NO V A M ISA O

manchevski.com

NO V A M ISA O

SVETIONIKKatrin Šmidmondversuchtiskušavanje mesecom4uvek u snu ra zi la ze se du ho vi mo ji, za o kru že nozu ja nje nu le ho da u vi so kim pot pe ti ca mana o ko lo u me ni. je sam li to že le la? ili per jeso ko la na svo joj vi so koj krag ni? ne znam. ka ko.i noć se di že la ko po put pe ra pre ko mr tvih ča so va.ka plje. po ku ša vam da po li žem teč ni pu ter sa pro li ve nogvre me na, hra pa vi je zik iz la zi mi iz du bi ne vi li ce,ple še na sto lu. uvek u snu du ho vi mo ji is ka sa peme sa svim, da ih ne bi tra ži la vi še. je di nosmem da se usu dim, svo je me sto me đu nji ma da na đem.ko ri ce se kla te na me se cu. nje go voj oštroj bra di. ako otu pi,mo ra mo kroz ras pa ra ne ša vo ve na zad,oni i ja. i sve tlu ca ju ći pu ter sa po vr ši neza iz ve sno vre me.pre ve la sa ne mač kog Sa nja Ka ra no vićKatrin Šmid je rođena 1958. u Goti, Istočna Nemačka.Posle studija socijalne psihologije u Jeni, radila je kaodečji psiholog. Kasnije je postala asistent na Berlinskominstitutu za uporedna društvena istraživanja. Od 1994.radi kao slobodan pisac.Njene rane knjige su Pesnički album sto sedamdesetdevet (1982), Anđeo leti kroz fabriku tepiha (1987) iDijagram toka sa anđelima (1995), a takođe je objavljivalau nemačkim i stranim časopisima i antologijama.Ostale važnije knjige: Gedichte, Berlin 1982; DieGunnar-Lennefsen-Expedition, roman, Köln 1998;Go-In der Belladonnen, pesme, Köln 2000; Sticky ends,proza, Frankfurt am Main 2000; Drei Karpfen blau, kratkaproza, Berlin 2000; Totentänze, pesme, Leipzig 2001(zajedno sa Karl-Georgom Hirschom); Koenigs Kinder,roman, Köln 2002; Seebachs schwarze Katzen, roman,Köln 2005; Du stirbst nicht (Ti nećeš umreti), roman,Köln 2009; Blinde Bienen (Slepe pčele), pesme,Köln 2010; Finito. Schwamm drüber, priče,Köln 2011.Iskušavanje mesecom / NOVA MISAO


HRONOTOPIJESekvencemodernizma ukolekciji srpskeumetnostihronoPriredila: Teodora Zrnić6Galerija Matice srpske za kraj avgustaje pripremila izložbu pod nazivomSekvence modernizma. Vujičić kolekcijasrpske umetnosti XX veka autorke drLidije Merenik. Na otvaranju je govorilamr Tijana Palkovljević, upravnicaGalerije, dr Lidija Merenik, autorka izložbei kataloga i Aleksandar Jovanović,predsednik Skupštine grada NovogSada. Realizacija izložbe Sekvence modernizma.Vujičić kolekcija srpske umetnosti XX veka predstavlja nastavak težnji Galerije Maticesrpske da u svom prostoru, pored dela likovne umetnosti sakupljenih pod sopstvenim krovom,prikaže i dela iz drugih javnih i privatnih kolekcija.Užitak u raznovrsnimumetničkim žanrovimau KanjižiRetrospektiva Marijana Barošau ZrenjaninuMeđunarodni festival Džez, improvizovana muzika, koji seu Kanjiži priređuje 17. put otvoren je početkom septembra,a muzička pozivnica tradicionalno se uputila sa gradskepijace. Renomirana manifestacija u varoši kraj Tisepotrajala je do nedelje, 10. septembra. Organizatori izUmetničke radionice Kanjiški krug su posetiocima priuštiliužitak u programu raznovrsnih muzičkih i umetničkihžanrova. Kanjiški festival sve tri večeri pratila je svirka trijaJanoša Aveda iz Mađarske.U Salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninuletos je otvorena izložba podnazivom Marijan Baroš – retrospektivnaizložba 1981–2011. Autor tekstakataloga i izložbe je Sava Stepanov,likovni kritičar, a izložba obuhvatatridesetak radova nastalih tokom tridesetogodišnjegrada zrenjaninskogslikara Marijana Baroša. Marijan Barošje završio Akademiju umetnosti(slikarski odsek) u Novom Sadu 1981.godine u klasi profesora Boška Petrovića.Dobitnik je otkupne nagradena Prvom bijenalu akvarela Jugoslavijeu Zrenjaninu, druge nagrade natematskoj izložbi Nikola Tesla u Zrenjaninu i Novom Sadu i diplome na bijenalnoj izložbi uPoljskoj.


hronotopijeHRONOTOPIJE8Renomirani izvođači na Tiskom cvetuPotpisani ugovori ofinansiranju projekata iz oblastikulture u ZrenjaninuPokrajinski sekretar za kulturui javno informisanjeMilorad Đurić je sa predstavnicimainstitucija i kulturno-umetničkihdruštavaiz opštine Zrenjanin potpisaougovore o finansiranjuprojekata iz oblasti kulture.Ugovori su potpisani sa Zavodomza zaštitu spomenikakulture u Zrenjaninu, Narodnimmuzejom Zrenjanin, Kulturnim centrom Zrenjanin i Kulturnoumetničkim društvom Arsenije Teodorović iz Perleza. VladaVojvodine planira da ove godine podrži 39 projekata iz Zrenjanina,u ukupnoj vrednosti od oko 15 miliona dinara i trudi da u svakomvojvođanskom gradu nađe partnera, te da u svakoj našoj sredinipronađe ono najinteresantnije i naj atraktivnije što tu sredinurazlikuje od drugih, kako bi te specifičnosti bile pretočene u različiteprojekte čije ostvarivanje bi doprinelo razvoju tih sredina.Festival kamerne muzike Tiski cvet u Novom Kneževcupočeo je 26. avgusta, a sedmi put ga je priredila Narodnabiblioteka Branislav Nušić i Osnovna muzička školaNovi Kneževac. Umetnički direktor festivala poznati muzičkipedagog, dirigent i kompozitor Aleksandar S. Vujićiz Beograda i domaćini iz Novog Kneževca postarali suse da program koji se odvijao do 20. septembra, bude veomakvalitetan uz nastup renomiranih izvođača iz našezemlje i inostranstva. Festival Tiski cvet održao se podpokroviteljstvom opštine Novi Kneževac, Ministarstvakulture Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu ijavno informisanje AP Vojvodine.Memorijal umetnika– nova postavkaPovodom obeležavanja četiri decenije od osnivanja Memorijalaumetnika, tokom septembra, publici će biti prezentovana postavkaumetničkih i dokumentarnih sadržaja iz bogatog fonda Spomen-zbirkePavla Beljanskog. Tokom 2011. godine Spomen-zbirkaPavla Beljanskog kroz niz manifestacija proslavlja dva značajna jubileja– pedeset godina od otvaranja institucije za javnost i četrdesetod osnivanja Memorijala umetnika, kao sastavnog segmentastalne postavke. Spomen-zbirka je otvorena 22. oktobra 1961. godine,u prvoj namenski projektovanoj muzejskoj zgradi u Srbiji,rađenoj po nacrtima arhitekte Iva Kurtovića. Njena stalna postavka,osim reprezentativne antologije jugoslovenske umetnosti prvepolovine 20. veka, sadrži i dva memorijala: Memorijal Pavla Beljanskog(1966) i Memorijal umetnika (1971).


Deseti Dani evropske baštineBiblioteke poklonimanadoknađuju siromaštvoHRONOTOPIJEU čitavoj Evropi 10. septembraodržana je tradicionalnamanifestacija Dani evropskebaštine, a u našoj zemlji, ovajznačajni međunarodni događajobeležava se deseti put zaredom, ove godine pod motomRiznica nasleđa Evrope –Sremski Karlovci. Centralna proslavaodržana je u SremskimKarlovcima, gde su u okvirubogatog programa posetiociimati priliku da na različitim lokacijamaupoznaju sa zaštitompokretnih i nepokretnih kulturnih dobara, kao i zaštitom prirodnog i nematerijalnognasleđa. Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje, Milorad Đurić izrazio jezadovoljstvo što su Dani evropske baštine postali tradicionalna manifestacija u našojzemlji istakavši da je institucionalna podrška ovom događaju važan segment kulturnepolitike Vlade Vojvodine, a to je očuvanje kulturne baštine.Mrežu javnih narodnih biblioteka u Vojvodini čine 44 biblioteke sa164 ogranka. Njihov rad prati i nadgleda Biblioteka Matice srpske, au tome pomažu okružne matične biblioteke u Novom Sadu, Subotici,Zrenjaninu, Kikindi, Pančevu, Somboru i Sremskoj Mitrovici. Izanalize rada ovog složenog sistema za prošlu godinu, proizilazi daje kriza za trećinu smanjila redovnu obnovu knjižnih fondova, ali ida ne izostaju pozitivni trendovi. Ima i zadovoljnih, a među njima suGradska biblioteka Atanasije Stojković iz Rume i Biblioteka Vuk Karadžićiz Kovina. Knjižni fond Narodne biblioteke Dositej Obradovićiz Stare Pazove prošle godine je uvećan je za skromnih 3.615 hiljadeknjiga, što je za trećinu manje u odnosu na 2009. Obnova knjižnogfonda prošle godine je bila najniža u našoj istoriji, poručili su iz Gradskenarodne biblioteke Žarko Zrenjanin iz Zrenjanina.9Mali veliki koraci uBačkom PetrovcuU Bačkom Petrovcu 1. septembra počela je pozorišnasezona i to, već tradicionalno, festivalomPetrovački pozorišni dani, 16. po redu. Publika jemogla da vidi pet predstava, od kojih su dve namenjeneprvenstveno deci i mladima. Petrovačkipozorišni dani počeli su predstavom istaknutogdomaćeg autora Miroslava Benke. Potpisujućitekst, režiju, scenografiju, kostimografiju i izbormuzike, Benka je ovaj put za veliku scenu Slovačkogvojvođanskog pozorišta kreirao predstavuObitavalište.


TEZE O KULTURNOJ KREATIVNI POLITICI POGONI10Anatomija stvaranjaIntimni dnevnik opere MilevaAutor: Milan Marković *Na ši raz go vo ri te kli su elek tron skim pu tem, ve zom Nju jork – No vi Sad, pra te ći na sta ja nje de la či ji se zna čajne mo že po sma tra ti sa sa mo jed ne tač ke, jer je on i in sti tu ci o na lan i lo kal no­kul tur ni i uni ver za lan.Na me ra mi ni je da se de lo te o rij ski ana li zi ra, na me ra je da se obe lo da ni mi sao, ide ja, po gled i od nos,da se na zre i ono što pret ho di obe lo da nji va nju in tim nog ljud skog stva ra nja, te je i ovaj čla nak iz ve snoobe lo da nji va nje. Sle de ne ki tre nu ci iz te pre pi ske.Alek san dru Vre ba lov ne po zna jem lič no. Ali, po zna jem je kao što seumet nik mo že zna ti – kroz mu zi ku ko ju ne u mor no ša lje na sva ku stra nusve ta, jer ona je kom po zi tor ko ji stva ra bez pre stan ka. Kroz po nos ko jiose ćam pre ma njoj, jer ona je kom po zi tor iz No vog Sa da u Nju jor ku, jednaod onih ta len to va nih že na sa na šeg pod ne blja o ko ji ma se pri ča. Ka dasam sa znao da će do ći do na še sa rad nje u ve zi sa nje nim no vim de lom,mo žda i nje nim naj zna čaj ni jim do sa da, bio sam za do vo ljan i po ča stvovan.Alek san dra Vre ba lov doš la je na ide ju da po vo dom 150. go diš nji ceSrp skog na rod nog po zo riš ta za No vi Sad (ali i za Svet) na pi še oper skode lo o Mi le vi Ma rić Aj nštajn. Li bre to za ta kav po du hvat do šao je od Vi deOg nje no vić, nje ne dra me o Mi le vi.Li bre to na srp skomIako sam, kao lju bi telj ope re, že leo da sa znam neš to vi še o pro ce su stvaranja oper skog de la u sa vre me noj mu zi ci, sred stvi ma za ko je autor smatrada mu u ovom tre nut ku sto je na ras po la ga nju u tom mu zič kom iz ra zu,o to me da lje ni smo pri ča li na taj na čin, pri če o kon cep tu ni smo vo di li. Posveti li smo se tre nut ku stva ra nja ko ji je bio ak tu e lan baš ta da ka da smo onje mu pri ča li. U mo men tu ka da sam je pr vi put pi tao ka ko joj od ru ke ide“Mi le va”, do pre da je kla vir skog tek sta na ru či o ci ma bi lo je osta lo neš to višeod tri me se ca. Pret po sta vljam da se upra vo u pri bli ža va nju ro ka pre dajema te ri ja la pri ti sak i uz bu đe nje po ve ća va ju, usled neo p hod no sti da seod re đe ne ide je fi na li zu ju i za o kru že. U do brom ras po lo že nju, naj pre samdo bio ori gi nal li bre to pod loš ke ko ju je ko ri sti la. Ni sam ne znam šta se dalooče ki va ti od tog šti va. Ni je li pot pu no ne sva ki daš nje do bi ti do sa daneo t kri ve ni li bre to za jed nu ope ru, pa uz to na srp skom je zi ku? Bio je ispošto van i tre nu tak rad nje, ar ha i zmi ma i lo ka li zmi ma, ali i ri ma, ko ja se,kao i če sto ka da se ra di o pe va nju na srp skom, či ni isto to li ko ne sva ki dašnjomi čud no va tom. Tekst je bio iz ra zi to li ri čan u to nu, ose ća jan i tra gičan.Pro no sio je iz ve snu in tim nost i opi plji vu per so ni fi ka ci ju ono ga štosmo zna li ili ni smo zna li o in tri gant nim ka rak te ri ma ko je je tre ti rao, ko risteći vi so ku emo ci o nal nost kao osnov no sred stvo. Ali, to je ujed no bi la ipr va pri li ka da se na slu ti sa dr ži na de la, nje gov tok i pri ro da. For mi rao seuti sak o po volj no sti na či na kre i ra nja fra za za mu zič ku na do grad nju, bezpre vi še pra znog ho da. Ži vah nog je, tra gič nog, sen ti men tal nog i po e tičnogto na.Kom po zi tor ka je do bi la do puš te nje da tekst Og nje no vi će ve skra ti i do neklepri la go di u svr hu kom po no va nja. Iz ve snu is klju či vu rit mič nost ri meni jan si ra la je pro stim skra ći va njem tek sta, me nja ju ći i nje go vu pe vlji vost,a u od re đe nim mo men ti ma, at mos fe rič nost za o kru ži va la i frag men ti maGe tea i Šek spi ra.U tim da ni ma, Vre ba lov je ot po če la pro be pr vog či na sa ne ko li ko ame ričkihpe va ča i uti sci su obe ća va li.Zaš to baš Mi le va Ma rić iz Ti te la?Na met nu lo se raz miš lja nje o to me ko li ko se zna o Mi le vi Ma rić, ro dom izT itela, že ni najp opularnije g naučnik a na s vetu, ženi iz naših k rajeva, je dnojo d prvih ko ja je p otražila visoko obrazovanje u s vojoj ob las ti, te bila ne -sva ki daš nja i „nji ma“ i „na ma“. Sa ove dis tan ce, iz gle da da bi pri ča o nje nojsre ći i ne sre ći bi la do bra in spi ra ci ja i za dram sku i za oper sku for mu. Sadru ge stra ne, vi še ne go do bro je i to što in spi ri še do ma ćeg auto ra ko ji ćerezult at te in spiracije p odariti s vom pros toru i to na jubilej najs t arije g srpskogp o zo riš t a, u No vom Sa du, u Voj vo di ni. Ima ju ći u vi du da je pred log dana pi še de lo baš o Mi le vi bi njen, za ni ma lo me je šta je Alek san dra zna la imi sli la o Mi le vi pre pro jek ta, oda kle i ka ko? Ka kva je bi la emo ci ja, od nos?„Mi sao da je Aj nštajn sa njom še tao No vim Sa dom i jeo sla do led je… fe no menalna. Pred lo ži la sam pri ču o Mi le vi, jer je njen ži vot zbir mno go ele me na tako ji mo gu da či ne do bru oper sku pri ču – tra gič nost, ka rak te ri ve ći od ži vo ta,lju bav i ogrom na i ne sreć na, he ro i na i mu če ni ca, iza zo vi u tra že nju ko je tudo bar, a ko loš i na sve to – ona je ne ko naš. Isto vre me no, Mi le vin sta tus je bioko tro ver zan – ili je bi la ne pri zna ta i ig no ri sa na (kla sič ni „the ot her“ – ise li la seIntimni dnevnik opere Mileva / NOVA MISAO


iz ze mlje, ima la van brač no de te, bi la uda ta van svo je ve re, bi la je raz ve de na,sve na po čet ku ve ka) ili je bi la mi to lo gi zo va na, u smi slu da je osnov za ne kete o ri je za ve re oko Te o ri je re la ti vi te ta… U mom naj lič ni jem od no su pre manjoj, pre o vla da va ju te me žen ske (elek tron ski sim bol osme ha): šta zna či bi ti jedino žen sko u kla si, ima ti vi so ke aspi ra ci je i bli stav um, a on da se od re ći svojihsno va i po sve ti ti po ro di ci, i to ka da se ras pa da na to li ko mno go na či na.Ona je sa sa mo dva de se tak go di na bi la u ži ži pro gre siv nih ide ja, in te lek tu alnihde ba ta, izu ma i zna la je da iza be re naj ve ćeg ge ni ja dva de se tog ve ka, kaoi on nju, ži ve la je slo bod no, ni ka da po sle raz vo da ni je ru žno go vo ri la o Al bertu.Ne ga tiv no, fa sci ni ra la me je nje na her me tič nost, što po sle raz vo da ni jeima la že lju da se ičim ba vi. Ni je hte la da se vra ti u Sr bi ju, već je ga ji la kak tu sei ši zo fre no de te na kon Al ber to vog od la ska u Ame ri ku…“• • • Foto: Branko StojanovićKREATIVNI POGONI11Mi le va, oper ska he ro i naUbr zo, na imejl adre su sti gla je i po ru ka ko ja je ot kri va la fa hov sko re še njeli ko va u ope ri (ja sni je, po de la ka rak te ra u de lu po vr sti gla sa). Al bert je vi soki(lir ski) ba ri ton. Mi le vi na se stra Zor ka za miš lje na je kao glu mi ca-pe va či ca,pe va ju ći neo per skom im po sta ci jom, scen ski raz i gra na. Maj ka je mez zo,otac bas-ba ri ton. A Mi le va – Mi le ve su dve. Mi le va ju ni or i Mi le va se ni or.Kao što ži vot in si sti ra na pro me ni, ta ko i sa mo is ku stvo me nja. U ovomoper skom tre nut ku, jed na Mi le va po sta će dru ga ne ka Mi le va. Lir sko-kolora tur ni so pran po sta će mez zo, oper skim je zi kom za pa že na pro me na. Izova kvog autor skog iz bo ra mo gu se či ta ti za pa ža nja o sa zre va nju i sta renju,en tu zi ja zmu i umo ru, lju ba vi i sa mo ći, na di i lu di lu. Kao što su u operskojli te ra tu ri ova dva žen ska fa ha su prot sta vlje na, ta ko mo že da je i u Milevi sa moj, ali i ne mo ra. Osim što mo že da je Mi le va iz mla do sti i lju ba visu prot sta vlje na Mi le vi iz po zno sti i raz o ča re nja, isto ta ko mo že mo dapret po sta vi mo i da je sve to stvar sa svim nor mal nog ži vot nog ci klu sa. Spra vom mo že mo da pret po sta vi mo i da ova kav iz bor do pri no si kon trastnomraz vo ju oper skog de la i nje go vog ključ nog li ka. Ume sto da isti ak tertre ti ra i tu ma či lik kroz ce lo kup no de lo, bez ob zi ra na ak te ro ve po ten ci jalnesp osob no sti, gruba tranzicija biće p ok az ana drugačijom energijom dru -gog pe va ča, raz li či tom po ja vom, mi mi kom i li ri kom, te, naj zad, dru ga či jimpe va nim re gi strom i gla som, pro me nje nom me lo dij skom li ni jom. Ti me sei dram ska i ka rak ter na suš ti na pot po ma žu ovom za ni mlji vom autor skomod lu kom. Ta kav me tod će ići od pu kog pre u zi ma nja da ljeg to ka mu zič kerad nje na sce ni do pre pli ta nja mu zič kih li ni ja obe ju Mi le va i nji ho vog istovreme nog pri su stva na sce ni, bo je ći pri zo re se ća nja i de men ci je nad re alnimbo ja ma di rekt nog is ku stva. Ovo bi mo gao da bu de, po red oso be neautor ske este ti ke sa dr ža ne u ce lo kup nom de lu, naj kre a tiv ni ji po tez u po i-ma nju oper ske te me i for me, na naj lič ni jem ni vou autor ke.Još u vre me dok uvid u par ti tu ru ni je bio mo guć, po sto ja la je pret po stavkada će se mu zič ki lik Mi le ve re ši ti na odre đen na čin. Na osno vu li rič no stidram skog li ka, od re đe ne tra gič no sti ko ja opa sa va lik Mi le ve Ma rić me đuna ro dom, oče ki va lo se da će i njen oper ski ka rak ter pe va ti lir ski žen skiglas. Na kon sa zna nja da su Mi le ve dve, pa bi lo to pre i po sle Al ber ta, ilipre i po sle ne čeg ili ne kog dru gog, Mi le va “ju ni or”, da kle ona Mi le va ko jauglav nom i slu ži kao in spi ra ci ja, lir skog je gla sa. Ova kav oče ki van iz borna la zi upo riš te u ide a li stič no sti i mla do sti, te za lju blje no sti u ži vot i ži votnosti sa moj. Raz lo zi evo lu ci je u dru gi lik ra zu mlji vi su, i sa emo ci o nal nog isa mu zič kog sta no viš ta.Iako se ne ko me pri ča o ova kvom autor skom re še nju mo že či ni ti ma njeva žnom, tre ba za pam ti ti da se ra di o pr vom mu zič kom (uz to oper skom)de lu ko ji će u pot pu no sti bi ti po sve ćen osli ka va nju li ka že ne či ja je sud binau nje noj rod noj ze mlji shva ta na pre te žno po pu la ri stič ki, po naj prezbog ve li či ne ime na sa ko jim je bi la naj bli že po ve za na. I upra vo ta kavpre mi jer ni kva li tet i stan dard, pru ža ju autor ki pri li ku da sop stve nim muzičkim iz bo rom stva ra od nu le u da tom umet nič kom iz ra zu, pre u zi ma ju ćii od re đe nu od go vor nost.U to vre me, či ta ju ći sti ho ve u li bre tu, ja vi lo se i pi ta nje – u če mu se sa sto jilik Mi le ve, ka da se po me ri mo od pu ke de fi ni ci je od re đe no sti po re gi stru,fa hu i gla snov nom ka rak te ru? U če mu se sa sto ji taj iz bor, za ko ji će autorkapre u ze ti stva ra lač ki od go vor nost?NOVA MISAO / Intimni dnevnik opere Mileva


TEZE O KULTURNOJ KREATIVNI POLITICI POGONI• • • Foto: Branko Stojanović12„Mi le va se svo jom le po tom ka rak te ra, po seb nom sud bi nom, kao i tra gič nošćude fi ni sa la kao pra va, ve li čan stve na oper ska he ro i na. Njen za ni mljiv i bogatži vot, i nje na tran sfor ma ci ja iz mla de, in spi ri sa ne, ide a li stič ne oso be u povuče nu i mrač nu že nu, ko ja na kra ju umi re sa ma i za bo ra vlje na, zah te va la jeda i njen “vo kal ni ka rak ter” pra ti istu pu ta nju. Ta ko sam i od lu či la da ulo guMi le ve na pi šem za dva gla sa. U ve ći ni sce na se po ja vlju ju za jed no, kao dvestra ne jed ne lič no sti, ili kao se ća nje sta ri je Mi le ve, ko ja sa pa žnjom, no stal gijom,po ne kad be som, ili fi lo zo fo skom dis tan ci ra noš ću, po sma tra svo ju prošlost.Du e ti dve ju Mi le va naj i zra zi ti ji su pri mer nji ho vog od no sa u de lu i pri či,kao u Uspa van ci umr loj van brač no ro đe noj de voj či ci Aj nštaj no vih u dru gomči nu”.Ova kav eks pe ri men tal ni dis kurs shva ta se kao od raz stva ra lač ke slo bo dei vi zi je, emo ci o nal nog po i ma nja sop stve ne in spi ra ci je, ko ji tek če ka svo justvar nost pred pu bli kom.De fi ni ši mo po jam “lo kal nog”S ob zi rom na to da autor ka ne ži vi u Sr bi ji, ja vlja ju se pi ta nja o pri su stvuna ci o nal nog (na rod nog) ele men ta u nje nom stva ra laš tvu. Ima ga u njenimde li ma, i di rekt no i pre ne se no. Ali, sa da pi še o Mi le vi Ma rić, ko ja jeono “Aj nštajn” do da la tek svo jim od la skom u svet, svo jim pri su stvom utom na pred nom i ino va cij skom, pro na la zač kom sve tu. Pi še ga uoči fan tastične go diš nji ce, na ru či lac je jed na na ci o nal na oper ska ku ća.Ako se uzme da je pod ne blje po re kla je dan od ele me na ta sva či je suš ti ne,ko li ko je to suš ti na Alek san dri na, Mi le vi na, a ko li ko ope re i oper skog li ka“Mi le va”?D ogađaj pre mijere op ere o Milevi Marić, komp ozitora Aleks andre Vreb a -lov p ovo dom godišnjice srpsko g teatra, z asigurno p oteže reakciju p o linijiIntimni dnevnik opere Mileva / NOVA MISAO


p o dne blja i p orek la, i to u duhu p onos a, adek vatnos ti i vanserijske atraktivnosti. Po d ok riljem šire, nacionalne, ali i uže, kulturne p olitike na singu -lar nom pla nu, ova kav splet okol no sti mo ra se sma tra ti iz ve sno po volj nim– z a tea t ar, ši re kulturno nasleđe, op ersku i ne op ersku pub liku. I upravo t a -kav splet okol no sti do vo di do iz ve snog ma gič nog, sud bin skog ni voa sakoje g se me đusobni o dnosi autorke, njene heroine, premijerno g i dram -skog lo ka li te ta i pu bli ke u iš če ki va nju sa gle da va ju van uti ca ja slu čaj no sti.Put Mi le ve Ma rić bio je obe le žen am bi ci jom, že ljom za vr hun skim znanjemi lič nom ak tu e li za ci jom i do veo ju je do ne sva ki daš njeg aka demskogza le ta za že nu to ga do ba. Je dan od ko le ga, na rav no, muš kih, bio jojje i Al bert Aj nštajn. Od am bi ci je, pre ko lju ba vi, po drš ke, do bi ra nja od ri canja(ili bi ra nja da va nja), njen put bio je pro me njen. U po ro dič ni dom jena vra ća la, ali se nje mu ni je ni ka da vra ti la. Sop stve no po re klo i po re klonje nog mu ža če sto se po sta vlja lo kao pi ta nje – u po volj nim i ne po voljnimdruš tve nim okol no sti ma, po ro dič nim ne go do va nji ma i od ba ci va njima.Pod loš ka Vi de Og nje no vić da ka ko odi še svo je vr snom at mos fe rompo re kla, okru že nja i do ma, te otu đe nja i ne do sta ja nja.Bu du ći da ve za auto ra mu zi ke sa te mom i in spi ra ci jom u ovom slu ča jupre va zi la zi bi bli o graf ski ili bi o graf ski od nos, te pre la zi na ve o ma li čan,mo gu će i po i sto ve ću ju ći kva li tet, ko li ko mu zič ka este ti ka lo kal nog u pri čio Mi le vi za o ku plja či ta vo de lo, de lo ve, ili kao lajt mo tiv? I, vr lo va žno – nako ji se na čin i u kom obi mu u sa vre me nu mu zič ku lek si ku in kor po ri ra tradici o nal ni mu zič ki sa dr žaj i obe lež ja kao sred stvo oso be nog iz ra za?“Vo le la bih da pr vo de fi ni se mo “lo kal no” – ja pod tim u Mi le vi pod ra zu mevamvoj vo đan ski gra đan ski mi lje na pre la sku u XX vek. “Lo kal no” se u mu zičkojeste ti ci ve zu je za lo ka li tet od re đe ne sce ne – npr. sce ne na ma ju ru Ma ri caima ju odre đen har mon sko­me lo dij ski tret man ko ji ih stva lja na na še pro store,ali i za emo ci ju, se ća nje, od nos. Sam po če tak ope re je vr lo “voj vo đan ski”po ka rak te ru – tam bu ra ši u zo ru uz pe smu is pra ća ju pri pi tog go spo di na dokZor ka Ma rić is tr ča va iz ku će i do zi va mač ke. Ta pe sma se po no vo ja vlja u petojsli ci Pr vog či na, ka da Mi le va sa pri ja te lji ca ma pe va pe smu iz “svog” kra ja,dok se pri pre ma ju za do cek 1900. go di ne. Ta ko đe, ka rak te ri ve za ni za našpro stor – svi iz po ro di ce Ma rić, za tim Mi la na i Ru ži ca, u svo jim me lo dij skim linija ma ima ju po ne ki ka rak te ri sti čan znak, uglav nom de fi ni san rit mom govornog je zi ka i pre net u mu zi ku, ko ji ih obe le ža va kao Voj vo đa ne.”Sna žna oper ska vi zi jaMi le va je pr va ce lo ve čer nja ope ra Alek san dre Vre ba lov. Sto ga se i na mećudo ne kle dru ga či ji pri stu pi i me to de u smi slu za da te mu zič ke for me,ho li stič ko sa gle da va nje to ka stva ra nja ra di po sti gu ća flu ent no sti či ta vestruk tu re, nje ne po ve za no sti, ukup ne mu zič ko-dram ske vred no sti i slu šalačke kon zu ma ci je, ko je zah te va ta kav iza zov. Na sto ja nja autor ke usme renasu na ne po sred nu mu zič ku i dra ma turš ku ko mu ni ka tiv nost de la. Mi levaje za miš lje na kao di rekt na, sna žna i ja sna ope ra, pri če mu se in si sti rana kom plek sno sti zna če nja i slo je vi tom tret ma nu psi ho lo gi je ka rak te ra iod no sa kroz oso be ne mu zič ko-am bi jen tal ne po te ze. Za jed niš tvo sa dosadaš njim autor ki nim ra dom ogle da će se kroz iz ve snu for mal nu po ve zanosti upo sle nost ne ko li kih osnov nih mo ti va. Svoj stve nost autor stvaogle da će se i u eko no mič no sti iz ra za, te im ple men ta ci ji van stan dard ne,Mi sao da je Aj nštajn sa njom še tao No vim Sa dom i jeosla do led je… fe no me nal na. Pred lo ži la sam pri ču o Mi le vi,jer je njen ži vot zbir mno go ele me na ta ko ji mo gu da či nedo bru oper sku pri ču – tra gič nost, ka rak te ri ve ći od ži vo ta,lju bav i ogrom na i ne sreć na, he ro i na i mu če ni ca, iza zo vi utra že nju ko je tu do bar, a ko loš i na sve to – ona je ne ko naš.Isto vre me no, Mi le vin sta tus je bio ko tro ver zan – ili je bi lane pri zna ta i ig no ri sa na (kla sič ni „the ot her“ – ise li la se iz ze mlje,ima la van brač no de te, bi la uda ta van svo je ve re, bi la jeraz ve de na, sve na po čet ku ve ka) ili je bi la mi to lo gi zo va na, usmi slu da je osnov za ne ke te o ri je za ve re oko Te o ri je re la ti vi te tapod ne bljem de fi ni sa ne or ke stra ci je. Vo lja autor ke za ja sni jim ote lo tvo renjemod re đe nih dram skih mo me na ta i nji ho vom emo ci o na li za ci jom dovodi do ko riš će nja po e ti ke bli ske tre nut ku i li ko vi ma, i mi mo po nu đe nogli bre ta. Iz ve sni do ku men ta ri stič ki po ten ci jal pri če i li ko va do zvo lja va iupo tre bu auten tič nih ma te ri ja la iz ži vo ta Al ber ta Aj nštaj na i sa mog pe rioda rad nje u de lu. Ta ko se, u smi slu mu zič ko-scen ske at mos fe rič no sti,pod vla či bi o graf ski in spi ri san kva li tet te me, do pri no se ći smi sle no sti i višojpro ži vlje no sti pe va nog tek sta, pa i kva li te tu slu ša lač ke pa žnje i užit kau no voj mu zi ci.Alek san dra Vre ba lov pred sta vi će de lo ko je u sko ro sva kom po gle du odraža va ver nost sa moj se bi kao sa vre me nom auto ru, ali ko je isto vre me nopred sta vlja i zna ča jan is ko rak u obi mu i am bi ci ji. Ne sum nji vo, od li ke de lai iz ve sna svr ha nje go va do de lju ju mu i od re đe nu funk ci ju ko ja po ga đasa daš nji tre nu tak, te ga mo žda i pre va zi la zi sop stve nom vi še znač nompre mi jer noš ću.Za k lj uč no, či ni se da se du go če ka lo na ova kvo šta. Po sto ji mno go ta lentova nih i plod nih mu zič kih stva ra la ca, (ne)sra zmer no mno go od li ka maokru že nja iz ko jeg su po te kli, a ko ji su svoj ul ti ma tiv ni uspeh do ži ve li izvanSr bi je (ili Voj vo di ne). Ce nje ni su mno go vi še ne go što bi ov de ika dabi li. Ako tvr di mo da do ma će slu ša lač ko uho ni je ras po lo že no da se iz lo žiiz ra zu sa vre me ne kla sič ne mu zi ke, ili ka ko u ovom slu ča ju vo li da se ka že– „mo der ne ope re“, za pi taj mo se da li je to raz log da im se to is ku stvo uskrati, ili, pak, da im se ono pru ži, na met ne? Ne ula ze ći u oce nu „kva li te ta“de la, jer teš ko ko će i us pe ti u pre va zi la že nju te re ta su bjek tiv no sti pri takvojoce ni, do ma šaj ovog do ga đa ja po ten ci jal no mo že iz me ni ti mu zič ku idruš tve nu vi zi ju slu ša la ca, mo že zna či ti mno go vi še ne go što se na pr vipo gled či ni. Ako se ta ko do ka za no la ko na vi ka va mo na no vo, vr lo će mose la ko na vi ći na no vi po gled na Mi le vu Ma rić, na šu Mi le vu Ma rić. In sti tucio na li za ci jom no vog, i to na ro či to u okvi ri ma iz ra zi to kla sič nog na sle đa,ne ško di mo ni pro gre siv no sti no vo ga ni te ko vi ni in sti tu ci o nal no ga, naprotiv – pra vi mo si ner gi ju ko ja ima ve će šan se da pre ži vi i da lje se raz vi ja.U kon tek stu ope re i oper skog iz vo đaš tva, iza zov no ve mu zi ke pu bli kuraz vi ja, mo žda i pro ši ru je, a iz vo đa če una pre đu je i osa vre me nju je. Uko li-KREATIVNI POGONI13NOVA MISAO / Intimni dnevnik opere Mileva


TEZE O KULTURNOJ KREATIVNI POLITICI POGONI14ope ri jed nu spi ri tu al nu fi lo zof sku di me zni ju u ne ko li ko po te za, na ro či touvo đe njem du a li te ta pro ta go nist ki nje (Mi le va ju ni or vs. Mi le va se ni or). Timepo sti že ne po sred no su o ča va nje sa daš njeg sa bu du ćim od no sno prošlim,da kle na gla ša va hi sto ri zam, a iz bo rom dvoj nih ari ja otva ra fi lo zof sku,van vre men sku di men zi ju Mi le vi ne sud bi ne.Otvo riv ši da kle op će ni to pi ta nje o uzro ku i ne u mit no sti sud bi ne, ina čekla sič no dram sko pi ta nje, pod sti če nas na raz miš lja nje o bi o graf sko-dinamskim ele men ti ma ko ji uzro ku ju tok i is hod Mi le vi nog ži vo ta.Mi le va Ma rić Aj nštajn, že na uro đe ne vi so ke in te li gen ci je, kre a tiv ne i opredelje ne za na u ku, lič nost je ve li ke sna ge ko jom u se bi no si vo lju za ži vot,za lju bav i oda nost.Mi le va je ro đe na kao tre će de te, na kon što su pret hod na dva (kćer ka pasin) umr la ubr zo na kon ro đe nja. Prem da je u ono vre me oče ki va ni mor talitet bio ve ći ne go da nas, ne sum nji vo je da Mi le va do la zi na svet na kontra u mat skog is ku stva nje nih ro di te lja. Maj ka, pre ma iz vo ri ma, ne ski da crninu na kon gu bit ka pr vog de te ta, od la zi re dov no u obi la zak gro bo va, isa svim mo guć no no si u se bi du go traj nu bol, ako ne i ele men te de pre si je.Do da li se to me da je Mi le va ro đe na s pri ro đe nim is ča še njem ku ka otva rase ve ro vat nost za na gla še nu ose ćaj nost ro di te lja, ko ja on da uti če na njenraz voj. Iz ve sno je da je nje na po seb nost kao pr vog de te ta ko je pre ži vljava,ko je je ima lo po tre bu za po seb nom ne gom, u ko je su se po la ga le ve likena de, do pri ne la nje noj ja čoj ose tlji vo sti pre ma ro di te lji ma.ko pak no vi na do la zi iz pe ra do ma ćeg stva ra nja, do zvo lja va se po ten ci jalnipro stor za po pu nja va nje onih pra zni na ko je po sto je u od re đe nom nacio nal nom stva ra lač kom seg men tu, u ovom slu ča ju oper skom, ini ci ra ju ćiote lo tvo re nje ne ke no ve tra di ci je i baš ti ne. Svi de lo se to ne kom ili ne, tume ru od re đu je i dik ti ra vre me.Osvrt na lik Mi le ve Ma rić Aj nštajnPi še: Vla di mir Kaš nar, Njujork* autor je na uč ni rad nik i oper ski kri ti čarOpe ra Mi le va, ostva re na sna žnim mu zič kim i dram skim idi o mom, osvetljava mo men te ži vo ta Mi le ve Ma rić Aj nštajn ko ji da ju sli ku nje ne sud bine.Po ne se ni ovim iz u zet no kre a tiv nim de lom, do ži vlja va mo i osluš ku jemoemo tiv ne sa dr ža je ko ji nas pra te i po za vr šet ku pred sta ve, do pri no seka tar zi, i aso ci ja tiv no nas obo ga ću ju.Ope ra Mi le va osla nja se na bi o graf ski i hi sto rij ski ma te ri jal, ta ko da je pričaauten tič na. Da kle mo že mo re ći da je ov de sud bi na li ka di rekt na po sledica ži vot nih okol no sti i stvar ne lič no sti, ali Alek san dra Vre ba lov do da jeNje na iz u zet na na da re nost, vi dlji va od ra nih da na, oja ča va tu po seb nost.Otac, vr lo spo so ban i us pe šan čo vek, imao je vo de ću ulo gu u otva ra njuvra ta za Mi le vi no ško lo va nje ko je je ona mar lji vim ra dom i ta len tom, i slju ba vlju pre ma ro di te lji ma oba vlja la s iz u zet nim uspe hom. Neo bič nostnje nog is ku stva i uspe ha je i u to me što kra jem de vet na e stog ve ka de vojkego to vo da ni su pri sut ne u re do vi ma vi šeg ško lo va nja.Mi le va se ta ko pu na am bi ci je na la zi na vi šem stu di ju fi zi ke u Ci ri hu, u tokuko jeg kre će i po če tak za no sne lju ba vi pre ma Al ber tu Aj nštaj nu. Njegovuspeh i nji ho va za jed ni ca po sta ju nje na glav na in ve sti ci ja. Zbli ža vanjeAl ber ta i Mi le ve u lju bav nom za no su, isto vre me no je je dan pro ceseman ci pa ci je, psi ho loš ke i so ci jal ne. Pla ni ra nje po ro di ce bio je slo žen zadatak za mla di par ko ji se su ko blja va sa ne ma lim po ro dič nim pre pre kama.Obo je su re ša va li pi ta nje lo jal no sti pre ma že lja ma ro di te lja. Za Mi le vuu toj ve za no sti po seb no me sto ima la je i mla đa se stra Zor ka ko ja je premapo sto je ćim po da ci ma bo lo va la od ši zo fre ni je. Par je bio su o čen i predbračnom trud no ćom i pre da va njem pr vog de te ta, kćer ke Li e serl, na usvajanje. U go di na ma po ven ča nju, sle de ro đe nja dva si na, oba na da re na, odko jih mla đi me đu tim ka sni je raz vi ja men tal no obo le nje.Brak Mi le ve i Alb erta koji traje formalno osamnaest godina, p ok azuje ozbilj -ne te sko će već i pre po sled njih de se tak u ko ji ma je Al bert od lu čio da ži vi sano vo i za bra nom že nom. Mi le va pro la zi kroz vi še pe ri o da de pre si je. Na konrazdvaja nja s Alb ertom osnovni sadrž aji su joj briga z a sinove, često u ote -ža nim uslo vi ma, te za po ro di cu u No vom Sa du, dok lju bav pre ma Al ber tutraje. Mi le va je umrla p odlegavsi komplik acijama moždanog udara.Ako se vra ti mo ope ri i pi ta nju sud bi ne, pi ta mo se da li su do ga đa ji u Mi levinom ži vo tu za go net ni, da li su bi li pred vi di vi, i ako je su, da li su po sto ja liIntimni dnevnik opere Mileva / NOVA MISAO


dru gi pu te vi, dru gi iz bo ri. Sud bi na se če sto ve zu je sa tra gič nim, ne že ljenim,ne ga tiv nim, a po zi tiv no se mo žda pre po zna je sa mo kao tra gič ni gubitak ne čeg do brog i le pog.Po ku šaj mo da kle uoči ti u ko joj me ri je vi tal nost pri sut na u po ro di ci Ma rić,u ko joj me ri je to za jed ni ca ko ja ra ste druš tve no i ma te ri jal no, i ko li ko jeela na i lju ba vi ugra đe no u na pre do va nje, u že lju za Mi le vin uspeh. Gu bitakde te ta, iš ča še nje ku ka,ka sni je bri ga za bo le snu Zor ku, ne za u sta vlja ju sna gu Mi le vi nog uro đenogta len ta i ra do va nja ži vo tu, te uspe ha obič no neo če ki va nog za že ne uono vre me. Nje na sna ga se ne isrc plju je ni u dru goj po lo vi ni ži vo ta ka daje su o če na s vi še stru kim teš ko ća ma. Sve je to deo jed ne te iste sud bi ne,re zul tat jed ne iste ži vot ne bor be.Psi ho loš kim reč ni kom re če no, Mi le va po se du je sna žni, vi so ko funk ci o nalniego i iz bor Al ber ta kao part ne ra nas i ne za ču đu je. Re do vi to se na i la zina pi ta nje zaš to je Mi le va iza bra la brak i na pu sti la ka ri je ru na uč ni ka? Pritomse ne ka ko pret po sta vlja da se tu ra di o gu bit ku, iz bo ru ma nje vrednogpu ta. Či nje ni ca je da je Mi le va i su ra đi va la s Al ber tom i po ma ga la unje go vom ra du u ra nim go di na ma bra ka. Či nje ni ca je ta ko đer da Mi le vani je uspe va la u za vrš nom is pi tu što je sta lo na put nje nom na pre do va nju.Da li su nje ne sna ge tu bi le po de lje ne iz me đu aka dem skog in te re sa i ljubavnog za no sa pre ma Al ber tu? Mo gu će je. Je dan dru gi, do dat ni či ni lac,je mo gu ća teš ko ća sa pr vim zna ci ma de pre si je, u ovom slu ča ju tek pri sutnimu ob li ku ote ža ne kon cen tra ci je i mo žda ma lo duš no sti. Na da lje, ve rovatna je de pre si ja po sle da va nja kćer ke na usva ja nje, po sto je po da ci opo ja vi re do vi te “mr zo vo lje”, uče sta le su du že de pre si je sa so mat skim problemi ma u dru goj po lo vi ni bra ka, i ko nac no pat nje sa ko no ta ci jom ne izleči vo sti. Po ja va men tal nog obo le nja u tri ge ne ra ci je po ro di ce Ma rić zahteva da se po re me ća ji ras po lo že nja ili oče ki va nog po na ša nja sa gle da ju iiz mo gu ćeg kli nič ko-bi o loš kog ugla. Pri to me se ne uma nju je zna čajeven tu al nih vanj skih ele me na ta, su mi ra nih re ci mo kao stres (na po ri ko jimaje iz lo že na že na u druš tvu, stres od stra ne po ro di ce, stres od stra nebrač nog part ne ra). Ka rak te ri stič no je za oso be sa bi o loš kom pre di spo zi cijomda, u od re đe noj do bi, po sta ju sve vi še ose tlji ve na stres i re a gu ju većpre ma pre di spo zi ci ji. Stres ima i unu tar nje iz vo riš te, na pri mer u Mi le vi nojve li koj ose tlji vo sti pre ma za do vo lje nju ro di te lja (re gu la ci ji nji ho vog raspolo že nja); ide a li za ci ja vo lje nih oso ba, kao i pre na gla še na sa mo kri ti ka sune ma li či ni o ci. Ova kva sklo nost po ve ća va ank si o znost, in ten zi tet re ak ci jena gu bi tak i raz dva ja nje, što je vi dlji vo u ni zu si tu a ci ja sa Al ber tom (tu sene uma nju je nje gov do pri nos brač nim si tu a ci ja ma, da ka že mo ov de: “zasve je po treb no dvo je”).Vra ti mo li se opet pi ta nju o Mi le vi noj sud bi ni tre ba do da ti upra vo po menute fak to re kao sud bin ske, i ko je ni je uvek mo gla ili ume la da iz me ni.Vi še od sto le ća ci vi li za cij skog is ku stva u ži vo tu po ro di če nas de li od bra kaMileve Ma rić i Alb ert a Ajnš t ajna, v rem e u kojem su s t vorena dela kojima jenje na ge ne ra ci ja te ži la, vre me o ko jem su Mi le va i Al bert sa nja ri li, i ko jemje i ona do pri nela . U p oređenju, neke značajke s adašnjice, naročito urb a -ne, raz li ku ju nas od onog vre me na, pa ta ko i sud bi ne ko ja bi se oče ki va ladanas . Da na brojimo s amo ne ke: urođeno iščašenje kuk a se rutinsk i kori -gu je, po lo žaj že ne je znat no pro me njen, van brač ne trud no će ni su u is tojm eri s ank ci o nis ane, nek a m ent al na ob olenja imaju b olji isho d ili negu, uSvet ska pre mi je ra ope re Mi le va po vo dom 150. go diš nji ce SNPmu zi ka: Alek san dra Vre ba lovpo li bre tu Vi de Og nje no vićdi ri gent: Alek san dar Ko jićre di telj i sce no graf: Ozren Pro hić, k.g. Hr vat skako sti mo graf: Ja sna Bad nja re vićUl og eMi le va ju ni or: Da ri ja Ola još-Či zmićMi le va se ni or: Vi o le ta Sreć ko vićAl bert: Vla di mir An drić, k.g. Be o gradZor ka: Je le na Kon čarG-din Ma rić: Bra ni slav Ja tićG-đa Ma rić: Ma ri na Pa vlo vić-Ba raćPro fe sor We ber: Mi ljen ko Đu ran, k.g. Hr vat skaMi la na: Ve ri ca Pe jićHe le na: La u ra Pa vlo vićRu ži ca: Ma ja Mi ja to vić, k.g. Be o gradBe so: Sa ša Štu lićGro sman: Bra ni slav Cvi jićMo ritz: Igor Ksi on žikErat: Želj ko R. An drićKon rad: Go ran Kr ne taPoš tar: Sla vo ljub Ko cićHor, Or ke star i Ba let SNP*** pre mije ra 21. ok to bar*** pr vo re pri zno iz vo đe nje 23. ok to bra*** be o grad ska pre mi je ra – BE MUS 2011, 25. ok to branek im sre di nama p edeset o ds to brakova ima š ansu da traje, a bračno s a -vetova nje ni je retkos t, da ne govorimo o individualnoj psihoterapiji.Sa gle da no iz ove uda lje no sti vi di mo Mi le vu u nje noj sud bi ni uspe ha, sudbini ve li ke lju ba vi i iz dr žlji vo sti u pat nji, te u vre me nu ko jem bi ra do pru žiliru ku po mo ći.Ali ope ra Mi le va, kroz svo ju kom plek snu re zo nan cu, onu svoj stve nu upečatlji vim de li ma, je ste na ša sa daš njost ko ja se ja vlja u re la ti vi te tu vre menau ko me se eg zi sten ci jal no od re đu je mo u na di za bo lji ži vot. Mi le vi nalju bav i sna ga, ve ra u Al ber ta (i u za vrš noj ari ji Čin II, Sce na 5), ana log na jeonoj ko jom se on od re đu je pre ma na u ci, gde nam je sud bi na u ot kri va njune po zna tih ga lak si ja (se ti mo se ari je ko ja sle di Šek spi ro ve sti ho ve, Čin I,Sce na 4). Taj tan dem, kao im pe ra tiv, upu ću je nas na mo me nat na šeg savreme nog hu ma ni stič kog osveš će nja, ko je zah te va lju bav i od go vor nostza bli znjeg, za jed ni cu, za stva ra laš tvo i pri ro du. •KREATIVNI POGONI15NOVA MISAO / Intimni dnevnik opere Mileva


TEORIJE KULTUREMe đu na rod na ne de lja pe va nja Can tat No vi SadNovi Sad – Pehar ispunjen muzikomPiše: Adrian KranjčevićFoto: Aleksandar Dunkić16Za Novi Sad je veoma važno što su organizatori uspeli, da uz manje ili veće poteškoće, iznesu ovaj međunarodnifestival i dokažu da smo dorasli kako na muzičkom tako i organizacionom planu jednoj ovako značajnojmanifestaciji koja je živi organizam i koja će vremenom, nadajmo se i koncepcijski a i po broju učesnika,rasti i dostići one konture koje imaju slične manifestacije u većim evropskim gradovimaNe ko li ci na hor skih po sle ni ka iz No vog Sa da od lu či lo je da „ne gle da vi šesa če žnjom ma le ka ta lo ge evrop skih ne de lja pe va nja me đu na rod ne hor skeaso ci ja ci je Euro pa Can tat“ ko ji su im re dov no, go di na ma una zad sti za li upoš tan ske san du či će, te su se „uhva ti li“ po sla or ga ni zo va nja Me đu na rod nene de lje pe va nja u No vom Sa du, zna ju ći da će ta ko u nji hov grad sti ći Fe stivalsa ret ko do bro is pro fi li sa nom mi si jom či ji je cilj da „ceo grad pe va“.Ovim re či ma je mr Bog dan Đa ko vić, umet nič ki di rek tor Me đu na rod nene de lje pe va nja, spe ci jal no za No vu mi sao ob ja snio ide ju da se u No vomSa du or ga ni zu je Can tat No vi Sad. Uz po drš ku i pri su stvo čel nih lju di izEvrop ske hor ske aso ci ja ci je Evro pa Can tat, a u or ga ni za ci ji Mu zič ke omladine i Grad skog ve ća No vog Sa da odr ža na je, od 22. do 28. av gu sta, popr vi put u Sr bi ji, Me đu na rod na ne de lja pe va nja Can tat No vi Sad. Od ka dasu, pre dve go di ne, po če li pre go vo ri sa pot pred sed ni kom Euro pa Can tatgo spo di nom Ga bor Mo za rom ko ji je ujed no i pred sed nik Cen tral no-is točnogogran ka ove ugled ne evrop ske in sti tu ci je, ura đe no je mno go sve done de lje 21. av gu sta ka da je zva nič no, na pre pu nom Tr gu slo bo de otvo renFe sti val. Ka ko je go spo din Mo zar tom pri li kom re kao: „Sno vi se ostva ru ju,a sa da na kon dve go di ne ko li ko je proš lo od pr vih sa sta na ka sa sa daš njimor ga ni za to ri ma fe sti va la, ima mo ide ja za na red nih dva de set go di na“. Postan dar di ma Euro pa Can tat aso ci ja ci je fe sti va li ovog ti pa sa dr že ne ko li koseg me na ta, naj pre su tu hor ske ra di o ni ce ili ate ljei, kon cer ti ho ro va i jedanod naj in te re sant ni jih ta ko zva ni Open Sin ging, od no sno Pe va nje naotvo re nom, kon cept ko ji je usta no vio Vil helm Gol, a ko ji pod ra zu me vape va nje iz za jed nič ke knji ge sa pe sma ma na raz li či tim je zi ci ma i raz li či togpo re kla. Osnov na ide ja ove aso ci ja ci je je da zbli ži lju de raz li či tog po re kla igo vor nih pod ru či ja pu tem za jed nič kog mu zi ci ra nja i dru že nja, a No viSad, kao grad ko ji pred sta vlja fo kus mul ti kul tu ral nih i mul ti kon fe si o nalnihvred no sti u Voj vo di ni po ka zao se kao za i sta do bro tle za raz vi ja njeovih ple me ni tih ide ja.Na otva ra nju je pro či tan po zdrav ni go vor mu zi ko lo ga aka de mi ka prof. drDi mi tri ja Ste fa no vi ća ko ji je uče sni ke Fe sti va la iz broj nih ze ma lja sve tapod se tio na bo ga tu tra di ci ju ne go va nja hor ske mu zi ke: „Ja se di vim mladimlju di ma ko ji su po ka za li da se kroz mu zi ku i do bru vo lju mo že po mo ćidruš tvu i kod nas i u va šim ze mlja ma. Hor ska kul tu ra No vog Sa da do no sive o ma bo gat i uz bu dljiv sa dr žaj ko ji svo jom du hov no is pu nje nom ra znolikoš ću pred sta vlja di van pri mer suš tin skog pro ži ma nja i raz me ne kul tur nihvred no sti. Još od sre di ne 19. ve ka mno go broj na srp ska, ne mač ka, ma đarska,slo vač ka, ru mun ska, je vrej ska, a neš to ka sni je ru ska pe vač ka druš tva,vi še ili ma nje ak tiv na i do da naš njih da na, me đu sob no su se slu ša la, ponekad tak mi či la, ali uvek, sa svim iz ve sno, za jed no uz ra sta la. Da nas, da kleka da su ovi od no si osla bi li u ne koj me ri Euro pa Can tat/Can tat No vi Sadomo gu ća va uz učeš će ino stra nih go sti ju, po nov no us po sta vlja nje le po tedu hov ne ko mu ni ka ci je.Pu bi ci se obra tio i go spo din Ga bor Mo zar u ime Euro pa Can tat aso ci ja ci je,a Fe sti val je zva nič no otvo rio Igor Pa vli čić, gra do na čel nik No vog Sa da ko jije po zdra vio sve pri sut ne a go sti ma iz ino stran stva po že leo da se ose ća jukao kod svo je ku će za vre me bo rav ka u na šem gra du. Gra do na čel nik jeis ta kao da se na da da je ovaj Fe sti val „ste pe ni ca vi še ka na šoj že lji da 2020.go di ne bu de mo evrop ska pre sto ni ca kul tu re.“Na kon sve ča nih go vo ra na Tr gu slo bo de za ču li su se pr vi to no vi kom po zicije Pe har, jed no sta vač ne kan ta te za me šo vi ti hor i sim fo nij ski or ke starkom po zi to ra Stan ka Še pi ća, kom po no va ne spe ci jal no za ovu pri li ku, a pisane na tekst Mi ro sla va Mi ke An ti ća. Kan ta tu je pre mi jer no iz veo Voj vođanski me šo vi ti hor i or ke star Can tat pod upra vom auto ra Stan ka Še pi ća,na šeg ugled nog dir gen ta, kom po zi to ra i pi ja ni ste. Kan ta ta Pe har o dlik uj ese odlič nom orkestracijom, himničnim k arakterom horsk ih nastupa uz ne -ko li ko kon tra sti ra ju ćih lir ski in to ni ra nih epi zo da. Iz ve de na je ve o ma us peš noNovi Sad – Pehar ispunjen muzikom / NOVA MISAO


TEORIJE KULTURE17uz si gur nu ru ku is ku snog di ri gen ta ko ji je na kon ovog de la iz veo sa orkestrom još ne ko li ko po zna tih kom po zi ci ja slo ven skog re per to a ra, dvenu me re iz ope re Koš ta na Pe tra Ko njo vi ća i tri slo ven ske igre An to nji naDvor ža ka.Tokom fe sti va la od pet radionica, koliko je planirano, uspešno je održ anoče ti ri. Ra di o ni ca Ot krij te Ste va na Mo kranj ca pro fe so ra Mi lo ja Ni ko li ća ko ja je,po svo joj ide ji i sa dr ža ju mo žda naj zna čaj ni ja za na še go ste iz ino stran stva,ni je bila odr ž ana zb og slab og odziva p otencijalnih učesnik a k ako iz ino -stran stva ta ko i na ših do ma ćih hor skih pe va ča. Osta li pre da va či su ve ći nomusp ešno or ga nizovali svoje radionice, a p ojedini su z aista briljirali na scenipo put Mar džo ri Ma loun ko ja je vo di la ra di o ni cu ame rič ke du hov ne mu zi kei ko ja je pu bli ku iz ne na di la svo jom vi tal noš ću i mu zi kal noš ću, ali i od lič noodabra nim re prtoarom na z avršnom koncertu u Sinagogi. Svojim nastu -pom Bo ži dar Cr njan ski je sa ho rom Sve to zar Mar ko vić do pri neo da se sli kao nacio nal nim nasleđu i našem odnosu prema njemu donek le p opravi izvevšitra di ci o nalnu srpsku p esmu Magla padnala i tradicionalnu p esmu Ra -sti moj ze le ni bo re u od lič nom sa vre me nom aran žma nu Vu ka Mi la no vi ća.Na za vrš noj ve če ri Stan ko Še pić je sa svo jim po la zni ci ma ra di o ni ce Ju žno--slo ven ski kom po zi to ri us peo da od lič no iz ve de nim kon cer tom upot puni,na daj mo se, po zi tiv nu sli ku o na šem na ci o nal nom kul tur nom mu zičkomna sle đu. Sa svo jim po la zni ci ma, ko ji su bi li u po ma lo dis ba lan si ranomsa sta vu u po gle du uz ra sta i teh nič ke pri pre mlje no sti, na stu pio je ibel gij ski di ri gent Pe ter De jans ko ji je iz veo re pre zen ta tiv ne hor ske kompozi ci je na pi sa ne po sle 1950. go di ne kom po zi to ra iz Esto ni je, Li tva ni je,Nor veš ke, Šved ske i dru gih.Volt Vit men (di ri gent i sveš te nik): „Ve o ma sam pri jat noiz ne na đen ko li či nom ener gi je i mo gu re ći da Sr bi de fi ni tiv noima ju rit ma i du še. Za do vo ljan sam na stu pom i ja ko mi sesvi đa ov de u va šem gra du.“Kon cert Izra el skog ho ra Ha Ama kim ko ji je odr žan u Grad skoj ku ći bio jeve o ma us pe šan. Ose ća ju ći se si gur no od no sno „na svom tlu“ go sti iz Izraela su iz ve li re pre zen ta tiv ne kom po zi ci je du hov nog re per to a ra Lu i sa Levandov skog, Mi ha e la Vol pea i Kar la Džen kin sa, kao i ne ko li ko sve tov nihpe sa ma. Hor je pe vao so lid no, uz ve o ma do bro po go đen ka rak ter svetovnih pe sa ma iz ve de nih na pot pu no auten ti čan na čin i uz si gur nu pratnjupi ja nist ki nje Va len ti ne Maj ler. Ho rom je di ri go va la Jael Vag ner-Avi tal,di ri gent ki nja i so lo-pe va či ca (ko lo ra tur ni so pran), ne ka daš nja stu dent kinjaču ve nog ne mač kog pro fe so ra i di ri gen ta Hel mu ta Ri lin ga sa ko jim jeuče stvo va la na ka pi tal nom pro jek tu sni ma nja svih kom po zi ci ja Jo ha naSe ba sti a na Ba ha.Je dan od cen tral nih do ga đa ja Fe sti va la bi lo je go sto va nje fran cu ske pevači ce Iz a bel Že froa, po zna ti je pod na dim kom Zaz. Ovaj du go na ja vlji va nido ga đaj u pot pu no sti je is pu nio oče ki va nja pu bli ke jer je mla da pe va či cavi še od dva sa ta na po lja ni kod Aka de mi je na Pe tro va ra din skoj tvr đa vi zabavlja la pu bli ku ka ko svo jim glo bal no po zna tim hi to vi ma, ta ko i ne kimpe sma ma sa no vog al bu ma.Pod jed na ko do bra at mos fe ra bi la je če tvr ti dan u Ka to lič koj por ti pred ve čeka da je Open sin ging bio po ve ren ha ri zma tič nom Volt Vit me nu, bap ti stičkoms veš te ni ku i dirigentu iz Čik aga, koji je p lenio s vojim autentičnim na -s tup om i ko munik acijom s a pub likom (p evačima) koja je u ritmu pratilanjegove o d lič no kordinirane p ok rete uz nes vak idašnju energiju koja seose ti la to kom či ta vog na stu pa. Eks pert za go spel i soul mu zi ku Vit men jena kon kon cer ta iz ja vio: „Ja sam ve o ma pri jat no iz ne na đen ko li či nom energijei mo gu re ći da Srbi def initivno imaju ritma i duše. Veoma s am z adovo -ljan na stu pom i ja ko mi se svi đa ov de u va šem gra du No vom Sa du.“Za naš grad je ve o ma va žno što su or ga ni za to ri us pe li, da uz ma nje ili većepo teš ko će, iz ne su ovaj me đu na rod ni fe sti val i do ka žu da smo do ra slika ko na mu zič kom ta ko i or ga ni za ci o nom pla nu jed noj ova ko zna čaj nojma ni fe sta ci ji ko ja je ži vi or ga ni zam i ko ja će vre me nom, na daj mo se i koncepcij ski a i po bro ju uče sni ka, ra sti i do sti ći one kon tu re ko je ima ju slič nema ni fe sta ci je u ve ćim evrop skim gra do vi ma. •NOVA MISAO / Novi Sad – Pehar ispunjen muzikom


TEZE O KULTURNOJ KREATIVNI POLITICI POGONIIntervju: Izabel ŽefroaCantat ZazPiše: Jovana Stojanović„Déco u vrir ZAZ, c’est pren dre part à l’aven tu re poéti que d’une je u ne fem me po ur qui le chant est la vie.”„Da bi smo ot kri li ZAZ mo ra mo se pri dru ži ti po e tič noj avan tu ri jed ne mla de že ne za ko ju je pe va nje ži vot.”18„Ne dav no sam shva ti la neš to ja ko va žno, a to je: da bi smo vo le li druge,mo ra mo vo le ti se be, i to je naj ve ći po klon ko ji sam ika da do bi la“, ovure če ni cu je Iz a bel Že froa (Isa bel le Gef froy), po zna ti ja pod scen skim imenomZaz, iz go vo ri la na po čet ku svog kon cer ta 24. av gu sta na Pe tro va radinskoj tvr đa vi. U okvi ru Me đu na rod ne ne de lje pe va nja, a u or ga ni za ci jiEuro pa Can tat – Can tat No vi Sad, Zaz je odr ža la svoj pr vi, du go oče ki va ni,na stup u re gi o nu pred 15 hi lja da lju di.Iz a bel Že froa, fran cu ska pe va či ca, ro đe na je u Tu ru gde je ste kla i pr vemu zič ke osno ve. Uči la je te o ri ju mu zi ke, kla vir, gi ta ru, ali, ka ko sa ma ka že,sma tra da je sluh raz vi la ve žba ju ći vi o li nu, ko ju je svi ra la od svo je še stedo de ve te go di ne, a da se ka sni je sve od vi ja lo iz po tre be da iz ra zi ono štoje unu tar nje. Ka ko je i sa ma re kla na kon fe ren ci ji za no vi na re uoči koncerta na Pe tro va ra din skoj tvr đa vi: „Sva mo ja mu zi ka je eks pre si ja mogunu traš njeg sta nja tj. ka ko se za i sta ose ćam“. Ka da je ima la pet na est godina, pre se li la se u Bor do gde je po če la da uzi ma ča so ve pe va nja. Od Regio nal nog sa ve ta Fran cuc ke 2000. go di ne do bi ja sti pen di ju ko ja joj omoguća va da se upi še u ško lu mo der ne mu zi ke, tač ni je u Cen tar za in for misanje i mu zič ke ak tiv no sti u Bor dou. Već na red ne go di ne pri stu pa bluzben du Fifty Fin gers, a po tom i ra znim gru pa ma džez i la ti no mu zi ke, kao iben du iz Tar no sa ko ji svo ju mu zi ku za sni va na ba skij skoj na rod noj mu zi ci.Pri li kom pot pi si va nja jed nog od svo jih pr vih ugo vo ra, Iz a bel se pot pi sa lasa „Z“, ob jaš nja va ju ći na jed no sta van, ali za ba van na čin, ka kva je i sa ma,da nje na mu zi ka pred sta vlja mu zi ku od A do Z i od Z do A. Ka sni je će setaj pot pis pre tvo ri ti u nje no scen sko ime – Zaz.Ste kav ši do volj no sa mo pu zda nja i ima ju ći ne ku ide ju o to me ka kva binje na lič na mu zi ka mo gla da bu de, a po u če na uti ca ji ma fran cu ske, španske,afro, arap ske, an da lo i la ti no mu zi ke ko ju je ra ni je iz vo di la, Iz a bel2006. go di ne od la zi u Pa riz. Pe va la je u pa ri skom ka ba reu “Aux 3 Ma il letz”sko ro dve go di ne. Za No vu Mi sao, Iz a bel je eks klu ziv no ot kri la da je tokompe ri o da ra da u po me nu tom ka ba reu sa ra đi va la sa Gre go rom ko jem,na ža lost, ni je mo gla da se se ti pre zi me na, ali je zna la da se ono za vr ša vana –ić i da je on po re klom sa ovih pro sto ra: „Za hva lju ju ći ovom po znanstvui sa rad nji, ču la sam neš to od mu zi ke Bal ka na u nje go vom iz vo đe nju,ali mi ge ne ral no ta vr sta mu zi ke ni je po zna ta, ma da bih vo le la da je bo ljepro u čim, a mo žda i upo tre bim.“Na kon ne kog vre me na, na puš ta pe va nje u ka ba reu i od la zi na uli cu, ka kobi ta mo is ka za la svo je „unu traš nje sta nje“. Na pi ta nje o nje nom do la sku uPa riz, nje nom pe va nju na Mon mar tru, kao i ge ne ral no šta za nju pred stavljape va nje na uli ci, re kla je: „Ka da sam doš la u Pa riz ja ko du go sam ra dilau ka ba reu, sva ko dnev no od po po dne va do ra nih ju tar njih sa ti i sa masam oda bra la da odem za to što sam shva ti la da ne mo gu vi še niš ta da naučim. Sve to je po če lo da mi do sa đu je, ni sam se vi še ose ća la do bro, te jesam od la zak na uli cu, ka ko bih ta mo svi ra la i pe va la, bio moj lič ni iz bor,jer sam to iza bra la kao no vi iza zov i no vo is ku stvo, ali ta ko đe i da bih zaradi la za ži vot. To je bio naj op ti mal ni ji na čin u tom tre nut ku. Za me ne jeto pr ven stve no pred sta vlja lo iz vor pri ho da. Sad već ima de set go di na kakope vam, i stal no sam na osno vu to ga tra ži la po slo ve, oku plja la lju deslič nih in te re so va nja i pri dru ži va la se raz li či tim mu zič kim gru pa ma, grupama ko je su kom po no va le, or ke star skim gru pa ma i dru gim.“U ja nu a ru 2009. go di ne, Iz a bel uče stvu je na pre sti žnom tak mi če nju mladihta le na ta Le Trem plin Généra tion Fran ce Bleu/Réser vo ir odr ža nom u pariskoj Olim pi ji. Kao po bed nik, do bi la je na gra du u iz no su od 5.000 evra zasvo ju pro mo ci ju, pri li ku da sni mi spot za MTV, kao i mo guć nost da sni misvoj al bum. Zaz ob ja vlju je svoj al bum pr ve nac ma ja proš le go di ne.• • • Foto: Aleksandar DunkićOd ka ba rea i uli ce, doš la je do ve li kih sce na ši rom sve ta, a pro sla vi la se pesmomJe ve ux (Že lim) ko ja go vo ri da ume sto nov ca i po tro šač kog druš tvatre ba tra ži ti lju bav, sre ću i slo bo du. Sa sa zna njem da tekst za ovu pe smuni je ona pi sa la, pi ta li smo je šta mi sli o te mi pe sme i da li se sla že sa njom:Cantat Zaz / NOVA MISAO


„Ge ne ral no mo ja pred sta va ži vo ta je u lju ba vi. Ja lju bav pro na la zim u se bii ta ko je i iz no sim pred svet. Ona ko ka ko vi diš se be, ta ko ćeš vi de ti i druge.Ona ko ka ko vi diš se be, to uti če na tvoj od nos pre ma dru gi ma. Onošto pru žaš i ono što pri maš od ra ža va se na tvoj ži vot i na ono što ti sedo ga đa. Su diš lju de ona ko ka ko su diš se be. I mi slim da će se svet pro meniti onog tre nut ka ka da lju di shva te da mo ra ju da pri hva te svo ju od govorn os t .“Tim sta vom se pred sta vi la i pu bli ci na Pe tro va ra din skoj tvr đa vi. Kao što jena ja vi la na kon fe ren ci ji za no vi na re, kon cert je pred sta vljao „pra vu me šavinu sve ga“: sving, džez, bluz, rok, la ti no itd. „Na dam se de će mo se su perpro ve sti. Znam da ću se ja sva ka ko do bro za ba vlja ti.“Na pe to is če ku ju ći da kon cert poč ne, pu bli ka je pr vo za ču la akor de, paglas, a po tom se i sa ma Iz a bel po ja vi la na bi ni, otvo riv ši kon cert pe smomLes pas sants (Pro la zni ci ). Kao što je pret hod nog da na na ja vi la, pe va la jepe sme sa al bu ma Ni oui ni non (Ni da ni ne), La Fée (Vila) i druge, kao i jošuvek nepoznate pesme koje pretpostavljamo da će se naći na nekom njenomsledećem albumu. U prvom trenutku, činilo se da publika ne zna kakoda reaguje, s obzirom na to da se Izabel obraćala publici na francuskomjeziku. Kako bi uspostavila bolji kontakt sa publikom, pitala je na srpskom:„Da li neko govori dobro francuski i da li bi došao da prevodi?“. Pokazalaje rukom na najmlađeg, potvrdivši da je koncertu prisustvovala publikaod 7 do 77 godina. Mali Igor je izašao hrabro na scenu i, vidno uzbuđen,prevodio i pomogao Izabeli. Prvo je tražila od publike da zatvore oči i dajoj veruju, a onda nas je odvela u stari Pariz tridesetih godina prošlogveka: „Mala deca su sama na ulicama Pariza. Imaju između šest i devetgodina i život im nije lak. Nemaju hrane svakog dana, ali imaju nešto štodrugi nemaju: jako su, jako kreativni. Između četiri i pet sati ujutru, pekarpočinje da peče svež hleb koji jako lepo miriše, ali se taj miris meša sa mirisimaulice i smradom, a taj odvratan miris je ono što ta deca vrlo dobropoznaju. Pod vašim nogama, ako dobro osetite, je hladni stari kamen ulice.“Ovakva uvertira, praćena prvim akordima, najavila je pesmu Dans ma rue(U mojoj ulici) koja govori iz perspektive deteta koje usamljeno živi u neljudskimuslovima sa roditeljima koji predstavljaju tipičan profil likova kojise mogu naći u Balzakovim romanima. Toj devojčici, usled neispunjenogdana, prozor postaje jedini otvor prema svetu kojem se ona sa rezervompredaje, ali zna da ono što se dešava napolju je svakako zanimljivije, madakasnije će shvatiti da svi ti ljudi koji su u prolazu, tragaju, kao i ona, za svojomsrećom i da svako od njih ima svoj neki prozor. Iako je dobila ovacijena ovu pesmu, Izabel je bila vidno uzbuđena sa određenom tugom na licu,izrazom saosećanja sa tom decom ulice.KREATIVNI POGONI19Krik iz korenaŽelim da vas pitam da li ste ljudi? ... Svi imamo istu težnju, a to je da držimoemocije u sebi. Ponekad ih držimo par godina, a ponekad deset, dvadeset,trideset, pa i pedeset godina... To vam kažem, zato što želim svimavama da dam jedan poklon. Želim da potražite u vama najglasniji i jasanživotinjski krik – urlik kojim ćete izbaciti iz vas sve te potisnute i sakriveneemocije. Žene, potražite ih u vašim matericama, a muškarci, potražite ih uvašim prostatama. A vi najhrabriji, potražite ih u korenima vaših predaka.To tražim od onih zaista najhrabrijih, jer nije lako osloboditi tolike tajne.Pitanjem Vous voulez quoi? (Šta želite?) Zaz je najavila svoj popularni hit Jeveux iZAZvavši nesvakidašnje uzbuđenje publike. Uprkos neznanju francuskogjezika publika je pevala zajedno sa Izabel, kao da je reč o velikomhitu domaće scene.Iako se na početku večeri činilo da je publika došla samo da bi videla velikoime i čula svetski poznatu pesmu, interakcija između iste te publike iIzabel se sve više razvijala kako je koncert odmicao, da bi se na kraju ceodogađaj pretvorio u pravu žurku pod otvorenim nebom. Činilo se i da ćestrani jezik uticati poput barijere na komunikaciju između izvođača i publike,međutim, na kraju dana, muzika je po ko zna koji put dokazala dase služi univerzalnim jezikom i da kao takva ipak ne poznaje granice. •NOVA MISAO / Cantat Zaz


TEORIJE KULTURE20Festival Džez improvizovana muzika u KanjižiGodine zanosa na splavu spasaPiše: Jovanka Beba StepanovićTre ti ra ju ći džez kao do mi nant no na sle đe mu zi ke XX ve ka, fe sti val je, je di ni kod nas us peo da pre mo stikon zer va tiv nu po de lu mu zi ke (kla si ka­za bav na­džez...). Po se ban pe čat fe sti va lu i ovo ga su pu ta da le je din stve nekom bi na ci je mu zi ča ra, iz van kla sič nog mo de la work shop­a, što fe sti va lu da je iz u zet nu pro duk cij sku draž.Fe sti val Džez im pro vi zo va na mu zi ka..., u Ka nji ži, u pro te klih 17 go di na,osta vio je du bo ki trag u kul tur nom ži vo tu ze mlje i re gi o na. Je din stve naumet nič ka kon cep ci ja, vi so ko pro fe si o nal na pri pre ma i re a li za ci ja pro grama,dra go ce na dis lo ci ra nost od tra di ci o nal nih džez cen ta ra, iz dva ja ju ovajfe sti val od ni za slič nih ko ji se uglav nom ba zi ra ju na tzv. „pu tu ju ćim pa ketpro gra mi ma” gu be ći pri tom sop stve ni iden ti tet.Fe sti val je kao i pret hod nih go di na otvo rio po kra jin ski se kre tar za kul tu rugo spo din Mi lo rad Đu rić. Če sti ta ju ći or ga ni za to ri ma na is tra ja va nju, re kaoje iz me đu osta log, da je ma ni fe sta ci ja po put la bo ra to ri je u ko joj se da ju ido bi ja ju od go vo ri na pi ta nja ne sa mo mu zič kih di le ma već umet no stiuopšte, ko ja po sta vlja ju umet ni ci kod nas i u sve tu.A fe sti val je ta ko i na stao 1995. go di ne, na sa moj mar gi ni ze mlje, ka kogod se već ta da zva la, kao po sled nja sta ni ca-na da oni ma ko ji su od la zi lipre ko gra ni ce i kao pr va, oni ma, ko ji su ta da bi li sprem ni da tek za ko ra čena te ri to ri ju ze mlje ču da, u ko joj je go di nu da na ra ni je, ro đe na ru ži ča state le vi zi ja ko ja je za plo vi la na šim etrom po put Ti ta ni ka, ko ji ni ka ko da potone, a fe sti val Džez im pro vi zo va na mu zi ka ostao splav na ko me smo kaobro do lom ni ci pre ži ve li sve ove go di ne.Fe sti val je bio na ša ku ća od gli ne, kroz či je smo pro zo re gle da li u svet, akroz tek odškri nu ta vra ta, ne ki po put Si lar da Me ze i ja, bi li su is pra će ni nasvet sku kon cert nu sce nu.Prva nu me ra koja je z az vučala, bila je p osveta – In memorijama Đerđu Sa -ba do šu, ko ju je pod na zi vom Ov de, na pi sao kom po zi tor i vi o li sta iz Sen te,Si lard Me zei, umet nik po tvr đen na svet skim kon cet nim sce na ma. Usle dioje dijalog k roz improviz acije, Mezeija i pijaniste iz Njujork a Majk la DžefrijaSti ven sa, či jom je kom po zi ci jom What abo ut the fu tu re, koncer t z avršen.Nji hov mu zič ki ma ni fest proš lo sti-sa daš njo sti-bu duć no sti, bio je i smer nicaono ga što će mo slu ša ti na tro dnev nom fe sti va lu.Usle dio je na stup ho ra, ko ji je u tro dnev noj ra di o ni ci Fi la Mil to na oku pio40 čla no va iz na še ze mlje. Glu ma ca, ple sa ča, pe va ča ili tek zna ti želj ni ka.Bi lo je to za ni mlji vo is tra ži va nje mo guć no sti i mo ći gla sa, ne kao ma ši neza pra vlje nje mu zi ke, već re zo nan ce ce lo kup nog bi ća i ljud ske fan ta zi je.Or ga ni zo va na ali i spon ta na ko lek tiv na kre a ci ja po la zni ka kur sa, vo đe načo ve kom ko ji je uvek iz no va fa sci ni ran gla som kao iz ra žaj nim sred stvom iiz u zet no eks pre siv nim men to rom i kre a to rom, Fi lom Min to nom, ko ji jeuče sni ci ma po mo gao da ot kri ju mo guć no sti vla sti tog, ali i gla sa uopšte ipru žio uz bu dlji va sa zvuč ja ko lek tiv ne im pro vi za ci je ko ja je kat kad zvu čalakao do bra bu ka, a u po je di nim tre nu ci ma kao naj maš to vi ti ja sa zvuč jamaga elek tron ske mu zi ke Mi tra Su bo ti ća Su be.Pr vo ve če za vr še no je kon cert nom pro mo ci jom naj no vi jeg al bu ma Kvarteta Mi ha lja Dre ša iz Bu dim peš te ko jim je ovaj sa stav do sti gao vr hu nacGodine zanosa na splavu spasa / NOVA MISAO


Pre mi je ra pred sta ve Re gi o nal nog Kre a tiv nog Ate ljea Jo že fa Na đa, po stalaje sa stav nim de lom fe sti va la i go di na ma pri vla či ve li ku pa žnju pu bli keiz ze mlje i re gi o na.TEORIJE KULTUREO voga pu ta prisust vovali smo Po čet ku ra da na pred sta vi, što je i na ziv rad never zi je no ve po stav ke re di te lja i ko re o gra fa, Jo že fa Na đa, ko ja se i ovo gapu ta za sni va na ar ha ič nim ri tu a li ma.Li ca ak te ra sta vlje na su u je din stve ne ma ske, ko je je Nađ ot krio u Slo vačkoj,a is tra ži va nja za kraj nje uob li ča va nje smi sla i po ru ke pred sta ve, Nađna sta vlja u no vem bru na Dan mr tvih u Ita li ji.21Treći kon cer t te večeri priredila je grupa Aš ti lje ro, iz Argentine. Njeni člano -vi, oslo niv ši se na iz vor ni tan go, na stao u Bu e nos Aire su, kao i na te ko vi neAsto ra Pja co le, po kre nu li su ta las no vog sen zi bi li te ta i tvor ci su no vogtan ga kao mu zi ke ko ja da je od go vor na su ro ve da ma re sa daš nji ce.Astil le ro na špan skom zna či lu ka, me sto gde su čam ci i bro do vi ukot vlje ni,ali se i pra ve i po pra vlja ju. Ar ti če ro je u Ar gen ti ni me sto gde su se pr ve fabrike opo ra vi le za hva lju ju ći svo jim rad ni ci ma i ve li kom po kre tu ot po ra ko jise za la gao i bo rio za pra va rad ni ka. Za to nji ho ve pe sme go vo re o ži vo tuge ne ral no, stva ri ma ko je su im se de si le, po naj vi še o lju ba vi i smr ti jer se usuš ti ni sve ba zi ra na to me. Čla no vi gru pe su u Bu e nos Aire su, osno va li te a-tar i ško lu, u ko joj ra de sa slič nim ben do vi ma, pre no se ka ko ka žu tri ko vekoj e s u s k i d a l i s a p l oč a i o tk r iv al i u s us r et im a s a u m e tn ic im a s t ar ij e g e -neracije. Na s tup aju u k lasičnoj p os t avci t ango grup a: k lavir, violina, violon -če lo, kon tra bas, dva ban do ne o na i glas. Svo je dr ve ne in stru men te pre mafu zi je ma đar skog fol klo ra i evrop sko-ame rič kih te ko vi na dže za. Pr vi to no viko ji su za zvu ča li na pr vom fe sti va lu Džez im pro vi zo va na mu zi ka u Ka nji ži,dav ne 1995. go di ne, iz veo je na ri tu al nom otva ra nju iz me đu te zgi na kanjiškoj pi ja ci upra vo kvar tet Dreš. Sak so fo ni sta Mi halj Dreš je u Ka nji žina stu pao u naj ra zli či ti jim for ma ci ja ma. Ovo ga pu ta, no va vo di lja nje go vein spi ra ci je i sva kako no vo sa zvuč je za uši po se ti la ca, bio je cim ba li sta MiklošLu kač, či je su in spi ra tiv ne vra to lo mi je po ma đar skom tra di ci o nal nominstru men tu pod se ti le na per ku si ni stu-ple sa ča El da da Tar mua.Tre ti ra ju ći džez kao do mi nant no na sle dje mu zi ke XX ve ka, fe sti val je, je dinikod nas us peo da pre mo sti kon zer va tiv nu po de lu mu zi ke (kla si ka-zabavna-džez...). Po se ban pe čat fe sti va lu i ovo ga su pu ta da le je din stve nekom bi na ci je mu zi ča ra, iz van kla sič nog mo de la work shop-a, što fe sti va luda je iz u zet nu pro duk cij sku draž.Ta ko se na po čet ku dru ge ve če ri, na stup slo ve nač kog dua, fla u tist ki njeJa sne Nad les i vi o lon če li ste – no vo sa đa ni na, Mi la na Vr saj ko va ko ji je biois pu njen de li ma ba ro ka, mu zič kog pe ri o da ko ji na zi va mo ko lev kom improvi za ci je, u pot pu no sti uklo pio u sa zvuč ja fe sti va la. Pre sve ga s Tri ma lesonate Đu ze pa Tartinija, komp ozitora koji je proučavao fenomen akustike isaz vučja u brojnim svojim traktatima, a jednako istraživao up otrebu orna -men ti ke, či jom je je din stve nom kom bi na to ri kom umet ni ci ma omo gu ćenoda de la iz ve du po put osta lih uče sni ka-im pro vi za to ra, kao da mu zi kana sta je sa da i ov de. Upra vo za to je i ovaj kon cert ko ji su iz ve li umet ni ci izmi ljea kla sič ne mu zi ke upot pu nio pro gram ski zvuč ni ko lo rit.NOVA MISAO / Godine zanosa na splavu spasa


TEORIJE KULTURE22p otrebi pre t va raju u udaraljke, a k ao vizuelno p ojačanje koris te digit alneslaj do ve i sni mlje ne ka dro ve iz gra do va u ko ji ma su na stu pa li ili na stu pa ju.Ovaj seg ment bio je pot pu no su vi šan, od vla čio je pa žnju i ni je imao sna gunji ho vog zvu ča nja ko je bi sa mo po se bi bez ob zi ra da li se ra di o lir skimsegmen ti ma, rubato damarima ili p oput Fe ral ho ra, di vljom, go to vo ne kontrolisanom energijom, mogli mnogo snažnije da utiču na pub liku, moždačak i da pro me ne ovaj ili de lić ne kog dru gog sve ta.Tro dnev ni fe sti val je do neo neš to no vo, omo gu ćio uvid u sa zre va nje ne kihstal nih uče sni ka i pre sve ga pru žio po drš ku odr ža va nju vi tal nosti mu zi cisop stve nog vre me na.Je dan od le ga ta fe sti va la je i baš ti nje nje ma đar ske mu zič ke kul tu re. Dosa da su to na sce ni či ni li broj ni po je din ci, ar ha ič ne i gru pe na šeg vre mena.Po sled njih go di na, za hva lju ju ći ostavš ti ni Ani ko Bo dor i broj nih drugihet no mu zi ko lo ga, kao i work in pro gres Si lar da Me ze i ja, do ži vlja va mouz bu dlji ve tre nut ke ula ska tra di ci je u ži vot no vih ge ne ra ci ja.PunoletstvoSledeće go di ne Fe sti val Dže z im pro vi zo va na mu zi ka pro sla vlja pu no let stvo.Umet nič ki di rek tor Zol tan Bič kei na ja vio je da pla ni ra vo kal no-in stru mentalnu ra di o ni cu sa Fi lom Mil to nom, a da na za vrš no ve če, do ve de američku le gen du, pi ja ni stu Do nal da Smi ta, ko ji se uz gred, pa nič no bo ji le taavi o nom.Si gur na sam da će i ovaj pro blem, kao i sve do sa da or ga ni za to ri re ši ti,jed nom dobrom impro vi za ci jom. XVI II fe sti val JAZZ, im pro vi zo va namu zi ka... po če će 13. sep tem bra 2012.Na po čet ku tre će fe sti val ske ve če ri kvar tet Bu ranj-Me zei za pi se fol klor nihme lo di ja iz pa non ske ni zi je, do neo je sna žnim lič nim pe ča tom i u du hus vo g a vre me na. Bi le su to zvuč ne vi zi je proš lo sti vi o li ste Si lar da Me ze i ja isaksofo ni ste Bele Buranjia, ob ojice senćanja. Uz kontrabasistu Rob erta Ben -kea i bub nja ra Žol ta Ko va ča Šar va ria u pro duk cij ski sa vr še no iz ve de nomkon cer tu, za jed nič ki po tvr di li re či Maj kla Dže fri ja Sti ven sa:„Mi slim da je imro vi za ci ja uvek bi la va žna. Ve li ki kom po zi to ri po put Mocarta, Ba ha, Be to ve na bi li su sjaj ni im pro vi za to ri. Pre 300 go di na ni je bi lona či na da se mu zi ka sni ma, sve se mo ra lo za pi si va ti ili imro vi zo va ti. Improvi zo va na mu zi ka je je zik mu zi ke ko ji se de ša va u tre nut ku. A pro blemda naš nji ce je ste da vi še ne ži vi mo u tre nut ku, ži vi mo u proš lo sti- ži vi mo ubu duć no sti, bri ne mo o stva ri ma ko je su se de si le i ko je će se de si ti. Improvi za ci ja je ži ve ti u tre nut ku. Im pro vi za ci ja je re ša va nje pro ble ma, ta kore ša va mo pro ble me u mu zi ci na rav no, ali i ži vot ne pro ble me. Si gu ransam da su Aj nštajn i To mas Edi son bi li od lič ni im pro vi za to ri, jer da bi doš lido ono ga po če mu su da nas ve li ki, mo ra li su u svo joj gla vi raz ra di ti na milio ne ide ja ili ba rem sa mo za če ta ka ne ke ide je.To je na čin da bu de mo i osta ne mo sve sni.”Kon cert za tva ra nja, ostva ren je kao i uvek u sa rad nji sa ame rič kom am basadom i na ja vi li su ga gra do na čel nik Mi halj Nji laš i ata še za kul tu ru Ra janRo lands.Na stup tri ja Pe ri ja Ro bin so na sa pi ja no stom Me tju om Ši pom, po tvr dio jeim pro vi za ci ju kao tre nu tak ne po no vlji ve sa daš njo sti i vr hun sku kre a ci ju ufu zi ji raz li či tih is ku sta va, opre de lje nja i sen zi bi li te ta.Sudeći po ovom koncertu, koji nije k ao predhodnih godina privuk ao i naj -ve ći broj po se ti la ca, na red nih go di na li der stvo će po la ko pre u zi ma ti sred njage ne ra ci ja, ko ja je po put pi ja ni ste Me tjua Ši pa usvo ji la te ko vi ne iz vor nogdže za, ali u se bi no si ne za u sta vlji vu sna gu fu zi je mu zič kih žan ro va, bi loal ter na tiv nih po nor ni ca ili ute me lje nih mu zič kih re ka.Či ni se ipak da or ga ni za to ri ne će od u sta ti od svo je dav no ute me lje ne završni ce fe sti va la u Ka nji ži, na kom po sled nji kon cert na zi va mo, ve če cr nogdže za . •Godine zanosa na splavu spasa / NOVA MISAO


Nova predstava Jožefa NađaAzamiPiše: Nataša GvozdenovićU re gi o nal nom cen tru Jo žef Nađ u Ka nji ži iz ve de na je rad na pre mi je ra pred sta ve A zami Jo že fa Na đaKREATIVNI POGONIIn spi ra ci ja za pred sta vu Aza mi su ar ha ič ne ma ske. „Go di na ma po kušavam da im se pri bli žim...”. Nađ su sre će fo to gra fa ko ji je fo to gra fi sao maskena po te zu od Fin ske do ju žne Ita li je. Ma ske se još uvek mo gu pro na ćipo se li ma i br di ma Evro pe, sa zna je od nje ga. ‘’Taj su sret mi je dao sna gu dapoč nem da ra dim na pred sta vi...”.Ma ska ko jom su se ba vi li to kom ra da na pred sta vi do la zi iz Slo vač ke.Ma ska u ob re di ma, ri tu a li ma slu ži da oži vi mit.Ma ski ra ne sve ča no sti pred sta vlja ju ko smo go ni je ko je su vla da le vre me nom ipro sto rom.Ma ska je in stru ment po sre do va nja, ona slu ži da uhva ti ži vot nu sna gu ko ja seu tre nut ku smr ti oslo ba đa iz čo ve ka ili ži vo ti nje.Nađ po kre će ar he tip ske si le spuš ta ju ći vas du bo ko u ver ti ka lu i pre o bražava vas.Nađ vam ne pru ža mo guć nost da gle da te mit, na sta ja nje sve ta, ne go vasne žno i po sve će no uklju ču je u ko smo go ni ju i puš ta vas da se pre o bli ku je te.Na sce ni je 6 ple sa ča ko ji su pod ma ska ma. U si vim bez lič nim ode li ma.Ma ske ko je no se ni su iz ra žaj ne, one su po sred ni ci, hva ta či sna ga ko je seoslo ba đa ju u pre la zi ma iz ži vo ta u smrt. Iz smr ti u ži vot. Ne iz ra žaj nost maskeda je ple sa či ma neš to od ka rak te ra Lu de, neš to od na iv no sti, lu cid nosti,du ho vi to sti onih ko ji su na put poš li. Pu to va nje/igra te če pri rod no, sastra hom i bez te ži ne, igra se sa la ko ćom u pre puš ta nju. Stvar nost ko ja nastaje pri ma se, pre sve ga, ose ća jem, in tu i ci jom.No še ni ste stra hom i uz bu đe njem ko je no se su sre ti sa ar he tip skim si la ma.Ide te vo đe ni in stink tom. Sa se bi svoj stve nim mi rom i sna gom Nađ pu bli kuuvo di u re tor tu zbi va nja u ko joj je i du ho vi to i že sto ko i ne žno (o, ču je te ice rek i vi di te ko pi ta, ra zni su su sre ti va žni ako ste poš li da umre te i ro di tese po no vo). Niš ta nam dru go ne pre o sta je do sve sti se be na ko stur da bise pot pu no ob no vi li. Od po čet ka do kra ja Nađ pri ča o sna zi mi stič nogpre po ro da, o Ero su i Ta na to su, o na stan ku sve ta.Pri sut na stvar nost bi va pre ba če na u drev na vre me na ka da je za pra vo ina sta la.I sve to, ni ma lo slu čaj no, u Ka nji ži.U re tor ti zbi va nja ko ju kre i ra Nađ u fu zi ji zvu ko va dže za, uz bu đe nja, vo deko ja te če, su sre ta, stra ho va, že lje, smeš nog i straš nog i naj zad, dir lji vog Nađčini od svo je posvećene publike učesnike toga zbivanja. Učesnike u nasta -ja nju, sve ta, ži vo ta, uče sni ke u pre la zi ma. On da je is kaz – ži vot, jed na ko kaoi lju bav, za vi si od na še sprem no sti da ga bra ni mo. Pred u slov je pre puš ta njein stink tu. I po sve će nost ko ja slu ži da pre o bli ku je opšta me sta.Jo žef Nađ od la zi u Sar di ni ju da bi pr vog no vem bra bio na ce re mo ni ji ko jase, pod ma skama, izvodi povodom Dana Mrt vih. Premijeru predstave A za mivi de će mo na red ne je se ni. Vi de će mo gde nas Maj stor da lje vo di. •23NOVA MISAO / Azami


• • • Foto: Branko StojanovićSvi ti divni blagi ljudi, strip crtači / NOVA MISAO


Trudio sam se da stvorim i održavam svoj svet,svoje okruženje sa sadržajima koje volim iljudima koje volim.To, veruj mi, pomaže. Jako je pomoglo, naročito devedesetih. Ja sam oduvekviše bio okrenutpop kulturi, ne kao nekom vidu svesnogotpora, već je to proizašlo iz ličnog revoltaprema toj veštačkoj podeli na pop kulturu koja jepo definiciji manje vredna i neku ne­pop kulturukoja je po sebi vredna značajna i velika.


KREATIVNI POGONISvi ti divni blagi ljudi, strip crtačiRazgovarali: Mirko Sebić, Veljko Damjanović26Kada je sredinom aprila ove godine u Francuskom institutu AlehandroŽodorovski otvorio izložbu strip crteža novosađaninu Zoranu Janjetovunije to samo bio velik događaj za ovdašnje ljubitelje stripa, to bratstvo tihihposvećenika, već je na neki način predstavljalo iskorak u samo jezgročuda koja čine umetnost stripa. Naime, Zoran Janjetov Janja (1961) koji jeod svojih dečačkih fascinacija crtežom velikog Žana Žiroa Mebijusa i oduševljnjenesvakidašnjom maštom njegovih stripova stigao do statusa autorai uvaženog majstora među majstorima kojima se divio, stajao je sadesne ocu svih strip magija Alehandru Žodorovskom. Nemoguće je opisatiznačaj Janjinog rada bez da se razumeju odnosi i zanosi koji vladaju utom sasvim drugom paralelnom svetu, jer strip ne samo da produkujedruge svetove on jeste drugi svet. Ovaj razgovor je pokušaj da se makarmalo rasvetli ta drugost.• Prve fascinacije? Kad to sa stripom kod tebe kreće?ZORAN JANJETOV: Sećanje seže u dosta rano detinjstvo, mislim da samveć kad sam imao četiri godine ugledao moj prvi strip. Bilo je toga verovatnoi pre, po kući su se čitale ilustrovane novine sa strip „kaiševima“ alisećam se da sam tada, sa četiri godine, u izlogu trafike ugledao moj prvistrip. Sećam se tačno slike, kadra, u prvom planu naslovne strane bila jezadnja noga od slona, u drugom planu se ne sećam šta je bilo ali bila je toedicija stripa za decu LALE. To je trenutak kad me je nešto omađijalo i odtada počinje traganje i sakupljanje svakovrsnih fascinacija, neka „krtica“faza koja traje i do danas. Naravno, prvo i najvažnije u to vreme je bio Diznii sve oko njega, a potom i francuski i belgijski stripovi, Umpah-Pahoviili Asteriksi i Krcko, koji je vrh vrhova svih detinjih fascinacija. Moram dakažem da je meni fascinacija stripovima vezana i za fascinaciju filmom itelevizijom, to smatram istom oblašću.Zapravo nisam odmah hteo da pravim stripove, zamišljao sam da ću praviticrtane filmove ili igrane fimove. Stripove sam jednostavno voleo dačitam. Tek kad sam vremenom saznao koliko vremena, novca, znanja i zanatatreba da bi se uradio jedan prosečan film i koliko velika treba dabude ekipa koja učestvuje u njegovom radu shvatio sam da ja više volimda radim sam.• Kako je dalje tekla komunikacija sa ljudima sličnih afiniteta i kako se ta dečačkafascinacija menja u nešto drugo?ZORAN JANJETOV: Vrlo jednostavno, ništa to nije komplikovano i nije bilopuno stepenica i nekakvog teškog protokola da se dođe iz jednog stanjadečačke zaigranosti do ovog drugog stadijuma. Ja sam sa jedne strane voleostripove da čitam, a sa druge strane, voleo sam da crtam i stalno samnešto škrabao, ne stripove nego tako nešto. Kad sam shvatio da bih mogaoda crtam i stripove, crtao sam ih ne da bi oni bili objavljeni već su oni bilinamenjeni meni samom, da bih imao više lepih i zabavnih stvari da čitam igledam, a i sa druge strane, da neki svoj unutrašnji svet projektujem u nekompravcu. Kad si dete, na sreću, nisi svestan ni opterećen bilo kakvomželjom za eksponiranjem, niti za nekakavim umetničkim dostignućima. To• • • Foto: Branko StojanovićSvi ti divni blagi ljudi, strip crtači / NOVA MISAO


je sve prirodno išlo, neko je šutao loptu da bi se zabavio, a ja sam crtao.Kad sam ja bio dete svi su čitali stripove, bukvalno svi, bilo je stripova različitihžanrova bili su jeftini i dostupni i bukvalno svuda su se čitali.Vremenom se isfiltriraju oni ljudi koji više od drugih vole da čitaju stripove,koji ih drugačije čitaju i u tome druge stvari vide, drugačije ih procenjujui nekako više se zadubljuju u strip od drugih čitača. Tako se polakostvarao neki krug posvećenika kome sam i sam pripadao i sa tim ljudimazajedno sazrevao u razumevanju i čitanju stripa. Imaš grupu ljudi, prijatelja,sa kojom deliš stripove i o njima razgovaraš isto kao što imaš grupu sakojom deliš muziku, filmove, knjige...U svemu tome ja sam uvek voleo francuski strip, kad god sam odlazio uFrancusku ili kad je neko meni blizak tamo odlazio vraćali smo se sa gomilomstripova i noviteta iz te oblasti. Kad počneš ozbiljnije time da sebaviš, pročitaš i teorijske knjige o stripu i istorijske preglede i polako shvataškako te stvari nastaju i kako se proizvode, dakle zađeš pomalo i sadruge strane stripa. Proučavaš strip kao kreativni proces, naučiš tehnološkišta je strip, šta je stvaralački postupak, koji put je potrebno preći od idejedo realizacije. Na kraju shvatiš da je svrha crtanja stripova da podeliš tesvoje vizije i slike sa drugima, odnosno sa što većom količinom ljudi, onošto je Mebijus jednom rekao: Niko ne postaje umetnik da bi ostao anoniman.Odjednom shvatiš da imaš moć da nekome nešto saopštiš, da na nekogutičeš. U mom slučaju ja sam uvek hteo nekog da razveselim, možda zadivim,možda mistifikujem, ali uvek je iza toga bila pozitivna emocija, da seučini nešto zabavno i dobro. Naravno, kad nekog hoćeš da zadiviš ili razveseliš,prvo moraš to sebi da učiniš dok stvaraš. Posle svih ovih godinaispostavlja se da je najteže sebe zadiviti, mnogo lakše je zadiviti druge,jer oni ne znaju šta ti zapravo hoćeš, čemu težiš i šta bi mogao da postigneš.Uvek me je mučilo, i sad je to tako, to što je ono što je u mojoj glaviostajalo daleko savršenije od onog što sam uspevao da iznesem i realizujemu crtežu. Ja se stripom bavim preko trideset godina, a još uvek ne moguda ostvarim ni milioniti deo onoga što bih želeo.KREATIVNI POGONI27• Zanimljiva je situacija kad govorimo o vremenu osamdesetih, strip ne samo dasvi čitaju nego se čini kao da ga mnogi i crtaju, tako da u onoj Jugoslaviji imamoviše škola stripa, čak se čini da postoji i neka tradicija stripa. Jedan od doajenadomaćeg stripa je i Andrija Maurović sa kojim si se ti upoznao u Zagrebu?ZORAN JANJETOV: U svim gradovima bivše Jugoslavije, a posle sam ustanovioda je u svim gradovima na planeti zemlji isto, postoji jedna grupa,A da se vratim sad na Ćumislava i Panasonika, u tim stvarimaogroman je uticaj Pajtona. Pajtoni su tada svima nama bilii otac i majka. Oni su bili naše sveto pismo, od njih smo učili damislimo, da se smejemo i da budemo blesavi. Naravno, ima jošmnogo izvora i uticaja, ali nas je ovaj presudno obeležio.Obeležila nas je i muzika koju smo slušali, u to doba, dakle,kad su svi iz te grupe imali po petnaest šesnaet godina, slušao seMajls Dejvis i sve što je iz njega proisteklo.negde veća negde manja, ljudi koji vole strip i srodne stvari, i to užasnoslične stvari, pa su samim tim to na neki način i slični ljudi i jako je lakouspostaviti komunikaciju sa njima, bez ikakvog napora. Apsolutno nemavelikih razlika među takvim ljudima, nema prepreka i nema barijera, onise automatski pronalaze po srodnosti afiniteta. Ja sam se sa srodnim stripzaljubljenicima iz Beograda našao samo zato što je i njih bilo malo kao inas u Novom Sadu i onda je prirodno, kad potrošiš količinu informacija ionog što možeš da podeliš sa jednom grupom, da tražiš drugu, sličnu, udrugom gradu. To je jednostavno prirodna radoznalost koja te tera da tražišuvek nove mogućnosti da saznaš ono što te najviše ili jedino zanima.Po prirodi stvari, ljudi iz sveta stripa su skloni sakupljanju svakovrsnih informacijau vezi sa stripom i što je zanimljivo vrlo rado ih dele sa drugimakoje to zanima.Sve ove gik časopise, od SFX koji je magazin za naučnu fantastiku do Empajera(Empire) i Vajrda (Wired) prave ljudi koji imaju ogromnu količinuinformacija, često vrlo uvrnutih. Ti ljudi i rade taj posao zato što žele dapodele ove informacije sa drugima.NOVA MISAO / Svi ti divni blagi ljudi, strip crtači


TEZE O KULTURNOJ KREATIVNI POLITICI POGONIsocijalna kategorija i da kao takva ne postoji. Sad, kako idem po strip festivalimapo Evropi i drugim kontinentima, upoznajem crtače koji imaju poosamdeset i više godina, a mentalno, duhovno su isti kao i ja, bez obzirašto su neki među njima moji idoli iz mladosti. To je sve neki u detinjstvu zaustavljenisvet koji se potpuno iskreno divi onome što mu se sviđa i istrajavana vlastitim fascinacijama ma kako one izgledale čudno ili detinjasto.To su divni blagi ljudi koji kad se okupe oko stola za obedom pričaju ko jekakvu igračku kupio, kakav je ko strip nabavio, ili gde je kupio neko raritetnoizdanje stripa. Bezopasan svet koji ne ugrožava planetu, osim baš tomsvojom suprotnošću od svega što je odvratno, besmisleno i zlo.28• Ta vrsta fascinacije i učešća u stripkulturi u priličnoj meri su se u vreme tvogsazrevanja morale sukobljavati sa oficijelnom kulturom?ZORAN JANJETOV: Taj idiotizam je uvek i svuda prisutan. Mi pričamo oFrancuskoj kao kulturnoj prestonici stripa, a u Francuskoj je strip prezren imarginalizovan kao i svugde, njihovi kulturni poslenici i zvaničnici ne shvatajuda je to najveći kulturni izvozni artikl koji imaju. Francuski film većdugo nije napravio ništa u svetu, muzika takođe, a strip žari i pali i tiražisu mu impozantni. Ali, u tim akademskim krugovima to se ne primećuje istrip kao i da ne postoji. Zapravo postoji samo onda kad veštački i visokoparnoskrene u pravcu ozbiljne literature. Strip čvrsto ostaje pop kultura.I u Zagrebu, kao i u Beogradu, postojala je grupa ljudi koja je bila podjednakodetinjasto zaljubljena u strip kao i mi u Novom Sadu i kad dođeš ukontakt sa njima vrlo brzo se stvori prava i otvorena komunikacija. Mislimda je to bilo neke sedamdeset devete ili osamdesete, uglavnom neštokratko pre nego što je Andrija Maurović umro, Krešimir Zimonić me je poveou posetu starom majstoru. Za Maurovića se pričalo da je osobenjak naivici ludila, a ustanovilo se da je to jedan prijatan i dobar stari detinjastistrip majstor. Kakav se prikazivao, zavisilo je od konteksta u kojem se pojavljuje.Kao uostalom i Žodorovski i Mebijus i mnogo od tih zanimljivih igenijalnih ljudi koji se prema različitim publikama i tipovima auditorija različitoodnose. Kad sam posetio Maurovića, zatekao sam jednog genijalnogmajstora, pametnog, lucidnog i duhovitog, koji živi i ponaša se kaojedno skromno i izuzetno dobro biće. Njegova ličnost nije imala nikakveveze sa onom slikom koja se u javnosti o njemu stvarala. Sa njim sam imaoisti osećaj kao i sa drugim crtačima, to je jedan od nas, jer kod crtača jepotpuno nebitna starosna dob, razlika u godinama ne znači ništa, kao datip kreativnsti koji delimo briše vremenske barijere i svima nama daje nekobezvremeno iskustvo. Uostalom, Žodorovski je uvek tvrdio da je starostJa sam oduvek više bio okrenut pop kulturi, ne kao nekom vidu svesnogotpora, već je to proizašlo iz ličnog revolta prema toj veštačkoj podeli napop kulturu koja je po definiciji manje vredna i neku ne-pop kulturu kojaje po sebi vredna značajna i velika. Kultura je kultura i postoji samo jednakultura, kao što postoji samo zainteresovana publika; oni drugi nisu publika.Da li publike ima malo ili mnogo ne određuje samo po sebi kvalitetdela, među produktima mas kulture ima remek dela, kao što i među produktimatzv. visoke kulture, koja ima nesrazmerno manje publike, ima vrlološih dela bez duha i kvaliteta. Dakle, nije presudno da li se nešto emitujeu velikim ili malim serijama. Podela na umetničko i komercijalno je takođebesmislena, jer sve za šta treba platiti je komercijalno, a za sve treba platiti,samo je pitanje ko plaća, država, sponzor, publika ili neko treći. Dakle, jedinošto nije komercijalno je ono što je apsolutno besplatno i to je jedini načinna koji se stvari mogu razvrstati. Uzmimo, recimo, da li je Lars fon Trirkomercijalni reditelj ili umetnik, ili da li je Brajan Singer umetnik ili komercijalnireditelj? Pa jesu obojica i jedno i drugo. Pitanje koliko će ljudi kupitito što oni prodaju ne određuje ni na koji način da neki jesu komercijalni aneki nisu: svi koji rade na tržištu su komercijalni. A svi radimo na tržištu. Ijedan i drugi reditelj su majstori svog posla, moćni su stvaraoci, samo seobraćaju različitim grupama i one se naravno razlikuju u brojnosti.• Kad te čovek sluša deluje sve krajnje jednostavno: ti sediš kod kuće i crtaš inekako se sama po sebi uspostavlja veza sa izdavačima u Francuskoj... ipakima nešto što je tome prethodilo, a to je tvoj profesionalni angažman u MalomNevenu, hajde da se na to podsetimo?ZORAN JANJETOV: O tome se nekako i inače najmanje govori, a ja mislimda je to nešto najbolje što sam u životu napravio. Hajde da kažemo BernardPanasonik to sam ja, taj duh otkačenosti i eklekticizam spajanja svegai svačega koji i danas jednako volim. Ali najviše sam se oslobodio kad samradio Profesora Ćumislava. Druge stvari za Mali Neven su bile obične, ali ProfesorĆumislav, koji zapravo i nije bio strip već kolekcija ludih ilustracija nakojima su bile blesave životinje koje je pratio još blesaviji tekst. StaralačkiSvi ti divni blagi ljudi, strip crtači / NOVA MISAO


čin prilkom pravljenja Profesora Ćumislava mi je jedan od najmilijih u životuzato što sam bio potpuno van sebe. Sedim gledam u blesavi crtež koji samnacrtao i tekst dolazi od negde izvan mene, ne iz moje glave, već kao dasam podvojen, sa nekog drugog mesta. Uopšte ne mogu da odredim kolikosam ja zapravo svesno uticao na reči i rečenice koje sam uobličavao utekst. To se samo od sebe dešavalo i kad bih napisao tekst koji prati ilustracijui sam bih mu se smejao. I danas kad čitam Ćumislava pitam seodakle je to došlo i da li bih ja to mogao i danas. Pre nekoliko godina samprobao i video sam da taj mehanizam funkcioniše i dalje, znači da je ostaonegde u meni. E, sad, druga je priča da li će nešto biti od tog u izdavačkomsmislu, odnosno da li će se neko ponovo zainteresovati da to izda.• Meni zapravo Profesor Ćumislav i Bernard Panasonik dolaze kao rekapitulacijefenomenalnih iskustava iz osamdesetih godina prošlog veka.KREATIVNI POGONI29ZORAN JANJETOV: Jako velik deo cele te priče je i druženje sa grupomL’Equipe čiji si i ti bio član, čije jezgro su činili Vlatko Marko i Srđan Spasojević,koji u to vreme rade otkačenu radijsku emisiju Tamna strana zvukopleta,a postaju široj publici poznati tek dvehiljadite godine kao BraćaButkaj sa jednom sličnom produkcijom koja se emituje na Radiju 021. Onisu bili mentalno i duhovno jezgro, a mi svi ostali smo kao okruženje činilitu vrlo heterogenu skupinu koju smo jednostavno zvali Ekipa ili L’Equipe.To je zapravo bila par excellence umetnička grupa koja nije brinula za eksponiranjena zvaničnoj umetničkoj sceni, niti je tražila neke ustaljene umetničkekontekste. To je zapravo bilo jako dobro, to što je izbegavan taj umetničkiimperativ. Recimo, ja sam prestao da gledam Kronenbergove filmove,a nekad sam ga obožavao, kad je prvi put izjavio da on zapravo pravi iisporučuje umetnost. To znači umetnost sa velikom početnim slovom.On, dakle, ne pravi film iz nekih dubokih razloga nužnosti pra vljena delaveć da bi bio umetnik. To nikad nisam voleo. Zato sam L’Equipe voleo.A da se vratim sad na Ćumislava i Panasonika, u tim stvarima ogroman jeuticaj Pajtona. Pajtoni su tada svima nama bili i otac i majka. Oni su bilinaše sveto pismo, od njih smo učili da mislimo, da se smejemo i da budemoblesavi. Naravno, ima još mnogo izvora i uticaja, ali nas je ovaj presudnoobeležio. Obeležila nas je i muzika koju smo slušali, u to doba, dakle,kad su svi iz te grupe imali po petnaest šesnaet godina, slušao se MajlsDejvis i sve što je iz njega proisteklo. To je bila naša tadašnja realnost darecimo sa Sparksa (koji takođe nisu za bacanje) pređeš na Majlsa ili VederRiport (Weather Report). Kad to učiniš sa petnaest godina, odjednom ti seotvara novi svet bez granica, sa potpuno novim horizontima, a pri tome jetaj svet neverovatne zanatske veštine. Otud sam ja možda uvek cenio zanati veštinu i tvrdio da moraš njima da ovladaš da bi mogao da se izražavaš.L’Equipe je doneo jedan novi kvalitet druženja i provođenja zajedničkogvremena jer se bukvalno stalno nešto stvaralo iz čiste potrebe da se stvara.Čak i kad se nije beležila situacija ili čin kao artefakt, svaki razgovor je bioobeležen nekom kreacijom ili provokacijom. Uvek smo se trudili da samisebe zabavimo stvarajući nešto novo, bile su to beskrajne jezičke igre,stvaranje i izmišljanje apsurdnih situacija, iščašene analize događaja, neverovatninarativi i nezamislive kombinacije. Meni je to bilo veoma značajnoiskustvo. Zapravo to sam najviše u životu i voleo da radim.• Kad pričamo o tom vremenu sigurno ne možemo mimoići prijateljstvo saMitrom Subotićem Subom kompozitorom i producentom na žalost preranotragično preminulim Novosađaninom. To prijateljstvo je tvoj rad takođe obeležilo.ZORAN JANJETOV: Pa, stvar sa Subom je ista kao i sa grupom L’Eqipe. Tosu bliski prijatelji koji su na mene direktno uticali koji su me formirali. Procesje naravno bio obostran i ja sam uticao na njih. Ti su ljudi oblikovalimoj život kao što su to učinili roditelji u periodu ranog detinjstva, tako suovi ljudi to činili kasnije. Imao sam beskrajnu sreću što sam našao takvodruštvo.• Zanimljivo je to što si ti, kad si počeo da radiš, upoznao ljude kojima si sekao dečak divio i zapravo nastavio da se zabavljaš.ZORAN JANJETOV: Meni je uvek bio cilj da se najpre doboro zabavim, dačak i kad „stvaram“ težim da mi bude zabavno, a ne da proces bude mučan.Kreacija uvek mora da bude zabavna.• Zanima me da li je u tom periodu obilja i dobrih vibracija iz osamdesetihgodina dvadesetog veka postojala mogućnost da te nešto povuče na nekudrugu stranu i odvrati od profesionalnog bavljenja stripom?ZORAN JANJETOV: Ja sam 1979. godine u Glasu omladine objavio prvuilustraciju zato što me je tadašnji grafički urednik Kuza (Slobodan Kuzma-NOVA MISAO / Svi ti divni blagi ljudi, strip crtači


TEZE O KULTURNOJ KREATIVNI POLITICI POGONI30potpuno mi promeni život. Ali to je inače bio časopis koji je iz korena promeniosvet i to ne samo svet stripa nego i svet filma, muzike i svega drugogu tadašnjoj kulturi. To je bila bukvalno revolucija, poput promene kojuje pank rok uneo u muziku. Dah nečeg novog do tada neviđenog, a povrhsvega, u ovom slučaju, imao si i najvećeg crtača na svetu kao glavnog saradnika.Mene je to udarilo kao grom i ja sam godinama radio pod direktnimi neskrivenim utucajem tog načina razmišljanja. Kad me je kasnije Mebijusovizdavač Humanoidi zvao da radim za njih to mi je došlo nekakoprirodno nisam se uopšte začudio. Naravno, kad sam ušao u taj svet, sreosam se sa rokovima i obavezama, vremenskim stiskama, što je sve uticalona rad. Jer sam iznenada shvatio da je Panasonik, koji sam radio sam i podneskrivenim uticajem tog sveta mnogo bolji od Avant L’ Incal (Pre Inkala –Mladost Džona Difula), prvog stripa koji sam radio za Metal. Šest albumami je trebalo da se opustim i da počnem da radim približno onome kakosam radio Panasonika. Tek je šesti album moje prve serije bio nešto čegase baš ne stidim jako. Publika to ne primećuje, ali samo ja znam kako samželeo da to izgleda, a kako je na kraju izgledalo. Užasno su retki trenuci ucrtanju kada nadmašiš onu viziju koju si sebi postavio, takođe su retki trenucikada postigneš ono što si želeo a najčešći su na žalost, trenuci u kojimasi frustriran što nisi postigao ono što želiš. Andre Frankan (Franquin),autor Gastona i Spirua, jedan od najuticajnih savremenih crtača, je prestaoda crta posle pedeset godina bavljenja stripom, jer je bio ubeđen da nezna dovoljno dobro da crta.Festival u Minhenu i vidim na spisku gostiju je Kristof Blan (ChristopheBlain) koga kao crtača obožavam. Kažem sebi idem da ga upoznam. Slučajnonas postave da sedimo jedan pored drugog dok potpisujemo albume.Ja mu se oduševljeno obratim i kažem: Ja sam samo zbog tebe došaona festival, nacrtaj mi nešto. A on se zbuni pa kaže: Veliki Žanžetov traži odmene da mu nešto nacrtam, šta ću ja sad?Ma opusti se, to sam samo ja, kažem mu.nov) bukvalno sreo na ulici dok sam nosio punu mapu crteža i pozvao dadođem do redakcije da bi mi neke od tih crteža objavili. Već tada sam biototalno opsednut stripom i znao sam da ću se celog života time baviti iničim drugim. Ali, za razliku od drugih, ja se time nisam opterećivao i nisamtom pozivu prišao preozbiljno i sa mistifikacijom.Kad sam se pretplatio na Metal Irlan (Metal Hurlant) 1975. godine imao samčetrnaest godina i bilo je to sasvim slučajno. Video sam u u legendarnojknjizi Čudesni svijet stripa, Ervina Rustenagića naslovnu stranu tog stripmagazina koja mi se dopala i uz nju obajšnjenje da Mebijus (Jean Girauda. k. a. Moebius), crtač Bluberija, crta fantastiku. Moj drug slikar LjubišaBogosavljević je već godinu dana bio pretplaćen na legendarni strip magazinPilote i tako smo polako počeli da se ubacujemo u svet tog čudnijegstripa za odrasle. Sećam se da sam pretplatu morao da izvršim preko izdavačaiz Sarajeva „Veselina Masleše“. Pošaljem pismo, zamolim da mepretplate na strani časopis, jer tada niste mogli direktno da se pretplatitena inostrana izdanja. Časopis počne da mi stiže posle nekoliko meseci iPosle par minuta ustanovimo da volimo iste stvari, iste filmove, muziku ipostanemo dobri prijatelji za pet minuta.Sretnem tako Dipi i Berberijana (Dupuy-Berberian) koje ja lično smatramza bogove a oni mene isto obožavaju kao neku vrstu kulta zbog mojeveze sa Mebijusom i Žodorovskim. A Mebijus je najveći od najvećih.Jednom mi je došao Herman koji je takođe neverovatan crtač i rekao: Znaš,Zorane, najveći od svih nas je Žan Žiro (Mebijus). Ja se jednom godišnje sastanemsa njim i zamisli, on mi kaže da ima probleme pri crtanju. On menikaže da se muči da nacrta da oba oka gledaju u istom pravcu. Ako on imaproblema, šta mi drugi treba da kažemo.U principu, svako od nas zna da nacrta neke stvari dobro, a druge malološije. I prirodno je da se onda divimo onom drugom koji nešto crta boljeod nas. Ali tu nema zlobe, naprotiv, strip ljudi imaju neku detinju prirodu.Svi ti divni blagi ljudi, strip crtači / NOVA MISAO


Dakle, kad dobiješ prvi naručeni posao, to ti postaje profesija i razveju ti semnoge iluzije o tom svetu. Jer, ja sam zamišljao da se preko noći može postatibogat i slavan, a onda vidiš da se za strip ipak malo manje mari negošto ti misliš. Vidiš da je tebi on najvažniji na svetu, ali da mnogima nije. Mismo (moja porodica) prvih deset godina mog profesionalnog bavljenja stripomživeli kao studenti, pola godine su mi otprilike pokrivali honorari, a zapola godine sam se snalazio i preživljavao. Čak ni sada, posle više od tridesetgodina u ovom poslu nemam neku preveliku materijalnu sigurnost.KREATIVNI POGONI• Zašto si ostao ovde? Devedesetih je ovde bilo teško gotovo nemoguće raditi.Mnogi iz tvoje generacije su otišli.ZORAN JANJETOV: Ovde je uvek teško. Čak i onda kad smo mislili da jedobro, bilo je teško. Ali, kao što vidiš kakva je ova soba u kojoj sedimo i kakoje krcata stvarima iz drugih svetova, tako i ja nikad nisam živeo u realnomsvetu. Trudio sam se da stvorim i održavam svoj svet, svoje okruženje sasadržajima koje volim i ljudima koje volim. To, veruj mi, pomaže. Jako jepomoglo, naročito devedesetih, to što sam radio za stranog izdavača i štosam stalno imao posla. Živeli smo nekako, nikad raskošno, ali ipak boljeod nekakvog proseka.31Devedesete su naročito bile odvratne, to svi znamo, i ja sam sebi čak dozvolioda u svojim stripovima koje sam tada crtao dajem direktne komentarena neke fenomene koji su me posebno iritirali. A u Bernardu Panasoniku,kojeg sam na kratko, tokom devedesetih, ponovo radio za Vremezabave, sam čak direktno pomenuo ta idiotska imena kao što su SlobodanMilošević i slični. Dakle, ipak sam morao da primetim stvari koje ja inačene primećujem, kao što su politika i druge zle stvari.Ostao sam ovde, jer sam shvatio da je zapravo svejedno gde si. U jednomtrenutku smo se mi, cela porodica, preselili u Pariz. To je bilo kad je pretilaopasnost da će se potpuno prekinuti sve veze sa svetom i kulturne i ekonomske.To je bilo kad nam je dete bilo beba. Ostali smo samo tri mesecai vratili se. Recimo, užasno sam bio usamljen. Poznajem mnogo ljudi u Parizu,ali sam ih retko viđao, jer svi oni puno rade. U ta tri meseca sam ljudekoje znam video možda jednom ili dva puta. Ali sam shvatio da bih akoželim da ostvarim životni stil kakav mi je potreban da bih crtao stripovemorao mnogo više da radim.Ja sam uvek hteo nekog da razveselim, možda zadivim, moždamistifikujem, ali uvek je iza toga bila pozitivna emocija, da seučini nešto zabavno i dobro. Naravno, kad nekog hoćeš dazadiviš ili razveseliš, prvo moraš to sebi da učiniš dok stvaraš.Posle svih ovih godina ispostavlja se da je najteže sebe zadiviti,mnogo lakše je zadiviti druge, jer oni ne znaju šta ti zapravohoćeš, čemu težiš i šta bi mogao da postigneš.Ali, najvažnije je to što ja zapravo nisam ni želeo da idem odavde, ja secelog života nadam da će ovde biti bolje. Imam pedeset godina a još tonisam dočekao. Ne očekujem Eldorado, ali očekujem minimum neke normalnostikoji mi se uporno ne pruža. Zato mi ostaje da živim u svojoj čauri,u svom svetu. Od kako postoji Internet to je veoma lako i potpuno jesvejedno gde živim. Svi sadržaji koje želim i volim su mi dostupni.Naravno, neke stvari su loše. Da bi stvari bile bolje jedino mogu da učinimda ja budem bolji i da ljudi oko mene budu bolji. Kad bi svi ljudi takoradili stvari bi se u momentu popravile. Ti ljude ne možeš ubediti da radeono što neće, treba ih ubediti da rade na sebi, da se polako menjaju nabolje. Istinski patriotizam je da budeš najbolji što možeš i kad se takvi namnožezemlja će biti super.• Da se vratimo radu u Francuskoj. U početku si bio uslovljen nastavkom poznatogserijala o Džonu Difulu samo što je priča izmeštena u mladost glavnog junaka.Sigurno si tu kao crtač imao ozbiljna ograničenja pošto je to poznat lik.ZORAN JANJETOV: Moram da ti kažem da mi je to veoma odgovaralo.To je bila moja omiljena serija. Kad su me pitali da li hoću da radim DžonaDifula, kao da su odgovarali na moje pitanje šta bih najviše voleo da radim.Naravno da sam odmah prihvatio.NOVA MISAO / Svi ti divni blagi ljudi, strip crtači


TEZE O KULTURNOJ KREATIVNI POLITICI POGONI32• Izašlo je šest albuma. Kad se oni prelistavaju može da se prati razvojna linijatvog crteže. Da li si vremenom osetio zasićenje?ZORAN JANJETOV: Ma da, već na pola prvog albuma sam se zasitio (smeh).I uvek kad sam počinjao novi album proklinjao sam sebe što sam prihvatioto da radim. Zato što je to prestala da bude igra kao što je bio BernardPanasonik, divno izbljuvavanje nečeg što je u tebi. Ovo je postala rutinakoja je morala da se drži rokova i koja se radila po vrlo striktnom scenariju.Mene inače užasava da radim po scenariju, najviše volim da radim kad mesama priča vodi. Po scenariju ti radiš nešto što je neko drugi zamislio. Čaki sam da unapred napišem scenario, mislim da bi me nerviralo da radimpo njemu.• Kod Pansonika je očigledno da si radio kadar po kadar trudeći se da svakascena bude zanimljiva po sebi. Za Difula si negde jednom priznao da si gacrtao tako što si najpre crtao ono što ti je zanimljivo a tek potom ispunjavaoostale delove.ZORAN JANJETOV: Posle dvadeset pet godina rada od 1986. godine Ogregodje prvi strip koji crtam po redu. Sad sam drugačije organizovan, madami i sada treba ogroman pritisak rokova i dedlajna, odnosno vremenskastiska, da bih te poslove radio dobro. Kad sam opušten, to ne izgleda dobro.• Kad si počeo da radiš serijal Tehnoočevi pokušao si da radikalnije menjašstil crteža i da načiniš otklon od tvog vlastitog rada.ZORAN JANJETOV: Kad je trebalo da počnemo Tehnoočeve (Technopères),Žodorovski (Alejandro Jodorowski), scenarista, je rekao hajde da radimonešto što ćeš ti voleti. Tada sam bio u sred haus i tehno muzičke faze a nasvu sreću u Džonu Difulu su se već pojavljivali ti tehno sveštenici i njihovakosmička crkva koja upravlja svemirom. Žodorovski je dobro pročitao mojintimni stav prema religijskim organizacijama kao ideološkim aparatimaza manipulaciju i tako je postavio priču, raskrinkavajući takve institucijekao mračan, zao i vlastohlepni svet koji upravlja tuđim mozgovima. To mise dopalo, dopalo mi se što je sajens fikšn, da ne moram da se bavim istorijskimistraživanjima i studijama. Krenuo sam, dakle, da crtam nešto štomi se dopadalo. Želeo sam da crtež bude sveden u konturnim linijma ada sve ostale efekte uradim bojom. Ali, redakciji je to izgledalo pomalopraznjikavo, nije im se dopalo. Meni je to bilo čisto i svedeno, ali izdavačje mislio da je to prazno i da neće privući publiku.Onda su mi oni sugerisali da crtam kako sam i dotle crtao. Ja sam rekaoda neću, jer mi je dosadilo da tako crtam. U tom traženju novog izraza napraviosam nekoliko grešaka koji su me kasnije skupo koštale. Uzeo samnajtanji mogući rapidograf i krenuo da crtam najkomplikovanije crteže sanajkomplikovanijim šrafurama, sa najsitnijim linijama i ogromnim količinamadetalja. Rezultat je bio impresivan, ali mi je to oduzimalo užasno mnogovremena i živaca. Redakcija je bila zadovoljna, hvalili su me, ali kad jetrebalo da se boji, došlo je do pomeranja rokova i do još niza komplikacijakoji su uticali na konačni rezultat. Kad je strip konačno izašao, ja nisam biozadovoljan kako izgleda. Onda je izdavač pozvao Freda Beltrana da uradidigitalno bojenje stripa. Kada sam video šta je on uradio, toliko sam seužasnuo da sam tražio da skinu moje ime sa stripa. Naravno, odgovorilisu me od toga, jer i tako svi znaju da je to moj crtež. Ali, događa se drugastvar, izdavač ulaže znatna sredstva za reklamu i album se u jako kratkomvremenu jako dobro prodao i postao hit. I mi odlučimo da nastavimo serijal.• Upravo hoću da te pitam koliko ti tvoja tržišna pozicija ostavlja prostora, štagarantuje tvoje ime na strip tržištu u Francuskoj.ZORAN JANJETOV: Moji tiraži se mere u desetinama hiljada, to je nekasredina, jer imaš i one koji rade milionske tiraže i one koji prodaju na stotinehiljada.• Pitam te u stvari kakva je tvoja pozicija u tom svetu?Svi ti divni blagi ljudi, strip crtači aparati / NOVA MISAO


ZORAN JANJETOV: Pozicija mi je veoma zgodna, jer mene štiti ime Žodorovskog,koji je tamo mega zvezda. Štiti me na razne načine. Ne moramda šaljem predloge i skice na odobrenje. Šta god nacrtam i isporučim budeobjavljeno. Niko mi se ne meša u taj deo posla. Čak ni Žodorovski poslenapisanog scenarija više ništa ne zahteva.Na festivalima vidim da moj rad ima značajnu grupu poštovalaca. Vidiš topo dugačkim redovima onih koji dođu da im potpišem album. Međutim,ja živim ovde i ne mogu uvek da procenim koliko sam vidljiv. Mada, imaindikatora kad te zovu iz L Monda (Le Monde) da uradiš seriju ilustracija,ili kad Mali Larus (Le petit Larousse) objavi neke moje ilustracije uz nekeodrednice, onda ipak shvatam da sam dovoljno vidljiv u Francuskoj. Aline dešava se to toliko često.KREATIVNI POGONI33• Trenutno radiš na novom serijalu Ogregod. Da li u njemu postižeš još jedanstepen stilskog oslobađanja?ZORAN JANJETOV: I da i ne. Ne mogu ja da budem dovoljno dosledan damože tako jednoznačno da se procenjuje stil nekog serijala. Da ujednačimstilske i konceptualne komponente još uvek nisam naučio. Tek dvadesetpet godina radim (smeh). Ali ovo je prvi album koji su mi dozvolilida sam digitalno bojim. To je moglo da se desi još sa prethodnim albumom,Meta Baronom (La caste des Méta­Barons, scnerasti Žodorovski, crtač HuanGimenez. Zoran Janjetov je kolorisao neke stranice ovog serijala), gde samuradio nekoliko strana digitalnog kolora, ali su Humanoidi bili u finansijskimnevoljama i nisu mogli da plate moje bojenje pa su posao poverilinekom studiju u Los Anđelesu, koji je to uradio loše. Jer je bilo bitnije dabude na vreme nego da bude dobro. Kod izdavača je uvek tako. Oni, doduše,vole prestižne projekte, ali je uvek mnogo važniji biznis aspekt, pravitajming pojavljivanja albuma, zbog distribucije, reklame itd. Uvek je bitnijeda stvari budu na vreme nego da budu dobre.Kod ovog albuma, crno bele strane su fuzija onog što ja želim da mi je nacrtanopre bojenja, sa malo više kitnjastosti crteža da bi on sam izgledaolepše. Na nekim mestima ovde ima malo više crtanja nego što bojenje zahtevai malo više bojenja nego što crtež zahteva. Tek sam na početku te serije,izašao je tek jedan album i još uvek se tražim i preispitujem. Bilo je malihtehničkih problema, jer je prvi album ispao nešto tamniji nego što samhteo. Ali u sledećem ću to popraviti. Promenio sam izdavača, nisam više saHumanoidima, sad sam kod Delkura (Delcourt), izdavača koji je ogroman.Oni imaju deset naslova nedeljno što je 520 albuma godišnje to je ogromnaprodukcija. Delkur je najveći nezavisni strip izdavač u Francuskoj. Tretmanje drugačiji i mnogi aspekti su mnogo profesionalniji, ali se mnogo manjetrude oko plasmana samih albuma i reklame. Oni naprosto puštaju nasloveda se sami izbore na tržištu. Radim nešto što je bolje od prethodne serijekoju sam radio, ali je na tržištu manje vidljivo. Mada, nema veze, serija ide,za sad se zna da će imati četiri albuma, a ako krene dobro biće ih i više.• Srećom album se pojavio i kod nas.ZORAN JANJETOV: Album je izašao zahvaljujući mojoj retrospektivnojizložbi u Francuskom institutu u Beogradu (Re-spektiva, 15. april – 1. jun).Francuski institut je obezbedio prava, Sistem komiks je to izdao. Zapravosmo razmišljali da li za izložbu da izdamo katalog ili album. Odlučilli smose za album i mislim da je to bolje rešenje. •NOVA MISAO / Svi ti divni blagi ljudi, strip crtači


TEORIJE KULTUREArt in the StreetsGrafiti – umetnost ulicePiše: Jelena MihajlovArt in the Streets izložba u Muzeju savremene umetnosti u Los Anđelesu osmišljena je sa ciljem da pruži istorijskii kritički uvid u razvoj grafita i street art­a od 70­ih godina XX veka do danas34Ove go di ne odr ža na je ve li ka iz lo žba 1 u SAD po sve će na sa vre me nimgra fi ti ma i stre et art-u uopšte, Art in the Stre ets u Mu ze ju sa vre me ne umetnosti u Los An đe le su (The Mu se um Of Con tem po rary Art­ MO CA), ko ja jeosmiš lje na sa ci ljem da pru ži isto rij ski i kri tič ki uvid u raz voj gra fi ta i stre etart-a od 70-ih go di na XX ve ka do da nas, sa fo ku som na gra do vi ma ko ji suima li ključ nu ulo gu u ovom raz vo ju me đu ko ji ma su Nju jork, Los An đe les,Lon don i dru gi. Ne ko li ko me se ci ka sni je otvo re na je i iz lo žba po sve će nagra fi ti ma u Mo na ku, Graf fi ti art, 40 years of Pres si o nism, ko jom je obe le ženo40 go di na od tek sta ko ji je ob ja vio The New York Ti mes, a ko ji je skrenuopa žnju na gra fi te i na ra ši re ni fe no men is pi si va nja pot pi sa na jav nimpo vr ši na ma, tag 2 po sve tiv ši čla nak mla di ću ko ji ih je is pi si vao po fa sa damai dru gim me sti ma ši rom Nju jor ka pot pi su ju ći se svo jim pse u do ni momTa k i 183; iz lo žba je obe le ži la i „ozvaničenje” umet nič kog prav ca ko ji je nazvanPres si o nism. 3 I pre ovih iz lo žbi po je di ni stre et art umet ni ci ima li su izložbe u mu ze ji ma i umet nič kim ga le ri ja ma, pa su ta ko već 80-ih go di naXX ve ka Žan Mi šel Ba ski jat (Jean­Mic hel Ba squ i at) i Kit Ha ring (Ke ith Haring)po če li da iz la žu u ma in stre am ga le ri ja ma i mu ze ji ma, 4 kao i ne ki drugistre et art umet ni ci. Ipak, ve li ke in ter na ci o nal ne iz lo žbe po put ovih, posveće ne isto ri ja tu mo der nih gra fi ta, uka zu ju na pro me nu sta va pre ma1Art in the Stre ets, The Mu se um Of Con tem po rary Art­ MO CA, Los An ge les (April 17– August 8, 2011). Ova iz lo žba je pred sta vlje na kao pr va ve li ka iz lo žba u jed nommu ze ju u SAD ko ja je po sta vi la rad naj u ti caj ni jih umet ni ka stre et art-a u kon tekstisto ri je sa vre me ne umet no sti.2tag- per so na li zo van pot pis auto ra gra fi ta ko ji pred sta vlja naj o snov ni ju i jed nuod naj češ ćih for mi gra fi ta. Kri ti ča ri gra fi ta ko ji im ne pri zna ju „sta tus umet no sti”za pri mer naj češ će uzi ma ju baš ta go ve kao po tvr du za svo je tvrd nje da su gra fi tiobi čan van da li zam a to sma tra ju čak i ne ki gra fi ti umet ni ci poš to ni je po treb nane ka po seb na veš ti na ili ta le nat za is pi si va nje ta go va. Ta go vi su sve pri sut ni i uosno vi ima ju svr hu da ozna če da je autor „bio tu”; če sto su i na opa snim i teš kodo stup nim me sti ma.3Graf fi ti art, 40 years of Pres si o nism, Mo na co (July 21 – August 19, 2011). Tekst jeob ja vljen u The New York Ti mes­u, 21. ju la 1971. Na ziv Pres si o nism ko ji je upo trebljenza umet nost gra fi ta na ovoj iz lo žbi dat je zbog raz li či tih pri ti sa ka (engl. pressure) ko ji ma je ovaj vid umet no sti iz lo žen – pri ti sa ka od stra ne jav no sti, po li ci je igrad skih zva nič ni ka, pri ti sa ka ulič nog ži vo ta i dr.4Smith Ke ri, The Gu e ril la Art Kit, 12gra fi ti ma od stra ne umet nič kih in sti tu ci ja ta ko što im se da je zna čaj umetničkog prav ca i u iz ve snom smi slu, ula zak gra fi ta u „umet nič ki mainstream”.Ipak, pro me na sta va jed nog de la umet nič kog esta bliš men ta pre ma gra fi timai do bi ja nje rav no prav nog sta tu sa u ga le ri ja ma i mu ze ji ma sa dru gimvi do vi ma umet no sti ne tre ba da za va ra jer gra fi ti još uvek ni su opšte prihvaće ni kao umet nost; tač ni je, još uvek ima mno go vi še onih ko ji u nji mavi de sa mo van dal ski čin i gra fi te sma tra ju za obič no „žvr lja nje” ko je na rušava iz gled gra do va, ne go onih ko ji su sprem ni da ih po sma tra ju i pri hva tekao vid „ur ba ne umet no sti ulice”. Zbog to ga če tr de set go di na isto ri je savreme nih gra fi ta isto vre me no pred sta vlja ju i če tr de set go di na žuč nih debata i su prot sta vlje nih sta vo va oko to ga da li su gra fi ti umet nost ili (sa mo)van da li zam.Ako po đe mo od tvrd nje da gra fi ti pred sta vlja ju le gi ti man vid umet nič kogiz ra ža va nja i da re pre zen tu ju ur ba nu kul tu ru i umet nost, mo ra se na gla si tiGrafiti – umetnost ulice / NOVA MISAO


Iako su deo ur ba ne kul tu re i bez ob zi ra na to da li im se pri zna ju umet ničkikva li te ti ili ne, gra fi ti ima ju i od li ke van da li zma, po seb no ako se na la zena zaš ti će nim zgra da ma i spo me ni ci ma kul tu re. Grad ske vla sti ši rom svetatro še ve li ke su me nov ca sva ke go di ne za ukla nja nje gra fi ta a to je posaoko ji ni kad ni je go tov – tek što uklo ne po sto je će gra fi te, na sta ju no vi.Ob ja vlji va nje ra ta gra fi ti ma i po li ti ka pot pu ne ne to le ran ci je ni je do sa dada va la ne ke zna čaj ne re zul ta te. Ipak, ni pri hva ta nje gra fi ta kao le gi tim nogna či na kre a tiv nog iz ra ža va nja i odre đi va nje le gal nih zi do va za osli ka vanjekao i an ga žo va nje mla dih u ak ci ja ma ulep ša va nja gra do va ni je us peoda u pot pu no sti za me ni i is ko re ni „ile gal ne grafite”.Gra fi ti su da nas sve pri sut ni ši rom sve ta u go to vo svim ur ba nim sre di nama.Iako isto rij ski po če ci i pre te če da naš njih gra fi ta se žu u da le ku prošlost,pa se za da le ke pre te če da naš njih mo der nih gra fi ta sma tra ju čak ipra i sto rij ski pe ćin ski cr te ži kao naj ra ni je for me gra fi ta, po če ci eks pan zi jesa vre me nih gra fi ta ve zu ju se za kraj še zde se tih i se dam de se te go di ne XXve ka u Ame ri ci. Iako se po sto je iz ve sna ne sla ga nja oko me sta „nastanka”mo der nih gra fi ta, pa ne ki tvr de da je u pi ta nju Fi la del fi ja a dru gi Nju jork,u pe ri o du kra jem še zde se tih i po čet kom se dam de se tih go di na XX ve ka iu Nju jor ku i u Fi la del fi ji je ovaj vid ur ba ne umet no sti do ži veo eks pan zi ju.Naj po pu lar ni ja pri ča ko ja se ozna ča va kao ne ka vr sta po čet ka eks pan zi jesa vre me nih gra fi ta ve zu je se za tekst ko ji je The New York Ti mes o bjav i o1971. go di ne o ovom fe no me nu i ču ve nom ta g e ru po zna tom pod pse u-do ni mom Ta ki 183, ko ji je svoj pse u do nim is pi si vao po zi do vi ma, podzemnoj že le zni ci, mo sto vi ma i dru gim jav nim po vr ši na ma ši rom Nju jor kai ko ji je po stao sim bol ur ba nog ži vo ta i ur ba ne ulič ne umet no sti. Iako jeovaj fe no men ta da bio pri su tan i ši ro ko ras pro stra njen već ne ko vre me,ovaj tekst se sma tra za ne ku vr stu po čet ka zva nič nog ži vo ta umet no stimo der nih gra fi ta i mo ment ka da je jav nost obra ti la pa žnju ovaj fe no men.Vre me nom se prak sa pi sa nja/cr ta nja gra fi ta raz vi la u ur ba nim cen tri maši rom Evro pe i po ce lom sve tu, gde su se u raz li či tim gra do vi ma raz vi ja legra fi ti sce ne.TEORIJE KULTURE35da po sto je ve li ke raz li ke u kva li te tu i estet skim vred no sti ma gra fi ta paje ta ko mno go je vi še onih gra fi ta ko ji ne ma ju ne ku umet nič ku vred nost.Graf iti ob u hva taju različite oblike k reativnog izraž avanja u javnom prosto -ru – od jed no stav no is pi sa nih ime na – ta g o va ili kra ćih po ru ka, pa do sli kaili cr te ža ve li kih di men zi ja na fa sa da ma ili va go ni ma. Ipak, zna čaj onihgra fi ta ko ji ne ma ju estet sku vred nost ogle da se u to me što pred sta vlja judokument, svedočanst vo o jednom p eriodu i izvor z a proučavanje socijal -ne kli me u druš tvu ili od re đe nih sub kul tu ra, jer su do bar po ka za telj ide jako je vla da ju u ne kim de lo vi ma druš tva i in di ka tor od re đe nih pro ce sa ipro me na. Oni su „ob lik vizuelizаcije druš tve nih promenа ili reаkcije supkultur nih grupа ili pojedinаčne že lje zа iskаzivаnjem lič nih i druš tve nihosećаnjа” 5 , pa mo gu bi ti do bar pred met is tra ži va nja i ka da im se mo žeospo ri ti estet ska vred nost. Gra fi ti pred sta vlja ju so ci o loš ki, kul tu ro loš ki iso ci jal ni fe no men ko ji još uvek ni je do volj no is tra žen ali ko ji do bi ja sveve ću pa žnju is tra ži va ča iz raz li či tih obla sti.5Ju go vić Alek san dar, Gra fi ti – iz me đu van da li zma i umet no sti, So ci jal na mi sao vol.14, br. 3, 2007, str. 107-117Gra fi te mo že mo ka te go ri zo va ti na osno vu raz li či tih kri te ri ju ma; pre mafor mi gra fi te gru bo mo že mo po de li ti na tek stu al ne i sli kov ne – na sli ka ne,na cr ta ne, ure za ne kao i kom bi no va ne (sli ka i tekst). Po sto je raz li či te tehnike iz ra de gra fi ta i sred stva ko ja se ko ri ste- raz li či te vr ste bo ja u spre ju,auto la ko va, mar ke ra, kre da i dr. ali da nas i mno gih du gih ne stan dard nihteh ni ka kao što je vo da pod pri ti skom (re ver se graf fi ti) i dr. Iako se sa mouslov no mo že na pra vi ti po de la, pre ma te ma ti ci gra fi te mo že mo po de li tina so ci jal ne, po li tič ke, gra fi te sa na vi jač kim, na ci o na li stič kim, ra si stič kimpo ru ka ma, lju bav nim, ko lek tiv nim ili lič nim i dr. Gra fi ti, bi lo da su re a li zovani kroz tekst ili sli ku ili u kom bi na ci ji, kre ću se u ve li kom ra spo nu odde la ve li ke estet ske vred no sti ili lu cid nih po ru ka ko je nas na vo de na razmišljanje,pre ko onih čisto dekorativnih, z abavnih, pa sve do estetsk i/umetnički i smi sle no pot pu no be zna čaj nih. Oni se kre ću i u ve li kom ra spo nuod naj jed no stav ni jih for mi, ta g o va i ne sti li zo va nih, jed no stav no is pi sa nihpo ru ka, pa sve do kom plek snih cr te ža, pra vih umet nič kih de la na uli cama,naj bo ljih pred stav ni ka ulič ne umet no sti i kul tu re.Gra fi ti su u ve ći ni ze ma lja za bra nje ni za ko nom i bez ob zi ra na nji ho veumet nič ke kva li te te tre ti ra ju se kao van da li zam. U za vi sno sti od ti pa gra fi tamo že se go vo ri ti i o raz li či tim po bu da ma i mo ti vi ma za pi sa nje gra fi ta aliNOVA MISAO / Grafiti – umetnost ulice


TEORIJE KULTURE36za jed nič ko im je to da ih auto ri gra fi ta ra de sa ci ljem da na ne ki na čin, ko jigod to bio, uti ču na okru že nje, da de lu ju na svet oko se be na kre a ti van način,da in ter ve ni šu, osta ve svoj pe čat u nje mu, is ka žu svoj stav – ne kad je tosa mo, ma nje ili vi še, kre a ti van čin a ne kad je cilj da se pro vo ci ra jav nost. Izražavanje sta va može se realizovati na različite načine – direk tnom p oru -kom ko ja se ša lje kroz sli ku ili tekst ali i kad se to ne ra di na eks pli ci tan način;po ru ka se iz ra ža va i kroz sam gest pi sa nja/cr ta nja ko ji je i sam po se binosilac od re đenog značenja – pisanjem graf ita na mestu gde je to z a bra -nje no ili in ter ven ci jom na ne kom već ura đe nom pla ka tu ili re kla mi, autoriz ra ža va ne ki svoj stav, ot por ili ne pri hva ta nje. Iako ne sa dr že sve vr sta grafita eks pli cit nu kri ti ku druš tva i ne pred sta vlja ju di rekt nu po bu nu pro tivnek ih po ja va ili normi u društ vu, u samoj osnovi ideje pisanja /crta nja graf i -ta tj. u sa moj nji ho voj suš ti ni, (a to je da u osno vi pred sta vlja ju ile gal nu, gerilsku ak tiv nost) je da pred sta vlja ju je dan vid bun ta ko ji je u pri ro di sa meforme k re a tiv nog izraž avanja, p obunu protiv ustaljenih, uvreženih pra vilapo na ša nja, nor mi i ši ro ko pri hva će nih vred no sti u jed nom druš tvu.Gra fi ti pred sta vlja ju na čin iz ra ža va nja uglav nom mla đe po pu la ci je kao iraz li či tih sup kul tur nih gru pa. Oni se mo gu po sma tra ti kao svo je vr stan vidko mu ni ka ci je auto ra sa oko li nom ko jim on do bi ja mo guć nost za naj masovni ju ko mu ni ka ci ju sa naj ši rom pu bli kom. Bi lo da se ra di o eks pli cit nomob li ku ko mu ni ka ci je (kroz tekst) ili im pli cit nom (li kov nom, sim bo lič komiz ra zu) gra fi ti če sto pred sta vlja ju al ter na tiv ni vid ko mu ni ka ci je onih ko jine ma ju pri li ku da is ka žu svoj stav na ne kom dru gom me stu ili da bu du primeće ni – to su mla di ili pri pad ni ci raz li či tih sup kul tur nih gru pa, pa gra fi tipred sta vlja ju do bar po ka za telj sta nja i ide ja u ne kim de lo vi ma druš tva.Ovaj ob lik ko mu ni ka ci je i da lje op sta je bez ob zi ra na mo guć no sti ko je danasu tom smi slu pru ža ju no ve teh no lo gi je.Bez ob zi ra na ve li ke raz li ke ko je po sto je me đu gra fi ti ma i po nji ho voj for mii sa dr ža ju i po to me to me što je ovim na zi vom ob u hva će no sve od pot pisa /t ago va p a do v rhunsk ih um etničk ih dela, je dna o d osnovnih k arakteri -sti ka gra fi ta je nji ho va efe mer nost – ra do vi gra fi ti umet ni ka, kao i osta leforme stre et art-a, ne predstavljaju trajna umetničk a dela jer traju do pr vogčiš će nja ili do do la ska sle de ćeg gra fi ti umet ni ka i naj češ će se ču va ju sa moako su z a b e le ženi na fotograf ijama koje pre ds t avljaju s vedočans t vo o nji -ma. Isto ta ko, još jed na bit na ka rak te ri sti ka je i ano nim nost auto ra tj. či njenica da su nam auto ri gra fi ta uglav nom ne po zna ti. U skla du sa ile gal nompri ro dom ra da ovih umet ni ka oni se ne pot pi su ju pra vim ime nom i nji hoviden ti tet nam je uglav nom ne po znat; ta ge ril ska pri ro da gra fi ta, to što nastaju uglav nom no ću, bez do zvo le tj. ile gal no i to što je autor ne po znatči ni ih po seb no za ni mlji vi jim. Benk si (Banksy), da nas naj po zna ti ji umet nikgra fi ta, pra vi je pri mer ur ba ne le gen de ko ja se gra di oko jed nog umet ni kaa nje go vo upor no skri va nje iden ti te ta u zna čaj noj me ri je uti ca lo na po rastnje go ve po pu lar no sti. U nje go vom slu ča ju ano nim nost u kom bi na ci ji saprep ozna tlji vim s tilom je nešto š to doprinosi toj f ami koja se gradi okoumet ni ka. Tre ća ka rak te ri sti ku gra fi ta ko ja se u ve li koj me ri na do ve zu je napretho d nu je slob oda autora . Po d slob odom um etnik a graf it a se p o drazu -me va slo bo da nje go vog ra da ko ji ni je pod uti ca jem ne kog auto ri te ta- njegovane z a vi snos t o d s t avova k ritičara i kus tos a, š to ima z a rezult at nez avi -snos t u umet ničkom izrazu i nesput anos t k ao i p otpunu slob odu njegovekri tič no sti. Ne ki od mla dih lju di ko ji cr ta ju ili sli ka ju gra fi te sa mi su ot kri lisli ka nje i raz vi li svoj stil a da pri tom ni ka da ni su bi li u ga le ri ji ili mu ze ju. 6Slo bo da pro iz i la zi i iz to ga što umet ni ci gra fi ta pred sta vlja ju svo je vr staniza zov umet nič kom sve tu mu ze ja i ga le ri ja jer ra de van bi lo ka kvih pra vi la.To je umet nost ko ja ni je još uvek in kor po ri ra na u umet nič ki si stem i za ko june va ži cen zu ra; ta slo bo da po sto ji jer su oni van bi lo ka kvog eko nom skog,umet nič kog ili bi lo kog dru gog si ste ma. I sam stil gra fi ta (ma da da nas postoji mnoš tvo sti lo va) raz vi jen je pod uti ca jem okol no sti u kom na sta ju –to je ile gal na ak tiv nost, uglav nom se ra di no ću što zah te va br zi nu u ra du,a rezultat je iz vesna shematičnost, uprošćena rešenja, stiliz acija, k ao i up o -tre ba ša blo na (sten cil graf fi ti) i dr.Ove ka rak te ri sti ke va že ka da su u pi ta nju ile gal ni gra fi ti či ja iz ra da predstavlja svo je vr sne ge ril ske ak ci je i sko ro da se uopšte ne mo gu pri me ni ti6Schwar tzman Al lan, Stre et art, New York, 1985, 16Grafiti – umetnost ulice / NOVA MISAO


ka da u pi ta nju osmiš lje na i or ga ni zo va na, „legalna” osli ka va nja iza bra nihpo vr ši na; ipak, ove ak ci je ima ju mnoš tvo do brih stra na i po ma žu da gra fi tibu du pri hva će ni kao le gi ti man vid umet nič kog iz ra ža va nja. Sa dru ge strane,iz la ga nje ove umet no sti u ga le ri ja ma i mu ze ji ma i pri hva ta nje gra fi tau svet umet nič kih in sti tu ci ja i sa mim tim pri zna va nja sta tu sa umet no stigra fi ti ma, na iz ve stan na čin se mo že tu ma či ti i kao vid „pa ci fi ko va nja otpora”. Slo bo da ove umet no sti ima u osno vi anar hi stič ke od li ke pa in sti tucio nal no pri hva ta nje u ve li koj me ri po niš ta va nji hov smi sao bun ta i kri ti kedruš tva uklju či va njem ovih „ge ril skih ak tiv no sti” u in sti tu ci je. Ako, uopštenogle da no, gra fi ti po svo joj suš ti ni pred sta vlja ju ne ki vid bun ta sa mimtim što na sta ju u ile ga li, bez ob zi ra na nji hov sa dr žaj ili po ru ku ko ja nemo ra uopšte ima ti zna če nje bun ta, i na taj na čin pred sta vlja ju vid ne prihvata nja ne kih vred no sti u druš tvu, auto ri gra fi ta baš zbog to ga ima jupot pu nu slo bo du. Osim to ga, ula skom ove umet no sti u ga le ri je i mu ze jegu bi se i je dan od aspe ka ta ko ji je či ni „jav nom umet noš ću” a to je na činna ko ji ona do la zi u in ter ak ci ju sa ne po sred nim okru že njem, zbog če gane mo že da na isti na čin funk ci o ni še u ne kom za tvo re nom iz lo žbe nompro sto ru kao što je to slu čaj na uli ci. Stre et art je sred stvo da se umet nostuči ni do stup nom svi ma a po seb no oni ma ko ji ni kad ne bi kro či li u ga le rijeili mu ze je – ona je bes plat na i pri stu pač na svi ma; ula skom u mu ze je iga le ri je ona to pre sta je da bu de.” 7TEORIJE KULTURE37Iako gra fi ti i da lje ni su opšte pri hva će ni, da nas se taj od nos sve vi še me nja„u ko rist grafita”. Osim ču ve nog Benk si ja ko ji je ste kao svet sku sla vu kaonaj tra že ni ji i naj po pu lar ni ji autor gra fi ta i či ji su gra fi ti pra vi pri mer percepci je gra fi ta kao vr hun skih umet nič kih de la i umet nik Ben Eine je odun d e r gro und gra fi ti umet ni ka do sti gao sta tus pri zna tog umet ni ka i lju bitelja vla sti či ji je rad pre mi jer Ve li ke Bri ta ni je po klo nio ame rič kom predse dnik u . 8 Benk si je vi sten cil gra fi ti po sta li su po zna ti ši rom sve ta a nje go vira do vi ko ji se pro da ju do sti žu ve li ke iz no se i uti ču na rast po pu lar no stidru gih stre et art umet ni ka. Mno gi po zna ti umet ni ci su se na po čet ku svojihka sni je us peš nih ka ri je ra ba vi li cr ta njem gra fi ta me đu ko ji i ma je najpozna ti ji Žan Mi šel Ba ski jat. Osim to ga, stil gra fi ta je imao uti caj na radmno gih ško lo va nih umet ni ka a mno gi od njih su iza bra li da ra de i gra fi te.Sa dru ge stra ne, ta sve ve ća po pu lar nost gra fi ta po sled njih go di na do vodido nji ho ve ko mer ci ja li za ci je i upo tre be gra fi ta u re klam ne svr he ko junaj oš tri je kri ti ku ju sa mi stre et art umet ni ci. To je slu čaj sa upo tre bom tzv.o b rnutih gr a f i t a ( re ver se graf fi ti) za či ju iz ra du se ne ko ri ste bo je ne go vodapod pri ti skom. Iako se ovi „gra fi ti” upo tre blja va ju i u ci lju po di za njaeko loš ke sve sti, bu du ći da su jef ti ni a na sta ju „u si voj zo ni” poš to ni su grafiti u tra di ci o nal nom smi slu, pre po zna ti su i kao od lič no sred stvo ko je semo že upo tre bi ti i u mar ke tin ške svr he, tzv. ge ri la mar ke ting.Što se ti če srp ske gra fi ti sce ne, bri tan ski ne delj nik The Eco no mist o bja v i oje tekst o be o grad skim cr ta či ma gra fi ta u kom tu ma či gra fi ti sce nu u Be o-gra du u so ci o kul tur nom i po li tič kom kon tek stu. U tek stu je fo kus na grafiti ma ko ji su No vi Be o grad pre tvo ri li u „gi gant sku umet nič ku ga le ri ju naotvo re nom, sa jed nom od naj u zbu dlji vi jih i naj pro ble ma tič ni jih stre et art7Smith Ke ri, Isto8Dej vid Ka me ron je Ba ra ku Oba mi po klo nio sli ku Twenty First Cen tury City (ju la2010. go di ne.)scena u ju go i stočnoj Evropi ” 9 ; u tek stu su ana li zi ra ne dve stra ne, No vi Be o-grad i sta ri deo gra da, ko je su pro tu ma če ne i kao stil ski/te mat ski su protstavlje ne. Osim u Be o gra du, kul tu ra gra fi ta raz vi ja se i u dru gim gra do vi maši rom Sr bi je. Sve češ će se spro vo de i or ga ni zo va ne ak ci je „gra fi ti ra nja” paje u Be o gra du proš le go di ne odr ža na ve li ka in ter na ci o nal na ma ni fe sta ci jaMe e ting of styles (MOS) 10 , ko ja je po dr ža na i od stra ne Mi ni star stva kul tu reRepubli ke Sr bi je, a ot varaju se i prve prodavnice opreme z a graf ite ( graf fi tishop). Iako sve to uka zu je na pro me nu sta tu sa gra fi ta u Sr bi ji, isto vre meno,kao i u dru gim ze mlja ma, još uvek se vo de i „ra to vi” pro tiv gra fi ta. •9Ser bian stre et art, Bel gra de’s Banksys, The Eco no mist, Jan 14 th 2011 http://www.economist.com/node/2101468710Meeting of Styles je internacionalna mreža grafiti umetnika čiji je cilj povezivanjecrtača grafita širom sveta u cilju uspostavljanja saradnje i razmene ideja. Ovaorganizacija je nastala u Visbadenu u Nemačkoj 2002. godine i od tada organizujeove događaje na kojima učestvuje veliki broj umetnika svake godine širom sveta.NOVA MISAO / Grafiti – umetnost ulice


KREATIVNI POGONI38Intervju: Milčo MančevskiIstinita umetnost je iznad svegaRazgovarala: Biljana MickovUoči no vo sad ske iz lo žbe fo to gra fi ja a po sle le toš nje pre mje re fil ma Maj ke na Fe sti va lu Ci ne ma City, po zna tima ke don ski i svet ski umet nik Mil čo Man čev ski eks klu ziv no za No vu mi sao ka že: Ne znam da li vi še umet no stii kul tu re mo že da do ve de do druš tve nih pro me na, ali u sva kom slu ča ju vre di po ku ša ti. Za me ne su ide ja i me di jumne ras ki di vi, oni su deo jed nog te istog or ga ni zma. Dru gim re či ma, ne ka de la su mo gu ća sa mo kao fo to gra fi je,ne ka kao kon cep tu al ni na stu pi, ne ka kao film.Umet nik po re klom sa na ših re gi o nal nih pro sto ra ko ji ži vi i ra di u Americi već du ži niz go di na je je dan od vo de ćih umet ni ka i film skih re ži se rada naš nji ce ko ji svo jom ak tiv nom ulo gom u sve tu film ske, vi zu el ne umetnosti i knji žev no sti, osve ža va i da je iz no va im puls i po kre tač ku sna gu posmatra ču. Umetnk stva ra za se be, ali i za dru ge. Va žno je pra ti ti sop stve niumet nič ki im puls. De la Mil ča Man čev skog se mo gu sa gle da ti sa vi šeaspe ka ta, ali nam uvek da ju neš to no vo i pro gre siv no i u ko re la ci ji su sasa vre me nim tre nut kom da naš nji ce. Man čev ski se okre će pre ma pri či iobjek tu svog in te re sov nja, i lič ne do ku men tar no sti. Gle da lac ne mo že daosta ne rav no du šan u raz me ni i slo že no sti ele men ta unu tar nje go vogumet nič kog de la, emo ci ja i ži vo ta• Šta je za vas sa vre me na umet nost?Mil čo Man čev ski: Me ni se či ni da za do bru umet nost tre ba da umet ničkode lo nu di skok, po mak: ili skok zbog ta len ta (umet nič kog ra da) ko jinam de lo nu di i ko ji do tad ni smo vi de li, ili zbog do sled no iz ve de nog koncepta ko ji nam otva ra ljud ske vi di ke. U tom je smi slu mo der na umet nostra ši ri la vi di ke, otvo ri la po lje, sru ši la pu no gra ni ca i omo gu ći la umet ni ku (ai kon zu men tu) ogrom ne mo guć no sti stva ra nja i pri ma nja umet no sti. Doš lismo sko ro do si tu a ci je da je pi ta nje da li je neš to umet nost ili ne mal te nesa mo pi ta nje od lu ke. Sa vre me na umet nost – kad je do bra – nad gra đu jete mo guć no sti i stva ra de la na tom ši ro kom po lju. E, tu je – kao i u kla sičnojumet no sti – bit no da umet nik po nu di (a kon zu ment pri mi) emo ci ju/ide ju. Bez nje ima mo ma nir, ima mo di zajn, a ne do bru umet nost.• Ko li ko se lič ne emo ci je va žne i pri sut ne u va šim de li ma?M il čo M ančev sk i: Umet nost je od raz čo ve ka-umet ni ka. De lo je odvo je nood čo ve ka, ali pro iz i li a zi iz nje ga. Emo ci je su deo nje go vog/nje nog unutrašnjeg sve ta, zna či deo ono ga o če mu on(a) go vo ri, ili – pre ci zni je – deopri zme kroz ko ju se sve pre la ma. Ne ver bal na ko mu ni ka ci ja emo ci ja/ide jaje suš ti na umet nič ke ko mu ni ka ci je.• Ka ko gle da te na vaš umet nič ki uspeh sa da u ovom mo men tu?Mil čo Man čev ski: U ovom mo men tu sam ve o ma za do vo ljan jer u mi rura dim stva ri ko je me za i sta za ni ma ju, na ra tiv ne fil mo ve ko ji ima ju pu noeks pe ri men ta u se bi, fo to gra fi je i fo to graf ske kom po zi ci je (u ovom tre nut kusva ka kom po zi ci ja ima po pet fo to gra fi ja) ko je su usred sre đe ne na li kov no(na spram na ra tiv nog). Ova de la ni su ja ko ko mer ci jal na u smi slu ma sov nekul tu re, što je, kad je film u pi ta nju, do dat no op te re će nje, ali sva ko svojkrst no si, i ja ga sa da no sim sa ra doš ću. U jed nom sam pe ri o du pre pu nogo di na (to kom 80-ih) od ra dio ne ko li ko de la ko ja su ko ri sti la kon cep tu al nasa z na nja i to me je pu no ra do va lo. Sa da ra dim stva ri ko je su me ni ma lokon ven ci o nal ni je, ali ko ja za do vo lja va ju moj estet ski kri te ri jum – da de lodo tak ne u sr ce ne za vi sno od kon tek sta i od dru gog pred zna nja. Za do voljansam mo jim uspe hom sa da, jer sam naj zad us peo da se ota ra sim potrebe da se de lo uklo pi i to me je oslo bo di lo.• Gle da no sa stra ne, us peš ni ste u spolj noj kul tur noj po li ti ci. Mno gi ma ni je jasnoda po zi ci ja i pro mo ci ja kul tu re po sta je sve ja ča u di plo ma ti ji. Kul tu ra je steIstinita umetnost je iznad svega / NOVA MISAO


je dan od če ti ri va žnih stu ba raz vo ja jed nog druš tva. Da li ste i ka da po če li daraz miš lja te o ovoj te mi?Mil čo Man čev ski: Me ni se to što opi su je te de si lo u pr vom li cu jed ni ne.Pred kišu (što je mo žda lep ši pre vod ne go pre ki še – vo lim mo guć no sti kojeje zik pru ža, a u srp skom jeziku ima straš no pu no mo guć no sti) je eksplodi rao na me đu na rod noj sce ni sre di nom 90-ih. Film je osvo jio Zlat nogla va u Ve ne ci ji, bio no mi no van za Oska ra, osvo jio 30-ak na gra da, bio filmgo di ne u Ar gen ti ni, Šved skoj i Tur skoj, bio te ma aka dem skih kon fe ren ci ja,knji ga i ese ja, do bio na slov ne stra ne i po hva le, omo gu ćio da sva ko dnevnodo bi jam po nu de iz Ho li vu da, i bio di stri bu i ran u 50-ak ze ma lja. Taj jefilm če sto bio pr va stvar po ko joj su lju di u sve tu neš to uopšte ču li o Makedo ni ji. U Ja pa nu je po red re cen zi je za Pred kišu bi la ob ja vlje na ma paEvro pe i na nj oj za o kru že na ma le na Ma ke do ni ja, a po red tek sta je sta ja louput stvo ka ko se iz go va ra reč „Ma ke do ni ja“. Zna či, to je kul tur na pro mocija i kul tur na di plo ma ti ja ko ji ma je Ma ke do ni ja po mo ću fil ma Pred kišuuš la na svet sku sce nu sa du žnim poš to va njem. To je bi lo po seb no va žnojer se u tom tre nut ku Ma ke do ni ja po pr vi put po ja vi la kao ne za vi sna država. Hteo-ne hteo me ne su u sva kom in ter vjuu od 94. na o va mo pi ta li odr ža vi Ma ke do ni ji, o kul tu ri i druš tve nom ži vo tu. Ovo je bi lo u vre me kadzva nič na grč ka po li ti ka (a s tim i po li ti ka EU) ni su pri zna va li Ma ke do ni jipra vo na sop stve no ime, a zva nič na bu gar ska po li ti ka ne gi ra la je po sto janjema ke don ske na ci je i je zi ka. Za po tre be Pred kišu Bri tish Screen je stupiou ko pro duk ci ju sa Ma ke do ni jom dok Bri ta ni ja još ni je ima la di plo matskeod no se sa Ma ke do ni jom, i to oslo vlja va ju ći nas ustav nim ime nom. Me nije va žni je bi lo što sam u šest na vra ta imao mo guć nost da u Ma ke do ni judo ve dem ozbilj ne film ske eki pa sa vr hun skim film skim rad ni ci ma i glumcima, sa Oska rov ci ma i vr hun skim pro fe si o nal ci ma, ka ko bi do ma ći film skirad ni ci, glum ci i lju di uopšte uči li od njih, a sve je ovo u ve li koj ve ći ni (uodnosu 5:1) bi lo f inansirano od strane evropsk ih fondova, privat nih evrop -skih kom pa ni ja i Euro i ma ža. Što se da naš nje si tu a ci je ti če, Ma ke don skifilm ski fond od bi ja da iz ra di ti tlo va ne ko pi je mog no vog fil ma MAJ KE, odbijada uopšte izradi f ilmske kopije, video materijal, rek lamni ma teri jal, a opla ća nju put nih troš ko va eki pi i glum ci ma na fe sti va li ma da i ne go vo ri mo.Ne znam ko je je tu na ra vo u če ni je.• Da li va še umet ni če ide je na i la ze na raz u me va nje u Ame ri ci?Mil čo Man čev ski: Ame ri ka je ogrom na ze mlja, ima straš no pu no druš tvenogpro sto ra, pa ima me sta za sva ko ja ke ide je. Ne ko vo li T i ta nik, a ne kovoli J ean - Luc G odarda; neko voli k aub ojske p ejs aže, a neko J osepha B eu -ys-a. Pred kišu je bio prvi makedonsk i kulturni artef ak t u širokoj p otrošnji;bio je di stri bu i ran čak i u ma njim me sti ma (kao Kan sas City, na pri mer), štoje ne o bič no z a titlovane f ilmove, a Cri te rion Col lec tion – najb olji izdavačDVD fil mo va u SAD, a ve ro vat no i je dan od naj bo ljih na sve tu – je iz daof ilm u s vo joj kolekciji k lasik a . Prašina i majke su ima le di stri bu ci ju, ma daDoš li smo sko ro do si tu a ci je da je pi ta nje da li je neš to umet nostili ne mal te ne sa mo pi ta nje od lu ke. Sa vre me na umet nost – kadje do bra – nad gra đu je te mo guć no sti i stva ra de la na tomši ro kom po lju. E, tu je – kao i u kla sič noj umet no sti – bit noda umet nik po nu di (a kon zu ment pri mi) emo ci ju/ide ju.Bez nje ima mo ma nir, ima mo di zajn, a ne do bru umet nost.manje g op se ga . Svi su recenzirani, a New York Ti mes je svr stao Pred kišu nalis tu 1.0 0 0 naj b oljih f ilmova s v ih v rem ena . M oji se f ilmovi prik azuju i istra -žuju na ame rič k im univerzitetima, i često tamo držim predavanja. Objavlju -jem pri če u New Ame ri can Wri ting. Dru gim re či ma, u od re đe nim kru go vi mau Ame ri ci po sto ji ozbilj no raz u me va nje za moj rad.• Raz li ka iz me đu ovo ga ov de (Sko plje) i ono ga ta mo (Nju jork) je ve li ka? Ka kospa ja te te dve stva ri?Mil čo Man čev ski: Pri hva tam pa ra lel no po sto ja nje jed nog i dru gog zdravoza go to vo. Nor mal no mi je da po sto je i jed no i dru go, da po sto je dvauku sa, dva kri te ri ju ma, dve ge o gra fi je. S dru ge stra ne, tru dim se da za dovoljim ne ki objek ti van estet ski kri te ri jum ko ji ni je rob ni ti jed nom, ni ti drugomuku su, k riterijum koji je estetsk i i humanističk i univerz alan, nad - geo -graf ski. Lju di su svu da isti, a vred na umet nost je iz nad sve ga to ga. E, sad,spro ve sti te ide je ni je la ko. De la ko je pli va ju u ba ze nu ma sov ne kul tu re –kao film ili ar hi tek tu ra, na pri mer – mo ra ju da naj pre za do vo lje ne ke osnovnekri te ri ju me ma sov no sti, pa da tek po vrh to ga funk ci o ni šu i kao sa vremena umet nost. Moj je autor ski (a i kon zu ment ski) ukus bli ži Nju jor kune go Sko plju. Mo ji su pro fe si o nal ni kri te ri ju mi da le ko bli ži Nju jor ku ne goSko plju. Tru dio sam se 20-ak go di na da Ma ke do ni ji pri bli žim, i da joj do nesempro fe si o nal ni ji i efi ka sni ji na čin ra da, ali od sad pa na da lje sam pu nobli ži ide ji da ra dim i raz miš ljam na svom tlu – u Nju jor ku.• Po red fil ma je dan od va ših umet nič kih iz ra za je i fo to gra fi ja, kon cep tu al naumet nost, knji žev nost. Iz ra ža va te se u vi še umet nič kih me di ja ili pro sto pra titeunu traš nji in stinkt / ide ju?Mil čo Man čev ski: Raz li či te umet no sti nu de raz li či te mo guć no sti i tra žeraz li či ti pri stup. Za me ne su ide ja i me di jum ne ras ki di vi, oni su deo jed nogte istog or ga ni zma. Dru gim re či ma, ne ka de la su mo gu ća sa mo kao fo tografi je, ne ka kao kon cep tu al ni na stu pi, ne ka kao film. Ra du je me pro cesst varanja fo to grafske komp ozicije ili priče ili p erformans, čak i proces st va -ranja f il ma (ko ji je obremenjen tehnologijom, f inansijama, sujetama i komunika cij skim pro ble mi ma). Ra du je me tre nu tak kre a ci je, a da li se kre a ci jaKREATIVNI POGONI39NOVA MISAO / Istinita umetnost je iznad svega


KREATIVNI POGONI40de si u fo to gra fi ji ili na pa pi ru ni je pi ta nje ra ci o nal ne od lu ke, već im pul sako ji tra ži je dan ili dru gi me di jum kao pro stor da is ka že se be. Mo ram da vampri znam da sam či ta vog ži vo ta sum nji čav pre ma fil mu kao me di ju mu; či nimi se da je previše p odlož an kompromisima, da je previše ba stard­art ko jako ri sti sred stva iz dru gih umet no sti, da pre vi še ro bu je na ra ci ji i – što je najvažni je – da pru ža ve o ma ma lo mo guć no sti za spon ta no iz ra ža va nje. Sveje ovo, na rav no, po vrh to ga što je naj ve ći deo fil mo va ura đe no kao ko mercijal na kal ku la ci ja ili ko mer ci jal ni kom pro mis, a ne iz is kre nih autor skihp ob uda .• Lo kal no de fi ni tiv no pre la zi u glo bal ni kon tekst. Ka ko vi di te te pro me ne?Mil čo Man čev ski: De mo kra ti za ci ju umet no sti mo že mo gle da ti na dvana či na. Pr vo, mo že mo da se pi ta mo da li to re zul ti ra u vi še od lič nih de la,ve li kih umet nič kih de la. To bi bi la per spek ti va traj ne i vr hun ske umet nosti.Dru gi na čin gle da nja je da li ova de mo kra ti za ci ja umet no sti pri bli ža vakre a tiv ni pro ces do vi še lju di, bez ob zi ra na re zul ta te. To bi bio ne ki društveni, ili čak edu ka tiv ni aspekt. Mi slim da mi još ni smo do kra ja sve sni mogućno sti ko je nam de mo kra ti za ci ja me di ju ma pru ža, još uvek ži vi mo u20. ve ku. Da nas sva ko mo že da sni mi du go me tra žni film jer je teh ni ka dostupna i jef ti na, da knji gu ili mu zi ku i ne spo mi nje mo. Pra vo je pi ta nje dali da nas ima vi še ve li kih de la po gla vi sta nov ni ka ne go u vre me Mi ke lanđela ili Pi ka sa. Po sto je li tu ve li ka de la ko ja jed no stav no ne vi di me za to štosmo za tr pa ni sva ko ja kim stva ra laš tvom? Ili je sve isto? Na rav no, u pi ta njuje uvek di stri bu ci ja, uvek vas kod di stri bu ci je sa če ka ne ki M i ra ma x ili Pa ra ­m o unt i od ba ci vas ako vam film ni je po nji ho vom uku su ili po nji ho vimko mer ci jal nim po tre ba ma. Još uvek ni sam vi deo da su re vo lu ci o nar nade mo kra ti za ci ja me di ju ma i in ter net do ve li do re vo lu ci je, bar kad je filmu pi ta nju.• Ako gle da mo evrop ski pro stor da li mi sli te da je neo p hod no uskla di ti raz vojkul tu re u gra do vi ma. Po ja ča ti pred u zet niš tvo u kul tu nom sek to ru, de mo kratizo va ti ga... i da li mi sli te da to mo že da do ve de do druš tve nih pro me na?Mil čo Man čev ski: Ne znam da li vi še umet no sti i kul tu re mo že da do vededo druš tve nih pro me na, ali u sva kom slu ča ju vre di po ku ša ti. Ako tre bada bi ram da li će moj po re ski di nar da ide na bom bar do va nje Ira ka ili nafi nan si ra nje umet no sti, ma kar i lo še, pre bih da fi nan si ram umet nost. Umetnostje smeš no jef ti na u po re đe nju sa na o ru ža njem, a opet se na njoj najviše šte di. Da uopšte i ne go vo ri mo o to me da ona po ten ci jal no mo že dapo nu di ne ka kvu traj nu le po tu ili ra dost. Na rav no, uko li ko ni ste op sed nu tiagre si jom i so bom.• Pri pre ma se va ša iz lo žba u No vom Sa du po sled nje se ri je fo to gra fi ja Fi veDrops of Dre am. Da li vam pri ja ide ja da se pred sta vi te u mu ze ji ma i ga le rijama kod nas, i ši re u Evro pi?Mil čo Man čev ski je na pi sao i re ži rao fil mo ve Pre ki še (1994) za ko ji je do bion ag r ad u Zl a t n o g l a va u Ve nc ij i , z at i m Dust (2001), S e n ke (2007) i Maj ke(2011).Do bit nik je mno go broj nih pre sti žnih na gra da za film sku, vi deo i tv produkci ju. Film Pre ki še je do bio pre ko tri de set na gra da, po red Zlat nog La vaza naj bo lji film u Ve ne ci ji, do bit nik je na gra da In de pen det Spi rit, Fi p re sci,Une sco, te je pro gla šen za film go di ne u ve li kom bro ju ze ma lja ši rom sve ta.New York Ti mes je uklju čio Pre ki še na li stu naj bo ljih 1000 fil mo va ika da napravlje nih.Filmom Dust se predstavio na ot varanju Filmskog festivala u Veneciji 20 01.Ro ling Sto ne ma ga zin ga je sta vio na li stu sto naj bo ljie ura đe nih vi deo spotova ikad, tj. nje gov MTV vi deo za spot Te n nes se e. Ba vio se i per for mingar tom sa gru pom 1 AM.Nje gov po sled nji eks pe ri men tal ni film Maj ke je pred sta vljen na Pa no ra ­ma sek ci ji Ber li na le 2011, i no mi no van je od stra ne Evrop skog film skog komite ta za pre sti žnu na gra du Fe lix.Fi lm ov i M a n čevs ko g su p r ik az an i n a v iš e o d s to f es t iv al a i d is t r ib uir an i ub l iz u p e d e s e t z em alj a , t akođ e su i d e o u n ive rz ite ts ko g p r og r am a m n o -gobroj nih uni ver zi te ta i te ma su di sku si ja i raz go vo ra na aka dem skimko nf er e n ci j a m a . O bj av lj uj e f i kc ij e, e s ej e i k r atke r ad ove u New Ame ri canWri ti n gs, L a R e p u b l i ca, Co r ri e re D e l l a S e ra, Si n e as t, The Gu ra dian, Sud deutscheZe i t u n g, Pra v d a, itd. Pri re dio je autor sku knji gu fik ci je, Duh mo jemaj ke i d ve k nj ig e f otog r af ij a Uli ca (1999) i Pet ka pi sna (2010) ko je su priređ en e z a j e d n o s a f ot o i zl ož b am a . P r of es o r j e n a N j uj o r ško m u n ive rz i -te tu, a pre da vao je na broj nim uni ver zi te ti ma, mu ze ji ma i in sti tu ci ja makul tu re.Mil čo Man čev ski: Da, ve o ma me ra du je mo guć nost da evrop ska mu zejskapu bli ka vi di ono što ra dim. Ra du jem se i po se ti No vom Sa du, ne sa mozbog pred sta vlja nja Pet kapi sna pred ozbilj nom no vo sad skom pu bli kom(ko ja je u ju nu vi de la i Majke na City Ci ne ma fe sti va lu, gde je film i osvo jiona gra du kri ti ke), već i zbog pri li ke da se podse tim na grad u ko me sam premi lion go di na po se tio mog dru ga Bo ri sa ko ji je tu stu di rao oper sko pe vanja.I pre div no smo se pro ve li. •Istinita umetnost je iznad svega / NOVA MISAO


TEORIJE KULTURE42Vizuelna analiza muzikeKako nam muzika izgledaPiše: Silard AntalNa predavanjima održanim tokom 2009/2010. godine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, autor jeizložio svoj princip za vizuelnu analizu muzike, koji se sastoji iz deset stavki. Postoji izvesna, iako ne stroga iprecizna, veza između muzike i propratne vizuelizacije, ova analiza služi tome kako bi se muzičkom spotudao okvir; nisu u pitanju pravila, već smernice.Rasprostranjen po celoj planeti, obuhvativši sve muzičke žanrove, muzičkispot postao je nezamenjiv u promociji, prezentaciji pesme, imidžaizvođača, likovne estetike vezane za supkulture; uvukao se u naše domovei sada praktično svaka zemlja ima makar jedan kanal posvećen isključivomuzici, odnosno muzičkom „videu“.Ova forma prošla je dug put od kako je 50-ih godina započela ekspanzijuzajedno sa televizijom. Kako se razvijala, svrha joj se menjala, i od pukogprikazivanja izvođača izrasla do potpuno samostalne forme videa. Podjednakoje trpela uticaje kako supkultura, izvođača i prateće estetike sa jedne,tako i video umetnika i reditelja sa druge strane.Pri izradi muzičkog videa, reditelj pokušava da na izvestan način slikom oponašaosobine zvuka: boju i visinu tona, glasnoću, ritam... Stoga se možereći da muzički video predstavlja svojevrsno gledanje muzike.Vizuelna analiza zapravo podrazumeva veoma pažljivo slušanje muzike.Nije teško povući paralelu sa metodologijom dr Huga Klajna u knjizi Osnovniproblemi Režije, gde se pod poglavljem Prvi utisak zapravo prvi put susrećemosa delom na način gde počinje analiza i to na manje uobičajennačin. Početni zaključci se izvode iz prvog utiska percepcije dramskogateksta, a u ovom slučaju iz prvog slušanja muzičkog dela koji želimo davizualizujemo. Postupak opisan u knjizi dr Klajna, je veoma primenljiv i unašem slučaju, s tim, da su parametri nešto drugačiji, u ovom slučaju podeljeniu deset kategorija, na osnovu kojih je lakše odgonetnuti onu vrstu sinestezijekoja je iznenađjujuće univerzalna a opet paradoksalno subjektivna.Stavke su sledeće, što naravno ne znači da ih nije moguće proširiti, i analizuobogatiti sa jos više aspekata, no čini se da se odgonetanjem ovih zasada osnovnih parametara stiče dovoljno utisaka dovoljnih za kasniji pristupstvaralačkom procesu vizualizacije muzike.Nazivi su sinestetičnog karaktera, i čini se da veoma tačno određuju kvalitetkoji ispitujemo;1. Da li je muzika otvorena ili zatvorena, odnosno da li se slaže sa enterijeromili eksterijerom? Pravo pitanje bi bilo, „traži“ li muzika horizontili ne? Ovo je poprilično bitno kada se bira prostor za snimanje spota. Tokompesme prostor se može „otvarati“ odnosno „zatvarati“ shodno razvoju;mogu se dešavati prelasci iz otvorenog u zatvoreni prostor i obrnuto. Trebauzeti u obzir i prelazne varijante: enterijer sa otvorenim vratima ili prozorom,eksterijer gde nam je vidno polje ipak ograničeno zgradama. Ovose takođe odnosi i na širinu kadra (srednji i krupni planovi daju utisak skučenogprostora), kao i na to da li se, i u kojoj meri vidi nebo u snimcimaeksterijera.Primer: instrumentalna muzika sa dosta reverba tražiće širi, otvoren prostorod tvrđe rok muzike koja najčešće asocira na enterijer ili betonsku zatvorenijuscenografiju.2. Da li se muzika kreće ili je statična? Iako je u suštini sva muzika dinamična,pojedine numere zahtevaju pokret u kadru dok je za druge on suvišan;ako ima pokreta, da li je u pitanju pokret kamere, pokret u kadru ilipokret nastao procesom montaže? Da li se radi o plesu ili drugoj vrsti kretanja?Koja je njegova brzina/dinamika? Sigurno nam nije strano, da namodređena muzika savršeno „leži“ pri vožnji automobilom, a neke opet upripadaju polu zamračenoj sobi gledajući u daljinu kroz prozor.Primer: zvuku valcera odgovara lagano njihanje u tročetvrtinskom taktu, dokbrejk-dens savršeno odgovara brzom elektronski ritmu drum and bass-a.Kako nam muzika izgleda / NOVA MISAO


3. Da li je muzika noćna ili dnevna? Određena muzika traži svetlost dana,dok pojedine numere zahtevaju atmosferu noći. Naravno, i ovde postojenijanse po pitanju doba dana, vremenskih uslova i sl. Postoji jedan kvalitetkoji pominjemo u ovoj kategoriji, a ono se odnosi na izvore svetlosti.Određeni zvukovi i melodije „pristaju“ isključivo uz neonsku rasvetu, aneke uz plamen sveće.TEORIJE KULTUREPrimer: klavirska kompozicija u durskoj skali lepo pristaje uz dnevne scene,dok recimo sint pop 80-ih često traži noć.4. Da li je sredina urbana ili ne-urbana? Da li moderan urban predeometropole, manji grad, selo, ili prirodna sredina nenastanjena čovekomnajviše pogoduje zvuku pesme? Naravno, pitanje ambijenta je veoma složeno,i u većini slučajeva od krucijalnoga značaja. Nijanse su beskonačne,ali čini se najvažniji faktor i dalje ostaje prisustvo čoveka ili pak njegovoodsustvo u fizičkom ili bilo kom drugom kontekstu.Primer: instrumentalnoj izvornoj narodnoj muzici lepo će odgovarati ruralnoili prirodno okruženje, dok se glem-rok ’80-ih teško može zamislitiizvan okvira američkih metropola u kojima je popularizovan.5. Materijal. Da li zvuk asocira na drvo, plastiku, metal, tkaninu? To se direktnoodražava na izbor scenografije i rekvizita. Nije redak slučaj da upravosam materijal određuje muzičku vrstu (hevi metal, soft metal, blek metal...).Nije teško pretpostaviti dominaciju materijala u numeri jednog hardkor industri benda, kao i u slucaju tropskog dečjeg muzičkog sastava.Primer: ponekad zastupljeni instrumenti određuju materijal (metalne perkusijenepogrešivo će asocirati na metal); ponekad su u pitanju visina,boja i glasnoća zvuka (tiha nežna melodija u višim registrima može asociratina svilu, dok distordirani zvukovi i zujanje mogu asocirati na hrapavuteksturu) i sl.6. Boja. Ovaj likovni element sa najlakše dovodi u vezu sa zvukom zbogzajedničke talasne prirode, kao i sposobnosti izražavanja emocija. Boje,njihov intenzitet, raznovrsnost, ili odsustvo određuju atmosferu i emotivnostanje pesme. Da li će spotom preovladavati topli ili hladni tonovi, dali je valer svetao ili taman? Da li je spot šaren, pretežno obojen jednom ilidvema bojama, ahromatski (crno-beo)? Da li su boje naglašene ili prigušene?Da li je u pitanju visoki ili niski, durski ili molski ključ?Primer: toplim melodijama R’n’B-a mogu pogodovati tople boje u nižemmolskom ključu; ekstremne metal numere ne mogu se zamisliti bez jakihkontrasta svetlo-tamno, dakle durskog ključa (najčešće niskog).7. Ljudi. Da li muzika traži prisustvo ljudi, ili ne? Koliko je ljudi u pitanju:jedna osoba, manja ili veća grupa? Kakvi ljudi su u pitanju: mladi, stari, kogstaleža, kako odeveni, kako se ponašaju...? Tu je već vreme da se porazmislii o prisustvu samih izvođača, ali tome je posvećena jedna posebna kategorija.(stavka br 10)Primer: najčešće instrumentalna muzika ide uz spot bez prisustva ljudi, dokprisustvo vokala traži snimak ljudi, pa makar i samo pevača. Rege i hip-hopspotovi gotovo uvek sadrže publiku i statiste na snimku, dok se brit-pop igrandž spotovi lako mogu zamisliti samo sa izvođačima.8. Vreme. Ovde se ne misli samo na metereološke prilike i na doba dana,već na epohu u koju se smešta spot. Da li se radi o savremenom svetu, budućnosti,ili bližoj/daljoj prošlosti?Primer: muzika čiji se tekstovi bave savremenima temama, tipa pank, smeštajuse u sadašnjicu; elektronska muzika lako se može smestiti u budućnost,dok muzika sa folklornim motivima sasvim lako nalazi vizualizacijuu scenama prošlosti.9. Da li je muzika više narativna, atmosferična, senzaciona, promocijaizvođača? Odgovor na ovo pitanje ujedno određuje i vrstu spota kojiće se snimati: konceptni, koncertni ili kolažni.Primer: rep i pop muzika tražiće prisustvo izvođača-vokala, ne samo zbogpromocije već i zbog čestog direktnog obraćanja publici. Rok numera čijije sam tekst mikronarativ može biti povod narativnom spotu. Atmosferičniinstrumentali tražiće spot koji datu atmosferu pokušava dočarati, bezkonkretne radnje i prikazivanja izvođača.10. Da li je neophodno da vidimo izvođača ili ne, odnosno da li je važnijamuzika ili ko je izvodi? Istina je ta, da ne zaslužuje svako da se pojavipred kamerama u svom rođenom spotu, bio on najpopularniji pevač nasvetu ili ne. Izražajnost i uverljivost i metafiziška dimenzija „zračenja“ samogizvođača mogu biti od kardinalne važnosti . Sveprisutnija pretencioznost,želja za selfpromocijom i nedostatak mere jesu u velikoj meri razlog zaneizmernu količinu „vizuelnog đubreta“Primer: po šablonu, podžanrovi rok muzike obično podrazumevaju snimaksvih izvođača, pop muzika glorifikuje pevača-zvezdu, dok se u elektronskojmuzici izvođači retko prikazuju.Neophodno je napomenuti ne samo da je ova analiza čisto okvirna, većda se dosta često namerno ide protivno inicijalnom utisku, stvarajući upravoefekat koji je van očekivanog, time stvarajući jedan nov kvalitet.Razlika između stvaralaštva i proizvodnje muzičkih spotova svakako ima,ali je to od samog nastanka forma koja prvenstveno ima za cilj taj bezličnikomercijalitet, a ono opet ne isključuje duboko poniranje i rađanje neslućenihumetničkih dostignuća na polju muzike i pokretnih slika. •43NOVA MISAO / Kako nam muzika izgleda


TEORIJE KULTURESajbersferaVirtuelni umetnikPiše: Zdravko RajčevićKa ko Bart tvr di, pu bli ka ni ka da ni je bi la pred met is tra ži va nja kla sič ne kri ti ke, što bi u bu duć no sti tre ba lo da seiz me ni. Ili ka ko je Bart za klju čio: „ro đe nje či ta o ca, mo ra do ve sti do smr ti Auto ra“.44Vir tu el nost u svo joj po jav no sti da le ko se žno po kre će no vo pi ta njeumet ni ka, za sno va nog na sta roj Ador no voj plat for mi: „Poš to vre me vir tuelnog na ja vlju je po vra tak spek ta kla, ono na ja vlju je i po vra tak tru ve ra,onih ko ji mu zi ci ra ju ra di sop stve nog za do volj stva. Ne sa mo kao na čin dase stek ne ugled u ari sto krat skoj ili gra đan skoj eli ti, već kao no vi ob likdruš tve nog iz ra za, na ja va dru gih mu zič kih sti lo va i, mo žda, ši re od to ga,na ja va jed nog dru ga či jeg sve ta u ko jem će sva ko vi še uži va ti u stva ra nju ida va nju ne go u pro da ji i ku po vi ni“. 1Ova kav pri stup umet nič kom sta ra laš tvu ni je no vi na, iz ni kla iz at mos fe reko ju su for mi ra li no vi me di ji po sled nje ge ne ra ci je, već se kao fe no menpo ja vio po čet kom dva de se to ga ve ka, ka ko sma tra Gom brih (Gom brich,Ernst H.), pod uti ca jem ar te fa ka ta pri mi tiv nih kul tu ra. Gom brih ovu že ljaumet ni ka, pre sve ga, da se pre va zi đe iz veš ta če nost aka de mi zma, naj u pečatlji vi je vi di u va jar skim de li ma Hen ri ja Mu ra (Mo ur, He nry). Mur kao vajar,za raz li ku od Mi ke lan đe la (Bu o na rot ti, Mic he lan ge lo), ne oslo ba đa formuiz ka me na, već toj for mi pru ža pri rod no, or gan sko zna če nje: „On po činjeti me što po sma tra ka men. Že li da iz nje ga ’na či ni neš to’. Ne ta ko što biga raz bio u ko ma di će već ta ko što bi ga ose tio i po ku šao da ot kri je šta kamen’že li’. Ako se to pre o kre ne u na go veš taj ljud ske fi gu re, u re du. Ali,čak, i u toj fi gu ri on že li da oču va neš to od čvr sti ne i jed no stav no sti ste ne.Ne že li da na či ni že nu od ka me na već ka men ko ji na go veš ta va že nu.“ 2Gom brih, Mu ra smeš ta u onu gru pu umet ni ka ko ji u pri rod nom, ne iz veštače nom, ot kri va ju smi sao umet nič kog de la, što je svoj stve no pri mi tivnimkul tu ra ma, oslo nje nim na svoj pri rod ni am bi jent: „Upra vo je ovaj stavdao umet ni ci ma dva de se to ga ve ka ose ćaj za vred nost umet no sti pri mi tivac a“. 3 U ate lje ji ma pro gre siv nih umet ni ka sa po čet ka dva de se to ga ve kaza me nju ju se ko pi je grč kih sta tua i uzo ra ka pred me ti ma pri mi tiv nih kultura (naj češ će afrič kog po re kla). Sa po ja vom An ri Ru soa, po zna ti ji kao Carinik Ru so (Ro u sou, Ha nry), na umet nič koj sce ni, za u vek pre sta je dik tataka de mi zma i umet no sti pod re đe ne pro fe si o na li zmu u ko rist raz vo ja1Ata li, Žak: B u ka, Bi bli o te ka XX vek, Be o grad, 2007, str. 204.2E. H. Gom brih: Umet nost i nje na isto ri ja, No lit, Be o grad, 1980. str. 546.3Isto.ama te ri zma, ko ji Gom brih tu ma či kao pro stor ne spu ta nog iz ra za: „U neobičnoj po tra zi za na iv nim i ne iz veš ta če nim ko ja je ta da ot po če la, oniumet ni ci ko ji su, po put sa mog Ru soa, iz pr ve ru ke ste kli is ku stvo jed nostavnog ži vo ta, ima li su pri rod nu pred nost“. 4 Pre sli ka no na vir tu el nuumet nost, ova kav stav u ve li koj me ri je odr živ i da nas, i o to me nam svedoče mno ge bi o gra fi je vir tu el nih umet ni ka, ko ji svo ju in spi ra ci ju cr pe izne po sred ne stvar no sti, či ja ne po no vlji va is ku stva, ko je je ži vot do neoovim po je din ci ma, po sta ju deo ono ga što na zi va mo di gi tal nom re prezent aci j o m .Pre ne go što uđe mo u ras pra vu o „no vom ti pu umet ni ka“, od no sno, o virtuel nom umet ni ku, tre ba lo bi da utvr di mo opšti sta tus stva ra lač kog subjekta u da naš njoj kon zu me ri stič koj kul tu ri ko ju, na ja vlju ju ći njen kraj,Ata li ro man tič no kri ti ku je, či me ula zi mo u ana li zu sta tu sa, od no sno, ulogeumet ni ka na jed nom opštem druš tve nom pla nu. Ovo se pi ta nje, pre4Isto, str. 547.• • • Jerzy Pietruczuk: Unexpected visit 2Virtuelni umetnik / NOVA MISAO


sve ga, od no si na an ta go ni stič ke sta vo ve mo der ni stič kog i post mo der nističkog shva ta nja stva ra lač kog su bjek ta. Fre de rik Džej mson (Ja men son,Fre de ric) u ese ju Post mo der nism and Con su mer So ci ety e k sp lici tn o s e b av ipi ta njem su bjek ta u kon zu me ri stič koj kul tu ri, pri če mu se is ti če da je danasna sna zi ter min „smrt su bjek ta, od no sno, re če no kon ven ci o nal nim jezikom, za vr še tak in di vi du a li zma kao ta kvog.“ 5 U tom po gle du, Džej msonsma tra: „Ve li ki mo der ni zam je bio, ka ko bi smo re kli, za sno van na ot kri ćulič nog, pri vat nog sti la ne po gre ši vog kao va ši oti sci pr sti ju, ne u po re di vogkao va še sop stve no te lo“. 6 Me đu tim, ta kav su bjekt vi še ne po sto ji, ka ko jeto da nas ši ro ki spek tar te o ri ja de tek to vao. Džej mson, po pi ta nju in di vi duali zma, uka zu je na či nje ni cu po ko joj da nas po sto je dva opreč na sta va,od ko jih je je dan ra di kal ni ji od dru gog. Ta ko: „Pr vi stav go vo ri da je ste nekada po sto jao u do ba kla sič nog kom pe ti tiv nog ka pi ta li zma, u da ni manu kle ar ne po ro di ce i po sto ja nja bur žo a zi je kao ho mo ge ne druš tve ne klase,ta kva po ja va kao što je in di vi du a li zam, kao in di vi du al ni su bjek ti. Alida nas, u do ba kor po ra tiv nog ka pi ta li zma, ta ko zva nog do ba or ga ni za ci o-nog čo ve ka, u do bu bi ro kra ti zma, ka ko u po slu a ta ko đe i u dr ža vi, u dobude mo graf ske eks plo zi je – da nas, taj sta ri bur žo a ski su bjekt vi še ne postoji “. 7 Dru gu po zi ci ju sa vre me nog in di vi du a li zma Džej mson obe le ža vakao ra di kal ni ju, ili kao poststruk tu ra li stič ku po zi ci ju. Ukrat ko, „ona iz gle daova ko: Ne sa mo da je bur žo a ski in di vi du al ni su bjekt stvar proš lo sti, ne goje on ta ko đe i mit; on ni ka da na pr vom me stu ni je ni po sto jao; ta da ta kvavr sta su bjek ta ni ka da ni je ni po sto ja la“. 8 Sa ovih po zi ci ja, Džej mson nam,za tim, pru ža suš ti nu post mo der nog stva ra laš tva: „Ono što je ja sno, to jeda sta ri mo de li – Pi ka so, Prust, T. S. Eli ot – ne ra de vi še (ili su po zi tiv noopa sni), ta ko da da nas vi še ni ko ne ma ta kav je din stve ni pri vat ni svet ilina čin da se iz ra zi“. 9 Džej mson nam za tim pru ža suš ti nu post mo der nogstva ra laš tva: „Me đu tim, po sto ji još jed no zna če nje po ko me pi sci i umetnici da naš njeg vre me na ne će bi ti u mo guć no sti da pro na đu no ve sti lo ve isve to ve – za to sto su oni već svi iz miš lje ni; sa mo je ostao ogra ni čen brojkom bi na ci ja; me đu tim, one naj zna čaj ni je su već pro na đe ne“. 10 Da kle, ovdeje reč o kri zi umet nič kog stva ra laš tva ko ja po ga đa umet ni ka. Ste fanVil son eks pli cit ni je go vo ri o ovoj kri zi, u kon tek stu kon ver gent nog od nosateh no loš kih ino va ci ja/na uč nih is tra ži va nja i umet no sti, i u tom po gledupo kre će jed no bit no pi ta nje – pi ta nje re mek-de la. Za Vil so na, re mekdela su oni pro duk ti umet no sti či ja je vred nost ne iz me nje na u pro to kuvre me na i ko ja je, ta ko re ći, ve či ta. Vil son sma tra da po ja vu umet nič kihde la, ko ja su teh no loš ki ute me lje na, re de fi ni še po jam „re mek-de lo“, a timei sa mo pi ta nje stva ra laš tva u kon tek stu umet ni ko ve in ten ci je. Vil sontvr di da „po ve zi va nje umet no sti sa ubr za nim is tra ži va nji ma mo že po žu rivati re de fi ni sa nje ne pro la zno sti. Ima mo po tre bu da osmi sli mo no vo značenje ter mi na re m ek­ de lo.“ 11 Vil son ovu te zu pot kre plju je lič nim umet ničkomis ku stvom: „Vi deo sam da su mno ga umet nič ka de la, ko ja sam stvo-5Fre de ric Ja men son: „Po sto mo der nism and Con su mer So ci ety“, In The An ti­Aestetic:Es say on Post mo dern cul tu re, ed. Hal Fo ster, New Press, New York, 1999, str.128.6Isto. str. 114.7Isto.8Isto., str. 115.9Isto.10Isto.11Isto, str. 31.rio pre pet na est go di na, po sta la neo bič na i ar ha ič na. Čud no va to, mno giod tih sta rih ra do va ni ka da vi še ne će po sta ti deo no vog is ku stva, s ob ziromna to da je po treb na teh no loš ka in fra struk tu ra ne sta la“. 12U smi slu objek tiv nog po lo ža ja vir tu el nog umet ni ka kao su bjek ta, ko ji posredu je iz me đu ma ši ne i čo ve ka, do la zi i do pro me ne zna če nja sa me suštine in sti tu ci o nal nog pi ta nja stva ra laš tva.Bi ti umet nik u vir tu el nom pro sto ru vi še ne zna či bi ti in sti tu ci o nal no (akademski, bli že re če no) ob li ko van kao umet nik, ta ko đe, to ne zna či da je točo vek ko ji je iz ra stao na umet nič koj tra di ci ji pret hod nih ge ne ra ci ja, ka konas na to upu ću je Džej mson. To je sa da čo vek ko ji po se du je ši ro ko in formatič ko obra zo va nje, mo žda ši re i od li kov nog umet ni ka. Umet nik u tomkon tek stu sa da zna či – bi ti ne ko ko stva ri i po ja ve pro miš lja uz po moćteh no lo gi je. Ro bert Mug (Mo og, Ro bert) je još 1984, u ka ta lo gu ma ni festaci je Ars Elec tro ni ca za pi sao: „Kom pju ter ska kul tu ra zah te va no vi tip12Isto.• • • Glenn Littlechild: Sub king SustainedTEORIJE KULTURE45NOVA MISAO / Virtuelni umetnik


TEORIJE KULTURE46• • • Samuel Monnier: 20110204-1um e tni k a .“ 13 U tom po gle du, Mug da lje raz vi ja svo ju mi sao: „Kom pju terskipro gra me ri su po sta li no vi tip umet ni ka. Nji hov po ten ci jal je kre a tivnost.Nji ho va umet nost mo že bi ti pro gram. Soft ver (sof t wa re) je ’naj vru ća’ro ba kom pju ter ske kul tu re, pro iz vod kre a tiv nog pro ce sa.“ 14 Umet ni ci različi tih umet nič kih ro do va kom pju te rom ni su pri mi li sa mo no vo oru đe, negoi „no vi na čin miš lje nja.“ 15 Mug na gla ša va da, po red onog kon cep tu alnogmiš lje nja, kom pju te ri zo van umet nič ki pro ces ob je di nju je „isto ta ko ima te ma tič ko-lo gič ko miš lje nje.“ 16 Ma da Ko lin gvud ni je pi sao u vre me nupo sto ja nja vir tu el nog pro sto ra, mo že mo po dr ža ti nje go vo pro miš lja nje oumetni ku ko ji publiku p osmatra k ao saradnike u st varanju i tumačenjuumetnič kog dela: „Umesto da seb e razume k ao mistik a, koji vodi svoju pu -bli ku to li ko da le ko ko li ko mo že da pra ti tam ni i teš ki pa tos svog uma, onće se be vi de ti kao gla sno go vor ni ka svo je pu bli ke, go vo re ći u ime pu bli keono što bi ona že le la da ka že, ali ne mo že to bez umet ni ko ve po mo ći.“ 17Slič no ovom sta vu, mo že mo pri do da ti i onaj Ro la na Bar ta o gu bit ku autorstvau sa vre me noj umet no sti i knji žev no sti. Bart pi še da je po jam autor,„mo de ran po svom po re klu, pro iz ve den, bez sum nje, u na šoj kul tu ri nakra ju sred njeg ve ka, sa po ja vom en gle skog em pi ri zma, fran cu skog ra ci o-na li zma i re for ma ci je, ka da su svi za jed no uče stvo va li u pro na la sku in di vidualnosti, ili uzvišenije rečeno ’čovekove ličnosti ’.“ 18 „Ta da“, sma tra Bart, „topo sta je opšte pri hva će na lo gi ka, ko ja će za hva lju ju ći po zi ti vi stič koj li te raturi, na sta loj kao po sle di ca dej stva ka pi ta li stič ke ide o lo gi je, na gla ša va tiogrom ni zna čaj auto ro ve ’lič no sti’.“ 19 Bart sma tra da se ovo pi ta nje auto rai da nas odr ža lo zbog mno go broj nih udž be ni ka iz isto ri je knji žev no sti, biogra fi ja pi sa ca, či me se sli ka o knji žev no sti „go to vo ti ran ski cen tri ra naauto ra, nje go vu lič nost, nje go vu isto ri ju, nje go ve uku se, nje go ve stra sti;ta ko da i sa mu kri ti ku, još uvek oku pi ra pi ta nje da li Bo dle ro vo umet nič kode lo pred sta vlja, pro past čo ve ka Bo dle ra, Van Go go vo de lo nje go vo lu dilo,ili, da mo žda de lo Čaj kov skog po ka zu je nje go ve po ro ke: ob jaš nja va njede la, uvek sa dr ži gle diš te ono ga ko ga pro iz vo di, ta ko da, kroz ma nje ilivi še, tran spa rent ne ale go ri je pro sto ra fik ci je, to uvek na kra ju bu de glasjed nog čo ve ka, auto ra, po mo ću ko ga on iz no si svo ja ’uve re nja’.“ 20Međutim, vre menom, pitanje autorst va se menja, čemu su najviše doprine -li nadre a li sti, koji su prihvatili princip „kolektivnog pisanja, čime je nadreali -zam po mo gao da do đe do se ku la ri za ci je sli ke o sa mom Auto ru. Ko nač no,i iz van sa me knji žev no sti (za pra vo, te di stink ci je ni ka da ni su ni po sto ja le),sa mi lin gvi sti su do pri ne li uniš te nju poj ma Autor sa svo jim vo lje nim analitič kim in stru men ti ma, po ka zu ju ći pri to me, da je ta pri ča u svo joj ce lo stije dan uza lu dan pro ces, ko ji sa vr še no funk ci o ni še bez po tre be da bu de ispunjen lič noš ću sa go vor ni ka: lin gvi stič ki re če no, autor ko ji pi še kao Ja nijeniš ta vi še od onog obič nog čo ve ka ko ji jed no stav no ka že Ja: je zik poznaje ’su bjekt’ a ne ’lič nost’, ne sta nak ili kraj tog su bjek ta, uza lud no iz la ziiz okvi ra ko ji ga de fi ni še, do puš ta ju ći pri to me da je zik ’ra di’, ta ko što seiscrp lju j e.“ 21 Bart tvr di da „ne sta nak Auto ra ni je vi še sa mo isto rij ska či njenica, ili sa mo čin pi sa nja, ne sta nak auto ra u to ta li te tu, tran sfor mi še moderni tekst (ili što je ista stvar – jer je tekst ubu du će pi san i či tan ta ko, dana sva kom ni vou po sto ji od su stvo sa mog Auto ra). Vre me, pre sve ga, ni jevi še isto. Autor, ako još uvek ve ru je mo da on po sto ji, po sma tra se kaoproš lost nje go vih knji ga.“ 22 Me đu tim, „mo der ni pi sac se ra đa za jed no sasvo jom tek stom, on ni je na o ru žan bi ćem ko je ga vo di i uz di že u pi sa nju,on vi še ni je su bjekt o ko jem nje go va knji ga go vo ri. Ta ko da tu ne po sto jini jed no dru go vre me, osim onog re če nog, ta ko da je i sva ki ta kav tekst,za u vek na pi san, za ov de i sa da. To je za to (ili zbog to ga) što pi sa nje ni jevi še di zaj ni ra no kao ope ra ci ja be le že nja, po sma tra nja, re pre zen ta ci je, ’slike’(kao što to na gla ša va ju kla sič ni pi sci), ne go je vi še, ka ko to is ti ču lingvisti ča ri, pre ma reč ni ku oks ford ske ško le, ono po sta la per for ma tiv na, are đe ver bal na for ma (eks lu ziv no ime da to pr voj oso bi ko ja se za de si utom tre nut ku) u ko jem, iz ja va je di no sa dr ži akt, o ono me što je iz ja vljeno.“23 Sto ga Bart da je pre va gu či ta o cu tek sta u kre i ra nju umet nič kog de-13Ro bert Mo og: „MI DI – What It Is and What It Me ans to Elec tro nic Ar tist“, In ArsElec tro ni ca: Fa cing the Fu tu re: A Sur vey of Two De ca des, ed. Thi moty Druc krey withArs Elec tro ni ca, Mas sa cuc hu setts In sti tu te of Tec hno logy, USA, 1999, str. 69.14Isto.15Isto.16Isto.17Col ling wo od, R. G.: The Prin ci ples of Art, Ox ford Uni ver sity Press, Lon don, Oxford,New York, 1958, str.312.18http://www.ubu.com/aspen/aspen5and6/thre e Es says.html#bart hes; Ro landBart hes: „The De ath of Aut hor“, Aspen, br. 5 i 6.19Isto.20Isto.21Isto.22Isto.23IstoVirtuelni umetnik / NOVA MISAO


• • • Tom van Campenhout: Number 32TEORIJE KULTURE47la: „za to što je je dan tekst sa či njen od ve li kog bro ja tek sto va ko ji po ti ču izraz li či tih kul tu ra, ko je ti me ula ze u di ja log jed ne sa dru gom, i to kroz parodi ju, i tak mi če nje, ta ko da mo ra po sto ja ti jed no me sto gde su svi oviraz li či ti tek sto vi ob je di nje ni i sa ku plje ni, me đu tim, to me sto ne pred stavljaautor, kao što smo to do sa da go vo ri li, već či ta lac.Či ta lac je taj pro stor u ko jem je sve opi sa no, a da pri to me bi će sa dr ža nou tek stu ne bu de iz gu blje no, i sve pi sa ne za be leš ke po se du ju ovu od li ku;je din stvo tek sta ne le ži u nje go vom po re klu, već u nje go voj sud bi ni, međutim, ta sud bi na ne mo že vi še bi ti lič na, za to što je či ta lac čo vek bezisto ri je, bez bi o gra fi je, bez psi ho lo gi je, za to što je či ta lac je di no ne ko, kodr ži spo je ne sve pu ta nje (pu te ve) od ko jih je je dan tekst stvo ren.“ 24 Ka koBart tvr di, pu bli ka ni ka da ni je bi la pred met is tra ži va nja kla sič ne kri ti ke,što bi u bu duć no sti tre ba lo da se iz me ni. Ili ka ko je Bart za klju čio „ro đe nječi ta o ca, mo ra do ve sti do smr ti Auto ra.“ 25 Brus Vands po sma tra vir tu el nogumet ni ka u ši rem kon tek stu poj ma – di gi tal ni umet nik. Vands ana li zi radi gi tal no stva ra laš tvo i sma tra da se di gi tal ni umet nik mo že „oka rak te risati na ne ko li ko na či na: ne ki od njih su kom pju ter ski pro gra me ri ko ji pi šusop stve ne pro gra me u či nu kre i ra nja de la, s ob zi rom na to, opet, dru giumet ni ci sa ra đu ju sa pro gra me ri ma i kom pju ter skim teh ni ča ri ma u či nu24Isto25Istore a li za ci je svo jih de la.“ 26 I po red to ga što ne ki umet nik in di rekt no ko ri stira ču nar u stva ra nju de la, on mo ra da po zna je „po ten ci ja le i ogra ni če nja“ 27di gi tal nih oru đa. Dže ni Hol zer (Hol zzer, Jenny) je po zna ta umet ni ca (prilog15.) 28 ko ja svoj rad or jen ti še na sa rad nju (ko la bo ra ci ju) tra di ci o nal noobra zo va nog umet ni ka i kom pju ter skog in že nje ra u kre i ra nju no vogumet nič kog iz ra za. Njen stejt ment, na sli ko vit na čin ilu stru je sa mu suš tinuko la bo ra tiv nog ele men ta stva ra nja, sa dr ža nog u mno gim vir tu el nimumet nič kim de li ma: „Po sto ji jed na veš tač ki po sta vlje na gra ni ca iz me đune ko ga ko je pra vi umet nik i ne ko ga ko pra vi soft ver za tog umet ni ka.“ 29Vands u svo joj ras pra vi o umet ni ku da lje na sta vlja: „Dru gi aspekt svoj stvendi gi tal nom umet ni ku je že lja u kre i ra nju umet nič kih de la ko riš će njem novihoru đa i teh ni ka.“ 30 Mno gi umet ni ci u di gi tal nim ala ti ma vi de „kre a tivnemo guć no sti ko je ni su mo gu će u tra di ci o nal nom zna če nju“. 31 J e dniumet ni ci ova kvim shva ta njem ulo ge umet ni ka u pro iz vo đe nju umet ničkogde la že le autor sku kon tro lu nad svo jim umet nič kim de lom. Dru gi že-26Wands, Bru ce: Art of The Di gi tal Age, Tha mes and Hud son, Lon don, 2006., str. 12.27Isto.28Jenny Hol zzer: http://www.de sig nbo om.com/con tem po rary/hol zer.html29http://www.w2vr.com/ti me li ne/Hol zer.html#; Jenny Hol zzer: Multi me dia – FromWag ner to Vir tual Re a lity, Art Mu se um.net.30Isto, str. 12.31Isto.NOVA MISAO / Virtuelni umetnik


TEORIJE KULTURE• • • Samuel Monnier: 20110801-1ne kul tu re. Umet nik je sa da u mo guć no sti da sta roj tra di ci ji pru ži no vazna če nja. U iz ja va ma vir tu el nih umet ni ka na la zi mo in for ma ci je o ba zič nimte o ri ja ma i po e ti ka ma ko je su ove umet ni ke mo ti vi sa le i in spi ri sa le da ra debaš na tim spe ci fič nim po lji ma is tra ži va nja vir tu el ne umet no sti, či me suiz gra di li i svo ju lič nu po e ti ku. Ne ke te o ri je i po e ti ke smo već ra ni je po menuli, kao što je, pre sve ga, Berg so no va te o ri ja opa ža nja pro sto ra i vre mena;Mer lo-Pon ti je va te o ri ja fe no me no lo gi je opa ža nja, Kej džo va te o ri japu bli ke. Ta ko đe, tu su di rekt ni uti ca ji po e ti ka Mar se la Di ša na i dru gih.48le da u umet nič kom de lu iza zo vu efek te ko ji su na sta li na su mič no, da klesu prot no od ovih pr vih i, tre ća vr sta umet ni ka di gi tal na oru đa ko ri sti kaovr stu pro te sta pro tiv „tra di ci o nal nog umet nič kog esta bliš men ta.“ 32Do stup nost raz li či tih su per i or nih teh no loš kih per for man si, u tom smi slu,di gi tal nom umet ni ku u vir tu el nom pro sto ru omo gu ću ju su ve re nu vlast ude mo krat skim me di ji ma. Go to vo da se po no vo ra đa ide ja, za če ta u re nesansi, o umet ni ku ko ji je i na uč nik i za na tli ja (ka ko to be le ži Ka spit), či je sein te re so va nje ori jen ti še pre ma ak tiv nom pro u ča va nju sve ta oko se be,gde umet nost do bi ja svo ju prak tič nu svr hu. Okru že nje ko je je stvo re nodi gi tal nim pu tem, na sli čan na čin, mo ti vi še da naš njeg umet ni ka za sko roiden tič nu za in te re so va nost za eks pe ri men tom kao kod re ne san snogumet ni ka, s tom raz li kom što naš teh no loš ki ute me ljen jav ni pro stor pružalak še po li tič ko de lo va nje po je din ca u nje mu. Di gi tal na umet nost, ta kopo sta vlje na, oba ra gra ni ce ko je su po sto ja le u kon ven ci o nal noj umet nosti,za klju ču je Mug. Iz ova kvog okri lja di gi tal ne kul tu re, umet nost, na u ka iteh no lo gi ja ni ka da ni su bi li bli že ne go da nas, što umet nost u vir tu el nompro sto ru či ni je din stve nim fe no me nom ko ji za slu žu je na ro či tu pa žnju,ka ko bi se raz u me li mo ti vi i ci lje vi stva ra nja u vir tu el nom pro sto ru, ko ji jei sam pro iz i šao kao pro dukt na u ke i teh no lo gi je.Ulo ga umet ni ka u vir tu el nom pro sto ru ni je sa mo u pro iz vo đe nju i sla njuide ja; nje go va ulo ga je mno go ve ća u pro ce su tran smi si je vred no sti jed-32Isto, str. 14.U druš tve nom smi slu, ko mu ni ka cij ske mre že i ra zni dru gi di gi tal ni me di jifor mi ra ju me dij skog čo ve ka (bli že re če no, me dij skog ko ri sni ka) ko ji se nalazi pred ve li kom ko li či nom in for ma ci ja iz ko jih tre ba da stvo ri sop stve niiz bor. Vir tu el ni pro stor mu pru ža okru že nje u ko jem on pro na la zi svojoda bir iz me đu tih in for ma ci ja, gra de ći pa ra lel no i svoj iden ti tet. Od lu kako ju po je di nac na pra vi u ovoj ak tiv no sti če sto pred sta vlja kom plek san sistemko ji je u skla du sa nje go vim vred no sti ma, mo ti vi ma, in te re so va njimai po tre ba ma.Po sma tra nje vir tu el nog pro sto ra, kao po ja ve u sa vre me noj kul tu ri, ot krivanam nje na no va zna če nja ko ja de fi ni šu i no ve vr ste od no sa i po na šanjapo je di na ca u njoj. Kul tu ra je, za hva lju ju ći no vim teh no lo gi ja ma, svo jedej stvo obo ga ti la, i po lje pro ši ri la ne kim no vim obra sci ma i ljud skimprak sa ma. Jed no od osnov nih pi ta nja ko je ide u tom prav cu je ste i teh nološko pre va zi la že nje ogra ni če no sti vre me na i pro sto ra kao druš tve nih determi nan ti. To ima i od re đe nih kul tu ro loš kih i psi ho loš kih im pli ka ci ja. Savreme na teh no lo gi ja, ko ja se to li ko uple la u na še ži vo te, ka ko je to Sti venDžo uns pri me tio, do ve la je do ta kvog sta nja da „on da ka da ni smo u stanjuda se po slu ži mo ko mu ni ka cij skom teh no lo gi jom po ga đa nas ne na danasna ga lo kal nog, ne po sred nog sa zna nja da smo ov de i sa da, ne moć nida se po bri ne mo za stva ri van na šeg fi zič kog do ma ša ja.“ 33 Ova kav prostor,pre ma Iri so vom (Iris, An to i ne) miš lje nju, či ne br ze in for ma ci o ne magistra le, ko je su za ovog auto ra vi še pi ta nje po lič ke mo ći jed nog druš tva(za to što je iz raz osmi slio je dan po li ti čar, ame rič ki pot pred sed nik Al Gor,kao ote lo vlje nje bu du ćeg po li tič kog raz vo ja SAD), a on da i eko nom ske„po rast vred no sti vre me na, oš tra kon ku ren ci ja pred u ze ća, mno go ve ćapo kre tlji vost po je din ca i pad troš ko va pro iz vod nje, tran sfor ma ci ja i razmena in for ma ci ja ima ju sve zna čaj ni ji udeo, čak od lu či ju ći, u eko nomskomži vo tu. Upra vo, te suš tin ske te žnje či ne ne mi nov nim raz voj in formatič kog druš tva,“ 34 da bi, na kra ju, po sto jao uti caj i na ce lo kup nu kul turu.Me đu tim, vir tu el ni pro stor sa mo de li mič no po sto ji pre ko ova kvih komuni ka cij skih si ste ma. On se raz vi ja i van umre že nih ko mu ni ka cij skih sistema i eg zi sti ra i kao auto no man si stem di gi ta li zo va nih vir tu el nih sa držaja, kao što su, re ci mo, vi deo igre. Da kle, Mre ža ne mo ra uvek bi ti no si lacvir tu el no sti, ne go tu ulo gu če sto pre u zi ma me dij po put CD-ROM-a iliDVD-a, ili je pra vil ni je re ći mul ti me di ja, kao no sač sa dr ža ja ko ji je po krenutma ši nom. I sam ra ču nar, ko ji po sto ji da nas u sva kom sa vre me ni jemdo mu, ta ko po sta je ure đaj pre ko ko ga se ak ti vi ra vir tu el ni pro stor ili, u33Johnson, Ste ven; Ad di ti o nal re por ting by Vic to ria Schle sin ger: „This isYour Brain on Vi deo Ga mes: Ga ming Shar pens Thin king, So cial Skills, and Per ception“,D i sco ve r, pu blis hed on li ne July 9, 2007, str. 20.34An toan Iris: In for ma ci o ne ma gi stra le, Clio, Be o grad, 1999, str. 100.Virtuelni umetnik / NOVA MISAO


• • • Jerzy Pietruczuk: Port 2ko joj je su bjekt ostao za ro bljen, ka ko to is ti če Hejm, iz me đu dva sve ta –bi o loš kog i teh no loš kog (dis kre pan ci ja). Ko mer ci jal ne, no ve, no ve teh nologi je po put smart te le fo na, lap to pa, palm ra ču na ra i be žič nog In ter ne taveć su for mi ra le uslo ve pro ši re ne re al no sti, a ti me, ka ko smo vi de li, i prelazak čo ve ka u me đu pro stor teh no loš kih i bi o loš kih de ter mi nan ti.TEORIJE KULTUREobla sti gej min ga, to je gej ming kon zo la. Gde god se na la zi ko ri snič ka interak ci ja i uro nje nost, u bi lo kom di gi tal no za sno va nom si ste mu, mo gu ćeje go vo ri ti o vir tu el nom pro sto ru. Sve su to ele men ti ko ji od umet ni ka tražeda se od rek ne svog lič nog emo tiv nog is ku stva u stva ra nju i okre nepre ma in te re su ko ri sni ka, nje go vim po tre ba ma i zah te vi ma ko ji pro iz i la zeiz kul tu re ko ju uokvi ra va ta ko zva na no va kom pju te ri za ci ja (new com puting).Ako je ta kva umet nost da nas po sta la sin te za stva ra lač kog či na, zabave, edu ka ci je, teh no lo gi je i po e ti ke umet ni ka, on da je pred umet ni komza i sta ve li ki za da tak da sve na ve de ne ele men te us peš no sin te ti zu je u jednufunk ci o nal nu ce li nu. Ul rik Ga bri jel (Ga briel, Ul ri ke,) ta ko, u ka ta lo guna gra đe nih ra do va – „Ars Elec tro ni ca 2001.“ na bra ja kri te ri ju me ko je morada za do vo lji je dan stva ra lac da bi bio pri znat kao us pe šan umet nik interak tiv nog žan ra i vir tu el ne umet no sti u ce li ni: „Kri te ri jum in di vi du al nosti/ je din stve nost umet nič kog pri stu pa / ima gi na ci ju. Ni vo slo bo de / radikal nost u umet nič kom is tra ži va nju / is tra ži va nje. Sna ga / in te zi tet umetničke sve sti / sa dr žaj / re zul tat / bit nost. Ose tlji vost / Ose tlji vost i du bo koumnost u za pi ta no sti o sve tu oko se be i o umet nič koj re a li za ci ji. Sna žna iod va žna upo tre ba umet nič kih ma te ri ja la.“ 35Ovaj zbir kri te ri ju ma, ko ji je de ter mi ni san u sve tu ume to sti, tra ži od vir tuelnog umet ni ka da ne bu de sa mo „ču dak sa mar gi ne“, ne go i di zaj ner našestvar no sti, ko ji ak tiv no uti če na raz voj te iste stvar no sti. Na ovo miš ljenjenas upu ću ju kon kret ni pri me ri ko je smo iz ne li u ra du, o umet ni ci mako ji su raz vi li in for ma tič ke si ste me, ala te ili, ši re re če no, teh no lo gi je, i podjedna ko, i iz obla sti ve li kog bi zi ni sa i dru gih uti li tar nih pro je ka ta i onih kojisu na sta li auto nom no u od no su na spolj ne zah te ve ne ke in sti tu ci je, daklebez po seb ne prak tič ne vred no sti. Ko nač no, pre se ca nje fi zič kog prostora, sa onim vir tu el nim, do ve lo je do na stan ka hi brid ne stvar no sti, uIz sve ga re če nog, po sta vlja se pi ta nje gde je tu umet nik? Da li je on in ženjeru ne koj teh no loš koj in sti tu ci ji, obič ni lju bi telj teh no lo gi je ko ji kre i ravir tu el nu umet nost u svo je slo bod no vre me ili aka dem ski obra zo vanumet nik? U sva kom slu ča ju, on je sve to ili bar sve to mo že bi ti, ma da vrhunski umet ni ci iz obla sti vi ru tu el ne umet no sti po ku ša va ju da se dis tancira ju od van pro fe si o nal nih po ja va. To se po seb no vi di po pre zen ta ci ja manji ho vog ra da na Mre ži, gde se naj češ će na la ze nji ho ve pro fe si o nal ne biogra fi je ko je pra te umet nič ki put, spi sak iz lo žbi i in sti tu ci ja u ko ji ma su izlaga li, naj češ će po sta vlje ne hro no loš ki, stejt men ti, bi bli o gra fi je, re cen zi je,kri tič ki tek sto vi o nji ma, kao i vi deo kli po vi i sli ke u JPG for ma tu nji ho vihde la. Da kle, mo že mo re ći, di gi tal ne mo no gra fi je ko je kon de zu ju nji hovpro fe si o nal ni po lo žaj u sve tu umet no sti. Me đu tim, ka ko smo vi de li, u digital noj sfe ri se pro me nio i sam kon cept kla sič nog in sti tu ci o na li zo va nogpri stu pa umet no sti, zbog pro me na kon cep ta sa me di gi tal ne re pre zen tacije. Ta ko da ovaj pri stup umet ni ka mo že mo oce ni ti, sa mo, kao jed nu vrstuza sta re log shva ta nja o sa mom poj mu umet ni ka. O autor stvu i toonom sa vre me nom, ka rak te ri stič nom za vir tu el nu umet nost, mo že mogo vo ri ti iz per spek ti ve Ro la na Bar ta i nje go ve te o ri je o ne stan ku autorstvau sa vre me noj li te ra tu ri i umet no sti. •4935Ma sa ki Fu ji ha ta: „Un der sten ding The World“, Cybe rarts 2001, Dr. Han nes Le o-pold se der/ Dr. Chri sti ne Schopf , Sprin ger Wi en New York, 2001, str. 84.• • • Samuel Monnier: 20110130-1NOVA MISAO / Virtuelni umetnik


TEORIJE KULTUREIz lo žba: Pri ka zi va nje ar hi tek tu re u MSUVIdentitet, komunikacija, arhitekturaPiše: Ljubica Milović50U Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće rekonstruisane postavke koje su prvobitno pikazane upaviljonu Srbije (Klackalište, grupe Škart) i u paviljonu Mađarske (Borderline ARCHITECTURE) u okviru12. Međunarodne izložbe arhitekture – Bijelanala arhitekture u Veneciji 2010.Ar hi tek tu ra je stva ra lač ki me dij ko ji se, u mu ze o loš kom kon tek stu, gotovo uvek po sred no iz la že: uko li ko se ne ra di o mo bi li ja ru, in sta la ci ji –mo de lu ili sce no gra fi ji za pra vo se iz la že ne ka vr sta do ku men ta ci je o de lua ne ono sa mo. Pro jek tom PRI KA ZI VA NJE AR HI TEK TU RE (autor i ku stos Ljubica Mi lo vić) is pi tu je se na ko je se sve na či ne ar hi tek tu ra kao kon cept iliar hi tek ton sko de lo mo že pri ka za ti, ko ja su mo gu ća sred stva ko mu ni ka cijeiz me đu stva ra o ca i pu bli ke – ko ri sni ka.Pro je kat se osla nja na dve iz lo žbe: u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vodine bi će re kon stru i sa ne po stav ke ko je su pr vo bit no pri ka za ne u pa viljonu Sr bi je (K lac ka liš te, gru pa Škart) i u pa vi ljo nu Ma đar ske (Bor der li neAR CH I T EC T U RE ) u okvi ru 12. me đu na rod ne iz lo žbe ar hi tek tu re – Bi je na laar hi tek tu re u Ve ne ci ji 2010. go di ne.„ Izložba Bor der li ne AR CHI TEC TU RE po sta vlja Li ni ju kao ar he tip u ar hi tek tu rina su prot Ku ći. Ra di kal ni ma ni fest iz lo žbe ob ja vlju je da ar hi tek te ne pra veku će, ni ti kre i ra ju pro stor: ar hi tek te, na pr vom me stu, cr ta ju. Po vla če li ni jekoj e s a m e p o s eb i n e p r e ds t av l j aj u p r os t o r j e r n as t aj u u r avn i p ap ir a i l imo ni to ra. Ipak, li ni ja je osnov ni na čin iz ra ža va nja sva kog ar hi tek te i me dijko jim se ar hi tek ton ske ide je pred sta vlja ju jed no ja sno kao i sa mim objektima.“ (An dor Ve se le nji-Ga rai, je dan od auto ra iz lo žbe). Da bi ilu stro va li ovute zu, auto ri su iz gra di li ce lu iz lo žbu oko cr te ža ar hi te ka ta, teh ni ka cr ta njai li ni je kao osnov nog ma te ri ja la ko ji se ko ri sti u ar hi tek tu ri.Kom plek san si stem po ru ka gru pe Škart is ka zan u pro jek tu K lac ka liš te najbolje opi su je iz vod iz kri tič kog pri ka za / na jav nog tek sta, pot pi sa nog saNe-ime Reč: „...Iz svih tih raz lo ga ak tiv na ko lek tiv na sup stan ca umet nič ke(od: svi ume ju) gru pe Škart i po red use lja va nja u ar hi tek ton ski pa vi ljon uVe ne ci ji ni je ni sa mo ar hi tek tu ra, ni sa mo mu zi ka, ni sa mo li te ra tu ra, ni sa mopo e zi ja, ni sa mo fe sti val go vor niš tva i po e zi je, ni sa mo cr tež (slo bod nomru kom), ni sa mo ar ma tu ra, ni sa mo gra fič ko ob li ko va nje, ni sa mo skulp tura,ni sa mo hor, kom po no va nje, vez, gra fič ki rad, rad na rad niš tvu, ve ra ubez bo žniš tvo, zbeg do iz be glih, ni sa mo rad, ni sa mo za do volj stvo, ni sa momi sao, ni sa mo ma te ri ja, ni sa mo več no uče nje i de lje nje zna nja – već sveto za jed no, de o ba i slo bo da da se u ci lju na do la ze će slo bo de svih, sva ko isve iz me sti iz svog me sta, ose ti pro ta go ni stom ko nač nog uki da nja po de lera da i isto rij ski do de lje nih ulo ga.“Uz iz lo žbe ne po stav ke, u Mu ze ju će se u pe tak 30. sep tem bra odr ža ti ime đu na rod na ra di o ni ca (go sti su stu den ti Ar hi tek ton skog fa kul te ta Univerzi te ta u De bre ce nu) i kon fe ren ci ja o te mi Iden ti tet, ko mu ni ka ci ja, ar hitektu ra. •Identitet, komunikacija, arhitektura / NOVA MISAO


Pro duk ci ja ori gi nal nih gra fi ka Cen tra za Gra fi ku, No vi SadNOVI SAD in NEW YORKTEORIJE KULTUREGra fič ki li sto vi pri ka za ni u po stav ci No vi Sad u Nju jor ku su deo ko lek ci je ko ja je na sta la kao plod sa rad njeumet ni ka i pro fe si o nal nog sa rad ni ka (ma ster prin te ra) u gra fič kim ra di o ni ca ma Cen tra za gra fi ku iz No vog Sa da.51Cilj iz lo žbe je da pre zen tu je iz u zet ne mo guć no sti gra fič kog me di ja ude li ma stva ra la ca ko ji prak ti ku ju ovu me to du umet nič kog is tra ži va nja.Svak i umet nik je, iz p ersp ektive svojih iskustava u procesu st vara nja umetničkog de la i uz upo tre bu od go va ra ju ćih teh nič ko-teh no loš kih i iz ra žaj nihsred sta va, stvo rio ori gi nal ni is kaz u ne koj od gra fič kih di sci pli na.Otvo re nost gra fič kog me di ja pre ma umet ni ci ma svih stil skih ori jen ta ci jakao i teh nič ka opre mlje nost ra di o ni ce va žan su pred u slov za uspeh sva kogprojekta. To st vara istraživačk i p otencijal koji rezultira vrhunsk im umetničkim ost va re njima. O dnos umetnik a, profesionalne radionice i izdavača, do -ve den je do ni voa gde su svi uče sni ci jed na ko va žni u re a li za ci ji pro jek ta.Ova po stav ka pred sta vlja stan dar de ko je ne gu je i una pre đu je Cen tar zagraf iku u No vom Sadu. Kolekcija graf ik a je nastala u saradnji Centra z a gra -fi ku sa umet ni ci ma u pe ri o du od 2008. do 2011. go di ne.Iz lo žba No vi Sad u Nju jor ku je otvo re na 7. ju la u MC Ga le ri ji na West 52 uli cina Men het nu. Pred sta vlje no je 25 auto ra sa 72 ori gi nal ne gra fi ke. Ovaj projekat je po dr žao Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa nje APVoj vo di ne. Otva ra nju iz lo žbe je pri su stvo va la Mir ja na Živ ko vić, ge ne ral nakon zul ka u Nju jor ku sa sa rad ni ci ma, ko ji su tom pri li kom iz ra zi li že lju dasle de ću iz lo žbu Cen tra za gra fi ku No vi Sad otvo re u pro sto ri ja ma Kon zulata u Nju jor ku, a po tom u Va šing to nu i To ron tu.Na iz lo žbi su pred sta vlje ni sle de ći uumet ni ci: Slo bo dan Bo du lić, Ra du leBo sko vić, Dra gan Co ha, Je le na Đu rić, Bran ka Jan ko vić Kne že vić, Slo bo danKne že vić, Ste van Ko jić, Ne boj ša La zić, Đor đe Mar ko vić, La zar Mar ko vić,Mi lan Ne šić, Ta ma ra Paj ko vić, Mi li ca Voj vo dić, Bi lja na Vu ko vić, Mir ja na Subotin Ni ko lić, Slav ko Bog da no vić, Da ni je la Hal da, Ste fan Weh me i er, Živ koGro zda nić, Pre drag Di mi tri je vić, Ma ja Er de lja nin, Mi loš Vu ja no vić, Bo risLu kić, Ana No va ko vić i Vi do je Tu co vić. •NOVA MISAO / Novi Sad In New York


KREATIVNI POGONIPortret: Žorž BatajMetafizika zla i erotizam ćutanjaPiše: Vanja Radaković52Nje go ve ro ma ne i no ve le, ob ja vlji va ne pod pse u do ni mi ma, mo gu će je svr sta ti u nad re a li stič ki mo dus;nje go ve fi lo zof ske op ser va ci je u iš ča še ni vid eg zi sten ci ja li zma. Me đu tim, od stra ne Bre to na i Sar tra, Ba taj je bioana te mi san kao „ne pri ja telj iz nu tra“, ka ko je sam se be pro gla sio. Od ba čen od stra ne sa vre me ni ka i sta ri jih ko le ga,Ba taj je oko se be oku pio i afir mi sao mla đe po sve će ne mi sli o ce, te su u ča so pi si ma ko je je ure đi vao svo jepr ve ra do ve ob ja vi li Fu ko, De ri da, Bart i dru giŽorž Ba taj, re a fir mi sa ni fran cu ski fi lo zof i ese ji sta, go to vo op sed nutte mom zla, smr ti, de gra da ci je, sek sa, op sce nog i gro tesk nog, do bi ja svojeza slu že ne pre vo de na srp ski je zik tek pe de set go di na na kon smr ti. Uknji zi Ero ti zam, ko ja se kod nas po ja vi la tek 2009. na la ze se sa bra ni mno giključ ni Ba ta je vi ese ji, ne sa mo o ero ti zmu ili sek su al no sti već i o lič no stimako je je Ba taj sma trao svo jim du hov nim pre ci ma u knji žev no sti, presve ga o Mar ki zu de Sa du. Ka ko je Mi šel Fu ko pri me tio, Ba taj je de Sa da čitao ci ma uči nio pri jem či vi jim, ja sni jim, ali i te žim. Na taj na čin do bi ja mone sa mo jed nu re vi ta li zo va nu fi gu ru već dru ga či je osen če na dva knji ževnofi lo zof ska mo nu men ta evrop ske sce ne. Fu ko je ta ko đe re kao za Ba ta ja:„Nje go vo de lo će ra sti“.Ne po sred ni Ba ta je vi knji žev ni pret hod ni ci, pa i sa vre me ni ci, bi li su nad relisti i eg zi sten ci ja li sti, u či je se okvi re, uslov no, Ba taj ukla pa. Nje go ve romane i no ve le, ob ja vlji va ne pod pse u do ni mi ma, mo gu će je svr sta ti unad re a li stič ki mo dus; nje go ve fi lo zof ske op ser va ci je u iš ča še ni vid eg zistenci ja li zma. Me đu tim, od stra ne Bre to na i Sar tra, Ba taj je bio ana te misankao „ne pri ja telj iz nu tra“, ka ko je sam se be pro gla sio. Od ba čen odstra ne sa vre me ni ka i sta ri jih ko le ga, Ba taj je oko se be oku pio i afir mi saomla đe po sve će ne mi sli o ce, te su u ča so pi si ma ko je je ure đi vao svo je pr vera do ve ob ja vi li Fu ko, De ri da, Bart i dru gi. Upra vo su De ri da i Fu ko svojdug Ba ta ju vra ti li, re vi ta li zu ju ći nje go vo ime u fi lo zof skom sve tu i uti ču ćida se nje go va de la na ade kva tan na čin po i ma ju i ce ne.Po ve zu ju ći usko umet nost (pre vas hod no knji žev nost i sli kar stvo) i ero tizam,Ba taj po la zi od či nje ni ce da svest o erot skom iz mi če stro gom od ređenju i da je erot sko uvek i estet sko jer je ob li ko va no ima gi na ci jom a nevi zu el nom per cep ci jom. Ero ti zam je upu ćen fan ta zi ji a ne spo zna ji. Ero tizam,eti mo loš ki od grč ke re či eros, nu žno je okre nut este ti ci sek su al ne želje,sen zu al no sti ko jom se uz di že um i sti mu li še te lo. Ero ti zam ni je isto štoi čul nost jer je čul nost sa mo jed na od ema na ci ja ero ti zma; ero ti zam jeepi tet ko ji se pri me nju je na sve vr ste lju bav nih ve za, te le sne, emo ci o nalne,psi ho loš ke ili pa to loš ke pod jed na ko.Na sa mom po čet ku svo je knji ge Ero ti zam Ba taj iz ri če svo je vr snu de fi ni cijuono ga što sma tra ero ti zmom ali se ujed no i ogra đu je na po mi nju ći dato što on tvr di ni je ri gid ni po ku šaj de fi ni sa nja, već sa ži ma nje smi sla u jed-Jedan o d p o voda da B at aj ne bude b lagov rem eno prihvaćen k ao f ilozof ik njižev nik je s te njegovo opsesivno pis anje o erotizmu, nasilju, b olu i smrti.Fascina ci je ek s t atičnim slik ama isk as ap ljenih ljudi i mučenja, koje je izraž a -vao u mno gim svo jim de li ma (Ero so ve su ze, na pri mer) uti ca le su ne to danjegova de la budu z abranjena zb o g opscenih i p ornografsk ih scena . Ta -k ve sce ne B a t a ju su p oslužile k ao mos t do sops t veno g p oimanja nadreali -s tičke umet nos ti i do p otencijalno g i delimično g objašnjenja složeno gp ojma smr ti. G lorif ikujući erotiz am, B at aj je osećao da gradi uniju izm eđusubjekt a i vi zi je nep oznato g kontinuitet a, o dnosno smrti. Slične dim enzijeBa taj je na šao i u po e zi ji, o če mu go vo ri u knji zi Knji žev nost i zlo.Metafizika zla i erotizam ćutanja / NOVA MISAO


Ero ti zam na di la zi i smrt sa mu i te o loš ku ide ju o Bo gu, kao isva ko mi stič no is ku stvo. Je di no što se, pre ma Ba ta ju, mo že me ri tisa ero ti zmom je ste po e zi ja. Ona vo di is toj tač ki ko joj i svi ob li ciero ti zma... ona nas vo di smr ti... kon ti nu i te tu: po e zi ja je več nost.KREATIVNI POGONInu re če ni cu. Smi sao ero ti zma je, pre ma Ba ta ju, po tvr đi va nje ži vo ta čak i usmr ti. U tom kon tek stu ero ti zam se mo ra odvo ji ti od pol ne ak tiv no sti i nesme bi ti ve zan is klju či vo za stva ra nje po tom stva, jer je ras pon ljud skogdu ha ogro man, kre će se od sve ti ce do stra sni ka.Ve zu ju ći ero ti zam za ži vot i smrt, Ba taj se po zi va na sle de ću po stav ku:„Ljud ski duh je u vla sti naj ne o bič ni jih po ri va. On je ne pre sta no u stra huod sa mo ga se be. Sop stve na erot ska uz bu đe nja uža sa va ju ga“. Sve ti ca imais te na go ne k ao i s trasnik , s amo ih drugačije prihvat a i isp oljava transp o -nu ju ći ih na spo ljaš nji svet. Ona je isto bi će, sa zda no od me sa i kr vi, kao istra snik, ali je njen ero ti zam usme ren u dru ga či jem prav cu, ka Bo gu. Onase Bo ga pla ši kao što se stra snik pla ši svo jih uz bu đe nja, na isti na čin. Predmetže lje stra sni ka je, pre ma Ba ta ju, že na; pred met že lje sve ti ce je Bog.53Po sta viv ši ova ko sme lu tvrd nju, ne iz jed na ča va li Ba taj Bo ga sa blud nicom,že nom? Mo žda je baš ova nje go va tvrd nja, i one slič ne, raz log što jeBa taj bio omra žen od svo jih sa vre me ni ka, naj pre eg zi sten ci ja li sta, ko ji suna svoj na čin ima li bor bu sa (ne)ve ro va njem, te im je Ba ta je va mi sao morala de lo va ti vr lo eks trem no, čak eks trem ni je od Ni če o ve. Sto ga, Baj taj jesvr stan u red onih ko ji svom vre me nu ni ka ko ni su od go va ra li, uz Ni čea,de Sa da ili pe sni ka Blej ka.Ba taj je vr lo smeo i u dru gim svo jim tvrd nja ma, ti me opa sni ji što sva kistav oš tro um no fi lo zof ski obra zla že i ar gu men tu je. On si ste mat ski pra vipo de lu na „l’éro ti sme des corps, l’éro ti sme des co e urs, en fin l’éro ti sme sacré“.1 Ter min „sa kral ni ero ti zam“ va žno je ne shva ti ti u re li gij skom klju ču,jer Ba taj na jed nom me stu ka že da je, za pra vo, sva ki ero ti zam sa kral ni ida ga je mo gu će po i sto ve ti ti sa po et skom kon tem pla ci jom.Ci ti ra ju ći de Sa da, Ba taj po ku ša va da obra zlo ži ka ko je ero ti zam uvek vezanza ne ku vr stu na si lja i ka ko je smrt u ko re la ci ji sa blud nim mi sli ma.Ero ti zam je uvek i is klju či vo ve zan za is ku stvo ži vo ta, a fi lo zo fi ja ga od života uda lja va. To po tvr đu je i umet nost, pi sa na reč ili sli kar stvo, skulp torskoume će. Maš ta jed nog umet ni ka ne za u sta vlja se sa mo na te le snoj lepoti već tra ga i po ni re do mi stič nog te la u ko me se spa ja ju ma te ri ja i duh.Umet nik ero ti zam do ži vlja va na me ta fi zič ki na čin. Kod Pla to na već po stojitu ma če nje o te žnji da se duh i te lo sje di ne, od no sno da se sje di ne muškai žen ska po lo vi na bi ća, što je ostva ri vo je di no pu tem ero sa. Ka ko su sesto pi li eros i lo gos u e ro to lo g os, že lja se ukr sti la sa umom, te le sno sa duhovnim, ljud sko sa bo žan skim. Za to je ero ti zam uvek ema na ci ja sa kralnog,i obr nu to. Čak i u gro tesk nom i na stra nom.Mar kiz de Sad je re kao da je sve do bro što je pre te ra no. Da li to zna či daje eros do bar ako iz obič no sti pre đe u neo bič nost, iz ume re no sti u ne u-me re nost, iz ži vo ta u smrt (ili iz smr ti u ži vot)? Ako bi smo sle di li Ba ta je vu1Naj a de kvat ni ji pre vod bi bio: ero ti zam te la, sr ca i sa kral ni ero ti zam.mi sao, re kli bi smo da je ste. Ključ za raz u me va nje ero ti zma Ba taj tra ži tamogde mu je od u zeo mo guć nost is klju či vo sti: u raz mno ža va nju, od nosnostva ra nju po tom stva. On ka že da je osnov ni smi sao raz mno ža va nja,pa ti me i ero ti zma, stva ra nje dis ko n ti nu i ra nih bi ća, od no sno je din ki ko jesu sve me đu sob no raz li či te i raz dvo je ne pro va li jom tj. dis kon ti nu i te tom.Raz li či ta i raz dvo je na bi ća mo gu za jed no ose ća ti vr to gla vi cu nad pro va lijom,ali uvek osta ju dva bi ća, ako jed no od njih umre, ne umi re i dru go.Je di no je smrt bi ća ta ko ja uvo di ko n ti nu i te t. Po ma lo na tan kim no ži ca ma,ali sa vr lo su ge stiv nom re to ri kom, Ba taj obra zla že ka ko se kon ti nu i tet bićaiz jed na ča va sa smr ću. Po jed no sta vlje no, to bi gla si lo ta ko da u bes pol-NOVA MISAO / Metafizika zla i erotizam ćutanja


KREATIVNI POGONI54pod ra zu me va ode ve nost. Ob na že no te lo je te lo otvo re no kon ti nu i te tu.Či ta no u Ba ta je vom klju ču, na go te lo je te lo ko je te ži smr ti, te je ono ekvivalent po gu blje nja, a lju bav ni čin je si mu la krum či nu žr tvo va nja.Ero ti zam te la po se du je ne ku za stra šu ju ću no tu, a ako se odvo ji od ma terijal nog svog ele men ta, on pre la zi u ero ti zam sr ca ko ji je slo bod ni ji i postoja ni ji vid ero ti zma. Ero ti zam sr ca za Ba ta ja pod ra zu me va etič ki mo dus,od no sno mo ral nu na klo nost part ne ra, ko ja je sna žni ja od stra sti u ero tizmute la. Upr kos to me, ero ti zam sr ca no si sa so bom ve li ki ne mir, pat njuči ju bit pred sta vlja ot kri va nje ne mo guć no sti po se do va nja vo lje nog bi ća.Strast vo di pat nji usled te žnje za ne mo gu ćim, za sje di nje njem. Ali, in di vidual no di kon ti nu i ra no bi će, te že ći sje di nje nju, te ži za ubi stvom ili sa mo u-bi stvom jer če zne za neo gra ni če nim bi ćem. Lju bav iza zva na straš ću vo disa kral nom ero ti zmu.nom raz mno ža va nju će li ja umi re, ali se iz nje ra đa ju dve. Dru ga či je: iz kontinu i te ta na sta je dis kon ti nu i tet, iz smr ti ži vot. U pol nom raz mno ža va njuma lo je te že ar gu men to va ti ova kvu aso ci ja ci ju, jer bi to zna či lo da u trenutku ra đa nja de te ta, ro di te lji nu žno umi ru. No, Ba taj ulo gu maj ke i ocasvo di na sper ma to zoid i ovu lu, te ka da se oni sje di ne kao dis kon ti nu i ra ni,na sta je tre nu tak kon ti nu i te ta (tre nu tak spa ja nja jaj ne će li je i sper ma to zoida), iz ko jeg se, opet, stva ra dis kon ti nu i ra ni fe tus. Dru ga či je: iz ži vo ta nastaje smrt iz ko je na sta je ži vot itd. Ovaj krug se ne za tva ra.Me đu tim, jed na stvar je vr lo uoč lji vo pre ne breg nu ta. Do tre nut ka kon tinui te ta do la zi unu tar jed nog dis kon ti nu i ra nog bi ća, u te lu že ne. Ako jeero ti zam po tvr đi va nje ži vo ta u smr ti, on da ero ti zam mo ra bi ti ve zan zaže nu, on je po tvr đi va nje ži vo ta u že ni. Sme lo tvr đe nje, zar ne? Po i sto ve ćivanje že ne i smr ti na od re đe ni na čin me nja mi to loš ku sli ku na ko ju smoar he tip ski na u če ni. Smrt je mi to loš ki go to vo uvek pri ka zi va na kao muš karac,kao i hriš ćan ski Bog. Ba taj je obe ove sli ke pre o kre nuo, ho ti mič no iline, nig de ni je ob ja vio.No, vra ti mo se tek stu. Ba taj je po sta vio ero ti zam na su prot i na po re do sasmr ću i sa ži vo tom. Sva ko je bi će dis kon ti nu i ra no ali, na sta lo iz kon ti nu i-te ta, ono bes kraj no če zne za tim kon ti nu i te tom, kao pa la raz dvo je na bi ćako ja če znu da po sta nu po no vo jed no. Ose ća nje per ma nent ne če žnje ubi ću iza zi va ose ćaj iskon ske si li ne svoj stve ne sva koj vr sti ero ti zma, te je„oblast ero ti zma u suš ti ni oblast si le, na si lja“. Zaš to je to nu žno ta ko, Ba tajob jaš nja va či nje ni com da jed no dis kon ti nu i ra no bi će mo ra ne sta ti ka kobi na stao kon ti nu i tet iz kog po ni re dru go dis kon ti nu i ra no bi će. U okvi ruero ti zma te la to zna či da se mo ra vr ši ti svo je vr sno na si lje nad bi ćem partnera, na si lje ko je se gra ni či sa smr ću ili ubi stvom.Ono što umi re u erot skom od no su part ne ra je ste upra vo bi će kao ta kvo,jer u erot skom od no su dva part ne ra do se žu do naj in tim ni je pri sno sti, ata mo sr ce za mi re. U me ša nju dva bi ća do la zi do ras puš ta nja struk tu re ko jaje suš tin ski za tvo re na, do la zi do otva ra nja, na go sti bi ća. Za to te le sno obnaži va nje igra pre sud nu ulo gu. Za tvo re nost ili dis kon ti nu i ra no po sto ja njeNeo gra ni če no bi će kao sa kral ni ele ment ero ti zma iz jed na če no je sa božanskim. No, ero ti zam se ni ka ko ne svo di na lju bav pre ma Bo gu kao „složenom bi ću ko je na pla nu afek tiv no sti ras po la že kon ti nu i te tom bi ća“.Kon ti nu i tet ni je sa zna tljiv, kao ni Bog, ali čo ve ku je da to da kon ti nu i tet iskusi, a Bo ga ne. Kon ti nu i tet je mo gu će is ku si ti je di no kao ne ga tiv no is kustvo,kao ne ga tiv nu te o lo gi ju, kao mi stič no is ku stvo re li gij skog pri no šenjažr tve. Kod Ba ta ja, u skla du sa me ta fi zi kom ne ga tiv nog to mo ra bi tin e g a ti v no is ku stvo jer uno si u dis kon ti nu i ra nost od su stvo po sto ja nja, trenutak kon ti nu i te ta. Na to me se za sni va sa kral ni ero ti zam, na tre nut ku žrtvova nja, pri no še nja kon ti nu i te ta, pri če mu ni jed no dis kon ti nu i ra no bi ćene bi va uz ne mi re no. Za to je sa kral ni ero ti zam naj u zvi še ni ji od svih, za tošto bi će osta je in di fe rent no pre ma kon ti nu i te tu, pre ma smr ti, i shva tasvo ju žr tvu kao opi je nost kon ti nu i te tom, kao ose ća nje ko je na di la zi svadru ga ose ća nja, kao za bo rav.Ero ti zam, da kle, pr ko si te žnji ka po vla če nju u se be jer pred met že lje tra žina po lju i otva ra bi ću put ka kon ti nu i te tu, od no sno ka pre va zi la že nju in dividu al nog tra ja nja u dis kon ti nu i te tu. Ero ti zam na di la zi i smrt sa mu i te o-loš ku ide ju o Bo gu, kao i sva ko mi stič no is ku stvo. Je di no što se, pre maBa ta ju, mo že me ri ti sa ero ti zmom je ste po e zi ja. Ona vo di is toj tač ki ko joj isvi ob li ci ero ti zma... ona nas vo di smr ti...kon ti nu i te tu: po e zi ja je več nost.Ba taj, ipak, ni je iz be gao da, kao i ve ći na nje go vih sa vre me ni ka, svo je opserva ci je sve de na pro blem je zi ka. Po e zi ja je kraj nja in stan ca ko ja pre vazila zi sve da to sti. Po e zi ja, pi sa na reč, slu ži se upra vo je zi kom, a je zik namne mo že da ti sve vred nu ju ći uvid jer ga raz bi ja na po seb ne vi do ve pre pletene u ana li tič kom kre ta nju. Je zik po ve zu je, je zik raz dva ja, skri va i raz otkriva pod jed na ko. Sto ga, ako je ero ti zam po tvr đi va nje ži vo ta u smr ti, jezikje po tvr đi va nje ži vo ta u ži vo tu, je di na po zi tiv na kon stan ta u Ba ta je vojmi sli. Je zik se su prot sta vlja za bra ni, pre stu pu, in ce stu, ra du, že lji. On gra difor mu re li gi je i fi lo zo fi je, for mu ero ti zma. U tom for mal nom ka pi lar nomsi ste mu uvek po sto ji iz ve sna dvoj nost. Jed na stru ja vo di ka sve tlo sti drugaza di re u oblast zlog i de mon skog. Ru ši lač ke sna ge, sa mo ća i ne či ste sile,na si lje i smrt su, pre ma Ba ta ju, istin ski srod ni ci ero sa, is ka za ni je zi kom.Sa straš ću mi sti ka Ba taj za stu pa gle diš te u ko jem ero ti zam vo di ek sta tičnomis ku stvu, kon tem pla tiv noj si li vo đe noj te žnjom za kon ti nu i te tom. Usa mom tom is ku stvu je zik, pak, ne igra ni ka kvu ulo gu jer je po zna to dase ta kvo is ku stvo do ži vlja va u bla že nom i ti hom sta nju du hov no sti. Ba tajbi to ob ja snio e ro ti zmo m ću ta nj a. •Metafizika zla i erotizam ćutanja / NOVA MISAO


• • • Griepink Jasper: PtilonorhynchidaePolj ski knji žev nik Ka zi mjež Bran dis zna lač ki je ob ra dio ovu te mu u knji ziKa rak te ri i spi si, gde je na osno vu pri me ra ve li ka na, kao što su Žid i OskarVajld, po ka zao ka ko pi sa ci zna ju bi ti ne u hva tlji vi čak i ka da otva ra ju svo jedu še. Sto ga svi oni ko ji tra že fak te ži vo ta, bi o graf ske je di ni ce ili oce nju jupiš čev druš tve ni an ga žman mo ra ju bi ti po naj pre is kre ni pre ma se bi ta košto će se kur ta li sa ti pred ra su da. Na kon po mnog iš či ta va nja ce lo kup nihde la fran cu skog no be lov ca, ko ji je, kao po zna ta lič nost, me đu pr vi ma priznaosvo ju lju bav nu ve zu sa Oska rom Vajl dom u Tu ni su, Bran dis, ipak, nijepot pu no si gu ran ko li ko je za i sta Ži do vo opi si va nje do ga đa ja i sta njaauten tič no: „Bo lje je ne lu pa ti gla vu spo ro vi ma oko to ga šta je kod Ži dali ce mer je, a šta – re ci mo – iskre nost. Tu su ve li ke stva ri po me ša ne. Li cemerje mo že pro is ti ca ti iz že lje za ne ra nja va njem, a ako mi ka žu da je iskrenosteti ka idi o ta i ele gan ci ja pro sta ka, ni ko me ne ću ska ka ti u oči. Ako sudo to me da po bo žnost ima ne ka kve ve ze s is pra znoš ću ni je šap nuo ne kizlob ni ate i sta, on da se Ži do va mo ral na po ko ra mo že či ni ti sum nji vom.Raz miš ljam: ra di li se o iskre noj pat nji greš ni ka ili o umet ni ko vom nar cizmu,ko jim za di vlju je pu bli ku? Si gur no je u pi ta nju i jed no i dru go. Žid jebio kom po no van od mi ste ri o znih su prot no sti”.TEORIJE KULTURE57um ko ji ga pri ma. Pli tak duh od ra ža va stvar nost kao vo da: ver no, po vr šinskii tre nut no. Stva ra lač ki duh pre ra đu je i pre o bli ču je u se bi stvar nost,pro ši ru je je i pro du blju je, od ne če ga obič nog či ni ve li ko”.Na osno vu ta kvog pri stu pa pro ble mu, mo gu će je raz ja sni ti ka ko su se streBron te, ko je su ži ve le od se če no od sve ta usred jork šir ske pu sta re, majstorski do ča ra le i uob li či le ne sva ki daš nje ro ma nesk ne li ko ve kao što ječu ve ni Hit klif iz Or kan skih vi so va. Mo žda dnev nik, kao po seb na knji žev navr sta, po naj vi še ot kri va de li ka tan od nos pi sca pre ma isti ni o sa mo me sebi.Ako iz u zme mo ve ći nu me mo ar ske i dnev nič ke pro ze, po go to vo oneko ju su pi sa li dr žav ni ci, no vi na ri ili di plo ma te, kao auto-cen zu ri sa no šti vo,osta je ma li broj is kre nih is po ve sti, pa čak i tom slu ča ju mo ra mo bi ti obazrivi, jer po ne kad je teš ko raz lu či ti šta je auto ro vo li ce mer je, a šta isti na.Još je dan ve li ki polj ski pi sac Vi told Gom bro vič iz neo je za ni mlji va raz mišljanja o pi sa nju dnev ni ka kao o knji žev noj vr sti ko ja upra vo slu ži da potamni auto ro vu lič nost, a ne da je ra sve tli. On na jed nom me stu ka že:„Hteo bih u ovom dnev ni ku jav no da poč nem se bi da kon stru i šem dar –ona ko jav no kao što Hen rik u tre ćem či nu mo je dra me fa bri ku je svo jeven ča nje...Zaš to jav no? Za to što že lim, ot kri va ju ći se be, da pre sta nem zavas da bu dem pre vi še la ka za go net ka. Uvo de ći vas iza ku li sa mo ga bi ća,pri si lja vam se be da se po vu čem u još ve ću du bi nu”.Pi sa nje za ne ke stva ra o ce ima te ra pe ut sku funk ci ju raz la ga nja i pre va zi laženja unu tar njih kon tra dik tor no sti, stra ho va i op se si ja. Sto ga nji ho va de lani su ra do či ta na. Ono što de lu je na či ta o ca si lo vi to i uz ne mi ru ju će u nekomšti vu, mo žda je naj ve ro do stoj ni ja re flek si ja isti ne da je ljud ska pri rodasat ka na od sa mih pro tiv reč no sti. Si o ran je u tom smi slu do sle dan iuver ljiv: „...Oči gled no je da ima kon tra dik tor no sti u sve mu što ra di mo,ima stva ri za osu du, pr lja vih stva ri. Vi osci li ra te iz me đu ek sta ze i uža sa života. Ni smo sve ci. Naj či sti ji lju di su oni ko ji ni su pi sa li, ko ji se ni su ni čimba vi li. To su gra nič ni slu ča je vi. Ali ka da jed nom pri hva ti te, ili se ko pr ca teda bi ste ži ve li – da se ne bi ste ubi li, re ci mo on da pra vi te na god be. Što jana zi vam pre va rom. Za me ne to oči gled no ima fi lo zof ski smi sao. Ceo svetje pre va rant, ali po sto je ste pe ni pre va re. Pa, svi ži vi su pre va ran ti.“Do du še, mo žda je na po slet ku sve taš ti na kao što je to re kao Pro po vednik.Zbog nje se svi klo ne su o ča va nja sa isti nom. Pi sci su, da ka ko, sa molju di, pre pu ni sla bo sti kao i dru gi. Po ne kad, naj hra bri ji me đu nji ma uspevaju otvo re no da se pod smeh nu sa mi ma se bi. Ta auto-sa ti rič nost mo žebi ti ka pric, mo že bi ti ne is kre nost, ali sva ka ko se njo me po me ra ju gra ni ceu tu ma če nju suš ti ne čo ve ka. Hr vat ski no vi nar Igor Man dić du ho vi to pojašnja va stva ri: „Bi lješ ke ne u ro ti ka: Vo lim da se smi jem dru gi ma, ali još višese bi sa mo me. Iz ru gi va nje sa mo me se bi sma nju je taš ti nu. Lju di bi seza pre pa sti li, ka da bi zna li do ko je mje re taš ti na ima udje la u nji ho vim postupci ma. Ko li ko je sa mo ‘umjet nič kih de la’ stvo re no iz taš ti ne. Na puhnjuje mo se kao ža be, a što smo mi ustva ri? Mi ne ži vi mo, mi ve ge ti ra mo.Mi smo Ne tko. Mi smo Neš to!” •NOVA MISAO / Idejom i životom


TEORIJE KULTUREKnjiževnost i tržišteTeologija tržišta i iluzija knjigePiše: Vladimir GvozdenPitаnje svih pitаnjа je ko je su po sle di ce knji žev no sti kаo ro be zа znаčenje knji žev no sti dаnаs, od no snoštа je ostаlo od istin skog umet nič kog životа u vre me eko nom ske globаlizаcije.58Tr ži šte je dаnаs u to li koj me ri prihvаćen kon cept i svаko preispitivаnjenje go vog poreklа, sаdržаjа i funkcijа de lu je unаpred obe smi šlje no. Onose posmаtrа kаo sаstаvni deo ljud skog stаnjа, ne što po put hri šćan stva usred njem ve ku. Svo je vre me no je izuzetаk u rаzumevаnju tržištа bilа knjigаsаsvim literаrnog nаslovа: Ve li ki preobrаžаj (1944). Njen autor, Kаrl Polаnji tr ži šte ni je shvаtio kаo dаtost, kаo što, ru ku nа sr ce, ni knji žev nost,bаrem ne onаko kаko je dаnаs rаzumevаmo, ni je dаtost ili inert no te loznаnjа, već promenljivа sа vi še nepoznаtih što po bu đu ju nаše mi šlje nje i,u bo ljim slučаjevimа, rаzumevаnje. U to me je poznаti аutor, rаzume se,bio sled be nik još poznаtijeg Mаrksа, ko ji je ro bu od re dio rečimа kojimаbi po je di ni pro fe so ri još uvek rаdo opisаli knji žev no de lo: „robа nа pr vipo gled de lu je veomа trivijаlno i lаko shvаtljivo. Njenа аnаlizа pokаzujedа je onа, u stvаrnosti, veomа neobičnа stvаr, punа metаfizičkihcepidlаčenjа i te o lo ških detаljа“. Zаdаtаk promišljаnjа knji žev no sti i tržištаje neo bič no težаk. Dа li jed nu ilu zi ju dаnаs pokušаvаmo dа osve tli modru gom? Dа li je tu reč o jed noj ili o dve ilu zi je? Ili je pre reč o sudаru ilu zijeknji žev no sti i stvаrnosti tržištа, od no sno, kаko bi to ne ki re kli, su ro vestvаrnosti, pri tom još, u do ba kri ze, is pu nje ne „metаfizičkim cepidlаčenjimаi te o lo škim detаljimа“.Moć tr ži štaOd osаmdesetih godinа dvаdesetog vekа stu pi li smo u dobа u ko jem setr ži šte ne posmаtrа sаmo kаo teh nič ko sred stvo zа аlokаciju robа i uslugа,već pre svegа kаo nаčin regulisаnjа dru štve nih odnosа. Nаše dobа kаrаkteriše dubokа, mаdа pomаlo lаžnа verа u mo ći tržištа. Obrаt se sаstoji usle de ćem: tr ži šte se sve mаnje posmаtrа kаo ustаnovа kojа morа bi ti regulisаnа spoljаšnjim dru štve nim silаmа, а sve vi še dа gа trebа is ko ri sti ti zаregulisаnje društvа kаo ce li ne. Ovа ideologijа nekаd de lu je snаžnije ne gohrišćаnstvo u sred njem ve ku, pа lju di ostаju uve re ni u ovаkve stаvove inаkon broj nih intervencijа u ci lju zаštite i očuvаnjа svo jih tržištа; to do bropokаzuju stаri i no vi pri me ri što dolаze iz Sje di nje nih Ame rič kih Držаvа.Postmodernizаm je nаučio dа vo li ro bu, dа je prihvаti i kаo te mu i kаo uslovpostojаnjа, i to s po le tom ko ji je do ju če pomаlo zаbrinjаvаo, а s nаjno vijomeko nom skom kri zom pokаzаo se kаo nepoprаvljivа greškа. Zаdo voljenje od či jeg odlаgаnjа je modernizаm stvo rio mit o se bi postаlo je dostupno nа broj nim tаčkаmа rаsutim ši rom rob ne kul tu re. Shod no to me,pitаnje svih pitаnjа je ko je su po sle di ce knji žev no sti kаo ro be zа znаčenjeknji žev no sti dаnаs, od no sno štа je ostаlo od istin skog umet nič kog životаu vre me eko nom ske globаlizаcije. Pitаnje „ko će to dа plаti“ postаlo je suštinsko pitаnje i nikаkаv ideаlizаm ni ti nojevа politikа ne pomаže u nje go -vom prevаzilаženju. Nаjplemenitiji mi to vi o slo bo di ili аvаngаrdne te žnjedru štve ne kri ti ke dаnаs se vi še ne go ikаd pre pli ću s mаterijаlnim stаnjempridаvаnjа rob nog kаrаkterа knji žev no sti i umet no sti, o sim bo lič kom dа ine go vo ri mo.Pobunа prodаje; seks prodаje; slobodа prodаje; subverzijа prodаje. Reklаmeupotrebljаvаju umet nič ke tvo re vi ne, а industrijа knjigа, po red filmа,mu zi ke ili vi zu el nih umet no sti, postаlа je big bus si nes. Ono što se do brone prodаje ni ko vаm vi še po prаvilu ni ne nu di, što je no vi vid ti hog suz bijаnjа slo bo de izrаžаvаnjа. Prodаji kаo dа ne trebа ni su bjekt ni objekt – toje, nаrаvno, još jednа iluzijа. Zаto i ne bi trebаlo dа nаs ču di što su se mno -ge do ju če veomа prihvаtljive i te melj ne kri tič ke te o ri je umet no sti pokаzаle kаo netаčne, po put Benjаminovog ple me ni tog levičаrskog uverenjаdа umet nost mo že dа po mog ne demokrаtizаciji kul tu re. Još je Ador nosmаtrаo dа je tаkvo uve re nje romаntično, po što se nа tаj nаčin neo pre znoizjednаčаvа populаrnost s kri tič kim potencijаlom. Ne što slič no mo glo bise re ći i zа Benjаminove po gle de nа gu blje nje аure umet nič kog delа zbogprocesа mehаničke re pro duk ci je. Kаko is ti če Jost Smirs u nezаobilаznojknji zi zа nаšu te mu, Umet nost pod pri ti skom, uprаvo se su prot no pokаzаlotаčnim. Poznаti slučаj Monа Li ze, kаko je pokаzаo Donаld Sаsun u obim nojstu di ji Mo na Li sa: The Hi story of the World’s Most Fa mo us Pa in ting (2001),uprаvo nа pаrаdigmаtičаn pokаzuje kаko je umet nost zаdobilа rob nikаrаkter, od no sno аuru ro be kojа se, kаo do bro iz vi nje nje, prodаje podfir mom umet no sti.Teologija tržišta i iluzija knjige / NOVA MISAO


TEORIJE KULTUREtek sto vi. Primerа rаdi, po je di ni ve li ki umet ni ci modernizmа stvаrаli su, poputDžojsа ili Crnjаnskog, re mek-delа u veomа rđаvim mаterijаlnim okolnostimа.Nji hov uspeh svаkаko ni je bio vezаn zа vi so ke plаte i propisаnibroj kvаdrаtnih metаrа po člаnu domаćinstvа.59Stogа je tаkаv uspeh vid ne do volj no prepoznаte, аli vаžne kri ti ke ide o logije konformizmа. Neprepoznаte, jer ši ri kri tič ki i jаvni dis kur si od tаkvihsаdržаjа ne prаve ve li ku pri ču i mo der ne mi to ve, što nа neprijаtаn nаčinsve do či o dаnаšnjoj mo ći ideologijа. To dа centаr uspe šno upijа mаrginuvi še i ni je nekа nаročitа vest i spret no se kri je činjenicа dа umet nost nаjčešćeni je povezаnа sа oso bi to lаgodnim nаčinimа životа. Dok je tаkаvumet nik u reаlnom sve tu go to vo iz gu bio prаvo nа postojаnje, mit o umet -ni ku mаrginаlcu ko ji ne prihvаtа svet ske to ko ve postаo je ogromаn аlibi imаrketinško sred stvo po tro šač ke kul tu re. Figurа moć nog аutsаjderа prodаće ne kret ni ne ili аutomobile. Pri tom onаj ko ih ku pi ne morа dа se izvinjаvа ni se bi ni drugimа što je stu pio u sfe ru osred njo sti, jer je mаr ke tin škаnаrаcijа već ispričаlа pri ču o iz u zet no sti, neo bič nost i dru go sti.Za vo dlji va pra zni naUmet nost i iz u zet nostNаrаvno, sаsvim je oči gled no dа knji žev nost mo že mno go togа dа kаže otr ži štu u rаvni predstаvljаnjа i ve ro do stoj no sti vlаstitih diskursа. Pojedinаcu bor bi zа eko nom ski i dru štve ni položаj, propаst dru štve nih grupа, rаznolikiob li ci rаzmene i tr go vi ne, sudаri i su sre ti rаzličitih eko nom skih аkterа– sve su to le gi tim ni аspekti romаnа, uoč lji vi nа pr vi po gled. Još je IdаlgoAlon so Kihаno pro me nio ime u Don Ki hot, uzdigаvši se nа tаj nаčin jed nuste pe ni cu vi še u tаdаšnjoj špаnskoj eko nom skoj hijerаrhiji. Idаlgo ko ji jese be proglаsio zа donа je аrhetipskа slikа po tre be dа se vlаstiti položаjmenjа, mаkаr i ilu zi je i ideаlа rаdi, što je ujed no te melj mo der nog romаnа.Po sto je, rаzume se, i broj ne dru ge rаvni govorа nа te mu odnosа tržištа iknji žev no sti. To su, re ci mo, ži vo to pi si pisаcа čijа je аurа jednаko nužnа zаši ru dru štve nu reputаciju knji žev ne pro iz vod nje ko li ko i sаmi umet nič kiJoš su umet ni ci devetnаestog vekа, po put Bodlerа, Bаlzаkа ili Mаneа, znаlidа je svet ro be isto vre me no zаvodljiv i prаzаn. Od togа su mаhom i prаvilisvo ju umet nost. U me đu vre me nu, iаko u dvа nаvrаtа (sа žаlosnim nаjаvаmаtre ćeg) ozbilj no uspo ren, pro ces pridаvаnjа rob nog kаrаkterа sve mu isvаčemu se to li ko pro ši rio dа je go to vo sve oko nаs postаlo robа, uklju čujući tu i niz rob nih uslugа, me đu ko je spаdаju i broj ni ob li ci pisаnjа. Autonomijа umet nič kog delа stogа ne bi trebаlo dа bu de si no nim zа misti cizаm,u štа je аkаdemski svet u jed nom rаzdoblju verovаo. Pro blem nаšegrаzumevаnjа knji žev no sti dаnаs vi še ni je to li ko ni štа je knji žev nost, nikаko nаstаje knji žev nost, već gde je me sto knji žev no sti. Ako prihvаtimote šku či nje ni cu dа je sferа robа dаnаs totаlnа, ondа je glаvni pro blem knji -žev no sti locirаnje u sve tu slikа, hiperrobа, fluksа, ko ji se uspe šno nаmećekаo bes pre kor ni dis kurs o le po ti, bez vre me no sti, аutoritetu, pri tom (zlo)upotrebljаvаjući umet nič ke sti lo ve, od klаsičnih do аvаngаrdnih. Je zik uzviše no sti je po jef ti nio, а umet no sti su u pro iz vod nji znаkovа do bi le ozbiljnukon ku ren ci ju u bojаmа berzаnskih neonа. Ako se že li po sti ći populаrniod jek delа, cenа je previsokа u smi slu nаgodbe s konvencijаmа.Nаvešću sаmo jedаn pri mer su štin ske pro me ne kojа se odrаžаvа i nа robnii nа sim bo lič ki kаpitаl knji žev no sti. Do pre de ce ni ju ili dve ured ni ci suodlučivаli o to me ko je će knji ge bi ti objаvljene; u nаjboljim slučаjevimаto su bi li pi sci s formirаnim knji žev nim uku som i ši ro kim de lo kru gom rаdа.NOVA MISAO / Teologija tržišta i iluzija knjige


TEORIJE KULTURE60Zаmislite sаmo dа je ovаko ne što pisаlo is pod imenа T. S. Eliotа, ured ni kau iz da vač koj ku ći Fa ber and Fa ber. Ovaj škol ski pri mer sаvremene kor porаtivneorgаnizаcije do vo ljan je dа shvаtimo kаko stručnjаci zа mаrketingpreuzimаju od go vor nost zа uspeh knji ge nа mаrketu (tr ži štu). Finаnsijskepo sle di ce togа su verovаtno do bre krаtkoročno posmаtrаno, аli mo že mosаmo zаmisliti ko li ko ve li kih knjigа ne bi ugledаlo sve tlost dаnа dа su onjimа odlučivаli koordinаtori zа mаrketing (mаdа nji ho ve kompаnije pаrаdoksаlno zаrаđuju znаtnа sredstvа uprаvo od izdаvаnje tаkvih ve li kihknjigа). Pri tom optužbа te ško dа mo že ići nа rаčun sаmih mаrketing koordinаtorа(oni ko ji imаju komercijаlne ci lje ve te ško mo gu dа rаzumeju ne kedru ge, čаk i kаdа ih, eko no mič no sti pro iz vod nje rаdi, op te re te i dru gim zаduženjimа)а moždа čаk ni nа rаčun kompаnijа; u dаtoj eko nom skoj situаcijireč je o zаštiti kojа bi trebаlo dа bu de plod ši reg dru štve nog dogovorа.No u sko ri je vre me, po go to vo u ve li kim kompаnijаmа, okol no sti su se koreni to pro me ni le i moć odlučivаnjа o to me ko je će se knji ge objаviti а ko jene prešlа je u ru ke lju di ko ji su zаposleni u finаnsijаmа i mаrketingu. Ne štomаlo lič nog iskustvа će, ve ru jem, do pri ne ti to pli jem prihvаtаnju аrgu mentа.Pre ne ko li ko godinа u To ron tu sаm že leo dа se rаspitаm o jed noj knji zizа ko ju sаm mi slio dа bi bi lo do bro dа bu de pre ve de na u Sr bi ji. Po štosmаtrаm dа je u tаkvim situаcijаmа lič ni kontаkt dobrа polаznа tаčkа zаsmаnjenje troškovа oko izdаvаnjа knji ge, pošаo sаm u kаncelаriju poznа togizdаvаčа kojа se nаlаzilа u bli zi ni mog koledžа. Bio sаm ljubаzno dočekаn,upu ćen nа prаvа vrаtа i poslovnа mlаdа dаmа je veomа br zo utvrdilа dа suprаvа zа Isto ri ju čitаnjа Albertа Mаngelа slobodnа, sаopštilа dа će mo ce nuutvr di ti u pisаnoj komunikаciji, uručilа mi svo ju vi zit kаrtu i primerаk knji ge.Kаd sаm izišаo nа uli cu, vi zit kаrtа je ispаlа iz knji ge. Nа kon što sаm jepodigаo vi deo sаm dа plаvim slovimа pi še ime i pre zi me mo je sаgovornice,а po tom i nje no zvаnje: mar ke ting co or di na tor and edi tor.Posledicа je tаkozvаno „uprаvljаnje kreаtivnošću“, što itekаko imа ve ze isа lič nim slobodаmа i prаvimа, jer аko je tr ži šni uspeh merа umet nič kogrаdа ondа, re ci mo, zаuvek is klju ču je mo fe no men nаknаdnog uspehа ko jinаm je to li ko znаn iz isto ri je knji žev no sti (npr. Gospođа Bovаri). Pristupаnjeosećаnjimа nаjvećeg brojа lju di ni je nimаlo neutrаlno tr ži šno pitаnje i nemože se sve sti nа odredb e prof itа, ekonomičnosti, produktivnosti i slično.Rаznolikost je potrebnа dа bi smo mo gli že le ti ne sаmo ono što nаm senа svаkom korаku nu di. Zаmislimo umet nost kojа ši ri ozbilj nu zаbrinutostili kojа izvrgаvа hu mo ru sve što pripаdа ne kom bren du – аko to ne do prinosi mаksimizirаnju profitа te ško nаlаzi me sto u medijimа, а pri tom još iodbijа oglаšivаče. Umetničkа delа slu že rаznim funkcijаmа, jednа od njihje i političkа, vezаnа zа rаzličite po ru ke i in te re se. Bez nje oni ostаju neаrtikulisаni,а ne ki dru gi lаkše ši re svo ju dominаciju. Kulturа potrošаčkogkаpitаlizmа ne počivа nа sporаzumimа ne go nа kom pe ti ci ji а pričа o neutrаlnostije običаn zli mit, dostojаn dа bu de temа no vog Derekа Volkotа.Sve to, nаrаvno, vo di kа ukidаnju bi lo kаkve po li tič ke аkciju ili homo ge nizаcijeu ci lju nje nog ostvаrenjа, а rezultаt su depolitizаcijа, аpаtijа, se bičnost,otu đe nje, pа čаk i cinizаm, ko ji još pri tom li če nа rаcionаlne iz bo re udаtom kon tek stu, što stvаr či ni još go rom. Pod ruč je žаnrа ogrаničeno jesаmo nа one ko ji imаju ku pov nu moć. Dа li će to bi ti no vo od re đe nje književno sti? No vi tip pro mo ci je kul tu re i knji žev no sti je u od re đe nom smi slusu štin ski vid svet ske bor be kojа se vo di oko togа ko će do pre ti do ši re publike. Ulog u toj bor bi je slobodа. Glаvnа tezа po me nu te knji ge Jostа SmirsаUmet nost pod pri tis kom je dа trebа zаštiti bogаtu i rаznovrsnu kul tur nukli mu u neprijаtnoj stvаrnosti eko nom ske globаlizаcije. No vi Don Ki hot jepisаc u bor bi pro tiv multinаcio nаlne korporаcije, а glаvno pitаnje je dа liće ostаti sаm i lаkše ne go što morа postаti slаbа žrtvа no vih vojvodа ivoj votkinjа ko ji že le dа udаre u sаme te me lje i fik ci je i stvаrnosti.Teologija tržišta i iluzija knjige / NOVA MISAO


TEORIJE KULTUREKo pri ča pri če?Očiglednа je, re ci mo, dа je knjigа kod nаs izgubilа me sto kаkvo je imаlа.A negdаšnji stаtus knji ge uslo vio je nаstаnаk pisаcа kаo što su Popа,Pаvlović, Tišmа, Pаvić ili Kiš kojimа se dаnаs to li ko bаvimo. Od nekаdаšnjele gi tim ne rаdoznаlosti (kаo ve li kog dostignućа mo der no sti) pre šlo se nаučin ko vi tost, što je sаsvim rаzumljivo u sfe ri dаtih eko nom skih odnosа.Ne mo že se zаmeriti jed nom mаlom privаtnom izdаvаču što že li dа postаne mаlo mаnje mаli tаko što prodаje komercijаlne knji ge. Nаrаvno, mo -že mo gа upo zo ri ti dа pripremа te ren zа sko ri sop stve ni nestаnаk kаd istitаkаv si stem tr ži šnog ponаšаnjа pre đe u ru ke ve li kih kompаnije ko je ćemаrketinškom mre žom i ni žim cenаmа po ti snu ti slаbije bor ce u rin gu. Aliodаvno se znа dа se аkteri nа tr ži štu nаjčešće uprаvo nаjmаnje ponаšаjuu sklаdu sа sop stve nim in te re som on da kаdа mi sle dа gа nаjviše ostvа ruju.O he te ro ge no sti prodаjnih mestа kojа je nužnа zа slo bo du izrаžаvаnjаi stvаrаlаštvа dа i ne go vo ri mo. Ko li ko u Sr bi ji imа nezаvisnih knjižаrа iko li ko je nji ho vo uče šće u ukup noj prodаji knjigа i u knji žev nom ži vo tu?Ne trebа tu rаčunаti na po je di ne mаle izdаvаče ko ji ne kim ču dom nаlаzenov čаnа sredstvа zа po ne ku zbir ku po e zi je, fi lo zof sku ili te o rij sku knji gu,jer je distribucijа nji ho vih proizvodа nepostojećа i oni se ši re privаtnimkа nаlimа, dok u jаvnosti go to vo uop šte ni ne po sto je. Te ško je to me sve mupronаći vаljаnu аlternаtivu. S dru ge strаne, zаbrinjаvаjuće je što kul tur nipro iz vo di nаstаli dаleko od društvа ko jem se obrаćаju, od ne po sred nihstrаhovа, stremljenjа, rаdosti i dru gih osećаnjа stvаrаju rаscep, pu ko ti nuko ju će, nа du ge stаze, sаsvim po pu ni ti dru gi, če sto mno go pri zem ni ji sаdržаjidesničаrske pri ro de, ko ji jednаko kаo tr ži šte, sаmo s dru gim predznаkom, zаmаgljuju iz vor ni pro blem do brog i dostojаnstvenog životа.Dа bi se dru štvo izgrаdilo po treb ni su rаzličiti kul tur ni ele men ti, а to je lekcijаkojа se nаjteže i nаjduže uči, uz žr tve sа spiskovа bez krаjа.Pitаnje svih pitаnjа od u vek je bi lo ko kon tro li še pro ce se pričаnjа pričа.Ve ći nu pričа o ljudimа, ži vo tu i vrednostimа ne pričаju vi še ni crkvа, niškolа, ni ti knji ge ko je imаju ne što dа kаže, mа ko li ko to mo glo bi ti predmetrаsprаve, već dаleki konglomerаti ko ji imаju ne što dа prodаju. Mi slimdа ne sme mo dа do zvo li mo dа, pаrаfrаzirаjući Vol te rov iro nič ni iskаz, nаsrа motu lju di je di no zаkoni tržištа bu du svudа prаvedni, jаsni, ne po vre di vii dа se spro vo de. „Afirmisаti knji gu znаči аfirmisаti iz dr žlji vost civilizа cijepred nаjezdom ne mi nov nog“, shvаtio je Dаniel Bor stin, biv ši biblio te kаrKon gre sne bi bli o te ke u Vаšingtonu. Zаto je isto vre me no rаzumeti ne minovnost i me sto knji ge, od no sno mesto knji žev no sti, nаš nаjvаžniji zаdа tаk,pod uslo vom dа nаšа misаo, zа rаzliku od nаših vаjnih iluzijа, ne nа predujespo ri je od neuhvаtljivih likovа stvаrnosti. •Pitаnje svih pitаnjа od u vek je bi lo ko kon tro li še pro ce se pričаnjаpričа. Ve ći nu pričа o ljudimа, ži vo tu i vrednostimа ne pričаjuvi še ni crkvа, ni školа, ni ti knji ge ko je imаju ne što dа kаže, mаko li ko to mo glo bi ti pred met rаsprаve, već dаleki konglomerаtiko ji imаju ne što dа prodаju.61NOVA MISAO / Teologija tržišta i iluzija knjige


TEORIJE KULTUREProzaTranzicioni TiberijePiše: Franja PetrinovićOd lo mak iz no vog ro ma na Fra nje Pe tri no vi ća Al maš ki kru žo ci le če nih me se ča ra, ko ji će se u iz da nju no vo sad skogiz da va ča Aka dem ska knji ga, ovog me se ca po ja vi ti u knji ža ra ma62Be ži te si vi, pr lja vi obla ci. Ka ko se usu đu je te? Bri ši te za ro za ni za ma zan ci,si ro maš ni re zan ci, per jaj te ma sne kr pe ti ne. I vi ste mi baš ne ka bo gom danaku li sa. Marš! Šta je, šta se iš ču đa vaš? Mo re, marš. Mrš. Ko da vas ta kveuopšte gle da, hej ša ba ni, do te pa ni ko zna oda kle. Ne moj da se ob jaš njavamo. Ne moj da pr ljam ru ke. Cr ta. Tu tanj. Ma gla.U vi du la sti nog re pa.Jer pret po sta vi te, ma si gu ran sam da se ne usu đu jem ni da po mi slim, akovas on sa mo po gle da, ja oj si ga va ma. Krc ka će ko sti, le di će vam se mu da,spa da će vam ga će. Ne ću da pri čam. Ne ću ni da znam. I za to, le po vam kažem,be ži te si vi april ski obla ci, obla ci u da nu kad im vre me ni je. Slu šaj te,osluš kuj te, ne, uopšte se ne va ra te, sve je za ću ta lo, tak si sti pri ča ju sti ša nimgla som, bu ka mo to ra se pe tva ra u cvr kut pti ca, a pti či ce ni da se ogla se.Ta ko je, evo ga, sa mo što ni je.Uko li ko su mno gi ča sov ni ci do sa da ot ku ca va li sa te ni zbog če ga, od ovogtre nut ka pod re đu ju se kun da ru nje gov ho du. Za u sta vlje ni, vre me je zapo kret, kuc, kuc, ne tač ni vre me je za sklad, kuc, kuc, bu di te se drn da vibu dil ni ci, sve tli te di gi tal ci, kuc nuo je čas, kuc, kuc.U re du, ja sno je, do bro, znam da je po sled nji kuc nuo čas, ka pi ram, nje govopo ja vlji va nje ovog oblač nog ju tra je sa mo pi ta nje se kun di ca, a on daće sve ono što če ka mo, ono što slu ti mo, ono što na zi va mo bu duć noš ću,iz ve snom i ne iz ve snom, mo ći mir ne du še da ot poč ne.Još sa mo da skru še na tet ki ca pre vu če vla žnom kr pom po sled nji ste pe nik.Mo žeš li, dra ga tet ka? Ka ko le đa? Bo le, a? Do bro, do bro, po žu ri i be ži bestraga ti gla va.Sa mo tre nu tak, ča sak je dan pu sti, tre ba lo bi ovog ča sa, uko li ko je to moguće, da bar za tre nu tak pro me ni mo vi dik, da se pri mak ne mo bli že, akonam ne baš po let na i ko čo per na hra brost to do zvo lja va. Me đu tim, ko sejed nom ope kao taj i u hlad nu pra ši nu du va, uzak je i skli zak te ren na ko mese čo vek mo že pri bli ži ti toj po ja vi, tom ga zdi, ba ji nad ba ja ma, me na džerunad bi zni sme nom, vi zi o na ru, spa si o cu, kro ti te lju ne pri ja te lja na ših, du šinad du ša ma, sve ti o ni ku u mr kloj no ći tran zi ci o nih nam da na, slat kom namza lo ga ju su va hle ba. Daj nam ga da nas i daj ga nam ko li ko mo že.Mi sliš, uve ren si, pre te ra no. Ite ka ko. Pod gre ja no fan ta zi ja ma, na po la pu tado mi stič nog ido lo po klon stva, pa daj, gde se to mo že vi de ti, gde se toku pu je? Ne za mi sli vo, šta na pri ča. Po la ko, pri bli ži se ako smeš, Ne za mi slivo,ka žeš. Mo žda, ali da ja te bi. Da ja te bi ka žem da ne za mi sli vo i po sto jije di no i is klju či vo za to da bi se za mi sli lo.Ta kvi uspe va ju. To je sta ro cve će za po ko lje nja no va. To je no vo sad skanaj pro fi ta bil ni ja pri vred na gra na. Za miš lja nje i pra vlje nje us peš nih, sposobnih, dra ma tič no pa met nih. Špe ku lan ti za us peš ne. Naj per spek tiv ni jepo vr će sa la jač kih i te lep skih baš ti. Špe kul nti za po li ti ča re. Na du va ni krastavci mu to ge no uspe lih dil ka na. Špe ku lan ti za ido le.I za to: ne ka fi nan sij kse i ban kar ske in sti tu ci je pro pa da ju, ne ka auto pu te vii pru ge po pri me ka ta stro fal na obe lež ja, ne ka ce ne, ka kve ne po sto je ćece ne, stru je, vo de, va zdu ha, po gle da do sti žu za mi sli ve i ne za mi sli ve razmere, od to ga se ne ži vi, baš nas bri ga. Baš nas ši ša bri ga za ne bri ge. Tu jenaš ba jo, tu je sun ce oblač no, tu je on, da nam ga je vi de ti, da nam ga jedo ta ći, da nam je shva ti ti ka ko li je sa mo us peo u tom sve tu lju tih ne pri jatelja. Da nam je sa mo da ga zna mo, da mu po že li mo do bar dan, da ga zasa ve te pi ta mo. I za to ću ti, dok nam ta ko ide. Pa da ni je tog go se oš tra pogleda tur pi jo bi ti nok te i či stio klo ze te be los fet skim fu ka ra ma, a ne pi sao.Da se raz u me mo i kad se ne raz u me mo.I za to, haj de, pu sti nas bli že već jed nom, pro klet bio.Kli za vo je mi li mo ji. Skli zak je to te ren za vas čav ki ce. Ne ka, ne ka. Bo jim se,bo jim se sve ga, sa o se ćam sa ne zna nim stva ri ma, sku plja mi se bes, plašimse ne mi lih do ga đa ja. Ne lu pe taj, ne bo će kad tad po sta ti pla vo, nji veće ra đa ti, ba je će se mno ži ti, ide mo da lje i ta ko da lje. I pre sta ni da stal nopo sta vljaš ne ka pi ta nja. Je be no je na ovom sve tu, ali šta da se ra di?Do bro, do bro na sr tlji vi mu vo žde ri, još sa mo da na đem nje ga. Ma, ne njegako ji je taj to tal ni ga zbog ko jeg pti ce us kla đu ju svo je ari je, već onogpa met nja ko vi ća iz du že nog li ca, onu vo a jer či nu, onu spo do bu za ko ju se,Tranzicioni Tiberije / NOVA MISAO


Evo ga. Jao si ga na ma. Uvek je ta ko. Da ču jem, ko me ru ka ne po drh ta va,ko me kne dli ca ne sto ji u be lom gr lu, da ču jem, ko me je i da lje do zev zečenja sa prav dom i isti nom, ko me je do pro leć nih uži van ci ja. Šta je, odjednom mi ša pu će te ka ko je sve u skla du sa oče ki va nim, od jed nom vamje sve ga do sta, sa mo ne ka ide da lje, ne ka se ko tr lja ko tr lja vi ko tr ljan ži vota.Ni kad lep še, ni kad bo lje, dra gi de be ov ski sa rad ni ci, ni kad sklad ni je.Jer, evo ga, ovog če tvrt ka. Dok Na ta li ja kroz pro zor ar hiv ske zgra de ra sejano po sma tra po ki sli, snu žden, sve u sve mu zgov nan Du nav ski park tragaju ći za ne po sto je ćim la bu do vi ma, dok se Mi lan iz po zi ci je ske nja nogno vi nar či ća ne us peš no ci ni zmom bra ni od raz go ro pa đe ne po li tič ke kalaštu re oli če ne u po dob nom li ku naj po dob ni je glav ne ured ni ce Ra dioNo vog Sa da, ili je to već Jav ni ser vis zna ti želj nog gra đan stva, sa mo da sečo vek pod se ti da je reč o pro iz ve de nim gra đa ni ma i gra đan ka ma, dok Vidako vić ovog pro iz vod no us peš nog ju tra re ci kli ra sa dr žaj še stog kon tejnera na pu tu ka O r fe li nu, dok bi, sa svim po u zda no, Si meun, baš ovog jutra,ne žno lju bio (ah, pre da ne li je zo vi te ne žno sti, ah, gra be žlji ve li idi li ce)Kse ni ju, da, da, baš tu po po vi ćev sku Kse ni ju, a Da ni lo ve ro vat no ra se ja nobro jao ka pi ki še za ro bljen me ta sta zi ra nim vrd nič kim ze le ni lom. Dok bi svineš to, čak i da ne bi.TEORIJE KULTURE63Evo vam ga, dra gi za ro blje ni ci pa non skih ilu zi ja, dra gi str plji vi ta o ci neharmo nič ne rav ni čar ske ra do zna lo sti, evo vam ga vr li po sluš ni ci ne ras poznatlji ve bu duć no sti, evo vam ga bač ki, srem ski i ba nat ski dil be ri, evo togsr ca ju nač kog.Evo ga.ako iole dr žiš do se be, mo raš za pi ta ti iz ko jih je pre po top skih vre me nana stan ka Ber lin skog zi da on tvo re vi na.Gde si, čo ve če, po ma gaj, sa mo što ni je po če lo?Sa mo mir no i bez pa ni ke, ka že se bi pri lič no auto ri ta tiv no. Na rav no dasam tu. Na rav no da je bio tu, na ko rak od bu duć no sti, utu čen i zlo vo ljan,kao i uvek, če kao je, bes kraj ni vo a jer, skru še no si ro če gra be žlji vog sve ta.Ja sam po sma trač, čist, ne raz bla že ni, sto pro cent ni vo a jer, ka žeš. Ne ka tibu de. I ne moj da ti slu čaj no pad ne na pa met da se ume šaš. Ne ma smi sla.Ako ti se već pu ca pu caj od mu ke. Bo lje je za te be i zdra vi je. Mo žeš da pucaši od zdra vlja. Mo žeš da ca ru ješ u car stvu ben sen di na. Pu caj od bensendi na. Oko lo na o ko lo.Uosta lom, sa gle daj či nje ni ce iz svo je, tog ne za o bi la znog i omi lje nogspor ta i ra zo no de za ne moć ne i ne spo sob ne, nad moć ne iro nič ne perspekti ve. Ra kurs sit nog cr va, ko ji ti za slu gom okol no sti i de kre tom pro viđenja be še do de ljen, opre zno ti ka že da bi sve što mo žeš uči ni ti pred stavljalo ozbi ljan znak pro gre siv ne lu do sti. Ne moj da po na vlja mo ta bli cemno že nja, bu da laš ti ni, ne vi đe noj bu da laš ti ni je na lik po ku šaj da se nakra ju is pra ve stva ri. Po pra ve greš ke. I za to, se di kod ona dva pen zi o ne ra,hra ni go lu bo ve i uži vaj. Ne ma šta, ne ma vi še ci le mi le, sa da će on, sa mošto ni je, če tvr tak je još uvek če tvr tast, još uvek je ovo apri li li li ski april.To je, dra gi mo ji str plji vi ku ša či trp kih tur bu len ci ja, to je on, Mi loš Po pović.Već vam se na li cu oči ta va skep sa, ni po daš ta va ju ći fa ci jal ni grč, la ganoraz o ča ra nje. Da sam na va šem me stu, sku pi no pen zo ša na klu pi, ja bihbar ustao, ko će ga zna ti, re da ra di, ako već ni sam po be gao gla vom bezob zi ra. Ustao bih i pa žlji vo po gle dao, smu tljiv če iz du že na li ca. Ustaj te, vize malj sko cve će, ne moj da po na vljam.Ustao je. Da se smr zneš, da se za le diš, da pro me niš sva agre gat na sta nja,tre ba lo bi. Sva ka ko, sva ka ko. Ćut! Pst!Na pe ti, sa mo lju bljem na pum pa ni, gra be žlji vi, sa mo do pad ni, moć ni čo večuljak, sin Sreć ka Po po vi ća, al maš kog je bi ve tra ko ji je ka pom i ša kom zahvatao ple vu ne us peš no sti, sin več nog lu ze ra sti ca ja i okol no sti, ve se logal ko sa pi jač nih ka fa na, da, da baš tog za bav nog Srać ka se kre ta ra me sneza jed ni ce Pod ba ra, omla din sko sme ta lo i krv nič ki pri lje žni ak ti vi sta, ne kadašnji sit ni, go to vo be zna čaj ni sa rad nik bu du ćih zna čaj nih slu žbi, znamslu žbe su uvek bog i ba ti na, slu žba uvek sve zna, ovog april skog pre podnevnog ča sa do la zi pred ste pe niš te zgra de u cen tru gra da, zgra de u ko jojsu is pi sa ne, od po dru ma do ta va na, sud bo no sne bi o gra fi je i pre se ca na,uz du ži po pre ko, naj češ će po pre ko i pre ko ko le na, te melj na fi lo zof ska pitanja. Čvr sto i sta me no ga zi ploč ni kom nje go vog gra da, ra stao je sa njimpo kraj Du na va i za ne se no de lio pri mi sli na Pa non sko mo re. Mo re, šta gana pri ča. Mo re, ko me ti to pro da ješ vu tru, ko me ti to de liš falš gu dru?Ej, sa la ši uz duž i po pre ko, ej se ce sij ske zgra di ce, ko me on da is pri ča svojži vot ni na por ni put. Od al maš kih za pe ća ka, od so ci ja li stič kog de čar ca,slu žbi nog der le ta, do ca ra, do kra lja. Mi šo ca re s to bom su tvo je fu ka re.Mi lo še, bra te i ca re. Kra lju sme ća ko li ka ti je vre ća?NOVA MISAO / Tranzicioni Tiberije


TEORIJE KULTURE64Ubi te me ako za mi lost zna te. Ču ju li se to mr mlja nje i pro te sti onih konfuznih bez ve znja ka šću ću re nih na ivi ci ploč ni ka. Od mah, na li cu me sta,ta ko vam sve ga.Po la ko, Džo ni, dru že. Po la ko. Sve u svo je vre me, Džo ni.Osluš ku je, sva ka ko da on osluš ku je, ta pri ta je na ret ka zver ka, ža mor grada,ža mor ne če ga i ne ko ga što je go to vo u pot pu no sti, ipak još uvek pretposta vlja, ma da bi se u ne kom pa raj lij skom druš tvu mir na sr ca smeo kladiti, ka pi lar no i in tra ven ski, ap so lut no, de ve de set de ve to pro cent no, podređe no nje go voj vo lji i pla no vi ma.„Za mi sli sa mo“, ka že po lu gla sno, se bi u bra du, fa sci ni ran, „za mi sli.“ I slu ti,ako je slut nja nje mu pri me re na, i ose ti po u zda no, ako ga ta ta na na igraose tlji vo sti ni je dav no na pu sti la, ka ko je taj ko le blji vi grad go to vo po kleknuo.Za mi sli sa mo.Uosta lom, šta ima da za miš ljaš, gle daj, gle daj.Do bro, svi gle da mo, pa šta? Zri ki mo, gle duc ka mo, zvi ri mo i kao ču di mose. Ni je mo gu će, ovo sa nja mo. „Sve sam to već vi deo“, ka že vo a jer na dužnosti, vo a jer po ras po re du go to vo se po ve ra va zbla nu tim pen zo ši ma kojiodav no vi še i ne že le da gle da ju. „Šta bu lji te? Ne mo raš baš sve to da vidišda bi se ose ćao ka ko ti je bar sto go di na.“ Kad ih pa žlji vi je za gle da,po ko le ba se i uću ti, bo ga mi, očas se čo vek je zi kom ope če, vi di ti to, stvarnoim je sto pe de set go di na, ni ma nje ni vi še.Vi di ti to ne bo ko je se spu sti lo na ša re ne kro vo ve, vi di ti obla ke, vi di te bahate, od ne be ske vla sti od met nu te alj ka ve kiš ne ku ri re. Šta ho će ti po bunjeni ci, tre ba im čvrš će sta ti no gom za de be le vra to ve. Jer ako je su di tipo ne be skim pla no vi ma pro le će tre ba da je već krup nim ko ra ci ma od maklo,za ga zi lo u lim bo ve gde se ne u mo lji vost le ta još ne ose ća, ali sa svimpo u zda no slu ti. Eh, po ra zni i kr hi ne be ski pla no vi, kao i raz o ča ra va ju ćeko le blji vo sti vre men skih pri li ka.Pa šta, sre di će mo to, zar ni je već go to vo, ko ka že da ne mo že, uosta lomni kad te ta ko zva ne vre men ske ne pri li ke ni su odre đi va le sa dr žaj nje go vihda na i uti ca le na po u zda nost nje go vih pla no va. Dok Bog snu je, zna se,Po po vić od lu ču je. Do bro, vre me je da se po me ri od onog za u sta vlje nogna či nje nič noj ko ti ko ja još uvek vi če, evo ga.Od luč nim ko ra kom, po opštem uve re nju pri sut nih, pe nje se sve že opranimste pe niš tem biv še zgra de Po kra jin skog ko mi te ta Sa ve za ko mu ni staVoj vo di ne, dok uli com Mo de ne, uli com gra da po bra ti ma, po či nju ra dosnoda tru be pri vid no ner vo zni tak si sti.Vi de će mo se mi još, ali ka sni je, ka sni je, pri u če ni sit ni pre vo zni ci.Im pe ri ja je raz bu đe na, a car je spre man. Car ni je od ju če, car ni je go lja,na iv no ku če. Car ni je dug me. Sta ni, ca re, sta ni.Vi di, vi di ti ono kr za vo dug me na ste pe niš tu ka ko se ko čo pe ri. Mo gao bijoš i vrat slo mi ti. Ko je pod le na me re. Ko ji vraž ji smiš lje ni udar. E ne ćeš bagro.Ne ćeš ba gro da te je još mi lion pu ta to li ko, a na mno ži la si se, raz mahala, piš tiš, di žeš glas. Pod me ćeš. Car ni je od sta kla, car će da po me teobla ke, car će i vas da po me te, car će slo mi ti svu tu va šu aten ta tor skudug mad, u skla du sa svo jim pla no vi ma.Za ve ra, ur li ču si re ne opre za. Za ve ra, za vi dlji vih ne spo sob nja ko vi ća. Smrdljivi grad za ve re ni ka, pro tiv ni ka us peš nih. Pro na ći, sa slu ša ti, mu či ti, is trebiti, stre lja ti. Za šta vas pla ćam, le zi le bo vi ći. Ot puš ta ti. Naj pro duk tiv ni jekom pa ni je ostva ru ju eks tra pro fi te re ša va ju ći se tih pre pa met nih ne sposobnja ko vi ća. Ko je od go vo ran, ko je ca rev me na džer ste pe niš ta? Vi di tinje, ona je to smi sli la. Znam ja te na vod no do bro duš ne tet ki ce. Si ro ta, sirota, jad na, a ova mo ca ru, iz po ta je, pod me će no gu. Ot pu sti ti i spre či tiza u vek. Su zbi ti u ko ren či ću za ve ru no vo sad skih či sta či ca. Za ve ru or ga nizova nih tet ki ca pod ze mlja. Ka ko se usu đu ju. Daš im ru ku a one bi da tepo je du. Ni su one, jad ne, za ve de ne, to že le le. I uopšte, pu no vre me na tiode na taj uvek ne za do volj ni oko liš, na te sa mo hra ne, ucve lje ne, opljačkane, na tu več no gor ku i ne za do volj nu bo ra ni ju. Eto, po gle daj ti, mo limte, onu gru pi cu be zu bih klo pa ra la, ma ne ke na pro te za, što ću ćo ri ta mo nauglu Put ni ka.Vi di ti njih, iš, ši be, a vi di tek onog sum nji vog dr ka dži ju što se kri je iza izduže nog pre pa met nog li ca. Kao bri žna kvoč ka. Slu šaj, šta on tu uopštera di? De der vi di, ras pi taj se ka ka va su mu re bra, pre broj mu dug mad, majkumu nje go vu hoš ta pler sku. To je on, znam ga iz he roj skih vre me na, dr žigov no. Ma, ko će dru gi ako ne će on. Dža ba ja va ma pri čam.Dža be bi se mo glo oče ki va ti da za hva lju ju ći mu ši ča vom i ka ba da hij ski hirovi tom pla ni ra nju gra da (ti pič nom, ta ko omi lje nom za sve no vo sad skenaj o čin ski je grad ske oce, oca im oči njeg) sva ko, pa i zlo volj ni vo a jer, sa lakoćom mo že da po sta ne ne pri me tan, da se mir na sr ca sta ci o ni ra na nekomsle pom ko lo se ku la vi rin ta. Dža be. Ko ja vaj da? Pe ta ma ve tra, ze či ćupa met ni, put pod no ge pa kroz pa saž, po red za pi ša ne zgra de ne ka daš njetom bo le fud bal skog klu ba Voj vo di na, sve pa žlji vo ga ca ju ći se i osvr ću ćise, pra vo u Zmaj Jo vi nu, A on da, nek te na klo nost sve viš njeg uči ni ne vidljivim i ne ras po zna tlji vim. Ako je ima, i ako je u sta nju da za va ra tran zi cione pse tra ga če.Gde si, Džo ni? Znam za ja dac. Ali, gde si ga ri ša? Oka ni se jef ti nih tri ko va.Ne ma tu po mo ći, ne od stu pa ga ri od uobi ča je ne še me. Bed ni če. Sad kadje po treb na, kad bi do bro doš la, tvo ja ru ka, tvo je ra me ili bar no ga, ho ćešda po ru čiš ka ko imaš pre ča po sla. Pod vi ješ rep i već mi sliš ka ko se stva rivra ća ju u nor mal no sta nje. Pa, da te ohra brim, ni si je di ni. Ni si je di ni uplašeni upi šan ko na ovom da naš njem ste čaj nom kor zou.Na rav no, raz u mem, ho ćeš da ka žeš ka ko već odav no ni smo mi go spo dari.I da gle dam svo ja po sla, kao što sva ko gle da svo ja no vo sad ska po sla.Do bro, Džo ne, gle daj svo ja po sla.Slu šaj, i go spo dar ima pu no svog po sla, go spo dar zna ko ji je da nas dan,go spo dar ne snu je, go spo dar od lu ču je. Da ne pre te ru jem, no vo sad skiraz baš ti nje ni očaj ni ci, da ne pre te ru jem. Da ću ti mo, da če ka mo, po sla ganečav či ce če ka li ce, ra do sni vrap či ći si ro tiš ta.Do bar dan. Ni je do volj no lju ba zno? Ni je umil no. Kri je li se tu ne ka is ke žena,re že ća pret nja? Slu šaj, kao da psu ješ. Ide mo po no vo. Do bar dan čić.Ta ko, ta ko, mi li moj. Pe vuc kaj. Zar nje pa nji ma ješ ko li ko li je ži vot lep ši kadga op ko le ti ne žni de mi nu ti vi. Sa svih stra na. Si ro ti nji ca, go spo dar čić, jutrašce, su naš ce i obla či ći. Šta ka žeš, je beš mu mi ši ća nje go vog, ko ji ži votić.Ži vuc kaj, kra duc kaj i pr duc kaj.Stvar no ste smeš ni. Idem da sta nem u onu in spi ra tiv nu go mi lu zbla nu tihsi ro ta na na onoj naj lon pi ja ci, na bu vlja ku, ko je bu vlje svra tiš te naj lo na,dok za di vlje no pre bi ra po hr pa ma pred me ta. I gu gu če iš ču đa va ju ći se.Če ga sve tu ne ma. Ko je fir mi ra ne ži vot ne pri li ke. Ne bu di te smeš ni. Stvar no.Tranzicioni Tiberije / NOVA MISAO


„Dru gom ti to pe vaj“, od luč no, uži va ju ći u na stu pu sa mo nje mu ra zu mljivedu ho vi to sti, ka že Po po vić dok ru ka ma po pra vlja pro re đe nu ko su. I poziva, ma gič ni ozov ski go spo dar, ne kog po zi va ko ovog če tvrt ka tre ba dabu de spre man. Je si li sprem na ret ka pti či ce?„Greš ka. Je be na greš ka, ka žem ti“, spre man na to ni ne po ku ša va da ču je.„Slu šaj mo ja ži vot na greš ko, da nas je onaj če tvr tak, do la zi Kse ni ja, i ho ćuda te vi dim na ruč ku u „Gu sa nu“. U dva na est. Znaš da po sto ji na čin da tena te ram da do đeš. I ne moj da me is ku ša vaš.“Na rav no da ne že li ni da ču je ka ko greš ka tvr di, ka ko greš ka ur la, ka kogreš ka hi ste ri še, ka ko greš na greš ka ga dlji vog iz ra za li ca, pot pu no nemoćno, go to vo ša pa tom na kra ju do da je ka ko joj se po vra ća. Slo bod no,pri jat no, du šo, ako po sto ji na da da ti bu de lak še. Ze ri cu.TEORIJE KULTURE65Evo, ni je Na ta li ja za pa nje na. Svi kla. Ni je ni pre ne ra že na. Na to je na vi kla.Ni je i ni je. Sa mo, ra do bi ga ubi la, to li ko je mr ze la svo ga oca, naj ra di je bi gasa no vo sad skog li ca po či sti la če lič nom me tlom, ali sa mo u slu ča ju da tobu de sa vr še no ubi stvo, da po sto ji sa vr še ni zlo čin. Jer ako bi zbog nje gamo ra la da iz dr ža va ka znu, zbog nje ga, zbog nje ga, bi la bi to još jed na njegova stra teš ka po be da pre tvo re na u tri jumf. Sva ka ko, bu di mir na, Na to,do ruč ka gle daj u na ja vu par kov skog vr ve ža u bu ja nje pi jač nih stra sti. Vidimo se, zar ne, če ka mo te po ro dič no, po sle to li ko če tvr ta ka, po piš manjena Na ta li jo Po po vić.Stvar no to oče ku je te? Eto, ne znam ko ji mi je, ne mo gu da ve ru jem da sa daoče ku je te, u toj gran di o znoj zgra di vo jo vo đan skih ko mu ni stič kih uto pi ja,svečani špa lir ispeglanih ideologa, premundurenih i recikliranih partijskih po -da nik a, sa sve žim referatima u ruk ama Sa reš p ečenim rešenjima vaših sud -bi na u za češ lja nim gla vu dža ma. Ras po zna je te nji ho va li ca, ko bi re kao? Mo guda ka žem, re ci im ti Džo ni, grd no se va ra te. Ma, ne sme jem se. Pla čem.Ni je valj da da mi sli te ka ko oni u ovom sve ča nom ča su april skog če tvrt ka,po stro je ni, je dan po je dan iz la ze za go vor ni cu i pod no se Po po vi ću poverlji ve iz veš ta je, od luč nim gla som sri ču ći na go mi la ne fi lo zof ske di le me.A Po po vić, ta kav ka kvim ga je bog i otac dao, sa mo od ma hu je ru kom,pre cr ta va, upu ću je, re ša va. Po zo vi te va tro ga sce, obu ci te onu ko šu lju, akojoš ve ru je te u to. Ja da ob u čem ko šu lju?Slu tim li da tvr di te ka ko ovim gra dom još uvek vla da ju de be ov ski i par tij skipo da ni ci, ana li ti ča ri kri znih si tu a ci ja raz vo ja sa mo u prav ne prak se, si zov skikro ti te lji ne rav nih ploč ni ka, ma gar ci za po če tih an ti bi ro krat skih re vo lu ci ja,ste go no še bor be pro tiv eta ti zma, ru da ri sa mo u pra vljač kih ga zdin sta va? Ni suto vi še ta ode la, ni su to iste be le žni ce, ni je to ta ista pa met na de be ov skaslu žba, dru ga je lek ti ra, dru gi su to po na vlja či, dru gi su te le fon ski bro je vi,dru gi su to si no vi upra vljač ke prak se. Ne ma onih vi še ov de, Ni kao po ludelih du ho va. Ovo su ne ki sa svim dru gi, ne ki ta ko sa svim na lik. Ali, ni su toone ma to re zle pr do nje.Dru gom ti to.To još uvek zve či, to još uvek zvu či, po ro di ca. Ti ha je za, po ro di ca. Osimnas no vo sad skih po ki slih go lu bo va, ur ba nih pro le ter skih šte to či na, tranzici o nih ide o loš kih bri ga i pro ma ša ja, osim nas več nih so ci jal nih hi ste ri ka,ko je nje go va po ro di ca? Daj mi pra vi od go vor. Na rav no da je čak i on imaomaj ku. Na rav no da je i on imao oca. Na al maš kom gro blju, u po sled njevre me, hteo bi da pu sti ko ju su zu ogor čen nji ho vim bed nim ze malj skimta vo re njem. Pa li im sve će. Me đu tim, ne ra do pri zna je, ret ko mu do la ze upo se tu. Imao je jed nu su pru gu, dru gu ži vot nu sa put ni cu, če kaj, ne ka idudo đa vo la da ti kvi ce sa de. Ima ćer ku, tu nje go vu an đe o sku Po po vi ćev ku,tu Kse ni ju kra lji cu po po vi ćev ske us peš no sti. I ima Na ta li ju, Na tu, od metnutu ov či cu. Ne ka je no se vu ci. Po ro dič ni vu ko vi. Sve do ruč ka.Do ruč ka, do su sre ta sa Kse ni jom, ide mo da lje, ide mo.Ide mo u grad, šo rom sre dom, ide mo kroz grad, me sto obe ća nja, og njiš tešan si, po po vi ćev ski po u zda ni la vi rint, ide mo da tra ži mo na še po to plje nedu še, na še dru go ve, na še vr le pri ja te lje, na še du žni ke. Obr ni, okre ni, svenam se nu di.„Na đi Mi la na. Do ve di mi tu iz gu blje nu klju ka nu gu sku, što pre.“Ima li pro na la za ča u ovoj sre di ni? Po le ti te ča u ši, kre ni te gla sni ci, pu pi teve sni ci. Ko to ume da ga na đe, pi ja nu ću ski ju u pla stu se na? Či je to štu canjeod je ku je čak na Pod ba ri?Ne gde u toj pi ra mi dal noj še mi, ko ju bi mo gli na zva ti nje go vim ži vo tom,ne gde iz bo ja žlji vog pri kraj ka, iz drh ta vog ćoš ki ća, je dva vi dlji vog ćo še ta,po no vo se ogla ša va te le fon. U pra vom tre nut ku, u pra vo vre me.„Slu šaj sre ćo, ne moj da hi ste ri šeš ta ko iza zov no. Još ću se uz bu di ti. Ne go,du ši ce, sre tan ti put u Srem sku Mi tro vi cu. Lep gra dić, ne ma šta. Kad bih jamo gao. Daj, ti znaš da je taj grad i ra dio Srem iza zov zbog ko jeg si se ro dila.I če ka la. Šta sa ko nja na ma gar ca? Ne moj da mi se su pro sta vljaš. Kao daNOVA MISAO / Tranzicioni Tiberije


TEORIJE KULTURE66ne znam šta si ti na pra vi la od Ra dio No vog Sa da. Či sta pu ši o ni ca, ćur ko.Baš me bri ga što ću ti ne do sta ja ti. Ku pi do nji veš i se vaj u Srem. Ka kav cr nioproš taj ni ru čak?“Ko jim pu tem će mu ši ča vi šef u na le tu ste ro id ne mi ši ća vo sti ga zdo va nja?Ka ko ka žu sve grad ske pti či ce, sve no vo sad ske sver cer pi lja ri ce, so la ri jumskeple sa či ce, ve se le no vi nar ke, po no si te gra đan ke u naj bo ljim go di nama,ka ko pe va ju ta len to va ne li man ske ka ra o ke, čud ni su i ne pred vi dlji vipu te vi ga zdi ni. Haj de mo, go spo di ne Po po vi ću, iz vi nja vam se, upra vo poredho te la Put nik, to je već odav no na še, la ga nim, la ga nim mi mo ho domp ored Ta nur džićeve palate, koji bilmez p ovlači kočnicu, sredićemo to, pre -le pa i za puš te na zgra da, pra vo na ka te dra lu. Još je ne raz ma tra agen ci jaza pri va ti za ci ju, šta če ka ju, da ode u ste čaj? Za ni mlji vo me sto, sku čen plac,ali ko ji sku po ce ni po gled na ban krot grad sku ku ću. Ne ka mi se ja ve, sre dićemo to. Sre di ti. Da li to ne ko pa žlji vo i sa raz u me vanjem pra ti mo ju vi zi jubu duć no sti?Kad kre ne Zmaj Jo vi nom uli com, uli com či ka Jo ve Zma ja, uli com zma jevskihra zno ra znih iga ra, tom sku če nom, krat kom i za guš lji vom pa rad nomsta zom in ce stu o znog na du ve nog no vo sad skog ži vot nog uspe ha, bi će tobo ga mi tor zo čo ve ka po sto ja nog i po u zda nog u sku pom li ster ode lu, upa rad nom fir mi ra nom oklo pu no vo stvo re nog i no vo u sto li če nog vla da ra.Još mu sa mo fa li, hej, sat i zlat ni la nac, hej, pa da bu de, hej, pa da bu de,tran zi ci o ni ka pi ta lac. Ko to ta mo do ba cu je, na lo ka lu?Obr ni, okre ni, sve nam se da je.Mo gu li da vas pi tam? Ne smeš.Da ti pa met sta ne, da ti ču ka za lu pa, da te pli ma po pi ša, da se po piš ma nišod po nu de, ah do vi tljiv ci, ah sna la žlji va sor to, mi li mo ji go ljup či ki, ko jamaš to vi tost, ko ja kre a tiv nost, vi di ti to, vi di ti na rod ne vi tal no sti, vi di ti njih,tu ne is ka zi vu i ne is crp nu ener gi ju. O, slat ki obe ća ni ra ju sla ni ni ja de, kupusi ja de, ko ba si ci ja de, pih ti ja de, tri ja de, gov ni ja de, knji gi ja de, plo či ja de,nok ši ri ja de, ba kla vi ja de, maj mu ni ja de, zom bi ja de, fo to gra fi ja de, ven čanjija de, ko njo ja de, fe sti va li ja de, ku ka vič lu kli ja de. Ro kaj, bra te. Ze vaj, ca re.Pu caj pr slu če. Ski daj ga će, bra te.Ima te li ma lo vre me na za na šu bra ti ju? Mo re, be ži!Smem li da vas pi tam? Ne mo žeš. Bri ši.Ma, daj mi ci ga ru, se ro njo.Za i sta, ne ma ama baš ni ka kve sum nje, kraj nje sud bin ska si tu a ci ja, pra vači ka zma jev ska di le ma, čvar čić mu nje gov, bo sta ni ja do mo ja tu ri stič ka,daj, zar smo do tle doš li da ga van, Krez, po sed nik, sa hib, tre ba da se bra niod ko ma ra ca gre ba to ra? Zar će mo ta ko u Evro pu sti ći sve Zmaj Jo vi nompu še ći, be ha to nom pljuc ka ju ći, si tan du van, di nar či će i evri će ži ca ju ći?Na po sao gre bo ši, na po sao mu ve, ni je pa raj li ja sti cao na ste pe niš tu či bukpu še ći i pi vo pi ju ći. Tu ta ve la.Haj de sad ti. Slo bod no kre ni lju ba zni čo ve če ras pe va ner kra va te, na te beje red. Po klo ni se knji go u pra vi te lju, ni že, bu di sr da čan. Po klo ni se i poč ni,ka ko ono be še, ono o ugled nom, zna čaj nom su gra đa ni nu, vo di ra ču na dačor ba dži ji le pih re či ni kad do sta, ki ti, sli kaj tu na šu grad sku usta no vu, tuzna me ni tu bi bli o tet ku, ko ji plac, ko ji bu du ći par king, ko ji ogrom ni ban komat,ko ja koc kar ni ca, ko ji stam be ni kva dra ti, ko ji kul tur ni po drum, ma naravno i knji ge i bo stan i čvar ci i sa la ma, ma ne ka ma li či ka Jo va Zmaj slobodno spa va, mo že da bi ra sprat. Ka ko u pro la zu? Ka ko dru gi put? Gde suna rod ne noš nje, hleb i so, mast i pi vo, gric ka li ce i mu ić ka li ce, ra ki ja i vi no.Si tan ve zak, smi lje i bo si lje.Hva la vam, bes kraj na vam hva la, ne ki dru gi put.A gle ti nje ga, smo tan ka iz du že nog li ca, ne ka ko se zgr čio. Upla šio, tu naklu pi is pred Grad ske bi bli o tet ke. Či taš li, mla di ću? Dru gi put, re kao bi daje op sed nut, da ga nje spo pao fa ta lan, po gre šan po riv zbog ko jeg se većka je. Zna te, daj, zna te si gur no, čo va bi da de lu je. Da se ume ša. Vo a je rasvr be pr sti.. Svr bi ga sr če ko bun tov no. Šta da ka žem? Ume šaj se, ume šajse, dil ka ne.„U ime rav no te že, crk ni po hlep na ka pi ta li stič ka ba gro!“Vi di ti raz go ro pa đe nog pro le te ra svih ze ma lja. Vi di ti po di vlja log sko jevskogma tor ca! Pa zi da te šlog ne stre fi po sred re ba ra, da ti srč ka ne poč neda štu ca, da te ču ka ne osta vi na ploč ni ku.Šta bi? Sa mo se gle da oči u oči sa osmeh nu tim čo ve kom bli sta vih zu ba,is pe gla nog ode la, dok Po po vi će va po vi je na le đa već za mi ču za ugao, kaRi bljoj pi ja ci. „Lju di se, po pra vi lu, če sto iz gu be u svo jim am bi ci o znim planovi ma“, bo ja žlji vo ka že tom ne du žnom, pre lju ba znom stvo re nju ko je nepre sta je da ga sa o se ćaj no po sma tra. „Če sti tam, če sti tam“, ka že po ne se noto bi će, „ka ko ste to do bro re kli. Evo vam sto di na ra. Ne mam vi še, ka ko daka žem, sra mo ta me je, ali pla ta di rek to ra Grad ske bi bli o te ke je ta ko ma la.Zna te šta, evo vam još pe de set.“ Tap še ga po ra me nu i od la zi.Da znaš, do đe mi da te za u vek osta vim is pred Grad ske bi bli o te ke, blen tavablen to. Da sto jiš do sle de ćeg sne ga. Da pre da no tre ni raš dok ne stig nusle de ći april ski plju sko vi sa gr mlja vi nom. Da je di ni cmi zdriš sa mo sa ža lji vonad ne de fi ni sa nom svo jom tra lja vom sud bi nom. Šap ćem ti po ver lji vo nauv ce da mi eto ta ko do đe.Hteo bi da se bra ni, vi dim mu po obr va ma. Već ste na nje go voj stra ni, vipo po tre bi so li dar ni smu tljiv ci, du ma te, mo ra da je do ne kle u pra vu. Jerka ko mo že mo zna ti, ka ko mo že mo bes po go vor no po ri ca ti, da je če stopo miš ljao da ni ka ko ne sme da ga upla ši ova su ro va, zgov na na, tur bulentna, tran zi ci o na i na sil nič ka stvar nost? Ka ko mo že mo zna ti ko je ale,ko je ažda je, ko ji ba u ci ovog ne u ra no te že nog gra da nje ga pro ga nja ju ip oh od e?Poj ma ne mam, kad vam ka žem poj ma ne mam, ali stva ri po svoj pri li cisto je ova ko. Ro man, ni ma nje ni vi še, ko ji ni je ni ka ko imao sna ge ni da započne, ro man o ko jem mu je go vo ri la ona tek sta sa la de voj ka, ko ja je danassa svim ozbilj na že na, kao da se, pro tiv no nje go voj vo lji i nje go vim zamisli ma, ni zom do ga đa ja pi sao sam. I to je to, kenj ka vo okle va lo, ži votgra bi, ži vot cr ta, ži vot du bi, ži vot gra di. I ne če ka. I ne ka sni, je di no ži votni kad ne ka sni.Znam šta ho će da ka že, vi dim mu po usna ma, vi dim mu po uši ma, po nogica ma mu vi dim da bi tvr dio ka ko ga je sve ša ma ra lo, gu ra lo, po vla či lo,pri ti ska lo po tim pod bar skim, kli san skim, sa la jač kim bu dža ci ma, ka ko gaTranzicioni Tiberije / NOVA MISAO


je sve ne pre kid no pre pa da lo, za u sta vlja lo, spre ča va lo na tim li man skim,de te li nar skim i te lep skim ćoš ko vi ma. Baš me bri ga.Poj ma ne mam, na ča snu reč, poj ma ne mam zaš to bi uopšte taj pa metnjako vić, ka žem ta ko jed no stav no da ne pro va li iz me ne bu ji ca po ga nosti,da bra na ko rekt no sti ne po pu sti, da ga ne na ki tim pro sta klu ci ma, dakle,zaš to bi taj ko le blji vi i zbu nje ni mu dro ser mo rao da na pi še taj ro man.Sa mo za to što se po ne kad na tim no vo sad skim ši ro kim šo ro vi ma, ne kimpo vre đe nim i une sre će nim go lu bo vi ma ko ji hte li ili ne hte li mo ra ju da gasa slu ša ju, pred sta vlja kao pi sac. Ka že im po no san da ni je upr ljao ru ke pisanjem ko ješ ta ri ja. Vi di ti nje ga, mo lim te.Ili sa mo za to što ga je Na ta li ja Po po vić, već iz be zu mlje na, ne ma ju ći ko meda se obra ti, u nas tupu nenadane slab os ti, onako o čajničk i z amolila, p osleje dne p a rad ne i b ljut ave k njiževne večeri, z amolila da to učini. Z a utehu,da vam se po ve rim, ne be še je di ni. Vi še bi joj se is pla ti lo da je za mo li la nekogpen zi o ni sa nog de be ov skog pu kov ni ka, ne kog po bu nje nog pri pad ni kaslužb e, ras ho dovano g direktora p ek arske indus trije, više bi joj se isp latilo,do bi la bi ro man či nu, sti gla bi do prav de, isti ne, mo gla bi da po ve ru je ka koje život ip ak p onuda o dređenih s atisf akcija, o dgovarajućih komp enz acija,pra vi čan dvo boj u ko me je mo gu će opra ti i sa ču va ti obraz.Ve ru jem.Mi slim da u pro sto ru re la tiv no sti, mi slim, u svoj svo joj zgov nja noj zbu njenosti i za te če no sti, ako iko me čo vek mo že ve ro va ti on da su to sva ka kopen zi o ni sa ne de be ov ske fa ce ili po no sni i uzo ri ti vi še go diš nji do bro volj nisa rad ni ci slu žbe. Mi slim, ona ko, bes kraj no ve ro va ti. Jer čak i su viš ni, čak igur nu ti u ćo šak is pra žnje nih i opljač ka nih han ga ra i skla diš ta ne ka dašnjegži vo ta još uvek zna ju šta ra de. Šta da se ra di.Šta ti još uvek ra diš u toj Gim na zij skoj uli ci dok mlin ski to čak de ša va njane za u sta vlji vo klo pa ra da lje?U re du. Iskre no go vo re ći ku piš gra bu lja ma mo je sim pa ti je. Ho ćeš da kažeška ko si bar iskren. Vi še pu ta si mno ge, sa svim do bro volj no, vo lon terski,upo zo ra vao i po zi vao na spa so no sni oprez.Znam da po ne kad po mi sliš: me ne je za i sta opa sno puš ta ti me đu lju de.Znam da po ne kad po mi sli: sa mo po gor ša vam stvar.Če sto, pre vi še če sto, po mi sli još i ovo: ne ću vi še da se pe tljam, pu klo kudp uk l o.Do sta je bi lo, po me ri se sme sta. Ne moj da se lju tiš, ne moj da se vre đaš,ali mno go si, bre, na i van na iv či no, mno go pe tljaš pe tljan cu, mno go sefem kaš cveć ko. Poj ma ne maš. Mno go, bre, mno go poj ma ne maš.Poj ma ne maš da, baš tu iza ugla, čak i go spo da ra, ga zdu, sa hi ba, čor badžiju, ren te ri je ra, bo ga tu na, vla sni ka, go su, ga va na, pa raj li ju pro ga nja ju,ka ko to već uobi ča je no i struč no ka žu, ne ke mrač ne i ne ras po zna tlji veslut nje. Da mu iz ve sni la hor čić strep nje pir ka za vrat.Ko ji bi to raz ne že ni mo ron uopšte po mi slio, ko ji bi to ras ko ko da ni pe vacuopšte re kao, da i u ži vo tu go spo da ra ima još uvek pro sto ra za ne mi re,slut nje i na ga đa nja. Da i nje go va du ša, ka ko šta ve lim, ne ša lim se, da inje go va du ša za lu ta me đu to ro ve po to plje nih i uz ne mi re nih.Po miš ljam, da si ko jim slu ča jem po kre tlji vi ji, vi spre ni ji i br ži, ili da si na nekina čin bli ži Po po vi ću, vr lo la ko bi vi deo tri de set tre ću april sku ju tar njupo ru ku na dis ple ju. Mo žda bi čak mo gao da se ra du ješ, mo žda bi ti se čakpri vi đa lo da nje go va ru ka po drh ta va, mo žda bi čak po že leo da mu pomogneš. Ali, bez ob zi ra na sve osta lo, mo gao bi bar da pro či taš ka ko ječe tvr tak po priš te i raz re še nje svih su ko ba.Znam da znaš. Da nas je če tvr tak i sa svim je ra zu mlji vo da na da naš nji dando bi ja tu vr stu po ru ka. To je sa mo nje gov pod set nik, nje gov pla će ni horoskop.Ka ko ni je to?Mi sliš da je u pi ta nju sa mo greš ka, tri de set tre ća, slu čaj na i ne na mer na.Ni je ni to. Sme ješ se. Sme ješ mi se jav no u brk i u li ce. Ka ko da znam kadni ti ne maš poj ma.Da, sa svim si gur no, če tvr tak je po priš te i raz re še nje svih su ko ba.Ćo ra vi glu pa ne, bo lid na ćur ko, ka ko ne vi diš, ka ko ne shva taš, to je stih, toje či sta či sti jac ka po e zi ja.Iz vi ni, na rav no, ka ko da ne, šta mi sve na pri ča, odav no tvr dim da Po po vić nijeniš ta dru go ne go do uši ju za co pa na še sna e sto go diš nja ši pa ri ca ko joj uelektron ski spomenar slažu suvo c veće i stihove. Sladunjave ljubavne stiho -ve koji se u abrakadabraka mašti pret varaju u čistu pretnju. Podmetnuti ek s-plo ziv. Eks plo ziv na pre te ća po e zi ja ili po e zi ja kao greš ka. Greš ne mi sli mo je.Znam ban du, znam pa ra zit ske ko mar ce, znam pe snič ku dru ži nu, znampe vač ko druš tvo, po na vlja Po po vić. Ka kva greš ka? Ni je greš ka, ni je greška.Ne ma greš ke, dok ga slu ša če tvr ta sto sta blo, pot kre sa no i zgu lje no,tek iš ču pa no iz te re ta ne, na pum pa ni he li jum ski ba lon ko ji bi da po ka žeka ko ra za zna je i raz u me re či, da mu je ko mu ni ka ci ja pri rod na i uro đe naoso bi na. Ši ša će mo, bra te, ši ša će mo, kli ma ne čim na lik na gla vu, kli mo glavacpu sti. Se vap je, se vap, ga zda. Ah, se va pa u če tvrt ko ve pu ste.Ka žeš mi da je maš ta uz ma kla pred su ro vom tran zi ci o nom re al noš ću. Kažemvam da je pro te ra na. Osim što po ne kad, ni u naj sme li jim tre nu ci ma,ni na teš kim dro ga ma, ni pod dej stvom al ko ho la, ni na naj hra bri jim iz le timamaš te, ni sam to mo gao da za mi slim Ka ko će Po po vić, gla vom i bradom,po seg nu ti za vra ti ma „Or fe li na“. Šta ti je stvar nost.Bo lje ne moj. Vo liš sta ru di ju. Ko ga tra žiš? Ne znaš šta te če ka. E, mo žeš dabu deš si gu ran, to je greš ka. Ve li ka greš ka. Ne po zna ješ ti hra bru če tu slobodo um nih be zu bih mi sli la ca. Sa da si ga ob rao bo stan. Kad te oni dohvate, le te će per je, praš ta će ka zne, gla vu iš ču pa ti ne ćeš. Ne znaš ti njihmoj ba jo, moj go so, moj ga va ne. Bi će to či sta po e zi ja. Na teš ka is ku še njaće te sta vi ti, pa će te če re či ti, pa za pit ki va ti, pa lju bi ti, ja oj si ga te bi, pa grliti, pa me dom po li va ti. A on da kad pče le pu ste. Dru ge pe sme ćeš za pevati. Pro pe va ćeš, du ši ce mo ja bo ga tun ska.Još ni je ka sno, još mo žeš na vra ti ma da po tra žiš ki lo gram čva ra ka, pro cedišda je u pi ta nju ngreš ka i po beg neš gla vom bez ob zi ra.Ni je neo če ki va no, ni je u pi ta nju hir maš te. I ni kad ni je u pi ta nju greš ka. Toje sa mo još je dan stvar no sni za vi ju tak u spi ra li ilu zi ja i ob ma na u šta sesve ovo pre tva ra lo. •TEORIJE KULTURE67NOVA MISAO / Tranzicioni Tiberije


TEORIJE KULTUREApotropejska priroda crvenog draguljaDe Simone i Putevi koralaPiše: Anastazija CepfBez se ća nja, na pre dak ne mo že po sto ja ti.An to ni no De Si mo ne (1931–2010)68I ra mo scel li freschi a an co ra vi vi ne as sor bo no nel mi dol lola for za e a con tat to col mo stro s’in du ri sco no,as su men do nei brac ci e nel le fo glie una rigidità mai vi sta.Od lo mak iz IV knji ge Ovi di je ve M e ta mo r fo ze ka zu je ka ko je Per sej stvorioko ral. Poš to je ubio Me du zu, po čeo je da spi ra krv stvo re nja sa svo jihru ku, osta vlja ju ći Me du zi nu gla vu na sve že ubra nim al ga ma. Me du zi nakrv pre tvo ri la je mor sku tra vu u cr ve ni ka men – ko ral. Odu še vlje ne nim fesu na sta vi le na ta pa ti al ge u krv u že lji da stvo re još.Co ral li um ru brum, dra go ce ni cr ve ni ko ral iz Me di te ra na, ni je bilj ka, iako jeu ob li ku žbu na, ni je mi ne ral, iako je oka me njen, ali je ste ži vo ti nja, ko lo nijapo li pa ko ji pru ža ju dom naj bo ga ti jim eko si ste mi ma na sve tu. Krozsred nji vek i po čet kom mo der nog do ba ko ral je bio pred met nad me ta njado mi nant nih kul tu ra, a oblast Ve zu va zna čaj ni cen tar po slo va nja ko ra lima.Tu, u To re del Gre ku u Na pu lju, ima la sam čast da učim kao gost Antoni na de Si mo na, po kro vi te lja umet no sti, pred sed ni ka lo kal ne ban ke ivla sni ka kom pa ni je An to ni no de Si mo ne, osn ov an e 1830. i pre no še ne genera ci ja ma, u ko joj je 2007. ruč no iz ra đe na dra go ce na ko ral na sta tua raspeća za Pa pu Be ne dik ta XVI, a pre dva me se ca, u Ri mu, upi sa na je u pr viNa ci o nal ni Isto rij ski ar hiv naj sta ri jih kom pa ni ja u Ita li ji.U s vojoj is tra zi širih kulturološk ih pit anja p osre ds t vom um etnos ti, Antoni -no de Si mo ne je dugi niz godina s t varao jedins t venu kolekciju antik varnog,et nič kog, autoh to nog na ki ta iz ce log sve ta. Ka ko je vre me pro la zi lo,bi vao je sve vi še fa sci ni ran ot kri ći ma. Ču ve ni evro a zij ski pu te vi ka ra va na:Put za či na, ko ji je p ovezivao jug Arapsko g p oluos trva s a Mare N os trum iPut svi le, ko ji je kre nuo sa se ve ra Ki ne i pre ko ste pa cen tral ne Azi je do sezao do se ve ra, prela ženi su i u suprotnom sm eru od stra ne me di te ran skihtrgovaca ko ra lom. De Si mo ne se, uz in si sti ra nje na kul tur nom iden ti te tu,z alagao z a ob nov u i istraživanje ovo g manje p oznato g Pu ta ko ra la ko ji jepo ve zi vao se ver, na ro či to Kam pa nju, sa Ori jen tom. Ono što se kri je unu tarPu ta ko ra la je po re klo me di te ran skog na sle đa ko je je me ša vi na je vrej ske,hriš ćan ske i mu sli man ske tra di ci je, ali i ko mad Me di te ra na ko ji je za veora zličite kul tu re, p os t ao de o s vetsko g folk lora, inherent an etničkom nak i -tu. Logi čan is ho d bila je serija bijenalnih internacionalnih izložbi i mono -gra fi ja. Od 1996. odr ža no je šest iz lo žbi Pu te vi ko ra la i dve iz lo žbe Mi ra bi liaCo ra lii po sve će ne ita li jan skim re mek de li ma. Ovim po vo dom raz go va ra lasam sa na sled ni com An to ni na, Đo jom (Gi o ia) de Si mo ne.Pr va u ni zu iz lo žbi po sve će na je mon gol skom et nič kom na ki tu. Unu tar oveno mad ske po pu la ci je, umet nost ima du hov nu, pre ne go estet sku funk ci ju –slo bo da umet nič kog iz ra ža va nja bi la je i osta će ig no ri sa na. Šta mo žeš da mika žeš o Mon gol skom mi ru (Pax Mon go li ca) i ulo zi Džin gis Ka na, uzi ma ju ći uob zir nje go vo in si sti ra nje na va žno sti re li gij ske to le ran ci je?De Simone i Putevi korala / NOVA MISAO


Đo ja de Si mo ne: Džin gis Kan je če sto do vo đen u ve zu sa straš nim pri čamao osva ja nji ma i ra za ra nju, a on je za pra vo po ve zao is tok i za pad, ob u-hva ta ju ći či tav azij ski kon ti nent od Pa ci fi ka do da naš nje Ma đar ske u Evropi.Put svi le, ta kom plek sna mre ža na či nje na od me đu sob no po ve za nihtr go vač kih pu te va ko ji su spa ja li Da le ki is tok sa me di te ran skim sve tom,pot pa la je pod vla da vi nu is klju či vo Mon gol ske im pe ri je. Go vo ri lo se da„de voj ka, no se ći gru men zla ta na gla vi, mo že bez bed no lu ta ti car stvom.“Sa Pax Mon go li ca na stu pa pe riod re la tiv nog mi ra i ob je di nje ne ad mi nistraci je za hva lju ju ći ko joj je olak ša na ko mu ni ka ci ja i tr go vi na; bi la je tosjaj na pri li ka za tr gov ce, jer ko ral po la ko po sta je pri mar na ro ba u raz me niza dra go ce no sti sa is to ka. Ovo je raz log iz kog sa pra vom mo že mo re ći dase Pu tem svi le pu to va lo i u su prot nom sme ru Pu tem ko ra la.TEORIJE KULTURE69Ko je je zna če nje kom bi no va nja ko ra la sa tir ki zom u cen tral no a zij skom et ničkomna ki tu? Na ko ji na čin se ova prak sa mo že do ve sti u ve zu sa mon gol skimmo no hro mat skim am bi jen tom ili sa bu di zmom?Đo ja de Si mo ne: U obla sti et nič kog na ki ta niš ta ni je slu čaj no; ta ko je upu stinj skom, usa mlje nom hi ma laj skom pej za žu, cr ve ni ko ral po stao znakvi tal ne ener gi je i mi ste ri o znih mo ći, mo žda zbog svo je bo je, mo žda zbogneo d re đe nog po re kla. Po bu di stič kom shva ta nju, cr ve na bo ja pred sta vljasve tlost, zbog to ga sav na kit ko ji kom bi nu je ko ral (cr ve no=va tra) sa tir kizom(pla vo=va zduh ostva ru je sa vr še nu fu zi ju pri rod nih ele me na ta. Mongoli, na vi kli na jed no boj nost svo jih ste pa, za si gur no su bi li im pre si o ni ra nipr vim su sre tom sa krv cr ve nom bo jom ko ra la.Dru ga iz lo žba je po sve će na et nič kom na ki tu In di je, me ša vi ni hin du iko no gra f i­je i bu di stič kog sim bo li zma. U druš tvu du bo ko za lju blje nom u kla sni si stem, koral,neo bič no bi će du bi na, sma tra no je za sub ver ziv nu ano ma li ju. Drev na in dijskana u ka Rat na pa rik sa, pret hod ni ca ge mo lo gi je, do de lju je mu sim bo lič nozna če nje kr vi; vi dru ma i pra va la, dve re či san skri ta, ozna ča va ju ga kao ne prirodnu, ano mal nu bilj ku ili gran či cu. U arap skom sve tu, ta ko đe, ko ral je ce njenzbog neo bič nog troj stva: ži vo ti nja­bilj ka­mi ne ral, a tek u XVII ve ku je Pi so nel(Peysso nel), mar sej ski dok tor, ut vr dio da je ko ral ži vo ti nja. U In di ji, naj moć ni jiaamaj li ja je na va rat na, sa či nje na od de vet ko ma da dra gog ka me nja ko ji su raspore đe ni u skla du sa man da lom. Že le la bih da pi tam ka kav je po stu pak pravljenja ove amaj li je i ko je je zna če nje troj stva: ka men­pla ne ta­bo žan stvo?Đo ja de Si mo ne: Drev ni hin du i stič ki kon cept uni ver zu ma uzi ma u ob zirde vet ne be skih te la ko je iden ti fi ku je sa de vet bo žan sta va. Pre ma mi tu opo re klu dra gu lja, sva ko bo žan stvo pre u zi ma je dan ka men ko ji po sta jepo ve zan sa njim. Oda tle kod amaj li je na va rat na troj stvo: dra gi ka menplane ta-bo žan stvo; po sre do va njem ka me nja, vla sni ku je omo gu će no dauklo ni pre pre ke, iz beg ne bo le sti i po vra ti zdra vlje. Po stu pak pra vlje njaova kve amaj li je, ko ji ne ka da tra je i go di nu da na, ve o ma je slo žen, na ro čitozbog in si sti ra nja na ka me nju naj bo ljeg kva li te ta za ko je se ve ru je da jemoć ni je, ali ta ko đe i zbog či nje ni ce da ka me nje mo že iz gu bi ti svo je vr li neako je ku plje no ili no še no na zlo ko ban dan.Za hva lju ju ći osva ja nji ma Alek san dra Ve li kog, for mi ran je tr go vač ki put iz međuEvro pe i Azi je duž kog su osni va ni pr vi ogra đe ni gra do vi, uklju ču ju ću Samarkand. Mo žda je ne pra ved no ovaj put na zvan Put svi le jer to je bio i put zako ral (na arap skom Mar jan). Iz lo žba ko ra la iz Sa mar kan da pri ka za la je or namentu islam skoj cen tral noj Azi ji od Tur ske do Uz be ki sta na, gde je na kit uključivao ka li graf ske na pi se re li gij skih ci ta ta u ku fik pi smu, for mi ne re gu lar nogara besk nog pi sa nja. Mo žeš li ra sve tli ti po sto ja nje ove vr ste na ki ta, iako su uisla mu amaj li je sma tra ne za je res?Đo ja de Si mo ne: Ši rom islam skog sve ta ka li gra fi ja se sma tra za naj vi šido met umet no sti, čist i esen ci ja lan na čin sla vlje nja Ala ha. Sve ti tek sto vi,ure za ni u ka men, uje di nju ju moć ver ske re či sa ma gij skim mo ći ma dragogka me nja, po ve ća va ju ći bla go tvor na svoj stva pred me ta.Kra ljev stvo Sa be, da naš nji Je men ili Ara bia Fe lix ka ko su ga Ri mlja ni na zi va li,či ja je pre sto ni ca Ma’rib bi la glav na lu ka Pu te va za či na, pred sta vlje no je nana red noj iz lo žbi. Uzi ma ju ći u ob zir po sto ja nje je vrej skih na se lja u Je me nu jošu III ve ku pre no ve ere, in te re su je me ko li ka je bi la ulo ga je vrej skih za na tli ja uiz ra di na ki ta? Osim to ga, ka kve su po sle di ce nji ho vog pre se lje nja u Iz rael?Đo ja de Si mo ne: To kom ve ko va, naj ra zli či ti je kul tu re su se sre ta le dužPu te va svi le in te gri šu ći svo je obi ča je i tra di ci ju. Je vre ji i Mu sli ma ni de leNOVA MISAO / De Simone i Putevi korala


TEORIJE KULTURE70mno go za jed nič kih ele me na ta; u jed nom mo men tu je vrej ske za na tli je bilisu prak tič no je di ni ko ji su ob ra đi va li sre bro pro iz vo de ći na kit, ka ko zaje vrej sku, ta ko i za mu sli man sku za jed ni cu. Na kon 1948, ve ći na je vrej skepo pu la ci je na puš ta Je men od no se ći sa so bom i taj ne svo je umet no sti.Za Ame rič ke sta ro se de o ce No vog Mek si ka i Ari zo ne, ko ral je sko raš nji fe nomen.Kon kvi sta do ri su u XVI ve ku do ne li pr ve ko ral ne bro ja ni ce i ubr zo ovafor ma po či nje uti ca ti na tra di ci o nal ni or na ment. Špan ci, kre ću ći se ka unutrašnjo sti Ame ri ke pu tem El Ca mi no Real de Ti er ra Aden tro, otva ra ju ka toličke mi si je ko je po sta ju me sta za tr go vi nu. Tač nu sim bo li ku ko ra la je teš kood re di ti jer je ov de cr ve na bo ja ta bu, me đu tim, ka ko ob jaš nja vaš kom bi novanje ko ra la sa tir ki zom?Đo ja de Si mo ne: Ame rič ki sta ro se de o ci su od u vek upo tre blja va li tir kiz,on je vre me nom ste kao sve tu ko no ta ci ju do bi ja ju ći na va žno sti i u rob nojraz me ni. Na su prot to me, ko ral su do ne li Špan ci u XVI ve ku jer su, vi dev šicr ve ne školj ke upo tre blje ne u na ki tu, mi sli li da sta ro se de o ci već zna ju zako ral. Upo tre ba ko ra la sa tir ki zom sim bo li zu je rav no te žu iz me đu pri rodnihmo ći va zdu ha i va tre. Ovo je upa dlji va slič nost sa Hi ma laj skom koncepci jom.Ko ja je sim bo lič na ulo ga na ra, a ko ja pu stinj skih bi ća po put guš te ra ili vi linko nji ca?Đo ja de Si mo ne: Nar je jas an simb ol sink razije južnoev ropske i andaluzij -ske kul tu re sa ame rič kom. Nar (gra na da) je bio sim bol obi lja i u hriš ćan skojreligiji i u isla mu. St arosedeoci su ga us vojili i interpretirali k ao “bundevinc vet ”, ti pi čan z a njihov u kulturu. Takođe i Lorensk i k r s t, s a dve horizont al -ne li ni je, pod se tio je sta ro se de o ce na vi lin ko nji ca, sim bol pe ri o da sa zrevanja ku ku ru za. Usvo ji li su sim bol kr sta, ali sa dru ga či jim zna če njem!Iz lo žbe Mi ra bi lia Co ra lii pred sta vlja ju po če tak no vog pu to va nja ka tra di ci jiob ra de ko ra la u Ita li ji. Pr va je po sve će na ba rok nim re mek de li ma je vrej skih isi ci li jan skih za na tli ja iz me sta Tra pa ni. Je vrej ska za jed ni ca igra la je va žnu ulo ­gu u ob ra di ko ra la u Sa mar kan du, Del hiu, Je me nu, Al ži ru, Ma ro ku, An da lu zi jii ko nač no Si ci li ji. Do la ze ći sa se ve ra Afri ke, do ne li su ju deo­arap sku kul tu runa ovo ostr vo i ka sni je de ter mi ni sa li eko nom ski i umet nič ki raz voj. Ob ra đi va lisu ko ral još u pe ri o du u kom hriš ća ni ni su po ka zi va li in te res. Zlat no do ba koralne umet no sti u Ita li ji je pe riod iz me đu kra ja XVI i po čet ka XVI II ve ka i od likuje ga ra fi ni ra na teh ni ka u zla tu i re zba re nim ko ra li ma, di na mič na, mi ni jaturna ba rok na skulp tu ra, pred me ti kom plek sne kom po zi ci je za ka te dra le,pri vat ne ka pe le, ali i za Wu nd e rka mm e r. Da li bi de talj ni je obra zlo ži la procesza po čet u ovom pe ri o du?Đo ja de Si mo ne: Po sto ji du bo ka po ve za nost iz me đu krv cr ve nog dra guljai je vrej ske za jed ni ce. Zbog nji ho ve vr lo ne si gur ne ži vot ne sud bi ne,uvek su bi li po sve će ni tr go vi ni ro bom od suš tin ske va žno sti, kao što sudi ja man ti ili ko ra li, ko je je bi lo la ko kon ver to va ti u no vac u slu ča ju bekstva.Sva ki put, ka da su bi va li pri si lje ni na od la zak, od no si li su sa so bom itaj ne ob ra de ko ra la, ali i ple me ni tih me ta la; upra vo to se do go di lo 1492.sa je vrej skom di ja spo rom iz An da lu zi je i sa Si ci li je. Doš li su sa te ri to ri jeMag hreb u Ita li ju, a po tom su na pu sti li Si ci li ju da bi se na se li li u Đe no vi iLi vor nu, gde su im bi le osi gu ra ne ve će slo bo de. Pre bek stva, na Si ci li ji,De Simone i Putevi korala / NOVA MISAO


upra vo je je vrej ska za jed ni ca ta ko ja je stvo ri la ba rok na re mek de la ko ja idan da nas iza zi va ju na še iskre no di vlje nje. Obe le ži li su zlat no do ba gra daTra pa ni. Bi li su spe ci ja li zo va ni za vr lo ra fi ni ra ne i de li kat ne teh ni ke kao štoje re tro in ca stro (teh ni ka fik si ra nja ko ra la na po zla ćen ba kar, pret hod noob li ko van i per fo ri ran; prim. prev.), za ko ju su bi le po treb ne zla tar ske veštine; ta ko je ba rok pro na šao sa vr šen iz raz u ži vah noj cr ve noj bo ji ko ra lako ja no si u se bi i sim bo lič na zna če nja. Do kaz to ga je i re mek de lo da ti ranona gra ni ci XVII i XVI II ve ka – Tri umf Apo lo na na ko či ja ma sun ca, ale go rijaja sno in spi ri sa na ar hi tek tu rom.Šta je, po tvom miš lje nju, pri vu klo po ro di cu Me di či ko ra li ma?Đo ja de Si mo ne: Kao što sam ra ni je is ta kla, je vrej ska di ja spo ra je omogući la raz voj za nat ske tra di ci je gra da Tra pa ni, a ka sni je i ro đe nje no vihpre sto ni ca ko ra la, uglav nom pri mor skih gra do va gde su im ve će slo bo debi le obez be đe ne. Za ko ni Li vor na su ga ran to va li ve ća pra va, ali i tr go vinskeolak ši ce. Od dav ni na, za hva lju ju ći sim bo lič nom zna če nju ko je je od u-vek pri pi si va no cr ve nom ko ra lu, ali i bo gat stvu ko je je on mo gao obezbedi ti, po je di ni na ro di, za hva lju ju ći svo joj he ge mo ni ji u obla sti Me di terana, bo ri li su se za pri mat u iz ra di i veš ti na ma. Ovo ob jaš nja va zaš to suvla da ju će po ro di ce, uklju ču ju ći Me di či je ve, ali i dru ge vla da ju će di na sti je,bi le ta ko pri vu če ne ko ra li ma. U Na pu lju, na pri mer, i dvor Na po le o na iBur bon ci ima li su ve o ma vi so ko miš lje nje o ko ra lu. Zbog to ga je baš To redel Gre ko pr vi put de fi ni san kao Zlat ni sun đer kra ljev stva Na pu lja!TEORIJE KULTURE71XIX vek je pe riod iz lo žbi u Fi ren ci, Lon do nu, Pa ri zu i Be ču na ko ji ma su se predstavi li umet ni ci iz Na pu lja i To re del Gre ka, in spi ri sa ni re ne san som i is ko pi namaPom pe je i Her ku la nu ma. Že le la bih da pi tam ko li ki je zna čaj Sci ac ca korala za “bu ke te” sa či nje ne od cve ća, liš ća i vo ća, a ko li ki ja pan skog ko ra la,uzi ma ju ći u ob zir Tri amo ra u Ku pi do no voj ko va č n i c i , re mek de lo iz ko lekcije De Si mo ne?Đo ja de Si mo ne: U isto ri ji ko ra la XIX vek pred sta vlja pre kret ni cu kao posledi ca dva do ga đa ja ko ja su uti ca la na ce lo kup no po slo va nje: pr vi je otkriće gre be na Sci ac ca ko ra la, u bli zi ni me sta Agri gen to na Si ci li ji, dru gi jepo če tak va đe nja ko ra la u Ja pa nu. U go di na ma 1875, 1878, 1880. tri ko ralnagre be na su na đe na u obla sti vul kan ske ak tiv no sti. Bio je to mr tav koral,na go mi lan za hva lju ju ći pod vod nim stru ja ma i sa svim pre kri ven muljemšto je stvo ri lo pre le pu i vr lo ti pič nu cr ve no – na ran dža stu bo ju, ponekad sa ble dim, ru ži ča stim to no vi ma. Bi la je to ko ral na gro zni ca! Sa mo u1880, čak 1797 bro do va bi lo je ak tiv no na Si ci li ji, ko ji su sa ku pi li vi še od4000 to na ko ra la. To je do ve lo do za si će nja tr žiš ta i pa da ce na. Ovaj ko ralje upo tre blja van u pro iz vod nji bu ket nog na ki ta od cve ća i liš ća pre ma natura li stič kim mo de li ma, ta ko po pu lar nim u to vre me. Ka da je reč o ko ra lupa ci fič kog oke a na, ko ji je ve ći i kom pakt ni ji, ali ne ta ko uni form ne bo je,on je sa vr še no od go va rao za re zba re nje, vr lo če sto in spi ri sa no ne dav nimar he o loš kim ot kri ći ma. Tri amo ra u Ku pi do no voj ko vač ni ci, na pri mer, nesumlji vo re mek de lo na pra vlje no u fa bri ci Ca p u a no (de lo iz ko lek ci je mogoca, ujed no i nje go vo omi lje no), ja sno je in spi ri sa no fre ska ma iz Pom pe jepro na đe nim u ku ći Ve t tii (jed na od naj zna čaj ni jih ku ća u Pom pe ji, re sta u-ri ra na, prim.prev.)Go vo re ći o Pu te vi ma ko ra la, tvoj otac je re kao:“Ot kri li smo mre žu sna ge,ve re,pred u zet niš tva, men ta li te ta, i iz nad sve ga, stra sti, hra bro sti, ri zi ko va nja i požrtvo va no sti, ko ja je oka rak te ri sa la lo ka li za ci ju, va đe nje i di stri bu ci ju ko ra la.”Šta je, po tvom miš lje nju, sum to tal?Đo ja de Si mo ne: Moj otac, zna ju ći da je ne ka vr sta skla diš ta je din stve netra di ci je i kroz svoj pri vi le go va ni po lo žaj pred sed ni ka lo kal ne ban ke mecena svi ma ko ji se ba ve ko ra lom, mo gao je od i gra ti ak tiv nu ulo gu u društvu,i to je i či nio svo jom bor bom za vra ća nje vi še ve kov ne tra di ci je To redel Gre ka u ob ra di ko ra la i pru ža nje mla di ma na de za za po sle nje na tojte ri to ri ji. Pu te vi ko ra la će nas uvek vo di ti na zad do nje ga…Ko nač no, vi de li smo ko ral kao ta li sman, sim bol, ukras. Ipak, po sto ji jed none po me nu to svoj stvo – usit njen u fi ni pu der i ras tvo ren u teč no sti još uvekse obim no upo tre blja va u me di cin ske svr he. Vo le la bih da znam ka ko.Đo ja de Si mo ne: Po sto ji vr lo ma lo ot pa da u to ku pro iz vod nje jer, iakona sto ji mo da mi sli mo o ko ra lu kao o lič nom ukra su, čak i naj ma nji fragmenti sa ko ji ma se ne mo že ra di ti bi va ju iz lo mlje ni, pre tvo re ni u prah iras tvo re ni naj češ će u mle ku. Po moć su u pre ven ci ji i tret ma nu oste o poroze; u ne kim ze mlja ma, ko ri ste se u me di cin ske svr he kao to ni ci ili afrodizijaci!“Šta Ve zuv ni je us peo da ura di, pol ti ča ri je su“An to ni no De Si mo ne (1931-2010) •NOVA MISAO / De Simone i Putevi korala


KREATIVNI POGONIJovan PetrovićPoezija (muzika) napuštenog pozorištaRazgovarao: Jovan GveroMuzika Jovana Petrovića na stihove Bertolda Brehta posle dugog procesa stvaranja nalazi svoje mesto i nakompakt nosaču zvuka. Tim povodom ovaj kratki razgovor.72Muzik a Jo vana Petrovića inspirisana p oezijom Bertolda Brehta predstavljaneve ro vat nu utopiju kojom se odlaže spuštanje z avese na na šoj iscrplje -noj sce ni po zo rišta za go spo da ra. Ni je te ško pri me ti ti ka ko su ov da šnjapo zo ri šta oro nu la u sme na ma lju di, kon cep ta, ide o lo gi ja i re per to ar skihstra te gi ja u ko jim se sve me nja da bi osta lo isto?Ta ko ka da ne ko iz či sta mi ra ura di ozbilj no mu zičko iz da nje a ono u se bino si i „da ske ko je ži vot znače” i za ve se, sce nu, glum ce pro sto se mo ra moza pi ta ti: da li smo na is prav nom pu tu ili stran pu ti ci? Jo van Pe tro vić mu zičar,autor, glu mac, no mad skra sio se 2001. go di ne u No vom Sa du i od taduče stvu je u ra znim mu zič ko-umet nič kim pro jek ti ma od Oruži jem pro tivot mi ča ra do oti ma či ne bez oru žja na off sce ni ako se ta kvo ne što uop štemo že le gi ti mi sa ti. Od bi ja ju ći da ba na li zu je di le me vre me na u ko jem ži vimoJo van Pe tro vić je u svom ra du ostao he ri me ti čan u ume tnič koj ide o-lo gi ji „in tim nog di ja lo ga” pre i spi tu ju ći ne pre ten ci o zno lič ne di leme u kojimase ta ko če sto i sa mi pre po zna je mo. Pi ta li smo Jo va na, bu du ći da se udo sa dašnjem ra du u po zo ri štu i u mu zi ci vra ćao Breh tu, šta je to ta ko zanimlji vo u poe zi ji ovog ve li ka na?• Ži veo si i ra dio na ra znim me stima, da li te to ikad uda lji lo od mu zi ke i po zorišta?Mi slim da ne, u stva ri je tre ba lo sa mo da se na vik nu lju di na me ne od nosnoja na njih. A to je upra vo po en ta stva ra laš tva, ko nek ci ja iz me đu lju di.Znam da sam mo gao vi še da po stig nem u proš lom pe ri o du (ni je u pi tanjuneči nje nje) ali ovo je mak si mum. Kod nas se lju di po na ša ju po so ci o-loš koj ma tri ci ve ro vat no ne sve sno, ne ki ma je čak i teš ko da spo zna ju, alido bra vo lja je uvek tač ka spa ja nja. Ta ko na pri mer du go već če kam pra vuko nek ci ju u no vosad skim po zo riš ti ma, dok na mu zič kom po lju je si tu a ci jamal ki ce bo lja. Mi slim da No vi Sad ima vi še po ten ci ja la ne go što ga ko ri sti.To neko riš će nje je pro iz vod opšteg me di o kri tet sko-tur bo-inj ac tio n sta njaza ko je se sma tra da je vrh svet ske umet no sti i este ti ke na če lu sa Bre govićem i Ku stu ri com. Jed no stav no re če no si stem u ko jem ži vi mo je ja kobo le stan ta ko da ne ma ra zlo ga da na vo dim is ku stva iz dru gih gra do va uko ji ma sam ži veo, u pi ta nju su sa mo ni jan se.• Uče stvo vao si u ra du ben do va ra zli či tih mu zičkih žan ro va ka kav je tvoj pristupu ta ko ra zliči tim mu zič kim prav ci ma?Me ni je to ja ko in spi ra tiv no. Žan ro vi su pro iz vod sta nja kod stva ra o ca ta koda sam ja ba ve ći se umet nič kim ra dom i pro la ze ći kroz ra zna sta nja shvatioda su osno ve za iz ra žaj nost ri tam i har mo ni ja, ta dva ele men ta krozrad se ka sni je pro ži ma ju na sce ni i isi ja va ju. Mi slim da je auten tič nost najvažni ja. Na pri mer, ka da ti po sle kon cer ta pri đe čo vek i ka že: „…bra vomajs tore…”• Uvek si u ne kim al ter na tiv nim pro jek ti ma, ka ko sin te ti zu ješ ma te ri jal no iu m e t nič ko?Kod me ne je to in tu i tiv no. Jed no stav no, ose ćaj za je din stvo. On se ra đa kaobu ra da bi is hod bio šum mo ra na peš ča noj pla ži u smi raj da na. Još kad sambio mali fa sci ni rao sam se z vukovima, ritmom, p ejz ažima, nep osrednim p o -javama na uli ci, p ostojanjem škole, p otencijalnim odlaženjem u rat, nalaže -njem je din stva sa mo jom su pru gom, ra đa njem de ce. Sve te eta pe su se od vijale na na čin ko ji u se bi no sim. Mno go ve ći pro ce nat in tu i ci je ne go ra zu ma.Ra zum mi je sa mo da vao mo guć nost da za be le žim, u stva ri ma te ri ja li zu jem.• Ko li ko je po treb no da se čo vek pre i spu tu je u ra zli či tim „či ta nji ma” ka ko umu zi ci ta ko i u po zo ri štu u smi slu no vih te ma, ko ma da, žan ro va ili se mo že baviti uvek jed nim pro ble mom?Mi slim da Ber told Breht ko ji već dva de set go di na po sto ji u mo jim mi sli ma,ni je ba vlje nje istim već ne ve ro vat na druš tve na po ja va ko ja po sto ji to li kodu go. Dru gim re či ma fe no men ho da nja u na zad (a pri tom je vre me ja koubr za no) ili već ka ko god se to zva lo, a to di rekt no uti če na na še ži vo te.Na pra vio sam slo gan ko ji no si ide ju ko ma da, a to je: „…pri ro da stva ri une skla du ko ja pro u zro ku ju niš ta vi lo…”• Ni ste u ne kom stal nom an gažma nu, šta mi sli te da li je to raz log za ne či nje nje?Ne znam ka ko je u dru gim si ste mi ma ali mi slim da sam u per ma nent nojbor bi Da vi da i Go li ja ta sa si ste mom u ko jem svi mi ži vi mo. Ta ko da akouopšte po sto ji neči nje nje to mi li či na ču va nje onog što je ima lo osta lo dabi se even tu al no pro ho da lo. Pod tim pod ra zu me vam da na še druš tvoni je kao ma lo de te, ne go kao pa ra ple gi čar ko ji će uz ve li ke na po re mo ždai pro ho da ti! •• • • Foto: Marina PetrovićPoezija (muzika) napuštenog pozorišta / NOVA MISAO


TEORIJE KULTUREDve knjigePodunavski splin, a i širePiše: Teofil Pančić74Da vid Al ba ha ri: Lju di, gra do vi i štoš ta dru goDnev nik, No vi Sad, 2011.Dra gan Ve li kić: O pi sci ma i gra do vi maAka dem ska knji ga, No vi Sad 2010.UNo vi Sad je Tiš min grad, mi slio sam dok sam ho dao. Lep ri tam ima ta rečeni ca, ka žem se bi. U tom istom No vom Sa du jed nom sam sa Tiš mom oti šaona ko la če. Od veo me je u po sla sti čar ni cu u bli zi ni Ma ti ce srp ske. Vla sni ca poslasti čar ni ce ga je zna la, oči gled no ni je bi lo pr vi put da se tu na la zi. Ko la či subi li do bri, znao je Tiš ma gde me vo di. Po mi nju se po ne gde ko la či u nje go vojpro zi, ali ni ka da ne ma ju ta ko ve li ku ulo gu ka kvu su, slu tim, ima li u nje go vomži vo tu. Ose ća nje kri vi ce za u zi ma go to vo sva ko slo bod no me sto u nje go vimpri ča ma i ro ma ni ma, na sil na smrt je rav na sud bi ni, isto ri ja je igra liš te sa kojegse ne mo že po be ći.(Da vid Al ba ha ri)Da vid Al ba ha ri i Dra gan Ve li kić pri pa da ju ot pri li ke is toj bi o loš koj i knji ževnojgene ra ci ji, a p ovezuje ih i z ajedničko, ma koliko različito, „iskust vo egzi -la“ iz de ve de se tih, kao i či nje ni ca da spa da ju me đu one (od ra sta njem i mestomafir ma ci je) be o grad ske/ze mun ske pi sce ko je aso ci ra mo sa mno goširim ge o po e tičk im horizontima, presud no ipak ob eleženim „p odunavsko --cen tral no e vrop skim spli nom“, ko ji se u Ve li ki će vom slu ča ju do pu nju jejoš i istar sko-se ver no i ta li jan skim, da kle onim ko ji je ne gde na bla go rodnomraz me đu Me di te ra na i Mit te le u ro pe. I evo, u ne du gom vre men skomraz ma ku, po ja vi le su se nji ho ve no ve zbir ke ne fik cij skih, ese ji stič ko-pu topisnih tek sto va, obe u No vom Sa du, kod raz li či tih iz da va ča, ali obe sa uredni čk i m p o t p i s o m R a dm il e G ik i ć Pet r ov i ć . . . U n as l ov im a o b ej u s p om in j use gra do vi, a ono što su kod Ve li ki ća „pi sci“ kod Al ba ha ri ja su na pro sto„lju di“, ali ti lju di iz na slo va o ko ji ma Al ba ha ri pi še opet su za pra vo mahompi sci, ta ko da raz li či ta ime no va nja sa mo na tren pri kri va ju srod nostautor skih op se si ja... Ovih bi se – i suš tin skih i „slu čaj nih“ – srod no sti i is preplita no sti da lo na bra ja ti još, ali za sta ni mo kod na red ne: u obe se knji gena ho di po je dan esej po sve ćen Alek san dru Tiš mi. Što ta ko đe – Tiš ma kaopo-etič ki i ge o po e tič ki iz bor i Tiš ma kao po ve zni ca – ni je baš slu čaj no ibez ne ke.• • • Foto: Nebojša BabićLju di/pi sci o ko ji ma Al ba ha ri pri po ve da, po red Tiš me, je su i Pe tar Vu ji čić,zna me ni ti po lo ni sta i je dan od do brih du ho va knji žev nog ži vo ta jed nogsa da već ne po sto je ćeg Be o gra da, po tom Ra ša Li va da, je dan od onih vegelov skih bez dom nih lo kal pa tri o ta, „ze mun ski“ pe snik svet skog ran ga,on da Žar ko Ra da ko vić, i na kon cu Sve ti slav Ba sa ra, Al ba ha ri jev pri rod ni literar ni „sa brat“ po sve druk či jeg spi sa telj skog i ljud skog tem pe ra men ta, ako jem Al ba ha ri po sve ću je dva tek sta ili ti dve pri če is pi sa ne po sve al ba harijev ski, a isto vre me no za či nje ne svim onim ba sa ri jan skim mi sti fi ka ci jama...Pi šu ći o gra do vi ma, u ovoj zbir ci Al ba ha ri za pra vo ni je pu to pi sac negoauto bi o graf: ra di se, na po kon, o gra do vi ma u ko ji ma je pro ži veo eta pesvog do sa daš njeg ži vo ta, od Pe ći (gde je „slu čaj no“ ro đen, ona ko ka kosmo već ra đa ni mi sa ro di te lji ma put nič kih pro fe si ja), po tom Kru šev cu iĆu pri ji kao sfu ma to znim, ne žno osen če nim sli ka ma jed nog de tinj stva –ko jem se Al ba ha ri vra ća bez one u ma nje na da re nih pi sa ca ta ko če ste ita ko od boj ne pek me za sto sti – te na rav no Ze mu nu, kao onom mit skomThe Gra du nje go vog ži vo ta, onom ko ji ga je, ona ko na su kan na oba lu između sve to va, za tu ren na tač ki na ko joj Voj vo di na već za mi re a Be o gradjoš ne po či nje, for mi rao ona ko ka ko već ose tlji vo bi će mo gu for mi ra ti tigra do vi me ta sta bil nih iden ti te ta, na pr vim i po sled njim tač ka ma odav nood u mr lih Im pe ri ja. Na kon cu, da ka ko, ka nad ski Kal ga ri, kao grad jed nogpo lu slu čaj nog sa mo izg nan stva, ko ji s vre me nom od me sta-za-bek stvoko jem je glav na vr li na da je ja ko da le ko od ono ga od če ga se be ži, ipakpo sta je neš to kao Dom.Tre ći deo ove iz nim ne ese ji stič ko-auto bi o graf ske ko lek ci je, ono „štoš tadru go“ iz na slo va knji ge, iz bor je uglav nom kra ćih tek sto va, naj češ će saPodunavski splin, a i šire / NOVA MISAO


no vin skom ili ča so pi snom pred i sto ri jom, u ko jem se pak na la ze ne ka odnaj dra go ce ni jih či ta lač kih ot kri ća ove knji ži ce ko ja le pim ot kri ći ma ionakoobi lu je. Va lja is ta ći frag men te o Bal ka nu kao evrop skom Dru gom, tekstove o ro ken ro lu i re geu kao traj nim od red ni ca ma al ba ha ri jev skog osećanja sve ta (oda tle va dim i ovu re če ni cu, epo hal nu u svo joj „ze nov skoj“jed no stav no sti: „Niš ta ne mo že da opi še zvuk bas gi ta re ko ji se ču je tr buhom“.Tač no – niš ta; osim mo žda sa me te re če ni ce!), kao i ogled o pa duber lin skog Zi da i jed noj „re cep cij skoj ano ma li ji“ o ko joj je u nas da le kopre ma lo pi sa no, a o če mu smo baš „mi“ po zva ni da pi še mo: ka ko je taj padZi da, na i me, u ne kom du bljem smi slu pro šao mi mo nas i iz van fo ku sa na šedu blje pa žnje, jer smo se mo ra li po sve ti ti dra ma tič nom uru ša va nju na šeglo kal nog, (post)ju go slo ven skog sve ta, ko je nam je ži vo te iz vr nu lo na glavačke na je dan da le ko tra u ma tič ni ji na čin. Ni su ma nje za ni mlji ve ni re miniscen ci je o žu đe noj Evro pi/Za pa du iz per spek ti ve em bal kan skog emso ci ja li stič kog Dru gog, o pre vo đe nju, po tom auto bi o graf ska re flek si ja opiš če voj po tre bi za bek stvom od ja sni jih od je ka Isto ri je u sop stve nomde lu, ko je se, gle, okon ča lo po ra zom i pre da jom baš on da ka da je pi sackao gra đa nin od nus po ja va te isto ri je „po be gao“ čak u Ka na du, da bi joj sekao pi sac za pra vo po pr vi put obra tio, ve ro vat no za u vek. „Esej o ni če mu“,li te rar no mo žda i naj bri ljant ni ji tre nu tak ove knji ge, po ka zu je Al ba ha ri jevuveš ti nu lu cid nog, a ne pre ten ci o znog pro miš lja nja „spolj nih“ gra ni caknji žev nog tek sta i is ku stva. Tu su i iz van red ni za pi si o emi grant skom veltšme r cu i nje go vim ne ka da dir lji vo, a ne ka da ga dlji vo ki ča stim ma ni fe stacija ma, o ocu kao bli skom, ću tlji vom i ne žnom stran cu...TEORIJE KULTURE75Pri rod no se na sta vlja ju ći na već ocr tan, i ma nje-vi še is pu njen, te mat skikrug ne ko li ko svo jih pret hod nih „ne fik cij skih“ ko lek ci ja, Al ba ha ri u no vojknji zi na sta vlja da ši ri i ure đu je tu već uta ba nu sta zu, uspe va ju ći pri to meu onom naj te žem: da ne bu de ni pred vi dljiv ni do sa dan. Što je, opet, presve ga za slu ga nje go vog iz nim nog li te rar nog da ra, od one naj re đe sor te,onog ko ji sva ku mo gu ću „unu tar tek stu al nu“ ba nal nost hva ta u le tu, preventiv no, igrom i kraj nje sup til nom iro ni jom ili pak po ma lo ša man skimume ćem un d e r sta te m e n ta pre o bra ža va ju ći je u neš to sa svim su prot no.Otu da je ova knji ga – uz gred, kan da pre du gač kog i po ma lo ro go bat nogna slo va – za či ta o ca, na ro či to onog is ku snog u al ba ha ri jev skim li te rar nimko or di na ta ma, pra vi maj dan za do volj stva u tek stu, niš ta ma nje (i niš ta manjera fi ni ra no) ne go u nje go vim naj bo ljim ro ma ni ma i zbir ka ma pri ča.Mak ar i p o v r š niji p oznavaoci literature D ragana Velik ića neće biti izne na -đe ni ti me što se u svo joj no voj knji zi ovaj pi sac po drob ni je ba vi Na bo kovim,Er ne stom Sa ba tom, Ita lom Zve vom i spo me nu tim Tiš mom (Tiš ma je„čo vek-ostr vo“, re ći će Ve li kić), ali neš to uz gred ni je i mno gim dru gim pi scimačije de lo, p a u nekom smislu i biograf ija, koresp ondira s a onim ko je ispisuje pi s ac A stra ga na. Slič no je i sa gra do vi ma piš če vog ži vo ta, a oni su,p ore d ro d no g B eograda, s a je dne s trane, m etrop ole po du nav ske tran sverzale Beč i Peš ta, na ko je se na do ve zu je i Ber lin kao da nas in te lek tu al no najiz azovni je me s to ovo g naše g de ka dent nog kon ti nen ta, do čim su to na drugoj,sun ča ni joj stra ni, Pu la kao grad de ti njih sen za ci ja ali i po to nje, zre le retrospek tiv ne kontemp lacije, ili Tr s t, Venecija, Urbino. . . K njigu „O piscima igradovi ma“, tek s t p o tek s t, u raznim uzgre dnim prilik ama i p o vodima p o -ste pe no is pi su je Ve li ki će vo spi sa telj sko, či ta lač ko i put nič ko is ku stvo iume će (da, i pu to va nje, kao i ži vot sam, zah te va po seb no ume će, ni je to zas vakoga, osim u smislu puko g i trivijalno g prem ešt anja tela s je dno g m e -sta na dru go, što ume sva ka stri na-šver cer ka!) i ono što se na kon cu ob likujejes te ese jis tičk a proz a je dno g izoštreno g „ok a na putu“ (M . Prodano -vić ) koje ume da je dnu vazda preteću trivijalnos t neko g od vi še pri vat nogis ku st va tran scendira u lagano, p onek ad gotovo „ rep ortersko“ š tivo nad -lič nog tj. nat pri vat nog zna ča ja, u se ri jal tek sto va po ve za nih pre sve gaautor skim sen zi bi li te tom ono ga ko zna da re či ima ju ma lo vred no sti bezono ga što im po tmu lo pret ho di, a što u či ta o cu osta je da ži vi kao ne ka kav„p o dra zu me va jući “ vi šak vred no sti izražen u nik ada - ne - prek idanom dijalo -gu sa pi scem u pi ta nji ma za jed nič kog po sto ja nja, uvek i svu gde, ov de i sada. Pro s ti je re čeno, Velik ić ispisuje z apise koji su priro dna nadopuna i do -dat no osve tlja va nje sve ta nje go vih ro ma na, i ta ko ih va lja i či ta ti. Ako suvam ti ro ma ni, ili bar ne ki od njih, bli ski, bi će vam bli ska i ova knji ga, akone, on da će vam ona da ti mno go ma nje ne go što bi mo gla. •NOVA MISAO / Podunavski splin, a i šire


OGLEDALOMudra luda – usmeni pripovedačVi da Og nje no vić, Po sma trač pti ca, Ar hi pe lag, Be o grad, 2010.Piše: Branislav Živanović76NSlo bod ne pti ce le te, pri pi to mlje ne pti ce sa nja ju.Ulf Pe ter Hal bergPti ce su ve li ki im pro vi za to ri, za to me to li ko i pri vla če.(iz ro ma na)o vi ro man Vi de Og nje no vić, Po sma trač pti ca je ro man o mu droj lu di,Va si Lu ki ću, od no sno Va sji Iva no vi ču Ki ro vu, “pe de set dvo go diš njem ču duod de te ta”, mul ti ta len to va nom čo ve ku dvo stru kog iden ti te ta (“pti ca pričali ca”, “Va sa Tra-la-la”, “Va sa Ci tat”), dok je, s dru ge stra ne, ro man ko ji sadrži me ru isto ri je i opi su je na sta ja nje i ne sta ja nje jed ne kul tu re ko ja je bitnoobe le ži la na še pod ne blje: pri ča o spo roj ur ba ni za ci ji, teh no loš kog razvitka i eman ci pa ci je Sr bi je od dru ge po lo vi ne 19. ve ka na o va mo. Ta ko,pri ča o isto ri ji Vas(j)ine neo bič ne po ro di ce te če si mul ta no sa pri čom oisto ri ji srp ske že le zni ce, či ji su ne ras ki div deo od po čet ka či ni li upra voVas(j)ini pre ci.Po sma trač pti ca je, da kle, isto rij ski, ali i obra zov ni ro man, ko ji po či va naži vah nom, na tre nut ke du ho vi tom i p(l)itkom re a-li stič kom mo de lu pri po ve da nja, sa aso ci ja tiv nimni zom ras po re đe nih, ra zno li kih mi ni-na ra ti va ko jigra de za o kru že nu ce li nu Vas(j)inog ži vo to pi sa uplu ra li te tu pri po ve da nja, sa uče sta lim pre la skomsa “on” na “ja” pri po ve da ča. Pa si o ni ra ni ru so fil, šahista, ne po pra vlji vi ro man tik, pe snik, pre vo di lac,svi rač na ba la laj ci i pe vač – (ga)ba ri ton stra stvenogpri po ve dač kog da ra na go tovs (“umet nuč kipo gon” ka ko su ga (ne)spret no na zi va li nje go visu gra đa ni), ko ji u sva kom tre nut ku i na sva komme stu te ži da is po lji na opštu ra dost pri sut nih,ipak ne gu bi za in te re so va nost za ”ak tiv nim posmatra njem pti ca”– ho bi iz de tinj stva ko ji je pro istekao iz pri ja telj stva sa kuć nim-lju bim cem, pa pagajem Ko ljom. Ho bi, ko ji je ap so lut ni opo zit Vas(j)inom di na mič nom i gla snom tem pe ra men tu.Vas(j)a, po ro đe nju Sr bin dav nog češ kog po re kla,usva ja i tre ći, ru ski iden ti tet, pre ko svo ga oču haSla ve, ko ji ga, za hva lju ju ći obo stra nog pri hva ta njai lju ba vi, umno go me fun da men tla no ka rak te ri še,te od re đu je za da lje ži vot no opre de lje nje u nje govomokru že nju. To okru že nje je voj vo đan ski gradić,ne i me no van, da bi sa mo alu zi jom na Bran kaRa di če vi ća i pa ra fra zi ra nju nje go vih sti ho va u epi zo di o “pe snič koj fre gati”,te no stal gič nim evo ci ra njem Vas(j)inih de čač kih igra ri ja u Dvor skojb a št i , n e k o l i c in i b il o d ov o l jn o d a p r ep oz n a z n am en j a S r e ms k i h K a rl o -va ca.Sve stan svo je eru di ci je i ta le na ta, od no sno, svo jih objek tiv nih kva li te ta ivred no sti, te, vi še stru kog iden ti te ta i gra đan skog sta le ža, Vas(j)a pre va zilazi lo kal ni pro sek, i ka ko to bi va u ma njim sre di na ma, do bi ja sve od li kesim pa tič nog eks cen tri ka ili ti oso be nja ka “či joj se po ja vi vi še ni ko ne ču di”.Pre ma Bah ti no vom shva ta nju, ta kve oso be “stva ra ju oko se be po seb nema le sve to ve, po seb ne hro no to pe” (Mi hail Mi ha i lo vič Bah tin, O ro ma nu,pre veo Alek san dar Bad nja re vić, N o lit, Be o grad, 1989, str. 277). Me đu tim,ka ko da lje ob jaš nja va Bah tin: “To su glum ci ži vo ta, nji ho vo po sto ja nje poduda ra se sa nji ho vom ulo gom, a iz van te ulo ge oni uopšte ne po sto je”(Isto, 278). Dru gim re či ma, za oso be nja ke i la kr di ja še je ka rak te ri stič no dase po na ša ju kao da ni su sa ovog sve ta, pa sa mim tim ima ju po seb na prava,pra vi la i pri vi le gi je. To su ti po vi “su viš nih ju na ka”, li ko vi ko ji se sme ju,ali i sa mi bi va ju pred met iz ru gi va nja. Ovo va ži i za Vas(j)inu “pi to resk nulič nost”, ko ji, svo jim sta vom, dr ža njem i mon denskimode va njem, “li či na Če ho va”, če ga je i samsve stan, jer ži vi, ka ko za se be ka že, “po mo de luru skog ro ma na”, što ne ču di, prem da su nje go viuči te lji upra vo kla si ča ri ru ske knji žev no sti.In te re sant no je da je ro man, ka ko to na kra ju otkriva mo, re zul tat vi še go diš nje špi ju na že, pri sluškiva nja taj ne slu žbe unu traš njih po slo va, či je transkribo va ni ma te ri jal, za pra vo, po sta je ro man-dokument – Vas(j)in do si je: evi den ci ja Vas(j)inog ispripo ve da nog i što je is pri po ve da no o Vas(j)i, igo to vo sva kog Vas(j)inog po stup ka. U pri log re čenomide i gra fič ki iz gled tek sta, teh ni ka ko jom jero man pi san – od su stvo uprav nog go vo ra i oponaša nje za pi sni čar skog ak ta.Ro man Po sma trač pti ca je po hva la usme nom pripove da nju, ko je u pr vom re du od sli ka va ju Vas(j)ine „re mek-pri či ce“, do du še, po hva la sa iro nič nomno tom. Pri ča te če us peš no do kle god se pri ča dr žiVas(j)e i Vas(j)inog ži vo to pi sa, a ma nje us peš no imo no to no ka da se za la zi u ži vo bla to isto ri je, štodo pri no si raz vu če no sti, na ro či to, sre diš njeg de laromana . •Mudra luda – usmeni pripovedač / NOVA MISAO


Skrivena stvarnost i lična istorijaCr te ži Pe tra Ćur či ća, Ga le ri ji li kov ne umet no sti po klon zbir ka Raj ka Ma mu zi ćaPiše: Ana JovanovOGLEDALOUGa le ri ji li kov ne umet no sti po klon zbir ka Raj ka Ma mu zi ća, 9. sep tembraje otvo re na iz lo žba cr te ža Pe tra Ćur či ća, u na me ri da se is tak ne značajno me sto ko je teh ni ka cr te ža za u zi ma u opu su da tog auto ra, pri če muje jav no sti pre do čen je dan nje gov ma nje pu ta iz la ga ni, ali za slu žan segment.Ob u hva ta ju ći cr te že iz pe ri o da od 1964. do 2001. go di ne, po stav kase za sni va na tre ti ra nju kor pu sa ra do va kroz kon cep tu al no-te mat ske ce line.Mr tva pri ro da, pej zaž, por tret i auto por tret su te me kroz ko je autor,uvo de ći ši rok re per to ar na ra tiv nih pred lo ža ka, is tra žu je od nos fi zič kog ime ta fi zič kog pro sto ra i da tog mo ti va. Ti mo ti vi mo gu bi ti cir ku ske pred stave,por tre ti lju di iz umet ni ko ve oko li ne, ale go rič ni pri ka zi sa vre me ni ka ililič no sti iz isto ri je, ci ta ti umet nič kih de la, pred sta ve pred me ta kao i in ti mistički pri ka zi iz ži vo ta obič nih lju di.77U jed nu od ta kvih ce li na spa da ju cr te ži u ko ji ma umet nik evo ci ra raz li či tetrenutke u isto ri ji umet no sti: od oma ža Pu se nu i nje go vom de lu, do pri ka zaita li jan skih gra do va u ko ji ma je po se ći vao mu ze je; od go tič kih skulp tu ra doparadig me muzeja moderne umetnosti. Uz isticanje svojih umetničk ih uzo -ra, umet nik is k rivljenim k adriranjem komp ozicije i ek spresioni stič k im tretmanomli ni je ob elodanjuje svoju p ercepciju ovih dela propra će nu atmosferom iro ni je i gro te ske. Umet nik i pro stor su večita preokupacija ovog auto -ra, ko ju on iz ra ža va u vi še na vra ta: se de ći u pro sto ru i cr ta ju ći pro stor ilipredmet, umetnik se identif ikuje sa okolinom, pri čemu on usp ostavlja aktivanod nos sa njom. K ao rezultat nagona z a prik azivanjem doživljaja jedin -st va sa pro sto rom, crtač biva predstavljen iznutra i sp olja istovremeno. K a -da je reč o pred sta vlja nju mr tve pri ro de u opu su Pe tra Ćur či ća, ja sno je daon, p ola ze ći od ek spresionističkog, ali i dalje realističnog prik azivanjaobjekta, vre menom predmet sve odlučnije tretira k ao p ersonif ikovani, psi -ho lo ški por tre ti san ži vi or ga ni zam, ko ji se sta pa sa okol nim pro sto rom.Na ra do vi ma iz ra ne fa ze umet ni ko vog opu sa, eks plo a ti še se te ma ti ka naizgled mar gi nal nih pri zo ra iz sva ko dnev nog ži vo ta, gde sce no gra fi ju či neskri ve na me sta ko je je umet nik vo leo da po se ću je: za ba če ne uli ce na perife ri ji gra da, di vlje pla že ili ne u re đe ni par ko vi; ne mi p ro sto ri isp unj eni o d -ba če nim pred me ti ma i in ti mi stič kim pri ka zom za bo ra vlje nih ži vo ta običnihlju di. Unu tar cir ku ske ša tre umet nik na sta vlja da is tra žu je tu đe ži vo te isud bi ne. La žni sjaj cir ku skog spek ta kla i otre žnju ju ću re al nost iza sce neon evo ci ra u pri ka zi ma za ba vlja ča, cir ku sa na ta, ma đi o ni ča ra; lju di sa margine dru štva či je od su stvo osta vlja glu vi muk u pra znom gle da li štu.Umet nik i por tret su ce li ne ko je se su ko blja va ju u Ćur či će vim eks pre siv nimauto por tre ti ma, u ko ji ma on sop stve ni lik tre ti ra sa do zom iro ni je. Eks presivnost do mi ni ra i u por tre ti ma lju di iz umet ni ko vog okru že nja, bli skihčla no va po ro di ce, ili, pak, umet nič kih uzo ra ili sa vre me ni ka, lič no sti iz li teratu re, umet no sti ili isto ri je (Ra do mir Re ljić, Hor he Lu is Bor hes, Al do Či kolini). Če sto raz gra đu ju ći i de for mi šu ći sa me li ko ve, kao i uvo de ći fan tazmago rič ne ele men te u kom po zi ci je, umet nik stva ra pa ro dič ne, ale go rijskepor tre te, tu ma če ći ka rak ter por tre ti sa nog. Svo je vr stan omaž Pa bluPi ka su, svom ce nje nom uzo ru, Ćur čić je is ka zao za seb nom se ri jom portreta. U ci klu su Pi ka so i avi njon ske da me, Ćur čić sme šta špan skog sli ka ra ubor del u ko me mu, u fan ta stič nim, bla go ero ti zo va nim i hu mo resk nimsce na ma, dru štvo pra ve ras ka la šne Go spo đi ce. On je skup Pi ka so vih de la– sli ku Go spo đi ce iz Avi njo na iz 1907. go di ne i ma pu gra fi ka pod na zi vomSli kar De ga u jav noj ku ći – in te gri sao u li kov nu pa ra fra zu li ka i de la ve li kogumet ni ka, sa alu zi ja ma na hu mor i tra gi ku iz ma šta nog tre nut ka.Pe tar Ćur čić je svoj iz raz ute me ljio na ne ko li ko po stu la ta: na ra tiv no sti,eks pre siv noj li ni ji, aneg dot skoj at mos fe ri i ele men ti ma fi gu ra tiv ne fan tazije. Iz lo žba pru ža no vo či ta nje Ćur či će ve po e ti ke i pred sta vlja po ku šaj sagleda va nja li kov nih od li ka nje go vog cr te ža, teh ni ke ko joj je ostao ve ranto kom či ta vog pe ri o da stva ra la štva. •NOVA MISAO / Skrivena stvarnost i lična istorija


OGLEDALOZbornici kao uvod poslednjoj pesmiBo ris Pa ster nak, Znam ži vo ta cilj: iz bor iz li ri ke, oda brao i pre pe vao Ra do ji ca Ne šo vić.No vi Sad: Aka dem ska knji ga, 2011.Piše: Sonja Jankov78Sen ko, ti sun če vo ma sti lo.Gi jom Apo li ner, Se n ka„Knji ga je od lič na; od onih ko ji ma je su đe no da ži ve du go. Ne ću da krijem:do ove knji ge, va še sam pe sme či tao s iz ve snim na po rom jer su preboga te sli ka ma i te mi sli ke ni su baš uvek bi le ja sne”, pi sao je Gor ki 1927.go di ne po vo dom ob ja vlji va nja po e me Po ruč nik Šmit Bo ri sa Pa ster na ka.Na kon dva be o grad ska iz da nja kra jem se dam de se tih, od ko jih dru go brojipre ko 400 stra ni ca, i ko ja su oku pi la pre vo di o ce po put Ni ko le Ber to li na iBran ka Milj ko vi ća, ovo go diš nji iz bor, sa bli zu 250 stra ni ca, je obi mom međupr vi ma. Ma da je sa mo pe ti na pro sto ra osta vlje na za pe sme po sle preokre ta is tak nu tog od Gor kog i obe le že nog po veš ću Zaš tit na po ve lja, ko jaje po sve će na uspo me ni na R. M. Ril kea, ovaj iz borje je din stven po no vi ni pre pe va i bo gat stvom paratek stu al nih seg me na ta.O t varaju ći zbirku stihom „ Februar. Plak ati masti -lom! ” (9) ko jim p očinju mnogi zb ornici Pasternako -ve po e zi je, a ko jih je tri de set sam pe snik ob ja vio,Nešović po sebnu pažnju p osvećuje zb orniku Sestramo ja – ži vot. U p oeziji ovog p erioda se ogleda -ju z apa ž a nja p esnik inja Cvetajeve i Ahmatove dakod Paster na ka nema čovek a. Njegovu p oeziju, ko -ja je ni kla iz este ti ke im pre si o ni zma (233), gra depe snič ke sli ke na sta le na su da ru pej za ža i je zi ka.Ta ko se u Zim skom ne bu pe snik pi ta „da l’ je zi komprenera že nog psa luna, / ko sleđena, na nebu ću -ti” 1 (38), dr ve ća „glagoljiva” se p orede sa razdera -nom čip kom, dok vetrenjače, „ugnuvši ramena, ra -ši riv kri la, / na štu la ma leb de, ta step ska je dri la”(61). Kroz Na še ne vre me „purpur se valja deteline”(101), a po sle ki še „s bal kon skih sta ka la, ko s le đa ibo ka / oze blih ku pa či ca – li je po to ka sto” (58) aludirajućina pa stele Degaa ili p esnikovu ljubav pre -ma sli kar stvu od de tinj stva.Sna žna kom po nen ta me to ni mij skog prin ci pa koja,po Ja kob so nu, od li ku je po e zi ju Pa ster na ka,ime nu je je zik i gla gol jed ne ze mlje me se com ne-1Iako sti ho vi u pre pe vi ma po či nju ka pi tal nim slo vi ma,u pri ka zu se ne pri me nju je to pra vi lo.be snim, na sta vlja ju ći „ne, mu cav, unj kav i pro mu kao, / do kr vi je za ri ven uhr ska vi cu ru še vi na” (Ru žan san). Dok u Pe tro gra du „uli ce hr le ko miš ljusla ne / k lu ci – crn jaz ma ni fe sta” (35), iz bor iz ci klu sa B a vlj e nj e f i lo zo f i j o m,od de vet ko li ko ih sa dr ži Se stra – ži vot moj, uklju ču je pe sme De fi ni ci ja po e­zi j e, De fi ni ci ja du še i De fi ni ci ja stva ra laš tva. Nji me, što pre klo pe ko šu lje svije,„ko niz Be to ve nov tor zo ko se” (100), na zi re se raz voj ni put pe sni ka odkom po no va nja pod uti ca jem Skr ja bi na, stu di ra nja fil zo fi je u Mar bur gu iko nač nom okre ta nju knji žev no sti po sle pu to va nja Ita li jom. U Po g o vo ru,Pa ster nak pri vre me no za klju ču je „to sun ce iz ka pi ma sti la sja, / ko što zrelari bi zla plam ti. [...] To su se va še tre pa vic le pi le od sja ja”, za vr ša va ju ćizbor nik otvo ren za pi som O ovim sti ho vi ma: „zi mi otva ram pla fo ne / da čitanje mrak bi ta klo” (72).Za klju čak iz bo ra, kao i pe sni kov, pred sta vljape sma N ob elo va na gra da, ob ja vlje na 1959.go di ne u en gle skim no vi na ma, na kon ko jePa ster na ka sti že ostva re nje pret nji upu ćenihpri li kom dru ge no mi na ci je. Do ta da, onesu ga za o biš le jer je od bio da pri mi na gra duza ro man Dok tor Ži va go, ob ja vljen 1957. uino stran stvu. U ovoj pe smi, kri tič ki i me tafikci o nal no se ogle da moć knji žev no sti krozko ju „ceo svet se ras pla kao / nad le po tomze mlje mo je” (204). Čak i po sled njih ne de lja,ka da je po čeo da ra di na dra mi Sle pa le po tica,Pa ster nak je po sve ći vao svoj ži vot umetnosti i po sre do va nju. Uz pre vo de Ge te o vogFausta, Ši le ro ve Ma ri je Stju art, sti ho va Ver lena,Sak sa, Kit sa, Bar jo na i Ril kea, pre pe viŠek spi ro vih tra ge di ja sma tra ju se za naj u-spe li je svet sko pre ve de no šti vo uopšte. Nakonšto ih je za vr šio le vom ru kom poš to muje pre for si ra na de sna ot ka za la, u pe smi Hamletpa ra bo lič no spa ja lir sko ja, Ha mle ta,glum ca i pe sni ka Šek spi ra u jed nu go vor nuper spek ti vu. „O do vrat ku na slo njen sad stojim,/ od go ne tam gla se iz da lji ne, / šta će bitisa ži vo tom mo jim” i, na slu ću ju ći go di neko je ga če ka ju, pe snik za klju ču je: „Pro ći život– ni je što i po lje.” Sto ga, sva ko no vo izdanje do no si ja snu i bli sta vu po e zi ju za ko juPa ster nak pi še da je ži vo ta cilj. •Zbornici kao uvod poslednjoj pesmi / NOVA MISAO


Sarajevski nokturnoMuharem Bazdulj: Sjetva soli, Rende, Beograd, 2010.Piše: Sara KresojevićOGLEDALORo man po čin je du go iz be ga va nim po vrat kom Jan ka Alek si ća, glav nogli ka, u Sa ra je vo, grad u kom je od ra stao. Po sle če tvrt ve ka, ta mo ga ko načnood vo di sa hra na bli skog pri ja tel ja. Za zor od po vrat ka upu ću je na ne jasnoi dvo smi sle no, ali zna čaj no me sto Sa ra je va u Jan ko vom ži vo tu. To meu pri log go vo ri i to što pre ćut ku je svoj od la zak čak i naj bli žoj oso bi, štooda je uti sak ne kog ko se na da da će ne iz go va ran jem re al no sti od lo ži ti suoča van je s njom. Ovo, me đu tim do pri no si zgod noj po zi ci ji na ra to ra u romanu: ta kav od nos omo gu ća va kri tič ku dis tan cu ju na ka pre ma svom doživlja ju Sa ra je va. Ni ti je pri sut na ide a li za ci ja sa ra jev skih zlat nih osam de setih,ni ti je u pi tan ju la ment (pot pu no oprav dan, ali li te rar no umno go meis cr pljen) nad op sa dom gra da rat nih de ve de se tih. Ovo nas do vo di do naslova ro ma na: na i me, ju nak je sple tom raz li či tih okol no sti iz be gao slu ženjevoj nog ro ka, pa ti me i ka sni ju mo bi li za ci ju, ali i op skur ni fa ši stič ki rođendan ’86, a u iz ve snom smi slu i sa mu smrt, za raz li ku od svog pri ja tel jaMla de na, či ji ga je po kop i do veo na zad u Sa ra je vo. Iz be gao je sve to se ju ­ći so, kao što je Odi sej hi nio lu dost ne bi li se spa sao od la ska u tro jan skirat. Raz li ka je u to me što Odi se ju to ipak ni je poš loza ru kom.Jan ko va (u naj man ju ru ku) dvo smi sle na ose ćan jato kom bo rav ka u gra du ta ko đe do pri no se me rodavno sti nje go ve per cep ci je. Na i me, kao što podru gi put pro či ta na knji ga ni kad ne ostav lja istiuti sak, bu du ći da je či ta lac ne ko dru gi, ta ko ni istinskipo vra tak u ne ko me sto ne po sto ji. I sa mo Sa rajevo se sto ga pod va ja, pre pli ću ći se sa svo jim al teregom to kom či ta vog ro ma na: pred rat no Sa ra je vokao je dan od cen ta ra ur ba nog ži vo ta, po strat nokao sa vre me ni grad sa još uvek vid nim ožil jci mara ta i osta ci ma mit skih me sta iz slav nih da na, alisa da bez on daš nje po lu pri želj ki va ne – po lu i zmaštane i vre men skim raz ma kom mi sti fi ko va ne atmosf ere.So, iz ko je ne sa mo da niš ta ne ni če, već i traj nooja lov lju je zem lju, po se ja na je, či ni se, i po Jan kovojmla do sti, na či je se vir tu el no po priš te sa da nevoljno vra ća. Pa ra dok sal no, iz gle da kao da je ovase tva so li ipak spa sla Jan ka od ko na čnog spa ru šivanja nje go vog ži vo ta, bu du ći da je na vre me pobegao iz sa ra jev ske ko tli ne što zja pi po put Mal jeviče vog cr nog kva dra ta, o če mu kroz pre bi ran jepo sva ko dne vi ci me di ti ra zna ča jan deo ro ma na. Ovaj tok, me đu tim, bi vapre ki nut ka da ju nak u raz go vo ru sa Mu ha re mom Ba zdul jem, ko ji se i sampo jav lju je kao bi tan lik u ro ma nu, po čin je da se ras pi tu je o no tor nom fa šističkom ro đen da nu, ina če jed nom ose buj nom te mat skom ma skem ba lu,in spi ri sa nom Tre ćim raj hom, i nje go vim po sle di ca ma po uče sni ke. Podrumsa ra jev skog Oslo b o đ e n j a pre tva ra se u vre me plov dok Jan ko iš či tavatekst za tek stom o spor nom slu ča ju iz on daš njih bro je va tog dnev ni ka.Kao i ra ni je, i sa da je od nos pre ma ovoj stva ri dvo smi slen: s jed ne stra ne,ja sno je da je on daš nja vlast obla por no, pre ma svom obi ča ju, pre na gla silaovu pri ču, dok se, s dru ge stra ne, ipak ostav lja pro sto ra za za klju čak dabi sve bi lo dru ga či je da se Mla den (ili bi lo ko od osta lih uče sni ka) ni je pojavio na toj pro sla vi. Ka ko je u ovom de lu ro ma na pri men jen do ku mentarni po stu pak, či ni se da ne ma na knad nog pri pi si van ja isto rij sko g z nač a -ja ovom do ga đa ju, ali je in te re sant no da je ma lo gra đan ska mo ral na p a ni ­ka po vo dom pro sla ve uze ta kao simp tom ne čeg du bljeg što vre ba is podobra zi ne ur ba no sti. Na i me, onaj ko pra vi to li ko bu ke zbog be za zle nog, i,što je još va žni je pri vat nog, is pa da gru pe stu denata, op tu žu ju ći ih za fa ši zam, mo ra taj fa ši zamod ne kle pro jek to va ti, a is ku stvo uči da ga uvek projektu je iz se be. U tom smi slu, ova epi zo da ro ma namo že se či ta ti i kao sup til na (vi še po et ska ne gostvar na) na ja va mo guć no sti lu di la ko je će usle di tisa mo par go di na ka sni je.Ko li či na pa žnje po sve će na ovom eks ce su, ko ji jebio pre eks ces vla sti ne go sa mih uče sni ka, mo žebi ti spor na, me đu tim ovaj ro man so lid ne na ra ci jei oprav da ne re la ti vi za ci je, sa dva po neš to gru boodvo je na de la, f ik tiv ni i do ku men tar ni, za o ku pljapa žnju od pr ve stra ni ce na vo de ći či ta o ca na sa u ­česništ vo s ju na kom.Epi log ovog dvo stru kog pu to van ja, onog u Sa rajevo i onog mno go slo že ni jeg, unu traš njeg, upri ličenje u epi zo di sa Mla de no vom se strom Mi le nom,sticajem okol nosti neost varenom romansom iz Jan -ko ve mla do sti. Sta re ne do u mi ce osta ju, je di no jeod nos pre ma nji ma taj ko ji se men ja, dok avi on napuštaz a ve ja no Sarajevo, z ajedno sa svim nemogu -ćim i u proš lo sti uko ren je nim de li ći ma ju na ko vogbiv šeg ži vo ta, pri sut nog i zna čaj nog, ali za ro bljenogu sa ra jev skoj gu stoj i žuć ka stoj ma gli. •79NOVA MISAO / Sarajevski nokturno


• • • Zoran Janjetov

More magazines by this user
Similar magazines