EGO

EGO 

MAGAZIN 

0011 

2016

K o n t a k t B e o g r a d: A N T A R E S S T O L I C E d.o.o. 

Srbija Novi Beograd 11070 Antifašističke Borbe 23Đ 

Tel: +381 11 63 03 962 fax: +381 11 31 21 315 

mobilphone: +381 62 669 068 

mail:officebeograd@antares-stolice.com - See more at: 

http://www.antares-stolice.com/#sthash.qamuD53z.dpuf 

CAPE COD 

The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl

004/005 

Geberit sistemi za ispiranje WC-a 

Izbor je 

važan. 

Brz izbor na duge staze. 

Ksenija Đorđević 

Ego magazin 

006/007 

Ferari GTC4 Lusso 

008/009 

One i Alpha IQ3 Kamera 

010/011 

Myconian Ambassador 

012/013 

014/015 

016/017 

018/019 

mart 2016 / N°0011 

Setouchi Aonagi-Tadao Ando 

Barbican Black Tower 

The Borrow 

MVRDV 

Dejan Iglendža 

020/021 

Senato Hotel 

024/033 

Velux 

034/049 

Baccarat Hotel & Residences 

050/065 

Orange Architects 

066/085 

Geres House 

086/097 

Deepwater House 

098/115 

Cai Guo Qiang Studio - OMA 

Kada je reč o sistemima za ispiranje WC-a, nemojte se zadovoljiti 

samo jednim oblikom ili jednom pametnom funkcijom, kada već 

ispred sebe imate veliki izbor. Saznajte više o Geberit sistemima 

ili pitajte vašeg instalatera za preporuku trajnog, inovativnog 

rešenja iz Geberita. 

Saznajte više... 

→ www.geberit.rs/galerija

006/007 

www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Novi Ferrari ‘GTC4 Lusso’ 

Farrari je najavio novitet – četvorosed pod nazivom ’GTC4 Lusso’. Ovaj sportski 

automobil predstavlja evoluciju koncepta integracijom upravljanja zadnjim 

točkovima tokom vožnje. Ime modela podseća na njegove pretke, među kojima 

su ’330 GTC’ ili ’330 GT’, omiljeni modeli Enca Ferarija, i na ’250 GT Berlinetta 

Lusso’, model koji je predstavljao otmenu kombinaciju elegancije i vrhunskih 

performansi. Sa potpisom Ferrari dizajna, ‘GTC4 Lusso’ poseduje unapređenu 

verziju kupea i kočnica, reinterpretirajući koncept izuzetno aerodinamičkim 

linijama i konusnim oblikom zahvaljujući krovu koji se ka zadnjem delu automobila 

spušta. Najnoviji Ferrari poseduje motor sa 12 cilindara i snage od 507kW. 

Njegov sportski duh naglašen je formom zadnjeg dela, gde se krivina krova 

spušta, obezbeđujući dovoljno prostora i komfora za sva četiri putnika, kao i 

za prtljažnik. 

tekst: Ego 

http://www.ferrari.com/en_rs/

008/009 


NOVOSTI 

Kompanije Phase One i Alpa 

najavljuju IQ3 kameru A-serije od 

100 megapiksela 

Sa namerom da fotografima ponude fotoaparat sa visokim kvalitetom slike, kompanije 

Phase One i Alpa ugradile su CMOS senzor od 100 megapiksela u fotoaparat 

A serije - IQ3. Ne umanjujući kvalitet slike, sistem poseduje kvalitete desetine godina 

stare analogne tehnologije i spaja je sa digitalnom. Koristeći format senzora 

2,5 puta većeg od onog koji se nalazi u najboljim DSLR aparatima, ‘A-serija IQ3’ 

koristi prednost čuvene kompanije za proizvodnju optike Rodenstock optics. Kao 

kombinacija najviše rezolucije, visokodinamičnog nivoa i 16-tobitne boje, sistem 

omogućava kreiranje izuzetnih fotografija bez premca. Fabrički podešena kalibracija 

sočiva stvorena je za svaki sistem i smeštena u nadogradnju. Ova kalibracija 

fotografima dozvoljava da jednostavno biraju specifična sočiva koja će koristiti 

i da fotografišu, bez potrebe da kreiraju korekture sočiva za potrebe kasnije 

softverske integracije. 

tekst: Ego 

https://www.phaseone.com/en.aspx

010/011 


NOVOSTI 

Myconian Ambassador - 

Mykonos, Grčka 

Hotel Myconian Ambassador otvoren je još 1979.godine i uspešno radi zahvaljujući 

fantastičnoj lokaciji na plaži Gialos na ostrvu Mikonos. Iz hotela se pruža pogled 

na more i daleka ostrva. Za libanskog arhitektu Galala Mahmuda koji je 

još kao dete došao na Mikonos, prilika da obnovi hotel bila je profesionalni 

izazov ali i lični dug. ‘Tokom libanskog rata 2006.godine, vlasnik hotela mi je 

rekao da mogu ostati koliko god želim i da tu mogu imati i svoju kancelariju,’ 

kaže Mahmud. Projektom je ovaj hotel sa 69 soba i zanimljivom strukturom koju 

čine kubične forme povezane stepeništima koja kao da je sam Ešer projektovao 

postao beli vizuelni reper u okruženju. Od materijala su u dekorisanju enterijera 

korišćeni mermer sa Tasosa, tropsko drvo i tekstil u pastelnim bojama, dok 

veliki prozori pružaju pogled ka beskrajnom horizontu. 

tekst: Ego 

http://www.myconianambassador.gr/

012/013 www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Setouchi Aonagi, Matsuyama, 

Japan 

Tadao Ando 

Poštovaoci arhitekte Tadao Anda biće zadovoljni kada čuju da je nedavno otvoren 

pansion sa sedam soba u blizini grada Macujama na najmanjem japanskom 

ostrvu, Šikoku. Izgrađena pre sedamnaest godina kao privatni pansion, zgrada 

je kasnije doživela prenamenu u mali muzej moderne umetnosti pre nego što je 

ponovo zaživela kao pansion Setouchi Aonagi. Nadzirući svaku od transformacija, 

Ando je primenio svoj prepoznatljiv minimalistički pristup koji je ostao 

jasan - od velikih betonskih blokova, svetlih belih površina i ravnih linija u 

prostoru. Najzanimljiviji je apartman Aonagi, koji sa plafonom osam metara 

visokim, pruža izvanredni pogled na Setouchi more. Druge zanimljivosti su 

spoljašnji bazen u raznim bojama, koji se vizuelno i prividno, proteže do horizonta. 

Japanski restoran Minagi služi brižljivo pripremljena kaiseki jela, sa akcentom 

na morskim plodovima kojih u okruženju ima u izobilju. 

tekst: Ego 

http://setouchi-aonagi.jp/

014/015 


NOVOSTI 

Zanosni brutalizam u Londonu 

Barbican Blake Tower 

U avgustu prošle godine najavljeno je da će Blake Tower, višespratnica koja 

upotpunjuje brutalistički Barbican centar u Londonu (četvrta po redu) biti 

pretvorena u stambeni objekat sa 74 luksuzna dvosobna ili trosobna stana, 

studiom i penthausom. Objekat je izgrađen 1968. godine po projektu studija 

Chamberlin, Powell & Bon, kao hostel za mlade. Ova zgrada od sedamnaest 

spratova bila je od 2012.godine napuštena, a sada je u vlasništvu Redrow (London), 

kompanije koja na rekonstrukciji sarađuje sa dizajnerskim timom firme 

Conran+Partners. U decembru je predstavljen prvi završeni tipski stan/eksponat, 

kojim je prikazano na koji će način dizajneri uklapati originalne odlike 

brutalizma - beton kao materijal koji dominira enterijerom ili pak pikovane 

zidne površine, sa savremenim mesinganim okovima, svetlim hrastovim podnim 

oblogama i paletom toplih boja. Detalji poput mesinganih panela u ulaznom 

delu stana i kupatilski elementi izrađeni su po meri (od teraca), ponavljajući 

oblik balustrada, dok krivolinijski oblik kvaka podseća na centralnu fontanu. 

Tipski stan je dvosoban, a kupcima je ponuđen izbor stanova različitih 

struktura čije površine variraju od 137 m² do preko 610 m², nudeći fantastične 

vizure ka London Eye i pogled na kulu the Shard na jugu. Uz saradnju studija 

Harper Downie, koji učestvuje u rekonstrukciji, otvaranje kule Blake Tower 

očekuje se tokom ove godine. 

tekst: Ego 

https://www.redrow.co.uk/london/developments/blake-tower-barbican


NOVOSTI 

‘The Borrow’ - boks klub u Kuvajtu 

Boks je sport u povoju. Ali su i sale za boks. Nedavno je u Kuvajtu otvoren boksklub 

’The Borrow’, i odmah je privukao pažnju svakog ’dizajnerskog’ oka. Projektanti 

enterijera su dizajneri iz studija Lab100, a inspiraciju su našli u sirovom 

karakteru retro sala za boks. Ovo je prvi komercijalni poduhvat te vrste 

u regionu. Pametnom kombinacijom materijala – uključujući beton, keramičke 

pločice, čelik, staklo i masivno drvo – studio Lab100 jednostavno vodi posetioce 

kroz sadržaje. Počev od svetlog lobija, uzani koridor od stakla i granita 

vodi korisnike do garderobe i glavne sale. ‘Naglašavanje prirodnog toka 

kretanja bio je ključni element koncepta,’ objašnjavaju projektanti. Smešten 

u središtu prostora površine 1000m2, bokserski ring je pravi dragulj: izdignut, 

dramatično osvetljen odozgo pomoću devet visećih lampi. Teretana okružuje 

ring, i uključuje sa jedne strane prostor za CrossFit i vreće za boksovanje. Odvojene 

vežbaonice sa nivoa mezanina nude, osim prostora za borilačke sportove, 

dodatni prostor za vežbanje i pogled na bokserski ring. 

tekst: Ego 

http://burrowlife.com/


NOVOSTI 

MVRDV, teniski klub u Amsterdamu 

Nema mnogo objekata obloženih jarko narandžastim polimerom, ali to je upravo 

ono što je holandski superstudio MVRDV uradio u svom novom projektu 

u Amsterdamu – lokalnom teniskom klubu TC Ijburg. Mali ali šarmantan projekat 

kombinacija je kluba i otvorenog gledališta sa odličnim pogledom na čak 

deset terena, kao i na obližnji gradski pejzaž i obalu. Krov zgrade oblikovan je 

tako da stvara neformalnu platformu, na kojoj se može smestiti 200 gledalaca. 

Unutra, prostor obložen drvetom nudi osveženje i odmor, za igrače, porodicu 

i prijatelje. ‘Ijburg je novo naselje u istočnom delu Amsterdama,’ objašnjavaju 

arhitekti. ‘Na njegovih šest veštačkih ostrva, biće izgrađeno 18000 domova za 

45000 stanovnika. Trenutno u novom naselju živi oko 16000 stanovnika, pa se stalno 

razmišlja o tome kako privući ljude u ovaj deo grada. Novi teniski klub je 

samo jedna od ovih inicijativa. Objekat, koji bi trebalo da postane centar susedstva 

i mesto okupljanja, biće otvoren za publiku, besplatan tokom cele godine. 

tekst: Ego 

http://www.mvrdv.nl/


NOVOSTI 

Senato Hotel, Milan, Italy 

hotelska scena Milana je dobila još jednog člana, šik Senato Hotel. njime upravlja 

porodica Ranza, četvrta generacija milanskih preduzimača. Hotel se 

nalazi u četvorospratnoj neoklasičnoj zgradi koja je nekada bila njihova privatna 

rezidencija. Za dizajn enterijera bio je zadužen arhitekta Alessandro Bianchi, 

metalne svetiljke su proizvodi brenda Bottega Gadda, a cvećem je hotel 

ukrasila Rosalba Piccinni. Enterijer je udoban i predstavlja jedinstvo bogatih 

materijala – mermera, mesinga, drvenih parketa i somota. U dvorištu se nalazi 

plitki bazen od sivog kamena, koji reflektuje arhitekturu hotela. 

tekst: Ego 

http://www.senatohotelmilano.it/

022/023 


Ljubomir Janković 

Ego magazin # 0011 

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković 

It + web: o3art 

Asistent urednika: Dostana Janković 

Novinar: Jelena Blagojević 

foto: Vladimir Milosavljević, PIKI 

Ordinacija Dr. Dragić-Studio Fluid 

Naslovna stranica Ego magazina [0011], 

http://www.velux.rs/ 

Poštovani čitaoci, Pred vama je jedanesti broj PDF IZDANJA ego magazina. NADAMO SE DA 

je IZBOR PRILOGA DOVOLJNO INTERESANTNI KAO BI NAS PREPORUČILI VAŠIM PRIJATELJIMA I SARAD- 

NICIMA. GLAVNE TEME U NOVOM BROJU SU OBJEKTI I ENTERIJERI KOJI NAM DOLAZE IZ NJUJORKA, 

PORTUGALA, LIBANA, JAPANA, KUVAJTA, AMSTERDAMA, NOVOG SADA I LJUBLJANE.... POSEBNO IZD- 

VAJAMO PRILOG O vELUX KOMPANIJI KOJA NAM JOŠ JEDNOM DONOSI UZBUDLJIVU PRIČU O INOVA- 

TIVNOSTI I BORBI ZA ZDRAV ŽIVOT. VIŠE SVETLA I VIŠE SVEŽEG VAZDUHA MOGU BITI DOBAR POD- 

STREK ZA VAŠ EGO KOJI ĆE VAM OBEZBEDITI USPEŠAN ŽIVOT. 

Studio UDA 

116/135 

Ordinacija Dr. Dragić - Studio Fluid 

136/149 

Studio UDA 

150/171 

Restoran Slon - Ksenija Đorđević 

172/181 


182/199 

Cai Guo Qiang Studio- OMA 

Mies Van Der Rohe

024/025 


PROMO 

U svetu Severnoameričkih Indijanaca 

Komforni indijanski šator- tipi: krovni prozori pružaju 

prijatnu klimu i svež vazduh u prostorijama 

U indijanskom selu Ikuna, u Gornjoj Austriji, oblast Natternbach, pozvani ste da 

uronite u svet sa drugim velikim i malim zaljubljenicima u indijanske prerije. Od 

leta 2015., postoji čak i mogućnost da prenoćite u tzv. tipijima, kao kod “pravih” 

Indijanaca. U ovom naselju, Ikuna Tipiji su moderne, hotelske sobe visoke udobnosti, 

bungalovi. Oni su čak opremljeni VELUX krovnim prozorima, koji u indijanske 

šatore uvode prirodnu svetlost i prijatnu klimu. 

Indijanski Ikuna svet poznat je kao destinacija za igru, penjanje i rafting duže 

od 40 godina. Od juna 2015., postoji mogućnost da se u indijanski svet ,,zaroni’’ 

kroz hotelijerske aktivnosti. Značenje reči Tipi na jeziku Sijuksa glasi: “mesto gde 

živite” ili u slobodnijem prevodu - “kod kuće”. I verovatno je najpoznatiji ,,objekat’’ 

u vlasništvu Indijanaca. Zbog lakoće kojom se prenosi s jednog mesta na 

drugo, Tipiji su bili omiljeni kod većine nomadskih plemena u ravnicama Severne 

Amerike. Uglavnom su indijanske žene imale zadatak da postave i podignu kuću, 

dom sačinjen od 2 do 3 stuba, nekoliko šipki prekrivenih bizonskom kožom. Prozora 

u originalnim Tipijima nije bilo, pa su bili suvi i topli u svim vremenskim 

prilikama. 

Tipiji u svetu Ikuna Indijanaca u mestu Natternbach su, međutim, prilagođeni 

potrebama današnjih stanovnika. Osam Tipija, ali i Sauna Tipi, baš kao i još nekoliko 

objekata uz prijatnu recepcija-kolibu, obogatili su i proširili Indijansko 

selo. Oni nisu konstruisani od stubova i Buffalo kože, ali su izgrađeni od čvrste 

jelovine i pokriveni od vrha krova do zemlje folijom. I stoga - očekujte da “ indijanski 

odmor “ provedete u izuzetno udobnim 9,5 metra visokim Tipijima površine 

od 40m2 . Ono što boravak u njima čini posebno prijatnim su ugrađeni krovni 

prozori, koji pružaju prirodnu svetlost i svež vazduh, uz naravno sasvim savršenu 

izolaciju. 

tekst: VELUX 

Fotografija: Autorska prava: Patricia Weisskirchner 

VELUX_Ikuna tipis: Tipis Ikuna savremenI hotelskI kompleks.

026/027 www.ego-magazine.com



VELUX 

VELUX krovni prozori omogućili su odličnu ventilaciju u Tipijima. “To je pitanje 

cirkulacije vazduha”, rekao je direktor Ikuna indijanskog sveta, Ričard Bruto 

Auer, obrazlažući zašto su se odlučili da ugrade krovne prozore: “Mi smo brzo 

primetili da je u toplim letnjim mesecima ovo pravo rešenje - krovni prozori su 

omogućili razmenu vazduha, funkcionišu poput klima uređaja u tim Tipijima. 

Bernard Leidinger, iz kompanije VELUX, objašnjava kako I zašto krovni prozori 

stvaraju ovaj efekat: ,, Ovde se jasno primećuje efekat dimnjaka: u ovim Tipijima 

jasno je šta to zapravo znači u praksi kada kažemo da krovni prozori pružaju 

prijatnu klimu .”Krovni prozori su postavljeni tako da vazduh može savršeno 

da cirkuliše.’’ Visoko postavljenim krovnim prozorima moguće je, naravno, 

upravljati uz pomoć daljinskog upravljača i to pravo iz kreveta. Pored toga, visoko 

pozicioniranje krovnih prozora štiti privatnost unutar Tipija, istovremeno 

obezbeđujući dovoljno dnevne svetlosti na najbolji mogući način. Tako su Tipiji 

u mestu Natternbach zaista najkomfornije unapređenje rešenja indijanskih šatora 

iz Severno-američke prerije. “Indijanci su u odnosu na ljude današnjice imali sasvim 

drugačiji dnevni ritam” kaže Leidinger: “Mi i dalje provodimo vreme gotovo 

isključivo u zatvorenim prostorima. Zato je posebno važno da prostorije u kojima 

boravimo ispunimo najboljim svetlom i obezbedimo dovod svežeg vazduha. 

Isto važi i za Tipije. www.ikuna.at 

O VELUX-u 

VELUX je lider na tržištu krovnih prozora. Кao globalna kompanija, VELUX ima 

viziju o razvoju boljih životnih uslova pod krovom uz pomoć dnevne svetlosti 

i svežeg vazduha. Proizvodni program obuhvata širok spektar krovnih prozora, 

uključujući i proizvode za zaštitu od svetlosti i toplote, kao i dekoraciju. VELUX 

ima mrežu prodajnih kompanija razgranatu u gotovo 40 zemalja, a proizvodne 

pogone u 11 zemalja. VELUX zapošljava oko 10.000 radnika. Sedište VELUX 

grupe je u Hørsholmu, severno od Кopenhagena (Danska). VELUX-ova strategija 

bazira se na stalnom osnaživanju pionirske uloge u razvoju sve inovativnijih 

načina na koje se poboljšava kvalitet života pod krovom - dnevnom svetlošću i 

svežim vazduhom. Zato istraživanje svetlosti čini važan deo razvojnih ulaganja.


034/035 


ENTERIJER 

Baccarat Hotel & Residences 

SOM 

’Baccarat Hotel & Residences je 185 metara visoka multifunkcionalna 

zgrada smeštena na 53.ulici između Pete i Šeste avenije u Njujorku. 

Studio SOM je bio angažovan da projektuje objekat koji će biti otelotvorenje 

elegancije i zanatske veštine kompanije Baccarat, brenda 

luksuznog kristala koji je osnovao Luj XV pre više od 250 godina. 

Teks: Ego 

Fotografije: Albert Vecerka/ESTO




SOM • Office Profile 

Lokacija: W 53rd St, New York, NY 10019, USA 

Saradnik: Gary Haney, AIA 

Godina izgradnje: 2015 

Fotografije: Albert Vecerka/ESTO 

Kao neki izuzetni brušeni komad stakla, kula se u okruženju ističe svojom oblikovnom 

uzdržanošću i fokusom na detalj. Spolja, Baccarat Hotel & Residences predstavlja čitavu 

studiju kontrasta. Istočna i zapadna fasada kule – glavni strukturalni elementi zgrade – 

obložene su crnim aluminijumskim panelima, odgovarajući na strogoću i minimalizam 

susednog objekta, zgrade muzeja MoMA. 

Ove mat površine uramljuju blistave fasade na severnoj i južnoj strani. Obložene kristalno 

jasnim staklom, ove površine podsećaju na dugu istoriju i tradiciju dekorativnih umetnosti 

koju neguje kompanija Baccarat. Pod uticajem promena osvetljaja u toku dana, ove velike 

glatke površine deluju gotovo organski. 

Igra svetla i materijala nastavlja se u nivou prizemlja. ‘Podijum’ kule obložen je staklenim 

opekama raspoređenim u ritmičnoj kompoziciji. Tokom dana, opeke stvaraju dinamičnu 

igru svetla i boje. Tri bronzana portala sa nadstrešnicama omogućavaju odvojene pristupe 

stambenom delu objekta, hotelu i restoranu. Noću, osvetljen iznutra, podijum sija kao 

luster. Unutar pedesetospratnog objekta nalaze se tri različite programske celine koje su 

postavljene jedna na drugu: javna biblioteka, smeštena u prizemlju i podzemnom nivou, 

devetospratni luksuzni hotel u okviru ‘podijuma’ kule, i stambeni deo koji se proteže do 

pedesetog sprata. 

Pariski studio Gilles & Boissier dizajnirao je 114 hotelskih soba i apartmana. Iz soba se 

pruža pogled na Menhetn i njegove znamenitosti kao što su Central Park i Empajer Stejt 

Bilding. Posetioci hotela i stanari imaju pristup baru, Grand salonu, restoranu Chevalier i 

spa centru La Mer. 

Sarađujući sa nekoliko studija koji su projektovali enterijere svake od programskih celina, 

firma SOM je realizovala zgradu koja je puna raznovrsnih sadržaja, istovremeno obraćajući 

pažnju na svaki detalj. Ova izuzetna crna i sjajna kula dodala je novu vrednost nasleđu 

brenda, njegovim proizvodima od kristala velike zanatske i umetničke vrednosti. Inspirisan 

slikovitom istorijom kompanije, studio SOM je projektovao jedan znameniti objekat koji 

brendu Baccarat omogućava da sija na nivou celog grada.






The Cube -Orange Architects


054/055 


Orange Architects 

Arhitekti: Orange Architects 

Lokacija: Sin El Fil, Liban 

Površina: 5600m2 


Foto: Matthijs van Roon 

Izgradnja stambene kule The Cube u Bejrutu konačno je završena. Ovu 

kulu-ikonu projektovao je studio Orange Architects po narudžbini libanske 

građevinske korporacije Masharii. Kula The Cube se nalazi na vizuelno 

zanimljivoj lokaciji u istočnom delu Bejruta. Koncept ove 50m visoke 

zgrade je jednostavan ali izuzetno efektan – on spaja želje investitora, 

prednosti lokacije, lokalne standarde izgradnje I fantastičan pogled na 

Bejrut i Mediteran. 

Kula predstavlja potpuno novi pristup konceptu visokogradnje, odnosno 

arhitekturi nebodera. Ona nije sastavljena od naslaganih spratova, već 

od pravih individualnih vila koje imaju savršen pogled na grad. Rotacija 

volumena svakog sprata stanarima nudi prelepe površine na otvorenom 

koje su u stvari krovovi donjih etaža. Panoramski prozori su dugački i do 

12 metara. Svaki sprat ima jedan ili dva apartmana. Pojedinačno, apartmani 

imaju fantastičnu mogućnost da se iz njih uživa u pogledu na grad 

panoramskim pogledom od celih 360 stepeni. Kula je već postala klasik 

Bejruta, ekspresivna, ikonična i inovativna zgrada. 

Projektom koji se sastoji od 14 rotiranih spratova stvoreno je 19 atraktivnih 

apartmana, površina od 117m2 do 234 m2, sa fluidnim prostorima, 

velikim balkonima i prozorima od zida do zida. Na taj način, ovaj 

dinamični grad postaje Vaš lični danonoćni ‘tapet’. Zahvaljujući jezgru sa 

liftovima i stepeništem u srcu zgrade, ne postoje ograničenja za projektovanje 

samih apartmana. 

I grede i jezgro služe da održavaju stabilnost kule, što je bio veliki zadatak 

u seizmološki aktivnom području. Belo obojeni perforirani zidovi jasno 

određuju i eksterijer i enterijer objekta. Garaža zauzima tri podzemne 

etaže. U prizemlju je lobi natkriven spektakularnim konzolnim elementom 

koji naglašava ulaz.






066/067 


Gerês House - Carvalho Araújo





Carvalho Araújo 

Arhitekti: Carvalho Araújo 

Lokacija: 4850 Vieira do Minho, Portugal 

Projektni tim: José Manuel Carvalho Araújo, Joel Moniz, Leandro 

Silva, Ana Vilar, André Torres, Mafalda Santiago, Sandra Ferreira 


Fotografije: Hugo Carvalho Araújo 

Kuća Gerês je smeštena na strmoj padini doline Caniçada na mestu 

na kome se nekada nalazila mala stara kuća i potok. Postojeći objekat 

se nalazio na gornjem nivou parcele, zbog čega je odlučeno 

da se sruši i da se sagradi novi objekat. Novoizgrađeni objekat 

spontano korespondira sa terenom, koristeći prednosti padine, 

malog potoka i prelepog pogleda na pejzaž. 

Kući se pristupa sa gornjeg nivoa sa koga se pruža pogled na 

parcelu i sam objekat koji je na teren ‘legao’ kao kamen. Ipak, 

unutrašnjost kuće je ono što omogućava da se sagleda pejzaž koji 

je prošaran tokovima potoka koji se ulivaju u malo jezero. Objekat 

se sastoji iz dva dela, velikog drvenog volumena na postolju 

od betona, što se produžava ka zelenim i vodenim površinama. 

Ova dva materijala su upotrebljena i u enterijeru, što je uticalo 

na formiranje velikih, funkcionalnih i višenamenskih prostora u 

kojima se spajaju posao i zadovoljstvo. Veliki centralni dnevni 

boravak nastavak ima na velikoj terasi. Kuhinja i prateći prostori 

smešteni su na istom spratu na kome je i dnevni boravak, dok se 

privatne prostorije nalaze na gornjem spratu, povezane mezaninom 

sa donjim nivoom.







Deepwater House u Australiji


Deepwater House 

http://www.tobiaspartners.com/ 

Inspirisani urbanim vilama na obalama ostrva u italijanskoj 

regiji Veneto, arhitekti studija Tobias Partners Architects 

suočili su se sa izazovom da presele ovaj venecijanski ‘vajb’ u 

jednu novu modernu betonsku kuću na obali, sa pogledom 

na Bondi Beach u Australiji. Klijenti, bračni par u šezdesetim 

godinama, nakon 25 godina života u kući neodžordžijanskog 

stila, bili su u potrazi za novim savremenim domom koji bi im 

omogućio da okupljaju prijatelje i familiju, i da u njemu čuvaju 

kolekciju vrednih predmeta, sakupljanih tokom putovanja. Njihov 

novi dom, smešten na stenovitoj obali plaže Bondi, u harmoniji 

je sa okruženjem, ali takođe štiti od buke iz okruženja. 

‘Klijenti nisu želeli klasičnu ‘kuću na obali’. Znajući da je plaža 

Bondi puna, živa i urbana, želeli su enterijer koji je tih i nalik 

zenu, koji je smiren,’ objašnjava Nick Tobias, glavni arhitekta. 

Što se tiče detalja i površinskih obrada u minimalističkom enterijeru, 

projektanti su predvideli najkvalitetnije materijale i 

vrhunsku veštinu izrade - visokokvalitetni okov krasi nameštaj 

po meri, prozore i vrata, a upotrebljene su i ručno proizvedene 

opeke. Svaki od pet spratova je tretiran istovetno. U spavaćim 

sobama plafoni su namerno spušteni kako bi se dobila intimnija 

atmosfera, ali su zato ove sobe minimalistički opremljene. 

Ovo je u direktnom kontrastu sa dnevnim boravkom – prostorijom 

najbližom obali – koja je bogato dekorisana sa ciljem 

da zrači toplinom i udobnošću. Uzevši sve zahteve klijenata 

u obzir, kuća je podeljena na dva odvojena stana. Svaki ima 

poseban ulaz naglašen klizajućim panelom od letvica. Otvoreno 

stepenište omogućava prodor svetla u kuću i protok vazduha, 

dok skromna paleta materijala stvara neprimetni prelaz 

između prostorija ovog prijatnog i udobnog doma.





098/099 


Cai Guo Qiang Studio - OMA




Arhitekti: OMA 

Lokacija: New York, NY, USA 

Odgovorni projektant: Shohei Shigematsu 



Foto: Brett Beyer, Courtesy of OMA 

Projektni tim: Ted Lin, Lawrence Siu, Ian Mills, Matthew Austin, Hanying 

Zhang, Nick Demers- Stoddart, Cass Nakashima, Sean Billy Kizy 

Nadzor: Shiming Tam Architect PC 

Projekat konstrukcije: Robert Silman Associates PC 

Mašinske instalacije: Plus Group Consulting Engineering PL 

Projekat osvetljenja: Tillotson Design Associates/ Dot Dash 

Izvođač: P&P Interior Inc. 

Projektom renoviranja i proširenja studija umetnika Cai Guo-Qianga u 

Njujorku predviđeno je da višenamenski prostor studija bude organizovan 

oko centralnog dvorišta, istovremeno naglašavajući bogato istorijsko 

nasleđe samog objekta. Umetnik širom sveta već poseduje prostore u kojima 

stvara i čuva svoja dela, dok bi studio u Njujorku trebalo da predstavlja 

njegovo sedište za izložbe i prijeme. Bez galerijske postavke, studio igra 

veoma važnu ulogu u stvaralačkom procesu umetnika, funkcionišući kao 

glavni radni prostor, arhiva, galerija, recepcija, administracija i kancelarijski 

prostor. Caiova umetnost uključuje različite umetničke medije – 

crtež, instalaciju, video i performans. Bazirajući se na istočnjačkoj filozofiji 

i savremenim društvenim pitanjima kao konceptualnoj osnovi, njegovi 

projekti uspostavljaju veze posmatrača i sveta oko njega, koristeći sitespecific 

pristup kulturi i istoriji. Njujorški studio funkcioniše kao javni 

i privatni prostor, i svojim višestrukim funkcijama i arhitektonskom organizacijom 

tih funkcija. Sagrađena 1885.godine, zgrada je prvobitno bila 

škola. Rekonstrukcija je sačuvala mnoge istorijske elemente, uključujući 

crvena školska vrata koja nastavljaju da funkcionišu kao glavni ulaz, zatim 

originalni zidovi od opeke, te gvozdene rukohvate na stepeništu.






Ovi elementi sada stoje uz nove materijale kao što je prozračna smola 

ili drvo, kako bi zadržali istorijski karakter zgrade u okviru obnovljenog 

dela. Vertikalne i horizontalne veze između studija i njegovog okruženja 

stvorene su pomoću svega nekoliko intervencija. Dvorište u obliku klina 

produženo je do uličnog fronta, formirajući novo i veće dvorište koje se 

prostire celom širinom parcele. Ovo proširenje predstavlja konceptualni 

produžetak urbane strukture susedstva, ali i enterijera. Veza između 

javnih i privatnih prostora je ojačana umetanjem periskopa na nivou ulice, 

što omogućava posmatranje iz podzemne etaže pomoću površine stola 

pokrivene ogledalom. Dvorište funkcioniše kao kontinualni svetlosni 

prodor, propuštajući svetlo horizontalno i vertikalno kroz niz svetlosnih 

bunara koji su povezani sa različitim podzemnim i nadzemnim prostorijama. 

Stakleni paneli u dvorištu optimiziraju distribuciju svetla i vazduha. 

Brojne funkcije studija organizovane su oko ovog centralnog otvorenog 

prostora, stvarajući snažnu vezu sa prirodom pomoću tipičnog kineskog 

vrta. Čitavom dužinom vrta prostire se prozračni zid od smole koji ima 

višestruku ulogu: propušta prirodno svetlo, povezuje prostorije studija, 

obezbeđuje dodatni prostor za skladištenje. Zid je centralna osovina u 

okviru objekta i pozadina mnogih programa studija. Osim toga, ovaj zid 

istovremeno predstavlja i ‘ugrađenu’ umetničku instalaciju. Zid krije sisteme 

instalacija, na njemu se nalaze police za knjige, a uz njega su i pultovi, 

radni prostor i druge prateće funkcije. Kancelarija slobodnog plana 

nalazi se tik uz centralno vertikalno jezgro. Jezgro ne funkcioniše samo 

kao komunikacija sa donjim nivoom, već i kao prostor za okupljanje i 

opuštanje. Dupla spratna visina zida od opeke u okviru jezgra obezbeđuje 

jedinstveni dodatni prostor za izlaganje umetničkih dela. Dvema galerijama, 

zapadnom i istočnom ateljeu, moguće je pristupiti iz dvorišta. One su 

osvetljene prirodnim svetlom iz dvorišta kao dodatak kvalitetnom muzejskom 

osvetljenju. Soba za čaj koja se nalazi odmah uz recepciju, predstavlja 

jedan od mnogih načina na koji istočna filozofija utiče na arhitektonsko 

projektovanje. Ona ima tatami prostirke orijentisane tako da su gosti 

okrenuti spoljašnjosti, ka sadnicama bambusa u dvorištu, ojačavajući programsku 

vezu prirode i pejzaža.




Klinika za laserske operacije vena i venske estetike. Ordinacija Dr. Dragić


OSNOVA ORDINACIJE

120/121 


studio fluid 

STUDIO FLUID: 

Nevena Pivić, Vanja Otašević, Zorana Vasić i Tijana Vitomir. 

EGO:Da li ste odmah po ulasku u buduću ordinaciju imali jasnu viziju kako će izgledati dizajn 

prostora? 

SF:Možda su tu bile neke naznake u kom pravcu bi se kretao koncept, ali obzirom da studio čini tim i 

timski rad, trebalo je sve vizije i ideje usaglasiti, racionalizovati i pretočiti u konačno rešenje. 

EGO: Funkcionalno rešenje enterijera je vrlo jednostavno, kako je tekao proces dimenzionisanja 

zona i prostorija u njima? 

SF: Prostor je podeljen postojećim zidovima, tako da su nas nasleđene podele dosta ograničile u 

pogledu dimenzionisanja. Takođe, veličine tih prostorija su i bile manje ili više dovoljne za potrebe 

klinike, tako da smo više gledali kako ćemo da uskladimo i dizajniramo prostor unutar tih podela 

pre nego da ga mi dodatno delimo. 

EGO: Da li je doktor Dragić aktivno učestvovao u projektovanju enterijera? 

SF: Dr Dragić je, takođe, imao viziju u kakvom prostoru bi želeo da radi. Pre projektovanja uvek 

razgovaramo sa klijentom o njegovom/njenom životu ili poslu, o navikama, šta voli i šta ne voli u 

dizajnu, koliko vremena provodi u kom prostoru i na koji način. To nam uvek budu smernice pri 

projektovanju. Klijent može u svakom trenutku da doda nešto iz svog stila života, neku ključnu 

činjenicu koju mi uvrstimo u projekat. Što se samog projektovanja tiče, tu se trudimo da sami 

nađemo rešenje na osnovu već navedenih inputa, i da u trenutku kad smo sigurni da je to ono što 

smo hteli da postignemo izađemo pred klijenta i predstavimo mu projekat u vidu prezentacije. To je 

trenutak u kom Dr Dragić, kao i drugi klijenti, daje svoj konačan sud i neke eventualne zamerke. 

EGO: Koji su bili kriterijumi za kreiranje vizuelnog identiteta enterijera? 

SF: Kao što smo pomenuli u predhodnom odgovoru, jedan od dva značajna kriterijuma su predstavljali 

inputi koje nam je dao Dr Dragić, a drugi kriterijum je senzibilitet koji nas kao tim karakteriše. 

EGO: Kakvu ulogu je imala geometrija u formiranju zidova između funkcija? 

SF: Konstruktivni zidovi koje smo nasledili u geometrijskom pogledu, formirali su nepravilnu 

mnogougaonu osnovu sa nepravilnim mnogougaonim prostorijama. Iz tog razloga smo središnji zid 

koji deli hodnik od sala za pregled i intervenciju, obložili medijapanom u pokušaju da sale i 

hodnik učinimo pravilinim ortogonalnim prostorima. Niše koje su se na taj način formirale između 

obloga smo popunili pratećim sadržajima kao što su: ostave, plakari i svlačionice. Obodne zidove 

smo ostavili netaknute tako da je čekaonica zadržala nepravilnu geometrijsku osnovu. 

EGO: Koji od SF filmova vam je bio inspiracija za svetlosne efekte u glavnom hodniku? 

SF: Ne bismo rekli da je neki film u pitanju, jednostavno, zahtev je bio za futurističkim prostorom, 

to je ono na šta vas laser prvo i asocira, ta preciznost i ”vidljivost” zraka.



studio fluid 

EGO: Koje materijale ste koristili u enterijeru? 

SF: Od matereijala najzastupljeniji je beli medijapan. Cela obloga u prostoru je od belog medijapana 

u kombinaciji sa belim korijanom koji je na određenim mestima radi različitih efekata u prostoru 

prosvetljivan. Pod je od belog epoksida. 

EGO: Kako je tekao izbor nameštaja? 

SF: Da bismo održali karakter prostora, morali smo da se zadržimo na svetlim nijansama nameštaja. 

Dr. Dragić je imao jedan deo nameštaja za koji smo smatrali da odgovara prostoru, a ostatak smo 

izabrali u skladu sa našim senzibilitetom. 

EGO: Kako bi opisali iskustvo koje ste stekli tokom projektovanja ordinacije? 

SF: Svaki projekat nas nauči nečemu novom. Dok pokušavamo da rešimo kako nešto što smo 

projektovali i da izvedemo, saznamo mnoge druge mogućnosti i materijala i prostora, što nam u 

narednim projektima mnogo znači. U ordinaciji konkretno smo se najviše bavili prosvetljenim 

korijanom, koliko je potrebno led traka da bi svetlelo onako kako mi želimo, kako postaviti korijan, 

kako ga iseći... Zapravo, najveće iskustvo je praktično iskustvo, pored osećaja ispunjenosti koji nam 

pruža činjenica da nešto što smo nacrtali i zamislili sada stoji tu ispred nas u razmeri 1:1. 

EGO: Da li se povećeva broj investitora koji imaju potrebu za ovakvim pristupom u dizajnu 

enterijera? 

SF: Trenutno najviše ima potrebe za projektovanjem enerijera. Polako i kod nas to postaje trend. Ljudi 

jednostavno uviđaju potrebu za oplemenjivanjem prostora i kao što savremeno doba nalaže, prvo 

provere na internetu šta i kako, a onda ako naiđu na nas i dopadne im se to što radimo, pozovu nas. I 

u poslednje vreme je to dosta češća pojava. 

EGO: Da li imate u najavi slične projekte? 

SF: Radimo na novim projektima, ali koliko su slični ili različiti od Ordinacije Dr Dragić, konkretno, 

je relativna stvar. Naši projekti imaju zajedničku crtu koja nas kao studio izdvaja ali svaki novi 

projekat je priča za sebe. Kao što je već rečeno dosta je uslovljen potrebama klijenta, a mi se uvek 

potrudimo da uvedemo i neku novinu u ideji, materijalizaciji, izvedbi...




132/133 

www.ego-magazine.com


136/137 


ENTERIJER 

Pariski apartman 

Studio UDA 

Ovaj divni stan od 180m2, iz tridesetih godina prošlog veka, dom je 

glavne urednice magazina Milk, Isis Colombe Combreas, njenog supruga 

Karela Balasa i njihovo dvoje dece. Radovi su završeni za samo 

tri meseca, pod nadzorom studija UdA iz Torina. Zadatak je bio preprojektovati 

zajedničke prostorije stana tako da budu funkcionalnije 

i otvorenije. Osim toga, trebalo je za svakog člana porodice obezbediti 

mali privatni prostor. Arhitekti su predvideli samo par intervencija 

pomeranja nekih otvora u zidovima i stvaranja novih, ali je 

ključni element upotrebljen da razdvoji zajedničke i privatne prostorije 

zapravo sistem crnih mat perforiranih pregrada, inspirisanih 

delom francuskog dizajnera Mathiew Mategota. Pregrade se mogu 

pomerati kroz svaku prostoriju stana. 

Teks: Ego 

Fotografije: http://www.uda.it/


140/141 


Studio UDA 

Veoma funkcionalna, ova metalna struktura daje efekat savremene umetničke instalacije 

i u domu stvara pomalo neobičan dekorativni senzibilitet koji se ogleda i 

u odabiru komada nameštaja, na primer stolice Bold brenda Moustache i svetiljke 

Aim Lights brenda Flos. Sistem pregrada je proizveden u Italiji i montiran na licu 

mesta. Najefektniji je u master spavaćoj sobi, dozvoljavajući kompletno novi zoning 

same sobe bez promena u strukturi. U stanu je primenjena i neobična paleta boja – 

zidovi su u boji breskve, podovi su obloženi smolom u petrol plavoj boji, stolarija u 

maslinasto zelenoj, a drvena obloga zidova je od prirodne jasenovine. Projektanti su 

stvorili vrhunsko i inovativno rešenje koje više naglašava nego što sakriva originalnu 

geometriju i karakter stana.





150/151 

Ksenija Đorđević, restoran Slon 1552


Slon 1552 

EGO: Slovenačke arhitekte su veoma uspešne i cenjeni su i izvan granica Dežele (Slovenije). Šta bi to 

trebalo da se dogodi da bi autor iz Srbije dobio priliku da radi restoran u Ljubljani? 

KĐ: Oooo... nisam sigurna da mogu da vam odgovorim na ovo pitanje! U mom slučaju - dogodilo se 

sasvim slučajno! Iz nekog malog projekta se desio veliki. Iz sasvim drugog koji sam radila u Beogradu, 

desilo se da krenem da radim na rekonstrukciji Hotela “Slon” u Ljubljani (a zatim i hotela “Lovec” i 

“Kompas” na Bledu). U stvari - ja nisam usmerila svoju energiju, vreme i fokus na slovenačko tržište, na 

taj deo regiona - desilo se! Iz komunikacije sa klijentom sam dobila poziv da dam svoje idejno rešenje, a 

nakon analize lead ekipe u Hotelu “Slon” - dobila sam posao. A potom još nekoliko! Ja mislim da treba 

odgovoriti na svaku šansu koja vam se pruži. Ne treba propuštati, ne treba odbijati projekte. Neki, ne 

tako afirmativan projekat, može da vas dovede do velikih stvari! Meni se to do sad desilo već nekoliko 

puta. Treba dati svoj maksimum na svakom projektu i držati određeni kvalitet. To je moj savet. 

EGO: Šta čini koncept restorana? Da li je sve krenulo od formiranja menija ili od rešenja enterijera? 

KĐ: Prvi projekti su me razmazili - imala sam dobre klijente i pomislila sam “zašto se ljudi žale? pa super 

je ovaj naš posao!” - radila sam sa Tasovcem i mislila sam da se uvek sarađuje sa ljudima sličnog mindset-a 

i senzibiliteta. Narednih par projekata su me demantovali: morala sam da budem u “kreativnom 

konfliktu sa klijentima” - svaki projekat je u stvari skup jednako vrednih uticaja: klijenta, institucija i 

autora koji treba da da ideju o prostoru. Ipak moram da kažem da mi se desilo nekoliko puta u životu 

da radim za “idealne klijente”, za ljude koji potpuno razumeju kontekst, dizajn, arhitekturu, koji imaju 

dobar način da vam sugerišu svoje ideje, ali ostavljaju dovoljno prostora da čuju šta imate da kažete. 

Tada se desi ta sinteza energija i ideja, sve ide u jednom pravcu. U takvoj postavci se rađaju jako dobri 

prostori. I ovde je proces bio takav: našla sam se sa G.Jamnikom, generalnim menadžerom hotela 

“Slon”, popričali smo o tome šta tu treba da se desi - to je maltene koreografski posao: koji ljudi, kakav 

kontekst... imali smo orijentir - Hotel “Slon” je dobar primer slovenačke Moderne. Odlučili smo se da 

idemo u tom nekom savremenom, ali ne beskompromisno minimalističkom stilu – Gregor I ja smo je 

to formulisao kao “tender minimalism” - nešto pročišćeno u čemu se ljudi osećaju dobro. Druga koordinata 

je bila: ne želimo da restoran bude “isuviše precious”, da ne bude samo za VIP Ljubljane, nego 

da ima nekoliko zona: bržu zonu - ljudi često ručaju i večeraju za šankovima, to je neki bistro - manje 

formalno sedenje, a potom ima jednu zonu sa stolnjacima do zemlje... hteli smo da napravimo prostor 

sa kojim jako veliki broj različitih kategorija ljudi može da se identifikuje. I to se desilo! Ta neka starija 

ekipa, koja je pre dolazila (nekih 30 godina ranije) i njima se dopala atmosfera, pa političari, biznismeni 

i neka ekipa umetnika, pa neka mlađa - tamo je sad dosta dobro okruženje. To je uspešno mesto. Jako 

sam ponosna na to.



158/159 


Slon 1552 

EGO: Dakle - kontekst je uticao na finalno rešenje enterijera; ali - da li je i mikro celina imala svoj 

udeo? Koje ste reference inkorporirali? 

KĐ: Slovenačka Moderna, uopšte - Moderna je u regionu bila jako uticajan i autentičan pravac, tako da i 

Hotel “Slon” i “Nama” koja je prekoputa imaju snažan identitet. Dosta smo crpeli iz toga. S druge strane, 

sama lokacija - hotel je u centru, “Slon” zovu “dnevna soba Ljubljane”! Sve tračeve i informacije ćete čuti 

tamo. Morali smo da održimo otvorenost prema Nazorjevoj ulici - to proizilazi iz toga da je “Slon” taj 

hot-spot gde sve što vas zanima možete da čujete. Eto i to je jedan od elemenata dizajna. 

EGO: Kakvu atmosferu emituje taj enterijer? 

KĐ: Vraćam se na činjenicu da bez obzira na vizuelni identitet i ideju, kad uđem u prostor koji treba da 

radim, ja zatvorim oči i zamišljam šta tu treba da se desi. To je polazna tačka i odatle gradim sve. Hteli 

smo da napravimo dinamičnu postavku koju mogu da koriste najrazličitije kategorije ljudi i to po čitav 

dan - da dođete na kafu, na ručak, na fancy večeru... u tom smislu ćemo nastaviti da razvijamo sve javne 

prostore (lobby, legendarnu kavarnu “Zvezda”). Ponekad je pomalo komplikovano ostaviti utisak da su 

prostori hotela namenjeni jednako lokalnoj publici koliko I gostima. Sa restoranom Slon 1552 smo to 

postigli, te ćemo nastaviti u tom pravcu. 

EGO: Izbor nameštaja u priličnoj meri utiče na konačan izgled enterijera. Kakva iskustva imate u 

vezi projekta restorana Slon 1551 u Ljubljani - da li ste imali podršku 

investitora? 

KĐ: Apsolutno! Klijenti su imali pre svega jasnu ideju šta žele sa tim hotelom. Oni su mi tu ideju objasnili, 

a ja sam je prevela u prostor. Bilo je jasno da želimo taj neki mid-century kontekst, ‘50te, ‘60te; ali 

ja sam insistirala - ne volim scenografske situacije! Ja volim pročišćene prostore u kojima referišete na 

određenu epohu ili pravac, ali da date i svoj doprinos. U tom smislu mi je izuzetno drago šti su se klijenti 

saglasili da uradimo puno custom made opreme koju sam ja dizajnirala (lusteri, na primer). Neki komadi 

su originalni, kupljeni - Vitra, ugradni nameštaj je proizveden u Sloveniji, imamo skulpturu slona 

koju je u Madridu izradila srpska vajarka Ana Đorđević, Oktogon iz Beograda je radio zidne svetiljke. 

Dejstvom različitih uticaja smo stvorili specifičan enterijer. 

EGO: Dakle, primenili ste i autorske elemente pri definisanju prostora? 

KĐ: Da, uradili smo i lustere koji zauzimaju centralno mesto u restoranu. Bila sam u panici da li će stići 

na vreme za svečano otvaranje, jer su te svilene trake montirane jedna po jedna... (smeh). 

EGO: Odakle dolazi inspiracija za dekoraciju (konkretno - deo oko pulta)? 

KĐ: Ima mnogo časopisa o kuhinji i hrani, o putovanjima, fotografiji, arhitekturi... kao i mnogo manjih 

komada - globusa, modela aviona... puno začinskog bilja koje se koristi u kuhinji, drvo limuna... Hteli 

smo da unesemo elemente da bi se taj prostor čitao u nekom širem kontekstu, da bi bio namenjen ljudima 

koji su creative travelers - to je sugerisalo izbor elemenata. 

EGO: Ko više uživa u vašim enterijerima: struka ili publika? Ili svi zajedno? 

KĐ: U ovom konkretnom slučaju, moram da kažem - svi! Mislim da je to definicija uspešnog projekta 

- kada se puno ljudi različitih profila oseća dobro u nekom prostoru. Struka? - dobila sam puno dobrih 

komentara od kolega iz Slovenije, Odgovor publike? - u Ljubljani je više nego pozitivan!






Slon 1552 

EGO: Šta je najnovije u svetu enterijera? Kako bi sada izgledao projekat koji je u potpunosti po 

vašem ukusu, nešto što bi želeli da postignete, ali vam se još nije ukazala prilika? 

KĐ: Ne zanm odgovor na to pitanje... naučila sam da ne pravim neke idelane scenarije razvoja! Mimo 

svih mojih planova - da budem u teoriji arhitekture i u savremenom baletu, počela sam da se bavim 

komercijalnom arhitekturom - i sada sam baš srećna zbog toga. Upravo iz tog razloga ne razmišljam o 

tome šta bih ja sada želela! (smeh)... u svakom slučaju - pošto sam se specijalizovala za projekte objekata 

spektakla, bilo bi jako dobro da se desi koncertna dvorana u Beogradu - volela bih na tako nečemu da 

radim! Da budem deo tima i da u praksi primenim ono što znam, da posmatram kako se dešava taj 

proces. Obzirom da do sada, osim manjih kulturnih centara, neki veliki projekat iz te tipologije - nisam 

radila. Eto, to bi bilo zanimljivo. 

EGO: Pratite li nove tendencije koje dolaze iz Danske? 

KĐ: Na koje mislite? 

EGO: Postoji potpuno nova paleta dizajniranih proizvoda koja je uzor svima... mislim na Gubi, na 

&tradition, na kompanije koje su definisale retro-futur izraz. 

KĐ: Da, nešto što je solidno i referentno - naravno! Ne mogu da kažem da “pratim”, jer ne postoji formula 

primenljiva na apsolutno svaki nov projekat, ali dosta koristim danski nameštaj. 

EGO: Kako bi ste opisali vaš ego, vaše ja? 

KĐ: Čitav život sam provela u umetnosti: balet, klavir, crtanje, koreografija... sa druge strane, ja sam 

inžinjer. “Štreberka” koja voli da se bavi zanimljivim stvarima. Iz te dve različite ličnosti ja nalazim svoju 

platformu sa koje govorim. Progresivan umetnički pristup i životu i poslu. 

EGO: Kakve izazove priželjkujete? Imate li definisane planove za budućnost? 

KĐ: Ne priželjkujem, naučla sam da se relativno dobro adaptiram na nove situacije i trenutno sam veoma 

zadovoljna što ćemo napraviti rekonstrukciju većeg obima u Hotelu “Slon”. To će biti jako uzbudljiv 

i dobar projekat. Planovi? Trenutno mi je dosta planova vezano za Middle East, u najavi su neki veliki 

projekti tamo, biće veoma uzbudljivo. Klijenti su pro-evropski orijentisani. Pomiriti dve kulture - to će 

biti izazov.


172/173 


M O D N I S T I L I S T A 


Koliko dugo se baviš profesijom stiliste? 

Poslom vezanim za modu bavim se dugo godina. Već sam puno 

puta bio u prilici da mnoge ljude obucem -privatno, javnosti 

manje poznate osobe... Zvanicno, poceo sam pre dve-tri godine, 

kada me je koleginica Maria Jelesijević pozvala da zajedno 

radimo na projektu X Faktor. Prihvatio sam. To je za mene bilo 

sasvim novo iskustvo, izazov, a izazove baš volim. 

Kako je započela saradnja sa Željkom Joksimovićem? 

Na istom poduhvatu – X faktor-u, kada su krenule live epizode. 

Pošto niko od mlađih saradnika nije imao hrabrosti da se 

suoči sa njim i predloži mu nešto od odevnih kombinacija, to 

sam “morao” da uradim ja (smeh)...Tokom jedne od pauza u emitovanju 

show-a, Željko je imao dogovoren solisticki koncert 

u Istanbulu i pitao me je da li bih uradio stajling za band za 

tu priliku... naravno, nisam odbio! Od tad je krenula saradnja, 

usledio je koncert u Splitu, pa na dalje... 

Tekst: Ego 

Foto: Ljubomir Janković

174/175 



EGO: Da li samostalno osmišljavaš Joksimovićev vizuelni identitet ili si deo 

većeg tima? 

DI: Hmm... Željko je čovek velike energije, zrači harizmom... Mislim da dosta toga može 

dobro da iznese i ponese. Zapravo – on je jedan od onih muškaraca koji nose odeću, 

ne nosi odeća njega. Uživam njegovo poverenje i stoga imam slobodu, a to je, po mom 

mišljenju, neprocenjivo u bilo kom poslu... ali volim i da se konsultujem sa njim. Naravno, 

gledam da ispoštujem njegovu ličnost i sve što ona nosi sa sobom. Kao i priliku za 

koju treba da se obuče. Najvažnije mi je da je prisutan komfor, da se oseća udobno u 

odabranoj kombinaciji. Pošto moj angažman ne podrazumeva samo stilizaciju pevača, 

već svih muzičara na sceni, isto se odnosim i prema svim ostalim članovima benda. 

Meni je prioritet da im je u odeći lepo i da ista oslikava njih kao ličnosti. Na kraju krajeva, 

stojim iza svog rada. 

EGO: Da li imaš saznanja o tome kako supruga Joksimovića gleda na tvoj rad? 

DI: Željkova supruga je često na njegovim nastupima. Dopada joj se. 

EGO: Koju poruku šalješ publici Željkovim stajlingom? 

DI: Koliko je publici bitan audio doživljaj, toliko je važan i vizuelni pečat koji nosi izvođač, 

jer da nije tako - stilisti ne bi ni postojali. Trudim se da odeća ne dominira scenom, da ne 

narušava balans sa muzikom koju Zeljko Joksimovic izvodi, a da je istovremeno i prati. 

Takođe, treba da bude i u trendu. Publika to treba sama da proživi i to na svoj način. 

Drago mi je kada u svemu tome uspem. 

EGO: Kada si shvatio da želiš da se baviš poslom stiliste? 

DI: Nisam nikad razmišljao o tome da ću se baviti ovim poslom, to se jednostavno desilo... 

splet okolnosti. I dan danas zateknem sebe u čudu! (smeh)... 

EGO: Da li van koncerta slušaš pesme Željka Joksimovića? 

DI: Ponekad, poneku... 

EGO: Odakle crpiš inspiraciju: iz magazina, filmova, video-klipova, sa ulične scene...? 

D.I: Nemam jedan, nemam konkretan izvor... posmatram šta se dešava na modnoj sceni, 

kupujem časopise - uglavnom strana izdanja... Pratim i aktuelnu muzičku scenu... inostranu 

uglavnom... volim modne detalje, oni čine stil. 

EGO: Šta određuje tvoj dan? 

DI: Lepo vreme i obaveze. 

EGO: Omiljena boja garderobe? 

DI: Na sebi volim da imam crnu, sivu i belu... a na drugima – sve! (smeh)... 

Volim boje, mada se to - gledajući mene, moj outfit, ne bi reklo.


178/179 



EGO: Koju zvezdu bi voleo “da radiš” - da joj definišeš pojavnost u svojstvu stiliste? 

DI: Ne stižem da o tome razmišljam, ali svakako - sa umetnikom koji bi bio spreman za 

eksperimentisanje... i za promene. 

EGO: Ko od modnih kreatora privlači najviše tvoje pažnje? 

DI: Armani i Balensijaga - za eleganciju. 

Rik Ovens i Jamamoto - za ekstravaganciju. 

EGO: Pratiš gužvu koja je nastala oko Balmain-a? 

DI: Da, zapazio sam i drago mi je da ima gužve oko bilo čega tog tipa. 

Bitno da je histerija i da se ljudi zabavljaju. 

EGO: Kojim rečima bi ocenio rad novog kreativnog direktora brenda Gucci? 

DI: Primetio sam da su ljudi to ovde dočekali na nož... ali meni se svidja! Volim promene, 

volim kad se izađe iz okvira. Zašto da ne? Veselo je i zabavno... Moda je umetnost, ali i 

veliki biznis. Tako da - ne vidim razlog za osudu. Stvar ukusa. Ima mesta za sve. 

EGO: Kako danas izgleda muževna odeća? 

DI: Samo da je sve dobro stilizovano. Sve na muškarcu mora da bude dobro stilizovano. 

Da odelo nosi čovek, ne obrnuto. 

I kilt je muževan! (smeh)... 

EGO: A kakvo mišljenje imaš o modnim blogerkama? 

DI: Nemam mišljenje. 

EGO: Čime bi kod savremenih žena, a kako kod muškarca današnjice definisao 

eleganciju? 

DI: Elegancija je nestala! Nema je! Ili - ima je u tragovima. I žao mi je zbog toga. 

Kada je muškarac u pitanju, za mene je vrh elegancije: bela košulja i crno odelo ili crne 

pantalone. 

EGO: A žene? 

Ne nose ili retko obuvaju cipele sa visokim potpeticama... a to je tako sexy... nekad imam 

utisak da i nisam u gradu! 

Nit’ seksa, nit’ grada! (opet smeh)... 

EGO: A nova generacija supermodela? Šta misliš o njima? 

DI: Ahhhhh... slavna petorka iz ‘90ih... neprevaziđene! Linda, Naomi, Sindi, Kristi, Tatiana... 

EGO: Kako bi opisao svoj ego, “svoje ja”? 

DI: Uporan, tvrdoglav, sujetan (ništa manje, ali ništa ni više od drugih). 

EGO: Kom događaju u budućnosti se raduješ? 

DI: Letu i svakom novom danu.


182/183 


I C O N 

Chicago Federal Center 

Mies van der Rohe 

Zgrada Federal Center u Čikagu, čiji je autor Ludwig Mies van der Rohe, sagrađena je 1974.godine, i sastoji se 

zapravo iz tri objekta raspoređena oko trga Chicago Federal Plaza. Na istočnoj strani trga nalazi se tridesetospratnica, 

zgrada Suda. Na zapadnoj strani nalazi se zgrada od 42 sprata, John C. Kluczynski Federal Building, 

a trg zatvara prizemna zgrada Pošte. Kompleks kao celina završen je 1974.godine, pet godina nakon Miesove 

smrti, i otelotvoruje dve teme koje je ponavljao tokom svoje karijere: dva nebodera koja imaju nešto od 

ideja ugrađenih u zgradu Seagram u Njujorku i veliki, otvoreni prostor sličan onom uz Crown Hall. Projekat 

je započet pedesetih godina prošlog veka po narudžbini američke Vlade kako bi se unapredila federalna infrastruktura 

širom zemlje. 

Mies je ponudu dobio 1959.godine. Jedan od uslova bio je da nova zgrada, Chicago Federal Building, koja je 

zauzimala prostor na kome su danas Pošta i zgrada Kluczynski Federal Building, tu treba da ostane 

sve dok Sud ne bude preseljen u novu zgradu preko puta. Prostor namenjen novoj zgradi Suda, u kombinaciji 

sa prostornim zahtevima, uticala je na definisanje spratnosti (30) i na konstruktivni raster od 8,5m, primenjen 

u sva tri objekta koje je Mies projektovao. 

Mies je uradio više mogućih opcija, uključujući jednu po kojoj su Federal Building i Pošta spojene u jedan objekat, 

i drugi po kome je tridesetospratnica Federal Building tačno naspram Suda, sa Poštom između njih. Tada 

je utvrđena konačna šema. Ovakvo rešenje je, prema Gererdu Wolfu, autoru knjige ‘Chicago: In and Around the 

Loop, Walking Tours of Architecture and History’, predstavljalo ‘vrhunski izraz Druge čikaške škole arhitekture’. 

To je stil koji je Mies pokušao da utvrdi tokom dvadeset godina duge karijere dekana Arhitektonskog fakulteta 

Tehnološkog Instituta države Ilinoj, što je podrazumevalo strogu pravougaonu geometriju, minimalističke detalje 

i duplu visinu prizemlja, što je trebalo da ublaži prelaz između unutrašnjosti i spoljašnjosti. 

Vertikalni I-profili na fasadi, čuveni detalji koje je Mies upotrebio i na fasadi zgrade Seagram, upotrebljeni su i 

ovde sa crnom bojom i bronzanom zid-zavesom kao ključni elementi izraza. Franz Schulze je ovakvu arhitekturu 

kritikovao kao ‘apstraktnu i nealuzivnu, a ne reprezentativnu arhitekturu, navodeći i to da nema ništa 

od veličanstvenosti nekadašnjih zgrada na istom mestu i da ne odaje veličinu javnih objekata’. Ipak, Schulze 

pomalo i brani Miesa obrazloženjem da su Miesova beskompromisna posvećenost principu, njegov osećaj za 

proporciju i razmeru, ovde kombinovani da kompleksu obezbede utisak ‘urbane monumentalnosti’. 

Jasno je da ova kritika stila ne stoji kada je u pitanju Miesova arhitektura: u ovom remek-delu Modernističke 

arhitekture, pompa i simbolizam drugih javnih objekata deluje preterano. Kompleks je zasijao u punom sjaju 

nakon završetka, 1974.godine, kada je skulptura ‘Flamingo’ Aleksandra Caldera postavljena na trgu Federal 

Plaza. Ovo delo visine 16m, sinusoidalnog oblika i jarko crvene boje, predstavlja divni kontrast Miesovim linearnim 

objektima. Danas, kompleks Chicago Federal Center predstavlja centralni javni prostor grada i samo je 

jedan od primera izvanrednog arhitektonskog nasleđa koje je Mies van der Rohe ostavio gradu Čikagu. 

Arhitekta: Mies van der Rohe 

Lokacija: 230 South Dearborn Street, Chicago 

Odgovorni projektant: Mies van der Rohe 



Fotografije: Garrett Rock, Samuel Ludwig, Giuseppe Sorci, Matthew Lilly








198/199

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

EGO

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?