Čuvari Zlatibora broj 1

Часопис за велике и мале љубитеље природе
Број 1, август 2016.
1

Издавач:
Основна школа „Миливоје Боровић“
Уредник:
Љииљана Андрић, учитељица
Редакција: Татјана Крповић
Милица Шукиловић
Ана Ристановић
Зорица Милосављевић
Наташа Тодоровић
Данка Спасенић
Данијела Кнежевић
Самир Аслани
Техничка обрада и илустрације:
Весна Ивановић
Часопис „Чувари Златобира“, ОШ „Миливоје Боровић“
31312 Мачкат бб, Е-mail: cuvarizlatibora@gmail.com
2

Садржај
Мачкат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Рибничко језеро . . . . . . . . . . . . . . . .8
Црни Рзав . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Белоглави суп . . . . . . . . .. . . . . . . .10
Бели бор . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12
Линцура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Кантарион . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
Полен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
Интервју– Бојана Божанић . . . . . . . . . . 20
Лепоте Златибора . . . . . . . . . . . . . . .23
Управљање отпадом . . . . . . . . . . . . . 24
Човек је једини “произвођач” отпада . . . . .28
Пројекат Еко школа . . . . . . . . . . . . . .29
Млади риболовци. . . . . . . . . . . . . . . 38
Мали уметници . . . . . . . . . . . . . . . .39
Да ли сте знали . . . . . . . . . . . . . . .40
Миришу нарциси . . . . . . . . . . . . . . . .41
3

Мачкат се налази на
дванаестом километру пута од
Ужица према Златибору. Од
центра Златибора удаљен је 16
km. Једна је од месних заједница
које се налазе у саставу Општине
Чајетина.
Строго географски гледано,
не припада самом масиву
Златибора, већ се налази на
његовим североисточним
обронцима, на прелазу ка
ужичкој котлини. Ипак, од
давнина се убраја у златиборска
села.
Посматрано на географској
карти, Мачкат има облик мало
искривљеног ромба.
Читав овај простор није ни
планински, ни брдски. Уздиже
се између 600 и 899m
надморске висине. Просечна
надморска висина је око 700m.
Јован Цвијић је након својих
истраживања, овај локалитет
назвао мачкатска површ, где су
у давној геолошкој прошлости
биле обале и клифови
давнашњег Панонског мора.
На северној страни Мачката
је Качер, на североистоку су
Бела Земља и Љубање, на
истоку је Крива Река, са јужне
стране су села Мушвете и
Бранешци, а на истоку је Крива
Река, са јужне стране су села
Мушвете и Бранешци, а на
западној страни Трипкова.
Површина коју ово село
заузима је 1 075 хектара.
Мање je од половине обрадиво
земљиште. Остало су пашњаци,
шуме и шикаре.
4

Највиша тачка у Mачкату је
брдо Церово, на јужној страни села
и на висини од 899m. Најнижа
тачка је на излазу речице Криваје
из Мачката- око 600m надморске
висине. Значајна узвишења су
Церово на југу и Лазово брдо на
северу, а највећа раван је
Стојановића Поље.
Кроз село протиче једина
речица – Криваја. Она долази из
Криве Реке и улива се у Сушицу.
Њена количина воде је
променљива, зависно од
годишњег доба. Мачкат има
неколико врела и извора. Најјаче је
Боровац.
Мачкат се налази на идеалној
надморској висини, где се сусрећу
две климе, медитеранска и
континентална.
Према попису из 2011. године,
било је 905 становника. Просечна
старост је 38 година. Једно од
ретких села у Србији које из године
у годину бележи раст наталитета.
Становништво се углавном бави
пољопривредом, посебно узгојем
стоке и на тај начин су
искоришћени сви природне услови
који овде имају.
Од давнина се Мачкат
налазио на важним путним
правцима, због природног и
географског положаја. Кроз
село су некада пролазили
каравански путеви према
Санџаку, Босни и
Дубровнику. 1927. године од
Ужица до Златибора
изграђен је макадамски пут,
који пролази читавом
дужином кроз Мачкат и
његов центар.
1961. године овај пут је
асфалтиран. Након стављања
у функцију новог
магистралног пута Ужице-
Златибор, кроз Мачкат и
развојем
приватне
иницијативе покренуте су
нове пословне и
инвестиционе активности.
Отворено је више
производних погона,
стоваришта, занатских и
трговинских и угоститељских
објеката.
Због специфичности
климатских услова, подручје
овог насеља има идеалне
услове за производњу и узгој
здравих планинских грла.
Традицијом сушења меса (по
рецепту предака), бави се
већи број мештана.
5

У јануару сваке године се
одржава „Пршутијада“ која
окупља сточаре који излажу
своје производе: пршуту,
кобасицу, сланину, овчију
стељу... , многобројне туристе и
госте који купују, пробају и
разгледају најквалитетније
производе од меса у овом
крају. У последње време у
Мачкату је развијен и сеоски
туризам. Познат је надалеко и
по јагњећем и свињском
печењу, па има и доста
угоститељских објеката.
Библиотека „Љубиша
Р.Ђенић“ из Чајетине и Месна
заједница села Мачката издали
су монографију нашег села
„Мачкат – праг Златибора“,
аутора др Рада Познановића.
Овом књигом обележено је 150
година рада школе мачкатске,
150 година чинодејствовања
цркве и 10 година организовања
Сајма сухомеснатих производа у
Мачкату. Од првог појављивања
имена Мачкат у записима и
књигама, географског положаја,
рељефа, начина живота, књига
бележи и насељавање, а и
породичне родослове.
Аутор је уз велико залагање
и труд забележио вредну студију о
историји, становништву и о
особеностима овог краја.
6

Основна школа у Мачкату носи
име првоборца Миливоја Боровића.
У саставу матичне школе су и
издвојена одељења у Шљивовици,
Кривој Реци и Горњој Шљивовици.
Школа је добитник Светосавске и
још многих награда којима је
одликована због успеха својих
ученика, али и због квалитетног
наставног кадра и квалитетне
наставе. Почела је са радом 1859.
године. Најстарија је школа у
Општини Чајетина и мeђу
најстарима у златиборском округу.
Од 2012. године у школским
просторијама постоји и дечији
вртић.
Црква у Мачкату је завршена
1860. године и једна је од највећих и
најстаријих цркава у ужичком крају.
Сачуван је првобитни иконостас. Био
је оштећен, али након тога
поправљен и додате су неке нове
иконе. Посвећена је Светом пророку
Илији. У порти цркве је стећак, као и
црквено-народни дом.
Трагови који сведоче о прошлости
места су:
- Богумилски стећак у црквеној
порти;
- На локалитетима Дељовина и
Гајичко гробље пронађени су остаци
из римског периода. Пренети су у
Музејску збирку Народне
библиотеке у Чајетини.
- Дворац саграђен уочи Другог
светског рата. Ту грађевину за слепог
ратника Ратка Шопаловића саградио
је краљ Александар, сећајући се
7
једне посете рањеном и
ослепљеном Ратку у француској
војној болници код Солуна.
Потпуно и сигурно објашњење имена
овог села за сада не постоји. По једној
претпоставци- у давна времена биле су
велике војске које су слагале своје
мачеве на катове, јер је војске било
много, а мало простора. По другој
легенди-на овом простору су мачевима
Немањића војске погубљени босански
богумили. Предање говори да је у
саркофаг пред мачкатском црквом
сахрањен богумилски вођа.

Изграђено је на реци Црни Рзав у Рибници и служи
за водоснадбевање туристичког центра на Златибору.
Сам назив језера указује да је богато разним
врстама риба: клен, пастрмка, шаран, лињак и сом,
па је могућ развој спортског риболова.
Налази се на 8 km од
насеља Златибор, на пола
пута до ски центра на
Торнику и манастира Увац.
По настанку је вештачко,
друго је по величини на
Златибору. Дуго је 2 km, а
површина му је 0,4 km 2 .
Настало је 1971. године,
преграђивањем реке Црни
Рзав код Рибнице, за потребе снадбевања насеља
Краљеве Воде и Чајетина пијаћом водом.
Љиљана Андрић
8

Црни Рзав, Златибор
Црни Рзав се код
Вардишта састаје са
Белим Рзавом чиме
настаје река Рзав које се
десетак километара
касније улива у реку
Дрину у Вишеграду.
За разилку од Белог
Рзава који је познат по
хладноћи воде, током
лета у Црном Рзаву је
веома топла, захваљујући
тамнијој подлози.
Извире у Царевом пољу
под Чиготом у селу
Драглица и тече централним
делом Златибора. Добио је
име по тамној боји
серпентинске подлоге преко
које протиче. На неким
местима прави лепе кањоне.
Притоке су му Рибница,
Обудојевица, Бела вода и
Јабланичка река.
Кањон реке Рзав код села Вардишта
Преграђивањем реке
створено је акумулационо
језеро “Рибница” за потребе
водом Златибора и Чајетине.
Река Црни Рзав је богата
рибом, највише кленом и
кркушом.
Река припада црмоморском
сливу и није пловна.
Црни Рзав, Златибор
Љиљана Андрић
9

Ова прелепа птица
носи чудно латинско име
Gyps fulvus. Висине је од
95 до 110cm. Просечна
тежина износи између 8 и
9 k g , а п о ј е д и н и
примерци могу достићи
тежину и до 11kg. Они су
права господа међу
осталим животињама.
Кад су деца крагна им је
смеђе боје, а кад су
о д р а с л и б е л а
паперјаста. Имају белу
главу и жути кљун мало
повијен који говори о
њ и х о в о ј м у д р о с т и .
Широка крила, кад лети,
изгледа као да је човек
раширио прсте. Кад су
бебе изгледају голо и
немоћно.
10
Већину дана проводи у
лету. Кад се гледа са
стране његова крила личе
на латинично слово В. Ову
птицу називају лешинаром
јер се храни угинулим
животињама. Он заправо
чисти природу.
Исхрана: Његова улога у
ланцу исхране у еко-систему
ј е ј е д и н с т в е н а и
незаменљива -искључива
х р а н а с у м у у г и н у л е
животиње, чиме спречава
ширење зараза и на тај начин
врши „природну рециклажу“.
У потрази за лешинама
белоглави суп у клизећем лету
испитује долине и косине
планина у којима живи.

Размножавање: Прави
г н е з д а н а с т р м и м
литицама обично у близини
какве воде , најчешће
језера. Женка полаже само
једно јаје крајем јануара
или почетком фебруара.
На јајету леже на смену
оба родитеља од 52-57
дана. Младунац после три
месеца може да лети, али
је и даље несамосталан и
задржава се у близини
гнезда и родитеља до једне
године старости, када
почиње да лута све до пуне
зрелости (4-5 година). Да
би преживео, суп обично
ж и в и у к о л о н и ј а м а .
С т а н и ш т а : Њ е г о в а
станишта у Србији су у
клисурама река Увац,
Милешевка и Трешњица.
Ј е д а н о д с у п о в а
м а р к и р а н и х
(прстенованих) на Увцу,
пронађен је на сталном
боравку у Ј у д е ј с к о ј
пустињи у Израелу. Касније
је још пет са Увца
п р о н а ђ е н о н а и с т о ј
локацији, док је 7 супова
прстенованих у Израелу
лоцирано на станишту у
Србији.
Организована
људска
брига за беле супове је
д о п р и н е л а
п о в е ћ а њ у
популације једине врсте
лешинара који живи у
Србији. До гнезда супова
на литицама може да
допре само поглед, али не
и људска нога.
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ У ЕВРОПИ И
НА БЛИСКОМ ИСТОКУ
Татјана Крповић
11

Бели бор је четинарска
врста која припада фамилији
Pinacea. Обухвата велики
простор од Северне Шкотске
и Скандинавије, преко целог
Сибира на истоку, до обала
Охотског мора. Такође,
распрострањен је и на
Балканском полуострву.
У Србији расте у
планинским областима,
нарочито на хладнијим
површинама северне и
западне Србије изнад 900m,
на планинама Маљен,
Повлен, Златибор, Тара,
Мокра гора, Муртеница,
Проклетије. Достиже висину
до 40m, а крошња му је
узана до кишобранаста,
светла, разређена. Кора
стабла је у доњем делу
сивосмеђа, а у горњем
црвенкастосмеђа, опада у
виду неправилних љуспи.
12
Четине су сивозелене боје
дужине 3-7cm, по две
спојене. Шишарке су
сивосмеђе без сјаја, коничне,
висеће.
Бели бор подноси
сурову климу крајњег севера
са врло јаким мразевима и
суву континенталну климу
јужних предела. Може да
расте на веома сувом
земљишту, али исто тако и
на веома влажном, па и
мочварном. Лоше подноси
ваздух у коме има отровних
гасова, па се не препоручује
његова садња у близини
индустријских објеката.

Веома је важна врста у
пошумљавању оголелих
песковитих површина и
камењара. Представља
брзорастућу врсту чије је
дрво доброг квалитета .
Користи се у грађевинарству
и дрвној индустрији. У
озелењавању има не само
декоративни, него и
санитарно-хигијенски значај.
Користили су их као
грађевински материјал за
куће и друге објекте. Од
борова се производио веома
драгоцени катран који се
извозио у многе крајеве. Ту
је и боров луч који је у
прошлости служио за
осветљавање просторија у
којима су људи живели, а
који су Златиборци
продавали по целој Србији.
Бор је био злата вредан. У
медицинске сврхе од белог
бора користе се катран,
иглице и пупољци, етарско
уље добијено из иглица и
пупољака, као и пречишћено
терпентинско уље. Катран
добијен из белог бора има
примену у дерматологији и
ветеринарској медицини.
Бели бор у Мачкату
Шуме црног и белог бора
биле су велико богатство
овог краја.
Означава усправност,
искреност, часност, јак
карактер, виталност, плодност,
тишину, самоћу. Чува тело од
пропадања и зато се користи
за израду ковчега.
Љиљана Андрић
13

Линцура је једна од наших
најважнијих планинских
лековитих биљака. Расте по
планинским ливадама и
пашњацима, ређе по ретким
шумама и камењарима, на
висинама од 800 до 2 500m.
Од давнина је линцура са
Златибора позната у свету
као једна од најбољих.
Ово је вишегодишња
биљка. Има праву снажну
стабљику висине до 1,5m.
При земљи је врло крупно
лишће.
Као лековити део биљке
сакупља се и користи корен.
Он се може сећи као сир и
може бити стар и до 50
година. Свеж корен је
непријатног мириса, али
када се осуши добија
пријатну арому.
Горња половина
стабљике има
жуте цветове.
Цвета од јуна до
августа.
Линцура је врло горка,
али није шкодљива. Ни
њена свакодневна
дугогодишња употреба не
шкоди и не изазива навику.
Лекови од линцуре смеју се
пити само пре јела,а
никако за време или после
оброка. Користи се за
побољшање апетита, боље
лучење жучи и варење
хране. Најчешће се
употребљава као средство
за јачање, за стомак,
против грознице, посипање
рана, против кашља.
14

Доприноси
побољшању састава
крви и повећању
црвених и белих
крвних зрнаца, па
се због тога користи
у лечењу
малокрвности и
бледила.
Препоручује се код
недовољног
стварања
желудачног сока,
слабог пражњења
желуца, киселог
подригивања и
горушице, код
хроничне
зачепљености,
грознице, тешког
дисања и астме.
Ова биљка расте од јула до
септембра на травнатим лединама,
на ивицама шума, на бреговима и
ливадама.
Биљка је висока 15-60cm. Стабљика
је чврста и разграната,а китњасте
цвасти златножуте боје.
Да бисмо поуздано препознали
кантарион, потребно је изгњечити
један потпуно расцветали цвет и из
њега ће потећи црвени сок.
15

ПРИПРЕМАЊЕ ЧАЈА
Чај од кантариона се
употребљава код чира на желуцу
и дванаестопалачном цреву, за
поремећаје варења, стимулацију
лучења желудачних сокова и
олакшања варења.Етарско уље
кантариона спречава грчеве,
олакшава надимање и
желудачне тегобе. Користи се за
смањење бола код гастритиса и
за зарастање чира на желуцу и
дванаестопалачном цреву. У
последње време користи се као
средство у борби против
депресије. Кантарионово уље је
најбољи мелем за ране,
ублажава болове, спречава и
лечи упале.
Једна пуна мала
кашика се попари са
четврт литра воде и
остави да одстоји
кратко време.
ТИНКТУРА ОД
КАНТАРИОНА
У 1 литар ракије ставе
се две прегршти на
сунцу убраних
цветова и боца се
остави 3 недеље на
сунцу или на топлом
месту.
16

УЉЕ ОД КАНТАРИОНА
КАНТАРИОНОВА МАСКА ЗА
ЛИЦЕ
Користи се за осетљиву,
уморну, суву и старију кожу.
У жуманце додати две
кашичице кантарионовог
уља уз мешање док не
настане равномерна крема.
На крају додати 5 капи
лимуновог сока. Маску
нанети на лице у танком
слоју, држати пола сата на
лицу и испрати топлом
водом. Ова маска је добра и
за регенерацију суве косе и
за косу третирану фарбом.
Преко осушених 100
грама цвета и листића
кантариона сипати маслиново
уље, толико да их сасвим
прекрије. Теглу добро
затворити чистим поклопцем
и ставити на место које је у
току дана најдуже осунчано.
Оставити је да на том месту
стоји 7 недеља. За то време
уље ће добити црвену боју.
Уље процедити на следећи
начин: У левак ставити
вишеструко пресавијену
стерилну газу, преко газе
мало вате. Процеђено уље
сипати у стаклену флашицу
или теглицу и чувати на
сувом, хладном и мрачном
месту. Уље направљено и
чувано на овај начин може да
буде употребљиво око 2
године.
Милица Шукиловић
17

Заштита животне средине
Данка Спасенић
Полен биљака је за човека један од најзначајнијих
алергена у ваздуху. Поленова зрна код више од 20 %
људске популације изазивају алергијске реакције
(бронхитис, коњуктивитис, дерматитис, поленска
кијавица), док у случају дуготрајног и вишегодишњег
излагања високим концетрацијама један део људске
популације оболева од хроничног бронхитиса и
бронхијалне астме. Загађеност ваздуха у урбаним,
индустријским срединама доприноси појачаном
алергијском дејству аерополена, док људи који бораве на
Златибору , бораве у знатно здравијој околини јер према
резултатима мерења вишеструко су ниже концетрације
од осталих градова у Србији где се систематски прати
концетрација полена. Мерење концентрације полена 24
алергене биљне врсте у ваздуху обавља се у оквиру
систематског праћења концентрације полена на
територији Општине Чајетина у оквиру државне мреже
за мониторинг алергеног полена који врши Агенција за
заштиту животне средине.
18

Вредности концентрације полена у ваздуху мере се
на висини 15m изнад површине тла. Временски период
континуираног узимања узорака почиње почетком
фебруара и траје до првих новембарских дана, мада у
зависности од временских услова овај интервал може да
варира.
На територији Општине Чајетина мерење
алергеног полена је почело 2012. године. На Златибору
су количине алергеног полена биле знатно ниже и у односу
на све станице у Државној мрежи због временских
прилика које одређује географски положај.
Поредећи резултате мерења са других мерних
места у Србији и резултате мерења полена на
Златибору са сигурношћу се може препоручити боравак
на овој туристичкој дестинацији.
Највећи коровски алерген је врста Амброзија.
Туристичко место Златибор има доста повољности и у
погледу Амброзије. Тако нпр. у 2014. години Београд је
имао у једном дану 369 поленових зрна, Кула 761 зрно, а
на Златибору је у току целе сезоне било само 289
поленових зрна/м3 ваздуха.
19

Заштита животне средине
Екологија постаје
све важнија
грана туризма.
Шта све Општина
Ч а ј е т и н а
предузима по том
питању?
- Одрживи развој
једне заједнице не
може без заштите
животне средине, а
делатност којом се
ми бавимо-туризам,
н е м о ж е б е з
одрживог развоја.
Поред решавања
текућих комуналних
проблема,
бавили смо се
р е г у л и с а њ е м
проблема чврстог
отпада. Спроведен
ј е з а ј е д н и ч к и
проје кат града
Ужица и Општине
Чајетина, по коме
смо удруженим
снагама успели да
успоставимо систем
примарне селекције
отпада, да набавимо
к о н т е ј н е р е ,
поделимо флајере и
развијемо свест код
људи. До средстава
смо дошли кроз
фондове ЕУ. Почели
смо селектовање
на мокри и
суви отпад,који се
вози на депонију
“Дубоко”, а тамо се
наставља даља
селекција.
К а к в и с у
р е з у л т а т и
остварени по том
питању?
-И по завршетку
пројекта људи су
остали посвећени
одвајању отпада. У
свим сеоским зајед
н и ц а м а с м о
п о с т а в и л и
контејнере од 5m³ и
о р г а н и з о в а л и
сакупљање смећа.
Сада проширујемо
мрежу и контејнере
постављамо на све
већи број локација.
Ко је задужен за
т р а н с п о р т
с е л е к т о в а н о г
отпада?
-Док наше КЈП није
било оспособљено да
ради тако нешто, ми
смо расписивали
оглас за приватна
лица која би то
могла да раде, а
КЈП Чајетина ће
почети да откупља
овај отпад и по
сеоским месним
заједницама .
Какви су вам
даљи планови?
-Поред сакупљања
и одлагања чврстог
отпада, врло је
важно и да радимо
стано-
едукацију
вништва.
20

Н а п о д и з а њ у
свести најбоље би
било да се крене
још од вртића.
Имамо и Еко
секцију у школи у
Чајетини која
о д л и ч н о
функционише и
ч е с т о з а ј е д н о
радимо. Као јавна
и н с т и т у ц и ј а
помажемо све што
можемо на ту тему,
најчешће кроз
ф и н а н с и ј с к а
средства, затим
омогућавамо откуп
тог материјала
који они прикупе,
а са друге стране,
деца то одрађују,
тако схватају да је
то врло важно и
сутра ту важност
преносе другима.
Отпадне воде
т а к о ђ е
п р е д с т а в љ а ј у
проблем. Како
п л а н и р а т е
њ е г о в о
решавање?
Све више водовода
грана се на се на
територији наше
општине, мрежа
канализација се
р а з в и ј а у
насељеном месту
Златибор и на
Зови. Урађен је
главни колектор,
остало је само
ц е н т р а л н о
п о с т ро јење з а
п р е ч и ш ћ а в а њ е
отпадних вода.
Прошле године
Министарство није
хтело да нам
о д о б р и с а м о
с а г л а с ност д а
бисмо ми повукли
с р е д с т в а о д
страних донатора.
Иако нисмо успели
д а д о б и ј е м о
сагласност, нисмо
ту стали, већ смо
тражили друге
донаторе.
Шта ј е с а
отпадним водама
из Чајетине?
-Што се тиче
Чајетине, сада је то
д р у г и с л и в ,
моравски, тако да у
исто постројење не
би ишла та вода,
него она даље
Балашицом иде
према Сушици и
Морави. Тренутно
ј е у т о к у
испитивање тих
отпадних вода,
њихове количине и
састава. Процес
п р а ћ е њ а ћ е
трајати годину
д а н а , К а д а
з а в р ш и м о т а ј
циклус, на основу
т и х п о д а т а к а
урадићемо главни
пројекат јасно и
п р е ц и з н о , ј е р
тачно знамо шта
хоћемо и како
планирамо.
21

Оно што нам
п р е д с т о ј и ј е
р е а л и з а ц и ј а
постро јења на
З л а т и б о р у и
наставак развоја
к а н а л и з а ц и о н е
мреже у свим
н а с е љ и м а г д е
постоје водоводи.
Прошле године
О п ш т и н а
Ч а ј е т и н а ј е
добила награду
из екологије
« З е л е н а
планета».
Пројекатом “Отпад
није смеће”, који је
финансиран од
стране ЕУ, кроз
програм Exchange
4, а који су заједно
р а д и л е н а ш а
општина и град
Ужице и наше
јавне институције
уз помоћ РРА,
учествовали смо на
а н о н и м н о м
конкурсу. Они који
су оцењивали нису
знали која је
општина што је
п о д н е л а т а ј
пројекат. На тај
н а ч и н с м о
приказани као
општина која води
рачуна о заштити
животне средине.
Било је објективно,
јер су људи са
различитих страна
о ц е њ и в а л и
неколико пројеката
на тему заштите
животне средине,
из истог програма.
Задовољни смо што
су они препознали
колико смо се ми
трудили и колико
су ово пионирски
кораци у заштити и
очувању животне
с р е д и н е и
п р и м а р н о ј
селекцији отпада и
нечему у чему су
земље у окружењу
далеко одмакле
испред нас.
Самир Аслани
22

Купалиште у Мушветама
Водице
Купалиште Јокино врело
Водопад у Гостиљу
Музеј „Старо село“ Сирогојно
Стопића пећина
23

Заштита животне средине
Дугорочна стратегија Републике Србије у области заштите животне
средине и представља смернице за побољшање квалитета живота
становништва, осигуравањем жељених услова животне средине и
очувања природе засноване на одрживом управљању животном
средином. Посебни циљеви у управљању отпадом су:
рационално коришћење сировина и енергије и употреба
алтернативних горива из отпада;
смањење опасности од депонованог отпада за будуће генерације
ангажовање домаћег знања и домаћих економских потенцијала
у успостављању система управљања отпадом;
имплементација ефикасне административне и професионалне
организације;
осигурање стабилних финансијских ресурса и подстицајних
механизама за инвестирање и спровођење активности према
принципима загађивач плаћа и/или корисник плаћа;
имплементација информационог система који покрива све
токове, количине и локације отпада, прераду и искоришћење
материјала из отпада и постројења за одлагање отпада;
повећање броја становника обухваћених системом сакупљања
комуналног отпада;
успостављање стандарда за третман отпада;
смањење, поновно коришћење, рециклажа и регенерација
отпада;
смањење опасности од отпада, применом најбољих
расположивих техника и супституцијом хемикалија који
представљају ризик по животну средину и здравље људи.
24

Амбалажни отпад представља
материјал који се користи у
производном циклусу како би се
паковала и транспортовала роба
широке потрошње. Одређене
врсте отпада, попут ПЕТ боца,
пластичних кеса или лименки се
јако дуго разлажу,што се види и
из табеле, која се налази на
следећој страни. Овакав отпад је
јако велики загађивач планете, а
рециклажа је метод којим ово
загађење можемо ублажити.
Циљеви Локалног плана управљања
отпадом су да се минимизира утицај
отпада на животну средину и да се
побољша ефикасност коришћења ресурса
у општини. Кључни циљ Локалног плана
за управљање отпадом је да допринесе
одрживом развоју општине Чајетина кроз
развој система за управљање отпадом
који ће контролисати стварање отпада,
смањити утицај производње отпада на
животну средину, побољшати ефикасност
ресурса, омогућити правилно одлагање,
стимулисати инвестирање и
максимизирати могућности које настају
из отпада.
Maтеријал
Храна, цвеће, oргански
производи
Папир
Памучна одећа
Дрво
Koнзерве, лименке
Пластика, ПЕТ боце, кесе
Стаклене флаше
Период потребан за разградњу
1-2 недеље
10-30 дана
2-5 месеци
10-15 година
100-500 година
Oд неколико стотина дo 1000 година
Никад
25

Чајетина, као општина са
изузетним туристичким
потенцијалима, има проблем
одлагања комуналног и другог
отпада. У њој не постоје
постројења за рециклажу, тако
да је присутна потенцијална
опасност за животну средину
као и по здравље локалног
становништва. Као продукти
распадања смећа стварају се
загађивачи земљишта вода и
ваздуха као што су угљена
киселина, вода, минералне
соли, хумус, угљени хидрати,
угљоводоници, а из
беланчевина
настају
амонијак и сумпорводоник.
Због тога је
Скупштина општина Чајетина, на
седници одржаној 26.09.2007.
године донела Одлуку о изради
регионалног плана управљања
отпадом као планског документа
којим ће се дефинисати
заједнички циљеви у управљању
девет општина (Чачак, Ужице,
Ивањица, Пожега,Бајина Башта,
Лучани, Ариље, Косјерић и
Чајетина), у складу са одлуком о
изградњи регионалне депоније
„Дубоко“ код Ужица.
Транспорт отпада обавља КЈП
„Златибор” . Одвоз отпада се врши
континуирано током целе године,
у временским интервалима који
су посебно истакнути за сваку
месну заједницу.
26

У свакој месној заједници на
тачно утврђеним локацијама
постављени су контејнери и
канте, а неопходно је поставити
још контејнера запремине 5m³ ,
које је потребно празнити по
утврђеној динамици. Отпад се
превози са датих локација до
претоварног места, које се
налази на Златибору, пут ка
Семегњеву, док одвоз отпада
од претоварног места до
депоније „Дубоко” је обавеза
Депоније „Дубоко”. Санитарна
депонија је специфичан објекат
који, ако се непрописно
користи, у знатној мери може
негативно да утиче на животну
средину.
Посматрано у целини, свака
санитарна депонија као један
комунални систем састоји се из
скупа инжењерских објеката.
Објекти су опремљени
неопходном технолошком,
хидротехничком, машинском и
електро опремом различите
намене,
пратећим
транспортним средствима и
другим уређајима који су у
функцији
спровођења
технологије. Од општинског
центра Чајетине депонија
„Дубоко” удаљена је око 19 km у
правцу североистока.
Данијела Кнежевић
27

Заштита животне средине
ЧОВЕК ЈЕ ЈЕДИНИ „ПРОИЗВОЂАЧ“ОТПАДА
Природни циклуси су у
равнотежи и нико и ништа, осим
човека, не ствара отпад. Дакле,
човек ствара неравнотежу и гомиле
смећа.
Загађивање постоји откако људи
живе у стаништима. Оно
подразумева све што је човек
произвео и што није биолошки
разградљиво, па се зато не враћа у
природне циклусе.
За разлику од биљака и
животиња, човек ствара огромне
количине отпадака. Просечна
четворочлана породица која живи у
индустријализованој земљи, баци
током једне године више од тоне
отпадака, од чега већи део остаје
закопан под земљом. Знатна
количина тог одбаченог
отпада трује земљиште,
биљке..., а касније кроз
храну и човека.
Тако, својом небригом
уништавамо сами себе.
Савети:
1. Правилно одлажимо отпад на
места предвиђена за то.
2. Направимо компост од зелених
отпадака, остатака убраних
плодова и отпадака после
чишћења воћа и поврћа ( остатке
припремљене, пржене хране не
треба стављати у компост).
3. Купујмо производе са што
мање амбалаже.
4. У куповину пођимо са
припремљеном платненом
торбом, јер тако избегавамо
нагомилавање кеса по кући, а
већина их је неразградљива и до
100 година.
Љиљана Андрић
28

Школске активности
У нашој Општини се у
две школе у ОШ "Димитрије
Туцовић” и ОШ "Миливоје
Б о р о в и ћ ” с п р о в о д и
међународни програм Еко
школа. Обе школе су добиле
п о в е љ у о с т а т у с у
Међународне еко-школе и
зелену заставу.
Спроведене су многе
активности у обе школе
образоване су еко патроле,
прикупљан је стари папир,
учествовале су на конкурсу
Тетрапака, реализовани су
часови са еко тематиком и
још многе. Све оне имају за
циљ буђење еколошке
свести и савести и развијање
одговорног односа код деце
и одраслих према свом
окружењу.
На Дан заштите животне
средине 05.06.2015. године у ОШ
“ Д и м и т р и ј е Т у ц о в и ћ ”
р е а л и з о в а н а ј е а к ц и ј а
П О Д Р Ж И М О Е К О Л О Ш К О
ПОНАШАЊЕ: НАГРАЂИВАЊЕ
ПОТРОШАЧА КОЈИ НЕ НОСЕ
ПЛАСТИЧНЕ КЕСЕ.
Циљ акције је био да се
савесни купци који не
користе пластичне кесе
н а г р а д е с и м б о л и ч н о –
цветом,
29

али и да се на тај начин укаже
да је то позитивно еколошко
понашање. Уз саксију цвећа
чланови еколошке секције су
делили и поруке уз захвалност
што се чува животна средина.
Ученици су делили цвеће и
потрошачима који су носили
намирнице у пластичним
кесама, делећи им и еколошке
поруке да користе платнене и
папирне кесе и да чувају
природу и штеде ресурсе. И
ова акција је била у сарадњи
са КЈП “Златибор” које је
донирало ученицима саднице
з а п о к л о н г р а ђ а н и м а .
Активност је снимала локална
ТВ Чајетина, а снимак је
емитован и на регионалној ТВ
Лав, Ужице.
Истог дана, 5.јуна 2015.
г о д и н е , у п р о с т о р и ј а м а
Библиотеке “Љубиша Р.Ђенић” у
Чајетини одржан је први
Општински квиз знања из
екологије. Организовање овог
квиза једна је од активности
коју је реализовала ОШ
“Миливоје Боровић” из Мачката,
у о к в и р у М е ђ у н а р о д н о г
програма еко школе, а у
сарадњи са Библиотеком
“Љубиша Р.Ђенић”, као и
осталим основним школама са
територије Општине Чајетина.
30

Ова активност је имала за циљ
развијање еколошке свести,
бриге за животну средину,
првенствено код ученика
основношколског узраста. У
з н а њ и м а и з е к о л о г и ј е
надметали су се ученици
7.разреда , са укупно 5 екипа и
то: ОШ ”Димитрије Туцовић” из
Ч а ј е т и н е , О Ш ” Д и м и т р и ј е
Туцовић” са Златибора, екипа
ОШ ”Миливоје Боровић” из
Мачката, екипа ОШ ”Миливоје
Боровић” из Шљивовице и екипа
ОШ “Саво Јовановић Сирогојно”
из Сирогојна. Свака од екипа
била је састављена од три
ч л а н а . Т а к м и ч е њ е ј е
организовано у 7 забавних и
креативних игара. На крају
такмичења најуспешнија је
била екипа из Сирогојна, друго
место заузела је екипа из
Мачката, а треће место екипа
из Чајетине. За постигнути
успех, екипе су добиле
дипломе, као и ученици
појединачно.
Додатни мотив да
покажу своје знање, биле су
и награде које је обезбедио
скијашко-пливачки клуб
“Професионал 2013” из
Мачката. За освојено прво
место, чланови екипе добили
су школу скијања у трајању
од 5 часова. Чланови екипе
која је освојила друго место
добили су школу пливања у
трајању од 5 часова, а
чланови трећепласиране
екипе добили су школу
ролера у трајању од 5
часова.
31

Надамо се да ће овакав
вид надметања у еколошким
знањима убудуће постати
пракса, јер децу и младе
г е н е р а ц и ј е т р е б а д а
усмеравамо да чувају своју
околину и да размишљају и
п о с т у п а ј у у с к л а д у с а
еколошким принципима.
У петак 12.6.2015.године у
обе школе је обележен
Пројектни дан. Обележавањем
Пројектног дана Еко-школе
завршене су активности за
школску 2014/15. годину.
У ОШ “Димитрије Туцовић”
учитељи су са ученицима
организовали маскенбал кроз
центар Чајетине и Златибора.
Ученици су носили маске
направљене од отпадног
материјала, пошто се највећи
део активности током школске
године у области заштите
животне средине односио на
отпад и управљање отпадним
материјалима. Овом акцијом је
п р и к а з а н о к а к о с е н а
к р е а т и в а н н а ч и н м о ж е
искористити отпад у корисне
сврхе.
32

У оквиру Пројектног дана
чланови Еко-одбора су посетили
регионалну депонију “Дубоко” у
Ужицу. На депонији су имали
прилику кроз презентацију да се
у п о з н а ј у с а и с т о р и ј а т о м
настанка депоније, које општине
су укључене у регионалну
депонију и о начину транспорта,
м е р е њ а , с е л е к т и р а њ а и
коначног депоновања отпада у
тело депоније.
Н а к о н п р е д а в а њ а
чланови су посетили
фабрику за селектирање
отпада, а затим и тело
депоније где се одлаже
н е се лектирани о т п а д .
Већини присутних је било
први пут да посете једну
овакву депонију, па су били
импресионирани оним што
су видели.
33

Ученици старијих разреда
ОШ “Димитрије Туцовић”
учествовали су у акцији
уређивања и улепшавања
школског дворишта зељастим,
дрвенастим и полудрвенастим
садницама , које је школи
поклонило КЈП “Златибор” и на
тај начин завршили за ову
школску годину, изузетно велику
с а р а д њ у у ц и љ у
оплемењивања школског
простора и очувања природе.
34

Ову активност забележила је локална ТВ Чајетина, која је
током читаве школске године пратила реализовање школских
догађаја.
У ОШ “Миливоје Боровић”
Пројектни дан је обележен у
матичној школи, тако што су сви
ученици из издвојених одељења
посетили матичну школу, па је
овој активности присуствовало
у к у п н о 2 1 0 у ч е н и к а . У
организацији су учествовали
сви учитељи и наставници
школе. Биле су припремљене
радионице за млађе и старије
разреде које су промовисале
заштиту животне средине и
одрживи развој.
Заједничка тема свих
радионица био је отпад. Све
активности које су спровођене у
школи , у току минуле школске
године имале су за тему отпад.
35

У току радионица сви
ученици били су подељени у
мешовите групе. Временска
д и н а м и к а и р а с п о р е д
радионица били су организовани
веома добро, тако да су се групе
ученика смењивале и мењале
активности.
Старији ученици имали
су прилику да покажу своја
умећа и машту кроз
радионице: Израда плаката,
Школа креативног писања;
Нови музички инструменти
од старих материјала;
Кућица за птице; Еко
м а т е м а т и ч а р и ;
п р и с у с т в о в а л и с у
предавању Радиоактивно
зрачење; гледали пројекцију
еко филмова; учествовали у
в е ж б а о н и ц и А е р о б н е
активности и учествовали у
акцијама - Сакупљање
отпада и Израда постера.
36

З а м л а ђ е у ч е н и к е
р е а л и з о в а н е с у с л е д е ћ е
радионице: Израда компостишта;
Орнамент од папира; Корпице од
старог папира; Саксије за
ароматичну башту; Израда сталка
за оловке; Отпад као накит; Израда
украса; Израда кутијица; квиз–
Божија творевина, вежбаоница-
Караоке и акција - садимо цвеће.
Овакав радионичарски
рад ученицима се веома
допао, а и наставници су били
з а д о в о љ н и п о к а з а н и м
ангажовањем и залагањем
ученика.
Зорица Милосављевић
и
Ана Ристановић
37

Школске активности
У Основној школи ,, Димитрије Туцовић“- Чајетина
риболовачка секција постоји три године. Од 1. до 8.разреда
има око 60 чланова. Секцију воде Наташа Тодоровић и
Владимир Радибратовић.
До сада су одржане три
риболовачке олимпијаде где
су се ученици такмичили
појединачно и групно у
м у ш к о ј и ж е н с к о ј
конкуренцији. Награде су
добили и најмлађи учесници,
као и такмичар који је имао
највећу упецану рибу.
У раду секције велику
помоћ и подршку пружају
ч л а н о в и р и б о л о в а ч к о г
удружења ,,Златибор“ и
родитељи ученика.
У оквиру секције ученици
имају теоријска знања која
стичу у школи и практичну
примену наученог на Рибничком
језеру сваког пролећа и јесени.
Циљеви риболовачке секције су:
-развијање сести о значају правилног односа
ученика према животној средини;
-развијање здравих стилова живота;
-развијање позитивних навика наших ученика у
природи и на води;
-стицање знања и умења о води, рибама и
риболову и формирање и развијање
риболовачких вештина;
-упознавање наше околине и риболовачких
терена.
-подстицање ученика на предузимање
одговорности одговорности.
Наташа Тодоровић
38

39

40

МИРИШУ НАРЦИСИ
Да ли има шта милије
но кад жарко сунце свија
своје зраке кроз борове,
кад Златибор сав засија?
У то време, сред пролећа
опојни се мирис шири,
а нарциси свуд около
разастру се к`о пешкири.
И мирисом својим маме
све оне што туда ходе,
са свих страна, сви путеви
златном бору право воде.
Од давнина овде код нас
зеленкаде у групама,
заједно се настањују
и одлазе у трупама.
А одлазе... у свој санак,
до следећег срета с нама,
сваки парни је господин,
а непарна од њих дама.
Пријатељи су нам дивни,
године се сваке врате,
горостасну лепотицу
да додатно и позлате.
Наш Златибор баш ужива,
надалеко чувен свима,
нарцисима поноси се,
срећан што баш он их има.
Љиљана Андрић
41