Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

година X • број 55, 2016. • цена 290 дин. 

www.nacionalnarevija.com 

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ BiH 7 KM ♦ CG 3 € ♦ RUS 250 RUB 

Филм који живимо 

:UDESA 

OBI:NOSTI

УС ТА НОВАСТУДЕНТСКО 

ОДМАРАЛИШТЕ„БЕОГРАД“ 

ПЈ„РаткоМитровић“наЗлатиб ору 

Реч је о ви ше обје ка та ви со ке ка те го ри је, из гра ђе них осам де се тих 

и де ве де се тих го ди на XX ве ка. Адап ти ра ни су и об но вље ни по мо дерним 

стан дар ди ма. На ла зе се на са мо по ла ки ло ме тра од цен тра Зла тибо 

ра, у ле пој бо ро вој шу ми, и ну де из у зет не усло ве за од мор и ре креа 

ци ју. За бо ра вак ов де вла да ве ли ко ин те ре со ва ње сту де на та. Пру жа ју 

услу ге и ко ри сни ци ма спо ља. 

Ком плекс се са сто ји се од че ти ри објек та: 

Вила„Србија“, 

по вр ши не 2.015 ква драт них ме та ра, ка па ци те та 39 ле жа ја. Има ре сторан 

ску са лу са 250 ме ста (че ти ри зве зди це), са лу за се ми на ре са 50 

ме ста и лет њу ба шту са 150 ме ста. 

Вила„Ловћен“, 

по вр ши не 3.238 ква драт них ме та ра, ка па ци те та 141 ле жај. 

Вила„Златибор“, 

по вр ши не 1.276 ква драт них ме та ра, ка па ци те та 88 ле жа ја, са спортском 

те ре та ном. 

Вила„Романија“, 

кон гре сни цен тар, са две са ле од по 250 ме ста, по вр ши не 1.920 квадрат 

них ме та ра, и са сме штај ним ка па ци те том од 58 ле жа ја. 

Улица спортова бб, 31315 Златибор 

031 841 369 • 031 841 791 • recepcija.zlatibor@usob.rs • www.usob.rs

Но во! 

На ба ви те ста ре бро је ве 

по це ни од са мо 

50 ди на ра 

по при мер ку! 

Обез бе ди те свој при ме рак, 

прет пла ти те се на 

На ци о нал ну ре ви ју уз 

30 од сто по пу ста! 

Ис ко ри сти те при ли ку! По зо ви те „Прин цип Прес“! 

ПРИНЦИП ПРЕС 

Цетињска 6, 11000 Београд • +381 (0)11 322 70 34, 322 16 92 

www.nacionalnarevija.com • princip.press@gmail.com

РАДИО 

П Р О Л О Г 

Издавач 

„Прин цип Прес“ 

Це тињ ска 6, 11000 Бе о град 

Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 

www.na ci o nal na re vi ja.com 

prin cip.press@gmail.com 

Директор и главни уредник 

Ми шо Ву јо вић 

Уредник 

Бра ни слав Ма тић 

Тех нички у редник 

Алек сан дар Ћо сић 

Уредник фотографије 

Дра ган Бо снић 

Заглавље и дизајн насловне стране 

Јо ван Жељ ко Ра ја чић 

Сарадници 

Ми ло ван Ви те зо вић, је реј Јо ван Пла ме нац, 

Бо јан Ман дић, Дра ган Ла ки ће вић, Не бој ша 

Је врић, Ол га Ву ка ди но вић, Јо во Ба јић, 

Де јан Бу ла јић, Пе тар Ми ла то вић, Влада 

Ар сић, Де јан Ђо рић, Ђор ђе Ср бу ло вић, 

Ми ха ил Ку ла чић, Ми ле на З. Бо га вац, 

Ро за на Са здић, Во ји слав Фи ли по вић, Са ша 

Шар ко вић, Зо ран Плав шић, Христина 

Пламенац, Дра га на Бар јак та ре вић 

Маркетинг 

Мир ко Ву јо вић 

Секретаријат и пласман 

Дра га на Ди ми три је вић, 

Ми лен ко Ва си лић 

Представништво за Српску 

„Прин цип Прес РС“ 

Николе Пашића 1, 78000 Ба ња лу ка 

Тел/Факс: +387 (51) 304 360 

Представништво за Аустралију 

„Prin cip Press Austra lia PTY LTD“, 

12/24 Loch Stre et, 3182 St Kil da West, VIC 

Штампа 

„Пор тал“, Бе о град 

СТА РА СКИ ТА ЊА И НО ВА ИС КУ СТВА 

Немој да почињем 

Ово га ма ја снег об рао ма ли не око Ари ља, у Ја го ди ни ве тар 

пре но сио га ра же у су сед не со ка ке. Ни је би ло по пла ва, али 

се да ви мо у дру штве ном пли ћа ку. На јав ној сце ни раз ма ха ли 

се они што се ла ко гу бе, али зна ју куд уда ра ју. На го ве штен је 

кон курс за срп ски хе рој ски филм о Влах-Али ји. У Фуд бал ском 

са ве зу јед но гла сно је за кљу че но да је од бра на нај бо љи на пад и 

да на ме ште не утак ми це, ко јих (на рав но) ни је би ло, до при но се 

пла ни ра њу и пред ви дљи во сти. А то је ва жан еле мент европ ског 

по слов ног ам би јен та. Зе мља нам се пре тво ри ла у про вин циј ску 

кла ди о ни цу, где сви до би ја ју на сит но и крат ко роч но, са мо Срби 

ја гу би на круп но и ду го роч но. Цве та ју још ама тер ске пе ка ре 

и апо те ке, по лов не иде је и но ва обе ћа ња. Жи ви мо на ра чун својих 

пра у ну ка. 

„Одох ја, ни је ово за ме не“, ре че про фе си о нал на скит ни ца Наци 

о нал не ре ви је, умно же на у ви ше при ме ра ка. Узе ра нац, фо то а- 

па рат и раз га же не па ти ке. У слу ша ли ца ма ста ри хит: „Ој, ђе вој ко 

из Ро ва ца, / феј сбу чиш ли код ова ца, ој?...“ И оде. 

Та ко смо сти гли на Су во бор, на пр ву срп ску пла нин ску плажу. 

У ма на сти ру Слан ци код Бе о гра да, ме то ху Хи лан да ра, за једни 

ча ри ли смо јед не не де ље. На „Штра па ри ја ди“ у Ру ми бро ја ли 

коњ ске и људ ске сна ге. Пре тре са ли ка ко је срп ска си ро тан ска 

еми си ја Свет ри бо ло ва осво ји ла пла не ту. Под се ти ли на хе ралдич 

ку исто ри ју Бе о гра да, Ма на ко ву ку ћу и зе ни ти сту Љу бо ми ра 

Ми ци ћа. Ис пра ти ли Ба ту Жи во ји но ви ћа, кне за Алек сан дра Павло 

вог Ка ра ђор ђе ви ћа и Жар ка Ви до ви ћа. Раз го ва ра ли са Јо ваном 

Зи вла ком и Ма ри ном Маљ ко вић. 

Сва шта нам се још мо та ло по гла ви, али се се ти смо му дро сти 

оног ју на ка у фил му Ни ки те Ми хал ко ва: „Јој, љу ди, не мој да почи 

њем!“ s 

Партнери издања: 

СТУДЕНТСКА 

ОДМАРАЛИШТА 

На слов н а 

с тр а н а: 

На Бор ском 

је зе ру 

(фо то: Жељ ко 

С и но бад) 

Часопис уписан у Регистар медија Републике 

Србије, бр. NV000385 

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија 

COBISS.SR-ID 139088140 

ОПШТИНА 

РУМА 

РТС - ЈАВНИ 

СЕРВИС СРБИЈЕ 

ВРЊАЧКА 

БАЊА 

БЕОГРАДСКА 

ПОСЛОВНА ШКОЛА 

Медијски партнери: 

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА 

ВОЈВОДИНЕ 

ВОЈВОДИНА 

НОВИНЕ СРПСКЕ 

ПАТРИЈАРШИЈЕ 

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ 

04 SRBIJA • BROJ 55 • 2016.

САДРЖАЈ 

Витраж 

04 ПРО ЛОГ 

06 ХРО НИ КА 

Путоказ 

10 АЛ БУМ: МО ТИ ВИ ИЗ ИС ТОЧ НЕ СР БИ ЈЕ 

16 СТА ЗЕ: КО ШТУ НИ ЋИ, НА СУ ВО БО РУ 

24 ХО ДО ЧА ШЋА: СЛАН ЦИ, МЕ ТОХ ХИ ЛАН ДА РА 

32 СУ СРЕ ТИ: „ШТРА ПА РИ ЈА ДА“ У РУ МИ 

36 УДИ ЦА: „СВЕТ РИ БО ЛО ВА“ 

Читанка 

42 СВЕ ТИ О НИ ЦИ: СР БИ У РУ СКОМ ЛЕ ТО ПИ СУ (3) 

50 ЗНА МЕ ЊА: ХЕ РАЛ ДИЧ КА ИСТО РИ ЈА БЕ О ГРА ДА 

56 БЕ ЛЕГ: МА НА КО ВА КУ ЋА 

Култура 

62 ВИ ДИ ЦИ: ЉУ БО МИР МИ ЦИЋ (1895-1971) 

70 ОД ЛА ЗАК: ЖАР КО ВИ ДО ВИЋ (1921-2016) 

78 ЖИ ВОТ, РО МА НИ: ЈО ВАН ЗИ ВЛАК 

88 ПА ЛЕ ТА: СЕР ГЕЈ АПА РИН 

106 СЛА ВИ ЈА: „ДА НИ СЛО ВЕН СКЕ ПИ СМЕ НО СТИ“ 

Представљање 

96 ПО БЕД НИК: МА РИ НА МАЉ КО ВИЋ 

102 ВЕ ЗЕ: ТЕ СЛИН ВРЕ МЕ ПЛОВ 

110 ЗДРА ВЉЕ: ИСКОН СКА МОЋ ВО ДЕ 

112 ЦЕН ТРИ: „КА РА ТАШ“ У КЛА ДО ВУ 

115 ЈУ БИ ЛЕЈ: БЕ О ГРАД СКА ПО СЛОВ НА ШКО ЛА 

SERBIA • N O 55 • 2016 

05

В И Т Р А Ж 

ТРАКА 

>> Ср би ју је у пр ва че ти ри ме се ца 

по се ти ло 718.750 ту ри ста, што је 

за 15 од сто ви ше не го у истом период 

у пр ош ле г од ине , с аопш т ила 

је на кра ју ма ја Ту ри стич ка ор гани 

за ци ја Ср би је. Од то га, до маћих 

ту ри ста би ло је 412.386 (14 

од сто ви ше не го ла ни), а ино страних 

306.364 (15 од сто ви ше). По 

бро ју но ће ња, до ма ћи го сти најви 

ше су бо ра ви ли у пла нин ским 

(49 од сто) и бањ ским ме сти ма (26 

од сто), а ино стра ни го сти у Бе о- 

гра ду (53 од сто) и у пла нин ским 

цен три ма (15 од сто). 

>> Про мо тив на тур не ја Ту ри стич ке 

о рг аниз ац иј е Б еог р ада з апочела 

је 27. ма ја про гра мом у Те ми швару. 

На цен трал ном тр гу тог лепог 

ба нат ског гра да, у Ру му ни ји, 

ужи ва ло се у срп ском фол кло ру, 

там бу ра ши ма, ђа ко ни ја ма српске 

ку хи ње, ви ни ма. И при вредни 

ци су има ли густ про грам сас 

т анака и пр ез е нт ац иј а . Кар ав а н 

ТОБ-а по том иде у Беч, Под гориц 

у, Б ањ ал ук у, С офиј у, С ол у н , 

Љу бља ну... 

>> Ми ну ла про ду же на зим ска се зо на 

би ла је нај у спе шни ја у исто ри ји 

срп ског пла нин ског ту ри зма, саоп 

шти ло је не дав но Јав но пред у- 

зе ће „Ски ја ли шта Ср би је“. Остварен 

је про мет од око 805 ми ли о на 

ди на ра, што је за 15 од сто ви ше у 

од но су на прет ход ну се зо ну. Најве 

ћи про мет био је у фе бру а ру: 

285 ми ли о на ди на ра,. 

>> „Бу дућ ност је са да“. Под тим насло 

вом одр жа на је ово го ди шња 

т р онедељна Б еог р а дс ка инте рна - 

ц иона лна недељ а а рх ите кт ур е , од 

5. до 28. ма ја. Кроз из ло жбе, предав 

ањ а и с ем инар е , р а зм ат р ана 

је бли ска бу дућ ност ар хи тек ту ре, 

Ди со во пр о ле ће 

Пе де сет тре ће „Ди сово 

пр о ле ће“, уз мно штво 

ле пих књи жев них и култур 

них до га ђа ја, укра сило 

је и овог ма ја Ча чак, 

у орга ни за ци ји Град ске 

би бли о те ке „Вла ди слав 

Пет ко вић Дис“. Тим пово 

дом штам па на је посеб 

на збир ка Ди со ве пое 

зи је Из дво је не ти ши не, 

ча со пис по све ћен пе десет 

тре ћем из да њу ове 

м аниф ес т ац иј е , кат алог 

из ло жбе о пе сни ку Томи 

сла ву Ма рин ко ви ћу, 

ово го ди шњем до битни 

ку „Ди со ве на гра де“. 

Збор ник По е зи ја Бран ка В. Ра ди че ви ћа (са и зда вач Инсти 

тут за књи жев ност и умет ност из Бе о гра да) омаж 

је јед ном од осни ва ча „Ди со вог пр о ле ћа“. До бит ник награ 

де „Мла ди Дис“ је Ог њен Об ра до вић из Ужи ца, а награ 

де за есеј о Ди со вом ства ра ла штву Ми ли ца Бе шић 

из Ду бо чи це код Ле сков ца. 

Бе о град ски фе сти вал по е зи је 

Ви ше од че тр де сет уче сни ка из де вет зе ма ља увели 

ча ло је де се ти Бе о град ски фе сти вал по е зи је и књи ге 

„Трг ни се! По е зи ја!“ 

одр жан од 25. до 30. 

ма ја на ви ше за нимљи 

вих ло ка ци ја у 

срп ској пре сто ни ци. 

Од се ћа ња на Васка 

По пу (1922-1991) 

под сло га ном Да леко 

у на ма до за вршног 

Је де ња по е зи је, 

од Рим ске дво ра не 

Би бли о те ке гра да и 

Ф илолошког ф ак ул - 

те та до Мла де нов ца, 

од Сте ва на Тон тића 

и Ал ви на Пан га 

до Ром ана Хонет а и 

Ан дре ја Љуп ке, начи 

ње но је још јед но 

жи во жа ри ште песни 

штва. 

Да ли ће нас то најзад 

уве ри ти да по е- 

зи ја ни је мр тва, не го 

су мр тви они ко ји су 

за њу оту пе ли? 

06 SRBIJA • BROJ 54 • 2016.

као и упо тре ба но вих тех но логи 

ја у овој обла сти. 

По бе же Сте ри ја 

У зна ку ту жног по мањ ка ња кван ти те та и на ро чи то 

ква ли те та, од ви ја се ше зде сет пр во „Сте ри ји но по зор је“ 

у Но вом Са ду, од 26. ма ја до 2. ју на, са се дам пред ста ва 

у так ми чар ском и две у ме ђу на род ном пр о гра му „Круго 

ви“. Пре о вла да ва ју, очи то, „по ли тич ка ко рект ност“ и 

ко ме сар ски кључ. Ди ри го ва ни ме ди ји на сто је да по себну 

па жњу усме ре на пред ста ву Ту ђе ср це или по зо ри шни 

трак тат о гра ни ци Би ља не Ср бља но вић у ре жи ји Ди на 

Му ста фи ћа, те на пред ста ву Ми смо они на ко је су нас 

ро ди те љи у по з о р а в а ли Та ње Шљи вар у ре жи ји Мир ја не 

Ка ра но вић и из во ђе њу Бо сан ског на род ног по зо ри шта 

из Зе ни це. У са ту за кљу че ња овог бр о ја зва нич ни по бедни 

ци још ни су по зна ти, али се по у зда но зна да на том 

спи ску не ма Те а тра, Умет но сти и Ср би је. 

Ко чић се др жи 

П р едс т ав а Дух ко ји хо да Срп ског на род ног по зо ришта 

из Но вог Са да и Цен тра за раз вој ви зу ел не кул ту ре 

по бед ник је де вет на е стог Те а тар фе ста „Пе тар Ко чић“, 

одр жа ног од 17. до 24. ма ја у Ба ња лу ци. Тој пред ста ви 

при па ла је на гра да као нај бо љој у це ли ни и на гра де за 

нај бо љу ре жи ју, драм ски текст (Де јан Ду ков ски) и сцено 

гра фи ју (Та џи сер Се винџ и Са ша Сен ко вић). Нај бо љу 

му шку уло гу оства рио је Бран ко Ви да ко вић као Момчи 

ло Ја бу чи ло, а нај бо љу жен ску На да Шар гин као Зо ра 

Ши шар ка, обе у Бе лој ка фи На род ног по зо ри шта из Бео 

гра да. На гра да за нај бо љу ко сти мо гра фи ју при па ла је 

Ма ри ни Ву ка со вић Ме де ни ца. 

>> Ин ста ла ци јом Хе ро ик: „Fre es hiping“, 

чи ји су ауто ри мла де архи 

тек те Ана Шул кић, Сте фан 

Ва сић и Игор Сје ве рац, Ср би ја 

се пред ста вља на пет на е стом 

Би је на лу ар хи тек ту ре у Ве не цији. 

На овој смо три, од 28. ма ја до 

27. но вем бра уче ству је ше зде сет 

че ти ри зе мље. Бу џет за на ступ 

Ср би је је 20 ми ли о на ди на ра, а 

на ци о нал ни па ви љон је ове годи 

не об но вљен. 

>> На гра да за са вре ме ну му зи ку 

„Ернст фон Си менс Му зик прајс“ 

при па ла је ове го ди не срп ској 

ком по зи тор ки Ми ли ци Ђор ђевић. 

Уру че на је не дав но у Принцре 

ген тен те а тру у Мин хе ну. 

> > Пов одом чет рдес ете г од ишњ и - 

це из ла ска пр ве књи ге срп ског 

пи сца и пе сни ка Дра га на Ла киће 

ви ћа (Из ме ђу нас зи ма, Мати 

ца срп ска, 1976), из да вач ка 

ку ћа „Пар те нон“ из Бе о гра да 

об ја ви ла је из бор из ње го ве 

по е зи је под на сло вом Пе с ник 

с не га . Че тр де сет пе са ма у ко јима 

је до ми нан тан мо тив сне га 

иза бра ла је и увод ни оглед напи 

са ла др Алек сан дра Же жељ 

Ко цић. 

>> Ан то ло ги ја Мо ли тве Све то га 

Са ве. Мо ли тве Све то ме Са ви 

ауто ра Јо ва на Пеј чи ћа пред ставље 

на је 10. ма ја у Ку ћи Ђу ре 

Јак ши ћа у Бе о гра ду. Књи гу је 

ли ков но об ли ко вао Бо ле Мило 

ра до вић, а об ја вио „Ма ге лан 

Прес“. 

>> Пр ви те а тар ски фе сти вал „Позо 

ри шно про ле ће“ одр жан је 

SERBIA • N O 54 • 2016 

07

В И Т Р А Ж 

ТРАКА 

не дав но у Шап цу. Пу бли ка је виде 

ла два на ест нај бо љих срп ских 

пред ста ва у 2015, а на сту пи ли су 

На род но по зо ри ште из Бе о града, 

Срп ско на род но по зо ри ште из 

Но вог Са да, Ју го сло вен ско драмско 

по зо ри ште, „Зве зда ра те а тар“, 

На род но по зо ри ште из Сом бо ра... 

И зложб а По мен гол го ти Ср би је 

ака дем ског сли ка ра Дра га на Марти 

но ви ћа би ла је у пра те ћем програ 

му. 

>> Ц р ни ч а ни , ро ман-пр ве нац др Мио 

дра га Стој ко ви ћа, Ле сков ча нина, 

по зна тог срп ског и свет ског 

ге не ти ча ра, од не дав но је пред 

чи та о ци ма. Ба ви се уз бу дљи вим 

жи во том Ср ба сво је вре ме но коло 

ни зо ва них на ју гу Ју жне Ср бије, 

да на шње Ма ке до ни је. 

>> Ја дран ка Сто ја ко вић (1950-2016), 

поз нат а пев ачица и ка нт ауто рка , 

пре ми ну ла је 3. ма ја у Ба ња лу ци. 

Не ка да шња ју го сло вен ска му зичка 

зве зда, ду го је жи ве ла у Ја пану, 

а по след ње го ди не про ве ла је 

у До му за ста ре „Ка ри тас“ у престо 

ни ци Срп ске. Пам ти ће мо је по 

мно гим не за бо рав ним пе сма ма, 

на да све по „Што те не ма“ и „Све 

смо мо гли ми“. 

>> Из ло жба Пут ка ап страк ци ји 

Љу би це Цу це Со кић (1914-2009) 

отво ре на је 5. ма ја у бе о град ској 

Ку ћи ле га та. По ред два де сет се дам 

де ла ко ја је зна ме ни та умет ни ца 

з ав еш т ала Кућ и лег ат а , изложене 

су сли ке по зајм ље не из На род ног 

му зе ја, Му зе ја са вре ме не умет ности 

и из ко лек ци је по ро ди це Га тало 

вић. 

Кнез 

Ње го во Ви со чан ство 

кнез Алек сан дар (Па влов) 

Ка ра ђор ђе вић пре ми нуо је 

12. ма ја у Па ри зу, у де ве де сет 

дру гој го ди ни. Ро ђен 1924. у 

Вај тло џу, Бри та ни ја, из Срби 

је је из бе гао са по ро ди цом 

по сле пу ча 27. мар та 1941. 

Жи вео у Грч кој, Егип ту, Кени 

ји, Ен гле ској, Фран цуској... 

За вр шио Итон и друге 

елит не шко ле. У Дру гом 

свет ском ра ту, као осам на е- 

сто го ди шњак, био до бро вољ ни пи лот бри тан ске рат не 

ави ја ци је. По сле ра та, по ред оста лог, пред сед ник авиоком 

па ни је, је дан од осни ва ча Кон гре са срп ског ује ди њења. 

Из два бра ка, имао је пе то ро де це. Је ди ни је припад 

ник ди на сти је Ка ра ђор ђе вић ко ји се срп ском на ро ду 

из ви нио за „стра шну гре шку зва ну Ју го сла ви ја“. 

Са хра њен је на Оплен цу, уз нај ви ше цр кве не, др жавне 

и вој не по ча сти. 

Бата 

Ве ли мир Жи во ји но вић 

(1933-2016), зна ме ни ти српски 

глу мац, пре ми нуо је у 

Бе о гра ду по сле ду же и тешке 

бо ле сти. Са хра њен је 

26. ма ја у Але ји ве ли ка на на 

Нов ом г робљ у. Испр ат ило 

га је хи ља де љу ди, по зна тих 

и не по зна тих. 

Де би то вао је 1955. у филму 

Пе сма са Кум ба ре. Играо 

у ви ше од 350 фил мо ва, међу 

ко ји ма је и се дам на ест 

ве стер на сни мље них у Немач 

кој. По сле фил ма Валтер 

бра ни Са ра је во, се дам де се тих, у Ки ни је имао третман 

на ци о нал ног хе ро ја. Глу мац Ми ло рад Ман дић на 

са хра ни га је ис пра тио ре чи ма: „Ти си нас во лео, Ба то. 

Ми те бе ни смо. Обо жа ва ли смо те.“ 

>> На гра да „До си теј Об ра до вић“ за 

жи вот но де ло до де ље на је не дав- 


Ба ња ни и Ру ди не 

Пр ви бр ој Љ е то п и с а 

Ба ња на и Ру ди на, у изда 

њу Удру же ња „Влади 

ка Са ва Ко са но вић“, 

пред ста вљен је 16. ма ја 

у Бе о гра ду. Пред угледним 

го сти ма из култу 

ре, при вре де и полит 

ике , г ов орили с у 

епи скоп бу ди мљан сконик 

шић ки Јо а ни ки је, 

пред сед ник Удру же ња 

и углед ни при вред ник 

Бра ни слав Ба ћо вић, уред ник Ље то п и с а књи жев ник 

Ми лу тин Ми ћо вић, књи жев ник Че до Ба ћо вић, пр оф. 

Ве се лин Ма то вић, пр оф. 

др Ча слав Ко при ви ца, гуслар 

Ми ло мир Ми ља нић, 

драм ски умет ник Са ва 

Ра до вић. Удру же ње Ба њана 

и Ру ди на „Вла ди ка Сава 

Ко са но вић“ осно ва но 

је да би се ста ра ло о очува 

њу кул тур но-ду хов ног 

на сле ђа свог кра ја, као и 

успо ме не на ми тро по лита 

Са ву Ко са но ви ћа и њего 

во за ве шта ње. 

Сна га до ку мен тар ног 

Ме ђу на род ни фести 

вал до ку мен тарног 

фил ма „Бел докс“, 

де ве ти, одр жан је од 

12. до 18. ма ја у Бе о- 

гра ду. При ка за но је 

пе де сет се дам остваре 

ња из чи та вог 

све та. Гран при је 

при пао фил мо ви ма 

Дру га ли ни ја Не на да Ми ло ше ви ћа и Зид смр ти и 

та ко то Мла де на Ко ва че ви ћа. На гра ду за нај бо љи страни 

филм по де ли ли су С о ни т а Рок са ре Га ем Маг ха ми и 

Ве ли ка сре ћа Кир сте на Бур ге ра, Ми ка Га е сте ла и Јо ха неса 

Му ле ра. Пр ви 

пут су до де ље не и 

до ма ће стру ков не 

наг р аде . Наг р ада 

за нај бо љу ка ме ру 

при па ла је Па блу 

Фе ру Жи ва но вићу, 

а за нај бо љу 

мон та жу Је ле ни 

Мак си мо вић. 

но Ра ши По по ву, књи жев ни ку 

и ду го го ди шњем те ле ви зиј ском 

нов инар у. 

>> „Злат на бу кли ја“, на гра да за 

ж ив о тно дело , на ј еданаес том 

Ме ђу на род ном фе сти ва лу доку 

мен тар ног фил ма у Ве ли кој 

Пла ни до де ље на је 3. ма ја Ра досла 

ву Зе ле но ви ћу, не ка да ду гого 

ди шњем ди рек то ру бе о градске 

Ки но те ке. 

>> Крат ко ме тра жни филм Ре гре сија 

Ми ла на Ан дри ја ше ви ћа овенчан 

је „Пла ти ни јум на гра дом“ 

на „Вор лдфе сту“ у Хју сто ну, најста 

ри јем и нај ве ћем фе сти ва лу 

не за ви сног фил ма на све ту. 

>> „Ве ли ки пе чат“, на гра да бе о- 

град ског „Гра фич ког ко лек тива“, 

за 2016. го ди ну до де љен је 

Ни ко ли Ве лиц ком за рад Гл а в а, 

из ве ден у тех ни ци си то штам пе 

и из ло жен на Мај ској из ло жби 

гра фи ке у Бе о гра ду. 

>> Ве че со ло пе са ма бе о град ског 

ком по зи то ра и ака де ми ка Ивана 

Јев ти ћа одр жа но је по чет ком 

ма ја у те а тру „Ли ри ко на ци о нал 

де Ку ба“, у Ха ва ни, уз уче шће 

пр ва ка ку бан ске опе ре. 

>> Му зеј пи вар ства „Ђор ђе Вајферт“ 

отво рен је не дав но у Панче 

ву. Сме штен је на 9.000 квадрат 

них ме та ра ста ре „Фа бри ке 

пи ва“, ко ја је ра ди ла од дав не 

1722. го ди не. 

>> Ва тер по ли сти бе о град ског „Парти 

за на“ осво ји ли су два де сет 

с едм у т ит ул у прв ака д ржав е , пошто 

су у дру гој утак ми ци фи нала 

плеј-офа, 25. ма ја, по бе ди ли 

„Зве зду“ 10:9. 


09

А Л Б У М 

На Бор ском је зе ру 

ИС ТОЧ НА СР БИ ЈА У ОБЈЕК ТИ ВУ ЖЕЉ КА СИ НО БА ДА 

Чудеса обичног 

10 SRBIJA • BROJ 55 • 2016. 

То је ча ро бан пре део, мит ских ду би на. Ку пе и сфин ге пла ни на ис точ не 

Ср би је пам те ви ше не го књи га и чо век. Ње ни љу ди зна ју да жи ве са 

тај ном све та. Не по ста вља ју су ви шна пи та ња, не да ју од го во ре по сле ко јих 

се не мо же на зад. Жи вот је, та мо, об ред. 

Жељ ко Си но бад (Бе о град, 1962), наш Жељ ко, мај стор је фо то гра фи је. 

Оне жи ве, до ку мен тар не, са до га ђа ја, умет нич ке ко ли ко умет но сти има у 

овој на шој „те гоб ној зе маљ ској про зи“. А има. 

Тај Жељ ко мно го пу та ура њао се у чу де сне све то ве ис точ не Ср би је. О 

тим упе ча тљи вим су сре ти ма све до чи и из ло жба фо то гра фи ја Мо ти ви из 

ис точ не Ср би је, пре ми јер но по ста вље на ми ну лог апри ла у За ви чај ном музе 

ју у Ру ми. 

Би ли смо. Ви де ли пред со бом јед ну це ло ви ту по е ти ку, са ја ким елемен 

ти ма филм ског. При зор све ден на сво ју цр но-бе лу по тку, ко ју сва ки 

по сма трач мо же обо ји ти со бом. Оби чан жи вот ко јем се на чу ди ти не можеш. 

Осве шта ва ње хра ста-за пи са. Ја бу ка, хлеб. Вен чић од ивањ ске тра ве, 

са упа ље ном све ћом, спу штен у ре ку. До до ле, ко ле да ри, ла за ри це, ру саљке. 

Об ре ди ко ји де лу ју чак и кад њи хо ви уче сни ци не зна ју ка ко. Де чак 

на про зо ру, за чу ђен и мо жда упла шен све том. Ра дост сто ча ра због те ле та, 

принов е . Ч в о рнов ат а р ука на у глачаном ш т ап у. Чашица златне р ак иј е , под 

бе лим ду дом, у цр на вре ме на. Ста ра се ћа ња и мла де дој ке. Ва тра ко јом ће 

се све ис пи та ти. И сву да љу ди. Очи. Ли ца чед на, деч ја, или она по ко ји ма је 

жи вот сва шта ис пи сао, „сва та ли ца уве ла од бо ла“. 

Пре сни ре а ли зам пун фан та сти ке. До ку мен тар ност сва од сно ли ко сти 

и гром ке не до ре че но сти. 

По ми слиш, на мах, да ту има не што берг ма нов ско. Не што од Па ра џано 

ва и Фе ли ни ја, Бе ле Та ра и Са ше Пе тро ви ћа. Али не. Не укла па се. То је 

баш Жељ ко Си но бад. Гла вом, оком и ко ра ком. С бра дом ду гом два да на и 

три жи во та. s (Б. М.)


11

А Л Б У М / А Л Ь Б О М / A L B U M 



13

А Л Б У М 

На вр ху Рт ња 



15

П У Т О К А З 

У КО ШТУ 

Дарови 

НИ ЋИ МА, НА СУ ВО БО РУ, ПР ВА СРП СКА ПЛА НИН СКА ПЛА ЖА 

земље и неба 


То је оно зр но Ср би је из ко јег увек све по но во ник не. Тај ле пи кра јо лик, та здра ва во да 

и хра на, ти вред ни и пле ме ни ти љу ди. Тре ба не што раз бо ри то сти и тру да, и ула га ња, 

на рав но, да све то си не у свом пу ном и нео до љи вом сја ју. За то ов де до ла зе из Чач ка, 

Ми ла нов ца, По же ге, Ва ље ва, али и из Швед ске, Фран цу ске, Ру си је, и ода кле све не. 

Ле по ту и бла го дат не тре ба об ја шња ва ти, тре ба им се пре пу сти ти 

Пи ше: Ми лош Ла зић 

Фо то: 

Са ша Са во вић 


17


На 

к у п а ли шту у 

Ко шту ни ћ и м а 

Ако се она мо иде пре ко Рај ца, краће 

је и леп ше, али је пре ко Чач ка и 

Пра ња на бр же. Та ко ће би ти са мо 

док не за вр ше ауто пут Е-763, у нас по знат 

као Ко ри дор 11. Кра ћим пу тем до Кошту 

ни ћа ауто мо би лом по тра је ви ше од 

три са та, али вре ди. Јер, исти на је све што 

при ча ју о овом кут ку Ср би је: во да из Чемер 

ни це за и ста мо же да се пи је, не ва ља 

је ди но у про ле ће кад на бу ја, и по сле ве ликих 

ки ша, а ва здух је би стар као по ток. А, 

та ква је и у оста лих пет ре ка што про ти чу 

с елом , у Д р енов ачи , Буков ачи , Гр аб у, Дучи 

ни и Ши ба ну. То је за то што је нај ближи 

фа брич ки дим њак, ако се ика ко ди ми, 

уда љен 25 ки ло ме та ра. Од о зго, с Рав не горе, 

пу ца ви дик бар на по ла Ср би је, шу ме 

је у из о би љу, а сто ка ле њо ту ма ра зе леним 

про план ци ма и па се ве ле би ље. Ма ло 

је љу ди, али ако и је дан на и ђе па про збо ри 

с на мер ни ком, све се на док на ди. 

Ако не ког за ни ма зе мљо пис, Ко штуни 

ћи су два де сет пет ки ло ме та ра удаље 

ни од Чач ка, че тр де сет од Гор њег 

Ми ла нов ца, то ли ко је и до По же ге, а до 

Ва ље ва је и свих ше зде сет. Иако је друго 

по по вр ши ни у Ср би ји, се ло има је два 

две ста до мо ва ма хом раз ба ца них по уста 

ла са ној ле по ти: све у све му, ше сто тинак 

ду ша. 

Љу ди су слич ни као и сву да, а пре тежу 

вред ни, до бри и че сти ти. 

Цен тар се ла је код Цр кве све те Пет ке, 

нај но ви је од три по сто је ће, али ла га но 

пре ла зи иза бр да, где се скра си ло чуд нова 

то ет но-се ло са је зе ром на ста лим недав 

но, кад је за ја же на Че мер ни ца. Оба ле 

су му око ва не те са ним ка ме ном, а део 

на сут пе ском због пла же и ку па ча. Узвод 

но је риб њак ко ји ври од ри бље млађи, 

а крај оба ле је де вет др ве них ку ћи ца 

за го сте слич них ве ли ким ка ца ма, ко је су 

због слу чај не игре бро је ва и из ми ло ште 

про зва не „Де вет Ју го ви ћа“. Уна о ко ло су 

и уре ђе ни спорт ски те ре ни. Над бра ном 

је леп ре сто ран за сто ти нак го сти ју где 

се мо гу по је сти про бра на је ла срп ске кухи 

ње и по пи ти тра ди ци о нал на пи ћа, пре 

свих ви но и ра ки ја, а да се ни ко у се лу не 

по сти ди. На про тив! И све се то скра си ло 

на 520 ме та ра над мор ске ви си не! Остатак 

је из над, у бр ду. 

Цен трал но зда ње ли чи на по ве ћу сео 

ску ку ћу из до ба Обре но ви ћа, док мања 

што га окру жу ју под се ћа ју на ва ја те. 

Та ква су спо ља, а из ну тра је сва ко опремље 

но сва ко ја ким чу де си ма мо дер ног 

вре ме на. Из ме ђу је пра ста ра ли па, а у њеној 

сен ци про стра на др ве на те ра са. Ту се 

су сре ћу го сти и до ма ћи ни уз ра ки ји цу, 


слат ко и ле де ну во ду за до бро до шли цу, 

да се ни ко не осе ћа као да је код њих први 

пут. Ту ће се и опра шта ти као да су се 

ма ло час оку ми ли, кад за то до ђе вре ме. 

Ко им се бар јед ном за де сио на Видов 

дан, гле да ће да и до го ди не на и ђе у 

исто вре ме. 

СТА РА ШКО ЛА, НО ВИ ЂА ЦИ 

Све слу ти на не ка кву еко ло шку зону, 

ка ко се то сад на зи ва. Јер, Рав на го ра 

је де це ни ја ма би ла ана те ми са на, па је и 

слав на Су во бор ска бит ка ума ло за бора 

вље на. За то ов де до ско ра ни шта ни је 

гра ђе но. Све то је по том иза шло на добро, 

бар за оно што су ов де на у ми ли – да 

об но ве и уна пре де се ло и по љо при вреду, 

а пре те жно про из вод њу хра не, оне 

здра ве, ор ган ске, па пре не го што Срби 

ја уђе у Европ ску уни ју, да ту Евро пу 

при ве ду код се бе. 

Иде ја је по те кла од Јо ва на Че ко вића, 

по вре ме ног жи те ља Ко шту ни ћа. Он 

је у пре ђа шњем жи во ту био ге не рал, а 

рад ни век је про вео ма ло у вој ној дипло 

ма ти ји, ма ло у вој ној при вре ди, оној 

на мен ској, па је у пен зи ју сти гао млад, 

пот ко ван и спо со бан, та ман да на ста ви 

где је пре ки нуо. Мо жда из ина та, а ви ше 

да оста ви за со бом траг, од лу чио је да 

са гра ди ет но-се ло, та ко ре ћи за ду жбину, 

у свом род ном кра ју. Не да за ра ди, 

већ да за по сли оно ма ло де це што је 

пре о ста ло, да се ло жив не и оп ста не. Јер, 

по при чи се о ског про те, ко ју да нас го тово 

и да не ма ко да са слу ша, до ју че се у 

ње го вој про стра ној, а по бро ју ду ша малој 

па ро хи ји, го ди шње га си ло и по петшест 

ог њи шта. 

У Ко шту ни ћи ма је пре два де се так 

го ди на већ би ло ни кло јед но ет но-се ло, 

ваљ да пр во у Ср би ји. Пи са ле су но ви не 

о то ме, те ле ви зи ја га сни ма ла сва ки час. 

При ча ло се да је би ло узор за мно га од 

оста лих две ста пе де сет, ко ли ко их да нас 

има! Је сте ни кло, али је и све ну ло. То је 

она ве чи та при ча о др жав ном као свачи 

јем и ни чи јем. 

– За то сам од лу чио да ово ет но-се ло 

по диг нем сам, на сво јој зе мљи, да за по- 

Де ца 

Ђа ци из 

Бе о гра да 

на ре кре а тив ној 

на ста ви у 

Ко шту ни ћи м а 

Што ре че не ко – да се не рас ту жу ју сва ке го ди не ка да се 

огла си да се у ста ру шко лу упи су је све ма ње ђа ка. Па, ако Бог 

да те их бу де до вољ но, да се ко нач но и у њи хо вом се лу отвори 

осмо љет ка, а не да де ца од пе тог раз ре да но га ју шест кило 

ме та ра до Пра ња на, и кад за гу ди, и кад упе че, као што су 

њи хо ви оче ви и де до ви мо ра ли. 


19



слим два де се так љу ди да ра де у ње му и 

да за ра де по ште ну пла ту. Са мо, оте ло 

се и оса мо ста ли ло, па сад за по шља ва и 

тро стру ко ви ше, а у се зо ни, кад је нај више 

по сла и на зе мљи и у Цен тру, бу де их 

чак и две сто ти нак. А опет, да се не што 

истин ски по ма кло на бо ље до ку чио сам 

по не чем дру гом: не кад за Ко шту ни ће 

ни ко ни је чуо, па су се ов да шњи се ља ци 

пред ста вља ли као да су из Пра ња на, док 

да нас и они из Пра ња на твр де да су из 

Кош т унић а ! 

Је ди ни усту пак се би Јо ван Че ко вић 

учи нио је ка да је ет но-се ло са је зе ром 

зва нич но на звао по свом оцу: Ту ристич 

ко-ре кре а тив ни цен тар „Мом чи ло 

Че ко вић“. 

– И при па да му – сме је се. – Па, све 

је то ни кло на ње го вој зе мљи! Да је мој 

Мом чи ло мо гао да ви ди ово, оти шао би 

за до во љан... ма да је ње му би ло те шко 

удов ољ ит и . 

КРА ВА НА ЛИ ЗИНГ 

По че ло је пре де се так го ди на, кад је 

ку пио ста ру брв на ру и ра ста вио је, а 

сва ки њен део па жљи во обе ле жио, па је 

пре нео ова мо. По сле је са ста вље на лепша 

но што је би ла. То је да нас цен трално 

зда ње. А за тим, ма ло по ма ло, сва ке 

го ди не ни ца ло је не што но во. Та ко је, 

ваљ да, на ста ја ла и ве ћи на оста лих ет носе 

ла по Ср би ји, али обич но су устро је на 

као по ро дич не за дру ге, док ово ра ди као 

пра во пред у зе ће. 

– Кад се не ком се лу на де не то е т но, 

не мо гу се на мир ни це ку по ва ти у ба кални 

ци, а „на род не ру ко тво ри не“ уво зи ти 

из ино стран ства, па го сту да по ту раш 

рог за све ћу – об ја сни ла је Да ни је ла Дамља 

но вић, ди рек тор ка. – То би мо гли 

са мо јед ном, а шта по сле? За то смо одмах 

устро ји ли пра ви ло да све што нуди 

мо бу де ов да шње. И све што се ов де 

по је де или по пи је, про из ве де но је у Кошту 

ни ћи ма, а до ку пљу је мо је ди но уље, 

ше ћер, со, ка фу, за чи не и – пи во и ки селу 

во ду. Да би та ко и би ло, не ко то мо ра 

да про из ве де, па још све да бу де ква литет 

но, као за сво ју ду шу. На на ма је било 

да се то ор га ни зу је и по ште но пла ти, 

што ми и чи ни мо, па за то се ља ци ова ко 

мно го бо ље за ра де не го ка да сво је произ 

во де те ра ју на пи ја цу у Ча чак или Миланов 

а ц ! 

Са мо, ни су ста ли на то ме! 

Јед ном су не ки до ко ни ше та чи за баса 

ли у дво ри ште код јед ног се ља ка, таман 

је из шта ле ис те ри вао сте о ну краву. 

За ди вље ни, по че ше да је хва ле, па га 

упи та ше ода кле му, а он им, ни пет ни 

шест, од го во ри да је узео на ли зинг. Гости 

се увре ди ли, по ми сли ли су ваљ да да 

се из мо та ва и да зби ја ша лу, али кад им 

је по дроб но об ја снио, све је до шло на 

сво је. Јер, за и ста та ко и ис па да. Из етно-се 

ла по кло ни ли су ком ши ја ма не што 

сто ке, сто ти нак гр ла, а за уз врат, кад устре 

ба, ови им ис по ру чу ју сво је про из во- 

Лек ци ја 

Во ће из 

Ко шту ни ћа 

сти же у мно ге 

кра је ве све та 

По ми шља ли су у Ко шту ни ћи ма да због Фран цу за по ве ћа ју 

про из вод њу здра ве хра не. Али при се ти ли су се да је срп ско 

ви нар ство упро па стио со ци ја ли зам оном иде јом да се ви на ри 

над ме ћу у ко ли чи ни а не у ква ли те ту, па су од у ста ли. 


21


де као што су кај мак, сир, ја ја, све же и 

су во ме со, по вр ће, во ће, бра шно пшенич 

но или ку ку ру зно, гљи ве... И, сва коме 

је по та ман, чак и пре ти че. 

Због то га су по сле по ди гли су ша ру, 

хлад ња чу, по гон за про из вод њу и флаши 

ра ње из ван ред них воћ них ра ки ја, 

пре свих шљи во ви це, па за мед... и још 

три ста чу да при де. Да нас су то фа бричи 

це об је ди ње не под истим на зи вом 

„Граб“, до би је ном по по то ку. Па, ка да 

гост по не се не ки та кав „су ве нир“ из 

Ср би је, да га то истин ски под се ћа и на 

Ко шту ни ће, и на до ма ћи не, и на вре ме 

ко је је про вео ов де, под но Су во бо ра. 

– До шао ми је да ред у го сте Љу ба 

Јов ко вић, ста ри при ја тељ што жи ви у 

Мар се љу, где др жи при сто јан по ро дични 

хо тел – уозби љио се Јо ван. – Чуо је, 

ка же, да се код нас про из во ди ор ган ска 

хра на, а ка ко Фран цу зи лу ду ју за тим, 

ре шио да им по ну ди не што „мејд ин 

Сер биа“, да се по хва ли ка ко и ми зна мо 

да на пра ви мо не што ка ко ва ља. А, ка да 

је про бао, са мо што се ни је шло ги рао, 

па на ва лио да на пра ви мо до го вор о послу. 

Је два смо га об у зда ли, и то тек када 

смо му об ја сни ли да је то на ме ње но 

пре све га ов да шњим го сти ма. Али, ако 

је ње го вим Фран цу зи ма баш то ли ко запе 

ло, нек на и ђу, до би ће све у ори ги налу, 

и на са мом из во ру. 

Ка да је по ла зио на траг, пра ти ли су 

му по ма ло од све га. Ја вио се дан-два касни 

је да се по хва ли ка ко је оно што је 

до нео пла ну ло истог ча са, као и да су 

све по ку по ва ли Фран цу зи, и то ис пред 

но са та мо шњим Ср би ма. За ва пио је да 

му ша љу још то га. Мо жда ће та ко и бити, 

ако кре не ка ко су за ми сли ли. 

СЕ О СКА ДИ ПЛО МА ТИ ЈА 

Од ока, ко шту нић ко је зе ро с плажом 

мо гло би да при ми бар две хи љаде 

ку па ча, док у се лу жи ви ше сто ти нак 

љу ди, од ко јих по ло ви ну ни с пу шком 

не би на те рао да ско че у во ду, ни ноге 

да оква се. Али ни су се пре ра чу нали. 

Та бла го дат је пре све га на ме ње на 

го сти ма Цен тра, он да ме шта ни ма Кошту 

ни ћа и окол них се ла, а ко нач но и 

Ча ча ни ма и Ми ла нов ча ни ма, ко ји ма је 

ово за ме на за све уда ље ни је мо ре. Улаз 

за го сте је бес пла тан, а оста ли пла ћа ју 

сим бо лич но, тек ко ли ко да се по крије 

тро шак за во ду и стру ју. А, ка ко су 

и це не у ре сто ра ну да ле ко ис под варо 

шких, по не кад је те шко до мо ћи се 

сло бод ног ме ста и на пла жи, ка мо ли у 

каф ани . 

За ни мљи во је да су ово се ло не ка ко 

от кри ли стран ци, па че сто на вра ћа ју. 

Не дав но је ту ме сец да на бо ра ви ла пове 

ћа гру па мла дих Шве ђа на: ута бо рили 

су се у Ко шту ни ћи ма, а ода тле прокр 

ста ри ли Ср би јом из у ча ва ју ћи наш 

фол клор. Је два су оти шли, то ли ко су им 

се ло, при ро да и љу ди при ра сли ср цу. 

Та ко су у Ко шту ни ћи ма до шли на 

не сва ки да шњу иде ју. Не ко ли ци ни страних 

ди пло ма та по ну ди ли су на по клон 

зе мљу го ре, из над Цен тра, ка ко би на 

њој са гра ди ли ку ће у свом на ци о налном 

сти лу, да у њи ма план ду ју и до во де 

го сте. Сви од ре да су дар при хва ти ли са 

оду ше вље њем, а бог ме и са за хвал ношћу, 

па ће уско ро ов де ни ћи пра во „дипло 

мат ско на се ље“. Пре о ста је да ср дачни 

се ља ци на у че по не ко ли ко ре чи на 

ен гле ском или ру ском је зи ку, па да се 

од ре да оти сну у „ме ђу на род не од но се“. 

А и ина че – од срп ског го сто прим ства, 

че сти то сти и ср дач но сти, од до ма ће 

хра не и пи ћа, и од ово ли ке ле по те којом 

нас је Бог об да рио, не ма бо ље дип 

лом ат иј е . 

На пи та ње за што се упу стио у ову, 

ипак, не из ве сну аван ту ру, до ма ћин се 

за ми слио на ча сак, па из у стио го то во 

сне би ва ју ћи се: 

– У свом рад ном ве ку за ра дио сам 

до вољ но, не тре ба ми ви ше. Али баш 

за то осе ћам оба ве зу да се оду жим овом 

на ро ду. Због то га сам оно мад осно вао 

Удру же ње до ма ћи на Ср би је ко је под 

сво је окри ље оку пља истин ски угледне 

до ма ћи не и по слов не љу де из зе мље 

и ра се ја ња ко ји има ју исту ту по тре бу 

да се оду же отаџ би ни... и да јој по могну. 

Не мо же сва ко да се ме ри с Или јом 

Ми ло са вље ви ћем, Лу ком Ће ло ви ћем, 

Ни ко лом Спа си ћем, Влај ком Ка ле нићем, 

Си мом Ан дре је ви ћем или Мишом 

Ана ста си је ви ћем, са љу ди ма ко ји 

су об но ви ли и уна пре ди ли Ср би ју у 

прет про шлом и про шлом ве ку, али нек 

сва ко до при не се по ма ло, ко ли ко му је у 

мо ћи, па ће сви ма кре ну ти на бо ље. Јер, 

ка ко је то одав но опи сао Ни ко ла Спасић, 

бо гат ство се не ме ри по то ме ка ко 

се сти че, већ ка ко се њи ме рас по ла же. 

Ако је на пол зу на ро ду, си гур но не ћеш 

по гре ши ти. 



23

Х О Д О Ч А Ш Ћ А 

Фо то: 

Жељ ко Си но бад 


МА НА СТИР СЛАН ЦИ КОД БЕ О ГРА ДА, МЕ ТОХ ХИ ЛАН ДА РА 

Под трећом руком 

Тројеручице 

По пре да њу, све ти ња је за ду жби на кра ља Дра гу ти на Не ма њи ћа. На ро чит зна чај ма на стир 

је имао у Сте фа но вој де спо то ви ни. Че сто су до ла зи ли Ђур ђе и Је ри на. При ча се да су ов де 

не ка да по чи ва ле мо шти Све тог Сте фа на, ар хи ђа ко на и пр во му че ни ка. По у зда но се зна, пак, 

да је па три јарх Гер ман 1961. у ча сну тр пе зу по хра нио че сти цу мо шти ју овог све ти те ља 

до би је ну у Ру си ји. Од 1969, ка да је ма на стир по стао ме тох Хи лан да ра, ов де је и осве шта на 

ре пли ка ико не Бо го ро ди це Тро је ру чи це. Мо ли тве из Сла на ца чу ју се да ле ко и де ло твор не су 

Пи ше: Да ни је ла Кне же вић Сте ва но вић 


25


На ли тур ги ји 

у Слан ци ма 

Про то н а ме с ник 

ха џи Ми лан 

С. Та на сић 

Отац Ан дреј, 

игу ман 

м а н а с ти р а 

Не ко ли ко ки ло ме та ра од Вишњич 

ке Ба ње, кри ву дав пут 

кроз бр до вит пре део до во ди нас 

до се ла Слан ци, по том и до ма на сти ра 

по све ће ног Све том ар хи ђа ко ну Сте фану. 

Та мо су из не де ље у не де љу, и о празни 

ци ма, ли тур гиј ска оку пља ња. Љу ди 

из ра зних де ло ва Бе о гра да и Ср би је дола 

зе да мо ли тве но за тра же по моћ пред 

Бо го ро ди цом Тро је ру чи цом, хи лан дарском 

чу до твор ном ико ном, и бла го слов 

Све тог Сте фа на. 

По пре да њу, мо шти Све тог Сте фана 

по чи ва ле су на овом све том ме сту, а 

за тим не тра гом не ста ле. Ста ре хро ни ке 

твр де да су Слан ци би ли оми ље но из лети 

ште Ђур ђа и Је ри не Бран ко вић, али и 

мно гог дру гог све та у раз ли чи тим време 

ни ма. У до ба тур ске оку па ци је, ов де је 

му че нич ки по стра дао зна тан број свеште 

но слу жи те ља, мо на ха, под ви жни ка, 

чак и три де се то ро ђа ка. По сле по ко ља 

оста ло је не тру ле жно те ло нај ста ри јег 

Ико на 

Ле то пис бе ле жи при чу вла ди ке Лу ки ја на о то ме ка ко су 

мо на си из ма на сти ра Слан ци, у вре ме се о бе под па три јар хом 

Ар се ни јем Чар но је ви ћем, спа сли вред ну ико ну Мај ке Бож је. 

Пре не ли су је у Аустро у гар ску и скло ни ли. Да нас се она на лази 

у Ру му ни ји. 

ђа ка Сте ва на, ко је су мо на си пре ба ци ли 

у Вој ло ви цу код Пан че ва. При ли ком обно 

ве хра ма, у дру гој по ло ви ни XX ве ка, 

па три јарх Гер ман је у ча сну тр пе зу похра 

нио де лић мо шти ју Све тог ар хи ђакона 

Стеф ана . С в ет у чес т иц у дар ов а о 

му је ру ски па три јарх Алек сеј 1961, прили 

ком Гер ма но ве по се те Ру си ји. 

Од свог на стан ка до да нас, ма на стир 

Слан ци при вла чи па жњу број них пок 

лоника и ходочас ника . 

На дан пре но са мо шти ју Све тог оца 

Ни ко ла ја, у не де љу, 22. ма ја, ка да су се 

и ре пор те ри На ци о нал не ре ви је о бр ели 

у ма на сти ру Слан ци, оку пио се ве ли ки 

број вер ни ка. Цр ква Све тог Сте фа на 

би ла је пре пу на љу ди. За хва љу ју ћи вели 

ком за ла га њу игу ма на Ан дре ја (Јови 

чи ћа) и чи та вог брат ства, го ди на ма 

већ по ви ше сто ти на љу ди сва ке не де ље 

при су ству је ли тур ги ји у овој све ти њи. 

– Ју че је ов де би ло мо на ше ње, до би ли 

смо још јед ног бра та – ка зу је нам отац 

Ан дреј. – По на род ном пре да њу, Сланци 

су за ду жби на кра ља Дра гу ти на Нема 

њи ћа, чи ја је „се вер на кра ље ви на“ 

об у хва та ла и овај про стор. У пр во време, 

ма на стир је био по све ћен Ва ве де њу, 

а ка сни је, од вре ме на де спо та Сте фа на 

Ла за ре ви ћа, по све ћен је Све том Стеф 

ан у П рв ом ученик у. Тада , у Стеф ано - 



27



вој де спо то ви ни, ма на стир је имао наро 

чи то зна чај ну уло гу, јер се на ла зио у 

не по сред ној бли зи ни пре сто ног гра да. 

По ми ње се и та да шњи игу ман Ва си лије, 

ко ји је по хо дио Је ру са лим. Суд би на 

све ти ње, као и дру где, те сно је по ве за на 

са исто ри јом и суд би ном срп ског на рода. 

Кад год је стра дао на род, стра дао је 

и ма на стир. За вре ме Ве ли ке се о бе под 

па три јар хом Ар се ни јем Чар но је ви ћем и 

ов да шњи мо на си мо ра ли су да из бег ну. 

По не ли су оно што се мо гло и за пу тили 

се ка Фру шкој го ри. Тек на кон Пожа 

ре вач ког ми ра (1718), вра ти ли су се 

у Слан це, об но ви ли ма на стир ко ли ко се 

мо гло и на ста ви ли ту да жи ве. 

ИСТО РИ ЈА СТРА ДА ЊА 

И УЗД ИЗАЊА 

– Ма на стир је по том жи во та рио до 

1834, ка да је за пу стео и сру шио се – наста 

вља игу ман Ан дреј. – Од тог ма тери 

ја ла по диг ну те су две цр кве: Све тог 

Или је у Ми ри је ву и Све тог ар хи ђа ко на 

Сте фа на у Слан ци ма. Јо а ким Ву јић годи 

не 1833, ка да му је кнез Ми лош Обрено 

вић на ло жио да по пи ше цр кве и манас 

т ир е у околини Б еог р ада , з апис уј е да 

га је у Слан ци ма та да шњи игу ман Да маскин 

вр ло љу ба зно при мио. Ву јић опису 

је цр кву са два ку бе та, ка же да је ра није 

по пра вља на, али да је по сле опу сте ла 

и сру ши ла се. Та ко је оста ло све до 1905, 

када с у с ељ ац и под игли пр ав оуг аон у 

капелиц у, в ер ов атно на темељ им а с т а - 

ре цр кве. Ка сни је је па три јарх Гер ман, 

1969, по ди гао ову ап си ду и ма њи ко нак. 

Та да је, за пре сла ву, на осве ће ње ма насти 

ра до шао и про и гу ман хи лан дар ски 

Н икано р , с а неколико монах а . Донели 

су на дар ико ну Бо го ро ди це Тро је ру чице, 

ра ђе ну и осве ће ну у Хи лан да ру. По 

бла го сло ву па три јар ха Гер ма на, та да је 

ма на стир Слан ци про гла шен за ме тох 

Х ила ндар а . 

По сле Дру гог свет ског ра та, ни је би ло 

ла ко офор ми ти у Слан ци ма ве ће братство, 

јер је у ко му ни стич кој Ју го сла ви ји 

ма на стир ска зе мља од у зе та. По сле много 

вре ме на, при ча отац Ан дреј, брат ство 

ма на сти ра ус пе ло је да по вра ти сво је 

има ње. Уз по др шку Гра да Бе о гра да, напра 

вљен је ур ба ни стич ки и план о об- 

Жи ве ти исти ни то 

По сле 

ли тур ги је: 

па ље ње све ћа 

и обед у 

ма на стир ској 

тр пе з а ри ј и 

Див не ду хов не по у ке пре по доб них ру ских оп тин ских стара 

ца са бра не су у књи зи „Жи ви те исти ни то“. Пра ви и де ло творан 

во дич за не ли це ме ран и сме ран жи вот, „на пу ту ка Хри сту 

и у Хри сту“. Ове не де ље у Слан ци ма пре да ва ње о то ме одр жала 

је проф. Ја ња То до ро вић, пра во слав ни пу бли ци ста. 


29


Јеромонах 

Стефан 

служи недељну 

литургију у 

манастиру 

Сланци 

но ви ма на сти ра. Ма на стир је от ку пио 

од се ља ка сво је не ка да шње по се де и сада 

у свом вла сни штву има де сет хек тара 

зе мље. Да нас на свом по се ду, по ред 

Цр кве Све тог Сте фа на и ко на ка, има и 

две спо ља шње тр пе за ри је ко је при ма ју 

ви ше сто ти на љу ди. 

– Хи лан дар да нас, на жа лост, ни је у 

мо гућ но сти да бри не о свом ме то ху као 

ра ни је – ве ли игу ман Ан дреј. – Ка да сам 

до шао ов де, 1992, та да шњи игу ман хилан 

дар ски отац Ми тро фан био је вр ло 

ак ти ван и ре дов но је до ла зио у Сланце. 

За хва љу ју ћи ње му, по че ло је вра ћање 

зе мље и об но ва ма на сти ра. По сле 

се отац Ми тро фан упо ко јио, де сио се и 

онај стра шни по жар у Хи лан да ру, та ко 

да са да отуд не ма мо та ко ве ли ку по дршку 

као ра ни је. 

ЛО ЗА КО ЈА РА ЂА ВЕ РУ 

Раз го вор о Хи лан да ру до во ди са пу тева 

се ћа ња и при чу о злат ном до бу срп ске 

сред њо ве ков не др жа ве, при чу о ве ли ким 

кра ље ви ма и ца ре ви ма из све то род не 

ло зе Не ма њи ћа. За ни мљи во, ука зу је игуман, 

од дво ро ва тих моћ них вла да ра, од 

све га оно га што су гра ди ли за сво ју сла ву 

и удоб ност, да нас ни је оста ло ско ро ништа. 

Са мо бле ди и не ја сни тра го ви, све 

оста ло је од не ла сти хи ја вре ме на. А оно 

што су гра ди ли за ду шу и у сла ву Бож ју и 

да нас је по нос, сто жер и са крал но сре диште 

на шег на ро да. Од Сту де ни це и Жиче, 

пре ко Пећ ке па три јар ши је, Гра ча ни це, 

Бањ ске, Бо го ро ди це Ље ви шке, Ви со ких 

Де ча на, до Хи лан да ра. 

Под се ћа нас игу ман Ан дреј на чу дотвор 

ну ло зу Све тог Си ме о на Ми ро точи 

вог, јед но од ве ли ких хи лан дар ских 

чу да и бла го слов дат срп ском ро ду. 

– Зна мо, пред пре нос ње го вих мошти 

ју из Хи лан да ра у Ср би ју, Све ти 

Си ме он ја вио се јед ном мо на ху и ре као: 

„Ме ни ва ља ићи у Ср би ју, али из мо га 

гро ба из ни ћи ће ло за. Док она бу де зеле 

на и род на, бла го дат Бож ја по чи ва ће 

на на ро ду.“ И за и ста, из ка ме на је изра 

сла ло за ко ја ра ђа већ осам сто ти на 

го ди на. Сва ке је се ни обе ре се гро жђе. 

Не не гу је се на ро чи то, са мо га осу ше 

и ша ље се су пру жни ци ма ко ји не ма ју 

де це. Број ни су слу ча је ви љу ди ко ји су 

до би ли де цу за хва љу ју ћи чу до твор ној 

лоз и С в етог С имеона М ир оточив ог. И 

сам све до чим да је се дам-осам по роди 

ца ко је су се на ма обра ти ле до би ло 

по ро да за хва љу ју ћи ло зи Све тог Си мео 

на – го во ри, с ра до шћу, отац Ан дреј. 

– По знат је и при мер из сред њег ве ка 

ка да је је дан Тур чин до шао мо ле ћи хилан 

дар ско брат ство за по моћ, јер ни је 

имао по ро да. Ка да је до био си на, вратио 

се у Хи лан дар и по кло нио ма насти 

ру ве ли ка има ња. На том има њу да- 


нас се на ла зи, по ред оста лог, ма на стир 

Ка ко во, та ко ђе ме тох Хи лан да ра. 

Ме ђу пра во слав ни ма, у мно гим земља 

ма, мо на си у Слан ци ма по зна ти су 

као усрд ни и де ло твор ни мо ли тве ни ци 

пред Хри стом. Њи хо ве мо ли тве, све до че 

мно ги, до не ле су број на чу да. Не у морно 

оку пља ју на род, по ма жу си ро ма шне 

и хра не глад не. Као пра ви хи лан дар ски 

метох , благ ос лов ом иконе Б ог ор од ице 

Тро је ру чи це (ко ја је про пла ка ла 1989. 

го ди не), ста ра ју се о ду хов ном пре по роду 

сво га на ро да. 

На кон ли тур ги је ове пра знич не неде 

ље, осве шта но је слав ско жи то и пресе 

чен ко лач у част Све тог Ни ко ла ја. 

Мо ли тве но са бра ње на ста вље но је за 

пр аз ни чном т рпез ом . s 


31

С У С Р Е Т И 


СЕД МА РУМ СКА „ШТРА ПА РИ ЈА ДА“ И ЊЕ НИ ОД ЈЕ ЦИ 

Све коњске 

снаге 

„Ко њи и ћур ке су увек у мо ди“, ка жу виц ка сти Срем ци. „А бал ва ни су ов де на вла сти већ 

деценијама.“ У Бо сни ко ње ко ји ву ку бал ва не го не „штра па ри“. Та ко их зо ву. За то су по треб ни 

сна га, уме ће и уве жба ност. Кад на пра ви те так ми че ње у то ме, до би је те „Штра па ри ја ду“. 

Око ње се ис пле ту, са ме, мно ге при че, оку пе мно ги љу ди. Ако не ко још по зо ве там бу ра ше... 

У 

са вре ме ној по љо при вред ној произ 

вод њи одав но већ до ми ни ра ју 

ма ши не, раз не. Рад ни ко њи, помо 

ћу ко јих је не кад об ра ђи ва на зе мља, 

да нас из гле да слу же са мо за ма ни фе стаци 

је. Мо гли смо их ви де ти и ове го ди не 

на рум ској „Штра па ри ја ди“, сед мој, подр 

жа ној оп штин ским фон дом за област 

к улт ур е . 

Сли ка срп ског се ла у бли ској прошло 

сти, не да љој од по ла ве ка, из гле дала 

је са свим дру га чи је. Вуч ни ко њи били 

су „глав ни по гон и сва ме ха ни за ци ја“. 

Се љак ни је мо рао да пра ти оп штин ске, 

по кра јин ске и ре пу блич ке кон кур се за 

суб вен ци о ни са ње го ри ва и оста лог. Било 

је, до слов но, „у се и у сво је кљу се“. Ко 

је имао бо ље ко ње био је ве ћи га зда. Данас 

зна мо и ко ли ке је то уште де до носи 

ло, ко ли ко је би ло еко ло шки чи сти је... 

Ми ле Ђо ка но вић, до шљак из Сребре 

ни це, при ча нам да је упра во он утеме 

љио ма ни фе ста ци ју „Штра па ри ја да“ 

у Ру ми, угле да ју ћи се на ону из Дри ни ћа, 

ко ју је ви део 2006. го ди не. А у Бо сни је 

до пр ве та кве ма ни фе ста ци је, ве ли, дошло 

због оп кла де. 

– Док мо ји из Ре пу бли ке Срп ске ни су 

по кре ну ли ово так ми че ње, мно го се ту 

ра ки ја по пи ло – ка же Ђо ка но вић. – Сва- 

Пи ше: Ка та ри на Фи ли по вић 

Ко њи и бал ва ни 

Фо то: 

Ре ља По по вић 

У за пад ној Бо сни го ни че ко ња ко ји ву ку бал ва не зо ву 

„штра па ри“. У ис точ ној Бо сни за њих се ка же „фур ма ни“, у Хрват 

ској „шлај се ри“, у Сре му „ко чи ја ши“. А оба вља ју исти по сао, 

об ја шња ва нам Ми ле Ђо ка но вић, ор га ни за тор „Штра па ри јаде“ 

у Ру ми. Ђо ка но вић је у Срем до шао из Сре бре ни це. На његов 

пред лог, и ње го вим ен ту зи ја змом, уста но вље на је рум ска 

„Штра па ри ја да“. 


33

С У С Р Е Т И 

И ми ко ња за тр ку има мо 

Коњ је за чо ве ка бож ји дар, ка же јед на арап ска из ре ка. Чеје 

ни су сво је му стан ге сма тра ли све тим жи во ти ња ма, а 1971. 

аме рич ки Кон грес про гла сио је му стан га за исто риј ски симбол 

Ди вљег за па да. Му станг оли ча ва ле по ту, бр зи ну, гра ци о 

зност и не у кро ти вост. Сто га се ко ри сти као ме та фо ра у ин дустри 

ји ауто мо би ла. Сед ма рум ска „Штра па ри ја да“ је по ка за ла 

да – још увек, и по сле све га – и ми ко ња за тр ку има мо. 

ко је твр дио да има нај ја чег ко ња. Па ле 

су оп кла де, ре ше но је да улог бу ду три 

јаг ње та и три пра се та. На град ни фонд 

уста но вљен је пре зва нич ног из ла ска 

на ли ва ду. По сле по бе де Мир ка Га рова 

у Дри ни ћу, те 2006. го ди не, до шло се 

до за кључ ка да све то не мо же оста ти 

на не ко ли ко так ми ча ра ко ји су се у нешто 

оп кла ди ли. Та ко сам ја, до шав ши у 

Срем, пр ви пут ор га ни зо вао „Штра пари 

ја ду“ 2010. Са да, ка да се она одр жа ва 

сед ми пут, до шли су нам љу ди из Краље 

ва, Кра гу јев ца, Сје ни це, Но вог Па зара, 

Лу ча на, Ива њи це, По же ге, Ва ље ва, 

Лоз нице , Б ањ е Ков иљ аче , Павлов аца , 

Жар ков ца. Иако у Срп ској има ју своју 

„Штра па ри ја ду“, иако су оте жа ва ју ћа 

окол ност гра нич на пра ви ла о сер ти фика 

ти ма ко ња при ли ком ула ска у Ср бију, 

так ми ча ри са дру ге стра не Дри не ни 

ово га пу та ни су из о ста ли. 

СВА КИ ЦИ ГА СВО ГА КО ЊА ХВА ЛИ 

„Штра па ри ја ду“ је ове го ди не отворио 

Сте ви ца Ко ва че вић, Ру мља нин ко ји 

по ду же, са раз ли чи тих ду жно сти у опш 

т ини , под ржав а ову м аниф ес т ац иј у. 

На так ми че њу нај бо ље су се по ка за ли 

ко њи Ми лин ка Бу га ри на из Ба ње Ко виља 

че, за тим Бра це Бо ро је ви ћа из Па влова 

ца, па Жар ка Ни ко ли ћа из Ло зни це. 

Њи хо ва гр ла би ла су нај бо ља у те шкој 

ка те го ри ји у па ру. 

– Ко њи мо ра ју да бу ду ши ро ких но гу 

и про бра ни – об ја шња ва Ми ле Ђо ка новић. 

– Не мо же сва ки коњ то да под не се, 

већ онај ко ји је ду жи, те жи и ве ћи. Некад 

су та ква гр ла ко ри шће на за об ра ду 

зе мље у Сре му, а да нас су ко њи „оста ли 

без по сла“. И они су из гле да до па ли међу 

„тран зи ци о не гу бит ни ке“. 

Све га зде, на рав но, рас ко шно ди ване 

о сво ме ко њу. Као у пе сми Јо ва на Јова 

но ви ћа Зма ја „Ци га нин хва ли сво га 

ко ња“. А не где то ва ља и по ка за ти, потвр 

ди ти. Сед ма рум ска „Штра па ри ја да“ 

би ла је до бро по се ће на, упр кос вар љиво 

сти овог ки шног ма ја, ко ји је на мах 

ожи вља вао бол на се ћа ња на 2014, го дину 

ве ли ких по пла ва. 

– Знам, ово је XXI век, рад по мо ћу 

ко ња је про шлост. Па ипак, мно ги људи 

још др же ко ње, што из љу ба ви, што у 

не кој из ну ди ци – ка же Ђо ка но вић. – И 

сам сам мно го по сло ва оба вљао коњском 

за пре гом. Ко зна, мо жда ко њи опет 

до ђу у сре ди ште па жње. Ма ла до ма ћинства, 

ка квих је мно го у Ср би ји, и да ље 

лак ше по љо при вред не ра до ви мо гу испла 

ти ви је оба ви ти ко њи ма. Пре воз мањих 

те ре та, шпар та ње ку ку ру за на малим 

пар це ла ма, на ро чи то у по вр тар ству, 

и још пу но то га, мо же се ура ди ти ко њима 

а „не ко шта ни шта“. Не ма ре ги страци 

је, стро гих про пи са, ка зне них по е на, 

по ре ских ха ра ча... Озбиљ но раз ми шљам 

да опет ку пим јед ног сред њег ко њи ћа. 



35

У Д И Ц А 


КА КО ЈЕ СРП СКА ЕМИ СИ ЈА „FIS HING WORLD“ ОСВО ЈИ ЛА СВЕТ 

Повратак 

природности 

Аутор Ра до мир Кр кић нај ве ћу за хвал ност ду гу је до ма ћим ТВ му дра ци ма ко ји су еми си ју 

„Свет ри бо ло ва“ уки ну ли. Да ни су, ни ка да не би за ку цао на вра та ве ли ких ино стра них 

ТВ ку ћа. Да нас се ње го ва еми си ја сни ма на ен гле ском и еми ту је у пре ко ше зде сет зе ма ља. 

Кра се је јед но став ност и аутен тич ност. Не на ме ште ност. При ро да без „фо то шо па“, 

пре ва га искре но сти и та лен та над ве ли ким бу џе ти ма и тех но ло ги јом. 

Ње го ви гле да о ци зна ју да је „во да нај бо ље узе мље ње“ 

У 

не кој рас пра ви о то ме ко је племенит 

иј и , пецар оши с у доказ али 

да су ис пред ло ва ца. Твр ди ли су 

да, за раз ли ку од ло ва ца, свој улов увек 

мо гу вра ти ти при ро ди, од но сно у воду, 

што у по след њих не ко ли ко де це нија 

и чи не! Ово нам је не дав но ис при чао 

Ра до мир Кр кић, аутор нај гле да ни јих 

до ку мен тар них ре пор та жа о ри бо лову. 

По вод за наш раз го вор и дру же ње 

био је не дав но пот пи сан уго вор са турском 

те ле ви зи јом „Ја бан“ из Ис тан бу ла 

Пи ше: Владимир Јанковић 

Ло сос упе цан 

на Аља сци 

Ба ра ку да из 

к у бан с к их в о д а 


37

У Д И Ц А / У Д О Ч К А / H O O K 

Фо то: Ар хи ва 

с а го в ор ни к а, 

Жељ ко Си но бад 

о пра ви ма за еми то ва ње. Док срп ске ТВ 

ста ни це от ку пљу ју тур ске ср це па ра ју ће 

кич-се ри је, Ра до мир уз вра ћа се ри ја лом 

вр хун ских еми си ја о „нај о ми ље ни јој заб 

ав и доколичар а “. 

Сва ки до сле дан ци ник при ме тио би 

да шах, лов и ри бо лов и ни су не ки спорто 

ви, иако се при ло зи о њи ма об ја вљу ју 

у спорт ским ру бри ка ма. 

– И ни су – не ра до је по твр дио Радо 

мир. – Шах је, на при мер, по вра так 

ло ги ци, а лов и ри бо лов по вра так приро 

ди, оном што чо ве ку у овом вре ме ну 

че сто не до ста је, са мо што су по при ми ли 

так ми чар ски ка рак тер. Што ка жу не ки 

стра стве ни ри бо лов ци, „во да је нај бо ље 

узе мље ње“, нај чвр шћа ве за с при ро дом. 

ПЛИ ВА ЊЕ С ПИ РА НА МА 

Пр во што је у овој при чи иза зва ло 

не до у ми цу, чак и сум њу, би ла је она одред 

ни ца о гле да но сти, јер чак ни осведо 

че ни за ви сни ци од те ле ви зиј ског програ 

ма ни су мо гли из се ћа ња да до ву ку 

еми си ју Свет ри бо ло ва! 

– На жа лост, код нас је при ка зи ва на 

са мо на ка блов ском ка на лу „Лов и ри болов“, 

ко ји свој про грам еми ту је и у Слове 

ни ји, Хр ват ској, Бо сни и Хер це го ви ни, 


Цр ној Го ри и Ма ке до ни ји – об ја снио је 

Кр кић. – Али, еми си ја се да нас гле да у 

ви ше од ше зде сет зе ма ља! Ре ци мо, посред 

ством ру ске те ле ви зи је гле да ју је 

чак у два де сет шест др жа ва. Аме рич ка 

мре жа DMG еми ту је је на пет од сво јих 

осам ка на ла, а пра те је мно ги, од Ја мај ке 

и Три ни да да и То ба га до Ке ни је. Ове репор 

та же гле да ју још и у Шпа ни ји, Пољској, 

Че шкој, Сло вач кој, Ма ђар ској, Бугар 

ској, Ру му ни ји... да не на бра јам да ље 

и не до са ђу јем. Уоста лом, ове еми си је су, 

из вор но, ура ђе не на ен гле ском је зи ку, а 

зва ни чан на зив се ри ја ла за пра во је Fishing 

World! 

Ипак, све је по че ло на срп ском, пре 

го то во че тврт ве ка. 

– Као про се чан пе ца рош, ни бо љи 

ни ти го ри од дру гих, го сто вао сам код 

Ми ће Ни ко ли ћа на Те ле ви зи ји „По лити 

ка“, у ње го вој он да по пу лар ној еми сији 

о ри бо ло ву – се ћа се Кр кић. – За хваљу 

ју ћи то ме ро ђе на је иде ја, а уоб ли чио 

сам је го ди ну-две ка сни је с Дра ги шом 

Ко ва че ви ћем, та да уред ни ком спортске 

ре дак ци је Те ле ви зи је „Сту дио Б“. За 

ту те ле ви зи ју сам и сни мио сво ју пр ву 

ре пор та жу, што је за њих би ло но вост. 

Ка сни је сам пре шао на „БК те ле ви зи ју“, 

јер је Пе ри ца Ка рић, глав ни и од го ворни 

уред ник, имао нос за та кве ства ри. 

За хва љу ју ћи Ра до шу Ба ји ћу, мом земља 

ку и при ја те љу, кра јем про шле деце 

ни је еми си ја се по ја ви ла и на РТС-у, 

али, на жа лост, вр ло крат ко. Због не корект 

ног од но са убр зо је уга ше на. Хва ла 

им. Мо жда бих та да од у стао, али ме је 

охра брио при ја тељ Стју арт Ед мон сон, 

Аме ри ка нац из Сан Ди је га. Ре као ми је 

да су ре пор та же ко је сни мам „истински 

из ван ред не“, он ме је и по ве зао са 

аме рич ком те ле ви зиј ском мре жом, ко ја 

је од мах при хва ти ла мој про је кат. Иако 

су зна ли да сам Ср бин, да кле при падник 

та мо окле ве та ног на ро да, чи тав 

по сао је скло пљен и уго во рен „на реч“. 

И ка да сам пре че ти ри го ди не пот пи сивао 

уго вор с ру ском „Стрим ТВ“, њи хов 

ди рек тор је све ча но из ја вио да с по себним 

за до вољ ством уго вор пот пи су је с 

јед ним Ср би ном, и упла тио ми хо но рар 

у напр ед . 

Чу ди га да не ко на не кој срп ској ТВ 

може пр оценит и како риб олов в ише 

ни је „у трен ду“ и од лу чи ти да то вре ме 

ус т упи , р ец имо , нов окомпонов аним а . 

– Не мо гу ће. Ри ба ри се од иско на а 

по тра ја ће ко ли ко и људ ска ци ви ли за ција. 

Нај ра спро стра ње ни ји ре сур си хра не 

за све број ни је ста нов ни штво ове плане 

те упра во су у во ди: у ре ка ма, је зе рима, 

мо ри ма и оке а ни ма. У нај си ро машни 

јим др жа ва ма ри ба и пло до ви мо ра 

већ да нас прак тич но су је ди ни из вор 

пр отеина . 

До ко ли ца 

Ри ба-али гатор 

упе ца на 

у Тек са су 

Да, ка жу да је ри бо лов „нај о ми ље ни ја за ба ва до ко ли ча ра“. 

То мо же да по све до чи и две ста хи ља да ре ги стро ва них пе царо 

ша у ово лиц ној Ср би ји, уз бар још то ли ко не ре ги стро ва них. 


39

У Д И Ц А 

Улов ри бе лист 

(иве рак, ха ли бут) 

на Аља сци 

Ра до мир Кр кић 

(у сре ди ни) са 

Бо ром Ђор ђе ви ћем 

и Еди јем Гран том 

на пе ца њу 

у Гроц кој, 

код Бе о гра да 

ДО КУ МЕН ТАР НОСТ БЕЗ ШМИН КЕ 

Од кад се са свим пре дао овом за довољ 

ству, сни мио је са мо ше зде се так репор 

та жа, што мо же да за ве де на по грешан 

за кљу чак. 

– Због њих сам про пу то вао по ла 

све та и баш се на пе цао – сме ши се Кркић. 

– А пе цао сам у Ни ка ра гви, Коста 

ри ки, Гва ја ни, Бар ба до су, на Ку би, 

у Мек си ку, Сент Лу и су, на Фло ри ди, 

Аља сци, у Тек са су, Ај да ху, Ома ну, Мале 

зи ји, Тај лан ду... чак и у Ру му ни ји! 

Ка да сни ма ју та кве ре пор та же за вели 

ке те ле ви зиј ске и про ду цент ске куће, 

ти мо ви ко ји то ра де у про се ку потро 

ше бар де ве де сет хи ља да до ла ра за 

јед ну, а ја бих, с то ли ким па ра ма, ве роват 

но сни мио де сет. Али не за то што 

сам ште дљив, већ због то га што на сва 

пу то ва ња нај че шће од ла зим са мо са 

сни ма те љем. С дру ге стра не, то ма ло 

нов ца ко јим рас по ла жем не до пу шта 

ми да се ба вим на кнад ним до те ри вањем, 

па су мо ји при ло зи аутен тич ни и 

Кључ 

Срп ски те ле ви зиј ски еми те ри са на ци о нал ном фре квен цијом 

че сто пла си ра ју у јав но сти ре зул та те ме ре ња гле да но сти 

сво јих еми си ја, где увек би ра ју кључ по ко јем ће се бе предста 

ви ти као шам пи о не. Али, ука зу је Кр кић, у ту тр ку ни кад не 

укљу чу ју и спе ци ја ли зо ва не про гра ме, као што су „Дис ка ве ри“, 

„Хи сто ри“ и „Ани мал пла нет“, јер слу те ка ко би про шли и шта 

би на шли у та квој тр ци. 

зби ља до ку мен тар ни, што сва ки гле далац 

уме не по гре ши во да пре по зна чак 

и ако ни је пе ца рош. 

Као илу стра ци ју, ис при чао је анегдо 

ту о ве ли ком про пу сту ко ји је начи 

ни ла еки па јед ног свет ски по зна тог 

про гра ма. То ли ко су се за не ли „ре жијом“ 

да им је про ма кло да се ри бо ло вац 

што се рве са ри бом, у три по ве за на кадра, 

сва ки пут по ја вљи вао у раз ли чи тој 

оде ћи и с дру га чи јим шта пом. Ис ку сни 

во ди чи при ча ли су Кр ки ћу да мно ге 

еки пе свој „бо гат улов“ вр ло че сто доку 

пљу ју на ри бљим пи ја ца ма. 

– И ме не ови на ши ума ло ни су 

опањ ка ли за фал си фи кат ка да сам им 

јед ном по ка зао фо то гра фи ју са ри бомали 

га то ром ко ју сам упе цао у Тек са су – 

при ча Ра до мир. – Та ри ба ствар но има 

гла ву ко ја нео до љи во ли чи на али га торо 

ву, по че му је и до би ла име, па не ком 

ко не зна из гле да као да је на ка ле мље на 

у „ ф отошоп у “. 

Ово чи ме се ба ви, при зна је, до живља 

ва и као ми си ју. 

– Од у век имам же љу да сво јим приме 

ром по ка жем мла дим љу ди ма да не 

по сто је ни ка кве пре пре ке да пред ста ве 

свој рад и не ком у ино стран ству. За оно 

што је па мет но и до бро, не ма пре пре ка. 

Мо жда је нај за ни мљи ви ја илу стра ци ја 

мо је иде је би ло то што сам пре че ти ри 

го ди не ус пео да од ву чем Еди ја Гран та и 

Бо ру Чор бу на пе ца ње у Гроц ку. 

Мо ре, срп ска по сла... 



41

С В Е Т И О Н И Ц И 

СВЕ ТИ СА ВА У РУ СКОМ 

Серб ски 

Од мах по кру ни са њу, Иван IV Сил ни на ста вио је град њу цар ског Кре мља. Ар хан гел ски са бор 

жи во пи сан је као са бор пре да ка у име ко јих вла да. Ту су сви ње го ви прет ход ни ци, ру ски 

вла да ри, у сја ју и оде жда ма. Са мо че ти ри лич но сти ни су Ру си, са мо дво ји ца ни су у вла дар ским 

не го у мо на шким оде жда ма: Све ти Са ва и Све ти Си ме он, „серб ски чу до твор ци“. Пре о ста ла 

дво ји ца не ру са: ви зан тиј ски цар Ми ха и ло VI II Па ле о лог и Све ти кнез Ла зар Срп ски. 

Са мо јед на лич ност у Ар хан гел ском са бо ру на сли ка на је два пу та: Све ти Са ва Срп ски 

Пи ше: Ми ло ван Ви те зо вић 

Фо то гра фи је: 

Алек сан дар 

Ћо сић и Ар хи ва 

„На ци о н а л не 

ре ви је“ 


ЦАР СКОМ ЛЕ ТО ПИ СУ (3) 

чу до твор ци 

у Кремљу 


43


По глед 

на Ар хан гел ски 

са бор (храм 

у сре ди ни) 

са ре ке Мо скве 

Пу но лет ством Ива на IV пре стала 

је да по сто ји Ве ли ка мо сковска 

кне же ви на и по че ла Ру си ја, 

цар ска. Он је, по за ве ти ма, же лео царство 

без од ла га ња (од ла га ли су га де да 

и отац). Ме ђу тим, ни је га сам про гла сио. 

Од лу ка о ства ра њу цар ства би ла је 

спо ра зум о сим фо ни ји – са гла сно сти 

све тов не и ду хов не вла сти. Мо сква (Руско 

цар ство – Ру си ја) као Тре ћи Рим 

за сни ва се на оној са гла сно сти на ко јој 

је Кон стан ти но пољ (Ро меј ско цар ство – 

Ви зан ти ја) као Ва се љен ско цар ство траја 

ло је дан ми ле ни јум. Од лу ку о ства рању 

Ру ског цар ства и кру ни са њу Ива на 

IV за пр вог ца ра до нео је др жав ни врх 

Ве ли ке мо сков ске кне же ви не у ко ме је, 

по ред ве ли ког кне за, во де ћу реч има ла 

кне ги ња Ана Глин ска и Ар хи је реј ски 

си нод Ру ске пра во слав не цр кве са москов 

ским ми тро по ли том Ма ка ри јем као 

пр вим ме ђу јед на ки ма. Та ко је до не та 

од лу ка да Иван IV по ста не пр ви По маза 

ник Бож ји на ру ском пре сто лу. 

Исто ри ча ри ове епо хе ука зу ју на 

ви ше вер зи ја опи са це ре мо ни је са мог 

Ива но вог кру ни са ња, ко је се зби ло 16. 

ја ну а ра 1547. го ди не у Мо скви. У свим 

вер зи ја ма ис ти че се да је из вр ше на цркве 

на Тај на Ми ро по ма за ња, да је ти ме 

цар уве ден у „Са мо др жа ви је ду ха“ и да 

је он ти ме по стао на след ник ви зан тијских 

ца ре ва а Мо сква – Тре ћи Рим, прес 

тоница в елике х риш ћ а нс ке пр ав ов е рне 

им пе ри је. По сле ми ро по ма за ња он је 

кру ни сан кру ном Мо но ма ха. Ту кру ну 

је, пре ма ле ген ди, ви зан тиј ски цар из XI 

ве ка Кон стан тин IX (вој ско во ђа ко ји је 

по стао цар оже нив ши се ца ри цом Зојом, 

си но ви цом Ва си ли ја Ве ли ког „Бу гаро 

у би це“) да ро вао сво ме уну ку ве ли ком 

ки јев ском кне зу Вла ди ми ру Мо но ма ху 

(си ну кне за Все во ло да и цар ске кће ри 

Ана ста си је, пр ве ви зан тиј ске прин це зе 

уда те за па га ни на). По сто ји и апо крифна 

ле ген да, ко ја се са чу ва ла и ме ђу Срби 

ма и ме ђу Ру си ма, а ко ја не ма историј 

ске осно ве, ка ко је из тај не де чан ске 

ри зни це, опет тај но, у Ру си ју но ше на 

Ду ша но ва цар ска кру на да би се њо ме 

кру ни сао Иван и да је она по том вра ћена 

у де чан ску ри зни цу. 

Као и цар Ду шан, пр ви цар пред својом 

ди на сти јом из дво јен на род ским 

име ном цар Ду шан Сил ни, и цар Иван 

IV је пред сво јом из дво јен са Иван Грозни 

(Стра шни, Сил ни, Ве ли чан стве ни). 

Не ма ца ра у цар ском до сто јан ству 

без ца ри це и дво ра на. Уз са ми чин круни 

са ња Иван IV је, из ме ђу хи ља ду кћери 

из пле мен ских по ро ди ца сво га кнежев 

ства, иза брао ца ри цу ко ја ће би ра ти 

дво ра не. Иза брао је Ана ста си ју, кћер ку 

пле ми ћа Ро ма на. Овим из бо ром, учинив 

ши Ро ма на та стом цар ства, скре нуо 

је исто риј ску па жњу Цар ства на ову 

пле мић ку по ро ди цу, да ће из ње, по сле 

ди на сти је Рју ри ко ви ча, ко јој је он врх 

– кру на, из ра сти но ва ди на сти ја Ро манов 

а . 

ЗА КО НИ, ВОЈ СКА, ВЕ РА, КУЛ ТУ РА 

Оства рив ши кру ни са њем при род не 

(при ро дом вла сти) и ве ков не те жње вели 

ке кне жев ске ди на сти је Рју ри ко ви ча, 

ко је су нај ви ше ис ка зи ва ли и за шта су 

то ком сво јих вла да ви на нај ви ше чи нили 

ње гов де да и отац, цар Иван IV је у 

др жав ном уре ђе њу на ста вљао да разви 

ја оно што је за по че ла и на ме ра ва ла 

ње го ва мај ка кне ги ња Је ле на Ва си љев на. 

Као ве о ма обра зо ван вла дар, од лучан 

и по бо жан, иако пре млад, са тешким 

кне жев ским ис ку ством, же лео је 

да моћ но цар ство, ко ри сте ћи бла го дати 

сим фо ни је, за сну је на за ко ни ма (то 

је био је ди ни на чин да до не кле об у зда 

и оба ве же бо ља ре и да кме то ве ве же 

за зе мљу), на ста ја ћој вој сци (ко јом ће 

бра ни ти и одр жа ти за пад не и се ве ро запад 

не гра ни це, ко јом ће ши ри ти и чу вати 

цар ство, ко јом ће по бе ди ти и за посе 

сти Ка зан ски и Астра хан ски ка нат и 

при по ји ти Си бир цар ству), на ве ри као 

др жав ној иде о ло ги ји (на за вет ним угово 

ри ма са Го спод њим пред стој ни ци ма 

ко ји ма ће да ти вла сти и ко ји ма ће сво ју 

власт учи ни ти бо гом да ном) и на кул тури 

(ко ја ће про све ти ти зе мљу и ко јом ће 

ус по ста ви ти ве зе са све том до во ђе њем 

пр вих гра ди те ља и умет ни ка и ку по вином 

пр ве штам па ри је, и ко ја ће створи 

ти све до чан ства за ве ко ве, ка кав је и 

уни кат ни Ле то пи сни ли це вој свод). 

И ско ро све што је ра дио, чи нио је у 

то име и у то ме сми слу, на ро чи то у тако 

зва ном злат ном до бу сво је вла да ви не, 

до бу про ши ре ња и уте ме ље ња ца ре вине 

на пр вој штам па ној књи зи Кор мчая 

кнни ги, ула жу ћи се у по ду хва те сав, док је 

сми ри вао свој нео б у зда ни и че сто пла ховит 

ка рак тер, ко ји је сав по све ћен Ру си ји 

по ка зи вао у ства ра њу и од бра ни са мо- 



45


У Ар хан гелском 

са бо ру: 

Фре ска Све ти 

Са ва и Све ти 

Си ме он, срп ски 

чу д о т в ор ци 

Све ти Са ва 

Срп ски, 

ол тар ска фре ска 

Све ти кнез 

Ла з ар 

Под за шти том Све тог Са ве 

Ти ту ла „серб ски чу до твор ци“ ука зу је ка ко се Иван IV још у 

кне жев ском вре ме ну, ко је је озна чио по ни жа ва ју ћим, ста вио 

под за шти ту Све тог Са ве и да ве ру је ка ко је то вре ме и ње говим 

чу ди ма пре жи вео. За то је ова ти ту ла вид ве ли ке цар ске 

за хвал но сти. На за хвал ност овом све цу чу до твор цу упу ћу је 

још јед на фре ска Све тог Са ве (је ди ног ко ји се у овом зда њу 

пред ста вља са две фре ске), на вр ху се вер ног ол тар ског сту ба. 

Два жи во пи са ли ка Све тог Са ве у нај мо ну мен тал ни јем споме 

ни ку сла ве сво је ди на сти је из раз су за и ста ве ли ке цар ске 

по ча сти. 

др жа вља, по ко ме је, ка ко не ки сма тра ју, 

и до био пра те ће и пре те ће име – Гро зни 

(Стра шни, Сил ни, Ве ли чан стве ни). 

Ство рио је цар ски са бор, у ко ме су 

би ли пред ста вље ни сви де ло ви цар ства, 

са за ко но дав ним овла шће њи ма, што се 

да на шњим ана ло ги ја ма мо же на зва ти 

пар ла мен том, што се он да зва ло ду мом 

и ра дом, и цар ски са вет, ко јим је пристао 

на са ве то дав ну де о бу вла сти. 

Ера Ива на IV би ла је епо ха ства ра ња 

и учвр шћи ва ња цар ства ко је ће по сле 

ње га тра ја ти ско ро по ла ми ле ни ју ма. У 

сво јој ја сној ви зи ји, он је Ру си ју ви део, и 

та квом је ства рао, као но во пра во вер но 

пр во хри шћан ско цар ство све та, али не 

ми мо све та. Бри нуо је о ста њу хри шћанског 

пра во вер ја, по ма гао је пра во слав не 

ма на сти ре у по ро бље ним срп ским земља 

ма, у Бу гар ској, у Грч кој и на Светој 

Го ри. Због те шког ста ња у мо на шкој 

др жа ви Све те Го ре, по са зна њу од хилан 

да ра ца, пи сао је и тур ском сул та ну 

Су леј ма ну Ве ли чан стве ном. Же лео је 

да ус по ста ви бли же ве зе са ен гле ским 

кра љев ством, слу те ћи им пе ри ју у наста 

ја њу. Та те жња је би ла обо стра на те 

су Ен гле зи 1554. го ди не от кри ли се верни 

по мор ски пут и у Лон до ну осно ва ли 

Мо сков ску ком па ни ју. 

СВЕ ТЕ ТА ПИ ЈЕ НА ЦАР СТВО 

От кла ња њем бо љар ске те жње за држа 

вом са мо стал них кне же ви на, Ру си ја 

је по ста ла у све му це ло ви та им пе ри ја. У 

су ко би ма са бо ља ри ма Иван IV је по казао 

цар ски ка рак тер, ја ку во љу и чвр сту 

ру ку. Бо ља ри су у су ко бу са њим би ли 

скло ни свим вр ста ма бор би, јав них и 

тај них. Скло ни свим сред стви ма ко ји ма 

се мо же сти ћи до би ло ка квог ци ља, од 

јав них по бу на, од углав ном тај них са веза 

са не при ја те љи ма цар ства, од јав них 

из да ја до тај них за ве ра, тро ва ња нај ближих 

чла но ва цар ске по ро ди це (мај ке, 

же не, си на), до ве ли ких ин три га и клеве 

та ко је су огла ша ва ли за исто риј ске 

чи ње ни це и ста ра ли се да то по ста ну и 

до по ри ца ња исто риј ских успе ха. Док се 

сав по све тио по ди за њу цар ства, Иван 

IV је у лич ном са мо жр тво ва њу био трагич 

на лич ност и ни је слу тио да ће по- 


ста ти ве ли ка жр тва исто ријâ по сле ње га 

(бо љар ске исто ри је пред ста вља ће ње гово 

вре ме мрач ним и по губ ним, што ће 

од го ва ра ти исто ри ја ма но ве ди на сти је 

Ро ма нов, чи ји ће ца ре ви же ле ти да све 

по чи ње од њих). 

Нај ве ћи свет ски опо нент цар ству 

Ива на IV, уз стал ну прет њу од Тур ске 

Су леј ма на Ве ли чан стве ног, био је па поца 

ри зам. Све та Сто ли ца је би ла и против 

Кон стан ти но по ља као дру гог Ри ма, 

про тив ко јег је би ла не моћ на до ствара 

ња Ла тин ског цар ства, ко је опет ни је 

ус пе ла да одр жи. Тек се Све та Сто ли ца 

по сле па да Кон стан ти но по ља под Турке 

жес токо с упр о тс т ав ила у зд из ањ у 

Мо скве у Тре ћи Рим, од но сно на стан ку 

Ру ског цар ства Ива на IV, по го то во што 

је уз ру ске гра ни це има ла моћ не ка толич 

ке кра ље ви не Пољ ску, Швед ску и на 

Бал ти ку Ли во ни ју, др жа ву тев тон ских 

ви те зо ва. (У ра зним ту ма че њи ма како 

је Иван IV на зван Гро зни ја вља се и 

прет по став ка о не мач ком по ре клу овог 

на дев ка. По њој су ца ру Ива ну као вели 

ком про тив ни ку тев тон ски ви те зо ви 

при до да ли сво је не мач ко Gross, што се 

ру си за ци јом пре тво ри ло у Гро зни). 

Од мах по кру ни са њу, Иван IV je наста 

вио град њу цар ског Кре мља, уста вљену 

у вре ме бо љар ског „цар ства“, са да са 

по себ ном цар ском бри гом и па жњом да 

Кремљ бу де ли це цар ства. Та ко је за почео 

жи во пи са ња Ар хан ђел ског са бо ра 

као са бо ра пре да ка у име ко јих вла да, 

као са бо ра ру ске др жав не и исто риј ске 

ве ли чи не – као та пи ју на цар ство. За то 

су у на о су овог хра ма пред ста вље ни сви 

ца ре ви пред ша стве ни ци, све са ми до тада 

шњи ру ски вла да ри, у сја ју и оде жда ма. 

Ипак, по ње го вој во љи и ста ра њу у 

на о су ни су би ли баш са ми ру ски вла дари. 

Још са ула за, та ко да сва ком ко ула зи 

у са бор пр во пад не у очи, на но се ћем север 

ном сту бу па жњу при вла чи фре ска 

ко ја ни је у вла дар ском сја ју већ у мо нашким 

оде жда ма. На фре сци су пред ставље 

ни све то гор ски мо на си Све ти Са ва 

и Све ти Си ме он, „серб ски чу до твор ци“. 

Не што да ље, на ра зним али по ча сним 

ме сти ма, мо гу се за па зи ти фре ске још 

По кло ње ње Са ви ном кр сту 

Илу стра ци је 

из „Ле то пи сног 

сво да“: 

Ви зан тиј ски цар 

Алек си је 

Ан ђел да је 

Све том Са ви и 

Све том Си ме о ну 

по ве љу о 

Хи лан да ру као 

цар ској ла ври 

Не ма њи ни љу ди 

сти жу на Све ту 

го ру и на ла зе 

мла дог прин ца 

Рас т к а 

Ко ли ко је Иван IV по што вао Све тог Са ву све до чи и јед на 

ве ко ви ма пре при ча ва на хи лан дар ска при ча у ко јој се го во ри 

ка ко су ка лу ђе ри при ли ком јед не од број них че ло бит них миси 

ја по не ли ца ру на уздар је јед ну од сво јих нај ве ћих ре ли квија 

– ца ру цар ско – Са вин крст ко ји је Све ти до био од ви зан тијског 

ца ра Јо ва на Ва та ца, кад је и сте као ар хи је реј ски чин, ко ји 

је, пре ма тра ди ци ји, на пра вљен од др ве та Хри сто вог кр ста. 

Иван IV је узео крст оду ше вље но и бо го бо ја жљи во. Не ко ли ко 

пу та се по кло нио Све ти те ље вом кр сту љу бе ћи га. Хи лан дарци 

ма је по тре се но ре као: „Бла го да рим вам до не ба што сте га 

до не ли да му се по кло ним и да га це ли вам. А са да га вра ти те 

ода кле сте га до не ли, јер са мо та мо при па да.“ 


47



два вла да ра ко ји ни су ру ски. То су фреске 

ро меј ског (ви зан тиј ског) ца ра Миха 

и ла VI II Па ле о ло га (оног ца ра ко ји 

је 1261. го ди не осло бо дио Ца ри град и 

уки нув ши Ла тин ско цар ство вра тио 

Кон стан ти но по љу ста ру сла ву у право 

вер ни сјај) и Све тог Кне за Ла за ра 

Серб ског. 

ЖИ ВОТ СА ВИН У 250 СЛИ КА 

Ру ски исто ри ча ри умет но сти су у 

сту ди ја ма о Ар хан ђел ском са бо ру и 

жи во пи си ма у овом Пан те о ну ру ске 

исто ри је утвр ди ли „да је на из бор просла 

вља них лич но сти и ико но граф ских 

це ли на пре суд но ути цао Иван Гро зни“. 

Тек је, да кле, цар мо рао ути ца ти ка ко 

да се што бо ље и што уоч љи ви је ис так ну 

ди на стич ке ве зе ње го вог дво ра, а ти ме и 

ње го ве лич не са грч ким (ви зан тиј ским) 

и срп ским ди на сти ја ма, осли ка ва њем 

њи хо вих ро до на чел ни ка Не ма ње – Нема 

њи ћа, Ми ха и ла VI II – Па ле о ло га и 

Ла за ра – Ла за ре ви ћа и Бран ко ви ћа. 

Очи то је да у при ка зу Не ма ње као Светог 

Си ме о на за јед но са Све тим Са вом, 

ко ји у при ка зу има пре јем ство, је ди них 

ко ји ни су у све тов ним вла дар ским одежда 

ма, има по себ не цар ске па жње. Та 

па жња је ис так ну та и у нео бич ној ти тули 

– серб ски чу до твор ци. 

Ово упу ћу је да је из исте по части, 

не са мо уз цар ску са гла сност већ 

и по ње го вој же љи, Жи ти је Све тог 

С а в е, књи га обра зо ва ња мла дог кнез 

а , опширно и л ус т р ов ано с а толиком 

па жњом и у то ли ком оби му уне то у 

уни кат ну, за ње га ра ђе ну све оп шту 

ис ториј у – мон уме нт а лни Летопис ни 

ли це вој свод. У че твр том, та ко име нова 

ном Лап тев ском то му Летопис но г 

сво да од бро је ви ма озна че ног 551. до 

611. ли ста, на ви ше од 100 стра на, уз 

не ма њић ко ро до сло вље, по Те о до сије 

вом Жи ти ју Све тог Са ве исприпо - 

ве дан је и ви ше осли кан жи вот овог 

срп ског све ца. Ис при по ве дан је у сведе 

ним и до сто јан стве ним ре че ни ца ма, 

интонир ани м ка о б ес едне пос в ете . У 

њи ма су све чи ње ни це из вор не Те о доси 

је ве, по не ка и са из вор ном гре шком 

би о гра фа, али не ма ју ве ћа исто риј ска 

одс т упањ а . 

Сли ке, иако ми ни ја ту ре, да ле ко су 

„ре чи ти је“. У сва кој сли ци на ла зе се по 

две, три или чак че ти ри епи зо де из Сави 

ног жи во та, на 

ко је упу ћу је са же ти 

текст. Број усли каних 

сце на, ко јих је 

ви ше од 250, чи ни 

м иниј ат ур е п уни - 

јим, а осли ка но жити 

је Све тог Са ве узви 

ше ни јим. То ли ки 

број сце на дик то вао 

је ли ков ни из раз, 

ко ји је „тра жио“ да 

се ли ко ви до следно 

по на вља ју, да 

се пре де ли и ар хите 

кт ур а о с ликав а - 

ју схе ма тич но, исто 

до след но. Ове књижне 

илу ми на ци је 

ра ђе не су у тех ни ци 

аква ре ла ди рект но 

на хар ти ји (хар ти ја је би ла цар ског квали 

те та што је де лу омо гу ћи ло цар ску 

трај ност). 

Сви осли ка ни ам би јен ти Са ви ног 

све тов ног и мо на шког жи во та и ар хипа 

стир ског сто ло ва ња од Ра са до Свете 

Го ре, ам би јен ти ње го вих ма на сти ра 

Сту де ни це, Хи лан да ра, Жи че, Ми ле шеве, 

ам би јен ти гра до ва ње го вих ауди јенци 

ја Со лу на, Ца ри гра да, Је ру са ли ма, 

Ка и ра, Тр но ва, ам би јен ти ње го вих ходо 

ча шћа све тим ме сти ма, сви има ју руски 

из глед и ру ски ка рак тер. 

И он је у њи ма у сво ме жи во ту поча 

ство ван. Из ових сли ка то плих бо ја и 

из при по вед ног жа ра из ви ре не ко чудо 

твор но осе ћа ње да је ов де под јед на ко 

оства ре но „јед но све тач ко жи ти је и дух 

епо хе и зе мље у ко јој су на ста ле“. 

Ле то пи сни свод се у исто ри ји ру ске 

књи ге на зи ва цар ским збор ни ком, царским 

ле то пи сом, а нај че шће цар ским 

књи га ма, ка ко се зо ве по след њи де се ти 

том „Цар ствен ная кнни га“, што он и јесте, 

и у за ми сли и у оства ре њу. 

Ко ли ко је Ле то пи сни свод уз бу дљиво 

ру ско ка пи тал но де ло свет ске истори 

је и исто ри је умет но сти за ве ли ко 

ди вље ње, ни шта ма ње ни је за ди вљење 

ни ова из ње га из дво је на це ли на 

ли сто ва по све ће них Ср би ма, њи хо вом 

све ти те љу ко ји је пр ви њи хов пот пис 

и ко јим се име ну ју, и ње го вом осли каном 

жи ти ју при до да тих сли ка пре ломног 

до га ђа ја срп ске исто ри је Ко совског 

бо ја. s 

Из „Ле то пи сног 

сво да“: Пре нос 

мо шти ју Све тог 

Си ме о на са Све те 

го ре у Ср би ју 

По глед на Храм 

Све тог Ва си ли ја 

Бла же ног са ру ба 

Цр ве ног тр га 


49

З Н А М Е Њ А 

МА ЛА ХЕ РАЛ ДИЧ КА ИСТО РИ ЈА БЕ О ГРА ДА 

Под орловским 

штитом 

Злат ни пе чат из вре ме на све тог де спо та Сте фа на нај ста ри ји је до да нас са чу ва ни 

хе рал дич ки траг о гр бу срп ске пре сто ни це. Нај ста ри ја пот пу на пред ста ва гр ба је у гр бов ни ку 

из 1555. Под тур ском оку па ци јом Бе о град ни је имао зна ме ња. Аустри јан ци и Уга ри су 

до но си ли и од но си ли сво ја. Пр ви ја сан срп ски про пис о гр бу Бе о гра да је из 1914, али је 

ре а ли зо ван тек 1931. Да на шња обе леж ја Бе о гра да су мо ди фи ко ва на вер зи ја тог ре ше ња 

50 SRBIJA • BROJ 55 • 2016. 

Пи ше: Вла ди мир Ма тев ски

Пр ва хе рал дич ка обе леж ја Бе о- 

гра да исто ри ја по ми ње у вре ме 

де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа, 

ко ји је град у по сед до био 1403. од Жигмун 

да Лук сем бур шког, угар ског кра ља. 

О злат ном пе ча ту гра да све до чи и Констан 

тин Фи ло соф у свом нај по зна ти јем 

дел у Жи ти је Де спо та Сте фа на Ла за реви 

ћа: „... И пе чат злат ни ови ма да де (Деспот) 

ко ји има сли ку Гра да, да ко ји хо ће 

ка кву ку по ви ну да чи ни у сва ки крај, да 

до би је књи гу са пе ча том да је ста нов ник 

то га Гра да па не да је ниг де ца ри не ни 

пр олаз а “. 

Ако из раз „има сли ку Гра да“ схва тимо 

у бу квал ном сми слу – да је то па норам 

ски при каз зи ди на Гра да, до ла зи мо 

до ре кон струк цијâ пе ча та ко је је ура дио 

проф. др Ми лош Ћи рић, по зна ти српски 

гра фич ки умет ник. Не би тре ба ло 

смет ну ти са ума да је Бе о град до та да 

био на те ри то ри ји Угар ске, где се гр бови 

на се ље них ме ста ја вља ју то ком XI II 

ве ка, па ни је не мо гу ће да је град и ра ни је 

имао ова кво обе леж је. 

По сле смр ти де спо та Сте фа на, 1427. 

го ди не, Бе о град је по уго во ру вра ћен 

Ма ђа ри ма. 

Нај ста ри ја по зна та пред ста ва гр ба 

Бе о гра да на ла зи се у де лу Фу гер ско оглед 

а ло ч а с ти из 1555. У овом де лу, ко је садр 

жи ви ше од 30.000 гр бо ва, а на зва но 

је пре ма по зна тој тр го вач ко-бан кар ској 

и доц ни је кне жев ској по ро ди ци Фу гер, 

грб Бе о гра да је при ка зан са ку лом из међу 

два па три јар шиј ска (дво стру ка) крста 

и са две гре де ко је сим бо ли зу ју две 

ре ке, Са ву и Ду нав. Нај ра ни је по дат ке о 

овом гр бу из нео је ве ли ки Алек са Ивић 

ко ји за ње га ка же: „Овај грб је хе рал дичка 

ком би на ци ја гр ба ста ре и но ве мађар 

ске др жа ве са ку лом ко ја пред ста вља 

град Бе о град.“ 

Уз ма ње из ме не, углав ном у об ли ку 

шти та, ова кав грб оп стао је до па да Бео 

гра да у тур ске ру ке 1521. го ди не (а данас 

га ба шти ни Ста ри град, као нај стари 

ја бе о град ска оп шти на). По зна то је да 

Осман ли је ду го ни су при зна ва ле гр босло 

вље као део на ци о нал не и др жав не 

ба шти не, та ко да се њи хо вим до ла ском 

бе о град ска хе рал дич ка исто ри ја пре кида 

за на ред на два сто ле ћа. 

У СЕН ЦИ ТУ ЂИХ КРИ ЛА 

У бур ној исто ри ји срп ске пре стони 

це, но ви ме ђаш је го ди на 1717, када 

град од Ту ра ка осва ја ју Аустри јанци. 

Аустриј ска вој на упра ва та да уво ди 

но ви грб, на ко ме су три џа ми је из над 

чи јих ми на ре та ле ти цар ски цр ни двогла 

ви орао. Ту је и де ви за: „Sub um bra 

ala rum tu a rum“ („У сен ци тво јих кри ла“, 

Псалм Да ви дов, 17/8). Алек са Ивић је 

1910. у беч ком ар хи ву от крио хе рал дички 

опис тог гр ба из 1721. и при ло же ни 

оти сак пе ча та. Кру жни нат пис на пе чату 

гла сио је: „Gross in sigl. dor Statt Belgrad 

in Ser vien 1721.“ 

Го ди не 1724. цар ски гу вер нер у Бе о- 

гра ду Алек сан дар Вир тем бер шки под- 

Ве ли ки грб 

Бе о гр а д а 

Сред њи 

и ма ли грб 

Бе о гр а д а 


51


нео је беч ком двор ском рад ном ве ћу два 

пред ло га гр ба. Је дан је био већ по ме нути 

хе рал дич ки пе чат, а дру ги „пра ста ри 

грб ва ро ши“. „Пра ста ри грб ва ро ши“, 

ка ко ту ма чи Ђор ђе Стра ти ми ро вић, запра 

во је за сно ван на нов чи ћу на ко јем 

је при ка зан рим ски вој ник ка ко др жи 

ру ке на са пи ма би ка и ко ња. Из над свега 

је нат пис Ta u r u num, од но сно Зе мун. 

Тај дру ги пред лог ни је одо брен, а прихва 

ћен је онај са три џа ми је, уз укла њање 

де ви зе „Sub um bra ala rum tu a rum“ 

и за ме ну кру жног нат пи са на пе ча ту 

те кс том : „ A lb a Gr aec a R ec up er at a Anno 

MDCCХVII“. 

Бе о град ским ми ром из 1739. Тур ци 

се вра ћа ју у град, а пи та ње гр ба по но во 

је скрај ну то. 

По че так XIX ве ка до но си но ве ве трове 

на Бал кан. Ср би ја, пр во Ка ра ђор ђе ва, 

по том и Ми ло ше ва, усва ја све европ ске 

атри бу те др жав но сти, ме ђу ко ји ма су, 

на рав но, и др жав на зна ме ња. Усва ја њем 

Сре тењ ског уста ва 1835. го ди не, Ср би ја 

нај зад до би ја свој грб и за ста ву. О гр бу 

Бе о гра да се та да ни је ни раз ми шља ло, 

јер су се оп штин ске вла сти се бе сматра 

ле де лом др жав не упра ве и у сво јим 

по сло ви ма ко ри сти ле др жав на обе лежја. 

(Илу стра ти ван је при мер пе ча та бео 

град ског ма ги стра та из 1807.) За то је у 

на ред ним де це ни ја ма Бе о град, уз Ати ну, 

јед на од рет ких европ ских пре сто ни ца 

ко ја не ма свој грб. 

По во дом 300. го ди шњи це тур ског 

спа љи ва ња мо шти ју Све то га Са ве у 

Бе о гра ду, Ђор ђе Стра ти ми ро вић 1895. 

јав но пред ла же да на гр бу срп ске престо 

ни це бу де упра во пр ви ар хи е пи скоп 

Срп ске пра во слав не цр кве: 

„Грб, ка ко га хе рал дич ки за ми шља мо, 

са сто јао би се из про ста шти та с ус правним 

ли ком Све то га Са ве, по обра сци ма 

сли ка ним у на шим ста рим ма на сти рима. 

По љи це шти та пла вет но, Све ти тељ 

у злат ној оде жди, сто је ћи на злат ном 

ам во ну; у гор њим угло ви ма шти та нека 

пи ше ста рин ским злат ним сло ви ма 

Све ти Са ва; врх шти та злат на град ска 

кру на.“ 

Иако ова иде ја ни је на и шла на одобра 

ва ње, у хе рал дич кој исто ри ји Бео 

гра да зна чај на је као пр ви пред лог 

јед ног Ср би на за из глед гр ба срп ске 


пре сто ни це. Сви прет ход ни по ти ца ли 

су од стра них за во је ва ча. 

ПР ВИ ДО МА ЋИ ГРБ 

У пред ло гу За ко на о оп шти на ма из 

1914, у чла ну 111, пр ви пут на ла зи мо 

опис ка ко би тре бао да из гле да бу ду ћи 

грб Бе о гра да: 

„Бе о град ска Оп шти на има свој грб. 

Он се са сто ји из два по ља: до ње из 2/5 

и гор ње 3/5 це лог гр ба. До њи део за вршу 

је се у ши љак. У до њем де лу зи дине 

рим ског ка сте ла Син ги ду ну ма, а на 

под нож ју ње го вом на ре ци рим ска ла ђа 

(три рем), са рим ским је дри ма. У горњем 

по љу Не бој ша ку ла у до њем гра ду, 

об ли ка ка кав је има ла у сред њем ве ку, 

са дво гла вим бе лим ор лом без кру не, од 

ког по ла зе све тли зра ци на све стра не.“ 

Почет а к В еликог р ат а онемог ућ ио 

је да Бе о град та да до би је свој грб. Конкурс 

за из ра ду гр ба рас пи сан је тек 

1931. Прет хо ди ла је јав на рас пра ва, у 

ко јој се до шло и до Стра ти ми ро ви ће вог 

пред ло га да на гр бу Бе о гра да бу де Свети 

Са ва. Ус про ти вио се ве ли ки срп ски 

сли кар Урош Пре дић: 

„... И за бе о град ски грб пао је предлог 

да се на ње му при ка же сли ка Свето 

га Са ве. Вас пи тан у ду ху му дрог и 

скром ног на шег пр во све ште ни ка и 

про све ти те ља, чи сто чу јем ка ко Он сам 

про те сту је про тив то га, да се не по те же 

Ње го во Све то ли це и те ло, где му ни је 

при ли ке. Он ни је па трон Бе о гра да, већ 

па трон шко ле, про све те и Срп ске право 

слав не цр кве. (...) И по сле све га велим: 

Сла ва Све то ме Са ви! Сла ва и Бео 

гра ду!“ 

Пред сед ник бе о град ске оп шти не 

Ми лан Не шић обра зо вао је Струч ни 

од бор за грб гра да, ко ји је тре ба ло да 

од лу чи о про по зи ци ја ма на кон курсу. 

Чла но ви од бо ра би ли су Бе та Ву кано 

вић, Урош Пре дић, Или ја Шо ба јић, 

Дра ги Сто ја но вић, Бог дан По по вић, 

Ми лан Ни ко ла је вић, Ста но је Ста но јевић, 

Алек са Ивић, Ђор ђе Ча ра пић (који 

је и ски ци рао ди ску си је на Од бо ру), 

Вла ди мир Ћо ро вић и Ни ко ла Ву лић. 

Чла но ви Од бо ра ни су узи ма ли у обзир 

ста ре гр бо ве Бе о гра да, ту ђин ске и 

за во је вач ке, не го су се усред сре ди ли на 

то да Бе о град до би је са свим нов грб. Вели 

ка же ља Ми ла на Не ши ћа, пред сед ника 

оп шти не бе о град ске, би ла је да се на 

гр бу при ка же и стра да ње Бе о гра да, као 

и ње го ва ве ли ка уло га у ства ра њу но ве 

др жа ве, Ју го сла ви је. На пред лог Од бо ра, 

и уз при ло же ну ски цу гр ба ко ју је из радио 

се кре тар Кан це ла ри је кра љев ских 

ор де на Ђор ђе Ча ра пић, Суд оп шти не 

гра да Бе о гра да рас пи сао је умет нич ки 

кон курс за нај леп ше ре ше ње гр ба са 

сле де ћим еле мен ти ма: 1) на ци о нал не 

бо је, 2) ре ке као сим бо ли искон ске снаге 

Бе о гра да, 3) рим ска ла ђа, три рем, као 

сим бол ста ри не Бе о гра да, 4) зи ди не са 

отво ре ном ка пи јом: до њи део зи ди на 

да пред ста вља ва рош, гор њи део град, 

отво ре на ка пи ја сло бо дан про мет. 

„Зе мљи ште у кли ну гр ба, ме ђу река 

ма, и под зи ди на ма, има би ти цр ве не 

бо је као сим вол кр ви, веч ног стра да ња 

и пат ње Бе о гра да; ре ке бе ле бо је (пре ма 

хе рал дич ким за ко ни ма); зи ди не ва роши 

и гра да бе ле бо је као сим бол Бе лог 

Гра да; не бо пла во као сим вол на де, ве ре 

у бо љу бу дућ ност. Грб мо ра има ти облик 

шти та, ко ји се у дну за вр ша ва лаким 

шиљ ком.“ 

АМ БЛЕ МИ И КОН ФУ ЗИ ЈЕ 

У Оце њи вач ки од бор ушли су Ста ноје 

Ста но је вић, Бог дан По по вић, Бран ко 

По по вић, Урош Пре дић, Бе та Ву ка новић, 

Жи во јин Лу кић и је дан члан Суда 

Оп шти не гра да Бе о гра да. Ме ђу педе 

сет шест при спе лих ра до ва по бе дио 

је пред лог бе о град ског сли ка ра Ђорђа 

Ан дре је ви ћа Ку на. Дру га на гра да је 

при па ла Ве ри Бој ни чић-За мо ла, док је 

по хва љен рад Ди ми три ја Мор дви но ва. 

Оце њи вач ки од бор сло жио се и у 

зах те ву да се на по бед нич ком пред ло гу 

на пра ве сле де ће из ме не: 1) да се на четвр 

та стом ка ме њу до пи шу ку ле мо триље 

истог об ли ка ка ко су пред ста вље не 

на дру гој ски ци Ку на; 2) да се за мра че ни 

про стор у ду би ни ка пи је про би је, та ко 

да се до би је у пер спек ти ви отвор; 3) да 

се во до рав на ли ни ја бре га на ко јој сто ји 

град за се че по чев од иви це зи ди на, ка ко 

би се бо ље ис та као сам по ло жај гра да. 

Од ли ко ва ња 

От кри ва ње 

Спо ме ни к а к не зу 

Ми х а и лу, 

6. де цем бра 1882. 

Град Бе о град до био је че ти ри ор де на. То су Фран цу ски Орден 

Кр ста Ви те за Ле ги је Ча сти (1920), Ор ден Че хо сло вач ки 

рат ни Крст (1925), Ор ден Ка ра ђор ђе ве Зве зде са ма че ви ма IV 

сте пе на (1939), Ор ден На род ног хе ро ја (1974). 


53


Грб Бе о гра да 

из XVI ве ка 

угра ђен је 

у да на шњи 

грб бе о град ске 

оп шти не 

Ста ри град 

Не у сво је ни 

пред ло зи за 

из глед ве ли ког 

и сред њег гр ба 

Бе о г р а д а 

Грб са ова квим из ме на ма усво јио је 

Од бор бе о град ске оп шти не 10. де цем бра 

1931. По твр ђен је пет да на ка сни је Ре шењем 

Ми ни стар ства уну тра шњих по сло ва. 

По сле Дру гог свет ског ра та, од но сно 

1945. го ди не, по чи њу но ве му ке са бео 

град ским гр бом. Без ика кве зва нич не 

од лу ке на грб је за се ла цр ве на пе то крака. 

Штит је остао не про ме њен, ве ро ватно 

због за слу га Ђор ђа Ан дре је ви ћа Куна, 

ко ји је био је дан од идеј них тво ра ца 

ам бле ма ко му ни стич ке Ју го сла ви је. 

Ста ту ти Бе о гра да у пе ри о ду од 1954. 

до 1964. по ми њу град ски ам блем (уместо 

ре чи грб) или се уоп ште не освр ћу 

на зна мен Бе о гра да. Је ди но Ста тут од 5. 

фе бру а ра 1960, ко ји је био на сна зи не пуна 

че ти ри ме се ца, оба ве шта ва да Бе о град 

има грб. Те 1960. по ја ви ла се но ва вер зи ја 

гр ба Бе о гра да. Ни је са свим раз ја шње но 

ко је њен аутор. У де лу струч не јав но сти 

при ча ло се да је на из ме ни гр ба ра дио, 

по упут стви ма Ђор ђа Ку на, бе о град ски 

сли кар-гра фи чар Ив ко Ми ло је вић. Та ко 

се по ја ви ла но ва вер зи ја гр ба, а да ста ра 

ни је зва нич но по ву че на из упо тре бе. 

Поче тком дев едес ет и х понов о долаз и 

до јав них рас пра ва о гр бу Бе о гра да. 

Ми лош Ћи рић да је два пред ло га за 

грб и пред лог за за ста ву Бе о гра да. Први 

пред лог је ре ди зај ни ра на вер зи ја из 

1960. го ди не, а дру ги са свим но во ре шење. 

Ћи рић ука зу је и на по тре бу да Бео 

град до би је свој ве ли ки (пот пу ни) грб. 

Пред ла же да он из над шти та има бе демску 

кру ну, са стра не гра не (ло во ро ву, 

хра сто ву или обе) у об ли ку по лу вен ца, 

са лен том и зна чај ним го ди на ма из истори 

је Бе о гра да, а у до њем де лу че ти ри одликов 

ањ а Б еог р ада . 

ХЕ РАЛ ДИЧ КО ЗА О КРУ ЖЕ ЊЕ 

Го ди не 1991. Скуп шти на Бе о гра да 

обра зо ва ла је Рад ну гру пу за утвр ђи вање 

ста ња у ве зи са гр бом Бе о гра да. Чини 

ли су је Ми ра Кун, Бран ко Ми љуш, 

Дра го мир Ацо вић и То ми слав Ла ку шић. 

У мар ту 1991. за вр ши ла је рад и из не ла 

сво је пред ло ге. При хва ће но је да се учине 

из ме не на Ку но вом гр бу из 1931. годи 

не, али је од ба че но да се из ра де средњи 

и ве ли ки грб гра да, као и стег. 

Из ме не у од но су на грб из 1931. годи 

не: 

До дат је још је дан ред ве са ла, ка ко би 

брод од го ва рао оном из опи са три ре ма. 

Скло ње не су „стри по ид не“ цр те и сен ке 

са је да ра. По ме рен је те ме ни ка мен ар хивол 

те ка пи је. Ку ле мо три ље су из дво је не 

у од но су на оста ли део бе де ма. 

По сто ја ла је и иде ја о про ме ни об лика 

шти та, али се од ње од у ста ло. 

Да нас jе си ту а ци ја са зна ме њем Бе о- 

гра да хе рал дич ки ја сна и уред на. 

Упот р еб а г рб а и з ас т ав е р ег улис а - 

на је од лу ком ко ју је 4. ју ла 2003. до не ла 

Скуп шти на Гра да Бе о гра да. 

Грб се ко ри сти у три ни воа: ма ли, 

сред њи и ве ли ки. 


Ма ли грб је из раз за основ ну хе ралдич 

ку ком по зи ци ју шти та без па ра ферналиј 

а . 

Сред њи грб је штит са хе рал дич ком 

ком по зи ци јом ко ји над ви су је од го ва рају 

ћа бе дем ска кру на. Мо же има ти и флорал 

ну ком по зи ци ју, тра ку са де ви зом 

или име ном ти ту ла ра, као и од ли ко вања. 

Бе о гра ду, као глав ном гра ду и историј 

ској пре сто ни ци, при па да злат на бедем 

ска кру на са пет ви дљи вих мер ло на 

и злат ном ди ја де мом са дра гу љи ма. 

Под из ра зом ве ли ки грб под ра зу ме ва 

се штит са бе дем ском кру ном, др жа чима, 

сте го ви ма, по ста мен том и оста лим 

па ра фер на ли ја ма. Ве ли ки грб је сре брни 

дво гла ви орао у по ле ту, а на гру ди ма 

му по чи ва основ ни грб Бе о гра да. Орао у 

кан џа ма др жи мач и гра ну ма сли не. Испод 

ор ла су злат не хра сто ве гра не пре ко 

чи је укр сни це је по ста вљен пр ви по знати 

грб гра да. Пре ко хра сто вих гра на нала 

зе се и че ти ри од ли ко ва ња ко ја је добио 

Бе о град. s 


55

Б Е Л Е Г 

МА НА КО ВА КУ ЋА И ЊЕ НА ВРЕД НА ЕТ НО ГРАФ СКА КО ЛЕК ЦИ ЈА 

Упркос пролазности 

и забораву 

У овој ку ћи на Сав ској па ди ни, по диг ну тој по свој при ли ци по чет ком XIX ве ка, бе ху и по шта, 

пе ка ра, ме ха на, стан. Об но вље на, го ди не 1968. по ста ла је дом ле пе срп ске ет но граф ске 

збир ке Хри сти фо ра Цр ни ло ви ћа. Ту су но шње и на кит, ала ти и при бо ри, ру ко тво ри не 

и оруж је... Не дав но је све то опет си ну ло, у још јед ној об но ви, и Ма на ко ва ку ћа опет 

је по ста ла ва жна тач ка у Са ва ма ли, квар ту кре а тив но сти и кул ту ре 

Пи ше: 

Др а г а на 

Бар јак та ре вић 

Би ло да сте кре ну ли до бом бон џије 

Бо сиљ чи ћа по до ма ћи ра тлук 

и ка ра ме ле, или сте се са Зе ле ног 

вен ца сте пе ни штем осли ка ним у пи ротски 

ћи лим спу сти ли до ули це Га ври ла 

Прин ци па, па ни же до не ке но ве Сава 

ма ле, си гур но вам се у кра ји чак ока 

сме сти ла Ма на ко ва ку ћа – стан, по шта, 

пе ка ра, ме ха на, му зеј – спо ме ник ко ји, 

иако на не рав ном тлу, не по ко ле бљи во 

сто ји усред две сто ти не го ди на про ме на. 

Чу ва ис под сво је ће ра ми де раз ли чи те 

исто ри је и, ка ко то већ иде са на мно женим 

го ди на ма, сва ко ја ке ле ген де. 

ОД МЕ ХА НЕ ДО МУ ЗЕ ЈА 

Тач но вре ме из град ње Ма на ко ве куће 

ни је по зна то. Прет по ста вља се да је 

по диг ну та по чет ком XIX ве ка, от при- 


ли ке ка да и Ко нак кне ги ње Љу би це и 

ка фа на „Знак пи та ња“. При па да ла је типу 

бо га тих тр го вач ких ку ћа ис точ њачко-бал 

кан ске ар хи тек ту ре и ве ру је се да 

је ту жи вео тур ски ага, ко ји је, ка ко су 

почели о с лоб од илачк и р атов и и повла - 

че ње Ту ра ка, и сам са сво јом ве ли ком 

по ро ди цом на пу стио Ср би ју. 

У то вре ме сав ско при о ба ље има ло 

је из глед се о ског на се ља – сто ти нак куће 

ра ка и тро шних ри бар ских ко ли ба, 

око ло њи ве и воћ ња ци. Ха ти ше ри фом 

из 1833. го ди не срп ска власт до би ла је 

у н ут р ашњ у с амоупр аву у Б еог р ад у, па 

је кнез Ми лош Обре но вић од лу чио да 

на оба ли Са ве из гра ди мо де ран град по 

узо ру на ар хи тек ту ру европ ских гра до ва 

чи ји се жи вот од ви јао на ре ка ма, по пут 

Бе ча или Бу дим пе ште. На ре дио је ру шење 

уџе ри ца и тра си ра ње но вих дру мо ва, 

али и тра жио да се по ште ди Ма на ко ва 

ку ћа. Мо жда за то што се у њој на ла зи ла 

кне же ва при вре ме на по шта. Та да ни су 

по сто ја ле уре ђе не по ште, већ су та тари, 

пи смо но ше на ко њи ма, по по тре би 

пре но си ли по шту до по штан ских стани 

ца у ко ји ма су се од ма ра ли, ру ча ва ли, 

ме ња ли ко ње. Бу ду ћи да се на ла зи ла на 

про мет ном пу ту, Ма на ко ва ку ћа је, изгле 

да, би ла јед на та ква ста ни ца. 

П рв а з аб ележена инф о рм ац иј а ј ес те 

да је ку ћу ку пио Ма ној ло Ма нак, Цинцар 

из Ма ке до ни је, ко ји је на спра ту 

ста но вао, а у при зе мљу др жао пе ка ру и 

ка фа ну. По што је до шао у Ср би ју, узео 

је и срп ско пре зи ме Ми хај ло вић, па се 

у др жав ним књи га ма из 1860. го ди не 

по ми ње „Ме ја на Ма на ка Ми хај ло ви ћа“. 

По сто ји и при ча да је Ма нак Ми хај ловић 

за пра во ро ђак Ма ној ла Ма на ка. 

Би ло ка ко би ло, ку ћа је ка сни је на зва на 

Манаков а . 

Сле де ћи ве ро до стој ни до ку мент о 

ку ћи по ти че из 1893. го ди не. У пи та њу 

је оглас у Срп ским но ви на ма о про да ји 

ку ће Јо ва на Ма на ко ви ћа и Аг ни је, удо- 

Бал кан ска ар хи тек ту ра 

Ма на ко ва ку ћа је дан је од ма ло број них са чу ва них спо мени 

ка бал кан ске ори јен тал не ар хи тек ту ре. По ред ње, у цен тру 

гра да мо же се на ћи још не ко ли ко при ме ра ова кве ар хи текту 

ре, ре ци мо ка фа на „Знак пи та ња“, Ко нак кне ги ње Љу би це, 

Му зеј Ву ка и До си те ја... Од ли ке те ар хи тек ту ре су кров од 

ће ра ми де, др ве на бон друч на кон струк ци ја ис пу ње на ћерпи 

чом, ис ту ре ни док са ти и тре мо ви. Ма на ко ва ку ћа је пр вобит 

но би ла ма њих ди мен зи ја. На спра ту су се на ла зи ле со бе 

за спа ва ње и го стин ске ода је, у при зе мљу ка фа на и пе ка ра, а 

у по дру му ма га цин. Ка сни је су до да та но ва оде ље ња, о че му 

све до че про зо ри у уну тра шњем де лу згра де. 


57

Б Е Л Е Г 

Ма н а ко в а 

ку ћа са 

дво ри шне стра не 

и део му зеј ске 

по став ке у њој 

Хри сти фор 

Цр ни ло вић 

ви це Ма на ка Ми хај ло ви ћа, због за дуже 

ња код Упра ве фон до ва. Ка ко сто ји 

у огла су, на про да ју су „плац, јед на кућа 

пре ма Са ва мал ској ули ци (пет со ба, 

ко нак, две куј не, пе кар ни ца, два по друма, 

ма га за, две со бе и амур лук)“. Ку ћа је 

би ла ста вље на на ли ци та ци ју и про да та 

за два на ест хи ља да ди на ра. На кон прода 

је из ме ни ли су се ту број ни за куп ци, 

ста на ри и вла сни ци. Је дан од њих био 

је Ар са Пе тро вић. Нај ста ри ја са чу ва на 

фо то гра фи ја Ма на ко ве ку ће чу ва се у 

Му зе ју гра да Бе о гра да. Сни мље на је фаса 

да ку ће на ко јој сто ји нат пис „Ме јана 

код Ма на ка – Ар са Пе тро вић“, а на 

т р отоар у испр ед налаз е с е пос т ављ ени 

ка фан ски сто ло ви. 

Пар це ла на ко јој се на ла зи ла Мана 

ко ва ку ћа 1960. го ди не до де ље на је 

Стам бе ној за дру зи „Бе то њер ка“. План је 

био да се сру ше сва тро шна зда ња на тој 

пар це ли, те уме сто њих по диг ну са време 

не стам бе не згра де. Јед но од тих орону 

лих зда ња би ла је и Ма на ко ва ку ћа. 

Пр ви пут од ру ше ња спа сио је кнез Милош, 

дру ги пут За вод за за шти ту спо мени 

ка кул ту ре гра да Бе о гра да. Уме сто да 

бу де сру ше на, ку ћа је ре но ви ра на. Проје 

кат је био по ве рен ар хи тек ти Зо ра ну 

Ја ко вље ви ћу, а ра до ви на ре ста у ра ци ји 

и кон зер ва ци ји тра ја ли су че ти ри го дине. 

Об но вље на Ма на ко ва ку ћа по ста ла 

је 1968. дом ле пе ет но граф ске збир ке 

Хри сти фо ра Цр ни ло ви ћа. 

ДУ ГО И ПРЕ ДА НО ИС ТРА ЖИ ВА ЊЕ 

Хри сти фор Цр ни ло вић био је је дан 

од нај зна чај ни јих ко лек ци о на ра срп ских 

тра ди ци о нал них ру ко тво ри на. Још као 

деча к , очар а н е тнолошком р аз нолико - 

шћу, ски ци рао је ор на мен те и мо ти ве 

са на род них но шњи. То ће да ље од ре дити 

ње гов жи вот ни пут. Па та ко у вре ме 

док су се у Ма на ко вој ку ћи сме њи ва ли 

ста на ри и за куп ци, Хри сти фор Цр нило 

вић шко ло вао се за сли ка ра у Бе о граду 

и Мин хе ну, из ла гао ра до ве у Па ри зу, 

бо рио се у оба свет ска ра та, ра дио као 

Не за бо ра ви ти 

У при зе мљу Ма на ко ве ку ће је га ле риј ски про стор за го стују 

ће из ло жбе пре да ва ња, кур се ве и ра ди о ни це. Обу ка за тради 

ци о нал не умет нич ке за на те одр жа ва се већ два де сет пет 

го ди на, да би се ста ри за на ти и до ма ћа ра ди ност са чу ва ли од 

за бо ра ва и при бли жи ли што ши рем кру гу љу ди. 

на став ник цр та ња у не ко ли ко гра до ва у 

Ср би ји, али пре све га те мељ но је ис тражи 

вао и са ку пљао фол клор ни ма те ри јал 

са под руч ја цен трал не Ср би је, Ко со ва и 

Ма ке до ни је, не све сно гра де ћи јед ну од 

нај леп ших збир ки срп ског кул тур ног 

на сле ђа. Ја сно, био је сли кар и есте та. 

Гра ђу је би рао на осно ву кул тур но-историј 

ског зна ча ја, али пре све га по ле по ти. 

У од но су на дру ге ко лек ци о на ре, од ска че 

си сте ма тич но шћу и те мељ но шћу при ликом 

ис тра жи ва ња. Тру дио се да про на ђе 

ком плет не но шње и да их ста ви у шири 

кон текст. Ре ци мо, уз вре дан на кит, у 

ње го вој ко лек ци ји на ла зи се го то во цео 

алат јед не ку јун џиј ске ра ди о ни це. 

По ред фол клор ног ма те ри ја ла, оставио 

нам је и ски це, фо то гра фи је, док 

уме нте , р а згледнице , час опис е , опис е 

оно га што ни је ус пео да от ку пи. По ред 

ис тра жи вач ке опре ме ко ја се на ла зи у 

му зе ју (фо то а па рат, ком пас, ра нац, цоку 

ле, оде ћа, при бор за лич ну хи ги је ну...), 

о ње го вим ис тра жи ва њи ма нај ви ше сазна 

је мо из са мих Цр ни ло ви ће вих запи 

са са пу то ва ња: „За ту свр ху обич но 

сам ку по вао ко ња при кра ју школ ске 

го ди не и, ја шу ћи, оби ла зио це лог ле та 

се ла у обла сти ко ју ис пи ту јем, без унапред 

утвр ђе ног пла на. На пу ту сам посма 

трао у пр вом ре ду на род ну но шњу 

и ње ну тек стил ну ор на мен ти ку, прику 

пља ју ћи ма те ри јал за је дан де та љан 

опис по је ди них ти по ва но шње. За вре ме 

пу то ва ња по те ре ну, иако са вр ло оскудним 

сред стви ма, ни сам мо гао да одо лим 

ис ку ше њу кад на и ђем на не ку рет ку 

фол клор ну ста ри ну да за њу из дам и послед 

њу па ру са мо да је спа сем од про пасти. 

Пред по че так но ве школ ске го ди не 

про да вао сам ко ња и вра ћао се ре довном 

школ ском ра ду. И та ко сва ког ле та 

из ме ђу два свет ска ра та.“ 

Као што и сам пи ше, нај ви ше па жње, 

вре ме на и сред ста ва по све тио је народ 

ним но шња ма и на ки ту као ње ном 

са став ном де лу. У ко лек ци ји су ма ње 

за сту пље ни по кућ ство, де ло ви др воре 

зба ре них ен те ри је ра, раз ли чи то посу 

ђе, ћи ли ми, ала ти по је ди них за на та, 

при бо ри за пу ше ње, пи са ње, че шља ње, 

пре де ње, бо је ње, тка ње, оруж је, де ло ви 

коњ ске опре ме, му зич ки ин стру мен ти, 

цр кве не ре ли кви је... 

Ка да је Хри сти фор Цр ни ло вић умро 

1963. го ди не, по ње го вој же љи по ро ди ца 

је ком пле тан ма те ри јал пре да ла гра ду 



59

Б Е Л Е Г / З Н А К / M A R K 


Бе о гра ду, уз услов да се ко лек ци ја чу ва 

као по себ на це ли на. Град је за сме штај 

з б ирке о б е зб ед ио о бновљ ен у Манакову 

ку ћу и оба ве зао Ет но граф ски му зеј да 

во ди бри гу о њој. Стал на по став ка збирке 

„На род не но шње и на кит цен трал нобал 

кан ског под руч ја из XIX и пр вих деце 

ни ја XX ве ка“ све ча но је отво ре на 17. 

но вем бра 1968. го ди не и већ ско ро пе десет 

го ди на одо ле ва про ла зно сти. 

НО ВИ ИМ ПУЛ СИ СТА РОГ МЕ СТА 

Пола в ека након прв е р ес т аур ац иј е , 

Манаков а к ућ а ј е понов о р енов ир ана 

и све ча но отво ре на. Исто вре ме но, конзер 

ви ра на је и Цр ни ло ви ће ва збир ка. 

– Иде ја је да Ма на ко ва ку ћа по ста не 

пра ва ма ла оаза у том де лу гра да – обја 

сни ла је за На ци о нал ну ре ви ју Је ле на 

Ту ца ко вић, ку стос у Ма на ко вој ку ћи. 

– По ред углан ца не збир ке, же ли мо да 

ку ћа и спо ља за си ја, што ће мо по сти ћи 

но вим осве тље њем. Кон цепт стал не постав 

ке, за по чет пре нас, не ће мо ме ња ти. 

Оста ви ће мо чак и ви три не ко је су рани 

је ко ри шће не. Ме ђу тим, му зе о ло ги ја 

је у ме ђу вре ме ну на пре до ва ла, па ће мо 

се при ла го ди ти но вим пра ви ли ма конз 

е рв ац иј е , начиним а ч ув ањ а и излаг ањ а 

пред ме та. И да ље ће би ти еду ка тив них 

про гра ма, а нај ви ше ће мо ин си сти рати 

на про мо ци ји за на та ко ји се на ла зе 

на срп ској на ци о нал ној ли сти не ма тери 

јал ног кул тур ног на сле ђа. Та кве зана 

тли је мо ћи ће да се пред ста ве сво јим 

про из во ди ма, ко ји ће би ти и про да ва ни 

у му зеј ској про дав ни ци. Про грам су венир 

ни це ће на тај на чин би ти опле мењен 

сер ти фи ко ва ним тра ди ци о нал ним 

пр оизв од им а . s 

Ћи лим 

Део 

ет но граф ске 

по став ке у 

Ма на ко вој ку ћи 

Пре не ко ли ко го ди на у Бе о гра ду је одр жа на ра ди о ни ца 

у окви ру ин тер на ци о нал ног про јек та „Аку пунк ту ра гра да“. 

Основ на иде ја тог про јек та би ла је ре а ли за ци ја ма лих ур бани 

стич ких ин тер вен ци ја ко је ће по пра ви ти ква ли тет жи во та 

у не ким град ским квар то ви ма. Ди зајн сту дио „Кри шка“, ко ји 

во де Бар ба ра Исма и ло вић и Ти ја на Трип ко вић, иза бран је да 

спро ве де ин тер вен ци је у та да још при лич но успа ва ној Са вама 

ли. Је дан од њи хо вих од го во ра на те му би ло је сте пе ни ште 

пре кри ве но бо ја ма и ор на мен ти ком са пи рот ског ћи ли ма. Нала 

зи се иза Ма на ко ве ку ће, из ули це Га ври ла Прин ци па во ди 

на Зе ле ни ве нац. Сту дио „Кри шка“ је за ово про ле ће на ја вио 

об но ву из бле де ле пре свла ке. 


61

В И Д И Ц И 

ЉУ БО МИР МИ ЦИЋ (1895-1971), ЧО ВЕК КО ЈИ ЈЕ ХТЕО ДА СПА СЕ ЕВРО ПУ 

БАЛ КАН СКИМ ВИ ТА ЛИ ЗМОМ 

Зенити наших 

слутњи 

Ни је да вао ми ра пу ри тан ци ма и ско ро је ви ћи ма, ве ли ким ма ло гра ђа ни ма. Про га њао је 

бур жу је, рат не и ан ти рат не про фи те ре. Ми слио да је бо ље за лу та ти не го огре зну ти 

у уста ја лости. Ве ро вао да ће Евро пу из ле чи ти но ва умет ност и да се она мо же по кре ну ти 

са сло бод них и чи стих бал кан ских пла ни на. Са њим са ра ђу ју Ма ље вич и Кан дин ски, 

Блок и Ерен бург, Ма ри не ти и Ва за ри, То кин и Ви на вер, Цр њан ски и Кра ков... 

Не при ја те ља је би ло ма ње, али су би ли опа сни ји 

Пи ше: 

Пе тар 

Ми ла то вић 

Љу бо мир 

Ми цић 

Кад се у За гре бу, фе бру а ра 1921. го дине, 

по ја вио ча со пис Зе нит, у чи јем 

је под на сло ву пи са ло да је „ме сечна 

ин тер на ци о нал на ре ви ја за умет ност и 

кул ту ру“, ма ло ко је слу тио да ће по то ња 

при ча о ње му и ње го вом по кре та чу, упркос 

све му, до тра ја ти до да на шњих су то на. 

Наш свет, или бар онај део ко ме умет ност 

и кул ту ра још увек ни су тек су ви шан багаж 

спрам не за ме њи вих ри ја ли ти ја што 

нас за си па ју од зра ка до мра ка, био је 

о бр адов а н нес в ак идашњ ом изложб ом у 

Ста ром зда њу Му зе ја исто ри је Ју го сла вије 

под на зи вом Ру ска аван гар да у Бе о гра ду. 

По себ но што је њен ва жан део при пао и 

на ма, од но сно На род ном му зе ју у Бе о граду, 

ко ји је го сту ју ћој из ло жби при кљу чио 

је да на ест де ла из сво јих ко лек ци ја. А све 

то из за о став шти не Љу бо ми ра Ми ци ћа, 

чо ве ка ко ји је за слу жан што је – уз експр 

ес иониз а м , ф ут уриз а м , к уб из а м , дадаи - 

зам, над ре а ли зам (...) – и је дан наш „изам“ 

по стао део умет нич ке и кул тур не ба штине 

Евро пе. 

У про грам ском тек сту „Чо век и уметност“ 

об ја вље ном у пр вом бро ју Зе ни т а 

(у ко ме је ис так нут ја сан став про тив рата, 

бес по штед на кри ти ка дру штва и по литич 

ких при ли ка и на ја вљен не ми ло ср дан 

об ра чун с вер ским гра ђан ским и ма ло грађан 

ским вред но сти ма) пи ше, по ред осталог, 

и ово: 

„Са бласт цр ве не фу ри је ра та ис ко па ла је 

сво јим зло чи нач ким пан џа ма гро бље за све 

нас – за ми ли ју не љу ди. Је дан мр твац на два 

вој ни ка. Не за бо ра ви мо ни кад да је уби је но 

13 ми ли ју на љу ди у про шлом де це ни ју, од 

би је де је умр ло де сет ми ли ју на, а осла бље но 

150 ми ли ју на. А ми што оста до смо као посљед 

ња стра жа, но си мо за јед нич ки бол под 

ср цем, за јед нич ку ду шу оча ја, за јед нич ки 

про тест: Ни ка да ви ше ра та! Ни ка да! Ни када!... 

Чо век – био је ство рен да бу де Бог – а 

уби јан као сто ка на кла о ни ци!“ 

Евро пу, ве ро вао је Ми цић, мо же да покре 

не са мо брат ство ме ђу умет ни ци ма, 

али они ма са све жом кр вљу, они ма који 

до ла зе са Бал ка на. Тај „Бар ба ро ге ни је“ 

– пи сао је – до ла зи с бал кан ских чи стих 

пла ни на и про сто ра, он има не што но во 

да ка же и он ће се су прот ста ви ти ста рој, 

ис цр пље ној европ ској ци ви ли за ци ји ко ја 

је по кре ну ла Пр ви свет ски рат. 

Од мах су усле ди ли „од је ци и ре а го вања“. 

Та ко, на при мер, за гре бач ки књи жевни 

час опис Кри ти к а Љу бо ми ра Ми ци ћа 

на зи ва Лу до мир Ми цић. За ме ра му се и 

што му је ча со пис „ша рен и хва ли сав као 

пла кат не та бле. Ње гов осни вач и уред ник 

г. Љу бо мир Ми цић, не по знат док је пи сао 

ма ње ви ше пра во слав не пе сме... по ста де 

на мах ју нак на шег до ба“. 

А ко је за пра во био Љу бо мир Ми цић и 

шта све у јед ном но вин ском тек сту мо же 



63

В И Д И Ц И / В З Г Л Я Д Ы / B E L V E D E R E S 


да се ка же, а да се не за ка же, о ње го вом 

жи во ту и при кљу че ни ји ма? 

ЗА НО ВУ И БО ЉУ ЕВРО ПУ 

Ро ђен 1895. у се лу Со ши це код Јастре 

бар ског, у та да шњој Аустро у гар ској, 

да нас у Хр ват ској, у по ро ди ци кра љевског 

лу га ра по те клој са Ба ни је. Са чу вани 

би о граф ски спи си ка жу да је основ ну 

шко лу за вр шио у Гли ни, где је пр ви пут 

ви део би о скоп, цир кус и пу ту ју ће по зори 

ште, и да су га ти пр ви де ти њи ути сци, 

г отов о ф а нт азм аг ори чни , и ус мерили 

пре ма доц ни јем ства ра ла штву. 

Ра до зна лост и тра га ње за са мим собом 

до при не ли су да као сред њо шко лац 

у За гре бу (1913-14) уче ству је у осни вању 

Срп ског сред њо школ ског удру жења 

и при ње му по зо ри шта на чи јем су 

ре пер то а ру де ла срп ских драм ских писа 

ца. А он, Ми цић, ту је и управ ник, и 

дра ма тург, и ре ди тељ, и сце но граф, и 

глу мац. Пр ви свет ски рат за те као га је 

на пр вој го ди ни сту ди ја на Фи ло зофском 

фа кул те ту, где је мо би ли сан и, после 

крат ке обу ке за бол ни ча ра, упу ћен 

на фронт у Га ли ци ји. На пу ту до пр вих 

бор бе них ре до ва сре ће се с при зо ри ма 

рат них стра хо та. Оста ла је при ча да је 

са бор це за ба вљао глу мом, али и да се 

да љег вој ни ко ва ња, чак и стре ља ња, 

спа сао из и гра ва ју ћи лу ди ло. За вр шио је 

за то чен у вој ној бол ни ци (не ка да шњем 

са мо ста ну) у Са мо бо ру. 

Ва жан тре ну так, у не ким ства ри ма 

и пре ло ман, збио се у про ле ће 1918. годи 

не кад је у Пра гу уче ство вао на вели 

ком исто риј ском ску пу сло вен ских 

на ро да, где је с оду ше вље њем при хватио 

оп ште уве ре ње о „но вој и бо љој 

Евро пи“. Као „свр ше ни сту дент“ За греб 

ачког с в еучилиш т а почињ е да у час о - 

пи си ма об ја вљу је сво је сти хо ве, али и 

при ка зе о по зо ри шту, књи жев но сти и 

ли ков ној умет но сти. Го ди не 1919. из лази 

и ње го ва пр ва збир ка пе са ма Рит ми 

мо је слут ње ко ју је уочио и Ми лош Црњан 

ски, по себ но због но вог сло бод ног 

сти ха и све де не пе снич ке фор ме. Сле ди, 

на ред ног про ле ћа, и збир ка Спас ду ше 

а Ми ци ће ви сти хо ви бр зо на ла зе ме сто 

и у ан то ло ги ја ма мо дер не хр ват ске, јужно 

сло вен ске (на не мач ком) и ју го словен 

ске ли ри ке. 

Оста так жи во та и де ла Љу бо ми ра 

Ми ци ћа од ре дио је ње гов ча со пис Зенит, 

гла си ло умет нич ког по кре та зе нити 

зам. И то на мно го на чи на и у мно го 

пр ав аца . 

БЕЗ ЦЕН ТРАЛ НО Е ВРОП СКИХ 

БРАБ ОЊАК А 

Фе бру ар 1921. и из ла зак пр вог бро ја 

Зе ни т а озна чио је не са мо пре крет ницу 

у жи во ту и ства ра ла штву Љу бо ми ра 

Ми ци ћа не го, сло бод но мо же да се ка же, 

и не што по све но во у та да шњој Европи. 

Од фор ме, крај ње нео бич них и тада 

вр ло сло бод них гра фич ких ре ше ња, 

до мно штва са рад ни ка, већ по зна тих и 

при зна тих умет ни ка чи ји се при ло зи 

штам па ју на њи хо вим ма тер њим је зици 

ма (фран цу ски, не мач ки, ен гле ски, 

ру ски, хо ланд ски, че шки, еспе ран то, мађар 

ски и, на рав но, срп ски и хр ват ски), 

али и оних чи ја је „дру гост“, аван гардност, 

та да ста вља на под озбиљ ну уметнич 

ку сум њу. 

Већ од тог пр вог бро ја (од укуп но 

43 иза шла) на стра ни ца ма се на ла зе 

књи жев на и ли ков на де ла европ ских 

умет ни ка али и тек сто ви о та да шњој 

књи жев но сти, умет но сти, по зо ри шту, 

фил му... Њи хов спи сак је пре ве лик за 

је дан но вин ски текст, али ва ља из двоји 

ти име на као што су: Ка зи мир Маље 

вич, Ва си лиј Кан дин ски, Алек сан дар 

Блок, Алек сан дар Ар хи пен ко, Ла зар Ел 

Ли сиц ки, Иља Ерен бург, Лу на чар ски, Јесе 

њин, Ма ја ков ски, То ма зо Ма ри не ти, 

Ру ђе ро Ва за ри, Де ло не, Ла још Ка шак... 

Бран ко Ве По љан ски 

Бран ко 

Ве По љан ски, 

брат Љу бо ми ра 

Ми ци ћа, 1921. 

Фо то: 

Из Збир ке 

бе о град ске 

Ки но те ке 

Две го ди не мла ђи брат Љу бо ми ра Ми ци ћа, у књи жев ности 

се ја вља и под псе у до ни ми ма Вир гил, Ва ле риј и Виј Пољан 

ски. Име му се пр ви пут по ја вљу је кад је 1915. из ба чен 

из свих шко ла у Хр ват ској и Сла во ни ји због то га што је јавно 

исме вао та мо шњу хим ну кроз па ра фра зу „Ле па на ша пуна 

фла ша“. Пр ви по мен у ли те ра ту ри је кад се пот пи су је као 

уред ник и је ди ни са рад ник у „Све то кре ту. Ли сту за екс пе дици 

ју на се вер ни пол чо ве ко вог ду ха“, об ја вље ном у Љу бља ни 

у ја ну а ру 1921. По том об ја вљу је ро ман „77 са мо у би ца“, а онда 

и збир ку пе са ма „Па ни ка под сун цем“, обо је пре до че но на 

Из ло жби ре во лу ци о нар не умет но сти За па да, у Мо скви 1926, 

у окви ру Ју го сло вен ског зе ни ти зма, чи је је уче шће ор га ни зовао 

Љу бо мир Ми цић. 

У Па ри зу Бран ко у углед ним ча со пи си ма пред ста вља уметнич 

ки по крет чи ји је осни вач ње гов брат. Ус по ста вља до бре 

ве зе и са ру ском аван гар дом. Гро мо гла сно се су прот ста вио 

по е ти ци фу ту ри ста, по себ но Ал фре ду Ке ру, ауто ру по гро машких 

сти хо ва „Ср би ја мо ра умре ти“. И то та ко убе дљи во да је 

до тич ни Кер су тра дан мо рао да на пу сти Па риз. 


65

В И Д И Ц И 


Ми цић у Срп ској 

ули ци у Ка ну, 

1934. 

Ту су, на рав но, и умет ни ци ко ји су ствара 

ли у зе мљи, та да шњој Кра ље ви ни Срба, 

Хр ва та и Сло ве на ца, од но сно Ју госла 

ви ји. Ре ђа ју се име на: Бо шко То кин, 

Ста ни слав Ви на вер, Ми лош Цр њан ски, 

Раст ко Пе тро вић, Ду шан Ма тић, Дра ган 

Алек сић, Ста ни слав Кра ков... 

Срп ски мо дер ни сти ни су, пак, дуго 

са ра ђи ва ли с Љу бо ми ром Ми ци ћем. 

Хте ли су да на стра ни ца ма Зе ни т а пишу 

о сво јој по е ти ци, али то ни је мо гло 

да про ђе. На и ме, у јун ском бро ју 1921. 

го ди не об ја вљен је „Ма ни фест зе ни тизма“ 

а они ни су же ле ли да се укљу че у 

тај но ви умет нич ки по крет. Хте ли су да 

оста ну сво ји. 

За гре бач ки да ни Зе ни т а и Љу бо мира 

Ми ци ћа за вр ше ни су тек стом об јавље 

ним 1923. го ди не. Та мо шњим власти 

ма и Ми ци ће вим (ин те лек ту ал ним) 

не ис то ми шље ни ци ма ни је се до пао 

на пис у ко јем се твр ди ло да ће се зени 

ти сти од луч но бра ни ти од „су рад ње 

ме ди о кри те та и под лих на ме тљи ва ца и 

цен трал но е вроп ских бра бо ња ка“. 

ОБО СТРА НО НЕ РА ЗУ МЕ ВА ЊЕ 

Но ви фе бру ар, са да 1924. го ди не, значио 

је и но ви по че так из ла же ња З е ни т а. 

Ово га пу та на бе о град ској адре си. У њему 

Ми цић по ру чу је: „Чо ве чан ство мо же 

да се ује ди ни са мо за јед нич ким ра дом, 

на за јед нич ком де лу – за за јед нич ки 

циљ. Ево: нас ује ди њу је но ва умет ност“. 

Ни у Бе о гра ду ни је би ло пре ви ше 

раз у ме ва ња за „но ву умет ност“. Ми цић 

им от пи су је на свој на чин: „Исти на је, 

ми смо опа сни по др жа ву кул тур них 

ско ро је ви ћа, сли кар ских ди ле та на та и 

пе снич ких пла ги ја то ра, од но сно сви ју 

Ту жан и не ја сан крај 

За Па риз се ве зу је и по че так сли ка ња Бран ка Ве По љанског, 

Љу бо ми ро вог мла ђег бра та. Ту при ре ђу је и две из ло жбе, 

1926. и 1930. го ди не, кад му се и гу би траг. По след њи до кумент 

о ње му по ти че из 1932, а то је пи смо ве ли ког фран цу ског 

пи сца Ан ри ја Бар би ја упу ће но Љу бо ми ру Ми ци ћу, где овај каже 

да му је брат му чен у па ри ској пре фек ту ри и да ће по ку шати, 

уз по моћ „Мон да“, да му по мог не. 

Не ма по у зда них до ка за о то ме шта се да ље де ша ва ло с 

њим. Зна се да је за вр шио као кло шар под мо сто ви ма Се не, 

ве ро ват но пред по че так Дру гог свет ског ра та, али се не зна 

ка кав је то слом до жи вео кад је „тек та ко“ на пу стио и по е зи ју 

и сли кар ство и раз и шао се с бра том чи ји је, још од по ја ве „Зени 

та“, био нај вер ни ји след бе ник, са бо рац и са пат ник. 

пра зних ти ка ва и шу пљих гла ва, што се 

ко че на смр дљи вим па ра гра фи ма.“ 

От пор на ко ји је Ми цић на и шао у 

пре сто ном гра ду Кра ље ви не Ср ба, Хрва 

та и Сло ве на ца био је, мо жда, нај о чиглед 

ни ји у апри лу исте го ди не кад је орг 

аниз ов а о П рву међ унар одн у изложб у 

но ве умет но сти. Од го во рио је је ди но 

ка ко је мо гао, тек стом у Зе ни ту: 

„Зва нич но кул тур ни Бе о град, без 

ика квог из не на ђе ња, био је од су тан. Та 

би ло је за сту пље но 12 др жа ва са 110 

ори ги на ла – па ко га да то ин те ре су је у 

Б еог р ад у, пог отов о када ј е то Зе ни то в а 

из ло жба. По ред Кан дин ско га, Ар хи пенка, 

Зад ки на, Де ло на ја, Гле за, Ли сиц ко га, 

Лоз ов ика , Б илер ов е , Пете рс а , Палад и - 

ни ја и још мно го дру гих, мо гло се виде 

ти и пр ве зе ни ти стич ке сли ка ре Петро 

ва и Јо си фа Кле ка... Мо жда би све то 

дру га чи је би ло да је усред са ле био обешен 

Ми цић, по се та би си гур но би ла у 

го ми ла ма. Али...“ 

Ва ља ре ћи да су из ло же на де ла, ко ја 

с у припадала „ Зе ни то в ој га ле ри ји“, била 

за пра во пре сек аван гард не по зор нице 

два де се тих го ди на про шлог ве ка и, 

за што не ре ћи, пр ви су срет Бе о гра да с 

мо дер ном умет но шћу. И са ку пља на су 

још од 1922. го ди не и Ми ци ће вог пу това 

ња у Бер лин, од но сно уз по моћ ње гових 

са рад ни ка из Па ри за, Пра га, Бе ча и 

Бер ли на. Ту сво ју га ле ри ју на ја вио је још 

у дво бро ју З е ни т а 17-18, те се та ко и зна 

да је по се до вао ра до ве умет ни ка, ма хом 

сво јих са рад ни ка, из Ру си је (ето их, највећ 

ма, да нас на већ по ме ну тој пре стижној 

из ло жби Ру ска аван гар да у Бе о гра ду 

у Му зе ју исто ри је Ју го сла ви је), Фран цуске, 

Ју го сла ви је, Дан ске, Ма ђар ске, Че хосло 

вач ке, Хо лан ди је, Не мач ке, САД. 

Су коб и (обо стра но) не ра зу ме ва ње 

Ми ци ћа и окру же ња, не са мо бе о градског, 

не је ња ва, на про тив. Ми цић се не 

ли би да ука же на све што је, по ње му, 

лоше у к улт ури нов ос т в ор ене д ржав е . 

И то, чак, ди рект но име ну ју ћи „крив це“, 

од сли ка ра Мир ка Рач ког до пи са ца какви 

су би ли Иси до ра Се ку лић и Ми рослав 

Кр ле жа, те књи жев них кри ти ча ра 

Јо ва на Скер ли ћа и Бог да на По по ви ћа. 

Гро мо гла сно твр ди да је умет ност „апсо 

лут но ства ра ње“ а не „ре про ду ко ва ње 

при ро де“. За јед но с бра том Бран ком Ве 

По љан ским и гру пи цом исто ми шљеника 

о рг аниз уј е пр отес те пр от ив г о - 

сто ва ња ин диј ског пе сни ка, но бе лов ца, 



67

В И Д И Ц И / В З Г Л Я Д Ы / B E L V E D E R E S 


Рабиндранта Тагоре, у Београду. За време 

његовог предавања на Коларчевом 

у нив е р з и те т у б а ца ј у а в ионе од па пир а , 

а успевају и да у опанцима, намењеним 

песнику као поклон домаћина, убаце 

отворено писмо које нико није хтео да 

им објави. 

НОВА ДРЖАВА, СТАРЕ НЕВОЉЕ 

Зе нит је сумрак доживео бројем 43, 

објављеним 1926. године, односно текстом 

„Зенитизам кроз призму марксизма“, 

потписаним псеудонимом (?) М. 

Расинов. Свемоћни Закон о заштити државе 

забранио је часопис због „комунистичке 

пропаганде“. Био је то његов последњи 

број и, без обзира што је тврдио 

да он није аутор спорног текста, издат је 

налог за хапшење Љубомира Мицића. 

Следи његово узбудљиво бекство преко 

Ријеке до Француске, у чијем главном 

граду живи и ради наредних десет година, 

издржавајући се углавном превођењем 

и писањем дела на француском језику 

у којима даље развија зенитистичке 

идеје и лик „Барбарогенија“, главног носиоца 

тих идеја. Неколико пута је покушао 

и да отвори уметничку галерију, 

дружећи се с многим угледним уметницима, 

писцима и уредницима часописа. 

У Београд се вратио 1936. године и 

четири лета доцније у свом новом књиже 

в но - поли т и чком ча с опис у Ср би јанство 

објављује „Манифест србијанства“ 

залажући се, поред осталог, за преиспитивање 

дотадашњих односа Срба и Хрвата, 

ватрено се борећи за права српског 

народа и брижно неговање ћириличног 

писма. Изашао је само један број. 

Године нацистичке окупације Београда 

провео је у борби за преживљавање, 

продајући разне (драгоцене) ствари из 

куће, заједно са супругом Анушком, верном 

пратиљом још од младалачких загребачких 

дана, иначе пореклом из богате 

јеврејске породице која је се одрекла 

након удаје и преласка у православље. 

Нова држава, старе невоље. Његова 

критика установа и ауторитета ни 

најмање није одговарала тек успостављеном 

поретку. Као и раније, и сада је 

сврставан у незгодне, непожељне, штетне, 

чак и опасне особе. А живот мора да 

иде даље. Преживљавају, Анушка и Љубомир, 

сакупљајући и продајући стари 

папир, повремено и пакетиће тада врло 

тражених жвакаћих гума које су му повремено 

стизале из православне црквене 

општине у Трсту. Следи избацивање 

из стана у Његошевој улици 69 и пресељење 

у скучени простор на последњем 

спрату у Улици проте Матеје 18, а онда, 

највећи ударац, смрт Анушке. Један од 

тада сасвим ретких његових пријатеља, 

Бранислав Скробоња, сведочио је да је 

Љубомир свакога боговетног дана одлазио 

на Ново гробље, на Анушкин гроб, 

све док је могао да се креће. Тада му се 

и поверио да једна наша угледна дневна 

новина није хтела да објави читуљу за 

Анушку. Бррр... 

ПОСЛЕ СВЕГА 

Мицићје умро у ходнику старачког 

дома у Качареву близу Панчева, 1971. 

године, од „запаљења плућа, али и исцрпљености, 

неисхрањености, па и наталоженог 

осећања губитништва због 

трајно неуспелих битака“. (Ипак, залагањем 

двојице младих пријатеља, сахрањен 

је поред своје Анушке.) Оставински 

поступак трајао је десетак година. 

Пошто је утврђено да нема наследника, 

сва његова заоставштина припала је Народном 

музеју у Београду. 

У дванаест металних сандука спаковане 

су књиге, документи, часописи и 

уметничка дела на папиру. У тринаестом, 

случајно нађеном у једној од канцеларија 

Музеја, откривени су уредно 

сложени радови гласовитих уметника 

авангардне уметности: Марка Шагала, 

Василија Кандинског, Ел Лисицког... 

Списак Мицићеве оставштине, како је 

утврдила историчарка уметности Ирина 

Суботић, особа која је друговала с 

њим и пописала његову доступну заоставштину, 

закључен је бројем 1772... 

С радовима из пребогате Мицићеве 

заоставштине српска јавност била 

је у прилици да се први пут упозна на 

в елико ј изложб и „Зе нит“ и аван гар да 

два де се тих го ди на, коју је 1983. године 

организовао Народни музеј у Београду 

а приредили је Ирина Суботић и Видосава 

Голубовић. Репринт свих 43 броја 

Зе ни т а објављен је четврт века доцније, 

уз обимну (заслужену) студију о живота 

и делу Љубомира Мицића коју су 

приредиле поменуте две ауторке. 

Да ли је Љубомир Мицић коначно 

ухватио ритам својих слутњи? s 


Ми цић са 

су пру гом 

Ану шком 

у Ка ну, 1934. 


69

О Д Л А З А К / У Х О Д / D E P A R T U R E 


ПРОФ. ДР ЖАРКО ВИДОВИЋ (1921–2016), ВЕЛИКАН СРПСКЕ КУЛТУРЕ 

Сведок голготе, 

пророк васкрса 

Био је у возу смрти којим је хрватска војска 1942. превозила заточене сарајевске Србе у 

логор „Јасеновац“, на пут без повратка. (Тада је чуо изворну верзију песме „Ђурђевдан“.) Ипак 

је завршио у радном логору у Норвешкој, после побегао у Шведску, након рата вратио се у 

Југославију. Студирао, докторирао, предавао. Написао књиге од изузетне важности за српску 

културу и српску идеју. Рано схватио да нема краја српском страшном веку ни опстанка 

без унутрашње обнове. Зато је био на удару и србофоба и псеудо-Срба. Објављујемо делове 

његових ратних сећања која нам је недавно испричао 

Пише: Дејан Булајић 

Че сто се за др жи мо по ред љу ди 

ко ји су чи та вог жи во та хо да ли 

уским и стр мим ста за ма. У њима 

по сто ји до вољ но од луч но сти, не сумњи 

ва хра брост и ма ло са мо ће, као бла га 

ни јан са за го нет но сти. Жар ко Ви до вић, 

исто ри чар ци ви ли за ци је, ли ков ни крити 

чар и пра во слав ни ми сли лац је чо век 

ко ји је са вла дао мно ге жи вот не стр мине. 

Оне су у ње му ство ри ле по сто ја ну 

лич ност, ко јом до ми ни ра ју оства рени 

ци ље ви и ре ал на спо зна ја о све ту и 

вре ме ну. Мо ли мо га да за На ц и о н а л ну 

ре ви ју, по но во про ше та не ким сво јим 

ста за ма и да у се ћа ње при зо ве да ле ке сапут 

ни ке, јед ну пе сму и зло у гру ди ма без 

ду ше. То ће га вра ти ти у ђур ђев дан ски 

воз смр ти, ко ји је 1942. ње га и још три 

хи ља де срп ских за то че ни ка из Са ра је ва 

во зио до Ја се нов ца. 

„По сле дво го ди шњих сту ди ја у Загре 

бу, где сам мо гао осе ти ти на ра сло нерас 

по ло же ње пре ма Ср би ма, и крат ког 

бо рав ка у вој ној је ди ни ци у Пе тро вара 

ди ну, по ло ви ном апри ла 1941. вра тио 

сам се у Са ра је во. Та мо је би ла сти гла 

елит на аустриј ска тру па чи ји је основни 

за да так био да уве ри Ср бе у по тре бу 

да об но ве те ко ви не аустро у гар ске влада 

ви не. На то ме су ин си сти ра ли и Немци, 

ко ји су же ле ли да оства ре ко рек тан 

од нос са Ср би ма. Уста шке је ди ни це, ко је 

с у у в елико пир ов але по у н ут р ашњ ос т и 

Бо сне, сти гле су у Са ра је во 20. апри ла, 

али по ред Не ма ца ни су сме ли од мах да 

на ср ну на Ср бе. Та ко је би ло до 22. ју на, 

ка да су Нем ци на па ли Со вјет ски Са вез. 

Од та да се жи вот у Са ра је ву бит но мења. 

Због по ме ра ња не мач ких је ди ни ца, 

уста ша ма је по ве ре на власт и до зво ље но 

им је да ра де шта хо ће. Они ни су оклева 

ли. Кре ну ли су у сво је вр сну по те ру за 

Ср би ма. Хап си ли су и мал тре ти ра ли кога 

су сти гли.“ 

Убр зо је усле ди ло и ње го во хап ше ње. 

„Ухап шен сам 6. ок то бра 1941. Провео 

сам ме сец да на у њи хо вом за тво ру, 

под стал ним ба ти на ма, то ли ко да ме ни 

ро ђе на мај ка ни је пре по зна ла ка да ме 

ви де ла. По сле то га сам пре ба чен у немач 

ки за твор, у ко јем је си ту а ци ја би ла 

бо ља. У ње му сам био до 3. апри ла следе 

ће го ди не, ка да сам осло бо ђен од опт 

ужб е з а ком унис т и чк у а г ит ац иј у. Радост 

због из ла ска на сло бо ду је крат ко 

тра ја ла. На из ла зу из згра де су да уста ше 

су ме ухап си ле са мо за то што сам Србин 

и вра ти ле у там ни цу Град ског затво 

ра. У ће ли ји број 4 би ло је нас 60 и 

по но во се отво рио круг по ни жа ва ња и 

тор ту ре. Кра јем апри ла је до ве ден мој 

по зна ник Ми ћа Су бо тић, ко ји нас је 

Фо то: 

Ду шан Ја у ко вић 

(Ар хи ва „Зе ни та“) 


71

О Д Л А З А К 

охра брио ре кав ши да у град уско ро долаз 

е И т алиј ани , а они с у благ онак лони 

пре ма Ср би ма. Њи хо ве је ди ни це су се 

по ја ви ле на Или џи по чет ком ма ја, ка да 

је у гра ду по че ла да се бу ди на да да дола 

зи крај хр ват ском те ро ру. Ме ђу тим, у 

исто вре ме Нем ци су град пре пу сти ли 

уста ша ма, а они су зна ли че му се Ср би 

на да ју. Од лу чи ли су да нас раз у ве ре и 

пред у хи тре до бру во љу Ита ли ја на. На 

Ђур ђев дан, у ра ну зо ру, тре ском су се 

отво ри ла вра та на там ни ца ма. Охо ло 

уста шко ли це је уз вик ну ло: ,Ај те, Ср би, 

на ура нак!‘“ 

ЗА КО ПА НИ У ВО ЗУ СМР ТИ 

Ски ца пу та 

Жар ко Ви до вић ро ђен је 1921. у Те шњу. Био до бро во љац 

у Април ском ра ту 1941. У ок то бру 1941. ухап шен је у Са ра је ву. 

Био у не мач ком, па уста шком ло го ру. Де пор то ван у Нор ве шку, 

ка сни је по бе гао у Швед ску. У Уп са ли, где је до био ћер ку За гу, 

ди пло ми рао на Фи ло зоф ском фа кул те ту, пр во исто ри ју фи лозо 

фи је, за тим исто ри ју умет но сти. 

По сле ра та, док то ри рао у Бе о гра ду 1958. Пре да вао на универ 

зи те ти ма у Са ра је ву и За гре бу. Од стра њен са уни вер зи те та 

у де цем бру 1967, до пен зи је, 1986, ра дио у Ин сти ту ту за књижев 

ност и умет ност Ср би је. 

Тај Ђур ђев дан ски ура нак био је послед 

њи за ве ли ки број Са рај ли ја из 

по зна тих срп ских по ро ди ца, ко ји су у 

за твор до ве де ни за јед но са си но ви ма. 

Ме ђу њи ма је би ло и му сли ма на ко ји 

су се за у зи ма ли за Ср бе, или се из јашња 

ва ли као Ср би. Њи ма је на ду шу 

ста вља но и што су прет ход но би ли 

про тив при па ја ња Мо ста ра Хр ват ској 

ба но ви ни. Пред сва ну ће, под мр ким 

не бом Са ра је ва, у са би је ним уско трачним 

ва го ни ма, за о ри ла се пе сма Ђурђев 

дан, као на да и опро штај, ко је та ко 

рет ко иду ру ку под ру ку: „Про ље ће на 

мо је ра не сли је ће, ђур ђе вак зе ле ни...” 

Мно го го ди на ка сни је, при зна том вешти 

ном јед ног естрад ног акро ба те, песма 

истог име на и из ме ње ног тек ста, 

по ста ће ши фра за пи ја но ве се ље. 

„Из ве ли су нас из за тво ра и окол них 

ка сар ни, и по ве ли ка оба ли Ми љац ке. 

Од Град ске ви јећ ни це до Елек тричне 

цен тра ле би ла је по ста вље на ду га 

ком по зи ци ја те рет них ва го на, са три 

ло ко мо ти ве. Ни смо зна ли ку да иде мо, 

а и да је смо не би нам мно го зна чи ло. 

На жа лост, или мо жда на сре ћу, ми нисмо 

зна ли шта се зби ва у Ја се нов цу, као 

уоста лом ни у оста лим де ло ви ма земље. 

У град су ве сти спо ро сти за ле, а 

до нас у за тво ри ма ско ро ни ка ко. Мисли 

ли смо да нас во де у не мач ке рад не 

ло го ре, што је сва ка ко бо ље не го би ти 

уста шки за то че ник. На ва го ни ма је писа 

ло: ,7 ко ња или 40 вој ни ка’. То ли ко 

је мо гло да ста не у њих. Нас су, ме ђутим, 

на тр па ли и по 200 у је дан, укупно 

око три хи ља де љу ди. Ста ја ли смо 

те сно са би је ни јед ни до дру гих. Ме ђу 

на ма је би ло и де ча ка, љу ди већ из муче 

них у там ни ца ма и оних ко ји се ни су 

мо гли од у пре ти па ни ци, па смо по чели 

да пе ва мо, да би смо их охра бри ли. У 

још отво ре ним ва го ни ма за о ри ло се, С 

оне стра не Јај ца, гај тан тра ва ра сте...‘ и, 

За пје вај мо Ми тров ч ан к у, ко да је слобо 

да...‘ А он да је не ко за пе вао, Ђур ђевдан’. 

Имао је ду бок глас ко ји се про ломио 

од оча ја и пр ко са. У ра ну зо ру, над 

усну лим гра дом ко ји не слу ти те рет 

на ше не мо ћи, раз ле гла се пе сма очајни 

ка. Уста ше су по бе сне ле и од мах су 

з ат в ориле в р ат а на в аг оним а , навука в - 

ши лан це. ,Е, сад пје вај те, ко ли ко вам 

во ља!‘ ви ка ли су. Ина че, пе сма, Ђур ђевдан’ 

је би ла ве се ла и пу на на де. Сла ви ла 

је по че так про ле ћа, љу ба ви, но ви круг 

при ро де и жи во та, пољ ске ра до ве и 

плод ност. Као та ква, увек се пе ва ла на 

уран ци ма. Уоста лом, Ђур ђев дан је тада 

био је дан од нај ве се ли јих пра зни ка. 

Овом пе смом бо дри ли смо јед ни дру ге 

да не кло не мо, да не гу би мо ве ру у то да 

ће мо се из ву ћи, мо жда чак и по бе ћи из 

не ког од рад них ло го ра. Ко нач но, би ти 

з аточеник Нем аца б ило ј е неупор ед ив о 

бо ље не го би ти у уста шком ка за ма ту, 

а ми смо ве ро ва ли да иде мо у не мачке 

ру ке. Ме ђу тим, ка да смо кре ну ли 

би ло је све те же хра бри ти се бе и друге. 

Ста ја ли смо зби је ни, у мра ку, ско ро 

без ва зду ха. Из че ти ри ма ла ре шет каста 

отво ра, ви со ко у угло ви ма ва гона, 

до пи ра ло је ва зду ха за по ла плу ћа. 

Ни ко нам ни је да вао ни во де, ни хра не. 

Ни смо мо гли да се по ме ри мо, ру ку покре 

не мо, или дуг ме от коп ча мо. Ка да су 

нас по те ра ли из там ни ца, ни смо сти гли 

ни ју тар њу ну жду да оба ви мо, па смо 

са да то чи ни ли сто је ћи јед ни уз дру ге. 

Оне мо ћа ли љу ди су гу би ли свест, али 

су ста ја ли уз нас, јер се ни је мо гло пасти 

или се сти. И та ко, два да на... У Брод 

смо сти гли тек су тра уве че.“ 



73

О Д Л А З А К / У Х О Д / D E P A R T U R E 


НА РУ БУ ДРУ ГОГ СВЕ ТА 

У Бро ду су пре шли у ва го не ши ро ког 

колос ека . 

„Чим је воз стао, чу ли смо да не ко виче: 

,Ис па дај, бр зо!‘ Ка да су се на ша вра та 

отво ри ла, на ре ди ли су нам да пре ђе мо у 

ва го не ко ји су би ли по ста вље ни на сусед 

ном ко ло се ку. По че ли смо да иска чемо, 

док су нас уста ше ту кле кун да ци ма. 

И та да сам ви део стра шан при зор. Као 

на ру бу дру гог све та, по ред нас и иза нас, 

љу ди па да ју као кла де. Мр тви, угу ше ни, 

уда вље ни, сло мље ни... Ста ја ли су крај нас, 

као да спа ва ју на но га ма, кла ти ли се хладни 

и уга ше ни, чу ва ју ћи још ма ло жи вог 

про сто ра за се бе. Из дах ну ли су без ре чи, 

без сна ге да за мо ле за по моћ. Ми их нисмо 

при ме ти ли. И са да, ка да смо се по мери 

ли јед ни од дру гих, па да ла су њи хо ва 

те ла, уз туп тре сак. Не ки су, пак, оста ја ли 

у ва го ни ма, не моћ ни да се по ме ре. Са њима 

су уста ше бр зо за вр ша ва ле. Из на шег 

ва го на, бар 50 љу ди ни је на ста ви ло пут ка 

Ја се нов цу. Пре ба ци ли су нас у дру ге ва гоне 

– из два са ра јев ска, у је дан ја се но вач ки. 

За мр ла је сва ка при ча, пе сме већ одав но 

ни је би ло. Мук и ти ши на... и по но во исти 

мрак, иста те ско ба, по но во без ва зду ха. У 

Ја се но вац смо сти гли 8. ма ја. По ми сли смо 

да је, на по кон, крај му ка ма. Ех, ту го!... Обра 

до ва смо се Ја се нов цу.“ 

А, у ње му... 

„Ка да се вра та на ва го ну отво ри ше, 

угле да смо хр ват ске вој ни ке, уста ше. Један 

од њих ви че: ,До бро до шли! Има ли 

ко да је гла дан?‘ Ни ко не од го ва ра, нити 

се по ме ра... све док се је дан де чак не 

ода зва: ,Ја сам гла дан.‘ Уста ша га по зва 

да иза ђе. Он при ђе вра ти ма ва го на, је два 

сто је ћи на но га ма. Из глед њи хо вих лица 

ни ка да ни сам за бо ра вио. Јед но охо ло, 

са под сме хом на усна ма и јед но умор но, 

од му ке и не мо ћи. И то је сте жи вот, поми 

слио сам, али та ко не мо ра да из гле да. 

Уста ша се са же, за гра би шљун ка у ша ку, 

па му при не се усти ма и вик ну: ,Зи ни!‘ 

Ли це му се из об ли чи: ,Је ди! Ово ће вам 

би ти сле до ва ње.‘ Тр па му шљу нак у уста, 

па тр же гла вом ка на ма: ,Ис па дај!‘ И та да 

је за на ма оста ло до ста не по мич них тела. 

Ми слим да је у Ја се но вац сти гло око 

две хи ља де љу ди, сва ки тре ћи је стра дао 

у том тран спор ту. Од ста ни це до ло го ра 

тр ча ли смо под уста шким удар ци ма. Ако 

би ко по ср нуо и пао, до ту кли би га кунда 

ци ма или мет ком.“ 

ПОД МР КИМ НЕ БОМ 

Ипак, по сле свих му ка, на де ис пе ване 

у ле ле ку Ђур ђев да на су се оства ри ле. 

Ис пред при јем ног ло го ра че ка ли су их 

Нем ци. 

„То је би ло из не на ђе ње ко је се де шава 

ло рет ко ко јим ло го ра ши ма. Ор га низа 

ци ја, Тот’, рад на слу жба Тре ћег Рај ха, 

че ка ла је на свеж рад ни ма те ри јал. Бира 

ли су рад ни ке за ло го ре у Нор ве шкој. 

По стро ји ше нас у не ко ли ко ре до ва испред 

ула за у глав ни ло гор. Иза ле ђа нам 

при ла зе не мач ки вој ни ци и но га ма, у 

те шким вој нич ким чи зма ма, уда ра ју 

нас ис под ко ле на. Ко клек не или пад не, 

не сме да уста не, а ко оста не на но га ма 

мо ра тр ком да оде на дру гу стра ну, где 

се на ла зе ода бра ни за рад у не мач ким 

ло го ри ма. Оне ко ји су оста ли на зе мљи 

че ка ла је стра шна ја се но вач ка суд би на. 

Нас не ко ли ко сто ти на, одво ји ли су у посе 

бан део, у ба ра ке у ко ји ма су нас спре- 


75

О Д Л А З А К 

ма ли за од ла зак на рад. До би ја ли смо 

три обро ка днев но, а на ша бра ћа, ко ја су 

са на ма до ве де на из Са ра је ва, одво је ни 

од нас го лим про сто ром од три де се так 

ме та ра, огра ђе ним бо дљи ка вом жи цом, 

уми ру од гла ди, ис цр пље но сти, бо ле сти, 

под мр ким не бом. Уста ше су их но ћи ма 

оста вља ле на вла жним мо чвар ним леди 

на ма, по ки ши и хлад но ћи, без хра не 

и во де. Да њу ра де, углав ном гро бар ске 

по сло ве. Пам тим ка ко при ла зе огра ди, 

спу шта ју ру ке на жи цу и гле да ју нас, 

ту жно и умор но, док сто ји мо на дру гој 

стра ни. По не ко се осме ху је, ма ше ру ком 

или се кр сти, као да би нам по же лео нешто 

до бро. Ме ђу њи ма је по не ки ро ђак, 

при ја тељ, не ко ме отац... До ви ку ју нас, 

пи та ју за жи ве и до да ју: ,Ако икад видиш 

мо је...‘ Ми се окре ће мо да нам не 

ви де су зе. Слу те они, а слу ти мо и ми да 

се ра ста је мо за у век. Ка да су нам хра ну 

до но си ли, скла ња ли смо се са стра не да 

нас не ви де док је де мо. По сле де се так дана 

од ве ли су нас из Ја се нов ца во зом до 

Зе му на, ода кле смо, пре ко Пољ ске и Немач 

ке, упу ће ни у Нор ве шку. Кра јем ју на 

сти гли смо у пра зан ло гор, Бе ис фјорд’, 

чи ји прет ход ни за то че ни ци, ру ски зар 

обљ ениц и , очигледно нис у пр еж ив ели . 

Исту суд би ну до жи вео је ве ли ки број 

на ше са бра ће из ђур ђев дан ског транспор 

та – Че до, Ђор ђе, Ву ка шин, До бро... 

и мно ги дру ги, ко ји ни су пре жи ве ли пакао 

Ја се нов ца. Тек око две сто ти не њих 

је до че ка ло сло бо ду.“ 

РА ТО ВИ ПО СЛЕ РА ТА 

По ко ле ња дје ла су де 

Ка да смо пра ви ли овај ин тер вју, у ње го вом бе о град ском 

ста ну, у Ули ци 27. мар та, Жар ко Ви до вић бли жио се свом 95. 

ро ђен да ну и био ви та лан. Ми сао би стра, од лич на кон тро ла 

над ре че ни цом и то ком при че. Иза ње га је већ би ло из у зет но 

де ло. Пре ми нуо је у Бе о гра ду, 18. ма ја 2016, дан на кон што 

је на пу нио 95 го ди на. За со бом је оста вио ка пи та лан фи лозоф 

ско-исто риј ски опус. По ме ни мо не ке књи ге: „Огле ди о 

ду хов ном ис ку ству“, „Тра ге ди ја и Ли тур ги ја“, „Ло гос – ли тургиј 

ска свест пра во сла вља“, „Ње гош и Ко сов ски за вет у Но вом 

ве ку“, „Су о че ње пра во сла вља са Евро пом“, „Ср би у Ју го слави 

ји и Евро пи“, „И ве ра је умет ност, Умјет ност у пет епо ха циви 

ли за ци је“. (...) 

Жар ко је у нор ве шким ло го ри ма био 

до ма ја 1943. го ди не, ка да је уз по моћ 

нор ве шких рад ни ка по бе гао у Шведску. 

У Уп са ли је до био сти пен ди ју и могућ 

ност да упи ше фа кул тет. У зе мљу се 

вра тио по сле ра та. Ди пло ми рао је истори 

ју фи ло зо фи је и исто ри ју умет но сти, 

а док тор ску те зу је од бра нио 1958. Због 

кри тич ких ста во ва о дру штве ном систе 

му, два пу та је хап шен. Пре да вао је 

исто ри ју ци ви ли за ци је у Са ра је ву и на 

Све у чи ли шту у За гре бу, ода кле је от пуштен 

због ста во ва о ср бо фо би ји. Том 

приликом , ниј е наиша о на под ршк у 

срп ске ака дем ске јав но сти, ко ја му је, 

под ути ца јем До бри це Ћо си ћа, углавном 

окре ну ла ле ђа. У Ин сти ту ту за 

књи жев ност и умет ност Ср би је ра дио је 

до пен зи је. Жар ко при па да ма ло број ној 

гру пи фи ло зо фа ко ја у пр ви план ставља 

хри шћан ски по глед на свет и друштве 

на пи та ња. На тај на чин он ука зу је 

на наш пра ви иден ти тет – пр во вер ски, 

а по том и на ци о нал ни. 

„Ми жи ви мо на стра те шки нај важни 

јем про сто ру Евро пе. За Ен гле зе, 

ко ји има ју би тан ути цај на ге о по ли тичка 

зби ва ња у све ту, пи та ње оп стан ка 

Евро пе, као те ме ља за пад ног све та, је сте 

пи та ње ис точ не Евро пе и ње них гра ница. 

Ми се на ла зи мо на тим гра ни ца ма, 

а ту чи ње ни цу за пад ни свет ни ка да неће 

при хва ти ти и не ће нас оста ви ти на 

ми ру, без об зи ра на то ка ко се ми пона 

ша ли. То је свет над моћ ног тех нич ког 

раз во ја, али без има ло ду ха. Они зна ју 

за на шу исто риј ску и ду хов ну ве зу са 

Ру си ма и ни ка да не ће пре ћи пре ко тога. 

Уоста лом, на ше нај ве ће не во ље у послед 

њих сто пе де сет го ди на до ла зе од 

њих. Они нам сер ви ра ју кри зе и гу ра ју 

нас у ра то ве, спре ча ва ју ује ди ње ње и 

ја ча ње срп ског на ро да. Они су нам оду 

зе ли пра во да уче ству је мо у скла па њу 

ми ров ног уго во ра са зе мља ма фа шистич 

ког бло ка и на шим не при ја те љи ма 

Хр ва ти ма. Ипак, Ср би све мо гу да из држе, 

под усло вом да се сам на род об но ви. 

На жало с т, наша интеле кт уа лна елит а , 

дез о ри јен ти са на уну тар са ме се бе, не 

мо же да ста не на че ло тог про це са. По 

мом ми шље њу, то мо ра да учи ни цр ква. 

Јед но став но, нај ве ћи ауто ри тет мо ра да 

пос т ане лит у рг иј а , однос но лит у рг иј - 

ско-па ро хиј ска за јед ни ца, као мо рал ноисто 

риј ска за јед ни ца ко ја има сна ге да 

се од у пре свим иза зо ви ма. Ли тур ги ја је 

ди ја лог из ме ђу све ште ни ка и вер ни ка 

пред Бо гом, а при че шће је за вет. Ми мора 

мо да се вра ти мо све то сав ском схвата 

њу за ве та.“ 



77

Ж И В О Т , Р О М А Н И 


ПЕ СНИК ЈО ВАН ЗИ ВЛАК О ВР ТЛО ЗИ МА КО ЈИ МА СМО ОП КО ЉЕ НИ 

И СУМ ЊИ У УТО ПИ ЈЕ 

На златној 

греди трагања 

Свет мо ћи је бес кру пу ло зан, не у хва тљив, и зах те ва да све пот чи ни. Епо ха ве ли ких 

спа си тељ ских и еман ци па тор ских исти на је за вр ше на. Чо век се кла ти пред по но ром, 

у пред ста ви без хо ри зон та. Све што до пи ре до нас је по тре сно и по ве за но са злом. 

Круг се не за тва ра про чи шће њем, из ми ре њем са до брим си ла ма жи во та. Кул ту ра и 

умет ност су по ни же не, три ви ја ли зо ва не, до спе ле у ру ке је два про сеч них ду хо ва и пре тво ре не 

у се зон ско штан цо ва ње. Ми смо пре мо ре ни, оку пи ра ни и за по сед ну ти. Али све то 

ни по што не зна чи да су шан се Чо ве ка ни штав не 

Пи ше: Бра ни слав Ма тић 

По ни као је у рав ни ци, из да нак боко 

ра до не тог из да ле ка. Тра гао 

за сло бод ним сти хом и про зи рањем 

да љи на. Сло ви за мо дер ног и са мосвој 

ног пе сни ка, ти хог по бу ње ни ка ко ји 

зна мно го ви ше од то га шта не ће. Мисли 

ти свет зна чи уче ство ва ти у ње го вом 

не пре ста ном ства ра њу. Не во ли ре ги о- 

нал ни нар ци зам и сен ке ње го ве про винци 

јал не по ли ти ке. У Но вом Са ду, дав но, 

за те као је екс трем не кон цеп те естрад не 

по е зи је и сум њи ве аван гар де, али је изабрао 

да стр пљи во гра ди ви со ку кул ту ру 

зна ња и соп стве ну умет нич ку по зи ци ју. 

И ус пео је. На ку ли-ви ди ков цу те гра ђеви 

не бе ле жи мо овај мо за ик Јо ва на Зивла 

ка (На ко во, 1947). 

Лоз а . Мо ји пре ци су из Дал ма ци је, 

из ме ста Диц мо. По ме ри ли су се према 

Кра ји ни са дру ге стра не Ди на ре ка да 

су се Тур ци по ву кли ду бље на коп но у 

се дам на е стом и осам на е стом ве ку. Мој 

пре дак је мо жда био по врат ник у Кра јину, 

јер се гра ни ца из ме ђу Ту ра ка и Млета 

ка че сто ме ња ла по сле оп са де Бе ча, а 

за хва љу ју ћи и стал ном от по ру срп ских 

уско ка. Ка ко се мо же ре кон стру и са ти из 

оскуд них пре да ња, мој пре дак је сам дошао 

у Ресaновце, код Гра хо ва, оту да је 

на зван Зи вле, Зи влак, као јаг ње ко је је 

оста ло без мај ке. 

Мо ји пре ци и са мај чи не стра не су 

гор шта ци. Мај ка мо је мај ке Бо ја би ла 

је Че ко, у срод ству са Га ври лом Принци 

пом, ко ји је ста ри ном био, та ко ђе, 

Че ко. Ку ће су им би ле јед на до дру ге и 

она је до бро по зна ва ла Га ври ла, као деца 

игра ли су се на ле ди ни ис пред ку ћа у 

Об ља ју. У Прин ци по вом Об ља ју сам једном 

приликом , доп утов а вши из Б анат а , 

пр елис т ав а о Гав рилову с ач ув ан у с в ес к у 

Пут, зна ко ви 

Фо то: 

Ар хи ва 

с а го в ор ни к а 

Јо ван Зи влак (На ко во, 1947), пе сник, есе ји ста и кри ти чар. У 

Но вом Са ду ди пло ми рао на Фи ло зоф ском фа кул те ту, Од сек за 

срп ски је зик и књи жев ност. Био глав ни уред ник ча со пи са Поља. 

Во дио из да вач ку ку ћу „Све то ви“, са да во ди „Адре су“. Покре 

тач и уред ник ча со пи са Злат на гре да (од 2001). Осни вач 

и ди рек тор Ме ђу на род ног но во сад ског књи жев ног фе сти вала 

(од 2005). Пред сед ник Дру штва књи жев ни ка Вој во ди не од 

2002. до 2010. Об ја вио че тр на ест збир ки по е зи је на срп ском 

(од 1969), и че ти ри књи ге есе ја (од 1996). За сту пљен у многим 

срп ским и свет ским ан то ло ги ја ма. Књи ге су му пре ве де не 

на фран цу ски, ма ђар ски, ма ке дон ски, ита ли јан ски, сло вач ки, 

ру мун ски, бу гар ски, не мач ки, пољ ски и шпан ски. До бит ник је 

ше сна ест углед них срп ских и ме ђу на род них на гра да. 


79


Брат Ду шан, 

отац Лу ка, Јо ван 

Јо ван, мај ка 

Ми ли ца, брат 

Ду шан, брат од 

тет ке Јо ван 

Јо ван 

у мла до сти 

Са пе сни ком 

Ми л а ном 

Ком не ни ћ е м 

у ко јој је за пи си вао сти хо ве. Био сам фасци 

ни ран. Те све ске ви ше не ма, ка ко ми 

је пре не ко ли ко го ди на ре као по то мак 

Принципa истог име на. 

Мо ја мај ка Ми ли ца ро ђе на је у Исјеку, 

њен отац био је Да мјан Бур саћ. Провео 

је ско ро осам го ди на као вој ник 

цр но-жу те мо нар хи је, че ти ри го ди не је 

био у вој сци у вре ме Ве ли ког ра та. Био 

је у Бе чу, Тр сту, Пе шти, Со фи ји. Као посил 

ни ни је не по сред но ис ку сио стра хоте 

ра та. 

Мо ја мај ка је од ра сла у ве ли кој по роди 

ци, има ла је ше сто ро бра ће и јед ну сестру. 

Се стра је по ги ну ла као пар ти зан ка, 

је дан брат јој је у ра ту умро. Нај ста ри ји 

брат, офи цир, био је у за тво ру у Би ле ћи 

ка о инф о рм б ир оов а ц . 

Отац мо га оца, Јо ван, умро је за вре ме 

ра та; отац Лу ка, као пи то мац Ва зду хоплов 

не под о фи цир ске шко ле у Рај лов цу, 

био је за ро бље ник у вој ном ло го ру у Немач 

кој, а ње гов брат Са ва, пр во пар тизан, 

па чет ник у Кни ну, еми гри рао је у 

С А Д . Како с е р а ст акала пор од ица , т ако 

је ишч езавaо и ста ри за ви чај. 

Био сам као де чак ско ро без пам ће ња, 

у Накову, б анатс ком с ел у, где с у након 

ко ло ни за ци је ру ше ни ста ри оби ча ји, 

з аб ор ављ ана в ер а , пор од ице пос т ај але 

пр ов из ориј . Колониз ац иј а ј е б ила под у - 

хват са дво стру ким ефек том: ства ра на 

је по пу ла ци ја по љо при вред них рад ни ка 

ко ја ће на ста ви ти про из вод њу на на пуште 

ним по љи ма Ба на та и об ли ко ван је 

со ци ја ли стич ки чо век ко јег су из ло жили 

си ла ма мо дер ни за ци је, где је по ред 

ко лек ти ва до ми ни ра ла тех ни ка, мит инду 

стри је и на у ке. Та про ме на је би ла под 

сте га ма јед не чвр сте и упро шће не идеолог 

иј е . 

Кроз дав не сли ке. За ви чај је био љушту 

ра у ко јој сам по ла ко са зна вао да посто 

је и дру ги све то ви, дру га чи ји љу ди. 

Жи вео сам пр во у за тво ре ној за јед ни ци. 

Да љи на је би ла не са вла ди ва. По сто јао је 

из ро ва ни ма ка дам ски пут до Ки кин де. 

Рет ко се пу то ва ло. Трак то ри и по ко ји 

ауто бус од ла зи ли су у Ки кин ду. Рад на 

по љи ма, шко ла као ме сто ди сци пли нова 

ња, дру штве ни жи вот из ме ђу ужурба 

них и стро гих са ста на ка од ра слих, 

по сле по днев на опу ште ност у дво ри шту 

ка фа не где се пи ло пи во и над ме та ло у 

ку гла њу. Не де ље на фуд бал ском игра лишту, 

уз стра стве на и буч на на ви ја ња. У 

мес т у ј е пос тој ало неколико телеф она . 

Пре ко звуч ни ка на бан де ра ма еми то вани 

су му зи ка, по ли тич ки го во ри, фудбал 

ски пре но си, ве сти са при јем ни ка 

из Ме сне кан це ла ри је. По сле је до шао 

ра дио, по том смо от кри ли те ле ви зи ју. 

Гле да ли смо је на је ди ном при јем ни ку, 

по ста вље ном на про зо ру До ма кул ту ре. 

При ват ност је два да је по сто ја ла. 

Жи ве ли смо у на мет ну тој при сно сти. 

Али, као де чак сам от крио, по ред деч јих 

дру же ња, и уса мље ност. Лу тао сам пољи 

ма, си ла зио низ ко си не ка на ла, улазио 

у рет ке и се но ви те га је ве, по сма трао 

пти це, сит не уз не ми ре не гло да ре, во дозем 

це, ин сек те, ша ро ли ки и ди вљи свет 

ко ји је осва јао утри не и њи ве, и по ка зивао 

ми се као нео би чан и сло бо дан, усамљен 

и не по ко ран. При ро да је за ме не 

по ста ла рас ко шна у сво јим об ли ци ма, 

у сво јим за ко ни ма и из у зе ци ма, ви део 

сам се бе за чу ђе ног над тим бо га тим и 

не у хва тљи вим та јан ством жи во та. 

Бли ске да љи не. Као де чак био сам 

не у та жи во ра до знао. Че сто сам био збуњен 

кад ми од ра сли ни су да ва ли од го воре 

на пи та ња, имао сам осе ћај су ви шности. 

Књи ге сам от крио у де ди ној ку ћи, 

на зе ле ној по ли ци, на ко ју их је сло жио 

је дан од уја ка. Пра во бо гат ство, од Пушки 

на, Че хо ва, До сто јев ског, Тур ге ње ва 

до ен гле ске и аме рич ке при по вет ке. У 

оче вој би бли о те ци до ми ни рао је Бру но 

Тра вен са По бу ном в е ш а них. Ода тле ме 

је бу дио глас пра вед ни ка и на дах њи вао 

са ми ло шћу, осе тљи во шћу пре ма презре 

ним. 

У шко ли смо под сти ца ни да пи шемо 

ро до љу би ве пе сме, али ни ко ми ни је 

знао об ја сни ти ка ко се пи ше сло бо дан 

стих. То ме је као де ча ка му чи ло не ко лико 

го ди на. Знао сам да ко ри стим сло бодан 

стих, али ни сам имао од го вор шта 

он зна чи. 

Чи тао сам школ ске пе сни ке, ка сни је 

у се о ској би бли о те ци, као и у Град ској у 

Ки кин ди, на шао сам мно штво од го во ра 

у при ме ри ма ве ли ких пе сни ка. Об у зима 

ла ме је ва тра док сам чи тао Рем боа, 

Б од лер а , Е лиот а , Пау нда , Пас те рнака , 

Сен-Џо на Пер са, Ре неа Ша ра... Доц ни је 

сам по чео озбиљ ни је да се ба вим на шим 

пе сни ци ма. Ка сним Ду чи ћем, над ре а листи 

ма, Цр њан ским, Ва си ље вом. От крића 

умет но сти де лио сам та да са бра том 

Ду ша ном ко ји је иза брао скулп ту ру, а 



81


Са ру ским 

пи сцем 

Е д у ар д ом 

Ли мо но вим 


и фи ло з о фом 

Жан-Пје ром 

Фа јем 

да га то ме ни ко ни је мо гао под у чи ти у 

се о ској за јед ни ци. Ка сни је је за вр шио 

Ли ков ну ака де ми ју у Бе о гра ду и жи ви 

у Па ри зу. 

Мо је је мла дић ство би ло озву че но: 

слу шао сам „Битлсе“, „Ро линг стон се“, 

„Трог се“, „Хо ли се“... По стао сам јед на врста 

дру штве ног по бу ње ни ка: ше зде сет 

осма ме је уз др ма ла. 

Рав ни ца. Она је за ме не би ла све. Ништа 

дру го ни сам по зна вао, осим ма глича 

стог и бес крај ног пеј за жа. Си лу е те, 

обри си шу ма ра ка, уса мље не ку ће, ви соке 

гра ђе ви не, мли но ви; гле дао сам свет 

ко ји је оиви ча вао онај бли ски и скри вао 

уда ље ни ко ји ћу тек упо зна ти. Мо ја машта 

је го ре ла док сам се на пре зао да видим 

до га ђа је скри ве не иза мно штва имена 

ко ја су озна ча ва ла по те се или ата ре, 

да на слу тим чу де сна зна че ња да љи не, 

ње не од но се са ре чи ма; из ми шљао сам 

исто ри је ко је су от кри ва ле рав ни цу као 

под руч је пу но људ ских при ча. То је био 

де чач ки ро ман ти зам ко ји је свет чи нио 

за го нет ним и при влач ним. 

Од је ци 

Не би тре ба ло ап со лу ти зо ва ти дру гог. Али, лич ност ко ја 

раз у ме умет ност, ко ја уме да раз го ва ра, нео п ход на је за књижев 

ност. Иде ал ног чи та о ца не ма, он је пре све га, са ста но вишта 

пи сца, сли ка су сре та раз ли чи тих ви зи ја и раз у ме ва ња 

умет но сти. Мо ра те би ти осе тљи ви и ве шти да та кву по зи цију 

оства ри те. Мо гао бих ре ћи да имам при ви ле ги ју да раз гова 

рам по во дом сво јих но вих тек сто ва са из у зет ним и при јатељ 

ским са го вор ни ци ма. Мој нај па жљи ви ји чи та лац је мо ја 

су пру га Јо ван ка Ни ко лић, та ко ђе пи сац, ко ја ми већ че ти ри 

де це ни је не из мер но по ма же. 

Ме ђу тим, ка сни је, рав ни цу сам ви део 

као кул тур ни ам блем у мно гим пе сма ма 

но во сад ских пе сни ка. Она је би ла знак 

књи жев ног кон зер ва ти ви зма, оту жног 

ре ги о на ли зма ко ји сам од би јао. 

Долаз а к. Но ви Сад ни је био мој избор. 

То је би ла при ну да, јер ни сам ус пео 

у Бе о гра ду да упи шем дра ма тур ги ју или 

филоз офиј у. 

Чи тао сам та да мо дер ну дра му: Беке 

та, Јо не ска, Же неа, Брех та, Сар тра... 

Че сто сам бо ра вио у ки кинд ском поз 

ориш т у, гледа о пр едс т ав е , р а зг ов ар а о , 

по ма ло са ра ђи вао. Чи ни ло ми се та да 

да је по зо ри ште моћ ни ме диј мо дер не 

умет но сти. Ту скло ност пре ма по зо ришту 

сам ка сни је у Но вом Са ду по ка зивао 

по вре ме но као пи сац по зо ри шне 

кри ти ке а и осно вао сам се дам де се тих 

го ди на фе сти вал екс пе ри мен тал ног позо 

ри шта Ма ло по зор је – Оff the tar на 

Три би ни мла дих. 

У Но ви Сад сам до шао са илу зи јама, 

али и са јед ном вр стом ре а ли стичке 

иро ни је. Ни сам се на дао да ћу сре сти 

Ла зу Ко сти ћа или Зма ја, а још ма ње неког 

ро ман ти чар ског есте ту или фи лозо 

фа. Ни је то био град на кло њен ви сокој 

кул ту ри, иако је у мно го че му био 

је дан од во де ћих кул тур них цен та ра у 

Ју го сла ви ји. До че ка ла ме је зна ме ни та 

пе снич ка естра да од Ан ти ћа до Зуп ца, 

не што зва нич них и кон фу зних но ви нара, 

сен ке сву да при сут не про вин циј ске 

полит ике , пр едс т а вниц и лока лне не оа - 

ван гар де ко ји су у том тре нут ку би ли 

дом ина н тни у час опис им а , лис тов им а 

и на три би на ма. Имао сам сво ју ин тер- 


пре та ци ју аван гар де, од ба ци вао сам 

ње ну аси ми ла ци ју са по ли ти ком, по себно 

сам од ба ци вао ње ну ди ја лек тич ку 

ис кљу чи вост умет но сти као умет но сти 

и њи хов на чин пер цеп ци је пе сни штва. 

Кад у ма лом гра ду има те та ко екс тремне 

кон цеп те, од по пу лар не ли ри ке која 

је у сво јој се бе љу би во сти фа тал на, 

пр еко не оав а нг а рде , кој у с у з ас т упали 

ло кал ни по том ци ко му ни стич ких фаво 

ри та и ко ја вас у име про гре си зма 

од ба цу је у ста ро гво жђе, па до нар цизма 

у фор ма ма оп штег бр бљи вог мњења 

ло кал не по ли ти ке, не пре о ста је вам 

ни шта дру го до да стр пљи во и ско ро 

скри ве но гра ди те сво ју умет нич ку пози 

ци ју. При том не мо же те би ти си гурни 

да ће ваш жи вот ни про је кат има ти 

при ли ку да се оства ри. 

На др а с т а ње г р ад а . Био сам уред ник 

на Три би ни мла дих, по том у Пољим а , 

па у из да вач кој ку ћи „Све то ви“. Ја нисам 

као на чин жи во та иза брао бо е ми ју, 

ко ја је би ла ви ше гри ма са не го кул ту ра, 

а у Но вом Са ду је би ло и пре ви ше; ни 

по ли ти ку, ко ја је би ла та да по себ но заинтер 

ес ов ана да конт р олише у ме тно с т 

и ди сци пли ну је умет ни ке; ни аван гарди 

стич ко про све ти тељ ство ко је је рево 

лу ци о ни са ло умет ност да би је укину 

ло. Иза брао сам опре зност, ми шље ње 

као умет нич ку и дру штве ну еман ци паци 

ју, сум њу пре ма уто пи ја ма и њи ховом 

п ле ме ни том на си љу, иза че га се 

крио ре ги о нал ни нар ци зам и сво ђе ње 

чи та ве ствар но сти на ме ру не ко ли ко 

пар тиј ских ба нал но про све ти тељ ских 

и деолог а . 

На Три би ни, у По љи м а, „Све то ви ма“, 

ство ри ли смо за ма шну кул ту ру зна ња, 

раз у ме ва ња но вог ми шље ња и умет нос 

т и , од с т р у кт ур ализм а , по с тс т р у кт у - 

р ализм а до по с тмоде рнизм а . Нов и С а д 

је био сце на где су об ја вљи ва не мно ге 

но ве књи ге, од Де ри де, Фу коа, Ли о та ра, 

Ком па њо на, Ре неа Жи ра ра, По ла Ве на, 

Жа ка Ле Го фа и мно гих дру гих, до ла зили 

су ми сли о ци и пи сци са ра зних просто 

ра Ју го сла ви је, Фран цу ске, Ру си је... 

То се на ста ви ло са ак ту ал ним Ме ђу народ 

ним но во сад ским књи жев ним фести 

ва лом ко ји сам осно вао пре де сет годи 

на у Дру штву књи жев ни ка Вој во ди не. 

Ту има мо ели ту европ ског и срп ског песни 

штва, а то се по себ но обе ло да њу је у 

час опис у Злат на гре да. 

Све то ни је про ла зи ло без тен зи ја, 

су ко ба, смет њи, али је чи ње ни ца да Нови 

Сад, по сле ду жег вре ме на, са да има 

елит у филоз оф а , к рит ичар а , пес ника , од 

Дра га на Про ла, Ал па ра Ло шон ца, Да мира 

Сми ља ни ћа, Вла ди ми ра Гво зде на до 

Зо ра на Ђе ри ћа и дру гих. 

Тре нут ке мог ро ман ти чар ског са мопро 

све тљи ва ња до жи вља вао сам у прија 

тељ ским раз го во ри ма са пре ми ну лим 

пе сни ком Ми ла ном Дун ђер ским, али и у 

мно гим су сре ти ма са пе сни ком Ми о драг 

ом Павлов ић ем , филоз офим а М иланом 

Да мја но ви ћем и Ни ко лом Ми ло ше ви ћем, 

пе сни ком Љу би шом Јо ци ћем, фи ло зо фима 

Дан ком Гр ли ћем и Ива ном Фох том, 

ори јен та ли стом Ду ша ном Па ји ном, герма 

ни стом Ср да ном Бо го са вље ви ћем... 

Овај свет. По сто је са мо пред ста ве 

и кон струк ци је све то ва ко је се ме ња ју 


Сте в а ном 

Ра ич ко ви ћем 

Са пи сцем 

Ми ло р а д ом 

Па ви ћем 


83



и су прот ста вља ју. Та јан стве ни би о космич 

ки свет за нас је не са зна тљив. Ка ко 

би ре као Вит ген штајн: ми не зна мо ни 

то ка ко би се мо гао осе ћа ти је дан пас. 

Наш је дру штве ни свет, он нас најви 

ше по га ђа, свет људ ских ску пи на и 

за јед ни ца ко је нас при хва та ју или одба 

цу ју. У том све ту вла да ју си ле раз личи 

тих во ља и при ро да. Оно што нам је 

нај ва жни је од у зи ма нам се сна гом ко ја 

нас пре ва зи ла зи. Свет је не ми ло ср дан, 

на ше фа сци на ци је су на ив не и ком пенза 

тор ске у од но су, чи ни ми се, на оп ште 

на си ље ко је нас оп ко ља ва ода свуд. Моћ 

се на ме ће уме сто исти не, до бра, сре ће... 

Људ ска моћ ни је ни шта ма ње ра зор на 

од оне ко ја се на ла зи у за ко ни ма приро 

де. Ми се спа са ва мо са о се ћа њем, емоци 

ја ма, ми то ви ма љу ба ви пред не ми лосрд 

но шћу ко ја све про жди ре. 

Пред по но ром. Епо ха ве ли ких спаси 

тељ ских и еман ци па тор ских исти на 

је за вр ше на. Чо век се на ла зи пред поно 

ром. Пред по но ром ко смич ке ка тастро 

фе, у ви ду ис цр пље но сти по тен ција 

ла зе мље, или због не пред ви дљи вог и 

фа тал ног ко смич ког ин ци ден та, или (у 

б ољ ем с л учај у ) а нт р ополошке , х ум ани - 

стич ке апо ка лип се. Али то не зна чи да 

су ње го ви из гле ди ни штав ни. Уме сто 

ве ли ких исти на у ви ду ре ли ги о зних или 

се ку лар них уто пи ја, има мо ма ле, ло калне 

ми то ве о спа се њу. Тај оп шти обра зац 

има мно га име на. Про из вод ња тих малих 

ми то ва је бес ко нач на. То ства ра могућ 

но сти за спа се ња из гу бље ног сми сла, 

али и за оп ште опа да ње људ ских ам бици 

ја да се раз у ме свет. 

Свет мо ћи је бес кру пу ло зан, не у- 

хва тљив, са стал ним уве ћа њем зах те ва 

да све пот чи ни, да над зи ре и уби ствено 

конт р олише љ удс к у поп улац иј у. С 

њим су све то ви по тро шње, про из водњ 

е , з аб ав е , ка лк улац иј а с а прир одом , 

вре ме ном, за до вољ ством, про ви зор ним 

ме ре њем успе ха у оп штем бе сми сле ном 

так ми чар ству... а по ру бо ви ма су мишље 

ње и умет ност ко је с ме ром от пора 

на сто је да раз у ме ју ову пред ста ву без 

хориз онт а . 

Европ ске сен ке. Евро па је ве ли ка ризни 

ца кул ту ре, али и ве ли ки мај стор 

зла, ка ко би ре као Па ул Це лан. Она уједи 

њу је, ин те гри ше, исто вре ме но ди сципли 

ну ју ћи ма ле др жа ве и уче ству ју ћи у 

про све ти тељ ским и вој ним кам па ња ма 

пре ма дру гом и тре ћем све ту. Ум ност 

Евро пе је ум ност тр жи шта, а та мо где 

т рж иш те не ф у нкц ионише нив елац иј у 

вр ши си ла, европ ска и атлант ска. Европа 

је би ро крат ска. 

Нека д с у интеле кт уа лц и пр ом иш љ а- 

ли Евро пу и под сти ца ли њен кри тички 

дух. Сар тр, Ка ми, Си о ран, Фу ко, Хабер 

мас, Хај ни рих Бел... Да нас их не ма. 

Ка да је ру ше на ста ра хлад но ра тов ска 

Евро па, би ло их је тма и ту шта. Са да је 

по сао ве ро ват но за вр шен и они су суви 

шни. 

Не бих мо гао да про це ним да ли је 

Евро па не кад би ла бо ља, али на дам се да 

ће про из ве сти кул ту ру и умет ност ко је 

ће би ти пам ће не. 

Из ме ђу је дин стве не Евро пе и Европе 

на ци ја, иза брао бих ову дру гу. Европа 

кул ту ра и је зи ка а не јед не кул ту ре и 

јед ног је зи ка, ку да овај кон ти нент нај веро 

ват ни је стре ми. 

У оке а ну зла. Те шко је оте ти се утиску 

да смо у оке а ну зла. Све оно што допи 

ре до нас је по тре сно и по ве за но са 

злом. Круг се не за тва ра про чи шће њем. 

Нем а оне и деалис т и чке а нт и чке е кс т аз е 

ко ја нас осло ба ђа и из ми ру је са до брим 

си ла ма жи во та. 

Су тра ће мо отво ри ти но ви не, осим 

ако ни смо од у ста ли од све га, и су срешће 

мо се са но вом про ва лом зла, са њего 

вом ин вен ци јом ко ја се не сми ру је. На 

те ле ви зи ји и на You Tu be ви ди мо од се чене 

гла ве но ви на ра ко је по ка зу ју фа на тици, 

гле да мо сва ко днев но сли ке ма са кра, 

кат ас т р оф а , а ним а лни х пр ож д ир ањ а , 

Же рар 

Кар ти је, 

Јо ван Зи влак, 

Па ол Кеј нег, 

Ме тју Сви ни 


85


в елик и х прича , с ада нас т упа и деолог и - 

ј а глоб ализ ов ане т рж ишне е коном иј е 

као је ди ни и све моћ ни ре гу ла тор укупне 

дру штве не ак тив но сти – мо но поли 

стич ки, све о бу хва тан, све о бја шњив, 

све струк ту ри шу ћи... 

Са су пру гом 

Јо ван ком 

Ни ко лић, 

Џо ном Хар тли јем 

и Ни лом 

Ме к д е ви том 

напор едо с а с офис т иц ир ани м по рно - 

граф ским пред ста ва ма псе у до мо рал них 

зве зда, по ли ти ча ра и бо га та ша. 

С р о з ав ањ е . Пов одом прис т а нка њ е- 

го вих при ја те ља пе сни ка да се њи хо ви 

сти хо ви ис пи су ју на сал ве та ма, Ми шел 

Де ги је пре не ких де се так го ди на за вапио 

да не тре ба до пу сти ти да се по е зи ја 

по ни жа ва. Тр жи шне си ле су умно го ме 

до при не ле да се књи жев ност по ни жава, 

да се три ви ја ли зу је, да се спу сти у 

по ље про из вод ње и мо де. Књи жев ност 

по ста је по ље при ме не нај јед но став нијих 

обра за ца, при хва та ју ћи та ко да бу де 

пу ка за ба ва, те ку ћи до га ђај. Она си мули 

ра раз го вор, по себ ну вр сту са зна ња, 

прих в ат а начела у пот р еб е и пот р ошњ е 

и ис цр пљу је се у про из вод њи три ви јалног 

сја ја. То је до ми нант но. 

У усло ви ма ка да нас на сва ком кора 

ку вре ба тр жи шна еко но ми ја, уки да 

се ра зно ли кост. У по след њој де це ни ји, 

ка ко би ре као Ален Кир би, свет се у инте 

лек ту ал ном сми слу су зио, а не проши 

рио. Та мо где је Ли о тар ви део су тон 

Му зи ка 

Мо ја му зи ка је ек ста тич на, ди о ни зиј ска. Не мам вре ме на 

за ла ку, про сту, за бав ну, му зи ку. Во лим ре флек си ју у му зи ци, 

те жи ну, там ност. По не кад ме му зи ка ири ти ра, раз ди ре, јер је 

као та ква зах тев на, су ви ше тра жи од нас. За му зи ку би тре бало 

би ти при пре мљен, отво рен. Не дав но сам слу шао Скр ја бина, 

Ар ва Пер та и Ренеa Обри ја, јед ног на из глед ла ког и иронич 

ног ком по зи то ра. 

На рав но, по сто је и дру ге вр сте му зи ке ко је ево ци ра ју битне 

дру штве не до га ђа је или сли ке кул ту ре за ко је сам ве зан, 

ко је све до че о мо јим де чач ким и мла дић ким емо ци ја ма и ко је 

од је ку ју у мо јој ду ши као ис трг ну та реч или ре че ни ца ми нулог 

жи во та, жи во та за јед ни це ко јој при па дам. 

Мо сто ви, ути ца ји. То је ма гло ви то. 

По сто ји ви ше књи га, ауто ра, гла со ва из 

дру гих ре ги ја и жан ро ва, дру штве них 

под сти ца ја. Књи жев ност ни је хе миј ски 

еле мент ко ји се мо же кон тро ли са ти. 

Це нио сам по бу ње ни ке, нон кон форми 

сте, мар ги нал це, али и сре ди шне лично 

сти јед не епо хе. Фа сци ни рао ме је Пирон, 

јер је по ри цао све, чак и ре ал ност; 

Ди о ген ко ји је пре зи рао дру штве не конвен 

ци је; Ка тул, ве ли ки пе сник; Бо длер, 

по бу ње ник; Па унд, пе сник са ве ли ким 

за блу да ма; Цр њан ски... 

Во лео сам зи му, по што вао сам је као 

ауто ра па нон ског пеј за жа; од је ке гла сова 

ко ји су се од би ја ли од па ди на удо лина; 

по што вао сам мај чи ног оца ко ји је 

ве ро вао у жи вот, у стр пљи вост и трп њу; 

пса ко јег су ми уби ли се о ски лов ци – то 

ме је по тре сло за у век... 

От кро ве ња и по на вља ња. Путов ањ а 

су че сто по ле мич на. Спо ри те се са оним 

што је уста но вље но као кли ше, по куша 

ва те да от кри је те дру га чи ју ду бљу 

с т в а рно с т. Поричете пр едр ас уде , с т р а- 

хо ве од дру гог, зна ње и ле по ту ко ји не 

по сто је. 

Али пу то ва ња ни су ви ше от кро ве ња, 

све је већ ви ђе но и не ће те се на ћи у пози 

ци ји на ших зна ме ни тих пу то пи са ца 

Ду чи ћа или Ве ли ми ро ви ћа от кри ва ју ћи 

дру га чи ју ствар ност. Свет се по на вља 

и ви се не мо же те од у пре ти ути ску да 

су сли ке ко је гле да те већ ви ђе не и да је 

ствар ност сву да ско ро иста. 

Сна га за пи са ње. Ми смо пре мо рени 

, ок упир ани , з апос едн ут и . У т ак в ом 

ста њу ни је мо гу ће пи са ти. Пи са ње тражи 

отво ре ност, сло бо ду, уну тра шње 

рас по ло же ње да при хва ти те свет, да га 

осе ти те и при ми те са свим ње го вим 

кон тро вер за ма. И спољ ни свет и свет 

ко ји ства ра те. Би ти спре ман да осе тиш 

треп тај ли ста, да са о се ћаш и да бу деш 

не по ми чан да би уро нио у до га ђај. Да би 

то би ло мо гу ће, мо ра те би ти сна жни да 

се осло бо ди те од аго ни ја сва ко днев ног 

ж ив от а . s 



87

П А Л Е Т А 

ПО ВО ДОМ ИЗ ЛО ЖБЕ СЕР ГЕ ЈА АПА РИ НА У МОН ТРЕУ, ШВАЈ ЦАР СКА 

Утврђење 

у невремену 

Овај мај стор и по све ће ник, во ро ње шки и зе мун ски, спа да у круг ода бра них ко ји су 

оте ло тво ри ли тра ди ци ју у нај са вре ме ни јим об ли ци ма. Жи ву тра ди ци ју, ор ган ску, ко ја се не 

пре но си фи ло зоф ским трак та ти ма не го уме ћем, ду хом за на та, ти хим спо јем ра да и сна. 

Швај цар ска пу бли ка га је зна ла, још из вре ме на ка да је бли стао у са зве жђу са да по кој ног 

Етје на Ша то на у двор цу Гри јер. Зна ла је ње гов сли кар ски је зик чи ји кљу че ви ни су не по сред но 

до ступ ни. Са да, два де сет го ди на ка сни је, Апа рин се вра тио у Ро ман ди ју и до нео из не на ђе ња 

Пи ше: 

Сло б о д а н 

Де спо т 

Личи на к иш у метеорит а нио тк у - 

да при сти глих ко ја из не на да пали 

не бо. Но свет Сер ге ја Апа ри на 

ни је био не по знат швај цар ској пу блици. 

Био је пре два де се так го ди на јед на 

од нај сјај ни јих зве зда у са зве жђу ко је 

је по кој ни Етјен Ша тон (Eti en ne Chatton) 

оку пио у свом Му зе ју фан та стич не 

умет но сти сме ште ном у двор цу Гри јер 

(Gruyères). Ме сто је са мо по се би би ло 

ма гич но, а Етје но во брат ство га је из дигло 

у че твр ту ди мен зи ју, ону ко ју спозна 

је мо са мо у сно ви ма. Ку стос-ен тузи 

ја ста је на ме тао сво јим го сти ма те ме 

ко је су они са ра до шћу илу стро ва ли – 

нај че шће је то био сам за мак. Та ко смо 

от кри ли ка ко се ње го ве сред ње ве ков не 

зи ди не огле да ју у за па њу ју ћим ви зи ја ма 

Па три ка Ву дро фа, Јур ја Си о ма ша, Изабе 

ле План те и дру гих. 


Апа рин је та да од не дав но жи вео у 

Бе о гра ду, тач ни је у ње го вом пред гра ђу 

Зе му ну, са дру ге стра не ре ке. Тај Рус се 

пре се лио у Ју го сла ви ју у нај те жем момен 

ту, 1991. го ди не, на по чет ку на силног 

рас па да зе мље. По том је са Жељ ком 

Тон ши ћем и Мла де ном Ђу ро ви ћем, својим 

су се ди ма у том ста рин ском аустроугар 

ском гра ди ћу ко ји на го ни на снатре 

ње, офор мио је дин стве ну гру пу 

сли ка ра ло ва ца на сно ве. Упр кос са свим 

раз ли чи тим сти ло ви ма, па ле та ма и свето 

ви ма, ова три из вр сна умет ни ка граде 

за јед нич ку твр ђа ву да ле ко од вр тло га 

вре ме на. У вре ме ну тра ге ди је и не си гурно 

сти, а и бе де, у ко јем умет ност нај ви ше 

ис па шта, они су од бра ни ли за ди вљу ју ћу 

зах тев ност и до след ност. Сна га њи хо вог 

естет ског кре да – ван вре ме ност и са вршен 

ство – сва ка ко ни је стра на њи хо вом 

ду го роч ном успе ху. Али не ва ља за нема 

ри ти ни њи хо ву суд бо но сну ве зу са 

до ма ћи ном гор њих ода ја зам ка у Гри јеру. 

Иг но ри шу ћи кул тур не пре пре ке, погор 

ша не по ли тич ком кри зом, Ша тон је 

одр жа вао јед но од рет ких пра вих жа ришта 

раз ме не и ди ја ло га из ме ђу ис то ка и 

за па да Евро пе. 

Хо до ча сни ци су се та да че сто пе ња ли 

у Гри јер да би уро ни ли у то је дин стве но 

окру же ње, те ви зу ел не пе сме, те куп ке 

мла до сти ма ште, чи је су две ри чу ва ла 

чу до ви шта Х. Р. Ги ге ра, на лик стра жа рима 

из ноћ них мо ра. На кра ју ове по плоча 

не ста зе, иза Мар со вог шти та и Ве нери 

ног шти та Ву дро фа, ме ђу ма сив ним 

гре да ма пот кро вља, кру жок упу ће них је 

про сла вљао ван вре мен ски култ где су се 

ан тич ки при зо ри ме ша ли са ди о да ма и 

зуп ча ни ци ма све мир ског до ба. 

Фан та сти ка је по ма ло ли чи ла на катар 

ску цр кву и Гри јер је био њен за мак. 

Ту је бив ство ва ла уни вер зал на уметност 

ко ју су про гла ша ва ли сек том, попу 

лар на умет ност чи ја се фа ма спон тано 

ши ри ла у пу бли ци. На и ме, ње ним 

про тив ни ци ма је нај пре че би ло да од 

јав но сти са кри ју ову не по ре ци ву и незгод 

ну чи ње ни цу: да ти ту сли ка ри, за 

раз ли ку од мно гих про сла вље них савре 

ме ни ка, зна ју да сли ка ју. Они су овеко 

ве чи ли тех ни ку ре не сан сних мај стора, 

еру дит ски осве жи ли сву ви зу ел ну 

ба шти ну мо дер не, ожи вља ва ју ћи вечне 

сим бо ле на ше ци ви ли за ци је. Јед ном 

реч ју, они су оте ло тво ри ли тра ди ци ју у 

нај са вре ме ни јим об ли ци ма. Ону жи ву, 

ор ган ску тра ди ци ју, ко ја се не пре но си 

фи ло зоф ским трак та ти ма већ уме ћем, 

ду хом за на та, ти хим спо јем ра да и сна. 

У РУ КАВ ЦИ МА ВРЕ МЕ НА 

Ме ђу свим тим про зо ри ма отво реним 

ка дру гим све то ви ма, пре ци зни обли 

ци и то пле све тло сти Сер ге ја Апа ри на 

су се ис ти ца ли не са мо вр ло пре по знатљи 

вом па ти ном, већ и ат мос фе ром ко ја 

је ру ши ла ме ђе жан ро ва и ко ја је ублажа 

ва ла ње го ву по ра зну вир ту о зност. У 

„Три ма ла 

мо ста“, 

трип тих 

„Же на и чо век 

у зам ку Гри јер“, 

дип тих 


89


Сер геј Апа рин 

у свом зе мун ском 

ате ље у 

„Ноћ. 

Си ци ли ја“ 

ње го вим ра до ви ма су се об је ди ња ва ле 

чуд не су прот но сти: сви про же ти ду боком 

сло вен ском но стал ги јом а опет весе 

ли, ше рет ски озбиљ ни, тек тон ско-вазду 

ша сти. Он је пре нео Гри јер и ши ре 

– чи тав ар хи пе лаг ста рин ских гра до ва 

Фри бур га и окол не Ви со рав ни – у чисто 

апа рин ску ухро ни ју, у ко јој су се ови 

чу ве ни сред ње ве ков ни спо ме ни ци отки 

да ли од сво јих зе маљ ских ко ре на и 

от пло вља ва ли ка не ком бес те жин ском 

све ту. Ту је Ро мон у га ли ји на је дра и на 

точ ко ве. Ту је Еста ва је но шен на ле ђима 

жап ца. Ту је ноћ ни Мо ра пре пла вљен 

за стра шу ју ћим ле те ћим ство ре њи ма. Ту 

Би о гра фи ја 

Сер геј Апа рин ро ђен је 1961. у ру ском гра ду Во ро ње жу. 

Го ди не 1981. у род ном гра ду је ди пло ми рао на Ин сти ту ту за 

умет ност. По том де сет го ди на (1981-1991) сли ка и из ла же на 

груп ним из ло жба ма у Санкт Пе терс бур гу, Ки је ву и Мо скви. Годи 

не 1991. пре се лио се у пре сто ни цу Ср би је. Оста вио је дубок 

траг у са вре ме ном срп ском сли кар ству, али и сте као репу 

та ци ју ве ли ког мај сто ра у свет ским раз ме ра ма. Из ла гао је 

ши ром Евро пе и у Се вер ној Аме ри ци. Ви ше податакa о ње му 

мо же те на ћи, као и пре гле да ти ре про дук ци је сли ка, на адреси: 

www.apa rin.com. 

је Фри бур у зо ру, укр штен са не ка квим 

ча сов нич ким ме ха ни змом, на зи ди на ма 

ко је по ни ру у цр не во де, ко зна ко ли ко 

ду бо ке. Ту је мо жда и ди ри гент све у купне 

фан та зма го ри је: сај џи ја из Цу га, с маском 

без ли ца и ко сти мом Пје роа, ко ји 

пу бли ци по ка зу је град-ча сов ник. 

Уз по мен но стал ги је иде и ре ка време 

на. Вре ме – још ће мо о то ме – је сте 

глав на ди мен зи ја Апа ри но вог ра да. 

Вре ме рас тва ра про стор и вре ме мири 

су прот но сти. Ње гов дип тих Же на и 

чо век у зам ку Гри јер (1997), хи брид ни и 

не скри ве ни омаж фла ман ским пор трети 

ма Ван дер Веј де на, Ван Ај ка или Робер 

та Кам пи на, чи ни ми се да нај бо ље 

су ми ра апа рин ску ко смо го ни ју тог време 

на. Ле ва хе мис фе ра: же на, са уши ма 

ко је су по ста ле др ве ће и са кра вом на 

вр ху ло ба ње. Де сна хе мис фе ра: чо век, 

озби љан, са зуп ча ни ком ме ђу пр сти ма 

а на че лу за мак Гри јер пре тво рен у сат. 

Ле во, Мај ка При ро да, искон ска, уро ђена, 

ин до лент на. Де сно, Чо век, за бри нут, 

хи је ра ти чан, тех ни чар и го спо дар време 

на. Из над њих дво је — као у ве ћи ни 

„швај цар ских” де ла – нат пис L o co lauda 

to: „на овом ме сту одо бре но”, ла тин- 



91

П А Л Е Т А / П А Л И Т Р А / P A L E T T E 

ски из раз ко ји ево ци ра бла го слов не ког 

ви шег ор га на. Из не на да сли ка по ста је 

фраг мент не ка квог тек ста. Све то писмо, 

одо бре ни т. ј. бла го сло ве ни… ни је 

ли тај крај њи миг са мом Бо гу упу ћен? 

Или оном раз у ла ре ном де ми јур гу, самом 

сли ка ру, ко ме умет ност при да је 

бес ко нач ну моћ? Би ло ка ко би ло, Апарин 

„кла сич ног” до ба сво је сли кар ство 

све сно за ми шља као је зик чи ји кљу че ви 

ни су не по сред но до ступ ни. 

ПРО ЧИ ШЋА ВА ЊЕ НА 

ЖЕ НЕВ СКОМ ЈЕ ЗЕ РУ 

Два де сет го ди на ка сни је Апа рин се 

вра ћа у Ро ман ди ју ка ко би на пи сао други 

део свог трак та та. Де ла из ло же на у 

Мон треу су ве о ма уда ље на од оних које 

зна мо. Да ни је оног пре по зна тљи вог 

по те за, чо век би по ми слио на са мо пори 

ца ње. Сим бо ли зам, све при су тан у сери 

ји Гри јер, прак тич но је од су тан у сери 

ји Ла во (La va ux), или ба рем у ње ном 

нај ре пре зен та тив ни јем кор пу су. Као да 

је же лео да се осло бо ди пра ви ла – али 

са мим тим и за шти та – свог уоби ча је ног 

жан ра, Апа рин се упу стио у сме ло претре 

са ње са мих осно ва сво је умет но сти. 

О то ме нај ви дљи ви је све до чи све тло сна 

про ме на: ми стич не сен ке су усту пи ле 

мес то в еликом пр ов а нс а лс ком с у нц у 

Же нев ског је зе ра. За тим до ла зи и простор: 

не ста нак пеј за жа из сно ва и упад 

пре по зна тљи ве ге о гра фи је. Нај зад и 

фра пант но су жа ва ње од ред ни ца вре мена. 

Ал хе ми чар ча сов ни ка је од сту пио од 

да ли јев ских са то ва и исто риј ских пречи 

ца. Ње го ви хро но ло шки су да ри са да 

се укла па ју у раз ме ре обич ног људ ског 

жи во та, ре ци мо у пре та па ње квр га вих 

и цр них си лу е та ста рих ви но гра да ра у 

без бри жне фи гу ре са вре ме ног по трошач 

ког дру штва. 


Да ли се то Апа рин пре пу стио „фјаки” 

Је зе ра? Не би био пр ви ко ји је то ме 

под ле гао. Ве ли ки пи сац и пут ник Пол 

Мо ран (Paul Mo rand), ко ји је по след њи 

део свог жи во та про жи вео у овом реги 

о ну, упо ре ђи вао је пеј заж Же нев ског 

је зе ра са нај у збу дљи ви јим оства ре њима 

људ ског ду ха, по пут Таџ Ма ха ла. А 

Бај рон и Ше ли су бу квал но де фи ни сали 

есте ти ку ро ман ти зма пло ве ћи по 

Же нев ском је зе ру и за но се ћи се пред 

стра вич ном ле по том алп ских вр хо ва. 

Ра ми (Ra muz) у сво јим раз ми шља њима 

о ме ри и пре ко ме ри мо дер не циви 

ли за ци је тaj про стор је про гла сио 

за ме ри ло склад не ин те гра ци је из међу 

чо ве ка и ње го вог окру же ња. У нови 

је вре ме, спа са ва ње ви но гра да Ла во 

од над ир ањ а б етона пр оуз р оков ало ј е 

же сто ке бит ке у ко је се чу ве ни еко лог 

и фи лан троп Франц Ве бер за ло жио и 

ду шом и те лом, све до фи зич ког обра 

чу на. За што је овај кра јо лик нај зад 

ста вљен под за шти ту UNE SCO, иако 

се на ла зи у јед ном од нај ра зви је нијих 

и нај гу шће на ста ње них под руч ја 

на све ту, ако не због сво је очи глед не, 

ори ги нал не и бес по го вор не ле по те? А 

та ле по та про из ла зи, као ниг де дру где, 

од узор не са рад ње и рав но те же из међу 

Мај ке При ро де и чо ве ка – ар хи текте 

Вре ме на. Сли ка ру ко ји је до шао из 

далека т р еб ало ј е поприли чно одв а - 

жно сти да би се усу дио да до да свој 

доприно с б ог ато ј иконог р афиј и Же - 

нев ског је зе ра и Ла воа. Од Бо ци о на до 

Хо дле ра, стал не ме та мор фо зе те вечне 

а опет ни кад исте во де не по вр шине 

има ле су хип но тич ки ефе кат на око 

умет ни ка, на ги њу ћи их ка сла вље њу 

све тла и бо је. Ово оча ра ва ју ће све тлуца 

ње, уокви ре но рит мич ким и го то во 

ап стракт ним об ли ци ма ви но град ских 

те ра са и ста за, на не ки на чин вас ум но 

„По сма трач“ 


93


„Ули ца 

хо до ча шћа. 

С фу м а то“ 

„Ок то бар. 

Пу шкин“ 

„Од бе гли“ 

„Мој све ти о ник“ 

„Во д е ни ц а“ 

раз о ру жа ва. Уљуљ ку је вас, та ко ре ћи, у 

хе до ни зам. Та ко се и код Апа ри на све 

ви ше по ја вљу ју им пре си о ни стич ки и 

аг но стич ки еле мен ти. На крај њем исхо 

ду овог ис тра жи ва ња, про ста сен ка 

не ког ли шћа на зи ду по при ма ми стичну 

сен зу ал ност и под се ћа на ма ни ризам 

шко ле На би ја. А ва зду шни и морски 

мо ти ви сли ка ра на ла зе у про сто ру 

Же нев ског је зе ра те а тар по сво јој ме ри. 

Иако но ви ге о граф ски оквир под разу 

ме ва и уво ђе ње но ве па ле те и експе 

ри мен тал них тех ни ка, основ не те ме 

оста ју, у суп тил ни јем об ли ку. Про сти 

жал на спрам во де ног по но ра до во љан 

је да нас уве де у тај ну. Оне ви но град ске 

ста зе ко је су се сто пи ле са пла вет ни лом 

не ба као да пре тва ра ју кал др му у слапо 

ве: да ни су и нај по у зда ни је по вр шине 

пу ке теч не илу зи је? Из под се ћа ња на 

не та ко дав ну про шлост из ра ња ју старин 

ски рад ни ци-над ни ча ри, твр ди као 

с тене . Док уме нт а рна о бр ада по рт р ет а 

у цр но-бе лом на гла ша ва су ро вост њихо 

вог жи во та. Они су ту, са свим бли зу, 

две ге не ра ци је пре нас, а њи хо ва ци вили 

за ци ја нам је стра на по пут Атланти 

де. Про сто су о ча ва ње бо је и цр нобе 

лог ули ва нам вр то гла ви цу над тим 

по но ром. Апа ри ну ви ше не тре ба ју часов 

ни ци ни зуп ча ни ци да нам до ча ра 

ти ра ни ју вре ме на. 

УМЕТ НОСТ БЕЗ ЕПИ ТЕ ТА 

На пре дак или рас кид? Од го вор је 

очи гле дан, и та очи глед ност нам по маже 

да уочи мо је дан је зич ки не спо ра зум. 

По јам „фан та стич на умет ност”, за ко ју се 

обич но ве зу је Апа ри но во де ло, у ства ри 

је пу ки пле о на зам. Од оног тре нут ка кад 

пред ста вља ње ствар но сти под ра зу мева 

по глед и ру ку умет ни ка, оно при па да 

ф ан т а с ти ци, ка квом год жан ру да ина че 

припада . Ф аз а Же нев ског је зе ра Сер ге ја 

Апа ри на сто га ви ше ли чи на са зре ва ње 

не го на пре о крет. Она све до чи о умет ности 

ко ја се ота ра си ла сво јих епи те та да 

би се усред сре ди ла на су шти ну. 

Јед ном сам по се тио Апа ри на у ње говом 

пре све тлом ате љеу у Зе му ну. Та мо 

сам ви део ски це, ва ри ја ци је па и бе ла 

плат на ко ја че ка ју пр ви по тез ки чи це. 

Ди вио сам се из ван ред ном пла стич ном 

ра ду на ма те ри ја ли ма, на те му коњ ске 

гла ве. При ме тио сам и па ле те за га ситих 

то но ва. Та да ми је пу кло пред очима: 

овај ва зду шни сли кар леб ди из над 

соп стве не тех ни ке и ма те ри ја. Би ло да је 

сим бо лич ко или ем пи риј ско, они рич но 

или на ту ра ли стич ко, ње го во де ло је израз 

чу де сног да ра и рет ког иде а ла. Шта 

год бу де ра дио, Апа ри нов по глед ће увек 

би ти упе рен на го ре, ка ве ли ким мај стори 

ма и ка не бу. s 



95

П О Б Е Д Н И К 


МА РИ НА МАЉ КО ВИЋ, СЕ ЛЕК ТОР КА СРП СКЕ ЖЕН СКЕ КО ШАР КА ШКЕ 

РЕ ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈЕ, ШАМ ПИ ОН КИ ЕВРО ПЕ 

Дати све 

и остатак 

Од ра ста ла је у по ро ди ци слав ног тре не ра, жи ве ла у мно гим зе мља ма. При вла чи ли су је глу ма, 

фо то гра фи ја, је зи ци. Ко ли ко је ду бо ко у ко шар ци схва ти ли су тек кад је свој бе о град ски тим 

уве ла у Пр ву ли гу. По сле се са срп ском жен ском ре пре зен та ци јом по пе ла на европ ски трон. Зна 

ка ко се об на вља соп стве на уну тар ња рав но те жа и из љу ди при зи ва оно нај бо ље. Срећ на је 

што по зна је сво ју зе мљу и што љу ди раз у ме ју су шти ну под ви га ти ма ко ји во ди. Во ли дух 

ка фа не и ста ре пе сме. Част је ме ђу Ср би ма леп по јам, што их ја сно опи су је 

Текст: Алекса Комет, Де јан Бу ла јић 

Од ма лих но гу је ути ске о све ту гута 

ла као елик сир, осе ћа ју ћи да у 

мно штву иза зо ва вре ба онај ко ји 

је кро јен баш по ње ним ме ра ма. Слу тила 

је, ма да о то ме ни је го во ри ла, да мо ра 

би ти спрем на ка да њен тре ну так до ђе. 

Зна ла је да ће га пре по зна ти и да му не ће 

до зво ли ти да ми не, по ред ње. 

– С об зи ром да сам жи ве ла у мно гим 

зе мља ма и да смо че сто ме ња ли ме сто 

бо рав ка, би ла сам пре пу на ути са ка о 

раз ли чи тим ства ри ма. Чи ни ло ми се да 

ми је све на до хват ру ке, па су се и интер 

ес ов ањ а с мењ ив ала : привлачила ме 

је глу ма, фо то гра фи ја, је зи ци су ми увек 

би ли иза зов ни. У ко рак са ти ме, не преста 

но сам пра ти ла и ко шар ку, али ни сам 

мо гла да прет по ста вим да ће ми по стати 

жи вот ни пу то каз. Јед но став но, не ке 

ства ри се до го де ми мо на ших оче ки вања. 

Ако би се мо гло ре ћи да је ло гич но 

да се у мо јој по ро ди ци не ко за ра зи кошар 

ком, он да би се пре мо гло по ми слити 

на бра та. Он је, ме ђу тим, кре нуо другим 

пу тем, а ме ни се до го ди ло то не што, 

што ме је трај но ве за ло за овај спорт. 

Де ца ко ја ста са ва ју у спорт ским поро 

ди ца ма по не кад осе те за мор због интен 

зи те та жи вље ња. Код Ма ри не то, 

ме ђу тим, ни је био слу чај. 

– То би био лак ши пут, а то не ли чи 

на ме не. Жи вот у та квим по ро ди ца ма 

не ко ме са стра не из гле да ла ко и рас те реће 

но. При зна јем да су се мо ји ро ди те љи 

по тру ди ли да та кав осе ћај стек не мо мој 

брат и ја, али, исто та ко, по сто је ре флекси 

ко ји су ме оп те ре ћи ва ли. Увек ме је, 

при но вим се лид ба ма, пра ти ла сна жна 

но стал ги ја за Бе о гра дом. Ро ди те љи су 

то мо жда и осе ћа ли, па су нас че сто дово 

ди ли ов де и упор но ин си сти ра ли да 

са чу ва мо до дир са бли ским љу ди ма, нашом 

кул ту ром и је зи ком. На то ме сам 

им да нас за хвал на. Је сте на по ран ри там 

че стих се лид би и по ме ра ња са ме ста на 

ко ја сте се упра во на ви кли, али то, ипак, 

ко нач но утвр ди и не ке зна ке ка рак те ра 

и на те ра вас да се на вик не те на про ме не 

као на жи вот ну не ми нов ност. 

Ул а з ак у про фе си о н а л не тре нер с ке в о 

де утвр дио је пу то каз ко ји је ве о ма бр зо 

до вео до успе ха, при че му су се три јум фи 

ни за ли је дан за дру гим. 

– То је за и ста нео бич на при ча. Го то во 

да ни сам зна ла за по раз. Од тре нут ка када 

сам са шест де вој чи ца у „Ушћу“ по ста- 

Фо то: 

Ар хи ва 

с а го в ор ни ц е 


97


ви ла за циљ ула зак у Пр ву ли гу, па пре ко 

„Хе мо фар ма“ и „Пар ти за на“, сме њи ва ле 

су се по бе де и ти ту ле. Чак су и у ре презен 

та ци ји ци ље ви ви ше стру ко пре маше 

ни у са мом стар ту, јер смо по ста ви ли 

план да тек за не ко ли ко го ди на до ђе мо до 

гру пе нај бо љих. То ме по не кад пла ши, али 

и мо ти ви ше да оства рим још не што ви ше. 

Тим пу тем сам све сно кре ну ла и ра ду је ме 

сва ки иза зов ко ји сто ји ис пред ме не. 

МИ СТЕ РИ ЈЕ ДУ ГОГ ТРА ЈА ЊА 

Сна га ње ног ка рак те ра до шла је до 

из ра жа ја у ко лек тив ном спор ту, ко ји је 

увек оп те ре ћен осо бе но сти ма оних ко ји 

у ње му уче ству ју. 

– Пр ви циљ ко ји пред со бом по ставља 

те је осво ји ти не што, а по том то исто 

по но ви ти. То је сво је вр сна ми сте ри ја дугог 

тра ја ња. Ко шар ка по ста вља стро ге 

усло ве, ко ји ни су увек са мо спорт ски. На 

оку пу имам два на ест де во ја ка и исто толи 

ко раз ли чи тих ка рак те ра. Мој за да так 

је да их утвр дим, из њих из ву чем оно најбо 

ље и на те рам их да ве ру ју у оно што од 

њих тра жим. Од ме не за ви си хо ће ли тим 

ли чи ти на мо је же ље и иде је. Уто ли ко ми 

је дра же зла то ко је смо осво ји ле на пр венству 

Евро пе, јер смо по ка за ле да то мо жемо, 

сна гом ду ха, во ље и та лен та. Са да се 

по ста вља но ви циљ – по но ви ти оно што 

смо оства ри ле и мо жда на пра ви ти ко рак 

ви ше, јер ни иза зо ви не ће би ти исти, као 

што ни ми ви ше ни смо исте. На ме ни је 

да те де вој ке, обо га ће не за јед но сјај но иску 

ство, по но во учвр стим у јед ну бор бе ну 

је ди ни цу, спрем ну да иде из по чет ка и да 

се до кра ја бо ри не сма ње ном же сти ном. 

Тре не ри до бро зна ју ко ли ко је рад у 

спорт ском ко лек ти ву зах те ван. 

– То је то ли ко ин тен зив но да једно 

став но мо ра те про на ћи на чин да се 

у хо ду од мо ри те. Мој прин цип ра да је 

та кав да се по не кад и ко ле ге из му шке 

ко шар ке за чу де ин тен зи те ту мо јих тренин 

га. Сма трам то нор мал ним, али за то 

схва там сво ју, а и по тре бу мо јих играчи 

ца да пре дах ну. Где год да ра дим, за 

се бе одва јам вре ме и про стор за од мор, 

и то са ве ту јем и њи ма. Без то га би замор 

био не под но шљив. Мо ја рад на неде 

ља је не за ми сли ва без ба рем јед ног 

да на па у зе. Ако сам у Ср би ји, то је најче 

шће из ла зак ван Бе о гра да, од ла зак у 

при ро ду, ко ја ми пу ни ба те ри је. Јед ностав 

но, мо ра те про на ћи на чин да се пову 

че те, мо жда и оса ми те, да би сте се бе 

одр жа ли у рав но те жи. Без то га, крат ко 

би сте тра ја ли. 

Спе ци фич ност ра да са де вој ка ма је 

не што што ства ра до дат ни те рет. 

– На сву сре ћу, о то ме мо гу да го ворим 

са ја сним лич ним ис ку ством, јер 

сам ра ди ла и са се ни о ри ма „Ушћа“. То 

је за ме не би ло не у по ре ди во лак ше него 

ра ди ти са же на ма. Јед но став но, оне 

су мно го зах тев ни је, са по себ но сти ма о 

ко ји ма би се мо гло го во ри ти ве о ма ду го. 

По не кад у ша ли, у ко јој има мно го збиље, 

ка жем да ћу се од мо ри ти ка да пређем 

на му шку ко шар ку. 

То мо же мо оче ки ва ти у до глед но вре ме. 

– Са ти ме, јед но став но, не мам ни ка кав 

про блем. Мој је ди ни за да так је да из гла ве 

из ба цим Со њу, Је ле ну, Ану и оста ле играчи 

це, и да се пре ба цим на му шку при чу. 

То је све. Се бе сма трам про фе си о нал цем 


ко ји је до ра стао та квом иза зо ву и са мо је 

пи та ње вре ме на ка да ће се то до го ди ти. 

ТО ЈЕ МОЈ ОТАЦ, БО ЖИ ДАР 

Не ко би мо гао прет по ста ви ти да је 

отац Бо жи дар, про сла вље ни ко шар кашки 

тре нер, био ве о ма за сту пљен у Мари 

ни ној ка ри је ри. Из не на дио би се, ме ђутим, 

ка да би са знао да ни је та ко. 

– У пра вом сми слу ре чи он је от крио 

ко ли ко сам ду бо ко у ко шар ци тек оног 

тре нут ка ка да сам са „Ушћем“ ушла у 

Пр ву ли гу. Био је из не на ђен и ни ма ло 

оду ше вљен мо јом од лу ком да и ја поста 

нем тре нер. На рав но, ни је се сло жио 

са тим, же ле ћи пре све га да ме за шти ти 

од свих не га тив них им пул са ко ји прате 

овај по сао. Ме ђу тим, јед ном од лучном 

ре че ни цом ја сно сам му ста ви ла до 

зна ња ко ли ко сам ре ше на да оста нем у 

то ме. Про фил мог ка рак те ра је та кав да 

не до зво ља ва ме ша ње са стра не, а опет, 

ње гов ка рак тер је та кав да уме да пре позна 

и по шту је ре ал ност ту ђих од лу ка, па 

ни ка квих да љих не спо ра зу ма ни је би ло. 

Пр ви и је ди ни пут је био на не кој мојој 

утак ми ци 2007. ка да смо у Су бо ти ци 

осво ји ле Куп, што је ујед но био мој пр ви 

тро феј. Ипак, знам да те шко пре жи вљава 

све мо је ме че ве, а то ком фи на ла, ка да 

смо осво ји ле европ ско зла то, по пу шио је 

ко зна ко ли ко ци га ре та, иако ни је пу шач 

и дрх тао је од на пе то сти то ли ко да га ни 

ста ри дру го ви ни су мо гли пре по зна ти. 

На кра ју је за пла као, јер бо ље од свих зна 

ка ко ми је би ло. То је мој отац, Бо жи дар. 

Ме ђу тим, не сме да бу де спа ва ња на 

ло в о ри к а м а. 

– Ка да смо осво ји ле европ ско зла то, 

по ста ви ла сам се би пи та ње: шта са да? 

Ка ко срп ској ко шар ци да ти не што ново? 

Од го вор је био у од лу ци да по но во 

кре нем из по чет ка, из са мих осно ва, па 

сам са при ја те љи ма по кре ну ла По крет 

за жен ску ко шар ку, ко ји има за циљ пре 

све га да де вој чи ца ма пру жи при ли ку 

да се бес плат но ба ве овим спор том, да 

стек ну пр ва ис ку ства и мо жда от кри ју 

та ле нат у се би. Кроз све то сте ћи ће и 

на ви ке здра вог жи во та, што је мо жда 

нај ва жни је. Све то већ до бро функ цио 

ни ше у Бе о гра ду, а са да ће по че ти да 

се ши ри по Ср би ји. Им по ну је ми што 

уче ству јем у не че му та квом, јер ме 

од ушевљ ав а интелиг е нц иј а наше деце , 

окрет ност и спрем ност да се при ла го де 

у те шким си ту а ци ја ма. Ве ли ки део живо 

та сам про ве ла у ино стран ству и, веруј 

те, у све ту ни сам че сто на и ла зи ла на 

слич не при ме ре. Срећ на сам што по знајем 

сво ју зе мљу и осе ћам ње не по тре бе. 

Тру дим се да јој по да рим сво ја искре на 

осе ћа ња и нај сме ли је же ље. 

Мо ја зе мља 

– Ко ли ко сам ве за на за сво ју зе мљу су ви шно је ис ти ца ти. 

Пот пу но сам све сна то га да кроз по сао ко ји ра дим мо гу да 

учи ним не што до бро за њу и бу ди те уве ре ни: не по сто ји препре 

ка ко ја ме мо же за у ста ви ти да дам све од се бе на том пу ту. 

Осе ћај да сам у то ме ус пе ла је не у по ре див. Ја сам већ до жи вела 

онај чу ве ни бал кон, на ко ји су се пе ли са мо нај бо љи, до живе 

ла сам се дам хи ља да љу ди у „Пи о ни ру“ на жен ској ко шар ци, 

што је до ско ро би ло не за ми сли во. На фи на ле у Бу дим пе шти 

до шле су хи ља де на ших љу ди да нас по др же и по здра ве. Каква 

је са мо то са тис фак ци ја и ис пу ње ње нај скри ве ни јих же ља 

у жи во ту јед ног спор ти сте или тре не ра! 


99


Ко ли ко се то пре по зна је? 

– Мно го ми зна чи то што ве ли ки 

број љу ди раз у ме су шти ну на шег успеха. 

Ми смо европ ско зла то осво ји ле не 

са мо за то што смо би ле до бре, већ пре 

све га због ве ли ког ср ца и што смо би ле 

спрем не да по след њи атом сна ге остави 

мо на пар ке ту. То ни је са мо пи та ње 

спорт ског мо ти ва, већ и људ ског мо рала. 

То имаш у се би, или не маш. Ту жељу 

да се за не што и не ко га жр тву јеш, и 

не ште диш се бе. Во ле ла бих да се мно ги 

угле да ју на ко шар ка ши це, јер чи ње ни ца 

је да број ни љу ди ме ђу на ма не чи не довољ 

но ни за се бе, а ка мо ли за сво ју земљу. 

Без то га не мо же те оства ри ти ни 

оно што оче ку је те, а ка мо ли раз ми шљати 

о не че му ви шем. 

ЗАР ТО НИ ЈЕ ЉУ БАВ 

И жи вот ван спор та ма ми Ма ри ни ну 

р а д о зн а лос т, а ли вре ме н а не м а д о в ољ но 

за све же ље. 

– По зо ри ште ме је осво ји ло још у 

школ ским да ни ма и са ужи ва њем пратим 

пред ста ве, али, на жа лост, оба ве зе 

ме спре ча ва ју да то чи ним че шће. Склоност 

ка сцен ским умет но сти ма је за ступље 

на у мо јој по ро ди ци, јер је брат на 

фил му, а ја сам ето, оп чи ње на по зо риштем. 

Мо рам да ка жем да ми је жао што 

не це ни мо ви ше на ше глум це. Они су 

пра во бо гат ство и по зна то ми је ко лико 

их по шту ју у све ту. Ми их се, на жалост, 

се ти мо ка да нас на пу сте, че га је у 

по след ње вре ме би ло пре ви ше, па бих 

в олела да и м напокон доделимо мес то 

ко је за слу жу ју. По е зи ја је не што у че му, 

та ко ђе, ужи вам. У ње ној емо ци ји, складу 

и искре но сти ко ју по ка зу је. Во лим да 

је от кри вам у све ту ко ји ме окру жу је, 

ка кав год да је сте. 

Ка фан ски сто, звук на пе тих жи ца и 

ма ло бо е ми је у ду ши... 

– То ме усре ћу је. Во лим ка фа ну и дух 

ко ји је ди но у њој по сто ји, па ма кар то 

Ли ка у мом ср цу 

– Она је са став ни део мо је жи вот не при че. Жи ви у ме ни 

као по стој би на мо је по ро ди це, тра је и ту не ма по себ ног од гоне 

та ња, тим пре што сам вас пи та на да во лим и по шту јем оно 

што је мо је. Сво је де тињ ство у до број ме ри сам про ве ла у Лици. 

Обо жа вам тај на род, во лим да те љу де имам крај се бе, да 

их ви ђам на ра зним ску по ви ма ко је уме мо до бро да ор га ни зује 

мо. То је не што што ће тра ја ти. 

би ле и оне ста ре убо ге крч ме. По не кад 

по же лим да иза зо вем му зи ча ре пе сма ма 

ко је се дав но већ не мо гу чу ти, мо гла бих 

чак и да се так ми чим са њи ма по бро ју 

пе са ма ко је знам. По не кад ме пи та ју могу 

ли ка фан ске пе сме да ме опи шу? Ако 

и мо гу, то ни су јед на, две или три. Мо ра 

их би ти мно го ви ше. То је од раз мог бића, 

же ља да се пре пу стим емо ци ји ко ју 

ка фа на уме да по бу ди и да ужи вам у томе, 

искре но и не спу та но. На рав но, ка да 

имам вре ме на за та ко не што. 

Док је от кри ва мо, по ста је ја сно да ће 

Ма ри на, по ред свих про тив ни ка, са ма 

се би увек би ти нај ве ћи иза зов. 

– У Фран цу ској не мо гу да ве ру ју 

ко ли ко сам по све ће на по слу. По ку шала 

сам да им об ја сним да ме ни ни је потре 

бан кон тро лор да ме пра ти ко ли ко 

ра дим, јер по сто је не ка дру га ме ри ла 

ко ја ми ви ше зна че. Став о озбиљ ности 

и од го вор но сти оно га што ра дим 

ду бо ко је уко ре њен у ме ни. Ка да сам 

све сна да сам да ла све од се бе, та да сам 

спо кој на и опу ште на. То тра жим и од 

сво јих игра чи ца: да ти све од се бе и поку 

ша ти ко рак ви ше, па и ако не успемо, 

ја ћу им пру жи ти ру ку. Би ти ча стан 

у свом по слу, зна чи по да ри ти и част 

свом жи во ту. Част је леп по јам ме ђу 

на ма Ср би ма и вр ло ја сно опи су је ко 

смо и ка кви смо. 

Иде мо у су срет Олим пиј ским игра ма. 

– Мно ги су не ре ал ни у сво јим оче кива 

њи ма, по сле успе ха ко је смо до са да 

оства ри ле. То је цр та на шег ка рак те ра и 

ми ће мо по ку ша ти да се са ти ме из бори 

мо. На и ме, мо је де вој ке од ла зе у Рио 

као де ца по ред пре ка ље них шам пи о на. 

Хва ла Бо гу, има мо их по ред се бе, по чев 

од јед ног ге ни јал ног те ни се ра, ко ји нам 

је сви ма узор, па до сјај них стре ла ца, 

атле ти ча ра, ва тер по ли ста и мно гих других. 

Мој за да так је да еки пу вра тим на 

онај ни во на ко ме смо би ле ка да смо почи 

ња ле. Без оп те ре ће ња, али и без комплек 

са, да ти све од се бе. Знам да се не ћемо 

обру ка ти, јер има мо ве ли ко ср це, али 

при чу о ме да ља ма и не че му слич ном не 

же лим ни да по чи њем, јер мо же ла ко да 

по ста не нео збиљ на. 

Ко се бе осу ди на ко ра ча ње ка ви сина 

ма, сле ду ју му те шки ко ра ци и на пет 

дах у гру ди ма. Али... 

– Зар у то ме ни је сми сао и по ен та 

жи во та? Зар то ни је свр ха на шег тра јања? 

Уоста лом... зар то ни је љу бав? s 



101

В Е З Е / С В Я З Ь / C O N N E C T I O N S 


ПО ВО ДОМ 160. ГО ДИ ШЊИ ЦЕ ОД РО ЂЕ ЊА СЛАВ НОГ НА УЧ НИ КА 

Теслин 

времеплов 

Овај умет нич ки спек такл у Кнез-Ми ха и ло вој ули ци ком па ни ја „Те ле ком Ср би ја“ по да ри ла 

је оду ше вље ним Бе о гра ђа ни ма и го сти ма пре сто ни це. Сли ком и зву ком, у 4D тех но ло ги ји, 

до ча ра ни су нај ва жни ји жи вот ни тре ну ци и от кри ћа овог ве ли ка на на у ке. Са зи да 

Ин сти ту та „Сер ван тес“ Бе о гра ђа ни ма се обра тио и сам вир ту ел ни Ни ко ла Те сла. 

Тим спо јем ви со ких тех но ло ги ја и умет но сти на дах њу ју се мла ди на уч ни ци да на ста ве 

Те сли ним пу тем зна ња и ино ва тив но сти 

„На сто ја ње из у ми те ља је у 

осно ви спа са ва ње жи вота. 

Би ло да укро ћу је си ле, 

ус ав ршав а напр ав е и ли о б е зб еђ уј е нов е 

удоб но сти и ла год но сти, он до при но си 

си гур но сти на ше ег зи стен ци је.“ Овим 

му дрим ре чи ма обра тио се оку пље ним 

Бе о гра ђа ни ма вир ту ел ни Ни ко ла Тесла 

са фа са де Ин сти ту та „Сер ван тес“ у 

Кнез-Ми ха и ло вој ули ци ко ја је по служи 

ла као сце но граф ски еле мент у уметнич 

ком про јек ту под на зи вом „Те слин 

вре ме плов“. Овај умет нич ки спек такл 

ком па ни ја „Те ле ком Ср би ја“ по да ри ла је 

ста нов ни ци ма Бе о гра да и ње го вим посе 

ти о ци ма по чет ком ма ја, по во дом 160. 

го ди шњи це од ро ђе ња слав ног на уч ни ка. 

„Те слин вре ме плов“ сли ком и зву ком 

ус пео је да до ча ра нај ва жни је жи вот не 

тре нут ке и от кри ћа ге ни јал ног из у мите 

ља. У је дин стве ном мул ти ме ди јал ном 

спек та клу Ни ко ла Те сла нас сво јим речи 

ма во ди кроз соп стве но на уч но об лико 

ва ње, као и кроз про цес ра ђа ња иде је 

ко ја по том пре ра ста у изум. Цео ње гов 

жи вот ни пут, од ра ног де тињ ства у ком 

је од оца учио осно ве ло гич ког раз мишља 

ња, пре ко од ла ска у ино стран ство, 

до пр вих про на ла за ка и ве ли ких раз војних 

про је ка та, при ка зан је у овој ино ватив 

ној 4D про јек ци ји. 

– Ни ко ла Те сла оста вио је не из брисив 

траг у на у ци и упра во овај уметнич 

ки про је кат ода је по част ве ли ка ну 


103

В Е З Е 

ко ји нам је дао у на сле ђе сво ја ре во луци 

о нар на от кри ћа. У скла ду са на шом 

основ ном де лат но шћу, „Те ле ком Ср би ја“ 

на сто ји да и на овај на чин про мо ви ше 

не про ла зна на уч на до стиг ну ћа у овој 

обла сти, као и до при нос на ших на уч ника 

ко ји су сво јим де ли ма за ду жи ли цео 

свет – из ја вио је Пре драг Ћу ли брк, ге нерал 

ни ди рек тор ове ком па ни је. 

„Те ле ком Ср би ја“ се кон ти ну и рано 

за ла же за про мо ци ју на у ке, а циљ 

про јек та „Те слин вре ме плов“ је сте да 

се кроз спој са вре ме них тех но ло ги ја и 

умет но сти пру жи по др шка ино ва ција 

ма и дâ ин спи ра ци ја но вим, бу ду ћим 

нау чниц им а . 

– За хва љу ју ћи сво јим на пред ним 

иде ја ма, Те сла нам је омо гу ћио гло балн 

у пов ез ано с т, с ав р емени начин ж ив о - 

та и ко му ни ка ци ју ме ђу љу ди ма, а то 

су ви зи је ко је „Те ле ком Ср би ја“ де ли са 

ве ли ким Ни ко лом Те слом – до дао је Ћули 

брк. 

И ме сто на ком је при ка за на про јекци 

ја – Кнез-Ми ха и ло ва ули ца, ис пред 

зда ња СА НУ – но си из ве сну сим бо ли ку, 

јер је Те сла, то ком свог је ди ног бо рав ка 

у Бе о гра ду, 1892. го ди не, од сео у хо те лу 

„Им пе ри јал“ ко ји се на ла зио не да ле ко 

ода тле, из ме ђу са да шњег Фи ло зоф ског 

ф ак ултет а и Капет а н - М ишиног здањ а . 

Иако ни је бо ра вио ду го ни у Бе о гра ду, 

ни у Ср би ји, увек је ис ти цао сво је српско 

по ре кло и био је по но сан на сво је 

ко ре не, мај ку Ге ор ги ну и оца Ми лу ти на, 

пра во слав ног све ште ни ка. Јед ном прили 

ком је из ја вио: „Ја сам, као што ви ди те 

и чу је те, остао Ср бин и пре ко мо ра, где 

се ис пи ти ва њи ма ба вим. То исто тре ба 

да бу де те и ви и да сво јим зна њем и радом 

по ди же те сла ву срп ства у све ту. У 

ме ни има не што што мо же би ти и об мана, 

као што че шће би ва код мла дих одуше 

вље них љу ди, али ако бу дем сре ћан 

да оства рим бар не ке од сво јих иде а ла, 

то ће би ти до бро чин ство за це ло чо вечан 

ство. Ако се мо је на де ис пу не, најсла 

ђа ми сао би ће ми та – да је то де ло 

јед ног Ср би на.“ 

ВИ ЗИ О НАР СКИ ПРО ЈЕ КАТ 

„ТЕ ЛЕ КО МА СР БИ ЈА“ 

Пре ми је ру овог мул ти ме ди јал ног 

спек та кла у Кнез-Ми ха и ло вој ули ци, 

као и ди рек тан пре нос пре ко „Феј сбука“, 

„Ју тју ба“ и пор та ла „Мон до“, пра тило 

је ви ше хи ља да љу ди. Ин те ре со ва ње 

за овај до га ђај ра сло је из са та у сат, ка ко 

на ме сту де ша ва ња, та ко и на дру штвеним 

мре жа ма. То ком три да на тра ја ња 

про јек ци је, Бе о гра ђа ни и ње го ви по се- 


ти о ци има ли су је дин стве ну при ли ку да 

ужи ва ју у мул ти ме ди јал ном спек та клу 

на ста лом 4D ма пи ра њем. Та но ва графич 

ка тех но ло ги ја ожи вља ва ста тич не 

објек те пу тем ани ма ци је и зву ка, ствара 

ју ћи је дин ствен осе ћај пре ра ста ња 

мо но лит них гра ђе ви на у жи во пи сно 

плат но на ко јем се осли ка ва ју ди ги тално 

уоб ли че ни ко ла жи. 

Ди рек тор Те сли ног ме мо ри јал ног 

про јек та, Алек сан дар Про тић, као велик 

и поз нав ала ц ж ив от а и дела в елика , 

дао је на уч ну осно ву за ре а ли за ци ју „Тесли 

ног вре ме пло ва“. 

– Ви зи о нар ски про је кат „Те ле ко ма 

Ср би ја“ те жи да се ћа ње на Ни ко лу Теслу 

при бли жи са вре ме ни ци ма упра во 

пу тем тех но ло ги ја ко је су део ње го ве зао 

став шти не. Вр хун ска тех но ло ги ја употре 

бље на је као ин стру мент ко ји за циљ 

има мно го да ле ко се жни ји ути цај: образов 

ни, ме мо ри јал ни и ин спи ра тив ни. 

Ни ко ла Те сла си но ним је не са мо за креат 

ивно с т, инов ац иј е и пр оналаз аш т в о , 

већ и за по ми ре ње и за не пре ста ну борб 

у з а пр а вд у и с лоб од у. Телеком уника - 

ци је, из Те сли не пер спек ти ве, са мо су 

је дан вид ко му ни ка ци је ко ја љу де тре ба 

да по ве же и по слу жи њи хо вом ин диви 

ду ал ном и ко лек тив ном уз ра ста њу – 

ука зу је Алек сан дар Про тић. 

У сво јој књи зи Пут ми ра Ни ко ле 

Те сле, Про тић ка же да је „Те сла је дан 

од рет ких на уч ни ка ко ји се по све тио 

оства ре њу ми ра на са свим опи пљив 

на чин, раз ви ја ју ћи из у ме ко ји мо гу да 

спре че ра то ве. Ти ме је чо ве чан ству пон 

уд ио , дана с нажало с т пом ало з аб ор а - 

вље ни, иде ал на уч ни ка ко ји осе ћа и зна 

да исти на на уч ног на прет ка ни ка да не 

мо же, и не сме, би ти одво је на од до брог 

и ле пог. Упра во то је нај дра го це ни ја Тесли 

на по ру ка чо ве чан ству. Ако она бу де 

схва ће на у сво јој не по но вљи вој ду би ни 

и сна зи, и ако бу де по ста ла са став ни део 

обра зо ва ња мла дих, чо ве чан ство ће можда 

би ти спрем но да за ко ра чи ко ра цима 

од се дам ми ља.“ 

„Теслин времеплов“ после Београда 

наставио је своје путовање и одушевио 

публику и у Новом Саду и Нишу. s 

По др шка на у ци 

Сво јим дру штве но од го вор ним де ло ва њем ком па ни ја „Теле 

ком Ср би ја“ по др жа ва на у ку, са јед не стра не не гу ју ћи лик и 

де ло на ших на уч ни ка, а са дру ге ула жу ћи у мла де на ра шта је 

и ино ва тив не про јек те. „Вир ту ел ни му зеј Ни ко ле Те сле“, „Вирту 

ел ни му зеј Ми хај ла Пу пи на“, „mts An droid кон курс“ са мо су 

не ки од про је ка та ко ји ма „Те ле ком Ср би ја“ под сти че раз вој 

ми шље ња и на уч ног при сту па у про на ла же њу од го во ра на 

са вре ме не иза зо ве. 


105

С Л А В И Ј А / С Л А В И Я / S L A V I J A 


ШЕ СТИ „ДА НИ СЛО ВЕН СКЕ ПИ СМЕ НО СТИ И КУЛ ТУ РЕ“ У РУ МИ 

Кодови старе 

блискости 

Сло ве ни тре ба по но во да осна же свест о је дин ству соп стве них кул ту ра и за јед нич ким 

кул тур ним ко ре ни ма. А ова ква оку пља ња то ме су пра ви осло нац и бу де на ду у бо ље да не. 

Оп шти на Ру ма и та мо шња Град ска би бли о те ка „Ата на си је Стој ко вић“ на ста ви ће да то ме 

да ју пун до при нос. Ове го ди не го во ри ло се о сло вен ској ми то ло ги ји, ру ској аван гар ди, Дра ги ши 

Ва си ћу и „Бра ћи Ка ра ма зов“, а све је уве ли ча ла Во кал на гру па „Зво ни ца“ из Ом ска, ко ја не гу је 

му зич ку тра ди ци ју си бир ских Ко за ка 

Пи ше: Ми ле Ва ја гић 

Међ у к улт у рни м м аниф ес т ац иј а - 

ма у Сре му го ди на ма већ својим 

ква ли те том из два ја ју се 

„Да ни сло вен ске пи сме но сти и кул ту ре“. 

Тра ди ци о нал но, одр жа ва ју се сва ке годи 

не кра јем ма ја у Ру ми и по све ће ни су 

афир ма ци ји кул ту ре, умет но сти и фи лозо 

фи је свих сло вен ских на ро да. По се бан 

ак це нат ста вља се на књи жев но ства рала 

штво у два на ест сло вен ских зе ма ља. 

И ов ог од ишњ а м аниф ес т ац иј а , од 

20. до 27 ма ја, има ла је ви ше под це ли- 


107

С Л А В И Ј А 

на, те су по кло ни ци кул ту ре ужи ва ли 

у филм ским, му зич ким, књи жев ним и 

фи ло зоф ским до стиг ну ћи ма сло венских 

на ро да. 

Уче ство ва ли су углед ни пред став ници 

ака дем ске за јед ни це и вр сни по знава 

о ци бо га те сло вен ске кул тур не ба штине. 

Го во ри ло се о сло вен ској ми то ло ги ји, 

ру ској аван гар ди, под се ти ло на не ка непра 

вед но за бо ра вље на име на сло венских 

кул ту ра. Та ко, пр оф. др Ми ло Ломпар 

го во рио је на те му „Дра ги ша Ва сић и 

ру ска књи жев ност“. Ве ли ку па жњу приву 

кло је пре да ва ње „Бра ћа Ка ра ма зов“ 

пр оф. др Дра га на Сто ја но ви ћа. По себ на 

те ма би ла је по све ће на Сер ге ју Је се њи ну, 

јед ном од ве о ма ва жних сло вен ских песни 

ка из пр ве че твр ти XX ве ка, а ње го ву 

по е зи ју и лич ност осве тлио је пр оф. др 

Ми о драг Ј. Си би но вић. 

– На ме ра орга ни за то ра би ла је да ове 

го ди не ма ни фе ста ци ју још чвр шће пози 

ци о ни ра на срп ској и сло вен ској култур 

ној ма пи, као и да што бо ље пр о мови 

ше свој град и оп шти ну – ка же Жељ ко 

Сто ја но вић, ди рек тор Град ске би бли о теке 

„Ата на си је Стој ко вић“, уста но ве ко ја 

је и по кре тач ма ни фе ста ци је. – Ка да смо 

се пре шест го ди на опре де ли ли да покре 

не мо „Да не сло вен ске пи сме но сти и 

кул ту ре“, сма тра ли смо да та ква ма нифе 

ста ци ја не до ста је не Ру ми или Сре му, 

већ на шој зе мљи. Ру ма је до бро ме сто за 

ова ко зна чај ну ма ни фе ста ци ју за то што 

има ле пу кул тур ну и гра ђан ску тра дици 

ју, иако сам град не по сто ји ду же од 

не ких 400 го ди на. 

НА ДА И КУЛ ТУР НИ ХО РИ ЗОН ТИ 

Во кал на 

гру па „Зво ни ца“ 

из Ом ска, 

Ру си ја 

Фо то: 

„Фо то Стар“ 

Ро ман 

Ових да на по но во је рас пи сан књи жев ни кон курс рум ске 

Град ске би бли о те ке „Ата на си је Стој ко вић“ за пр ви и до сад 

нео бја вље ни ро ман. Ми ну ле го ди не на кон курс је сти гло дваде 

сет три ро ма на, а ове го ди не, по свој при ли ци, ин те ре со вање 

је још ве ће. Би бли о те ка је у оба ве зи да об ја ви на гра ђе ни 

ро ман и да део ти ра жа усту пи ауто ру. Кон курс је отво рен до 

кра ја сеп тем бра. 

– Ма ни фе ста ци је по пут „Да на сло венске 

пи сме но сти и кул ту ре“ вра ћа ју на ду 

да кул ту ру оче ку ју да ле ко бо љи да ни. 

Тре ба да се ра ду је мо све му што по ме ра 

гра ни це на шег са зна ња и на ви ши ни во 

у зд иже на ш д уховни хориз он т. Уколико 

од у ста не мо од осно ва на ше тра ди ци је и 

кул ту ре, ми он да не ма мо бу дућ ност друга 

чи ју од го лих по тро ша ча – ре као је на 

све ча ном отва ра њу књи жев ни кри ти чар 

Ми ле та Аћи мо вић Ив ков. 

Ма ри ја Стој че вић, за ме ни ца председ 

ни ка Оп шти не Ру ма, ис та кла је да су 

„Да ни сло вен ске пи сме но сти и кул ту ре“ 

по нос овог гра да и кра ја: 

– Це не ћи пра ве кул тур не вред но сти, 

ми ће мо на ста ви ти да по др жа ва мо култу 

ру и ње но по ди за ње на још ви ши ниво. 

Си гур на сам да ће и на ред них го дина 

ова ма ни фе ста ци ја за слу жи ти па жњу 

истин ске кул тур не јав но сти. 

Сви уче сни ци ис та кли су да са ми 

Сло ве ни тре ба по но во да от кри ју ду бо ке 

ко до ве сво је бли ско сти и за јед ни штва, 

сво је је дин стве не кул ту ре и за јед нич ких 

кул тур них ко ре на. А ова ква оку пља ња 

то ме нај ди рект ни је до при но се. 

Ове го ди не „Да не сло вен ске пи сме ности 

и кул ту ре“ уве ли ча ли су и го сти из 

ино стран ства. Пр о грам све ча ног отвара 

ња укра си ла је ру ска Во кал на гру па 

„Зво ни ца“ из Ом ска, ко ја не гу је му зич ку 

тра ди ци ју си бир ских Ко за ка. Пр о шлог 

ле та рум ски Ан самбл на род них ига ра и 

пе са ма „Бран ко Ра ди че вић“ го сто вао је у 

Оре лу, у европ ском де лу Ру си је, на Ме ђуна 

род ном фе сти ва лу фол кло ра „Орловски 

мо за ик“. Ту су на пра вље ни кон так ти 

и обез бе ђе но ово ле по го сто ва ње „Звони 

це“ у Ру ми. Осим на „Да ни ма сло венске 

пи сме но сти и кул ту ре“, „Зво ни ца“ је 

одр жа ла кон цер те и у Ру ском до му у Бео 

гра ду, у Срем ској Ми тро ви ци, Хрт ковци 

ма и Пу тин ци ма. За го сте из Ом ска, 

уда ље ног од Ру ме пет хи ља да ки ло ме тара, 

орга ни зо ван је и ту ри стич ки оби лазак 

гра да, као и по се та фру шко гор ским 

м анас т ирим а . s 


УС ТА НОВАСТУДЕНТСКО 

ОДМАРАЛИШТЕ„БЕОГРАД“ 

Пословнајединица„РадојкаЛакић“наАвали 

На пр а вљ е но натемељ и м а објектасакрајат ри де с е т и х г од ина 

XXвека,овојеис ед иш те Ус т а нов е с т уде н тс ког од м а р а лиш т а „Београд“.На 

ла з и сенанајлепшемдел у п ла нине Авала,нао б од у српскепр 

е с тонице .По с ле р у инир а њ а упр оле ћ е 1999,током агресије 

С е в е р о атла н тс ког па к т а наСрбију,цеообјекатјепо с т у пно обновљен.Да 

на с јетоједнооднајмодернијихстудентскиход м а р а ли 

штауовомдел у Европе.П р у жа од ли ча н смештај,ис х р а н у ицеоспектардругихуслугастудентима,алиико 

рис ниц и м а споља. 

С а с то ј и сеоддвадела: 

Новиобјекат„Авала“ 

Пов ршине 5.357квадратнихме т а р а ,ка па ц и те т а 158лежајева. 

Имар е с то р а нс к у с а л у са200ме с т а ,конференцијскус а л у са150 

ме с т а ,с а л у зас ем ина р е 2х30ме с т а илетњуб а ш т у са200ме с т а . 

Депа данс 

Ка па ц и те т мује73лежа ј а удвокреветнимитрокреветнимсобама.Имар 

е с то р а нс к у с а л у са180ме с т а . 

ГенералаЖданова201,11226Београд 

0113907946 • 0113907947 • recepcija.avala@usob.rs • www.usob.rs

З Д Р А В Љ Е / З Д О Р О В Ь Е / H E A L T H 


НО ВИ СА ДР ЖА ЈИ У „МЕР КУ РО ВОМ“ СПА ЦЕН ТРУ „РИМ СКИ ИЗ ВОР“ 

Исконска 

моћ воде 

Хи дро ма са жна те ра пи ја, сим бо лич но на зва на „Пљу сак 7“, трет ман је мла зе ви ма во де ко је 

про из во ди се дам џе то ва из над па ци јен та. Бла го твор но деј ство је ви ше стру ко, од ду бин ске 

ма са же до по бољ ша ња цир ку ла ци је, де ток си ка ци је и об на вља ња ко же 

ку ров“ Спа цен тар 

„Рим ски из вор“ предста 

вља цен трал ни бањ- 

„Мер 

ски обје кат, на ме њен свим го сти ма 

и гра ђа ни ма Вр њач ке Ба ње. Нај ве ћи 

и зва нич но нај бо љи здрав стве ни спа 

цен тар на Бал ка ну у сво јој по ну ди обје 

ди нио је нај мо дер ни ју опре му са врхун 

ском ме ди ци ном и ви ше ве ков ном 

вр њач ком тра ди ци јом трет ма на термом 

инер а лном в одом . 

Не пре кид ни раз вој и уна пре ђе ње 

спа услу ге иде ја је во ди ља ме наџ мен та 

„Мер ку ра“ то ком по след ње де це ни је, 

кад је вел нес кон цепт ми шљен као елемент 

про гра ма здра вља. Та ко је и овог 

про ле ћа Спа цен тар „Рим ски из вор“, 

обо га ћен но вим са др жа ји ма. 

По ла зе ћи од иде је да је во да из вор 

жи во та и основ здра вља, нео п ходна 

сви ма и увек, но ви на у Спа цен тру 

Ком би но ва ње 

По себ ни ефек ти оства ру ју се комби 

но ва њем хи дро ма са же са ком пати 

бил ним трет ма ни ма ко ји по сто је у 

Цен тру за ма са же „Ли ли“ у окви ру Спа 

цен тра. По ја ча ва ју ћи деј ство трет ма на 

и ап сорп ци ју хран љи вих еле ме на та, 

од лич но се ком би ну је са пи лин зи ма, 

па ко ва њи ма као и ми не рал ним блатом 

пе ло и дом. 

„Рим ски из вор“ је хи дро ма са жна те рапи 

ја, сим бо лич но на зва на „Пљу сак 7“. 

„Пљу сак 7“ пред ста вља трет ман 

мла зе ви ма во де ко је про из во ди се дам 

ма кро и ми кро џе то ва фик си ра них изнад 

па ци јен та. Осо ба ле жи на кре вету 

та ко да во да пре кри ва чи та во те ло, 

од но сно те ло је све вре ме оба ви је но 

тан ким и то плим мла зе ви ма во де. Моћ 

во де де лу је по пут ки ше, оп ти мал ног 

при ти ска и од го ва ра ју ће тем пе ра ту ре, 

опу шта ми ши ће, де лу је ре лак си ра ју ће 

и на нер вни си стем. 

Мла зе ви во де де лу ју и као ду бин ска 

ма са жа тки ва, ко ја по бољ ша ва цирку 

ла ци ју и вр ши де ток си ка ци ју те ла, 

ства ра ју ћи ви сок ни во ре лак са ци је и 

опу шта ње ми ши ћа. 

Мех ани чко делов ањ е з ас нив а с е 

на хи дро ста тич ком при ти ску ко ји 

под сти че лим фну и вен ску цир кула 

ци ју. По ве ћан про ток кр ви то ком 

хи дро ма са же ути че на мно го бо ље 

снаб де ва ње ко же и пот ко жног тки ва 

гра див ним ма те ри ја ма и ки се о ни ком, 

чи ме се убр за ва об на вља ње и раз вој 

ће ли ја, и по сти же до бар и здрав изглед 

ко же. 

Ин тен зив ни је ко ри шће ње хи дро маса 

же до при но си осло ба ђа њу од це лули 

та. Сти му ли ше се ства ра ње ко ла ге на 

у ће ли ја ма, што до во ди до по ве ћа ња 

ела стич но сти ко же и сма ње ња бо ра. 

По бољ ша ва хи дра та ци ју ко же. s 


111

Ц Е Н Т Р И 

КАМП ЗА ВО ДА ЗА СПОРТ КОД КЛА ДО ВА 

Нови процват 

„Караташа“ 

Не ка да је слу жио за сме штај гра ди те ља Хи дро е лек тра не 

„Ђер дап I“, па као омла дин ско ак ци ја шко на се ље. Да нас, 

под упра вом За во да за спорт и ме ди ци ну спор та Ср би је, 

уз сна жну по др шку Вла де, „Ка ра таш“ из ра ста у мо де ран 

спорт ски цен тар, је дан од во де ћих на ју жно сло вен ским 

про сто ри ма. Уз оно по треб но за вр хун ске при пре ме 

спор ти ста, ов де ће би ти до ступ но све што има ју 

ко ри сни ци За во да у Бе о гра ду, од спорт ско-ме ди цин ских 

пре гле да до пси хо ло шких и мо то рич ких те сти ра ња 


Омла дин ски кам по ви ши ром Срби 

је не ка да су би ли оми ље на 

ме ста оку пља ња ђа ка то ком екскур 

зи ја, из ви ђа ча и ра зних спорт скоре 

кре а тив них клу бо ва. Да нас је ве ћи на 

њих опу сто ше на и на пу ште на. Је дан од 

рет ких ко ји је оп стао, али чи ја је суд бина 

до пре две го ди на би ла вр ло не из весна, 

сва ка ко је Омла дин ски камп „Ка раташ“ 

у пред гра ђу Кла до ва. 

На пра вљен ше зде се тих го ди на прошлог 

ве ка, „Ка ра таш“ је слу жио за смештај 

гра ди те ља Хи дро е лек тра не „Ђердап 

1“, а ка сни је и уче сни ка омла дин ске 

рад не ак ци је на уре ђе њу и за шти ти 

при о ба ља Ду на ва од бра не до Кла до ва. 

Вре ме ном, камп је пре ра стао у спорт ски 

цен тар за при пре ме мла ђих се лек ци ја. 

Ме ђу тим, кри за из де ве де се тих го ди на 

про шлог ве ка, те ду го го ди шњи не мар и 

недов ољна улаг ањ а у од ржав ањ е дов ели 

с у до пр опадањ а чит ав е инф р ас т р у кт у - 

ре и свих ка па ци те та кам па. 

За вод за спорт и ме ди ци ну спор та 

Ре пу бли ке Ср би је је 2014. го ди не преу 

зео упра вља ње над Спорт ским кампом 

„Ка ра таш“, чи ме за по чи ње но ва ера 

у раз во ју овог кам па. 

Под упра вом За во да Спорт ски камп 

„Ка ра таш“ по ла ко обла чи сво је но во 

ру хо. Уз пу ну по др шку Вла де Ср би је, и 

зна чај на сред ства ко ја су Ми ни стар ство 

омла ди не и спор та и За вод из дво ји ли у 

2014. го ди ни, за вр ше на је пр ва фа за рекон 

струк ци је кам па. Из гра ђе ни су је дан 

но ви сме штај ни па ви љон и те ре та на 

са стреч са лом, ре кон стру и са на су два 

спорт ска те ре на и трим ста за ду жи не 

1.200 ме та ра. 

У то ку су при пре ме за дру гу фа зу 

ре кон струк ци је, у окви ру ко је ће би ти 

из гра ђе на још два сме штај на па ви љона 

и ре кон стру и са на че ти ри спорт ска 

те ре на. 

Ба шти на на до хват 

Из „Ка ра та ша“ се мо же по се ти ти Тра ја но ва та бла ко јом је 

чу ве ни рим ски цар ове ко ве чио из град њу пу та од Бе о гра да 

кроз Ђер дап ску кли су ру, све до ме ста где је у дру гом ве ку поди 

гао зна ме ни ти мост на Ду на ву. Ту је твр ђа ва Ди а на За нес, 

та ко ђе по диг ну та на са мој оба ли Ду на ва у вре ме ца ра Тра ја на. 

На ло ка ли те ту Гла ми ја су оста ци два ју утвр ђе ња из IV и са краја 

VI ве ка. По ме ни мо и твр ђа ву Фе ти слам, Цр кву све тог Ђор ђа 

у Кла до ву, ма на стир Све та Тро ји ца, Ма на сти ри ца, Ар хе о лошки 

му зеј Ђер да па и мно ге дру ге за ни мљи во сти. 


113

Ц Е Н Т Р И 

У на ред не три до че ти ри го ди не, када 

бу де за вр ше на ре кон струк ци ја свих 

ка па ци те та, Спорт ски камп „Ка ра таш“ 

ће за си ја ти пу ним сја јем. Би ће то мо деран 

спорт ски цен тар, во де ћи на ју жносло 

вен ским про сто ри ма. Ова кав цен тар 

би ће у мо гућ но сти да пру жи све што је 

нео п ход но за бо ра вак и при пре ме не само 

вр хун ских спор ти ста, већ и мла ђих 

се лек ци ја и ре кре а ти ва ца. 

ВЕ ЛИ КИ ПЛА НО ВИ, 

СВЕСТ О ЗНА ЧА ЈУ 

Све услу ге ко је су на рас по ла га њу 

спор ти сти ма у окви ру ком плек са За во да 

у Бе о гра ду би ће до ступ не и сви ма ко ји 

бу ду бо ра ви ли у „Ка ра та шу“. Спор ти сти 

ће мо ћи да оба ве спорт ско-ме ди цин ске 

пре гле де, пси хо ло шка и мо то рич ка тести 

ра ња, а те услу ге ће им пру жи ти врхун 

ски струч ња ци За во да са ви ше го дишњим 

ис ку ством. 

За ни мљи во је да се камп на ла зи поред 

Ду на ва, уз би ци кли стич ку ру ту 

„Euro-Ve lo 6“, ко ја се про те же од Атланти 

ка до Цр ног мо ра и про ла зи кроз Ђердап 

ску кли су ру. За то стал но ра сте број 

стра них ту ри ста ко ји би ци клом про ла зе 

кроз Ср би ју и же ле да се за др же у „Кар 

ат аш у “. 

Спор ти сти и ту ри сти ко ји бу ду бора 

ви ли у „Ка ра та шу“ има ће на рас по лаг 

ањ у и б ог ат у т урис т и чк у пон уд у ов ог 

кра ја, упот пу ње ну мно штвом ар хе о лошк 

и х локалитет а , те с поменика прир оде 

и кул ту ре. 

За вод за спорт и ме ди ци ну спор та 

Ре пу бли ке Ср би је је но вим За ко ном о 

спор ту, из фе бру а ра 2016. го ди не, до био 

ста тус на ци о нал ног тре нинг цен тра. Тиме 

је За вод сте као екс клу зив но пра во да 

у окви ру сво јих ка па ци те та омо гу ћи врхун 

ским спор ти сти ма и мла дим та ленти 

ма стал не тре нин ге и при пре ме, ка ко 

у ком плек су За во да у Бе о гра ду, та ко и у 

Спорт ском кам пу „Ка ра таш“. 

Пла но ви Вла де о „Ка ра та шу“, баш 

као и Ми ни стар ства и За во да, ве ли ки 

су. По сто ји ја сна свест да је ула га ње у 

„Ка ра таш“ за пра во ула га ње у бу дућ ност 

спор та у Ср би ји. Отуд ис трај но на сто јање 

да ови пла но ви, ко рак по ко рак, бу ду 

спро ве де ни у де ло. s 


Ј У Б И Л Е Ј 

ШЕ ЗДЕ СЕТ ГО ДИ НА БЕ О ГРАД СКЕ ПО СЛОВ НЕ ШКО ЛЕ 

Традиција 

која обавезује 

Све ча ном ака де ми јом 29. ју на 2016. го ди не, на ко јој ће би ти број не углед не до ма ће и 

ино стра не зва ни це, Шко ла ће про сла ви ти ве ли ки ју би леј. На њој је до сад ди пло ми ра ло ви ше 

од 120.000 сту де на та, ко ји успе шно ра де у ра зним сек то ри ма при вре де и др жа ве 

Пи ше: Проф. др Ђу ро Ђу ро вић 

Реализ ац иј ом полит ике конт ин у - 

ир аног у напр еђ ењ а к в алитет а 

обра зо ва ња и спро во ђе њем поступ 

ка за им пле мен та ци ју стан дар да 

си сте ма ква ли те та у овој, ју би лар ној 

го ди ни, ру ко вод ство и сви за по сле ни 

на нај бо љи мо гу ћи на чин по ка зу ју не 

са мо ода ност тра ди ци ји, већ и стра теги 

ју да љег раз во ја Шко ле, уна пре ђе ња 

ими џа и обе ле жа ва ју овај зна чај ни јуби 

леј. Одо ле ва ју ћи број ним при ти сцима 

и не га тив ним ути ца ји ма из не ких 

де ло ва дру штва, у ко ји ма је ви дљи во 

де вал ви ра ње пра вих вред но сти па и 

обра зов ног си сте ма, Бе о град ска послов 

на шко ла ула же огро ман на пор и 

успе ва да се по зи ци о ни ра на про светној 

ма пи Ср би је као не до сти жан ли дер 

у ре ги о ну у обла сти при ме ње ног струков 

ног обра зо ва ња. 


115

Ј У Б И Л Е Ј 

Од свог на стан ка, пре пу них 60 го ди на, 

до да нас, успе шно је по ве зи ва ла и усклађ 

ив ала в ис окошколс ко о б р аз ов ањ е из 

обла сти по слов не еду ка ци је са са вре меним 

зах те ви ма при вре де и дру штва, дају 

ћи увек но ве од го во ре на ста ра пи та ња. 

Фо ку си ра ју ћи до ма ће и свет ске тен денци 

је у мул ти ди сци пли нар ним на уч ним 

обла сти ма, Шко ла и да нас про мо ви ше 

кон цепт при ме ње них сту ди ја и ду ал ног 

обра зо ва ња, из гра ђу ју ћи ве шти не и способ 

но сти сту де на та нео п ход не за рад у 

прак си. Пре по зна ју ћи зна чај прак тич ног 

зна ња и ис ку ства за да љи про фе си о нал ни 

раз вој сво јих сту де на та, као и по тре бу за 

њи хо вим струч ним на пре до ва њем то ком 

сту ди ја, Шко ла раз ви ја ду ал ни си стем, 

раз ви ја ју ћи ти ме и плод ну са рад њу са 

успе шним ком па ни ја ма и пред у зе ћи ма. 

На тај на чин омо гу ћа ва сво јим сту денти 

ма струч ну прак су, пот пу но ефи ка сно 

их усме ра ва за бу ду ћу про фе си о нал ну 

ка ри је ру и у пот пу но сти при пре ма за тржи 

ште ра да. На том пу ту и ка том ци љу 

оства ре на је са рад ња, из ме ђу оста лог, и 

са ре но ми ра ним фи нан сиј ским ин сти туци 

ја ма, као што су На род на бан ка Ср бије 

и Бе о град ска бер за, где је у апри лу ове 

г од ине дев едес е т наши х с т уденат а пох а - 

ђа ло и успе шно за вр ши ло ин тер ак тив ни 

еду ка ци о ни курс „Тех нич ка и фун да мент 

а лна а нализ а с а с им улац иј ом т рг ов ањ а “, 

при че му су сте кли сер ти фи ка те о еду каци 

ји у бер зан ском по сло ва њу у Ср би ји. 

Та и све оста ле ак тив но сти у на ста ви и 

у сту дент ској прак си до при но се у пу ној 

ме ри по ди за њу ни воа струч не оспо собље 

но сти сту де на та и, сва ка ко, ре пу таци 

ји Бе о град ске по слов не шко ле, као лиде 

ра у по слов ној еду ка ци ји. 

СНАГА ПОВРАТНИХ ИНФОРМАЦИЈА 

По част 

Све сни чи ње ни це да је за уна пре ђе ње укуп ног ква ли те та 

би тан и ви зу ел ни иден ти тет, нео п ход но је да се уре ди фа са да 

и про стор ис пред Шко ле, као и збор ни ца, ко ја ће но си ти име 

бив шег ди рек то ра Ви ше еко ном ске шко ле (прет ход ни ца Бе о 

град ске по слов не шко ле) про фе со ра Не бој ше Пот ко ња ка, као 

нај за слу жни јег за из град њу по сто је ћег им по зант ног зда ња 

Шко ле у цен тру гра да. Та ко ђе, у знак за хвал но сти и пи је те та 

пре ма по ме ну том по кој ном про фе со ру и ди рек то ру, ура диће 

мо и спо мен пло чу ко ју ће мо по ста ви ти у хо лу згра де. 

У скла ду са сво јом тра ди ци јом, Школа 

и да ље иде у ко рак са европ ским трендо 

ви ма, са вре ме ним те жња ма и про мена 

ма и успе шно на про фе си о нал ни пут 

по слов не еду ка ци је из во ди ве ли ки број 

с т уденат а . Пос е бн у пот в рд у к в алите т - 

ног ра да да је нам чи ње ни ца да је преко 

120.000 ди пло ми ра них сту де на та ове 

Шко ле ра ди ло, а и да нас успе шно ра ди 

у Ср би ји и оства ру је зна чај не по слов не 

ре зул та те. Та ко ђе, 12.000 сту де на та ко ји 

да нас сту ди ра ју у Шко ли на се дам студиј 

ских про гра ма основ них сту ди ја и на 

три сту диј ска про гра ма спе ци ја ли стичких 

сту ди ја, по ка зу ју не сма ње но ин тер 

ес ов ањ е и з нат ижељ у и интеле кт уа лн у 

р адоз нало с т да с т уд иј е р еализ уј у у пр ав о 

у Бе о град ској по слов ној шко ли. С тим 

у ве зи сва ка ко сто ји и сна га по врат них 

ин фор ма ци ја ко је до би ја мо са тр жи шта 

ра да од ком па ни ја и ор га ни за ци ја у који 

ма се за по шља ва ју на ши сту ден ти, као 

из у зе тан ка дар, што нас чи ни по но сним. 

Го ди на ко ја је иза нас обе ле же на је 

број ним ма ни фе ста ци ја ма, из ме ђу остало 

га и ни зом јав них пре да ва ња ис так нутих 

про фе со ра и струч ња ка из зе мље и 

ино стран ства, као и три би на ко је је на ша 

школа о рг аниз ов ала . Пос ећ ено с т пр еда - 

ва ња и три би на све до чи о зна ча ју, ра знород 

но сти и ак ту ел но сти њи хо вих те ма, 

што по твр ђу је и ин те ре со ва ње сту де ната. 

Та ко ђе, Шко ла је у апри лу ове го дине 

би ла ло ги стич ка и тех нич ка по др шка 

Европ ској асо ци ја ци ји ви со ко школ ских 

ин сти ту ци ја (EURAS HE) ко ја је ор га низо 

ва ла 26. го ди шњу кон фе рен ци ју под 

на зи вом „Цен три са рад ње ко ји те же изван 

ред но сти – стру ков но обра зо ва ње и 

свет ра да“. На Кон фе рен ци ји је уче ствова 

ло 150 пред став ни ка стру ков них школа 

из Евро пе и око 70 пред став ни ка висо 

ких стру ков них шко ла из Ср би је. Осам 

на ших сту дент ки ња, са про фе со ри ма 

ен гле ског је зи ка и ин фор ма ти ча ри ма, 

пред ста ви ло је Шко лу на нај бо љи мо гући 

на чин и за свој рад до би ло при зна ње 

од ор га ни за то ра и уче сни ка. Сто га не изне 

на ђу је чи ње ни ца да је ге не ра ци ја уписа 

на 2015/2016. нај бо ља по успе ху у истори 

ји ове шко ле. Про сек оце на упи са них 

у про те клој го ди ни је 3,53, што зна чи да у 

на шој шко ли сту ди ра ју вр ло до бри ђа ци. 

ЗА ЧИСТ И СВЕТАО ОБРАЗ 

По шту ју ћи тра ди ци ју и не гу ју ћи већ 

из гра ђе не вред но сти, окре ну ти смо будућ 

но сти и у том по гле ду по се бан ак- 


це нат ста вља мо на на став но-обра зовни 

про цес, про ши ру ју ћи кон цепт и на 

ма стер стру ков них сту ди ја, за ко ји смо 

под не ли зах тев и оче ку је мо акре ди таци 

ју за иду ћу школ ску го ди ну. 

Та ко ђе се при пре ма мо и за акре дита 

ци ју спе ци ја ли стич ких сту ди ја из 

Ме наџ мен та мар ке тин га и Јав не управе, 

као и за ре а кре ди та ци ју по сто је ћих 

про гра ма. Уз то про ши ру је мо са рад њу 

са ака дем ским ин сти ту ци ја ма из на ше 

зе мље са ци љем да на шим сту ден ти ма, 

ко ји за то има ју ка па ци те те и афи ни тете 

и ин те рес, омо гу ћи мо на ста вак студи 

ја на не ком од фа кул те та, као што је 

уго вор о по слов но-тех нич кој са рад њи 

са При вред ном ака де ми јом из Но вога 

Са да где би на ши сту ден ти са студиј 

ског про гра ма Јав на упра ва (на ши 

стру ков ни прав ни ци) на ста ви ли студи 

је на че твр тој го ди ни Прав ног факул 

те та, на акре ди то ва ној је ди ни ци 

у Б еог р ад у. Дос адашњ у међ унар одн у 

са рад њу ко ју смо раз ви ли са број ним 

обра зов ним ин сти ту ци ја ма из Не мачке, 

Ру си је, Ки не, Ита ли је, Аустри је, Маке 

до ни је (...) и да ље ће мо про ду бљи вати 

и про ши ри ва ти да би смо, у скла ду 

са на шим мо гућ но сти ма, им пле мен тира 

ли ква ли тет не обра зов не кон цеп те 

раз ви је них про свет них си сте ма. Нагла 

ша вам да на ши стру ков ни еко но мисти 

мо гу, та ко ђе, по уго во ру о са рад њи 

на ста ви ти сту ди је на Еко ном ском факул 

те ту – УТМС Ско пље, где је већ одре 

ђе ни број на ших сту де на та успе шно 

окон чао сту ди је. 

Уз помен уте м аниф ес т ац иј е , а к- 

тив но сти и те жње, тре ба ис та ћи и дома 

ћин ски и пот пу но за ко ни ти од нос 

пре ма ма те ри јал ним и фи нан сиј ским 

вред но сти ма Шко ле. То се огле да у рац 

ионализ ац иј и пос лов ањ а и у ш тедам а 

ко је смо оства ри ли у по след ње две годи 

не, ка ко би смо обез бе ди ли ста би лан 

и ефи ка сан про свет ни си стем ко ји ће, 

д уг ор очно пос м ат р ано , б ит и конк ур е н - 

тан на тр жи шту и одр жа ва ти во де ћу 

по зи ци ју. Не из о став но се мо ра ис та ћи 

ду жност и оба ве за ви со ке мо рал но сти 

на став ни ка и свих за по сле них у Бе о- 

град ској по слов ној шко ли, јер вр хун ско 

пра ви ло по сло ва ња и де лат но сти Шко ле 

мо ра би ти ака дем ска че сти тост. То ду гује 

мо дру штву као озбиљ ни и од го вор ни 

љу ди, а ја лич но то ду гу јем ко лек ти ву, 

јер сам обе ћао при ли ком из бо ра да ће 

образ Бе о град ске по слов не шко ле би ти 

све тао и чист! 

Ко ри стим при ли ку да свим за по слени 

ма и сту ден ти ма че сти там ве ли ки и 

зна ча јан ју би леј са же љом да Шко ла 

на ста ви успе шно тра ја ње и до че ка још 

мно го ју би лар них го ди на. s 

(Аутор је ди рек тор Бе о град ске 

по слов не шко ле – Ви со ке шко ле 

стру ков них сту ди ја) 


117

Srbija - nacionalna revija - broj 55 - srpski - niska rezolucija

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?