, ali to njegovo stradanje neizaziva u nama osećanje sažaljenja, negoosećanje smešnoga, koje dostiže svoj vrhunacna kraju, kada se ipak sve svršava lepo (supr.:tragedija); fig. šala, šegačenje, šaljiv slučaj.komedijant (grč. komos, ital. commediante)glumac, putujući glumac; fig. glumac, licemer,čovek koji u životu glumi.komedija (grč. komodia) zbijati šalu, šaliti se,šegačiti sekomedijaš (grč. komodia) šaljivčina; predstavljačšaljivih uloga (cirkuskih), klovn,pajac.komediograf (grč. komodia, grapho pišem)pisac komedija.komediografija (grč. komodia, grapho) pisanjekomedija. .,Komedi fransez (fr. Comedie francaise)Francuska komedija, parisko pozorište kojeprikazuje poglavito klasične komade;osnovano 1680. godine.komedo (lat. comedo) ned. mozuljica, lojavi-ca,sujed; miteser.komemorabilan (lat. commemorabilis) vredan(ili: zaslužen) sećanja, vredan (ili: zaslužan)pominjanja.komemorativan (nlat. commemorativus) koji seprireñuje radi sećanja, za uspomenu, uspomen, koji služi za sećanje, za uspomenu,u spomen.komemoracija (lat. commemoratio) spomen,sećanje; svečan sastanak u slavu nekogvelikog pokojnika (na kome se govori onjegovom životu, radu i zaslugama);(crkveni) pomen umrlima, podušje.komemorirati (lat. commemorare) spominjati,sećati se, obnavljati uspomenu na koga ili što;držati pomen umrlom.komenda (nlat. commenda) upražnjena paro-hija(kod katolika); imanje verskog reda; imanjekoje uživa neko po svom činu ili zvanju(sveštenik, učitelj).kombinacija (lat. commendatio) preporuka; kodkatolika: molitva za umrlog, zaupo-kojnamolitva.komendirati (lat. commendare) preporuči-ti,preporučivati.komenzal (lat. commensalis) stoni drug, onajkoji se hrani za istim stolom sa nekim, uzajednici, solojednik; zool. v. parazit.komenzalizam (lat. commensalis) zool, naziv zasimbiozu kod koje se jedne životinje, živeći uzajednici sa životinjama druge vrste, hraneotpacima njihove hrane.komenzurabilan (nlat. commensurabilis) tat. nazivza sve veličine koje se mogu deliti ili meritibez ostatka nekom drugom veličinom kaonjihovom zajedničkom merom; koji imazajedničku meru, samerljiv; upo-redljiv.komsnzurabilitet (nlat. commensurabilitas) mat.samerljivost; uporedljivost.komensalizam v. komenzalizam.komentar (lat. commentarius) objašnjavanje,izlaganje, tumačenje; knjiga saobjašnjenjima.komentarisati (lat. commentari) v. komenti-rati.komentator (lat. commentator) objašnjava-lac,izlagalac (dela, pisca, dogañaja itd.).komentacija (lat. commentatio) naučnarasprava koja objašnjava neki predmet.komentirati (lat. commentari) tumačiti,objašnjavati; komentarisati.

kome prima 440 komisiono izdanjekome prima (ital. come prima) auz. kao pre,kao gore.komers (lat. commercium, fr. commerce)trgovina, trgovanje, trgovinstvo; ustudentskom jeziku: svečana gozba, pijanka(up. kermes); igra karata.komercijalan (nlat. commercialis) trgovački,obrtni, privredni, prometni; druš-tveni;komercijalna ulica trgovačka ulica;komercijalne igre društvene igre;komercijalni sistem sistem državne privrednepolitike koja povlašćuje trgovinu, naročito naračun poljoprivrede; komercijalni traktattrgovinski ugovor.komercijalist(a) (lat. commercium) lice stručnoza voñenje trgovačkih poslova; lice koje sebavi trgovačkim poslovima.komercijum (lat. commercium) odnos, opštenje;v. komers.komes (lat. comes) saputnik, pratilac; muz.slično ponavljanje fuge u drugom nekomglasu.komesar (nlat. commissarius) osoba kojoj jeneki naredbodavac, naročito država, poverionaročitu dužnost (npr. finansij-ski komesar,vladin komesar); vojni komesar onaj koji sestara o snabdevanju vojske hranom, odelom idr.; u narodnooslobodi-lačkoj borbi: političkirukovodioci pojedinih jedinica.komesarijat (lat. commissariatus) zvanje,dužnost i sedište (kancelarija) komesara;komisarijat.komesarija t.kome sopra (ital. come sopra) muz. v. komeprima.kome sta (ital. come sta) muz. kako stoji, kakojest, bez svojevoljnog ukrašavanja.kometa (grč. kometes, lat. cometes) astr. zvezdarepatica, kosara, kreće se oko Suncaparabolom ili eliptičnom putanjom (velikogekscentriciteta), tako da je te putanje teškorazlikovati.kometografija (grč. kometes, graphia) astr.opisivanje (ili: proučavanje) zvezda repatica.kometologija (grč. kometes, logia) nauka ozvezdama repaticama.kometomantija (grč. kometes, mantela proricanje,gatanje) proricanje na pojavamakometa.komi (fr. commis) trgovački pomoćnik; nižičinovnik, pisar.komi voajažsr (fr. commis voyager) trgovačkiputnik.komigracija (lat. commigratio) odlaženje,odlazak, seljenje, seoba.komigrirati (lat. commigrare) seliti se, odselitise, odseljavati se.komizeracija (lat. commiseratio) sažaljenje; deogovora kojim branilac želi da izazove kodsudije sažaljenje (samilost) prema optuženom.komika (grč. komos terevenke, pijanka, veselje,komikos šaljiv, smešan) ono što jesmešno, što izaziva smeh; sposobnost da seizazove osećanje smešnog.komikstura (nlat. commixtura) v. komiks-cija.komikscija (nlat. commixtio) mešanje; primesa;smesa; komikstura.komilitoii (lat. commilito) pl. saborci, braća pooružju, ratni drugovi; školski drugovi.kom il fo (fr. comme il faut) uzorno, valjano,primerno, baš kako treba, kao što priliči;otmenost.kominacija (lat. comminatio) prav. pretnja,zaplašivanje, stroga opomena.kominike (fr. communique) službena objava,zvanično saopštenje, zvaničan izveštaj;komunikat.Kominterna skr. za Komunistička internacionalav. internacionala.komis (lat. commissus) naziv za stvari kojedržava daje vojniku (rublje, cipele, hleb itd.).komisar (nlat. commissarius) v. komesar.komisarijat (nlat. commissariatus) v.komesarijat.komisija (lat. commissio) nalog za izvršenjenekog posla; lica koja treba da izvrše tajposao; naročito: zvanična lica koja državaili neka ustanova odreñuje radi obavljanjaizvesnog posla (ispitna, anket-na, sanitetske,regruta komisija i dr.); eks komisione (lat. ehcommissione) po nalogu; tehnička komisijaodbor stručnjaka.komision (lat. commissio) trt. v. komisionatrgovina.komisiona knjiga trg. knjiga u koju se unose svinalozi i sve narudžbine.komisiona menica trg. menica vučena i prodata ponalogu nekog trećeg (komitenta); komisiona trata.komisionar (nlat. kommissionarius) trg.posrednik, onaj koji prima naloge,opunomoćenik, lice koje obavlja trgovačkeposlove za tuñ račun uz izvestan procenat.komisiona rimesa trg. menica izdata po nalogu iza račun nekog trećeg (komitenta).komisiona trata trg. v. komisiona menica.komisiona trgovina trgovački posao (kupovina iprodaja), po kojem komisionar sklapatrgovačke poslove u svoje ime, ali za tuñračun (za račun komitenta), i uz izvestanprocenat; trgovačka organizacije koja obavljatakve poslove; komisioni posao.komisioni artikl trg. roba koju trgovac, uzizvestan procenat, prodaje za računsopstvenika robe.komisioni biro ustanova koja obavlja poslovnenaloge uz izvesnu nagradu.komisioni konto trg. račun o poslovimaobavljenim za tuñ račun.komisioni posao v. komisiona trgovina.komisiono izdanje u knjižarstvu: kada seknjižar primi, uz izvestan procenat, pro-

komisiono pismo 441 kompanijedaje dela koje je pisac ili neko drugi izdaoo svom trošku.komisiono pismo trg. pismo kojim se izdajenalog za obavljanje nekog posla.komisura (lat. commissura) spoj, sveza; alat.živčani (nervni) spletovi koji spajaju levu idesnu stranu središnog živčanog pribora(centralnog nervnog sistema).komita (lat. comes, comitis drug, pratilac) voj.pripadnik oružanih formacija koje nisusastavni delovi redovne vojske.komitet (lat. comitatus) pratnja; svita.komitativ (lat. committere sastaviti, zadu-žiti)gram. padež koji znači društvo ili zajednicu.komitent (lat. commitens) trg. naredbodavac;poslovni prijatel> van mesta u kojem jetrgovina kome se poverava da u svomemestu zastupa dotičnu trgovinu; up.komisiona trgovina.komitet (fr. comite) l. odbor koji je meñusvojim članovima izabrala neka većaorganizacije da radi u njeno ime naostvarenju izvesnih ciljeva (političkih, privrednih,kulturnih i sl.); lokalni komitetmesni odbor; centralni komitet glavni odbor; 2.rukovodeći partijski organ ili partijskiforum; 3. naziv za neke državne ustanove.komitiv (lat. committere poveriti, predati) 1. trg.narudžbenica, porudžbeno pismo, porudžbenica,punomoćno pismo.komitiv (nlat. comitivum) 2. pismeno ovlašćenjeili punomoć.komitirati (lat. committere poveriti, predati)1. Trg. izdati nalog, porudžbinu; omastiti, datipismeno ovlašćenje, opu-nomoćiti.komitirati (lat. comitari) 2. pratiti, oiti u pratnji.komicije (lat. comitium) pl. narodna skupštinakod Rimljana, koja je rešavala o važnimdržavnim poslovima.komičan (grč. komikos smešan, šaljiv, ko-mosterevenka, pijanka, veselje) smešan, šaljiv;zabavan.komičar (grč. komikos, lat. comicus) pisacšaljivih stvari, komedija; glumac kojiprikazuje šaljive, komične uloge.komoda (fr. commode) onizak ormar safiokama.komodamente (ital. comodamente) muz. v. komodo.komodan (lat. commodus) prijatan, ugodan,udoban, pogodak, zgodan; popustljiv, kojigleda kroz prste; nemaran (kod nas sečesto upotrebljava, u ovom značenju, rečkomotan).komodant (lat. commodans) prav. v. komodat.komodat (lat. commodatum) prav. stvar kojunjen sopstvenik (komodant) daje privremenona upotrebu nekome (komodataru) besplatno.komodatar (lat. commodatarus) prav. v. komodat.komodacija (lat. commodatio) prav. pozajmljivanje,pozajmljenje; zajam.komodeto (ital. comodetto) muz. v. komode.komoditet (lat. commoditas) udobnost, ugodnost;popustljivost, nemarnost.komodo (ital. comodo) muz. udobno, umereno,natenane.komodor (eng. commodore) mor. oficirzapovednik po činu iznad kapetana a ispodkontra-admirala; zapovednik male ratneeskadre kojoj se poverava izvršenje nekognaročitog zadatka; glavni brod trgovačkeflote.komodum (lat. commodum) prav. korist, dobit;dobro, blagodet; udobnost; komodumposesionis (lat. commodum possessionis)korist vezana sa posedovanjem neke stvari naosnovu prava; komodum publikum (lat.commodum publicum) opšte dobro;komodum rep vendite (lat. commodum reivenditae) pravo uživanja prodate stvari.Komonvelt (engl. commonwealth zajednica)zajednica koju sačinjava Velika Britani-ja sasvojim bivšim kolonijama i domi-nionima,sada samostalnim državeme; to je novi vidmeñudržavne organizacije najvećeg delabivše Britanske Imperije ustanovljen 1948.godine.komonicija (lat. commonitio) opominjanje,podsećanje, opomena.komora (grč. kamara, lat. camera) svod; odajana svod, soba; organizacije nekih staleža(advokatske, trgovačke, itd.); ranije, unekim državama, parlement ili državnablagajna; voj. četa s vozilima za snebde-venjeberbenih trupa; rud. podzemni prazni rudarskiprostori odeljeni monolitima rude koja sekopa; znat. duplja u nekim organime tela(moždana, srčana, očna, grkljanska komora);opt. mračna komora, v. kamera opskura; up.kamera.komorna muzika v. kamerna muzika.komot v. kamut.komotan (lat. commodus) v. komodan.komedija (lat. commotio) pokret, potres,uzbuñenje; med. jak unutrašnji potres, npr.mozga. Ova se reč kod nas često pogrešnoupotrebljava mesto komoditet.kompakt (lat. compactum, compaciscisporazumeti se meñusobnim ugovorom)ugovor, sporazum, nagodbe; kompakti (lat.sot-pacta) pl. tečke ugovora.kompaktan (lat. compactus, compingeresastaviti, zbiti ) čvrst, jeder, gust, zbijen,jedinstven; jek, solidan.kompaktat (lat. compacisci uglaviti) ugovor,sporazum; poznat Češki ili Preški sklopljenizmeñu husitskih utrakvista i izaslanikasabora u Bazelu.kompakcija (lat. compactio) sklop, zbije-nost,jedrine.kompanija (fr. compagnie, ital. compagnia)društvo, udruženje; trgovačko društvo; voj.četa; kompanija.

kompanjon442 kompetovatikompanjon (fr. compagnon, ital. compagno)trg. ortak, drug u nekom poslu; drug, pratilac,saradnik; konpanjon.komparabilan (lat. comparabilis) uporedljiv,sravnjiv.komparativ (lat. comparativus) gram. drugiporedbeni stepen prideva (npr. lepši, bol>iitd.).komparativan (lat. comparativus) uporedni,poredbeni.komparator (lat. comparator) sravnjivač;sprava za merenje veoma finih razlika udužini.komparapija (lat. comparatio) poreñenje,uporeñivanje, sravnjivanje, sravnjenje, uporeñenje;ret. figura kojoj je cilj da nam neštoučini poznatijim tim što će to nepoznatouporediti sa nečim njemu sličnim apoznatijim, npr.: „Preñe Miloš preko pol>aravna, kao zezda preko neba sjajna"; gram.poredba prideva.komparent (lat. comparere pojaviti se,predstati) prav. onaj koji predstaje sudu.komparencija (lat. sotragege.nlat. sotrarentia)prav. predstajanje sudu.komparzerija (ital. comparsa) v. komparserija.komparirati (lat. comparare) l. uporeñivati,uporediti, sravniti, porediti, sra-vnjivati, ret.praviti poreñenje; gram. porediti prideve.komparirati (lat. comparere) 2. pojaviti se predsudom, predstati sudu.komparicija (lat. comparere, nlat.comparitio) prav. v. komparencija.komparsa (ital. comparsa) v. komparserija.komparserija (ital. comparsa) poz. lica koja upozorištu i filmu nastupaju kao neme figure,statisti, figuranti; raspored i pojavljivanjestatista; komparzerija, komparsa.kompartiment (ital. compartimento) pravilnapodela polja ili odeljaka; železnički odeljak(ili: kupe).komparticija (nlat. compartitio) podela napravilne odeljke.kompas (lat. sit, passus) sprava, u oblikukutije, sa magnetnom iglom, služi zaodreñivanje strana sveta (busola); fig.snalaženje u nečemu; pravilno opredeljivanje.kompasija (lat. compassio) samilost,sažaljenje, saučešće.kompaskuum (lat. compascuum) prav.zajednička paša.kompateriitet (nlat. compaternitas) duhovnosrodstvo, kumstvo.kompatibilan (nlat. compatibilis) saglasan,saglašljiv, složljiv, spojljiv, snošljiv;pomirljiv.kompatibilitet (nlat. compatibilitas) saglasnost,saglašljivost, složljivost, sno-šljivost;pomirljivost; mogućnost da jedno liceistovremeno vrši više javnih poslova.kompatriot (fr. compatriote) zemljak, sunarodnik.kompaund-mašina (eng. compound) teh. parnamašina sa kondenzatorom u kojoj mehaničkedejstvo pare počinje u jednoj manjoj stublini(cilindru), a završava se u jednoj većojstublini.kompendijum (lat. compendium) izvod, izvadak,kratka sadržina; udžbenik u izvodu,priručna knjiga, priručnik, podsetnik.kompendiozan (lat. compendiosus) kratak,sažet, zbijen, u izvodu.hompenzabilan (nlat. compensabilis) naknadljiv,odštetljiv.kompevzator (nlat. compensator) onaj koji iliono što naknañuje, naknadilac, na-knadilo,regulator.kompenzacija (lat. compensatio) naknada,odšteta, obeštećenje; izravnanje, poravnavanje,zamena; fiz. izravnanje dejstva nečegašto bi, inače, štetno delovalo; kompenzacionoklatno klatno udešeno tako dausled temperaturskih promena ne menja svojudužinu, pa stoga ni vreme klaćenja; med.prilagoñavanje srca uticajima koji menjajukrvotok.kompenzirati (lat. compensare) naknaditi,naknañivati, vratiti, izravnati, izrav-navati,odštetiti; izravnati se, izravnava se,poravnati se, poravnavati se, nagoditi se.komperendinator (nlat. comperendinator)prav. lice koje iznosi nove činjenice da biizazvalo odlaganje presude.komperendinacija (lat. comperendinatio)prav, odlaganje za treći dan; pozivanje obejustranaka da trećeg dana predstavu sudu;obnavljanje spora.komperendinirati (lat. comperendinare) prav.odložiti rok predstajanja sudu za treći dan.kompetent (lat. competens) suparnik, tak-mac,satražilac, polagač prava na.kompetentan (lat. competens) nadležan,merodavan, formalno ili stvarno osposobljen(kvalifikovan) za neki posao, sposoban.kompetencija (nlat. competentia) nadležnost,merodavnost; sposobnost (ili: pozva-nostsudije za suñenje ili ocenjivanje; polje rada(ili: područje) nekog nadleštva; takmičenjeviše lica za neko mesto; ono što se ostavljadužniku da bi mogao od toga da »sivi; pitanjekompetencije pitanje nadležnosti (npr. nekogsuda, nadleštva itd.).kompetirati v. kompetovati.kompetitor (lat. competitor) v. kompetent.kompeticija (nlat. competitio) polaganjeprava na, takmičenje, suparništvo.kompetovati (lat. competere) pripadati popravu; biti u nadležnosti, spadati unadležnost; naticati se, takmičiti se za nekomesto, zajedno s nekim težiti za čim.

kompilator 443 kompozitorankompilator (lat. compilator) sabirač, pa-birčar,sastavl>ač iz tuñih knjiga.kompilacija (lat. compilatio) delo sastavljenopabirčenjem (ili: paletkovanjem), književnipabirak (ili: paletak); sasta-vljanje delapabirčenjem iz tuñih knjiga; skupljanje,pabirčenje, palektovanje.kompilirati (lat. compilare) skupljati (ili:paletkovati, pabirčiti), iz tuñih dela.kompilovati v. kompilirati.kompjačevole (ital. compiacevole) muz. ljupko,dopadljivo.kompjuter (eng. computor) elektronska mašinaza računanje, „elektronski mozak";kompjuter.komplanabilan (nlat. complanabilis) moguć zaupravljanje, uravnjiv; koji se možeizjednačiti, izjednačljiv.komplanacija (lat. complanatio) mag. izračunavanjepovršja neravnih površina;uravnavanje, uravnjenje, npr. tvrñavskihpostrojenja.komplanirati (lat. complanare) poravniti;sravniti) uravnati, uravnavati, izravna-vati,izravniti; fig. otkloniti, otklanja-ti teškoće.kompleks (lat. complexus) gomila, masa kojasačinjava celinu, npr. kuće, zemljište;složeno, složenost; fil. složen pojam; upsihoanalizi: sadržaji svesti, većinomčuvstveni (emocionalni), potisnuti te otudapodsvesni, koji dovode do nenormal-nogduševnog stanja.kompleksan (lat. complexus) složen, sastavljenod delova povezanih meñu sobom; zapleten;mat. kompleksan broj (broj sastavljen odrealnih i imaginarnih veličina (npr. a+Lj, gdeje i imaginarna jedinica, tj!U^T, a a i brealni brojevi.kompleksija (lat. complexio) celokupnost,ukupnost; sastav tela, sklop tela; boja lica,izgled.komplement (lat. complere dopuniti, sotplementum)dopuna, dodatak, popuna; gram.dopuna, odredba; mat. ugao koji se dopunjujedo 90° (up. suplement); med. serumskamaterija koja ima sposobnost da uništavabakterije ili da neutrališe njihove otrove.komplementan (lat. complementum) v. komplementaran.komplementar (nlat. complementarius) trg.zamenik, zastupnik, administrator trgovačkekuće; v. pod komanditno društvo.komplementaran (nlat. complementarius) dopunski,koji dopunjuje, koji služi kaodopuna ili dodatak (čemu); komplementar-neboje dopunske boje, tj. one dve koje daju beluboju kad se pomešaju u odreñenom odnosu,npr. žuta i indigoplava boja (harmoničneboje); komplementarni dan dopunski dan(29) u februaru svake pre-stupne godine.komplot (lat. completus) celokupna dela jednogpisca; svi brojevi (ili: sva godišta)nekih novina (ili: nekog časopisa, nekezbirke i sl.); sve što sačinjava potpunostknjižnice, zbirke, trgovine, kuće itd.kompletan (lat. completus) potpun, celokupan,sav, ceo; savršen; popunjen, dovršen.kompletirati (fr. completer) popuniti, popunjavati,dopuniti, dopunjavati.komplikacija (lat. complicatio savijanje,smotavanje) nejasnost, zaplet, zapletenrst,zamršenost; med. oboljenje koje se pojavljujeu toku nekog drugog, već izraženogoboljenja, i time otežava bolesnikovostanje i remeti pravilan tok glavne bolesti;psih. udruživanje izmeñu neistovr-snih, pokakvoći različitih, elemenata (osećanjarazličitih čula) pri čemu je jedan elemenat(osećaj) pretežak, tj. njega smo više i jasnijesvesni nego ostalih.komplikovati (lat. complicare) zaplesti, zapletati,zamrsiti, zamutiti, zapetljati,zapetljavati (neku stvar); zbog nespretnostiučiniti jednu stvar tezgom no što bi trebalo;komplikovati se zaplesti se, za-pletati se,zapetljavati se; za bolest: poći na gore, bitiotežan (drugom bolešću); komplicirati.komllimenat (ital. complimento, fr.compliment) izraz poštovanja rečima ipokretima, naklon, poklon; laskava reč;kazati nekom komplimenat kazati nekom onošto mu godi; praviti komplimente govoritilaskave, udvarati se, čestitati kome na čemu.komplimentirati (fr. complimenter) pozdraviti,pozdravljali, pokloniti se, klanjati se;čestitati, pohvaliti, govoriti ljubazne reči.komplipes delikti (nlat. complices delicti)pl. prav. V. KOMPLICI.komplici (lat. complex gen. complicis saveznik,učesnik) pl. prav. saučesnici, pomagači,sukrivci.komplicirati (lat. complicare saviti, savi-jati,sklopiti) v. komplikovati.komplicitet (nlat. complicitas) prav.saučesništvo, saučestvovanje, saučešće.komplot (fr. complot) zavera, tajni sporazum,sprezanje više osoba radi izvršenja nekogzločina, udara, pobune.komplotirati (fr. comploter) kovati zaveru,skovati zaveru, snovati, spremati u potaji(prevrat, udar i sl.).kompozita (lat. composita) pl. od kompozi-tum.kompozite (lat. compositae) pl. bog. glavočike,mnogobrojna porodica biljaka sa složenimcvetovima (sa preko trinaest hiljada vrsta).kompozitor (fr. compositeur) muz. v. kompo-nist.kompozitoran (nlat. compositorius) muz. koji setiče izrade muzičkog dela, koji je u vezi(ili: u odnosu) sa izradom muzičkog dela.

kompozitum 444 kompulzorij(um)kompozitum (lat. componere sastaviti,compositum) ono što je sastavljeno, od višedelova, složene; gran. složena reč, složenica;mikstum kompozitum (lat. mixtumcompositum) užasna zbrka, strašan darmar;eko kompozito (lat. eh composito) prav. posporazumu, po pogodbi, po nagodbi.kompozitora (lat. compositura) sklop, sastav,žleb za spajanje.kompozicija (lat. compositio) sastavljanje,sastav, sklop, sastavljanje delova u celinu; uestetici: umetnička obrada jedne misli premazahtevima i zakonima umet-ničkogprikazivanja; muz. pronalaženje i umetničkaizrada muzičkog dela, muzičke delo; slik.delo, obično većih razmera, na kojem jeprikazano više osoba i stvari, veštopovezanih u celinu; u najmoderni-jemslikarstvu, tzv. apstraktnom: slika bezikakvog motiva, u kojoj je najglavnijeraspored boja; «ž. naziv za razne metalneslitine, legure; hen. jedinjenje, sjedinja-vanje;sva kola (ili: svi vagoni) jednog voza.komponenta (lat. componere sastaviti) sastavnica,sastojak, svaki sastavni deo jedneceline; fiz. sastavnica (supr. rezul-tanta).komponirati v. komponovati.komponist(a) (lat. componere) sastavljačmuzičkog dela; kompozitor.komponovati (lat. componere) sastaviti,sastavljati; izraditi plan za neko umetničkodelo i srediti njegove delove; muz. sastavitimuzičke delo; komponirati.komportirati se (fr. se comporter) vladati se,ponašati se; slagati se, snositi se.komposesija (nlat. compossessio) prav.zajedničko imanje, zajednički posed.kompost (lat. compositum) mešanac, mešanignoj, mešano gnojivo (ili: ñubrivo, ñubre),naročito: mešavina zemlje sa istrulelimorganskim materijama.kompostirati (lat. compositum) ñubriti mešanimñubretom (kompostom).komposto (ital. composto) muz. složene.kompot (fr. compote, lat. compositumsastavljeno, componere sastaviti, udesiti) voćekuvano sa šećerom.komprador (port.) u Kini i nekim drugimzemljama Istoka, posrednik, obično komisionar,koji posreduje u izvoznoj i uvoznojtrgovini za račun inostranih firmi.komlres (lat. compressa) med. obloga, zavoj odviše puta presavijenog komada platna iligaze; kompresa.kompresa (lat. compressa) med. v. kompres.kompresan (lat. compressus) zgusnut, stisnut,zbijen.kompresibilan (nlat. compresibilis) sti-šljiv,zgušnjiv.kompresibilitet (nlat. compressibilitas) fiz.stišljivost, zgušnjivost.kompresivan (lat. comprimere stisnuti, nlat.compressivus) stiskav, koji stiska, sabijan,koji sabija, zbijajući.kompresija (lat. compressio) pritisak; sabi-janje,stiskanje, stezanje, zbijanje; fig. pri-nuñivanje,potištavanje, tlačenje; kompre-siona mašinasprava za zbijanje elastič-nih, naročitogasovitih tela; kompresio-no ognjilo v.pneumatično ognjilo.kompresor (nlat. compressor) sabijač, sabijalo,sprava za sabijanje (ili: zgušnja-vanje)vazduha ili gasova.kompresorij(um) (nlat. compressorium) med.hirurški instrumenat za vršenje pritiska nakrvne sudove; u mikroskopiji: aparat pomoćukoga se predmet ispitivanja i posmatranjaučini tanjim i providnijim.komprehevzibilan (lat. comprehensibilis)pojmljiv, shvatljiv, razumljiv.komprehenzivan (nlat. comprehensivus)obuhvatan, koji obuhvata; shvatljiv, kojishvata, koji pojima, koji razume.komprehevzija (lat. comprehensio) shvatljivost,moć shvatanja, sposobnost pojimanja(ili: shvatanja, razumevanja); shvatanje,razumevanje.komprimirati (lat. comprimere) sabiti, sa-bijati,zbiti, zbijati, stisnuti, stiskati, zgušnjavaš,zgusnuti; fig. ugušiti, ukrotiti, prigušiti.komprimovati v. komprimirati.komprobacija (lat. comprobatio) priznanje,priznavanje, odobrenje.kompromis (lat. compromissum) sporazum,poravnanje, nagodba; prav. u grañanskoj parnici:sporazum stranaka koje su u sporu da ćese, izabravši sudiju spora (arbitra), pokoritinjegovoj presudi.kompromisar (nlat. compromissarius) prav.izborni sudija.kompromisor (nlat. compromissor) sajemac,onaj koji još sa jednim stoji za nekogadobar.kompromitent (lat. compromittens) prav. onajkoji pristaje da spor reši izborni sudija.kompromitira (lat. compromittere) l. prav.sporazumeti se da spor reši izborni sudija;2. izložiti (ili: izlagati) neprilici iliopasnosti, nahuditi (ili: huditi) ugledu ilipoverenju, dovesti (ili: dovoditi) u pitanje,izneti (ili: iznositi) na rñav glas, brukati,obrukati.kompromitovati v. kompromitirati.komlulzacija (nlat. compulsatio) v. kompulzija.kompulzija (nlat. compulsio) primoravanje,prisiljavanje, prinuda, prisila.kompulzor (nlat. compulsor) naplaćivalac(računa, poreza i dr.).kompulzoran (nlat. compulsorius) prinudan,prisilan.kompulzorij(um) (nlat. compulsorium) prav. aktkojim viši sud nareñuje nižem da pohita saodlukom o nekoj stvari.

kompurgator 445 komuniciratikompurgator (nlat. compurgator) prav. onajkoji pod zakletvom jemči za nečiju nevinost.komputabilan (lat. computabilis) sračunljiv,proračunljiv, izračunljiv.komputacija (lat. computatio) izračunavanje;prav. odreñivanje stepena srodstva porimskom (civilna komputacija), ili po papskompravu (kanonska komputacija).komputirati (lat. computare) sračunata,preračunato, zbrojiti.kom si, kom sa (fr. comme ci, comme sa) iovako i onako, svakojako.Komsomol (rus. Sokzz kommunističeskoimolodeži) skraćenica za „Savezkomunističke omladine", omladinskeorganizacije u Sovjetskom Savezu sazadatkom da vaspitava omladinu —„smenu", kako kažu boljševici — umarksističko-ko-munističkom duhu.komun (lat. communis) pr. opšti, zajednički,javan.komuna (fr. commune) opština, teritori-jalnajedinica sa lokalnom samoupravom; grañanijedne opštine; opštinski dom; zajednica;Pariske komuna socijalistička vladavina uParizu, ustanovljena 18. Š 1871; posležestokih borbi ugušena od versajske vlade umaju iste godine.komunaliziranje (lat. communalis) prelaženjeprivatnih preduzeća u opštinske ruke (ili:pod opštinsku upravu).komunalije (nlat. communalia) pl. opštinskestvari, opštinski poslovi.komunalni (lat. communalis) opštinski, kojipripada opštini, koji se tiče opštine.komunalni sistem upravno-teritorijalnourećenje, u okviru ustavnih odredbi, koje sezasniva na samoupravi komuna (opština) aostvaruje se u punoj samostalnosti opštinskihustanova, organa i udruženja grañana uprivrednoj, kulturnoj i drugim oblastima.komunar (fr. communard) učesnik u Pari-skojkomuni (1871).komunizam (lat. communis) društveni poredakkoji istorijski smenjuje kapitalizam.Besklasno društvo na bazi visokog stupnjaproizvodnih snaga. U njemu su sva sredstvaza proizvodnju u direktom društvenomposedovanju. Proizvodnja je planska, podsveskom kontrolom društva (proizvoñači) isluži njegovim raznovrsnim potrebama.Razlikujemo nižu i višu fazu komunizma.Niža faza komunizma = socijalizam, još imatragova prošlosti, tj. kapitalizma. Sredstva zaproizvodnju su podruštvljena, alinagrañivanje se vrši prema radu. Još uvekpostoje izvesne klasne razlike. Nije uki-nutasuprotnost umnog i fizičkog rada. Postoje ineke državne funkcije. Viša faza komunizmase razvija na daljem stupnju ekonomskognapredovanje društva. U njemu se svi(sposobni) bave proizvodnimradom uz skraćeno radno vreme. Prisva-janjesredstava za potrošnju je prema potrebamapojedinaca. Nema nikakvih klasa ni države.komunikabilan (nlat. communicabilis) saopštljiv,dostavljiv; spojljiv, saobraćajnespojljiv, koji se može vezati, spojiti(saobraćajnom vezom).komunikant (lat. communicans) u katoličkojcrkvi: pričesnik, onaj koji prima pričest.komunikat (lat. communicatum) v. kominike.komunikativan (nlat. communicativus) prenošljiv,koji se lako prenosi na drugoga;saopštljiv, koji rado kazuje svoje mislidrugome, razgovoran; pristupačan.komunikativnost (lat. communicare) pristupačnost,veština u opštenju i sporazumevanjus ljudima.komunikacija (lat. communicatio) saopštavanje,saopštenje; veza, ophoñenje, opštenje,dodir; saobraćaj; saobraćajnica; voj.zaštićen pristup prednjim položajima,komunikaciona linija saobraćajne linija.komunikacio idiomatum (nlat. communicatioidiomatum) teol. sjedinjenost svojstavabožanskih i čovečanskih u Isusu Hristu.komunio (lat. communio) zajednica, naročitocrkvena, verska; pričest; vreme kad sepričešćuje (u katoličkoj crkvi); zajedničkoučešće.komunista) (lat. communis) pristalicakomunizma; član komunističke partije.Komunistička internacionala v. podinternacionale.Komunistički manifest spis koji su 1848.objavili, po nalogu internacionalnogKomunističkog saveza, Krl Marks i Fri-drihEngels, u kojem su izložene osnovekomunizma. „Sa genijalnom jasnoćom izne-toje u ovom delu novo shvatanje sveta,dosledni i oblast društvenog života obuhvatnimaterijalizam, dijalektika kaonajmnogostranije i najdublje učenje orazvoju, teorija klasne borbe i svetsko istorijskerevolucionarne uloge proletarijata,tvorca novoga, komunističkog društva" (V.I. Lenjin). •komunitet (lat. communitas) zajednica; smisaoza zajednicu; opšte dobro.komunice (lat. communis zajednički) pl.zajedničke ispaše (gore, šume i planinejednoga plemena, sela ili zadruge). Svikojima one pripadaju imaju podjednakopravo uživanja, ali ne mogu nijedan deootuñiti.komunicirati (lat. comunicare) pozajedni-čiti,pozajedničavati, učiniti zajedničkim;saopštiti, saopštava, objaviti, izneti (ili:iznositi) na javnost; biti u vezi s kim,dopisivati se, opštiti; u katoličkoj crkvi:pričesti se, priče-šćivati se.

komutabilan 446 konvencionalankomutabilan (lat. commutabilis) zamenljiv,promenljiv.komutativni ugovor (lat. commutarepromeniti) dvostrani ugovor zasnovan naobavezi da ono što jedna strana dajedrugoj mora biti jednako onome što od njeprima (npr. ugovor o kupoprodaji, zajmu,zameni).komutator (lat. commutare) fiz. prekidač, spravakojom se vrši naizmenično prekid iuključenje električne struje u jednom kolu,prema potrebi i automatski, odvo-ñenjestruje u drugo kolo, ili menjanje smerastruje; sprava kojom se otvara ili zatvaragalvanska struja i u zatvorenom luku povolji obrće; strujni menjač, koji na dinamomašininaizmenično struje upravlja jednimpravcem.komutacija (lat. commutatio) menjanje, izmena,promena, zamena; prav. zamenjivanje jednekazne drugom; lingv. metod isptivanja koji sesastoji u tome da se pri izmenama na jednomjezičkom planu (nivou) javljaju neke izmenena drugom jezičkom planu; kat. zakonkomutacije: zbir (proizvod) ne menja vrednostako sabirci (činioci) promene mesta.komutirati (lat. commutare) menjati, razmenite,zameniti.komfor (eng. comfort) ugodnost, udobnost;konfor.komfortabilan (eng. comfortable) ugodan,udoban; konfortabilan.komfortan (eng. comfort udobnost) v.komfortabilan.komforter (eng. comforter) ogrtač za kišu.komšija (tur. kom?u) sused.kon- (lat. sit, sop-) predmegak u složeni-camasa značenjem: s, sa.konak (tur. konak od konmak odsesti, biti gost)dvor, gospodski dvor, palata; put koji seprevali za jedan dan; noćište, prenoćište.kon alegreca (itzl. sop allegrezza) muz. saživošću, živahno, sa veselošću.kon amareca (ital. sop amarezza) muz. sagorčinom, tužno.kon amore (ital. sop amore) muz. s ljubavlju,radosno, sa zadovoljstvom.kon anima (ital. sop anima) muz. sa izrazompunim duše.konat (lat. conatus) pokušaj, namera; prav.pokušaj nedozvoljene radnje.konaturalitet (nlat. connaturalitas) prirodnaveza, srodnost po prirodi.kon afeto (ital. sop affetto) v. afetuozo.kon adžitacione (ital. sop agitazione) muz. v.adžitato.kon brio (ital. sop brio) muz. živahno, burno,vatreno.konvalescent (lat. convalescens) bolesnik kojije počeo da se oporavlja.konvalescencija (lat. convalescentia) oporavljanjeod bolesti, ozdravljenje.konvalescirati (lat. convalescere) opora-vljatise, biti na putu ozdravljenja.kon varijacioni (ital. sop variazioni) muz. savarijacijom, sa delimičnim odstupanjima odglavne teme.konvejer (eng. conveyer, conveyor) ureñaj,„beskrajna traka", koji služi za neprekidnododavanje proizvoda u fazi izrade odjednog radnika do drugog; ureñaj za prenostereta, transporter.konveksan (lat. convexus) ispupčen, soči-vast(supr. konkavan).konveksitet (lat. convexitas) ispupčenost; (supr.konkavitet).konveks-konveks (lat. convexus) v. bikonveksan.konveksno-konkavan (lat. convexus ispupčen,concavus izduben) ispupčeno-iz-duben.konvektor (lat. convectio) ureñaj za grejanjeprostorija.konvekcija (nlat. convectio) fiz. strujanje (up.kondukcija, radijacija); meteor. strujanje toplogvazduha od Zemlje uvis i njegovo mešanje sagornjim, hladnijim vazduhom.kon vol o čita (ital. sop velocita) muz. v. ve-loče.konvenabilan (fr. convenable) zgodan, pogodak,podesan, prikladan, povoljan.konvenijencija (lat. convenientia) pristoj-nost,uljudnost; ugodnost, udobnost, prijatnost;podudaranje, slaganje, saglasnost, skladnost,prikladnost, podesnost; voñenje računa iimanje obzira prema onome što postoji, štoodgovara spoljašnjim okolnostima (položaju,zvanju, imetku i dr.), obzir.konvenirati (lat. convenire) slagati se,odgovarati; svideti se, dopadati se, goditi;pristojiti, priličiti, biti u skladu sa interesima.konvent (lat. conventus) sastanak, zbor,skupština, sabor (naročito kaluñerski);manastir, samostan; Konvent 1792. uFrancuskoj sazvana Ustavotvorna skupštinaConvention nationale.konventual (nlat. conventualis) kaluñer, monah;naročito: katolički kaluñer koji pripada redusa blažim i slobodnijim propisima (za razlikuod opservanta).konvencija (lat. conventio) sporazum (ili:pogodba, ugovor) izmeñu pojedinih državakojim se regulišu njihovi meñusobni pravni,politički i ekonomski odnosi (književna,vojnička, finansijska i dr.); sporazum,dogovor; u Engleskoj: sastanak parlamenta uvreme kad nema kralja; običaj, primljenepravilo, uobičajenost.konvencionalan (lat. conventionalis) koji seosniva na konvenciji, koji odgovarasporazumu, sporazumni, ugovorni, dogovorni;uobičajen, koji se drži primljenih navika iliobičaja; konvencionalni braJgbrak koji jesklopljen prema staleškim ili imovnimobzirima, a ne prema naklono-

konvencionalna kazna 447 kongelacijesti; konvencionalna laž neistina prihvaćenapo sporazumu.konvencionalna kazna kazna kojom se nekoobavezuje da će platiti izvesnu sumu uslučaju ako ne izvrši, ili ne izvrši kćkotreba, neki posao.konvergencija (nlat. convergentia) geom., fiz.uzajamno približavanje, sticanje; fig.stremljenje (ili: težnja) istom cilju, slaganje.konvergirati (nlat. convergere) približa-vati seuzajamno, sticati se (u istoj tački); f ig .stremiti (ili: težiti) istom cilju; pr.konvergentan.konvergovati v. konvergirati.konverza (lat. conversa) v. konvertirati.konverzatorij(um) (nlat. conversatorium) sobaza razgovor; društvo za zabavu koja sesastoji u razgovoru.konverzacija (lat. conversatio) razgovor,razgovaranje, zabavljanje ili učenje stranogjezika razgovorom.konverzacioni leksikon veliki enciklope-dijskistvarni rečnik, koji obrañuje, al-fabetskim(azbučnim, abecednim) redom, predmete kojise u ophoñenju pojavljuju (naročito su poznativeliki nemački konverzacioni leksikoniBrokhausov i Majerov).konverzija (lat. conversio) okretanje, obrtanje,promena, pretvaranje; trg. promena interesnestope, pretvaranje jednog duga u drugi sapovoljnijim uslovima; preo-braćanje;preobraćanje u veru, prevera-vanje,preverenje; fil. logička konverzija obrtanjejednog suda, tj. kad suojekat i predikatpromene svoja mesta (up. kon-trapozicija);prav. pretvaranje Jednog pravnog odnosa udrukčiji, npr. zakupa u najam.konverzirati (lat. conversari) razgovarati,zabavljati se razgovorom; učiti strani jezikrazgovorom.konverzus (lat. conversus) v. konvertit.konverter (lat. convertere okretati, pretvarati) 1.tehnol. aparat za prečišćavanje rastopljenogmetala oksidacijom; 2. TV adapter kojiomogućava primanje frek-ventnog područjaza koje televizor nije bio prvobitnokonstruisan; 3. el. menjač; konvertor.konvertibilan (nlat. convertibilis) pretvor-ljiv,preobratljiv.konvertibilnost (lat. convertere okretati,pretvarati) preobratljivost, pretvorlji-vost,promenljivost (u).konvertiplan (eng. convertiplane) avion sarotorom, kombinacija helikopteri i aviona.konvertirati (lat. convertere) preobraziti,preobraćati, preobratiti, pretvoriti, promeniti(u); preveriti, preveravati, preobratiti, prevestiu drugu veru; fin. pretvoriti (ili: pretvarati)jedan dug u drugi pod povoljnijim uslovimapo dužnika.konvertit (ital. convertito) preverenik, onaj kojije prešao iz jedne vere u drugu, preobraćeni;konzervus.konvertita (ital. convertita) preverenica,preobraćenica, ona koja je prešla u druguveru, preobraćena; konverza.kon viveca (ital. con vivezza) muz. živahno, živo.konvivij(um) (lat. convivium) gozba, čast,gošćenje.kon vigore (ital. con vigore) muz. krepko,živahno, snažno, izrazito.konvikt (lat. convictus) zavod u kome stanujustudenti katoličke teologije ili ñaci uopšte;takoñe: ustanova u kojoj se ñaci hranebesplatno ili uz znatan popust.konviktorij(um) (nlat. convictorium) zajedničkatrpezarija.konviktorist(a) (lat. convictus) pitomac konvikta.konvikcija (lat. convictio, convincere) prav.uverenje, ubeñenje, dokaz.konvincirati (lat. convinecere) prav. ubediti,uveriti, dokazati.konvoj (fr. convoi pratnja) voj. grupa trgovačkihili transportnih brodova sa pratnjom jedinicaratnih brodova (radi zaštite od napadaneprijateljskih podmornica i aviona); grupavozila koja se kreće pod zaštitom oružanepratnje; svaka oružana pratnja kojoj jezadatak zaštita.konvokacija (lat. convocatio) sazivanje, sa-ziv;prav. pozivanje poverilaca.konvolatilizacija (nlat. convolatilisatio) hen.saisparavanje, pretvaranje u paru zajedno sadrugim tečnostima.konvolvulus (lat. convolvulus) bog. poponac, slak; med. zapletenost creva.konvolut (lat. convolvere smetati, skotura-ti,convolutim) smotak akata; sveska za akta(ili: spise).konvoluta (nlat. convoluta) apx. zavojica najonskom kapitlu.konvolucija (nlat. convolutio) med. umotavanje.konvocirati (lat. convocare) sazvati, sazi-vati.konvulzibilitet (nlat. convulsibilitas) med.trzavost, trzanje mišića.konvulzivan (lat. convulsus, nlat. convul-sivus)med. grčevit, praćen grčevima; koji izazivagrčeve (ili: trzaje).konvulzija (lat. convulsio, convellere) med.grčenje, grčevi, trzanje; fig. trzavica; pokret,potres.konvulzionar (nlat. convulsionarius) med.onaj koji boluje od grčenja, trzanja mišića;takoñe: kveker.kongelativan (nlat. congelativus) koji izazivasmrzavanje, koji smrzava.koigelacija (lat. congelatio) smrzavanje,smrznuće, sleñavanje, sleñenje; smrznuće,smrznutost, sleñenje, sleñenost; stvrdnjavanje,zgrušavanje.

kongelirati 448 kondsnzativankongelirati (lat. congelare) smrznuti, smrzavati;zgusnuti, zgušnjava; zgrušati, usiriti.kongeneričan (lat. congener, genus rod) jednorodan,istorodan, istovrsan.kongenijalan (nlat. congenialis) duhovno srodan,srodan po duhu.kongenijalitet (nlat. congenialitas) srodnost poduhu, duhovna srodnost.kongenijalnost v. kongenijalitet.kongenitalan (lat. congenitus, nlat. sopgenitalis)uroñen, koji postoji od samogroñenja, npr. neka bolest (mana srca).kongerirati (lat. congerere) snositi, zgrta-ti,nagonilavati; up. kongestija.kongestivan (nlat. congestivus) koji izazivanavalu krvi, koji potiče od navale krvi.kongestija (lat. congestio) ned. navala krvi ilisokova, prepunjavanje jednog organa krvlju,podilaženje krvi.konglobacija (lat. conglobatio) zgrtanje, gomilanje;ret. gomilanje dokaza.konglobirati (lat. conglobare) gomilati, nagomilavati;ugrudvati, ugrudvavati.konglomerat (lat. conglomerare zgomilati, zbiti)geol. gromača, slepljevina (kad se kakvimlepkom slepi krupan rečni, jezer-ski ili morskišljunak ili valuci); fig. prenatrpanost,mešavina svega i svačega.konglomeracija (lat. conglomeratio) gomilanje,nagomilavanje, slepljivanje; spajanje svega isvačega.konglomerirati (lat. conglomerare) zgrudva-ti,nagomilati, skupiti, slepiti.konglutinantan (lat. conglutinans) lepljiv,slepljiv.konglutinancia (lat. conglutinantia) pl. farh. v.koletika.konglutinat (lat. conglutinatum) nešto slepljeno;min. nekristalisan kamen slepljennekom masom.konglutinacija (lat. conglutinatio) slepljivanje,slepljenje; zgušnjavanje, zgruša-vanje,usiravanje.konglutinirati (ital. conglutinare) lepiti, slepiti;zgusnuti, zgušnjavati.kon granita (ital. con gravlta) iuz.dostojanstveno, sa dostojanstvom.kongratulacija (lat. congratulatio) v. gratulant ja.kongratulirati (lat. congratular) v. gratuli-rati.kon gracija (ital. con grazia) muz. ljupko,umilno.kongregati (nlat. congregatum) pl. min. nekristalisanokamenje koje se samo sobom, bezneke naročito lepljive materije, slabo održavau vezi.kongregacija (lat. congregatio) verskeudruženje, zajednica, bratstvo; udruži-vanjeviše manastira istoga reda u organizovanucelinu; skupština kardinala; naziv jedanaestadministrativnih odeljenja kardinalskogkolegijuma u Rimu (inkvizicija, propagandavere itd.).kongregacionalisti (lat. congregatio) pl. članoviverske partije u Engleskoj koji priznaju kaojedini izvor vere Sv. pismo, odbacuju svakusimboličnu versku formu, ne priznaju nikakveverske poglavare (biskupe, papu);independenti.kongregacionisti (lat. congregatio) pl. članovijedne verske kongregacije, naročito jezuitske.kongregirati (lat. congregare) sabrati, udružiti,sjediniti, skupiti.kongres (lat. congressus) skupština, skup, zbor,sastanak radi dogovaranja i savetovanja ozajedničkim poslovima; naročito: sastanakpunomoćenika više država (npr. Pariski,Bečki kongres); skupština članova istogstaleža i iste struke (pro-fesorski, učiteljski,geografski itd. kongres) ili istih načela(partijski kongres); u SAD: zakonodavnaskupština narodnih poslanika.kongresija (lat. congressio) sastajanje, sastanak.kongresist (lat. congressus) član kongresa,učesnik u kongresu.kongruentan (lat. congruens) saglasan, jednak,podudaran; mat. podudaran, jednak i sličan,istog oblika i jednake površine.kongruentnost (lat. congruere) v. kongruen-cija.kongruencija (lat. congruentia) saglasnost,slaganje; podudarnost, sličnost i jednakost;istovetnost oblika i jednakost površina;kongruentnost.kongruirati (lat. congruere) biti saglasan, slagatise; podudarati se, poklapati se, biti sličan ijednak.kongruitet (nlat. congruitas) saglasnost,slaganje, potpuna jednakost.kon gusto (ital. con gusto) muz. v. gustozo.kondebitor (lat. condebitor) prav. sadužnik.kondemnat (lat. condemnare osuditi, sopdemnatus)prav. osuñenik.kondemnator (lat. condemnator) prav, onajkoji izdejstvuje donošenje presude, tuži-lac.kondemnatoran (nlat. condemnatorius) prav.osudni, kazneni; kondemnatorna presuda(nlat. sententia condemnatoria) osudnapresuda, ona koju izriče sud kad nañe da jeosuñenik kriv za delo za koje se optužuje.kondemnacija (lat. condemnare osuditi,condemnatio) prav. osuda, kazna.kondenzabilan (nlat. condensabilis) koji semože zgusnuti, zgušnjiv.kondenzabilitet (nlat. condensabilitas)mogućnost zgušnjavanja, zgušnjivost.kondenzans (lat. condensans) sredstvo zazgušnjavanje; pl. kondenzaciJa.kondenzancia (lat. condensantia) pl. v.kondenzans.kondenzat (lat. condensare zgusnuti) fiz. tečnostnastala kondenzacijom neke pare.kondenzativan (nlat. condensativus) zgušnjavan,koji zgušnjava, zgušnjavajući.

kondenzator 449 konduit-listakondenzator (nlat. condensator) fiz. zgušnji-vač,skupljač; električni kondenzator dve metalneploče, razdvojene slojem od materijala koji neprovodi elektricitet, die-lektrikuma (vazduh,staklo, porcelan, pa-rafin i dr.), od kojih jejedna vezana s izvorom elektriciteta a drugasa zemljom (služi za nagomilavanjeelektriciteta u većoj količini no što bi se tomoglo postići samo sa jednom pločom); kodpar-nih mašina: sud s vodom u kome sezgušnjava izrañena para iz stubline, cilin-dra;kod peći za topljenje: sprava za zgušnjavanjetečnih supstanci.kondenzacija (lat. condensatio) fiz. zgušnjavanje,pretvaranje pare u tečnost putemrashlañivanja ili pritiska; električnakondenzacija zgušnjavanje, nagomilavanjeelektriciteta pomoću električnog kondenzatora,lajdenske boce itd.; zbijanje,sažimanje.kondenzirati (lat. condensare) zgusnuti, zgupgnjavati;zbiti, zbijati, skupljati; fig. sažeti,sažimati.kondenzitet (nlat. condensitas) gustoća, zgusnutost.kondenzovati v. kondenzirati.kondenzor (lat. condensor) aparat za osvetljavanjeobjekte posmatranja (kodmikroskope i projekcionog aparata); opt. sočivosabirača, sakupljača.kondikcija (lat. condictio) otkazivanje, otkaz;prav. zahtev za povraća] stvari koja nampripada ili prava koje nam pripada; svakalična tužba uopšte.kon diliñenca (ital. con diligenza) .itz. pažljivo,brižljivo.kondilom (grč. kcndylos) ked. guta, guka,izraštaj, bradavica; prid. kondilomatozan.kondilus (grč. kondylos) znat. zglob, zglavak,čukalj.kondirektor (nlat. condirector) saupravnik.konditor (lat. condere osnovati, conditor) l.osnivač, tvorac.konditor (lat. condire začiniti; ukusno zgo-toviti,conditor) 2. poslastičar; luksuzni pekar.konditoraj (lat. condire začiniti; ukusnozgotoviti) poslastičarnica; radnja saluksuznim pecivom.konditum (lat. condire, conditum) farm.pomešano, začinjeno šećerom.kondicija (lat. conditio) uslov; stanje, okolnost;služba, položaj, nameštenje; mesto koje sedobiva pod izvesnim uslovima; privatnopoučavanje ñaka, davanje privatnih časovañacima; biti u kondiciji sp. biti u dobrom(ili: povoljnom) stanju (rvač, bokser,teniser, fudbaler, vežbač na spravama,trkački konj i dr.).kondicional (lat. conditionalis) gram. pogod-beninačin (kod glagola), npr.: Putovao bih, kadbih mogao.kondicionalan (lat. conditionalis) uslovan,pogodbeni; gran. kondicionalna ili pogod-bena rečenica ona koja kazuje pogodbu iliuslov pod kojim se vrši ili bi se vršila radnjaglavne rečenice, npr.: Pomogao bih ti kad(ako) bih mogao.kondicionalizam (lat. condicio) fil. učenje pokojem pojam uzroka treba zamenitipojmom uslova.kondicionirati (lat. conditio) usloviti,uslovljavati; biti u nekoj službi, zauzi-matineko mesto; biti dobro kondicioni-ran (fr.conditionne) biti dobro očuvan, u dobromstanju; kondicionirana menica uslovnamenica.kondicio sine kva non (lat. conditio čine quapop) uslov bez koga se nešto ne možezamisliti ili izvršiti, tj. neminovan,neophodan, nužan, apsolutan uslov.kondicirati (lat. condicere) prav. tužiti, sudskimputem zahtevati vraćanje neke stvari iliprava.kondolencija (lat. condolentia) saučešće,sažaljenje; izjava saučešće.kondolirati (lat. condolere) sažaljevati,učestvovati u čujoj žalosti; izjaviti (ili:izjavljivati) saučešće.kon dolore (ital. con dolore) muz. s bolom,tužno, žalosno.kon dolčeca (ital. con dolcezza) muz. ljupko,umilno, slatko.kondom (fr. condom) košuljice, navlaka odgume ili ribljeg mehura koja se navlači namuški spolni organ radi predohrane odzaraze i zatrudnjavanja, nazvana popronalazaču, engleskom lekaru Conton-y; up.prezervativ.kondominat (nlat. condominatum) zajedničkavladavina više lica nekom zemljom; imanjesa više gospodara.kondominij(um) (nlat. condominium)zajedničko vladanje više država nekom teritorijom,saposedovanje, zajedničkovlasništvo, suvlasništvo.kondominus (nlat. condominus) saposednik,suvlasnik.kondonacija (lat. condanatio) prav. poklanjanje,darivanje; oproptgenje.kondor (tl. condor) zool. najveći južnoameričkisup, lešinar.kondota (ital. condotta) pratnja, sprovo-ñenje;trg. otpremanje, odašiljanje robe.kondotjeri (ital. condotieri) pl. voñe najamničkihtrupa u XIV i XV v., koji su u Italijičesto bili veoma moćni; avanturisti.konduita (fr. conduite, lat. conducere)vladanje, ponašanje (naročito u službi);ophoñenje, način života; svedodžba oponašanju.konduit-lista (fr. conduite, nem. Liste) lista ukoju pretpostavljeni beleže kvali-fikacije,zasluge, radnu sposobnost i ponašanjeslužbenika (činovnika) ili oficira.29 Leksikon

kondukter 450 konzistorijakondukter (fr. conducteur) voña, pratilac,sprovodnik (voza, tramvaja, pošte, brodaitd.); nadzornik, upravnik radova.konduktibilan (nlat. conductibilis) provod-ljiv,koji se može rasprostreti ili širitiprovoñenjem, sprovodljiv.konduktibilitet (nlat. conductibilitas) provodljivost,mogućnost provoñenja.konduktor (lat. conductor) prav. zakupac; fiz.provodnik (elektriciteta, toplote itd.), tvar (ili:graña, supstanca) koja ima svojstvo daprovodi elektricitet, toplotu itd., tj. da sekroz nju prostire toplota itd. od sloja do sloja(up. konvekcija, radijacija); naziv za jedandeo mašine za proizvoñenje elektricitetatrenjem koji skuplja elektricitet; gromovod nazgradama; med. hirurški instrumenat pomoćukoga se unosi neki drugi instrumenat uorgane, šuplja sonda; takoñe: osoba kojaprenosi bolest u prikrivenom stanju.kondukcija (lat. conductio) u rimskom pravu:davanje u zakup, iznajmljivanje; fiz. provoñenje(toplote, elektriciteta, itd.), pro-stiranjeod sloja do sloja ili od delića do delića; up.konvekcija, radijacija.kondurango-kora med. kora biljke gonolobuscondurango, koja se upotrebljava kao lekprotiv raka.konducirati (lat. conducere) voditi; spro-voditi,pratiti; provoditi; prav. najmiti, zakupiti.koneks (lat. connexus) spoj, tesna veza.koneksa (lat. soppeha) pl. spojene stvari, stvarikoje su u meñusobnoj vezi.koneksija (lat. connexio) veza, tesna veza;uticajno poznanstvo.konektiv (nlat. connectivum) bog. veza,produžetak prašničkog nita izmeñu prašničkihkesica.konektirati (lat. connectere) svezati, spojiti,skopčati; biti spojen, biti vezan, biti u vezi.kon espresione (ital. con espressione) «uz. saizrazom, izrazito.konetabl (fr. connetable) maršal, nekadašnjiglavni zapovednik vojske u Francuskoj;takoñe kao nasledna počasna titula; uEngleskoj; policijski službenik, kon-stabler.konz ... reči kojih nema ovde treba tražiti podkons. 1.1.konzerva (fr. conserve, ital. conserva) naročitospremljene i od kvarenja osigurane životnenamirnice (voće, povrće, ribe, meso) ulimenim, dobro zatvorenim i zalemljenimkutijama ili bocama, turši-ja; voj. spoljašnjeutvrñenje ispred velikog utvrñenja.konzervabilan (nlat. conservabilis) sačuv-ljiv,održljiv, koji se može sačuvati, održati.konzervativan (nlat. conservativus) kojiodržava, koji čuva ono što se zateklo, kojije protivan novotarijama, naročito upolitičkom životu, staromodan, zastareo; supr.liberalan.konzervativac (nlat. conservativus) čovekkonzervativnih pogleda i shvatanja; člankonzervativne stranke; supr. liberal.konzervativizam (lat. conservare sačuvati,održati) pravac mišljenja i težnja onih kojižele da se održava i čuva staro, ono što sezateklo i nasledilo (u privatnom, društvenom,političkom itd. životu).konzervator (lat. conservator) nadzornik,čuvar; onaj koji održava u redu umetničkestvari, starine, naučne zbirke i sl.konzervatorij(um) (nlat. conservatorium) visokamuzička škola (u rangu fakulteta), zavod zanegovanje dobre muzike; kuća u kojoj sečuvaju biljke od zimske hladnoće, zimskabašta.konzervatorist(a) (nlat. conservatorium) ñakvisoke muzičke škole; fig. čovek visokemuzičke kulture.konzervacija (lat. conservatio) l. održavanje,održanje, čuvanje; princip konzer-vacijeenergije načelo održanja energije; 2.spremanje hrane biljne i životinjske(sušenjem, salamurom, dimljenjem, toplotom,hladnoćom i hemikalijama), tako da semože sačuvati od kvarenja duže vremena.konzerviran! (lat. conservare) čuvati, oču-vati,sačuvati, održati; metati u turšiju, pravitikonzerve; prid. konzerviran.konzervisati v. konzervirati.konzilijar (lat. consiliarius) većnik, savetnik;savetodavac; naročito: savetodavni lekar kojivaži kao autoritet u svojoj struci.konzilij(um) (lat. consilium) savet, predlog;savetovanje, većanje.konzilijum abeundi (lat. consilium abeundi)savet ñaku da napusti školu (zbog slabogučenja ili krivice), nešto blaža vrstarelegacije.konzilijum medikum (lat. consilium medicum)lekarski savet, lekarske mišljenje.konzilirati (lat. consiliar) većati, savetovati se;davati savet, savetovati; udaljiti od škole.konzistentan (lat. consistens) čvrst, gust, jedar(npr. konzistentna mast); fig. stalan, postojan,održljiv.konzistencija (nlat. consistentia) čvrstoća,gustoća, slabija ili jača povezanost sastojaka,trajnost; fig. stalnost, postoja-nost.konzistirati (lat. consistere) istrajati, bitiistrajan, održati se, ostati (ili: ostajati) pričemu.konzistorija (lat. consistorium) kod Rimljana:carski savet; mesto gde se taj savet sastajao;kod pravoslavnih: duhovni sud, pomoćniorgan eparhijskih episkopa pri vršenjunjihove sudske vlasti; kod katolika: skupštinabiskupovih pomoćnih organa, skupštinakardinala pod pred-

451 kon]unktivsedništvom pape; kod protestanata: crkvenavlast; pr. konzistorijalan.konzola v. konsola.konzorcij(um) (lat. consortium) v. konsorcijum.konzul (lat. consul) u starorimskoj republi-ci:titula dvojice najviših službenika koji,zajedno sa senatom, upravl>ahu državom;naziv tri najviša funkcionera u FrancuskojRepublici (1799—1804); danas: službenikkoji u inostranstvu zastupa trgovačke iprivredne interese svoje države i njenihpodanika, a katkad mu se poverava idiplomatska funkcija (po rangu se dele na:generalne konzule, konzule, vice-konzule ikonzulske agente.konzulat (lat. consulatus) dostojanstvo izvanje konzula; nadležnost konzula; predstavništvojedne države u raznim mestimadruge kojemu je na čelu konzul; kancelarijakonzula.konzulsnt (lat. consulens) savetodavac,branilac, zastupnik; pravni savetnik.konzulirati (lat. consulere) savetovati se, pitatiza savet.konzult (lat. consultum) odluka, rešenje; praviomišljenje.konzulta (ital., šp. consulta) savetodavnaskupština; državni savet u Italiji i Španiji.konzultativan (nlat. consultativus) savetoda-van.konzultator (nlat. consultator) onaj koji tražisavet za što ili za mišljenje o čemu.konzultacija (lat. consultatio) v. konsulta-cija.konzultirati (lat. consultare) v. konsulti-rati.konzultovati v. konsultovati.konzultor v. konsultor.konzum (lat. consumere trošiti, potrošiti)potrošnja, trošenje, proña.konzument (lat. consumere) potrošač, naročitoživotnih namirnice i robe (supr. producent).konzumirati (lat. consumere) trošiti, potrošiti;jesti.konzumtibilije (nlat. consumtibilia) pl. roba kojase troši, naročito koja je za jelo, životnenamirnice.konzumtivan (nlat. consumtivus) koji troši,nagrizan, koji nagriza, koji uništava.konzumtor (lat. consumtor) potrošač.konzumcija (lat. consumtio) trg. trošenje,potrošnja, npr. životnih namirnice; med.trošenje tkiva, slabl>enje, sušenje, su-šica.koniin (grč. koneion kukuta) hem. tečnost bezboje, neprijatna i omamljiva mirisa, nalazi seu kukuti, veoma otrovan alkaloid (otrovkojim su otrovali Sokrata); ciku-tin.konimetar (grč. konos kupa, metron mera)sprava za merenje kupa.konioza (grč. konis prah) med. oboljenje kojenastaje usled udisanja raznih vrsta praha(ugljenog, krečnog, bakarnog, železnog iDR-)-konifere (grč. konos šišarka, lat. ferre nositi,proizvoditi) pl. bog. četinari, npr. bor, omorike,jela, smrča itd.konicitet (grč. konos kupa) kupastost; kosina,nagnutost.koničan (grč. konos) kupast, čunast, u oblikukupe; konačna refrakcija prelamanjesvetlosnog zraka u kupast snop; konačnoogledalo kupasto ogledalo.konjektansa (lat. conjicere, conjectanea) pl.zbirka napomena, zapažanja, trenutnihdesetaka i slično.konjektura (lat. conjectura) naslućivanje,nagañanje, pretpostavka, verovatnoće; načinčitanje starih pisaca koji se oslanja napretpostevke i nagañanja.konjekturalan (lat. conjecturalis) koji seosniva na nagañanjima, naslućivanjima,pretpostavkama.konjekturalizam (lat. conjectura naslućivanje)fil. učenje Nikole Kuzanuse (Kuzan-skog,1401—1464), po kojem je, s obzirom nanedovoljnost našega saznanja, sve našeznanje samo naslućivanje i nagañanjebeskrajne istine.konjekturirati (lat. conjectura) negeñeti,pretpostavljati.konjicirati (lat. conjicere) nageñati, pravitiverovatne zaključke; objašnjavati (ili:popravljati, utvrñivati, postavljati) verovatnevarijacije nekog teksta.konjugalan (lat. conjugalis) bračni, koji se tičebraka; supružnički.konjugata (lat. conjugata linea) znat. maliprečnik zdelice (karlice).konjugacija (lat. conjugatio spajanje) gram.promena glagola po licu, broju, vremenu,načinu i rodu; bog., zool. sljubljivanje (kodizvesnih alga i jednoćeličnih životinjajednostavan spolni proces koji se sastoji ustapanju dveju ćelija).konjugijum (lat. conjugium) brak.konjugirati (lat. conjugare) v. konjugovati.konjugicidijum (nlat. conjugicidium) prav.ubistvo bračnog druga.konjugovati (lat. conjugare spregnuti, spre-zati,spojiti, stajati) gram. menjati glago-le; geom.konjugovani prečnici spregnuti prečnici(jednog kupinog preseka): dva prečnika takvada je svaki paralelan sa dirkom na krajudrugoga; fiz. konjugovana ogledala spregnutaogledala: dva parabol-na ogledala postavljenatako jedno prema drugom da se toplotni ilisvetlosni zraci koji polaze iz žiže jednoga odnjih odbijaju paralelne ka drugom, pa odatleu njegovu žižu.konjugirati (lat. conjugere) vezati, spojiti,sjediniti, dodati.konjunktiv (lat. conjunctivus) gram. zavisninačin u glagolskoj promeni kojim se iska-

konjunktiva 452 konkordiratizuje radnja koja se pretpostavlja (u grčkoj,latinskoj, francuskoj i nemačkoj grama-tici).konjunktiva (lat. conjunctiva) znat. veznica očnihkapaka, vežnjača, sluzokožna opna kojavezuje očnu jabučicu sa kapcima i oblaženjihovu unutarnju stranu, kao i jedan deoočne jabučice.konjunktivan (lat. conjunctivus) gram. koji se tičekonjunktiva, koji stoji u konjunkti-vu,uslovljen; spoj ni, vezivni.konjunktivitis (lat. conjunctiva veznica očnihkapaka) med. zapaljenje očnih kapaka; v.konjunktiva.konjunktivni sudovi log. sudovi sa jednimsubjektom (S) i sa više predikata (Pi, P 2, RZ . ..), npr.: Godišnja doba su proleće, leto, jeseni zima.konjunktura (nlat. conjunctura) sticaj zgodnihprilika, okolnost, prilika; trg. izgled napovoljnu ponudu i tražnju robe koji se pružaili ukazuje poslovnim pre-duzećima.konjunkcija (lat. conjunctio) stajanje,združenje; gram. veznik, svezica (a, i, ali, jer);astr. položaj dva nebeska tela koja se,posmatrana sa Zemlje, nalaze u istompravcu sa iste strane (supr. opozicija);povoljan ili nepovoljan sticaj okolnosti(=konstelacija), naročito u politici i na berzi.konjurant (lat. conjurans) zaverenik, urot-nik.konjurat (lat. conjuratus) v. konjurant.konjuracija (lat. conjuratio) zavera, urota.konkavan (lat. concavus) izduben, uduben(supr. konveksan); konkavnom se nazivaunutrašnja strana jedne krive linije i površine;konkavno sočivo opt. izdubeno sočivo.konkavitet (lat. concavitas) izdubenost, udubenost,ugnutost.konkavno-konveksan (lat. concavus, conve-xus)opt. izdubeno-ispupčen.konkavno-konkavan (lat. concavus) opt. dvoguboizduben,ugnut s obe strane.konkameracije (lat. concameratio) pl. odelj-ci,pregrade, odeljenja, komore.konkatenacija (lat. concatenatio) povezanost,vezivanje (lancima).konkauze (lat. concausae) pl. fil. sauzroci,sporedni uzroci, tj. oni koji deluju zajedno saglavnim uzrokom.konkvistadori (šp. conquistadores) pl. pogrešanizgovor, v. konkistadori.konkista (šp. conquista osvojenje) period prvihotkrića u Americi.konkistadori (šp. conquistadores) osvajači; unekadanjim španskim i portugalskimposedima Srednje i Južne Amerike: osvajačizemlje i njihovi potomci, koje je dvornagraćivao plemićkim titulama i velikimimanjima; fig. zavojevači, osvajači, pustolovi.konklave (lat. conclave) „zaključana odaja",kardinalska skupština za biranje pape; tajnazaključana dvornice u kojoj se vrši izbor pape(ranije u Kvirinalu, zatim u Vatikanu).konklavist(a) (lat. conclave) lice dodeljenokardinalu (sluga, lekar) za vreme biranjapape, koje ne može napustiti konklave dok seizbor ne izvrši.konklamacija (lat. conclamatio) vikanje, vika;klicanje.konkludirati (lat. concludere) log. zaključi-vati,zaključiti, izvoditi (ili: izvesti) zaključak.konkluzivan (nlat. conclusivus) zaključni, kojisadrži zaključak, završni; gram. kon-kluzivneili zaključke rečenice nezavi-sne rečenice odkojih se druga javlja kao zaključak prve, npr.:nisi učio, dakle ne možeš ni znati.konkluzio (lat. conclusio) log. zaključak, logičkiakt mišljenja gde se izvodi sud iz jednog sudaili više sudova (premisa). Ako se izvodi izjednog suda, onda je neposredan, a ako seizvodi iz dva suda ili više sudova, onda jeposredni zaključak ili silogizam; ret. zaključak,završetak govora.konkluzum (lat. conclusum) ono što je odlučeno,odluka, rešenje, zaključak.konkokcija (lat. concoquere skuvati, svariti)varenje, kuvanje, prekuvavanje (hrane uželucu).konkomisar (nlat. concomissarius) prav. saopunomoćenik.konkomitantan (lat. concomitari pratiti) kojiprati, koji sadejstvuje, koji se pojavljujeistovremeno.konkomitirati (lat. concomitari) pratiti,sadejstvovati; konkomitirajući simptomi ned.pojave koje samo prate, sporedne (ili: nebitne,nevažne) pojave kod bolesti.konkordabilan (lat. concordabilis) koji se možesložiti, složljiv, saglašljiv.konkordabilitet (lat. concordabilitas)mogućnost slaganje, složljivost, saglašlji-vost.konkordantan (lat. concordans) saglasan,složan, jednodušan, skladan.konkordancija (lat. concordantia) saglasnost;alfabetski spisak svih reči koje dolaze ujednom spisu, npr. u Bibliji (verbalnakonkordancija) sa navoñenjem citata, ilispisak svih mesta koja se odnose na nekumisao ili neki predmet (realnakonkordancija); geol. pojava kad površineslojeva teku paralelne.konkordat (lat. concordatum) sporazum, nagodba;naročito: sporazum izmeñu pape ijedne svetovne sile o odnosima i pravimarimokatoličke crkve u toj državi.konkordija (lat. concordia) sloga, saglasnost,jednodušnost.konkordirati (lat. concordare) slagati se, bitisaglasan.

konkorporacija 453 konotativankonkorporacija (lat. concorporatio) prisajedinjavanje,prisajedinjenje, zdruzkivanje,združenje.konkorporirati (lat. concorporare) prisajediniti,prisajedinjavati, sajuziti, združiti,združivati, primiti u društvo, primiti ubratstvo.konkreditirati (nlat. concreditare) učestvovati sdrugima kao poverilac, npr. u nekomzajmu.konkreditor (nlat. concreditor) sapoverilac.konkrement (nlat. concrementum) telo kojenastaje zgušnjavanjem neke tečnosti učovečjem ili životinjskom telu (npr. kamen umokraćnom mehuru).konkrescencija (lat. concrescentia) srašći-vanje,slepljivanje.konkret (eng. concret) engleski kameni malter.konkretan (lat. concretus) „srastao", stvaran,koji se može opaziti čulima, opaža-jan,opipljiv, telesni; konkretan pojam log.pojam koji označava čulima opažljivu stvar iličulima opažljivo svojstvo (supr. apstraktan).konkretizirati v. konkretizovati.konkretizovati (lat. concrescere srasti,concretus) učiniti da nešto bude stvarno,prikazati (ili: predstaviti) stvarno,OPIPLjIVO.konkretum (lat. concretum) stvar koja postoji,npr. čovek, životinja, drvo itd.; in konkreto(lat. in concreto) u stvarnosti, u datomslučaju, u stvarnom slučaju, ono što sejavlja u oblasti stvarnoga.konkrecija (lat. concretio) srašćivanje,skupljanje u jedno; zgušnjavanje, usiravanje,stvrdnjavanje, smrzavanje nekog tečnog tela;med. taloženje stranih tvari u telu, npr.kamena u mokraćnom mehuru; mia.mineralna masa koja je postala koncentracijommineralne supstancije oko jednogsredišta; fig. otelovljenje, ovaplo-ćenje.konkrecijanci (lat. concretio) pl. psiholozi kojismatraju da je duša nerazdvojive od tela.konkubina (lat. concubina) naložnica, vanbračnažena; bludnica.konkubinar (nlat. concubinarius) naložnik,vanbračni muž; bludnik.konkubinat (lat. concubinatus) divlji brak,naložništvo; blud.konkubitus (lat. concubitus) snošaj, oble-žaj,obljuba; konkubitus anticipatus(hzl.concubitus anticipatus) prav. prevremenisnošaj (npr. verenika, pre venčanja).konkurator (lat. concurator) prav. sastaralac,sututor, član starateljstva.konkurent (lat. concurrens) suparnik, tak-mac,takmičar, nadmetač.konkurencija (nlat. concurrentia) l. suparništvo,takmičenje, nadmetanje, utakmica;takmičenje više osoba (npr. za raspisanunagradu, položaj i sl.); 2.. borba robnihproizvoñača za realizaciju roba. Ako jeponuda robe veća od potražnje, ondakonkurencija besni meñu vlasnicima robe;uspeva se niskim cenama (dakle višomproizvodnošću rada) i kvalitetom robe.Slabiji proizvoćači propadaju. Ako je ponudarobe manja' 1 od potražnje, onda sekonkurencija prenosi na stranu potražnje.Kupci se nadmeću u nabijanju cena, aprodavci imaju neki vid monopola.konkurencije klauzula (lat. concurrentiaeclausula) trg., prav. pogodba kojom se službenik(npr. trgovački pomoćnik) ograničava, ukorist svoga nekadašnjeg poslodavca, u svomprivrednom radu.konkurzifeks (nlat. concursifex) prav.zajednički dužnik; up. konkurs.konkurzus kreditorum (lat. concursuscreditorum) v. pod konkurs.konkurs (lat. concursus) takmičenje višeosoba za neku stvar, povlasticu, nagradu,neki položaj, naticanje, utakmica; raspi-satikonkurs = raspisati stečaj; trg. stečaj, zajedničkiistup poverilaca radi obe-štećenja svojihpotraživanja od zajedničkog dužnika čijapasiva premaša aktivu, ili je, sticajem prilika,postao nesposoban da odgovara svojimnovčanim obavezama (konkurzuskreditorum).konkusija (lat. concussio) zaplašivanje u ciljuiznuñavanja novca, globljenje, primanje mita;krimen konkusionis (lat. cri-menconcussionis) prav. zločin iznuñavanja novca,primanja mita.konkusionar (nlat. concussionarius) prav. iznuñivač,globadžije, derikoža.konkusor (lat. concussor) prav. v. konkusionar.kon mogo (ital. con moto) muz. v. pod motus.konoid (grč. konos kupa, eidos oblik, vid) telokoje nastaje obrtanjem kupinog preseka okosvoje ose, npr. paraboloid, hiper-boloid i dr.konoidan (grč. konoeides kupast, eidos) kupast.konopejon (grč. konopelon od konopskomarac) mreža za zaštitu od mušica ikomaraca, komarnik; krevet sa zavesamaod tanke materije za odbijanje mušica; up.kanabe.konosament (ital. connoscimento) trg. v. konosman.kon oservanca (ital. con osservanza) muz. spažnjom, pažljivo.konosman (fr. connaissement) trg. pomorskitovarni list, na kome kapetan lañe potvrñujepošiljaocu prijem izvesne robe i obavezuje seda će je, pošto mu se plati podvoz, predati naodreñeno mesto.konotativan (lat. con, notare obeležiti)saobeležavajući, saoznačavajući (kaže se ojednom izrazu koji ne označava neki„predmet", nego on postaje jasan i razumljivsamo po jezičkoj vezi, npr. i, ali, ma, da).

konotacIJa 454 konskribiranikonotacija (nlat. connotatio) saprijavlji-vanje;konotacioni termin prav. rok za prijavu svihdugova i potraživanja u jednom stečaju.konoftalmus (grč. konos kupa, ophthalmosoko) med. kupasta ispadnutost oka.konpanija (fr. compagnie) v. kompanije.konpanjon (fr. corapagnon) v. kompanjon.kon pasione (ital. con passione) muz. strasno,strastveno, sa uzbuñenjem; pasionato.konrektor (nlat. conrector) saupravitel.,nastavnik koji po rangu dolazi iza rektora ikoji ga zastupa.konrektorat (nlat. conrectoratum) zvanje ikancelarija konrektora.kons . . . reči kojih nema treba tražiti pod konz L!.I.konsakramental (nlat. consacramentalis) v.konjurator.konsangvinitet (lat. consanguinitas) krvnosrodstvo, srodstvo po ocu.konsangviničan (lat. consanguineus) srodan pokrvi, srodan po ocu.konsekventan (lat. consequens) dosledan,sledstven, postojan u načelima, veran samsebi, tj. svojim načelima i tvrdnjama,nepokolebljiv.konsekvencija (lat. consequentia) posledica; log.zakl>učak; doslednost, postojanost, nepokolebljivost;važnost i značaj neke stvari(s obzirom na njene posledice).konsekvirati (lat. consequi) sledovati, ići zakim; steći, sticati, postizati, postići, zadobiti.konsekracija (lat. consecratio) osvećenje,osvećivanje, osveštavanje, npr. crkve; posvećenjeu čin višeg katoličkog svešten-stva;osvećenje hleba i vina pri pričesti (kodkatolika).konsekrirati (lat. consecrare) osvetiti,osvećivati, osveštavati, osveštiti; po-svetiti učin.konsektarijum (lat. consectarium) posledica,zaključak.konsekutivai (lat. consecutivus) posledični,sledben; sledni, uzastopni; konsekutivnebolesti med. one koje se javljaju kao posledicaranijih bolesti; log. konsekutivne oznakejednog pojma su one koje dolaze iz drugih, tj.konstitutivnih oznaka; psih. konsekutivne slikepaslike, tj. sledbene posledične slike; gram.konsekutivna rečenica posledična rečenica(ona zavisna rečenica kojom se kazujeposledica radnje kazane u glavnoj rečenici;npr.: Toliko sam umoran da se jedvakrećem).konsekucija (lat. consecutio) sled, sleñenje,sledovanje; sled, posledica, zaključak.konsekucio temporum (lat. consecutio temporum)gram. sled vremena, pravilno slaganjevremena u rečenici.konsenzualan (nlat. consensualis) koji sao-seća,saosećajan; konsenzualniugovor prav. ugovorčija se važnost osniva samo naprostom pristanku ugovaračkih strana(kontrahena ta).konsenzus (lat. consensus) slaganje, pristanak,odobrenje (npr. za stupanje u brak i sl.);pismeno odobrenje; saosećanje; fil. saglasnostmisaonih bića (uzima se često kao jedan odkriterija istine); konsens.konsenzus gencijum (lat. consensus gentium)teol. saglasnost svih naroda u pogleduverovanja u postojanje božanstva (uzima sečesto kao dokaz za postojanje boga).konsens (lat. consensus) v. konsenzus.konsentirati (lat. consentire) saglasiti se,saglašavati se, slagati se, sporazumeti se,jednoglasno odlučiti.konsignant (lat. consignans) trg. onaj koji dajerobu u konsignaciju.konsignatar (nlat. consignatarius) sapotpi-snik,npr. svedodžbe, uverenja; trg. prima-lackonsignirane robe.konsignacija (lat. consignatio) obeležavanje(znakom), pečaćenje; trg. deponovanje, predajarobe na čuvanje ili radi prodaje; naročitavrsta komisione prodaje, uobičajena pritrgovini robom sa udaljenim, naročitoprekomorskim mestima, gde po-šiljalac robe(konsignant) prima od prodavca iste(konsignatara)u menicama predujam na turobu (obično jednu trećinu do dve trećineiznosa fakture).konsignacio bonorum (lat. consignatio bonorum)prav. sudski popis imanja (npr. poslesmrti onoga koji umre bez testamenta), kodjavnih prodaja, u slučaju bekstva nekogprestupnika; simbolično oduzimanjeimanja.konsignirati (lat. consignare) obeležiti(znakom), obeležavati (znakom), zapečati-ti;voj. izdati nareñenje, odrediti neku jedinicu dabude u pripravnosti (npr. za pokret); trg.predati robu u konsignaciju; dati na čuvanje,položiti, deponovati novac.konsignifikacija (lat. consignificatio) dvostrukoznačenje.konsiderabilan (nlat. considerabilis) zama-šan,znatan; značajan, od položaja, ugledan,vredan poštovanja.konsideracija (lat. consideratio) posmatranje,razmatranje, razmišljanje; precenjivanje,ispitivanje, uzimanje u obzir; poštovanje,uvažavanje.konsistirati (lat. consistere) v. konzisti-rati.konsjeržerija (fr. conciergerie, nlat. sopcergeria)nadzorništvo kuće, pazikućstvo,vratarev stan; zatvor; naročito: zatvor starogfrancuskog dvora, kod „Palate pravde", uParizu.konskribent (lat. conscribens) popisivačvojnika, skupljač regruta.konskribirani (lat. conscribere popisati) onajkoji je uzet u vojsku, regrut, vojni obveznik.

konskribirati 455 konsterniratikonskribirati (lat. conscribere) popisati,popisivati vojnike, regrutovati,konskripcija (lat. conscriptio) popis, popisivanjevojnika, regrutovanje.konsola (fr. console) a px. podupirač balkona,podgrednjak; polica uza zid za kipove ilivazne; stočić na dve izvijene noge koji stojipod ogledalom ili uz zid; kon-zola.konsolator (lat. consolari tešiti, consola-tor)tešilac, utešilac.konsolacija (lat. consolatio) uteha, umirenje,ospokojenje.konsolidancija (lat. consolidantia) pl. med.sredstva koja pomažu zalečivanje, srašćivanje(rana).konsolidacija (lat. consolidatio) utvrñi-vanje,utvrñenje, učvršćivanje, učvr-šćenje,srećenost (dugova); fin. pretvaranje letećihdržavnih dugova u dugoroč-ne zajmove;utvrñivanje, sreñivanje akcio-narskogpreduzeća smanjivanjem osnovnog kapitala;med. zarašćenje, zalečenje (rana i sl.).konsolidirati (lat. consolidare) utvrditi,utvrñivati, učvršćivati, učvrstiti, obezbediti,osigurati, staviti na zdrave noge; sjediniti ucelinu; med. zalečiti (ranu).kondolirati (lat. consolari) tešiti, uteši-ti, umiriti,ospokojiti.konsonant (lat. consonans) gram. suglasnik.konsonanta (fr. consonante) muz. vrstaharfe.konsonantan (lat. consonans) jednoglasan,suglasan, skladan.konsonantizam (lat. consonare sazvučati)gram. sistem, tj. broj i svojstva suglasnikajednog jezika.konsonanca (lat. consonantia) v. konsonancija.konsonancija (lat. consonantia) muz. sklad,skladnost, harmoničnost, stapanje tonova izvukova u skladnu celinu (supr. diso-nancija);poet. slikovanje, rimovanje; kon-sonaca.konsonirati (lat. consonare) muz. biti u skladu,biti usklañen, skladno zvučati; poet. slikovatise, rimovati se; fig. sagla-siti se, saglašavati se,biti saglasan sa, slagati se.konsort (lat. consors) ortak, drug, učesnik; ortak(u rñavom smislu), jatak, član neke bagre,klike, fajte; prav. satužilac ili saoptuženi.konsortes litis (lat. consortes litis) pl. prav.drugovi pred sudom, svi koji pred sudomzajednički zastupaju isto pravo.konsorcij(um) (lat. consortium) zajednica,udruženje; u berzanskom saobraćaju:udruživanje banaka i trgovačkih kuća radidavanja zajmova državi, osnivanjatrgovačkih preduzeća, akcionarskih društava,banaka i sl.; brak.konsocijacija (lat. consociatio) združivanje,pridruživanje, spajanje; udruživanje;udruženje.konspskt (lat. conspectus) gledanje, razgledanje,viñenje, vidik, izgled, pregled; spisak;in konspektu omnijum (lat. in conspe-ctuomnium) naočigled svih, pred celim svetom.konspirant (lat. conspirans) zaverenik,urotnik.konspirativan (nlat. conspirativus) zaverenički,koji ima karakter zavere, urotnič-ki;tajni, strogo poverljiv.konspiracija (lat. conspiratio) zavera, urota.konspirirati (lat. conspirare „duvati u istu tikvu")zaveriti se, učestvovati u zaveri, sklapatizaveru.konspicirati (lat. conspicere) gledati, razmatrati,paziti, opažati.konsponzor (lat. consponsor) prav. onaj kojijemči zajedno sa ostalima, sujemac; saduž-nik.konstabilirati (lat. constabilire) učvrstiti,učvršćivati, utvrditi.konstabler (lat. constabularius) voj. donosačmunicije, tobdžijski pomoćnik; komandanttopa (na ratnim brodovima); stražar,milicajac, policajac; konštabler.konstanta (lat. constare) mat., fiz. stalna veličina,nepromenljive veličina.konstantan (lat. constans) l. stalan,nepromenljiv; postojan, istrajan; koji jetrajnog dejstva (npr. galvanski elementi);koji vlada, vladajući (običaj, navika);izvestan, nesumnjiv, priznat (činjenica).konstantan (lat. constans) 2. legura bakra inikla; upotrebljava se za izradu spiralaraznih otpornika.konstantnost (lat. constantia) stalnost, nepromenljivost;postojanost; istrajnost,doslednost; konstancija.konstancija (lat. constantia) v. konstantnost.konstant (lat. constat) stoji kao činjenica,izvesno, poznato je; slaže se (račun).konstatacija (lat. constat, fr. constatation)utvrñivanje, utvrñenje, utvrñivanje činjenica,ustanovljavanje, ustanovljenje; utvrñenačinjenica.konstatirati (lat. constat, fr. constater) utvrditi,utvrñivati, ustanoviti, ustano-vljavati, uveritise da nešto postoji, osvedočiti se; potvrditi.konstatovati (fr. constater) v. konstatirati.konstelacija (lat. constellatio) astr. zvezdano jato,sazvežñe; položaj zvezda i njihov tobožnjiuticaj na čovečju sudbinu (up. nativitet);izvesno odreñeno grupisanje; fil. psihičkakonstelacija opšte prethodno stanje svesti;fig. sticaj prilika.konsternacija (lat. consternatio) poraženje,poraženost, preneražena, preneraženost,zaprepašćenje, zaprepašćenost, utu-' čenost,zabuna.konsternirati (lat. consternare) poraziti,poražavati, zaprepastiti, zaprepašćava-

konstipancija 456 konsultorti, preneraziti, preneražavati, zbuniti; prid.konsterniran.konstipancija (lat. cinstipantia) pl. farm. lekoviprotiv proliva, za zatvaranje.konstipacija (lat. constipatio) med. zatvor,zatvorenost, tvrda stolica.konstipirati (lat. constipare) med. zatvoriti,zatvarati, izazivati, izazvati tvrdu stolicu.konstituant (fr. constituant) član ustavo-tvorneskupštine.konstituanta (lat. constituere) ustavotvornaskupština, ona koja donosi osnovni zemaljskizakon (ustav).konstituens (lat. constituens) farm. sredstvo kojepropisanom leku daje oblik.konstituent (lat. constituens) prav. vlastoda-vac,izdavalac punomoći; u Engleskoj: bi-rač zaparlamenat.konstituirati v. konstituisati.konstituisati (lat. constituere) sastaviti, sačiniti,sačinjava, obrazovati, osno-vati, ustanoviti;utvrditi, urediti, rasporediti; prav. pozvati naodgovornost; konstituisati se rasporediti se,odrediti prava i dužnosti (zvanja) izabranihčlanova uprave; konstituisani autoritetizakonske sile, državne vlasti.konstitutivan (nlat. constitutivus) odreñen,utvrñen, osnovni, bitan, objektivno važe-ći;sastavan, sastavni; up. regulativni.konstitutivna naredba prav. naredba kojom senekome daju izvesna prava (dozvole,povlastice i sl.).konstitutor (lat. constitutor) rasporeñivač,ureñivač, osnivač.konstitutum (lat. constitutum) prav. utvrñeno,ugovoreno; obnovljen ugovor.konstitutum posesorijum (lat. constitutumpossessorium) prav. jedan od načina sticanjesvojine u pokretnim stvarima bez stvarnepredaje, tj. tako da ta stvar i dalje ostane kodranijeg sopstvenika u upotrebi (državini).konstitucija (lat. constitutio) prav. ustav,osnovni državni zakon; ustanovljena,odreñivanje; akat. skup svih telesnih i duševnihosobina jednog čoveka, telesni sastav, grañatela, telesni sklop; Hem. unutrašnji sastavhemijskih jedinjenja; raspored atoma umolekulu.konstitucionalan (nlat. constitutionalis) prav.ustavni; znat. koji je u vezi sa sasta-vom (ili:sklopom) tela, koji potiče iz sastava tela;konstitucionalne bolesti med. one kojima jeuzrok u samom sastavu tela; konstitucionalnamonarhija ustav-na monarhija;konstitucionalni sistema, konstitucionalizam.konstitucionalac (lat. constitutio) prijateljustava, pristalica ustavnog oblika vladavine,ustavobranitelj.konstitucionalizam (lat. constitutio) ustavnisistem kod koga je vladalac pri dono-šenjuzakona vezan za saradnju i prista-nak narodnog predstavništva (supr. apsolutizam);konstitucionalni sistem.konstitucionalitet (nlat. constitutionalitas)ustavnost, ustavna vladavina.konstriktivan (nlat. constrictivus) znat. ste-zav,koji steže, skupljan, koji skuplja, sužavan,koji sužava (mišić).konstriktor (nlat. constrictor) znat. mišić stezač.konstrikcija (lat. constrictio) med. stezanje(delova tela), skupljanje, grčenje; ograničavanje,sužavanje.konstringencija (lat. constringentia) pl. med.sredstva za stezanje, skupljanje.konstringirati (lat. constringere) stezati,stegnuti, skupiti, skupljati.konstruirati v. konstruisati.konstruisati (lat. construere) graditi, sagraditi,napraviti, sazidati, izvesti (zgradu, mašinu);sastaviti, izraditi plan (za zgradu, mašinuitd.); iz osnovnog pojma (iz osnovnezamisli) razviti (učenje, nauku); geom.nacrtati (vrstarom i šestarom) sliku, telo; gram.rasporediti, složiti reči u rečenicu, sastavitirečenicu; napisati, sačiniti, sastaviti skinu(književnog dela, slike, filma i dr.).konstruktivan (nlat. constructivus) koji sreñuje,koji dosledno, logički razvija (misao,zamisao); koji gradi, podiže; koji je bitan zaodržavanje u celosti delova grañevine (supr.dekorativan).konstruktivizam pravac u zapadno] umetnosti iknjiževnosti, nastao posle I svetskog rata,čije pristalice nastoje da umetničkastremljenja dovedu u sklad s razvojemtehnike i industrijalizacije.konstrukcija (lat. constructio) grañenje,gradnja, pravljenje, zidanje, podizanje; načingrañenje, način gradnje; graña (ili: materijal)za grañenje; sastav, način sa-stavljanja,ureñenje i raspored delova neke celine;dosledno, logičko razvijanje neke misli (uučenje, u nauku, u sistem); gram. sastav,sklop, red, raspored reči (u rečenici); geom.crtež (ili: crtanje vrstarom ili šestarom) nekoggeometrijskog lika (ili: tela) radi izvoñenjadokaza ili rešavanja kakvog zadatka.konstupracija (lat. constupratio) obešča-šćenje,silovanje.konsultator (nlat. consultator) onaj koji tražisavet za što ili mišljenje o čemu.konsultacija (lat. consultatio) savetovanje,većanje (naročito više lekara poredbolesničke postelje u ozbiljnijim slučajevimaoboljenja); pitanje za savet, traženje savetaili mišljenja.konsultirati v. konsultovati.konsultovati (lat. consultare) pitati za savet, zamišljenje (npr. lekara, pravnike i dr.); davatisavet, davati mišljenje; tražiti obaveštenja.konsultor (lat. consultor) savetnik, savetodavac.

konsumaciJa 457 kontigvitetkonsumacija (lat. consummatio) sabiranje,sračunavanje; prav. izvršenje (ugovora,prestupa, brakolomstva itd.).konsumirati (lat. consummare) sabrati, sabirati,sračunata, sračunavati; svršiti, izvršiti.kon suono pjene (ital. con suono pieno) muz.punim tonom.konsupstancijalan (nlat. consubstantionalis)teol. istovetan, jednobitan.konsupstancijalitet (nlat. consubstantiona-litas)teol. istovetnost, jednosušnost, jed-nobitnost (uhrišćanskom učenju o sv. Trojici).konscijencija (lat. conscientia) svest; savest.konscijencijalizam (lat. conscientia svest) fil.shvatanje da je predmet nauka ono što nam jedato u svesti, dakle osećaji i osećanja, a da„stvari po sebi" uopšte ne postoje;gnoseološki idealizam.konscijenciozan (nlat. conscientiosus) savestan.konscijus (lat. consicus) suznalac, učesnik,svedok.kong (fr. comte, lat. comes pratilac) grof, knez.kontabescencija (nlat. contabescentia) med.sušenje, venjenje; up. tabes.kontabilitet (fr. comptabilite) polaganje računa,odgovornost računovoñe; računo-vodstvo,knjigovodstvo.kontagijum (lat. contagium) med. tvar (ili:supstanca, materija) za koju se pretpostavljada se njome prenosi zarazna bolest.kontagiozan (lat. contagiosus) med. zarezan,prilepl>iv, prenošljiv.kontagiozitet (nlat. contagiositas) med. zaraznost,zarazna moć neke bolesti, prilepči-vost.kontagion (lat. contagio) med. zaraza, zaraznost,prilepčivost; zarazna bolest.kontakt (lat. contactus) dodir; spoj; fig. dodir,druženje, opštenje, veza.kontaktni (lat. contactus) dodirni, koji nastajedodirivanjem; kontakta infekcija med. zarazaizazvana dodirom; kontaktni elektricitetdodirni elektricitet, npr. onaj koji nastajedodirom bakra i cinka; kontaktnimetamorfizam kol. promena koju pretrpi nekastarija stena usled dodira sa mlañom usijanomeruptivnom stenom.kontaminacija (lat. contaminatio) kvarenje,prljanje; med. ulaženje zarazne tvari (ili:materije) u telo; lit. stapanje, stajanje višerukopisa nekog dela u jedan; gram. stapanjeviše oblika reči u jedan.kontaminirati (lat. contaminare) kvariti,unakaziti, uprljati; med. zaraziti; lit. dobroknjiževno delo unakaziti rñavim umecima i dodacima.kontan (fr. comptant) trg. gotov novac, gotovina;plaćanje u gotovu; o kontan (fr. aicomptant) za gotovo, u gotovu.kontano (ital. contano) muz. brojite, tj. pravitepauzu (u partituri kod onih glasova kojidocnije počinju).kontantan (ital. contante) trg. sposoban zaplaćanje gotovim; koji plaća u gotovom; inkontanti (ital. in contanti) u gotovom; per ilipro kontakte (ital. per, pro contante) za gotovnovac.konte (ital. conte) knez, grof.kontejner (eng. container) naročiti otvoreni ilizatvoreni sanduk ili cisterna za prevoznepakovane ili lako lakovane robe upomorskom i kopnenom prevozu.kontekst (lat. contextus) veza misli u govoru;sadržina jednog akta u celini, smisao, spojreči.kontekstura (nlat. contextura) veza, splet,sklop, sastav, spoj.kontemplativan (lat. contemplativus) posmatrački,misaoni, sklon misaonomposmatranju sveta i života.kontemplatoran (nlat. contemplatorius) v.kontemplativan.kovtemnlacija (lat. contemplatio) misaonoposmatranje, razmipiBanje, misaono udubl>ivanje,nutrenje.kontemplirati (lat. contemplari) posmatrati,razmišljati, udubljivati se duhom u nešto,nutriti.kontemporaneitet (nlat. contemporaneitas)savremenost.kontemporaran (nlat. contemporarius)savremen.kontemporirati (lat. con sa, tempus gen. temporisvreme) jednovremeno postojati, živeti uisto vreme.kontemptibilan (lat. contemptibilis) prezriv,koji je za preziranje.kontener v. kontejner.kon tenereca (ital. con tenerezza) muz. sanežnošću, nežno, dirljivo.kontente (lat. continere) pl. u primorskimgradovima: spiskovi prispele robe saimenima brodara i primalaca.kontentivni zavoj (lat. contendere naprezati se)med. zavoj od gipsa, ćiriša i dr. koji, tim što sestvrdne, drži zavijeno delove tela upravilnom položaju.kontencija (lat. contentio) naprezanje, napor;spor, raspre, svaña.kontendiozan (lat. contentiosus) sporni, koji setiče spora; svadljiv, prepirački, nasrtljiv.kontesa (ital. contessa) grofica, grofova kći;kneginja, kneginjica.kontestabilan (nlat. contestabilis) sporan,osporljiv.kontestacija (lat. contestatio) prav. posvedočenjepomoću svedoka, posvedočenjesvedocima; osporavanje, osporenje, spor.kontestirati (lat. contestari) prav. pozivati zasvedoka, tvrditi pomoću svedoka; osporavati,osporiti, sporiti.kontigvitet (nlat. contiguitas) graničenje,dodirivanje; fil. dodirivanje u prostoru i

kontignaciJa 458 kontravremenu, prostorno ili vremensko, ograničenjepredstava, koje izaziva asocijacije.kontignacija (lat. contignatio) apx. sklop odgreda, sprat.kontingens (lat. contingens) nešto slučajno,slučaj, slučajnost, mogućnost.kontingent (lat. contingens) obavezan deo kojina nekoga pada; u meñunarodnoj trgovini:ograničena količina robe koju državemeñusobno jedna drugoj odobravaju za izvoz,pod izvesnim povlašćenim uslovima; takoñe:deo obaveze neke države da daje odreñenbroj trupa s kojima učestvuje u kakvojmeñunarodnoj političko-vojnoj akciji.kontingentan (lat. contingens) dodirni, u dodiru,susedan, blizak; kontingentnipojmovi lot.pojmovi, koji, u obliku jednog višeg pojma,označavaju najsitnije razlike (npr. u nizupojmova: beo, otvorenosmeñ, smeñ,zatvorenosmeñ, crn itd. kontingentni supojmovi: otvorenosmeñ i smeñ; slučajan, kojije neizvesnog pojavl>ivanja, mogućan;uslovljen, zavisan od nečega ranijeg.kontingentirati v. kontingentovati.kontingentovanje novčanica fin. tačno utvrñivanjebroja novčanica koje ne morajuimati metalnu podlogu.kontingentovati (lat. contingere dopasti, pripasti)utvrditi (ili: utvrñivati) kontingent.kontingencija (lat. contingentia) slučajnost,neizvesnost, mogućnost da nešto bude idrukčije no što je (supr. nužnost).kontinent (lat. continens se. terra, contineredržati zajedno, sadržavati) deo sveta, kopno,suva zeml>a (za razliku od ostrva).kontinentalan (nlat. continentalis) kopneni,suvozemni; kontinentalne sile državeevropskog kopna (za razliku od Engleske);kontinentalne trupe one koje su odreñene dasluže samo na kopnu; kontinentalni sistemmere Napeleonove kojima je hteo (1806—1812) da isključi Englesku od trgovačkogsaobraćanja sa Evropom.kontinencija (lat. continentia) uzdržavanje;uzdržljivost (naročito u spolnom životu),umerenost.kontinirati (lat. continere) sadržavati,obuhvatati, biti u vezi; kontinirati seuzdržavati se, umeravati se.kontinualan (lat. continuare produžavati)neprekidan, trajan, stalan, koitinuiran.kontinuativan (nlat. continuativus, continuareprodužavati) produžen, koji produžava, kojiiskazuje neprekidnu radnju.kontinuator (nlat. continuatori) nastavljač,produžavalac.kontinuacija (lat. continuatio) produža-vanje,produženje, nastavljanje.kontinuet (lat. continuet) med. neka nastavi(bolesnik da upotrebljava lek).kontinuetur (lat. continuetur) med. neka senastavi (uzimanje leka).kontinuiran (lat. continuus produžen)neprekidan, stalan, kontinualan.kontinuirati (lat. continuere) produžavati,produžiti, nastaviti, nastavljati; neprestanotrajati, ne prestajati.kontinuitet (lat. continuitas) produženost,neprekidnost (supr. diskretnost, diskontinuitet);produžavanje, stalno trajanje;neprekidna veza, prisna povezanost;kontinuitet svesti psih. neophodan uslov logičkogamišljenja, jer bi bez njega upore-dnadelatnost mišljenja bila nemogućna.kontinuo (ital. continuo) muz. bez prekidanja.kontinuum (lat. continuiun) kat., fil. produž-naveličina, neprekidna veličina, celina predelova (supr. diskretum, diskretna veličina;prostor i vreme su kontinua, materija jediskretum); in kontinuo (lat. in continuo)neprekidno, stalno.kontirati (ital. contare) trg. staviti u račun,stavljati u račun; up. konto.kontist (ital. conto račun) trg. onaj koji ima konto,npr. kod nekog kreditnog zavoda.konto (ital. conto) trg. račun; u knjigovodstvu:predstavljanje stanja računa izmeñu dvaposlovna prijatelja na taj način što svaki odnjih na suprotnim stranama („duguje" i„potražuje") konto-knjige beleži obaveze(„duguje") i primanja („potražuje") onogadrugog; nekome otvoriti konto stupiti s nekimu poslovne veze, odobriti mu kredit; saldiratikonto izmiriti račun, zaključiti račun; perkonto (ital. per conto) po računu.konto a meta (ital. conto a meta) konto oposlovima na zajednički račun, tj. nadeljenje gubitka i dobitka.kontoar (fr. comptoir) trg. kancelarija, pi-sarnica,poslovnica trgovca i njegovog osoblja;trgovačke kuća; blagajna; kontor.kontoarist(a) (fr. comptoir) knjigovoña,trgovački službenik (ili: činovnik); pri-vatnislužbenik (ili: činovnik).konto korente (ital. conto corrente) trg. tekućiračun, tj. kada banke, trgovci i industrijalciotvaraju jedan drugom me-nični ili akceptnikredit ili račun (konto), pa na osnovu togakredita vrše meñusobne poslove.kontor (ital. contore) trg. v. kontoar.kontorzija (lat. contortio) nasilno izvijanjemišića i udova; kreveljenje, razvlačenje lica,pravljenje grimasa; med. grčenje, uvi-janje,zavijanje.kontorzionist(a) (lat. contortio) u cirkusu:veštak u izvijanju tela, čovek-zmija.kontorist (fr. comptoir) v. kontoarist.kontorno (ital. contorno) v. kontura.kontorcija (lat. contortio) v. kontorzija.kontr (fr. contre) l. v. kontra.kontr (fr. contre) 2. v. kontr-dans.kontra (lat. contra) prema, sproću, na suprotnojstrani; naprotiv, protivno, suprotno, drukčije,obrnuto; protiv.

kontraavionski 459 kontrakcijakontraavionski (lat. contra, avion od avis ptica)protivavionski, koji dejstvuje protiv aviona(npr. top).kontraadmiral (lat. contra, arap. amlr al--bahr)voj. podadmiral, početni admiralski čin.kontraalt (ital. contralto) duboki alt, naj-dubl>iženski glas.kontraapertura (nlat. contra-apertura) med.protivotvor, naročito kod gnojenja, da bi gnojmogao izlaziti.kontrabanda (fr. contrebande, ital. contrabbando)krijumčarenje; krijumčarena roba.kontrabandirati (ital. contrabbando)krijumčariti; baviti se nedopuštenomtrgovinom.kontrabandist(a) (ital. contrabbando) krijumčar.kontrabas (ital. contrabbasso) muz. duboki bas,po tonu najdublji instrumenat orkestra,obično sa 4 žice (kontraviolon); onaj kojipeva duboki bas.kontrabasist(a) (ital. contrabbassista) svirač ukontrabas; pevač koji peva kontrabas.kontrabaterija (fr. contrabatterie) voj. protivbaterija.kontravalacija (nlat. contra-vallatio) voj.protivopkop, protivrov opsadilaca za zaštituod ispada opsañenih.«ontravenijent (nlat. contraveniens) prav.istupnik, prestupnik.kontravenijencija (nlat. conravenientia) prav. v.kontravencija.kontravenirati (nlat. contravenire) prav. raditiprotivno, istupiti, ogrešiti se (o ugovor,zakon, propis).kontravencija (nlat. contraventio) prav. istupprotiv, prestup (zakona, ugovora); in kazu iliin kazum kontravencionis (nlat. in času, incasum contraventionis) prav. u slučaju istupa,nevršenja; kontravenijencija.kontraviolon (lat. contra, ital. violone) muz. v.kontrabas.kontravotirati (lat. contra, votum zavet) glasatiprotiv.kontradampf (lat. contra, nem. Dampf para)protivpara (koju daje mašinovoña kadhoće, u naročitim slučajevima, mašinu nagloda zaustavi).kontradiktor (nlat. contradictor) protivre-čilac;prav. zastupnik zajedničkog dužnika kojipregovara sa poveriocima o njihovimpotraživanjima.kontradiktoran (nlat. contradictorius) protivrečan,logički suprotan; kontradik-tornisudovi log. kad se u jednom od dva sudastavlja, potvrñuje izvestan odnos (S je R), a udrugom se taj odnos uklanja, odriče (S nijeR); zakon o isključenom trećem sudu izmeñudva kontradiktorna suda (lat. principiumexclusi tertii inter duo iudiciacontradictoria) v. principijum ekskluzitercii sive medii; up. kontraran, subkon-traran.kontradiktornost (lat. contradicere protiv-rečiti)v. kontradikcija.kontradikcija (lat. contradictio) protivreč-nost,logička suprotnost.kontradikcio in adjekto (nlat. contradictio inadjecto) log. protivrečnost u pridanome, npr.četvorouglast krug, drveno gvožñe, hladnavatra itd.kontradikcio simptomatum (nlat. contradictiosymptomatum) med. protivrečnost znakovabolesti.kontradicent (lat. contradicens) prav. protivrečilac,protivnik.kontradicirati (lat. contradicere) protiv-rečiti;biti u opreci.kontrados (nlat. contrados) prav. protivmi-raz,protivzaveštanje koje muž posle smrtiostavlja ženi koja mu je donela miraz.kontraekstenzija (nlat. contraextensio) med.potezanje u suprotnom pravcu (kodnameštanja iščašenih udova i prelomakostiju).kontraindikans (nlat. contra-indicans) med.pojava kod bolesnika koji govori protivupotrebe nekog leka.kontraindikacija (nlat. contraindicatio) suprotnapojava, suprotan znak; med. način lečenja, lekili operacija koji bi bili necelishodni ili čak ištetni u izvesnom slučaju bolesti (supr.indikacija).kontraindicirati (nlat. contraindicare)pokazivati suprotne znake, imati suprotnaobeležja.kontrakambio (ital. contra-cambio) trg. povratnamenica.kontrakt (lat. contractus) prav. ugovor sporazum.kontraktan (lat. contractus) gram. sažet,skraćen, okrnjen; med. ukočen, uzet, paralizovan.kontraktibilan (nlat. contractibilis) stež-ljiv,skupljiv, zgrčljiv.kontraktibilitet (nlat. contractibilitas)stežljivost, skupljivost, zgrčljivost;kontraktilitet.kontraktivan (nlat. contractivus) sažiman, kojisažima, stezav, koji steže, koji skuplja, kojiizaziva skupljanje.kontraktilan (nlat. contractilis) .v. kontraktibilan.kontraktilitet (nlat. contractilitas) v.kontraktibilitet.kontraktura (lat. contrahere skupljati, stezati,contractura) med. zgrčenost jednog dela telausled skraćivanja mišića, žila i tkiva; uzetost.kontraktus socide (nlat. contractus socidae)prav. V. SOCIDa.kontrakcija (lat. contractio) stezanje,skupljanje, skraćivanje; gram. sažimanje,skraćivanje (npr. dvaju slogova u jedan);

kontralicitirati 460 kontrasigniratimed. skupljanje, grčenje (mišića, vrata iDR-)-kontralicitirati (lat. contra, licitari) trg.nadmetati se pri javnoj prodaji.kontralto (ital. contralto) muz. dublji alt;kontraalt.kontramarka (fr. contremarque) trg. drugi žigna robi; karta u pozorištu koja se daje priizlasku izmeñu činova radi kontrole pripovratku.kontramarkirati (fr. contramarquer) trg. udariti(ili: udarati) drugi žig na robu; up.kontramarka.kontramarš (fr. contramarche) voj. marš usuprotnom pravcu, vraćanje, odstupanje,povlačenje.kontramina (fr. contre-mine) voj. protivmi-naopsañenih kojoj je cilj bacanje u vazduh minakoje su postavili opsañivači; f ig .protivlukavstvo, protivsmicalica; trg.spekulacija kojoj je cilj da doskoči drugojspekulaciji.kontraminirati (fr. contreminer) postavljatikontramine; fig. raditi nasuprot (kome iličemu).kontrapozauna (lat. contra, nem. Posaune) muz.duboki bas u orguljama.kontrapozicija (nlat. contrapositio) log.preokretanje, tj. neposredan zaključak izdanoga suda jednakim formalnim važenjemsa obrtanjem (konverzijom), tj. subjekatdanoga suda postaje predikatom zaključenogaili izvedenoga suda, a predikatdanoga subjektom izvedenoga ili zaključenoga,uz promenu kvaliteta, npr.: Sviindoevropski narodi su kulturni narodi;zaključak preokretanjem: Nijedan nekulturannarod nije indoevropski; trg. ispravkapogreške u knjigovodstvu; pokriće meničnogduga.kontraponirati (lat. contra-ponere) log. datijednom sudu, ne menjajući mu sadržinu,drugi oblik tako da od odrečnog postajepotvrdan sud (up. kontrapozicija); trg. ot-pisatiili dopisati, uneti ispravku u knjige.kontrapost (lat. contra, ital. posta) u vajar-skimradovima: ritmička ravnoteža delova telakoji se nalaze u različitim pokretima; ret. =antiteza.kontrapriznanica trg priznanica kojom se ranijeizdata priznanica stavlja van snage.kontraprotest (lat. contra, protestari) trg.podizanje meničnog protesta protiv adre-satapo potrebi ili akceptanta za čast zbogneprimanja ili neplaćanja menice.kontraproši (fr. contre-approches) voj. ro-vovikoje opsednuti podižu prema rovovi-maopsañivača.kontrapunkt (lat. punctum contra punctum)muz. „tačka prema tačci", tj. nota prema noti(zato što su se ranije mesto notaupotrebljavale tačke); veština sjedinja-vanjaviše glasova prema zakonima har-moničnosti; naročito: deo kompozicije kojisa jednom datom melodijom (lat. sap-tusfirmus) stapa u harmoničnu celinu jednumelodiju ili više drugih samostal-nihmelodija.kontrapunktirati (nlat. contrapunctare) «uz.primenjivati u komponovanju zakone kontrapunkta.kontrapunktist(a) (nlat. contrapunctum) muz.kompozitor koji se drži zakona kontrapunkta,školovan muzičar.kontraran (lat. contrarius) suprotan, opre-čan,protivan, koji se nalazi na suprotnoj strani;kontrarni pojmovi log. oni koji su kao članovijednog niza kordiniranih pojmova, najvišeudaljeni jedan od drugoga, npr.: beo-crn,dobar-rñav, vrlina i porok; iz istinitostijednoga suda sleduje neistinitost kontrarnosuprotnoga suda, a iz neistinosti jednoga sudane sleduje istinitost kontrarno suprotnogasuda, jer oba mogu biti neistinita, npr.sudovi ,,tela mirišu prijatno" i „tela mirišuneprijatno" oba mogu biti neistinita u odnosuna tela koja uopšte ne mirišu.kontraran seksualni osećaj pskh. bolesnoizvrtanje spolnog osećaja pri kome se oni štopate od toga osećaju, u svojim spolnimnagonima, kao da pripadaju drugom spolu, izbog toga osećaju spolni nagon prema svomsopstvenom spolu (homoseksualnost).kontrarevolucija (lat. contra-revolutio) protivrevolucija,tj. nastojanja i radnje protivučinjenog prevrata u jednoj državi, kojima jecilj uspostavljanje i vraćanje ranijeg stanja;pr. kontrarevolucionaran.kontrarevolucionar (lat. contra protiv, gevolutioprevrat) pristalica kontrarevo-lucije.kontrarija (lat. contraria) pl. protivnosti,suprotnosti; kontrarija kontrariis ku-rantur(lat. contraria contrariis curantur) protivnostise leče protivnostima (načelo alopatije).kontrarnost (lat. contrarietas) suprotnost,oprečnost, protivnost.kontrasignal (lat. contra, nlat. signale znak)protivznak, odgovor znakom na znak.kontrasignalizirati v. kontrasignalizo-vati.kontrasignalizovati (lat. contra, nlat. signaleznak) odgovoriti (ili: odgovarati) znakom naznak, dati (ili: davati) pro-tivznake (kaoodgovor na primljene znake).kontrasignatura (nlat. contrasignatura) premapotpis,npr. uz potpis vladara potpis iministra na ukazu (čime ovaj na sebeprima odgovornost za opravdanost u koristtoga akta).kontrasignirati (nlat. contrasignare) premapotpisati(v. kontrasignatura)', staviti,pored adrese, i ime službenika koji otpravljapismo.

kontrast 461 kontrolna kasakontrast (fr. contraste, ital. contrasto)protivnost, suprotnost, najveća razlika, jakoodudaranje, jako odskakanje.kontrastimulizam (nlat. contrastimulusprotivpodstrek) ned. sistem medicine koji sesastoji u namernom izazivanju na-dražaja,npr. bola u jednom delu tela, da bi se timeizazvao nadržaj u nekom drugom.kontrastimulist(a) (nlat. contrastimulus) ned.pristalica kontrastimulizma.kontrastimulus (nlat. contrastimulusprotivpodstrek) med. protivnadražaj; up.kontrastimulizam.kontrastirati (fr. constraster) veoma serazlikovati, jako odudarati, jako odskakati.kontrastna sredstva (fr. contraste) med. sredstvakoja se unose u neku telesnu duplju, u šupljeorgane ili u krvne sudove radi rendgenskogpregleda ili snimanja pome-nutih delova tela.kontrasubjekat (nlat. contrasubjectum) kuz.drugi, podreñeni stav u fugi.kontratempo (ital. contratempo) v. koitrtan.kontra tonovi muz. najdublji tonovi basa (ispodS).kontrafa (ital. contraffare protivno raditi) rñavorañena, neumetnička slika, umetničkanakarada (kakve se viñaju po seoskim ipalanačkim berbernicama, kafanama Š reda isl.).kontrafagot (lat. contra, ital. fagotto) kuz. zajednu oktavu dublji fagot.kontrafaktura (nlat. contrafactura) vajar-skodelo, kip, skulptura.kontrafakcija (nlat. contra-factio) nedopuštenopodražavanje, patvorenje; nedopu-pggenopreštampavanje (knjige).kontrafacijent (nlat. contrafaciens) prekr-P1ilacnaredbe.kontrafisura (nlat. contrafissura) hir. suprotnapukotina, suprotan prelom (npr. kad lubanjaprsne na drugom mestu a ne na onome gde jedejstvovala spoljna sila).kontrafraktura (nlat. contrafractura) hir. v.kontrafisura.kontrahaža (lat. contrahere) sklapanjeugovora, ugovaranje; ugovor; izazivanje nadvoboj; utvrñivanje uslova dvoboja.kontrahent (lat. contrahens) prav. onaj kojisklapa ugovor, ugovaralačka strana.kontrahencia (lat. contrahentia) pl. med. sredstvaza stezanje (skupljanje).kontrahirati v. kontrahovati.kontrahovati (lat. contrahere) s(a)kupiti,s(a)kupljati, stegnuti; sažeti, sažimati, skratiti;trg. sklopiti ugovor, ugovoriti, ugovarati;pozvati na dvoboj; kontrahirati se skupiti se,stegnuti se, zgrčiti se.kontrašpijunaža (lat. contra protiv, fr.espionnage) suzbijanje, osujećivanjeneprijateljske špijunaže sopstvenom špijunažom.kontrabalans (fr. contrebalance) protiv-teža,uravnoteženi; fig. naknada.kontrabalavsirati (fr. contrebalancer) držati uravnoteži, uravnotežavati, uravnotežiti; fig.izjednačavati se sa, nadoknañivati.kontrbij (fr. contrebille) protivlopta, lopta koja,odbivši se od ivice bi li jara, pogodi loptusaigrača.kontr-dans (fr. contredance) četvorka, živahani lep francuski ples sa mnogo figura, u komeučestvuju po dva para ili više parova igračakoji stoje jedni prema drugima; kontr.kontrektacija (lat. contrectatio) prav. be-spravnoprisvajanje, kraña.kontrektirati (lat. contrectare) opipati,dodirivati) prav. prisvojiti protivzako-nito,krasti.kontreran (fr. contraire) v. kontraran; okontrer (fr. au contraire) naprotiv, obrnuto,štaviše.kontreskarpa (fr. contre-escarpe) voj. spoljninagib rova (okrenut prema neprijatelju).kontr-ešanž (fr. contre-echange) trg. v. kontršanž.kontribuent (lat. contribuens) poreska glava,poreski obveznik.kontribuirati (lat. contribuere) plaćati porez,namet (naročito ratni); platiti, priložiti svojdeo (troška); doprineti, do-prinositi, pomoći,pomagati, pripomoći.kontributivan (nlat. contributivus) poreski;pripomoćni, doprinosni.kontribucija (lat. contributio) zajednički prinos;porez; ratni namet koji se uzima u novcu uokupiranom delu neprijateljske države.kontr-ku (fr. contre-coup) sp. protivudar,uzvraćen udarac, odboj.kontroverza (lat. controversia) naučna ra-spra,spor; sporno pitanje, sporna stvar;nesuglasice.kontroverzan (lat. controversus) sporan,osporljiv; osporen, koji je u pitanju.kontroverzija (lat. controversia) v. kontroverza.kontroverzirati (lat. controversari) prepirati se,sporiti se oko čega (rečima, perom); sporiti,osporiti.kontroverzist(a) (lat. controversari) protivnik,borben govornik.kontrovertist(a) (lat. controversari) v. kontroverzist.kontrola (fr. controle) dvostruki registar,dvostruko računovodstvo u kancelarijama dabi se izbegle greške, zloupotrebe i sl.;kontrolna knjiga, kontroliše; nadzor,nadgledanje.kontrolirati v. kontrolisati.kontrolisati (fr. controler) pregledati (rad,račune i sl.); nadgledati, nadzirava-ti, paziti na(koga ili što); unositi u kontrolnu knjigu.kontrolna kasa kontrolnim napravamasnabdevena kasa, koja tačno i automatski

kontrolni aparati 462 konfekcijebeleži sva plaćanja izvršena u toku dana.kontrolni aparati naprave koje automatskipokazuju da li je neki rad, koji je trebaloizvršiti, odista izvršen.kontrolor (fr. contr61eur) pregledan, nadzornik,nadzorni službenik; aparat za regulisanjenečega.kontrordr (fr. contre-ordre) protivnaredba,protivzapovest (kojom se neka ranijaukida).kontr-pa (fr. contre-pas) u plesu: protivko-rak,kojim se prema igraču odgovara, promenakoraka.kontrparada (fr. contre-parade) mač. odbijanjeudarca mačem.kontrparirati (fr. contre-parer) mač. odbraniti,odbiti, odbijati (udarac mača).kontrpart (fr. contre, lat. pars rea. partis)protivnik i protivna strana.kontrparti (fr. contre-partie) muz. protiv-glas;trg. kontrolna knjiga, kontroliše.kontrpoa (fr. contrepoids protivteg) motkakojom se igrači na konopcu održavaju uravnoteži.kontrsali (fr. contre-salut) voj. otpozdravtopovskom paljbom.kontrtan (fr. contretemps) dogañaj u nevreme,neprijatan dogañaj, neprilika, nezgoda;iznenadno prekidanje konja u njegovompravilnom kretanju; kod mačevanja: udaracupotrebljen u nevreme; muz. razvlačenjetempa.kontrtranše (fr. contre-tranchee) voj. prema-rov,rov prema opsañivačima.kontrfason (fr. contre-facon) podražavanje,preštampavanje.kontr-šanž (fr. contre-change) trg. povratkamenica.kontuzija (lat. contusio) uboj, naboj, zgnječenostusled udara kakvog spoljnog tupogpredmeta, ili vazduha usled eksplozijegranate, dinamita i dr.kontuzovati (lat. contundere) zgnječiti, prignječiti,zdrobiti.kontumaks (lat. contumax prkosan, uporan)prav. onaj koji je u odsustvu optužen iliosuñen.kontumacija (lat. contumacia prkos, upornost)prav. neposlušnost, neodazivanje sud-skompozivu, nedolazak na suñenje; takoñe: =karantin; in kontumacijam (lat. incontumaciam) zbog neposlušnosti, tj. zbogneodazivanja sudskom pozivu, u odsutnosti(biti osuñen); u šahu: gubitak partije zbogprekoračenja vremena za razmišljanje.kontumacirati (lat. contumacia prkos,upornost) prav, zbog neposlušnosti ilinedolaska na suñenje suditi i osuditi naosnovu podnete tužbe (lat. in contumaciam);biti (ili: držati) u karantinu.kengura (fr. contour) nacrt; skica, ocrt, opseg,linija koja ide granicom, koja ocrtava nekilik, neku figuru.konturirati (fr. contour) praviti nacrt; ocrtati,ocrtavati, povlačiti granične linije nekog lika,neke figure; okruži-ti, okruživati, zaokružiti;konturni-rati.konturnirati (fr. contourner) v. konturirati.kontutor (lat. contutor) prav. sastaralac, članstarateljskog odbora.kontuš (pol., contusz) spreda otvorena ženskagornja haljina; takoñe: muški kratak domaćikaput.končertino (ital. concertino) muz. manji muzičkikomad, obično sa jednim odeljkom do trisamostalna odeljka.končeti (ital. concetti) lit. briljantni i punafektiranja pesnički način izražavanja, sastojise u preteranoj virtuoznosti meta-fora,hiperbola, antiteza i u izveštače-noj igri sabeskrajnim nagomilavanjem reči i fraza.Ovaj stil je, na štetu jednostavnog iprirodnog stila, prepla-vio ital. književnostpoznije Renesanse (Taso, Marili), iz Italijeprešao u Španiju (gongorizam), Englesku(eufujizam) itd.končetizam (ital. concetti) lit. v. končeti.končetisti (ital. concettisti) pl. pristalicepesničkog pravca končeti (u Italiji, Španiji,Engleskoj i Nemačkoj u XVH veku).konubijalan (lat. connubialis) bračni, koji seodnosi na brak.konubijum (lat. connubium) brak; pravo nabrak (meñu članovima različitih staleža,plemena i sl.); konjugijum.konu teraci ja (nlat. connumeratio, lat. sit s, sa,pitegage brojiti, računati) sraču-navanje.konus (grč. konos kupa, lat. conus) geom. kupa,čunj.konfabulacija (lat. fabula) pojava da osoba onošto nije dobro zapamtila ili je zaboravila usvojim usmenim ili pismenim iskazimaispunjava izmišljenim stvarima.konfederacija (lat. confoederatio, cum, foe-dusgen. foederis savez) udruživanje (ili:povezivanje) u savez, udruženje u savez;naročito: savez država pri kojem onezadržavaju svoj suverenitet ali imajuzajednički centralni organ.konfederirati se (lat. confoederare) udru-žiti seu savez, vezati se savezom.konfekt (nlat. confectum, ital. confetto) kolač,poslastica, šećerleme (naročito ušećerenibademi, orasi itd.).konfekcija (lat. confectio) pravljenje, grañenje,gotovljenje; svršetak, dovršenje, izvrp!enje;pravljenje odela; radnja goto-vim muškim(muška konfekcija) ili ženskim (ženskakonfekcija) odelom; farm. spravljanje lekova.

konfekcionar 463 konfliktkonfekcionar (nlat. confectionarius) izra-ñivačgotovog odela; trgovac gotovim odelom;apotekar.konfer (lat. conf eg) uporedi, sravni (upućivanana neko mesto u knjizi); upotrebljava seobično u skraćenom obliku: cf.; up. konferatur.konferansje (fr. conferencier) javni govornik,predavač; lice koje na priredbama najavljujei objašnjava pojedine tačke programa(najčešće na duhovit način); voditelj.konferatur (lat. conferatur) neka se uporedi;up. konfer.konferencija (lat. conferentia) savetovanje,dogovor; sastanak radi dogovora, raspravljanje(o nekom spornom pitanju i dr.);javno predavanje, obično sa diskusijom.konferirati (lat. conferre, fr. conferer)savetovati se, dogovarate se, pregovarati;sastajati se radi dogovora; držati javnopredavanje; uporeñivati, sravnjivati; koiferisati.konferisati (fr. conferer) v. konferirati.konfesija (lat. confessio) prav. priznanje;veroispovest, svaka hrišćanska verskastranka uopšte (rimokatolička, starokatolička,luteranska, reformistička,pravoslavna konfesija i dr.).konfesionalan (nlat. confessionalis) veroispovedni,koji se tiče vere, verski.konfesionalizam (lat. confessio) učenje teologakoje smatra da prava religioznost zavisi odpripadnosti ovoj ili onoj ve-roispovesti.konfesionar (nlat. confessionarius) ispovediše.konfesionist(a) (lat. confessio) pripadnik jednekonfesije.konfesor (lat. confessor) onaj koji ispovedahrišćanstvo; naročito, u staroj crkvi, onajkoji je morao da strada za veru, mučenik;ispovediše.konfeti (ital. confetti) pl. kolačići, loptice odgipsa ili raznobojne hartije kojima su se,naročito u Italiji, gañali učesnici u karnevalu;danas: raznobojni papirni kružići kojima seobasipaju učesnici igranki ili novogodišnjihsvečanosti.konfiguracija (lat. configuratio) uobliča-vanje,uobličenje, obrazovanje oblika, spoljni oblik;astr. odnosni položaj, prividan ili stvaran,nebeskih tela.konfigurirati (lat. configurare) uobličiti,uobličavati, dati (ili: davati) oblik.konfidejusor (lat. confideiussor) prav. saje-mac.konfident (lat. confidens) poverenik, pouzdanik,poverljiva osoba; doušnik.konfidencija (lat. confidentia) poverenje,poverljivost; poverljivo saopštenje.konfidirati (lat. confidere) poveriti, pove-ravati;osloniti se (na koga), pouzdati se (u koga).konfinacija (lat. confinatio) prav. progonstvo;zatočenje; upućivanje nekoga u mesto u kojemmora stalno živeti; kućni zatvor. konfini (lat.confinis, confines) pl. susedi poimanju, graničari. konfinije (lat. confinia) pl.granice, graničnelinije, meñe; zemlje koje se graniče.konfinijum (lat. confinium) meña, granica,granični kamen, meñaš.konfinirati (fr. confiner) graničiti se;ograničiti slobodu kretanja, zatvoriti, osuditina kućni zatvor; prognati, proterati. konfinitet(nlat. confinitas) graničenje, susedstvo.konfirmand (lat. confirmandus) onaj koga trebaučvrstiti u veri, tj. mladić koji se proglašavacrkveno punoletnim (kod katolika).konfirmanda (lat. confirmanda) devojčica kojase proglašava crkveno punoletnom; up.konfirmand.konfirmativan (nlat. confirmativus) potvrdan,kojim se potvrñuje.konfirmacija (lat. confirmatio) kod protestanatai katolika: svečan čin potvrñi-vanjacrkvenog punoletstva i puštanja prvoj pričestimladića i devojčica (konfirmandi), krizma,krizmanje; prav. potvrñenje, potvrda, overa,overavanje. konfirmirati (lat. confirmare)potvrditi, potvrñivati, učvrstiti, učvršćivati,osnažavati, osnažiti; potvrditi nekoga u veri,proglasiti crkveno punoletnim, krizmati.konfiskabilan (nlat. confiscabilis) koji je zaoduzimanje, zaplenljiv, uzaptljiv. konfiskat(nlat. confiscatum) ono što jezaplenjeno, uzapćeno (roba, imanje).konfiskacija (lat. confiscatio) prav. oduzimanjeprivatnog dobra (stvari, neke vrednosti,imanja) u korist države, uzapći-vanje,uzapćenje; konfiskovanje. konfiskovati (lat.confiscare) v. konfiscirati.konfiscirati (lat. fiscus državna blagajna,confiscare) oduzeti (ili: oduzimati, uzapćivati,uzaptiti) u korist države (robu, imanje).konfitent (lat. confitens) onaj koji se ispoveda(kod katolika).konflagracija (lat. conflagratio) opšti požar;naročito: propast svega u požaru „strašnogsuda"; fig. prevrat, buna, ustanak, revolucija.konflagrirati (lat. conflagrare) opaliti, sažeći,uništiti požarom, pretvoriti u prah i pepeo; f ig.pobuniti. konflacija (lat. conflatio)zduvavanje, stapanje; zduvanje, stopljenje.konflikt (lat. conflictus) sukob, sudar, borba;spor, svaña; tragičan konflikt sukob zakona ilidužnosti u kome propada jedan ljudski život.

konfluentan 464 koncentracioni logorkonfluentan (lat. confluere sticati se, sli-vati se,confluens, confluentis) koji se sliva, slivni.konfluencija (lat. confluentia) stave, sastav,slivanje (dveju reka); skupljanje, na-loga,navala (ljudi).konfluirati (lat. confluore) slivati se, uticati;slegati se, sleći se, sticati se, navaljivati (oljudima).konfokalan (lat. focus žiža, nlat. confo-calis)opt. sažižni, sužižni, sa zajedničkom žižom,sažarišni, sužaritni.konfor (fr. confort) udobnost, ugodnost (kaoposledica ukusnog i praktičnog ureñenjastana, života i sl.), sve ono što jedan stan trebada ima pa, da bude potpuno udoban;materijalno blagostanje; pomoć; komfor.konforman (lat. conformis) saobrazan, jednoobrazan.konformacija (lat. conformatio) sastav,sklop, graña nekog tela; saobražavanje,saobraženje, podešavanje prema čemu,prilagoñavanje.konformeri (eng. conformers) pl. v. konformisti.konformizam (lat.) saobražavanje,prilagoñavanje, slaganje, prihvatanje nečijegmišljenja iz spekulativnih ili oportunističkihrazloga.konformirati (lat. conformare) saobraziti,saobražavati, podesiti, udesiti; dati oblik;konformirati se prilagodi se.konformisti (lat. conformare) pl. engleskiprotestanti koji su priznali 39 članovaanglikanske konfesije od 1562; konformeri.konformitet (nlat. conformitas) saobraz-nost,jednoobraznost.konfortabilan (fr. confortable) ugodan,udoban, prijatan; lepo i praktično ureñen;komfortabilan.konfortancija (nlat. confortantia) pl. med.sredstva (ili: lekovi) za jačanje.konfortativ (nlat. confortativum) med. lek zajačanje, lek za okrepljenje.konfortacija (nlat. confortatio) jačanje, krepljenje,okrepljenje.konfortirati (nlat. confortare) l. okrepiti,okrepljivati, ojačavati, ojačati; fig. ohrabriti,ospokojiti.konfortirati (fr. confort) 2. snabdeti, snabdevati(kuću, stan itd.) konforom.konfrater (lat. confrater) sabrat, sadrug, drugpo zvanju ili službi.konfraternizirati (lat. confrater) zbrati-miti,primiti u bratstvo.konfraternitet (lat. confrater sabrati, nlat.confraternitas) bratimstvo, pobra-timstvo,drugarstvo.konfrontacija (nlat. confrontatio) prav. suočavanje,suočenje, naročito svedoka (nlat.confrontatio testium) ili okrivljenih čiji suiskazi protivrečni; poreñenje, sravnji-vanje,sravnjenje, uporeñivanje, uporeñenje.konfrontirati (nlat. confrontare) prav. suočiti,suočavati (svedoke, okrivljene); sravniti,sravnjivati, uporeñivati, upo-rediti.konfuzija (lat. confusio) mešanje različitihstvari; pomešanost, zbrka, nered, ne-jasnost(stila, misli); pobrkanost, br-kanje, mešanje,nerazlikovanje, pometnja; fig. zbunjenost,zbrkanost, smućenost, zabuna; pr. konfuzav.konfuzionar (nlat. confusionarius)smetenjak, smućenjak.konfundirati (lat. confundere) pomešati,smešati, zamrsiti, zbrkati; smesti, zbuniti,dovesti u nepriliku.kon fuoko (ital. con fuoco) mu 3 . vatreno, sažarom, živahno.konfutabilan (nlat. confutabilis) koji se možepobiti, opovrgnuti.konfutator (nlat. confutator) onaj koji pobija(dokaze, navode), opovrgavalac.konfutacija (lat. confutatio) pobijanje,dokazivanje protivnog; ućutkivanje.konfutirati (lat. confutare) pobiti, pobijati,dokazivati protivno.konfučijanizam religija koju je osnovao kineskifilozof Konfučije (Konfučije, Kung-fu-ce,551—479) i njegovo učenje o vrlini, o prirodii društvenom ureñenju.konha (grč. konche) apx. 1. svod u oblikuškoljke, polukupola; 2. polukružna izbočinana grañevini, apsida.konhilije (grč. konchylion de m. od konchyle =konche dvoljušturna školjka) pl. zool. lju-skari(puževi i školjke).konhiliolog (grč. konche dvoljušturna školjka,logos) proučavalac (ili: poznavalac)ljuskara.konhiliologija (grč. konche, logia) zool. nauka oljuskarima; up. konhilije.konhiforman (grč. konche, lat. forma) pr.školjčast, oblika dvoljušturne školjke.konhoida (grč. konche, eidos oblik, vid) mat.školjčanica, Nikodemova ravanska krivalinija četvrtog stepena.koncedirati (lat. concedere) dopustiti, dopupggati,dati za pravo, ustupiti, popustiti,priznati.koncentracija (nlat. concentracio) usredsreñivanje,usredsreñena, usredsreñenost;prikupljanje, zbiranje; smeštaj, npr.zarobljenika u mali prostor (v. koncentracionilogor); hen. pojačavanje rastvora smanje-njemnjegove zapremine (npr. isparavanjem);pojačanje rastvora, pojačanost rastvora; rud.uklanjanje mehaničkim putem manje vrednihdelova rude; zgušnjavanje, zgusnu će.koncentracija kapitala uvećavanje kapitalaputem akumulacije vitka vrednosti. Time sepovećava društveno bogatstvo, za razliku odcentralizacije, koja ga samo drukčijerasporeñuje.koncentracioni logor 1. voj. mesto u koje seinternira ju civilni zarobljenici i trupe

koncentrirati 465 kondizijakoje su prešle na neko neutralno zemlji-šte; 2.sabirališta političkih protivnika za vrememira, spol>nopolitičke za-tegnutosti i u tokurata; mnogo ih je osnovano u P svetskomratu, naročito u fašističkim zemljama, gde subila mesta sistematskog uništavanja ljudi.koncentrirati v. koncentrisati.koncentrisati (nlat. concentrare) usredsrediti,usredsreñivati, skupiti, skupljati, sabirati,sabrati, sjediniti na jednom mestu; zbiti,zgusnuto; Hem. povećati jačinu rastvorasmanjenjem njegove zapremine; rud. izdvojiti(ili: izdvajati) metal ili rudu iz jalovine;koncentrirati (koncentrisati) se skupiti se,sabrati se; usredsrediti se, usredsreñivati se,pribrati se, srediti se (misli).koncentricitet (nlat. concentricitas) sasredišnost,zajedničnost središta.koncentričan (nlat. concentrare) sasrediš-ni, sazajedničkim središtem; koji su upravljeni kaistom središtu; voj. koncentričan napad napadkoji je iz polukruž-nog položaja upravljen kajednoj tačci; koncentrična vatra unakrsnavatra; koncentrično odstupanje odstupanjerasture-nih delova vojske u pravcu iste tačke;kat. koncentrični krugovi sasredišni krugovi,krugovi sa zajedničkim središtem.koncentus (lat. sapege pevati, concentus) muz.skladno pevanje, skladne muzika, sklad-nost,harmoničnost.koncept (lat. conceptum, concipere zamisliti,shvatiti) 1. plan, nacrt, skica; prvi pismenisastav (nekog dela ?g isa).koncept (lat. conceptus) 2. pojam; sposobnostshvatanja, moćpojimanja; izleći iz koncep-taizgubiti vezu misli, pobrkati misli, zbuniti se;izbaciti nekog iz koncepta poremetiti nečijired misli, zbuniti ga.konceptakulum (nlat. conceptaculum) ostava;sanduk za ostavu, pohranilište; bog.udubljenje na talusu (v. talus 1) u kome serazvijaju spolni organi (kod mrkih alga).koiceptivan (nlat. conceptivus) zool. oplod-ljiv,sposoban da bude oploñen; shvatljiv,sposoban za shvatanje.konceptirati (lat. conceptum) izraditi prvisastav, praviti (ili: napraviti) plan, nacrt,skicu (dela, spisa i sl.).koncept-papir prostije, polubela hartija zasastavljanje koncepata.koiceptualizam (lat. conceptus pojam) f il. pravacizmeñu realizma i nominalizma po kojemopšti pojmovi jesu oblici i prave radnjemisli, a ne prosti znaci koji se podjednakoprimenjuju na više jedinki.konceptualista (lat. conceptus pojam) fil.pristalice konceptualizma.koicepcija (lat. conceptio) l. poimanje, shvatanje,razumevanje; shvatljivost, moć poimanja,moć razumevanja; zamisao; 2. fiziol. začeće,oploñenje, zatrudnjavanje; koncep-cioimakulata beate Virtnis (lat. con-ceptio immaculata beatae Virginis) teol. neporočnozačeće Bogorodice (učenje rimokatoličkecrkve).koncer(a)t (lat. concertare takmičiti se, tal.concerto) pol. saglasnost, sporazum više sila ucilju zajedničkog političkog delo-vanja (npr.Evropski koncerat); muz. veći muzički komad,obično u tri dela, za jedan solo-instrumenat saorkestarskom pratnjom (npr. violinski,klavirski i dr. koncerat); program sa višemuzičkih komada (vokalnih iliinstrumentalnih); javna muzička priredba.koncern (eng. concern) najviši oblik privatnokapitalističkogmonopola. Uključuje nizindustrijskih, trgovinskih i ban-karskihmonopola. Obično je na čelu najkrupnijebanka. Preko koncerna najviše jača moćfinansijske oligarhije (npr. koncern Morgan uSAD); održavanje meñusobnih odnosa (upolitičkom smislu).koncert (lat. concertare) v. koncerat.koncertacija (lat. concertatio) prepiranje,prepirka (rečima); takmičenje, utakmica;sporazum, saglasnost.koncertne (ital. concerto koncerat) muz. vrstaakordiona ili harmonike na raz-vlačenje.koncertirati (lat. concertare takmičiti se) muz.takmičiti se javno u sviranju ili pevanju,prirediti (ili: prireñivati) koncerat, učestvovatiu koncertu; pol. ugo-voriti, ugovarati,sporazumevati se o čemu.koncertist(a) (ital. concertante) glavni pevač ilisvirač na koncertu.koncert-majstor (lat. concertare, nem. Mei-ster)muz. prvi violinist (solist) u orkestru; titulanetaknutih članova muzičkih kapela.koncert komad muz. koncerat u užem oblikuza neki solo-instrumenat u orkestru.koncesivan (nlat. concessivus) gram. dopustan,dopusni (npr. rečenica, svezica); konce-sivnaili dopusna rečenica ona koja kazujedopuštenje ili ustupanje radnji glavnerečenice, npr.: Nisam ga našao, iako sam gasvuda trežio.koncesija (let. concedere dopustiti, sop-cessio)dopuštanje, ustupak, povlastice, davanjepovlastice; odobrenje vlasti (državne,opštinske) za bavljenje nekim poslom koji jeslobodan od nadzora te vlasti.koncesionar (nlat. concessionarius) onaj koji imakoncesiju (povlasticu), povlašćeni,povlastičar.koncesionirati (lat. concedere ustupati, dopustiti,concessio) dati kome povlasticu, koncesiju.koncizan (let. concisus) sažet, jezgrovit, zbijen,pregledan, kratak, jasan.koncizija (lat. concisio) l. komadanje, raskomadavanje;2. ret. kraćenje (rečenica,ZO Leksikon

konciznost 466 koordinacijastavova); 3. zbijenost, jezgrovitost, saže-tost.konciznost (lat. concisio) v. koncizija 3.koncil (lat. concilium) skupština crkvenihvelikodostojnika radi raspravljanja i rešavanjao aktuelnim crkvenim pitanjima, crkvenisabor; univerzitetski sud.koncilijantan (lat. concilians) pomirljiv,popustl>iv, sklon posredovanju, zgodan zaposredovanje i izravnavanje nesuglasica.koncilijatoran (nlat. conciliatorius) v.koncilijantan.koncilijum (lat. concilium) v. koncil;koncilijum akademikum (nlat. conciliumacademicum) univerzitetski savet (ili: sud);koncilijum ekumenikum(nlat. conciliumoecumenicum) veseljenski sabor, sveopštacrkveni sabor čije su odluke (kanoni)obavezne za ceo hrišćanski svet, a kojih je, odNikejskog (325) do Trident-skog (1545—1563), bilo osamnaest; koncilijum medikum(nlat. concilium medicum) lekarski sastanak isavetovanje o težim stručnim pitanjima; prid.koncilijarni.koncilirati (lat. conciliare) pomiriti, sprijatel>iti,izmiriti (npr. različita mišljenja i sl.); složiti,saglasiti; udružiti, udruživati.koncinan (lat. concinnus) R et. skladan, skladnoi umetnički sastavljen s obzirom na oblik ivezu pojedinih delova; lep, dopadljiv.koncinator (lat. concinnator) ureñivač,urednik; takoñe: smicaličar, onaj koji volida pravi smicalice.koncinirati (lat. concinnare) skladno sastaviti,urediti, srediti.koncinitet (lat. concinnitas) ret. umetničko iskladno spajanje (reči, misli), skladnost,harmoničnost.koncipijent (lat. concipere zamisliti; sastaviti)pisac, sastavljač jednog spisa; pisar, vežbenik(npr. advokatski, sudski).koncipirati (lat. concipere) sastaviti; napisati;smisliti, zamisliti (plan, ekipu, nacrt); biol.zatrudneti, ostati oploñen.koncitament (lat. concitamentum) med. sredstvoza razdraživaše.koncitativan (nlat. concitativus) podbadan, kojipodbada, podstrekavan, koji podstre-kava,buntovan, buntovnički, razdražu-jući.koncitator (lat. concitator) podstrekač, podbadač,bunilac.koncitacija (lat. concitatio) podbadanje, podstrekavanje,podbunjivanje, podsticanje, razdraživanje.koncitirati (lat. concitare) podbadati, podstrekavati,podbunjivati, razdražiti, ra-spaliti.konštabler (lat. comes stabuli) v. konsta-bler.konjak (fr. cognac) po francuskoj varošiCognac nazvana fina rakija od destilisa-nogvina, sa 50 procenata alkohola.kooperativa (nlat. cooperativa) zadruga,dobrovoljno udruženje privredno slabihgrañana koji žele, udruženim sredstvima iradom, da obavljaju odreñene privredneposlove u korist svojih članova (zadruga-ra).kooperativan (nlat. cooperativus) zadružni,osnovan na zajedničkom delovanju višečlanova jednog staleža.kooperativizam (nlat. cooperari sarañivati)zadrugarstvo, zadružni pokret. U uslovimakapitalizma može korisno da posluži sitnimproizvoñačima, ali ne i radikalno da popravinjihov položaj; to je moguće u uslovimaizgradnje socijalizma.kooperator (nlat. cooperator) saradnik,pomagač.kooperacija (nlat. cooperatio) oblik zajedničkograda, u istim ili povezanim pro-cesimaproizvodnje i po planu; prosta kooperacijaako svaki učesnik vrši sve operacije potrebneda ee napravi proi-zvod; složena kooperacijau njoj je izvr-J ena podela rada: svaki sespecijalizuje u pojedinim operacijama, aproizvod je gotov kad proñe kroz ruke sviju.— Kooperacija je skok u razvoju proizvodnihsnaga u odnosu na individualnu proizvodnju.kooperirati (nlat. cooperari) sarañivati,sudelovati; fig. doprinositi.kooperisati v. kooperirati.kooptacija (lat. cooptatio) dopunski izbor,biranje novih članova (radi dopune nekogdruštva).kooptirati (lat. cooptare) birati novog člana(radi dopune nekog društva).koordinata (nlat. coordinata) mat. svaka veličinajednog sistema dveju ili više veličinaupotrebljenih za odreñivanje položaja tačke,linije, ili ravni odnosom prema jednomutvrñenom sistemu linija, tačaka, itd. (up.apcisa, ordinata), koordi-natne ose (uDekartovu sistemu) jesu dve prave koje seseku ili pod pravim uglom ili pod kosimuglom. Koordinate jedne tačke (u ravni) jesunjena odstojanja od koordinatnih oca; polarnekoordinate jesu koordinate koje odreñujutačku (u ravni) odnosom prema jednojutvrñenoj liniji (početno] liniji ili osi) i jednojutvrñenoj tački (početku ili polu) na toj liniji.Koordinate neke tačke jesu dužina prave linije(radijus vektor) povučene do nje od pola iugao koji gradi ta linija sa osom.koordinatograf (lat. coordinata, grč. graphopišem) sprava za ucrtavanje na kartu ili plantačaka prema njihovim koordina-tama.koordinacija (nlat. coordinatio) ureñenje,ureñivanje, sreñivanje; izjednačena, izjednačivanje(u rangu); gram. naporednost; log.uzajamni odnos izmeñu pojmova koji supodreñeni jednom istom višem pojmu.

koordinirati 467 kopulacijakoordinirati (lat. coordinare) srediti, urediti,ureñivati, dovesti u red; prirediti, prireñivali,pridodato, pridružiti, pri dru živeti.kopaj-balzam heh. smolasti sok južnoameričkog,naročito brazilijskog drveta kopajiva(port., šp. copaiba, braz. cupauba).kopajiva (port., šp. copaiba, braz. cupauba)bog. južnoameričko drvo od koga se dobivakopaj-balzam.kopal (meke. kopalli) ćilibaru slična, čvrsta,sjajna i prijatna mirisa drvena smola koja sedobiva od isušenog soka drveta rhuscopallinum; upotrebljava se kao firnajs.kopar (arap., pere. kabar, fr. sarge, ital.sarrego) bog. miroñija, join zatvoren pupoljakjedne biljke u Sredozemlju; upotrebljava sekao začin u jelima.koparticija (nlat. copartitio) sporedna deoba,deljenje iste celine prema drugim obzirima imeri l ima.kopejka (rus. kopeika) najmanji ruski(bakarni) novac = 1/100 rublje (nazvan potome što je prvobitno bio sa likom konjanikanaoružanog kopljem).kopija (lat. copia) prepis; fot. otisak, snimak;precrt, preslikano slikarsko ili vajarsko delo;fig. podražavanje, ugledanje; nešto izrañenepodražavanjem; pro kopija (lat. rgo copia)za prepis.kopiozan (lat. copiosus) bogat, obilan.kopiopija (grč. kopos zamor, malaksalost, opsisvid) med. zamorenost očiju.kopirajt (eng. copy-right) uobičajena formulaza zaštitu autorskog i izdavačkog prava.kopirajt bil (eng. copy-right bili) zakon oautorskom i izdavačkom pravu.kopirati (lat. copia, fr. copier) prepisati,prepisivati; precrtavati, preslikavati;umnožavati (spis); fot. praviti otisak, snimati(sliku); fig. praviti po ugledu na, podražava.kopir-buh (nem. Kopier-buch) knjiga sa prepisima,naročito trgovačkih pisama i dr.kopir-mašina sprava za umnožavanje rukopisamehaničkim putem.kopir-papir tanka hartija za umnožavanjerukopisa na kopir-mašini ili presi zakopiranje.kopist (lat. copia) prepisivač; fot. snimač; fig.podražavalac.kopjejka (rus.) v. kopejka.kopos (grč. kopos zamor) keš. osećanje velikezamorenosti, premorenost, malaksalost,klonulost.kopra (ind.) trg. osušeno meso kokosovogoraha, od koga se spravlja poznato kokosovoulje.kopragoga (grč. kopros izmet, balega, agoodnosim) pl., med. v. koprokritika.kopragogija (grč. Kopros, ago) med.izbacivanje izmeta, čišćenje creva od izmeta.koprodukcija (lat. so, productio) zajedničkaproizvodnja; saradnja preduzeća iz dve iliviše zemalja pri podizanju investicio-nihobjekata ili u proizvodnji druge robenamenjene tržištu.koprokritika (grč. kopros, krino lučim,izdvajam) pl. med. sredstva za čišćenje;kopragoga.koprolalija (grč. kopros, lalein brbljati) med.pojava kod nekih duševno obolelih damoraju i protiv volje, izgovarati nepristojne,ružne i sramne reči.koproliti (grč. kopros, lithos kamen) Pl.okamenjeni izmeti prepotopskih životinja.kočrologija (grč. kopros, logfa nauka) 1.ispitivanje fekalija u dijagnostičke svrhe;2. fig. naziv za pornografsku lite-raturu.koproprijetet (nlat. co-proprietas) prav. suvlasnipggvo,zajednička sopstvenost.koproskleroza (grč. kopros, skleros tvrd) med.otvrdnjavanje izmeta u crevima, tvrda stolica.koprostaza (grč. kopros, stasis stajanje,zaustavljanje) med. zatvor, tvrda stolica.koprofag (grč. kopros, phagein jesti) životinjakoja jede izmet druge životinje.koprofagija (grč. kopros, phagein) med. jedenjeizmeta (pojava kod neke vrste duševnobolesnih).Kopti (arap. Kibti, lat. Aegypti) pl. hrišćanskipotomci starih Egipćana, ima ih oko 3 mil.u Egiptu.koptska umetnost period egipatske umetnosti, odP pre do UŠ veka posle n. e., koji se sastoji odelemenata egipatske, grčke i sirijskeumetnosti.kopteki jezik najmlañi oblik egipatskog jezika,služi se grčkom azbukom (danas postojisamo kao jezik koptske hrišćanske crkve.)kopula (lat. copula) gram. spona (reč kojavezuje subjekat sa predikatom); zool. stapanje;log. onaj deo u sudu kojim se izražava daveza izmeñu subjekta i predikata postoji kaosaglašavanje ili kao opreka, npr.: Čovek jesmrtan; kopula karnalis (nlat. copulacarnalis) prav. snošaj.kopulativan (lat. copulativus) gram. sastavan,opojan; kopulativna konjunkcija sastavnasvezica; kopulativna rečenica sastavnarečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazujeradnje koje se mogu samostalno vršiti bezuticaja jedne na drugu, npr: On je to rekao, paće i potvrditi; log. kopulativni sudovi sudovikoji imaju više subjekata, a samo jedanpredikat.kopulator (lat. copulator) sveštenik kojiobavlja venčanje (kod katolika).kopulacija (lat. copulatio) spajanje brakom,venčavanje; biol. spolno spajanje dveju ćelijau jednu zigosporu (kod nižih biljaka iliživotinja); spolno sparivanje uopšte; načinoplemenjavanja voća spajanjem plemenitogstabla sa divljakom.zo*

kopulirati 468 kordofoni instrumentikopulirati (lat. copulare) spojiti brakom,venčati; spolno opštiti; oplemenjavati voćkespajanjem plemenitog stabla sa divljim.kopun (ital. sarrope, nem. Kapaun) uštroje-nipetao (radi boljeg gojenja i ukusnijeg mesa).kopunizacija (ital. sarrope) štrojenje, odstranjivanjespolnih žlezda kod mladihpetlova; up. kopun.kor- (lat. sog-) 1. latinski predmetak kojidolazi, mesto kon- (sop-), u rečima kojepočinju sa g.kor (lat. sog, gen. cordis) 2. anat. srce.kor (fr. corps, lat. corpus) 3. telo, celina;zajednica, društvo, esnaf, svi predstavnicijednog reda ljudi (oficirski, diplomatski kor),odred vojnika pod jednim komandantom(armijski kor); kor a kor (fr. corps a corps)prsa u prsa, ukoštac; up. korpus.kor (grč. chorćs) 4. v. hor.koraba, (nem. Kohlrabi) keleraba, vrsta povrćaiz roda Brassica; korabica.koradijacija (nlat. corradiatio) sticanje(svetlosnih) zrakova u jednoj tačci.korazija (lat. corrasio) geol. ronjenje, podlokavanje.koral (grč. korallion) l. merdžan; crveno staklood kojeg se prave perle za nakit i sl; zool.morska životinjice iz klase antozoa, čija seskeletna masa upotrebljava za ukrase; 2.vrsta crkvene horske pesme, koja se pevajednoglasno.korali (grč. korallion) pl. male drvene loptice saumerenim šiljcima na pasjem ovratniku, kojebodu kad se ovratnik povuče (upotrebljava sepri dresiranju pasa).koralin 1. veštačka riblja kost koja se praviod vlakana nekih biljki.koralin (grč. korallion) 2. crvena bojenamaterija, koja se dobiva od fenola.koraliniti (grč. korallion koral, merdžan, lithoskamen) pl. v. koraliti.koralioliti (grč. korallion, lithos) pl. v. koraliti.koraliopetre (grč. korallion, petra kamen) pl. v.koraliti.koraliti (grč. korallion, lithos kamen) pl.okamenjeni korali.koralitičan (grč. korallion) ark. ukrašen cvećemi lišćem.koram populo (lat. coram populo) v. korampublike.koram publike (lat. coram publico) predskupljenim narodom, pred celim svetom,javno i otvoreno.Korav (arap. Qur'an) arapski pisana reli-gioznaknjiga muhamedovaca, koja sadrži ugovorima, psalmima, zakonima, savetima ilegendama objavljena božanska otkrivenjeMuhamedova, izvor vere i zakonamuhamedovaca, sastoji se iz 114 glava(sura); Alkoran.korbač (tur. kyrbac, polj. karbacz) bič, kamdžija.korbbal (nem. Korb koš, Bali lopta) sp.nemačka sportska igra loptom, slična košarci.korbeja (fr. corbeille) kotarica; na pariske j ibečkoj berzi: mesto rezervisano za berzanskeagente.korbijar (fr. corbillard) velika putnička kolasa korpom pozadi; takoñe: mrtvačka kola.korveta (fr. corvette, lat. čorbi ta) voj. manjaizvidnička laña, mala brza krstarica.kord (eng. cord) mančestarski pamučni somot saprugama.korda (fr. corde, ital. corda) uže, konopac;struna, žica (na violini); mat. tetiva, prava linijakoja spaja dve tačke obima kruga; fitilj zapaljenje eksploziva; muz. una korda (ital.una corda) jedna žica (kad na klaviru,pomoću pedala, čekići dodirnu samo jednužicu); a due korde (ital. a due corde) na dvežice; tuge korde (ital. tutte corde) sve žice, tj.bez pedala.kordeljera (fr. cordeliere) kalućerica franjevka;konopac za opasivanje (kaluñerski);ženska čvornasta ogrlica.kordijalan (nlat. cordialis, lat. sog srce)srdačan, usrdan; koji okrepljuje (lek).kordijale (nlat. cordiale) farm. lek koji krepisrce.kordijalitet (nlat. cordialitas) srdačnost,usrdnost, prisnost, iskrenost.kor diplomatik (fr. corps diplomatique) svipredstavnici stranih država u nekoj državi,diplomatski kor, diplomatske telo.korditis (grč. chorde žica) med. zapaljenjeglasnica.kordifolijum (nlat. cordifolium) bog. srčast list,list oblika srca; biljka sa srčastim lišćem.kordiforman (nlat. cordiformis) u obliku srca,srčast.kor d'loži (fr. corps de logis) apx. srednji glavnideo palate ili zamka.kordova novčana jedinica Nikaragve deli se na100 centavosa; kordoba.kordovan (šp. cordoban) v. korduan.kordon (fr. cordon) uzica, gajtan, vrpca(npr. na šeširu); traka, lenta (odordena); a rh. gornji venac na podzidu(simsu); voj. lanac vojnih straža za zaštitugranice od krijumčarskih upada, vojnagranica.kordonist(a) (fr. cordon) pogranični stražar,graničar.kordofoni instrumenti (ital. corde žice) muz.instrumenti kod kojih se ton dobivatreperenjem zategnutih žica koje je iza-zvanona više načina; razlikuju se tri vrste: gudački(violina; viola, violonče-lo), trzalački (raznevrste tambura, harfa, gitara i sl.) i udara čkižičani instrumenti, kod kojih se treperenje dobi-

kor d'plas 469 korespondentva putem udarca u žicu (klavir, klavi-kord,cimbalo i sl.).kor d'plas (fr. corps de place) voj. glavniunutarnji deo utvrñenja.kords (ept. cords, fr. corde) pl. trg. razne vrsteteških pamučnih tkanina.korduan (fr. cordouan) pomoću ruja uštavljenaovčija ili kozija koža, šagrini-rana,služi za izradu finije obuće, ga-lanterijskerobe i za povezivanje knjiga (naziv pošpanskom gradu Kordovi, gde su je izrañivaliMavri); kordovan.Kordun (fr. cordon) deo SR Hrvatske okoreke Korene; teritorija nekadašnje „vojnegranice" (pogranični pojas izmeñu Austro-Ugarske i Bosne); up. kordon.Kordunaš (fr. cordon) stanovnik Kor du na;graničar.korealan (nlat. correalis) prav. sukriv, koji seosniva na zajedničkoj krivici ili obavezi;korealna obligacija skupna obaveza, skupnidug, dugovanje većeg broja lica; korealnidužnik skupni dužnik; korealni poverilacskupni poverilac.koredijaliza (grč. kćre zenica, dialysisrazdvajanje, odvajanje) med. veštačkestvaranje zenica odvjanjem dužica; iridodijaliza.korektazija (grč. kore, ektasis istrezanje) me d.proširenost zenica.korektan (lat. correctus) koji je bez pogreške,besprekoran, ispravan, uredan, tačan,pravilan; jezički pravilan; koji odgovaraumetničkim pravilima i propisima; tip. kojinema štamparskih grešaka.korektne (lat. correctivum) sredstvo zapopravljanje, sredstvo za doterivanje; ned.sredstvo koje popravlja ili ublažuje svoj-stvadrugog nekog leka ili sredstva; fig. ublaženje,popravka.korektivav (lat. correctivus) popravan, kojipopravlja, koji ispravlja, koji pobolj-šava.korektnost (lat. correctus) besprekornost,ispravnost, tačnost, pravilnost.korektopija (grč. kore zenica, ek iz, toposmesto) med. neprirodan položaj zenice kadane leži u sredini dužice (nego sa strane).korektor (lat. corrector) popravljač, ispra-vljač;onaj koji ispravlja greške što ih napravislagač pri slaganju; opominjač, korilac.korektorijalan (nlat. correctorialis) v. korekckonalan.korektura (lat. correctura) ispravljanje,popravljanje, ispravka, popravka; tip.ispravljanje štamparskih grešaka; privremeniotisak sloga na kome treba ispraviti prislaganju napravljene štamparske greške.korekcija (lat. correctio) popravljanje,ispravljanje, ispravka, popravka; opomena;regudisanje rečnih obala i korita, granica i dr.korekcionalan (nlat. correctionalis) popravni,koji pripada popravni (ili: isprav-ci); koji setiče popravke (ili: ispravke); popravan, kojipopravlja.korekcionar (nlat. correctionarius) onaj koji senalazi u zavodu za popravku, zatvorenik,kažnjenik.korelati (nlat. correlata) pl. stvari koje stoje uuzajamnom odnosu; log. pojmovi kojipretpostavljaju jedan drugi (npr. uzrok —posledica, pravo — dužnost, brdo — dolina).korelativ (lat. sit sa, relativus odnosan) lingv.jezički elemenat, reč, ili grupa reči, koja je usuodnosu s drugom rečju ili grupom reči:kakav-takaa; koliki-tolikk i sl.korelativan (lat. correlatus) suodnosan, uzajaman,koji kazuje uzajamni odnos;korelativan pojam log. onaj koji pretpostavljaili traži neki drugi pojam (npr. mati i kći, gdemati znači nešto u odnosu prema kćeri, iobratno, otac i sin, žena i muž itd.).korelativizam (lat. correlatus) fil. pravac u teorijisaznanja po kojem su subjekat i objekatkorelati te se ne mogu odvajati jedan oddrugoga.korelativitet (nlat. correlativitas) suodno-snost,saodnosnost, postojanje uzajamnog odnosa,uzajamni odnos, uzajamno pretpo-stavljanje.korelacija (lat. correlatio) suodnosnost, uzajamnost,uzajamni odnos, uzajamno pretpostavljanje;takoñe: izveštaj koreferenta; unastavi: dovoñenje u uzajamnu vezupredmeta koji imaju sličnosti i dodirnihtačaka, npr. pedagogije i psihologije, istorijei geografije, i etnologije, matematike i fizikeitd.koreoliza (grč. kore zenica, lysis odvajanje)med. odvajanje zenice.koreografija (grč. choreuo igram u kolu,graphem pisati, beležiti) veština be-leženjakoraka, pokreta i figura u plesu, veštinakomponovanja balega; horeogra-fija.korepetirati (nlat. correpetare) obnavljati snekim zadatak, pomagati pri učenju, preslišavatizadatak.korepetitor (nlat. correpetitor) onaj kojipomaže ñacima pri učenju, preslišava-laczadataka; poz. preslišavalac uloge;uvežbavač operskih horova.korepcija (lat. correptio) gram. skraćivanjeslogova (u izgovoru).koreskop (grč. kćre zenica, skopeo posmatram)med. instrumenat za ispitivanje zenica.korespondent (nlat. correspondens) onaj kojipiše pisma, naročito u nekom preduzeću,trgovački ili bankarski službenik koji pišepisma i odgovara na prispela pisma; onaj skojim se pismeno ili poslovno opšti, pošiljačili primalac pisma,

korespondenc-biro 470 kornaposlovni prijatelj; saradnik na strani,dopisnik (novina).korespondenc-biro (nlat correspondere, fr.bureau) v. presbiro.korespondencija (nlat, correspondentia, ital.corrispondenza) pisanje pisama, dopisivanje,prepiska, opštenje preko pisama;veza, promet, saobraćaj; saglasnost, slaganje,podudaranje (npr. u shvatanju), odgovarašečemu.korespondenc-karta poštanska dopisna karta,dopisnica.korespondirati (nlat. correspondere, ital.corrispondere) pisati i odgovarati na pisma,dopisivati se, biti u prepisci s nekim, biti uposlovno j vezi; slagati se, odgovarati,podudarati se.koresponzal (nlat. corresponsalis) trg. v. akceptant.koreus (lat. correus) prav. sukrivac, saduž-nik;koreus debendi (lat. correus debendi)sadužnik; koreus kredeidi (lat. correuscredendi) sapoverilac.koreferat (lat. correferre) saizveštaj, saizvešće,sporedni izveštaj.koreferent (lat. correferrens) saizvestilac,sporedni izvestilac, pomoćnik referenti.koreferencija (lat. correferre) saizveštaj,saizvešće; takoñe: korelacija.koreferirati (lat. correferre) dati (ili: davati,podnositi, podneti, slati, poslati) saizveštaj.korza (ital. correre, corsa) trka konja bezjahača (u Italiji).korzaž (fr. corsage) ženska bluza.korzak (rus. tatar.) mala stepska lisica saskupocenim krznom, živi u azijskom deluSSSR.Korzakovljeva bolest ned. teško duševnooboljenje koje se javlja kao posledica hroničnogalkoholizma; praćeno je sumornimraspoloženjem, apatijom, zaboravnošću ičestom sumanutošću.korzar (ital. corsare, šp. corsario) morskirazbojnik, gusar; gusarske laña; naoružanalaña za hvatanje neprijateljskih trgovačkihlaña.korzet (fr. corset, lat. corpus telo) prsnik,prsluk, grudnjak, steznik, stežnjak, mi der.korzirati se (ital. corso) šetati se korzom, vozitise ulicama radi šetnje.korzo (ital. corso, lat. cursus) trk, trčanje; tok;trkalište; ulično šetalište (upotrebljava sečesto i kao ime ulica, kafana i sl.); trg. =kurs; al korzo (ital. al corso) po sadašnje jvrednosti, po kursu.koribavtizam (grč. korybas zanesenjak) med.spavanje otvorenim očima; trabunjanje ugroznici.korival (nlat. corrivalis) suparnik (naročito uljubavi).korivalitet (nlat corrivalitas) suparništvo(naročito u ljubavi).korivacija (lat. corrivatio, rivus potok) svo-, ñenje više potoka ili reka u jedno korito.korigend (lat. corrigere popraviti, corrigendus)onaj koji treba popravljati, npr.maloletan prestupnih.korigenda (lat. corrigenda) pl. sve ono što trebapopravljati (ili: ispravljati); ispravke,popravke (naročito štamparske greške).korigencija (lat. corrigentia) pl. med. primeselekovima koje popravljaju ukus i otklanja-juškodljivost; sredstva za popravku sokova.korigibilan (nlat. corrigibilis) popravljiv,ispravljiv, koji se može popraviti.korigirati v. korigovati.korigovati (lat. corrigere) popraviti, ispraviti,popravljati, ispravljati (rukopis, štamparskegreške); opominjati, koriti, kažnjavati.korida (tl. corrida) borba s bikovima.koridor (ital. corridore) apx. trem, hodnik nakoji vode vrata iz pokrajnih soba, loža i dr.;u političkoj geografiji: deo zemlje ili linijakoja spaja jednu državu sa morem.koriza (grč. koryza) med. zapaljenje nosnesluznice, pijavica, unjkavica.korizma (nlat. carisma) v. karizma.korijandar, korijander bog. jednogodišnjaaromatična i lekovita biljka iz por. štitara,Coriandrum sativum.korijandoli (ital. coriandoli) v. konfeti.korijere (ital. corriere) l. v. kurir; 2. poštarkonjanik.korinta (fr. corinthe) suvo grožñe bez semena,nazvane po grčkom gradu Korintu, odakledolazi.korintski (grč. korinthios) koji je svojstven ilikoji pripada grčkom gradu Korintu; korintskistil ark. treći po redu stil (posle dorskog ijonskog) koji se pojavio u grčkoj arhitekturikrajem V veka pre n. e., odlikuje se stubomkoji se završava kapi-telom u obliku kotariceod akantova lišća.korioi v. horion.korifej (grč. koryphalos poglavar, voñ, prvi,koryphe teme) najviši deo čega; u pozorištustarih Grka: voña hora; danas: voña, prvakbalega; fig. prvak, onaj koji je najbolji unečemu, naročito u nekoj grani umetnosti ilinauke, „zvezda"; narodni voña, kolovoña.kormoran (lat. corvus marinus) zool. morskigavran, crni pelikan (ptica koja se hraniisključivo ribom).kormofite (grč. kormćs panj, cepanica,phytcn biljka) pl. bog. biljke koje imajukoren, stablo i list (za razliku od talofita).kormus (grč. kormćs) bog. telo biljke na kome senalaze tri organa; stablo, list i koren.korna (eng. sogpeg) sp. v. korner.

kornak 471 korporificiratikornak (arap., fr. sogpas) 1. voña slonova,slonar; 2. vodič stranaca.kornamuza (ital. sogpo rog, cornamusa)„svirala sa rogom", tj. gajde.kornd bif (eng. corned beef) usoljena govedinakonzervisana u limenim kutijama (konzerva).kornea (lat. sogpea) znat. rožnjača (oka).korneitis (lat. sogpea rožnjača) med. v. kera-titis.korver (eng. sogpeg) ugao, kut, ćošak; ufudbalu: kazneni udarac nogom sa uglaprotivničke gol-linije pred kapiju protivnika,zbog toga što je igrač protivničkog timaizbacio loptu sa igrališta pored ili iza svoggola; trg. udruživanje trgovaca naveliko radidizanja cena robi.korist (ital. cornetto) «uz. mali rog, roščić,trubica; obruč od rožine za držanje kose.korneta (fr. cornette) konjička zastava;brodska zastava; ženska kapa za spavanje.koristiš» (ital. cornettino) huz. mali krivi rog.kornetist(a) (ital. cornetto) onaj koji svira urog, svirač u rog, svirač u trubu.korniša (fr. corniche, ital. cornice, lat. coronis)ark. atula, venac, gornji deo na gesimsu(opšivnici) stubova i dr., glavna opšivnica,glavni gesims; gornji, kraći deo zavese višeprozora ili vrata.kornišoni (fr. cornichons) pl. mali krastavci,krastavčići.korio (ital. sogpo) muz. rog; korio di kača (ital.sogpo di caccia) šumski, lovački rog.kornulit (lat. cornu rog, grč. Hthos kamen)min. okamenotina u obliku roga.kornuta (lat. cornuta) hen. retorta sa dvavrata, jedinim pravim kratkim, i jednimdugim savijenim.koroborans (lat. corroborans) med. v. koroborativ.koroborancije (lat. corroborantia) pl. med.sredstva za okrepljenje i jačanje.koroborativ (lat. corroborativum) med. sredstvoza okrepljenje i jačanje.koroboracija (lat. corroboratio) jačanje,okrepljivanje, okrepljenje, snaženje.koroborirati (lat. corroborare) jačati, osnažiti,okrepiti.korodencije (lat. corrodentia) pl. nagriznasredstva, sredstva za nagrizanje (ili:najedanje).korodibilan (nlat. corrodibilis) v. korozibi-lan.korodirati (lat. corrodere) gristi, nagriza-ti,najedati, izgrizati, ojedati.korozibilan (nlat. corrosibilis) nagrižljiv,najedljiv, razjedljiv.koroziv (lat. corrosivmn) nagrizno sredstvo,razjedno sredstvo, sredstvo za nagrizanje;ljut (ili: razjedan, nagrizan) otrov; pl.koroziva.koroziva (lat. corrosiva) pl. v. koroziv.korozivan (lat. corrosivus) razgrizan, kojirazgrize, razjedan, koji razjeda, nagrizan,koji nagriza, koji najede.korozija (lat. corrosio) razgrizanje, nagrizanje,najedanje; znat. nagrizanje, razaranježivotinjskog tkiva usled gnojenje; geol.ronjenje, podlokavanje; hen. nagrizanje,razaranje površine metala izazvane hemijskimili elektrohemijskim procesima (npr.oksidacija).korola (lat. corona, corolla krunice) bog.venčić, cvetna krunica.korolar (lat. corollarium) kom., log. stav ilizaključak koji sleduje kao prirodnaposledica iz već dokazanoga steva; prirodnaposledice.korolitičan (lat. corolla venčić) arh. obvi-jenlišćem i cvećem, ukrašen zelenilom.koroia (grč. kogbpe, let. sogope) venec, kruna;kod starih Grka i Rimljana: najvišeodlikovanje koje se davalo pobednicima neutakmicame, zaslužnim grañanima,vojskovoñama i dr.; fig. krut slušalaca,publika; svetiteljski sjaj; astr. beličaste sjajanvenac koji se vidi oko temnog Mesečevogkolute ze vreme totalnog pomračenja Sunca;opsadna linija vojske.koroia veneris (lat. corona Veneris) med.„Venerin venac", sifilisni osip po čelu.koronarit (lat. corona venac) med. oboljenjevenčastih arterija srca.koronacija (nlat. coronatio) krunisanje,naročito mledenaca pri venčanju.koronida (grč. koronis) u grčkoj dramatici:spiritus lenke ze oznaku kraze (npr. tu-monmesto to emon).koro pjeno (ital. ćoro pieno) muz. pun hor,potpun hor.korosa (um. coroza) ñavolska kapa, kapajeretike koje je inkvizicija osuñivala nalomaču (u Španiji).korota (arap. kahret) žalost za mrtvim.korporal (fr. caporal, nem. Korporal) kap-lar.korporalan (lat. corporalis) telesni.korporalitet (nlat. corporalitas) telesnost.korporativno (fr. corporativement) u društvu,zajednički, osobno, lično.korporacija (nlat. corporatio) više licaudruženih u istom cilju kojima je državapriznala prave pravnog lica, esnaf, društvo,udruženje.korporaciona prava prav. prava pravnog lica.korporizacija (nlat. corporisatio) v. korporifikacija.korporizirati (nlat. corporisare) v.korporificirati.korporifikacija (nlat. corporificatio) pretvaranjeu telo, otelovljenje, ovaploćenje; pretvaranjetečnog tela u čvrsto; korporizacija.korporificirati (nlat. corporificere) pretvoriti utelo, oteloviti, ovaplotiti; stvrdnuti.

korpulentan 472 kosmetikakorpulentan (lat. corpulentus) krupan, pun(telom).korpulentnost v. korpulencija.korpulencija (lat. corpulentia) krupnoća, debljina,punoća tela; korpulentnost.korpus (lat. corpus) telo; celina, ukupnost,skup; stalež; zbornik; voj. veći odred vojskepod jednim komandantom, kor; tip. vrstaštamparskih slova od 10 tipograf-skih tačaka(nazvana po tome što je njima štampanKorpus jurne); in korpore (lat. in sogroge)listom, svi zajedno.korpus vile (lat. corpus vile) v. pod vilis.korpus delikti (lat. corpus delicti) prav.predmet koji dokazuje krivicu, tj. oruñekojim je krivica izvršena ili objekat nadkojim je izvršena.korpus Domini (lat. corpus Domini) u kat.crkvi: telo Gospodnje (Hristovo); priče-snahostija kao telo Hristovo; Telovo, Brašančevo(praznik).Korpus jurne (lat. Corpus juriš) zbornikprava, knjiga celokupnog rimskog prava:zbirka rimskog prava koju je, u VI veku,priredio car Justinijan (Institucije, Pandekte,Kodeks Justinijanus i Novele), no koja je teku XVI veku dobila ovo ime.Korpus jurne kanonici (lat. Corpus jurišcanonici) zbirka pravnih izvora kanon-skogprava.Korpus jurne civilne (lat. Corpus juriš civilis)zbirka pravnih knjiga Justinijano-vih (sadrži:Institucije, Pandekte, Kodeks i Novele).korpuskula (lat. corpuscula) pl. od korpuskulum.korpuskularac (lat. corpusculum) pristalicakorpuskularne filozofije, atomisti-čar.korpuskularna teorija fkz. v. emanaciona teorija.korpuskularna filozofija (lat. corpusculumtelašce, malo telo) učenje da su poslednjisastavni delovi tela izvesna telašca (atomi)koja se ne mogu deliti na sitnije deliće, a kojasu po veličini i obliku različita; atomistika.korpuskulum (lat. corpusculum) malo telo,telašce; takoñe: atom (lat. corpusculumprimitivum); pl. korpuskula.kortež (fr. cortege) svečana pratnja, počasnapratnja kakvog visokog funkcionera, svita.korteks (lat. cortex) bog. kora.kortes (šp. corte) narodna skupština u Španiji iPortugaliji (oba zakonodavna tela, senat iparlamenat).korteš (mañ. kortes) onaj koji revnosno radi zaneku političku ličnost, partiju ili ideju, iliprotiv njih, politički agita-tor.. kortešovati (mañ. korteskedik) raditi kaokorteš.kortikalan (nlat. corticalis) korni, koji pripadakori (supr. medularan), spoljašnji; korast,prirode kore.kortikozan (lat. corticosus) korat-, pun kore,bogat korom.kortina (ital. cortina) v. kurtina.korugator (nlat. corrugator) znat. čeoni mišićkoji nabira kožu čela, mišić mr-štilac.korugacija (nlat. corrugatio) mršćenje, bo-ranječela.korugirati (lat. corrugare) namrštiti, na-brati(ili: nabirati) kožu čela.korumpirati (lat. corrumpere) kvariti, pokvariti,izopačiti, izopačivati; podmititi, podmićivati,potplatiti, potplaćiva-ti, potkupiti,potkupljivati pr. korumpi-ran.korund (lat. corundum, tamilski kurandrubin) št. veoma tvrd mineral iste klase kaorubin i safir; prost korund, smrvljen,upotrebljava se za čišćenje i gla-čanjemetala (šmirgl).koruptan (lat. corruptus) pokvaren; potplaćen,podmićen; naopak, nastran, posuvraćen(u pojmovima).koruptela (lat. corruptela) kvarenje, izopačivanje;podmićivanje, potplaćivanje;zavoñenje, beščašćenje.koruptibilan (nlat. corruptibilis) ukvarljiv,pokvarljiv, raspadljiv, podložan kva-renju,truljenju (o telima); podmitljiv, potkupljiv.koruptibilitet (nlat. corruptibilitas) ukvarljivost,pokvarljivost, podložnosttruljenju, podmitljivost, potkupljivost.korupcija (lat. corruptio) pokvarenost, kvarnost,izopačenost, razvrat; potkuplji-vanje,podmićivanje, potkupljenje, pod-mićenje;kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje;krivotvorena (spisa, mere, tega i sl.).korupcionist(a) (lat. corruptio) pokvarenjak,pokvaren čovek; naročito: onaj koji primamito.kordž (ind., eng. corge) izraz koji, sličnonašem tucetu, u Indiji označava 20 komadanečega.kos (ind.) istočnoindijska milja.kosekans (nlat. cosecans, complementi secans)geom. goniometrijska funkcija jednog ugla:odnos izmeñu hipotenuze i suprotne kate-te,sekanta koltlementa jednog ugla (skr. cosec);kosekanta.kosekanta (nlat. cosecans) geom. v. kosekans.kosinus (co-sinus, complementi sinus) kat. si-nuskomplementa danoga ugla, goniometrijskafunkcija: odnos nalegle katete premahipotenuzi (skr. cos).koskinomantija (grč. koskinon sito, manteiaproricanje) vračanje u sito.kosmarhija (grč. kosmos svet, vasiona, archovladam) vladanje svetom, npr.: papizma.kosmetika (grč. kosmetike veština ukrašavanja)1. veština polepšavanja tela ve-

kosmetika 473 kostaliištačkim doterivanjem pojedinih delova (kose,kože, zuba, ruku i dr.) pomoću pomade,mirisa, pudera, šminke itd.; radnja u kojoj seprodaju ili koja izrañuje sredstva zaulepšavanje; kozmetika.kosmetika (grč. kosmetikos ukrasni, uresni) 2.pl. sredstva za ulepšavanje i doterivanje.kosmizam (grč. kosmos) uzimanje svemira ipojava u njemu za predmet umetničkog,obično književnog stvaranja.kosmika (grč. kosmos) v. kosmologija.kosmički (grč. kosmos svet, vasiona) vasionski,vaseljenski, svetski, koji se odnosi na ceosvet, vaseljenu; astr. kosmički izlazak zvezdeizlazak zvezde zajedno sa Suncem; kosmičkizalazak zalazak zvezde zajedno sa Suncem;kosmički zraci zraci koji neprekidno dolazeiz svemira na Zemlju, odlikuju se velikomprodornom moći (180 put većom od moćiRendgenovih zrakova); supr. telurski.kosio- (grč. kosmos) predmetak u složeni-camasa značenjem: svet, vasiona, vaseljena,vaseljenski.kosmoglobus (grč. kosmos, lat. globus) spravaza prikazivanje pojava u vasioni.kosmogonija (grč. kosmogonia) učenje opostanku sveta, naročito hipoteze Kanta iLaplasa, poznate pod imenom Kant--Laplasova teorija o postanku Sunčevogsistema; mitsko tumačenje stvorenja ipostanka sveta (predmet mnogih pesničkih idr. dela); pr. kosmogonijski.kosmograf (grč. kosmos, grapho) opisivačsveta, opisivač vasione.kosmografija (grč. kosmos, graphia opisivanje)nauka koja opisuje i prikazuje opšte crtevasione (neba i Zemlje), nauka o vasioni, tj.o svima nebeskim telima (proučava položaj,daljinu, fizička svoj-stva i kretanja nebeskihtela, kao i sile od kojih zavise njihovakretanja).kosmodrom (grč. kosmos vasiona, dromos put,staza) ureñena površina zemljišta saobjektima, instalacijama i ureñajima zasmeštaj, održavanje i lansiranje raketa savasionskim letelicama.kosmozoe (grč. kosmos, zoon životinja) pl. živabića vasione; hipoteza kosmozoa shvatanje S.A. Arenijusa (1859) i dr. po kojem život naZemlji nije postao putem prazačeća, nego seu klicama oduvek nalazio u supstancijivasione, odakle je sa meteoritima, kosmičkimprahom ili putem svetlosti, došao na Zemlju.kosmozofija (grč. kosmos, sophia) ispitivanjevasione putem intuitivnog razmišljanja;kosmosofija.kosmokratija (grč. kosmos, krateo vladam) v.kosmarhija.kosmologija (grč. kosmologta) teorija vasionekao ureñene celine i opštih zakona kojivladaju njome; fil. onaj deo metafizi-ke kojiraspravlja o ideji sveta kao celo-kupnosti svih pojava u prostoru i vremenu;kosmika.kosmološki (grč. kosmos, logikos) koji pripadakosmologiji, koji se tiče kosmologi-je;kosmološka razmatranja razmatranja ovasioni kao ureñenoj celini i opštimzakonima koji u njoj vladaju; kosmološkidokaz o postojanju boga teol. na osnovučinjenice što postoji vasiona zaključuje se damora postojati i prvi uzrok vasione, neštobezuzročno, bezuslovno, apsolutno, a to jebog (jedan od glavnih dokaza hrišćanskedogmatike).kosmonaut (grč. kosmos, nautes mornar) onajkoji leti u kosmos, na planete; up. astro-naut.kosmonautika (grč. kosmos, nautike veštinaplovljenja) nauka koja se bavi rešavanjemproblema lansiranja letelica (sa posadom ilibez nje) u vasionu, njihovog kretanja uvasioni (kosmosu) i povratka na Zemlju.kosmonizam (grč. kosmos, monos sam) fil.pogled na svet koji gleda na vasionu,zajedno sa čovekom i svim što je čovečansko,kao na jedno veliko jedinstvo i celinu, ana duh kao ogledanje vasione.kosmonomija (grč. kosmos, nomos zakon) naukao zakonima koji vladaju vasionom.kosmopolit (grč. kosmopolltes) grañanin sveta,tj. onaj koji ceo svet smatra svojomotadžbinom, a sve ljude svojim sugrañanima isvojom braćom.kosmopolitizam (grč. kosmopolftes) grañanstvosveta, shvatanje kosmopolita.kosmopolitizirati (grč. kosmopolltes) raditi naširenju kosmopolitizma; praviti sekosmopolitom, izigravati kosmopolita.kosmorama (grč. kosmos, orama pogled,prizor) slika sveta, niz slika kojepredstavljaju razne delove vasione.kosmos (grč. kosmos) svet, svemir, vasiona,vaseljena.kosmoskopija (grč. kosmos, skopeoposmatram) posmatranje vasione.kosmosofija (grč. kosmos, sophia mudrost) v.kosmozofija.kosmosfera (grč. kosmos, sphaira lopta)nebeska lopta, vasiona, svet.kosmoteizam (grč. kosmos, theos bog) fil.učenje da su bog i svet (vasiona) jedno; up.panteizam.kosmoteologija (grč. kosmos, theos bog, logtfaučenje, nauka) teol. učenje da postoji bog naosnovu činjenice što postoji svet, koji jemorao imati svoj prauzrok i svog tvorca.kosmofizika (grč. kosmos, physike) ispitivanjeprirodnih zakona koji vladaju vasionom.kosmofil (grč. kosmos, philos prijatelj) prijateljvasione.kost (nem. Kost) hrana, ishrana.nostalgija (lat. costa rebro, grč. algos bol) med.bol u rebrima.nestalni (nlat. costalis) rebarni, koji pripadarebrima.

kostija 474 kohezi]akostija dete belca i fustije (u Americi). kostim(ital., fr. costume) „navika, običaj", odelo,nošnja, naročito nonš>a koja je karakterističneza neko doba, zemlju, sta-lež itd.; »senekasuknja i kaput od iste tkanine; istorijski kostimnošnja minulih vremena kao izraz kulture upojedinim epohama.kostimer (fr. costumier) paz. lice koje se starao kostimima koji odgovaraju vremenu ukojem se dogaña prikazivani komad;pozorišni krojač; čuvar pozorišne garderobe;kostimje.kostimirati (fr. costumer) obući kostim,prerušiti; odenuti, obući; kostimirani balzabava na koju posetioci dolaze u raznimnošnjama (istorijskim, pokrajin-skim i dr.).kostimograf (fr. costume, grč. graphopišem) slikar, crtač kostima za pozorišnepredstave.kostirati (nem. Kost) hraniti, ishranjivati, davati(ili: izdavati) hranu; kod nas se čuje ikoštiratk. kostički (ital. costi tamo) pr. trg.tamošnji;kostička roba tamošnja roba. kostumbristi (nm.costumbre običaj) slik. južnoamerički slikarisvakodnevnog života, običaja, naravi, predelaitd. (u XIX v.).kota (fr. cote) l. razrez, deo, udeo (koji nekotreba da plati), kvota; slovo, cifra, broj (zaoznaku akta i sl.); kursna lista (na berzi).kota (fr. cote) 2. na geografskim kartama:visinska tačka (označava apsolutnu ilinadmorsku visinu); brežuljak, vis, kosa; morskaobala, pribrežje, primorje. kotangene (nlat.cotangens, complementi tangens) kon.goniometrijska funkcija: odnos izmeñu naleglei suprotne katete, tangenta komplementadanoga ugla (skr. cotg).kotangenta (nlat. cotangens) geom. v. kotangene.kotež (fr. cottage, eng. cottage) poljskakućica, kuća van grada, vila, kuća za jednuporodicu; deo grada sa vilama, kućama za pojednu porodicu.koterija (fr. coterie) spletkaško društvo,skupina ljudi koji rade da postignu izvesneIJljljeve na račun drugah-, društvo, običnopolitičara ili književnika i umetnika, zameñusobno pomaganje (u rñavom smislu),klika.kotizacija (fr. cotisation) razrezivanje,odreñivanje dela; razrez, srazmeran deo kojipada za plaćanje, ulog. kotizirati (fr. cotiser)razrezati, razrezi-vati, odrediti deo koji svakiučesnik u nekom poslu ima da plati; davatisvoj udeo.kotile (grč. kotyle) čašica, zdelica. kotiledov(grč. kotyledon) bog. prvi kličin listić.kotiljon (fr. cotillon) francuski društveniples; muzika za taj ples. koting (eng. coating)vrsta engleske guste i čupave vunene tkanine(upotrebljava se za zimske kapute).kotirati (fr. coter) obeležiti, obeležava-ti,označiti (ciframa, slovima); berz. be-ležiti (ili:odreñivati) vrednost (kurs) hartija od vrednosti(up. kota 1); topogr. odreñivati visinsku tačku (up.kota 2). kotlet (fr. cotelette) kuv. rebra smesom (ovčija, teleća, svinjska ili od divljači),krmenadla.koton (fr. coton, šp. al-godon, arap. koti) l.pamuk koji se dobiva od semenih čaura jedneprvobitno arapske biljke; pamučna tkanina,katun; 2. (fr. condom) v. prezer-vatkv, kondom.kotonada (fr. cotonnade) pamučna tkanina,katunsko platno.kotonerija (fr. cotonnerie) gajenje pamuka;zemljište zasañeno pamukom; radionicapamučne robe.kotoniziran (fr. coton pamuk) izrañen kaopamuk, pamučast (npr. kao pamuk izrañenalanena vlakna). kotonizirati (fr. coton) vlaknalike ilicelulozu prerañivati kao pamuk. kotonirati(fr. cotonner) ispuniti pamukom, fatirati.kofein (arap. kahva, nlat. coffeinum) hem.alkaloid, nalazi se u kafi, ča ju i kola--orahu, u malim količinama deluje oživljavajuće,u većim otrovno; sredstvo protivglavobolje i drugih nervnih bolesti; kafeni.kofer (grč. kophinos korpa, fr. coffre) putničkisanduk, kovčeg, skrinja; voj. u utvrñenjima:prolaz s obe strane utvrñenja zaštićenzemljanim nasipom koji vodi preko suvihrovova ili kroz brisani prostor ka spoljnimdelovima utvrñenja. kofoza (grč. kophosis)ned. gluvoća. kofraža (fr. coffrage) voj.oblaganje min-skih hodnika ili zemljanihprokopa gredama, oblicama, talpama i sl.kofrirati (fr. coffrer) voj. oblagati hodnike iprokope gredama, oblicama i sl., vršitikofražu. koh (nem. kochen kuvati) kuv. povarakkoji sette^e ^ •VDŽJZML (rerni). kohabitant (lat.cohabitans) sastanovnik,sastanar.kohabitacija (lat. cohabitatio) stanovanjezajedno; život udvoje; snošaj, spolno opštenje.kohezivan (nlat. cohaesivus) uzajamnoprivlačan, koji drži zajedno, koji ima svojstvokoheriranja; up. kohezija. kohezija (lat.cohaesio) fiz. privlačna sila izmeñu molekulaistog tela (čvrsta tela imaju najveću, tečna vrlomalu, vazdušasta nikakvu koheziju); fig. veza,povezanost jednog reda misli i sl; sinafija.

koherentan 475 kraniopatijakoherentan (lat. cohaerens) koji se držizajedno; skopčan, povezan, spojen; fiz.povezan (sa drugima) tako da se svakogatrenutka treptajno stanje jednoga potpunoslaže sa treptajnim stanjem drugoga.koherencija (lat. cohaerentia) sveza; spojenost,sraslost, povezanost; fiz. koherencija (talasnihsistema): svojstvo biti koherentan.koherirati (lat. cohaerere) držati se zajedno;biti u vezi, biti povezan, biti spojen, imativeze (npr. govor).kohibicija (lat. cohibitio) zabrana, sprečavanja,obuzdavanje, ograničavanje.kohinor (ind., eng. kohinoor) min. čuvenidijamant race od Lahora, ima 279 karata,danas najskupoceniji dragulj engleskekrune.kohliti (grč. kochlos puž, lithos kamen) pl.geol. okamenjeni puževi.Kohovi bacili med. bacili tuberkuloze, otkrio ihdr Robert Koh (1843—1910).kohorta (lat, cohors) kod Rimljana: deseti deolegije, jedinica koja se sastojala od šestcenturiona po 100 vojnika; četa, pratnja,telesna straža.Kocit (grč. Kokytos) mit. „reka kukanja",reka u podzemnom svetu koja je tekla izStiksa u Aheron; up. Tartar.košsnil (fr. cochenille) zool. američka šti-tastavaš (nlat. Coccus cacti), od čijih se osušenihženki dobiva najfinija krmez-na boja.košer (hebr.) hrana i način spravljanje jeladopušteni jevrejskim verskim propisima.košmar (fr. cauchemar) mora, nemiran i težaksan; fig. nesnosan čovek.košon (fr. cochon) svinja, svinjče; fig.prljavac, poganac; pokvarenjak.košonerija (fr. cochonnerie) svinjarija,prljavpggina; bezobrazluk.koštati (nem. kosten) stajati, vredeti (u novcu);kušati, okusiti (jelo).koštirati (nem. Kost) v. kostirati.kraal (hotent., hol. kraal) hotentotsko selo.kraval (nlat. charavallium, nem. Krawall)gungula, gužva, metež (obično praćen protivzakonitimpovredama osoba ili stvari),vika, galama.kravalist(a) (nem. Krawall) čovek kome je ukrvi da pravi nered, galamdžija, bukač,svañalica.kravata (fr. cravate) prvobitno: vratna marama;mašna, poša (nazvana po Hrvatima od kojihsu je, za vreme ratova sa Francuzima u HUPveku, primili najpre Francuzi, a potom iostali zapadni narodi).kragna (nem. Kragen) deo košulje i kaputakojim obuhvata vrat, jaka, ogrlica.kraza (grč. krasiš mešanje) med. mešanje sokovau telu, od čega, po zastarelom shvatanju,zavisi zdravlje; gram. mešanje, stapanje,sažimanje dvaju samoglasnika u jedan ilidveju reči u jednu (npr. tiinoma mesto toonoma ime).kraziologija (grč. krasiš, logia) ned. nauka omešanju sokova u životinjskom telu; up.kraza.krajcer (nem. Kreuzer) bakreni novčić uAustro-Ugarskoj.krak (dan. crack) l. kor. vrsta danskih išvedskih brodova sa tri katarke.krak (eng. crack) 2. sp. najbolji konj u jednojtrkačkoj štali; konj koji ima najviše izgledana pobedu.krakovjak poljski narodni ples (po graduKrakovu).krakuzi (polj.) pl. laka poljska konjica,ustrojena 1812. u Krakovu i nazvana po sv.Krakusu.Krampus (nem. Krampus) pratilac sv. Nikole,u obliku ñavola sa motkama i vilama, kojikažnjava neposlušnu decu, dok sv. Nikoladobru nagrañuje.krampus (nlat. crampus, fr. crampe) med. grč.kran (grč. geranos, lat. grus, nem. Kranichždral) teh. mašina dizalica za podizanjevelikih i teških tereta (nazvana po tome štonjena gvozdena konstrukcija podseća nadugački vrat ptice ždrala).kranijum (nlat. cranium, grč. kranion lubanja)znat. v. kranion.kranio- (grč. kranion) predmetak u složenicamasa značenjem:- lubanja, lubanjski.kraniognomika (grč. kranion, gnome moćsaznanja, razum) psih. odreñivanje iproučavanje duševnih sposobnosti i sklonostijednog čoveka prema sastavu njegovelubanje.kranioklazija (grč. kranion, klasis lomljenje)ned. razbijanje detinje lubanje u slučajevimaveoma teških poroñaja.kranioklast (grč. kranion, klao lomim,slamam) ned. instrumenat za razbijanjedetinje lubanje u slučajevima vrlo teškihporoñaja.kranioliti (grč. kranion, ilthos kamen) pl. geol.okamenjene lubanje raznih životinja.kraniolog (grč. kranion, logos) anat. poznavalaclubanje, proučavalac lubanje.kraniologija (grč. kranion, logia) anat. nauka očovečjoj lubanji, s obzirom na veličinu, obliki težinu; pr. kraniološki.kraniomalacija (grč. kranion, malakos mek)med. v. kraniotabes.kraniomant (grč. kranion, mantis prorok)onaj koji proriče sudbinu prema oblikulubanje.kraniomantija (grč. kranion, manteia proricanje)gatanje po lubanji, proricanje izlubanje.kraniometrija (grč. kranion, metria mereše)merenje oblika i veličine lubanje kaoveoma važnog činioca za utvrñivanje karakterističnihodlika svakog čoveka i rasekojoj pripada.kranion (grč. kranion) znat. lubanja; kranijum.kraniopatija (grč. kranion, pathos bol) med. bollubanje; bolest lubanje.

kranioskop 476 kreiratikranioskop (grč. kranion, skopeo posmatram,gledam) ned. instrumenat za ispitivanjelubanje.kranioskopija (grč. kranion, skopeo posmatram,gledam) med. pregledanje, ispitivanje lubanje.kraviotabes (grč. kranion, lat. tabes sušica)med. omekšanje lubanje, naročito zatiljka(kod rahitisa); kraniomalacija.kraniotom (grč. kranion, tome sečenje, temnosečem) med. aparat za otvaranje (ili:bušenje) lubanje, vrsta trepana.kraniotomija (grč. kranion, tome) med. razbijanje(ili: bušenje) lubanje (u slučajevima teškogporoñaja).kranoge (kelt. crannoges) pl. drvena ostrva,veštačka preistorijska ostrvca, običnookrugla, u jezerima i rekama Škotske i Irske.krasnoarmejac (rus. krasnoarmeec) vojnikCrvene armije, vojnik u SSSR.krasnogvardejac (rus. krasno tvar d eec) „crvenigardist", vojnik „crvene garde" za vremegrañanskog rata u Rusiji (postojala od 1917.do 1920).krater (grč. krater) kod starih Grka: sud sa dvedrške u kome su mešali vino sa vodom;vulkansko grotlo, ždrelo; usta staklarskepeći.krati-šerif (pere.) svojeručan potpis turskogcara; up. hati-šerif.kraun (eng. crown) kruna, engleski srebrninovac od 5 šilinga; kraun-staklo staklo odsilicije, potaše i kreča, sa flint--staklom odvažnosti za grañenje sočiva kojima se ništahromatska aberacija.kraher (nem. krachen praska, pući) poznatobezalkoholno piće u zatvorenim bocamakoje, pri otvaranju, izazivaju prasak.kransje (fr. creancier) poverilac, kreditor.kreativav (nlat. creativns) stvaralački, tvorački,tvoran.kreatin (grč. kreas meso) hen. glavni sastojakmesa, krvi, mozga itd. u kičmenjaka.kreatinin (grč. kreas meso) hen. proizvodlučenja belančevina, stvara se iz kreati-na,nalazi se u mesu, krvi i mokraći kičmenjaka.kreator (lat. creator) tvorac, stvoritelj,stvaralac, stvori lac; pronalazač.kreatofagija (grč. kreas meso, phagem jesti)mesožderstvo; v. kreofagija.kreatura (lat. creatura) stvor, stvorenje;miljenik (ili: štićenik, prišipetlja) nekoguglednog čoveka; nakaza, čovek zapreziranje.kreacija (lat. creatio) stvaranje (npr. pozorišneuloge); pronalaženje, proizvoñenje; delo,tvorevina; trg. izdavanje kreditne hartije.kreacijanizam (lat. creatio) f il . učenje Aristotelai crkvenih otaca po kome je bog stvoriočovečju dušu pri samom stvaranju tela i da juje udahnuo u telo ( S upr: traduciJanizam).kreacijanci (lat. creatio) pl. fil. pristalicekreacijanizma.krevasa (fr. crevasse) prolom, pukotina,naročito na ledniku (glečeru).krevele pl. trg. mali slonovi zubi sa Gvineje(važan trgovački artikl).kreda (lat. creta) št. po ostrvu Kritu nazva-navrsta zemljastog belog krečnjaka; geol. doba(ili: period) u razvitku Zemljine kore, trećamezozojska formacija.kredenca (lat. credenda) pl. ono u što trebaverovati, članovi (simbola) vere.kredenc (ital. credenza) prvobitno: postavljensto sa koga su kušana jela i pića za vladara;stočić pored oltara za utvari (kod katolika);trpezarijski orman.kredencirati (ital. credenza) kušati jela i pića zastolom vladara (za dokaz da nisu otrovana);poslužiti, posluživati jelom i pićem.kredibilan (lat. credibilis) kome se moževerovati, vredan poverenja, verodostojan,verovatan.kredit (lat. credere verovati, credit, fr. credit)poverenje u neku osobu da svoje novčaneobaveze može i hoće ispuniti, vera, veresija,poček (jedna od najvažnijih ustanovasavremene privrede); otvoren račun; fig.poverenje, uvažavanja, ugled, upliv, uticaj;fin. svota (ili: suma) pred-viñena budžetomkoja se ne može prekoračiti; ekonomskopravniodnos izmeñu dva fizička ili pravnalica u kojem jedno istupa kao poverilac,drugo kao dužnik.kreditiv (nlat. creditivum) pismena punomoćjednog poslanika, akreditiv.kreditirati (fr. crediter) dati (ili: davati) napoverenje (ili: na veresiju, na poček).«reditna zadruge nekada: novčana ustanovakojoj je cilj da privredne slabije zaštiti odzelenaštva i da ih privredne održi, ojača iosposobi za privrednu delatnost.kredit papiri hartije od vrednosti, ob-veznice.kreditno pismo trg. dokumenat kojim se adre-sat(obično banka) izveštava da u pismunaznačeno] trećoj osobi (akreditiranom)isplati, pod izvesnim uslovima, neku svotu(ili: sumu) novca.kreditor (lat. creditor) poverilac.kredo (lat. credo) verujem; simvol vere,vjeruju; veroispovest, vera; muz. treći deojedne mise.Krez (grč. Kroisos) poslednji lidijski kralj(560—546. pre n. e.), čuven sa svogabogatstva; fig. truli bogataš, čovek koji ni samne zna šta sve ima.krezol hen. fenolu sličan sastojak suvedestilacije drvenog i kamenog uglja(sredstvo za dezinfekciju ruku, rublja,ispljuvaka, podova itd.).kreirati (lat. sgeage) stvoriti, stvarati," sazdati,napraviti; izmisliti, pronaći; ustanoviti,osnovati; ulogu kreirati poz.

krejon 477 kretenizamprvi prikazati jednu ulogu u nekom novomkomadu (na pozornici ili u filmu).krejon (fr. sgauop) olovka; slika izrañenaolovkom, kredom; slikanje olovkom ilikredom; skica, nacrt.krem (eng. sgeat, fr. sgete, ital. steta, lat.cremor lactis) skorup, kajmak, pavlaka; jelood mleka, jaja, brašna i šećera; žućkasta boja;vrsta finog likera; pomada, mast za lice iruke; fig. ono što je najbolje, najodabranije inajbolje (u staležu, društvu), kita, cvet(društva).kremajera (fr. cremaillere) voj. testerasto,zupčasto, na ševuljicu (ili: cik-cak)izlomljena linija jednog rova.kremajerija (fr. cremaillerie) voj. testerast rov,rov na cik-cak.kremajirati (fr. cremailler) voj. praviti testeraste,ševuljičaste rovove.Kremalj v. kremlj.kremaster (grč. kremaster mišić dizač muda,kremannumi vešam, obesim) a iat. mišić kojipodiže semenjake (muda).krematorijum (lat. crematorium) naročitoudešena peć za higijenske spaljivanjemrtvaca, spalište; zgrada za kremaciju.kremacija (lat. crematio) spaljivanje mrtvaca (ukrematorijumu).kremirati (lat. crematio) spaliti, spaljiva-timrtvace (u krematorijumu).kremlj (rus. kremlv) 1. utvrñen unutarnji deonekog grada, gradska tvrñava u starimruskim gradovima; 2. Kremlj sedište Sovjetskevlade u Moskvi; f ig . Sovjetska vlada.kremometar (fr. sgete skorup, kajmak, grč.metron mera) graduiran stakleni valjak(cilindar) koji pokazuje jačinu skorupnogsloja u mleku.kremonska violina vrsta odličnih violina izitalijanskog grada Kremene (Amatije-ve,Gvarnerijeve, Stradivarijeve i dr.).kremor (lat. cremor) gust sok, kajmak, skorup;kremor tartari (lat. cremor tartari) xea. vinskikamen, strep!.krenelirati (fr. creneler) voj. praviti (ili:napraviti) zupčaste otvore na zidovimatvrñava, načiniti puškarnice; izupčati obodnovca.krene (fr. creneau) voj. puškarnica; zupča-stiotvori na zidovima tvrñava.krenologija (grč. krene izvor, logfa) nauka oizvorima, naročito lekovitim.kreozot (grč. kreas meso, sozo spasavam,održavam) hen. materija koja služiodržavanju mesa; žuta, bistra i zejtinjavatečnost, miriše na dim i ljuta ukusa, dobivase iz katrana vukovog drveta; služi i kaoodlično dezinfekciono sredstvo, naročito kaolek protiv zubobolje.kreolski jezici mešavina romanskih, holandskogili engleskog jezika sa crnač-kim,indijanskim i drugim jezicima, odn. sajezicima starosedelaca.kreolci (fr. creole, tl. criollo) pl. potomcievropskih doseljenika roñeni u bivšimfrancuskim, španskim, portugalskim,holandskim i dr. kolonijama Amerike, Afrikei Azije.Kreon (grč. Kgebp) kit. brat Jokastin, šurakEdipov, posle smrti Edipovih sinova kralj uTebi, naredio da se Antigona živa zakopa.kreofag (grč. kreas meso, phagein jesti,žderati) mesojed, onaj koji se hrani mesom,mesožder.krep (lat. crispus kovrčast, fr. stere) laka i retkasvilena, polusvilena, vunene ili pamučnatkanine kovrčasta izgleda (služi za balskei letnje ženske haljine); laka crna tkanine zaženske haljine u žalosti, vela i sl. flor;kudrava kosa; vrsta kudrave frizure;krepon.krep-de-šin (fr. stere de Chine) kineski flor(tanka svilena tkanina od čvrsto upredenihžica).krep-žoržet (fr. crepe-georget) v. žoržet.krepirati (lat. sgerage, ital. sgerage) crći, lipsati,uginuti, manjkati, krepati.krepitacija (lat. crepitatio) puckaranje vatre;med. krckanje, škripanje (prelomljenihkostiju); puckanje zglobova.krepitacio vezikularis (nlat. crepitatiovesicularis) med. krčanje u grudima koje sečuje pri udisanju vazudha.krepitus ventris (lat. crepitus ventris) med.čujno, glasno puštanje vetrova iz trbuha(kroz creva).krep-maroken (fr. crepe-maroquin) marokanskiflor, laka svilena tkanina od valovitepotke.krepon (fr. sgerop) v. krep.krepuskularan (nlat. crepuscularis) sumrač-ni,sutonski, večernji.krep šanžan (fr. stere changeant) krepčije seboje prelivaju.kresent (eng. crescent) polumesec, red kuća uobliku polumeseca.krescencija (lat. crescentia) rastenje, bu-janje;prinos, žetva; prinos od berbe grožña.krsta (fr. crete, lat. crista) kresta u petla;greben, vrh; perjanica; šiljak na šlemu; voj.kruna, venac grudobrana.kretacejski (lat. cretaceus kredast, creta kreda)kredni, kredast; geol. iz doba krede, izformacije krede, nañen u formaciji krede;kretacejski periodcoba za kojeg su naslaganikredni slojevi (up. trijas, jura, kreda).kreten (fr. cretin, ital. cretino, lat. christia-numljudski stvor) med. osoba koja je u svomduhovnom razvitku zaostala a fizičkizakržljala (suviše mali rast, gušavost, velikaglava, krive noge itd.); pope. poslednji, najtežislučaj umne zaostalost; fig. blesan, blesavac,maloumnik, glupačina.kretenizam (fr. cretenisme) ned. bolest kretena,koja se osniva na prevremenom pre-

kreten 478 krioskopiJastanku razvijanja kostiju i nesrazmernovelikom razvitku mekanih delova (najtežioblik umne zaostalost); fig. blesavost, umio itelesne bogaljstvo, opšta zekržljelost.kreten (fr. cretonne) jako belo platno odkonoplje; vrsta jakog katuna.krecio (lat. cretio) prav. izjava pred sudom isvedocima o primanju nekog nasledstva.krešendo (ital. crescendo) kuz. sve jače, pojačavajućijačinu tona.kribedž (eng. cribbage) engleska i severoameričkaigra karata, obično sa dva igrača i petkarata vista.kribler (fr. cribleur) mašina sejačica.kribrozan (nlat. cribrosus lat. cribrum sito)izbušen, izrešetan, kao sito, sitast, re-šetast.krigla (nem. Krugel) čaša, naročito pivska odpola litre.kridar (nlat. cridarius) zajednički dužnik, onajkoji je u nemogućnosti da plaća svojeobaveze, insolvent.kriz v. griz.kriza (grč. krisis) preokret, obrt, nastupanjeodsudnog trenutka; med. obrt u nekoj bolesti(na bolje ili na gore); fig. prekretnice,poremećaj, zbrka; politička kriza neredovnostanje, naročito izmeñu ostavke i obrazovanjenove vlade; privredne kriza poremećaj uširim privrednim krugovima u pogleduproizvodnje ili potrošnje proizvoda narodneprivrede.krizanteme v. hrizantema.krizma (grč. chrisma mast, ulje) v. hrizma.krizmanje (grč. chrisma) v. komfirmacija ihrizma.kriket (eng. cricket) engleska igra lopte sa po11 igrača u svakoj od dve partije, drvenimmaljicama i gumenim loptama teškim po 200grama.krikoidan (grč. krikos prsten, eidos oblik, vid)koji je u obliku prstena (ili: beoču-ga),beočugast, prstena«-.krikotraheotomija (grč. krikos, arteria e tracheiadušnik, tome sečenje) ned. v. laringotraheotomija.krimatologija (grč. krima sud, logia) log.nauka o sudovima i zaključcima.krimen (lat. crimen zločin) prav. kažnjivo delo,zločin, zločinstvo, prestup.krimen dese majestatis (lat. crimen laesaemajestatis) prav. uvreda veličanstva; zločinprema državi, veleizdaja.kriminalac (lat. criminalis) prav. koji se donosina kazneno pravo ili kazneni postupak;krivični, kazneni; zločinački, zlikovački,kažnjiv; kriminalne pravo krivično pravo.kriminalac (lat. crimen zločin) zločinac,zlikovac.kriminalist(a) (lat. crimen zločin, fr.criminaliste) poznavalac (ili: profesor)krivičnog prava.kriminalistika (lat. crimen zločin) nauka orealijama krivičnog prava; ona ispituje: kakoje zločin izvršen, koji su mu bili motivi,kakve je imao ciljeve i, naposletku, metodenjegovog otkrivanja.kriminalitet (nlat. criminalitas) krivič-nost,zločinost; vladanje pojedinaca, celog jednognaroda ili pojedinih klasa društvenih sobzirom na vrstu i obim vršenja krivičnihdela.kriminalne antropologija nauka koja objašnjavazločine telesnim i duševnim oso-benostima(anomalijama) zločinaca (osnivač ČezareLombrozo).kriminalne politika nauka o ciljevima kazne i ošto celishodnijem ureñenju krivičnogzakonodavstva i metoda kažnjavanja.kriminalne psihologija nauka koja se baviispitivanjem sposobnosti za odgovornostoptuženog.kriminalne statistike brojni (ili: statistički)podaci o zločinima u pojedinim odsecimavremena.kriminator (lat. criminator) tužilac, op-tužilac;klevetnik, opadač.kriminacija (lat. criminatio) okrivljavanje,optužba; klevetanje, opadanje.kriminoetiologija (lat. crimen, criminis, grč.aitia uzrok, povod, logos) nauka koja ispitujeuzroke zločina.kriminolog (lat. crimen, grč. logos reč,govor) onaj koji se bavi kriminologijom,stručnjak u kriminologiji; kriminalist.kriminologija (lat. crimen zločin, grč. logfa)nauka o zločinu, tj. naučio ispitivanje zločinas obzirom na okolnosti pod kojima je izvršeni na unutarnje, psihološke uzroke koji su gaizazvali.kriminosomatologija (lat. crimen gen. criminis,grč. soma gen. somatos telo, logos) deokriminoantropologije koji se baviispitivanjem oblika prestupa (kriminala) maloletnika.krimodinija (grč. krymos mraz, studen, ody-pebol) med. hladan reumatizam zglobova.Krimhilda (nem. Kriemhild) glavna junakinjanemačke narodne epike („Nibelun-škepesme"), sestra kralja Guntera, ženaSigfridova, docnije hunskog kralja Ecela(Atile); pošto je osvetila Sigfridovu smrtubivši njegovog ubicu Hagena, nju je ubiostari Hildebrand.krinoidee (lat. crinis kosa, vlasi, grč. eidosoblik, vid) pl. kol. okamenotine morskihljiljana i drugih izumrlih životinjskih vrsta,većinom biljnog oblika.krinolina (lat. crinis kosa, dlaka, fr. crinoline)tkanine u koju je utkana konjska dlaka da bibila kruća; široka donja suknja od ovakvetkanine.krioskopija (grč. kryos mrez, skopein posmatreti)odreñivenje tačke mržnjenja kodtečnosti.

krioterašca 479 kristalizacijakrioterapija (grč. kryos, therapeia lečenje)med. lečenje rashlañivanjem, naročito raka,pri čemu se u obolelim delovima organizmapomoću hladnoće izazivaju znatne promeneu životu i funkciji ćelija.kriofor (grč. kryos, phoreo nosim, donosim) fiz.sprava pomoću koje se voda, putem brzogisparavanja, pretvara u led.kriohidrat (grč. kryos, hydor voda) hem.rastvor, npr. kuhinjske soli u vodi, koji semrzne na stalnoj temperaturi, kao da jejedinstveno telo (eutektička mešavina).kripta (grč. krypte skrivalište, skrivenoudubljenje, lat. crypta) grobnica ispod hora ustarim hrišćanskim crkvama, docnijeproširena u samostalne kapele ispodcrkve.kripte (grč. kripte) pl. med. džepaste jamice, uvrate žlezdanih cevi, kao i uvale u krajnicima.kriptestezija (grč. kryptos skriven, aisthesisosećanje, opažanje) skrivena sposobnost, npr.kod telepata, vidovitih i dr.kriptičan (grč. kryptos) sakrit, skriven,ezoteričan.kripto- (grč. krypto skrivam, krijem,kryptos skriven) predmetak u složenica-masa značenjem: skriven, tajni.kriptoanaliza (grč. kryptos, analisisraščlanjavanje) deo kriptologijekojmproučava šifrovane poruke i utvrñuje njihovuvrednost.kriptogame (grč. kryptos, gamos svadba) pl.bog. proste biljke bez cveta, koje mestomnogoćelijskog semena sa zametkom (klicom)imaju jednoćelijsku sporu, bez klice,kojom se množe, bescvetnice, biljke sanevidljivim ili skrivenim spolnim orga-nima(XXIV i poslednja klasa u Lineovu sistemu).kriptogamija (grč. kryptos, gamos i -ianastavak za stanje) skriven brak, potajanbrak.kriptogamičan (grč. kryptos, gamos) koji živiu skrivenom (ili: potajnom) braku: čiji jenačin razmnožavanja zagonetan (ili:nejasan).kriptogamologija (grč. kryptos, gamos, logfa)bog. nauka o bescvetnicama tj. o biljkama kodkojih se ne razaznaju spolni delovi: up.kriptogame.kriptogenetičan (grč. krypto, genos poreklo)kome se ne zna poreklo, koji je nepoznataporekla.kriptogram (grč. kryptos, gramma) pismonapisano (ili: spis napisan) tajnim pismom;šifra.kriptograf (grč. kryptos, grapho pišem) onajkoji piše tajnim pismom; pisaća mašinapomoću koje se mogu pisati šifre; pr.kriptografski.kriptografija (grč. kryptos, grapho) pisanjetajnim pismenima, šifrovanje.kriptografika (grč. kryptos, grapho) veštinapisanja tajnim pismenima.kriptodepresija (grč. krypto, depressio) reorp.ulegnuće ispunjeno vodom čiji je nivo višiod mora.kriptokarpičan (grč. krypto, karpos plod) bog.koji raña skrivenim plodovima.kriptoklerikalac (grč. krypto, kleros) potajni (ili:skriveni) privrženik svešten-stva i njegoveideologije.kriptomnezija (grč. kriptos, mnesis pamćenje)podsvesno pamćenje.kripton (grč. krypto) hem. elemenat, atomskamasa 83,80, redni br. 36, plemeniti gas bezboje, mirisa i ukusa, znak Kg; nalazi se uvazduhu u malim količinama (0,028%).kriptonim (grč. krypto, oputa ime) sa skrivenimimenom, anoniman.kripgoportik (grč. krypto, lat. porticus trem,hodnik) arh. skriven ili podzemni hodnik.kriptorhizam (grč. kripto, orchis mudo) med.kriptorhija.kriptorhija (grč. krypto, orchis) med. skrivenamuda, tj. kad muda leže, mesto u svojoj kesi,u trbušnoj duplji ili preponskom kanalumuškarca.kriptorhit (grč. krypto, orchis) med. onaj kodkoga se muda nalaze u trbušnoj duplji ilipreponskom kanalu.kriptoskop (grč. krypto, skopeo gledam)instrumenat za snimanje Rendgenovimzracima u svetlom prostoru.kriptofite (grč. kryptos, phyton biljka) vot.višegodišnje zeljaste biljke čiji nadze-mnidelovi izumiru u vezi sa nastajanjemnepovoljnog perioda godine, a pupoljci senalaze na podzemnim organima ili naorganima u vodi ili mulju.krispatura (nlat. crispatura) kovrčavost,smežuranost, zgrčenost, zboranost.krispacija (nlat. crispatio) kovrčanje, nabi-ranje,smežuravanje; med. skupljanje, grčenje(živaca, mišića).krispirati (lat. crispare) kovrčati, nabira-ti, grčiti,smežuravati; med. krispirati žilu odsečenu žilumalo zavrnuti da bi se ustavilo krvarenje.kristal- (grč. krystallos) 1. prva, početna reču složenicama sa značenjem: led, sve što jeledu slično, kristal.kristal (grč. krystallos) 2. ledu sličnoobrazovanje minerala; min. telo ograničenoravnim geometrijskim površinama (pljosnima)i u svima delovima podjednakihhemijskih svojstava; kristalno stakloprovidno, teško i veoma skupoceno staklo.kristalan (grč. krystallos) koji ima svojstvokristala; fig. savršeno bistar, providan, čist (kaokristal); supr. amorfan. kristalast (grč.krystallos) v. kristalan. kristalizacija (grč.krystallos) min. obrazovanje kristala,postajanje pravilnih oblika; kristalizovanje.

kristalizirati 480 kroa d'onerkristalizirati (fr. cristalliser) pretvarati (ili:prelaziti) u geometrijske oblike, npr. kocku,tetraedar, oktaedar, šesto-stranu prizmu, tj. ukristale; fig. utvrditi, tačno odrediti;kristalizovati.kristalizovati v. kristalizirati.kristalisati v. kristalizirati.kristali (grč. krystallos, h'thos kamen) pl. poš.mikroskopom« sitne tvorevine, još neizraženi ineodreñeni počeci krista-lizacije pojedinihminerala (za razliku od mikrolita, koji većimaju odreñene oblike).Kristalna palata (eng. Crystal Palače) velikapalata u Sidenhemu (Sydenham), predgrañuLondona, sagrañena 1851—1854. od gvožña istakla, sa pozorišnim i kon-certnimdvoranama, i stalnim umetnič-kim ikulturno-istorijskim izložbama.kristalni sistem naziv za sve grupe kri-stalnihoblika koji se mogu svesti na jedan,zajednički sistem oca simetrije (v. teseralni,tetragonalni, heksagonalni, rombni ilirombični, monoklini, tri-klini sistem).kristalno sočivo znat. sabirno sočivo oka,sastavljeno od mnogobrojnih providnihslojeva, nalazi se odmah iza zenice.kristalogenija (grč. krystallos, gignomai postati,nastati) stvaranje (ili: postajanje) kristala.kristalogija v. kristalologija.kristalografija (grč. krystallos, graphfa) min.opisivanje kristala, deo mineralogije kojiproučava geometrijske oblike minerala.kristaloidan (grč. krystallos, eidos oblik, vid)kristalast, sličan kristalu, kao kristal.kristaloidi (grč. krystallos, eidos oblik, vid)pl. min. tela koja neposredno ili u spoju sadrugim telima dobivaju oblik kristala i kojasu sposobna za difuziju; agregati sastavljeniod sitnih kristala grupisanih oko zajedničkogsredišta tako da im se ne može tačnoodrediti kristalni oblik; up. koloid.kristalologija (grč. krystallos, logos, govor)nauka o kristalima; kristalogija.kristalomantija (grč. krystallos, manteiaproricanje, gatanje) proricanje iz kristala iliogledala.kristalometrija (grč. krystallos, metron mera,merilo, metria merenje) vepggina me-renjakristala.kristalonomija (grč. krystallos, nomoszakon) nauka o zakonima nestajanja kristala.kristalotehnika (grč. krystallos, technike)vepggina postakljivanja.kristalotomija (grč. krystallos, tome sečenje,cepanje) razdvajanje (ili: cepanje) kristala.kristalofizika (grč. krystallos, phisike) deomineralogije koji se bavi fizičkim svojstvimakristala.kristalohemija (grč. krystallos, chemia) deokristalografije koji proučava odnose izmeñusastava kristala i njihovih hemij-skihsvojstava, kao i uzajamnu vezu izmeñuhemijskih s jedne i fizičkih i geometrij-skihsvojstava s druge strane.kristijanija (po starom nazivu glavnog gradaNorveške) sp. okret obema nogama kodskijanja.krite (grč. krithe) med. ječmičak (u oku).kriterij(um) (grč. kriterion) merilo, znakraspoznavanja; npr. kriterijum za for-malnuistinu su logički zakoni.kritizer (grč. kritike) onaj koji voli da kritikuje,prigovara, zajeda, nekonstruk-tivan kritičar,zajedalo.kritizerstvo (grč. kritike) kritikovanje, naročitonekonstruktivno, prigovaranje.kritizirati (grč. krmo sudim, ocenjujem)ispitivati vrednost', ocenjivati, pisati kritiku;kuditi, zamerati; kritikovati.kritika (grč. kritike, krino) ocenjivanje, veštinaocenjivanja, tj. utvrñivanje i razli-kovanjeonoga što je dobro ili vredno od onoga što jerñavo ili slabo (u književnosti, nauci, javnomživotu itd.); prikaz (ili: ocena) nekogaumetničkog, naučnog i dr. dela.kritikaster (grč. kritike) zameralo, nadrikritičar,vajni kritičar.kritikovati (grč. krinokritike) v. kritizirati.kritikomanija (grč. kritike, mania pomama,besnilo) strast za kuñenjem (ili: zame-ranjem,kritikovanjem).kriticizam (eng. criticism) fil. pravac filo-zofijskekritike, ono gnoseološko stanovište kojesmatra osnovnim zadatkom filozofijesistematsko ispitivanje porekla, mogućnosti,važnosti i granica našeg saznanja (Kant). Upitanju porekla saznanja, kriticizam stojiizmeñu racio-nalizma i empirizma, a upitanju njegove mogućnosti, važnosti igranica izmeñu skepticizma i dogmatizma.kritičan (grč. kritikos) koji se odnosi na kritikuili ima karakter kritike; koji ocenjuje, kojikudi, kudljiv; ned. opasan, odlučujući,sudbonosan, presudan; kritič-ne godinegodine klimakterijuma.kritičar (grč. kritikos) ocenjivač, sudija (upitanjima književne, umetničke, naučne,moralne itd. vrednosti); fig. kudilac, zameralo.kritički (grč. kritikos) v. kritičan.kritomanija (grč. krino sudim, ocenjujem,mania) v. kritikomanija.krmez (tur. kirmiz) tamnocrvene boja koja sedobiva od istoimenog insekta.kroa d'oner (fr. croix d'honneur) francuskiorden: krst legije časti.

kroazada 481 krunakroazada (fr. croisade) krstarenje, naročitomorem; krstaški rat; u mačevanju: unakr-sanudarac.kroaze (fr. croise, ukršten, unakrstan) 1.ime različitih svilenih i vunenih tkanine,naročito za postavu; 2. korak u plesu.kroazirati (fr. croiser) ukrotiti, ukršta-vati;K'ostariti, obilaziti, ići tamo-amo; voj. otvoritiunakrsnu vatru.krojcer (nem. Kreuzer) voj. krstarica, krstaš,vrsta brzih ratnih brodova; kraj-cer.krokantan (fr. croquant) vruskav, rskav, kojipri jelu pucka pod zubima (kolači od badema).kreket (eng. croquet) sp. društvena igra u kojojučestvuju dve strane sa drvenim lop-tama ičekićastim maljicama.kroketa (fr. croquette) kuv. knedla, valjušak (odmesa, krompira i dr.).kroki (fr. croquis) prva zamisao, nacrt, skicaslike ili predela izrañena jednostavnimsredstvima (olovkom, šestarom, vrstarom,merenjem odoka).krokirati (fr. croquer) raditi nacrt nekog predelaodoka; crtati (ili: nacrtati) u glavnimpotezima, skicirati.krokodil (grč. krokodeilos) zool. vrsta velikihgrabljivih i veoma opasnih guštera, živi uvećim rekama Afrike, naročito u Nilu;krokodilske suze pritvorne, neiskrene,licemerne suze (jer krokodil, po priči, kadvreba plen podražava glas deteta kojeplače).krokomagma (grč. krokos šafran, magmamast) farm. šafranova mast.krokus (grč. krokos, lat. crocus) bog. v. šafran.kroma (ital. croma, grč. kroma boja) iuz.spuštanje ili povišavanje note za pola tona(naziv verovatno po tome što su se ranijepolutonovi označavali drukčijim mastilom, ilipo tome što su ih smatrali samo kao boju inijansu osnovnih, glavnih tonova); takoñe:osmina note.kromiomantija (grč. kromyon crni luk, man-teiaproricanje) gatanje u luk.kromlek (kelt. erom, lech, eng. cromlech)preistorijski keltski kameni oltar, druidskinadgrobni spomenik.kromoplasti v. hromoplasti.krvnika (grč. chronika) v. hronika.Kronos (grč. Kronos) mit. gospodar sveta preZevsa, najmlañi sin Uranov i Gejin, mužRejin, pojeo svu svoju decu, pošto mu je biloprorečeno da će ga sin zbaciti s prestola,samo ostane Zevs, koga je mati bila sakrila;Zevs ga docnije zbilja svrgne i baci uTartar; kod Rimljana: Sa turi.kronprinc (nem. Kronprinz) prestolonasled-nik,najstariji sin kajzerov (u bivšoj NemačkojCarevini).krop (eng. sgor) berba, naročito: berba duvana uSev. Americi; veliko bure u koje se pakujeduvan u listu.kros (eng. cross) sp. v. kros-koitri.krosa (fr. crosse, ital. croccia) pastirski štap,biskupska štaka; voj. kundak na pušci; replafeta.kros-kontri (eng. cross-country) sl. lakoat-letskadisciplina: trčanje po raznolikom terenu(uzbrdo, nizbrdo, kroz šume, polja i dr.) nastazi od 3—15 km; održava se običnouproleće (lrolećni) i ujesen (jesenji kros).krotalist(a) (grč. krotalon) igrač uz ka-stanjete;up. krotalon.krotalon (grč. krotalon) antička čegrtaljka,kastanjeta, klepetalo.krotafij(um) (grč. krotaphos slepoočnica) med.kucanje u glavi, naročito u slepoočnicama.krotafit (grč. krotaphites) anat. slepoočni mišić.krotonin (grč. kroton) hen. eona organskabaza koja se nalazi u semenu biljke crotontiglium.krofter (eng. crofter) škotski seljak, polafarmer a pola radnik, koji nema sopstvenezemlje nego plaća za nju veleposedniku nekumalu zakupninu.krocea (lat. sgosea šafran) v. kroča.krocidizam (grč. crocydismos) med. v. karfologija.kroča (lat. sgosea šafran, ital. croccia) crvenakardinalska mantija; krocea.kročata (ital. crociata) krstaški rat; novac kojisu plaćali oni koji nisu lično učestvovali ukrstaškom ratu.kročati (ital. crociati) pl. krstonosci, kr-staši,križari.kroš (fr. croche) ku 3. osmina note.kroše (fr. crochet) kuka, kukica; igla sakukicom (za kukičanje); kovrčica kose naslepoočnicama kod žena; kalauz; nosačkisamar; voj. kukast zidani ispust na uglovimautvrñenja za zaštitu od bočne vatre; gram.kukaste zagrade [ ]; med. kuka za izvlačenjekamičaka; sp. u boksu: udarac izmah-nutomrukom u širinu, i to tako da se pogodi teloprotivnika prednjim delom stisnute pesnice.kroširati (fr. sgos kuka, kukica, crocher)savijati; kukičati, raditi kukicom (ženskirad).krsmet (tur. k'smet) sudbina, udes.krudelitet (lat. crudelitas) svirepost.kruditet (lat. cruditos) med. nesvarljivost;pretovarenost želuca.kruentacija (nlat. cruentatio) krvavljenje,okrvavljenje, umrljanost krvlju.kruks (lat. crux) krst; fig. muka, patnja.kruna (grč. korone, lat. sogopa, nem. Kgope) 1.novčana jedinica u nekim evropskimdržavama; 2. znak vladarskog dostojanstvakoji se, u svečanim prilikama, nosi na glavi;v. koroia.31 Leksikon

kruor 482 ksenofobijakruor (lat. sgiog) usirena, prelivena krv, krvizvan tela; crvena boja krvi.krup (elt. croup, nem. Kropf) l. med. zapaljenjegrkljana i dušnika, veoma teška bolest,naročito kod dece, kod koje bolesnik izgledakao zadavljen, zadavica, gušter.krup (fr. croupe) 2. sapi kod konja.krupada (fr. croupade) jak. školski skok kodkoga konj prednje noge izbaci uvis, a zadnjimase odbaci i izvede skok prekoprepone.krupje (fr. croupier) pomoćnik, zastupnikonoga što drži bank, meša karte, primaizgubljeni novac i naplaćuje dobitke (uvelikim kockarnicama); ortak u igri; trg. tajniortak.krupon (fr. croupon) vrsta kože za pravljenjecipela.kruralan (lat. crus, cruralis) zool. butni, bedreni.kruska (ital. crusca) trice, mekinje, osevine;Akademija dela kruska (ital. Accademia dellacrusca) 1582. god. u Firenci osnovano naučiodruštvo za čišćenje italijanskog jezika (kaobrašna od trica).krusta (lat. crusta) kora, ljuska.krustar (nlat. crustarius) izrañivač reljefa.krustacea (lat. crustacea) pl. zool. ljuskari(rakovi).krustaceologija (lat. crustacea, grč. logia)zool. nauka o ljuskarima.krustacija (nlat. crustatio) dobivanje kore,okoravanje, okorenje, skoravanje; med. krastanje.krustički instrumenti (grč. kruo udaram, lat.instrumentum) kuz. instrumenti u koje seudara (bubanj, timpan, daire ili def);membranofoni instrumenti.krustoderme (lat. crusta kora, grč. ñermakoža) pl. zool. ribe sa tvrdom kožom, npr. ribeoklopnjače.krustozan (lat. crustosus) korat, koji ima koru;med. krastav.krucijacija (lat. crux krst, nlat. cruciatio)raspinjanje, prikivanje na krst.krucifer (nlat. crucifer) krstonosac.krupifere (nlat. cruciferae) pl. vot. (biljke)krstašice.krucifiks (nlat. crucifixus) raspeće Hristovo naslici ili u kipu (na Zapadu se počeloumetnički prikazivati tek od XIII veka).kruška (rus. kruška) mera za tečnosti u Rusiji=1/10 vedra= 1,230 1.krdžalija (tur.) turski hajduk u XVIII veku i napočetku XIX veka.ksako (jap.) vrhovni sveštenik religije fo uJapanu i Kini.ksaitin (grč. ksanthos žut) hem . organska bazakoja se nalazi u mokraći, krvi i jetri sisara,bezbojna i nekristalinska masa koja se uvodi teško rastvara (C5H 4 O 2 N 4 ); žuta bojakoja se dobiva od broća.Ksantipa (grč. Ksanthipe) „žuta kobila"; imezle i goropadne žene Sokratove; fig. aspida,zla žena, oštrokonña.ksantogen (grč. ksanthos, gen- koren od gfgnesthairoditi se, nastati, postati) hen.materija koju sadrže lišće i cvetovi ikoja, spojena sa alkalijama, požuti.ksantom (grč. ksantbs) med. benigni žućkastitumor, obično na gornjoj veñi.ksantopsija (grč. ksanthćs,

kserazam 483 kubacijakserazam (grč. xerasmos suvoća) med. sušenjekose, ćelavljenje, ćelavost; kserazija.kserazija (grč. xerasia suvoća) med. v. kserazam.kserafijum (grč. xeros suv) farm. suvi lek protivosipa.kserion (grč. xerds) farm. suvi lek, naročito lek uobliku praška za posipanje.ksero- (grč. hegbk) predmetak u složenicama saznačenjem: suv.kseroderma (grč. xercs, ñerma koža) med.sušenje kože, suvokožast.kseroza (grč. hegbz) med. sušenje, sasušivanje,suvoća.kseroma (grč. xeros) med. suvoća, naročitoočiju.kserometar (grč. xeros, metron mera, merile)sprava kojom se meri gubitak težine tela usledsasušivanja.kserostomija (grč. xeros, stoma usta) med.sušenje usta, suvoća usta.kserosfera (grč. xeros, sphalra lopta) klima upustinjama.kserotičan (grč. xeros) koji suši, koji zasu-šuje,zasušavan.kserotribija (grč. xeros, tribe trljanje) med. suvotrljanje bolesnog dela tela.kserotripsija (grč. xeros, tripsis trljanje) med. v.kserotribija.kserofagija (grč. xercs, phagem jesti)hranjenje suvom hranom; hranjenje suvimplodovima i hlebom za vreme posta (kodprvih hrišćana).kserofili (grč. xerds, phileo volim) bog.životinjske vrste prilagoñene suši, stanovnicisušnih oblasti.kserofite (grč. xerbs, phyton biljka) vot. biljkekoje su prilagoñene životu na be-zvodnomzemljištu (stenama, pustinjama i DR-)-kseroform (grč. xercs, lat. forma oblik) farm.žut i bezmirisan prašak; služi spolja kaoantiseptikum za rane i razjede, a iznutraprotiv katara creva.kseroftalmija (grč. xeros, ophthalmos oko)med. suvo zapaljenje očiju sa zakrvavljivanjembeonjače, zapaljenje očiju praćenocrvenilom i bolom.ksilit (grč. xylon drvo, lithos kamen) Hem.naročita vrsta alkohola koji se dobiva oddrveta; mineral po spoljašnosti sličan drvetu.ksilo- (grč. xylon) predmetak u složenicama saznačenjem: drvo, drveni.ksilogliptika (grč. xylon, glypho dubem, režem)v. ksiloglifika.ksiloglif (grč. xylon, glypho) drvorezac,duborezac.ksiloglifika (grč. xylon, glypho) veština rezanjafigura ili slova u drvetu, drvo-restvo,duborestvo; ksilogliptika.ksilograf (grč. xylon, graphein pisati)drvorezac, duborezac, veštak u pravljenjufigura i slika u drvetu.ksilografija (grč. xylon, graphem pisati)rezbarstvo, rezbarija, veština pravljenjafigura i slika u drvetu; štampanje drvenimslovima i tablicama; veština pre-štampavanjana drvo.ksilografirati (grč. xylon, graphem) v. dekalkirati.ksilografski (grč. xylon, graphem) rezbar-ski;štampan drvenim slovima, izrañen putempreštampavanja na drvo.ksiloidan (grč. xylon, efdos vid, oblik) sličandrvetu, nalik na drvo, drvast.ksiloidiv (grč. xylon, eidos) hem. materija kojase dobiva uticajem jake šalitrene kiseline nadrvenu strugotinu, pamuk, platno i dr.ksilolatrija (grč. xylon, latreia obožavanje)obožavanje drveta, tj. slika ili kipova oddrveta, drvenih idola.ksilolit (grč. xylon, lithos kamen) kameno drvo,veštačka kamena masa od strugotine drveta imagnezija kita (upotrebljava se za izradupoda, stepenica itd.).ksilologija (grč. xylon, logfa) nauka o raznimvrstama drveta, opisivanje raznih vrstadrveta.ksilometar (grč. xylon, metron mera, merile) ušumarstvu: naprava za merenje zapreminestabala nepravilnog oblika (drvo koje trebaizmeriti zagnjuri se u vodu, i zapre-mina vodekoja pri tome biva istisnuta jednaka jezapremini zagnjurenog drveta).ksiloterapija (grč. xylon, therapeia lečenje) med.lečenje nekim vrstama drveta.ksilofag (grč. xylon, phagein jesti, žderati) zool.drvožder, crv koji »sivi u drvetu.ksilofon (grč. xylon, phone zvuk) muz. drvenacitra, instrumenat koji se sastoji od tankihdaščica raznog tona i na koji se sviraudarajući maljićima.ksister (grč. huo stružem) med. strug zaskidanje streša (kamenca) sa zuba.ksifijas (grč. xiphos mač) zool. morska sablja,riba naročito poznata po svojim usoljenimperajama koja se spravljaju na Siciliji.ksifodan v. ksifoidan.ksifodonti (grč. xiphos mač, odus, odontos zub)pl. geol. mačozupci, vrsta okamenjenihpretpotopskih sisara.ksifoidan (grč. xiphos mač, eidos vid, oblik)u obliku mača, kao mač, mačast.ksi-čestice v. hiperoni.ktitor (grč. ktfzo osnivam) kod pravoslavnihSlovena i u srednjovekovnoj Vizanti-ji:osnivač manastira, njegov zaštitnik i velikidarodavac.kub (lat. cubus, grč. kybos kocka) mat, trećistepen nekog broja, tj. proizvod tri jednakačinioca (npr. 8 = 2 3 =2H2H2), pošto jezapremine kocke jednaka trećem stepenunjene ivice, a 3 ; kubus.kubatura (nlat. cubatura) izračunavanjezapremine jednog tela; zapremine.kubacija (nlat. cubatio) v. kubatura.31*

kubizam 484 kulmipacijakubizam (grč. kybos, lat. cubus kocka) slik.umetnički pravac (naročito u slikarstvu) napočetku XX veka, čiji su predstavnici svodililjudske figure i predmete iz prirode nageom. oblike (kocke, kvadrate, lopte i dr.geometrijska tela).kubirati (lat. cubus kocka) kat. podići (ili: dizati)jedan broj na kub, tj. na treći stepen;izračunati zapreminu nekog tela.kubist(a) um. pristalica kubizma.kubitalni (lat. cubitalis) aiat. lakatni.kubitus (lat. cubitus) aiat. lakat.kubni (grč. kybikcs) kockast, u obliku kocke,koji je iste dužine, širine i visine (npr. kubnastopa, mera, kubni metar); kubne tablicetablice koje sadrže kubove (ili: treće stepene)brojeva od 1—1000 i dalje; kubni koren mat.veličina koju dobijemo kad jedan broj (kubnibroj) podelimo na tri jednaka činioca (npr. 2je kubni koren od 8); up. kub.kuboidan (lat. cubus, grč. eidos vid, oblik)kockast, sličan kocki, u obliku kocke.kubre (tl. cubras) pl. potomci mulata icrnaca u Južnoj Americi.kubura (tur.) 1. mala puška (pištolj); 2. kožnatorba, pričvršćena uz sedlo, u kojoj se držimala puška; 3. uzan hodnik; 4. kamena ilidrvena humka, u obliku kocke, nagrobovima velikana; fig. nevolja, nedaća,beda, jadno stanje.kubus (lat. cubus, grč. kybos) mat. v. kub.kuvada (fr. couvade ležanje) eš. veoma rasprostranjenobičaj da se muškarac, kad muse rodi dete, ponaša u svemu kao da ga je onrodio: leže u postelju, neguje dete, primačestitanja, uzdržava se od jela porodiljamazabranjenih itd. Ovo je jedan od običaja kojiukazuje na prelazak iz matrijarhata upatrijarhat.kuveza (fr. couveuse) med. grejalica, „kvoč-ka",aparat za zagrevanje pre vremena roñene islabunjavo dece pomoću gasa ili električnestruje.kuver (fr. couvert) l. stoni pribor za jelo; 2. v.kuver(a)t.kuver(a)t (fr. couvert) zavoj za pisma, koverat.kuvertira (fr. couverture) pokrivač postelj-ni;korice knjige; omot.kuvertirati (fr. couvert) metnut (ili: me-tati,zatvoriti) pismo u koverat.kugla (nem. Kugel) kom. lopta, telo kod kojegsu sve tačke njegove površine (periferije)jednako udaljene od središta; lopta za igru(drvena, koštana, gumena, staklena itd.).kuglof (nem. Gugelhupf) kuč. pečeni kolač odbrašna, jaja, mleka, šećera, suvog grožña isl.kuglja v. kugla.kuguar zool. v. puma.kudu (hotent.) zool. južnoafrička antilopa.kueizam med psihoterapijska metoda lečenjakoja se osniva na uticaju volje na ozdra-vljavanje putem autosugestije (naziv po fr.apotekaru E. Soie-u).kuzen (fr. cousin) roñak, bratić, sestrić.kuzina (fr. cousine) roñaka, sestra od strica, odujaka, od tetke.kujavjak (polj. kujawiak) poljska narodnaigra u 3/4 taktu, srodna mazurki.kujon (fr. couillon) nikakav čovek, propalica,kukavica; kojon.Ku-kluks-klan, v. Kju kluks klan.kukularis (nlat. cuculla kapa, kukuljača,cucullaris) anat. mišić šije.kukurbita (lat. cucurbita) bog. bundeva; ned.kupica, sprava za isisivanje krvi.kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanjekupica, isisavanje krvi.kukurbitacija (nlat. cucurbitatio) med. me-tanjekupica, isisavanje krvi.ku laža (fr. coulage) trg. gubitak u tečno j robiusled curenja (ili: isticanje); iscurela tečnost.kulak (rus. kulak) seoski bogataš, kapita-list.kulan (tatar.) divlji magarac u Tatarskoj,Persiji i Indiji.kujundžija (tur. kuyumcu) zlatar, zanatlija kojiizrañuje ukrasne predmete od zlakulant(fr. coulant) pokretan ukras (dragikamen i sl.) na ženskim ogrlicama; pokretniprsten (na kišobranu).kulantan (fr. coulant) lak, tečan (stil); prijatan,prirodan; uslužan, predusretljiv, prilagodljiv.kulaš (tur. kula at) konj sivopepeljaste boje,boje olova, mišje boje.kule (fr. coulee) tip. v. kurziv.kulevrina (fr. coulevrine, lat. coluber zmija)voj. poljska zmija, vrsta lakog dugačkog topa.kuli (fr. coulis) l. proreñena i jaka supa (odživine, teletine, rakova i dr.).kuli (kin., eng. coolie) 2. nadničar, nosač,amalin u Indiji i Kini, pripadnik jedne odnajnižih i najsiromašnijih kasta.kulinarav (lat. culinarius) kuhinjski, kujn-ski,koji spada u spravljanje jela.kulinarstvo (lat. culina kuhinja) veštinaspremanja jela.kulisa (fr. coulisse) l. pokretni zid napozornici (pronañen u XVI veku uItaliji); deo pozornice koji publika ne vidi, tj.onaj koji je iza kulisa; otuda: raditi nešto izakulisa raditi tajno, skriveno; fig. tajna; 2. skupberzanskih posrednika i špekulanata napariskoj berzi; 3. voñice (na mašini), povoñe,vodilo.kulisje (fr. coulissier) berzanski posrednik; up.kulisa 2.kulicide (lat. culex, nlat. culicidae) pl. zool.komarci.kulmen (lat. culmen gei. culminis) vrhunac,vrh, najviša tačka; vrhunac napetosti.kulminacija (nlat. culminatio) astr. prolazakzvezde kroz meridijan (podnevak) nekog

kulminaciona tačka 485 kumulativanmesta; gornja kulminacija prolazak nekognebeskog tela kroz podnevak nekog mestaiznad horizonta (vidika); donja kulminacijaprolazak nekog nebeskog tela kroz podnevaknekog mesta ispod horizonta (vidika); fig.najviša tačka u razvitku nečega, vrhunac.kulminaciona tačka najviša tačka u razvitkunečega, vrhunac, najviši stupanj, krajnjistepen.kulminirati (lat. culmen vrh, nlat.culminare) astr. proći (ili: prolaziti) krozmeridijan (podnevak) nekog mesta, i, prematome, doći do krajnje tačke; fig. dostignutinajvišu tačku ili najviši stepen, doći dovrhunca, biti na vrhuncu, vrhuniti.kuloar (fr. couloir) hodnik, prolaz, trem (upozorištu, berzi, zgradi parlamenta); up.koridor, foaje.kulometrija v. kulonmetrija.kulon (skr. S) fkz. jedinica za merenje količineelektriciteta u Meñunarodnom sistemujedinica; predstavlja količinu elektriciteta kojiu l s proñe kroz po-prečni presek provodnikau kome jačine električne struje iznosi 1amper; kulon je jednak jedinici ampersekunda(skr. As); naziv po francuskom fizičaru Š.Kulo-nu (Charles Coulomb, 1736—1806).kulonmetrija (po fr. fizičaru Kulonu, grč.metria merenje) merenje količine elektriciteta.kulpa (lat. sšra greh, pogreška) prav. krivica(bez predumišljaja, tj. iz nemarnosti ilineopreznosti); in kulpa (lat. in culpa) ukrivici, kriv, kažnjiv.kulpabilitet (lat. culpabilitas) kažnjivost,krivičnost.kulpa lata (lat. culpa lata) prav. široka, tj. gruba,teška krivica.kulpa levis (lat. culpa levis) prav. laka, malakrivica.kulpa levisima (lat. culpa levissima) prav.veoma laka, posve mala krivica.kulpa mea (lat. culpa tea) moja krivica, mojgreh.kulpirati (lat. culpare) prav. kriviti, okri-viti;koriti, ne odobrava.kulpozan (nlat. culposus) grešan, kriv.kult (lat. cultus, colere gajiti; poštovati)poštovanje boga; crkveni obredi, vera,veroispovest; visoko poštovanje, divljenje doobožavanje (npr. kult rada, slobode, Tolstojaitd.).kultivator (nlat. cultivator) ratar, zemljoradnik,zemljodelac; svaka poljoprivred-na sprava zapovršinsku obradu zemljišta; plug prašač,drljača (koja odstranjuje korov i kamenje itime oplemenjuje zemlju).kultivacija (nlat. cultivatio) obrañivanje,obdelavanje, gajenje, podizanje; usavršavanje,oplemenjivanje.kultivirati v. kultivisati.kultivisati (nlat. cultivare) gajiti, obrañi-vati,obdelavati, krčiti zemlju; održavati dobreodnose i veze s nekim; razvijati, vežbati,obrazovati, usavršavati, po-boljšavati,oplemenjivati.kultura (lat. colere gajiti, negovati, cultura) 1.obdelavanje, obrañivanje, negovanje, gajenje,racionalno podizanje neke privredne grane; 2.racionalno podignuta pri-vredna grana; 3. fig.razvijanje, obrazovanje, usavršavanje,oplemenjavanje, bo-gaćenje duha; stručna,naročito opšta obrazovanost; načitanost; etičkakultura podizanje pojedinca i celog društvado toga da mu budu ideali: pravičnost,istinitost, čovečnost i uzajamno poštovanje;4. gajenje izvesnih vrsta bakterija u naučnesvrhe; bakterije dobivene gajenjem ulaboratoriji.kulturan (lat. cultura) odnegovan, obrañen,obdelan; razvijen, usavršen, oplemenjen; kojiima stručno i, naročito, opšte obrazovanje,načitan.kulturizam (fr. culturisme) atletska gimnastika— sistem telesnog vežbanja kojemu je svrhaskladan razvoj muskulature tela.kulturne tehnika nauka o svemu što je u vezisa racionalnim obrañivanjem zemlje(geodezija, regulisanje malih voda i njihovoiskorišćavani, poznavanje poljopri-vrednihsprava itd.).kulturni sistemi delimični izražaji jedne kulture,povezani meñusobno stvarnom srodnošću, odkojih su najvažniji: religija, umetnost, nauka,privreda, država i pravo.kuluk (tur. kulluk) l. besplatan rad turskomspahiji; 2. težak, naporan rad za drugoga; 3.obavezan besplatan rad na izgradnji puteva idrugih objekata u korist zajednice.kumbara (pere. humbere, tur. kumbara) vrstastarinske granate ili bombe; top koji bacaove granate.kum grano salis (lat. sit grano šališ) v. podgranum saliskumir (stsl.) jedan od starih slovenskih nazivaza idol.kum laude (lat. sit laude) sa pohvalom,pohvalio, odlično (u ocenjivanju uspeha naispitima).kumio (mont., rus.) mlečno vino, stepskomleko, kiselo mleko koje se dobiva odkobila sa ruskih stepa, proizvod vrenjamlečnog šećera; značajno kao sredstvo zaishranu i lek.kum rezervacione (nlat. sit reservatione) saizuzetkom, uz ogradu, osim.kumrija (arap. qumriya, tur. kumru) grlica,gugutka.kumulativan (nlat. cumulativus) nagomilan;nagomilavan, koji gomila; skupni, udruž-ni;kumulativna granata voj. granata čije je zrnoudešeno za probijanje oklopa, npr.tenkovskog, puni se naročitim eksplozi-

kumulacija 486 kurabilitetvom, pri udaru razvija toplotu uz visokutemperaturu koja rastapa oklop i probija ga.kumulacija (nlat. cumulatio) gomilanje, nagomilavanje;ret. nagomilavanje sličnihpojmova (supr. distribucija).kumulirati (lat cumulare) gomilati, nagomilavati;imati istovremeno više zvanja iprimati plate koje ona nose.kumulonimbus (lat. cumuius gomila, nimbustaman olujni oblak) keteor. veliki oblak u viduplanine, a nekad u vidu nakovnja; običnonosi oluju, pljusak, grmljavinu i grad.kumulus (lat. cumuius gomila, nagomilanamasa) meteor. vrsta gustih oblaka, običnoblistavo belih, u vidu tornjeva ili glavicakarfiola; obično se pojavljuju pri lepomvremenu usled sunčevog zagrevanje vlažnihpredela.kundalini (sskr. kundalini) „vatrena moć",velika magnetna moć (koja se krije umateriji i u čoveku).kunealan (lat. cuneus klin, nlat. cunealis)klinast, u obliku klina.kuneiforman (nlat. cuneiformis) v. kunealan.kuneus (lat. cuneus klin) voj. klinasti bojni red.kunktator (lat. cunctator) oklevalo, odgaña-lo,stezalo.kunktacija (lat. cunctatio) oklevanje, otezanje,odgañanje.kunst (nem. Kunst) veština; umetnost; fig.veština; to je kunst to je veština, to nije lako.kunstgrif (nem. Kunstgriff) veštački ru-kohvatkoji ne može svako izvesti (naročito uraznim vrstama sporta).kunstdruk-hartija (nem. Kunst-druck) hartijaprevučena kazeinom, glatka i porcelan-skogizgleda (služi za precizne umetnič-ke otiskeautotipija).kunstštajn (nem. Kunststein) veštačka kamenamasa, veštački kamen.kunstštik (nem. Kunststiick) majstorija, ve-ština;fig. obešenjakluk.kup (eng. sir) pehar; naročito nagradom, koji usportu svake godine odnosi igrač iliorganizacije koji se, u nizu utakmica, pokažukao najbolji; kup sistem način odigravanjasportskih utakmica većeg broja timova ilipojedinaca po principu eliminisanja:pobeñeni ispada iz daljeg takmičenja, a uzavršnoj (finalnoj) utakmici dobija sekonačni pobednik.kupaža (fr. coupage) mešanje različitih vrstavina; mešanje alkohola razne jačine;dodavanje vode u piće.kupe (fr. soire) zatvorena kola sa dva sedišta,polufijaker; prednji deo poštanskih kola;odeljenje u železničkom vagonu; korak uplesu.kupeza (fr. coupeuse) mašina (ili: sprava) zasečenje hartije.kupela (lat. cupella) hem. mala posuda začišćenje srebra ili zlata od olova; že-leznaposuda sa peščanom podlogom, slična kazanu,za zagrevanje retorti.kupelacija (lat. cupella) hen. čišćenje zlata ilisrebra od olova oksidacionim to-pljenjem; up.kupela.kupelirati (lat. cupella) hem. čistiti zlato ilisrebro od olova oksidacionim to-pljenjem.Kupidon (lat. Cupido) nit. bog ljubavi kod starihRimljana, Amor.kupirati (fr. soireg, ital. colpire) seći, odseći;preseći, npr. put; mešati razne vrste nekogpića (vina); voznu kartu zace-piti ili probušiti itime je poništiti; podseći rep (konjima, psima);voj. preseći odstupnicu; med. u samom početkusprečiti razvijanje neke bolesti; u kartama:preseći, odneti adutom; mač. obići protivni-kovmač pa izvesti udarac.kuple (fr. couplet) v. kuplet.kupler (lat. copulare spojiti, skopčati, nem.Kuppler) podvoñač; sopstvenik javne radnje;za ženu: kuplerka.kupleraj (nem. Kupplerei) javna radnja, bludnakuća, burdelj.kuplet (fr. couplet, lat. copulare spojiti,skopčati) strofa Jedne pesmice; u fr. komičnojoperi: pesmica duhovite, socijalne ili političkesadržine; u vodvilju: pesma čije se strofepevaju po istoj melo-diji, obično sa refrenom(npr. „Berberi su prvi ljudi" itd.); pravilanizgovor je: kuple.kupletirati (fr. coupleter) rugati se, isme-vati ustihovima; pevati kuplete.kuplung (nem. Kupplung) meh. spoj dvajuvratila koji prenose pogonsku snagu jednogvratila na drugo, kvačilo, spojnica.kupola (nlat. cuppula, ital. cupola) vrh. u oblikupolulopte ili drugog rotacionog tela izvedensvod, naročito na monumentalnimgrañevinama, kube.kupon (fr. coupon) odsečak, ostatak tkanine(restl); fin. odsečak, npr. akcije, na osnovu kogase prima interes ili dividenda; priznanica.ku pri g (lat. cuprum) bakarne ruda (88,8%bakra), oksid bakra (Si 2O); svetlocrvenmineral.kuproza (fr. couperose, lat. cupri rosa) hem.bakrena voda, vitriol; med. bubuljice, bubuljičavost.kuprum (lat. cuprum) hem. bakar.kur (fr. soit) 1. dvor, dvorac; podvorenje nadvoru ili na nekom visokom mestu; dvor-skaponiznost, ulagivanje; udvaranje; up. kurisati.kur (lat. cura, nem. Kur) 2. med. mere zasuzbijanje i otklanjanje bolesti, lečenje.kurabilan (nlat. curabilis) izlečljiv, koji se moželečiti.kurabilitet (nlat. curabilitas) izlečljivost,isceljivost, lečljivost.

kuraž 487 kurskuraž (fr. courage, lat. sog) hrabrost, srča-nost,odvažnost; pr. kuražan.kurand (lat. curandus) prav. maloletnik,štićenik, siroče.kurantan (fr. courant, lat. sštege) tekući, koji jeu opticaju (naročito novac koji ide po svojojnominalnoj vrednosti); koji prolazi, koji imaproñu, koji se traži (roba); kurantni dugovisitni, leteći dugovi (bez podloge menice i sl.);biti o kuran(fr. ai courant) biti u toku čega,biti s čim upoznat, kurentan.kurare (indijan.) jak biljni otrov, u kojiuroñenici Juž. Amerike moče strele; umedicini se upotrebljava protiv tetanusa i privivisekcijama; up. urari.kurariv hen. otrovni alkaloidi od kojih sesastoji otrov kurare.kurasao vrsta finog likera od kore naran-čine,izrañuje se u Holandiji (naziv pozapadnoindijskom ostrvu Kurasao).kurat (lat. curare brinuti se, curatus) kodkatolika: zastupnik parohijskog sveštenika,kapelan.kuratela (nlat. curatela) prav. starateljstvo,tutorstvo.kurativa (lat. curativus) med. lečenje organ-skihi psihičkih oboljenja.kurativan (nlat. curativus) koji leči, koji je zalečenje, lekovit.kurator (lat. curator) prav. staratelj, stara-lac,tutor.kuratorij(um) (nlat. curatorium) prav.starateljstvo, staralaštvo, tutorstvo (zvanje inadležnost).kuracija (lat. curatio) lečenje.kurba v. kurva.kurbav (arap.) prinos, žrtva, žrtva bogu;Kurban barjam v. barjam.kurbatura (fr. courbature) vet. ukočenost(konja).kurbeta (fr. courbette) jak. podskok konjaprednjim nogama, vrlo kratak galop; fig.klanjanje, naklon.kurbetirati (fr. courbetter) jak. juriti kratkimgalopom; up. kurbeta.kurva (fr. courbe, lat. curvus kriv) vrh. krivina;kom. kriva linija, kriva, kri-vulja; vet. vrstaotoka na konjskom kolenu; kurba.kurvatura (lat. curvatura) krivljenje, iskrivljenost;krivina; kurvacija.kurvacija (lat. curvatio) v. kurvatura.kurvilinearan (nlat. curvilinearis) geom. krivolinijski.kurvimetar (lat. curva kriva, krivulja, grč.metron merilo, mera) instrumenat za merenjekrivih linija (na crtežima i kartama).kurentan (lat. currens) tekući, koji je u toku;kurantan.kurer (fr. coureur, lat. sštege trčati) trkač;konj trkač; voj. laki konjanik, izvi-ñač;ženskaroš, suknjaroš.kurziv (lat. cursiva se. scriptura) nm. polože-no(ili: koso) pismo, slova nagnuta nade-sno(tako da izgleda kao da trče).kurzoran (lat. currere trčati, nlat. curso-rius)koji teče bez zadržavanja, bez prekida, npr.:čitanje.kurija (lat. curia) u starom Rimu: jedan od ZOodeljaka na koje su bile podeljene najstarijerimske porodice (patriciji); mesto, kuća ukojoj se sastajale kurija radi većanja ozajedničkim poslovima; docnije: zgrada zasenatske sednice, većnica; danas: većnica,sudnica; veće, sud; papin dvor; Rimskakurija v. Kurija romana.kurijalije (lat. curialia) pl. formalnostikurijalnog stila; kancelarijski običaji iformalnosti; izrazi učtivosti u naslovima i sl.kurijalisti (lat. curia) pl. katolici koji priznajupapi neograničenu vlast u crkvi,ultramontanci;

kursalon 488 kšatrijasl; tečaj, niz predavanja, časova nekogpredmeta (npr. kurs ruskog jezika, stenografijeitd.), udžbenik.kursalon (lat. cura lečenje, fr. salon dvorana zaprijem) dvorana u kojoj se skupljaju vanjskiposetioci, dvorana za zabavu i provodnju ubanji.kursirati (fr. cours) biti u toku, biti u opticaju,opticati, biti u prometu; kurzi-rati.kurs-makler trg. berzanski posrednik koga, zapojedine berze, postavlja i otpušta vlada(sudeluje u zvaničnom utvrñivanjuberzanskih kurseva za robu i hartije odvrednosti).kursni list trg. pregled cena koji izdaje berzasvakodnevno sem prazničkih dana, kada seberzanski sastanci ne drže; u njega seunose cene svega čime se trguje na berzi.kurtaža (fr. courtage) posredovanje u trgovini;nagrada koju dobiva posrednik za svoj trud;up. kurtje.kur-taksa (lat. cura lečenje, nlat. taxa)propisana cena koju plaćaju kupači(bolesnici) i posetioci banja, banjskadažbina.kurtalisati (tur. kurtarmak) osloboditi, spasti,izbaviti.kurtana engleski kraljevski mač bez šiljka, kojise, o svečanosti krunisanja, nosi ispredkralja.kurtizan (fr. courtisan) dvoranin; laskavac,udvarač; ljubavnik.kurtizana (fr. courtisane) elegantna ljubaz-nica,milosnica, naložnica.kurtina (fr. courtine, ital cortina) zavesa,naročito u pozorištu pri promenama naotvorenoj pozornici; krevetska zavesa; fort.bedem koji spaja dva bastiona, srednji bedem;kortina.kurtje (fr. courtier) trg. posrednik za trgovačkeposlove, senzal, mešetar.kurtoazija (fr. curtoisie) otmeno ponašanje,fino, viteško ophoñenje, naročito premadamama, dvorska uglañenost, učtivost,uljudnost.kur-first (nem. Kurfurst) izborni knez, jedanod kneževa koji su, od XIII veka, biralinemačke careve.kurcšlus (nem. Kurzschluss) fiz. „kratak spoj",tj. slučajan dodir ili premošćenje dvaelektrična raznoimena pola, usled čega sestvara izuzetno jaka struja, koju provodnik nemože da izdrži, nego mora da pregori;dovodi do prekida struje.kurčatovij(um) hem. radioaktivan elemenat,atomska masa 260, redni broj 104, znak Ki;ime po sovjetskom fizičaru I. V. Kurča-tovu(1902—1960).kuršum (tur. kur$um) olovo; puščano zrno, tane.kustodija (lat. custodio) čuvanje, nadzor,stražarenje, zatvor, tamnica.kustodija honesta (lat. custodia honesta) prav.kazna lišenja slobode koja ne lišava časti,naročito za manje političke krivice (našpravni sistem je ne poznaje).pustos (lat. custos) čuvar, nadzornik, nad-zornislužbenik (npr. biblioteke, zbirke, muzejaitd.); crkvenjak; zvonar.kusur (arap. qusur, kusur, tur. kusur) ostataknovca koji prodavac vraća kupcu.kuter (eng. cutter) brza jedrilica, naročito kodratnih brodova; takoñe: brz mali engleskibrod sa jednom katarkom.kuta (fr. coutil, lat. culcita) jako i gustolaneno, kudeljno ili pamučne platno (zapostelje), cvilih.kutikula (lat cuticula) zool. pokožica; &»kožasta opna na biljkama.kutis (lat. cutis koža) zool. potkožno tkivo, bog.kora jednogodišnjih biljki.kutitis (lat. cutis) ned. zapaljenje kože.kutka (rus.) kratka bluza ruskih ratnika.kufsko pismo po gradu Kufa nazvanonajstarije arapsko pismo, danas u upotrebisamo kao ukrasno pismo (na novcu, unatpisima i sl.).kuš! (fr. couche) naredba psima: lezi! mi-RUJ!ćuti! umukni!kšatrija (ind.) druga po redu indijska ka-sta,koju sačinjavaju ratnici i narodni prvaci;pripadnik ove kaste.