Svi srpski arhiepiskopi i patrijarsi - niska rezolucija

СВИ СРП СКИ 

АР ХИ Е ПИ СКО ПИ 

И ПА ТРИ ЈАР СИ 

ПринципПрес

Принцип Прес

С бла го сло вом Ње го вог Пре о све штен ства епи ско па 

бу ди мљан ско-ник шић ког го спо ди на Јо а ни ки ја 

Издавачи 

„Прин цип Прес”, Бе о град 

Епар хи ја бу ди мљан ско-ник шић ка 

За издаваче 

Ми шо Ву јо вић, 

ди рек тор и глав ни уред ник „Прин цип Пре са” 

Уредник 

Бра ни слав Ма тић 

Рецензенти 

про то је реј-ста вро фор др Ра до мир В. По по вић 

проф. др Ра до ван Биговић 

Технички уредник 

Алек сан дар Ћо сић 

Фотографије 

Ар хи ва „Прин цип Пре са”, архива манастира Високи Дечани, 

Музеј Српске православне цркве, Мишо Вујовић, Драган Боснић, 

Александар Ћосић, Бранко Јовановић, Владан Станић 

Маркетинг 

Мирко Вујовић 

Дистрибуција 

Дарко Дражић 

Тираж 

1.000 

Штампа 

„Пор тал”, Бе о град 

Ово издање је штампано уз помоћ Министарства вера Републике Србије 

CIP Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји 

Народна библиотека Србије, Београд 

271.222(497.11)-726.1:929”1219/1346”(031) 

271.222(497.11)-732.2:929”1346/2008”(031) 

СТАНОЈЕВИЋ, Бранимир Б. 

Сви српски архиепископи и патријарси 

/ сабрао, прерадио и писао Бранимир Б. 

Станојевић : [фотографије Мишо Вујовић ... 

и др.]. - Београд : Принцип Прес ; [Беране] : 

Епархија будимљанско-никшићка. 2008 (Београд 

: Портал). - 224 стр. : илустр. ; 24 cm 

Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 213. - Регистар. 

ISBN 978-86-85215-42-1 

а) Српска православна црква - Архиепископи - 

1219-1346 - Лексикони 

б) Српска православна црква - Патријарси - 

1346-2008 - Лексикони 

COBISS.SR.ID 148103948

СВИ СРП СКИ 

АР ХИ Е ПИ СКО ПИ 

И ПА ТРИ ЈАР СИ 

Са брао, при ре дио и пи сао 

Бра ни мир Б. Ста но је вић 

Бе о град 

2008

Хиландар

РЕЧ ПРЕ 

За раз ли ку од за пад но е вроп ског хри шћан ства, где је кроз 

мно га сто ле ћа сред њо ве ко вља бук та ла огор че на бор ба за 

пре власт из ме ђу др жа ве и цр кве, дво ра и хра ма, цар ског и 

пап ског пре сто ла, си ту а ци ја у ис точ ном хри шћан ству, од носно 

у ви зан тиј ском кул тур но-ци ви ли за циј ском кру гу, би ла 

је су штин ски дру га чи ја. Јед на од нај бит ни јих у пра во славно-ви 

зан тиј ској исто ри ји иде ја је сте „сим фо ни ја др жа ве и 

цр кве”. Склад, две до пу њу ју ће бри ге о ис то ме, две по ло ви не 

Це ло га, си нер ги ја, ује ди ње ње ду хов них и де лат них си ла, речи 

и ак ци је, без гло же ња, без пре пли та ња над ле жно сти. Уз 

све по себ но сти и из у зет ке, цр ква у свом де ло ва њу ни ка да 

ни је до ми нант но во ди ла бор бу за пре у зи ма ње све тов не моћи, 

баш као што др жа ва ни је до ми нант но те жи ла да узур пира 

ду хов ну власт. 

У срп ском слу ча ју, та ква при ро да ве зе из ме ђу др жа ве и 

цр кве на ро чи то је из ра же на, мо жда и ви ше не го би ло где 

дру где. Мо же мо сло бод но ре ћи да пу ни уз лет срп ске средњо 

ве ков не др жа ве по чи ње тек за до би ја њем срп ске цр квене 

са мо стал но сти, од но сно ка нон ским осни ва њем Срп ске 

пра во слав не цр кве. Тек њи хо вим за јед нич ким де ло ва њем, 

др жа ве и цр кве, ство ре ни су усло ви за на ста нак оно га што 

ће доц ни ја по ко ле ња зва ти „срп ским злат ним сред њо ве ковљем”. 

Ве за је пот цр та на и чи ње ни цом, ви ше пу та ка сније 

по на вља ном у срп ској исто ри ји, да је је дан син ро до начел 

ни ка ди на сти је Не ма њи ћа, Сте фа на Не ма ње, био пр ви 

по гла вар срп ске ауто ке фал не цр кве (Раст ко Не ма њић, одно 

сно све ти Са ва), а дру ги син исто вре ме но пр ви цр кве но 

кру ни са ни, кру ном овен ча ни, вла дар срп ске др жа ве (краљ 

Сте фан Пр во вен ча ни). Нај ве ћи гра ди те љи ве ле леп них црка 

ва у срп ској исто ри ји би ли су упра во срп ски вла да ри, сви 05

06 

од ре да, а ме ђу њи ма пред ња чи краљ Ми лу тин са чак 48 

за ду жби на. Ве ли ки је број при ме ра у срп ској исто ри ји да 

су моћ ни вла да ри пред крај жи во та од сту па ли са пре стола 

и при ма ли мо на шки по стриг у срп ским ма на сти ри ма, 

упо ко ја ва ју ћи се под сво јим мо на шким име ни ма. 

У нај те жим раз до бљи ма срп ске исто ри је, ка да је под 

уда ри ма осва ја ча при вре ме но не ста ја ла срп ска др жа ва, 

уло гу пред вод ни ка на ро да de facto је пре у зи ма ла Срп ска 

пра во слав на цр ква, оста ју ћи нај ста бил ни ја и нај ста ри ја 

ин сти ту ци ја у срп ској исто ри ји, нај за слу жни ја за пре живља 

ва ње гол готâ и за све срп ске вас кр се. 

Сто га, књи га о свим срп ским ар хи е пи ско пи ма и па тријар 

си ма со бом не ми нов но пред ста вља и сво је вр сну истори 

ју срп ске цр кве и срп ске др жа ве, па и на ро да срп ског. 

Исто ри ју да ту по сред но али ефект но, кроз ен ци кло пе дијски 

са же те би о гра фи је ње них кључ них про та го ни ста. То је 

је дан од раз ло га што су бе ле шке о срп ским цр кве ним погла 

ва ри ма ов де да те хро но ло шким ре дом, а не азбуч ним. 

Та ко се исто риј ски ток мо же пра ти ти или ре кон стру и са ти 

јед но став ни је, при род ни је и ефи ка сни је. За друк чи ја крета 

ња кроз ову гра ђу као до бар во дич и ори јен тир по слу жиће, 

сва ка ко, ин декс име на дат на кра ју. 

Књи га пред ва ма пра вље на је као при руч ник. Као стона 

и пут на књи га, или књи га-дар. Ак це нат у њој ни је на 

та ко зва ној ори ги нал но сти. Из вор и осло нац у пи са њу, па 

и ви ше од то га, би ле су нам до бро по зна те, ши ро ко доступ 

не и по у зда не књи ге, али не до вољ но по де сне из ни за 

раз ло га, пре све га тех нич ких. Ме ђу тим ослон ци ма већ 

ов де, у про ло гу, из дво ји ли би смо књи ге Српски јерарси од 

IX до XX века по чив шег епи ско па шу ма диј ског Са ве, Епископије 

и митрополије Српске цркве у средњем веку Мари 

је Јан ко вић, Српски патријарси средњег века Ми о драга 

Пур ко ви ћа или Стари српски записи и натписи Љуб. 

Сто ја но ви ћа. 

Бу ду ћи да су бе ле шке о лич но сти ма у овој на шој књи зи 

мак си мал но све де не, сви ма ко ји бу ду же ле ли да до зна ју не-

што ви ше или да ис тра - 

жу ју да ље при ло жен је, као 

по ла зи ште, спи сак ши ре 

ли те ра ту ре. Кроз књиге 

та мо на ве де не пред 

на ма се отва ра ју и гра - 

на ју мно ги пу те ви, који 

ма ће се сва ка ко отисну 

ти ра до зна ли ји и темељ 

ни ји чи та о ци. 

Ак це нат у на шој књизи 

ни је ни на от кри ћи ма 

или „но вим при ло зи ма 

за...”, прем да смо ме тодом 

укр шта ња из во ра 

спи сак срп ских ар хи е- 

пи ско па и па три јар ха 

вид но ком пле ти ра ли у 

од но су на онај ко јим се 

да нас нај че шће ба ра та 

чак и у цр кве ним круго 

ви ма. 

Наш ак це нат је на преглед 

но сти, по у зда но сти, 

прак тич но сти, мо дер ности 

тек ста, пре ло ма, дизај 

на (у нај бо љем смислу 

ре чи модерност, не 

пре ви ђа ју ћи да по сто је 

и ње ни друк чи ји аспекти). 

Наш ак це нат је на 

ви зу ел ној и сва кој другој 

до ра сло сти епо хи у 

ко јој жи ви мо и ис ку шењи 

ма са ко ји ма се у њој 

су о ча ва мо. 

Штап светог Саве, 

Манастир Свете Тројице, Пљевља 07

Митра, XVI век, Музеј СПЦ, Београд

Митра Београдске митрополије, 

рад Катарине Бранковић, XV век, Музеј СПЦ, Београд

Два архијерејска жезла из XVIII века, 

са представама две змије на врху, 

симболом духовне мудрости архијереја, 

Музеј СПЦ, Београд

Распеће Христово, оков на Четворојеванђељу, 1540, Музеј СПЦ, Београд

Богородица Тихвинска, икона, XVII век, Музеј СПЦ, Београд

Путир, 1692, 

Музеј СПЦ, Београд

Крст светог краља Стефана 

Дечанског, са оковом из XVII 

века, Ризница манастира 

Високи Дечани

Печат кнеза Лазара, 

XIV век, Музеј СПЦ, Београд

СВИ 

АРХИЕПИСКОПИ 

СРПСКИ

18 

1. СВЕ ТИ СА ВА I (НЕ МА ЊИЋ) 

ар хи е пи скоп срп ски 

1219-1235. 

У Цр кви Ваз не се ња Хри сто вог ма на сти ра Ми ле ше ва, из 

XI II ве ка, осли ка на је фре ска са ли ком све тог Са ве за ко ју 

се сма тра да је ње гов аутен тич ни пор трет. 

Имао је не пу них осам на ест го ди на ка да се за мо на шио и 

до био име Са ва. Он, Раст ко, нај мла ђи син срп ског вла да ра 

Сте фа на Не ма ње, ро ђен око 1173, ве о ма млад је на пу стио 

очев двор, свој дом, оти шав ши у Све ту го ру. О ње го вом подви 

жнич ком жи во ту већ на по чет ку мо на шког пу та све до че 

ста ра жи ти ја и дру ги из во ри. До би ја ју ћи пот по ру од ро дите 

ља и бра та из Ср би је, мо нах Са ва је по ма гао све то гор ске 

ма на сти ре, а нај ви ше ма на стир Ва то пед, где је са гра дио 

три цр кве: Пре све те Бо го ро ди це, Пре о бра же ња и Св. Јо вана 

Зла то у стог. 

Ње гов отац, по што је 25. мар та 1196. пре дао власт си ну 

Сте фа ну, доц ни је на зва ном Пр во вен ча ни, при мио је мона 

шки по стриг. До би ја име Си ме он (по сле пре ста вља ња у 

Го спо ду зван Ми ро то чи ви). Го ди ну да на бо ра ви у Сту дени 

ци, а он да и сам пре ла зи на Све ту го ру. Tу га је до че као 

мо нах Са ва. 

Као мо нах, Са ва је за јед но са оцем осно вао и из гра дио 

ма на стир Хи лан дар. Син и отац су у ка сну је сен 1197. на 

Све тој го ри от кри ли остат ке зи ди на ста рог грч ког ма на сти- 

Свети Сава, фреска у припрати Пећке патријаршије

20 

ра Хи лан да ра и од лу чи ли да га об но ве. Сре ди ном 1198. годи 

не у Хи лан да ру је већ би ло осно ва но срп ско брат ство. 

За по тре бе ма на сти ра мо нах Са ва је на пи сао Хиландарски 

типик, пре ра див ши ти пик ма на сти ра Пре све те 

Бо го ро ди це Евер ге ти те из Ца ри гра да. За Ка реј ску ке лију 

на пи сао је Карејски типик, је дин ствен у це лом пра вослав 

ном све ту. 

Об но ва ма на сти ра је за вр ше на 1199. го ди не. На кон осам 

ме се ци про ве де них у об но вље ном ма на сти ру, Си ме он Миро 

то чи ви уми ре. Пр ва му је гроб ни ца би ла у Хи лан да ру, а 

по то ња у Сту де ни ци. 

Хи лан дар је био из у зет но ва жан ду хов ни цен тар, „пра ви 

ра сад ник на ше ду хов не про све те и кул ту ре”, ода кле је изашло 

мно го нај бо љих мо на ха, књи жев ни ка, бу ду ћих упра вите 

ља Цр квом. Сло бод но мо же мо ре ћи и да је ту су штин ски 

уте ме ље но срп ско пра во сла вље (све то са вље). 

По сле смр ти оца, мо на ха Си ме о на, Са ва се че сто по влачио 

у Ка реј ску ке ли ју и по све ћи вао ду гом мо ли тве ном тихо 

ва њу. 

На вест да Ср би јом бе сни ме ђу брат ски (гра ђан ски) рат 

из ме ђу ње го ве ста ри је бра ће Сте фа на и Ву ка на, Са ва је, 

у сво је вр сној из ми ри тељ ској ми си ји, пре нео мо шти сво га 

оца у Бо го ро дич ну цр кву у Сту де ни ци, ко ју је сам Сте фан 

Не ма ња по ди гао као сво ју за ду жби ну, де ве де се тих го дина 

XII ве ка. Сред њо ве ков ни пи сци Бо го ро ди чи ну цр кву у 

Сту де ни ци опи су ју као нај леп ши и нај ве ћи ме ђу Не ма њиним 

хра мо ви ма-за ду жби на ма. Гроб ни ца се на ла зи ла испод 

фре ске на ју жном зи ду цр кве на ко јој је Сте фан Не мања 

пред ста вљен ка ко од стра не Пре све те Бо го ро ди це, са 

мо де лом хра ма у ру ка ма, би ва при ве ден Хри сту. 

Та да ар хи ман дрит, Са ва се, до шав ши у Ср би ју да над 

ми ро то чи вим оче вим мо шти ма из ми ри за ва ђе ну ста ри ју 

бра ћу, на ста нио у оче вој за ду жби ни, Сту де ни ци, за јед но 

са уче ни ци ма ко је је до вео из Хи лан да ра. Нат пи си на фреска 

ма у нај ста ри јој цр кви сту де нич ког ма на стир ског комплек 

са, Цр кви св. Ни ко ле, ко ју је та ко ђе са гра дио Сте фан

Св. Сава и св. Симеон, Краљева црква у Студеници, 

северни зид, део фреске из 1313-1314.

Не ма ња кра јем XII ве ка, пред ста вља ју 

нај ста ри ји са чу ва ни срп ски нат пис у 

жи во пи су. Сам Са ва је уче ство вао у живо 

пи са њу Сту де ни це. 

Го ди не 1217. вра тио се у Све ту го ру 

да се у ње ној ти ши ни при пре ми за доби 

ја ње ар хи е пи ско пи је срп ске. Две годи 

не ка сни је, 1219, од ла зи у Ни ке ју да 

од ца ра Те о до ра I Ла ска ри са и па тријар 

ха Ма ној ла Са ран ти на иа за тра жи 

са мо стал ност срп ске цр кве. Те го дине 

је ус пео да ка нон ским пу тем до бије 

ауто ке фал ност. Ар хи ман дрит Са ва 

је на пра зник Ус пе ни ја Пре све те Бо горо 

ди це у Ни ке ји, исте го ди не, хи ро тони 

сан за пр вог срп ског ар хи е пи ско па, 

а манaстир Жи ча, за ду жби на Сте фа на 

Пр во вен ча ног по диг ну та у пр вој де цени 

ји XI II ве ка, по ста ла је 1219. го ди не 

се ди ште пр ве са мо стал не срп ске ар хи е- 

пи ско пи је. 

Ар хи е пи скоп Са ва је био са вет ник и 

во дио ва жне ди пло мат ске ми си је у име 

три срп ска кра ља: Сте фа на Пр во вен чаног, 

свог бра та, као и Ра до сла ва и Влади 

сла ва. Два пу та је ишао на хо до чашће 

у Све ту зе мљу. Ка да је оти шао пр ви 

пут, за вре ме кра ља Ра до сла ва, дао је да 

се по диг не Ма на стир св. Гeоргија као 

при хва ти ли ште за срп ске ха џи је, као и 

Ма на стир св. Јо ва на Бо го сло ва на Си о- 

ну. Са Си на ја је у Ср би ју до нео јед ну од 

нај ве ћих срп ских све ти ња – ико ну Троје 

ру чи цу ко ја се чу ва у Хи лан да ру. 

22 

Испосница светог Саве, 

недалеко од манастира Студенице

Споменик св. Сави на 

Врачарском платоу у Београду 

24 

По сле кру ни са ња кра ља Вла ди сла ва, од лу чио је да се пову 

че са по ло жа ја ар хи е пи ско па и у про ле ће 1234. по дру ги 

пут од ла зи у Све ту зе мљу, али се ода тле жив ни је вра тио у 

Ср би ју. На по врат ку се упо ко јио у Тр но ву, у Бу гар ској, 14. 

ја ну а ра 1235. го ди не. Бу га ри су га сма тра ли за све тог чо века 

и краљ Вла ди слав је ду го и без у спе шно пре го ва рао с њима 

о то ме да му пре да ју Са ви не све те мо шти. Нај зад, у ма ју 

1273, ус пео је да их се до мог не и пре не се их у сво ју за дужби 

ну, ма на стир Ми ле ше ву, где су по чи ва ле све до 1594. 

У вре ме тур ске оку па ци је, те 1594. го ди не, на вест да су 

се Ср би из Ба на та ди гли на уста нак но се ћи за ста ве са икона 

ма све тог Са ве, се ра скер (ге не рал) тур ске вој ске Си нанпа 

ша оти ма све ти те ље ве мо шти из Ми ле ше ве и спа љу је их 

на бе о град ском бр ду Вра чар. Не ки исто ри ча ри сум ња ју у 

тај до га ђај, твр де ћи ка ко су мо шти спа се не, са кри ве не у 

не кој пе ћи ни, и да се до да на да на шњег на ла зе у јед ном од 

цр но гор ских ма на сти ра. 

Сва ки срп ски па три јарх, по ред па на ги је Бо го ро ди це, 

но си на гру ди ма и знак све тог Са ве, јер се он сма тра духов 

ним оцем срп ске на ци је. Зна ме нит је и по осни ва њу 

бол ни ца и шко ла. На дан по све ћен све том Са ви, 27. ја нуар, 

све срп ске шко ле про сла вља ју сво ју кр сну сла ву.

Манастир Жича, XIII век, задужбина краља Стефана 

Првовенчаног, прво седиште Српске архиепископије

2. СВЕ ТИ АР СЕ НИ ЈЕ 


1233-1263. 

26 

Ка да је ар хи е пи скоп Са ва (Раст ко Не ма њић) од лу чио 

да по но во от пу ту је у Све ту зе мљу и да се по ву че са ар хие 

пи скоп ског пре сто ла, о сво јој на ме ри пр во је оба ве стио 

игу ма на жич ког Ар се ни ја, а по том кра ља Вла ди сла ва. Након 

то га је на са бо ру у ма на сти ру Жи ча 1233. Ар се ни је 

иза бран за ар хи е пи ско па. Био је ро дом из се ла Да бра, близу 

Слан ка ме на, на Ду на ву, па се оту да у не ким из во ри ма 

по ми ње и као Ар се ни је Сре мац. 

По знан ство и ду бо ка ду хов на ве за из ме ђу Са ве и Ар сени 

ја да ти ра још од пр вих да на ка да је овај дру ги као мо нах 

до шао у ма на стир Жи чу, где га је Са ва при мио и бри нуо о 

ње го вом ду хов ном уз ра ста њу. Са ва је Ар се ни ја по ста вио за 

екли си јарха ве ли ке са бор не цр кве Жич ке ар хи е пи ско пи је, 

за игу ма на жич ког, а 1233. ру ко по ло жио га за епи ско па. 

Ка да је Ар се ни је те го ди не иза бран за ар хи е пи ско па, Са ва 

je остао из ве сно вре ме у ма на сти ру Жи ча, до свог дру гог и 

по след њег од ла ска у Све ту зе мљу 1234. го ди не. 

Ар хи е пи скоп Ар се ни је до че као је мо шти све то га Са ве 

1237. го ди не у Бо го ро дичи ној цр кви ма на сти ра Сту де нице. 

На се вер ном зи ду ју жног па ра кли са до зи да не спољ не 

(Ра до сла вље ве) при пра те са чу ва не су фре ске из 1233. годи 

не. У до њој зо ни осли ка ни су ли ко ви св. Са ве, ар хи е писко 

па Ар се ни ја и је ро мо на ха Са ве (ка сни је ар хи е пи ско па 

Са ве II, 1263-1271).

Свети Сава посвећује за архиепископа светог Арсенија, 

фреска, припрата Пећке патријаршије

28 

Ар се ни је се с пра вом сма тра осни ва чем пећ ког ма насти 

ра ко ји ће по ста ти се ди ште Ар хи е пи ско пи је и Па тријар 

ши је. Исто ри ја тог ма на сти ра да ти ра од пр вих де це нија 

XI II ве ка. За вре ме све тог Са ве ту се на ла зио је дан од 

ме то ха ма на сти ра Жи ча, се ди шта пр ве срп ске ар хи е писко 

пи је. Али, ка ко се Жи ча на ла зи ла у то вре ме на пе рифе 

ри ји срп ске др жа ве, од лу че но је да се ар хи е пи скоп ски 

пре сто пре не се на не ко без бед ни је ме сто. Ка да је по сле 

1253. го ди не Жи ча стра да ла од про ва ле Бу га ра и Ку ма на, 

се ди ште Ар хи е пи ско пи је је пре не то у Пећ. Од та да, па са 

ма њим пре ки ди ма све до 1766. го ди не, Пећ оста је ре зиден 

ци ја срп ских ар хи е пи ско па и па три јар ха. Из чу ве ног 

ле то пи са ма на сти ра Тро но ше, пи са ног 1791, са зна је мо да 

је упра во Ар се ни је, та да још жич ки игу ман, иза брао мана 

стир ски ме тох на са мом ула зу у Ру гов ску кли су ру и у 

пр вим де це ни ја ма XI II ве ка са гра дио Цр кву све тих апосто 

ла. У овој цр кви се на ла зе нај ста ри ји жи во пи си из XI II 

ве ка. Ком по зи ци је Вазнесења у там бу ру и ко ло ти ку бе та, и 

Деисиса у цен трал ној ол тар ској ап си ди са Хри стом у среди 

ни, Бо го ро ди цом ле во од ње га и св. Јо ва ном де сно, спада 

ју у нај леп ша оства ре ња срп ског сред њо ве ков ног фреско 

сли кар ства, а мо гу се упо ре ди ти и са нај ве ћим де ли ма 

то га вре ме на у Евро пи. 

За вре ме ар хи е пи скопа Ар се ни ја и кра ља Уро ша I Не мањи 

ћа, си на Сте фа на Пр во вен ча ног, срп ска цр ква је раз ви ла 

из у зет ну гра ђе вин ску де лат ност. Из тог вре ме на по ти че и 

ма на стир Со по ћа ни, чи је фре ско сли кар ство пред ста вља врх 

срп ске сред њо ве ков не умет но сти. Из град ња Со по ћа на за врше 

на је још за жи во та ар хи е пи ско па Ар се ни ја, 1264-5. го дине, 

што је са си гур но шћу утвр ђе но по јед ној фре сци у припра 

ти ма на сти ра, ко ја пред ста вља смрт кра љи це Ане, мај ке 

Уро ше ве. Из тог вре ме на по ти че и ма на стир Гра дац, гра ђен 

на де сној оба ли ре ке Бр ве ни це, у се лу Гор њи Гра дац. 

Ка да је Ар се ни је обо лео, за ње го вог на след ни ка је још 

та да, 1263, иза бран епи скоп хум ски Са ва II, син Сте фа на 

Пр во вен ча ног (брат кра ља Уро ша).

Манастир Студеница (XII век): Овде је архиепископ 

Арсеније 1237. дочекао мошти светог Саве

Ар хи е пи скоп Ар се ни је упо којио 

се 28. ок то бра 1266. у Чрн - 

чи, a са хра њен је у Цр кви све тих 

апо сто ла у Пе ћи. Ме ђу тим, због 

не ста бил них по ли тич ких при лика, 

ње го ве мо шти скла ња не су по 

ра з ним ма на сти ри ма: До во љи, 

Мо ра чи, на Ме ду ну, у До бри ћеву, 

Ждре ба о ни ку, Ко си је ре ву, а 

од 1920. су стал но у Ждре ба о нику 

код Да ни лов гра да. 

У Пећ кој па три јар ши ји се чува 

ка ме ни сар ко фаг јед но став но 

про фи ло ва них стра на у ко ме је 

до 1266. ле жа ло те ло ар хи е пи скопа 

Ар се ни ја. По ре чи ма ње го вог 

би о гра фа ар хи е пи ско па Да ни ла, 

Ар се ни је је са хра њен у ка ме ној 

гроб ни ци ко ју је сам се би спремио. 

Као све ти, ар хи е пи скоп Арсе 

ни је се пр ви пут по ми ње у Руси 

ји 1388. го ди не, a ка но ни зо ван 

је на Са бо ру у Мо скви 1549. 

30 

Пећки манастир, XIII век, оснивач 

св. Арсеније Сремац: Јужни улаз у 

заједничку припрату три храма

3. СВЕ ТИ СА ВА II 


1263-1272. 

Сте фан Пр во вен ча ни је са пр вом сво јом же ном Јев доки 

јом, ћер ком ви зан тиј ског ца ра Алек си ја, ко јом се оженио 

1191, имао три си на: Ра до сла ва, Вла ди сла ва и Пре дисла 

ва. Пре ди слав је, на кон за мо на ше ња, до био име Са ва 

II. Ка да је ар хи е пи ско па срп ског Ар се ни ја уда ри ла ка пља 

1263. и он обо лео, још та да је за ње го вог на след ни ка изабран 

Са ва II. Упра вљао је срп ском цр квом се дам го ди на. 

Упо ко јио се 8. фе бру а ра 1271. и са хра њен је у пећ кој Цркви 

све тих апо сто ла. Срп ска пра во слав на цр ква увр сти ла 

га је у ред све ти те ља. 

За чу ђу ју ће је да се у Са ви ној би о гра фи ји уоп ште не поми 

ње да је он био хум ски епи скоп. Ни пље ваљ ски си нодик 

пра во сла вља, где су дати подаци о пр вим епи ско пи ма 

хум ским, не по ми ње епи ско па Са ву. Као та квог га по миње, 

пак, ар хи е пи скоп Да ни ло у Животу краљева и архиепископа 

српских. А Ма ри ја Јан ко вић, у књи зи Епископије и 

митрополије Српске цркве у средњем веку, пи ше да је по сле 

бу гар ске про ва ле и пљач ка ња Цр кве све тог Пе тра на Лиму 

одр жан са бор на ко јем је, у при су ству кра ља Уро ша I, 

32 

Пећка патријаршија, припрата: 

Лоза Немањића (четврта деценија XIV века)

ар хи е пи ско па Ар се нија 

и хум ског епи ско па 

Са ве, ре ша ва но пи тање 

спа ја ња Пе тров ског 

вла сте лин ства и власте 

лин ства Хум ске еписко 

пи је. Не зна се ка да 

је тач но одр жан овај 

са бор, али се он по ми - 

ње у Лимској повељи на - 

ста лој од 1254. до 1263. 

го ди не. 

34 

Црква светих апостола, 

Пећка патријаршија: 

Кивот са моштима 

св. Саве II. Изнад 

је фреска Успеније 

архиепископа Саве II

4. ДА НИ ЛО I 


1272. 

За на след ни ка ар хи е пи ско па Са ве II иза бран је, го ди не 

1271, Да ни ло. 

Пре из бо ра био је игу ман ма на сти ра Хи лан дар. За бе леже 

но је да је био до сто јан ве ре бо жан стве не и бри нуо се за 

Хри сто ву цр кву као што тре ба. Ипак, по сле мање од го дину 

да на, из не ког раз ло га ко ји је остао не ја сан, сме њен је 

са ар хи е пи скоп ског пре сто ла. 

36 

Црква св. апостола, Пећ, задужбина св. Арсенија Сремца: 

Под тим сводовима почива више поглавара Српске цркве

5. ЈО А НИ КИ ЈЕ I 


1272-1276. 

Игу ман сту де нич ки Јо а ни ки је иза бран је за ар хи е писко 

па срп ског по сле сме не Да ни ла I. За бе ле же но је да је 

био чел ник ар хи е пи ско па Са ве II. Пре не го што је по стао 

игу ман Сту де ни це, био је на истом по ло жа ју у ма на сти ру 

Хилaндару. При ли ком од ла ска у Све ту зе мљу све ште номо 

на ха Са ве, ко ји ће ка сни је по ста ти ар хи е пи скоп Са ва 

II, на пут је по шао и Јо а ни ки је. У Је ру са ли му, по мол би 

све ште но мо на ха Са ве, ру ко по ло жен је у чин ђа ко на. По 

по врат ку из Све те зе мље, обо ји ца су оста ла у ма на стиру 

Хи лан дару. Ка да се Са ва вра тио у Ср би ју, са њим је 

био и Јо а ни ки је, али на крат ко. Убр зо се вра тио у Хи ландар, 

где је по стао игу ман ма на сти ра на ду же вре ме. Тамо, 

у српској светогорској лаври, том изузетном сакралном 

средишту и расаднику елитног монаштва током златног 

средњовековља, Јоаникије се у потпуности формирао као 

духовник и будући архипастир. Ка сни је се опет вра ћа у 

Ср би ју и по ста је игу ман Сту де ни це. 

Као ар хи е пи скоп, Јо а ни ки је I је био из у зет но при вржен 

кра љу Уро шу. Ка да је овај из гу био пре сто и по ву као 

38 

Главни, западни портал Богородичине цркве у Студеници, 

манастиру чији је игуман био и Јоаникије I

се у Хум, и он је, го ди не 

1267, оти шао са њим. 

Упо ко јио се 28. ма ја 

1279. у Пи ло ту, где је 

и са хра њен. Уро ше ва 

удо ви ца кра љи ца Је лена 

не ко ли ко го ди на касни 

је пре не ла је мо шти 

ар хи е пи ско па Јо а ни кија 

I у ма на стир Со по ћане, 

где их је све ча но сахра 

ни ла. 

40 

Манастир Сопоћани, 

1260, задужбина краља 

Уроша I Немањића 

(владао 1243-1276)

6. СВЕ ТИ ЈЕВ СТА ТИ ЈЕ I 


1279-1286. 

42 

Из Житија Св. Јевстатија I, архиепископа српског, ко је је 

1316-1321. на пи сао Да ни ло Пећ ки, са зна је мо да „по што је 

на и шла ве ли ка на паст од по ди за ња ра та и не ма ла уз бу на 

на то све то ме сто, зва но Жи ча, бри гом пре о све ће ног ар хие 

пи ско па Ја ко ва, мо шти св. Јев ста ти ја I пре не те су из Жи че 

у Цр кву све тих апо сто ла у Пећ, по сле 1286”. 

Ро ђен је у Жу пи бу ди мљан ској. Као мла дић, Јев ста ти је је 

оти шао у Ма на стир св. ар хан ђе ла Ми ха и ла, где је у то до ба 

би ло се ди ште Епар хи је зет ске. За мо на шио га је зет ски епископ 

Нео фит. Био је је ро мо нах ка да од ла зи у Све ту зе мљу, 

да би, по по врат ку, остао у ма на сти ру Хи лан да ру, где је био 

игу ман од 1262. до 1265. го ди не. На сле дио је по том зет ског 

епи ско па Нео фи та 1270. го ди не. 

Ме сец да на по сле смр ти ар хи е пи ско па срп ског Јо а ники 

ја I, у ју ну 1279. го ди не Јев ста ти је по ста је ње гов на следник. 

Цр квом је упра вљао на ред них се дам го ди на, а упо којио 

се 4. ја ну а ра 1286. и са хра њен је у ма на сти ру Жи чи, да 

би за тим био пре нет у Пећ, где је у Па три јар ши ји по чи вао 

све до 1737. Све ти Јев ста ти је је ка сни је, из раз ло га ко ји 

нам ни су по зна ти, пре не сен да по чи ва у ми ру у ма на сти ру 

Цр на Ре ка, са гра ђе ном на де сној оба ли исто и ме не ре чице, 

на три ки ло ме тра од Ри ба ри ћа.

Манастир Црна Река, где данас почивају мошти св. Јевстатија I. 

Претпоставке о времену оснивања манастира, посвећеног 

св. арханђелу Михаилу, крећу се од почетка XIII до краја XIV века

7. ЈА КОВ 


1286-1292. 

Jаков до ла зи на ар хи е пи скоп ски пре сто по сле Јев ста тија 

I, 1286. го ди не. Не ма мно го по да та ка о ње го вом жи во ту 

и ра ду. Оста ло је тек да се пам ти и зна да је био му дар и 

пра ве дан, да је по кре нуо из град њу мно гих цр ка ва и да је 

био ве ли ки по зна ва лац књи га и њи хов љу би тељ. На ар хи е- 

пи скоп ском тро ну био је шест го ди на, до 1292, ка да се, 3. 

фе бру а ра, упо ко јио. 

44

8. ЈЕВ СТА ТИ ЈЕ II 


1292-1309. 

На ар хи е пи скоп ском тро ну на сле дио ар хи е пи ско па Јако 

ва, го ди не 1292. Из би о гра фи је ар хи е пи ско па Да ни ла 

II, ко ју је на пи сао ње гов уче ник, мо же се са зна ти да је 

Јев ста ти је II об но вио ма на стир Жи чу, опу сто ше ну прили 

ком на па да Ку ма на. У ње го во вре ме је за вр ша ван, око 

1296, жи во пис у Цр кви св. Ахи ли ја у Ари љу. Са гра ђе на 

још по чет ком XI II ве ка, ова цр ква се још та да по ми ње као 

се ди ште мо ра вич ког епи ско па. На ње ном за пад ном зи ду 

ви ди се и да нас пор трет ар хи е пи ско па Јев ста ти ја II, савре 

ме ни ка кра ља Дра гу ти на, а по ред ње га је сли кар ариљског 

жи во пи са. 

Упо ко јио се 16. ав гу ста, али се не зна го ди на. 

46

Црква св. Ахилија у Ариљу, задужбина краља Драгутина, XIII век. 

На западном зиду налази се портрет архиепископа Јевстатија II

9. СА ВА III 

ар хи е пи скоп пећ ки 

1309-1316. 

У ма на сти ру Жи ча, ко ји је Сте фан Пр во вен ча ни сагра 

дио у дру гој де це ни ји XI II ве ка, на јед ној од фре са ка, 

ра ђе них по чет ком XIV ве ка, из над вра та цр кве је предста 

ва ко јом је илу стро ва на Дамаскинова божићна химна. 

На ком по зи ци ји, ле во и де сно од фи гу ра де во ја ка у антич 

ким ха љи на ма, ко је пер со ни фи ку ју Зе мљу и Пу сти њу, 

у гру пи све ште ни ка и ве ли ко до стој ни ка на сли ка ни су и 

ар хи е пи скоп Са ва III и краљ Ми лу тин, за чи је вла да ви не 

је овај део цр кве жи во пи сан. 

Обра зо ван у ма на сти ру Хи лан да ру, где је на пре до вао 

до игу ма на, око 1307. по стао је епи скоп при зрен ски, где 

је над гле дао гра ђе ње Цр кве Бо го ро ди це Ље ви шке, за дужби 

не кра ља Ми лу ти на. 

На ар хи е пи скоп ски пре сто сту пио је 1309, по сле смр ти 

Јев ста ти ја II. Ве о ма га је це нио и био му на кло њен краљ 

Ми лу тин, ко ји се, по ред оста лог, са њим са ве то вао и о 

град њи ма на сти ра Бањ ска, ко ји ће би ти по диг нут из ме ђу 

1313. и 1317. го ди не на исто и ме ној ре чи ци, де сној при тоци 

Ибра, код Ко сов ске Ми тро ви це. Сред њо ве ков ни пи сци 

48 

Црква Светог Спаса, главни храм у манастиру Жича: 

На фресци с почетка XIV века насликан је и архиепископ Сава III

Пећ, Црква св. апостола: Поклоњење архијереја Агнецу, 

средина XIII века (први с лева: св. Сава Српски) 

са ди вље њем по ми њу „бањ ско зла то”, што се по свој прили 

ци од но си ло на рас ко шни уну тра шњи украс хра ма. 

Ар хи е пи скоп Са ва III из у зет но је за слу жан за срп ско 

кул тур но на сле ђе, јер је имао ве ли ки ути цај на раз вој средњо 

ве ков не ар хи тек ту ре у Ср би ји. У ње го во вре ме је об новље 

на Цр ква св. Ђор ђа у Ста ром На го ри ча ну, за тим Призрен 

ска епи ско пи ја, а по сто ји уве ре ње да је он био на че лу 

Хи лан да ра у вре ме док је гра ђен је дан ње гов ва жан део. 

Упо ко јио се ју ла 1316. го ди не. 

50 

Архиепископ Сава III надгледао је градњу Цркве Богородице 

Љевишке у Призрену, задужбине краља Милутина из 

XIV века. У њој се до марта 2004. налазила знаменита 

фреска Богородице са Христом, када су је у рушилачком 

дивљању тешко оштетили тамошњи Арбанаси

10. СВЕ ТИ НИ КО ДИМ 


1317-1326. 

52 

Цр кве ни из бор ни са бор се са ста јао не ко ли ко пу та то ком 

1317. го ди не да би се од лу чи ло о на след ни ку ар хи е пи скопа 

Са ве III. На кра ју је иза бран игу ман Ни ко дим. Млад, анга 

жо ван, аги лан, вешт по ли ти чар, вр ло му дар и обра зо ван, 

био је је дан од ар хи е пи ско па ко ји је за со бом оста вио ја сан и 

пре по зна тљив траг. За вре ме ње го вог сто ло ва ња из гра ђе на је 

Цр ква све тог Са ве у Ли зи ци и Цр ква све тог ве ли ко му че ни ка 

Ди ми три ја у Пе ћи, уз се вер ни зид глав не Цр кве све тих апосто 

ла, из ме ђу 1321-1324. У то вре ме је осли кан и жи во пис 

овог хра ма, са чи њен од пред ста ва из жи ти ја све та ца и са цркве 

них са бо ра. Од сце на у овој цр кви ис ти че се ком по зи ци ја 

Вазнесење, са нео бич но сме лим ста во ви ма ан ђе ла у ле ту, ко ји 

при др жа ва ју круг са ве ли ком фи гу ром Хри ста. Ве о ма вредне 

су и пред ста ве Ро ђе ње Бо го ро ди чи но, де вој ке ко је све тој 

Ани при но се по ну де, ле ген да све тог Ди ми три ја, сли ке са цркве 

них са бо ра, ме ђу њи ма и са бо ра св. Са ве и св. Сте фа на 

Де чан ског. У ол та ру је са чу ван пот пис сли ка ра Јо ва на. 

Ар хи е пи скоп Ни ко дим је 6. ја ну а ра 1321. кру ни сао за 

кра ља Ми лу ти но вог мла ђег си на Сте фа на III Де чан ског. 

Ни ко дим је ина че био игу ман у Хи лан да ру ка да је 1313. 

го ди не по сре до вао из ме ђу су ко бље не бра ће, кра ља Ми лути 

на и кра ља Дра гу ти на, ка ко би био окон чан ско ро два наест 

го ди на ду ги њи хов ме ђу соб ни рат, ко ји је из био 1301.

Печат светог Никодима

због Ми лу ти но вог по ли тич ког зближа 

ва ња са Ви зан ти јом. Тим по слом 

Ни ко дим је пу то вао и у Ца ри град. 

Би ло је то у вре ме ца ра Ан дро ника, 

а Ва се љен ском па три јар ши јом 

упра вљао је па три јарх ца ри град ски 

Ни фон. Том при ли ком је Ни ко дим 

при су ство вао бо го слу же њу ко је су, 

по ти пи ку св. Са ве Осве ће ног, врши 

ли је ру са лим ски и ан ти о хиј ски 

па три јар си. Чим је по стао срп ски 

ар хи е пи скоп, он ша ље љу де у Цари 

град да му из Ма на сти ра све тог 

Јо ва на Пре те че и Кр сти те ља до несу 

је ру са лим ски ти пик. Он сам је 

тај ти пик пре вео са грч ког на српски 

је зик. За про у ча ва ње бо го служе 

ња Срп ске цр кве тај спис је један 

од нај ва жни јих, јер је то пр ви 

пу ни ти пик са ка лен да ром у Српској 

цр кви. Ори ги нал Ни ко ди мовог 

ру ко пи са из го рео је у На род ној 

би бли о те ци у Бе о гра ду при ли ком 

не мач ког бом бар до ва ња 6. апри ла 

1941. На сву сре ћу, са чу ва не су фото 

гра фи је овог ру ко пи са сни мље не 

уочи ра та. 

На пре сто лу ар хи е пи ско па остао 

је осам го ди на, а упо ко јио се ве о ма 

млад, 1326. 

54 

Пећка патријаршија, Црква св. апостола: 

Пред иконостасом, са леве стране, 

налази се кивот св. Никодима I, 

десетог архиепископа српског

11. СВЕ ТИ ДА НИ ЛО II 


1324 - 1337. 

Да ни ло II је био вла сте лин ски син. Пре од ла ска у Ма настир 

св. Ни ко ле у Кон чу лу, где се за мо на шио, био је у служби 

на дво ру кра ља Ми лу ти на. За мо на шио га је игу ман Нико 

ла и из ме нио му на ма не по зна то све тов но име у Да ни ло. 

По том од ла зи у ма на стир Хи лан дар, а на са бо ру одр жа ном 

у Ср би ји иза бран је за игу ма на хи лан дар ског. Ста вио се на 

че ло од бра не ма на сти ра од на па сти ка та лон ских раз бој ничких 

бан ди ко је су угро жа ва ле Све ту го ру три го ди не и три 

ме се ца, 1307-1309. У дру гој по ло ви ни 1310. од ла зи у јед ну 

по вер љи ву ми си ју у Де бар це, за тим се вра ћа у Хи лан дар и 

по вла чи у Ка реј ску ке ли ју. Ме ђу тим, по ло ви ном 1311. би ва 

иза бран за епи ско па бањ ског. 

Гра де ћи ма на стир Бањ ска, са Цр квом св. Сте фа на, изме 

ђу 1313. и 1317, краљ Ми лу тин је ста ра ње и над зор над 

по ди за њем ове сво је за ду жби не по ве рио Да ни лу II. Из 

Житија Краља Милутина, које је Да ни ло Пећ ки на пи сао 

по сле 1332, са зна је мо да се краљ Ми лу тин до го во рио са 

сво јом мај ком Је ле ном и ар хи е пи ско пом Са вом III, те почео 

да зи да храм по све ћен све том Сте фа ну. И да је та да 

епископa Данилa за ду жио да бри не о за вр шет ку ово га хра- 

56 

Црква Пресвете Богородице, у комплексу Пећке патријаршије 

(задужбина Данила II), и улаз у Руговску клисуру

58 

ма и о оно ме што је по треб но за устрој ство цр кве но у метнич 

ке ле по те по ко јој ће овај ма на стир убр зо по ста ти чувен. 

Да ни ло је за по ве дао умет ни ци ма и ода би рао ве шта ке 

ко ји ће зи да ти, од ре ђи вао ка ко да по ста вља ју сту бо ве, лучне 

сво до ве и цр кве не пре гра де. 

Бањ ска је са зи да на по узо ру на Сту де ни цу, а сво јим планом 

се осла ња и на Жи чу. Има ла је из у зе тан жи во пис, за 

чи ју су из ра ду ко ри шће ни злат ни ли сти ћи та ко зва ног бањског 

зла та. На жа лост, сем не ко ли ко из бле де лих фраг мена 

та, фре ске ви ше не по сто је. 

Краљ Ми лу тин је бо га то об да рио ма на стир (75 се ла и 8 

ка ту на), што се сма тра ло за нај ве ћи кти тор ски при лог једној 

не ма њић кој цр кви. По сле смр ти, 1321, Ми лу тин је ту 

са хра њен. 

Ка да је за вр ше но по ди за ње Бањ ске, епи скоп Да ни ло се 

у пр вој по ло ви ни 1315. по ву као у Хи лан дар, али се 1316, 

опет на по зив кра ља Ми лу ти на, вра ћа у Ср би ју. По сле смрти 

ар хи е пи ско па Са ве III, 26. ју ла 1316, раз бук та ле су се 

стра сти око то га ко ће на сле ди ти ње го во ме сто. Краљ Милу 

тин је же лео да то бу де Да ни ло. Из бор ни са бор се три 

пу та са ста јао и тек на кон за ла га ња са мог Да ни ла, за но вог 

ар хи е пи ско па је иза бран ње гов уче ник Ни ко дим, игу ман 

хи лан дар ски, чи ме су се стра сти сми ри ле. Епи скоп Да нило 

је иза бран за епи ско па хум ског са се ди штем у Би је лом 

По љу, при Са бор ном хра му све тих апо сто ла. У вре ме ну од 

1318. до 1320, упра во за слу гом Да ни ло вом, осли ка ни су 

при пра та и на ос ове цр кве. 

По сле смр ти ар хи е пи ско па Ни ко ди ма, епи скоп Да ни ло 

је, 14. сеп тем бра 1324, иза бран за је да на е стог ар хи е пи скопа 

срп ског. 

Го ди не 1330. ар хи е пи скоп Да ни ло II је с ју жне стра не 

Цр кве св. апо сто ла Пећ ке ар хи е пи ско пи је по ди гао Цр кву 

Бо го ро ди це Оди ги три је (Пу те во ди те љи це), са два ма ла 

хра ма у њој, Св. Јо ва на и Св. Ар се ни ја. На ба вив ши грч ке 

књи ге, обез бе дио је слу жбу грч ким мо на си ма у њој. У север 

ној ка пе ли Цр кве Бо го ро ди це Оди ги три је, ко ја је жи-

Архиепископ Данило II са моделом пећке Цркве Пресвете Богородице, 

своје задужбине, и својим заштитником пророком Данилом

60 

во пи са на исте го ди не, на сли ка не су ори ги нал не сце не из 

жи во та ар хи е пи ско па Ар се ни ја I, осни ва ча пећ ког ма насти 

ра. Сред њо ве ков ни ле то пи сац убра ја ову цр кву у најлеп 

ша де ла срп ске сред њо ве ков не умет но сти, по ред дечан 

ског хра ма, па то са при зрен ске цр кве, „бањ ског зла та” 

и ре сав ског пи са ња. 

Да ни ло II је уз ју жни зид Цр кве Бо го ро ди це Оди ги три је 

по ди гао и цр кву-ка пе лу по све ће ну св. Ни ко ли. 

На за пад ној стра ни Да ни ло II je до зи дао и ве ли ку припра 

ту, ко ја за хва та све три цр кве, пред ста вља ју ћи њи хо во 

за јед нич ко пре двор је. Ис пред за пад не фа са де Ка пе ле св. 

Ни ко ле, као и уз део ју жног зи да Бо го ро ди чи не цр кве, нала 

зио се отво ре ни трем. На зи до ви ма тог про сто ра осли кане 

су фре ске чи ји се оста ци ви де и да нас. 

Ар хи е пи скоп Да ни ло II по знат је и као пи сац и би бли о- 

граф. На пи сао је Животе краљева и архиепископа српских, 

као и срп ске кра љи це Је ле не Ан жуј ске, же не Уро ша I. Од Дани 

ла са зна је мо да је ма на сти ру Гра дац кра љи ца по кло ни ла 

из у зет не ико не око ва не златом, по су те би се ром и дра гим каме 

њем, као и зла том тка не за ве се, број не књи ге и цр кве не 

са су де. Нај дра го це нија ме ђу тим ико на ма је би ла ико на Бого 

ро ди це, али ни јед на од њих ни је са чу ва на. Зна се са мо да 

се 1314-1315. на ла зи ла та мо, јер се у то вре ме краљ Ми лу тин 

при ли ком по се те мај чи ном гро бу по кло нио овој ико ни.

Остаци средњовековног града Маглича, XII век, где је архиепископ 

Данило II 1337. подигао палату, келије и монашку школу

СВИ СРПСКИ 

ПАТРИЈАРСИ

Пећка патријаршија

1 (12). СВЕ ТИ ЈО А НИ КИ ЈЕ II 

ар хи е пи скоп (1338-1346) 

и пр ви па три јарх срп ски (1346-1354) 

64 

По сле смр ти ар хи е пи ско па Да ни ла II, од 19. де цем бра 

1337. до 3. ја ну а ра 1338. одр жан је др жав ни са бор и за архи 

е пи ско па иза бран Јо а ни ки је, шеф двор ске кан це ла рије 

(ло го тет) кра ља Ду ша на. Шест го ди на ка сни је, кра јем 

1345, краљ Ду шан се у Се ре су про гла сио за ца ра. По што 

је за кру ни са ње ца ра нео п ход но да то учи ни па три јарх, 

на Цве ти, 9. апри ла 1346. Срп ска ар хи е пи ско пи ја про глаше 

на је за Па три јар ши ју. Та ко је ар хи е пи скоп Јо а ни ки је 

по стао први српски патријарх. Кру ни са ње је оба вље но у 

Ско пљу, на Ус крс 1346. Про глас Па три јар ши је и цар ско 

кру ни са ње за вр ше ни су од ре ђи ва њем Пе ћи за сто ли цу 

Па три јар ши је. 

О по ре клу Јо а ни ки ја II не зна се го то во ни шта, али је 

по зна то да је био обра зо ван чо век, да је као шеф двор ске 

кан це ла ри је (ло го тет) кра ља Ду ша на уче ство вао у ра ду 

др жав ног са бо ра, као и у при пре ма њу Душановог законика. 

О ово ме све до чи за гла вље Законика ко је го во ри о саста 

ву са бо ра: 

„Си-же законик постављајем од православнаго сабора нашего, 

преосвештеним петриархом кир Јоаникијем и всеми 

архијереји и црковники, малими и великими, и мноју благоверним 

царем Стефаном, и васеми властели царства ми, 

малими же и великими.”

Паја Јовановић: 

„Крунисање цара Душана”, детаљ

66 

Пре би ва ју ћи у Пе ћи, па три јарх Јо а ни ки је II из гра дио је 

мно ге цр кве по се ли ма. На Кар ми лу је са зи дао Цр кву светог 

Или је и Цр кву све тог Ни ко ле на Та во ру. Цр ква све тог 

Ди ми три ја у Пећ кој па три јар ши ји жи во пи са на је по пр ви 

пут у вре ме па три јар ха Јо а ни ки ја. 

Јо а ни ки је се опро бао и у ди пло ма ти ји. Ка да је Ду шан 

про гла сио Срп ску па три јар ши ју, у чи ји су са став ушли и 

Све та го ра и ми тро по ли је у грч ким обла сти ма ко је су се 

та да на ла зи ле на те ри то ри ји срп ске ца ре ви не, ца ри градски 

па три јарх Ка лист ба цио је про клет ство на ца ра, патри 

јар ха Јо а ни ки ја и на ви ши клер Срп ске цр кве. 

Ка да су Тур ци пре шли у Евро пу, па три јарх Јо а ни ки је 

је по ку шао да из гла ди од но се са Ца ри град ском па три јарши 

јом, али за сво га жи во та ни је ус пео у то ме. Упо ко јио 

се 3. сеп тем бра 1354. го ди не у По лу ми ру, на Ибру, на путу 

за Пећ, по сле бо рав ка у Жи чи, где је из не на да обо лео. 

Те ло му је по ло же но у гроб ни цу у Пећ кој па три јар ши ји. 

Про гла шен је за све ца и сла ви се на дан сво га пре ста вљења, 

3. сеп тем бра по ју ли јан ском ка лен да ру (16. по гре гори 

јан ском). 

Убр зо по сле 1354. го ди не, у Цр кви св. апо сто ла, из над 

сар ко фа га па три јар ха Јо а ни ки ја осли ка на је ње го ва са храна. 

Сце на је ис пу ње на све ште ним и све тов ним ли ко ви ма 

ко ји сто је над од ром ве ли ко до стој ни ка, док је у по за ди ни 

на сли ка на Пећ ка па три јар ши ја.

Пећка патријаршија, Црква св. Димитрија, 

ктиторска композиција: Први патријарх Јоаникије, 

цар Душан, царевић Урош, св. Сава Српски (1345)

2 (13). СА ВА IV 

па три јарх срп ски 

1354-1375. 

Ви ше од два де сет го ди на про вео је у ма на сти ру Хи ланда 

ру, на Све тој го ри, у вре ме ње ног про цва та. Био је еклиси 

јарх, а кра јем 1347. или по чет ком 1348. го ди не по стао 

игу ман. Лич но је по зна вао Гри го ри ја Си на и та и пу сти ња ка 

Је фре ма, ка сни јег срп ског па три јар ха. У то вре ме су на Светој 

го ри жи ве ли и Ка лист I и Фо ти је, бу ду ћи ца ри град ски 

па три јар си, као и све ти Гри го ри је Па ла ма. 

По што се упо ко јио пр ви срп ски па три јарх Јо а ни кије, 

цар Ду шан је у Се ру, у се ди шту ми тро по ли та Ја ко ва, 

са звао „срп ски и грч ки” са бор ко ји је 29. но вем бра 1354. 

го ди не иза брао хи лан дар ског игу ма на Са ву за дру гог српског 

па три јар ха. Са ва је у својој титули имао одређење 

„патријарх Срба и Грка”. 

У вре ме па три јар ха Са ве по чео је рад на из ми ре њу Српске 

цр кве и Ца ри град ске па три јар ши је, чи је окон ча ње 

он ни је до че као. Упо ко јио се 29. апри ла 1375. го ди не и 

са хра њен је у Пе ћи, у Цр кви све тог Ди ми три ја. Ба вио се 

књи гом, о че му све до чи и јед но је ван ђе ље ко је но си име 

па три јар ха Са ве, пи са но на пер га мен ту и укра ше но ле пим 

ми ни ја ту ра ма. 

68

Протат у Кареји, седиште светогорске монашке државе

3 (14). СВЕ ТИ ЈЕ ФРЕМ III 

па три јарх пећ ки 

1375-1380. и 1389-1390. 

Ро ђен је 1311. го ди не код Тр но ва. У вре ме кра ља Ми лути 

на жи вео је као ис по сник у ма на сти ру Хи лан дар на Светој 

го ри, а за тим на јед ном од број них остр ва Егеј ског мо ра. 

По сле за у зи ма ња Све те го ре од стра не Ту ра ка, пре ла зи у 

око ли ну ма на сти ра Де ча ни, у јед ну од та мо шњих ис по сница. 

Али, че сто на па дан од раз бој ни ка, пре ме шта се у пе ћину-ис 

по сни цу у Ждре лу, у око ли ни Пе ћи. 

Овај мо нах-ис по сник иза бран је за па три јар ха 3. ок тобра 

1375. го ди не. Ме ђу тим, пет го ди на ка сни је, 1380, напу 

шта овај по ло жај и по вла чи се у Ма на стир св. ар хан ђе ла 

код При зре на, ко ји је цар Ду шан са гра дио из ме ђу 1348. i 

1352. као сво ју глав ну за ду жби ну. Је фрем ће ов де про вести 

вре ме до пре лом не 1389. го ди не. 

На по ло жај че твр тог срп ског па три јар ха до шао је мелнич 

ки ми тро по лит Спи ри дон. По сле ње го ве смр ти, 1389, 

ни је мо гао да се са ста не са бор да би био иза бран но ви патри 

јарх. Је фрем је та да за мо љен да се вра ти на по ло жај патри 

јар ха, што је он у на ста лој си ту а ци ји, по сле Ко сов ског 

бо ја, при хва тио. На кон го ди ну да на, ка да је 1390. иза бран 

70 

Високи Дечани: У околини ове светиње 

била је једна од испосница светог Јефрема

Пећка патријаршија, Црква св. Димитрија, 

северозападна страна: Кивот св. Јефрема, патријарха српског 

но ви па три јарх Да ни ло III, па три јарх Је фрем се по но во 

по вла чи и од ла зи у ис по сни цу-пе ћи ну у Ждре ло. 

Упо ко јио се уочи Ви дов да на, 14. ју на го ди не 1400. Сахра 

нио га је у Пећ кој па три јар ши ји па три јарх Са ва V. 

Mонументални сар ко фаг па три јар ха Је фре ма III ле жи на 

се ве ро за пад ној стра ни Цр кве св. Ди ми три ја. Од ру жи частог 

је мер ме ра, укра шен ар ка ди ца ма, укле са ним кр стови 

ма и јед ном ро зе том на по клоп цу. Из кр сто ва из ра ста ју 

вре же ко је се са обе стра не уви ја ју у во лу те. Па три јарх 

Је фрем је ка но ни зо ван 1407. го ди не. Срп ска пра во славна 

цр ква сла ви ње го ву успо ме ну на Ви дов дан. Житије патријарха 

св. Јефрема на пи сао je епи скоп пећ ки Мар ко. 

72 

Страница из Апостола, година 1350.

4 (15). СВЕ ТИ СПИ РИ ДОН 


1379-1389. 

Пре 17. ма ја 1379. го ди не, за че твр тог срп ског па три - 

јар ха иза бран је мел нич ки ми тро по лит Спи ри дон. У Мелни 

ку је био у мо гућ но сти да из бли за упо зна Ви зан тин це 

и стек не дра го це на цр кве на ис ку ства. Кнез Ла зар, упознат 

са ње го вим спо соб но сти ма, из у зет но га је це нио и 

са ве то вао се са њим о по је ди ним цр кве ним пи та њи ма. 

Бли скост и са рад ња др жа ве и цр кве у то вре ме бе ху на рочи 

то из ра же ни. 

Па три јарх Спи ри дон је ра дио на ожи вља ва њу цр кве ног 

жи во та и ши ре њу ду хов но сти и кул ту ре са ју га на се вер. 

Под ста као је цр кве но гра ди тељ ство у По мо ра вљу и По дуна 

вљу, а кнез Ла зар је мо гао нео ме та но да по ди же цр кве и 

ма на сти ре у ис точ ној Ср би ји и По ду на вљу, у кра је ви ма где 

је оста ла ве ли ка пра зни на због ту ђе ју рис дик ци је и че стих 

ра то ва у про шло сти из ме ђу Ви зан ти на ца, Ма ђа ра, Бу га ра 

и Ср ба. Ка да је ма на сти ру Гор ња ку, у бра ни чев ском Ждрелу, 

из дао по тврд ну ди пло му за ма на стир ску са мо стал ност 

и та ко про ши рио цр кве ну ју рис дик ци ју у Бра ни че ву, патри 

јарх Спи ри дон је за ко ра чио у ца ри град ску ју рис дикци 

ју у По ду на вљу. To je иза зва ло ре ак ци ју Ца ри град ске 

74 

Патријарх Спиридон подстакао је црквено градитељство 

у Поморављу и Подунављу: Манастир Раваница, 1375.

Печат 

патријарха 

Спиридона 

па три јар ши је и Си но да Ца ри град ске цр кве. Спи ри до ну је 

пре кор но при пи сан епи тет три е пи ско пос, јер је три пу та 

ме њао епар хи је. 

Па три јар ха Спи ри до на с пра вом сма тра ју де сном руком 

кне за Ла за ра, са вет ни ком и по моћ ни ком у ње го вој 

цр кве но-др жав ној по ли ти ци. Уз кне за Ла за ра, био је најзна 

чај ни ја лич ност тог вре ме на. По след њих де сет го ди на 

уочи Ко сов ске бит ке 1389. нај ви ше је ути цао на ду хов ни 

жи вот Ср би је у кра је ви ма пре ма Ду на ву и Са ви. Над живео 

је Ко сов ски бој 44 да на. Упо ко јио се 11. ав гу ста 1389, 

а мо шти му по чи ва ју у Цр кви све то га Ди ми три ја у Пећ кој 

па три јар ши ји. Срп ска пра во слав на цр ква га је увр сти ла у 

ред све ти те ља. 

76

Мошти св. кнеза Лазара у Раваници: Патријарх Спиридон 

с правом је сматран његовом десном руком

5 (16). ДА НИ ЛО III 


1390-1396. 

Ка да је кнез Сте фан Ла за ре вић у је сен 1390. или у про - 

ле ће 1391. го ди не са звао Са бор, нај ве ро ват ни је у ма на стиру 

Жи чи, по што се па три јарх Је фрем по дру ги пут по вукао 

са па три јар шиј ског пре сто ла, за па три јар ха срп ског је 

иза бран Да ни ло III (ма да по сто ји и ми шље ње да је иза бран 

1392). O па три јар ху Да ни лу се ве о ма ма ло зна. Епи скоп 

Мар ко лич но га је по зна вао, али о ње му ни шта не пи ше. 

По сто ји јед на по ве ља кне за Сте фа на без да ту ма у ко јој се 

па три јарх Да ни ло по ми ње, као и у да ров ни ци мо на хи ње 

Ев ге ни је и ње них си но ва Сте фа на и Ву ка, из да те у Но вом 

Бр ду 1395. го ди не, о ра зним до бри ма по кло ње ним ру ском 

Ма на сти ру св. Пан те леј мо на у Све тој го ри. Да ни ло III ту 

је на зи ван па три јар хом свих Ср ба. По ми ње се и у за пи су 

без да ту ма у ру ко пи сном про ло гу ма на сти ра Де ча на, ко ји 

је по кло нио екли си јарх Вар ла ам. 

Прет по ста вља се да је па три јарх Да нило дао при ста нак 

да се мо шти кне за Ла за ра пре несу из при штин ског Храма 

Све тог Спа са у ње го ву за ду жби ну, ма на стир Ра ва ни цу. 

Tом при ли ком је кнез Ла зар ка но ни зо ван. 

78 

Деспот Стефан Лазаревић, фреска из Манасије, 1418. 

Управо он је сазвао Сабор 1390. на којем је за 

наследника патријарха Јефрема изабран Данило III

Па три јарх Да ни ло се ба вио 

пи са њем. Ње го ва Похвала кне- 

зу Лазару (пре 1393) спа да 

ме ђу нај леп ша књи жев на дела 

ста ри је срп ске књи жев ности. 

Да нас су по зна ти и ње гови 

књи жев ни ра до ви: Слово о 

Симеону Немањи, Слово о Св. 

Сави, Житије и служба краљу 

Милутину, Стихови Св. Симеону 

и краљу Милутину. 

Зна се да се упо ко јио 7. апри 

ла, али тач на го ди на ње гове 

смр ти ни је по зна та. 

80 

Ново Брдо, 1395: У даровници 

монахиње Евгеније и њених синова 

Стефана и Вука спомиње се 

„Данило III, патријарх свих Срба”

Цртеж: Предраг Тодоровић

6 (17). СА ВА V 


1399(?)-1406(?) 

На сле дио је па три јар ха Да ни ла III, али се не зна ка да 

се то тач но до го ди ло. Са ва V се пот пи си вао као па три јарх 

Ср ба и Гр ка. Kaдa сe 1400. упо ко јио па три јарх Је фрем, 

Са ва се опро стио од ње га и пре нео га у ве ли ку цр кву у 

Пећ. За вре ме док је он био па три јарх, Све ште ни са бор 

Срп ске цр кве је ка но ни зо вао па три јар ха Је фре ма, прогла 

сив ши га све ти те љем. За пи са но је да се па три јарх Сава 

V упо ко јио 7. ок то бра, али се, и у овом слу ча ју, го ди на 

не на во ди. 

82 

Кареја, административно средиште Свете горе: 

Улаз у испосницу св. Саве, првог поглавара Српске цркве. 

Изнад улаза: Сабор српских светитеља (фреска)

7 (18). ДА НИ ЛО IV 


1406-1410. 

На сле дио је па три јар ха Са ву V 1406. го ди не. 

Било је то у време када је започињало златно раздобље 

српске деспотовине, под младим и мудрим деспотом Стефаном 

Лазаревићем, благородним сином светог косовског 

хероја и мученика кнеза Лазара Хребељановића. 

И по ред чи ње ни це да је Цр кву пред во дио пу не че ти ри 

го ди не, о па три јар ху Да ни лу IV се го то во ни шта не зна. 

84

Похвала светом кнезу Лазару, 

рад монахиње Јефимије, око 1402, Музеј СПЦ

8 (19). КИ РИЛ I 


1410-1418. 

Ка да је де спот Сте фан Ла за ре вић за вр шио Цр кву Све те 

Тро ји це у Ре са ви, сво ју за ду жби ну, зна се да је на Ду хо ве, 

15. ма ја 1418, храм осве штао па три јарх Ки рил. (Ма на стир 

Ре са ва или Ма на си ја, гра ђен 1407-1418, про сла вљен је у 

сред њем ве ку по шко ли књи жев ни ка, пре во ди ла ца и препи 

си ва ча оку пље них у ње му, та ко зва ној Ре сав ској шко ли, 

ко ја га је чи ни ла ве ли ким кул тур ним цен тром це ле де спото 

ви не, па и ши ре.) 

У сво јој Историји Српске православне цркве, Ђо ко Слијеп 

че вић од мах по сле па три јар ха Са ве V на во ди Ки ри ла 

(и го ди не 1407-1419) као на след ни ка па три јар ха Да ни ла 

IV. Прет по ста вља се да је пре из бо ра за па три јар ха био 

игу ман у ма на сти ру Хи лан да ру на Све тој го ри, јер се око 

1401. по ми ње игу ман хи лан дар ски Ки рил. У вре ме деспо 

та Сте фа на књи ге „од добра извода ресавског” би ле су 

на гла су, мно го тра же не и пре пи си ва не. Де спот Сте фан 

је по зи вао хи лан дар ске мо на хе у Ср би ју да раз ви ју препи 

си вач ки рад. Је дан од њих је био Ки рил. Прет по ста вља 

се да гa je Де спо то ва смрт за те кла у јед ном бра ни чев - 

ском манaстиру. 

86 

Улаз у манастир Хиландар: И патријарх Кирил је (по свој 

прилици) био игуман у српској светогорској царској лаври

Пре ма јед ном ле топи 

су, Ки рил се упо којио 

из ме ђу 1. сеп тембра 

1418. и 31. ав гу ста 

1419. У јед ном Про ло гу 

за сеп тем бар-фе бру ар, 

као да тум смр ти осмог 

срп ског па три јар ха Кири 

ла на ве ден је 27. децем 

бар 1418. 

88 

Манастир Манасија, XV 

век: Цркву Свете Тројице 

освештао је 1418. 

патријарх Кирил I

90 

9 (20). НИ КОН 


1420-1435. 

На сле дио је па три јар ха Ки ри ла I по сле ње го ве смр ти (изме 

ђу 1418-1420). Ни кон се пр ви пут по ми ње као па три јарх 

1420. у Похвалном слову кнезу Лазару од еплик ти та Ан дони 

ја Ра фа и ла, књи жев ни ка грч ког по ре кла ко ји је из бе гао 

у Ср би ју. Ин те ре сант но је по ме ну ти да је је дан све то гор ски 

мо нах до шао у Ср би ју, ра ди пре пи си ва ња књи га, по из ричи 

тој же љи де спо та Сте фа на и па три јар ха Ни ко на. 

Из за пи са у ру ко пи сном је ван ђе љу овог мо на ха, око 

1428, са зна је се да је па три јарх Ни кон мо рао из ма на сти ра 

Жи ча, где је сто ло вао, са ве ћим бро јем љу ди из бе ћи у Поду 

на вље, ка да је Му рат II упао у срп ску зе мљу. Па три јарх 

Ни кон се скло нио код де спо та Ђур ђа. 

По зна то је и то да је по за по ве сти па три јар ха Ни ко на Констан 

тин Фи ло зоф за пи сао Живот Деспота Стефана, јед но од 

нај зна чај ни јих де ла срп ске књи жев но сти сред њег ве ка. 

Па три јарх Ни кон се у из во ри ма из ње го вог вре ме на послед 

њи пут по ми ње у јед ном за пи су је ро ђа ко на Ар се ни ја, 

у ру ко пи сном три о ду из 1435. Ни је по зна то до ка да је тачно 

жи вео. 

Манастир Жича, живопис из улазне куле: Ту је, 

до надирања Мурата II, столовао патријарх Никон

10 (21). TEOФAН 


1436. 

На во ди се као на след ник па три јар ха Ни ко на, 1436. годи 

не. На та квом га по ло жа ју по ми ње про та Сте ван Ди митри 

је вић у Споменици штам па ној по во дом усто ли че ња патри 

јар ха Ди ми три ја у Пе ћи, 28. ав гу ста 1924, док Ми о драг 

Пур ко вић (Српски патријарси средњег века) не по ми ње патри 

јар ха Те о фа на, па оту да и је да на е сто го ди шња па у за у 

по гла вар ству Срп ске пра во слав не цр кве. Ме ђу тим, Љу бица 

С. Ђор ђе вић, у јед ном не до вољ но по зна том Поменику 

из времена Ђурђа Бранковића, от кри ва да се у не ким изво 

ри ма иза име на па три јар ха Ни ко на по ми ње па три јарх 

Те о до си је и сма тра да се нај ве ро ват ни је ра ди о па три јар ху 

Те о фа ну, ко ји је по гре шно на зван Те о до си јем. 

92 

„Постоје опасна времена, у којима страдају и светиње, 

и људи, и књиге, и све постаје мутно и непоуздано”: 

Библиотека Хиландара, чувар српског памћења

11 (22). НИ КО ДИМ 


1445-1453. 

Био је игу ман ма на сти ра Сту де ни це. Пре 1439. иза бран 

је за ми тро по ли та ра шког, а за па три јар ха пећ ког 1445. годи 

не. Упра вљао је и Охрид ском ар хи е пи ско пи јом од 1451. 

Па три јарх Ни ко дим је 1452. го ди не ма на сти ру Сту дени 

ци по кло нио ру ко пи сну књи гу Маргарит Светога Јована 

Златоустог, ко ја се да нас чу ва у Пље вљи ма, у Ма на стиру 

Све те Тро ји це. 

94 

Један од позлаћених окова за 

књиге из ризнице Високих Дечана

12 (23). АР СЕ НИ ЈЕ II 


1457-1463. 

У Старим српским записима и натписима (Љуб. Сто јано 

ви ћа) и Инвентару српских ћирилских рукописа Народне 

библиотеке у Паризу (То ми сла ва Јо ва но ви ћа), ме ђу ар хије 

ре ји ма ко ји су се ба ви ли пре пи си ва њем књи га по ми ње 

се и „пр во пре стол ни Ар се ни је”, као ми тро по лит кон чулски 

ко ји је „с во љом и све срд ном љу ба вљу” пре пи сао дваде 

сет ми не ја. 

Ме ђу тим, по Ра до сла ву М. Гру ји ћу, у XV ве ку ни је мо гао 

да по сто ји кон чул ски ми тро по лит, јер се ма на стир Кончул 

на ла зио под ду хов ном вла шћу ра шког ми тро по ли та 

Ге на ди ја. Гру јић је сматрао да је Ар се ни је био ми тро по лит 

сме де рев ски и да је по сле по стао па три јарх. 

96 

Смедерево: Да ли је заиста, пре него што ће постати патријарх, 

Арсеније II као митрополит столовао у овом граду на Дунаву?

13 (24). НИ КА НОР 


1550-1557. 

Као па три јарх, Ни ка нор се у пећ ким за пи си ма на браја 

не по сред но ис пред Ма ка ри ја Со ко ло ви ћа. Пре ци зно се 

на во де го ди не и раз до бље ко је је про вео на том по ло жају. 

Ила ри он, епи скоп гор њо кар ло вач ки, у гла сни ку Срп ске 

пра во слав не па три јар ши је у Срем ским Кар лов ци ма, пи ше 

1922. да се о овом пећ ком па три јар ху ни шта дру го не зна. 

98 

Испосница св. Саве у Кареји: Знаменита 

икона Богородице Млекопитатељице

14 (25). MAKAРИЈЕ (СО КО ЛО ВИЋ) 


1557-1570/1. 

100 

По сле про па сти срп ске др жа ве, и Пећ ка па три јар ши ја 

је мно го стра да ла. Сре ди ном XVI ве ка (1557), за у зи ма њем 

ве зи ра Мех ме да Со ко ло ви ћа, би ла је при зна та Срп ска патри 

јар ши ја и пре да та на упра ву но вом па три јар ху Ма кари 

ју, ве зи ро вом бра ту. Та об но ва срп ског па три јар шиј ског 

пре сто ла си гур но је би ла нај зна чај ни ји до га ђај за срп ски 

на род у ду гом пе ри о ду тур ске вла да ви не. 

Из ра ни јег жи во та па три јар ха Ма ка ри ја ни је по зна то 

мно го то га по у зда ног. По јед ни ма, Ма ка ри је се за мо нашио 

у ма на сти ру Ми ле ше ви, где је ка сни је по стао ста реши 

на; по дру ги ма, био је игу ман ма на сти ра Хи лан да ра. 

Ка да је по ста вљен за па три јар ха, Ма ка ри је је при сту пио 

ре ор га ни за ци ји Срп ске па три јар ши је. Но ва па три јар ши ја 

је као сво ју област до би ла све срп ске зе мље ко је су би ле 

под Тур ци ма. 

Об но вив ши за пу сте лу Пећ ку па три јар ши ју, па три јарх 

Ма ка ри је ства ра од ње од лич ну ор га ни за ци ју у вер ском и 

на ци о нал ном по гле ду. Ус по ста вља цр кве ни и ка нон ски поре 

дак у њој, она кав ка кав је он био у вре ме ра ни јег пу ног 

цва та Срп ске цр кве, а ско ро цео срп ски на род под окри љем 

Пећ ке па три јар ши је оства ру је сво је ду хов но је дин ство. 

Па три јарх Ма ка ри је 1561. по пра вља и на но во жи во пише 

ве ли ку Да ни ло ву при пра ту, ко ја је за јед нич ка за све три

Манастир Милешева (XIII век): Извори наводе да се будући патријарх 

Макарије замонашио управо овде, у задужбини краља Владислава

цр кве Пећ ке па три јар ши је: Св. Апо сто ла, Св. Ди ми три ја и 

Бо го ро ди це Оди ги три је. На ро чи то су за ни мљи ве др ве не 

две ри, ре зба ре не и по зла ће не, ко је је у бо га то сти ли зо ваном 

нат пи су ра дио хер це го вач ки ми тро по лит Ан то ни је. 

Из нат пи са са зна је мо сле де ће: Повељенијем преосвестенаго 

патријарха кир Макарија србскаго, опстаго оца и учитеља 

всјех србских и поморских земаљ, аз смерени митрополит 

херцеговски кир Антоније сградих сије светије двери, позлатих 

и вобразих и прилозих светјеј величјеј цркви Пекји на 

славу господу Богу, Исусу Христу и пречистјеј јего матере 

– в помен себи и всјех правоверних сродник наших, и кто 

прочти сија да речет: Бог да их прости! 

За вре ме ње го вог па три јар хо ва ња об но вље ни су мно ги мана 

сти ри (по пут Ба ње код При бо ја, Вин че код Гроц ке и многих 

дру гих), као и за пу сте ле па ро хиј ске цр кве. Жи во пи са не 

су при пра те у ма на сти ру Гра ча ни ци и Пећ кој па три јар ши ји, 

а у ма на сти ру Бу ди сав ци ма храм. У дру гој по ло ви ни XVI 

ве ка, та ко ђе у вре ме па три јар ха Ма ка ри ја Со ко ло ви ћа, изве 

де но је пр во ве ли ко об на вља ње ма на сти ра Ми ле ше ва који 

је краљ Вла ди слав, син Сте фа на Пр во вен ча ног, по ди гао 

око 1235. го ди не. Том при ли ком је по диг ну та и жи во пи сна 

спољ на при пра та, а ве ро ват но је та да и про би јен зид из ме ђу 

уну тра шње при пра те и на о са. Лик св. Ма ка ри ја на сли кан је 

на фре сци у овом ма на сти ру у XVI ве ку. 

Да би се оства ри ли ам би ци о зни цр кве но-умет нич ки 

пла но ви, у вре ме па три јар ха Ма ка ри ја ство ре на је чу вена 

пећ ка сли кар ска ра ди о ни ца. Овај па три јарх осно вао је 

но ве епар хи је са се ди шти ма у Бу ди му, Пе чу ју, Се ге ди ну, 

Ара ду, Те ми шва ру, Вр шцу, ма на сти ру Ора хо ви ци, ма насти 

ру Рм њу (за Дал ма ци ју), као и епар хи је Са мо ков ску, 

Те тов ску и Ма шку (о ко јој се ни шта не зна). 

Од сул та на је па три јарх Ма ка ри је до био по вла сти це које 

је имао и ца ри град ски па три јарх: упра вља ње цр кве ном 

102 

Рођење Христово, Богородичина црква 

у Пећкој патријаршији, XIV век

Минеј службени и пролог стихова, 1425. година 

имо ви ном, на сле ђи ва ње имо ви не умр лих без на след ни ка, 

на пла ћи ва ње цр кве них да жби на, су ђе ње у брач ним споро 

ви ма и кри вич ним пред ме ти ма, по твр ђи ва ње пра ви ла 

свих еснаф ских ор га ни за ци ја итд. 

У вре ме ну из ме ђу 1570. и 1571. Ма ка ри је се због бо лести 

по ву као са по ло жа ја и па три јар шиј ски пре сто усту пио 

свом на след ни ку Ан то ни ју. Упо ко јио се пр вих да на септем 

бра 1574. го ди не. 

104 

Октоих Првогласник, издање из 1560, 

у време патријарха Макарија

15 (26). АН ТО НИ ЈЕ (СО КО ЛО ВИЋ) 


1572-1575. 

106 

У ма на сти ру Ба њи, у про стра ној при пра ти Цр кве св. 

Ни ко ле, го ди не 1572. одр жан је са бор срп ских ар хи је реја 

на ко ме је Ма ка ри је вом бра тан цу, хер це го вач ком митро 

по ли ту Ан то ни ју (Со ко ло ви ћу), пре дат пре сто срп ске 

па три јар ши је. Оста ре ли па три јарх Ма ка ри је, за успо мену 

на овај до га ђај, дао је да се при пра та Цр кве св. Ни коле 

осли ка фре ска ма. Осим при ка за по ме ну тог до га ђа ја, 

са њим су као кти то ри на сли ка ни и ње го ви ро ђа ци, та да 

већ пре ми ну ли Ди о ни си је Со ко ло вић, но во брд ски митро 

по лит, и но ви па три јарх Ан то ни је Со ко ло вић. 

Сам па три јарх Ан то ни је је био ре збар и сли кар. Сма тра 

се да су пећ ке ре зба ре не и осли ка не две ри из 1570. у це ли ни 

ње гов рад, као и две ри у ма на сти ру Де ча ни. Мир ја на Ша кота, 

у књи зи Ризница манастира Бање код Прибоја, пи ше да је 

умет нич ка ве шти на пред ста вља ла део обра зо ва ња ви ше цркве 

не хи је рар хи је пра во слав не цр кве, те да о то ме све до че 

тур ски бе ра ти из ма на сти ра Де ча ни с кра ја XVI II и по чет ка 

XIX ве ка, у ко ји ма су, ка ко под вла чи сул тан Мах мут, „из рађе 

ни пе ча ти свих ма на сти ра у мо ме цар ству, јер од ста ри на 

је уоби ча је но да пе ча те пра ве ми тро по ли ти сво је руч но”. 

Со ко ло ви ћи су при па да ли би кон фе си о нал ној по ро дици. 

Пра во слав ни Со ко ло ви ћи су оста ли на ци о нал но све-

Пећка патријаршија, Сабор светог Симеона 

и краља Милутина, 1345, фреска, детаљ

Чаша-тамјаница из Смедерева, 1523, Музеј СПЦ, Београд 

сни, ис ти чу ћи при пад ност срп ском на ро ду. То се нај бо ље 

мо же осе ти ти у за пле те ном ли га тур ном нат пи су на пећким 

две ри ма, где ми тро по лит Ан то ни је (ка ко у по ме ну тој 

књи зи на во ди М. Ша ко та) под вла чи да их је на пра вио за 

по мен свој и свих пра во вер них срод ни ка, огра ђу ју ћи се 

та ко од свих ро ђа ка ко ји су, по шав за ве зи ром Мех ме дом, 

при ми ли ислам и одво ји ли се од свог ма тич ног на ро да. 

Из исте књи ге са зна је мо и да је из ра да око ва ног кр ста од 

по зла ће ног сре бра, с гра ви ра ним укра си ма и нат пи си ма, 

тра ја ла од 1. сеп тем бра 1568. до 31. ав гу ста 1569. и да је 

том при ли ком ре че но да је крст, на сто ја њем ми тро по ли та 

но во брд ског Ди о ни си ја, от ко ван за ми тро по ли та Ан то нија, 

а за укра ша ва ње „ве ли ке цр кве срп ске” у Пе ћи. 

По зна то је да је па три јарх Ан то ни је, већ по до ста остарео, 

био на пре сто лу све то га Са ве још 1575, али је то ком 

те го ди не пре ми нуо. Исте го ди не као но ви па три јарх пећки 

по ми ње се Ге ра сим. 

108 

Пећка патријаршија, Црква св. апостола: 

Иконостас, кивот св. архиепископа Никодима I 

(лево) и кивот са деловима моштију 

Светих петозарних мученика (десно)

16 (27). ГЕ РА СИМ (СО КО ЛО ВИЋ) 


1575-1580. 

110 

Ми тро по лит хер це го вач ки Ге ра сим, та ко ђе из по ро дице 

Со ко ло ви ћа, иза бран је за па три јар ха пећ ког 1575. годи 

не. Из спи са Титуле и потписи архиепископа и патријарха 

српских Ми о дра га Ју го ви ћа, са зна је мо да је Ге ра сим 

био пр ви па три јарх за ко га се зна да се и сам пот пи сао 

као „па три јарх Ср ба и Бу га ра”. Са чу ва ни за пи си о ње му 

све до че да је био књи го љу бац. Ка ко на во ди Љуб. Сто ја новић 

у Старим српским записима и натписима, по на ре ђењу 

па три јар ха Ге ра си ма пре пи си ва ни су ми не ји за ве ли ку 

цр кву у Пе ћи и за ма на стир Гра ча ни цу. О па три јар хо вом 

тро шку пре пи сан је Панегирик ко ји је по кло нио цр кви митро 

по ли је но во брд ске у ма на сти ру Гра ча ни ци. Од Сто јано 

ви ћа та ко ђе са зна је мо да је у вре ме па три јар ха Ге ра сима 

Ге ор ги је, ми тро по лит се ге дин ског гра да бач ке обла сти, 

пла ћен зла том, пре пи сао у Ма на сти ру пре по доб не ма те ре 

Па ра ске ве (Пет ко ви ци), под пла ни ном Цер, Свети и божанствени 

законик и при ло жио га том ма на сти ру. Је дан 

ру ко пис из Пећ ке па три јар ши је, да ти ран го ди ном 1587, 

са др жи по мен о па три јар ху Ге ра си му. 

Ни је по зна то да ли се па три јарх Ге ра сим 1580. до бровољ 

но по ву као са па три јар шиј ског пре сто ла и усту пио га 

свом ро ђа ку Са ва ти ју, ми тро по ли ту хер це го вач ком.

Свети пророк Илија и грачаничка повеља 

(манастир Грачаница, 1318)

17 (28). СА ВА ТИ ЈЕ (СО КО ЛО ВИЋ) 


1580-1585. 

Ка да је 1572. го ди не ми тро по лит Ан то ни је (Со ко ло вић) 

по стао па три јарх, ње гов бра та нац Са ва ти је Со ко ло вић насле 

ђу је ње го во ме сто и по ста је ми тро по лит хер це го вач ки. 

На овом по ло жа ју оста ће све до свог из бо ра за па три јар ха 

пећ ког 1580. го ди не. На сле дио је та да па три јар ха Ге ра си ма 

(Со ко ло ви ћа), чи ме је на ста вље на „со ко ло ви ћев ска ли ни ја” 

срп ских па три јар ха, ко јој су тур ске вла сти би ле на кло ње не. 

Још док је био хер це го вач ки ми тро по лит, Са ва ти је је 1573. 

осно вао ма на стир Пи ву на Сињ цу, при то ци ре ке Пи ве. Исте 

го ди не је осве штао те мељ Хра ма Ус пе ни ја Пре све те Бо го роди 

це у том ма на сти ру. 

Па три јарх Са ва ти је се из не на да упо ко јио 1585, а из градња 

ма на сти ра Пи ве за вр ше на је 1586. го ди не. 

112

Манастир Пива (XVI век)

18 (29). ЈЕ РО ТЕЈ 


1586(1587)-1591. 

На сле дио је па три јар ха Са ва ти ја ко ји је на пећ ком патри 

јар шиј ском пре сто лу био ве о ма крат ко, ни пу них годи 

ну да на. Не зна се по у зда но ка да је Је ро теј иза бран за 

па три јар ха, да ли 1586. или 1587. го ди не. Упо ко јио се 17. 

фе бру а ра 1591. 

Осим два за пи са ко је у спи су Српска патријаршија од 

1557-1592. на во ди Ила ри он, епи скоп гор њо кар ло вач ки, о 

па три јар ху Је ро те ју не ма дру гих по да та ка. 

Пре пи си вач је ро мо нах Ге ор ги је, у за пи су на ми не ју који 

је 1589. оста вио у Ши ша тов цу, ка же да је тај пре пис начи 

њен у да ни ма епи ско па пећ ког Је ро те ја, оца и учи те ља 

Ср ба и Бу га ра. 

За пис у ру ко пи сном ти пи ку ма на сти ра Ора хо ви це препи 

сан је у вре ме ми тро по ли та по же шког Ва си ли ја и патри 

јар ха Је ро те ја. Из ње га се са зна је да је Је ро теј до бро 

упра вљао пре сто лом пећ ким – „до мом Све то га Са ве”. 

114 

Пећка патријаршија, Силазак Исуса Христа у ад, фреска

19 (30). ФИ ЛИП 


1591-1592. 

На па три јар шиј ски по ло жај по сле Је ро те ја до ла зи Филип, 

15. ју ла 1591. го ди не. И о па три јар ху Фи ли пу до зна је 

се тек по не што из ста рих срп ских за пи са и нат пи са, ко је је 

у дру гој по ло ви ни XX ве ка про у ча вао и об ја вио Љуб. Стоја 

но вић. 

Из тих за пи са се са зна је и да је ста ње Пећ ке па три јарши 

је у то вре ме би ло ве о ма те шко, а па три јарх Фи лип се 

по ми ње и у јед ном за пи су на Ме та фра сту ко ји је је ро ђакон 

Ти мо теј пре пи сао у ма на сти ру Озре ну, у Хра му све тога 

оца Ни ко ла ја. 

116 

Пећка патријаршија, 

Црква св. апостола: 

Трон патријарха

20 (31). ЈО ВАН (КАН ТУЛ) 


1592-1614. 

На сле див ши па три јар ха Фи ли па, го ди не 1592. на пећ ки 

трон до ла зи Јо ван. По ње го вом пре зи ме ну Кантул претпо 

ста вља се да је био вла шког по ре кла, али, ка ко на во ди 

др Ђо ко Сли јеп че вић у Историји Српске православне цркве, 

па три јарх Јо ван је био сав у иде ја ма срп ске сред њо ве ковне 

др жа ве. И по ред мно гих по те шко ћа, за вре ме па три јарха 

Јо ва на ор га ни за ци ја Пећ ке па три јар ши је је очу ва на и 

одр жа ва ни су цр кве ни са бо ри. Об но вљен је храм у Пе ћи, 

жи во пи са ни су хра мо ви Ма на сти ра Све те Тро ји це у Пљевљи 

ма и Хо по ва. 

Ка ко у Историји српског народа, у одељ ку „Срп ска право 

слав на цр ква XVI и XVII ве ка”, на во ди исто ри чар Ра дован 

Са мар џић, срп ски на род је у вре ме до ла ска па три јарха 

Јо ва на за по чео бор бу ши рих раз ме ра про тив тур ског 

го спод ства. Од об но ве Пећ ке па три јар ши је (1557) до дола 

ска па три јар ха Јо ва на (1592), и на род и цр ква су у знатној 

ме ри оја ча ли, па су са мно го ви ше по уз да ња у соп ствене 

сна ге мо гли оче ки ва ти но ва не вољ на вре ме на. 

За вре ме па три јар ха Јо ва на Срп ска пра во слав на цр ква је 

до жи ве ла и је дан од нај те жих уда ра ца у сво јој исто ри ји. По 

118 

Пећка патријаршија, 

Црква св. апостола, патријарх Јован, 1620.

Ручна кадионица, 

1654, Музеј СПЦ, 

Београд 

на ре ђе њу Си нан-па ше, у апри лу 1594. го ди не на бе о градском 

Вра ча ру су спа ље не мо шти све то га Са ве. Ова на ред ба 

до во ди се у ве зу са срп ским устан ци ма про тив Ту ра ка у Бана 

ту и Хер це го ви ни, „по диг ну тим под све тлим зна ме њем 

све то га Са ве”. По сле ових до га ђа ја при ти сци на Срп ску цркву 

и на род би ли су још же шћи. 

Др Ђо ко Сли јеп че вић пи ше да је па три јарх Јо ван на пустио 

по ли ти ку осла ња ња на Тур ке, уте ме ље ну од па тријар 

ха Ма ка ри ја, и ак тив но је уче ство вао у ак ци ји за падних 

др жа ва за осло ба ђа ње бал кан ских на ро да. Бу ду ћи да 

је осло бо ди лач ка ак ци ја та да про па ла, па три јарх Јо ван се 

ду бо ко раз о ча рао и из гу био све сво је на де ко је је ве зи вао 

за за пад не др жа ве. Ина че, Јо ван је је ди ни срп ски па тријарх 

ко ји ни је имао ве зе са Ру си јом. 

На кра ју је по зван у Ца ри град, где је је 14. ок то бра 1613. 

го ди не обе шен и са хра њен код Је ни-ка пи је. 

120 

Манастир Хопово, XV век, 

живописан у време патријарха Јована

21 (32). ПАЈ СИ ЈЕ I (ЈА ЊЕ ВАЦ) 


1614-1647. 

122 

Син је по па Ди ми три ја, ро ђен око 1542. го ди не у Ја њеву. 

Прет по ста вља се да је пр во обра зо ва ње сте као у род ном 

ме сту, а сво је да ље шко ло ва ње је на ста вио у ма на сти ру Грача 

ни ци, где се и за мо на шио. Мно ги за пи си све до че да је 

Пај си је био ве ли ки би бли о фил, на ро чи то ве ли ки љу би тељ 

цр кве них књи га. За раз ли ку од мно гих дру гих срп ских патри 

јар ха, у за пи си ма се по ми ње вр ло че сто, па се мо гу рекон 

стру и са ти ње го ва пу то ва ња, да ту ми, го ди не и ме ста у који 

ма се на ла зио. Ње гов сво је руч ни за пис све до чи да је 1612. 

по стао ми тро по лит гра ча нич ки, а две го ди не ка сни је, 1614, 

у Гра ча ни ци је са бор но иза бран за па три јар ха пећ ког. 

Пај си је је па три јар хо вао три де сет го ди на (до 1647). Тај 

пе ри од ка рак те ри ше са бор но упра вља ње Цр квом. При мера 

ра ди, епи ско пе је би рао на са бо ри ма и са чла но ви ма 

са бо ра их по све ћи вао. 

Ме ђу ње го вим број ним пу то ва њи ма ис ти чу се она по по 

руб ним епар хи ја ма, јер је знао да се оне на ла зе у сталној 

опа сно сти. Пре ма за пи си ма, ње го ве ка нон ске по се те 

су по че ле 1620. пу то ва њем у та да за пу сте лу Жи чу. Ода тле 

је у Пећ ку па три јар ши ју од нео те тра је ван ђе ље, да се са чува 

док се Жи ча не об но ви. Та да је по те кла и па три јар хо ва 

ини ци ја ти ва за об но ву Жи че, ко ју је по но во по се тио тек 

по сле три де сет го ди на, 1651.

Манастир Грачаница (XV век): 

Овде се патријарх Пајсије школовао, 

замонашио, био рукоположен за 

митрополита грачаничког 

и патријарха српског

У до ба па три јар ха Пај си ја у Пећ кој па три јар ши ји је попра 

вље на Цр ква св. Ди ми три ја, кро во ви су по кри ве ни оловом 

и де ли мич но об но вље не фре ске (1620-1621), као и живо 

пис у Цр кви све тих апо сто ла (1633-1634). Об но ви тељ ски 

на по ри овог па три јар ха, да кле, ни су об у хва та ли са мо храмо 

ве, већ и жи во пи се у њи ма. Био је не у мо ран и у прику 

пља њу, про на ла же њу, пре пи си ва њу и по ве зи ва њу књи га. 

Про на ла зио је ста ре вред не књи ге и за пи се, узи мао их на 

пре пи си ва ње и по ве зи ва ње, а ка сни је вра ћао ра ни јим власни 

ци ма. Из ма на сти ра При ви на Гла ва па три јарх Пај си је 

узео је јед ну рет ку књи гу ко ју је, по што ју је сам по ве зао, 

1630. вра тио ма на сти ру. Из Ши ша тов ца узео је кон дак и 

књи гу св. Сте фа на да је пре пи ше, у Ра ва ни ци је на шао Службу 

св. апо сто лу Лу ки и од нео је ра ди пре пи си ва ња. 

Па три јарх Пај си је I је по знат и као по след њи цр кве ни 

би о граф. 

На пи сао је Живот цара Уроша и Службу цару Урошу. 

Па три јарх Пај си је је ка но ни зо вао ца ра Уро ша, по след њег 

Не ма њи ћа на срп ском пре сто лу. 

Упо ко јио се у Пе ћи 2. но вем бра 1647. го ди не. 

124 

Иконостас манастира Раваница (XIV век): 

И у овој светињи патријарх Пајсије је сакупљао 

вредне књиге за преписивање и повезивање

22 (33). СВЕ ТИ ГА ВРИ ЛО I (РА ЈИЋ) 


1648-1655 (1659) 

126 

По сле смр ти Пај си ја (у но вем бру 1647), по чет ком 1648. 

у ма на сти ру Мо ра ча на пре сто па три јар ха сту па Га врило. 

Те шке при ли ке у цр кви и у на ро ду на го не га на пут у 

Ца ри град, где 1649. по ку ша ва, из ме ђу оста лог, да олак ша 

по ло жај Пећ ке па три јар ши је, али из гле да без не ког видног 

успе ха. 

Оби ла зио је срп ске зе мље и уби рао до при нос, на ро чи то 

по Вла шкој и кра је ви ма до њег Ду на ва, са мо да би од го ворио 

оба ве за ма пре ма тур ској др жав ној бла гај ни и та ко, коли 

ко је мо гу ће, за шти тио Пећ ку па три јар ши ју. Па три јарх 

Га ври ло од ла зи 1653. го ди не у Ру си ју, где је ужи вао ве ли ко 

по ве ре ње ца ра Алек си ја и па три јар ха Ни ко на. 

Чи нио је нај ра зли чи ти је по ку ша је чи ји је циљ био 

осло бо ђе ње бал кан ских на ро да од Ту ра ка, све до учество 

ва ња у за ве ри бал кан ских ста ре ши на. За то вре ме, 

Пећ ка па три јар ши ја се, и због од су ства ње га са мо га, суо 

ча ва са не пре мо сти вим про бле ми ма и ско ро пот пу ним 

ра су лом. Сто га па три јарх Га ври ло пи ше и тра жи да се 

иза бе ре но ви па три јарх. Ње гов ка сни ји по ку шај да по ново 

пре у зме пре сто ни је ус пео. Оп ту жен да је од лу чу ју ће 

ути цао на Ру се ка ко би ови за ра ти ли са Тур ском, обе шен 

је у Бру си. Ју ла ме се ца 1659. го ди не са хра нио га је презви 

тер Па вле.

Манастир Морача (1252), задужбина кнеза Стефана Вукановог 

Немањића: Ту је на престо патријарха ступио Гаврило I

23 (34). MAKСИM (СКО ПЉА НАЦ) 


1655-1680. 

128 

Био је ра шки ми тро по лит, а пећ ки па три јарх по стао 

је ка да је Га ври ло, ко ји се на ла зио у Ру си ји, по ру чио 

Ср би ма да би ра ју но вог па три јар ха. Као учен чо век, за 

вре ме сво јих че стих пу то ва ња ску пљао је ста ре и вред не 

књи ге. У Ско пљу, свом род ном ме сту, на шао је Пентикост, 

ку пио је књи гу Тактикон и при ло жио је Цр кви 

св. апо сто ла у Пе ћи. Це тињ ском ма на сти ру је по кло нио 

минеј за сеп тем бар, а Хи лан да ру је да ро вао дра го це но 

Тетрајеванђеље. Го ди не 1666. по се тио је ма на стир Шиша 

то вац. Лич но је ишао у Вла шку 1661, Са мо ков 1662, 

па опет Са мо ков и Раз лог 1664, Пан че во 1670. го ди не 

да са ку пи нов це за да жби не ко је је мо рао да пла ћа турским 

вла сти ма. 

По чет ком мар та 1669. го ди не па три јарх Мак сим је 

обо лео, а на Спа сов дан исте го ди не за ми ро по ли та хвостан 

ског или пећ ког, у свој ству ко а дју то ра, иза бран је 

Ар се ни је (Цр но је вић). Па три јарх Мак сим упо ко јио се у 

Пе ћи 29. ок то бра 1680. Ње гов ки вот сме штен је у Цр квици 

св. Ни ко ле. 

Овај храм је жи во пи сан по чев од 1672. Да на шње очува 

не фре ске у тој цр кви ци по ти чу из 1673-1674. На сликао 

их је по зна ти оно вре ме ни жи во пи сац Ра дул, по нало 

гу па три јар ха Мак си ма. Го ди ну да на ра ни је, та ко ђе

Патријарх Максим велики труд улагао је у сакупљање и чување вредних књига: 

Бешеновско (Витовничко) јеванђење, друга половина XVI века

Цетињски манастир (1484), задужбина Ивана Црнојевића: 

Патријарх Максим даровао је овој светињи вредан минеј 

у вре ме ње го вог сто ло ва ња, сли кар Ра дул је пре сли као 

жи во пис из XIV ве ка у Цр кви св. Јо ва на у Цр ко ле зу и 

тај слој жи во пи са је до бро очу ван. Па три јарх Мак сим је 

1677. го ди не на ло жио да се у Цр кви ци св. Ни ко ле по дигне 

но ви ико но стас. 

130 

Сопоћански Христос, фреска, 

Манастир Сопоћани, XIII век

24 (35). АР СЕ НИ ЈЕ III (ЦР НО ЈЕ ВИЋ) 


1672-1690. 

132 

По што је па три јарх Мак сим 1669. го ди не те шко оболео, 

по ста ви ло се ло гич но пи та ње ње го вог на след ни ка. С 

об зи ром на то да је по сто ја ла мо гућ ност да би Мак сим 

мо гао да се опо ра ви, 1669. го ди не је од лу че но да се поста 

ви ње гов ко а дју тор. Под ути ца јем обо ле лог па три јарха, 

иза бран је игу ман Ар се ни је. Ро ђен на Це ти њу, он је 

још као ко а дју тор био пр во по ста вљен за ми тро по ли та 

хво стан ског. Кра јем 1672. го ди не Ар се ни је је иза бран за 

пећ ког па три јар ха. 

Го ди не 1683. го ди не Ар се ни је пу ту је у Је ру са лим, одакле 

се вра ћа се у Пећ ка да је зе мља би ла за хва ће на ра том 

(Аустриј ско-тур ски рат од 1683. до 1699. го ди не). На клоњен 

хри шћан ској вој ној ак ци ји, по др жа вао је Аустри јанце, 

па је пре осва ја ња При зре на, Пе ћи и Ско пља од стра не 

Аустри ја на ца мо рао да се пред тур ским огор че њем склони 

у Ник шић и Це ти ње. Ода тле се вра ћа на на го вор Пико 

ло ми ни ја, ко ји је 1689. го ди не умро од ку ге у При зре ну. 

У то вре ме се и рат на сре ћа окре ће на стра ну Ту ра ка, а 

аустриј ска вој ска се по вла чи пре ко Са ве и Ду на ва. На стаје 

је дан од нај те жих пе ри о да за срп ски жи ваљ – ужа сни 

да ни тур ске од ма зде. Сто га па три јарх Ар се ни је по кре ће 

Ве ли ку се о бу Ср ба и са ве ли ким бро јем срп ских по ро ди ца 

од ла зи у Угар ску.

Опросно писмо Арсенија III Чарнојевића, 

бакрорез, око 1700. године

Паја Јовановић, „Сеоба Срба под Арсенијем III”, детаљ 

Цар Ле о полд при зна је па три јар ха Ар се ни ја III за погла 

ва ра свих пра во слав них Ср ба. Ар се ни је је у том пери 

о ду бо ра вио и ра дио у Сен т Ан дре ји, Ко ви ну, Хо по ву, 

Си ри гу, Фу то гу, Се чу ју и Па кра цу, а од 1701. го ди не, по 

на ло гу ца ра Ле о пол да, стал но је жи вео у Сен т Ан дре ји. 

Упо ко јио се у Бе чу, ода кле је пре не сен и 1706. са хра њен у 

ма на сти ру Кру ше до лу, у гроб ни ци де спо та срп ског Ђор ђа 

Бран ко ви ћа, по то њег све то га Мак си ма. 

134 

Јов Василијевић, Портрет патријарха 

Арсенија III Чарнојевића, крај XVII века

25 (36). КА ЛИ НИК I 


1691-1710. 

На кон Ве ли ке се о бе Ср ба 1690, пред во ђе не па три јархом 

Ар се ни јем, Пећ ка па три јар ши ја и сав срп ски на род 

на том про сто ру би ли су у из у зет но те шком ста њу. Под 

при ти ском Ту ра ка и уз по моћ свог ро ђа ка Ма вро кар да та, 

Ка ли ник је пре у зео пре сто 1693. го ди не. Иза бран на неса 

бо ран на чин, за пра во по ста вљен од Ту ра ка, Ка ли ник I 

се су о ча ва са не при хва та њем од стра не мно гих срп ских 

ар хи је ре ја и по ред чи ње ни це да је био по у зда ни бо рац за 

пра во сла вље и до бар па три јарх, ко ји је учи нио из у зет но 

мно го ка ко би сре дио ста ње у Пећ кој па три јар ши ји. По сле 

смр ти Ар се ни ја III, срп ски епи ско пат је при знао Ка ли ника 

I за па три јар ха. 

Упо ко јио се у Те ми шва ру 1710. го ди не. 

136

Ставротека из 1628.

26 (37). АТА НА СИ ЈЕ I 


1711-1712. 

За па три јар ха пећ ког Ата на си је је иза бран 1711. го ди не, 

а ње гов из бор је био по др жан и по здра вљен и од свих Ср ба 

из ван Тур ског Цар ства. 

За вре ме свог крат ког сто ло ва ња, нај ве ћу је па жњу по светио 

уре ђе њу од но са уну тар Цр кве, нарочито од но су из ме ђу 

Пећ ке па три јар ши је и Кар ло вач ке ми тро по ли је. Тек не коли 

ко за пи са све до чи нам о де ло ва њу Ата на си ја пре из бо ра 

за па три јар ха. По јед ном, го ди не 1706. го ди не по се тио је 

Рил ски ма на стир, где се по кло нио моштима све тог Јо ва на 

Рил ског (876-946); по дру гом, по крио је по сто ља глав ног 

ку бе та Мар ко вог ма на сти ра у Ско пљу. 

Па три јарх Ата на си је I пре ста вио се у Го спо ду апри ла ме - 

се ца 1712. го ди не. 

138

Четворојеванђеље, иницијали, XVI век

27 (38). MOЈСИЈЕ (РА ЈО ВИЋ) 


1712-1726. 

Ро ђен у Тр го ви шту, за мо на шио се у ма на сти ру Ми ле ше - 

ви. Ми тро по лит ра шки по стао је око 1704. го ди не, ка да 

га је по све тио па три јарх Ка ли ник I. За па три јар ха пећ ког 

иза бран је 1712. го ди не. На сле див ши вр ло те шку ма те ријал 

ну си ту а ци ју Па три јар ши је, осла њао се на по моћ Карло 

вач ке ми тро по ли је ко ја ни је из о ста ја ла. 

Па три јарх Мој си је се бри нуо за срп ске све ти ње и за дужби 

не усме ра ва ју ћи у ту свр ху нај ве ћи део до при но са који 

су сти за ли, по нај ви ше од Ср ба из Аустро-Угар ске. Бринуо 

је о из ра ди ико но ста са Сту де ни це и бо рио се да са чу ва 

Ђур ђе ве сту по ве од ру ше ња. 

Упо ко јио се апри ла ме се ца 1725. го ди не. 

140

Манастир Ђурђеви ступови (1167)

28 (39). АР СЕ НИ ЈЕ IV 

(ЈО ВА НО ВИЋ-ША КА БЕН ТА) 


1725-1748. 

Ро ђен је у Ра шкој обла сти 1698. го ди не. Ве о ма ра но је 

по стао ми тро по лит ра шки, а у исто вре ме и ег зарх и по моћник 

па три јар ха пећ ког Мој си ја (Ра јо ви ћа), ко ји га је још за 

жи во та од ре дио за свог на след ни ка. Но ви па три јарх Ар сени 

је IV је сво јим пи смом од 18. фе бру а ра 1725. об ја вио наро 

ду да је уз ве ден на па три јар шиј ски пре сто. 

Сле де ћи по ли ти ку па три јар ха Ар се ни ја III и Мој си ја 

(Ра јо ви ћа), Ар се ни је IV је ра дио на осло ба ђа њу срп ског 

на ро да од Ту ра ка. Са вој ним и по ли тич ким кру го ви ма у 

Бе чу во дио је пре го во ре о устан ку про тив Ту ра ка још пре 

из би ја ња Аустриј ско-тур ског ра та 1737. го ди не. Па тријарх 

Ар се ни је IV је у вре ме из би ја ња ра та (ко ји је тра јао 

до 1739), по ди гао Ср бе да по мог ну вој не ак ци је аустриј ске 

вој ске про тив Ту ра ка, али је по сле не у спе ха био при си љен 

да на пу сти Пећ ку па три јар ши ју. Те исте го ди не, по вла че ћи 

се из Но вог Па за ра, ода кле их је у ју лу ис те рао ста ро влашки 

кнез Ата на си је Ра шко вић, Тур ци су има ли на ме ру да 

па три јар ха обе се. Ипак, ус пео је да по бег не, пр во у Ру го во, 

а ода тле у Ва со је ви ће. На ста нио се за тим у Кар лов ци ма, 

142 

Арсеније IV Јовановић Шакабента 

(крај XVII века - 1748), Портрет, непознати аутор

где је по стао ад ми ни стра тор Кар ло вач ке ми тро по ли је, пошто 

се 6. ју на 1737. го ди не упо ко јио ми тро по лит кар ловач 

ки Ви кен ти је. У Бе чу га је 16. де цем бра 1737. го ди не 

при мио цар Кар ло. 

На ње го во ме сто у Пе ћи, од стра не Ту ра ка је по ста вљен 

но ви па три јарх Ја ни ћи је III (1737-1746). 

По сле гу бит ка Бе о гра да, ца ри ца Ма ри ја Те ре зи ја је дипло 

мом од 1. ок то бра 1741. по твр ди ла Ар се ни ја IV не само 

у па три јар шком до сто јан ству, већ га је по ста ви ла и за 

по гла ва ра над це лим срп ским кле ром и на ро дом у ње ним 

кра ље ви на ма и по кра ји на ма. На мол бу па три јар ха Ар сени 

ја IV, ца ри ца је 18. ма ја 1743. по твр ди ла при ви ле ги је које 

су срп ском на ро ду да ли ње ни прет ход ни ци. Али, три годи 

не доц ни је, 1. де цем бра 1746, из ве сти ла је па три јар ха да 

се на род но-цр кве ни са бо ри не мо гу са зи ва ти без одо бре ња, 

на тро шак на ро да и без при су ства цар ског ко ме са ра, јер се 

на род, на вод но, жа лио на са бор ске тро шко ве. Из ме ђу Арсе 

ни ја IV, па три јар ха из бе глог у Аустро-Угар ску, и пећ ког 

па три јар ха Ја ни ћи ја III, ко ји је остао у зо ни под тур ском 

вла шћу, ни је би ло ни ка квих од но са. Бо ра ве ћи до кра ја живо 

та у Кар лов ци ма, па три јарх Ар се ни је IV је са гра дио но ви 

па три јар шиј ски двор, уз ње га и се минар 

и Ка пе лу св. Три фу на. Па три јаршиј 

ски двор је по сто јао све до 1788, 

ка да је пот пу но из го рео, а Ка пе ла св. 

Три фу на све до по ди за ња са да шње 

Са бор не цр кве у Срем ским Кар ловци 

ма. 

Па три јарх Ар се ни је IV се пре ставио 

у Го спо ду 7. ја ну а ра 1748. у Карлов 

ци ма, а са хра њен је у ма на сти ру 

Кру ше до лу на Фру шкој го ри. 

144 

Јерусалимски крст са ликом св. кнеза Лазара, 

XVIII век, Музеј СПЦ, Београд

Захарије Орфелин, Манастир Крушедол, 1775.

29 (40). JОАНИКИЈЕ III (KАРAЏА) 


1737-1746. 

По сле од ла ска Ар се ни ја IV у Угар ску, за пећ ког па тријар 

ха по ста вљен је Јо а ни ки је III. Он је по ку шао да ус поста 

ви од но се са из бе глим па три јар хом Ар се ни јем IV, али 

без успе ха. До шав ши на пре сто Кар ло вач ке ми тро по ли је, 

Ар се ни је је чак уки нуо сва ку по моћ Пећ кој па три јар ши ји 

(чи је са ку пља ње је за по че ло по што су Тур ци опљач ка ли 

Пећ ку па три јар ши ју, та ко да у њој ни је би ло ни цр кве них 

са су да ни укра са). 

Ка да је Јо а ни ки је на пу стио Пећ ку па три јар ши ју, ца риград 

ски па три јарх Пај си је по ве ра ва му Хал ки дон ску епархи 

ју. Од 1761. го ди не на сле ђу је на ва се љен ском тро ну Сера 

фи ма II. Го ди не 1763. по ву као се у Ма на стир све то га 

Ге ор ги ја на Хал ки, где се упо ко јио 1793. го ди не. 

146 

Преживети тешка времена: 

Манастир Хиландар (XII век)

30 (41). АТА НА СИ ЈЕ II (ГА ВРИ ЛО ВИЋ) 


1747-1752. 

Био је ми тро по лит скоп ски ка да је, го ди не 1747, изабран 

за па три јар ха пећ ког. 

Па три јар ху Ата на си ју II при па да ју ве ли ке за слу ге за уре - 

ђе ње од но са из ме ђу Пећ ке па три јар ши је и Кар ло вач ке 

ми тро по ли је, ко ји су у вре ме Јо а ни ки ја III и Ар се ни ја IV 

би ли пот пу но пре ки ну ти. Као по моћ Пећ кој па три јар шији, 

Ата на си ју су би ле усту пље не ба кар не пло че за штампа 

ње бла го слов них књи га, што је до но си ло из ван ред но 

до бар при ход. 

Па три јарх Ата на си је II упо ко јио се 1752. го ди не. 

148 

„Наше је само оно што другима дамо”: 

Детаљ са Свете горе

31 (42). ГА ВРИ ЛО II 

(МИ ХИЋ, МИ ХАЈ ЛО ВИЋ) 


1752. 

Ми тро по лит бо сан ски Га ври ло иза бран је 1752. го ди не 

за на след ни ка Ата на си ја II. 

Било је то страшне 1752, када се на трону патријарха 

пећког измењало чак пет поглавара! У настојању да се 

Пећка патријаршија споља уздрма и подвргне странцима, 

нису бирана средства. Отуд толике брзе промене, опаке 

интриге, загонетне смрти патријарха. 

Као па три јарх пећ ки, Га ври ло II сто ло вао је са мо педе 

сет да на ка да се упо ко јио. Не ко ли ко да на пред смрт, 

сво је па три јар шиј ско пра во усту па ми тро по ли ту ни шком 

Га ври лу. 

150

Хиландар: У припрати Цркве Ваведења Пресвете Богородице

32 (43). ГА ВРИ ЛО III (НИ КО ЛИН) 


1752. 

Био је ми тро по лит ни шки ка да је на ме сту па три јар ха 

на сле дио свог име ња ка Га ври ла II, по све му су де ћи у најстра 

шни ја вре ме на за Пећ ку па три јар ши ју. Раз ди ра на је 

не ма шти ном, без за шти те, па још из ло же на ин три га ма и 

ди пло мат ским игра ма, са ци љем да се ли ши сва ке мо ћи, 

ауто ри те та и угле да ка ко би се опет при кљу чи ла Ца риград 

ској па три јар ши ји. Па три јарх Га ври ло III ни је ус пео 

ду го да се одр жи и на пу стио је пре сто. Због то га су је рар си 

одр жа ли кон фе рен ци ју у Ни шу, пред се да вао је ми тро полит 

ћу стен дил ски Се ра тон, и до не ли јед но гла сни за кључак 

да се па три јарх Га ври ло III мо ли да се вра ти на па тријар 

шиј ски пре сто. 

Пот пу но раз о ча ран свим што је прет хо ди ло овој кон ферен 

ци ји, Га ври ло је све мол бе од био. 

152 

Храм св. Саве у Београду (у изградњи)

33 (44). ВИ КЕН ТИ ЈЕ (СТЕ ФА НО ВИЋ) 


1752. 

Вас пи та ник Кар ло вач ке ми тро по ли је, ми тро по лит бео 

град ски, 1752. го ди не по ја вљу је се као пећ ки па три јарх 

ко ји ни ка да ни је усто ли чен. По што је по ста вљен за па тријар 

ха, од ла зи у Ца ри град ка ко би до био цар ске (сул та но ве) 

по твр де. Ме ђу тим, од мах по до би ја њу тра же них са гла сности, 

Ви кен ти је се из не на да упо ко јио, под ве о ма сум њи вим 

окол но сти ма. Сма тра се да је та мо отро ван. 

154 

Једно од најтежих раздобља у историји 

Српске цркве: Тамно небо над Светом гором

34 (45). ПАЈ СИ ЈЕ II 


1752-1753. 

Грк по на ци о нал но сти, прет ход но је био епи скоп ужичко-ва 

љев ски. На трон срп ских па три јар ха до шао је без одлу 

ке Све тог ар хи је реј ског са бо ра Пећ ке па три јар ши је, али 

се по сле не пу них го ди ну да на упо ко јио. 

Био је пети по реду патријарх који је те године, на овај 

или онај начин, устоличен на пећком трону. Њиме се 

ланац пребрзих и нејасних смрти наставио. 

156 

Чувари пламена: Са богослужења 

у Црној Реци године 2007.

35 (46). ГА ВРИ ЛО IV 


1753 (?)-1758. 

Га ври ло, та ко ђе Грк по на ци о нал но сти, па три јар шиј ски 

пре сто је на сле дио од Пај си ја II, али га оно вре ме ни из во ри 

спо ми њу са мо го ди не 1758. Да ли се на па три јар шиј ском 

тро ну за и ста за др жао ма ње од го ди ну да на, те 1758, што 

би зна чи ло да је ме сто па три јар ха прет ход но би ло упражње 

но пет го ди на (у скла ду са на сто ја њем и тур ске Пор те 

и Ца ри град ске па три јар ши је да Пећ ка па три јар ши ја буде 

уки ну та или уто пље на у Ца ри град ску)? Или је он ипак 

усто ли чен, тач ни је по ста вљен, не ко ли ко го ди на ра ни је, 

али нам оскуд ни из во ри из тог за Пећ ку па три јар ши ју вео 

ма те шког вре ме на не омо гу ћа ва ју да то утвр ди мо? 

Сме њен је од стра не Ту ра ка, под окол но сти ма ко је су 

оста ле не по зна те. 

158

36 (47). КИ РИЛ II 


1759-1763. 

По што је сме њен па три јарх Га ври ло IV, за но вог па тријар 

ха је 1759. по ста вљен Ки рил II. О ње го вом ра ду не ма 

го то во ни ка квих по да та ка. 

По свој при ли ци, и Ки рил је, као и не ко ли ко ње гових 

прет ход ни ка о ко ји ма се та ко ма ло зна, био јед на 

од ус пут них жр та ва за ку ли сних ига ра сми шља них да би 

се те шка си ту а ци ја Па три јар ши је ис ко ри сти ла за ње - 

но уки да ње. 

160

Лукино јеванђеље у Четворојеванђељу, 1400. година

37 (48). ВА СИ ЛИ ЈЕ 

(БР КИЋ ЈО ВА НО ВИЋ) 


1763-1772. 

162 

Син учи те ља из Срем ских Кар ло ва ца, у из во ри ма се 

на во ди као по след њи Ср бин на пећ ком тро ну пре дру гог 

га ше ња Па три јар ши је. О ње го вом шко ло ва њу зна се са мо 

да је учио „ла тин ску шко лу Ема ну и ла Ко за чин ског”. Годи 

не 1749. Ва си ли је је на пу стио Срем ске Кар лов це, јер га 

је „епи скоп бач ки Ви са ри он осум њи чио да је не пра вил но 

ру ко вао па три јар шиј ским при хо ди ма”. Скло нио се у је дан 

ма на стир у Ср би ји. „Кра јем исте го ди не бо ра вио је у Птују, 

а 1752. у То пли код Хер цег Но вог.” Од 1756. до 1763. 

био је ми тро по лит но во брд ски и ко сов ски, по том ми тропо 

лит да бро бо сан ски. 

За па три јар ха пећ ког по ста вљен је 1763. го ди не. 

Као жр тва ин три га у ко је је би ла уме ша на род би на претход 

ног (сме ње ног) па три јар ха, Гр ка, „окле ве тан за шпи јуна 

жу”, Ва си ли је је од стра не тур ских вла сти укло њен са 

ме ста па три јар ха и за то чен на остр ву Ки пру. „Ус пео је да 

утек не са Ки пра у ју жну Дал ма ци ју, а за тим у Ја ње во, одакле 

је 1767. оти шао у Цр ну Го ру.” Ту се упо знао са ру ским 

кне зом Ју ри јем Вла ди ми ро ви чем Дол го ру ко вим (ко ји је у 

Цр ну Го ру до пу то вао „ра ди об ја шње ња да је Шће пан Ма ли 

нај о бич ни ји аван ту ри ста”). За јед но су оти шли „у Трст, а 

за тим у Ли вор но, ру ском ад ми ра лу гро фу Алек си ју Ор ло-

Свадба у Кани галилејској, фреска у манастиру Дечани, око 1355. године

Црква Ваведења Пресвете Богородице, Хиландар 

ву”. По же љи Ор ло ва, на пи сао је Опис турских области и 

у њи ма хри шћан ских на ро да, а на ро чи то на ро да срп ског. 

У Беч је сти гао 1771. го ди не, а ода тле от пу то вао у Ру си ју, 

уз при ста нак да ће по мо ћи ин фор ма ци ја ма о по ли тич ким 

и дру гим при ли ка ма у ју жно сло вен ским обла сти ма под 

тур ском и аустро у гар ском вла шћу. 

У Ру си ји ни је ду го жи вео. Упо ко јио се 1772. го ди не у 

Пе тро гра ду. Са хра њен је у Бла го ве штен ској цр кви Ма насти 

ра Алек сан дра Нев ског. 

164 

Зимско свитање у Високим Дечанима

38 (49). КА ЛИ НИК II 


1765-1766. 

По сле „свр га ва ња и бек ства па три јар ха Ва си ли ја”, на 

пре сто Пећ ке па три јар ши је по дру ги пут сту па је дан Кали 

ник, Грк по на ци о нал но сти. Не ду го по по ста вље њу – које 

об ја шња ва и суд би ну ње го вог прет ход ни ка – но ви патри 

јарх пећ ки, у до го во ру са „пет сво јих исто ми шље ни ка” 

ме ђу ар хи је ре ји ма, под но си остав ку ца ри град ском па тријар 

ху Са му и лу Хан це ри су. Иза на вод но до бро вољ ног одсту 

па ња са па три јар шиј ског пре сто ла ста ја ла је, ду го већ 

по сто је ћа, на ме ра да се уки не Пећ ка па три јар ши ја. 

По што је од сту пио, Ка ли ник II је по се тио сул та на и 

мо лио га да се уга си Пећ ка па три јар ши ја. Пет ар хи је ре ја 

по др жа ло је иде ју да се Пећ ка па три јар ши ја спо ји са Цари 

град ском, али де вет срп ских ар хи је ре ја, упр кос опа ким 

прет ња ма и при ти сци ма ко ји ма су би ли из ло же ни, од би ло 

је да да при ста нак и пот пи са ло је про тест због на сил ног 

уки да ња Пећ ке па три јар ши је. 

Од та да, се ди ште срп ских па три јар ха сим бо лич ки и 

прак тич но се за ду го се ли у Срем ске Кар лов це, што ће бити 

озва ни че но пу них осам де сет две го ди не ка сни је, на чуве 

ној Мај ској скуп шти ни 1848. 

166

Смрт светог Саве, икона, XVII век, ризница Пећке патријаршије

39 (50). ЈО СИФ (РА ЈА ЧИЋ) 


1848-1861. 

168 

Или ја Ра ја чић ро ђен је у Лу ча ни ма 1785. го ди не. Основно 

зна ње до био је у не мач ким гра ђан ским шко ла ма, а затим 

је шко ло ва ње на ста вио у За гре бу, Кар лов ци ма и Се геди 

ну. Сту ди рао је у Бе чу. 

У ма на сти ру Го мир ју, у Сла во ни ји, да нас Епар хи ја горњо 

кар ло вач ка, при мио је мо на шки по стриг 1810. го дине. 

У чин ар хи ман дри та је уве ден 1811. го ди не, а 1829. за 

епи ско па дал ма тин ског ру ко по ло жен у Са бор ној цр кви у 

Кар лов цу, да нас у Хр ват ској. У Ши бе ни ку је отво рио Клири 

кал ну шко лу. До пр вог су ко ба из ме ђу епи ско па Јо си фа 

и аустриј ске вла сти у Дал ма ци ји до шло је по во дом по у нија 

ће ња дво ји це све ште ни ка. Од лу ком беч ке двор ске канце 

ла ри је, пре ме штен је за епи ско па вр шач ког. На кон то га 

је иза бран за но вог ми тро по ли та. У вре ме ње го вог сту пања 

на по ло жај у Кар ло вач кој ми тро по ли ји, за о штри ли су 

се од но си из ме ђу Ју жних Сло ве на и Ма ђа ра, као и из међу 

Ма ђа ра и Не ма ца. Ка да је та лас ре во лу ци је за хва тио и 

Аустри ју, у ца ре ви ни је до шло до ве ли ке уз не ми ре но сти 

ме ђу Ср би ма. Ми тро по лит Јо сиф је од лу чио да се при кључи 

на род ном по кре ту ко ји се упра во ра ђао. 

У Кар лов ци ма је 1848. го ди не са зва на скуп шти на ко ја 

је ус пе ла да по ве же све Ср бе. Ма ђар ска вла да је тра жи ла 

да се рад Мај ске скуп шти не об у ста ви, али у то ме ни је ус-

Северно духовно средиште српства: Сремски Карловци

Павле Симић: „Српска народна скупштина, 1. маја 1848” 

пе ла. На овој скуп шти ни ми тро по лит Јо сиф је про гла шен 

за па три јар ха, упр кос то ме што ни је био оми љен на дво ру 

ца ра Фра ње Јо си фа I. Бра не ћи цр кве но-на род не ин те ре се, 

че сто је до ла зио у су коб са ца рем. Због уки да ња Вој во ди не 

1860. го ди не упу тио је свој оштар про тест. Цар је до зво лио 

да се са зо ве На род но-цр кве ни са бор 1861. го ди не. 

Па три јарх Јо сиф упо ко јио се исте го ди не у Кар лов цима, 

где је и са хра њен у Са бор ној цр кви. 

170 

Едуард Свобода: Патријарх Јосиф Рајачић, уље на платну, 

Митрополијски двор у Сремским Карловцима

40 (51). СА МУ И ЛО (МА ШИ РЕ ВИЋ) 


1864-1870. 

Три го ди не по сле смр ти па три јар ха Јо си фа, за но вог 

ми тро по ли та кар ло вач ког и па три јар ха срп ског иза бран је 

и ру ко по ло жен Са му и ло. Ро ђен је 1803. го ди не у Сом бо ру. 

За вр шио је гим на зи ју, прав не и бо го слов ске на у ке. За мона 

шио се у Кру ше до лу 1826. го ди не. Био је и про фе сор 

бо го сло ви је у Вр шцу, а као ар хи ман дрит био је ста ре ши на 

Ма на сти ра све тог Ђур ђа у Без ди ну. 

Го ди не 1852. го ди не ру ко по ло жен је за епи ско па те мишвар 

ског. Упо ко јио се 1870. го ди не и са хра њен је у кар ловач 

кој Са бор ној цр кви. 

172

Јохан Кристофер Винклер: Богородица Бездинска 

с погледом на манастир Бездин, бакрорез, 1762.

41 (52). АР СЕ НИ ЈЕ (СТОЈ КО ВИЋ) 

епи скоп бу дим ски 

два пу та би ра ни (1874, 1881) 

и не ус то ли че ни па три јарх срп ски 

174 

Син ђа ко на и учи те ља Три фу на, ро ђен је 1804. го ди не у 

Мо кри ну. Шко ло вао се у род ном ме сту, Сент-Ива ну, Се геди 

ну и Те ми шва ру. За вр шио је бо го сло ви ју у Вр шцу, а студи 

рао фи ло со фи ју у Се ге ди ну и пра ва у Пе шти. Мо на шки 

по стриг при мио је у ма на сти ру Ра ков цу. Ру ко по ло жен у 

чин ђа ко на, по стао је и про фе сор Бо го сло ви је у Срем ским 

Кар лов ци ма. Го ди не 1839. по ста вљен је за ар хи ман дри та 

ма на сти ра Ра ко вац, а 1845. ма на сти ра Гр ге тег. По сле упоко 

је ња епи ско па бач ког Ге ор ги ја, осам го ди на је ад ми нистри 

рао том епар хи јом. 

За епи ско па бу дим ског ру ко по ло жен је 1852. го ди не у 

кар ло вач кој Са бор ној цр кви, од стра не па три јар ха срп ског 

Јо си фа Ра ја чи ћа. 

По сле смр ти па три јар ха Са му и ла Ма ши ре ви ћа, Ар сени 

је Стој ко вић је име но ван за ад ми ни стра то ра Кар ло вачке 

ми тро по ли је. Из у зет но му дар, обра зо ван и од ме рен, 

ужи вао је ве ли ко по што ва ње, по ве ре ње и па жњу свих са 

ко ји ма се су сре тао. 

Го ди не 1874. Ар се ни је је за па три јар ха срп ског иза бран 

јед но гла сно, али тај из бор Беч ни је хтео да по твр ди. Исто 

се по но ви ло и 1881.

Патријаршијски (митрополијски) двор у 

Сремским Карловцима, саграђен 1892-1896.

Српска православна велика гимназија у Сремским Карловцима, основана 1791. 

Та ко, два пу та иза бран, Ар се ни је ни ка да ни је усто личен 

за па три јар ха срп ског. 

Упо ко јио се у Го спо ду 1892. у Сент Ан дре ји. Са хра њен 

је у та мо шњој Са бор ној цр кви. 

176 

Чувени иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима 

(саграђене 1758-1762), рад Теодора Крачуна и 

Јакова Орфелина, једно од најзначајнијих дела српског барока

42 (53). ПРО КО ПИ ЈЕ 


1874-1879. 

На кон смр ти па три јар ха Са му и ла, за но вог па три јар ха 

иза бран је Ар се ни је, али, ка ко смо већ на ве ли, тај из бор од 

стра не Бе ча ни је по твр ђен. Због то га је из бор по но вљен и 

но ви па три јарх по ста је, 1874, ми тро по лит Про ко пи је. 

Ро ђен у Де ли бла ту 1809. го ди не, шко лу је се у Ко ви ну и 

Вр шцу, а по том у Ора ви ци и Но вом Са ду. Као про то ђа ко на, 

ми тро по лит Сте фан Стра ти ми ро вић по ста вља га за учи те ља 

у Бо го слов ској шко ли. Го ди не 1846. ру ко по ло жен је у чин 

ар хи ман дри та кру ше дол ског, а за тим по ста је епи скоп арадски. 

По сле смр ти ми тро по ли та Ан дре ја, ру ко по ло жен је за 

ар хи е пи ско па си бињ ског и ми тро по ли та ро ман ског. По вукао 

се 1879, а упо ко јио се две го ди не ка сни је, 1881. Са храњен 

је у кар ло вач кој Са бор ној цр кви. 

178

Богословија у Сремским Карловцима, коју је 1794. 

отворио митрополит Стефан Стратимировић

43 (54). ГЕР МАН (АН ЂЕ ЛИЋ) 


1882-1888. 

Ро ђен је у Срем ским Кар лов ци ма, где је за вр шио Гим нази 

ју и Бо го сло ви ју. Пра ва и фи ло со фи ју сту ди рао је у Пе шти 

и Ша ро шпа та ку. Ру ко по ло жен је за па три јар ха 1882. го ди не. 

Од сред ста ва ко је је до би јао, да вао је сти пен ди је, пен зи је и 

дру ге об ли ке по мо ћи, на ро чи то нај си ро ма шни ји ма. По дигао 

је но ву згра ду Кар ло вач ке гим на зи је. Пре ста вио се 1888. 

го ди не у Срем ским Кар лов ци ма. 

Пре ма не ким из во ри ма, и по ред све га до брог што је 

учи нио, па три јарх Гер ман ни је био баш оми љен у на роду, 

пре све га због уче ство ва ња у на сил ном пен зи о ни са њу 

па три јар ха Про ко пи ја (ка да је Гер ман по ста вљен за ад мини 

стра то ра Кар ло вач ке ми тро по ли је). По том, и ње го во 

име но ва ње за па три јар ха са мо је по ја ча ло та ква на род на 

осе ћа ња пре ма ње му, јер аустро у гар ски цар ни је по твр дио 

из бор епи ско па Те о фа на, по мно ги ма нај ве ћег бе сед ни ка 

тог вре ме на на овим про сто ри ма, већ за па три јар ха имену 

је Гер ма на. 

180 

Патријарх Герман (Анђелић), 

непознати аутор, девета деценија XIX века

44 (55). ГЕ ОР ГИ ЈЕ (БРАН КО ВИЋ) 


1890-1907. 

182 

Упам ћен као је дан од нај ве ћих срп ских за ду жби на ра, 

овај па три јарх ро ђен је 1830. го ди не у Кул пи ну. По сле 

смр ти па три јар ха Гер ма на 1888. го ди не, Аустро-Угар ска 

ни је од мах до зво ли ла да се по пу ни па три јар шиј ски престо. 

То ни је би ло до зво ље но ни на ред не го ди не, 1889, јер 

аустро у гар ске вла сти ни су же ле ле да пре сто бу де по пу њен 

у го ди ни обе ле жа ва ња пет сто го ди шњи це Ко сов ске бит ке и 

две сто го ди шњи це Фран цу ске ре во лу ци је. По сто јао је страх 

да ће се све ча но сти пре тво ри ти у ма ни фе ста ци је ко је не би 

од го ва ра ле ни Бе чу ни Пе шти. 

Но ви па три јарх је иза бран и ру ко по ло жен ма ја 1890. 

го ди не. На сто ја те љи фру шко гор ских ма на сти ра у пр ви 

мах се ни су мно го об ра до ва ли што је то епи скоп Ге ор ги је, 

бу ду ћи да је он до ла зио из ре до ва та ко зва ног бе лог свештен 

ства. Ме ђу тим, сви су до жи ве ли да фру шко гор ске 

ма на сти ре ви де об но вље не упра во то ком упра ве па тријар 

ха Ге ор ги ја. Отво рио је и мо на шку шко лу у ма на стиру 

Хо по ву. Кроз ње го ву шко лу и Па три јар шиј ски двор у 

Срем ским Кар лов ци ма про шли су мно ги мо на си ко ји су 

нај пре би ли при мље ни у ста тус при двор них мо на ха, а потом 

су по ста ли ар хи је ре ји. Кар ло вач кој бо го сло ви ји дао је 

фа кул тет ско уре ђе ње и но во по диг ну ту згра ду. На ње го ву

Захарије Орфелин: Св. Тројица 

и арханђел Михаило, бакрорез, 1758.

Манастир Хопово, 1756: Ту је радила 

позната монашка школа патријарха Георгија 

ини ци ја ти ву по кре нут је лист Српски Сион, ко ји је из ла зио 

се дам на ест го ди на. Ста јао је и иза ли ста Бранково коло и 

Српски пчелар. 

По ди гао је мо ну мен тал не згра де у Срем ским Кар ловци 

ма. Сво јим лич ним сред стви ма по ди гао је згра ду Учитељ 

ске шко ле у Сом бо ру, основ них шко ла у Бе лом Бр ду, 

Да љу, Ба ји и род ном Кул пи ну, а тој шко ли је по кло нио и 

три де сет ју та ра зе мље за ње но из др жа ва ње. 

Упо ко јио се 1907. го ди не у Срем ским Кар лов ци ма, а сахра 

њен је у Све то ва ве дењ ском хра му. 

184 

Федор Буткевич: 

Патријарх Георгије Бранковић, 1897.

45 (56). ЛУ КИ ЈАН (БОГ ДА НО ВИЋ) 


1908-1913. 

186 

Па три јарх Лу ки јан ро ђен је 1867. го ди не у Ба ји. Основну 

шко лу и гим на зи ју за вр шио је у род ном ме сту. Бо госло 

ви ју је из у чио у Кар лов ци ма, а пра ва је сту ди рао на 

Ми тро по лит ском ли це ју у Је гри. За па три јар ха је иза бран 

и ру ко по ло жен 1908. го ди не. 

При ли ке у Кар ло вач кој ми тро по ли ји у вре ме ње го вог 

из бо ра ни су би ле ла ке. Па жљи во је при ла зио про бле ми ма 

ко је је на сле дио. То ком ње го ве упра ве до не те су зна чај не 

цр кве не уред бе, осно ва ни но ви фон до ви и ре ше на мно га 

цр кве но школ ска пи та ња. Осно вао је и Си нод ски фонд, у 

ко ји је, за си нод ске и цр кве но про свет не ци ље ве, при ла гао 

50.000 кру на го ди шње. При ли ком од у зи ма ња пра ва јав ности 

срп ској учи тељ ској шко ли у Па кра цу, па три јарх Лу кијан 

је пред у зео од го ва ра ју ће ко ра ке и шко ли је вра ће но 

узе то пра во. 

Го ди не 1912, за вре ме Бал кан ског ра та, до шло је до укида 

ња срп ске на род не ауто но ми је у Вој во ди ни. Па три јарх 

Лу ки јан је 1913. го ди не не стао у Бад Га стај ну, где је био на 

ле че њу. Ње го во бе жи вот но те ло је не ко ли ко да на доц ни је 

про на ђе но у ре ци. 

Са хра њен је у кар ло вач кој Гор њој цр кви, по ред па тријар 

ха Ге ор ги ја.

Марија 

Терезија: 

Потврда 

српских 

привилегија

Христофор Жефаревић, Антиминс Висариона Павловића, бакрорез, 1751. 

Не ко ли ко го ди на на кон ње го вог упо ко је ња, пре ста ла 

је да по сто ји Кар ло вач ка ми тро по ли ја. Са свим сво јим 

епар хи ја ма, ушла је у са став „но ве” Срп ске па три јар шије, 

по но во ус по ста вље не 1920. го ди не. 

188 

Урош Предић: Патријарх Лукијан Богдановић, уље на платну, 1925.

46 (57). ДИ МИ ТРИ ЈЕ (ПА ВЛО ВИЋ) 


1920-1930. 

Ро ђен у По жа рев цу 1846. го ди не, за па три јар ха срп ског 

ру ко по ло жен је у бе о град ској Са бор ној цр кви го ди не 1920, 

у сво јој 74. го ди ни. 

За вре ме па три јар ха Ди ми три ја, об но вље на је ста ра 

Бра ни чев ска епар хи ја и ус по ста вље не су три но ве: Чешко-мо 

рав ска, Аме рич ко-ка над ска и Би хаћ ка, а иза бра но 

је ше сна ест но вих ар хи је ре ја. Тек по сле ње го вог упо ко јења 

про гла шен је је дин стве ни Устав за це лу Срп ску пра вослав 

ну цр кву, при пре ман пу них де сет го ди на. Об ја вио је 

и Хиландарски типик Светога Саве. Сво јим за ве шта њем 

омо гу ћио је по ди за ње Хра ма све тог Ди ми три ја у се лу Ратко 

ви ћу и Хра ма По кро ва Пре све те Бо го ро ди це у Бе о граду. 

По кре нуо је ча со пис Богословље. У Бе о гра ду је осно вао 

фонд за из не мо гле све ште ни ке и њи хо ву си ро чад. 

Упо ко јио се 1930. го ди не у Бе о гра ду и по сво јој же љи 

са хра њен је у ма на сти ру Ра ко ви ци. 

190

Саборна црква и седиште Српске патријаршије у Београду

47 (58). ВАР НА ВА (РО СИЋ) 


1930-1937. 

Ро ђен 1880. го ди не у Пље вљи ма. По сле упо ко је ња патри 

јар ха Ди ми три ја, иза бран је за дру гог па три јар ха об новље 

не Па три јар ши је и ру ко по ло жен 1930. го ди не. За ње гово 

вре ме Срп ска цр ква је до жи ве ла пра ву об но ву. Ује ди нио 

је Цр кву, ра ни је из де ље ну у шест ра зних за ко но дав них, адми 

ни стра тив них, фи нан сиј ских и је рар хиј ских под руч ја. 

До нео је Устав Срп ске пра во слав не цр кве са Спро вед бе ним 

на ред ба ма. По ди гао је мно ге па ро хиј ске хра мо ве. 

Ње го вим за ла га њем и тру дом по диг ну та је да на шња 

згра да Па три јар ши је у Бе о гра ду и за по че та из град ња Храма 

све тог Са ве. Имао је же љу да отво ри Цр кве ну му зич ку 

ака де ми ју и по кре не днев не но ви не Срп ске па три јар ши је, 

али га је смрт у то ме оме ла. 

Упо ко јио се 1937. го ди не у Бе о гра ду, под не раз ја шњеним 

окол но сти ма. Са хра њен је у Ма лом хра му све тог Са ве 

у Бе о гра ду. 

192

Мали и Велики храм св. Саве на Врачару, у Београду: Патријарх 

Варнава био је на челу Одбора за градњу другог, а почива у првом

48 (59). ГА ВРИ ЛО (ДО ЖИЋ) 


1938-1950. 

Ро ђен је 1881. го ди не у Вруј ци ма, у До њој Мо ра чи. По за - 

вр шет ку Бо го слов ско-учи тељ ске шко ле у При зре ну, поста 

вљен је за учи те ља у Де ча ни ма. По сле за вр шет ка студи 

ја у Ати ни, по ста вљен је за глав ног се кре та ра ма на сти ра 

Хи лан да ра. По том је име но ван за ре фе рен та за цр кве ношкол 

ска пи та ња при срп ском по слан ству у Ца ри гра ду, а 

упо ре до и за упра ви те ља срп ске шко ле у Ца ри гра ду. 

Од 1911. до кра ја Бал кан ског ра та, био је ми тро по лит 

ра шко-при зрен ски. Доц ни је, 1920, пре ме штен је за митро 

по ли та об но вље не Пећ ке епар хи је. По сле упо ко је ња 

ми тро по ли та Ми тро фа на, иза бран је за ми тро по ли та црно 

гор ско-при мор ског. 

За па три јар ха срп ског иза бран је и ру ко по ло жен 1938. 

го ди не. Успе шно је ре шио фи нан сиј ску кри зу са ко јом се 

Срп ска пра во слав на цр ква су о чи ла пред Дру ги свет ски 

рат. Од стра не Не ма ца ухап шен је у ма на сти ру Остро гу 

1941. го ди не и про шао кроз за тво ре у Са ра је ву, Бе о гра ду, 

ин тер на ци је у ма на сти ри ма у Ра ко ви ци и Вој ло ви ци, да 

би га на кра ју за то чи ли у ло го ру у Да хау. 

194 

Иконостас Саборне цркве у Београду, 

рад Димитрија Аврамовића

Саборна црква у Београду, 

Ваведење Пресвете Богородице, 

фреска, XIX век 

У зе мљу се вра тио 1946. го ди не и од мах са звао за се да ње 

Са бо ра. Го ди не 1947. ус по ста вље не су но ве епар хи је и изабра 

но је шест епи ско па. До нет је пре ра ђе ни и до пу ње ни 

устав Срп ске пра во слав не цр кве. 

Упо ко јио се из не на да, ма ја 1950. го ди не, у Бе о гра ду, где 

је и са хра њен у Са бор ној цр кви. 

196 

Манастир Острог: Ту су Немци 1941. ухапсили патријарха 

Гаврила, који ће у заробљеништву остати до краја рата

49 (60). ВИ КЕН ТИ ЈЕ (ПРО ДА НОВ) 


1950-1958. 

198 

Ро ђен је 1890. го ди не у Бач ком Пе тро вом Се лу. По сле 

гим на зи је, ко ју је за вр шио у Но вом Са ду, упи сао је Бо госло 

ви ју у Срем ским Кар лов ци ма. На кон шко ло ва ња био је 

учи тељ у свом род ном ме сту. За под бе ле жни ка Те ми шварске 

епар хи је по ста вљен је 1917. од стра не епи ско па Ге ор гија, 

а за тим у ма на сти ру Без ди ну при ма мо на шки по стриг. 

Ка да је Те ми швар 1919. при пао Ру му ни ји, је ро ђа кон Викен 

ти је пре ла зи у Ју го сла ви ју, где је при мљен као под беле 

жник Бач ке епар хи је, што оста је до 1921. го ди не. По стаје 

и про то ђа кон. До 1932. го ди не био је се кре тар Управ ног 

од бо ра ма на стирâ Кар ло вач ке ми тро по ли је. За ар хи ђа ко на 

је ру ко по ло жен 1932. го ди не, ка да по ста је и глав ни се кретар 

Све тог ар хи је реј ског си но да. Иза бран је и ру ко по ложен 

за ви кар ног епи ско па ма чван ског 1936, а за епи ско па 

зле тов ско-стру мич ког 1939. го ди не. Охрид ско-би тољ ском 

епар хи јом ад ми ни стри рао је све док га Бу га ри ни су про тера 

ли 1941. го ди не. Од 1941. го ди не до 1947. за ме њи вао је 

епи ско па жич ког Ни ко ла ја, а од 1947. до 1951. као ад ми нистра 

тор упра вљао тек ус по ста вље ном са мо стал ном сремском 

епар хи јом. 

За па три јар ха срп ског иза бран је и ру ко по ло жен 1950. 

го ди не. Ре шио је пи та ње со ци јал ног и пен зи о ног оси гура 

ња све штен ства. По ред сво јих цр кве них по сло ва, био је

Крушедолска рипида, 1664. година

вр ло ак ти ван у Исто риј ском 

дру штву Вој во ди не, а јед но 

вре ме био је и уред ник часо 

пи са Гласник историјског 

друштва. Упо ко јио се под 

за го нет ним окол но сти ма, 

не по сред но по сле за се да ња 

Све тог ар хи је реј ског са бо ра 

на ко јем је од би јен при ти сак 

да се при зна по ли тич ко-партиј 

ском од лу ком осно ва на 

„Ма ке дон ска пра во слав на 

цр ква”. Зби ло се то у Бе о- 

гра ду 1958. Тво ре ви на зва на 

„Ма ке дон ска пра во слав на 

цр ква” оста ла је до да нас канон 

ски не при зна та, баш као 

што је да нас са свим из ве сно 

да смрт па три јар ха Ви кенти 

ја ни је би ла при род на. 

Са хра њен је у гроб ни ци 

ми тро по ли та Ми ха и ла у бео 

град ској Са бор ној цр кви. 

200 

Викентије Проданов 

администрирао је Охридскобитољском 

епархијом све до 

бугарске окупације 1941: 

Манастир св. Наума 

на Охридском језеру

50 (61). ГЕР МАН (ЂО РИЋ) 


1958-1990. 

Хра ни слав Ђо рић је ро ђен 1899. го ди не у Јо ша нич кој 

Ба њи. Основ ну шко лу за вр шио је у Кру шев цу, а де ве то разред 

ну бо го сло ви ју у Срем ским Кар лов ци ма. Пра во славни 

бо го слов ни фа кул тет за вр шио је 1942. го ди не. У Чач ку, 

где је био пи сар Ду хов ног су да и исто вре ме но пре да вао 

ве ро на у ку у ча чан ској Гим на зи ји, ру ко по ло жен је у чин 

ђа ко на. На кон ру ко по ло же ња у чин пре зви те ра, 1927. годи 

не по ста вљен је за па ро ха у Ми о ков ци ма. Го ди не 1938. 

био је ре фе рент Све тог ар хи је реј ског си но да, а 1951. изабран 

је за ви кар ног епи ско па мо ра вич ког. Као удо вог свеште 

ни ка, за мо на шио га је у ма на сти ру Сту де ни ци епи скоп 

шу ма диј ски Ва ле ри јан, дав ши му име Гер ман. 

На кон чи на ар хи ман дри та, до био је ар хи је реј ске хи рото 

ни је и исто вре ме но при мио ду жност глав ног се кре та ра 

Све тог ар хи је реј ског си но да. Го ди не 1956. иза бран је за 

епи ско па жич ког, а 1952. го ди не за епи ско па бу дим ског. 

Па три јар ха Ви кен ти ја на сле дио је 1958. го ди не. 

То ком ње го ве три де се то го ди шње упра ве Срп ском црквом, 

осно ва не су но ве епар хи је: Ис точ но а ме рич ка и ка надска, 

Сред ње за пад но а ме рич ка, Западноевропскa, Аустра лиј- 

202 

Црква светог Марка у Београду, 

у којој почива патријарх Герман

Кивот патријарха Германа уз северни зид Цркве светог Марка 

ска, Врањ ска, Ка над ска и Би хаћ ко-пе тро вач ка. У то вре ме 

до шло је и до два рас ко ла у Срп ској цр кви (је дан је у ве зи 

са слу ча јем по ме ну те „Ма ке дон ске пра во слав не цр кве”, а 

дру ги, у ме ђу вре ме ну пре ва зи ђен и за це љен, збио се у српској 

се ве ро а ме рич кој ди ја спо ри). 

Па три јарх Гер ман упо ко јио се 1991. го ди не и са хра њен 

је у Хра му све тог Мар ка у Бе о гра ду. 

204 

Крст на куполи Храма св. Саве у Београду

51 (62). ПА ВЛЕ (СТОЈ ЧЕ ВИЋ) 


1990- 

206 

За па три јар ха је иза бран уме сто те шко обо ле лог Гер мана, 

го ди не 1990. Хи ро то ни сан је у Са бор ној цр кви у Бе о- 

гра ду, а у древ ни пре сто срп ских па три јар ха усто ли чен је 

у Пећ кој па три јар ши ји 1994. го ди не. 

Па три јарх Па вле, пре за мо на ше ња Гој ко Стој че вић, рођен 

је 1914. го ди не у се лу Ку ћан ци, код До њих Ми хо ља ца, 

у Сла во ни ји. Гим на зи ју је за вр шио у Бе о гра ду, бо го сло ви ју 

у Са ра је ву, а Бо го слов ски фа кул тет у Бе о гра ду. Од 1955. до 

1957. је у Ати ни, на пост ди плом ским сту ди ја ма на она мошњем 

Бо го слов ском фа кул те ту. 

Као из бе гли ца из уста шке НДХ, у вре ме Дру гог светског 

ра та, бо ра вио је у Ма на сти ру Све те Тро ји це у Ов чару 

и био ве ро у чи тељ де ци из бе гли ца у Ба њи Ко ви ља чи. 

Јед но вре ме про вео је у ма на сти ру Ву јан, да би 1948. 

мо на шки по стриг при мио у ма на сти ру Бла го ве ште ње. Тада 

је ру ко по ло жен и за је ро ђа ко на. Од 1949. го ди не са брат 

је у ма на сти ру Ра чи. Већ на ред не две школ ске го ди не је 

су плент у При зрен ској бо го сло ви ји. 

У чин је ро мо на ха ру ко по ло жен је 1954. го ди не, ка да поста 

је про то син ђел, да би у чин ар хи ман дри та био уве ден 

1957. Те исте го ди не за епи ско па ра шко-при зрен ског хиро 

то ни сан је у Са бор ној цр кви у Бе о гра ду од стра не па тријар 

ха Ви кен ти ја.

Од ка да је као епи скоп ра шко-при зрен ски усто ли чен и у 

при зрен ској Са бор ној цр кви, у ок то бру 1957, та да епи скоп 

Па вле за по чи ње ве ли ку об но ву мно гих ста рих и по ру шених 

хра мо ва, као и град њу но вих. 

Па три јарх Па вле се ба ви на уч ним ра дом. Из огром не 

би бли о гра фи је сва ка ко тре ба из дво ји ти мо но гра фи ју о 

ма на сти ру Де вич, као и мо ну мен тал ну мо но гра фи ју „Заду 

жби не Ко со ва” чи ји је био уред ник. 

При ре дио је до пу ње но из да ње Србљака, за тим Христијанскије 

празники, као и из да ња Требника, Служебника, 

Молитвеника, Дополнитељног требника, Великог типика 

и дру гих бо го слу жбе них књи га. 

Био је пред сед ник ко ми си је Све тог ар хи је реј ског си нода 

за пре вод Светог писма Новог завета, об ја вљен 1984. 

го ди не. До при нео је и да се ис пра вље но из да ње по ја ви 

још два пу та. 

Упра вља ју ћи Срп ском цр квом у јед ном ве о ма те шком 

пе ри о ду, па три јарх Па вле је учи нио ка нон ске по се те многим 

епар хи ја ма Срп ске пра во слав не цр кве у зе мљи и иностран 

ству. Це ло му дрен и тих, по се тио и ду хов но сна жио 

вер ни ке на ра том за хва ће ним под руч ји ма Ре пу бли ке Српске 

Кра ји не и Ре пу бли ке Срп ске, пи сао и ин тер ве ни сао 

мно го пу та узи ма ју ћи у за шти ту из гна ни ке, не вољ ни ке, 

оја ђе не и ожа ло шће не, опљач ка не љу де. Об и шао је свет 

бо ре ћи се за њи хо ва пра ва и до сто јан ство. 

По се тио је Аустра ли ју, Аме ри ку и Ка на ду. Био је у Уједи 

ње ним на ци ја ма и Бе лој ку ћи. Сре тао се са пред став ници 

ма Ри мо ка то лич ке цр кве, Ислам ске вер ске за јед ни це, 

пред став ни ци ма Свет ског са ве та цр ка ва. По се тио је Ва сељен 

ску, Ан ти о хиј ску, Је ру са лим ску и Ру ску па три јар ши ју 

и Је лад ску ар хи е пи ско пи ју. Уго стио је ва се љен ског па тријар 

ха Вар то ло ме ја, ру ског па три јар ха Алек си ја, ру мун ског 

Те ок ти ста и бу гар ског Мак си ма. 

208 

Патријарх Павле (Стојчевић)

Манастир Благовештење у Овчарско-кабларској клисури (1601): 

Овде је, 1948, монашки постриг примио патријарх Павле 

Огром на су на сто ја ња па три јар ха усме ре на за спас наро 

да на Ко со ву и Ме то хи ји, за бри гу и по моћ они ма ко ји 

су та мо оста ли и они ма ко ји су отуд из гна ни, као и за зашти 

ту кул тур ног бла га на том про сто ру. 

Ве ли ки ду хов ник, аске та, из ван ре дан бе сед ник ко ји 

пле ни сво јом бла го шћу, па три јарх Па вле је оми љен у наро 

ду, а вер ни ци га сма тра ју жи вим све цем. 

210 

Манастир Благовештење, 

живопис из прве половине XVII века

Богородица са Христом, сцене из Христовог живота и ликови Срба светитеља, 

икона, 1776, рад Димитрија Бачевића, Музеј СПЦ, Београд

ОДА БРА НА ЛИ ТЕ РА ТУ РА 

• Са ва епи скоп шу ма диј ски, Српски јерарси од деветог до 

двадесетог века, Бе о град 1996. 

• Јо ван ка Ка лић, Црквене прилике у српским земљама до 

стварања архиепископије 1219. године, 1979. 

• Јо ван Ја ни ћи је вић, Културна ризница Србије, Бе о град 1996. 

• Ма ри ја Јан ко вић, Епископије и митрополије Српске цркве 

у средњем веку, Бе о град 1985. 

• Ђо ко Сли јеп че вић, Историја Српске православне цркве, Бео 

град 1992. 

• Ми о драг Пур ко вић, Српски патријарси средњег века, Дисел 

дорф 1976. 

• Љубомир Сто ја но вић, Стари српски записи и натписи, 

Бе о град 1982. 

• Ша ко та Мир ја на, Ризница манастира Бања код Прибоја, 

Бео град, 1981. 

• Ар хи е пи скоп Да ни ло, Живот краљева и архиепископа српских, 


• Станоје Ста но је вић, Српски архиепископи од Саве II до Данила 

II (1263-1362), Београд 1933. 

• С. Ми ле у снић, Свети Срби, Бе о град 2003. 

• Р. Ми ло ше вић, Свеци српског народа, Сме де ре во 2004. 

• Д. И. Ми тро вић, Поглавари Српске Православне Цркве, Бео 

град 2002. 

• Р. По по вић, Српска Црква у историји, Бе о град 2000. 

• Знамења Карловачке митрополије, каталог изложбе, 


213

ИН ДЕКС ИМЕ НА 

214 

А 

Алек си је, ви зан тиј ски цар 32 

Алек си је, ру ски цар 126 

Алек сеј, па три јарх ру ски 208 

Алек сиј Ор лов, гроф, 

ру ски ад ми рал 162, 164 

Ана, кра љи ца, же на кра ља 

Сте фа на Пр во вен ча ног 28 

Андреј, митрополит 178 

Ан дро ник, ви зан тиј ски цар 54 

Ан до ни је Ра фа и ло, 

грч ки књи жев ник 90 

Ан то ни је, хер це го вач ки 

ми тро по лит 102 

Ан то ни је Со ко ло вић, па три јарх 

пећки 104, 106, 108, 112 

Арад 102 

Ариље 46 

Aрсеније, игуман жички 26 

Ар се ни је, св. Ар се ни је (Ар се ни је 

Сре мац), ар хи е пи скоп срп ски 26, 

28, 30, 32, 34, 60 

Ар се ни је II, па три јарх пећки 96 

Ар се ни је III Цр но је вић, 

па три јарх пећки 128, 132, 134, 

136, 142 

Ар се ни је IV, па три јарх пећки 142, 

144, 146, 148 

Ар се ни је Стој ко вић, епи скоп 

бу дим ски 174, 176, 178 

Ата на си је I, па три јарх пећки 138 

Ата на си је II Га ври ло вић, 

па три јарх пећки 148, 150 

Ата на си је Ра шко вић, 

ста ро вла шки кнез 142 

Ати на 206 

Б 

Бад Га стајн 186 

Ба ја 186 

Бања, манастир код Прибоја 

102, 106 

Бањ ска, ма на стир 48, 52, 56, 58 

Бања Ковиљача 206 

Бачко Петрово Село 198 

Бездин, манастир 172 

Бело Брдо 184 

Београд 24, 144, 190, 194, 196, 

200, 204, 206 

Беч 134, 164, 168, 174 

Би је ло По ље 58 

Бла го ве штењ ска цр ква 

Ма на сти ра Алек сан дра Нев ског, 

Пе тро град 164 

Бо го ро ди ца Ље ви шка, храм у 

При зре ну 48 

Бо го ро ди чи на цр ква у Сту де ни ци 

20, 26 

Бру са 126 

Бр ве ни ца, ре ка 28 

Бу га ри 24, 28, 198 

Будим 102 

Будисавци 102 

В 

Ва ле ри јан, епи скоп шу ма диј ски 202 

Вар на ва Ро сић, 

па три јарх срп ски 192, 193 

Варлаам, еклисијарх 78 

Вар то ло меј, ва се љен ски 

па три јарх 208 

Ва си ли је, ми тро по лит по же шки 144 

Ва си ли је Бр кић Јо ва но вић, 


Ва то пед, ма на стир на Све тој 

го ри 18 

Византија 54 

Ви кен ти је, 

ми тро по лит кар ло вач ки 144 

Ви кен ти је Про да нов, 

па три јарх срп ски 198, 200, 202, 

206 

Викентије(Стефановић), 

патријарх пећки 154 

Винча 102 

Ви са ри он, епи скоп бач ки 162 

Вла ди слав, краљ срп ски 22, 24, 26, 

32, 102 

Војводина 170, 186 

Вој ло ви ца, ма на стир у Ср би ји 196 

Вра чар, бр до у Бе о гра ду 24, 120 

Врујци, Доња Морача 194

Вр шац 102, 172, 178 

Вујан, манастир 206 

Вукан 20 

Г 

Га ври ло I Ра јић, све ти Га ври ло, 


Га ври ло II Ми хић, Ми хај ло вић, 

па три јарх пећки 150 

Га ври ло III Ни ко лин, па три јарх 

пећки 152 

Га ври ло IV, па три јарх пећки 

158, 160 

Га ври ло До жић, па три јарх срп ски 

194, 196 

Ге на ди је, ра шки ми тро по лит 96 

Ге ор ги је, епи скоп бач ки 174 

Ге ор ги је Бран ко вић, 

па три јарх срп ски 182, 184, 186 

Ге ра сим Со ко ло вић, 


Гер ман Ан ђе лић, 

па три јарх срп ски 180 

Гер ман Ђо рић, па три јарх срп ски 

202, 204, 206 

Гомирје, манастир 168 

Горњак 74 

Гра дац, ма на стир у Ср би ји 28, 60 

Грачаница 102, 110, 122, 123 

Гр ге тег, ма на стир на Фру шкој 

го ри 174 

Гри го ри је Па ла ма, све ти 68 

Гри го ри је Си на ит, пре по доб ни 68 

Гојко Стојчевић, патријарх 

Павле 206, 208, 210 

Гомирја, манастир 

у Славонији 168 

Горња Црква, Карловац 186 

Гор њи Гра дац, се ло 28 

Д 

Да бар, ме сто у Сре му, 

бли зу Слан ка ме на 26 

Даљ 184 

Да ни лов град, Црна Гора 30 

Да ни ло I, ар хи е пи скоп срп ски 30, 

32, 36, 38 

Да ни ло II , све ти Да ни ло, 

ар хи е пи скоп срп ски 46, 56, 64 

Да ни ло III, па три јарх српски 

72, 78, 80, 82 

Да ни ло IV, па три јарх пећки 84 

Дахау 194 

Де бар це 56 

Девич 208 

Де ли блат 178 

Дечани 70, 78, 106 

Ди о ни си је Со ко ло вић, но во брд ски 

ми тро по лит 106 

Ди ми три је Па вло вић, па три јарх 

срп ски 190, 192 

До во ља, ма на стир 30 

До брићево, ма на стир 30 

Доњи Михољци, Славонија 206 

Доња Морача 194 

Дра гу тин, краљ 46, 52 

Ду шан, краљ и цар срп ски 64, 66, 

68, 70 

Ђ 

Ђоко Слијепчевић 86, 118, 120 

Ђорђе Бранковић, св. Максим 134 

Ђу рађ (Бран ко вић), де спот 

срп ски 90 

Ђурђеви ступови, манастир 140, 141 

Е 

Ев ге ни ја, мо на хи ња (све тов но 

име: кне ги ња Ми ли ца) 78, 80 

Ема ну ил Ко за чин ски 162 

Епископ шумадијски Сава 6 

Епископ хумски Сава 32 

Ж 

Ждре ба о ник 30 

Ждре ло, ис по сни ца, Пећ 70, 72 

Жи ча 22, 25, 26, 28, 42, 46, 48, 58, 

66, 90, 122 

З 

За греб 168 

И 

Ибар, ре ка 50 

Иларион, епископ 

горњокарловачки 114 215

216 

Ј 

Ја ков, ар хи е пи скоп срп ски 42, 44 

Ја ње во 122, 162 

Јанићије, III, патријарх пећки 144 

Јев до ки ја, пр ва же на 

Сте фа на Пр во вен ча ног 32 

Је ва ста ти је I, ар хи е пи скоп срп ски 

42, 43 

Јев ста ти је II, ар хи е пи скоп срп ски 

46, 48 

Јегра 186 

Је ле на (Ан жуј ска), кра љи ца 40, 

56, 60 

Је ро теј, па три јарх пећки 114, 116 

Је ру са лим 38, 132, 208 

Је фрем, пу сти њак 68 

Је фрем III, све ти Је фрем, 

па три јарх пећ ки 70, 72, 78, 82 

Jоаникије I, све ти Јо а ни ки је, 

ар хи е пи скоп и па три јарх 

срп ски 38, 40, 68 

Јоаникије II, архиепископ српски 

64, 66 

Јо а ни ки је III Ка ра џа, па три јарх 

срп ски 146, 148 

Jован, жи во пи сац и ико но граф 52 

Јов Василијевић, иконописац 134 

Јован (Кантул), патријарх пећки 

118, 120 

Јо сиф Ра ја чић, па три јарх срп ски 

168, 170, 172 

Јо ша нич ка Ба ња 202 

Ју риј Вла ди ми ро вич Дол го ру ков, 

ру ски кнез 162 

К 

Ка лист I, па три јарх ца ри град ски 68 

Ка ли ник I, па три јарх пећки 

136, 140 

Калиник II, патријарх пећки 166 

Кареја 69 

Ка реј ска ке ли ја, Све та Го ра 20, 

56, 82 

Кар ло, цар аустриј ски 144 

Кирил, игуман хиландарски 86 

Ки рил I, па три јарх српски 86, 88, 90 

Ки ри л II, па три јарх пећки 160 

Кипар 162 

Ко вин 134, 178 

Кон стан тин Фи ло зоф 90 

Ко сов ска Ми тро ви ца 48 

Косијерево 30 

Крушевац 202 

Крушедол 134, 144, 145, 172 

Кул пин 182, 184 

Ку ма ни 28 

Ку ћан ци, Сла во ни ја 206 

Л 

Ла зар, све ти кнез срп ски 74, 76, 

77, 78, 80, 84, 85 

Ле о полд, аустриј ски цар 134 

Ли вор но162 

Лу ки јан Бог да но вић, па три јарх 

срп ски 186, 188 

Лу ча ни 168 

Љ 

Љу би ца С. Ђор ђе вић 92 

Љуб. Сто ја но вић 6, 110, 116 

М 

Ма ка ри је Со ко ло вић, па три јарх 

срп ски 98, 100, 102, 104, 106, 120 

Мак сим Ско пља нац, па три јарх 

пећки 128, 129, 130, 132 

Мак сим, бу гар ски па три јарх 208 

Ма ној ло Са ран ти наи, па три јарх 

ца ри град ски 22 

Манастир Александра Невског, 

Петроград 164 

Манастир св. арханђела, 

Призрен 70 

Манастир Благовештење, 

Овчар 206 

Манастир св. Георгија, 

Света гора 22 

Манастир св. Георгија на 

Халки 146 

Манастир св Ђурђа у Бездину 172 

Ма на стир св. Јо ва на Бо го сло ва, 

Си он 22 

Ма на стир св. Ни ко ле у Кон чу лу 56 

Манастир Ораховица 102 

Ма на стир св. Пан те леј мо на, 

ру ски ма на стир, Све та го ра 78 

Манастир Петковица, 

планина Цер 110

Манастир Пресвете Богородице 

Евергетите, Цариград 20 

Мар во кар дат 136 

Ма ри ја Те ре зи ја, аустриј ска 

ца ри ца 144, 187 

Мар ко, епи скоп пећ ки 72, 78 

Мар ков ма на стир, Ско пље 138 

Ма ри ја Јан ко вић 6, 32 

Махмут, турски султан 106 

Машка епархија 102 

Ме дун 30 

Мел ник 74 

Мех мед-па ша Со ко ло вић, ве зир 

тур ски 100, 108 

Ми лу тин, срп ски краљ 6, 48, 52, 

54, 56, 58, 60, 70 

Ми ле ше ва, ма на стир 18, 24, 100, 

101, 102, 140 

Ми о драг Пур ко вић 6, 92 

Ми о драг Ју го вић 110 

Миоковци, парохија 202 

Мирјана Шакота 106, 108 

Митрофан, митрополит 194 

Ми ха и ло, ми тро по лит 

бе о град ски 200 

Мој си је Ра јо вић, 


Мокрин 174 

Мо ра ча, ма на стир 30, 126, 127 

Мо сква 30 

Му рат II, тур ски сул тан 90 

Н 

На род на би бли о те ка у Бе о гра ду 54 

Народна библиотека у Паризу 96 

Нео фит, епи скоп зет ски 42 

Нифон, цариградски патријарх 54 

Ни ка нор, па три јарх срп ски 98 

Ни ке ја, ви зан тиј ски град у Ма лој 

Ази ји 22 

Николај, епископ жички 198 

Св. Никодим, 

архиепископ српски 52, 53, 54, 58 

Никодим, патријарх српски 94 

Ни кон, па три јарх срп ски 90, 92 

Никшић 132 

Никон, руски патријарх 126 

Но во Бр до, сред њо ве ков ни град 

на Ко со ву, Ср би ја 78, 80 

Нови Пазар 142 

Нови Сад 178 

О 

Овчар 206 

Озрен, манастир 116 

Оравица 178 

Ораховица, манстир 102, 114 

Острог, срп ски ма на стир у Цр ној 

Го ри 194, 196 

Охрид, охридска епископија 94 

П 

Па вле, па три јарх срп ски 206, 

208, 210 

Па вле, пре зви тер 126 

Пај си је, ца ри град ски па три јарх 146 

Пај си је I (Ја ње вац), па три јарх 

пећки 122, 123, 126, 126 

Пај си је II, па три јарх пећки 156, 158 

Па крац 134, 186 

Па три јар ши ја, Бе о град 188, 190, 

191, 192 

Пе тро град 164 

Пећ 28, 30, 36, 50, 52, 64, 66, 68, 

70, 108, 110, 118, 124, 128, 132, 144 

Пећки манастир 20, 128 

Пећ ка па три јар ши ја 18, 26, 27, 28, 

30, 32, 34, 42, 54, 56, 58, 64, 66, 67, 

72, 76, 102, 107, 108, 110, 114, 116, 

118, 126, 136, 140, 146, 148, 150, 

152, 156, 158, 160, 166, 167 

Пива 112, 113 

Печуј 102 

Пешта 174, 180 

Пи ко ло ми ни, аустриј ски 

ге не рал 132 

Пи лот, ме сто из над Пе ћи 40 

Пљевља 94, 118, 192 

По лу мир на Ибру 66 

По жа ре вац 190 

Пре ди слав, син Сте фа на 

Пр во вен ча ног и Јев до ки је, све ти 

Са ва II Срп ски 32, 34, 36, 38 

Привина Глава 124 

Прибој 102 

Про ко пи је, па три јарх срп ски 

178, 180 

При зрен 48, 50, 132, 206 

Птуј 162 

Р 

Ра ва ни ца, ма на стир 74, 77, 78, 

80, 124 217

218 

Ра до ван Са мар џић 118 

Ра до слав (Не ма њић), срп ски краљ, 

мо нах Јо ван (Сту де нич ки) 22, 32 

Ра до слав М. Гру јић 96 

Ра дул, сред њо ве ков ни сли кар 

128, 130 

Раковац, манастир 174 

Раковица 190, 194 

Растко Немањић, свети Сава 5, 7, 

18, 19, 20, 22, 24, 26, 27, 28, 29 

Рача, манастир 206 

Ресава (Манасија), манастир 78, 

86, 88 

Рил ски ма на стир, Бу гар ска 138 

Рмањ 102 

Ру гов ска кли су ра 28, 142, 144 

Ру си ја, руска патријаршија 208 

С 

Са бор на цр ква у Бе о гра ду 178, 

190, 191, 194, 196, 200, 206 

Саборна црква у Призрену 208 

Саборна црква у Сремским 

Карловцима 144, 172, 178 

Са ва, Раст ко Не ма њић, све ти 

Са ва, пр ви ар хи е пи скоп срп ски 

18, 20, 21, 22, 24, 26, 27, 28, 29, 52 

Са ва II, све ти Са ва, ар хи е пи скоп 

срп ски 28, 32, 34, 36, 38 

Са ва III, ар хи е пи скоп срп ски 48, 

50, 52, 56, 58 

Сава IV, патријарх српски 68 

Са ва V, па три јарх срп ски 72, 82 

Са ва ти је Со ко ло вић, па три јарх 

пећки 110, 112 

Самоковска епархија 102 

Са му и ло Ма ши ре вић, па три јарх 

срп ски 172, 174, 178 

Самуило Ханцерис, цариградски 

патријарх 166 

Сарајево 194, 206 

Све та го ра 18, 20, 22, 56, 66, 68, 

70, 78, 86 

Света Тројица, манастир 

у Овчару 206 

Све ти Ахи ли је, храм у Ари љу 46 

Све та зе мља 22, 24, 26, 38, 42 

Све то ва ве дењ ски храм, Се ге дин 

102, 168, 174 

Сент Андреја 134, 176 

Се рес 64 

Се ра тон, ми тро по лит 

ћу стен дил ски 152 

Се чуј 134 

Си он 22 

Си нај 22 

Си нан-па ша, ге не рал тур ске 

вој ске 120 

Си риг 134 

Ско пље 64, 128, 132, 138 

Смедерево 96 

Сом бор 172, 184 

Со по ћа ни, ма на стир 28, 40 

Спи ри дон, све ти Спи ри дон, 

па три јарх срп ски 70, 74, 76 

Сремски Карловци, патријаршија, 

митрополија, богословија 98, 144, 

148, 154, 166, 169, 170, 174, 175, 

176, 179, 180, 182, 184, 188, 198, 202 

Стефан Дечански 52 

Стефан Димитријевић 92 

Сте фан Ла за ре вић, кнез и де спот 

срп ски 78, 80, 84, 86, 90 

Стефан Немања, св. Симеон 

Мироточиви 5, 18, 20, 21, 22 

Стефан Првовенчани, краљ српски 

5, 22, 25, 28, 32, 48, 102 

Сте фан Стра ти ми ро вић, 

ми тро по лит 178, 179 

Сту де ни ца, ма на стир 20, 21, 22, 

26, 29, 38, 58, 94, 140, 202 

Т 

Те ми швар 102, 136, 174, 198 

Те о дор I Ла ска рис, цар Ви зан ти је 22 

Те ок тис, ру мун ски па три јарх 208 

Те о фан, па три јарх пећки 92 

Те о фан, епи скоп 180 

Тетовска епархија 102 

То ми слав Јо ва но вић 96 

То пла, Хер цег Но ви 162 

Тро но ша, ма на стир у Ср би ји 28 

Тр го ви ште 140 

Тр но во 24, 70 

Трст 162 

У 

Угарска 132 

Урош I Не ма њић, краљ срп ски 28, 

32, 38, 40, 60 

Урош V, звани Нејаки, цар 

српски 124

Ф 

Фи лип, па три јарх пећки 116, 118 

Фо ти је, ца ри град ски па три јарх 68 

Фра њо Јо сиф I, аустро у гар ски 

цар 170 

Фу тог 134 

Х 

Херцег Нови 162 

Хи лан дар 20, 22, 36, 38, 48, 

50, 52, 56, 58, 68, 70, 100, 128 

Хо по во, ма на стир, Фру шка го ра 

118, 121, 134, 182 

Храм св. Арсенија, Пећ 58 

Храм св. Димитрија, Ратковић 190 

Храм св. Јо ва на, Пећ 58 

Храм св. Марка, Београд 203, 204 

Храм св. Николаја, манастир 

Озрен 116 

Храм По кро ва Пре све те 

Бо го ро ди це, Бе о град 190 

Храм Пресвете Богородице, 

манастир Пива 112 

Храм Св. Саве, Београд 192, 

193, 204 

Храм Св. Спа са, При шти на 78 

Хум 40 

Црква св. Николе, Студеница 20 

Цр ква св. Ни ко ле на Та во ру 66 

Црквица св. Николе, Пећ 60, 

128, 130 

Цр ква св. Пе тра на Ли му 32 

Црква Преображења Господњег, 

Ватопед, Света гора 18 

Црква Пресвете Богородице, 


Цр ква св. Са ве у Ли зи ци 52 

Цр ква св. Сте фа на, ма на стир 

Бањ ска 56 

Црква Свете Тројице, манастир 

Ресава 86, 88 

Ч 

Ча чак 202 

Ш 

Ша ро шпа так 180 

Ши бе ник 168 

Ши ша то вац, ма на стир 114, 

124, 128 

Шћепан Мали 162 

Ц 

Цариград 54, 120, 126, 154 

Цариградска патријаршија 54, 66, 

76, 166 

Цер 110 

Цетиње 130, 132 

Цр ква св. Апо сто ла, Пећ 28, 32, 

42, 52, 66, 102, 124, 128 

Црква св Ахилија у Ариљу 46, 47 

Црква Богородице Љевишке, 

Призрен 48, 50, 51 

Цр ква Бо го ро ди це Оди ги три је 

(Пу те во ди те љи це), Пећ 58, 102 

Црква Вазнесења Христовог, 

манастир Милешева 18 

Црква св. Димитрија, Пећ 52, 66, 

67, 68, 72, 76, 100 

Црква св. Ђорђа, манастир Старо 

Нагоричано 50 

Цр ква св. Или је на Кар ми лу 66 

Црква св. Јована Златоустог, 


219

NOVI 

SAD 

SMEDEREVO 

POŽAREVAC 

KRAGUJEVAC 

KRALJEVO 

KRUŠEVAC 

KOSOVSKA 

MITROVICA 

PRIŠTINA 

LESKOVAC 

VRANJE 

PEĆ 

PRIZREN 

ČAČAK 

UŽICE 

SUBOTICA 

Sombor 

Bačka 

Palanka 

Šid 

Srem. 

Mitrovica 

Loznica 

Valjevo 

Priboj 

Bajina 

Bašta 

Ivanjica 

Trstenik 

G. Milanovac 

Prijepolje 

Bor 

Bela 

Palanka 

Prokuplje 

Aleksinac 

Kuršumlija 

Gnjilane 

Podujevo 

Surdulica 

Vlasotince 

Vladičin 

Han 

Pirot 

Dimitrovgrad 

Negotin 

Zaječar 

Bečej 

Srbobran 

Vrbas 

Vršac 

Bela 

Crkva 

Senta 

Čoka 

Apatin 

Bač. 

Topola 

M. Iđoš 

ŠABAC 

NIŠ 

ZRENJANIN 

BEOGRAD 

Odžaci 

Srem. 

Karlovci 

Kula 

Novi 

Bečej 

Ruma 

Bogatić 

Osečina 

Ljig 

Rudnik 

Koceljeva 

Inđija 

Pećinci 

Vladimirci 

St. Pazova 

Mali 

Zvornik 

Ljubovija 

Čajetina Sirogojno 

Guča 

Požega 

N. Pazova 

Surčin 

Borča 

Dunav 

Dunav 

Sava 

Majdanpek 

Veliko 

Gradište 

Golubac 

Kučevo 

Aleksandrovac 

Tekija 

Donji 

Milanovac 

Brza 

Palanka 

Kladovo 

Knjaževac 

Svrljig 

Bojnik 

Crna 

Trava 

Žitorađa 

Lebane 

Medveđa 

Babušnica 

Bujanovac 

Kosovska 

Kamenica 

Trgovište 

Bosilegrad 

Preševo 

Uroševac 

Orahovac 

Đakovica 

Kosovo Polje 

Vučitrn 

Obilić 

N. Pazar 

Tutin 

Leposavić 

Brus 

Brzeće 

Sjenica 

Nova Varoš 

Raška 

Vrnjačka 

Banja 

Mataruška 

Banja 

Bogutovačka 

Banja 

Vel. Plana 

Svilajnac 

Smed. Palanka 

Mladenovac 

Aranđelovac 

Topola 

Malo 

Crniće 

Despotovac 

Žagubica 

Petrovac 

Boljevac 

Sokobanja 

Ražanj 

Rekovac 

Lazarevac 

Obrenovac 

Ćuprija 

Jagodina 

Knić 

Batočina 

Rača 

Lapovo 

Paraćin 

Ćićevac 

Varvarin 

Kikinda 

PANČEVO 

E75 

E75 

E75 

E75 

E75 

E75 

E70 

E80 

Srpska 

Crnja 

Nova 

Crnja 

Žitište 

Alibunar 

Plandište 

Kovačica 

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА 

МАНАСТИР ЖИЧА 

ПАТРИЈАРШИЈА 

У БЕОГРАДУ 

МИТРОПОЛИЈА У 

СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

САДРЖАЈ 

Реч пре.................................................................................................. 05 

СВИ СРП СКИ АР ХИ Е ПИ СКО ПИ 

1. Све ти Са ва I Не ма њић (1219-1235).............................................. 18 

2. Све ти Ар се ни је (1233-1263).......................................................... 26 

3. Све ти Са ва II (1263-1271)............................................................. 32 

4. Да ни ло I (1271-1272)..................................................................... 36 

5. Јо а ни ки је I (1272-1276)................................................................. 38 

6. Све ти Јев ста ти је I (1279-1286)...................................................... 42 

7. Ја ков (1286-1292)........................................................................... 44 

8. Јев ста ти је II (1292-1309)............................................................... 46 

9. Са ва III (1309-1316)....................................................................... 48 

10. Све ти Ни ко дим (1317-1326) ........................................................ 52 

11. Све ти Да ни ло II (1324-1337)......................................................... 56 

12. Све ти Јо а ни ки је II (1338-1346).................................................... 64 

СВИ СРП СКИ ПА ТРИ ЈАР СИ 

1 (12). Све ти Јо а ни ки је II (1346-1354) ............................................ 64 

2 (13). Са ва IV (1354-1375) ............................................................... 68 

3 (14). Све ти Је фрем III (1375-1380. и 1389-1390)......................... 70 

4 (15). Све ти Спи ри дон (1379-1389)................................................. 74 

5 (16). Да ни ло III (1390-1396) ......................................................... 78 

6 (17). Са ва V (1399?-1406?) ............................................................ 82 

7 (18). Да ни ло IV (1406-1410)........................................................... 84 

8 (19). Ки рил I (1410-1418)............................................................... 86

9 (20). Ни кон (1420-1435) ................................................................ 90 

10 (21). Те о фан (1436-?)...................................................................... 92 

11 (22). Ни ко дим (1445-1453)............................................................. 94 

12 (23). Ар се ни је II (1457-1463)......................................................... 96 

13 (24). Ни ка нор (1550-1557)............................................................. 98 

14 (25). Ма ка ри је Со ко ло вић (1557-1570/1)................................... 100 

15 (26). Ан то ни је Со ко ло вић (1572-1575) ....................................... 106 

16 (27). Ге ра сим Со ко ло вић (1575-1580)......................................... 110 

17 (28). Са ва ти је Со ко ло вић (1580-1585) ....................................... 112 

18 (29). Је ро теј (1587-1591) ............................................................. 114 

19 (30). Фи лип (1591-1592) .............................................................. 116 

20 (31). Јо ван Кан тул (1592-1614).................................................... 118 

21 (32). Пај си је I Ја ње вац (1614-1647)............................................. 122 

22 (33). Све ти Га ври ло I (1648-1655/1659)...................................... 126 

23 (34). Мак сим Ско пља нац (1655-1680)......................................... 128 

24 (35). Ар се ни је III Цр но је вић (1672-1690)................................... 132 

25 (36). Ка ли ник I (1691-1710)......................................................... 136 

26 (37). Ата на си је I (1711-1712) ...................................................... 138 

27 (38). Мој си је Ра јо вић (1712-1726)............................................... 140 

28 (39). Ар се ни је IV Јо ва но вић-Ша ка бен та (1725-1748)..................142 

29 (40). Јо а ни ки је III Ка ра џа (1737-1746)....................................... 146 

30 (41). Ата на си је II Га ври ло вић (1747-1752)................................. 148 

31 (42). Га ври ло II Ми хић (1752)..................................................... 150 

32 (43). Га ври ло III Ни ко лин (1752)................................................. 152

33 (44). Ви кен ти је Сте фа но вић (1752)............................................. 154 

34 (45). Пај си је II (1752-1753).......................................................... 156 

35 (46). Га ври ло IV (1753?-1758)...................................................... 158 

36 (47). Ки рил II (1759-1763)........................................................... 160 

37 (48). Ва си ли је Бр кић Јо ва но вић (1763-1772)............................. 162 

38 (49). Ка ли ник II (1765-1766)........................................................ 166 

39 (50). Јо сиф Ра ја чић (1848-1861).................................................. 168 

40 (51). Са му и ло Ма ши ре вић (1864-1870)...................................... 172 

41 (52). Ар се ни је Стој ко вић (1874, 1881)........................................ 174 

42 (53). Про ко пи је (1874-1879)........................................................ 178 

43 (54). Гер ман Ан ђе лић (1882-1888).............................................. 180 

44 (55). Ге ор ги је Бран ко вић (1890-1907)......................................... 182 

45 (56). Лу ки јан Бог да но вић (1908-1913)........................................ 186 

46 (57). Ди ми три је Па вло вић (1920-1930)...................................... 190 

47 (58). Вар на ва Ро сић (1930-1937)................................................. 192 

48 (59). Га ври ло До жић (1938-1950)................................................ 194 

49 (60). Ви кен ти је Про да нов (1950-1958)........................................ 198 

50 (61). Гер ман Ђо рић (1958-1990).................................................. 202 

51 (62). Па вле Стој че вић (1990- )..................................................... 206 

Ли те ра ту ра.......................................................................................... 213 

Ин декс име на..................................................................................... 214 

До да так: Ме ста сто ло ва ња (ма па).................................................... 220

Захваљујемо се нашим партнерима: 

БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ 

ПДРБ КОЛУБАРА 

КИРКА СУРИ 

ЈП ПК КОСОВО-ОБИЛИЋ 

ЈКП ГРАДСКЕ ПИЈАЦЕ 

Ј.П. ПТТ СРБИЈА

Svi srpski arhiepiskopi i patrijarsi - niska rezolucija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?