iu_ARTUM1_2015-07

Imajući u vidu angažovanost oko sopstvenevizuelne prezentacije, ozbiljana promišljanja opredstavljanju prikazanih obejkata, kao i sveukupnoobrazovanje Madam de Pompadur, teško da sepredstava njene toalete može posmatrati kao običnapredstava dnevnog rituala. Položaj njenog tela naovom portretu predstavlja karakteritičan položajumetnika u trenutku stvaranja autoportreta. Toje izuzetno važan detalj, jer on daje glavni osnovza razmišljanje o njenom uticaju na na stvaranjeportreta i njegovo poimanje kao svojevrsnogautoportreta. Pored položaja glave i tela kojiukazuju na autoportret i položaj ruku ne možebiti zanemaren. Važno je istaći da je Madam dePompadur bila desnoruka, a na portretu je prikazanakao levoruka. Tradicija predstavljanja leve ruke upokretu bila je karakteristična za umetnike koji susebe predstalvjali u trentku stvaranja autoportreta,odnosno beležili odraz iz ogledala koji su videli, te jedolazilo do inverzije odnosno do toga da desna rukakojom stvaraju na slici bude prikazana kao leva (Hyde2006: 58). Ovakvo razmišljanje samo potvrđuje idejuo saradnji između Madam de Pompadur i Bušea,odnosno zajedničkog smišljanja programa koje jeonda kasnije Buše sprovodio u delo.na primeru Šalove slike. Dva primera prikazuju dvepriče o afinitetu ljubavi na drugačije načine, čime nesamo da ukazuju na razlike u drugačijem odnosuizmeđu ljubavnika (Lajer-Burcharth 2001: 78), negoi na činjenici da je ljubavnik Madam de Pompadurbio Kralj Francuske. Iz tog razloga je i ceo portretoslobođen erotičnosti i koketiranja i zrači jednomozbiljnijom i temeljnijom notom prezentacijeidentieta dvorske dame. Prisustvo Kralja, na tajnačin, dobija potpuno odgovarauće značenje kojeodogovara njegovom statusu, ali i govori o odnosuizmeđu njih u godinama kada je portret nastao.Od 1752. godine, Madam de Pompadur jeznanično prestala da bude ljubavnica Kralja. Nakonte godine, pa sve do 1756. godine, Luj XV je dozvolioda u potpunosti bude vođen od strane Madam dePompadur. U tom periodu ona je uzela novu ulogu- amie necessaire. Napustila je Versaj i preselila se usvoj dvorac, Bellevue, koji je bio izgrađen po njenomslika 4:Žak Gaj , kameja LujaXV, 18. vek, kabinetmedaljona, BNiz rada : Lajer-Burcharth, Ewa.“Pompadour’sTouch: Differencein Representation.”Representations, Vol.73, No. 1, 2001Kameja sa likom Luja XVImajući u vidu iznešene predpostavkeo značaju scene toalete u kontekstu Madam dePompadur, ali i njenog uticaja na stvaranje ovogportreta dolazi se do glavne tačke rada - portreta LujaXV. (slika 2) Jasno je da je portret Kralja na kamejinamenski stavljen tako da posmatrač bez problemamože da prepozna vladarsku sliku. Pod drugačijimokolnostima ovo bi na neki način moglo da označavapotrebu Madam de Pompadur da definiše sebe,odnosno prikaže se kao neko ko je u ljubavnomodnosu sa Kraljem i na taj način sebe predstavikao glavnu dvorsku ljubavnicu. Takvo tumačenjeima svoje uporište u tradicionalnom upotrebommedaljona koji su još od perioda renesansesmatrani veoma intimnim predmetima koji imajufunkciju da prikažu voljenu osobu. Na jednoj sliciŽan Frederik Šala iz 1784, medaljon je prikazan u„tradicionalnoj“ funkciji, kao intimni predmet kojiprikazuje ljubavnika, a koji predstavljena mladadama u zanosu ljubi. (slika 3) Na Bušeovom portretutoalete Madam de Pompadur potpuno drugačije jeprikazan voljeni čovek od načina na koji je prikazan18