EGO

EGO 

MAGAZIN 

0016 

2016

CAPE COD 

The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl

Colorland, Cara Dušana 68, Beograd tel. +381 11 3284 619 , +381 11 3284 918 E-mail: mail@colorland.rs www.colorland.rs

COOL 

WORKING 

by 

www.actiu.com 

http://www.brokis.cz/ 

Distributer i zastupnik za Srbiju: arcoSITE 

kontakt 0113376020 / 0114045482, e-mail: office@arcosite.com

008/009 

www.ego-magazine.com 

Ego magazin 

decembar 2016 / N°0016 

108, Resturant, Kopenhagen 

010/011 

Acne Studio 

012/013 

Elise Van Thuyne 

014/015 

Three Six Zero 

016/017 

The Sanya Edition 

018/019 

Kodak Ektra 

020/021 

Kamp Whichaway 

024/033 

Daniella Midenge 

Hubertus - NOA 

BIG - Urban Rigger 

studio Autori - GIR store 

Faena, Miami - OMA

010/011 


NOVOSTI 

Acne Studio 

Nova radnja na aveniji Medison 

Radnje brenda Acne Studios pravi su mali lični pečati,’ kaže Džoni Johanson, 

suosnivač i kreativni direktor ovog švedskog brenda. Za 

svaku lokaciju, Johanson angažuje različite arhitekte, dizajnere i 

umetnike kako bi oni ostavili svoj trag na estetici brenda – bilo da se 

radi o Sofi Hiks u Seulu ili Bozarthfornell Architects u Stokholmu. 

Za novu glavnu radnju na aveniji Medison u Njujorku, britanski dizajner 

Maks Lamb kreirao je kocept opremanja i nameštaja takav 

da zapravo okružuje elemente od polikarbonata, sa zlatnim akcentima 

i aluminijumskim okovom sa pozlatom. ‘Uvek se trudim da 

sarađujem sa kreativnim ljudima kojima se i sam inspirišem,’ kaže Johanson. 

‘Volim da sarađujem sa različitim umetnicima koji su aktivni 

u svetu umetnosti i arhitekture, a ne samo mode.’ Lamb redovno 

stvara nameštaj koji se graniči sa umetnošću i upotrebne predmete 

koji se izrađuju zanatskim tehnikama. Takođe istražuje i moderne 

materijale kao što je veštački mermer. Za Johansona, to često daje 

neočekivane rezultate koji ovu saradnju čine izuzetnom. ‘Uživam da 

gledam šta su sve u stanju da smisle. Taj momenat iznenađenja je za 

mene važan.’ Skulptoralni bronzani nameštaj raspoređen je svuda 

po radnji, dok su noseći stubovi ukrašeni poludragim kamenjem u 

boji. Organski karakter koji naglašava zlatne akcente u prostoru 

su tepisi izrađeni po meri. Proizvedeni su od konca ručno bojenog u 

Lambovom studiju u Londonu, a zatim dorađeni u firmi Kasthall u 

Švedskoj, i svi se međusobno razlikuju zbog individualnosti svakog 

od radnika koji je izrađivao potku. Sa ženskim i muškim kolekcijama 

‘ready-to-wear’, torbama i asesoarom u ponudi, radnja liči na galeriju 

koja je u potpunosti ‘upakovana’ u staklo kako bi potpuna transparentnost 

bila omogućena nezavisno od pozlaćenog aluminijumskog 

pregradnog zida koji deli javni prostor od privatnog. 

Tekst: Jelena Blagojević 

http://www.acnestudios.com/au/en/home?referer=RS

012/013 www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

Debitantska kolekcija ‘Raw nerve’ 

Debitantska kolekcija nameštaja belgijske dizajnerke Elise Van 

Thuyne sastoji se od tri komode, velikog zida obloženog ogledalom 

proizvedenim od ostataka stogodišnjih ogledala, i nekih manjih objekata, 

kombinujući rafiniranu estetiku sa grubim materijalima kao 

što su niklovani ili mat crni čelik i neobrađeni mesing. ‘Želela sam 

da vidim može li moj dizajn da preživi bez konteksta,’ objašnjava dizajnerka. 

Svaka komoda istražuje mogućnosti modularnog sistema, 

neupadljivo se transformišući u kancelarijski nameštaj ili police. 

Komadi iz kolekcije imaju izražene veze i spojeve, kao i pametne konstruktivne 

trikove; neki od velikih komada spojeni su samo jednim 

vijkom, pa cela kolekcija odiše utiskom industrijske funkcionalnosti. 

‘Boja je lak način da se privuČe pogled. Želela sam da odem dalje od 

toga i da dizajn ostavim što čistijim,’ kaže Van Thuyne, objašnjavajući 

da su materijali bili fokus njenog rada. ‘Ovi materijali se i dalje smenjuju, 

menjaju se sa upotrebmom i vremenom, i postaju sve lepši.’ 


http://elisevanthuyne.be/Frederick_Hooft_Gallery.htm


NOVOSTI 

Three Six Zero 

Niko nikada nije rekao da je zapadni Holivud lep. Ulični pejzaž pun 

betonskih objekata, radnji, tržnih centara i ružnih parkinga, predstavlja 

pravi podsetnik o urbanom rastu u Americi. Poslednjih godina, 

ipak, WeHo, kako lokalno stanovništvo zove Zapadni Holivud 

(West Hollywood), privukao je brojne restorane, butike i hotele i 

tako se suprotstavio svom glavnom rivalu Beverli Hilsu! Uz malo 

fanfara, postao je centar kreativne energije i umetnosti, što je u 

totalnoj suprotnosti sa neinspirativnim vizuelnim karakterom 

ovog dela grada. Prošavši kroz vrata nove centrale kompanije 

Three Six Zero, uviđa se upravo koliko varljiv može biti spoljašnji 

izgled. Kompanija je 2010.godine kupila ovaj prostor na aveniji Willoughby 

od režisera Tima Bartona. Nije bilo teško naći nekoga da 

redizajnira prostor od oko 900m2. studio, IZ LOS AĐELOSA, Optimist 

Design već je sarađivao sa Jay Z-jem radeći na scenografijama za 

spotove, ali je prava preporuka došla od dizajnerke nakita Sare 

Vajld. ‘Dizajnirali smo njenu kancelariju,’ kaže Tino Šedler, glavni 

arhitekta u studiju Optimist Design, ‘a zatim je studio Three Six Zero 

tražio dizajnera, pa nas je Sara preporučila.’ Projektni zadatak bio 

je vrlo jednostavan: prostor koji je već odisao sofisticiranošću ali i 

luksuzom, trebalo je da u novom ruhu asocira na neke od najvećih 

američkih filmskih, televizijskih i književnih zvezda. ‘Moje opredeljenje 

je film,’ kaže Šedler, misleći na svoje scenografije i Gremi 

nagrade dobijene nakon saradnje sa imenima kao što su Daft Punk, 

Kanje Vest i Farel Vilijams, kao i na scenografiju za Bartonov film 

‘Čarli i fabrika čokolade’ i filmove o Hariju Poteru. ‘Oduvek sam o 

prostoru razmišljao kao o sekvencama. Nama je važno da shvatimo 

kako se prostor ‘otvara’ dok hodate kroz njega. U ovom projektu, 

Stenli Kjubrik i njegova centralna perspektiva bili su naša glavna 

inspiracija zbog snažnog vizuelnog i emotivnog utiska koji je ostvario 

u filmovima ‘Isijavanje’ i ‘2001: Svemirska odiseja’.’ 

Tekst: Jelena Balgaojević 

http://www.optimistdesign.com/


NOVOSTI 

The Sanya Edition 

Sanya, Kina 

Iako se još uvek ne zna da li kinesko ostrvo Hainan zaslužuje nadimak 

‘Havaji istoka’, sudeći po hotelu i brendovima koji su se smestili duž 

severnog Haitang puta u južnom gradu Sanya, ne može se poreći njegov 

komercijalni potencijal. Najnovije poznato ime na plaži Ostrva 

je hotel Edition sa 512 soba, a projektovao ga je singapurski studio 

SCDA, dok je tim dizajnera Šragera enterijer dekorisao svetlom hrastovinom, 

belim zavesama, sanitarijama Le Labo i ogromnim okruglim 

kadama. Prizemlje je zapanjujuće ogromno, naročito nadstrešnica 

čiji je sjaj nalik katedrali dopunjen drvenim plafonima, paviljonima 

od tikovine, bazenom od granita površine 930m2 i velikim zasadima 

bambusa. Pejzažni arhitekta Medison Koks uokvirio je kompleks i 

njegove vizure na Južno kinesko more kokosovim palmama. Podjednako 

prijatan je i umetnički sadržaj hotela, od kojih su najvažniji 

dvospratna knjižara i galerija u kojoj su izložena dela savremenih 

kineskih umetnika, kao i butik u kome su izložene kolekcije Ulens 

centra za savremenu umetnost i dela Stivena Žila iz studija Base 

Project. 


http://www.edition-hotels.cn/


NOVOSTI 

Kodak Ektra 

Kako mu povratak retro uzorima nije stran, brend Kodak se još jednom 

inspirisao kamerom Kodak Ektra iz 1941.godine kako bi kreirao 

svoj novi smart telefon. Pošteno je reći da ova čuvena kompanija 

koja proizvodi film i fotoaparate nije poznata po proizvodnji 

ovakvih uređaja. Ali njena najnovija ponuda, odnedavno u prodaji, 

slavi sve ono što volimo kod Kodaka – fotografsku jednostavnost, 

kao i NOVOTARIJE koje očekujemo od NOVIH mobilnih telefona. Čarli 

Henderson, glavni brend menadžer Grupe Bullitt koja sa Kodakom 

sarađuje na projektu, objašnjava zašto su inspiraciju za dizajn 

potražili u prošlosti umesto u budućnosti. ‘Ektra iz 1941.godine bila 

je vrhunac dizajna i inženjeringa u tom trenutku. Ona poseduje stil 

koji se čini prirodnim i dopada se kreativcima – bilo onima koji dele 

našu strast za kreativnošću, bilo izbirljivim fotografima koji traže 

slični stil u smislu industrijskog dizajna, dizajna korisničkog interfejsa 

i mogućnosti hardvera i softvera.’ I dakle, da li je to telefon 

ili kamera? Kritičari se žale na ovi malu konfuziju. Ali je kvalitet 

kamere sada ključni adut prilikom kupovine smart telefona, pa je 

lako videti zašto je Kodak želeo jedan takav proizvod. Kodak je napravio 

korak ka telefonima, a Ektra usklađuje funkcionalnost sa 

klasičnim stilom iz 1940. 


http://www.kodak.com/consumer/products/ektra/default.htm

020/021 


NOVOSTI 

Kamp Whichaway 

Queen Maud Land, Antarktik 

Kada su mesta za ekstremne sportove u pitanju, gotovo je uzaludno 

takmičiti se sa Kampom Whichaway. Smešten na zaleđenoj padini 

na visini od 200m, na ivici Oaze Shirmacher u pokrajini Queen Maud 

Land, predstavlja prvi (i za sada jedini) luksuzni kamp na Antarktiku. 

Atrakcije osmodnevnog boravka uključuju skijanje, penjanje po 

ledu i bliski susret sa kolonijom pingvina vrste Emperor. Kamp je otvoren 

pre deset godina. Iako pod ekstremnim vremenskim uslovima, 

šest kupola od fiberglasa koje je projektovao Rajan Ešvort, nedavno 

su ponovo zasijale nakon rekonstrukcije. uprkos okolnoj divljini, 

ONA JE dala iznenađujuće luksuzni rezultat – tapacirana uzglavlja 

i Saarinenove stolice akcentovani su komadima krzna, dok su kupatila 

u apartmanima opremljena održivim sanitarijama brenda Lost 

Explorer dizajnera Dejvida de Rotšilda. Odvojena trpezarija, salon i 

biblioteka takođe su dekorisani mekanim tekstilom i debelim tepisima, 

dugačkim sofama i foteljama sa crvenim i plavim tapacirungom, 

i kožnim detaljima. Ceo kamp je fiksiran za tlo metalnim šipkama, 

iako je, zbog lokacije u potpunosti privremen i može se demontirati 

ne ostavljajući nikakav trag za sobom. 


http://www.white-desert.com/

022/023 


Ljubomir Janković 

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković 

It + web: o3art 

Asistent urednika: Dostana Janković 

Novinar: Jelena Blagojević 

Foto: Mia Janković 

Naslovna stranica Ego magazina [0016] 

GIR Store 

http://autori.rs/ 

Fotografija : Relja Ivanić 

Poštovani čitaoci, 

pred Vama je ŠESNAESTI broj PDF izdanja Ego magazina. I u ovom broju Vam donosimo 

najzanimljivije prikaze iz oblasti arhitekture, enterijera i dizajna koje smo prikupili u 

prethodna dva meseca. Sve priče o dizajnu su slične. neke su više uspešne neke manje. mi 

se bavimo samo onima koje su izuzetne. ego ne dozvoljava drugačije. 

Želimo vam srećnu i uspešnu novu 2017.-tu godinu. 

Hotel Mirage-Wendell Burnette Architects 

Aplombe Large - Foscarini 

034/045 

Faena, Miami - OMA 

046/075 

Hubertus - NOA 

076/087 

Mitarh - Helidrom 

088/105 

Hotel Mirage-Wendell Burnette Architects 

106/127 

BIG 

128/141 

108, Restaurant, Kopenhagen 

142/157 

Studio Autori - GIR store 

158/163 

Aplombe Large - Foscarini 

164/183 

MSU Kiasma - Steven Holl Architects

024/025 


INTERVJU 


DANIELLLA MIDENGE JE FOTOGRAF SA SEDIŠTEM U L. A. USA. ODRASLA JE U 

MALOM ŠVEDSKOM SELU. ODUVEK JE BILA ZAINTERESOVANA ZA LIKOVNU 

UMETNOST. TOKOM KARIJERE RADILA JE KAO MODEL, MAKE UP ARTIST, 

ART DIREKTOR, DA BI SVOJU GLAVNU STRAST PRONAŠLA IZA OBJEKTIVA 

FOTOAPARATA. NJENI KLIJENTI SU GQ, MARIE CLAIRE, GRAZIA, NUMERO........ 

E.m: Recite nam nešto o svom umetničkom putu i o tome kako 

ste postali fotograf ? 

D.M: Volela sam da crtam lica i tela, oduvek sam volela lepotu 

i boje i stav, i nisam znala odakle da počnem niti gde bih stvarala, 

pa sam crtala, slikala, radila kao make-up umetnik za druge 

fotografe. Upoznala sam se sa poslom umetničkog direktora i 

jednog dana sam jednostavno odlučila da i sama fotografišem. 

Istog momenta sam bila ubeđena da sam pronašla svoj put! 

Teks: Ljubomir Janković 

Foto: Daniella Midenge 

http://www.midenge.com/



http://www.midenge.com/ 

E.m: Koliko dugo istražujete pre nego što fotografišete? Kako 

izgleda proces koji prethodi samom fotografisanju? 

d.m: Posmatram model i razmišljam šta bi joj najviše odgovaralo, 

zatim se bavim režijom scene i stvarima kojima se mogu igrati. Nisam 

dobra u planiranju, volim da se jednostavno prepustim toku 

kreativnosti i gradim priču usput. Definitivno ne razmišljam 

previše o temama ili značenjima. Ne mora uvek sve imati značenje. 

E.m: Koji momenat smatrate najvažnijim u svojoj karijeri? 

D.M:Trenutno, odgovaranje na ova pitanja. Moj nabolji momenat 

je SADA. Bio je i pre nekoliko godina… biće i sutra, haha! 

E.m: Kako usklađujete svoj stil sa onim što je klijent prethodno 

zamislio za projekat? Da li Vam se čini da većina klijenata 

kontroliše ili Vas puštaju da budete slobodni? 

D.M: To zaista zavisi. Klijenti iz sveta marketinga su najstrožiji, ali 

to tako ide. Ponekad fotografisanje moram da posmatram kao 

posao i ispunjavanje nečije vizije sa mojim umetničkim pečatom. 

Radim ono što mogu da to učinim meni interesantnim onoliko 

koliko mi dozvole. 

E.m: Da li obrađujete sve svoje fotografije, ili angažujete druge 

da to rade? Koliko sati je obično potrebno da bi se obradila fotografija? 

D.m: Ja obrađujem sve svoje fotografije i volim taj deo procesa 

isto koliko i samo fotografisanje. Kažu da sam prilično brza, u 

proseku potrošim oko 20 minuta radeći na jednoj fotografiji. 

E.m: Koji tip fotoaparata koristite i kojI su VašI omiljenI OBJEK- 

TIVI? 

D.m: Fotografišem aparatom Leica SL System i obožavam taj aparat! 

Volim fleksibilna sočiva kako ne bih morala mnogo da se krećem 

kada imam samo jednu sekundu da uhvatim momenat.

028/029 www.ego-magazine.com



http://www.midenge.com/ 

E.m: Živite u Los Anđelesu. Kako tamošnji život utiče na Vaš rad? 

Da li ste pronašli ‘kalifornijski san’? 

D.m: Ja definitivno živim svoj san u Los Anđelesu, apsolutno VOLIM 

ovaj grad i imala sam sreće da pronađem jedinstvenu grupu 

različitih ljudi iz celog sveta. Oduvek se družim sa umetnicima i 

muzičarima, više nego sa ljudima iz sveta mode. Ranije sam živela 

u Berlinu koji je jedan vrlo nekomercijalni grad. Bila je to definitivno 

velika promena, ali zagrepsti malo po površini ovde znači 

naići na toliko toga ispod. Moja ideja o Los Anđelesu je verovatno 

dosta različita od uobičajene. Ne družim se sa surferima i ne 

slušam rep. 

E.m: Daniella, koja je Vaša omiljena slika koju ste ikada snimili? 

D.M: Još uvek mislim da će se ona tek pojaviti, to me inspiriše da 

nastavim sa radom. To je kao kada ste zaljubljeni, stalno mislite 

da je to ljubav Vašeg života. 

E.m: Da li je po Vama fotografija umetnost? 

d.m: Da. 

E.m: Kako biste opisali svoj EGO? 

D.M: Mislim da što više volite sebe i brinete o sebi, ispunjavate 

svoje snove, Vi automatski širite ljubav i pozitivnu energiju oko 

sebe. Tako da mislim da je prirodno biti istovremeno egoističan i 

velikodušan! 

E.m: Šta ne biste želeli da postanete u životu? 

D.M: Neko drugi.



Faena Forum, Faena Bazaar i Park - OMA

036/037 

www.ego-magazine.com



OMA 

www.oma.eu 

Lokacija: Miami Beach, USA 

Godina izgradnje: 2016. 

Fotografije: Iwan Baan, OMA, Kris Tamburello, Bruce Damonte 

Kao kulturno središte kvarta Faena, Forum predstavlja centralnu 

tačku susedstva sa celom zonom plaže. Kompleks koji 

čine tri zgrade – Faena Forum, Faena Bazar i Parking – upotpunjuje 

ugostiteljske, turističke i stambene sadržaje duž avenije 

Kolins, obezbeđujući dinamičnu simetriju između kulturnih i 

komercijalnih sadržaja na glavnoj saobraćajnici Majami Biča. 

Postojeću lokaciju čine tri različite površine, pogodne za 

planiranje tri različita objekta – prostrana parcela za Forum, 

zaštićeni hotel u art deco stilu za Bazar i prazna parcela namenjena 

parkingu. Iako distrikt Faena ima jedinstvenu lokaciju 

jer sa dve strane izlazi na okean, sadržaji namenjeni kulturi 

smešteni su u tišoj, stambenoj zoni duž ulice Indian Creek. Forum 

sa svoja dva volumena predstavlja srce kompleksa. Kockasta 

i cilindrična forma imaju prostorni odnos identičan onome 

koji imaju Bazar i Park. Kružni plan Foruma omogućio je javnom 

prostoru da se širi, aktivirajući pešački tok u okviru samog 

kvarta. Konzola dužine 13 metara omogućava trgu da ‘prođe’ 

ispod Foruma duž avenije Kolins, stvarajući dramatični osećaj 

ulaska. Kombinacija Klasične kupole Foruma sa pozorištem u 

centru objekta obezbeđuje fleksibilnost i u njemu je moguće organizovati 

različite sadržaje. Spojeni, objekti daju kapacitet za 

velike događaje. Razdvojeni, prostori se mogu koristiti istovremeno 

za različite aktivnosti. Forum pruža bezbroj mogućnosti 

za organizaciju – od koncerata do kongresa, od sastanaka 

tipa ‘okrugli sto’ do banketa, od izložbi do umetničkih sajmova 

– sve pod jednim krovom i u isto vreme. Oslobođen pritiska 

da funkcioniše kao strogo institucionalni ili komercijalni objekat, 

Forum predstavlja novu tipologiju interakcije U kvartu 

Faena.




Hubertus, između neba i zemlje – NOA*


NOA 

http://www.noa.network/en/home-1.html 

Arhitekti: noa* (network of architecture) 

Lokacija: Valdaora, Italija 

Godina izgradnje: 2016 

Hotel Hubertus smešten je u Valdaori u podnožju poznatog 

skijaškog centra Kronplac u dolini Puster, na nadmorskoj 

visini od 1350m. Postojeći porodični objekat je 

obnovljen i proširen sa 16 novih apartmana, novom kuhinjom 

sa restoranima i ulaznim lobijem, recepcijom, vinskim 

podrumom, fitnes salom i prostorijom za odmor sa panoramskim 

terasama. Novi bazen dužine 25 metara predstavlja 

vezu između postojećeg i novog, i naglašava suštinu 

ovog projekta rekonstrukcije. Staro i novo povezani su i 

kreiranjem jedinstvenog ritma arišovih stabala duž fasade. 

Prateći prirodnu topografiju područja, stvorena je 

gotovo teatralna osnova za dizajn novog konzolnog 

bazena, koji se proteže od novog do starog krila hotela, 

između neba i zemlje…



054/055







NOA 

http://www.noa.network/en/home-1.html 

Ključni izazov u okviru projekta bio je stvaranje veze 

između postojeće zgrade i novog dela, kako bi se sačuvao 

vizuelni karakter. Estetsku vezu ova dva dela uspostavljaju 

upravo stabla ariša. Ona ne prate samo dinamiku 

zakrivljene fasade, već funkcionišu i kao zaštita od 

sunca i kiše, stvarajući osećaj privatnosti i statičke baze 

za konzolni bazen i celu fasadu. Dizajn novoprojektovanog 

dela objekta u oblikovnom smislu inspirisan je 

zakrivljenim gostinskim krilom hotela. Fluidna forma 

prati topografiju postojećeg pejzaža - kosinu terena i 

strminu padine. Sobe u okviru dograđenog aneksa imaju 

dovoljnu količinu dnevnog svetla zahvaljujući zastakljenoj 

frontalnoj fasadi i istočno orijentisanim balkonima. 

Savremeno oblikovane peći u sobama stvaraju atmosferu 

dnevnog boravka, dok drvene pregrade u sobama 

uspostavljaju vezu sa eksterijerom.





076/077 


Mitarh - Helidrom

078/079 


MITarh 

http://www.mitarh.rs/ 

Helidrom, Markovina, Katunska nahija, Crna Gora 

Autori: prof.emer.Branislav Mitrović, arh.Siniša Tatalović, 

arh.Marija Miković 

Projekat saobraćaja: prof.dr. Petar Milosavljević, prof. 

dr.Slobodan Gvozdenović 

Projekat je započet 2015.god, izveden 2016.godine. Površina 

je 450m2. 

Helidrom je izgrađen na porodičnom imanju, koje se nalazi 

pored starog makadamskog puta (prvog u Crnoj Gori) koji 

je gradio kralj Nikola, između tadašnje prestonice Cetinja 

i Danilovgrada u Zetskoj ravnici. Imanje je rekonstruisano 

i revitalizovano, ali u surovom krajoliku Katunske nahije 

deficitarnim vodom i teško pristupačnom, najlakše je prići iz 

vazduha. U okviru jedne ovakve nove autonomne grupacije 

– agrikole (poljoprivredno imanje), smeštene na sredokraći 

lošeg puta, a u srcu kamenog i zelenog bespuća, izgrađena 

je platforma za helikoptere. U takvom okruženju kamena 

i divlje šume, ponegde, uz retka naselja dominira kružna 

forma tradicionalnog gumna. Kako je za helidrom najpovoljnija 

geometrija krug – osnovna referenca i inspiracija 

za novu prostornu strukturu, u takvom krajoliku, nametnula 

se forma gumna. Gumno je mesto okupljanja grupa 

– domaćinstava, mesto na kom se odvijaju slavlja, dogovaranja, 

vršidbe... Kružna forma helidroma je iskorišćena 

da preuzme funkciju tradicionalnog gumna ali i bistijerne. 

Budući da je na ovom prostoru veliki problem snabdevanja 

vodom u profilu nove strukture je ugrađena bistijerna 

tj. bazen koji sakuplja kišnicu sa pristupnog puta i deponuje 

tehnološku vodu (za polivanje bašte, pojenje stoke...). 

Kružne arhitektonske forme izvornog gumna i bistijerne 

su transponovane u novu višefunkcionalnu prostornu 

strukturu – koja zadovoljava i nove tehnološke zahteve.






Hotel Mirage - Wendell Burnette Architects


092/093 


Wendell Burnette Architects 

wendellburnettearchitects.com 

Studio Wendell Burnette Architects objavio je fotografije 

projekta na prvoj lokaciji u Saudijskoj Arabiji pod zaštitom 

UNESCO-a. To je Mada’in’Saleh ili Negr, lokacija koja se nalazi 

južno od Petre, a nedavno je odobrena od strane Saudijske 

Turističke komisije za turizam i nacionalno nasleđe. Koncept 

hotela na ovoj lokaciji dizajniran je kao fatamorgana 

na južnoj strani planine Jabal Ithlib. Izdaleka, objekat kao 

da uzmiče, da nestaje u izolovanoj grupi kamenja kao neupadljiva 

baza konstruisana od lakog silikatnog kamena iz 

peščane ravnice – tiha i skromna, nepoznata putevima koji 

se približavaju planini i gradu Hegri. Iz svakog pravca, ako 

se prilazi hodom, ili na leđima kamile ili konja – ne može se 

uočiti niti staklo, niti refleksije, već samo nisko postolje od 

peščara – čak i tokom noći. U okviru te baze nalazi se kameni 

kamp oko Kamenog vrta, ispunjen glasovima, zvucima i 

mirisima drveta Al Samar i jela koja se pripremaju napolju. U 

proleće, ceo kamp miriše na hiljade cvetova iz familije Al Ula 

Citrus. Ujutru, kamp se budi zvukom vode koja iz izvora Nabataean 

puni kamene kanale koji hrane zasade grejpfruta, 

pomorandže, mandarine, limuna, limete, a kada izađe sunce, 

čuju se i zvuci obuće od sandalovine po putu, šum tkanina i 

prigušeni žamor onih koji su se uputili na jutarnju molitvu 

ili na doručak. U srcu kamenog kampa nalazi se Stojeće 

kamenje – Kameni vrt, koji predstavlja centar društvenog 

života kampa. Iz pustinje se u kamp ulazi kroz drvenu kapiju 

između dva velika kamena, gde drveće akacije formira 

natkriveno ulazno dvorište. Od trga vode rampe, terasaste 

plaze i šetalište sa ulicama koje pripadaju tržnom centru 

– Siku. Ova neobična pustinjska oaza ima duboke bunare sa 

vodom, vodene kanale i plitke reflektujuće fontane. Bronzanim 

ključem otključava se mala drvena kapija kojom stupate 

u vaš privatni kamp/dvorište, dok se čuje zvuk i oseća 

miris vode koja daruje život.








Plutajući studentski dom – BIG


BIG 

https://big.dk/#projects-con 

Investitor: Udvikling Danmark A/S 

Autori: Bjarke Ingels, Jakob Sand 

Saradnici: BIG Ideas, Danfoss A/S, Grundfos DK A/S, Hanwha 

Q CELLS Ltd., Miele, NIRAS A/S, Dirk Marine/House on Water 

Površina: 680m2 

Lokacija: Kopenhagen, Danska 

Tokom nekoliko prethodnih godina povećan je broj studenata 

u Danskoj, pa se kao posledica toga javila potreba 

za novim studentskim domovima. Trenutno postoji nekoliko 

strategija koje omogućavaju širenje gradova. Luka 

u Kopenhagenu je, na primer, neiskorišćena i zapuštena 

zona u samom centru grada. Definisanjem tipova objekata 

prilagođenih lučkim gradovima može se naći rešenje 

za smeštaj velikog broja studenata.







BIG 

https://big.dk/#projects-con 

U međuvremenu, standardizovani sistem transportnih 

kontejnera razvijen je kako bi se omogućio transport do 

bilo koje tačke na svetu po vrlo povoljnoj ceni. Ovaj sistem 

kontejnera nudi mogućnost razvoja veoma fleksibilnog 

tipa objekta. Raspoređivanjem devet kontejnera u krug, 

dobija se dvanaest smeštajnih jedinica koje okružuju centralni 

zimski vrt koji se koristi kao zajednički prostor. 

Objekat je vezan, ali istovremeno poseduje i mogućnost 

da plovi kao brod. I u drugim lučkim gradovima, gde je 

to neophodno, moguće je izvesti ovakav tip studentskog 

smeštaja, a jedino ograničenje može predstavljati 

raspoloživi prostor same luke.




128/129 


ENTERIJER 

108 - Kopenhagen, Danska 

Teško je zamisliti moćniju kombinaciju od one koju čine danska 

kuhinja i dizajn, koji čak i najobičniji gastro provod u Kopenhagenu 

čine posebnim zadovoljstvom. Lokalna dizajn kompanija 

Space Copenhagen iskoristila je to kao inspiraciju tokom 

prenamene i opremanja nekadašnjeg industrijskog skladišta u 

starom kvartu Christianshavn u novi restoran Renea Redžepija 

– ‘108’. Svetlost koja prolazi kroz visoke prozore i prostor sa visokim 

plafonima kontrast su površinama od grubog betona, 

zidova od opeke, tamnog poliranog metala i starog drveta.U 

kuhinji, Redžepijev poslovni partner i nekadašnji šef čuvenog 

restorana Noma – Kristian Bauman, spaja svoje korejsko nasleđe 

sa stečenim danskim senzibilitetom mešajući bobice, cveće i 

pečurke sa fermentisanim semenkama bundeve i lignjama kako 

bi dobio slikovita jela kontrastnih boja i tekstura, kao što su 

skuša u soli od bora i sirćetu od celera, servirana sa posoljenim 

vinom, algama i sve više traženim uljem od omorike. 

Teks: Ego 

https://108.dk/en/







142/143 


ENTERIJER 

GIR Store 

studio AUTORI 

GIR Store je salon nameštaja na Novom Beogradu iza kog 

stoji GIR, kraljevačka fabrika i jedan od najvećih izvoznika 

nameštaja od punog drveta u regionu bivše Jugoslavije. 

Fabrika je kao zadatak postavila kreiranje prostora u kom 

se neće samo prodavati nameštaj nastao u fabrici u Kraljevu, 

već i kupcima obezbediti edukativni sadržaj koji bi im 

približio sam proces izrade nameštaja i njegovo kombinovanje 

sa komplementarnim dizajnom drugih proizvodjača. 

Najveći izvor inspiracije bila je fabrika, a naročito lako 

pomerljivi elementi koje radnici koriste u svakodnevnom 

radu a koje je studio AUTORI transponovao na ovaj projekat 

enterijera kroz objekte izradjene od masiva hrastovine 

i čelika, specijalno izrađene za potrebe salona. Svedeno 

prostorno uređenje sa neutralnom paletom boja u fokus 

stavlja nameštaj od drveta. Ulazni deo sa spratnom visinom 

od šest metara predstavlja zonu Experience point koji za 

temu ima doživljaj čitavog ciklusa – od pošumljavanja do 

iskorišćenja i poslednjeg derivata drveta. Zavese duge za 

celu duplu spratnu visinu omogućuju laku promenu atmosfere 

prostora, od zatvorene i fokusirane na određene 

elemente do prohodne i otvorene, atmosfere koja spaja sve 

ostale elemente GIR Store-a. Posetioci u ovom delu prostora 

stiču jedinstveno iskustvo koje im pomaže u sagledavanju 

dizajna koji ih očekuje u ostalim zonama salona. Ovde se 

srećete sa drvetom u raznim oblicima i fazama obrade. 

Tekst: Ego 


Foto : Relja Ivanić



studio Autori 


Prisustvo zelenila u svim zonama prostora je još jedna 

veza sa prirodom, odnosno ključnim ambijentom iz kojeg 

GIR crpi inspiraciju. Senke krošnji i sobne biljke nose prepoznatljivu 

atmosferu sa kojom je lako identifikovati se 

i doživeti je prijateljskom. Za podnu oblogu u celom salonu 

odabran je svetli teraco sa diskretnom granulacijom 

kamena, kao svedena podloga za GIR i GIR-u srodan 

nameštaj. Dominantnu zidnu površinu zauzima natur 

beton kao kontrast idealno obradjenim površinama 

nameštaja od drveta. Prizemlje i galeriju ovog prostora 

od 350m2 povezuje glavni skulpturalni element u prostoru, 

belo spiralno stepenište. Zavese kao ambijentalne 

pregrade se ponavljaju kroz prizemlje i galeriju i odvajaju 

zone. U njima se, pored nameštaja mladog brenda GIR, 

nalaze i komadi belgijskih brendova Ethnicraft i Universo 

Positivo koji nastaju u fabrici u Kraljevu, ali i komadi 

takozvanih „satelit“ brendova koje je studio specijalno 

birao za ovaj store. Specijalno mesto u salonu zauzimaju 

umetnička dela i dizajn domaćih autora. Sve navedeno 

kreira mesto susreta kreativnih sila Srbije i regiona koje 

za cilj ima umrežavanje, bogat program i visoku frekvenciju 

dizajna.






158/159 


DIZAJN 

Aplomb Large, Foscarini 

studio Lucide Pevere 

Viseća svetiljka, Aplombe Large, novi je proizvod kompanije 

Foscarini. Opremljena je LED sijalicom koja osvetljava 

širokim svetlosnim snopom. Dugi kabl, zajedno sa 

betonskim telom svetiljke, stvara dramatičan efekat 

u svakom okruženju. Neobičan oblik lampe postignut 

je zahvaljujući veštim zanatlijama koji su proizveli izbalansiranu 

mešavinu betona koja se lije u kalupu. Izazov 

je bio napraviti tanku betonsku formu koja zadržava teksturu 

a nije gruba na dodir rukom. Lampa Aplomb Large 

je dostupna u tri boje: beloj, sivoj i braon. Pogodna je za 

različite prostore: iznad stolova u restoranima, kuhinjskim 

ostrvima ali i na pultovima ili recepcijama hotela. 

Više informacija o proizvodima kompanije Foscarini, 

možete dobiti u salonu nameštaja i rasvete IDC, Kondina 

1, Beograd. Tel: 011 303 7 303 e-mail: info@idc.rs 

Tekst: Ego 

http://www.foscarini.com/en/lamps/suspension/aplomb-large.html , www.idc.rs



164/165 


I C O N 

MSU Kiasma 

Steven Holl Architects 

Arhitekti: Steven Holl Architects 

Lokacija: Helsingfors, Finska 

Odgovorni projektant: Steven Holl 

Godina izgradnje: 1998. 

Fotografije: Ari Palm, Pirje Mykkaenen, Petri Virtanen 

UOBIČAJNO JE DA SE koncept umetničke galerije SVODI NA ORGANIZACI- 

JU unutrašnJEG prostorA. monumentalni dizajn koji muzej ponekad 

pretvara u pravu skulpturu jednostavno ignoriše okruženje. Ovakav 

tretman prostora jeste ono što je Stiven Hol želeo da izbegne u svom 

projektu za muzej Kiasma u Helsinkiju. To je muzej čije su vizure ka 

spoljašnjosti, gotovo koreografski planirane. izložbeni prostori su 

nepravilnih formi, a samo ime muzeja govori o ovoj idealnoj povezanosti 

PROSTORNIH CELINA. 

Teks: Ego 

http://www.stevenholl.com/



170/171 



http://www.stevenholl.com/ 

Ideja o zgradi za Muzej savremene umetnosti u Helsinkiju javila se 

oko 1960.godine, iako je konačna odluka o tome doneta čak tri decenije 

kasnije - tek devedesetih godina je Muzej savremene umetnosti 

otvoren za publiku. Arhitektonski konkurs za novi muzej raspisan 

je 1992.godine. Naredne godine, projekat Stivena Hola, pod nazivom 

Kiasma, odabran je među 515 radova. Čuveni Vebsterov rečnik pojam 

‘kiasma’ definiše kao dizajn isprepletanih elemenata. Lokacija Muzeja 

u centru Helsinkija ključna je tačka između nekoliko važnih objekata: 

Finskog Parlamenta na zapadnoj strani, sale Finlandia Hall 

Alvara Alta na južnoj, i Stanice Helsinki Elijela Sarinena na istočnoj. 

Severna fasada Muzeja okrenuta je ka zalivu Tulo, i to je odredilo 

formu cele zgrade: vijugava ‘linija kulture’ povezuje Muzej sa Finlandia 

Hall-om, dok prava ‘linija prirode’ povezuje Muzej sa prirodom i 

zalivom. Rezultat ovog jedinstva jeste struktura sastavljena od tri 

glavna elementa: dva objekta i vode. Istočni deo objekta je zakrivljena, 

krivolinijska masa čije su južna i istočna fasada zasečene na 

mestima susreta sa gradskim tkivom. Zapadni deo Muzeja je, međutim, 

jedna tipčna ortogonalna masa. Ove dve forme spajaju se na severnom 

delu parcele, gde se susreću sa refleksijom vode u bazenu koji je 

deo Holovog plana za proširenje zaliva Tulo.





http://www.stevenholl.com/ 

Posetioci u Muzej stupaju kroz ogromni hol sa staklenim krovom. 

Ovaj hol služi kao početna tačka stepeništa, rampi i hodnika koji se 

krivolinijski pružaju kroz objekat. Galerijski prostori oblikovani su 

skoro kao ortogonalni, u Holovom stilu, sa po jednim lučnim zidom. 

Upravo ova nepravilnost čini razliku između galerija, stvarajući 

složeno vizuelno i prostorno iskustvo dok posetioci prolaze kroz 

njih. Prvi utisak je da se radi o naizgled tipičnom neutralnom 

muzejskom enterijeru. Ipak, tek se kretanjem kroz svaki od prostora 

otkrivaju neočekivane vizure ka eksterijeru. Ovaj koreografski 

tretman smene unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, u kombinaciji 

sa nepravilnim formama unutrašnjeg, stvara ono što Hol zove 

‘raznovrsnost prostornih iskustava.’ Ta raznovrsnost je, prema Holovom 

mišljenju, ključna za funkcionisanje Muzeja Kiasma. Savremeni 

umetnici stvaraju veliki broj jedinstvenih dela, i muzej u kome se ta 

dela izlažu mora biti u mogućnosti da predvidi i obezbedi mesto za 

sve – od malih i svedenih do grandioznih i nepredvidivih. Nepravilni 

prostori muzeja služe kao izložbene hale koje Arhitekta opisuje kao 

‘diskretnu, a ipak dramatičnu pozadinu’ za izlaganje podjednako 

raznovrsnih dela. Hol se nije bavio samo masama i zastakljivanjem 

kako bi svakom prostoru dao jedinstveni karakter. Prirodno svetlo 

bilo je važan faktor – Hol je bio fasciniran promenljivim karakterom 

skandinavskog svetla u toku dana. Mnogi od prozora muzeja Kiasma 

sastoje se od prozračnog stakla koje delimično propušta i difuzno 

rasipa skandinavsko svetlo u enterijeru. Ritam vizura koje se 

pružaju na grad postignut je upotrebom providnog stakla na nekim 

mestima – bilo kao uska prozorska traka koja omogućava pogled 

na Stanicu Helsinki, bilo kao zid-zavesa na severnoj i južnoj fasadi. 

Svetlo takođe prodire i kroz brojne krovne prozore. Prorezi u plafonima 

ovde nisu samo jednostavni otvori, jer dnevno svetlo dopire 

i do zakrivljenih zidnih površina kako bi se odbilo i stvorilo od 

samog Muzeja jedan skulptoralni element. Horizontalni ‘prorezi’ 

duž plafona i u gOrnjim zonama zidova prelamaju svetlo koje dopire 

kroz krovne i bočne prozore pravo u izložbene prostore. Ovakav 

sistem prirodnom svetlu dozvoljava da prolaskom kroz samo jedan 

krovni prozor dopre do više nivoa i osvetli ih.




http://www.brokis.cz/

EGO

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?